G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Geneza procesa globalizacije

Rezime: Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh današnjeg vremena to bi bio pojam »globalizacije«. Rogobatna reč, koja samo deceniju ranije gotovo da nije imala mesto u akademskim radovima ili medijima, postala je nezaobilazna. »Globalisation«, »mondialisation«, ,» globalizacion«, »Globalisierung« - reč koja je došla gotovo niotkuda danas kruži svuda, obeležavajući najmoćniju silu koja oblikuje život savremenog sveta. Pre samo pola milenijuma polovina Kolumbove mape u momentu otkrića Amerike bila je prazna, obeležena kao »terra incognita«. Društva, tada razdvojena kao oaze pustinjama, danas tvore bezbrojnim nitima povezan »Svetski sistem«. Globalni poredak još juče delovao je tako daleko i tuđe kao da se zbiva u nekom drugom svetu, kao da se dešava nekim drugim ljudima. Već danas on postaje nova sudbina, sila koja pokreće nevidljive konce našeg svakodnevnog života.

Ključne reč: geneza, globalzacija, UNCTAD.

Uvod

Pojam globalan, vodi poreklo od latinske reči globus, što znači lopta, kugla. Globalan označava okrugao, zaokružen, sveukupan, planetaran, svetski. Odnosi se na čitav svet, na celu našu planetu. Globalizacija je proces privrednog, socijalnog, kulturnog i političkog delovanja koje nadmašuje granice nacionalnih država. To je proces koji menja na globalnom nivou ustaljene političke, ekonomske, socijalne i kulturne odnose. Globalizacija je pojava koja ne pripada samo modernom dobu. Istraživanja i dokazi o postojanju svetskih religija i trgovačkih puteva u srednjem veku ohrabrili su stanovišta da je ovo proces koji ima dugu istoriju.

Prvi talas globalizacije vezuje se za 16. vek; drugi talas za ekspanziju industrije i treći talas za period nakon završetka hladnog rata. Prvi veliki talas globalizacije podudara se sa rađanjem modernog evropskog društva u 16. veku, periodu kada Evropa gospodari globalnom arenom, jer doživljava: teritorijalnu ekspanziju, ekonomsko-tehnološku i vojnu superiornost.

Drugi talas nastaje u jeku industrijske revolucije oko 1850.godine i traje do Prvog svetskog rata. Od 1800 do 1913. međunarodna trgovina porasla je sa 3 na 33 odsto. Proces slobodne trgovine i kretanja ljudi zaustavljen je iz tri razloga: dolazi do oštrih sukoba između velikih sila, plime agresivnih nacionalizama čija je kulminacija Prvi svetski rat; stvara se autoritaran socijalistički sistem u SSSR, koji je potpuna kontrast zapadnom ekonomskom i političkom sistemu; dolazi do podele jedinstvenog svetskog organizma na neprijateljske blokove: kapitalizam, socijalizam i blok nesvrstanih. Svet je podeljen gvozdenom zavesom Kineskim i Berlinskim zidom.

_____________________________________________________________________ Marina Erić

2

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Treći talas nastaje sa završetkom Hladnog rata, a proces globalizacije dobija nov zamah padom Berlinskog zida 1989. godine. Bitna determinanta procesa globalizacije u savremenom ternutku je tehnološki razvoj koji omogućuje prostorno i vremensko smanjivanje sveta. Osnovna obeležja savremenog procesa globalizacije su: tehnološko-informatička revolucija, globalna ekonomija, globalna kultura i transnacionalni politički režimi.

Teorijsko tumačenje geneze procesa globalizacije

Horizont globalizacije je varljiv, ostavlja lažan utisak potpune prozračnosti, krajnje jednostavnosti. Međutim, globalizacija, njeno poimanje i karakter polje su strasnih teorijskih i ideoloških sporova, sukoba rivalskih koncepcija. Dok jedni u globalizaciji vide otelotvorenje gvozdene istorijske nužnosti, za druge je ona samo jedan veliki mit, stepen međusobne povezanosti zemalja ispod je nivoa koji je osvojen pre Prvog svetskog rata. Ako je globalizacija za jedne objektivan i spontan planetarni proces, za druge ona je isključivo projekat dominacije Zapada, amerikanizacije sveta. Dok za jednu struju ona označava integraciju sveta, za druge ona neizbežno izaziva fragmentaciju, sve dublji socijalni jaz između svetova i sukob civilizacija. Ako dobitnici u globalizaciji nalaze isključivo civilizacijski napredak i nove blagodeti za čovečanstvo, za gubitnike ona je samo destruktivna sila.

Obilje različitih koncepcija, koje smo ovlaš ilustrovali, sabire se, međutim, u dve krajnje različite, velike teorijske slike globalizacije: struju hiperglobalista i struju skeptika, koje ocrtava D. Held u svojoj već čuvenoj klasifikaciji1.

Za hiperglobaliste globalizacija je gvozdena istorijska neizbežnost. Svet koji je vladao pet vekova i izgledao večit: svet nacionalnih ekonomija, suverenih država i samosvojnih kultura pripada prošlosti. 1) Nezadržive ekonomske sile: transnacionalni finansijski kapital, korporacije i svetski ekonomski arbitar (MMF) pretvaraju nacionalne ekonomije u svoje lokalne jedinice. 2) Globalizacija označava smrt nacionalne države, ona je potpuno ispraznila njihovu autonomiju i suverenitet. Nacionalne države su »živi mrtvaci«. 3) Informatičko-medijska revolucija i njeni kulturni proizvodi: TV serije, vesti i filmovi najavljuju kraj nacionalne kulture i identiteta. 4) U krug hiperglobalista mi ćemo uključiti i čuvenu Fukujaminu sliku sveta, njenu najavu »kraja istorije«. Veliki istorijski rivali, fašizam i komunizam, nestali su sa scene, tržište i demokratija postal! su univerzalna socijalna formula koja je osvojila sve prostore sveta. Umesto višepolarnog stvoren je uniformni, unipolarni svet. Dramatične borbe, ratovi i konflikti pripadaju prošlosti, došli smo do kraja istorije, do harmoničnog poretka (F. Fukuyama, 1992). Pogled na svet skeptika iz temelja je različit. 1) Ekonomska globalizacija je samo mit - svet je danas manje integrisan nego što je bio uoči I svetskog rata i ere »Zlatnog standarda«. Tok suprotan globalizaciji predstavlja i regionalizacija, stvaranje tri velika finansijska i trgovačka bloka - evropskog, pacifičko-azijskog i američkog - koji ne ujedinjuju već dele svet. 2) Početak XXI veka ne samo što ne najavljuje smrt nacionalne države, već predstavlja eru proliferacije novih nezavisnih država. Nacionalne države ne

1 D. Held, et. al; D. Held, A. McGrew, 2000). Toj podeli mi bismo dodali i struju kritičke teorije globalizacije (Z. Bauman, 1998, 2000; U. Beck, 2000; M. Castells, 2000; A. Giddens, 2000, D. Held, 1999).

_____________________________________________________________________ Marina Erić

3

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

samo što nisu pasivne žrtve već su kreatori globalizacije; one uspostavljaju pravila koja oblikuju svetsku ekonomiju. Upravljanje ekonomskom globalizacijom i nadnacionalnim institucijama, pokazuje se kao prevashodno zapadni projekat, njegov cilj je održavanje supremacije Zapada. Odlučujuće obeležje međunarodnog poretka, kao i ranije, nije međuzavisnost, već zavisnost. 3) Umesto integracije sveta, na delu je njegova fragmentacija - sve dublja nejednakost moćan je podsticaj fundamentalizmu i agresivnom nacionalizmu, koji svet deli u različite i sukobljene civilizacijske blokove i etničke enklave2.

Oprečne teorijske slike izražavaju temeljno različit odnos prema novoj realnosti koja se ubrzano formira, osvetljavaju samo neki od njenih različitih likova koji idealizuju ili pak demonizuju. Prvo, različit odnos uslovljen je spoznajnim razlozima - previđanjem temeljne razlike između dve potpuno različite dimenzije globalizacije. Jednu njenu dimenziju čini: trajni i nezadrživi objektivni proces globalizacije - kompresije vremena i prostora, sve tešnje međuzavisnosti društava i uspona transnacionalnih sila i institucija. Druga dimenzija je promenljiva istorijska forma koju međuzavisnost zadobija - ona može da bude demokratska ili autoritarna, humanija ili asocijalnija.3 Forma globalizacije je plod interesa i svetonazora vladajućeg krila globalne elite moći. Hiperglobalisti vide isključivo objektivnu dimenziju globalizacije, kao zbivanje koje karakteriše ista ona gvozdena nužnost koja upravlja kretanjem planeta. "Isto onako kao što svako jutro, kada se budim, znam da se sunce neizbežno rađa, tako i globalizacija predstavlja nužno događanje koje nije stvar volje niti izbora". Iz njihove optike potpuno je isključena druga dimenzija: autoritarna ili demokratska forma koju međuzavisnost zadobija i koja je upravo stvar ljudskog izbora. Drugo, pod uticajem ideološko-interesnih naboja, hiperglobalisti vrše dvostruko pojednostavljivanje novonastajuće realnosti, idealizuju jedan i demonizuju drugi njen pol. Savremene generacije žive u dva paralelna i sve tešnje izukrštavana, isprepletena i međuzavisna sveta: globalnom i lokalnom. Kao što polovi sever - jug čine geografske polove, tako "globalno i lokano" predstavljaju socijalne polove savremenog sveta. Za hiperglobaliste - tu revolucionarnu teorijsku "avangardu" neoliberalnog krila globalne elite moći -globalizacija ne samo što je istorijski nužna već je i poželjna, ona donosi bezgraničan prosperitet. Poslednju barijeru na torn putu predstavlja jedino lokalizam, taj isključivo "retrogradni" pol sveta. Zastrašen budućnošću, on očajnički i uzaludno pokušava da održi jedan prohujali svet. Umesto demokratske, organske evolucije, odgovor hiperglobalista je usiljeno, revolucionarno razaranje jednog punog krila planetarnog socijalnog organizma: nacionalne države, suvereniteta i kulture. Slika sveta skeptika - tog ekstremnog kontrasta - potpuno je, pak, slepa za ovu novu, nezadrživu i brzo nastajuću realnost, globalizaciju planetarnog života

Naš odnos prema rivalskim teorijama nije ni idolopoklonički ni kverulantski. On je istovremeno i uvažavajući i kritički. Niz uvida mi posmatramo kao dragocene pokazatelje različitih aspekata neobično protivrečnih likova, građu za kompleksnu teoriju globalizacije.

Geneza, objektivan proces i forma globalizacije

2 D. Held (1997): Demokratija i globalni poredak, Filip Višnjić, Beograd.3 Razlike između «objektivnog» procesa i «forme» («projekta») nisu odsečne, u realnosti se prepliću. Niz objektivnih elemenata, tehnološke inovacije, forme tržišnih odnosa, globalne elite moći prerađuju, fomiraju prema svom subjektivnom projektu, interesima i filozofiji.

_____________________________________________________________________ Marina Erić

4

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Globalizacija, koja ima dugu predistoriju, otelotvorenje je osobenog antropološko-civlizacijskog koda, vid je fascinantne evolucije koja vodi od prvih usamljenih grupa humanoida preko arhaičnih imperija do modernog svetskog poretka. Ekspanzija velikih religija i civilizacija, vojna osvajanja i džinovska carstva, arhaičan su oblik povezivanja svetova, ujedinjavanja čovečanstva. Uprkos svim dubokim odsečnim razlikama između njenih modernih i pred-modernih oblika (protoglobalizacije), na delu je jedno univerzalno i trajno stremljenje čovečanstva.

Globalizacija, međutim, ne zadobija oblik neprekinute evolutivne linije. Naprotiv, u njenoj burnoj i dramatičnoj istoriji smenjuju se razdoblja ekspanzije i kontrakcije, uzleti i brutalni prekidi - pokrenuta nezadrživim silama industrijske revolucije i kolonijalne ekspanzije, ona doživljava neviđen polet koji traje od pedesetih godina 19. veka do I svetskog rata. Dva velika svetska i Hladni rat doneće, međutim, brutalni prekid i oseku. Slom blokovske podele sveta, trijumf Zapada označiće doba njenog vrtoglavog ubrzanja, em turboglobalizacije. No, putanja sveta ostaje otvorena i neizvesna - ona se može kretati od ekološke ili nuklearne kataklizme, preko nove podele sveta na divovske regionalne blokove, do jedinstvenog demokratskog i orvelijanskog "Svetskog poretka".

Savremeni proces globalizacije karakteriše sve njene suštastvene dimenzije. Prvo, ona označava objektivne planetarne procese: a) tehnološko evolucionisanje i njegov plod: kompresija vremena i prostora, smanjivanje distance i vremena potrebnog za sve razgranatije komunikacije. Kada mlazni avion putuje brzinom 100 puta većom od starih brodova na jedra, što znači da su fizičke distance sto puta manje, planeta se "sužava, smanjuje". Drugo, sve je tešnja povezanost i međuzavisnsot društava, sve je širi krug delatnosti koje postaju transnacionalne, koijma se ne može upravljati isključivo unutar pojedinačnih država. Osobito ekonomija, taj krvotok sveta, splet arterija i kapilara, vodi sve gušćoj mreži povezanosti i međuzavisnosti. Sve je izrazitija nadmoć transnacionalnih ekonomskih sila: mobilnog finansijskog kapitala i korporacija nad lokalnim ekonomijama i državama. Internet - taj simbol informatičke revbolucije - na jedan pritisak dugmeta otvara trezore duhovnog bogatstva sveta. U krag objektivnih tokova ulazi i sve veći uticaj "zbivanja sa distance", uticaja događaja u jednom lokalitetu na život individua i zajednica na drugoj strani planete. Najzad, globalizacija označava rasprostiranje istovetnih formi (industrijalizma a potom postindustrijalizma, tržišne ekonomije i višepartijskog političkog sistema) na gotovo celokupni socijalni prostor sveta. Rasprostiranje sličnih formi nastaje kao plod "limitacije" (difuzije), usvajanja superiornijih formi kroz proces modernizacije, ili pak dominacije, nasilnog nametanja.

Definisanje globalizacije kao objektivnog planetarnog procesa, iako bitno, nije jedino obeležje globalizacije. Njena druga i presudna dimenzija oličena je u socijalnoj formi koju globalizacija zadobija. Da li ona označava postupno rasprostiranje ekonomske dobrobiti ili sve dublju socijalnu provaliju između svetova, da li vodi poništavanju nacionalniih kultura i sukobu civilizacija ili njihovom međusobnom obogaćivanju, da li se kreće ka globalnoj demokratiji ili autoritarnoj svetskoj državi, harmoniji sa prirodom ili njenom nezadrživom razaranju - presudno je obeležje globalizacije. Međuzavisnost, sama po sebi, automatski ne određuje karakter povezanosti, ona može zadobiti demokratske ili autoritarne, asocijalne li humanije forme.

Forma globalizacije plod je interesa i svetonazora, ideala i iluzija vladajućeg krila globalne elite mod, kreatora koji oblikuje projekat globalizacije. U drugoj polovini XX

_____________________________________________________________________ Marina Erić

5

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

stoleća na svetskoj sceni smenjuju se dva velika rivalska projekta globalizacije. Projekat "Novog svetskog ekonomskog poretka", taj plod velikog istorijskog kompromisa zapadne elite, promotera "države blagostanja" i "Grupe Pokreta nesvrstanih" vladao je svetskom arenom pune tri decenije. U njegovim središtu nalazi se dvostruki cilj: ubrzan razvoj ekonomija Trećeg sveta, njihovo pretvaranje u Novoindustrijalizovane zemlje, i istovremeno smanjivanje jaza između svetova. Projekat je podržan obilatom ekonomskom pomoći jeftinim kreditima Svetske banke. Pad zastupnika "države blagostanja" i meteorski uspon neoliberalnog krila elite moći koncem sedamdesetih (Reganoizma-Tačerizma), njegovo osvajanje komandnih pozicija u nadnacionalnim institucijama uvodi nov projekat globalizacije koji, poput parnog valjka, preoblikuje socijalni reljef sveta.

Dva lika globalizacije

Neoliberalni projekat, forma globalizacije krajnje je protvrečna, svaka od njenih dimenzija, poput starog boga Janusa, sadrži dva potpuno različita lika, koja obeležavaju sve sfere društva.

U ekonomskoj sferi neoliberalni projekat, poput Džekila i Hajda, u jedan "dvoglavi lik" stapa dve potpuno suprotne dimenzije: a) ekonomsku efikasnost (superiornost); b) socijalno inferiornu stranu globalizacije,.

Neoliberalizam se javlja kao moćan generator silovito ubrzanog ritma globalizacije, instrument sve bržeg stvaranja sve većeg ekonomskog bogatstva sveta. Svet postaje bogatiji nego što su naši preci i u najneobuzdanijem uzletu mašte mogli da zamisle. Generacija mladih na Zapadu danas troši 6 puta više od svojih roditelja; globalni prihod za samo 165 godina (1870-1985) uvećao se za 40%. Profit transnacionalnih korporacija porastao je za 700%. Neoliberalizam, poput "čarobnog ključa", otvara nekoliko novih, snažnih izvora efikasnosti. Masovna deregulacija, privatizacija i liberalizacija kapitala, njegovo prenošenje iz internih raku birokratske države u preduzimljivije ruke privatnog preduzetništva, prvi je izvor nove efikasnosti. Dragi izvor ekonomske superiornosti izražava se u novoj globalnoj mobilnosti - slobodnoj cirkulaciji kapitala, slamanju protekcionističkih barijera. Kao duh oslobođen iz boce, transnacionalni kapital kruži planetom u potrazi za najpovoljnijim uslovima brzog oplođavanja: najjeftinijom radnom snagom i sirovinama, zonama najmanjih socijalnih izdataka i korporacijskih poreza. Treći izvor ekonomske efikasnosti potpuno je različitog karakera. Hirurškim rezom seku se javni izdaci za socijalnu zaštitu, zdravstvo i školovanje, odbacuje se i sama pomisao na punu zaposlenost. Četvrti izvor ekonomske efikasnosti - uvećane sposobnosti oplodnje kapitala (profita) - nalazi se u drastičnom smanjivanju pomoći "zemljama u razvoju", za nekoliko decenija ekonomska pomoć je smanjena 4 puta.

Dok prvi krug - privatizacija i deregulacija, preduzimljivost i motivacija, slobodna cirkulacija kapitala - silovito uveličava ekonomsku efikasnost, stopu oplodnje kapitala, dotle drugi krug - demontiranje socijalne države i drastično sužavanje ekonomske pomoći - neizbežno vodi k malignim socijalnim posledicama. Nasuprot socijalnom kapitalizmu, projektu "države blagostanja", koji je istovremeno povećavao bogatstvo i rasprostirao dobrobit na sve šire socijalne slojeve, neoliberalna formula sve brže uvećava bogatstvo uske elite ali istovremeno povećava socijalnu nejednakost, vodi globalizaciji siromaštva.

_____________________________________________________________________ Marina Erić

6

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Uporedna slika dva istorijska razdoblja: perioda od 1960-1980 i razdoblja 1980-2000, koja odgovara vladavini dva različita ekonomska modela, ogoljeno pokazuje da je, prema svim pokazateljima, napredak u poslednje dve decenije globalizacije izrazito manji, da je znatno usporen ili potpuno zaustavljen. Rast bruto nacionalnog dohotka bez izuzetka i drastično je opao. U grupi najsiromašnijih zemalja pad je dramatičan, od godišnje stope od 2%, rast je pao na samo 0,5%. U grupi srednjih zemalja pad je od 3,6% na 1%. U drugom razdoblju nezaposlenost je i u zemljama Evropske unije uvećana 3-6 puta (Lego, 2000). Socijalna nejednakost između i unutar društava postaje sve veća. U 90 zemalja sveta ekonomska situacija je gora nego pre deset ili dvadeset godina; preko 1,5 milijarde stanovnika živi sa 1 dolarom dnevno. Na drugoj strani 255 svetskih milijardera kontroliše više bogatstva nego što iznosi kombinovani godišnji dohodak zemalja u kojim živi 45% svetskog stanovištva (UN Report 1999). Sve je brži ritam stvaranja sve dublje provalije. Disparitet u prihodima između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja iznosio je početkom 19 veka 1:3, da bi se "meteorskom brzinom" popeo na 1:13 početkom XX veka. No, dok su šezdesetih godina prošlog veka, u ekonomiji "države blagostanja", razlike iznosile 1:30, u vreme vladavine neoliberalizma (devedesetih) one su skočile na 1:60, a posle samo 7 godina na 1:74, i potom na 1:84 (UN Report. 1999; W. Robinson, 1995). Najzad, zemlje najbrže globalizacije beleže istovremeno visoke stope ekonomskog rasta (5-6,5%) i drastično povećavanje socijalne nejednakosti, za gotovo jednu petinu: 15-20% (Ledger, 2000). Sve dulja socijalna polarizacija ne vlada samo između Prvog i Trećeg sveta, kraci "Novog siromaštva" se šire i unutar bogatih društava. "Crne rupe globalizacije", ljudi i teritorije isključeni iz napretka, nalaze se u svakom velikom gradu Prvog sveta, u američkim gradskim getoima, francuskim naseljima severnoafrikanaca, japanskim Zoseba četvrtima. One su naseljene milionima beskućnika, svetom prostitucije, kriminala i droge, bolesnih i nepismenih.

Najzad, globalizacija, u zavisnosti od forme koju zadobija, otvara dva potpuno različita pravca kojima se odnosi između civilizacija mogu zaputiti. Jedan se manifestuje kao njihovo plodno ukrštanje i međusobono obogaćivanje; drugi, pak, kao sukob, rat civilizacija. Jednim svojim krakom - globalizacijom siromaštva i pretnjom poništavanja identiteta - autoritarna globalizacija stvara plodno tlo za eksploziju kulturnih sukoba. "Mase endemski nezaposlenih, mladih čiji su život i posao neizvesni, porodice ugrožene sitromaštvom - postaju prestrašene novim realnostima.

U političkoj sferi, dvostrukost, dva lika globalizacije, vidljiva je kao na dlanu. Izrazito obeležje političke globalizacije je rasprostiranje demokratije, ljudskih prava na prostranstva sveta na kojima ona nisu cvetala. Od zbacivanja diktatorskog režima u Portugaliji 1974. godine, broj demokratija u svetu doživeo je meteorski uzlet, popeo se od 39 na 117 (L. Diamond, 1996). Organski deo tog toka je i rasprostiranje ljudskih prava. Uspostavljanje demokratije delo je lokalnih političkih i intelektualnih elita, ili široko narodnih, revolucionarnih pokreta - od portugalske preko sandinističke do čehoslovačke plišane revolucije. Glad za demokratijom, "imitacija" u Tojnbijevskom smislu reči, predstavlja snažnu silu demokratske tranzicije. U svetu u kome se demokratija poistovećuje sa civilizacijom kao takvom, živeti pod autokratskim sistemom deluje zaostalo, necivilizovano. Silu koja pokreće demokratski talas čine i zapadne zemlje. Sredinom osamdesetih godina 20. veka, Amerika čini kopernikanski obrt, raskida sa

_____________________________________________________________________ Marina Erić

7

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

podrškom diktaturama, lansira veliki projekat "promocije demokratije", stvara planetarnu mrežu nevladinih organizacija koje ga podržavaju 4.

No, istovremeno, izraziti su simptomi stvaranja "autoritarne transnacionalne države", kao forme vladavine. Osvajanjem nadnacionalnih institucija (G-8, MMF, Svetska banka, Savet bezbednosti, NATO), globalna elita mod pretvara se u faktičkog "suverena", subjekta odlučivanja iznad koga nema "više instance", niti demokratske kontrole. Države se pretvaraju u puke transmisije, lokalne izvršioce nadnacionalnih institucija. Proklamovanje "kraja" nacionalne države i suvereniteta izraz je ovog nastojanja. Jer, međuzavisnost, sama po sebi, ne vodi automatski razaranju suvereniteta - ono što države gube na nacionalnom nivou odlučivanja mogu kompenzirati na regionalnom nivou kroz zajednički, podeljeni suverenitet, kao što eksperimenat Evropske unije in viivo pokazuje. "Transnacionalna para-država" osvaja i druge elemente "globalne državnosti": legitimni monopol sile nad određenom teritorijom. No, teritorija se proteže na globalni prostor, sila dobija vid novog planetarnog vojnog intervencionizma a legitimitet mu pruža koncepcija selektivnog "humanitarnog intervencionizma". Svetski poredak se kreće od multipolarnog ka unipolarnom.

Konferencija UN o trgovini i razvoju - UNCTAD

UNCTAD je specijalizovana organizacija UN, osnovana 1964, čija je funkcija promovisanje integraciju zemalja u razvoju u svetsku ekonomiju. Organizacija ispunjava svoje zadatke kroz tri ključne funkcije:

1. funkcioniše kao forum za međuvladine rasprave, podržane diskusijama sa ekspertima i razmenom iskustava čiji je cilj postizanje konsenzusa;

2. Preduzima istraživanja, analizu politika i prikupljanje podataka za debate predstavnika vlada i eksperte;

3. Obezbeđuje tehničku pomoć koja je prilagođena potrebama zemalja u razvoju sa posebnim naglaskom na najmanje razvijene zemlje i ekonomije u tranziciji , posebno u kontekstu pristupanja STO i primeni pravila ove organizacije. Kada je potrebno UNCTAD sarađuje sa drugim organizacijama i zemljama donatorima u pružanju tehničke pomoći.

Oblasti rada UNCTAD-a odnose se na: globalizaciju i razvoj; razvoj Afrike; međunarodnu trgovinu i robe; investicije, tehnologiju i razvoj preduzetništva; specijalne programe za nerazvijene, najmanje razvijene i male ostrvske države u razvoju i servisiranje infrastrukture za razvoj i trgovinsku efikasnost. Od posebnog zanačaja za Srbiju su oblasti koje se odnose na međunarodnu trgovinu i robe, investicije, tehnologiju i razvoj preduzetništva i servisiranje infrastrukture za razvoj i trgovinsku efikasnost.

Najmanje 38.000 multinacionalno delujućih matičnih kompanija sa oko 250.000 stranih filijala (kompanije-ćerke) drže danas u svojim rukama gotovo dve trećine “međunarodne proizvodnje”. Pod pojmom "međunarodna proizvodnja” stručnjaci Konferencije za trgovinu i razvoj UN (UNCTAD) podrazumevaju proizvodnju roba i usluga od strane multinacionalnih kompanija izvan zemlje u kojoj su registrovane. Ova "međunarodna proizvodnja” postala je dominantan oblik svih “međunarodnih transakcija” u koje spada i međunarodna trgovina. Ona je, ustvari prevazišla svetsku trgovinu.

4 W. Robinson, 1995; T. Smith, 1994

_____________________________________________________________________ Marina Erić

8

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Zahvaljujući brzoj liberalizaciji uslova investiranja za inostrane ulagače u većini zemalja sveta, koja je već obezbeđena mrežom od oko 900 investicionih sporazuma, multinacionalna preduzeća su dobila mnogo veći manevarski prostor za organizovanje svoje međunarodne aktivnosti, pa prema tome i međunarodne proizvodnje. Tri glavne kategorije međunarodnih transakcija trebalo bi da budu:

1. Klasičan izvoz sa lokacije u matičnoj zemlji2. Izvoz i recipročne interne (u okviru firme) isporuke sa lokacije u stranoj zemlji3. Proizvodnja u blizini potencijalnog tržišta za plasman robe. Ove raznovrsne mogućnosti postale su za kompanije koje deluju širom sveta u

velikoj meri razmenljive ili komplementarne. Od pre približno deset godina počela se upadljivo davati prednost podizanju fabrika u inostranstvu sa izvozom robe, iako je i izvaz ostao i dalje dinamičan. Obe operacije zajedno - proizvodnja u inostranstvu i izvoz - postale su ekspanzivnije od nacionalne ekonomske ekspanzije u matičnim zemljama multinacionalnih kompanija.

Ali, 1992. je ste poslednja za koju UNCTAD može ponuditi sveobuhvatne cifarske pokazatelje. U toj godini je promet inostranih filijala (“firmi-kćeri”) multinacionalnih kompanija iznosio 5.235 milijardi dolara, dok je svetska trgovina imala nivo od 4.939 milijardi dolara u čemu su multinacionalne kompanije sa svojim transakcijama učestvovale sa 1.646 milijardi dolara. Razume se, međunarodne transakcije se mogu samo sa određenom rezervom tretirati kao deo svetske trgovine. Pre će biti da da se ovde radi o operacijama u okviru privilegovanih tržišta.

Svetsko tržište, dakle, pod relativno izjednačenim uslovima konkurencije (“world market at arms length”) za sve učesnike imalo je 1992 godine obim od 3.293 milijarde dolara. To je po prilici jedva trećina operacija multinacionalnih kompanija, ako se na njihove interne transakcije doda direktna prodaja na inostranim lokacijama. Stanje inostranih investicija multinacionalnih kompanija iznosilo je prema UNCTAD-u 1992 godine oko 2.080 milijardi dolara.

U periodu od 1990 do 1993 godine rast ovih direktnih investicija bio je dvostruko brži od rasta svetske trgovine, a svetska trgovina je rasla jedan i po put brže od društvenog bruto proizvoda. Direktne investicije su, prema tome, bile “najdinamičniji” element trgovine poslednjih nekoliko godina.

Uprkos poslednjih događaja na azijskom finansiskom i berzanskom tržištu, rastuća privreda Azije će nastaviti da značajno da doprinosi globalnom ekonomskom rastu i u naredne dve decenije. Sve veći broj azijskih zemalja izgrađuje savremenu i snažnu privredu. Širom Azije svedoci smo ubrzane društvene tranzicije u odgovarajući životni stil srednje klase, i to sve u u okviru životnog ciklusa jedne generacije. Rastuće blagostanje u Aziji i stim u vezi nastanak brojne srednje klase, je događaj od svetskog značaja, obzirom na pojavu ogromnog novog tržišta.

Na drugoj strani planete evropska integracija stvara drugu džinovsku ekonomsku mašinu koja će izazvati novo ubrzanje i rast svetske privrede. Uprkos svim problemima koji prate ovu integraciju, svakim danom se učvršćuje platforma na kojoj će funkcionisati jedinstveno tržište.

Na kraju, privreda SAD nastavlja svoj stabilni rast, koji podupire nastanak i ekspanziju treće krupne svetske integracije, nastanak pan-američke ekonomske mašine.

 Uloga UNICTAD u eliminaciji siromaštva

_____________________________________________________________________ Marina Erić

9

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Kada govorimo o siromaštvu u svetu kao problemu broj jedan možemo reći da je rodna ravnopravnost osnovna vrednost za održivi razvoj i preduslov za eliminaciju siromaštva. Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i Pekinškom platformom za akciju Ujedinjene nacije su razvile međunarodno prihvaćen analitički okvir i akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Možemo reći da stvaranje Radne grupe za rodna pitanja i trgovinu pod vođstvom UNCTAD-a februara 2003. godine i inicijativu UNCTAD-a XI na naglašavanju pitanja u kojima se prepliću rodna problematika i trgovina. Kao telo Ujedinjenih nacija, UNCTAD ima i odgovornost i nadležnost da preuzme vodeću ulogu u osiguranju da se rodna problematika na razuman način uključi u makroekonomsku politiku. Trgovinske politike utiču na rodne odnose i ljudski razvoj putem reorganizovanja odnosa moći i pristupa resursima između žena i muškaraca. Ako se pretpostavi da su trgovinske politike rodno neutralne, one mogu reprodukovati ili čak i pogoršati sadašnje oblike neravnopravnosti i diskriminacije žena u svim zemljama.

Takođe, UNCTAD treba da integriše rodnu ravnopravnost u svom radu. Podrška UNCTAD-a zemljama u razvoju treba da omogući njihovim ekonomskim i trgovinskim politikama da osnaže žene i kao učesnice i korisnice ekonomskog rasta. Rodna integracija mora da se shvati u smislu CEDAW-a i Pekinške platforme za akciju kao strategija ka transformisanju rodnih odnosa i rodnih stereotipa i osnaženja žena.

Uticaj trgovinske politike na živote i sredstva za život žena je složen u zemljama Juga usled strukturalnih neravnopravnosti između Severa i Juga. Međunarodni ekonomski poredak preko UNCTAD-a, stoga, mora proaktivno da promoviše interese onih žena koje su najpodložnije negativnim uticajima međunarodnih trgovinskih sporazuma. UNCTAD, takođe, treba da pomogne zemljama u razvoju u rodnoj integraciji i da osnaži njihove nacionalne i regionalne trgovinske i ekonomske politike kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i osnaženje žena.

UNCTAD mora da preuzme vodeću ulogu putem: Unapređivanja implementacije sporazuma Ujedinjenih nacija o rodnoj

ravnopravnosti i osnaženju žena u okviru trgovinskih sporazuma. Posvećenosti sa većim naglaskom u svom radu na socijalnim implikacijama

trgovinskih i drugih ekonomskih politika. Razvijanja sistema rodnih i trgovinskih pokazatelja i mehanizama procene rodnih

uticaja, u praćenju trgovinskih sporazuma i u proceni onoga što će nastupiti kako bi se osujetili negativni uticaji trgovinskih sporazuma na žene i muškarce.

Uključivanja u svoje nezavisno istraživanje i analizu razvoja uticaja trgovine na žene. Takvo istraživanje treba da se usredsredi ne samo na kritikovanje postojećeg neoliberalnog okvira već i na razvojne alternative koje se oslanjaju, na primer, na ustanovljeni temelj feminističke ekonomije i na niz postojećih alternativa na lokalnom nivou.

Usredsređenja svoje rodne analize ne samo na unapređenje uslova žena u sadašnjim ulogama (npr. bolji pristup kreditima i mikrofinansijama) i time što ih vidi kao potencijalne učesnice u ekonomskom rastu, već treba da se oslanja i na transformativnu analizu CEDAW-a kako bi se osiguralo da žene nisu ograničene u svojim diskriminativnim pozicijama usled rodnih stereotipa.

Možemo zaključiti UNCTAD mora da osigura da svaka zemlja ima kompetenciju i slobodu da osmisli mere razvoja sa ciljem ostvarivanja rodne ravnopravnosti i socijalne pravde. Donatorske zemlje treba da osiguraju da se odgovarajući resursi usmeravaju prema radu UNCTAD-a u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

_____________________________________________________________________ Marina Erić

10

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Zaključak

Na kraju ovog seminarskog rada možemo zaključiti da pomodni izraz “globalizacija” (mondijalizam) još uvek nije dobro i jasno definisan. Mnogi ljudi imaju svoje posebno mišljenje o globalizaciji, raspravljaju o tome, ali bez jasne ideje šta to u stvari znači. Izraz se koristio da objasni skoro sve aspekte sadašnje kapitalističke ere u svetskoj ekonomiji. Kao takav, različitim ljudima može da znači vrlo različite stvari. Dakle, ova nejasna, osporavana i kontroverzna ali moćna metafora se prečesto koristi, zloupotrebljava i vrlo često navodi na pogrešne zaključke.

Opis globalizacije koji je u relativno širokoj upotrebi kaže da: “Globalizacija se odnosi na mnošvo veza i međusobnu uslovljenost između država i društava koja sačinjavaju moderan svetski sistem. Ona opisuje proces u kome događaji, odluke i postupci u jednom delu sveta mogu dovesti do značajnih posledica po pojedince ili društvene grupe u sasvim udaljenim delovima planete. Globalizacija ima dve različite dimenzije: raspon (ili rasprostiranje) i intenzitet (ili produbljivanje). S jedne strane, ona određuje set procesa koji obuhvataju većinu planete ili koji funkcionišu širom sveta; zbog toga koncept ima prostornu konotaciju. Politika i druge društvene aktivnosti su postale rasprostranjene širom planete. S druge strane, ona takođe podrazumeva i intenziviranje na nivoima interakcija, međusobne povezanosti ili međuzavisnosti između država i društava koji sačinjavaju svetsku zajednicu. Shodno tome, uporedo sa rasprostiranjem ide i produbljivanje globalnih procesa”

Jedna od najprominentnijih organizacija u okvirima UN, Medjunarodna konerencija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), svedena je na manje više forum za diskusije, bez mogu’nosti da, kao ranije, krči puteve mnogim inovativnim akcijama na ekonomskom podrucju delovanja UN.

Konferencija Ujedinjenih naroda o trgovini i razvoju posebno je telo Generalne skupštine UN-a na području trgovine i razvitka, na čelu s dr. Supachaijem Panitchpakdijem (Tajland). UNCTAD je utemeljen 1964. godine kao stalno međuvladino tijelo. Danas ima 190 država članica, a mnoge međuvladine i vladine organizacije imaju status promatrača. Sedište UNCTAD-a je u Ženevi.  Od tada je UNCTAD dao znatan doprinos naporima zemalja u razvoju da još više učestvuju i da se prilagode promenama u svetskoj privredi preko razvijanja jednog broja instrumenata, sporazuma i programa – radi stabilizovanja cena robe, na primer – kako bi ostvarile taj cilj. UNCTAD je, takođe, obezbedio neprocenjivi forum za poboljšanje odnosa između trgovine i razvoja i iz nacionalne i međunarodne perspektive, u sva tri stuba svoje nadležnosti. Podsticanje tradicionalne nadležnosti UNCTAD-a sada je važnije nego ikada pre. 

Glavni ciljevi UNCTAD-a su poticanje i rast trgovine, investicija u zemljama u razvoju, kao i pomoć pri njihovu integriranju u svjetsko gospodarstvo i prilagodba izazovima globalizacije.

_____________________________________________________________________ Marina Erić

11

G e n e z a p r o c e s a g l o b a l i z a c i j e _____ ___ ______ _____________________

Glavno težište aktivnosti UNCTAD-a usmereno je na pitanje razvoja i s time povezanih pitanja s područja trgovine, finansija, tehnologije, investicija i održivog razvoja. Godišnji proračun UNCTAD-a iznosi oko 50 miliona američkih dolara (iz redovnog proračuna UN-a), dok se aktivnosti tehničke saradnje (godišnje 24 miliona američkih dolara) finansiraju izvanproračunskim sredstvima (donatori, zemlje korisnice i druge organizacije).

Literatura

1. Dr T. Petković, Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, Čačak, 2006.2. Z. Baumann (1999): In search of Politics, Polity Press.3. U. Beck (2000): What is Globalization, Polity Press.4. M. Castells (2000): End of Millenium, Blackwell.5. R. Falk (1995): On humane Governance, Polity Press.6. T. Friedman (1999): The Lexus and the Olive Tree, Understandig globalisation, Farrar Straus Giroux, New York.7. D. Held (1997): Demokratija i globalni poredak, Filip Višnjić, Beograd.

Dokumenti - INTERNET

www.unctad.org

http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em181/tem/tem1.htm

http://www.efdi.net/scarica.asp?id=102&Types=DOCUMENTS

http://www.nber.org/papers/w12862.pdf

www.anu.edu.au

www.internet.fon.bg.ac.yu

_____________________________________________________________________ Marina Erić

12