glas biblioteke 14/2007. · 2015-11-27 · no 1342 {kolske biblioteke u srbiji (980 u osnovnim...

MARINA MITRI] UDK 027.8(497.11)Narodna biblioteka Srbije,Beograd

PROBLEMI FORMIRAWA, OBRADE, ÛVAWAI KORI[]EWA FONDOVA KWIGA U [KOLSKIM

BIBLIOTEKAMA U REPUBLICI SRBIJI

Saètak: Analizom su obuhva}eni kwi`ni fondovi u {kolskim biblioteka-ma u Republici Srbiji u odnosu na vaè}e nacionalne standarde za {kolskebiblioteke, propise iz oblasti obrazovawa, kao i preporuke IFLE i UNESCO-a.Analizirana je veli~ina i struktura kwi`nih fondova, nabavka novih kwi-ga, prostor i bibliote~ka oprema – police za sme{taj kwiga, na~in sme{tajai sre|ivawa kwi`nog fonda, inventarisawe, obrada i kori{}ewe kwiga nanivou Republike, kao i detaqnije po okruzima. U zakqu~nim razmatrawimadati su predlozi mera za unapre|ewe rada {kolskih biblioteka.

Kqu~ne re~i: {kolska biblioteka, kwi`ni fondovi, nabavka kwiga, stru~-no ure|ewe, statistika kori{}ewa kwiga, mere unapre|ewa

Predmet analize i period posmatrawa,

izvori za analizu

[kolske biblioteke deo su jedinstvenog bibliote~ko-informacio-nog sistema u Srbiji. Nadzor nad stru~nim radom {kolskih biblioteka,pra}ewe i prou~avawe stawa, potreba i uslova rada u bibliote~koj delat-nosti i, na osnovu toga, izrada odgovaraju}ih analiza, kao i predlagawemera za unapre|ewe rada, u nadle`nosti su narodnih mati~nih bibliote-ka koje se nalaze u centrima okruga.

GLAS BIBLIOTEKE 14/2007. 81

U G A O

Radi lak{eg obavqawa svojih zakonom utvr|enih mati~nih funkci-ja, mati~ne biblioteke u Srbiji, po~ev od 1997. godine, formiraju i odr-àvaju bazu podataka Mreà biblioteka Srbije (MBS). Svaka mati~na bi-blioteka prikupqa podatke o bibliotekama na svojoj teritoriji i jednomgodi{we dostavqa ih Narodnoj biblioteci Srbije koja, kao glavna mati~-na biblioteka, odràva bazu podataka o poslovawu svih biblioteka u Re-publici Srbiji.

Ova analiza ura|ena je na osnovu podataka o poslovawu {kolskih bi-blioteka u 2005. godini, koji su dostavqeni za bazu Mreà biblioteka Sr-

bije. U pogledu broja obuhva}enih biblioteka, moè se smatrati da je sve-obuhvatnog karaktera, jer podatke o poslovawu za ovu bazu dostavqa ukup-no 1342 {kolske biblioteke u Srbiji (980 u osnovnim {kolama i 362 usredwim {kolama), a na anketni upitnik svake godine odgovore dostavqapreko 80 % biblioteka. Teritorijalno, obuhva}ene su {kolske bibliotekeu Republici Srbiji, ali zbog nemogu}nosti dostavqawa podataka, nisuukqu~ene {kolske biblioteke na Kosovu i Metohiji.

Tabela 1: Biblioteke koje dostavqaju podatke za bazu

Mreà biblioteka Srbije

Broj biblioteka u Republici Srbiji koje dostavqaju podatke za bazu MBS

[kolske biblioteke

u osnovnoj {koli u sredwoj {koli ukupno

2343 980 362 1342

Kao izvori za analizu, pored podataka dostavqenih za bazu MBS, ko-ri{}eni su i izve{taji o izvr{enom nadzoru nad stru~nim radom {kol-skih biblioteka, koje mati~ne biblioteke, po izvr{enom nadzoru, dosta-vqaju Narodnoj biblioteci Srbije.

Analizom su obuhva}eni kwi`ni fondovi u {kolskim bibliotekamau Republici Srbiji u odnosu na vaè}e nacionalne standarde za {kolskebiblioteke, propise iz oblasti obrazovawa, kao i preporuke IFLE i UNE-SCO-a. Analizirana je veli~ina i struktura kwi`nih fondova, nabavkanovih kwiga, prostor i bibliote~ka oprema – police za sme{taj kwiga,na~in sme{taja i sre|ivawa kwi`nog fonda, inventarisawe, obrada i ko-ri{}ewe kwiga na nivou Republike, kao i detaqnije po okruzima.

UG

AO

82 GLAS BIBLIOTEKE 14/2007.

MARINA MITRI]

Ukupan brojbiblioteka

Fondovi kwiga u {kolskim bibliotekama u Srbiji

– osnovni pokazateqi stawa

Ukupan broj kwiga i struktura kwi`nih fondova

Veli~ina i struktura kwi`nih fondova va`ni su pokazateqi uspe-{nosti {kolske biblioteke u ispuwavawu osnovnih zadataka i funkcija.Analiza kwi`nih fondova u kvantitativnom (veli~ina) i kvalitativnomsmislu (struktura) treba da pokaè koliko su {kolske biblioteke uspelekao podr{ka ostvarivawu vaspitno-obrazovnog procesa, {to je jedan odwihovih osnovnih zadataka, kao i u kojoj meri zadovoqavaju razli~ita in-teresovawa i potrebe u~enika za kori{}ewem literature izvan nastavnogprocesa.

Polaze}i od osnovnog zadatka – da budu podr{ka ostvarewu vaspitno-obrazovnog procesa u {koli i pomaù u~enicima u savladavawu nastavnogprograma, predvi|eno je da {kolske biblioteke imaju specifi~nu struk-turu kwi`nog fonda koja se odre|uje prema tipu {kole. To je u najve}emprocentu literatura za nastavu materweg jezika, literatura za ostalepredmete, priru~na literatura – enciklopedije, leksikoni, atlasi, re~-nici i sl. i literatura za nastavno osobqe.

U {kolskim bibliotekama osnovnih {kola fondovi su podeqeni nau~eni~ki i nastavni~ki, a wihova se struktura bitno razlikuje. Tako se ustrukturi u~eni~kog fonda nalaze dela iz programa materweg jezika, delaiz programa ostalih predmeta, priru~na literatura (enciklopedije, re~-nici, leksikoni), kwièvna i nau~no-popularna literatura izvan pro-grama. Struktura nastavni~kog fonda je druga~ija i obuhvata uxbenike ipriru~nike za sve predmete, priru~nu literaturu op{teg tipa (re~nike,leksikone, enciklopedije), didakti~ko-metodi~ku literaturu za sve pred-mete i aktivnosti, pedago{ko-psiholo{ku literaturu, dela za obradu ulektiri raznih predmeta, zakone i prate}a dokumenta iz oblasti vaspit-nog, obrazovnog i op{teg zakonodavstva, plan i program obrazovno-vaspit-nog rada. Nastavni~ka biblioteka u svom fondu moè imati i mawi brojdela beletristike, ali, s obzirom na nemogu}nost {ireg izbora ove lite-rature, boqe je razvijati ~isto stru~ni karakter nastavni~kog fonda, gde}e se teì{te staviti na onu literaturu koja se odnosi, pre svega, na vas-pitawe, obrazovawe i nastavu. To treba da budu dela iz oblasti istorije{kolstva i obrazovawa, pedagogije, pedago{ke psihologije i sociologije,organizacije i metodike nastave svih nastavnih oblasti.

Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za {kolske biblioteke

(Bibliotekar, br. 5-6, 1973), deo {kolske biblioteke namewen nastavnici-ma je stru~no-pedago{ki kwi`ni fond koji treba da sadrì 800-1000 na-

UG

AO


PROBLEMI FORMIRAWA, OBRADE, ÛVAWA I KORI[]EWA FONDOVA KWIGA...

slova dela iz pedagogije, didaktike, metodike, psihologije, sociologije ibibliotekarstva, priru~nike, stru~nu periodiku i stru~nu literaturu zaosnovnu delatnost i stru~no usavr{avawe. U~eni~ki kwi`ni fond obuhva-ta prvenstveno dela obavezne {kolske lektire iz materweg jezika, popu-larno-nau~nu literaturu koja se odnosi na sve nastavne predmete, kwige na-mewene po~etnicima u u~ewu stranih jezika koji se izu~avaju u doti~noj{koli, op{te priru~nike – enciklopedije, leksikone, bibliografije, re~-nike, pravopis i periodiku namewenu u~enicima razli~itog uzrasta i in-teresovawa. Lektira iz materweg jezika nabavqa se u 15-20 primeraka, od-nosno u skladu sa planom ~itawa lektire po razredima. Plan ~itawa lek-tire po razredima treba da omogu}i da po dva u~enika pro~itaju isto delou odre|enom roku, te se predvi|a nabavka prose~no onoliko primerakaistog naslova koliko iznosi polovina u~enika u jednom razredu.

U bibliotekama sredwih {kola struktura bibliote~kog fonda jeista kao i u bibliotekama osnovnih {kola, s tom razlikom {to je u sred-wim {kolama bibliote~ki fond jedinstven, a wime se koriste i nastavni-ci i u~enici.

Podatke o poslovawu za bazu Mreà biblioteka Srbije svake godinedostavqa oko 1100 {kolskih biblioteka, ali iz godine u godinu postojite{ko}a da se prikupe podaci o strukturi fonda. Za 2005. godinu podatkeo poslovawu dostavilo je 1095 {kolskih biblioteka. Me|utim, 60 % odukupnog broja {kolskih biblioteka koje su poslale anketne upitnike oposlovawu nije dostavilo podatke o strukturi u~eni~kog i nastavni~kogfonda, te nije bilo mogu}e uraditi detaqniju analizu po okruzima.

Na osnovu dostavqenih 40 % podataka o strukturi u~eni~kog i na-stavni~kog fonda na ukupnom nivou u Republici, moè se uo~iti da su unajve}em procentu zastupqena dela iz materweg jezika, koja ~ine 56,6 %ukupnog fonda. Literatura potrebna u nastavi ostalih predmeta zastu-pqena je sa 8,7 % u odnosu na ukupan fond, slikovnice 1,4 %, priru~na li-teratura za u~enike 1,1 %, a literatura izvan programa namewena u~eni-cima ~ini 16,6 % ukupnog fonda. Moè se uo~iti velika nesrazmera u za-stupqenosti literature za nastavu materweg jezika (56,6 %) i literaturepotrebne u nastavi ostalih predmeta (8,7 %), {to ukazuje na ~iwenicu da{kolske biblioteke sa ovako nepovoqnom strukturom fondova nisu u mo-gu}nosti da u potpunosti prate izvo|ewe nastavnog procesa u {koli. Ne-povoqan odnos zastupqenosti literature iz ostalih predmeta sasvim jepouzdan pokazateq da nabavna politika nije prilago|ena nastavnom pro-gramu. Jedan od uzroka svakako su oskudna materijalna sredstva, ali i ne-dovoqna saradwa bibliotekara sa aktivima predmetnih nastavnika.

Literatura za nastavno osobqe (u sredwim {kolama koriste je i u~e-nici, jer je fond jedinstven) zastupqena je u odnosu na ukupan fond {kol-skih biblioteka u slede}em odnosu: uxbenici 5,5 %, priru~na literatura


MARINA MITRI]

UG

AO

0,9 %, didakti~ko-metodi~ka literatura 2 %, pedago{ko-psiholo{ka lite-ratura 1,6 %, dela za obradu u lektiri namewena nastavnom osobqu 5,3 %, za-koni 0,2 % i planovi i programi 0,1 %.

Kada je re~ o strukturi fonda po grupama UDK, podatke dostavqa ne-{to ve}i procenat biblioteka. Me|utim, potpunija analiza po okruzimanije bila mogu}a, s obzirom da u 17 okruga nedostaju ovi podaci za preko50 % biblioteka, {to samo navodi na pretpostavku da u tim bibliotekamaklasifikacija fonda nije ni izvr{ena. Na osnovu dostavqenih 46,5 % po-dataka na nivou Republike moè se zakqu~iti da u fondovima {kolskihbiblioteka dominiraju dela iz oblasti kwièvnosti, a struktura po gru-pama UDK je slede}a: grupa 0 – 2,7 %, grupa 1 – 1,2 %, grupa 2 – 0,3 %, grupa3 – 5,8 %, grupa 5 – 3,3 %, grupa 6 – 2,2 %, grupa 7 – 1,5 %, grupa 8 – 79,2 % igrupa 9 – 3,9 %.

Op{ta je ocena da kwi`ni fondovi u {kolskim bibliotekama u Sr-biji ne odgovaraju potrebama savremeno koncipirane nastave. Za wihovopoboq{awe u kvalitativnom smislu potrebna su ve}a materijalna ulaga-wa i pravilno usmerena nabavna politika, koja mora da se zasniva na na-stavnom programu {kole i razli~itim interesovawima u~enika za kori-{}ewe literature van nastavnog procesa.

Kada je re~ o kvantitativnim pokazateqima, najva`niji kriterijumza odre|ivawe veli~ine kwi`nog fonda {kolskih biblioteka je brojkwiga u odnosu na broj u~enika. Prema raspoloìvim podacima u baziMreà biblioteka Srbije, 1095 {kolskih biblioteka u Republici kojesu dostavile podatke o poslovawu za 2005. godinu, raspolaè ukupnim bro-jem kwiga od 9.508.253. U odnosu na standarde za {kolske biblioteke inormative iz oblasti obrazovawa, ukupan broj kwiga na nivou Republikeje zadovoqavaju}i i iznosi 13,7 kwiga po u~eniku. Propisani minimum od10 kwiga po u~eniku nije dostignut samo u dva okruga.

UG

AO



Tabela 2: Ukupan broj kwiga kojima raspola`u {kolske biblioteke u

Srbiji – po okruzima (na osnovu podataka o poslovawu za 2005. godinu)

Borski 230754 6992,6 15,3

Brani~evski 314409 9527,6 15,9

Grad Beograd 1757837 10160,9 12,4

Zaje~arski 135278 5203 10,3

Zapadno-ba~ki 395578 8241,2 16,4

Zlatiborski 369807 10876,7 14,4

Jablani~ki 171023 6108 9,1

Ju`no-banatski 567523 6921 14,9

Ju`no-ba~ki 513083 11401,8 15,4

Kolubarski 225194 9007,8 15,9

Ma~vanski 532901 8736,1 15

Moravi~ki 284712 7300,3 11,3

Ni{avski 670170 9712,6 13,8

Podunavski 201070 8377,9 12,3

Pomoravski 353982 9076,5 14,4

Pirotski 177380 12670 17,7

P~iwski 202549 8102 12,5

Rasinski 338908 7702,5 11,9

Ra{ki 404956 6982 9,6

Severno-banatski 144724 7617,1 14,7

Severno-ba~ki 349139 9187,9 19

Sredwe-banatski 315814 8310,9 19,2

Sremski 211754 6830,8 11,4

Topli~ki 171965 7165,2 13,7

[umadijski 467743 10394,3 15,7

Ukupno u Srbiji 9508253 8683,3 13,7

Prema Pravilniku o normativima {kolskog prostora, opreme i

nastavnih sredstava za osnovnu {kolu (Prosvetni glasnik, br. 4/1990),propisano je da {kolska biblioteka potpune osmorazredne osnovne {ko-le od 8 do 24 odeqewa treba da ima po~etni kwi`ni fond od 2000 do 4000

UG

AO


MARINA MITRI]

Ukupan brojkwigaOkrug

Prose~an broj kwigapo biblioteci

Broj kwigapo u~eniku

primeraka, odnosno ukupan broj kwiga po u~eniku trebalo bi da bude naj-mawe 10.

Pravilnikom o bliìm uslovima u pogledu prostora, opreme i na-

stavnih sredstava za gimnaziju (i normativi) (Prosvetni glasnik, br.5/90) odre|en je ukupan broj kwiga u {kolskoj biblioteci koji iznosi10–15 kwiga po u~eniku.


(Bibliotekar, br. 5–6, 1973), odnos bibliote~kog fonda prema broju u~eni-ka iznosi 8–10 kwiga po u~eniku, a biblioteke koje su dostigle ovaj po~et-ni fond u obavezi su da redovno nabavqaju kwige i popuwavaju bibliote~-ki fond u odnosu 0,5–1 nove kwige po u~eniku u toku svake {kolske godi-ne. [kolska biblioteka potpune osnovne ili sredwe {kole sa mawe od 500u~enika treba da poseduje minimum 2500 svezaka. Naime, predvi|eno je da{kole koje imaju i znatno mawi broj u~enika, ukoliko imaju potpuni brojrazreda, ne mogu imati biblioteku sa mawim brojem svezaka, jer je 2500 mi-nimalan broj primeraka sa kojim se mogu izvr{avati zadaci {kolske bi-blioteke u skladu sa nastavnim programom potpune osnovne ili sredwe{kole.

Prema podacima o poslovawu u 2005. godini, prose~an broj kwiga ko-jima raspolaè jedna {kolska biblioteka u Srbiji iznosi 8683,3 na repu-bli~kom nivou. Najve}i broj kwiga u odnosu na broj biblioteka zastupqenje u Pirotskom okrugu (12670 po jednoj biblioteci), zatim slede Ju`no-ba~ki okrug (sa prose~nim brojem od 11401,8 kwiga), Zlatiborski (prose~-no 10876,7 kwiga), [umadijski okrug (10394,3 po jednoj biblioteci) i gradBeograd (prose~no 10160,9). Najmawi prose~an broj kwiga po jednoj biblio-teci zastupqen je u Zaje~arskom okrugu i iznosi 5203. Kada je re~ o {kol-skim bibliotekama sa kwi`nim fondom mawim od 2500 primeraka, priku-pqeni podaci pokazuju da je takvih biblioteka 3,5 % na republi~kom ni-vou. Naime, 38 biblioteka od ukupno 1095 anketiranih dalo je podatak oukupnom broju kwiga koji iznosi ispod 2500 primeraka.

Prema IFLA/UNESCO Smernicama za {kolske biblioteke,1 pod ume-renom kolekcijom kwi`nih izvora podrazumeva se 10 kwiga po u~eniku.U fondu {kolske biblioteke treba da ima najmawe 2500 va`nih i savre-menih jedinica namewenih korisnicima svih uzrasta, sposobnosti iobrazovnog nivoa, pri ~emu najmawe 60 % fonda treba da ~ine nekwièv-ni izvori koji se odnose na nastavni program. Pored toga, {kolska biblio-teka treba da nabavqa muziku, kompjuterske igre, video kasete, video di-skove, ~asopise i plakate, koji se mogu birati u saradwi sa u~enicima, u

UG

AO



———————————————

1 IFLA/UNESCO Smernice za {kolske biblioteke. U: Glasnik NBS (Beograd). - Br. 1(2005), str. 387-417.

skladu sa wihovim interesovawima, vode}i pri tom ra~una i o eti~kimstandardima. Usluge biblioteke obavezno podrazumevaju i pristup elek-tronskim izvorima informacija koji prate nastavni program i odra`ava-ju interesovawa i kulturu korisnika. Elektronski izvori treba da obu-hvate pristup Internetu, kao i posebne bibliografske i baze punog tekstai obrazovne softverske pakete koji postoje na CD ROM-u i DVD-u.

Ukupan broj kwiga po u~eniku u {kolskim bibliotekama u Srbijizadovoqava standarde, ali, usled vi{egodi{we nedovoqne nabavke, fondo-vi nisu aktuelni. U mnogim {kolskim bibliotekama kwi`ni fondovi op-tere}eni su velikim brojem primeraka zastarele i neaktuelne literature.^esto se i {kolska lektira koja odavno nije u nastavnom programu nalaziu velikom broju primeraka, kao i prevazi|ena literatura iz razli~itihoblasti koju vi{e niko ne koristi, te je znatan deo kwi`nih fondova „mr-tav“. Poseban problem su pohabane i fizi~ki dotrajale publikacije. Zbogtoga je za otpis dotrajale i nepotrebne literature neophodna povremenarevizija, pri ~emu i tada broj prinovqenih kwiga na godi{wem nivoutreba da bude ve}i od broja otpisanih kwiga. U ve}ini {kolskih biblio-teka u Srbiji to sada nije slu~aj – iz godine u godinu ukupan broj kwigarealno se smawuje, jer je, osim u pojedina~nim slu~ajevima, te{ko govori-ti o bilo kakvoj redovnoj kupovini kwiga.

Nabavka, nabavna politika


(Bibliotekar, br. 5–6, 1973), potrebno je da {kolska biblioteka posedujepo~etni fond od 8–10 kwiga po u~eniku, a da bibliote~ki fond popuwavau odnosu 0,5–1 nove kwige po u~eniku u toku svake {kolske godine. Mini-mum standarda za {kolske biblioteke dostignut je samo u jednom okrugu –Sredwe-banatskom i iznosi 0,62 prinovqene kwige po u~eniku. Jo{ samou dva okruga u Srbiji broj prinovqenih kwiga u {kolskim bibliotekamaje blizu ispuwewa minimuma standarda – u Severno-banatskom (0,49 pri-novqenih kwiga po u~eniku) i Zapadno-ba~kom okrugu (0,48 kwiga po u~e-niku), {to najboqe ilustruju podaci o broju nabavqenih kwiga u {kol-skim bibliotekama u 2005. godini, dati u tabeli 3.

UG

AO


MARINA MITRI]

Tabela 3: Broj nabavqenih kwiga i prose~an broj prinovqenih

kwiga po u~eniku – po okruzima u Srbiji

Borski 5027 15036 0,33

Brani~evski 4484 19815 0,23

Grad Beograd 47402 141309 0,34

Zaje~arski 3093 13139 0,24

Zapadno-ba~ki 11529 24162 0,48

Zlatiborski 8989 25695 0,35

Jablani~ki 4217 18807 0,22

Ju`no-banatski 10441 38093 0,27

Ju`no-ba~ki 10220 33268 0,31

Kolubarski 4277 14176 0,30

Ma~vanski 13133 35539 0,37

Moravi~ki 7767 25249 0,31

Ni{avski 12140 48600 0,25

Podunavski 4780 16302 0,29

Pomoravski 6958 24603 0,28

Pirotski 3608 10042 0,36

P~iwski 3208 16207 0,20

Rasinski 3632 28458 0,13

Ra{ki 10227 42330 0,24

Severno-banatski 4819 9848 0,49

Severno-ba~ki 6274 18428 0,34

Sredwe-banatski 10154 16475 0,62

Sremski 8150 18511 0,44

Topli~ki 2239 12603 0,18

[umadijski 8482 29718 0,29

Ukupno u Srbiji 215.250 696.413 0,31

Od dobre nabavne politike i redovne godi{we prinove kwiga zavisiu kojoj }e meri bibliote~ki fond biti aktuelan i u skladu sa zahtevima{kolskog programa. Pri tome se ne misli iskqu~ivo na pove}awe broja

UG

AO




Prose~an broj kwigapo biblioteci

Broj kwigapo u~eniku

naslova, ve} i na obnavqawe postoje}eg fonda, naro~ito obavezne lektirekoja se najvi{e koristi, a ~esto je nema u dovoqnom broju primeraka. Op-{ta ocena je da se postoje}i fondovi ne obnavqaju, a nabavka novih kwigapredstavqa ozbiqan problem. Malobrojne su {kolske biblioteke u Srbijikoje se mogu pohvaliti novim i atraktivnim izdawima koja u~enici naj-vi{e traè. U ve}ini {kolskih biblioteka kwige se nabavqaju novcemkoji na kraju godine preostane u {kolskom buxetu, a ta su sredstva oskud-na i nedovoqna.

Usled vi{egodi{weg nedostatka novca za kupovinu novih kwiga, po-

klon je najzastupqeniji vid nabavke u {kolskim bibliotekama u Srbiji.Kwi`ni fondovi uglavnom se popuwavaju poklowenim kwigama koje nisuuvek adekvatne sadrìne. Posledica je da {kolske biblioteke uglavnomraspolaù starim kwigama, kwi`ni fondovi su po strukturi neodgovara-ju}i, a usled nedostatka finansijskih sredstava ne nabavqa se ~ak ni{kolska lektira, predvi|ena programima materweg jezika i kwièvno-sti. Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da se siroma{tvo fondova {kol-skih biblioteka reflektuje i na stawe drugih tipova biblioteka u mre-ì. Funkcije {kolske biblioteke velikim delom prenose se na javne (na-rodne) biblioteke, koje svoju nabavnu politiku prilago|avaju potrebamau~enika osnovnih i sredwih {kola, optere}uju}i tako fondove velikimbrojem primeraka {kolske lektire. Usled nedostatka sredstava za kupovi-nu kwiga, to se direktno odraàva na nabavku nedovoqnog broja dela nau~-nog, stru~nog i referensnog sadràja. Ovakva pojava ima neosporan uticajna sastav kwi`nog fonda u javnim bibliotekama i to na {tetu ~itala~kihpotreba odraslog stanovni{tva. Posledica toga je da mnoge javne biblio-teke prete`no deluju kao pozajmne biblioteke za u~enike osnovnih i sred-wih {kola, {to najboqe ilustruju podaci o strukturi korisnika narod-nih biblioteka. U~enici osnovnih i sredwih {kola ~ine 59,9 % ukupnogbroja korisnika narodnih biblioteka u Srbiji. Posmatrano po okruzima,taj procenat se kre}e od 50,1 % u Beogradu, odnosno 50,4 % u Kolubarskomokrugu, do 74,9 % u Pirotskom okrugu.

Problem prostora i bibliote~ka oprema

– police za sme{taj kwiga

Prostorne uslove, tehni~ku opremu i nastavna sredstva u {kolskimbibliotekama bliè odre|uje Pravilnik o normativima {kolskog pro-

stora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu {kolu (Prosvetni gla-snik, br. 4/1990), kao i niz pravilnika kojima se odre|uju bliì uslovi upogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivawe delatno-sti sredwih stru~nih {kola za pojedine delatnosti. Predvi|eno je da se

UG

AO


MARINA MITRI]

{kolska biblioteka sastoji od dve prostorije – kwi`nice i ~itaonice, aveli~ina prostora zavisi od razvijenosti {kole, pri ~emu na jednog u~e-nika dolazi 0,1 m2 prostora za biblioteku. U ve}im {kolama predvi|enaje i medijateka.

Pravilnikom o normativima {kolskog prostora, opreme i nastav-

nih sredstava za osnovnu {kolu propisano je i da u ~itaonici {kolske bi-blioteke treba obezbediti po jedno mesto na svakih 20 u~enika od £ do ¤£££razreda. Prema podacima o poslovawu za 2005. godinu, {kolske bibliotekeu osnovnim {kolama u Srbiji sada raspolaù tek sa 41 % potrebnih mestau ~itaonicama.

Pravilnik o bliìm uslovima u pogledu prostora, opreme i nastav-

nih sredstava za gimnaziju (Prosvetni glasnik, br. 5/90) propisuje blokprostorija za biblioteku – medijateku, u okviru koga je samo za sme{tajkwiga predvi|eno 30–40 m2, a za ~itaonicu do 54 m2.

Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za {kolske biblioteke(Bibliotekar, br. 5–6, Beograd, 1973) za pravilno funkcionisawe {kolskebiblioteke potrebna su dva povezana prostora – za biblioteku i za ~itao-nicu. Veli~ina ~itaonice odre|uje se prema broju ~itala~kih mesta za je-dan razred, pri ~emu se za svakog u~enika odre|uje minimum prostora 2 m2.S obzirom da prose~an razred ima oko 30 u~enika, ~itaoni~ki prostor bi-blioteke treba da ima oko 60 m2.

Retke su {kolske biblioteke u Srbiji koje raspolaù prostornimuslovima koji su propisani navedenim pravilnicima i standardom. Pre-ma podacima o poslovawu za 2005. godinu, koji su dostavqeni za bazu MBS,1095 {kolskih biblioteka koje su dostavile podatke o poslovawu raspola-ù sa ukupno 56.455 m2 prostora. To zna~i da u proseku svaka bibliotekaposeduje 51,6 m2, {to svakako nije dovoqno za pravilno funkcionisawe{kolske biblioteke.

Na problem prostora, sa kojim se suo~avaju mnoge {kolske bibliote-ke u Srbiji, nadovezuje se i nedostatak bibliote~ke opreme – polica zasme{taj fondova. Biblioteke koje imaju problem nedovoqnog prostora,naj~e{}e imaju i problem sa nedovoqnim brojem polica za sme{taj fonda.

Standardna {irina police za kwige iznosi 20-30 cm (naj~e{}e je 25cm), a duìna police iznosi 1 m – {to omogu}ava sme{taj 30 do 33 kwigena jednoj polici (do 35 kwiga ako se odnosi na de~ju kwigu). U tabeli 4

dati su podaci o bibliote~koj opremi (policama) za sme{taj kwiga koji-ma raspolaù {kolske biblioteke u Srbiji.

UG

AO



Tabela 4: Prostor i police kojima raspola`u {kolske biblioteke

– po okruzima u Srbiji

Borski 230754 3139 95,1 55,1 %

Brani~evski 314409 2567 77,8 73,1 %

Grad Beograd 1757837 23169 133,9 56,5 %

Zaje~arski 135278 1782 68,5 56,5 %

Zapadno-ba~ki 395578 5268 109,8 56 %

Zlatiborski 369807 3859 113,5 65,6 %

Jablani~ki 171023 1003 35,8 80,6 %

Ju`no-banatski 567523 7989 97,4 53,5 %

Ju`no-ba~ki 513083 4431 98,5 71,5 %

Kolubarski 225194 2656 106,2 61,1 %

Ma~vanski 532901 3248 53,3 79,9 %

Moravi~ki 284712 3247 83,3 62,4 %

Ni{avski 670170 7539 109,3 62,9 %

Podunavski 201070 1923 80,1 68,4 %

Pomoravski 353982 5053 129,6 52,9 %

Pirotski 177380 1931 137,9 64,1 %

P~iwski 202549 1423 56,9 76,8 %

Rasinski 338908 3706 84,2 63,9 %

Ra{ki 404956 5292 91,2 56,9 %

Severno-banatski 144724 2352 123,8 46,4 %

Severno-ba~ki 349139 2459 64,7 76,8 %

Sredwe-banatski 315814 4651 122,4 51,4 %

Sremski 211754 1956 63,1 69,5 %

Topli~ki 171965 3047 127 41,5 %

[umadijski 467743 5178 115,1 63,5 %

Ukupno u Srbiji 9508253 108868 99,4 m 62,2 %

UG

AO


MARINA MITRI]

Nedostajepolica za

kwigeprose~no m /

po jednojbiblioteci

ukupnodu`nihmetara


Raspolo`ive police

Jedna {kolska biblioteka u Srbiji u proseku raspolaè sa 99,4 m du-`nih za sme{taj kwiga, {to iznosi tek 37,8 % potrebnog prostora. Prose~-no na ove police moè da stane 3280 kwiga. Kada se sa tim uporedi prose-~an broj kwiga po jednoj {kolskoj biblioteci u Republici, koji iznosi8683 (ukupan broj kwiga u 1095 {kolskih biblioteka je 9.508.253), rezul-tat koji se dobija jasno ukazuje za{to su u velikom broju biblioteka kwi-ge na policama neadekvatno sme{tene u dva reda. U pojedinim {kolskimbibliotekama, usled nedovoqnog broja polica za sme{taj, kwige su re|anei horizontalno poloène iznad redova na policama.

Najvi{e problema sa nedostatkom polica za sme{taj kwiga imaju{kolske biblioteke u Jablani~kom okrugu (gde nedostaje 80,6 % opreme) iMa~vanskom okrugu (u kome nedostaje 79,9 % opreme za sme{taj). Najboqasituacija, u odnosu na republi~ki prosek, je u Topli~kom i Severno-banat-skom okrugu, iako i u ovim {kolskim bibliotekama nedostaje 41,5 % opre-me – u Topli~kom okrugu, odnosno 46,4 % – u Severno-banatskom.

Prema IFLA/UNESCO Smernicama za {kolske biblioteke, ne posto-ji op{tevaè}a mera za veli~inu prostora {kolske biblioteke, ali su da-te odgovaraju}e smernice koje treba uzeti u obzir pri planirawu prosto-ra kako bi biblioteka na najdelotvorniji na~in zadovoqila potrebe {ko-le. To se, pre svega, odnosi na odgovaraju}u veli~inu, kako bi se obezbedioprostor za sme{taj svih vrsta bibliote~ke gra|e, prostor za u~ewe, za ~i-taonice, kompjutere, izlo`beni prostor, radne prostorije zaposlenih i zaprijemni pult.

Na~in sme{taja kwi`nog fonda

Za pravilno funkcionisawe svake biblioteke od posebne je va`no-sti weno stru~no ure|ewe. Dobro organizovani fondovi i sistem sme{ta-ja koji je primewen imaju veliki zna~aj u radu biblioteka. Sistem sme-{taja po UDK najpogodniji je za {kolske biblioteke i primewen je u ve-}ini onih koje su stru~no ure|ene. Naj~e{}e je {kolska lektira sre|enapo razredima, a ostatak fonda po grupama UDK. Prema podacima o poslo-vawu za 2005. godinu, UDK sistem, kao najpogodniji na~in sre|ivawa isme{taja kwi`nog fonda, primewen je u 358 biblioteka ili 32,7 % na re-publi~kom nivou.

Me|utim, od ukupno 1095 {kolskih biblioteka koje su odgovorile naanketni upitnik samo 381 ili 34,8 % dostavilo je podatak o na~inu sre|i-vawa kwi`nog fonda. Dakle, tu rubriku u anketnom upitniku ostavilo jenepopuwenu 65,2 % {kolskih biblioteka ili 714 od 1095 biblioteka kojesu odgovorile na anketni upitnik o poslovawu u 2005. godini.

UG

AO



Tabela 5: Na~in sme{taja primewen u {kolskim bibliotekama – po

okruzima (na osnovu dostavqenih podataka o poslovawu za 2005. godinu)

Borski 24,2 % / / 75,8 %

Brani~evski 18,2 % / / 81,8 %

Grad Beograd 59 % / / 41 %

Zaje~arski 3,8 % / / 96,2 %

Zapadno-ba~ki 27,1 % 2,1 % / 70,8 %

Zlatiborski 52,9 % / / 47,1 %

Jablani~ki 25 % / / 75 %

Ju`no-banatski 32,9 % 2,4 % 1,2 % 63,4 %

Ju`no-ba~ki 53,3 % 4,4 % 4,4 % 37,8 %

Kolubarski / / / 100 %

Ma~vanski 23 % / / 77 %

Moravi~ki 20,5 % / / 79,5 %

Ni{avski 21,7 % 10,1 % 1,5 % 66,7 %

Podunavski 20,8 % 4,2 % / 75 %

Pomoravski 38,5 % 5,1 % 5,1 % 51,3 %

Pirotski 28,6 % / / 71,4 %

P~iwski 36 % / / 64 %

Rasinski 20,5 % / / 79,5 %

Ra{ki 15,5 % / / 84,5 %

Severno-banatski 42,1 % / / 57,9 %

Severno-ba~ki 18,4 % 5,3 % / 76,3 %

Sredwe-banatski 39,5 % / / 60,5 %

Sremski 16,1 % / / 83,9 %

Topli~ki 75 % / / 25 %

[umadijski 24,4 % / / 75,6 %

Ukupno u Srbiji 32,7 % 1,6 % 0,5 % 65,2 %

S obzirom na sveukupno stawe u {kolskom bibliotekarstvu u Srbiji,izostavqawe podatka o na~inu sre|ivawa kwi`nog fonda u tako velikombroju dostavqenih anketa – navodi na pretpostavku da u tim {kolskim bi-

UG

AO


MARINA MITRI]

Nijedostavqen

podatakKombinovaniNumerus

currensUDKOkrug

bliotekama kwi`ni fond nije sre|en ili su primeweni neki improvizo-vani na~ini sre|ivawa fonda, mimo svih stru~nih pravila. Takva biblio-teka ne mo`e pravilno da funkcioni{e i odgovori svim zadacima koji sepred {kolsku biblioteku postavqaju.

[kolske biblioteke koje su dostavile podatke o na~inu sre|ivawakwi`nog fonda u najve}em broju primenile su sistem sme{taja po UDK.Na republi~kom nivou to je ukupno 32,7 %, a najve}i broj biblioteka ~ijisu fondovi sre|eni po UDK sistemu nalazi se u Topli~kom okrugu (75 %),Beogradu (59 %), Ju`no-ba~kom (53, 3 %) i Zlatiborskom okrugu (52,9 %).Samo 17 biblioteka u Srbiji ili 1,6 % primenilo je princip sre|ivawapo numerus currens-u, a 0,5 % kombinovani sistem sme{taja.

Sa druge strane, pri sre|ivawu kwi`nog fonda u {kolskoj biblio-teci treba prvenstveno voditi ra~una o slobodnom pristupu kwizi. Pre-ma podacima koje je 1095 {kolskih biblioteka dostavilo za 2005. godinu,slobodan pristup kwizi primewen je u 859 biblioteka ili 78,5 % na repu-bli~kom nivou, dok je u 126 biblioteka ili 11,5 % zastupqen zatvoren pri-stup. Kombinovani pristup fondu – deo kwiga u slobodnom, a deo u zatvo-renom pristupu primewen je samo u 16 biblioteka ili 1,5 % na republi~-kom nivou, dok 8,5 % biblioteka nije dostavilo podatak.

Tabela 6: [kolske biblioteke u kojima je primewen slobodan

pristup kwizi – po okruzima u Srbiji

Borski 90,9 % 9,1 % / /

Brani~evski 72,7 % 12,1 % / 15,2 %

Grad Beograd 90,2 % 7,5 % 1,7 % 0,6 %

Zaje~arski 65,4 % / / 34,6 %

Zapadno-ba~ki 83,3 % 14,6 % 2,1 % /

Zlatiborski 94,1 % 5,9 % / /

Jablani~ki 75 % 14,3 % / 10,7 %

Ju`no-banatski 84,2 % 12,2 % 2,4 % 1,2 %

Ju`no-ba~ki 73,3 % 13,3 % 2,2 % 11,1 %

Kolubarski 100 % / / /

Ma~vanski 55,7 % 24,6 % 3,3 % 16,4 %

Moravi~ki 84,6 % 12,8 % / 2,6 %

UG

AO



Nijedostavqen

podatakKombinovaniZatvoren

pristup

Slobodanpristupkwizi

Okrug

Ni{avski 79,7 % 15,9 % 2,9 % 1,5 %

Podunavski 66,7 % 8,3 % / 25 %

Pomoravski 82,1 % 10,3 % / 7,7 %

Pirotski 92,9 % 7,1 % / /

P~iwski 60 % 8 % / 32 %

Rasinski 93,2 % 4,6 % / 2,3 %

Ra{ki 60,4 % 34,5 % / 5,2 %

Severno-banatski 89,5 % 5,3 % 5,3 % /

Severno-ba~ki 68,4 % 23,7 % / 7,9 %

Sredwe-banatski 84,2 % / / 15,8 %

Sremski 19,4 % 3,2 % / 77,4 %

Topli~ki 91,7 % 8,3 % / /

[umadijski 77,8 % 4,4 % 8,9 % 8,9 %

Ukupno u Srbiji 78,5 % 11,5 % 1,5 % 8,5 %

Inventarisawe i obrada

Vo|ewe kwige inventara je zakonska obaveza svake biblioteke. U Re-publici Srbiji 20,6 % {kolskih biblioteka nema formirane kwige in-ventara, {to je nedopustivo, imaju}i u vidu da je to najva`niji materijal-ni dokumenat biblioteke na osnovu koga se utvr|uje vrednost bibliote~kogfonda. Prema podacima o poslovawu u 2005. godini, samo u ~etiri okrugau Srbiji – Borskom, Zlatiborskom, Kolubarskom i Pirotskom sve {kolskebiblioteke imaju kwige inventara za monografske publikacije, dok je uBeogradu 97,1 % takvih biblioteka. Najslabije rezulatate imaju {kolskebiblioteke u Sremskom okrugu, gde svega 32,3 % ima formirane kwige in-ventara za monografske publikacije.

Zajedni~ko za ve}inu {kolskih biblioteka u Srbiji je da se gra|a neinventari{e u skladu sa Pravilnikom o evidenciji bibliote~ke gra|e(Sl. glasnik RS, br. 7/95), prema kome je za svaku vrstu bibliote~ke gra|epotrebno voditi posebnu kwigu inventara. Prema podacima u tabeli 7,datim na osnovu dostavqenih podataka o poslovawu za 2005. godinu, kwi-`ni fondovi se inventari{u u 79,4 % {kolskih biblioteka u Srbiji. U

UG

AO


MARINA MITRI]

Nijedostavqen

podatakKombinovaniZatvoren

pristup

Slobodanpristupkwizi

Okrug

nekim {kolskim bibliotekama monografske i serijske publikacije in-ventarisane su u istoj kwizi, dok u izvesnom broju {kolskih bibliotekagra|a nije inventarisana niti popisana na bilo koji na~in.

Tabela 7: Procenat {kolskih biblioteka po okruzima u Srbiji koje ima-

ju formirane kwige inventara i kataloge za monografske publikacije

Borski 100 % 15,2 % 12,1 % 6,1 % 3 %

Brani~evski 54,6 % 9,1 % 6,1 % 9,1 % 3 %

Grad Beograd 97,1 % 60,1 % 15,6 % 30,1 % 1,7 %

Zaje~arski 65,4 % 3,8 % 3,9 % / /

Zapadno-ba~ki 83,3 % 14,6 % 2,1 % 4,2 % 2,1 %

Zlatiborski 100 % 38,2 % 17,7 % 20,6 % /

Jablani~ki 64,3 % 14,3 % 14,3 % 7,1 % /

Ju`no-banatski 76,8 % 9,8 % 1,2 % 2,4 % /

Ju`no-ba~ki 84,4 % 55,6 % 11,1 % 17,8 % 4,4 %

Kolubarski 100 % 12 % 12 % 8 % 4 %

Ma~vanski 65,6 % 19,7 % 14,8 % 6,6 % 6,6 %

Moravi~ki 94,9 % 12,8 % 5,1 % 2,6 % /

Ni{avski 87 % 24,6 % 4,4 % 2,9 % /

Podunavski 45,8 % 20,8 % 8,3 % 16,7 % 8,3 %

Pomoravski 43,6 % 15,4 % 10,3 % 5,1 % 5,1 %

Pirotski 100 % 7,1 % 7,1 % / /

P~iwski 56 % 24 % 12 % / 8 %

Rasinski 88,6 % 6,8 % 2,3 % 2,3 % /

Ra{ki 75,9 % 1,7 % / / /

Severno-banatski 79 % 21,1 % 10,5 % 21,1 % 10,5 %

Severno-ba~ki 65,8 % 21,1 % 18,4 % 5,3 % 15,8 %

Sredwe-banatski 89,5 % 34,2 % 5,3 % 18,4 % 5,3 %

Sremski 32,3 % 9,7 % 6,5 % 6,5 % /

Topli~ki 91,7 % 4,2 % / / /

[umadijski 73,3 % 13,3 % 4,4 % 6,7 % /

Ukupno u Srbiji 79,4 % 24 % 8,6 % 10,2 % 2,6 %

UG

AO



Inventar(monografskepublikacije)

Katalozi za monografske publikacije

alfa-betski

nanaslov

stru~nipo UDK

predme-tni

Okrug

Kada je re~ o obradi – op{ta ocena je da su informacioni instrumen-ti izrazito nerazvijeni, jer u ve}ini {kolskih biblioteka nije formi-ran nijedan od kataloga. U 76 % {kolskih biblioteka u Srbiji nije for-miran ~ak ni lisni alfabetski katalog, iako je obavezan za svaku biblio-teku. Prema podacima o poslovawu za 2005. godinu, alfabetski katalog po-seduje 24 % {kolskih biblioteka u Srbiji, katalog na naslov 8,6 %, stru~-ni katalog po UDK 10,2 %, a predmetni samo 2,6 %. Posmatrano po okruzi-ma, obavezan alfabetski katalog najve}i broj {kolskih biblioteka ima uBeogradu (60,1 %) i Ju`no-ba~kom okrugu (55,6 %), a najmawi u Ra{komokrugu – gde svega 1,7 % {kolskih biblioteka ima formiran alfabetskikatalog. Stru~ni katalog po UDK najve}i broj biblioteka ima u Beogradu(30,1 %), Severno-banatskom okrugu (21,1 %) i Zlatiborskom okrugu (20,6%), dok u pet okruga – Zaje~arskom, Pirotskom, P~iwskom, Ra{kom i To-pli~kom nijedna {kolska biblioteka nema stru~ni katalog. Kada je re~ opredmetnom katalogu, ilustrativan je podatak da u 12 okruga u Srbiji onnije formiran ni u jednoj {kolskoj biblioteci, iako je vi{estruko zna-~ajan kao informacioni instrument u ovom tipu biblioteka.

Elektronske kataloge, s obzirom na slabu ra~unarsku opremqenost,poseduje mali broj {kolskih biblioteka. Prema podacima o poslovawu za2005. godinu, 54 % {kolskih biblioteka u Srbiji je kompjuterski opre-mqeno, ali je samo 7,7 % tu opremu iskoristilo za automatizaciju poslo-vawa. S obzirom da na republi~kom nivou mali broj biblioteka posedujeodgovaraju}i softver, razumqivo je za{to nema automatizovane baze poda-taka o fondu.

Tabela 8: Procenat {kolskih biblioteka po okruzima u Srbi-

ji koje su automatizovale poslovawe (podaci o poslovawu za

2005. godinu)

Okrug Program za automatizacijuposlovawa

Borski /

Brani~evski 3 %

Grad Beograd 16,8 %

Zaje~arski /

Zapadno-ba~ki /

Zlatiborski /

Jablani~ki /

Ju`no-banatski 7,3 %

UG

AO


MARINA MITRI]

Okrug Program za automatizacijuposlovawa

Ju`no-ba~ki 2,2 %

Kolubarski 24 %

Ma~vanski 1,6 %

Moravi~ki /

Ni{avski /

Podunavski 4,2 %

Pomoravski 7,7 %

Pirotski /

P~iwski 12 %

Rasinski 4,6 %

Ra{ki 1,7 %

Severno-banatski 31,6 %

Severno-ba~ki 2,6 %

Sredwe-banatski 42,1 %

Sremski 3,2 %

Topli~ki /

[umadijski 13,3 %

Ukupno u Srbiji 7,7 %

Posmatrano pojedina~no po okruzima, mo`e se zapaziti izuzetno neu-jedna~eno stawe kada je u pitawu procenat biblioteka koje imaju programza automatizaciju poslovawa. U devet okruga u Srbiji nijedna {kolska bi-blioteka nije automatizovala svoje poslovawe, a sa druge strane, u nekoli-ko okruga broj biblioteka koje imaju softver je vi{estruko puta ve}i od re-publi~kog proseka (koji iznosi 7,7 %). Najve}i broj takvih biblioteka je uSredwe-banatskom okrugu (42,1 %), Severno-banatskom (31,6 %), Kolubar-skom okrugu (24 %) i u Beogradu (16,8 %). Ve}i procenat biblioteka koje sunabavile nekakav program jo{ je u [umadijskom (15,6 %) i P~iwskom okru-gu (12 %). Treba napomenuti da je mali broj biblioteka napravio nekakavinterni, sopstveni program za automatizaciju poslovawa, dok se u najve}embroju slu~ajeva radi o izuzetno dobroj saradwi sa mati~nom bibliotekom uokrugu, uz ~iju pomo} je i automatizovano poslovawe. Sredwe-banatskiokrug ubedqivo predwa~i po broju biblioteka koje imaju softver, a to jeBIBL MPA, razvijen u Zrewaninu i uz pomo} mati~ne biblioteke insta-liran u svakoj od ovih {kolskih biblioteka koje su automatizovale poslo-

UG

AO



vawe. U Kolubarskom okrugu mati~na biblioteka u Vaqevu {kolskim bi-bliotekama instalirala je program WinIsis, kao i sopstvenu bazu podataka,te su ove {kolske biblioteke imale i mogu}nost pretraìvawa katalogamati~ne biblioteke u Vaqevu. Sli~na je situacija u P~iwskom okrugu, gdeje u svim bibliotekama koje su automatizovale poslovawe instaliran BI-BLIO uz pomo} mati~ne biblioteke u Vrawu, kao i u Severno-banatskomokrugu gde je, osim u nekoliko biblioteka koje imaju sopstveni program, uve}ini instaliran BIBLIO. U beogradskim {kolskim bibliotekama, unajve}em broju onih sa automatizovanim poslovawem, re~ je o programuB++, koji je razvijen u Biblioteci grada Beograda, kao mati~noj za ove bi-blioteke. U [umadijskom okrugu samo jedna {kolska biblioteka ima BI-BLIO, a ostale imaju sopstveni, interni program.

Zanimqivo je uporediti podatke o broju biblioteka koje imaju kwi-ge inventara i formirane kataloge za monografske publikacije sa brojembiblioteka koje su automatizovale poslovawe. Ako bi, kao izdvojenu celi-nu, posmatrali samo pomenute okruge sa najve}im procentom {kolskih bi-blioteka koje imaju program za automatizaciju poslovawa, dobili bismoudvostru~ene rezultate u odnosu na republi~ki prosek kada je re~ o formi-ranim alfabetskim i stru~nim katalozima za monografske publikacije,kao i zna~ajno pove}an procenat biblioteka koje imaju kwigu inventara(alfabetski katalog 48,6 % u odnosu na republi~ki prosek od 24 %, stru~-ni katalog po UDK 25,5 % prema 10,2 % na republi~kom nivou, kwiga in-ventara 94,9 % u odnosu na 79,4 % u Republici). Posmatrano pojedina~no,moè se uo~iti da je u svakom od ovih okruga koji predwa~e po broju bi-blioteka sa automatizovanim poslovawem, istovremeno procentualno ve}ibroj biblioteka ~ije je stru~no ure|ewe, bar kada je re~ o kwigama inven-tara i formiranim katalozima, na vi{em nivou u odnosu na republi~kiprosek. U tom kontekstu nabavka odgovaraju}eg softvera za automatizaci-ju poslovawa, uz odgovaraju}u obuku, mogla bi se razmatrati kao re{ewe zanedostaju}e kwige inventara i kataloge u {kolskim bibliotekama.

Nakon {to je 2003. godine uspostavqen sistem uzajamne katalogiza-cije u Srbiji, na platformi COBISS, moè se o~ekivati da se {kolske bi-blioteke u dogledno vreme ukqu~e u sistem, makar kao pasivni korisnicikoji }e imati samo mogu}nost preuzimawa zapisa iz uzajamnog elektronskogkataloga.

Kori{}ewe kwi`nih fondova

Kori{}ewe bibliote~kog fonda i usluga u {kolskoj biblioteci jeod posebnog zna~aja, jer od zainteresovanosti u~enika za biblioteku i ste-pena kori{}ewa bibliote~kih fondova i usluga zavisi u kojoj meri je{kolska biblioteka ispunila svoje osnovne zadatke i ciqeve.

UG

AO


MARINA MITRI]

Kori{}ewe bibliote~kih fondova u najve}em broju {kolskih biblio-teka u Srbiji nije u skladu sa bibliote~kim pravilima. Osim toga, veli-ki broj biblioteka iz godine u godinu uop{te ne bele`i podatke vezane zakori{}ewe, {to za direktnu posledicu ima rasipawe ionako skromnihfondova.

Bibliote~ka statistika

Vo|ewe bibliote~ke statistike je obaveza svake biblioteke. Pravil-no vo|ewe bibliote~ke statistike omogu}ava da se na osnovu prikupqenihpodataka prati, prou~ava i ocewuje sopstveni rad i planira razvoj biblio-teke za odre|eni period. Pored obrazaca za evidentirawe bibliote~ke gra-|e koji su zakonom propisani Pravilnikom o evidenciji bibliote~ke gra-

|e (vode se posebne kwige inventara za svaku vrstu bibliote~ke gra|e), zasve biblioteke ustanovqeni su i drugi jedinstveni obrasci za evidenti-rawe i kontrolu kori{}ewa bibliote~kih fondova i usluga: obrasci zagrupni inventar prinovqenih i rashodovanih kwiga i periodike premagrupama UDK; obrasci za evidenciju teku}eg priliva serijskih publika-cija; obrasci za upis korisnika; liste za dnevno i mese~no pra}ewe kori-{}ewa bibliote~kih usluga; karte kwige (omogu}avaju evidenciju ~itano-sti odre|ene kwige) i sl. Bez obzira da li je bibliote~ko poslovawe auto-matizovano ili nije, bibliote~ka statistika mora se voditi na jedinstvenna~in u svim bibliotekama. Podaci mogu biti uporedivi samo ako polazeod jedinstvene metodologije i ako je vo|ewe bibliote~ke statistike ujed-na~eno u svim bibliotekama.

Veliki broj {kolskih biblioteka u Srbiji ne vodi statistiku uskladu sa bibliote~kim pravilima. Kada je re~ o statisti~kim podacimavezanim za kori{}ewe bibliote~kih fondova, 24,8 % {kolskih bibliote-ka u Srbiji nije uop{te bele`ilo ove podatke u 2005. godini. Naime, po-datke o poslovawu dostavilo je 1095 {kolskih biblioteka u Srbiji, a po-datak o broju kori{}enih kwiga ili broju korisnika nije dalo 272 biblio-teke ili 24,8 % onih koje su odgovorile na anketni upitnik. U ~etiriokruga procenat dostavqenih podataka je ispod 50 %. Najvi{e bibliotekakoje ne vode statistiku kori{}ewa bibliote~kih fondova nalazi se u Za-padno-ba~kom okrugu (72,9 %), Podunavskom (70,8 %), Zaje~arskom (57,7 %),Severno-ba~kom (50 %) i Brani~evskom okrugu (48,5 %).

UG

AO



Tabela 9: Procenat {kolskih biblioteka po okruzima u Srbi-

ji koje ne vode statistiku kori{}ewa bibliote~kih fondova

(na osnovu podataka o poslovawu za 2005. godinu)

Okrug Broj biblioteka koje ne vodestatistiku kori{}ewa fondova

Borski /

Brani~evski 48,5 %

Grad Beograd 16,8 %

Zaje~arski 57,7 %

Zapadno-ba~ki 72,9 %

Zlatiborski 14,7 %

Jablani~ki /

Ju`no-banatski 43,9 %

Ju`no-ba~ki 37,8 %

Kolubarski 12 %

Ma~vanski 1,6 %

Moravi~ki 5,1 %

Ni{avski 43,5 %

Podunavski 70,8 %

Pomoravski /

Pirotski /

P~iwski 12 %

Rasinski 2,3 %

Ra{ki 27,6 %

Severno-banatski 21,1 %

Severno-ba~ki 50 %

Sredwe-banatski 13,2 %

Sremski 6,5 %

Topli~ki 4,2 %

[umadijski 33,3 %

Ukupno u Srbiji 24,8 %

UG

AO


MARINA MITRI]

U ~etiri okruga u Srbiji nema biblioteka koje nisu dostavile podat-ke o kori{}ewu. U Borskom, Jablani~kom, Pomoravskom i Pirotskomokrugu sve {kolske biblioteke vode statistiku kori{}ewa u 2005. godi-ni, a dostavqeni podaci su 100 %. Slede okruzi sa preko 90 % bibliotekakoje vode statistiku kori{}ewa, odnosno dostavqenih podataka o kori-{}ewu za 2005. godinu: Ma~vanski (98,4 %), Rasinski (97,7 %), Topli~ki(95,8 %), Moravi~ki (94,9 %) i Sremski (93,5 %).

Podaci o kori{}ewu kwi`nih fondovau {kolskim bibliotekama

Na osnovu dostavqenih 75,2 % podataka na republi~kom nivou mo`ese zakqu~iti da su broj korisnika i kori{}ewe bibliote~kih fondova iusluga u {kolskim bibliotekama u Srbiji u celini nezadovoqavaju}i. Po-re|ewe podataka o ukupnom broju u~enika i nastavnog osobqa u {kolamasa pokazateqima o broju korisnika u {kolskim bibliotekama, ukazuje na~iwenicu da je u 2005. godini 80,6 % u~enika u~laweno u {kolsku biblio-teku i da 75,3 % nastavnog osobqa koristi {kolsku biblioteku. Sa drugestrane, obrt kwi`nog fonda i prose~an broj kwiga koje je u toku jedne{kolske godine koristio jedan ~italac su nezadovoqavaju}e mali.

Tabela 10: Podaci o kori{}ewu kwiga u {kolskim bibliotekama

– po okruzima u Srbiji

Borski 72,2 % 67,5 % 5,0 0,25

Brani~evski 86,1 % 88,7 % 6,9 0,2

Grad Beograd 94,3 % 95,2 % 5,7 0,4

Zaje~arski 44,4 % 42,4 % 3,0 0,2

Zapadno-ba~ki 97 % 99,1 % 6,0 0,1

Zlatiborski 84,9 % 87,8 % 7,1 0,4

Jablani~ki 66 % 62,6 % 4,3 0,3

Ju`no-banatski 81,3 % 86,7 % 4,6 0,2

Ju`no-ba~ki 85,2 % 99,7 % 7,3 0,4

Kolubarski 92,6 % 93,9 % 7,1 0,4

UG

AO



Obrtkwi`nog

fonda

Broj kwigapo korisniku

Nastavnoosobqe koje

koristibiblioteku

U~eniciu~laweni ubiblioteku

Okrug

Korisnici Kori{}ewe

Ma~vanski 75,3 % 82,6 % 9,6 0,5

Moravi~ki 89,2 % 66 % 4,7 0,4

Ni{avski 67,9 % 79,3 % 4,6 0,2

Podunavski 77,6 % 94,8 % 6,1 0,15

Pomoravski 73,4 % 72,5 % 3,8 0,2

Pirotski 78,5 % 54,9 % 6,5 0,3

P~iwski 83,7 % 95,1 % 7,6 0,5

Rasinski 77,4 % 76,1 % 6,3 0,5

Ra{ki 58,8 % 80,4 % 5,8 0,3

Severno-banatski 91,3 % 89,8 % 3,4 0,25

Severno-ba~ki 90,4 % 18 % 6,2 0,2

Sredwe-banatski 82,2 % 94,3 % 5,2 0,2

Sremski 76,3 % 93,1 % 6,3 0,5

Topli~ki 91,5 % 76 % 8,8 0,6

[umadijski 61,2 % 69,8 % 5,6 0,2

Ukupno u Srbiji 80,6 % 75,3 % 6,0 0,3

Najve}i broj korisnika imaju {kolske biblioteke u Zapadno-ba~komokrugu (97 % u~enika i 99,1 % nastavnog osobqa), Beogradu (94,3 % u~enikai 95,2 % nastavnog osobqa), Kolubarskom okrugu (92,6 % u~enika i 93,9 % na-stavnog osobqa) i Severno-banatskom okrugu (91,3 % u~enika i 89,8 % na-stavnog osobqa), a najmawi broj korisnika imaju {kolske biblioteke u Za-je~arskom okrugu (44,4 % u~enika i 42,4 % nastavnog osobqa). Specifi~nasituacija je u Severno-ba~kom okrugu gde svega 18 % nastavnog osobqa ko-risti biblioteku, ali je zato broj u~lawenih u~enika 90,4 %, {to je dostaiznad republi~kog proseka.

Kada se uporede dostavqeni podaci o ukupnom broju korisnika iukupnom broju kori{}enih kwiga na republi~kom nivou – dobija se rezul-tat da je u proseku jedan ~italac {kolske biblioteke u 2005. godini kori-stio 6 kwiga. Ako bi samo broj kwiga koje su pro~itali u~enici poredi-li sa ukupnim brojem u~enika korisnika biblioteke – dobija se jo{ sla-biji rezultat: 4,1 pro~itana kwiga po u~eniku u toku jedne {kolske godi-ne. To je, uglavnom, obavezna {kolska lektira.

UG

AO


MARINA MITRI]

Obrtkwi`nog

fonda

Broj kwigapo korisniku

Nastavnoosobqe koje

koristibiblioteku

U~eniciu~laweni ubiblioteku

Okrug

Korisnici Kori{}ewe

Znatno vi{i broj pro~itanih kwiga od republi~kog proseka (kojiiznosi 6 kwiga) je u dva okruga – Ma~vanskom (9,6) i Topli~kom (8,8), dokje najmawe kwiga pro~itano u Zaje~arskom (3,0), Severno-banatskom (3,4) iPomoravskom okrugu (3,8).

Ako se, sa druge strane, analizira cirkulacija kwi`nog fonda pore-|ewem broja pro~itanih kwiga (2.947.655) u odnosu na ukupan broj kwiga ufondovima {kolskih biblioteka, koji u Republici iznosi 9.508.253, do-lazi se do konstatacije da je obrt kwi`nog fonda u 2005. godini svega 0,3na republi~kom nivou, {to jasno ukazuje da kapacitet kwi`nog fonda ni-je dovoqno iskori{}en. Jedan od uzroka svakako treba traìti u neaktu-elnim i zastarelim fondovima u ~ijem su sastavu kwige koje su davno pre-vazi|ene, a koje bi nakon revizije trebalo rashodovati.

Najve}i obrt kwi`nog fonda, ali i daqe nezadovoqavaju}e mali,imaju {kolske biblioteke u Topli~kom okrugu (0,6), a najmawi obrt je uZapadno-ba~kom okrugu (0,1).

Kolubarski okrug izdvaja se kao jedan od okruga sa najve}im brojemkorisnika i istovremeno sa brojem pro~itanih kwiga i obrtom kwi`nogfonda iznad republi~kog proseka u 2005. godini. Sa druge strane, najmawibroj korisnika, najmawi broj pro~itanih kwiga i obrt kwi`nog fondaznatno ispod republi~kog proseka u 2005. godini imaju {kolske bibliote-ke u Zaje~arskom okrugu.

Paradoksalna situacija je u Severno-banatskom okrugu, kao jednom odokruga sa najve}im brojem u~enika i nastavnog osobqa u~lawenih u {kol-sku biblioteku, a istovremeno sa najmawim brojem pro~itanih kwiga iobrtom kwi`nog fonda ispod republi~kog proseka u 2005. godini. To uka-zuje na zastarelost i neaktuelnost fondova koji nisu u stawu da zadovoqeelementarne potrebe korisnika, s obzirom da u ve}ini ovih {kolskih bi-blioteka revizija nije nikada ra|ena.

Zanemarqivo mali broj {kolskih biblioteka dostavqa podatke ostrukturi kori{}enih kwiga, daju}i samo podatak o ukupnom broju kwi-ga koje su pro~itane. Podatke o ukupnom broju kwiga koje su koristiliu~enici, odnosno nastavnici za 2005. godinu, dostavilo je 86 % {kolskihbiblioteka na republi~kom nivou, dok su preostale biblioteke dale samopodatak o ukupnom broju kori{}enih kwiga, bez podatka o broju kwiga ko-je su koristili u~enici i nastavnici pojedina~no. Na osnovu ovako pri-kupqenih podataka moè se uo~iti da broj kwiga koje su koristili na-stavnici na republi~kom nivou ~ini svega 11 % od ukupnog broja kori-{}enih kwiga u {kolskim bibliotekama. Stawe po okruzima je prili~noujedna~eno, a iznena|uju}a ~iwenica je da broj kwiga koje su koristilinastavnici uop{te ne zavisi od broja nastavnika koji su registrovani kaokorisnici biblioteke. Naime, pore|ewem podataka za okruge sa najve}imi najmawim procentom nastavnog osobqa u~lawenog u biblioteku ne moè

UG

AO



se uo~iti nikakva veza izme|u broja nastavnika u~lawenih u bibliotekui broja kwiga koje su oni koristili. To najboqe ilustruju navedeni pri-meri: Zapadno-ba~ki okrug – 99,1 % nastavnog osobqa u~lawenog u bibliote-ku i 23,5 % kwiga koje su koristili nastavnici; Beograd – 95,2 % nastavnogosobqa u~lawenog u biblioteku i 12,2 % kwiga koje su koristili nastav-nici; Kolubarski okrug – 93,9 % nastavnog osobqa u~lawenog u bibliotekui 7,3 % kwiga koje su koristili nastavnici; Zaje~arski okrug – 42,4 % na-stavnog osobqa u~lawenog u biblioteku i 11,1 % kwiga koje su koristilinastavnici; Severno-ba~ki okrug – 18 % nastavnog osobqa u~lawenog u bi-blioteku i 16,6 % kwiga koje su koristili nastavnici.

Sa druge strane, uo~qiv je ve}i broj kwiga koje su koristili nastav-nici u onim {kolskim bibliotekama u kojima je nastavni~ki fond boga-tiji i u odnosu na ukupan fond ~ini ve}i procenat, {to pokazuju slede}iprimeri: Zapadno-ba~ki okrug – udeo nastavni~kog fonda u odnosu na uku-pan kwi`ni fond je 34,8 %, a nastavnici su koristili 23,5 % kwiga; Beo-grad – nastavni~ki fond ~ini 13,7 % ukupnog fonda, a broj kwiga koje jekoristilo nastavno osobqe ~ini 12,2 % ukupnog broja kori{}enih kwiga;Kolubarski okrug – nastavni~ki fond ~ini 9 % ukupnog fonda, a broj kwi-ga koje su koristili nastavnici iznosi 7,3 % ukupnog broja kori{}enihkwiga; Zaje~arski okrug – nastavni~ki fond je 16,9 % ukupnog fonda, a na-stavnici su koristili 11,1 % kwiga; Severno-ba~ki okrug – nastavni~kifond ~ini 17,9 % ukupnog fonda, a broj kwiga koje su koristili nastavni-ci iznosi 16,6 % ukupnog broja kori{}enih kwiga. Na republi~kom nivounastavni~ki fond ~ini 15,6 % ukupnog kwi`nog fonda, a broj kwiga kojeje koristilo nastavno osobqe ~ini 11 % ukupnog broja kori{}enih kwiga.

Na osnovu iznetih podataka moè se zakqu~iti da kori{}ewe biblio-te~kih fondova najvi{e zavisi od toga kakvi su fondovi i koliko su ustawu da zadovoqe potrebe i interesovawa korisnika. Imaju}i u vidu za-starele i neaktuelne fondove {kolskih biblioteka i postoje}u neodgova-raju}u strukturu, koja ne moè da zadovoqi sve potrebe nastavnog procesa,moè se zakqu~iti da su nezadovoqavaju}i podaci o kori{}ewu kwi`nihfondova {kolskih biblioteka u Srbiji posledica nemogu}nosti nabavkenovih i atraktivnih izdawa u skladu sa razli~itim interesovawima u~e-nika, kao i potrebama nastavnika za kori{}ewem literature neophodne zastru~no usavr{avawe u savremenom procesu nastave.

Predlozi mera za unapre|ewe rada {kolskih biblioteka

Kada su u pitawu fondovi {kolskih biblioteka, u ciqu wihovog po-boq{awa u kvalitativnom i kvantitativnom smislu neophodno je obna-vqawe postoje}eg fonda i nabavka novih kwiga. Osnovna mera za unapre|e-

UG

AO


MARINA MITRI]

we je popuna fondova do standardima odre|enih parametara – minimumstandarda za {kolske biblioteke predvi|a po~etni kwi`ni fond od 8–10kwiga po u~eniku i godi{wi prira{taj od 0,5–1 nove kwige po u~eniku.Nabavku novih kwiga treba obavqati preko bibliote~ke komisije, ~ini je~lan obavezno i {kolski bibliotekar. U ciqu poboq{awa obima i struk-ture kwi`nih fondova neophodno je svake godine nabavku obavqati selek-tivno i planski, uz unapred obezbe|ena finansijska sredstva za kupovinunovih kwiga. Saradwa {kolskog bibliotekara i nastavnog osobqa, ukqu-~uju}i saradwu sa aktivima predmetnih nastavnika, podrazumeva pravqe-we spiskova deziderata koji }e omogu}iti nabavku literature neophodneza ostvarivawe nastavnog programa {kole.

Usled vi{egodi{we nedovoqne nabavke, kwi`ni fondovi {kolskihbiblioteka u Srbiji nisu aktuelni. Optere}eni su velikim brojem prime-raka zastarele i neaktuelne literature, a poseban problem su pohabane ifizi~ki dotrajale publikacije. Za otpis dotrajale i nepotrebne litera-ture neophodno je, u skladu sa odgovaraju}im zakonskim propisima, povre-meno obavqati revizije kwi`nih fondova, pri ~emu i tada broj prinovqe-nih kwiga na godi{wem nivou treba da bude ve}i od broja otpisanih kwi-ga. Kwi`ne fondove {kolskih biblioteka treba u~initi aktuelnim i uskladu sa potrebama obrazovno-vaspitnog procesa. Pravilno usmerena na-bavna politika zasnovana je i na razli~itim interesovawima u~enika zakori{}ewe literature izvan nastavnog procesa.

Prema IFLA/UNESCO Smernicama za {kolske biblioteke,2 sredstvaza nabavku bibliote~ke gra|e treba da iznose najmawe 5 % od ukupnih tro-{kova {kolskog sistema po u~eniku, ne ra~unaju}i sve plate, posebne tro-{kove za obrazovawe, prevoz i sredstva za kapitalne investicije. Neop-hodno je svake godine unapred planirati sredstva za nabavku gra|e za bi-blioteku. Za posebne projekte i poboq{awa, poput opremawa bibliotekenovim policama, potrebno je planirati posebna sredstva.

Da bi {kolska biblioteka na najdelotvorniji na~in zadovoqila po-trebe {kole, neophodno je da poseduje odgovaraju}e prostorne uslove za ne-smetan rad i sme{taj svih vrsta bibliote~ke gra|e. Stru~no ure|ewe svih{kolskih biblioteka trebalo bi podi}i na vi{i nivo, primeniti sistemsme{taja po UDK i obezbediti slobodan pristup kwizi u bibliotekama ukojima do sada nije omogu}en.

Imaju}i u vidu stawe i uslove rada {kolskih biblioteka u Repu-blici Srbiji (20,6 % {kolskih biblioteka nema formirane kwige inven-tara, 76 % nema formiran nijedan katalog, u najve}em broju biblioteka

UG

AO



———————————————

2 IFLA/UNESCO Smernice za {kolske biblioteke. U: Glasnik NBS (Beograd). - Br. 1(2005), str. 387-417.

kori{}ewe bibliote~kih fondova nije u skladu sa bibliote~kim pravi-lima, pri ~emu 24,8 % biblioteka uop{te ne vodi statistiku kori{}e-wa), neophodno je, pre svega, obezbe|ivawe stru~nog kadra. S obzirom da u{kolskim bibliotekama ~esto radi i po nekoliko nastavnika ~as ili dvadnevno, dopuwuju}i na taj na~in normu ~asova u nastavi, a lica zaposle-na u biblioteci smewuju se skoro svake {kolske godine, potrebno je, naj-pre, u {kolskim bibliotekama obezbediti stalnost kadra, a zatim insi-stirati na stru~noj osposobqenosti za obavqawe poslova u bibliote~kojdelatnosti i daqem neprekidnom usavr{avawu. Mati~ne biblioteke, ia-ko ne mogu odlu~uju}e da uti~u na politiku {kole u kadrovskim re{ewi-ma, imaju zakonsku obavezu da {kolskim bibliotekarima pomognu u sti-cawu znawa neophodnih u bibliote~koj delatnosti, tako {to }e organizo-vati seminare, kurseve i predavawa vezana za razli~ite segmente rada ubiblioteci. Tako }e zna~ajno doprineti kontinuiranom obrazovawu iusavr{avawu {kolskih bibliotekara. Sticawe elementarnih i usavr{a-vawe postoje}ih znawa istovremeno }e omogu}iti podizawe nivoa stru~-ne obrade bibliote~ke gra|e i izgradwu modernih informacionih in-strumenata u {kolskim bibliotekama.

IFLA/UNESCO Smernice za {kolske biblioteke isti~u niz aktiv-nosti biblioteke u okviru {kole, koje daju glavni doprinos ostvarivawuzadataka {kole i sastavni su deo obrazovnog procesa. Od {kolske biblio-teke o~ekuje se zadovoqavawe najrazli~itijih potreba korisnika, a kakoje ~lanstvo {kolskih biblioteka ograni~eno – to su u~enici i nastavnoosobqe unutar {kolske zajednice, programe i aktivnosti {kolske bibli-oteke treba osmi{qavati u tesnoj saradwi bibliotekara i kolektiva{kole. Pre svega, direktor {kole, kao odgovorna osoba koja obezbe|ujeokvir za izvo|ewe nastavnog programa, treba da priznaje va`nost biblio-teke i da podsti~e weno kori{}ewe. O~ekuje se da direktori tesno sara-|uju sa bibliotekom na izradi razvojnih planova {kole, naro~ito na po-qu informati~ke pismenosti i programa za promociju ~itawa, imaju}i uvidu da se navike ~itawa, kao i informati~ka pismenost svih gra|anapostepeno razvijaju i usvajaju kroz sistem {kolovawa. Posebno se nagla-{ava saradwa {kolskog bibliotekara i nastavnog osobqa u postizawumaksimuma bibliote~kih usluga, {to }e doprineti unapre|ewu nastav-nih planova i poboq{awu informacionih ve{tina i znawa u~enika i,uop{te, unapre|ewu vaspitno-obrazovnog procesa. Pored bibliote~kihusluga namewenih u~enicima, ne treba zanemariti ni one namewene na-stavnicima, koje treba da obezbede izvore koji }e pro{iriti wihovo zna-we iz odre|enog predmeta ili poboq{ati wihove metode nastave. Nastav-nici koji imaju naprednije vi|ewe obrazovawa obi~no su i aktivniji ko-risnici biblioteke.

UG

AO


MARINA MITRI]

Jedan od prioritetnih zadataka {kolske biblioteke je i razvijawekulturne delatnosti biblioteke i weno ukqu~ivawe u sva kulturna doga-|awa u {koli.

U skladu sa zahtevima savremenog informati~kog doba, neophodna jei nabavka elektronskih publikacija, omogu}avawe pristupa Internetu ikori{}ewe digitalnih resursa drugih biblioteka. To podrazumeva nabav-ku ra~unarske opreme i programa za automatizaciju poslovawa, kao i obu-ku kadrova za prakti~an rad u oblasti informacionih tehnologija.

Pore|ewem podataka o ra~unarskoj opremi u {kolskim biblioteka-ma koji su dostavqeni za bazu Mreà biblioteka Srbije za pet uzastopnihgodina 2001–2005, moè se uo~iti da se broj ra~unara u {kolskim biblio-tekama, iako nedovoqan, kao i broj biblioteka koje imaju program za auto-matizaciju poslovawa, postepeno pove}ava. Broj biblioteka koje posedujura~unar pove}ava se sa 24 %, koliko je bilo 2001. godine, na 54 % kompju-terski opremqenih biblioteka u 2005. godini. Me|utim, indikativno jeda je od 30 % {kolskih biblioteka koje su u navedenom periodu nabavilera~unarsku opremu, samo wih 5,5 % tu opremu iskoristilo za automatiza-ciju poslovawa. Naime, broj biblioteka koje poseduju program za automati-zaciju poslovawa pove}ava se sa 2,2 % koliko je bilo 2001. godine, na 7,7 %biblioteka koje su automatizovale poslovawe u 2005. godini.

Tu opremu, u bibliotekama u kojima jo{ uvek stoji neiskori{}ena,treba upotrebiti kao podr{ku u nastavnom procesu, a u biblioteciosmisliti razli~ite programe zasnovane na primeni ra~unara, koji biomogu}ili aktivno u~e{}e u~enika. Razvoj novih multimedijalnih teh-nologija predstavqa osnovu za uvo|ewe obrazovnih inovacija koje pru-àju {iroke mogu}nosti ne samo za brzo i lako u~ewe osnovnog gradiva,ve} i za informati~ko opismewavawe u~enika. Iz tog razloga neophod-no je da savremena {kolska biblioteka u svojim fondovima posedujeelektronske publikacije, kao i mogu}nost kori{}ewa udaqenih elek-tronskih izvora.

U savremenom elektronskom izdava{tvu u Srbiji postoje brojne pu-blikacije namewene deci {kolskog uzrasta, koje su od velike pomo}i u sa-vladavawu obaveznog gradiva iz razli~itih predmeta – istorije, geogra-fije, matematike, srpskog jezika, stranih jezika i sl., a, koriste}i multi-medijalni pristup, izloènu materiju ~ine privla~nom i zabavnom. Takavuxbenik u {kolskoj biblioteci znatno unapre|uje tehniku u~ewa, a samogradivo se lako i brzo usvaja. Ovakav na~in rada doprinosi da u~enicima{kola i {kolska biblioteka postaju zanimqivije, a predstavqa novu di-menziju obrazovawa koja uti~e na pove}awe motivacije u~enika za samo-stalno u~ewe i omogu}ava sticawe znawa ne samo iz odre|enog predmeta,ve} i iz oblasti informatike.

UG

AO



U dokumentu Strategija Ministarstva prosvete i sporta za peri-

od 2005–2010. godine3 predvi|eno je umreàvawe obrazovnih ustanova napred{kolskom, osnovno{kolskom i sredwo{kolskom nivou, te je realnoo~ekivati da Ministarstvo obezbedi prikqu~ak za Internet u svih 1750{kola u Srbiji. To }e omogu}iti efikasniju upotrebu postoje}ih elek-tronskih izvora i poboq{awe kvaliteta usluga koje pruàju {kolske bi-blioteke.

Pristup Internetu, povezivawe {kolskih biblioteka u sistem cen-tralnih kataloga i mogu}nost kori{}ewa digitalnih resursa drugih bi-blioteka su pretpostavke pruàwa kvalitetnih usluga korisnicima bi-blioteke. Formirawe elektronskih kataloga i umreàvawe {kolskih bi-blioteka jedan je od na~ina da se u~enici lako i jednostavno upoznaju sabibliote~kim fondovima ne samo u svojoj {koli, ve} bi postojala mogu}-nost pretraìvawa i eventualnog kori{}ewa fondova drugih {kolskihbiblioteka sa kojima wihova {kola ostvaruje saradwu. Pokretawe i odr-àvawe sajta {kolske biblioteke na kome je ona detaqno predstavqena igde postoje linkovi do sajtova i Web-stranica drugih {kolskih bibliote-ka, organizovawe razli~itih izlo`bi, sajmova kwiga i ~itawa, inicira-we saradwe sa narodnim bibliotekama svakako bi unapredilo rad {kol-skih biblioteka, a kvalitet usluga koje one pruàju bio bi podignut navi{i nivo.

Sa pojavom novih informacionih i komunikacionih tehnologija ipotencijala koje one nude, sve aktivnosti i planirawe razvoja {kolskihbiblioteka trebalo bi usmeriti ka wihovom transformisawu u {kolskebibliote~ko-informacione centre, koji bi omogu}ili uvo|ewe savreme-nih dostignu}a nauke u pedagogiju i bili nezamenqiva podr{ka vaspitno-obrazovnom procesu.

UG

AO


MARINA MITRI]

———————————————

3 Strategija Ministarstva prosvete i sporta za period 2005–2010. godine, Beograd,maj 2005. – http://www.mps.sr.gov.yu

PROBLEMS OF ORGANIZING, PROCESSING, STORINGAND USE OF BOOK HOLDINGS IN SCHOOL LIBRARIES

IN REPUBLIC OF SERBIA

Summary

The analysis includes school libraries book holdings in the Republic of Ser-bia in relation of applicable national standards for school libraries, regulationsfor the education field as well as IFLA ad UNESCO recommendations. The anal-ysis covers size and structure of book holdings, acquisition of new books, spaceand library equipment the way of storing and arranging of book holdings, ta-king inventory of, processing and using at the level of the Republic, as well asdetails per districts. The concluding discussion covers recommended measuresfor improvement of operation of school libraries.

Key words: school library; book holdings; acquisition of books; professionalarranging; statistics of book using; improvement recommendations.

Marina Mitrich

UG

AO



glas biblioteke 14/2007. · 2015-11-27 · no 1342 {kolske biblioteke u srbiji (980 u osnovnim...

Documents