Natalija Uroevi Seminarski rad 9

VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U APCU

Studijski program

Zatita ivotne sredine

GLOBALNO ZAGREVANJE I MEUNARODNE INCJATIVE- SEMINARSKI RAD -Student: Profesor:

Natalija Uroevi 20/5 Dr Vera Miloeviabac, 2014.SADRAJ:31.UVOD

42. EFEKAT STAKLENE BATE I GLOBALNO ZAGREVANJE

3. GLOBALNO ZAGREVANJE54. POSLEDICE GLOBALNOG ZAGREVANJA65. MEUNARODNE INCJATIVE66. ZAKLJUAK87. LITERATURA9

1. UVOD Zatita ivotne sredine podrazumijeva skup razliitih postupaka i mera koje spreavaju ugroavanje ivotne sredine s ciljem ouvanja bioloke ravnotee. Poznato je, da je planeta Zemlja jedan veliki globalan sistem koji se sastoji od mnotva elemenata.

Izmeu svakog od ovih elemenata postoji uzrono-posledina veza,tako da moemo rei da uticajem na jedan element, mi zapravo utiemo na celokupan sistem.2. EFEKAT STAKLENE BATE I GLOBALNO ZAGREVANJEEfekat staklene bate prisutan je na svim planetama Sunevog sistema. Tek u sluaju Zemlje su ispunjeni temperaturni uslovi za razvoj atmosfere pogodne za ouvanje ivotnih uslova. Prirodni efekat na Zemlji je delovanje efekta staklene bate od sutinskog znaaja za odranje podnoljivih klimatskih uslova na povrini planeta (bez tog efekta bi prosena povrinska temperatura bila ak za 33 C nia od sadanje). t staklene bate odrava uravnoteenu temperaturu koja omoguuje ivot na zemlji. Korienjem sve veeg broja razliitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom ivotu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi nae planete.

Ova promena hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da proputa toplotu odbijenu sa povrine, atmosfera pone da zadrava odbijenu toplotu. Na ovaj nain se cela atmosfera sve vie zagreva. Mnogi naunici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bate moe dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na ivot na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosena temperatura porasla za 0,7C. Mnogima moe izgledati nerealno da e biti neeg loeg u tome to e na planeti biti malo toplije, meutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove ivota na naoj planeti, a moda bi ak doveo do toga da ivot ljudi na planeti vie i ne bude mogu.Klima bi se totalno promenila, sa promenom klime na planeti sledila bi promena flore i faune svih krajeva na Led u polarnim oblastima bi poeo da se topi, a bilo bi imnogo vie padavina.

Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to moda ak i za nekoliko metara, a to ne znai da bi se samo morske obale podigle, ve bi porasle i reke i jezera.Ovo bi dovelo do plavljenja podruja na kojima ivi oko jedna treina ukupnog stanovnitva. Gasovi staklene bate doprinose zagrevanju zemlje sa preko 90%.Smatra se da najvie posledica na globalno zagrevanje imaju:1. Ugljendioksid (CO2) smatra se da ovaj gas uestvuje sa oko 50 55% u globalnom zagrevanju. Osnovni razlog poveanja koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve vee korienje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i sea uma.

2. Hlorofluorokarbonati (CFC) uestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju.

3. CFC jedinjenja se koriste za pravljenje plastinih masa i u rashladnim ureajima. 4. Metan (CH4) oko 12% uea, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja ali najvea koliina metana u atosferi potie iz industrijskih postrojenja.

5. Azot (I) oksid uestvuje sa 6% u globalnom zagrevanju.Najveim delom se oslobaa u industriji, ali velike koliineovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama.3. GLOBALNO ZAGREVANJEPoveanje koncentracije gasova staklene bate direktno utie pojaanje efekta staklene bate, a samim tim i na poveanje temperature.Rezultat ovoga je globalno zagrevanje.Stopa rasta promene temperature je vea od bilo koje promene u poslednjih 10 000 godina.

U 1995. godini svetska nauna zajednica izvestila je da su promene ve u toku i da se Zemlja zagrejala za 0,5 C u toku prolog veka.

4. POSLEDICE GLOBALNOG ZAGREVANJAZagrevanje ovih razmera uticae na mnoge aspekte naih ivota, kao to su promene temperature i promene raspodele padavina, prouzrokovae porast nivoa mora i promene u raspodeli snabdevanja vodom za pie.

Uticaji na nae zdravlje, vitalnost uma i drugih prirodnih oblasti, kao i poljoprivrednu proizvodnju su veoma znaajni.

Toplija planeta Zemlja ubrzava globalni cikus vode: izmena vode izmeu okeana, atmosfere i tla. Via temperatura prouzrokuje vee isparavanje, te e doi do breg isuivanja tla.5. MEUNARODNE INCJATIVEKako rizici globalnog zagrevanja, a samim tim i klimatskih promena postaju sve oigledniji, javlja se istinska potreba da se skoncentriemo na akcije, koje bi dovele do smanjenja emisje gasova sa efektom staklene bate i minimizirale negativan uticaj klimatskih promena.Prvi korak bio je usvajanje, 9.maja 1992. godine, Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime koja je bila u Rio de aneiru. Ovom konvencijom je utvren sistem za razmenu podataka o gasovima koji stvaraju efekat staklene bate, dok je reavanje pitanja naina ograniavanja emisije tih gasova odloeno za neki budui trenutak.Srbija je ratifikovala Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o promeni klime.

1997. godine potpisan je Kjoto protokol koji predstavlja veoma vaan korak prema ogranienju emisije 6 gasova staklene bate (CO2, CH4, N2O, HFCs, PFCs i SF6).

Kjoto protokol promovie, podstie istraivanje i razvoj i poveanu upotrebu, novih i obnovljivih vidova energije.

Promovie i podstie tehnologije za kontrolu emisije ugljen dioksida i naprednih i inovativnih ekoloki zdravih tehnologija.

Promovie odrive oblike poljoprivrede u svetlu razmatranja klimatskih promena, ograniava ili smanjuje emisiju gasova staklene bate koje ne kontroliu Montrealski Protokol.

Kjoto protokol je stupijo na snagu 16.02.2005.godine.

Do sada je Kjoto protokol ratifikovalo 140 zemalja ukljuujui Evropsku Uniju.

Ovim protokolom se industrijske zemlje sveta obavezuju da svoje emisije gasova sa efektom staklene bate smanje u proseku 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu, i to u periodu od 2008 do 2012. godine.Za zemlje u razvoju, meu kojima je i Srbija, ovaj Protokol nije predvideo nikakve nove obaveze u odnosu na one koje su predviene konvencijom, tj nije predvideo obavezu kvalifikovanog smanjivanja emisije gasova sa efektom staklene bate, ali je ostavljena mogunost da svaka od njih u bilo kom trenutku takvu obavezu preuzme, u skladu sa svojim mogunostima.

6. ZAKLJUAKSamo menjanjem nabolje prema naoj planeti i potovanjem Kloto protokola, i prelaskom fosilnih goriva na obnovljive izvore energije (klimatske resurse-sunce, vetar, biomasa), kojih ima sasvim dovoljno, tako da moemo da zaboravimo na fosilna goriva i nuklearne elektrane porast temperature e biti manje i smanjiemo globalno zagrevanje.

7. LITERATURA[1]. http://sh.wikipedia.org/wiki/Aerozaga%C4%91enje [2]. http:// http://www.ecotopia.rs/active/sr-latin/home/resources/vazduh.html