UVOD(definicija, istorijat, predmet, ciljevi, podruja gnatologije)Gnatologija je relativno mlada nauka, nastala sintezom raznih medicinskih, stomatolokih i tehnikih disciplina. To je nauka o prirodnoj okluziji i planskoj rekonstrukciji okluzije koja svoje metode zasniva na znanjima iz anatomije i fiziologije orofacijalnog sistema i preciznoj analizi odnosa izmeu njegovih komponenata u mirovanju i funkciji. Naziv "gnatologij a" potie od amerikih stomatologa Beverly-a MC.Colluma, Harvey-a Stallarda i Charlesa Stuarta, koji tridesetih godina prolog veka uvode u stomatologiju tzv. "gnatoloki koncept", istiudi znaaj funkcionalne dijagnostike i preciznog plana pri svim restaurativnim intervencijama u stomatologiji. Iako ovoj trojici pripada ast osnivaa, znanja koja objedinjuje savremena gnatologija datiraju iz mnogo ranijeg perioda. Intenzivno prouavanje fiziologije orofacijalnog sistema tokom proteklog veka rezultiralo je novim saznanjima o nervnoj regulaciji mandibulamih pokreta, ulozi okluzije u njihovom programiranju i meusobnoj zavisnosti morfologije i funkcije. Tokom vremena nastajale su nove i ruile se stare teorije o funkcionisanju orofacijalnog kompleksa. Konstruisani su brojni instrumenti za analizu i registrovanje vilinih pokreta, stvoreni razni modeli artikulatora, pojavili se novi materijali za razne namene u stomatologiji. Zahvaljujudi pronalazakom entuzijazmu, gnatologija se razvila u nauku bez koje se danas ne moe zamisliti nijedna rekonstruktivna intervencija u stomatologiji. Istorijski podaci ukazuju na njen dug razvojni put. Sredinom osamnaestog veka Filip Pfaff, dvorski lekar Fridriha Velikog, uoava znaaj registrovanja odnosa vilica pri izradi zubne nadoknade, t~ uz pomod razmekalog pelinjeg voska uzim a istovremeno otiske bezubih viIica i zagriaj. Ova metoda se ponegde zadrala sve do dananjih dana (otisak u uslovima zatvorenih usta). Francuz Gariott 1800. godine konstruie prvi l:.'.da\ni arnirski okludator koji se po mogudnostima i dizajnu nimalo ne razlikuje od nekih savremenih okludatora (sU). Slini instrumenti pojavljuju se u Engleskoj tek ~t.,:desetak godina kasnije, gde Gems Cameron i Daniel Evans, nezavisno jedan od drugog, konstruiu amirske artikulatore. ezdesetih godina 19. veka Bonwill uvodi teoriju po kojoj sredine zglobnih glavica i kontaktna taka izmeu donjih centrainih inciziva grade istostranian trougao ija je stranica dugaka 1 Gem. Koristei ove dimenzije on konstruie artikulator koji, pored amirskih pokreta, ima mogunost i lateraInog pomeranja (sI.2).3 Izuavajui viline kretnje i meuviline odnose F.H.Balkwill 1866. godine dolazi do izuzetno znaajnih saznanja, koja su skoro 100 godina leala zaboravljena u jednoj londonskoj biblioteci. On prvi put uvodi pojam' 'amirska osovina", tvrdei da se donja vi1ica pri otvaranju i zatvaranju obre oko horizontalne osovine koja prolazi kroz centre kondila. Pri kretnji donje vilice napred kondiJi se, po njemu, pomeraju napred i nadole, pri laterainim kretnjama cela donja viIica se pomera u stranu, pri emu najvaniju, vodedu ulogu imaju onjaci.

Anatom F.G. Von Spee 1890. godine uvodi pojam "okluzalna krivulja". Njegove studije ukazuju da se okluzalne povrine zuba i zglobne glavice nalaze na povrini kruga iji je centar na apofizi cristae gali (sl.3). Von Spee je verovao da se donja vilica pri kretnjama naprednazad okrede oko pomenutog centra, pri emu boni zubi ostaju u kontaktu. Izraenost okJuzalne krivulje, po njemu, zavisi od oblika putanje kondila Krajem 19. veka W.E.Walker konstruie prvi artikulator sa podesivim "kondilnim putanjama", a G.B.Snow konstruie prvi obrazni luk Zahvaljujudi istraivanjima Cristensena 1898. godine uvedena je metoda podeavanja zglobnih vodica artikulatora uz pomod pozicionih registrata.8 Izmeu 1902. i 1905. godine Campion u praksu uvodi kinematski obrazni luk i grafiko registrovanje vilinih kretnji9, dok Parfitt konstruie podesivi artikuJator sa zakrivljenim kondilnim puianjama kod koga se metalni delo vi kondilnih voica bruenjem prilagoavaju grafikim registratima kondilne putanje pacijenta. Njegov artikulator izvodi tri vrste kretnji: rotacionu kretnju oko horizontalne osovine koja prolazi kroz centre kondila, translacionu kretnju napred i dole irotacionu kretnju oko vertikalne osovine koja prolazi kroz kondil na radnoj strani. Po njemu, ove kretnje odgovaraju kretnjama donje vilice Veliki doprinos savremenoj gnatologiji ine radovi A.Gysi-a, koji izmeu 1907. i 1926. godine studiozno razrauje principe okluzije i artikulacije kod nosilaca tota Inih proteza, uvodi preciznu napravu za ekstraora1no registrovanje sagitalne kondilne putanje, napravu za ekstraoralno registrovanje lateraInih kretnji mandibule, konstruie nekoliko tipova artikulatora, preporuuje nekoliko tipova vetakih zuba u izradi totaInih proteza itd. Gysi nalazi da prosean nagib sagitalne kondilne putanje u odnosu na ravan koja je paralelna okluzalnoj ravni iznosi oko 30. On prvi put konstruie artikulator koji pored podesivih kondilnih voica ima i incizaIni koid i incizaIni tanjirid. Njegov prvi model, "Gysi-Adaptable" zbog svoje "kompleksnosti" nije doiveo vedu primenu u ono vreme. Neto kasnije Gysi konstruie artikulator srednjih vrednosti "Gysi - Simpleks" sa nagibom sagitalne kondilne putanje od 33, koji je naao iroku primenu u Evropi poetkom prolog veka, a zatim i podesivi artiku1ator "GysiTrubite", koji je manje poznat. Prvi studiozni radovi posvedeni laterainim kretnj ama mandibule potiu od N.G.Benetta. On uvodi pojmove "radna i balansna strana", ukazuje na "inicijalni pomak donje vilice u stranu" na poetku lateraIne kretnje i opisuje razlike u pokretima kondila na radnoj i balansnoj strani. Mnogi gnatoloki pojmovi (Benettova kretnja, Benettov ugao) nastali su zahvaljujui njegovim istraivanjima. 13 U to vreme javljaju se i druge teorije o kretnjama donje vilice. Tako Hall 1914. godine tvrdi da se donja vilica pri laterainim pokretima obrde oko horizontalne osovine koja prolazi kroz sagitalnu (medijainu) ravan glave, povezujudi bazu nosa sa protuberancijom okcipitalis. Monson 1918. uvodi teoriju kalote, po kojoj se vilini zglobovi i okluzalne povrine zuba nalaze na povrini jedne sfere iji je centar podjednako udaljen od oba kondila, a radijus joj iznosi proseno 10cm. Po njemu, produene osovine prirodnih zuba prolaze kroz centar sfere (kalote). Ova teorija je prihvadena od mnogih autora. Tridesetih godina prolog veka Fehr u Nemakoj konstruie poseban artikulator i koncipira postavu vetakih zuba u skladu sa ovom teorijom. Teorija kal ote ima i danas pristalica. Interesantno je da je najvei broj gnatolokih pojmova i postulata nastao iz potrebe da se razree razliiti

problemi pri planiranju vetakog okluzionog kompleksa u izradi totainih proteza. Hanau 1926. godine razrauje principe balansne okluzije sa totainim protezama. Po njemu, stabilnost i funkcionalna vrednost totainih proteza zavise od meusobne interakcije pet faktora. Poznati Hanauov "artikulacioni kvint" je dugo predstavljao osnovu za pravilno planiranje okluzije u izradi i mobilnih i fiksnih nadoknada. Zahvaljujui Hanauu nastalo je vie tipova polupodesivih artikulatora kod kojih se zglobno voenje podeava uz pomo pozicionih registrata ili Hanauove formule. Mnogi od njih manje ili vie modifikovani koriste se i danas. 15 Potreba za to vemijim simuliranjem vilinih kretnji u mehanikim napravama artikulatorima rezultirala je tridesetih godina prolog veka uvoenjem raznih sistema i instrumenata za registrovanje vilinih kretnji i konstruisanjem sve komplikovanijih artikulatora. G.P.Philips 1927. i Stansbery 1928. godine konstruiu aparaturu za intraoralno registrovanje vilinih kretnji u horizontalnoj ravni. 16,17 Ova metoda, nazvana "metoda gotskog luka" ili "strelastog ugla", postaje vrlo popularna pri funkcijskim analizama orofacijalnog kompleksa. Nadovezujudi se na istraivanja Balkwilla, Benetta, Campiona i drugih, B.B.Mc Collum i R.Harlan tridesetih godina prolog veka utmeljuju teoriju "terminalne amirske osovine" i uvode praktinu metodu za njeno iznalaenje. Oni konstruiu pantograf - sistem za grafiko registrovanje vilinih kretnji u sagitalnoj i horizontalnoj ravni. Zajedno sa G. Stuartom i H.Stalardom, Mc Collum 1930. godine konstruie visokopodesivi artikulator "gnatograf" koji prihvata pantografske regi strate na osnovu kojih se precizno podeavaju njegove kondilne i incizaina vodica. Ovi autori uvode tzv. gnatoloki koncept, koji insistira na preciznoj funkcijskoj dijagnostici i planskoj rekonstrukciji okluzije i kod nosilaca totainih proteza i kod osoba sa prirodnim zubikom. Koncept nudi niz pravila i principa za postizanje funkcijski idealne okluzije koja je u apsolutnoj harmoniji sa vilinim kretnjama.18 Iz ovog vremena potie i naziv "gnatologija". To je "nauka koja se bavi izuavanjem kretnji u vilinim zglobovima, selektivnim merenjem tih kretnji i koridenjem dobijenih parametara u dijagnostici i terapiji okluzije".19 Mc Collum (1939) pie: "I pored brojnih biolokih specifinosti kretnje koje se odvijaju u TM zglobovima su definisane, merljive, mogu se registrovati i reprodukovati u mehanikim napravama. Ukoliko se naini artikulator koji apsolutno reprodukuje meuviline odnose i kretnje u TM zglobovima, mogude je rekonstruisati okluziju tako da zubi ostvaruju idealne kontakte. "20 Ove ideje su rezultirale uvoenjem pantografskih registracija i komplikovanih visokopodesivih artikulatora urekonstruktivnu stomatologiju. Sledeih godina gnatologija se razvijala na naunim osnovama. Zahvuljui C.H. Schuleru sve vie se odbacuje koncept' 'balansne okluzije" pri rekonstruktivnim intervencijama na prirodnim zubicima. Schuler insistira na postizanju funkcionalno vredne o~luzije, odnosno takvog kontaktnog odnosa zuba koji obezbeuje najveu efikasnost pri svim kretnjama mandibule neophodnim za mastikatornu funkciju. U toku funkcijskih kretnji mandibule kontakti na balansnoj strani su apsolutno nepoeljni jer su "krajnje destruktivni i traumatski".21,22,23 Nova saznanja iz oblasti neurofiziologije (Kavamura 1975), fiziologije i patologije TM zgloba (Poselt 1965, Ramfjord i Ash 1971 i 1995, Weinberg 1978, Guichet 1975, Okeseon 1975 i 1998, Solberg i Clark 1980) znatno su doprinela odbacivanju starih i uvoenju novih koncepcija o ulozi okluzije u programiranju funkcija orofacijalnog sistema, funkcijskim poremeajima tog sistema i mogunostima terapije.24 Gnatologija danas predstavlja, na neki nain, sintezu svih stomatolokih disciplina, Ona svoje metode zasniva na injenicama iz anatomije i fiziologije orofacijalnog sistema, tj. na preciznim informacijama o odnosima koji postoje izmeu kompleksa griznih povrina zuba, vilinih zglobova i neuromuskularnog sistema u mirovanju i pri raznim funkcijama. Nijedna stomatoloka nadoknada se ne moe izraditi pravilno bez

elementarnih znanja iz gnatologije, Ovo posebno vai za obimne rekonstruktivne intervencije u stomatolokoj protetici. Funkcionalno vredna zubna nadoknada mora da bude u potpunoj harmoniji sa strukturama orofacijalnog sistema tako da omogui nesmetano odvijanje njegovih funkcija i ne izaziva nikakva oteenja. Da bi se ovo postiglo, ona mora da bude prilagoena funkcijama orofacijalnog sistema ve u toku izrade. Kako je praktino nemogue nainiti bilo kakvu veu zubnu nadoknadu u ustima pacijenta, odnosi vilica u zavrnom okluzionom poloaju i pri raznim kretnjama mandibule moraju se to preciznije simulirati izvan usta. Manje ili vie uspeno, ovo omoguuju savremeni artikulatori. Podeeni uz pomo individualnih registrata odreenih poloaja ili pokreta donje vilice, oni obezbeuju kontrolisano pomeranje modela gornje i donje vilice i na taj nain omoguuju da se zub na nadoknada izradi u uslovima koji priblino imitiraju individualne funkcionalne odnose vi lica. Precizna funkcijska dijagnostika postojee okluzije i dobro isplanirana okluzalna terapija uz korienje artikulatora koji simuliraju odnose vi lica i meuzubne kontakte pri raznim poloajima i kretnjama donje vilice, predstavljaju sutinu savremene gnatologije. S obzirom na obim materije koju obrauje, udbenik Osnovi gnatologije je podeljen u nekoliko delova koji ine tematske celine i sadri ukupno 30 poglavlja. Prvi delovi se bave anatomijom i fiziologijom orofacijalnog kompleksa u onoj meri koja omoguuje razumevanje komp1eksnih funkcijskih odnosa unutar njega. Ovaj deo gnatologije izuava prirodnu ok1uziju i sve strukture orofacijalnog sistema koje ona funkcionalno objedinjuje. Posebna poglavlja obrauju anatomiju i fiziologiju TM zgloba, orofacijalne miie i sloenu kinematiku donje vilice. Trei deo Udbenika se bavi simulacijom vilinih kretnji u artikulatorima. U ovom delu se iznosi podela ovih instrumenata (naprava), opisuju njihove mogunosti i daju uputstva o nainu njihovog podeavanja i korienja. Posebna poglavlja su posveena metodama i instrumentima koji slue za registrovanje meuvilinih odnosa i prenoenje modela u artikulator. etvrti deo Udbenika je posveen funkcijskoj analizi orofacijalnog kompleksa. Najvie mesta u ovom delu posveeno je funkcijskoj analizi postojee okluzije. Poslednji, peti deo Udbenika posveen je indikacijama, modalitetima i mogunostima okluzalne terapije. U ovom delu se opisuju razliiti koncepti u rekonstrukciji okluzije i razni oblici okluzalne terapije. Detaljno se opisuju faktori koji detenniniu tip okluzalne morfologije i kontaktne odnose zuba pri rekonstruktivnim intervencijama i na prirodnim i na vetakim zubicima.