gnuzilla 11, novembar 2005

8/7/2019 GNUzilla 11, novembar 2005

1/41


2/41

Sadraj

GNUzillaNovembar 2005

Uvodna re : ...............................................................3

DistribucijeDebian GNU/Linux i Live distribucije.........................4Ubuntu 5.10..............................................................6Elive........................................................................10SuSE 10..................................................................15

Softver

Igram ti igru.............................................................23Download.................................................................27OpenOffice.org 2.0....................................................29

RadionicaDIA..........................................................................33Brzo i lako do internet prezentacijeKako po eti, Joomla, PHP-Nuke ...............................35

GNUzilla

Magazin za popularizaciju

Slobodnog softvera, GNU, Linux i*BSD operativnih sistema

Kolegijum

Ivan Jeli

Ivan uki Marko MilenoviPetar ivaniAleksandar Uroevi

Saradnici

Dejan PopadiAdam Doxtater

LekturaPetar ivani

Slog i tehni ka obrada

Ivan Jeli

Prire iva

Mrea za Slobodan Softverhttp://www.fsn.org.yu

URL adresahttp://gnuzilla.fsn.org.yu

Kontakt adresa

[email protected]

IRC kontakt

#gnuzilla na irc.freenode.org

Licenca

GNUzilla je objavljena pod GNUFDL licencom. Autori zadravajupravo objavljivanja lanaka pod

drugom licencom.

2 / GNUzilla /Oktobar 2005

Sav materijal u ovom asopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.


3/41

Uvodna re

PRED VAMA JE JEDANAESTI BROJ, ZA SADA JEDINOGASOPISA POSVE ENOG SLOBODNOM SOFTVERU MA

PROSTORIMA BIVE JUGOSLAVIJE. IAKO NAM SE INI DA JEPRVI BROJ IZAAO RELATIVNO SKORO, PRVA GODINJICAIZLAENJA GNUZILLE JE NA PRAGU. STOGA, POGLEDAJMOMALOSTATISTIKE.

Pred Vama je jedanaesti broj za sada jedinog asopisa posve enog slo -bodnom softveru na prostorima bive Jugoslavije. Iako nam se ini da jeprvi broj izaao relativno skoro, prva godinjica izlaenja GNUzille je napragu. Stoga, pogledajmo malo statistike.

Deveti i deseti broj emo ovaj put izostaviti iz prora una, kako bismo to imali to verniju sliku o broju preuzimanja GNUzille. Do petog no-

vembra, prose ni broj preuzimanja prvih osam brojeva je oko sedam hi -ljada i petsto, dok pojedina ni su ajevi variraju. Nedavno je objavljeno da je GNUzilla 01 postavila rekord sa preko deset hiljada preuzimanja, doknegativni rekord dri etvrti broj sa oko 5700 preuzimanja. Kada se sabe -ru sve cifre, dolazi se do broja od blizu 55000, ta nije 54300. Ovaj broj je

NAGRADNA IGRA

Poaljite na nau adresu kontakt

email, podatke i odgovor na pita-nje:

Koja oblast je bila temabroja GNUzille 06/07?

est najvernijih italaca o ekuju vredne nagrade.

NAPOMENA:

Iz tehni kih razloga, nismo u mo -gu nosti da nagradnu igru reali -

zujemo van teritorije Srbije.

Novembar 2005 / GNUzilla / 3

Jo jedan pa 12.


4/41

Distribucije

DEBIANSEPOKAZAOKAOIZUZETNODOBRAPLATFORMAZAPRAVLJENJETOREGULARNIH, TO LIVE DISTRIBUCIJA. OVOGA PUTA VAM PREDSTAVLJAMODVELIVEDISTRIBUCIJENAMENJENEDEMONSTRIRANJUNOVIHTEHNOLOGIJAIZSVETA SLOBODNOG SOFTVERA.

Elive 0.3

"Mesto gde se Debian upoznaje sa okruenjem Enlightenment" jere enica kojom su autori Elivea opisali svoj proizvod. Elive je na -stao na temeljima live distribucije Morfix, koji je, opet, baziran naDebianu.

Iako je distribucija namenjena isprobavanju okruenja Enlighte-nment koje dolazi u dve verzije (DR16 i prelepi DR17), moe se ko-ristiti i za osnovne kancelarijske poslove jer sadri OpenOffice.org 2(beta).

DR16DR16 je dolazi sasvojom standardnomtemom i panelom zapokretanje aplikacijakod koga se ikoniceuve avaju postepenokao na Mac OS Xsistemima. DR16,iako zvani no nije fi -nalna verzija, ve od -avno je izbor mnogihkorisnika Slobodnih

Sistema tako da nema svrhe pri atimnogo o njenoj stabilnosti i funkcio-

nalnosti.

DR17DR17 je, sa druge strane, okruenje

u razvoju o kome ste mogli da itateu prolim brojevima magazina GNU-zilla. U Eliveu su uklonjene sve poru-ke tipa "ovo okruenje je u fazi ra-zvoja, tako da nije sigurno ni da eraditi" i sli ne, jer DR17 radi savre -

no, bez ikakvih bubica ispoljenih pritestiranju.

DR17 dolazi sa dve teme - sta-ndardnom DR17 temom i Elivetemom koja je stavljena kao podrazu-mevana. Elive je prijatnija za oko, aline koristi sve mogu nosti grafi kih biblioteka razvijenih za DR17.

Za budu nostJedino to mi je zasmetalo je injeni -ca da se uz distribuciju neisporu uju .deb paketi za instalacijuE-a na ve postoje e Debian sisteme. Mislim da bi to bio pravi potez zaneku od budu ih verzija. Za one kojeova kombinacija Debijana i Enlighte-nmenta zanima, u ovom broju moguna i detaljnu recenziju distribucije.

4 / GNUzilla /Novembar 2005

Debian GNU/Linux i Live distribucijeLive!


5/41

Distribucije

Ging

Ako je Elive mesto gde se sre u E i Debian, onda je Ging mestogde se sre u Debian i FreeBSD. Ging je live Debian GNU/kFreeBSDdistribucija to zna i da njime ne vlada Linux, nego FreeBSD kernel.Pri pokretanju e vas do ekati nekoliko pitanja vezanih za grafi ku karticu, jer Ging nije u stanju da je sam prepozna.

Posle uasno dugog podizanja sistema, sa eka e vas konzolni lo -gin ekran na kome otkucajte "ging" i pritisnite "Enter". To vas vodiu nove muke ekanja i ekanja da se podigne Gnome okruenje.

Ako ste se ponadali da e, jednom kad se podigne, sistem raditibrzo kako bi se o ekivalo od FreeBSDa, dabe se nadate. Ne znamta je uzrok, ali sistem je nepodnoljivo spor. Elive koji je pretrpan

grafi kim efektima se ponaao savreno - kao sistem pokrenut sahard-diska, dok je ose aj rada sa Gingom bio kao da je pokrenut sadiskete - neprekidno itanje podataka sa CD ure aja ak i kad samo

kliknete desnim tasterom mia na de-sktop.

Na svu sre u, uz Ging ne dolazimnogo programa (od vanijih prisu-tan je jedino AbiWord) pa ne ete do i u iskuenje da ih pokrenete i dobijete

jo koju sedu dlaku u kosi.

Korisne adrese:http://www.elivecd.org/http://glibc-bsd.alioth.debian.org/ging/

~ Ivan uki



6/41

Distribucije

UBUNTU JE DISTRIBUCIJA IJI RAZVOJ PRATIMO OD PRVOGIZDANJA. PRE NETO MANJE OD GODINU DANA UPOZNALISMOSESA WARTYJEMKOJIJESVOJIMKVALITETOMSKRENUOPANJU HILJADAMA KORISNIKA NA OVU DISTRIBUCIJU.TRE E IZDANJENAJBOLJEG DERIVATADISTRIBUCIJE DEBIANJE PRED NAMA I PRENOSIMO UTISKE SA TESTIRANJAUBUNTUA 5.10.

Pojava Ubuntua na sceni predstavlja presedan u is-toriji operativnih sistema baziranih na Linuxu.

ovom distrou bio logi an epilog njegovog pojavljiva -nja. No, stvari su se stiale, Ubuntu je stekao prili noveliku bazu korisnika, rairio se po celom svetu (pa ikod nas), a 13. oktobra teku e godine pojavilo se i

svee izdanje Ubuntua sa oznakom 5.10.Breezy predstavlja logi an nastavak pri e Ubuntu. Trend sa live i instalacionimdiskom ostao je isti,a dostupanje i DVD koji obavlja oba poslaistovremeno. Vizuelni identitetje, po miljenju autora ovogteksta, podignut za stepen vie,pri emu je ostao prepoznatljiv ine previe sladunjav. Zajednosa Ubuntuom pojavio se i Ku-buntu koji u osnovi donosi isto,osim grafi kog okruenja i apli -kacija. Ubuntu se pokazao kaodobra platorma za razvoj speci-jalizovanih distribucija, pa se uzUbuntu pojavljuje i Edubuntu,distro za edukativne namene.Ne emo propustiti ni Xubuntukoji predstavlja Ubuntu sistemsa grafi kim okruenjem XFCE.

Kao to se moze videti Ubuntuje postao velika distribucija.

Instalacija i ta njom dobijamoInstalacija Ubuntua je ve odavno poznata kao gee -

ky laka, pre svega zbog nepostojanja grafi kogokruenja za ovaj posao. Instaler i dalje nudi dvemogu nosti, ekspertsku i onu drugu, koja je automa -tizovana do granica pristojnosti. To kaemo jer susamo neophodni poslovi ostavljeni korisniku, doksve ostalo ide samo od sebe. Po ko zna koji put po-minjemo da treba obratiti panju na particionisanjediska, za ta treba pogledati GNUzillu 05 i predsta-vljanje Ubuntu Hoaryja, gde je taj proces prili no de -

Ubuntu je i ovaj put odli no prepoznao sav hard -ver koji je postojao na sistemu, to je i jedna od naj-korisnijih osobina Ubuntua. Ubuntuova ekipa je ovajput obratila panju na WIFI ure aje, pa se mogu uti

veoma pozitivni komentari korisnika ovakvog hard-vera, koji se ti u prepoznavanja i konfiguracije WIFI

6 / GNUzilla / Novembar 2005

Po tre i put me u nama

Ubuntu 5.10Breezy Badger


7/41

Distribucije

opreme. Ovo je odli na pojava, s obzirom na sve ve i broj korisnika bei nog interneta kod nas. Sa drugestrane, dial-up korisnici se ne e odueviti ogromnimpropustom koji je na injen u ovom izdanju Ubuntua.Kernel koji Ubuntu 5.10 koristi je kompajliran gcc-om 3.4 dok ta verzija kompajlera ne postoji na insta-lacionom disku, ve je prisutna jedino verzija 4.0.Ovakva pojava dovodi do toga da je nemogu e kom -pajlirati drajvere za softverske modeme podrazume-vanim kompajlerom, ve se za taj posao mora instali -rati gcc 3.4. Da ironija bude ve a, postoje dva izbora,

DVD ili repozitorijum, pa ukoliko planirate dapre ete na 5.10 i imate modem za koji ete morati da kompajlirate drajver, prvo preuzmite gcc 3.4 saUbuntuovog repozitorijuma. Objanjenje jednog odlanova tima Ubuntua je da gcc 3.4 nije uklju en, jer e malo ko imati potrebu da kompajlira bilo ta za

kernel. E pa gospodo, pogreili ste. I to silno!Jedna od najve ih kozmeti kih novina u ovom iz -

danju je splash koji pokriva proces podizanja sis-tema i koji izgleda zaista lepo i prijatno. Ovo je vrlo

dobar potez, jer je Ubuntu distribucija namenjena ikrugu korisnika koji nisu familijarni sa crnim ekra-nom preko koga jure bela slova. Ovim je ceo proces

podizanja sistema grafi ki opskrbljen, jer se nakonsplasha pojavljuje GDM koji dalje vodi ka grafi komokruenju. Poto kao pesmicu znamo da Ubuntuprati razvoj okruenja GNOME, logi no je o ekivati verziju 2.12 ovog okruenja, to i jeste slu aj. OGNOME-u 2.12 ste mogli pro itati u prethodnombroju, pa se ne emo mnogo osvrtati na karakteristikesamog grafi kog okruenja. Odabir aplikacija jeostao isti pri emu fali puno toga. Jedno od reenja jenabavka diska sa Kubuntuom koji treba dodati ubazu apta i instalirati potrebne QT aplikacije sa nje-

ga. Naravno, najbolje reenje je pomo u brze internetkonekcije instalirati softver sa Ubuntuovih repozito-rijuma. Alternativa ovome moe biti i DVD koji ukombinaciji sa Kubuntuom moe srediti stvar. No,multimedija je kao i do sada prili no osiromaena,pa mp3 fajlovi kao i dosta video formata ne e bitimogu e prikazati bez naknadne intervencije. Ovo jedonekle razumljivo jer se Ubuntu distribuira u ce-lom svetu, a problemi sa patentima negde postoje, anegde ne. DVD ne reava ovaj problem, ve je insta -

lacija sa interneta jedino reenje. Ostale aplikacije suprisutne u uobi ajenom sastavu, ali u novim verzija -ma, pa je Firefox prisutan u verziji 1.0.7, GIMP u



8/41

Distribucije

2.2.7, Gaim xxx, Evolution xxx, dok je Open Officeovaj put uklju en u beta verziji. Kako se ispostavilo,finalna verzija ovog office paketa nije donela puno,pa stabilnost OpenOffice programa ne bi trebalo dabude problem.

Testiranje novog Ubuntua nije ostavilo onolikodobar utisak kao prethodna izdanja. GNOME funk-cionie korektno, ali postoji utisak da sve to moebre. Ni jednog trenutka nije bilo problema saokruenjem, jer je sve funkcionisalo potpuno stabil-no. Ve ina programa bila je na visini zadataka osim

Firefoxa, koji se u nekoliko su ajeva nije ba najboljesnaao sa kompleksnim sajtovima. Ova pojava, sa-brana sa utiskom blage tromosti okruenja ostavljautisak da je zaista moglo bolje. Naravno, Ubuntu5.10 je i dalje bri od ve ine konkurenata na sceniGNU/Linuxa, pa i *BSD distribucija, ali je dosa-danje iskustvo sa njim doprinelo da se od novih iz-danja uvek o ekuje vie. Breezy osim bootsplasha inovih aplikacija ne donosi vie, ali ipak predstavljavrlo ozbiljnog igra a na sceni. Sve softver je jedan

od glavnih aduta Breezyja, to e biti dovoljno zamnoge korisnike. injenica da GNOME 2.12 jouvek nije uao ni u jednu granu izdanja Debiana, jo

vie okre e izbor ka Ubuntuu.Kubuntu kao po obi aju predstavlja KDE partnerai, osim okruenja, ne donosi nita vie ni manje. Na-ravno, analogija sa Ubuntuom po pitanju zastuplje-nosti programa postoji, pa na Kubuntuu ne ete na i apsolutno ni jednu aplikaciju baziranu na GTK bibli-otekama. Ukoliko postoji potreba za istim, mogu eih je instalirati sa Ubuntuovog diska na isti na in kaou prethodnom slu aju. KDE dolazi u verziji 3.4.x sasvim svojim odlikama i prednostima. Ovom prili-kom emo pomenuti sajt koji je pokrenuo jedan od

lanova foruma Ubuntu Srbija, a posve en je ovoj di -stribuciji - http://. Nadamo se da e se ova prezen -tacija dalje razvijati i da e uz saradnju sa UbuntuLoCo web ekipom predstavljati pravo Ubuntu/Ku-buntu uto ite za sve korisnike ovih distribucija.

Ne emo propustiti da prenesemo nae iskustvo iupozorimo korisnike na injenicu da instalacija saDVD medija na kojem je bio narezan iso, preuzet sazvani nog servera, nije bila mogu a jer instaler nije mogao da prona e module na instalacionom mediju.

Ovaj medij je uspeno kori en za instalaciju doda -tnih paketa, pa upozoravamo korisnike na opreznostpre eventualnog preuzimanja iso imagea za instala-



9/41

Distribucije

cioni DVD Ubuntua. Nemamo informaciju da li jeovo pojedina an slu aj, ali injenica da je DVD preu -zet sa zvani nog servera opominje na oprez. Narav -no, iso i narezani DVD medij su provereni i sve te-stove su proli uspeno.

Suma svega vi enogNa kraju ove epizode ostaje ve pomenuti utisak.

Moglo je bolje, to usled prethodnih dobrih iskusta-va ne emo uzeti za zlo. I dalje preporu ujemo Ubun -tu kao dobar izbor, ali ekipa koja radi na ovoj distri-buciji trebalo bi slede i put dobro da otvori o i, kako se greke ne bi ponavljale ili potkradale. Pomaloudi postupak u vezi sa gcc-om 3.4, jer predstavlja

zaista neozbiljan gest koji moe izazvati probleme.Nadamo se da se ovakvi i sli ni propusti ne e pono -

viti za est meseci, kada o ekujemo novo izdanje i utom duhu dajemo preporuku za Ubuntu BreezyBadger.

~Ivan Jeli



10/41

Distribucije

ENLIGHTENMENT DR17, ILIKAKOSEVEUSTALILOME UKORISNICIMA E17, PREDSTAVILI SMO U GNUZILLI 08 ITOM PRILIKOM POKAZALI TA JE NOVO DONELA DUGOI EKIVANA VERZIJA OVOG OKRUENJA. NE PUNO NAKONOBJAVLJIVANJA E17, VREDNI LJUDI SU SE POTRUDILI DAE17 PRIBLIETOIREMKRUGUKORISNIKA, SPREMIVILIVEDISK KOJI PRIKAZUJE SVE MOGU NOSTI DR16 I DR17OKRUENJA.

Elive predstavlja najlaki na in isprobavanja Enli -ghtenmenta, jer ne postoji potreba za instalacijom na

hard disk. Jedino to je potrebno uraditi da bi pred-stava po ela je podeavanje boot sekvence ra unara na opti ki ure aj i ubacivanje diska sa Eliveom u isti. Sistem je zasnovan na Debianu, a naknadna proveraje pokazala da u osnovi lei poslednje stabilno izda-nje ove distribucije. Elive pokre e Linux u verziji2.6.13 koji funkcionie kako se i moglo o ekivati.Proces podizanja sistema je prekriven splash scree-nom koji prua informacije o sistemu i na koji na in

moete instalirati ovo to probate. Sav postoje i soft -

ver moe se instalirati sa diska ili pomo u apt-getasa pripremljenih repozitorijuma. Na opte razo ara -nje Debian korisnika, apt-get sa diska nije mogu , jerna disku nema paketa. Nakon podizanja sistema,prepoznavanja i konfiguracije hardvera, korisnikima opciju odabira okruenja, pri emu su ponu ene verzije 16 i 17.

DR16O ovoj verziji Enlightenmenta nema puno toga da

se kae. Dobro je poznata korisnicima, zato topostoji ve due vreme, i predstavlja zanimljivu al -ternativu u moru window menadera. Za razliku odklasi nog izgleda i mogu nosti DR16 na Eliveu, po -red uobi ajenih sitnica, poseduje panel pod nazivomEngage. Engage predstavlja jo jednu varijantu pa-nela koji izgledaju kao oni na Mac operativnimsistemima sa uve anjem ikona, i skakutanjem ikonanakon pokretanja aplikacije. Pored manipulacije


Kada Debian sretne Enlightenment

Prosvetljenje uivoElive


11/41

Distribucije

pre icama, Enagage poseduje funkciju sistemskogtraya, pa se aktivne aplikacije mogu smestiti u njega,kao Gaim na primer. Ostalo je sve manje-vie isto,osim to je icon box podeen tako da je njegova po-zadina transparentna, a okviri isklju eni, pa se nje -govo prisustvo prime uje tek nakon minimizacije

nekog od prozora. Iconbox je smeten u gornjem le-vom uglu ekrana. Kako se moe pro itati prilikomodabira okruenja, DR17 je stabilan, brz i namenjensvakodnevnoj upotrebi, u ta smo se uverili nakontestiranja. Krahiranja okruenja nije bilo, dok su sveaplikacije koje su zastupljene u svojim stabilnim ver-zijama posao obavljale na visini zadatka.

DR17Kao to je ve pomenuto, E17 se dugo ekao, a au -

tori su obe avali dosta, drugim re ima revoluciju. U velikoj meri bili su u pravu. E17 je okruenje kojeve pri prvom kontaktu ostavlja korisnika bez daha.Zahvaljuju i EFL (Enlightenment Foundation Libra -ries) projektu okruenje je dobilo sasvim nove mo-gu nosti, pomeraju i granice o ekivanja korisnika. Vano je pomenuti da efekti i mogu nosti koje ovebiblioteke mogu da postignu ne e biti privilegija ko -risnika ra unara sa puno megaherca i memorije, ve

e i korisnici slabijih konfiguracija mo i da uivaju u E17. Ova verzija predstavlja potpuno nov konceptokruenja i nalazi se u razvojnoj fazi. Prilikom oda-bira okruenja moe se pro itati da je DR17 brz, ali inestabilan, i da se jo uvek ne preporu uje za svako -dnevni rad. Hvala na obavetenju, ali teko je odole-

ti!Prvi pogled na radnu povrinu pokazuje da E17

nema puno sli nosti sa svojim prethodnikom. Ele -menti okruenja su razumnije raspore eni. "Start"dugme se nalazi u gornjem levom uglu radnepovrine i pritiskom na njega dobija se meni koji da-lje vodi ka svim opcijama koje mogu zatrebati. Udrugom kraju, a na gornjem delu ekrana nalazi semenader radnih povrina, a na dnu radne povrinepostavljen je panel sa pre icama ka najkori enijim

aplikacijama. Raspored se moe podeavati, pa jepomenute elemente mogu e razmestiti po sopstve -nom afinitetu. Promena pozicija i veli ina elemenatamoe se izvriti tek nakon aktiviranja edit moda,kada se korisniku prua mogu nost slobodnog ra -spore ivanja i menjanja pozicije jednog ili vie ele -menata. Aktiviranje ili deaktiviranje odre enih ele -menata na radnoj povrini, koji se definiu kao mo-duli, mogu e je obaviti preko menija Modules kom



12/41

Distribucije

se pristupa nakon pritiska na ve pomenuto dugme"Start". Moduli se mogu prili no uve ati, a da pri tom ne gube na kvalitetu i mogu e ih je smestiti nabio koji deo radne povrine. Panel sa pre icama podnazivom Iconbox, animiran je na veoma zanimljivna in. Prilikom prelaska kursora preko ikone ona e

pulsirati, dok e se iznad nje pojaviti neto to se na -jjednostavnije moe opisati kao svetiljka sa tri sijali-ce. Zvu i banalno, ali izgleda veoma lepo.

Vizuelni utisak koji E17 ostavlja je jednom re ju ne -verovatan. Nema elementa koji prilikom izvravanja

EFL novitetiBiblioteke fondacije Enlightenment predstavljaju

jedan od tri projekta i imaju za cilj formiranje pouz-dane i napredne infrastrukture za razvoj aplikacija.Nekoliko takvih doivelo je svoju premijeru u Eli-veu, pa u narednim redovim prenosimo iskustva uradi sa njima.

EvidenceEvidence je fajl menader koji se odlikuje veoma

zanimljivim interfejsom, ali i funkcionalno u. Pro -zor menadera prikazuje sadraj aktuelnog foldera iomogu ava kretanje unazad klikom na ikonu ispod



13/41

Distribucije

Entice & EclairePrvi program iz podnaslova slui za pregled slika

i, pored zanimljivog interfejsa, nudi nekoliko opcijakoje se ti u rotacije, veli ine prikazivanja slike i zu -

media player zasnovan na XINE-u. Me utim, se nijeba najbolje pokazao u ovom izdanju Elivea, jer popokretanju programa nije mogu e u itati fajl. Razlog ovakvog ponaanja programa nije poznat, iako je ra-

dio kako treba prilikom otvaranja video fajlova izEvidencea. Kao alternativa moe posluiti iprevla enje fajlova iz Evidencea u playlistu Eclaira,to funkcionie.

Menu->Variety->EFLPostoji jo nekoliko zanimljivih dodataka, kojma se

najlake pristupa pokretanjem verzije 16 okruenja.Putanja do njih je prikazana u podnaslovu, a skrenu-emo panju na pregleda slika Retina, dok posebno

naglaavamo login menader Entrance koji predsta-vlja revoluciju u svojoj oblasti. Ne emo previe ob -janjavati kako sve to izgleda, jer emo potroitipuno re i, a nita objasniti, jer se to jednostavnomora videti. Zanimljiva stvar ica je i igra sa kartamaElitaire koja je kao ostali lanovi EFL porodice veo -

ma efektno animirana i zasluuje svaku preporuku.Ostatak aplikacija ine manje ili vie zanimljivi testprogram i i koje preporu ujemo, jer su veoma inte -resantni.

OstaloOstatak programa koji dolazi uz Elive je manje vie

uobi ajen izbor. GIMP, Firefox, Gaim, XMMS, Inks -cape, Blender, OpenOffice 2.0 Beta predstavljaju sa-svim dobar i dovoljan izbor ve ini korisnika. Elive je

mogu e instalirati na hard disk za ta se brine Mor -phix installer. Elive control panel je ustvari Morpixo-va alatka koja omogu ava podeavanje tastature, je -zika, mree, X servera, datuma i vremena, particio-nisanje diska,kao i pomenutu instalaciju na harddisk. Kada smo kod alata za podeavanje treba po-menuti i E17 Menu editor koji omogu ava vrlo preci -zno podeavanje, uklanjanje i dodavanje stavki u



14/41

Distribucije

meniju.

Instalirani Elive se ponaa kao i svaka druga distri-bucija. Podrazumevani login menader je Entrance,ali je mogu e instalirati softver sa diskova DebianSargea. Instalacija prolazi veoma lako, potrebno jedodati diskove Debiana u apt bazu i instalirati pro-grame po elji, omiljenim alatom za tu namenu.

Instalacija dodatnih paketa je veoma lak posaoukoliko postoji brza internet veza. Elive repozitoriju-mi poseduju dovoljan izbor .deb paketa pa i korisni-ci sistema Debian imaju mogu nost instalacije pred -

stavljenog softvera. Adresa repozitorijuma jedeb http://www.vobcopy.org/mirror/elive/

elive main efl elive

Na kraju treba skrenuti panju na to da je E17 jouvek u razvoju i da Enlightenment ekipa trenutnosvoju energiju prvenstveno troi na razvoj EFL bibli-oteka i stvaranje stabilne osnove za dalji razvojokruenja. E17 se ponaao relativno stabilno, iako sudeavali krahovi, prvenstveno kada se koriste EFLaplikacije. Enlightenment ne predstavlja konkurentaGNOME-u ili KDE-u niti ga treba posmatrati kao ta-kvog. Sutina cele pri e je stvaranje ne eg novog i funkcionalnog, to je zapo eto na najbolji na in.

Nakon svega vi enog ostaje najtoplija preporuka

svim korisnicima koji imaju mogu nosti da isprobajuE17 da to i urade, jer e u najgorem slu aju ste i novo iskustvo kakvo nikada pre nisu doiveli. Pra-ti emo razvoj Enlightenmenta u nadi da e to skori -je postati celovito okruenje, jer ve postoji velikibroj korisnika koji ele ili ve koriste ovo okruenje.

Korisne adrese:http://www.elivecd.org/http://www.enlightenment.org/

~Ivan Jeli



15/41

Distribucije

Linux kernel 2.6.13-15 X.org 6.8.2 gcc 4.0.2cvs/glibc 2.3.5 KDE 3.4.2 GNOME 2.12 Kancelarijski paket OpenOffice.org 1.9.125 Web pretraiva Firefox 1.0.6 E-mail i kalendar Evolution 2.4 Editor slika Gimp 2.2.8 Narezivanje CD/DVD-a K3b 0.12.3 Gaim 1.5.0 instant messenger Audio plejer Amarok 1.3.1 Upravlja fotografijama F-Spot 0.1.2 Pretraiva desktopa Beagle 0.0.13

Kada ve pominjemo uzbu enje, na dan pojavljiva -nja SUSE-a 10 ( etvrtak, 6. oktobar 2005.), serveri su

se gotovo istopili pod naletom hiljada eljnih ljubite-lja Linuxa koji su pokuavali da se dokopaju dugoo ekivanog izdanja. Situacija je bila toliko uzavrelada su ljudi freneti no pokuavali da se dokopaju di -stribucije pre nego to se ona uopte pojavila na ser-verima, delom zahvaljuju i vestima koje su procure -le sa sajtova poput OSNews.com. Stvari su otiletako daleko da mirori nisu uspevali da se sinhroni-zuju sa glavnim serverom, koji je bio preplavljen po-kuajima konektovanja. Nije potrebno naglaavati

da su mnogi imali puno muka pri preuzimanju jodugo nakon to se distribucija pojavila na serverima.Povrh svega, iz SUSE-a su nam obi no slali adresu

lokacije sa koje bismo preuzeli izdanje za svrhe testa,ali je to, iz nekog razloga, ovoga puta izostalo. Iz No-vella nismo dobili nikakve informacije ili najave,tako da smo morali da sa ekamo da mirori uhvatepriklju ak. Se am se dana kada je ekipa iza SUSE-a bila otvorena i predstavljala pravo uivanje za sara-

dnju. Pretpostavljam da su ti dani prolost. Od kadaje Novell kupio SUSE, naa komunikacija je bila svesamo ne prekinuta. Ali, pretpostavljam da vrememenja sve. Ipak, i dalje sam se vrpoljio i ekuju i da isprobam novo izdanje.

InstalacijaSa stanovita korisnika, SUSE-ov instaler je jedan

od boljih koji su danas dostupni. Iako je krajnji kori-snik uvek morao poprili no da u estvuje u procesu

instalacije, sve je jasno i lako za razumevanje. Sada jeu tom pogledu instalacija ak manje zahtevna, pa semoe jo srda nije preporu iti po etnicima. U sva -kom slu aju, nisu svi na istom nivou posve enosti u tajne Linuxa, a za one kojima jo uvek treba vodipostoji pregrt kontekstualnih uputstava. SUSE jepokrio otprilike sve kategorije korisnika, i to nijeprolo neprime eno. Obi no sam svim srcem za de -sktop distrbucije sa to jednostavnijim instalerom.Ako emo pravo, najpopularniji operativni sistem

dananjice, Windows, ne poseduje najbolji mogu iinstaler. U stvari, vrsto verujem da ga 90% dana -njih distrbucija Linuxa u tom pogledu tu e do nogu.


OD NAE POSLEDNJE RECENZIJE SUSE LINUXA, NOVELL JE NA INIO NEKE INTERESANTNE IZMENE U RAZVOJU I

DISTRIBUCIJI. MNOGITVRDEDASUPROMENENA INJENE NABOLJE, ISKLONSAMDASESLOIMSATAKVIMVI ENJEM . ISTINIZAVOLJU, NISAMNISANJAODA U DOIVETIDANDASE SUSE OBRATIZAJEDNICIZAPOMOUKOORDINACIJIIEKSPANZIJIDISTRBUCIJE, ALIEVONASUSVETUGDEJE SUSE OTVORENIJOUVEKIZAZIVAUZBU ENJE PRISVAKOMNOVOMIZDANJU.BEZSUMNJE, OPENSUSE JEBIO JEDNAODNAJBITNIJIHNAJAVA 2005. GODINE... ITONEUZALUD. SUSE JEUVEKBIOJEDNAODNAJPOPULARNIJIHDISTRBUCIJANAPLANETI. U TRENUTKUPISANJA, NALISTI DISTROWATCHAJERANGIRANKAOTRE I , ODMAH IZA UBUNTUA NA PRVOJ I MANDRIVE NA DRUGOJ POZICIJI. SUSE JE UVEK BIO U VRHU, I SUDE I POSTATISTICIJOUVEKJETAKO. DALIJEVREDANPREUZIMANJASAINTERNETA? DALIJEVREDANNAEGVREMENA? TUSMODAPOGLEDAMO...


16/41

Distribucije

To i nije tako teko, i SUSE na tom polju nije nika-kav izuzetak. Iako proces moda neto due traje,instalirati SUSE je bez sumnje lake nego Windows.Nisam siguran zato mnogi previ aju ovu injenicu u svojim recenzijama i beskrajnim pore enjima Li -nuxa i Windowsa, ali evo jednog recenzenta koji e

vam re i da se moderni distroi instaliraju kao od a -le.

Tokom godina YAST (SUSE-ov instalacijski i konfi-

guracijski alat) se, iz perspektive krajnjeg korisnika,nije puno izmenio. U stvari, ne bi trebalo da takokaem, s obzirom da se YAST jeste promenio, ali iz

ugla korisnika su te promene zanermarljive. Narav-no, usavrena je detekcija hardvera, ubrzan celoku-pan proces, nepotrebne opcije odstranjene a ostaleunapre ene, i generalno gledano vremenom je na -pravljen bolji instaler. Hardverska detekcija je na-predovala do te mere da je jedina stvar koji sam mo-rao ru no da unesem model svog monitora. SUSE iznekog razloga nikada nije bio u stanju da pravilnodetektuje Viewsonic VG171. I ovoga puta se situacijaponovila. tavie, monitora uopte nije bilo na listimodela, tako da sam morao da izaberem sli an mo -del ( VG175, ako se dobro se am). Specifikacije sugotovo identi ne kao kod modela koji imam, tako daje sve prolo kako treba. Na kraju, ako sve to treba

da uradim jeste da kaem SUSE-u model svog moni-tora, onda ete se sigurno sloiti da je tu netoura eno kako treba?

U celini uzev, sve distribucije Linuxa su na-predovale u ovom pogledu. Ovde ih pominjem zaje-dno jer je napredak u tehnologiji otvorenog kda to-kom nekoliko poslednjih godina bio ogroman, imogu samo da zamislim ubrzanje ovog procesa za-hvaljuju i prilivu kapitala ve ih i manjih kompanija. Fama oko softvera otvorenog kda se iri neverova-

tnom brzinom zahvaljuju i, delimi no ili u potpu -nosti, aplikacijama poput Firefoxa ili paketaOpenOffice.org, to opet inicira dodatni priliv novcakrupnog biznisa. Kao to producent (i novinar MadPenguina) Christian Einfeldt spekulie u svom no-vom dokumentarcu, The Digital Tipping Point,uskoro emo postati svedoci sveopteg okretanja slo -bodnom softveru i otvorenim tehnologijama u celi-ni... udaljavaju i se od prevazi enog poslovnog mo -dela vlasni kog softvera. Neki e ustvrditi da se to ve dogodilo i da smo svedoci prvog stadijuma oveprekretnice, da je erozija temelja monopolskeposlovne prakse ve uveliko po ela...u svakom



17/41

Distribucije

slu aju, verujemo da e Linux na desktopu odigrati vanu ulogu u ovom procesu.

Ne samo da moete preuzeti zvani ni set CD-a iliDVD-a, ve SUSE moete instalirati direktno sainterneta, koriste i njegov tzv. minimal bootimage (ISO sliku od 64 MB). Ovim boot diskom

ete podi i mainu i spojiti je na internet da biste preuzeli itavu instalaciju sa udaljenih servera. Akoimate dobru konekciju a nedostaju vam kvalitetniCD/DVD mediji, onda je ovo metod za vas. Na pri-mer, ako biste poeleli da instalirate sa ftp serveraOpenSUSE-a, adresa koju treba da uneti je195.135.221.134, a putanja koji treba koristiti /pub/opensuse/distribution/SL-10.0-OSS/inst-sour-ce/. Kada instaler dobije ove informacije, preuze eosnovnu instalaciju od 64 MB i nastaviti da prevla i

ostatak sa interneta. Druga mogu nost je da, akoimate na raspolaganju LAN, preuzmete ISO slike ipostavite ih na fajl server kao izvor instalacije za sveklijentske maine. Drugim re ima, razvojni tim jeolakao instaliranje SUSE-a na vaem sistemu. elezadovoljne korisnike.

Kada ve pri amo o zadovoljnim korisnicima, mo -ram da kaem da je instaler jedan od najprivla nijihu carstvu Linuxa. Bez pogovora. Mandrivin noviinstaler tako e opasno izgleda (sazna ete vie u re -

cenziji koja e uslediti), tako da polako svima postajejasno da je prednost imati ne samo tehni ki funkcio -nalan instaler, ve i to to e izgledati dobro/intui -tivno krajnjem korisniku. Kao to rekoh, SUSE-ovinstaler je uvek bio prili no zahtevan. Traio je odkorisnika mnogo vie u e a u procesu instalacije nego ve ina mejnstrim distribucija, ali se to obi no isplatilo time to je kompjuter bio podeen ta noprema vaim eljama onog trenutka kada biste podi-gli sistem. Mogu vam re i jednu stvar: te opcije su idalje na istom mestu, samo to najverovatnije nitane ete morati da menjate. Kod mene su sve podra -zumevane vrednosti jednostavno radile (justworks, reklamni slogan, prim.prev.). Umesto damenjate gomilu opcija, neophodno je samo baciti po-gled preko izabranih postavki da biste utvrdili da jesve u redu. U mom slu aju je tako i bilo, i sistem seinstalirao bez problema. Ako biste eleli da viditeinstalaciju iz prve ruke, na adresi http://madpengu-in.org/images/reviews/suse10/siia/suse10instal-l.html ete na i flash film od 2:01 min., koji prikazuje

proces instalacije SUSE-a na virtuelnoj maini.

Prvo podizanje sistemaPosle zavrene instalacije SUSE-a 10 (moram da

primetim da je trajala gotovo 45 minuta, malo dueza jednu modernu distrbuciju), zatekao sam sebekako zurim u novi i unapre eni, smiruju e plavi boot ekran gotovo itav minut. Zatim se pojavio je -

dnako plav login ekran KDM-a. Moram da kaemda mi se sve ovo dopalo. Deluje prijatno i profesio-nalno. Odaje utisak priguenog plavog svetla koje is-ijava na sredini ekrana. Tu se ina e nalaze svi podacio korisnicima sistema. Na levoj strani je trenutna li-sta korisnika, a desna je ugostila polja za unos kori-sni kog imena i lozinke. Na vrhu ekrana jednostav -no stoji SUSE Linux, a na dnu su dve stavke, Sessi-on Type i System. Meni Session Type vam prua listusvih grafi kih okruenja na sistemu, tako da pri lo -

govanju moete odabrati ono koje elite. Meni Sy-stem vam daje mogu nost da restartujete ili ugasitesistem, itd. Sve je vrlo intuitivno. Ako ste ranije kori-stili Linux, ovakav raspored opcija na ekranu KDM-a i GDM-a vam ne e biti stran.

Na desktopuSUSE mi je uvek bio slaba ta ka. U pitanju je prvi

distro koji me je zaista ubedio da u Linuxu lei bu-du nost. Isprobao sam prili an broj distribucija, ali mi nijedna poput SUSE-a nije vrisnula u lice: U-



18/41

Distribucije

TNI TAJ WINDOWS, GLUPANE! Do tada sam sedovoljno baktao sa Linuxom da shvatim da mi se nesvidja, tako da sam se punom parom vratio svojojheroinskoj zavisnosti... ovaj... mislim, Windowsu.

ak me ni RedHat nije mogao preobratiti a, molimvas, RedHat je bio (i jo uvek jeste) standard po

kome se procenjuju druge distrbucije. SUSE se pre-ma Linuxu na desktopu ponaao kako treba od sa-mog po etka, i tu se nita nije promenilo. Dozvolitemi da budem prvi koji e vam re i da je SUSE nekru -nisani kralj desktopa. Oboavaocima Ubuntua osta-vljam njihov sme i desktop zajedno sa paklenimzvucima bongo bubnjeva, meni dajte zelenog gmi-zavca i ja sam sre an. SUSE naprosto ima stila.

Ne kaem da izgled igra bitnu ulogu u tome kakosistem funkcionie, odn. ne funkcionie u praksi.

Ono to kaem je da ima bitnu ulogu u procesu per-cepcije desktopa, osobito kada govorimo o prvimutiscima... i dozvolite mi da kaem da se oni svaka-ko ra unaju. Da nije tako, niko ne bi kopirao izgledSUSE Linuxa, zar ne? Naravno, kopiraju i RedHat iMandrivu, ali ni od jedne distribucije se ne pozaj-mljuju estetske osobine u toj meri, i nijednu toliko nekloniraju kao to je to slu aj sa SUSE-om, i to je ne -pobitna injenica. U svakom slu aju, dovoljno je re -eno na tu temu. Moram jo samo da dodam da je

SUSE podigao standarde u vezi sa izgledom deskto-pa, koje druge distribucije tek treba da dostignu.Ako zanemarimo o igledan sjaj SUSE-a, moe se

zaista konstatovati da je u pitanju funkcionalna de-sktop distribucija. Po mom miljenju jedna od najbo-ljih. Distribuira se na 5 diskova, i stie sa dovoljnoaplikacija iz svake kategorije da moe da zadovolji inajtvrdokornije korisnike. Smatram da potencijalnomoe da zadovolji svakoga. Jedina mana, po mommiljenju, jeste nedostatak podrke u vidu RPM faj-lova koja bi dolazila izvan same distrbucije, izuzima-ju i naravno Pacmana. Pretpostavljam da e se sa pojavom OpenSUSE-a ova situacija promeniti. U pi-tanju je naravno pretpostavka, ali pogledajte Red-Hat. Ta distrbucija je ve dugo otvorena, i postojiogroman broj RPM-ova za tu platformu. S drugestrane, SUSE pati od nedostatka podrke zajednice.Predvi am promene na tom polju vrlo, vrlo brzo.Ako ostavimo ovaj problem po strani, SUSE zaistadonosi pregrt korisnih paketa. Jedino to mi je zai-sta nedostajalo jeste Thunderbird, ali s obzirom da se

do njega lako dolazi to i ne moe biti ozbiljna zamer-ka. Kmail i Evolution su podrazumevani programiza baratanje elektronskom potom, svaki dobar na

svoj na in. U stvari, Kmail sam koristio godinama, iu pitanju je robustan program, sa kvalitetnim opcija-ma za organizaciju pote i upravljanje spamom. Evo-lution je tako e pristojna aplikacija. Koristio sam gaprili no dugo kao desktop klijent za povezivanje naMS Exchange server, dok sam radio za MGM MI-

RAGE. Na tom zadatku se dobro pokazao . Po izgle-du i fukcionalnosti uglavnom predstavlja ekvivalen-tnu zamenu za Outlook. Jedini problem sa kojimsam se susreo je brzina (po mom miljenju je pomalospor), kao i injenica da s vremena na vreme je -dnostavno odbija poslunost. Ili se zamrzne ili po-tpuno zakuca. Ova pojava, iako retka, je sasvimdovoljno opravdanje da ga ne koristim kod ku e.

Za pretraivanje interneta je zaduen Firefox, i svojposao obavlja sa lako om. Ko bi rekao? Nemogu e je da sto miliona ludaka koji su ga skinuli sa neta po-grei; i ja sam jedan od njih. Iako se na ovom zadat-ku dobro snalazi, nema nikakvih multimedijalnihmogu nosti. Kad smo se dotakli multimedije, ono tomi i dalje nije jasno je nedostatak osnovnih mogu-nosti za reprodukciju multimedijalnih sadraja. Na -

ravno, dovoljno je jednostavno skoknuti do Pacma-novog sajta ( http://packman.links2linux.de ) i po-kupiti odgovaraju e pakete za multimediju. Moda



19/41

Distribucije

ne razumem o emu se tu zapravo radi, ali mislimda bi dobrodola i sasvim rudimentarna podrka.Novell ju je pruao za poslednje izdanje svojim mul-timedijalnim paketima. Zar se tada nisu nau ili pa -meti? Iz moje perspektive ne izgleda tako. U vezi saovim (mislim da ima neke veze; u slu aju da nema,

pravite se da ima i budite tihi), Firefoxu tako e ne -dostaju mogu nosti za valjanu reprodukciju, to gane ini previe pogodnim za interaktivne sadraje nainternetu. A ta je sa podrkom za pregled dokume-nata iz pretraiva a? Nema je. Dovoljno smo rekli.

Za razmenu instant poruka su predvi eni Gaim iKopete. Zadovoljan sam prisustvom Gaima, potoga li no koristim. Ako se dobro se am, u verziji 9.3 prisutan je bio samo Kopete, a na njega nikada ni-sam uspeo da se u potpunosti priviknem. Jednostav-

no mi se ini suvie rogobatnim, pa ga iz tog razlogaizbegavam. Da budem iskren, voleo bih kada bi naLinux/FreeBSD portovali Adium. Napravljen je nalibgaimu - te time deli zajedni ku osnovu sa Gai -mom - ali je po mom miljenju znatno zreliji pro-izvod. Volim Gaim, ali ima svojih mana. Tako e,ini se da Adium iz nekog razloga ima znatno bolju

podrku od Gaima za dodatke i priklju ke. Akoneko iz Adiumovog razvojnog tima ita ove redove,molim da razmisli o ovoj molbi. Preklinjem vas! Adi-

um nam je potreban kao to je pajdo potreban Coutr-ney Love ili mu Tomu Cruiseu. Dovoljno smo rekli.U celini uzev, desktop mi se ini brim nego u pre -

thodnom izdanju. S obzirom da je SUSE poznat kaoprili no spor, ovo je dobrodola promena. Da nijespor, SUSE jednostavno ne bi bio SUSE. To mi jeuvek bio san... da bude bri. Moete li to da zamisli-te? Verziju SUSE-a koja je brza? Tada bi svi po elida ga koriste. Trenutno se radi na projektu SUPER,koji bi trebalo da bude verzija optimizovana u pogle-du brzine, ali jo nisam imao zadovoljstvo da je te-stiram. Dajte mi vremena i sigurno u je testirati. Uvezi sa brzinom treba napomenuti da je KDE prili-no brz (koliko to uopte moe na SUSE-u), ali je

zato GNOME veoma trom. Kasnije vie na tu temu.

Psi1 (Beagle) koji voli GNOMESUSE je poznat kao distrbucija okrenuta KDE-u.

Naravno, GNOME je uvek bio prisutan, ali ne u do-ra enoj formi kao KDE. Vie podse a na ri okoso pastor e koje se vrzma naokolo ne bi li spre ilo rulju

oboavalaca GNOMA da zapale prostorije SUSE-a.

1 Beagle - pas ze ar

Ako se dobro se am, u vreme verzije 8.0/8.1 SUSE jeisporu ivao pristojan GNOME desktop, ali to nijedugo trajalo. KDE se jednostavno izdvojio kao omi-ljeni desktop. Istini za volju, mislim da je izbor KDE-a u ovom smislu odli an, ali je i GNOME trenutnoveoma dobar, i lepo je videti da uz ovo izdanje

SUSE-a stie verzija 2.12. I ne samo to, iz onoga tosam mogao da vidim, ovo okruenje je u potpunostiuklopljeno u SUSE. Ako na prvi pogled uporeditepomenuta dva okruenja, teko da ete uo iti razli -ku.

To to je SUSE ovoga puta uloio dodatni trud uGNOME deluje zaista osveavaju e. Mada nemamrazloga da budem glasan u pritubama da bilo kojadistrbucija forsira neko od postoje ih desktopokruenja, moram da primetim da je zaista osvea-

vaju e videti distrbuciju poznatu po svom... pa...KDEejstvu (da, upravo sam izmislio opasnu kova-nicu)... kako ulae napore da alternativna okrue-nja dovede na isti nivo. Kada kaem alternativnookruenje, ne mislim na GNOME-ov apsolutni sta-tus, ve na onaj u okviru SUSE-a. Sve u svemu,GNOME je po svemu jednako dobar kao i KDE,osim po pitanju brzine. Iz nekog razloga razlika ubrzina izme u ova dva okruenja je bila vrlo prime -tna, a da tokom perioda testiranja nisam mogao da

zaklju im zato. Prva pomisao mi je bila Beagleradi u pozadini, ali dok sam ga isprobavao podKDE-om performanse nisu trpele toliko da bi mogleda objasne razliku u brzini. Istini za volju, SUSE nijepoznat po svojoj brzini tako da ovo nije okantna no-vost, ali poznaju i i KDE i GNOME trebalo bi da obaokruenja imaju pristojne performanse na ovoj mai-ni. Prilikom poslednje recenzije Ubuntua, obaokruenja su se ponaala veoma dobro.

Izgled menija je u GNOME-u podjednako dobarkao i u KDE-u, tako da je sve bilo, manje-vie, lakona i. Jedino to mi se u inilo udnim bila je lokacija GNOME-ovog Kontrolnog Centra Smeten je u pa-nel meniju pod Applications > Utilities > Desktop >GNOME Control Center. Razlog za ovakvo miljenjeje moje dobro poznavanje ovog okruenja na drugimdistrbucijama. S obzirom na da sam skoro testiraoUbuntu i da mi je jo uvek sve u se anju, iskoristi u ga za pore enje. Sve to se ti e konfiguracije GNO -ME-a, na Ubuntuu se nalazi u Panelu pod System >Preferences. Ima smisla, zar ne? Nije teko na i, jel

tako? A SUSE je sve to zakopao pod stavkom Appli-cations > Utilities > Desktop > GNOME Control Center?Pretpostavljam da e ovo biti zbunjuju e po etnici -



20/41


21/41

Distribucije

Setting up permissions ...done

Ok, nxserver is ready.

PAM authentication enabled:

All users will be able to login with their

normal passwords.

PAM authentication will be done through

SSH.

Please ensure that SSHD on localhost ac-

cepts password authentication.

You can change this behaviour in the /

etc/nxserver/node.conf file.

Have Fun!

Kada je sve prolo bez greaka, prebacio sam se na

drugu mainu u mrei, i kroz nekoliko minuta seulogovao na kompjuter sa SUSE-om 10 i FreeNX-om. Dozvolite mi da vas upozorim na neke stvari.Na in na koji sam pokrenuo FreeNX nije najsigurniji.eleo sam da utvrdim koliko je vremena potrebnoda se sistem postavi na noge, i definitivno pokazaoda je to mogu e za oko desetak minuta...od momen -ta kada sam instalirao FreeNX do momenta kadasem se ulogovao iz drugog dela zgrade. Kada konfi-guriete sisteme koje ete koristiti, trebalo bi da oda -

berete neto sigurnije postavke. Moram da kaem dasam FreeNX testirao preko LAN-a kao i putem iro-kopojasne veze, i da su performanse u oba slu ajabile odli ne. Koristio sam i druge oblike udaljenoglogovanja, ali moram priznati da ih je FreeNX sveprevaziao. tavie, ovu recenziju kucam prekointerneta na mojoj test maini sa SUSE-om 10, i go-tovo da nema kanjenja. Dok kucam, slova letepreko ica takvom brzinom kao da sedim ispredsvog monitora, a ne 30 kilometara dalje. Ako je vero-vati dokumentaciji, FreeNX je pravljen tako dadobro funkcionie i preko modemske veze, ali potonemam tako sporu konekciju, ne mogu vam to po-tvrditi sa apsolutnom sigurno u. Hvala ekipi SUSE-a to je uvrstila ovaj izvanredni program. Jedino tomogu da primetim je da bi instalacija i konfiguracijamogle da budu malo jasnije. Koliko e ljudi mo i da na e README za ovaj program? Ova aplikacija jeodli na, ali ako je ve isporu ujete, neka konfiguraci -ja bude jasna krajnjim korisnicima. FreeNX iniSUSE dobrom kupovinom. Za potrebe udaljenog

pristupa, FreeNX je do nogu potukao VNC.

Konfiguracija i podrkaSUSE 10 ima odli nu podrku za hardver. Mislim

da sam to ve rekao, ali ponavljam jer zaista je -dnostavno radi. To i jeste cilj, zar ne? Mislim, vegodinama se borimo za operativni sistem koji moeda se instalira, priklju e razne didabide, uklju i i

jednostavno radi onako kako vi elite. Sude i premaskoranjim iskustvima, uklju uju i tu i SUSE 10, Linux je gotovo stigao do tog stadijuma, ako ve nijetamo po mnogim odlikama. Svakako, hardver kojiimam nije apsolutno egzoti an, ali moram da kaemda sam sa drugim distrbucijama imao prili no teko -a. SUSE na ovom polju nije pravio nikakvih pro -

blema. Nisam morao da izmenim ni jedan jedinikonfiguracijski fajl. Doti na maina se sastoji odplo e Abit NF7-S 2.0, procesora AMD Athlon XP

2400+, 1GB DDR400 RAM, IBM hard diska od120GB i dve zvu ne karte. Prva je Creative Soun -dBlaster Audigy w/Live!Drive, a druga profesional-nija M-Audio Delta 1010LT, koju koristim za vieka-nalno snimanje. Nita od ovog hardvera nije zahte-valo dodatna podeavanja, osim rezolucije i modelamonitora (Viewsonic VG171 LCD). Nije tako loe.

Neto to obi no testiram (s obzirom da vrlo esto ne funkcionie kako treba na drugim distrbucijama)je kako se sistem ponaa kada priklju im svoj di -

gitalni aparat ili USB fle disk. Trik je u tome da seure aji prvo priklju e da bismo utvrdili ho e li ih sistem pravilno prepoznati/montirati. Tako e, kakose distrbucija odnosi prema montiranju? Da li e iz -baciti ikonicu na desktop, ili u morati da rovarimpo direktorijumu /mnt ne bih li naao poddirektori-jum gde je ure aj montiran? Ovo moda izgleda tri -vijalno, ali mnogi ovakve ure aje svakodnevno kori -ste, a mnoge distrbucije zanemaruju vanost njihovejednostavne upotrebe. Ako kompjuter pravilno pre-pozna i montira ure aj, kako e se ponaati ako ga izvadim i ponovo priklju im? I ovo izgleda trivijal -no, ali ba tu ve ina neslavno prolazi. U mnogoslu ajeva, ure aj ne e biti ponovo montiran, a i ako bude, ne e se pojaviti ikonica na desktopu. Uspeanrezultat bi bio da se ure aj moe priklju iti u vie navrata bez problema. Kada se radi o aparatima, nesamo da ih treba montirati, ve i ponuditi pregledsadraja. Ve ste shvatili nata ciljam. Da li je ovomogu e na SUSE-u? Kratko re eno: da.

Jedina manjkavost u vezi sa USB ure ajima je i -

njenica da se ikonice ne pojavljuju na KDE-ovom de-sktopu. U GNOME-u se pojavljuju, ali to sa KDE-omnije slu aj ikonice se smetene u folderu My Com -



22/41


23/41


24/41

Softver

b3D 6600 128 mb, sa monitorom Samsung SyncMa-ster 713N na 1280x1024/75Hz (nice, a?) laganoizlazila na kraj sa Dumi em na 1024x768, mediumpodeavanjim, ve inom fensi efekata uklju uju i tu i antialiasing 2x, dotle je Kvejk sa visine bacio pogled iodbio da radi kako Bog zapoveda dok nisu isklju eni

svi efekti iz dijaloga advanced. Zato, bre? Pa jel'ba mora 7800GTX sa 512 mb video rama? Izgledada je tako... Ali ta je tu je, bitno da ova dva naslovagotovo besprekorno rade na Linuxu. Kaemo go-tovo, jer posle po etne zvu ne podrke isklju ivo za OSS, poslednjih par verzija Dooma rade i sa ALSA-om, iako ttimo - Timothy Basset, zaduen za portoveigara ID Softvera - nije ba oduevljen kompatibil-no u zvani nih Linuxovih audio drajvera. S druge strane, Kvejk 4 od po etka nudi podrku za oba au -

dio sistema, ali je imao jedan mali problem, koji, is-tini za volju, i nije bio do same igre. Naime, Debian ibrojni mu neverovatno kvalitetni derivati koje bi svitrebalo da koristite, patili su od nemogu nosti daigru pravilno inicijalizuju. Problem je lociran i reen,a za sve vas koji tek nameravate da se pozabaviteKvejkom na Debijanu, evo reenja: biblioteku libsdl-debian-all, kompajliranu sa podrkom za sve audiosisteme, alsu, oss, arts, esd..., zamenite sa libsdl-de-

bian-alsa ili libsdl-debian-oss, shodno tome koji bisteod ova dva drajvera radije koristili. U slu aju dazvuk ipak ne radi kako bi trebalo, Kvejk ete primo -rati da koristi kompatibilniji OSS izdavanjem slede enaredbe u terminalu:quake4 +set s_driver oss

Ukoliko se odlu ite za hardversku nadogradnju,ne ete zaaliti, jer ima jo zahtevnih naslova koji vaso ekuju u skoroj budu nosti. eki MindWare Studi -os e svoj najnoviji naslov, Cold War, izdati i u verzi -ji za Linux... jeee! Igru opisuju kao vrlo sli nu Spli -nter Cellu, unjalicu u kojoj ete preuzeti ulogu novi -nara sa trulog zapada ba enog po sred srede na -prednog SSSR-a, sa zadatkom da utvrdi ta to nije uredu sa sovjetskom revolucijom koja bi da ga depor-tuje u gulag. Za ljude sa ovih prostora eto vrhunske

prilike da, barem u igrici, naniu pristojan body co-unt crvenih funkcionera. Samo da ne zabrane igru uSrbiji...Demo bi trebalo da se pojavi otprilike u tre-nutku kada budete itali ove redove, tako da eto iza -zova vaim kablovskim i dsl modemima. Za vie in-formacija posetite www.mindwarestudios.com.

Ne smemo zaboraviti ni taze izalu verziju 2.5.0uvene multiplatformske puca ine, igre America 's

Army koju sponzorie vojska SAD, da bi nam bolje



25/41

Softver

pribliila kroz kakva sve iskuenja prolaze marincibrane i njene granice u Iraku. No, igra je dokazanodobra, pa ako ste rasploeni preuzmite punu verzijuod nekih 750 mb (zakrpa sa poslednje verzije 2.3.0 bibila otprilike identi ne veli ine, te ta je tu je).

A FLOSS gaming?ID Software, di linuks gejming kompani, nas je

jo jednom ubedio da mukom zara eni novac ipaktreba da ode u njegove depove, ako ni zbog egadrugog onda zato to nam prua tako dobrupodrku svojim naslovima. I ne samo to posle iz-davanja endina prva dva nastavka serijala Kvejkpod GPL licencom, eto i tre eg koji je postao dostu -pan zajednici! Na ovogodienjem QuakeConu Car-mack nam je poklonio izvorni kd tre eg Kvejka,

koji moete preuzeti sa www.icculus.org/quake3. Idalje e vam biti neophodni originalni .pk3 fajlovikako sa CD-a tako i iz poslednjeg point release insta-lera za Linux, ali to ve imate, zar ne? Po preuzima -nju sorsa iz SVN-a - ima nekih tridesetak megabajta kompajlira ete ga jednostavnim make, a potreb -ne su vam razvojne biblioteke za libsdl. Time etedobiti binarni fajl koji kona no radi sa ALSA drajve -rima, to je ina e bio problem sa ve inom integrisa -

nih AC'97 audio ipova.od pojavljivanja 2.6.x kerne -la. Na serverima koji zahtevaju Punkbuster ne etemo i da igrate jer je za sada podrka izba ena, ali SBB-ovi i sli ni serveri ionako nisu u tom fazonu.Budenje grafike i sli ne akrobacije su predvi ene za kasniju fazu razvoja Q3 endina, tako da ete otprili -

ke dobiti Kvejk koji je slobodan i jednostavno funkci-onie.

Me utim, viegodinji razvoj slobodnih endinaprva dva nastavka Kvejka je kona no urodio plo -dom, te nas je preplavila gomila naslova nastalihupravo na ovim osnovama. Prvi me u njima, dostu -pan ve vie meseci, je Nexuiz ( www.nexuiz.com );u pitanju je ultra-frizirana verzija Q1 endina poimenu DarkPlaces, sposobna za vrlo kvalitetan pri-kaz grafi kih elemenata, uklju uju i OpenGL 2.0

shadere, decals, bloom, real-time shadows & ligh-ting... Igra je pre svega okrenuta multiplejeru, aliete imati i singl varijantu koja podse a na Kvejk 3,

sa gomilom relativno priglupih ali vrlo krvolo nihbotova. Igranje na internetu je mogu e i preko 56kmodema, ali s obzirom da tzv. network code nije banajsjaniji, kanjenje u igri e biti osetno i na netobrim vezama.



26/41

Softver

Sli an gameplay nudi i frika AlienArena2006, sa -stavljena od delova kda drugog i tre eg nastavkaserijala Kvejk. U pitanju je opet MP/SP varijanta sabotovima, veoma kvalitetnom grafikom i GPL licen-com. CodeRED botovi su prili no sli ni Marsovcima iz filma Mars napada, i igra bi bila vrlo zabavna

da ne pati od nekih problema na Linuxu. Zvuk, kakoste znali? Naime, libsdl koji bi trebalo da, u principu,bude reenje, relativno esto predstavlja uzrok nevo -lja. Na icculusovom sajtu moete na i pe , zapravo alternativni izvrni fajl igre. Me utim, ni on nije ra -dio kako treba, barem ne na test maini. Ako pre eteu direktorijum sa igrom i pokrenete izvrni fajl, igrae se startovati sa zvukom, ali e odbijati da u ita

mape! U slu aju da pokrenete igru preko shell skrip -te, mape e vam biti dostupne ali ponovo bez zvuka.

Damnation, rekao bi gospodin Burns... No, tu je i iz-vorni kod igre, pa se dajte u kompajliranje, sa vari-jantom libsdl-a koju imate na svojoj maini trebalo bida operacije uspe. Mogu e je da propustite igru krozzvu ni daemon, npr.artsdsp -m alienarena2006

te tako do ete do zvu ne podrke. Ovo nije najsre -nije reenje, jer se na nekim sistemima deava da

zvuk povremeno kasni ili ima primetne distorzije, alihej, bolje ita nego nita. Tako e treba obratiti

panju na pomalo trapavo izvedene kontrole igra a,koje definitivno iziskuju period privikavanja. Me u -tim, to je dabe i Bogu je drago, tako da ne emoprevie insistirati na manama, ve zduno prepo -ru iti ovu interesantnu igru.

Zaklju akSvedoci smo tendencije razvedravanja na Linux

gaming sceni, i potpisnik ovih redova mora priznatida mu se dopada ono to vidi. Moda ne bi kodilomalo anrovske raznovrsnosti, s obzirom da nam seprezentuju uglavnom FPS-ovi, ali i ovo je bolje odonoga to smo doskora imali naime mrtvila (osimpar uobi ajenih franiza). Ako biste se poigrali naneto druga iji na in, potraite demo mozgalice Pro -fessor Fizzwhizzle, a ja u se ve nekako sna i uz Quake4 i Cold War...

~Petar ivani



27/41

Softver

Ardour 0.99

Ardour je jedan od najboljih DAW (Digital AudioWorkstation) programa iz sveta Slobodnog Softvera,a i ire. Krasi ga veoma mo no okruenje baziranona kontekstnim menijima ([i]desni-klik meni[/i]) ukome e se profesionalni montaeri lako sna i.

Program je pravljen da bude konkurencija komer-cijalnim proizvodima kao to su ProTools, Nuendo i

drugi, i svoj posao obavlja na zavidnom nivou. Mo-gu nosti kao to su nelinearna montaa, neograni en broj undo/redo koraka i savrena mikseta (koja imamogu nosti skupih hardverskih) samo su neki od ra -zloga zbog kojih vredi isprobati ovaj program.

Korisna adresa:http://www.ardour.org

Klik

Da li ste nekad poeleli sistem paketa u vaoj di-stribuciji koji e vam omogu avati da bez ikakve instalacije pokrenete program koji ste upravo preu-zeli sa Mree? Da samo kliknete na paket i da seotvori program? Ako jeste, pogledajte mati nu stra -nu projekta Klik koji ovu utopiju pretvara u stvar-nost.

Iako se korisniku ini tako, Klik ne pokre e pro -gram iz samog fajla, nego prvo montira arhivu naneko mesto u sistemu i pravi celu strukturu direkto-rijuma potrebnih za izvravanje. To po mnogima nijeba najsre nije reenje jer bi ovakvu funkcionalnosttrebalo dodati u sam kernel sistema, ali ko smo mi

da se alimo ako neto funkcionie kako je i pred-vi eno?

Korisna adresa:http://klik.atekon.de/

CSSED je program koji slui za pravljenje CSS (Ca-scade Style Sheet) fajlova. Veoma je koristan kao bi-blioteka postoje ih CSS atributa, ali kao editorprevie zaostaje za konkurencijom. Ima mogu nost

kompletiranja koda, bojenja sintakse i ostale osnovnefunkcionalnosti, ali je problem u tome to ete uradu sa njim previe esto naletati na bube u kori -sni kom okruenju.

Licenca: GPL

Korisna adresa:http://cssed.sourceforge.net/

DosBox

DosBox je Dos emulator u kome je mogu e pokre -


Download


28/41

Softver

nuti ve inu procesorski nezahtevnih igara i progra -ma iz doba ra unara pre 486 procesora (a i nekih ka -snijih). DosBox ima mogu nost usporavanja rada [i]Virtuelne Maine[/i] tako da vam figure u starijimverzijama tetrisa ne e padati brzinom svetlosti jo naprvom nivou.

Licenca: GPL

Korisna adresa:http://dosbox.sourceforge.net/

Scala 1.4.0.1Scala je programski jezik koji spaja u sebe vie pro-

gramerskih paradigmi kao to su objektno-orjentisa-no i funkcionalno programiranje. Ima mogu nostkreiranja Java i Mono (.NET) komajliranih fajlovatako da je programe pisane u Scali veoma lako inte-grisati u ve postoje a reenja pisana za spomenute platforme.

Licenca: BSD

Korisna adresa:http://scala.epfl.ch/

Java Jukebox 1.12Java Jukebox je server za putanje muzike pisan za

Java platformu. Podrava MP3 i OGG formate fajlo-va. On ne alje audio signal preko mree (nije strea-ming server), ve muziku puta na ra unaru na kome je pokrenut. Klijenti mogu da uti u na muzikukoja se puta tako to rangiraju pesme u biblioteci, aserver e se truditi da puta samo one pesme koje sesvima dopadaju.

Licenca: GPL

Korisna adresa:

http://www.jjukebox.com/

~ Ivan uki



29/41

Softver

NAKONPODUEGPERIODA EKANJA , NEKOLIKOBETAI RCIZDANJA, SLEDE A ITERACIJA KANCELARIJSKOG PAKETA

OPENOFFICE.ORGJEKONA NO UGLEDALASVETLOSTDANA.IAKOSENASTRANICAMA GNUZILLE, IZPERAPOTPISNIKAOVIH REDOVA, VIE PUTA GOVORILO O RAZLI ITIMASPEKTIMA IFUNKCIJA OPENOFFICEA, ISKORISTI EMO OVUPRILIKU DA DAMO SVEOBUHVATAN PRIKAZ OVOG PAKETA,SANAMEROMDAIONIKOJISESANJIMPOPRVIPUTSRE UNE OSTANU USKRA ENI . S OBZIROM NA KOMPLEKSNOSTOPENOFFICEA, OPISA EMO POJEDINA NE KOMPONENTENETODETALJNIJE.

WriterWriter je, o ekivano, najkvalitetnije ura en pro -

gram iz OOo paketa, opremljen brojnim mogu no -

ciju. Tako e se mogu praviti sopstveni abloni zatipske dokumente.

Stylist (pre ica F11) je skup stilova paragrafa, poje -dina nih karaktera, strana, nabrajanja i frejmova kojise mogu menjati i dodavati novi. Njima je omogu e -no lako unificirano formatiranje kompletnog doku-menta. Pored mnogobrojnih atributa postoji i sistemnaslednih stilova (koji se stil nastavlja nakon trenu-tnog a koji je prethodni), to automatizuje primenustilova kod unosa teksta.

AutoReplace omogu ava automatsku ispravkugreaka pri unosu teksta, te izbor relevantnih zadnje

unetih re i koje po inju kao i zapo eta re . AutoFor -mat omogu ava formatiranje teksta pri unosu, pa sene mora voditi ra una o rasporedu navodnika, URL

adresama i drugim tipografskim pojedinostima.Spellchecker omogu ava pravopisnu proveru teksta,

hyphenation rastavljanje re i na kraju reda i thesau -rus traenje sinonima.

Text Frames i njihovo povezivanje omogu avajulako formiranje savremenih pamfleta i drugih infor-mativnih sadraja, zadravaju i eljeni rasporedteksta i drugih multimedijalnih elemenata na strani.

Tabele imaju ugra enu funkciju ra unanja pa nije neophodno uvoziti tabele iz programa za tabelarnekalkulacije, ve se prora un vri direktno u tekstu dokumentu.

Kretanje u kompleksnim mnogostranim dokumen-tima jednostavno je pomo u Navigatora (pre ica F5) a za tampanje takvih dokumenata moe se napravi-

U verziji 2.0 dodati su alati za prebrojavanje karak-tera i re i (WordCount), ugnjedene tabele (tabela

dete se moe umetnuti u eliju roditeljske tabele),oznake nabrajanja u elijama tabele, vertikalni tekstu tabelama i drugo.

CalcJo jedan kvalitetno ura en i esto kori en pro -

gram iz OOo paketa je Calc, alat za tabelarne pro-ra une. Jednostavan je za upotrebu, kako za je -dnostavne poslove, tako i za sloene prora une. Iovde je raspored elemenata prozora standardan

meni i linije alata na vrhu sa mreom elija za pro -ra unske elemente koje zahvataju najve u povrinu ekrana. Sintaksa ve ine ugra enih formula kompati -


OpenOffice.org 2.0Predgra e kvalitetnije slobode


30/41

Softver

bilna je sa Excel formulama, ali postoje i one koje ni-su.

Napredna DataPilot tehnologija omogu ava uvozsirovih brojki iz spoljanje baze podataka pa se kom-binovanjem i formatiranjem dobijaju smislene infor-macije. Pored 2D i 3D dijagrama, u dokument semogu umetati Math formule, frejmovi sa tekstom,vektorski oblici, Java apleti i drugi objekti karakteri-sti ni za profesionalne izvetaje. Postoji pametnodugme SUM pored linije za unos formula koje au-tomatski ume e formulu za sumiranje na osnovupodataka iz okolnih elija, to umnogome ubrzava

rad.Kao i kod Writera, Stylist omogu ava unificiranoformatiranje kompletnog sadraja radnih listova. Sa-draju elija se mogu dodeliti atributi boja ispisa ipozadine, okvira, smera ispisa, numeri kog formatai drugo. Postoji katalog predefinisanih formatiranjatabela za profesionalne izvetaje.

Podrazumevani format zapisa je OpenDocumentSpreadsheet (ods i ots) ali se moe koristiti iOpenOffice.org Spreadsheet format (sxc i stc). Na-ravno, podrani su jo i Microsoft Excel (xls i xlt),StarCalc (sdc i vor), dBASE (dbf), Coma SeparatedValue Text (csv i txt) i drugi. Quattro format tabelar-

nih prora una (wq1) koji je ranije kori en na naim prostorima naalost nije podran.

U verziji 2.0 broj redova na radnom listu je sa32768 pove an na 65536, unapre ene su funkcije Da -taPilot alata, omogu ena upotreba naprednih uslov -nih formula sa nizovima, dijagonalne linije u elija -ma i drugo.

ImpressAlat koji se esto u kancelarijskim uslovima koristi

za izradu multimedijalnih prezentacija poslovanja,promocije proizvoda i dr. nije izostavljen ni u ovom

poslovnom paketu. U Impress prezentacije se pored2D i 3D teksta mogu umetati 2D i 3D sli ice iz Cli -pArta i eksternih datoteka. Omogu ena je i upotrebavelikog broja alata za vektorsko crtanje, pozajmljenaiz programa Draw. Tu je i itav spektar stilova 2D i3D dijagrama. Postoje 62 prelazna efekta (utapanja)za objekte i 70 efekata za tekst (pri emu je mogu e izabrati tri brzine prelaza), 12 interaktivnih akcija(pokretanje makroa, programa, reprodukcija zvuka,skrivanje objekta, prelazak na razli ite slajdove i za -tvaranje prezentacije) kao rezultat klika na objekatu ini e da prezentacija izgleda profesionalno.

Osnovni prikaz je postavljen na jedan slajd koji se



31/41

Softver

obra uje, a dostupni su jo Outline reim u kome seunose tekstualni elementi, kao i Slides, Notes i Ha-ndouts koji omogu avaju pregled ve eg broja slaj -dova na radnoj povrini, podeavanje poretka prika-za, postavljanje beleki i sl.

Podrazumevani format dokumenta je OpenDocu-

ment Presentation (odp i otp) ali je podran i starijiOpenOffice.org Presentation (sxi i sti). Naravno, ne-izostavno je tu i podrka za Microsoft PowerPointprezentacije (ppt, pps i pot), kao i za StarImpress(sdd, sdp i vor). Za univerzalni izgled prezentacijepobrinu e se integrisani alat za generisanje Flash(swf) animiranih prezentacija koje e biti identi ne na svakom ra unaru.

Base

Novina u verziji 2.0 je Base, program za baze poda-taka. Omogu ava upravljanje bazama podataka izsamog OOo, pravljenje i izmenu tabela, dijaloga,upita i izvetaja koriste i ve postoje e baze podata -ka ili one napravljene u integrisanom HSQL alatu.Za po etnike postoje arobnjaci koji e olakati po e -tne korake u kreiranju funkcionalne aplikacije. Dizaj-nerske forme i SQL upiti su namenjeni naprednimkorisnicima. Moe se koristiti kako za jednostavnijebaze, tako i za one kompleksne sa relacionim tabela-

ma, upitima, profesionalnim dijalozima i izvetaj-ima.

Podaci se uvaju u HSQL bazi koja ima XML struk -turu zapisa. Direktno moe da pristupa dBASE dato-tekama za jednostavnije akcije. Za naprednije poslo-ve podrani su popularni formati baza poput

Adabas D, ADO, Microsoft Access, i MySQL, kao idrugi kojima se moe pristupiti preko ODBC i JDBCstandarda.

Ipak, kako je ovaj program najmla i deo pro -jekta, nedovoljno je stabilan i odaje utisak nedora e -nosti. Jednom re ju, mora se jo dosta kda napisatida bi se pribliio lako i upotrebe Microsoft Accessa.

DrawDraw je program namenjen pravljenju jednostav-

nih vektorskih ilustracija, organizacionih ema, dija-grama i sl. upotrebom linija i drugih geometrijskihfigura. Objekti se mogu grupisati, rotirati i umnoa-vati, dodavati im se teksture, svetlosni efekti,podeavati providnost, a mogu se umetati slike(podrani su BMP, GIF, JPEG, PNG, TIFF i WMF).

Podrazumevani format dokumenta je OpenDocu-ment Drawing (odg i otg), a podrani suOpenOffice.org Drawing (sxd i std), StarDraw (sgv,sda, sdd i vor) i drugi. Gotove ilustracije se mogu iz-



32/41

Softver

voziti u Flash (swf) i Scalable Vector Graphic (svg)formate.

Iako zadovoljava osnovne potrebe, za sloenijeposlove vektorskog crtanja treba izabrati specijalizo-vane alate kao to su Inkscape ili Sodipodi.

MathMath je namenjen kreiranju matemati kih i drugih

formula za umetanje u Writer, Calc i Impress doku-mente. Unos formula se moe vriti na tri na ina:unosom sintakse u ure iva formula, izborom sim -bola iz priru nog menija koji se dobija desnim kli -kom na prozor ure iva a formula ili klikom na sim -bole na posebnom dijalogu. Unutar Writer doku-menta nakon unosa sintakse formule dovoljno je se-lektovati formulu, i iz menija Insert izabrati stavku

Formula iz podmenija Object kako bi se dobio gra-fi ki prikaz sintakse (Math formula). Treba napome -nuti da Math formule ne mogu da se prora unavajujer su namenjene grafi kom prikazu a ne prora unu, te za ove potrebe treba koristiti Calc.

BasicFunkcionalnost pomenutih komponenti OOo pa-

keta posebno se moe proiriti upotrebom makroa.Basic je razvojno okruenje za makro jezik OOoBasic

koji je baziran na Micrisoftovom VBA (Visual Basicfor Applications). Namenjen je naprednim korisnici-ma koji ele da automatizuju i pojednostave svako-dnevne poslove. Uz manje prepravke jednostavnihmakroa za Microsoft Office oni se bez problemamogu koristiti i u OOo.

Svojim mogu nostima i injenicom da je slobodan i besplatan softver OpenOffice.org zasluuje posebnupanju kancelarijskih i ku nih korisnika. Dobre stra -ne su nativno Gtk2 su elje za Linux verziju, potpunaintegracija u radno okruenje i podrka za srpski je-zik prisutna u finalnoj 2.0 verziji (lokalizovani su e -lje i dokumentacija, podrka za gramati ke alate) inovi na in prikaza linija alata. Ne treba zaboraviti niugra enu podrku za pravljenje PDF i SWF doku -menata, to obezbe ujete da italac dokument vidi onako kako ga je autor zamislio.

~Aleksandar Uroevi



33/41

Radionica

U DESETOM BROJU GNUZILLE PISALI SMO O PROGRAMUDIA. U KRATKOMOPISUPROGRAMANAVEDENOJEDA DIAPRUA MOGU NOST KREIRANJA SOPSTVENIH BIBLIOTEKA(SHEETS) SIMBOLA (SHAPES). TA JE POTREBNO DA BI SEKREIRALA SOPSTVENA BIBLIOTEKA SIMBOLA? PRVO TREBADADEFINIETESOPSTVENEPOTREBEIDANACRTATESIMBOLEKOJE BISTE KORISTILI, A KOJIH NEMA U POSTOJE IMBIBLIOTEKAMA. KAD REITE OBA PROBLEMA, NAPRAVITESOPSTVENUBIBLIOTEKUSIMBOLANASLEDE I NA IN .

Kako nastaje Va simbolRadnja se deava u prozoru aktivne datoteke sim-

bola koji crtate. Kad zavrite crtanje eljenog simbolamorate ga eksportovati. Klikom na File > Exportmeni dobijate dijalogni prozor Export Diagram. Na-ravno, predhodno napravite direktorijum u kojemete uvati prvo crtee, a zatim i simbole. U prozoru

Export Diagram definiete svoj simbol, ime dajete popotrebi a ekstenzija je .shape. Upisivanjem imenanije sve zavreno. Primetili ste da moete videti iz-gled svakog simbola? - ostaje samo da u prozoru kojiiska e nakon klika na dugme OK prozora Export Di -

agram, defi-niete veli inuPNG datotekekoja e pred -stavljati simbolu Vaoj biblio-teci.

Napravite sopstvenu biblioteku simbola

Prvi korak je da otvorite Sheets and Objects dijalo-gni prozor u Diagram Editoru ( File > Sheets andObjects). Dobi ete prozor podeljen na dva dela usvakom od kojih ete imati mogu nost prikaza sa -draja postoje ih biblioteka simbola.

Klikom na dugme New po injemo postupak kreira -nja nove biblioteke simbola; prozor New vam dajemogu nost kreiranja novog SVG simbola i biblio -teke. Kreiranje nove biblioteke je krajnje jednostav-no, odaberete opciju Sheet name, unesete ime i opis,kliknete na dugme OK i zavrili ste posao. Zatim sle-di punjenje biblioteke simbolima. Moete iz neke

postoje e biblioteke iskopirati potrebne simbole pro -stim obeleavanjem eljenog simbola i klikom na du-gme Copy izvriti prenos u vau biblioteku. Za novisimbol ozna ite dugme pored teksta SVG Shape, za -tim klikom na dugme Browse do ite do eljenogsimbola.U traku Description unesite opis simbola

koji ete videti kada miem stanete iznad simbola.Na slici tri videli ste da postoji i opcija Edit, pomo u

nje menjate pojedina svojstva simbolakao sto moete videti na slede oj slici.

Umesto zaklju ka

Nadam se da Vas je ovaj tekst doda-tno zaiteresovao za program Dia. Upredhodnom tekstu upoznali smo Vas


Dia

Prilago avanje programa vaim potrebama


34/41

Radionica

sa mogu nostima programa, ali ih nismo vizuelnopredstavili. Kako slika govori vie od re i, pogledaj -te na ovom jednostavnom primeru ta moete dauradite Vi i Dia. Napomena, slika je kombinacija dvadijagrama izevezenih u PNG formatu, i kasnijeobra ena pomo u GIMP-a.

~Dejan Popadi



35/41

Radionica

VRATI EMO SE NEKOLIKO GODINA UNAZAD, KADA JEINTERNET U SRBIJI BIO PRIVILEGIJA RETKIH SRE NIKA .VELIKIBROJKORISNIKARA UNARA NIJEIMAOPOJMAKAKOIZGLEDA WEB STRANA, DA NE GOVORIMO O TOME KOLIKONJIH JE ZNALO KAKO SE ISTE STRANE IZRA UJU . PARGODINAKASNIJE, INTERNETJESTIGAOME U IRENARODNEMASE, ALI SU LJUDI KOJI SU SE BAVILI IZRADOM INTERNETPREZENTACIJA POSMATRANI KAO GEEKOVI ILI "HAKERI",IAKOSEUVELIKOMBROJUSLU AJEVA RADIOOSAJTOVIMAKOJE JE BILO MOGU E NAPRAVITI SA NIVOOM ZNANJADOVOLJNIMZAIZRADU "HELLO WORLD" HTML STRANE.

KAKO JE TEHNOLOGIJA NAPREDOVALA, A I MI POMALOZAJEDNO SA NJOM, PROCES DEMISTIFIKACIJE OVOGPROBLEMA JE NAPREDOVAO, PA DANAS IMAMO SITUACIJUDA KORISNICI KOJI NEMAJU NIKAKVO ZNANJE IZ JEZIKAPOTREBNIH ZA IZRADU INTERNET PREZENTACIJA MOGU DAIHNAPRAVE.

Razvojem naprednijih programskih jezika name-njenih izradi web aplikacija, postalo je mogu e na -praviti kvalitetan sistem koji e biti lak za upotrebu i

administraciju. Content Menagement System (Sistemza upravljanje sadrajem) ili CMS je ustvari webaplikacija koja obavlja nekoliko funkcija. Prva imoda najbitnija je interpretacija sadraja u oblikuHTML strana, to predstavlja sajt koji korisnicipose uju. Druga funkcija je obezbe ivanje admini -stracionog interfejsa koji omogu ava lako odrava -nje i manipulaciju sadrajima na sajtu. Ceo sistem,odnosno aplikacija, povezuje sve pomenute funkcijeine i celovitu strukturu. Svi poznatiji sistemi su

vrlo laki za instalaciju i podeavanje. U ovom broju,nakon pri e o osnovnim potrebama i postupcimakoje je potrebno obaviti kako bi sistem proradio,obrati emo panju na dva sistema - Joomla (Mambo)i PHP-Nuke.

ta prvo treba uraditiVe ina sistema za skladitenje podataka koristi

bazu, to predstavlja pouzdan izbor kada su funkci-onisanje sistema i backup u pitanju. Skoro da nepostoji provajder koji u svom hosting paketu ne nudi

kori enje baza podataka, dok je sistem baza podata -ka MySQL naj e e u ponudi. Svi sistemi koje emo pomenti koriste MySQL, pa nema bojazni da e se

dogoditi nepostojanje osnovnih uslova.

Svi ozbiljni hosting paketi uklju uju opciju kori e -nja alata phpMyAdmin, koji slui za manipulacijuMySQL bazama podataka u grafi kom reimu. S ob -zirom da je ovaj tekst namenjen manje iskusnim ko-risnicima, obrati emo panju na grafi ke alate, jer korisnici koji umeju da rade sa MySQLom u konzoliverovatno nemaju potrebu za ovakvim lankom.phpMyAdmin je vrlo korisna alatka o kojoj ne emoprevie govoriti sada. Sve to bude potrebno uraditiovim alatom bi e objanjeno u daljem toku pri e.

Poto CMS koristi bazu podataka, logi no je da jenju potrebno napraviti. Prvi korak ka pravljenjubaze podataka je login na MySQL server pomo uphpMyAdmina. Korisni ko ime i lozinka se dodelju -ju prilikom registracije hosting paketa kod provajde-ra. Nakon logina pred korisnikom e se ukazatipo etna strana pomenutog alata gde postoji mogu -

nost kreiranja novebaze. Ime baze moebiti priozvoljno ili ne,

u zavisnosti od zahte-va samog CMS-a. Na-kon uspeno zavrenog prvog koraka sledi instalaci-ja i podeavanje sistema. Kao to je pomenuto, uovom broju emo obratiti panju na dva sistema.

JoomlaJoolma je nastalo vrlo skoro, na temeljima Mambo

sistema. Neslaganje programerskog tima Mamba iupravnog odbora kompanije u ijem krilu se Mamborazvijao, dovelo je do razlaza pomenutih strana. Pri-

roda GPL licence pod kojim je Mambo objavljen,dovela je do toga da je Joomla najve im delom iden -ti an i kompatibilan sa Mambom. Ne emo ulaziti u detalje razlaza, ali je bitno pomenuti da je Mambo idalje GPL softver, pa ne postoje eti ke barijere za ko -ri enje Mamba. Nekorektnost upravnog odbora je -ste dobar razlog za kori enje Joomle, mada po isku -stvu autora teksta ni Joomla tim nije ba potpunosvestan sutine slobode softvera. Valjan razlog zakrajnji odabir Joomle je injenica da je u pitanju isti

tim koji je ranije radio na Mambu, to obezbe ujesiguran kontinuitet.

Mati na web strana projekta Joomla je


Sistemi za upravljanje sadrajem

Brzo i lako do internet prezentacijeKako po eti, Joomla (Mambo) i PHP-Nuke


36/41

Radionica

www.joomla.org odakle je mogu e preuzeti arhivu

sa sistemom koju je potrebno raspakovati na serve-ru. Da bi sistem bio vidljiv na internetu potrebno jeraspakovati ga u direktorijum public_html ili u nekidirektorijum unutar pomenutog. Nakon toga trebaotvoriti stranu u web browseru, ija se adresa moesaznati konsultacijom sa tehni kom podrkom pro -vajdera, ukoliko nije registrovan domen namenjenbudu em sajtu. Nakon uspenog otvaranja adrese,pred korisnikom se ukazuje prva strana instalacio-

nog procesa. Na ovoj strani se prikazuje statistika o

osnovnim uslovima za dalji nastavak instalacije. Mo-gu e je videti da li postoji baza podataka i podrkaza PHP. Pre nastavka instalacije potrebno je prome-niti dozvole (permissions) odre enim folderima kojisu izlistani na dnu strane. Dozvole je potrebno pode-siti na 777, odnosno dozvoliti vlasniku, grupi i osta-lim korisnicima da itaju, piu i izvravaju fajlove iztih foldera. Ovaj postupak je mogu e uraditi pomo u grafi kog klijenta Gftp, desnim kolikom na folder i

odabirom opcije chmod ili u

konzoli komandom:chmod 777 ime_direktorijuma

Nakon promenjenih dozvola,treba kliknuti na dugme CheckAgain na vrhu stranice kako bisistem proverio da li su dozvolepravilno promenjene. Nastavakinstalacionog procesa, klikom nadugme Next, predstavlja uvid uGPL licencu, posle ega trebauraditi glavni deo posla - konfi-guraciju baze podataka. U pr-vom polju na ovoj strani je po-



37/41

Radionica

trebno uneti hostname na kom MySQL server funk-cionie, gde treba uneti localhost. Slede a dva poljatreba da sadre kori-sni ko ime i lozinkukorisnika koji je na-pravio bazu koja e se

koristiti, gde trebauneti podatke koji suunoeni kada bilo po-trebno ulogovati sephpMyAdminom. Sle-de e polje treba da sa -dri ime baze koja jeranije napravljena, unaem slu ajuphpMyAdminom.

Polje MySQL TablePrefix moe biti osta-vljeno sa podrazume-vanim sadrajem. Vre-dnost postavljena uovom polju bi e prefixu nazivu tabela u bazi,pa ukoliko se ista bazakoristi za vie sajtovapoeljno je postaviti

vrednost koja omogu-ava lako razlikovanjetabela razli itih saj -tova. Nakon unesenihvrednosti i pritiska nadugme Next, pojavi ese dijalog u kom je po-trebno potvrditita nost unetih podata -ka. Ako sve pro ekako valja, u slede emkoraku treba uneti imesajta i kliknuti na Next,nakon ega se poja -vljuje pretposlednjakonfiguraciona strana. Na ovoj strani je potrebnouneti URL i apslolutnu adresu sajta, administratorovemail i lozinku. URL i apsolutna adresa e biti pro -poznati automatski, dok je email i lozinku potrebnouneti. Ostale vrednosti na strani treba ostaviti napodrazumevanim vrednostima.

Poslednja strana i njen sadraj su veoma bitni. Naposlednjoj strani e biti izlistan sadraj glavnog kon -figuracionog fajla sajta. Tekst u polju treba iskopirati

u prazan tekstualni fajl koji treba nazvati configura-tion.php i iskopirati ga na server, u folder u kom je

Joomla. Nakontoga treba posta-viti dozvole nadovim fajlom na

777, na isti na inkao to je toura eno na fol -derima nekolikokoraka ranije.Ovo je ujedno iposlednji korak uinstalaciji sis-tema Joomla.

Kako bi sistem

mogao biti ko-ri en, potrebnoje obrisati folderinstallation kojise nalazi u ma-ti nom folderuJoomle. Nakonbrisanja ovogfoldera, unoe-njem adrese sajta

u web borwseru,pojavi e se testsadraj koji daljetreba prilago a -vati sopstvenimpotrebama. La-ko a kori enja CMS-ova, pa iJoomle je injeni -ca da nema po-treba za kucnjemPHP ili HTMLkoda kako bi sesadraj dodao nasajt, ve je po -

trebno pristupiti administracionom panelu, ulogova-ti se i posao obavljati u grafi kom okruenju. Adresakoju je potrebno unetu u web browser kako bi se pri-stupilo administracionom panelu je www.adresasaj-ta.com/administrator.

Joomla ima veoma napredan i opcijama bogat ad-

ministratorski panel koji omogu ava manipulacijusadrajem i potpuno prilago avanje sajta potrebamazbog kojih je nastao. Interfejs je veoma intuitivan,



38/41

Radionica

dok su opcije logi no raspore ene pa e se i korisnici koji se prvi put sre u sa Joomlom, brzo i lako sna i. Sutina celog sistema je da se sadrajima manipulieiz potpuno grafi kog interfejsa, pa je za dodavanjeteksta sa slikom na sajt, na primer, potrebno iskucatitekst u odre enom polju, selektovati sliku i pritisnu -ti jedan taster nakon ega e se sadraj na i na sajtu. Jednostavno da jednostavnije ne moe biti!

Dodatne informacije o instalacionom procesu isistemu se mogu pri itati u fajlovima INSTALL i RE -

ADME koji se nalaze u folderu sistema. itanje ovihfajlova pre upotrebe je preporu ljivo, jer oni sadresve informacije koje mogu biti potrebne.

PHP-NukePHP-Nuke je jedan od najstarijih CMS-ova na sce-

ni. Vrlo je kori en pa se prilikom surfa prakti no mora nai i na bar jedan sajt koji je zasnovan naovom sistemu, naro ito kod nas, gde je veliki brojonline zajednica bazirano upravo na PHP-Nukeu.Prilikom pri e o Joomli pomenuto je dosta stvari

koje su zajedni ke svim CMS-ovima, pa emo se u ovom delu zadrati na specifi nostima vezanim zaPHP-Nuke, a to je pre svega instalacija.

PHP-Nuke ima iste zahteve kao Joomla, ali je insta-lacija malo tea u odnosu na prethodnika. Kada searhiva sa PHP-Nukeom raspakuje dobija se nekolikofajlova i foldera. Fajlovi koji se dobijaju ekstrakcijompredstavljaju dokumentaciju koja je vrlo dobro napi-sana, ali na engleskom jeziku. Tekstovi u ovim fajlo-vima se ti u kori enja, administracije i instalacije sistema. Zato je pre instalacije poeljno itanje fajlaInstall.txt koji sadri sve potrebne informacije zauspeno instaliranje sistema. Folder html je folder sa

sistemom na koji treba obratiti panju.Prva stvar koju treba uraditi je kreiranje baze kojue PHP-Nuke koristiti to se moe u initi na isti na -in kao u slu aju Joomle. Nakon toga je potrebno po -

puniti bazu podrazumevanim tabelama koje susistemu potrebne da bi proradio. Ovaj posao se oba-vlja vrlo lako pomo u phpMyAdmina. Kada je bazanapravljena, potrebno odabrati je u padaju em me -niju sa leve strane i odabrati tab SQL. Nakon toga,fajl nuke.sql, koji se nalazi u folderu sql dobijenompo ekstrakciji arhive sa sistemom, treba otvoriti u

tekst editoru i tekst iz njega prebaciti u polje koje sedobija klikom na tab SQL u prozoru phpMyAdmina,i pritisnuti Go. Tada e phpMyAdmin kreirati po -



39/41

Radionica

trebne tabele i nastavak instalacije e biti mogu . Slede i korak predstavlja editovanje fajla confi -

g.php koji se nalazi u pomenutom folderu html. Po-trebno je obratiti panju na slede e redove:$dbhost = "localhost";

$dbuname = "root";

$dbpass = "";

$dbname = "nuke";

$prefix = "nuke";

$user_prefix = "nuke";

$dbtype = "MySQL";

$sitekey = "SdFk*fa28367-

dm56w69.3a2fDS+e9";

$gfx_chk = 0;

$subscription_url = "";

U redu $dbhost = "localhost"; treba ostaviti sve

kako jeste. Izme u navodnika u redovima $dbuna -me = "root"; i $dbpass = ""; treba uneti korisni koime i lozinku, to je ve objanjeno prilikom istogprobelema pri instalaciji Joomle. Slede i deo koji jebitan je red $dbname = "nuke"; gde treba uneti imebaze koja je prethodno kreirana za potrebe sistema.

Tek nakon ovih akcija mogu e je kori enje web browsera radi konfiguracije. Kako bi ovaj postupakzapo eo, potrebno je ukucati adresu sajta. Uzmimoda je adresa ssajta www.phpnukesajt.com, pa da biproces instalacije bio nastavljen treba unetiwww.phpnukesajt.com/admin.php.

Ovde treba dati jednu bitnu napomenu. Kada seraspakuje arhiva sa sistemom, po dalji rad sistema

jedino je bitan folder html, pa je potrebno iskopiratisadraj ovog foldera u root sajta. Root sajta je lokaci-ja iz koje se prikazuje sadrzaj kada se u web browse-ru ukuca adresa sajta. U ve ini slu ajeva je u pitanju folder public_html, ali je poeljna konsultacija satehni kom podrkom provajdera kod kog je hosting

paket kupljen.Prvi prozor grafi kog dela instalacije slui za

podeavanje administratorskog naloga kada trebauneti korisni ko ime, lozinku i email administratora,kao i adresu sajta. Ukoliko se opcija "Do you want tocreate a normal user with the same data?" ekira saYes, bi e kreiran identi an nalog koji e se koristiti kao korisni ki, bez administratorskih privilegija.

Ovo je ujedno i jedini instalacioni korak, jer je na-

kon njega mogu administratorski login.Upravljanje PHP-Nukeom je prili no lak posao, jer

se manipulacija sadrajem obavlja grafi kim putam,kao i kada je Joomla u pitanju. Interefejs je dovoljnolak za kori enje, pa e se neiskusni korisnici i ovde sna i prili no brzo i lako. PHP-Nuke je, kao i Joomla,

vrlo komplaksan alat, pa se ovaj put ne emo punozadravati na pojedinostima podeavanja i kori e -nja istog.



40/41

Radionica

nog. ta vie, ova osobina u kombinaciji sa irokimspektrom mogu nosti manipulacijepozicijama i izgledom modula,moe dovesti do toga da posetilacsajta ne moe naslututi da se radi oCMS-u. Tim Joomle se potrudio daisklju i kori enje HTML tagova prilikom manipulacije sadrajem,

pa Joomla poseduje svoj WYSI-WYG editor koji smo ve videli.Ovaj CMS se odlikuje velikim arse-nalom dodataka i proirenja kaoto su galerije slika ili online pro-davnice na primer. Sva proirenjapravljena za Mambo su kompati-bilna sa Joomlom.

Potencijalni problem koji Joomlaima je forum. Joomla poseduje fo-

rum pod nazivom Simpleboardkoji se najbolje integrie u sistem,ali je po komplaksnosti i mogu no -



41/41

Radionica

stima daleko od najboljih forum sistema. PHPBB jemogu e integrisati u Joomlu, ali je poznato da ovajforum ima veoma ozbiljne sigurnosne probleme. Fo-rumi poput VBullitena IPB-a ili Simple Machinesa sevrlo dobro integriu u Joomlu, ali ova reenja nisuslobodan softver pa ih zato ne preporu ujemo. Omo -

gu avanje kori enja nekog ozbiljnog slobodnog fo -ruma, kao to je XMB na primer bilo bi vrlo poeljno,ime bismo dobili verovatno najbolji CMS na planeti.PHP-Nuke, za razliku od Joomle, je slabije okrenut

neiskusnim korisnicima, pa je za obi no formatiranjeteksta potrebno unositi HTML tagove jer WYSIWYGeditora nema. Do nedavno je glavni adut PHP-Nu-kea bila odli na integracija sa PHPBB forumom, alita odlika sve vie postaje mana usled pomenutihsigurnosnih propusta PHPBBa. Nuke je ve dugo u

upotrebi i stvorio je irok krug korisnika koji naovom CMS-u dre vrlo pose ene sajtove za puno ko -risnika. Prilago avanje PHP-Nukea nije tako dobroreeno kao kod Joomle, pa je PHP-Nuke sajt skorouvek lako prepoznati. Zato je Nuke najvie kori enaza online zajednice korisnika, pri emu izgled nijeprevie bitan. Nuke je vrlo proiriv, pa za njega, kaoi za Joomlu, postoji veliku broj proirenja i dodataka.

Paljiviji pogled na prezentacije koje se mogu vide-

ti na internetu e otkriti da CMS-ovi mogu pokritiveliki broj zahteva koji se pred jedan sajt mogu stavi-ti. Dinami na priroda ovakvih sistema prua mogu -nosti stvaranja internet zajednica, jer je mogu e re -

gistrovanje korisnika, me usobna komunikacija, kaoi zajedni ki rad na sajtu, bez potrebe za pristupomserveru i kucanju koda. Naravno, iako imaju ovakvepotencijale, CMS-ovi mogu biti kori eni kao stati ke prezentacije, koje su veoma lake za odravanje. La-ko a instalacije i kori enja obi nim korisnicima do -nosi mogu nost lake izrade prezentacije koja moezadovoljiti ve inu uobi ajenih zahteva. Zahvaljuju i CMS-ovima, pravljenje sajtova nikada nije bio lake.

Pre podizanja CMS-a, trebalo bi obratiti panju naosnovne stvari koje se ti u pristupa serveru pomo u FTP ili SSH protokola i prou iti grafi ke alate za ovu namenu, ukoliko je potrebno. Tako e treba odabratihosting paket provajdera koji obezbe uje kvalitetnutehni ku podrku, ukoliko do e do problema. Podrka za Joomlu postoji i na naem jeziku.

U slede em broju emo predstaviti jo nekoliko sis -

Korisne adrese:http://www.joomla.org

http://phpnuke.org/

http://www.joomlaserbia.com/

~Ivan Jeli

gnuzilla 11, novembar 2005

Documents