godina xiii korak...dačić, li kećijang i viktor orban dogo-vorili su, krajem novembra na samitu u...

NOVI

časopis privredne komore srbije | broj 79 | decembar 2013 | Godina Xiii

Željko sertić, predsednik pks

Godina velikog zaokretaporuke ministara

Da radimo kao jedan timpogledi privrednika

Bitka za nove poslove

novi korak

Izdavač: privredna komora srbije, resavska 13-15, beograd

Glavni i odgovorni urednik:mirjana stefanović

Novinari:milan nedić, nada mitrović, branislav Gulan, dragana vuković Georgijev

Prevod na engleski:katarina Gavrić

Dizajn i priprema za štampu:privredna komora srbije

Fotografije: pks, Foto Tanjug, Fotolia

Štampa: politika ad

Adresa redakcije:resavska 13-15, 11001 beograd

E-mail: [email protected]

Telefon: +381 11 3300 905

Faks: +381 11 3244 645

Marketing: +381 11 3300 916

E-mail: [email protected]

Besplatno izdanje

KORAK: časopis Privredne komore Srbije / glavni i odgovorni urednik Mirjana Stefanović. - 2001, br. 1 (30. jun)- . - Beograd (Resavska 15) : Privredna komora Srbije, 2001 - (Beograd: Politika). - 28 cm

Nasl. str. prištampanog engl. izdanja: Korak:magazine of the Serbian Chamber of commerceISSN 1451-480X = Korak COBISS.SR-ID 109301516

SrBIjA NA kvArTAl 4

SA NASlovNE STrANE 6Željko Sertić, predsednik PkSGodina velikog zaokretaPoruke ministarada radimo kao jedan timIz ugla privredebitka za nove posloveLokalna samoupravasvi projekti na jednom mestu

ProIzvoDNjA I uSluGE 12Informaciono - komunikacione tehnologijepeti element razvoja srbijeGrađevinarstvonova sezona po novim pravilimaPoljoprivredakako pomoći farmerima

INvESTIcIjE I ProjEkTI 18Velika investiciona ofanziva PkSda zajedno stvaramo profitJužni tokjak podsticaj za srpsku privredu

TržIŠTE 23Spoljnotrgovinska razmenaautomobili pokrenuli izvoz

PrEDuzETNIŠTvo 25kreditne linije EUkrediti za mala i srednja preduzećaosniva se regionalni fond

FINANSIjE 28Sporazumno finansijsko restrukturisanjedogovor umesto stečajaJavno-privatno partnerstvood metroa do rolan Garosa

ANAlIzE I ProGNozE 32

ProPISI 34Nekretninenema posredovanja bez ugovoraPrivatno obezbeđenjeLicence i za firme i za radnike

SvET NA kvArTAl 38

EvroPSkA AGENDA 40Privreda u procesu integracija u EUda se čuje glas privrednika

rEGIoN 42CEFTA - priprema za jedinstveno tržišteregionalni konzorcijumi za globalne poslove

zEMljA PArTNEr 44

Intervju sa Narinder Čauhan, ambasadorkom Indijerast zasnovan na znanjuBelorusijaproizvodnja na obostrano zadovoljstvo

kvAlITET 48Nacionalna referentna laboratorijadobrom kontrolom do profita

EkoloGIjA 50Praćenje emisije štetnih gasovaFabrički dimnjaci pod lupom

DIlEMA 51Hrana od GMO: svet i mispas za gladne ili atak na prirodu

EDukAcIjA 52Ulaganje koje se isplatiseminari za bolje poslovanjeReforma obrazovanja u funkciji privredeobuka po zahtevima prakse

MENADžMENT 54

kako unaprediti javni sektorda i državno postane privlačno

MArkETING I Pr 55Franšiza poslovnog konceptapod kišobranom krovnog brendaPromocija Srbije u LondonuFinancial Times u koricama pks

NovI korAk IN ENGlISh 58

NOVI Sadržaj

4

INvESTIcIoNA oFANzIvA

Kraj oktobra bio je obeležen ekonom-sko-diplomatskom ofanzivom srpskih zvaničnika usmerenom na predstavlja-nje potencijala Srbije stranim investi-torima. U Londonu je 29. oktobra bio „Investicioni dan Srbije“, a dan kasnije, PKS je organizovala „Investicionu kon-ferenciju“ u Moskvi. U glavnom gradu Rusije prezentovana su 74 projekta iz energetike, agrara, građevinarstva, turizma i industrije, vredna gotovo se-dam milijardi evra, a uskoro se očekuju i konkretni rezultati. Srpska privreda predstaviće se i na investicionim foru-mima u Indiji i Londonu, u januaru i martu 2014. godine.

PolETElA Er SrBIjA

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija 26. oktobra promotivnim letom otvorila je redovnu liniju Beograd – Abu Dabi i ozvaničila početak rada. Do juna 2014. Er Srbija će opsluživati 39 destinacija u 30 zemalja i ponuditi 73.000 sedišta na više od 670 letova nedeljno. Flota će se obogatiti sa 10 aviona nove generacije „erbas“ A-320 neo, koji će biti isporuče-ni 2018. i 2020. godine

STohIljADITI „FIjAT“

Preko luke Bar iz kragujevačkog Fijata 20. novembra izvezen je jubilarni, sto-hiljaditi, automobil za svetsko tržište. Izvoz Fijatovih vozila stalno se pove-ćava. Dnevno do crnogorske luke stižu i do tri voza, a iz Bara nedeljno isplov-ljavaju dva ili tri Grimaldijeva broda sa vozilima. Srpski izvoz za devet meseci vredeo je 8,1 milijardu evra ili za treći-nu više nego u istom periodu lane. Naj-veću zaslugu za to ima poslovanje Fijata iz Kragujevca, jer se izvoz drumskih vo-zila povećao za skoro 60 odsto u odnosu na 2012. godinu.

NovA ElEkTrANA u koSTolcu

U Srbiji će, posle gotovo 25 godina, po-četi da se gradi nova termoelektrana u Kostolcu. Predstavnici Elektroprivrede Srbije i kompanije CMEC iz Kine potpi-sali su 18. novembra ugovor o izgradnji postrojenja snage 350 megavata i proši-renju kapaciteta kopa „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje. Oče-kuje se da će ugovor o kreditu biti pot-pisan do kraja godine, kako bi gradnja novog termobloka počela 2014. godine.

GrAMErovA FABrIkA u AlEkSINcu

Nemačka kompanija Gramer otvorila je u Aleksincu 21. novembra novu fa-briku u kojoj će se proizvoditi navlake i šnitovi za automobile tipa „audi“, BMV, „fijat“, „folksvagen“, „mercedes“, „seat“, „škoda“, „opel“, „tojota“ i „porše“. Fa-brika će, pored postojećih 780, zaposli-ti još 120 radnika, a do druge polovine 2015. očekuje se otvaranje još 500 no-vih radnih mesta.

MoDErNIzAcIjA PruGE

Premijeri Srbije, Kine i Mađarske Ivica Dačić, Li Kećijang i Viktor Orban dogo-vorili su, krajem novembra na samitu u Bukureštu, zajednički projekat mo-dernizacije železnice između Beograda i Budimpešte. Kroz Srbiju biće moder-nizovano oko 200 kilometara pruge za prosečnu brzinu voza od 160 kilometara na sat, dok će između Novog Sada i Su-botice brzina dostizati i do 200 kilome-tara. Prema prvim procenama, posao je vredan oko 1,5 milijardi evra, od čega će deo pruge na srpskoj teritoriji koštati oko 870 miliona evra.

SrBIjA NA kvArTAl

okToBAr – DEcEMBAr 2013.

5

SETvA Po PlANu

Polovinom novembra završena je je-senja setva u Srbiji. Pšenicom je zase-jano oko 500.000 hektara oranica, što zajedno sa ostalim ozimim žitaricama kao što su ječam, raž, ovas, čini oko 90 odsto planiranih površina. Desetogo-dišnji prosek površina pod pšenicom je 553.637 hektara. U strukturi jesenje setve učestvuju i uljarice, povrće i kr-mno bilje koji čine 10–15 odsto ukupnih površina u jesenjoj setvi.

PolA MIlIjArDE EvrA INvESTIcIjA

Priliv stranih direktnih investicija u Sr-biji u trećem kvartalu bio je 223,8 milio-na evra, što je najveći tromesečni priliv. Od početka 2013. godine ukupna vred-nost stranih investicija dostigla je 518,1 milion evra. Tokom trećeg kvartala naj-više je ulagano u prerađivačku industri-ju, finansije, trgovinu na veliko i malo.

BuDžET zA 2014.

Parlament je usvojio budžet za 2014. godinu, koji predviđa prihode od 930 milijardi dinara, rashode od 1.113 mi-lijardi dinara, a ukupni fiskalni deficit 182,5 milijardi dinara ili 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Predviđeno je povećanje prihoda za oko 6,5 odsto, a rashoda za oko 5,8 odsto u odnosu na re-balans za 2013, kao i rast BDP od jedan odsto. Subvencije iznose 81 milijardu di-nara, tri milijarde manje nego 2013.

MoDErNIzAcIjA PuTEvA Ministarstvo finansija Srbije potpisalo je, krajem novembra, sa Evropskom in-vesticionom bankom (EIB), Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetskom bankom tri ugovora o zajmu vredna 273,8 miliona evra, namenjena sanaciji i poboljšanju bezbednosti mre-že puteva u Srbiji. Planirano je da se u narednih pet godina unapredi stanje na oko 1.100 kilometara putne mreže u Sr-biji, a procene su da će ukupni troškovi obnove puteva iznositi 390 miliona evra.

NovE ruSkE INvESTIcIjE

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević i ministar energetike Rusije Aleksandar Novak potpisali su Protokol zasedanja Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehnič-ku saradnju dve zemlje i dogovorili na-stavak saradnje i zajednička ulaganja. Dva ministra razmatrala su investicio-ne programe Naftne industrije Srbije, vredne 1,5 milijardi evra, koji se odnose na rekonstrukciju rafinerije u Novom Sadu i povećanje prerade derivata u ra-fineriji Pančevo. Ministri su razgovara-li i o investicijama u druge oblasti, koje će u narednom periodu iznositi oko pet milijardi dolara.

koMITET zA FINANSIjSku STABIlNoST

U Narodnoj banci Srbije (NBS) osnovan je Komitet za finansijsku stabilnost, kao savetodavno telo sa zadatkom da raz-matra i ocenjuje sva pitanja i moguće mere koje treba preduzeti radi održava-nje stabilnosti finansijskog sistema. Članovi Komiteta za finansijsku stabil-nost su guverner NBS, ministar finan-sija, direktor Agencije za osiguranje de-pozita, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, državni sekretar u Ministarstvu finansija, vice-guverner NBS zadužen za finansijsku stabilnost i generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS.

IMlEk - 60 GoDINA

Kompanija Imlek, regionalni lider mle-karske industrije, obeležila je 60 godina rada i najavila proširenje palete svojih organskih proizvoda u 2014. godini. Potpredsednica Privredne komore Srbi-je Vidosava Džagić uručila je priznanje povodom uspešnog rada i poručila da se Imlek izdvaja kao kompanija koja se uspešno suočila sa vlasničkom transfor-macijom, da je lider promena u srpskoj mlekarskoj industriji i pionir u prenoše-nju EU regulative.

Priredila: D. vuković Georgijev

SrBIjA NA kvArTAl

6

Naredna, 2014. za privredu Srbije biće godina velikog zaokreta, godina krupnih izazova i – novih prilika. Koliko i kako ćemo te šanse iskoristiti, samo od nas zavisi.

Ove 2013. ohrabreni smo izvoznim i proizvodnim pomakom, posle rece-sije u prethodnoj godini. Godinama odlagane reforme dobile su političku podršku koje ranije nije bilo dovoljno. Napravljeni su prvi koraci: pripre-mljeni su novi ili izmenjeni stari propisi bitni za poslovanje i usvojen je realan budžetski (finansijski) ram za narednu godinu.

Lopta je sada u dvorištu privrede: da preispitamo i zahtevima novog vre-mena i globalne utakmice prilagodi-mo, svoje strategije, biznis modele – i način razmišljanja.

Ono što uradimo i kako uradimo u narednoj godini biće manje ili više stabilan temelj na kome ćemo graditi naše poslovne perspektive, svi zajed-no i svaka kompanija pojedinačno, i na tome ćemo kreirati podsticajno poslovno okruženje – na duži rok.

Lideri iz biznisa, od mikrofirmi do velikih sistema, mogu da očekuju još veću podršku Privredne komore Srbije kao nacionalnog i regionalnog lidera u promovisanju i zaštiti interesa privrede u zemlji i inostranstvu i podizanju njene konkurentnosti.

U 2014. godini otvorićemo nova polja delovanja i dalje unaprediti one aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu koje su nam u ovoj godini donele titulu najdinamičnije privredne komore ju-goistočne i srednje Evrope, čiji je cilj da postane najbolje organizovana kompanija za primer privredi.

Nastavićemo sa jačanjem unutrašnjih kapaciteta za zastupanje i podrš-ku privredi, u zemlji i svetu – i pred državnim institucijama i pred po-slovnom zajednicom.

Razvijaćemo postojeće i uvoditi nove servise za domaće kompanije i strane ulagače.

Proširićemo našu ofanzivu u promociji investicionih i izvoznih poten-cijala Srbije.

Pomoći ćemo privredi da podigne svoje potencijale za proces evropskih integracija, kroz obuku privrednika kako bi se kompanije što efikasni-je, optimalno i sa manje troškova pripremile za jedinstveno evropsko tržište.

Podržaćemo opštine i gradove u predstavljanju projekata i poboljšanju poslovnog ambijenta za brži i održivi lokalni razvoj.

U saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Akademijom in-ženjerskih nauka kreiraćemo projekat „Srbija 2030” – projekat industri-jalizacije Srbije u skladu sa industrijskim politikama EU.

I privreda i država, naredne, kao i ove godine, u Privrednoj komori Srbi-je imaće pouzdanog partnera. Da bismo svi zajedno stali na zdrave noge i napravili kvantni skok srpske ekonomije.

željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije

Godina velikog zaokreta

Lopta je u dvorištu privrede: da preispitamo i zahtevima novog vremena i globalne utakmice prilagodimo svoje strategije, biznis modele – i način razmišljanja

SA NASlovNE STrANE

7

Država i privreda moraju delovati kao tim, a ne da privred-nici vuku na jednu, a država na drugu stranu. Svi smo tu

zarad istog cilja, da Srbija dobije nove investicije, da preduze-ća stvaraju novu vrednost i zaposle što veći broj ljudi.

Smanjenjem birokratije, štednjom države i borbom protiv korupcije idemo ka tom zajedničkom cilju, stvarajući uslove da naša preduzeća iskoriste potencijal koji evidentno imaju, a koji je pre svega koncentrisan u obrazovanim, stručnim i vrednim ljudima.

Prof. dr zorana Mihajlović,ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine

da radimo kao jedan tim

Ako sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Domaći investi-

tori. Najbolji način da privučete i strane investitore je da napravite zdravu državu i dobro poslovno okruženje za domaću privredu. Najbolji signal stranim investito-rima je uspeh i profit domaćih firmi.

Moramo da postignemo rast. Rast donosi zapošljavanje i nova radna mesta. I nove poreske prihode. Za rast moramo da olakšamo poslovanje i popravimo poslovni ambijent. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude i rasterećenje domaće privrede i stvaranje dobre poslovne klime za poslovanje. Poslovna klima će sigurno poboljšati stanje, ali ona sigurno neće dati neophodnu injekciju adrenalina koja treba našoj privredi. Najbolja i najtransprentnija i najefikasnija „subvencija” je smanjenje nameta na rad.

Saša radulović, ministar privrede

U fokusu domaće firme

SA NASlovNE STrANE

Udruženi do cilja

Godina 2014. je godina izazova. Da bismo uspešno savladali iskušenja koja nas očekuju, neophodno je da budemo disciplinovani, vredni, odgovorni prema sebi

i porodici, poslu koji obavljamo i državi. Siguran sam da neće biti lako, ali verujem u potencijal poljoprivrede i spremnost poljoprivrednika, proizvođača i svih ostalih učesnika u srpskom agraru, da zajedno sa nama rade na unapređenju ove izuzetno važne privredne grane.Ovu, 2013. godinu, kao i godine pre nje, obeležila je razjedinjenost i neorganizova-nost poljoprivrednika oko ciljeva koji su za njih od vitalnog značaja. 2014. godine morate biti udruženi, jer samo udruženi možete nastupati na tržištu sa ponudama koje vam omogućavaju profit. Samo udruženi, sa jasnim ciljem možete da se uhva-tite u koštac sa farmerima iz razvijenijih zemalja. U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i meni lično, imaćete podršku. Prihvatite ispruženu ruku, budite otvoreni za nova znanja, edukujte se, jer u znanju je budućnost poljo-privrede Srbije.

Prof. dr Dragan Glamočić,ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

8

Iz ugla privrede

Bitka za poslove i radna mestaprivrednici, svesni da će naredna godina biti prelomna i teška, glavni izazov vide u stvaranju uslova za pokretanje privrednog rasta i očekuju reformske korake koji će biti dobar signal investitorima

Godina za nama je, uprkos blagom poboljšanju, bila teš-ka, a 2014. će biti prelomna, godina bolnih rezova i hrabrih reformskih poteza.

Ovako bi, posmatrano iz ugla privrednika, anketiranih za Novi Korak, u jednu rečenicu mogao da se sažme osvrt na 2013. i pogled na narednu godinu. Svesni su da naredna godi-na neće biti laka, ali i uvereni da bi suštinske promene značile veliki korak i dobar signal za investitore.

Većini domaćih kompanija godinu za nama obeležila je borba za likvidnost, održanje postojećeg obima i struktu-re proizvodnje, usluga i prometa. Miroslav Nikolić, gene-ralni direktor „Srboeksporta”, kaže da je 2013. bila u zna-ku borbe za izmirivanje obaveza, u uslovima nedostatka finansija za tekuće poslovanje i za razvoj i svakodnevnog nastojanja da se pozitivno posluje, uprkos nepovoljnim disparitetima cena repromaterijala i cena proizvoda i usluga.

I naredna godina će biti, kaže, naporna i prelomna, sa veli-kim obavezama pred privrednom.

Najveće izazove vidi u stvaranju uslova za obnavljanje pri-vrednog rasta i zaposlenosti, za intenzivniji ulazak stranih investitora i poboljšanje ambijenta za poslovanje privredni-ka, kroz izmene zakonskih propisa i promene u kreditnoj i fiskalnoj politici.

Slične bitke u godini na izmaku vodila je i većina proizvo-đača u prehrambenom sektoru, koji su zbog niza teških godi-na vrlo suzdržano optimistični za 2014.

Direktor Kotlenik prometa Milomir Tošović poslovnu 2013. ne odvaja od prethodnih pet godina, od početka eko-nomske krize, jer je, konstatuje, nastavljen trend loših uslo-va poslovanja i poslovne klime na spoljašnjem i unutrašnjem planu. Problemi za privredu proističu iz nedostupnosti jef-tinijih izvora finansiranja, ograničenih sirovinskih resur-sa iz domaćih izvora, visokih cena inputa, neizvesnosti u investiranju i padu kupovne moći stanovništva. Kao svetle tačke izdvaja relativnu stabilnost deviznog kursa tokom cele godine i pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda – inputa u proizvodnji.

Za proizvođače svežeg mesa poslovna godina na izmaku, ocenjuje Tošović, bila je izuzetno teška, na granici rentabil-nosti, jer su, podseća, „sve do trećeg kvartala snosili enormne gubitke zbog visokih cena inputa u proizvodnji”.

Poslovanje u ovakvim uslovima, po Tošoviću, ostavlja „vrlo malo ili nimalo mesta za optimizam” kada je reč o očekiva-njima od 2014. godini, jer ekonomske mere koje predviđaju poboljšanje poslovnog okruženja i ambijenta, po njemu, „vrlo često daju male ili nikakve efekte”.

„Najava povećanja PDV-a sa osam na deset odsto za sveže meso može da ima samo fiskalni efekat i izazvaće pad ionako male kupovne moći stanovništva, jer će se u krajnjoj meri taj izdatak prevaliti na krajnjeg korisnika – potrošača. Žao mi je što kao dugogodišnji privrednik i proizvođač ne mogu da se pohvalim dobrim poslovnim ambijentom i poslovnim rezulta-tima”, kaže Tošović.

Milomir Tošović,direktor kotlenik prometaProblemi za privredu proističu iz nedostupnosti jeftinijih izvora finansiranja.

Miomir Nikolić,direktor FarmalogistaU 2014. godini očekujem nastavak započetih reformi u zdravstvu.

SA NASlovNE STrANE

9

Više optimizma stiže iz farmaceutske industrije. Kompanije iz ovog sektora u 2014. očekuju nastavak reformskih koraka i njiho-ve pozitivne efekte.

„Godina na izmaku bila je period stabilizacije farmaceutskog sektora, što je pokazatelj da je zdravstveni sistem konačno krenuo putem reformi“, kaže Miomir Nikolić, predsednik Grupacije vele-drogerija PKS i direktor Farmalogista.

Država je, prepoznavši probleme koji su u prošlosti pretili da ugroze kontinuitet i snabdevenost tržišta lekovima, preduzela konkretne mere u smeru rešavanja pitanja likvidnosti. Problem dugovanja zdravstvenih ustanova veledrogerijama od 4,9 mili-jardi dinara je konačno rešen pretvaranjem u javni dug. Privat-ne apoteke počele su sa izdavanjem lekova na recept, a uveden je i red kada su u pitanju rokovi plaćanja privrednih subjekata. Stabilizaciji sistema poslovanja farmaceutskog sektora znatno je doprineo i RFZO, jer je tokom čitave 2013. godine na vreme i u predviđenim iznosima prenosio novčana sredstva zdravstvenim ustanovama koje su ujedno i najveći kupci – veledrogerijama.

„U 2014. godini očekujem nastavak započetih reformi u zdrav-stvu. Uvođenje sistema centralizovanih javnih nabavki, discipli-na u naplati doprinosa, kao i uvođenje prakse dobrog planiranja zdravstvenih ustanova, obezbediće očuvanje likvidnosti Fonda. Velika su očekivanja i u pogledu novog informacionog sistema čiji je razvoj RFZO već započeo, koji će obezbediti bolje planiranje, praćenje i realizaciju sredstava iz budžeta Fonda. Očekivane ušte-de sredstava koje će se generisati uz očuvanje likvidnosti Fonda stvoriće prostor da se lista lekova proširi inovativnim lekovima, kao i lekovima za lečenje retkih bolesti, čime bi pacijentima bio omogućen pristup savremenim terapijskim sistemima i kvalitet-nijoj zdravstvenoj zaštiti”, kaže Nikolić.

Sve veća ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije, inovacije i naučni razvoj, veoma raduju predstavnike domaćih ICT kompanija, koje, kada su u pitanju tehnologije za razvoj novih pro-izvoda, ne zaostaju mnogo za konkurencijom u zapadnoj Evropi.

„Iz našeg ugla, bitna je uloga Fonda za inovacione delatnosti koji kroz svoje programe ranog razvoja i sufinansiranja inovacija doprinose razvoju ovih sektora, ključnih za ekonomski razvoj”, kaže Miloš Milisavljević izvršni direktor „Strawberry Energy”, napominjući da regionalna strategija za istraživanja i razvoj za inovacije zapadnog Balkana, usvojena u oktobru, tek treba da po-kaže rezultate u godini pred nama.

Kako ocenjujete poslovnu 2013. godinu u Srbiji?

Gledajući ukupne poslovne prilike koje su obeležile 2013. godinu, mogli bismo da kažemo da je ona za FAS bila godina velikih ostvarenja u kojoj smo u ukupnom izvozu Srbije učestvovali sa 18 procenata, što je izvan-redan uspeh. U godini koja je na izmaku, iznedrili smo nove verzije modela „fijata 500L”, a obeležili smo i prvu godinu dana od početka proizvodnje modela „fijat 500L”. Ovakvi uspesi i rezultati predstavljaju pre svega podsticaj za dalji rad, ali smatramo da uvek postoji prostor za unapređenje poslovne klime, kako bi poslovni sektor ostao motivisan da nastavi sa inve-stiranjem. Neophodna unapređenja, koja su svakako u fokusu javnosti poslednjih meseci, podrazumevaju smanjenje birokratije i administrativnih procedura, kao i kreiranje predvidivog poslovnog okruženja uz postavljanje jasnih pravila funkcionisanja. Ukoliko bi 2014. godina bila godina pokretanja svih prioritetnih promena, to bi bio dobar signal za investitore, ali i do-bar korak napred za celu zemlju.

Šta kao privrednik očekujete od 2014. godine? Koji su najveći izazovi i najveće šanse za srpsku privredu u narednoj godini?

Šanse za napredak uvek postoje, ali je neophodno na-staviti strukturne reforme u svim oblastima, uz spro-vođenje usvojenih mera. Pored toga, uslov za brz na-predak zemlje jesu ljudi od akcije i realizatori. Sa po-rastom BDP od 2 do 2,5 odsto, znatno bi bili umanjeni nezaposlenost i dugovi, a zemlja bi mogla da nastavi svoj put ekonomskog razvoja, dokazujući još jednom svoju poziciju važne destinacije za investitore.

Antonio Ćezare Ferarageneralni direktor Fijat automobila srbija

Za napredak potrebni ljudi od akcije

Najveća snaga naše države je izuzetan naučnotehnološki kadar, pa se nadam da će u 2014. godini fokus biti baš u ovoj oblasti.

Goran veljović,direktor e-smart systems

SA NASlovNE STrANE

10

„Bankarski sektor u 2013. godini dostigao je vrhunac u odnosu na nivo razvoja realne ekonomije, tako da je u ovom trenutku ovaj deo finansijskog sektora na prekret-nici. Bankarski sektor stagnira zbog usporene ekonomije, a broj kreditnih zahteva u ovom trenutku je u padu, jer se novi projekti i investicije ne realizuju u meri u kojoj smo očekivali“, objašnjava Ivan Radojčić, zamenik predsednika Izvršnog odbora i direktor Poslovnog sektora OTP banke Novi Sad.

Iz ugla bankara ukazuje na potrebu da se u 2014. defini-še jasna strategija razvoja investicija u Srbiji, na koju bi se oslanjali i u skladu sa kojom bi se razvijala privreda.

„Do sada smo se uglavnom oslanjali na strane investicije, ali potrebno je da se okrenemo domaćoj privredi i da se skon-centrišemo na to kako da je pokrenemo. Ne treba samo da imamo u vidu velike investitore, već da mislimo i na mala preduzeća koja proizvode dodatnu vrednost i daju podsticaj privredi. Upravo razvoj investicija uticaće direktno na ra-zvoj bankarskog sektora u Srbiji”, zaključuje Radojčić.

E. N. k.

„Smatram da je najveća snaga naše države izuzetan nauč-notehnološki kadar, pa se nadam da će u 2014. godini fokus biti baš u ovoj oblasti i da će postojati još fondova i projekata koji podržavaju istraživačko-razvojne aktivnosti. Tu je veli-ki potencijal još neiskorišćen u potpunosti, a može znatno doprineti napretku društva i privrede uopšte. Očekujem da se prepozna značaj naučnotehnoloških dostignuća za razvoj privrede, sprovedu mere koje će olakšati njihov razvoj, odno-sno podstakne izvoz proizvoda koji predstavljaju našu zemlju kao zemlju inovacija. Preduzetništvo kao koncept postaje sve bliskije mladima u našoj zemlji, kao izuzetno bitan čini-lac produktivnosti i stvaranja novih radnih mesta, a nadam se da će se ovaj trend nastaviti i u sledećoj godini.”

Jedva prolaznu ocenu 2013. godini dao je Goran Veljović, direktor E smart systemsa. Pamtiće je „kao godinu smanjene privredne aktivnosti u IT industriji”.

Autsorsing poslovi mogu se, po Veljoviću, posmatrati više kao dobra prilika za premošćavanje situacije i neophodnu akumulaciju kapitala.

„Razvoj domaće informatičke infrastrukture podrazume-va da se na njoj stalno i neprekidno radi. Evidentni nedosta-tak afirmativne ICT strategije i akcionog plana na državnom nivou ne mogu nadoknaditi pojedinačne inicijative preduze-ća i pojedinaca”, objašnjava Veljović.

Naredna, 2014. godina, ocenjuje, biće još teža i neizvesnija za poslovanje privrednih subjekata i procenjuje „da će doći do daljeg smanjenja privredne aktivnosti, a samim tim i sma-njenja zarada i zaposlenosti”.

Stoga će smatra „glavni izazov biti traženje načina za pokretanje svih privrednih aktivnosti i razvijanje mode-la privatnog i javnog partnerstva. Subvencionisanjem od strane države podrazumevao bi da te subvencije ne budu davanje novčanih sredstava, već konkretnih poslova či-jom bi realizacijom privredni subjekat imao zagarantova-ni prihod”.

Odluka o dodeli prestižnog priznanja najvećoj asocijaciji srpskih privrednika i njenom predsedniku – za

dostignuća, međunarodne aktivnosti i realni uticaj, saopštena je i nagrada je uručena u Banjaluci, na

manifestaciji koja je okupila eminentne privrednike i preduzetnike jugoistočne i srednje Evrope. Na-

gradu je Sertiću predao Tomislav Antunović, jedan od vodećih privrednika u regionu i predsedavajući

stručnog žirija Nezavisne agencije, Evropskog udruženja menadžera i časopisa Euromanager.

Primajući nagradu, Sertić je istakao da je ona značajno priznanje, prevashodno za tim na čijem je čelu,

kao i da će biti dodatni podsticaj za dalјe unapređenje privrednih aktivnosti u Srbiji i regionu. Nagrada

dolazi osam meseci nakon što je preuzeo dužnost u najtežem trenutku po komorski sistem Srbije, kao i

u vreme kada su privredna kretanja u regionu i dalјe pod velikim pritiskom globalne krize.

Na svečanosti u Banjaluci, održanoj 14. decembra, nagrade su dobili i Sanjin Halimović, federalni mi-

nistar razvoja, preduzetništva i trgovine i Petar Đokić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite, kao i

Kemal Kozarić, guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine. Posebno priznanje za Super šampiona

biznisa – najmenadžer za 2013. godinu, dobio je Goran Vlaović, generalni direktor vodeće kompanije u

branši telekomunikacija u BiH i regionu – M:TEL iz Banjaluke.

Ivan radojčićdirektor poslovnog sektoraoTp banke

Banke na prekretnici

privredna komora srbije proglašena za lidera privrednog napretka i najdinamičniju privrednu komoru regiona, a Želјko sertić za najmenadžera jugoistočne i srednje evrope

Priznanje PkS i predsedniku Sertiću

SA NASlovNE STrANE

11

Privredna komora Srbije u narednoj godini razviće niz servisa usmerenih na podršku lokalnim samoupravama

sa ciljem da pomogne i unapredi lokalni i regionalni razvoj i investicije. Već u febru-aru 2014. godine očekuje se formiranje je-dinstvene baze investicionih lokacija kako bi investitori mogli lakše da dobiju infor-macije značajne za odluku o vrsti investici-je i lokaciji. PKS je organizovala 17. decem-bra 2013. sastanak sa gradonačelnicima na kome su razmatrane mogućnosti stvaranja investicione baze i uspostavljanja kontaka-ta sa potencijalnim investitorima.

Predsednik PKS Željko Sertić pozvao je predstavnike lokalnih samouprava da za-jedno sarađuju na unapređenju privrednog ambijenta, privlačenju novih investicija i rešavanju problema sa kojima se suočava privreda na lokalu. Sertić je ponudio gra-donačelnicima stručnu pomoć i podršku Komore, kako bi podstakli lokalni i regio-nalni privredni razvoj, a Srbiju učinili atraktivnijom za ulaganje. PKS može da doprinese razvoju lokalnih zajednica, pre svega, struč-nim znanjem i zastupanjem projekata u inostranstvu. Predsednik PKS pozvao je gradonačelnike da dostave investicione projekte koji će biti predstavljeni na forumu u Indiji u januaru 2014. godine. U planu je organizovanje i drugih investicionih konferencija i foruma na kojima će biti predstavljena srpska privreda, a svaki grad u Srbiji treba da napravi i prezentaciju u PKS na kojoj bi poslovnoj i diplo-matskoj zajednici bili predstavljeni potencijali i projekti u lokalnim sredinama. Zastupanje, podrška privredi i edukacija jesu tri stuba na kojima počiva PKS kao spona između privrednika i predstavnika vlasti, poručio je Sertić.

Prema oceni ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igora Mirovića, jedna od najvećih slabosti Srbije jeste što u držav-noj upravi, pre svega na lokalnim nivoima vlasti, nisu primenjena naučna načela upravljanja, menadžerski modeli koji su standard u razvijenijim državama.

Posledica toga su veliki, a neiskorišćeni potencijali i najčešće pa-ušalni pristup upravljanju javnim resursima. Problemi su i u regu-

lativi kao što je Zakon o planiranju i izgradnji koji treba da se menja, niz započetih, a nedovršenih regionalnih projekata kao i nedovoljna posvećenost tom poslu.

Kako je istakao ministar Mirović, PKS pronalazi pra-vi način da pristupi problemima i njihovom rešavanju i poseduje značajne kapacitete da podstakne lokalni i regionalni razvoj.

Najčešće zamerke gradonačelnika usmerene su na ne-dostatak komunikacije između Vlade Srbije, udruženja i lokalne samouprave. Mnoge lokalne samouprave bile su ostavljene same sebi da pronalaze investitore, rekao je gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić. Prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, lokalne samouprave imaju zajedničke probleme i treba da se ide u izmene postojećih zakonskih rešenja prihvatajući su-gestije lokala, koji je uvek prvi u kontaktu sa stvarnim životnim problemima.

D. vuković Georgijev

Podrška lokalnom ekonomskom razvoju u 2014.

Svi projektina jednom mestuFormiranje jedinstvene baze investicionih lokacija deo je paketa usluga koje privredne komora priprema kako bi pomogla lokalnim samoupravama u privlačenju investitora

SA NASlovNE STrANE

12

Peti element razvoja SrbijeInformaciono-komunikacione tehnologije

informacione tehnologije mogu biti prečica za ekonomski i privredni oporavak zemlje i za novi razvojni ciklus. majkrosoft zainteresovan da pomogne srbiji da ubrza svoj razvoj

Članovi srpske vlade sve češće na-vode da su se informaciono-ko-munikacione tehnologije (IKT)

pokazale kao vitalni deo privrede i nametnule kao „peti element“ razvoja Srbije, uz poljoprivredu, energetiku, infrastrukturu, turizam i, u poslednje vreme, automobilsku industriju.

Telekomunikacije i informacione teh-nologije učestvuju sa 5,5 odsto u BDP-u, a u taj sektor je prošle godine uloženo 230 miliona evra. „Polovina ukupnog prihoda u tom sektoru, koji je iznosio 1,5 milijardi evra, dolazi od mobilne te-lefonije, četvrtina od fiksne, a ostalo od interneta, kablovskih operatera i drugih servisa“, rekao je ministar Rasim Ljajić.

Posebno je značajan rast internet trži-šta, koje je 2012. godine ostvarilo dvo-struko veći prihod u odnosu na 2008. godinu, poslednju pre početka globalne ekonomske krize. Mogućnosti IT sekto-

ra u Srbiji prepoznale su i strane kom-panije, koje su sve prisutnije na našem tržištu, čija je procenjena vrednost iz-među 400 i 550 miliona evra sa moguć-nošću rasta. Vlada Srbije u poslednjoj godini potpisala je niz sporazuma o sa-radnji u oblasti IKT-a sa partnerima iz Velike Britanije, Azerbejdžana, ali i sa Makedonijom i Crnom Gorom. Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi naja-vio je za narednu godinu dolazak velikih američkih investicija u IT sektoru.

Bolji deo srpske privrede

Direktor Majkrosofta Srbija Andreas Hartl ističe da je Srbija odličan pred-stavnik regiona i svojevrstan čvor za sve što se dešava u IT sektoru. On je naglasio da je Majkrosoft zainteresovan da pomogne Srbiji kako bi ubrzala svoj razvoj. IT sektor mora biti ključni prio-ritet u Srbiji, istakao je Hartl dodavši da će on učiniti sve da se to i ostvari.

„U Srbiji posluje 1.300 kompanija iz

Deficit „ajtijevaca“

Ključni problem domaćeg sektora informacionih tehnologija (IT) jeste u nedostatku IT

kadrova, koji bi omogućili da Srbija brzo i kvalitetno iskoristi svoje informaciono-tehnološ-

ke mogućnosti, kaže direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja.

Nimalo nije utešan podatak koji iznosi Martina Lubon, da i Nemačkoj nedostaje čak

47.000 IT stručnjaka. Naprotiv, upozorava da bi se taj nedostatak mogao popuniti i najkva-

litetnijim već formiranim srpskim „ajtijevcima“, ako ih ne motivišemo da rade baš u Srbiji.

ProIzvoDNjA I uSluGE

13

IT sektora, što je dragocen resurs ze-mlje i spada u bolji deo srpske privre-de“, kaže Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije. „Kom-panije iz ovog sektora najmanje posluju sa gubitkom i konkurentne su svetskim kompanijama. Ipak, ne treba zanema-

riti činjenicu da su samo informacione tehnologije (IT) 2008. godine ostvarile prihod od 545 miliona dolara, a 2012. za 120 miliona manje.“

Profesor Đorđe Paunović sa Elektro-tehničkog fakulteta ukazuje na problem što Srbija nema industriju, nego samo inženjering. Tako naši stručnjaci rade razvojne programe u okviru nekih ino-stranih projekata, ali to, prema njego-vim rečima, neće doprineti razvoju Sr-bije. „U zemlji se samo 0,35 odsto nacio-nalnog dohotka odvaja za naučni rad, a kompanije se uglavnom bave servisnim uslugama“, kaže profesor Paunović.

„Kod softvera ulazna sirovina su univerziteti, naučni insitituti, dobro edukovani stručnjaci“, kaže Vladan Atanasijević iz kompanije Aseko, član Udruženja za informatičke delatno-sti PKS. I Atanasijević i predstavnici

najznačajnijih firmi iz IT oblasti uka-zuju na mogućnosti da izvoz softver-skih proizvoda bude prioritetna grana, ali da se vrednost originalnog srpskog softvera i njegova konkurentnost na globalnom tržištu višestruko povećaju kad ga sertifikuju i uvrste u svoje kata-loge najuglednije svetske IT kompanije. „Od države se očekuje pomoć domaćim kompanijama da svoj softver što lakše sertifikuju, kao i podrška promovisanju srpskog softvera na stranim tržištima“, kaže Atanasijević.

Traže podršku kao i drugi izvoznici

Srpski IT sektor izvezao je prošle go-dine 220 miliona dolara. Ova izvozno orijentisana delatnost ima potencijale znatno veće od apsorpcione moći doma-ćeg tržišta, zbog čega očekuju podršku države kakvu imaju i drugi izvoznici, kažu u Udruženju za informatičku de-latnost Privredne komore Srbije.

„Problem ovog sektora jeste to što on ima svoje zakone, ali uslove za rad IKT kompanije regulišu mnogi drugi zako-ni, pa je potrebno horizontalno povezi-vanje“, kaže Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za informatičku delatnost PKS. Ona ukazuje na problem firmi koje konkurišu na tendere za softver u državnoj upravi, na kojima se uglavnom traže kvalifikacioni uslovi koje domaće kompanije ne mogu da steknu na našem tržištu. Jelena Jovanović ukazuje da su Novi Sad, Beograd i Niš centri u kojima nastaju inovativni softverski proizvodi, kakav je, na primer, senzor ze merenje vlažnosti građevinskog materijala. „Naš čovek je vlasnik patenta za specifične senzore“, kaže Jelena Jovanović i ističe da za semikonduktore imamo jedno od najboljih rešenja u svetu. Ona takođe ukazuje da je tržište IT usluga u Srbiji nerazvijeno i da čak 70 odsto domaćeg tržišta čini oprema.

„Svet ima koristi od naše pameti“, za-ključuje Jelena Jovanović.

Svetski igrači u Srbiji

I na globalnom IT tržištu akvizici-ja malih kompanija od strane velikih je vladajući proces. Martina Lubon, pred-stavnica najvećeg IT sajma Cebit, kaže da je posebnost ovog sajma to što velike kompanije tragaju za zanimljivim i ino-

vativnim proizvodima malih kompanija. Znatan procenat malih IT kompanija go-dišnje prestaje sa radom, ali to, po rečima Martine Lubon, ne znači da one nisu do-bro poslovale, već naprotiv, da su dobro poslovale, imale atraktivan proizvod i da su ih zbog toga kupile velike kompanije.

Svet je zaista uočio kvalitet IKT sekto-ra u Srbiji. To se vidi i po prisustvu naj-većih svetskih igrača. Na konferenciji „Kvantni skok“ predstavnica kompanije Fejsbuk Veronika Sobolak istakla je da kod nas već postoji dobra infrastruktu-ra za nove tehnologije, o čemu govori podatak da u Srbiji ima četiri miliona korisnika Fejsbuka. Veronika Sobolak je istakla i velike mogućnosti za korišće-nje Fejsbuka u poslovne svrhe.

Dionisis Kolokocas, menadžer javne politike u Guglu, rekao je da nema mesta strahu da će mnogi ljudi zbog ekspanzije interneta ostati bez posla. U svakoj zemlji postoji problem nezaposlenosti, ali pre-ma nekim istraživanjima, za svako radno mesto koje se ugasi zato što su ga zame-nile moderne tehnologije, otvori se 2,6 novih radnih mesta. „Svako novo radno mesto koje se otvori zahvaljujući novim tehnologijama, povuče za sobom još pet novih radnih mesta“, kaže Kolokocas.

Mirjana Stefanović


IT park i centar za čipove

Završetak prve faze izgradnje Embasi

tekzons IT parka (Embasy Techzones IT

Park) u Inđiji, početna investicija od 15 mi-

liona evra i 10.000 kvadratnih metara koje

je izgradila indijska Embasi grupa (Embasy

Group), vodeći investitor i operator IT i bi-

znis parkova, predstavlja prekretnicu za

razvoj srpske IT industrije, najavljuju inve-

stitori. Park je otvoren u prisustvu srpskog

ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića i

zamenice ministra spoljnih poslova Indije

Prenit Kaur (Preneet Kaur).

Naredni korak je najavljeni dolazak in-

vestitora iz Ujedinjenih Arapskih Emira-

ta u ovaj sektor – ugovor sa Mubadalom.

Kako su ovdašnje agencije prenele reč je

o dva projekta, od kojih je jedan naučno-

istarživački centar za čipove, investicija

vredna oko sto miliona dolara.

14


Nova sezona po novim pravilimaGrađevinarstvo

promenjeni propisi o uređenju prostora i izgradnji, njihova efikasna i dosledna primena, kao i početak najavljenih velikih infrastrukturnih projekata trebalo bi da pomognu oporavak građevinske industrije

Zahvaljujući promeni zakonskog okvira, ali i radovima na velikim infrastrukturnim projektima, u građevin-skom sektoru očekuje se veći pozitivni pomak u 2014.

Novi zakon trebalo bi da donese – od smanjenja troškova i ko-rupcije, pojednostavljenja administrativnih procedura, uki-danja nelegalne gradnje, do obezbeđenja pravne sigurnosti i tržišnih principa.

Put do građevinske dozvole biće znatno kraći i prihvatljiv investitorima, nasuprot dosadašnjem komplikovanom, spo-rom, skupom i nesigurnom postupku. Jednostavnije i brže izdavanje dokumentacije za izgradnju direktno će uticati na poboljšanje investicione klime u Srbiji, jer su građevinske dozvole prepoznate kao usko grlo za biznis, a naša zemlja već dugo je pozicionirana u donjem delu liste Svetske banke zbog visokih troškova i vremena potrebnog za građevinske dozvole.

Trenutak u kojem neimari dočekuju novi zakon o uređenju prostora i izgradnji je težak – građevinska aktivnost u stal-nom opadanju, privredni ambijent za poslovanje nepovoljan,

gasi se veliki broj malih preduzeća. Finansijska kriza utiče i na preostale velike firme, koje su u sve težoj situaciji. Zbog drastičnog smanjenja posla, pojavili su se problemi sa velikim brojem nezaposlenih, a takva situacija doprinela je poveća-nju rada na crno, što dodatno ugrožava ovu privrednu granu, ukazuje Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja građevinar-stva PKS.

Veliki poslovi

Razmere problema koji opterećuju građevinare oslikavaju obeshrabrujući podaci o vrednosti izvedenih radova u Repu-blici Srbiji, koja je u periodu januar–jun 2013. godine opala za 34,9 odsto u odnosu na isti period 2012. Vrednost novih ugovorenih radova izvođača iz Srbije za šest meseci ove godi-ne manja je za 14,6 odsto u odnosu na prvo polugodište 2012. Broj izdatih dozvola od januara do juna 2013. godine manji je za 6,7 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. Manje posla za građevince odrazilo se na tražnju građevinskog materijala. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u

15


2012. godini završeno 17,5 odsto manje stanova nego u 2011.Međutim, zahvaljujući promeni zakonskog okvira, ugovo-

rima sa kineskim investitorima na izgradnji dela autoputa na Koridoru 11 i energetskih kapaciteta u Kostolcu, kao i po-četku radova na „Južnom toku“, treba računati na pozitivan pomak u 2014. u vrednosti izvedenih građevinskih radova. Treba imati u vidu i realizaciju ruskog kredita za moderniza-ciju železničke infrastrukture i kuvajtskog kredita za izgrad-nju železničke stanice „Prokop“, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

Ugledna srpska projektantska i izvođačka preduzeća, proizvođači građevinskog materijala i preduzeća iz drugih privrednih grana koja plasiraju svoje proizvode u građe-vinske objekte, okupljena u Udruženju za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu PKS, upozoravaju da visoke ka-matne stope u uslovima nelikvidnosti opterećuju poslova-nje koje se ionako teško obavlja. Kada su u pitanju poslovi u zemlji, domaća građevinska preduzeća najčešće rade kao podizvođači ćerki velikih svetskih firmi, jer, čak ni kao konzorcijumi, nisu u mogućnosti da ispune uslove tendera i obezbede garancije za izvođenje radova. Status podizvo-đača podrazumeva mali profit i odsustvo referenci, a do-maćim firmama neophodno je obezbediti status partnera, smatra Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja građevinar-stva PKS.

Potrebne garancije za domaće firme

S druge strane, kada su u pitanju projekti finansirani iz za-jmova i kredita međunarodnih institucija, Zakon o javnim nabavkama praktično se ne primenjuje. Finansiranje ima uticaj na izbor proizvođača, što se sve odražava na uposle-nost domaće industrije. Izvođači radova u inostranstvu imaju problem zbog obezbeđenja bankarskih garancija, kao i sma-njenja investicija na ino-tržištima, na kojima prednost imaju tamošnje kompanije, navodi Aca Popović, savetnik predsed-nika PKS.

Dosadašnji ambijent za poslovanje u građevinarstvu bio je nestimulativan za domaće i strane investitore, praksa neefi-kasna, procedure komplikovane, a sve to veoma negativno se odrazilo na građevinsku industriju. Predlog privrede, udru-žene u komorski sistem, jeste osnivanje razvojne banke, pre svega, za obezbeđenje garancija za domaće firme, kako bi ravnopravno učestvovale na tenderima u konkurenciji stra-nih kompanija. Razvojna banka treba da prati naše firme i na poslovima u inostranstvu.

Takođe, strane građevinske kompanije, registracijom pre-duzeća ili predstavništva u Srbiji morale bi da ispune odre-đene preduslove koji važe za domaća preduzeća, kao i neke posebne uslove, u pogledu broja i strukture strane radne sna-ge na konkretnim projektima. Treba da se obavežu da za kon-kretan posao moraju angažovati domaća preduzeća u statusu partnera, u minimalno propisanom obimu posla – 50 odsto ugovorene vrednosti radova, sa unapred ugovorenom visi-nom manipulativnih troškova. Strana kompanija prilikom ugovaranja posla mora da ima registrovano predstavništvo u Srbiji, ističe Popović.

Nada Mitrović

Dozvole za 30 dana

Novi Zakon o uređenju prostora i izgradnji predviđa izdavanje gra-

đevinske dozvole na jednom šalteru, za porodične objekte u roku

od osam dana, dok će za veće stambene i industrijske objekte biti

potrebno do 25 dana. Efikasnijoj primeni zakona doprineće Kan-

celarija za brze odgovore, navodi ministar građevinarstva i urba-

nizma Velimir Ilić.

Među važnim novim odredbama jesu Registar investitora koji se

vodi u Privrednoj komori Srbije za objekte namenjene tržištu, uvo-

đenje glavnog gradskog urbaniste, instituta rane participacije u

postupku usvajanja urbanističkih planova, propis da urbanistički

planovi ne mogu biti u suprotnosti sa prostornim, kao i obaveze

raspisivanja urbanističko-arhitektonskog konkursa, za lokacije

koje su od značaja za lokalnu samoupravu.

Uvodi se naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i in-

stitut urbanističkog ugovora, koji lokalna samouprava može da

zaključi sa investitorom kada postoji značaj i interes za realizaciju

određenog investicionog projekta. Jasne i nedvosmislene nadlež-

nosti i procedure za realizaciju različitih vrsta objekata skratiće

rokove izdavanja lokacijskih, građevinskih i upotrebnih dozvola.

16


kako pomoći farmerimada bi se proizvodnja mesa u srbiji, koja je za dve decenije opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje, povećala, stočarima potrebna jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i plasman na inostrana tržišta

Stočarstvo Srbije ima važno mesto u privredi zemlje jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske re-surse. Zastupljeno je u više od 600.000 domaćinstava

i predstavlja granu koja učestvuje u formiranju društvenog proizvoda poljoprivrede u proseku sa oko 30 odsto. Iako ova delatnost ima šanse da bude značajna privredna grana, broj stoke u poslednje dve decenije ima stalnu tendenciju opada-nja, dva do tri odsto godišnje. Istovremeno dok se smanjuje broj grla, proizvodnja i potrošnja mesa, raste broj klanica, pa ih danas u zemlji ima čak oko 1.500! U zemlji danas ima oko 920.000 grla goveda, što je za više od 300.000 manje nego 2000. godine, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od 600.000. Istovremeno dok se smanjuje stočni fond, u Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih obora za tov sto-ke! Takvo stanje Srbiju vodi ka tome da od izvoznika postane uvoznik mesa!

I pored izrazito povoljnih uslova, stočarstvo Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke se u poslednje tri decenije znat-no smanjivao, pa je proizvodnja mesa opala sa 650.000 na 450.000 tona godišnje. Potrošnja mesa po stanovniku smanje-na je u tom vremenu sa 65 na 43 kilograma godišnje. Uzroci se nalaze u narušenim paritetima cena, gubitku tržišta, ne-mogućnosti izvoza svih vrsta mesa, smanjenoj kupovnoj moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcionisa-nju robnih rezervi.

Nesigurna proizvodnja

Najteže stanje je u govedarstvu, što pokazuju i podaci da već dve decenije imamo dozvole za preferencijalni godišnji izvoz „bebi bifa“ od 8.800 tona u EU, a koristimo ga sa manje od 10 odsto. Proizvodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je ugašena i država hitno treba da opredeli novac da bi je obnovila, za-ključeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS). Privrednici se sve manje odlučuju za tov junadi jer im se finansijski ne ispla-ti, pa su čak i oni stočari koji su imali nadu odustali od toga nakon suše u 2012. godini, kada je tov junadi desetkovan.

„Nekadašnja Jugoslavija je devedesetih godina prošlog veka izvozila u EU 50.000 tona crvenog junećeg mesa, a od toga

je iz Srbije bilo 30.000 tona. To meso je izvoženo i u SAD, za njihovu vojsku. U 2006. godini je izvezeno 2.300 tona, a u 2013. godini se očekuje izvoz tek od 300 do 400 tona, sa tendencijom daljeg pada“, navodi Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. Broj uslovnih grla stoke trenutno iznosi oko 0,35 po hektaru oraničnih površina, što i dalje ukazuje na ekstenzivnost do-

Poljoprivreda

17


maće proizvodnje. Cilj je da bude jedno grlo po hektaru. Po njegovim rečima, Srbija ima kapacitet da gaji nekoliko deseti-na hiljada junadi u tovu. Problem je što farmeri ne vide dobit u tom poslu, a za to postoji više razloga. Ako nije garantovana cena otkupa stoke, onda će izgubiti. Hrana za životinje je sku-pa i zato automatski nismo konkurentni na tržištu EU. Pored toga, proizvođačima je potrebna stimulacija države, ali i or-ganizovana proizvodnja. Dakle, ističe Budimović, stočarima treba jeftina hrana za životinje, organizovana proizvodnja i plasman na inostrana tržišta. Zbog loših uslova i nesigurne proizvodnje u Srbiji je 2012. godine zaklano oko 368.000 go-veda i 5,8 miliona svinja. To je oko 80.000 tona goveđeg mesa, 260.000 tona svinjskog mesa, kao i 100.000 vrsta mesnih prerađevina, trajnih, polutrajnih, dimljenih i konzervisanih proizvoda. Zbog svinjske kuge Srbija ne može da izvozi u EU svinjsko meso, već samo proizvode termički obrađene, a to su niže kategorije. Kada govorimo o „bebi bifu“, to je najkva-

litetnije meso koje se dobija od teladi težine od 110 do 120 kilograma. Odnos stoke koja je zaklana u klanicama i van njih postepeno se smanjuje i dobro je da polako ulazimo u kolo-sek zakonske regulative. Taj odnos nekada je bio 1:3, a sada je 1:2, navodi Budimović. Prema njegovom mišljenju, dobra je mera vlade donošenje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Na predlog PKS prvi put su uvedeni i pod-

sticaji za proizvodnju živinskog mesa i jaja. To je značajna pri-vredna grana, koja zapošljava veliki broj ljudi, a meso se sve više koristi u ishrani zbog cena i lakoće pripreme. Živinska proizvodnja u Srbiji premašila je proizvodnju goveđeg mesa i kreće se oko 100.000 tona godišnje, a u Srbiji se godišnje pro-izvede oko 1,2 milijarde komada jaja, kaže Budimović.

Potrebni podsticaji

Jasna Stevanović, samostalni savetnik u PKS, ističe da u Srbiji postoji oko 40 većih industrijskih klanica za goveda i veliki broj malih klanica, a kapaciteti za klanje su oko milion grla. Ali, u njima se zakolje manje od 200.000 grla goveda. Mi danas u Srbiji proizvodimo godišnje 80.000 tona goveđeg i oko 280.000 tona svinjskog mesa. Lane je ukupna vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na oko 1,8 milijardi dolara, što je predstavljalo pad od svega 0,81 od-sto u odnosu na 2011. godinu. Učešće stočarske proizvodnje u bruto ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvod-nje iznosilo je tada 37,9 odsto.

Milomir Tošović, predsednik Grupacije klaničara u PKS i direktor Kotlenik prometa iz Lađevaca, ističe da država mora da omogući tov junadi da bi proizvodnja junećeg mesa postala profitabilna i da opredeli jasna podsticajna sredstva koja će ciljano usmeravati. To je i jedini put da se zaustavi nelegalna trgovina. Jer iz Srbije se izvoze živa telad, što niko u svetu ne radi. Stočarstvo ima spor obrt, posebno u govedarstvu. Mi danas u Srbiji u tovu imamo najviše 20.000 goveda, a da bi-smo postigli dozvoljeni izvoz „bebi bifa“ potrebno je da napu-nimo prazne staje i da u njima bude 100.000 grla.

Nenad Terzić, načelnik u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, kaže da se preduzimaju mere za unapređenje stočarstva kroz određene zakonodavne i institucionalne aktivnosti, ali i kroz sistemsku podršku. To znači da će se izgraditi ambijent koji stočari čekaju kako bi pokrenuli proizvodnju i napunili pra-zne staje i obore.

Branislav Gulan

Izvoz

U 2011. godini iz Srbije je izvezeno živih goveda svih kategorija u

vrednosti od 65 miliona dolara, živih svinja za tri miliona dolara.

Živa stoka se najviše izvozi u BiH i na Kosovo i Metohiju, što je

loše jer je ona i najjeftinija. Pored toga, u 2011. godini Srbija je u

EU izvezla 1.000 tona goveđeg mesa u vrednosti od oko pet mili-

ona dolara, svinjsko meso je te godine izvezeno u zemlje CEFTA

u vrednosti od oko 3,3 miliona dolara. Srbija je izgubila zahtevna

tržišta za izvoz „bebi bifa“, a to su bile Italija i Grčka, i sada je teško

tamo se vratiti. Za prvih šest meseci 2013. iz Srbije je izvezeno

goveđeg mesa za 128.060 dolara, dok je uvezeno mesa za 445.976

dolara. U 2012. je uvezeno i oko 11.000 tona svinjskog mesa, što je

bilo četiri puta više nego godinu dana ranije. Taj parametar govori

da dosta uvezene robe odlazi u preradu, odnosno klanične proi-

zvode, a vrednost uvoza svinjetine bila je 30 miliona dolara. Uvoz

raste jer nam se smanjuje broj stoke.

18

INvESTIcIjE I ProjEkTI

Da zajednostvaramo profit

velika investiciona ofanziva PkS

Konferencija u Moskvi na kojoj su ruskim investitorima prezentovana 74 projekta srpskih kompanija, institucija i lokalnih samouprava, ukupno vredna oko sedam milijardi evra – uzor za buduće investicione forume Srbije u svetu

Velika srpska investiciona ofanziva je počela. Tokom 2013, potencijal za ulaganje i izvozne mogućnosti srp-ske privrede prezentovani su, u organizaciji Privredne

komore Srbije, na više od 50 konferencija i bilateralnih susreta u zemlјi i svetu. Intenzivna međunarodna aktivnost, krunisa-na je Investicionom konferencijom Srbije u Moskvi, na kojoj su predstavlјena 74 konkretna projekta srpske privrede, državnih institucija i lokalne samouprave, vredna gotovo sedam mili-jardi evra, kao i upostavlјanjem novog modela predstavlјanja investicionog potencijala srpske privrede i Srbije kao poželјne investicione destinacije.

Konferenciji organizovanoj na najvišem nivou i povezivanju potencijalnih investitora i dobrih projekata prethodile su više-mesečne temeljne pripreme. Početkom avgusta je raspisan jav-ni poziv, od oko dvesta prispelih projekata izabrani su najoz-biljniji, pripremljen je katalog i prateći materijal na ruskom...

Odabrani projekti iz oblasti energetike, agrara, građevinar-stva, turizma i industrije prvi put su prezentovani 30. oktobra u Trgovinsko-industrijskoj komori Ruske Federacije pred pred-stavnicima više od stotinu ruskih kompanija koje su učestvo-vale na skupu.

„Potencijalnim ruskim investitorima ponudili smo zajednič-ko stvaranje profita. Cilj PKS je da spoji dobre ideje i projekte sa ozbiljnim investitorima koji će ih prepoznati kao profitabil-ne i perspektivne“, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS.

Konferenciju u Moskvi, organizovanu u saradnji sa Trgo-vinsko-industrijskom komorom Ruske Federacije, otvorio je je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Poziv za partnerstvo

Predsednik Nikolić pozvao je ruske investitore da ulažu u Sr-biju i da na taj način osnaže ekonomsku, političku i kulturnu saradnju i prijateljske veze dve zemlje. Predsednik Srbije po-zvao je investitore da učestvuju u velikim projektima izgradnje i obnove saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture, ka-pitalnim investicijama u energetici – obnovi starih i izgradnji novih kapaciteta, kao i u primeni novih tehnologija. „Kroz par-tnerstvo ili kupovinu preduzeća u državnom vlasništvu dobi-jate mogućnost aktivnog učešća i ulogu moderatora i kreatora privrednog okruženja Srbije“, dodao je Nikolić.

Privredna komora Srbije preuzeće na sebe odgovornost da našim i ruskim partnerima pomogne da što brže i lakše prođu „kroz lavirinte srpskih propisa i institucija”, rekao je Sertić.

19

Predsednik Trgovinsko-industrijske komore Ruske Fe-deracije Sergej Nikolajevič Katirin kazao je da je prisustvo predsednika Nikolića značajan signal za ruska preduzeća o ozbiljnim namerama Srbije za saradnju. Istakao je da Srbija i Rusija beleže dosta ozbiljnu revitalizaciju odnosa, kao i pro-širenje liste robe koja se razmenjuje i novih oblasti privredne saradnje dve zemlje.

Dobro trasiran put do Srbije

Na Investicionoj konferenciji Srbije u Moskvi potpisana su dva dokumenta – Ugovor o zajedničkom ulaganju i saradnji Spektra iz Čačka i Metromeda iz Omska, i pismo o namerama između Majevica holdinga iz Bačke Palanke i TESE Voronjež. Mesec dana po okončanju konferencije, ruska strana izražava interesovanje da se organizuje poseta Srbiji grupe potencijal-nih investitora koji žele da na licu mesta vide lokacije i detalj-nije analiziraju projekte za koje su zainteresovani.

Ruski privrednici imaju u Srbiji već mnogobrojnu i jaku rusku poslovnu zajednicu, koja takođe može da pruži po-trebne informacije. Od ruskih kompanija koje posluju na srpskom tržištu za sada najbolje rezultate ostvaruje NIS Gasprom, koji je „najveći punilac našeg budžeta“, rekao je ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog plani-ranja Milan Bačević. On je izrazio nadu da će i druge ruske kompanije, nošene tom idejom i „već dobro trasiranim pu-tem“, doći na srpsko tržište.

U Srbiji su prisutni i ruska Sberbanka i Lukoil, ali imamo osećaj da to nije dovoljno i da ima prostora za još i više, a mo-gućnosti treba tražiti, pre svega, u sektoru posustale srpske industrije, obojene metalurgije, geologiji, putarstvu, poljopri-vredi, turizmu, tehnologijama“, kazao je ministar. Dosadaš-nje ruske investicije u Srbiji predstavljaju jasan signal svim

ruskim investitorima da je srpsko tržište već prepo-znato kao profitabilno i per-spektivno, sa veoma dobrim investicionim potencijalom, rekao je direktor Sberbanke Srbije za saradnju sa kli-jentima iz Rusije i ZND-a Grigorij Černenko. On je poručio da će Sberbanka Srbije biti most za ekonom-sku saradnju između Srbije i Rusije.

„Za kvalitet organizacije i način na koji se Srbija pred-stavila u Moskvi dobili smo pohvale i od predsednika Rusije Vladimira Putina. Po uzoru na ovu konferenciju, u 2014. godini nastavićemo našu investicionu ofanzivu u svetu. Već u januaru idemo u Indiju, u martu ponovo u London, a imamo pozive i iz Au-stralije, Japana i Kine. Očekujemo veliko interesovanje, jer je konferencija u Moskvi imala ogroman odjek u našoj pri-vrednoj javnosti. Već sada se javljaju i privrednici i državne institucije i lokalne samouprave koji žele da učestvuju sa no-vim projektima. Naš prioritet će ubuduće, osim zastupanja privrede pred državnim organima, biti i privlačenje investi-tora“, najavljuje Željko Sertić, uz ocenu da u naredne dve do tri godine Srbija može da kreira veoma privlačan poslovni ambijent, a da već 2015. možemo da osetimo značajniji uticaj investiranja u našoj zemlji.


Izgradili smo novi model predstavlјanja investicionog potencijala srpske privrede i Srbije kao poželјne investicione destinacije.Željko Sertić,predsednik PKS

20

zrenjanin zanimljiv za ruske investitoreInvesticioni potencijali aerodroma Ečka-Zrenjanin na-

išli su na veliko interesovanje ruskih investitora, a nakon mesec dana bilo je konkretnih razgovora sa predstavnici-ma Tehnoparka Noginsk i grupe kompanija Jamkino.

Oni su takođe pokazali veliko interesovanje za projekat fabrike za proizvodnju specijalnih creva za navodnjava-nje zemljišta Graditelj. Potencijalni ruski investitori oče-kuju izradu biznis plana pre nego što se odluče da inve-stiraju.

Razgovarano je i o saradnji Tehnoparka sa Biohemijom iz Zrenjanina u vezi sa izgradnjom staklenika na tri hek-tara u zoni Tehnoparka u Noginsku u Rusiji, o čemu će biti potpisano pismo o namerama.

centar za topličko voćeOpština Blace, čuvena po oblačinskoj višnji i vrhunskoj

šljivi, i drugim vrstama voća, ponudila je ruskim inve-stitorima projekat izgradnje robno-distributivnog centra (RDC) za tri opštine Topličkog okruga.

Blace je opština koja, u odnosu na površinu, ima naj-veći broj zasada šljive u Srbiji. Godišnje se ovde ubere i do 60.000 tona tog voća, koje uglavnom završi u rakiji. Ipak, ako bi se projekat robno-distributivnog centra rea-lizovao, iz Topličkog okruga bi se godišnje moglo plasirati i više od hiljadu tona suvog voća.

Robno-distributivni centar za Prokuplje, Blace i Kur-šumliju predviđen je Prostornim planom Blaca. Projekat podrazumeva izgradnju industrijske zone na površini od 12 hektara, na lokaciji „Pretežana“, sa kompleksom po-slovnih i industrijskih objekata, a ukupna vrednost je 3,5 miliona evra. Prvi kontakti sa potencijalnim investitori-ma već su uspostavljeni.

M. Stefanović

Garant za sigurno poslovanje

Dođite u Srbiju. Neka vam naše prijateljstvo i moja reč budu garant za vaše sigurno poslovanje u Srbiji, rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić otvarajući Investicio-nu konferenciju u Moskvi.

od Gasproma još dve milijarde

Kompanija Gasprom planira da u Srbiji u naredne dve godine investira još dve milijarde evra, što bi u velikoj meri poboljšalo „krvnu sliku“ srpske ekonomije, rekao je ministar Milan Bačević. Za pet do šest meseci biće po-znati detalji ulaganja, Gasprom uglavnom ulaže u naf-tno-gasni sektor, ali pokazuju interesovanje i za druge grane energetike, a u određenom trenutku investira i u termoelektrane. Gasprom je zainteresovan za eksploata-ciju i preradu uljnih škriljaca i jedan rudnik uglja, dodao je ministar.


21


jak podsticajza srpsku privredu

južni tok

Zavarivanjem prvog spoja cevi u selu Šajkaš nadomak Novog Sada, 24. novembra svečano je

obeležen početak izgradnje srpske de-onice gasovoda „Južni tok“. Jedna od najvećih investicija u Srbiji u proteklih nekoliko decenija, vredna gotovo dve milijarde evra, doneće velike benefite srpskoj ekonomiji, podstaći dolazak in-vestitora i otvaranje novih radnih me-

sta. Panevropskim gasovodom „Južni tok“, gas će se, iz ruskog grada Anape u krasnodorskom kraju, dnom Crnog mora, transportovati do bugarske luke Varne, a odatle, kopnenom trasom, prema Srbiji, Mađarskoj, Sloveniji, do Italije.

Potpisivanjem ugovora o izgradnji „Južnog toka“, Srbija na energetskoj mapi Evrope dobija status bezbedne

zemlje, stabilne i pouzdane, poželjne za mnoge investitore. Povezivanjem sa Bu-garskom, izgradnjom planiranih podze-mnih skladišta gasa i takozvanog Bal-kanskog gasnog prstena dobićemo kva-litetno i pouzdano snabdevanje gasom. Predviđeno je da izgradnja gasovoda kroz Srbiju traje dve godine, a da prve količine tog energenta, kroz srpsku de-onicu, poteku 2016. godine.

Trasa kroz srbiju panevropskog gasovoda

„južni tok“, investicija vredna dve milijarde evra,

srbiji donosi novo mesto na energetskoj mapi, a domaćim preduzećima

angažovanje ljudi i kapaciteta, nova radna

mesta i snažne kompanije za partnere

22

Benefiti za srpsku privredu biće vid-ljivi već sa prvim radovima na kojima će direktno biti angažovano nekoliko hilja-da ljudi, a posredno znatno više radnika srpskih građevinskih kompanija, proi-zvođača opreme, projektnih organizaci-ja i instituta, kao i preduzeća iz usluž-nih delatnosti. Srbija, od 1979. godine, kada je završen „Jadranski naftovod“ i stavljen u funkciju gasni transportni sistem Horgoš–Batajnica, nije u gasnoj privredi imala tako zahtevan i kapita-lan projekat kao što je gasovod „Južni tok“, rekao je Ljubinko Savić, savetnik u Udruženju za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.

„Već sada, u početnoj fazi ’Južni tok’ nagoveštava ogroman ekonomski i stra-teško-energetski značaj za Srbiju. Tra-sa gasovoda prolazi kroz srce Balkana, a kompanije-partneri na projektu su i najveće nacionalne kompanije Rusi-je, Italije, Nemačke i Francuske – Ga-sprom, Eni, Vinteršal i EDF, što daje dodatnu težinu ali i sigurnost svim uče-snicima na projektu, kao i političku sta-bilnost zemalja na celoj trasi gasovoda“, objasnio je Savić.

Mnogobrojni kadrovi biće angažovani na održavanju cevovoda tokom eksploa-tacije, a nakon završetka radova ostaće nam saobraćajna i elektroenergetska infrastruktura i drugi prateći objekti. U budžet Srbije slivaće se i znatni prihodi od tranzita gasa preko srpske deonice,

a moći će da zaživi i unutrašnje tržište, što je i Zakonom o energetici predviđe-no. Građani će od 2015. godine birati i svog snabdevača gasa kada će kvalitet i cena imati prioritet, dodao je Savić.

Prirodni gas je ne samo energent 21. veka, već i sirovina za hemijsku i petro-hemijsku industriju. Aktiviranje u pu-nom kapacitetu tih industrija, nekada ve-likih izvoznika, znatno bi doprinelo sma-njenju spoljnotrgovinskog deficita Srbije. Očekuje se i nešto niža cena gasa, što je ključni faktor kod konverzije tog eko-loškog energenta u električnu i toplotnu energiju. Planirano je da se u Srbiji izgra-de četiri gasne elektrane-toplane: u Nišu,

Beogradu, Pančevu i Novom Sadu kao i da se rekonstruiše novosadska termoe-lektrana-toplana. Ta postrojenja će kao primarno gorivo koristiti upravo gas iz „Južnog toka“. Elektroenergetski sistem Srbije u potpunosti podmiruje potre-be iz domaće proizvodnje, a izgradnjom gasnih elektrana otvara se mogućnost za izvoz električne energije razvijenim evropskim zemljama. Energija dobijena iz gasa je „čista energija”, što predstavlja i doprinos u smanjenju ukupne emisije ugljen-dioksida.

Gasovod „Južni tok“ u Srbiju iz Bugar-ske ulazi kod Vrške Čuke, nedaleko od Zaječara, a krajnja tačka je u blizini Bač-kog brega. Ukupna dužina srpske deoni-ce je 422 kilometra, ulazni kapacitet oko 40,5 milijardi metara kubnih godišnje,

a izlazni oko 32,7 milijardi metara kub-nih. Predviđena distribucija u Srbiji je oko 7,8 milijardi metara kubnih.

Krak za Republiku Srpsku odvajaće se kod Čente i završiće se na granici kraj Novog Sela. Početak kraka za Hrvatsku je pored Bačkog Dobrog Polja, a kraj na obali Dunava nedaleko od Bačkog No-vog Sela. Prva kompresorska stanica biće locirana na teritoriji opštine Velika Plana, a druga stanica u opštini Vrbas.

Gasovod kroz Srbiju gradiće zajednič-ko preduzeće Južni tok Srbija, u kojem Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom 51 odsto vlasništva. Za izgradnju srpske deonice gasovoda, do prvog kvartala sledeće godine, kako je najavljeno, biće na raspolaganju oko 500 miliona evra, koje će obezbediti ove dve kompanije.

Dragana vuković Georgijev

Od Crnog mora u dve deonice

Kapacitet panevropskog gasovoda „Juž-

ni tok“ je 63 milijarde metara kubnih go-

dišnje i ima dve deonice. Prva, duga 931

kilometar, obuhvata sistem cevovoda u

Crnom moru, koja ide morskim dnom,

ekonomskim zonama Rusije, Turske i

Bugarske. Na toj deonici polažu se četiri

cevi prečnika 81,3 centimetra, na dubini

većoj od 2.200 metara i kapaciteta 63 mi-

lijarde metara kubnih gasa godišnje. Pla-

nirano je da eksploatacioni vek bude mi-

nimum 50 godina, a za potrebe projek-

tovanja, izgradnje i kasnijeg upravljanja

formiran je međunarodni konzorcijum

Saut strim transport, koji čine Gasprom,

Eni, Vinteršal i EDF.

Cevovod na kopnu dužine 1.455 kilome-

tra predstavlja drugu deonicu koja spaja

Bugarsku, Srbiju, Mađarsku, Sloveniju i

severnu Italiju sa krakovima za Grčku,

Republiku Srpsku i Hrvatsku. Izgrad-

nju deonica kroz te zemlje realizovaće

Gasprom sa lokalnim partnerima – Bul-

garian Energy Holding, Srbijagas, MVM

Group – Mađarska, Plinovodi – Sloveni-

ja, Eni – Italija i DESFA – Grčka. Iz-

gradnja gasovoda „Južni tok“ počela je u

Rusiji 7. decembra 2012. godine, na obali

Crnog mora.


23

TržIŠTE

Spoljnotrgovinska razmena

Automobili pokrenuli izvozne motore industrija srbije za deset meseci 2013. povećala plasman proizvoda na svetsko tržište za 37,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine

Novije tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije ohrabruju, posmatrano i po veoma dinamičnom ra-stu izvoza u odnosu na rast uvoza i po poboljšanju

strukture izvoza u korist proizvoda više faze prerade. Tako je u periodu januar–oktobar 2013, u odnosu na isti period prethodne godine, robni izvoz izražen u dolarima povećan za

30,4 odsto, dostigavši vrednost od 12.121 miliona USD, a uvoz za 8,1 odsto, dostigavši 16.818,1 milion USD. Deficit robne razmene smanjen je za 25,1 odsto. Prema odsecima SMTK, u posmatranom desetomesečnom periodu 2013. godine najveće učešće u izvozu imala su drumska vozila, sa 1.816,9 miliona USD, i električne mašine i aparati, sa 926,4 miliona USD.

24

Imajući u vidu da je uvoz zabeležio znatno skromniji rast od izvoza, postaje jasno da je neto izvoz glavni pokretač oživljava-nja domaće privrede, o čemu svedoči i podatak da je za prva tri kvartala 2013. godine ostvaren realan rast BDP u poređenju sa odgovarajućim kvartalima prethodne godine, te da očekivani rast BDP za celu godinu iznosi oko dva odsto u odnosu na 2012.

Ekspanzija izvoza delimično je rezultat izvesnog oporavka evropskih privreda (posebno Nemačke i zemalja centralne i istočne Evrope), ali još više predstavlja rezultat aktiviranja investicija u domaću privredu. Rastu ukupnog robnog izvoza Srbije impuls daje industrija, koja je za proteklih deset meseci 2013. godine povećala plasman proizvoda na svetsko tržište za 37,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u kontrasmeru delovao pad izvoza sektora primarne poljoprivre-de, šumarstva i ribarstva od 21,3 odsto, uslovljen, pre svega, negativnom reputacijom koju su srpski proizvodi stekli nakon afera sa pojavom aflatoksina.

Najveći doprinos rastu industrijskog izvoza imala je prerađi-vačka industrija, koja je povećala plasman na svetsko tržište za 36,5 odsto, ostvarivši udeo od 89,8 odsto u strukturi ukupnog robnog izvoza Srbije. Sektor snabdevanja električnom ener-gijom, gasom i parom ostvario je trocifren rast izvoza (110,3 odsto), ali je njegov doprinos rastu ukupnog izvoza nešto ma-nji usled skromnijeg pondera koji ovaj sektor ima u strukturi ukupne trgovine. Konačno, sektor ekstraktivne industrije je povećao izvoz u periodu januar–oktobar 2013. godine, u od-nosu na isti period prethodne godine, za 13,2 odsto, čemu je gotovo ravnomerno doprineo povećan plasman ruda metala, uglja i sirove nafte i prirodnog gasa.

Zbirno posmatrano, primarni sektori – poljoprivrede, šu-marstva, ribarstva i rudarstva – ostvarili su za deset meseci ove godine izvoz od 736 miliona USD, što predstavlja pad od 18,8 odsto u poređenju s istim periodom 2012. Prema tome, najveći doprinos rastu izvoza daju prerađeni industrijski pro-izvodi. Najveći rast izvoza evidentiran je u oblastima: proi-zvodnja motornih vozila i prikolica (267,8 odsto), proizvodnja duvanskih proizvoda (153,7 odsto), proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda (67,8 odsto) i proizvodnja koksa i deriva-ta nafte (55,0 odsto). Na osnovu rezultata spoljnotrgovinske aktivnosti u prvih deset meseci ove godine, kao najznačajnija izvozna grana izdvojila se proizvodnja motornih vozila i priko-lica, čije učešće u ukupnom robnom izvozu iznosi 17,9 odsto, a slede je proizvodnja osnovnih metala sa 6,7 odsto i hemijska industrija sa 6,5 odsto.

Osim činjenice da je Srbija jedan od globalnih lidera po sto-pi rasta izvoza u ovoj godini, još više ohrabruje podatak da dinamičniji rast beleže visoko tehnološke grane. Naime, one su u proteklom delu godine, u poređenju s prethodnom godi-nom, povećale izvoz za oko 83 odsto, dok je rast izvoza srednje i niskotehnoloških grana bio znatno skromniji, oko 24 odsto i deset odsto respektivno. Zahvaljujući izvozu automobilske, mašinske industrije, te industrije električnih uređaja i opreme, visokotehnološke grane su se gotovo izjednačile sa granama srednje tehnologije, sa učešćem od 37 odsto i 41 odsto u uku-pnom robnom izvozu Srbije (ostatak do sto odsto čine grane niske tehnologije).

Nebojša Gagović

TržIŠTE

Rekordan izvoz u Rusiju

Do kraja 2013. godine očekuje se rekordan plasman proizvoda

iz Srbije u Rusku Federaciju u iznosu od preko milijardu i sto

miliona USD.

Za devet meseci 2013. godine ukupna robna razmena Republike

Srbije i Ruske Federacije iznosila je dve milijarde 67,6 miliona

USD i beleži neznatan rast od šest odsto u odnosu na isti period

2012.

Izvoz iz Srbije beleži povećanje od 27 odsto u odnosu na isti pe-

riod prošle godine i njegova nominalna vrednost iznosi 785,2

miliona USD. Uvoz beleži pad od oko tri odsto u odnosu na isti

period 2012. godine sa nominalnom vrednošću od 1.282,4 mi-

liona USD.

Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom nastaje zbog uvoza

energenata. Prema podacima za 2012. godinu energenti čine 57

odsto ukupnog uvoza Srbije iz Rusije. Ne računajući energente,

Srbija je prošle godine u trgovinskoj razmeni sa Rusijom zabele-

žila suficit u visini od oko 77 miliona USD.

D. Delić

Lična karta ovogodišnjeg izvoza

Za prvih deset meseci 2013. ukupna vrednost spoljnotrgovinske

robne razmene Republike Srbije iznosi 28.939,1 miliona USD što je

za 16,4 odsto više u odnosu na isti period 2012. godine.

Izvoz robe u vrednosti od 12.121 miliona USD (u odnosu na isti

period 2012. godine izvoz je veći za 30,4 odsto).

Uvoz robe u vrednosti od 16.818,1 miliona USD, što je više za 8,1

odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U razmeni robe sa inostranstvom u periodu januar–oktobar 2013.

godine ostvaren je deficit u iznosu od 4.697,1 miliona USD, što čini

smanjenje od 25,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Posmatrano po zemljama, najveći deficit javlja se u trgovini sa Ki-

nom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), Kazahsta-

nom (zbog uvoza nafte i prirodnog gasa) i Poljskom. Sledi deficit

sa Mađarskom, Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre

svega nafte i gasa) i Nemačkom. Najveći suficit u razmeni ostvaren

je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 72,1 odsto i veća je od pokriveno-

sti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 59,7 odsto.

Najvažniji trgovinski partneri Srbije su zemlje članice Evropske uni-

je koje čine više od polovine ukupne razmene 62,8 odsto. Naš drugi

po važnosti partner su zemlje sporazuma CEFTA, sa kojima imamo

suficit u razmeni od 1.424,4 miliona USD.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su: a) u izvozu: Italija

(1.955,7 miliona USD), Nemačka (1.447,9 miliona USD), BiH (997

miliona USD), Ruska Federacija (887,1 miliona USD) i Crna Gora

(717,2 miliona USD); b) u uvozu: Italija (1.980,9 miliona USD), Ne-

mačka ( 1.863,7 miliona USD), Ruska Federacija (1.364,4 miliona

USD), Kina (1.238,5 miliona USD) i Mađarska (837,6 miliona USD).

D. Muždalo

25

PrEDuzETNIŠTvo

kreditne linije Eu

krediti za mala i srednja preduzeća Finansijska podrška koju obezbeđuju različiti fondovi evropske unije do srpskih privrednika dolazi posredstvom narodne banke srbije

Osnovu svake tržišne ekonomije predstavlja stabilan i razvijen bankarski i finansijski sektor, a pouzdana i funkcionalno efikasna centralna banka predstav-

lja osnov makroekonomske stabilnosti i, shodno tome, ima ključnu ulogu u procesu evropskih integracija.

Predstavnici Narodne banke Srbije, u saradnji sa svim rele-vantnim institucijama, aktivno učestvuju i u izradi Nacional-nog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI). Nova dokumenta o evropskom partnerstvu za Republiku Sr-biju sadrže, između ostalog, i nove prioritete i preporuke, čija će realizacija biti u nadležnosti Narodne banke Srbije. Pošto-vanje ovakvih kriterijuma preduslov je za dobijanje kredita namenjenih malim i srednjim preduzećima koji su promoteri i nosioci razvoja privrede.

Italijanski zajam

Vlada Republike Italije odobrila je oktobra 2004. godi-ne Republici Srbiji kredit u iznosu od 33,25 miliona evra za

finansiranje malih i srednjih preduzeća. Do sredine 2013. sredstva ovog kredita, uključujući i sredstva rivolving fonda formiranog od redovnih otplata glavnice i kamate, koristilo je 156 malih i srednjih preduzeća, u ukupnom iznosu od 52,6 miliona evra. Sredstva rivolving fonda i dalje su raspoloživa i mogu biti korišćena uz ročnost kredita do 2022. godine. Sred-stva novog kredita Republike Italije od 30 miliona evra raspo-loživa su malim i srednjim preduzećima od kraja aprila 2012. godine. Do sredine 2013. ove kredite koristilo je osam malih i srednjih preduzeća, u ukupnom iznosu od 2,5 miliona evra. Sredstva će biti raspoloživa i mogu biti korišćena uz najdužu ročnost kredita od osam godina do 2016. godine, a uz kraću ročnost i do 2024, piše na sajtu NBS.

Kada je reč o nameni ovih kredita, najmanje 70 odsto po-jedinačnog kredita može se koristiti za nabavku opreme, rezervnih delova, tehnologije i industrijskih licenci italijan-skog porekla. Najviše 30 odsto pojedinačnog kredita može se koristiti za pokrivanje troškova u zemlji, obrtnih sredstava i

26

robe neophodne za realizaciju projekta. Uslovi kreditiranja su da iznos pojedinačnog kredita od 50.000 do milion evra može da se koristi uz fiksnu kamatnu stopu do 4,85 odsto (efektivna) uz ročnost do osam godina. Period počeka kredi-ta je do dve godine.

Narodna banka Srbije, kao agent Vlade Republike Srbije, sredstva ovih kredita plasira krajnjim korisnicima preko de-vet posredničkih banaka: Banka Inteza, Kredi banka, Euro-banka, Jubmes banka, Komercijalna banka, Prokredit banka, Sberbanka i Unikredit banka Srbija.

Nemački podsticaj

Nemačka razvojna banka – KfW odobrila je Republici Srbiji zajam od 100 miliona evra za finansiranje poljoprivrede, ener-getske efikasnosti, obnovljivih izvora i opštinske infrastruk-ture, piše na sajtu NBS. Namena zajma je za poljoprivredu, odnosno finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije (kupovina poljoprivrednog zemlji-

šta, objekata, mehanizacije i opreme, stoke za uzgoj, ulaganje u razvoj organske poljoprivrede i proizvodnju voća i ulaganje u obrtni kapital u iznosu od 10 odsto ukupnog iznosa). Novac je namenjen i za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju – finansiranje rekonstrukcije, renoviranja ili opremanja ma-lih i srednjih preduzeća i domaćinstava u Srbiji, što će smanji-ti jediničnu potrošnju energije i emisiju CO2 za najmanje 20 odsto. Krediti se daju i za opštinsku infrastrukturu – finansi-ranje izgradnje i rekonstrukcije vodovodnih i kanalizacionih sistema, kupovinu vozila i mašina za pružanje komunalnih usluga i javni prevoz, rekonstrukciju ulica, izgradnju i obno-vu mreže električne energije, grejanja, izgradnju škola, obda-ništa, institucija zdravstvene zaštite. Krediti u poljoprivredi nemaju ograničenja, a za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju iznos je do milion evra. Ročnost kredita je do sedam godina, period počeka je do dve godine, a visina kamatne sto-pe je do iznosa koji posrednička banka naplaćuje za zajmove iz drugih izvora za iste namene. Sredstva KfW raspoloživa su malim i srednjim preduzećima, opštinama, poljoprivrednim gazdinstvima i fizičkim licima preko posredničkih banaka:

Čačanske banke (pet miliona evra za energetsku efikasnost i obnovljivu energiju), Komercijalne banke (30 miliona evra za poljoprivredu i 25 miliona evra za opštinsku infrastrukturu) i Prokredit banke 40 miliona evra za poljoprivredu).

Danske donacije

U Srbiju je od Kraljevine Danske stigla donacija od 15 mi-liona danskih kruna (oko dva miliona evra) za finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, poljoprivrednika i zadruga Nišavskog, Jablaničkog, Pčinjskog, Topličkog i Pi-rotskog okruga (Program LEDIB). Ova sredstva raspoloživa su do kraja 2018. godine. Do kraja maja 2013. sredstva Pro-grama LEDIB koristilo je 59 malih i srednjih preduzeća i pre-duzetnika, u ukupnom iznosu od 52,8 miliona dinara. Ovaj novac namenjen je finansiranju projekata i obrtnih sredstava malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, poljoprivrednika i zadruga u pet upravnih okruga južne Srbije. Iznos pojedi-načnog kredita je do 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Za dinarske kredite bez valutne klauzule kamatna stopa je NBS plus do četiri odsto, a za dinarske kredite sa valutnom klauzulom kamatna stopa je do 7,5 odsto. Ročnost kredita je u zavisnosti od potreba korisnika, a najkasnije do isteka 2018. godine. Period počeka kredita je do godinu dana. Krajnjim korisnicima sredstava Programa LEDIB novac se plasira pre-ko posredničkih banaka: Banke Inteza, Komercijalne ban-ke, Prokredit banke, Sosijet ženeral banke Srbija i Unikredit banke Srbija.

Rivolving krediti do 2015.

Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstruk-ciju, odobrila je tokom 2001. i 2002. godine Republici Srbiji donaciju od 15 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Donacija je za nepune dve godine u potpunosti realizovana, a redovnim otplatama glavnice i kamate formiran je Fond rivolving kredita. Sredstva fondaci-ja i Fonda rivolving kredita do sredine 2013. godine koristila su 744 mala i srednja preduzeća i preduzetnika, u ukupnom iznosu od 78,2 miliona evra. Krajem 2005. godine, kao rezul-

PrEDuzETNIŠTvo

27

osniva se regionalni fond

Evropska mreža preduzetništva jedan je od naj-uspešnijih projekata Evropske unije koji se

bavi ključnim problemima srpske i privrede regio-na - nedovoljne konkurentnosti, tehnološkog zao-stajanja, nedostatka koncepta internacionalizacije poslovanja i njegovog finansiranja. Konkretan re-zultat ovog projekta treba da bude zajednički na-stup preduzeća iz regiona na trećim tržištima, re-kao je Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije na regionalnoj konferenciji Evrop-ske mreže preduzetništva (EEN) za konzorcijume iz regiona Jugoistočne Evrope (Slovenije, Hrvat-ske, Crne Gore, Makedonije i Srbije), koja je održa-na 25. i 26. novembra u Privrednoj komori Srbije.

U okviru podrške Evropske unije preduzetniš-tvu Zapadnog Balkana, polovinom 2014. godine počeće da radi regionalni Fond preduzetnog ka-pitala, najavila je Ana Trbović, savetnica ministra privrede. Fond je namenjen razvoju malih i sred-njih preduzeća, a ukupna sredstva od 140 miliona evra biće usmerena na različite inicijative, predu-zetni kapital, garancije i tehničku pomoć preduze-ćima. Srbija će u tom fondu učestvovati sa 300.000 evra, a očekuje se da će domaća preduzeća dobiti višestruko više sredstava. Očekuje se da će predu-zeća imati dodatne izvore povoljnijeg finansiranja, što je trenutno najveća prepreka za njihov razvoj, pa država Srbija ima nameru da osnuje sopstveni fond za te namene.

Ana Trbović je ukazala da će u regionalnom fon-du učestvovati Evropski investicioni fond, Evrop-ska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i budžetski manjim delom, drža-ve regiona. Menadžer tog fonda će biti privatno preduzeće, koje će na komercijalnim osnovama da bira projekte koji su dobri za finansiranje kroz Fond preduzetnog kapitala, a očekujemo da se pri-javi veliki broj projekata iz Srbije, rekla je Trbovi-ćeva.

Koordinator Evropske mreže preduzetništva u Srbiji Miloš Ignjatović, naveo je da je Evropska ko-misija upravo usvojila program za konkurentnost malih i srednjih preduzeća ukupne vrednosti 2,3 milijarde evra u narednih sedam godina. On je podsetio da je Evropska mreža preduzetništva ak-tivna u više od 50 zemalja sveta, dodajući da će ona i dalje imati značajnu ulogu u podršci preduzeći-ma da osvajaju tržišta, a fokus će biti na internaci-onalizaciji, proširenju poslovanja i uspostavljanju prekograničnih partnerstava. Pomoćnik ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Dejan Radulović istakao je da će ovaj projekat Ministar-stvo i ubuduće podržavati.

N. Mitrović

tat uspešne realizacije donacije, Evropska agencija za rekon-strukciju je vlasništvo nad sredstvima Fonda rivolving kredita prenela na Republiku Srbiju, uz obavezu da se sredstva fonda i dalje koriste pod istim uslovima i za iste namene do kraja 2015. godine. Sredstva su namenjena za nabavku opreme i postroje-nja za proizvodnju robe ili pružanje usluga i izgradnju obje-kata za smeštaj proizvodnih kapaciteta, uz obavezu korisnika da najmanje 20 odsto vrednosti projekta pokrije sopstvenim novcem i mogućnost da najviše 20 odsto kredita iskoristi za obrtna sredstva. Iznos pojedinačnog kredita je od 20.000 do 200.000 evra, a kamatna stopa tromesečni EUR LIBOR plus 3,25 odsto. Ročnost kredita je do pet godina, a vreme počeka do jedne godine. Krajnjim korisnicima sredstva se plasiraju preko AIK banke, Kredi banke, Čačanske banke, Erste banke, Komercijalne banke, VTB banke, OTP banke, Rajfazen banke i Unikredit banke Srbija.

B. Gulan

PrEDuzETNIŠTvo

Najbolji mladi preduzetnici

Mladi preduzetnici Miro Sekulović iz Niša, Aleksandra Trajko-

vić iz Zemuna i Filip Tomović iz Kragujevca, vlasnici porodičnih

malih i srednjih preduzeća koja poseduju PKS elektronski sertifi-

kat boniteta, dobitnici su priznanja Vip BizPartner 2013.

Priznanje koje kompanija „Vip mobile“ dodeljuje prvi put i u

saradnji sa Privrednom komorom Srbije, uručeno je 13. decembra

najuspešnijim mladim preduzetnicima, vlasnicima tri mala i sred-

nja porodična preduzeća iz oblasti proizvodnje, trgovine i bezbed-

nosti i zaštite na radu.

Žiri je odluku o pobednicima doneo u jakoj konkurenciji predu-

zetnika mlađih od trideset godina, nosilaca „Excellent SME”, elek-

tronskog sertifikata boniteta, koji izdaju Privredna komora Srbije i

međunarodna osiguravajuća kuća Coface.

Nagrade ukupne vrednosti milion dinara (po 300.000 dinara,

Samsung Galaxy S4 smart telefon iz Vip ponude uz Biz Partner

Zauvek 1000 tarifu sa popustom od 100% u naredne dve godine)

laureatima su, na svečanosti u Privrednoj komori Srbije, uručili

Andreas Graf, direktor (CEO) „Vip mobile” i Zdravko Jelušić, pot-

predsednik PKS.

N.M.

28

FINANSIjE

Dogovor umesto stečajaSporazumno finansijsko restrukturisanje

Uz posredovanje PKS moguć je dogovor sa poveriocima pre blokade računa, sudskog postupka i stečaja, ali je mali broj preduzeća iskoristio mogućnost da sporazumnim finansijskim restrukturisanjem pronađe lek za nelikvidnost

Firme Spektar iz Čačka i Tamna-va put iz Uba krajem leta bile su pred finansijskim kolapsom, kao

i 53.000 blokiranih firmi u Srbiji. Kada je sve izgledalo bezizlazno, uz pomoć Privredne komore Srbije, našle su put iz lavirinta dugova, i već s jeseni napravi-le zaokret koji je otvorio nove poslovne mogućnosti.

Menadžeri ovih preduzeća odlučili su da reše problem kroz sporazumno finansijsko restrukturisanje. Uz po-sredovanje PKS uspeli su da sa banka-

ma sklope pojedinačne ugovore o re-programu duga, koji su im omogućili nastavak poslovanja. Rajfajzen lizing odobrio je Tamnava putu grejs period od šest meseci za vraćanje duga, s tim da svoje obaveze moraju da izmire do kraja naredne godine. Vlasnik Spektra Mileta Miletić otišao je i korak dalje: prvo je izmirio obaveze prema Čačan-skoj banci, a onda je, već u oktobru na Investicionoj konferenciji u Moskvi potpisao ugovor o saradnji sa ruskim partnerima.

Primeri ove dve kompanije mogu da budu putokaz, jedan od načina za reša-vanje nelikvidnosti, gorućeg problema domaće privrede.

Posredovanje kao lek

Procena uglednih ekonomista je da bi oko 19.000 privrednih društava moglo u procesu posredovanja da reši svoje finansijske probleme. Najbrži i najjef-tiniji način za otklanjanje poslovnih finansijskih glavobolja pruža Zakon o sporazumnom finansijskom restruk-

29

FINANSIjE

turisanju, kojim je utvrđeno isključivo pravo Privredne komore Srbije da insti-tucionalno posreduje u ovom postupku. Ovaj postupak namenjen je i dužnicima i poveriocima, njime se rešavaju neli-kvidnost dužnika, nenaplaćena potra-živanja poverilaca i problematični pla-smani banaka kao poverilaca. PKS ima veliko iskustvo u poslovima arbitraže, mirenja i posredovanja u privredi, ali i položaj i sposobnost da dovede u vezu korporativni i bankarski sektor, što je osnovna pretpostavka za uspešno po-kretanje, vođenje i okončanje postup-ka, ističe Nermina Ljubović, direktorka Centra za usluge i posredovanje PKS.

Ona ukazuje da ovaj postupak ima mnogostruke prednosti, jer su u prego-vorima učesnici ravnopravni, imaju naj-širu slobodu za uređivanje međusobnih odnosa, izbegavaju se dugi i skupi sud-ski sporovi, a poslovni odnosi firmi i ba-naka ostaju očuvani. Propisani su i pod-sticaji kako za dužnike koji mogu dobiti reprogram poreskog duga do 60 meseci sa grejs periodom od godinu dana, tako i za poverioce koji dobijaju umanjenje poreza za otpis dela duga. Pogodnost postoji i za banke, koje ovako restruktu-risana potraživanja svrstavaju u manje rizičnu grupu.

Kada je usvojen pre dve godine oče-kivalo se da će ovaj zakon poboljšati finansijsku stabilnost privrednog ambi-jenta. Međutim, iako se primenjuje već osamnaest meseci, pokazalo se da ima podjednak broj pozitivnih i negativnih strana. Primljeno je više od dvadeset predloga za sporazumno finansijsko restrukturisanje, od kojih je pet us-pešno završeno. Vrednost potraživanja obuhvaćena ovim zaključenim ugovo-rima je oko 27 miliona evra. U ostalim postupcima neki su povukli zahteve ili odbili učešće, a u toku je rešavanje če-tiri predmeta. Razlozi ovako skromnih dometa vide se u nedovoljnoj informisa-nosti poverilaca i dužnika, kao i u tome što se većina onih u dugovima javila prekasno, kada restrukturisanje nije predstavljalo realnu alternativu.

Više od 90 dana kasni 25.000 firmi

Nije lako dužnicima, a ni onima koji su im uz kamatu posudili pare. Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vero-

ljub Dugalić naveo je nedavno podatak da oko 25.000 firmi ima docnju dužu od 90 dana. Ukupni iznos kredita u docnji je 2,6 milijardi evra, a banke su izdvoji-le 3,1 milijardu da pokriju takve iznose, što je ukupno opterećenje od 5,7 milijardi evra za pokriće loših kredita. Ovi proble-matični plasmani su i jedan od razloga visokih kamatnih stopa. Aleksandra Mi-rosavljević, direktorka Funkcije plasma-na Vojvođanske banke i posrednik PKS, uočava problem u stavu nekih menadže-ra koji misle kako je finansijsko restruk-turisanje nepotrebno odugovlačenje pred tužbu. Istovremeno, banke bi trebalo da budu više motivisane u prepoznavanju značaja i koristi posredovanja. Njeno iskustvo kao medijatora govori da bi rok za potpisivanje ugovora u postupku spo-razumnog finansijskog restrukturisanja trebalo da bude kraći, jer bi to ulilo veće poverenje i dužnicima i poveriocima.

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije smatraju da je slab odziv firmi za spo-razumno finansijsko restrukturisanje rezultat kašnjenja države sa merama za pomoć privredi. Problem je i što su zakonom propisani rigorozni uslovi, pa je time ograničen i broj preduzeća koja mogu da se prijave za ovaj postupak.

Uočavajući probleme u primeni posto-jećeg zakona, PKS je preduzeo mnogo-brojne aktivnosti na promociji, boljoj in-formisanosti i edukaciji zainteresovanih strana. Organizovane su veoma posećene prezentacije u Beogradu, Kruševcu, Va-ljevu, Novom Sadu i Leskovcu. Uz podrš-ku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je uložila 233.000 evra, a u saradnji sa organizacijom Partneri Sr-bija, PKS već nekoliko meseci realizuje i projekat čiji su ciljevi analiza pravnog okvira i uloge ključnih učesnika u po-stupku, kako bi se zakonodavnoj vlasti i nadležnim državnim organima pripre-mili predlozi za unapređenje i otklanjanje prepreka u sporazumnom finansijskom restrukturisanju. Predstavnica EBRD Ketrin Bridž, rekla je krajem novembra u Beogradu da ova evropska finansijska organizacija podržava projekat kako bi svim kompanijama, a naročito malim i srednjim preduzećima, olakšala pristup i ojačala kapacitete svih učesnika u pro-cesu, posebno PKS kao institucionalnog posrednika.

Milan Nedić

pomoći kompanijama da servisiraju dugoveDocent Pravnog fakulteta u Beogradu

dr Branko Radulović, koji je učestvo-vao u pripremi važećeg zakona, kaže da su pored bolje informisanosti stručne javnosti neophodne i neke intervencije u postojećim normativnim rešenjima. Potrebno je omogućiti da i neke druge finansijske institucije imaju tretman poslovnih banaka i proširiti krug po-tencijalnih korisnika, kako bi se i pre-duzetnicima omogućilo da učestvuju u postupku, odnosno da pokušaju da po-stignu ovaj sporazum.

Neophodno je pripremiti i model ugo-vora o restrukturisanju, kao i precizira-ti neke podsticaje koji bi se učinili pri-menljivim. Konačno, bilo bi dobro pro-pisati obavezu da banke svoje klijente u docnji pravovremeno obaveste o mo-gućnostima posredovanja. Suštinskom podrškom sporazumnom finansijskom restrukturisanju država bi omogućila opstanak i održivo poslovanje kompa-nijama koje imaju problem sa nelikvid-nošću, obezbedilo bi se da one uredno servisiraju svoje dugove, a sve to pozi-tivno bi uticalo i na poboljšanje ukupnih privrednih aktivnosti.

restrukturisanje, a ne „restrukturiranje“U političkom i privrednom žargonu

odomaćio se pojam „restrukturiranje“. U korenu ove pogrešne odrednice je reč struktura – lat.structura. Lektori na-glašavaju da je pravilno pisati i reći – restrukturisanje, a ne restrukturiranje. Ukoliko se krene u postupak izmena i dopuna, valjalo bi promeniti i naziv nor-mativnog akta, koji bi trebalo da glasi – Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturisanju.

30

FINANSIjE

od metroa do rolan Garosajavno-privatno partnerstvo

Dok i bogate države udruženim snagama privatnog i javnog sektora grade infrastrukturu i druge objekte od opšteg interesa, Srbija još ne koristi mogućnosti ovog načina finansiranja

Renoviranje stadiona Francuske teniske federacije (FFT) Rolan Garos, izgradnja i održavanje metroa u Londonu, energetski efikasna javna rasveta u gra-

dovima Nemačke, Velike Britanije, Italije, Mađarske ili Ja-pana, izgradnja stadiona Pjer Moroa fudbalskog kluba Lil, izgradnja arene za zimske sportove Snoras Snou arena u Li-tvaniji samo su neki od skorašnjih primera učešća privatnog kapitala u partnerskom odnosu sa javnim sektorom. Javno-privatno partnerstvo je model koji je decenijama prisutan u svetu kada su u pitanju najveće infrastrukturne investicije.

Javno-privatno partnerstvo (JPP) predstavlja koncept koji služi da se zadovolje društvene potrebe uključivanjem pri-vatnog partnera prvenstveno kao finansijera, ali i kao ne-koga ko pruža usluge. Kada javni sektor, bez obzira na to da li je u pitanju nacionalni, regionalni ili lokalni nivo, nema kapacitet da iz budžeta finansira projekte ili da se zaduži, poželjno je uključiti privatni sektor koji je mnogo fleksibil-niji i ima veći finansijski kapacitet. Takođe, efikasnost, eko-nomičnost i efektivnost usluga koje pruža privatni sektor često su motiv da mu se određene usluge prepuste, a sve sa ciljem postizanja opšteg društvenog interesa. Zajednice koje na pravilan i domaćinski način koriste model JPP u stanju su da mnogo više urade na podizanju infrastrukture, pri-vrednog razvoja ali i drugih važnih društvenih segmenata kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje ili kultura.

Rumunski centri za dijalizu

Slučaj iz regiona koji može da posluži kao primer reša-vanja opštedruštvenog problema svakako je rekonstrukcija, održavanje – pružanje usluga i upravljanje centrima za dija-lizu u Rumuniji. Više od 25 odsto rumunskih državljana koji imaju potrebe za dijalizom zbog bolesti bubrega u protekloj

deceniji se lečilo u centrima za dijalizu formiranim putem javno-privatnog partnerstva. Ovaj primer predstavlja treći slučaj primene JPP modela u saradnji Međunarodne finan-sijske korporacije (IFC) sa Vladom Rumunije u zdravstvu, i to od 2002. U konkretnom slučaju kompanije B. Braun (Ne-mačka), Bakter (Sjedinjene Američke Države), Frezenijus (Nemačka) i Gambro (Švedska) dobile su ugovor na četiri godine sa mogućnošću produženja na sedam godina kako bi na početku investirale u sređivanje i opremanje modernih centara za dijalizu.

Te kompanije su investirale više od 28,6 miliona evra, i to uz konsultacije IFC-a i podršku Vlade Švajcarske. Fi-nansijska konstrukcija je bila zatvorena u novembru 2004.

31

FINANSIjE

Kako su Grci prkosili krizi

Primera dobre prakse JPP u svetu ima mnogo. Poželjno je da nam

referentni primeri budu zemlje koje su u sličnoj ili uporedivoj

situaciji. Jedan od najboljih primera zemlje koja je rešila mnoš-

tvo infrastrukturnih problema, i to u trenutku kad se nalazila u

finansijskom kolapsu, jeste Grčka. Deonice autoputeva, mostovi

i aerodromi projekti su koje je Grčka uspela da realizuje u tre-

nucima ozbiljne finansijske nestabilnosti i na taj način napravi

infrastrukturne pomake na zadovoljstvo svih korisnika, kako na

nacionalnom tako i nadnacionalnom nivou.

Da ozdrave banje u Srbiji

Srpske banje su bogat, a neiskorišćen resurs za primenu javno-privatnog partnerstva, zaključeno je na Konferenciji o JPP u zdravstvu, odr-

žanoj 9. decembra u Privrednoj komori Srbije. Srbija danas ima 53 banje, od kojih samo 20 ima razvijenu i organizovanu zdravstvenu službu.

Na skupu je predstavljen nagrađeni projekat JPP - banja Rusanda u Melencima, kojim su predviđeni rekonstrukcija i opremanje paviljona 5,

izgradnja i opremanje velnes centra sa bazenom, završetak kompleksa otvorenih bazena i izgradnja smeštajnih kapaciteta.

Rezultat koji je ostvaren prvenstveno se odnosi na kvalitet usluge, ali i na proširene kapacitete. Takođe, ono što je veoma važno jeste da se trošak koji je Rumunija imala po dijalizi u iznosu od 85 evra smanjio na 20 evra. Rumunija je u periodu od 2004. do 2012. uštedela oko 3,3 miliona evra. Ovaj model je kasnije preslikan na više od 30 centara na nacionalnom nivou i trenutno je 85 odsto centara za dijalizu u Rumuniji u privatnom sektoru.

Regulativa zaokružena, projekata malo

Javno-privatno partnerstvo je bio često eksploatisan pojam u prethodnoj deceniji, međutim bez većih rezultata u Srbiji. Mo-žemo konstatovati da je u nekim fazama nedostatak bio normativnopravne i insti-tucionalne prirode, ali je na tom planu u prethodnom periodu napravlјen značajan iskorak.

Važno je naglasiti da je 2. decembra 2011. stupio na snagu Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, dok je Vlada Srbije oformila Komisiju za javno-privat-no partnerstvo koja je počela sa radom u martu 2012. U julu 2013. godine komisija je donela Metodologiju za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva (VALUE-FOR-MONEY) u javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Takođe, u 2013. doneta je Uredba o nadzoru nad realizaci-jom javnih ugovora o javno-privatnom par-tnerstvu kao i Pravilnik o načinu vođenja i sadržini Registra javnih ugovora.

Možemo zaklјučiti da Srbija umnogome ima zaokružen normativnopravni okvir i institucijal-nu osnovu za primenu JPP. Međutim, u ovom trenutku nedostatak je nedovolјna afirmacija JPP, a posledica toga je veoma mali broj projekata. Komisije za JPP odobrila je za nepune dve godine samo šest projekata, a to nije dovolјno ako želimo napredak. Pred nama je period koji će sigurno obeležiti afirmacija modela JPP i mnoge zakonodavne ali i institucionalne izmene do kojih će dolaziti u hodu. JPP je razvojna šansa, među-tim važno je da budemo obazrivi, dobro procenjujemo i vodimo se samo i isključivo opštim, društvenim in-teresom.

Aleksandar kemiveš

32

ANAlIzE I ProGNozE

ekonomski izveštaj svetske bankeregion jIE izašao iz recesije

Zemlje Jugoistočne Evrope (JIE) izašle su iz recesije u prvoj polovini 2013. godine. Opora-vak regiona zasnovan je na rastu izvoza, ali je glavni problem i dalje nezaposlenost koja u pro-seku iznosi oko 24 odsto, rezultati su redovnog

ekonomskog izveštaja Svetske banke za JIE. Prema analizi Svetske banke, očekuje se da ekonomski rast u regionu JIE u 2013. godini bude oko 1,8 odsto, kolika je projekcija i za 2014. umesto ranije predviđenih 2,7 odsto. Kao kratkoročni makroekonomski prioriteti navedeni su smanjenje problema-tičnih kredita i fiskalna konsolidacija, dok brzina oporavka zavisi od strukturnih reformi.Izvoz i smanjenje ukupne zaduženosti Srbije dve su dobre ve-sti koje su obeležile 2013. godinu u Srbiji. Vrednost izvoza je za 22 odsto veća, zahvaljujući firmama nastalim kroz direk-tne strane investicije, i to je pravac u kome Srbija treba da se kreće. Dobar izvozni rezultat smanjuje potrebu za pozaj-mljivanjem iz inostranstva, što utiče na smanjenje ukupnog spoljnog duga Srbije, koji je sa 86 odsto BDP-a pao na ispod 80 odsto u 2013. Oporavku ekonomije doprinela je i dobra po-ljoprivredna sezona. Manje povoljni događaji u Srbiji su slaba kreditna aktivnost banaka, loša situacija u građevinarstvu, pad prometa u trgovini na malo, fiskalni deficit i javni dug od 60 odsto BDP-a.

evropska banka za obnovu i razvojSrpski privredni rast 1,7 odsto

Prema novembarskoj prognozi Evropske banke za obnovu i ra-zvoj (EBRD) privredni

rast Srbije biće 1,4 odsto u 2013. i 1,7 odsto u 2014. godini. Fiskalni problemi i nenaplativi zajmovi koji čine 20 odsto ukupnih kredita ozbiljno utiču na privredu Srbije. EBRD se poziva na prognozu Međunarodnog monetarnog fonda da će budžetski deficit u 2013. iznositi između sedam i osam odsto BDP-a. EBRD je u maju 2013. predviđala privredni rast Srbije od 2,2 odnosno 1,9 odsto za 2013. i 2014, nakon pada od 1,7 odsto iz 2012. U regionu se očekuje prosečan privredni rast od 1,6 odsto u 2013. godini i 2,2 odsto u narednoj, delom zahvaljujući i

pozitivnim signalima iz evrozone. EBRD je snizio i prognozu privrednog rasta šireg regiona u tranziciji, koji obuhvata cen-tralnu Evropu, Rusiju, centralnu Aziju i južni i istočni Me-diteran na dva sa 2,2 odsto za 2013. U 2014. godini očekuje se rast od 2,8 umesto 3,2 odsto. Razlozi za slabiju regionalnu prognozu su kako ciklični – dugotrajno slaba inostrana tra-žnja, tako i strukturni – slab potencijal za rast, ograničeni izvori finansiranja investicija i nedovršene strukturne refor-me, pokazala je analiza EBRD.

međunarodni monetarni fondBoljitak u Srbiji 2016. godine

Pred srpskom ekonomijom su veliki izazovi, a najvažniji je smanjenje fiskalnog deficita, što je preduslov za postepeni ekonomski opo-ravak koji bi mogao da počne 2016. godine, procena je Međunarodnog monetarnog fon-

da (MMF). Glavni cilj je da se javni dug stavi pod kontrolu, tako da slede dve do tri godine smanjivanja fiskalnog deficita, pa bi od 2016. godine mogla da se očekuje stabilizacija i poče-tak rasta životnog standarda. Očekuje se da će deficit konsolidovanog budžeta Srbije dostići oko 7,5 odsto BDP u 2013 godini. Plan fiskalne konsolidacije koji je donela Vlada Srbije sadrži niz mera namenjenih vraća-nju javnih finansija na održive temelje, a značajne su izmene zakona o radu i privatizaciji, kao i obezbeđivanje održivosti penzionog sistema i reforma javne administracije. MMF, kao i druge međunarodne finansijske institucije, kon-statuje da je u Srbiji znatno porastao izvoz industrije, da je agrar u plusu i da inflacija jenjava, ali upozorava na visoku nezaposlenost, bezmalo 25 procenata, što je razlog za pove-ćanu brigu. Srbija, prema proceni MMF-a iz oktobra, u 2013. imaće stopu rasta (BDP) između 1,5 i dva odsto, koliko će se kretati i narednih nekoliko godina. Očekuje se povećanje BDP sa šest na osam hiljada dolara po stanovniku.

narodna banka srbijeInflacija ispod četiri odsto

Inflacija u Srbiji na kraju 2013. biće ispod če-tiri odsto, što je u granicama cilja koji je po-stavila Narodna banka Srbije (NBS), a takav trend se očekuje i naredne godine, procena je centralne banke. NBS je „ciljala“ inflaciju u

OD kRIZE DO OPORAVkA

33

ANAlIzE I ProGNozE

Srbiji na četiri odsto do kraja 2016. Međugodišnja inflacija u septembru 2013. iznosila je 4,9 odsto, a u oktobru je sma-njena na 2,2 odsto i privremeno je bila ispod donje granice cilja (četiri plus, minus 1,5 odsto). Ključni doprinos slablje-nju inflatornih pritisaka dale su mere monetarne politike, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, niska tražnja i relativna stabilnost kursa dinara. Dobra poljoprivredna se-zona u Srbiji i svetu i niži troškovi proizvodnje imali su kao rezultat niže cene neprerađene hrane i neznatan rast cena prerađene hrane. Takav uticaj cena hrane trebalo bi da se za-drži do sledeće poljoprivredne sezone. Zona evra je u drugom tromesečju izašla iz recesije i očekuje se nastavak održivog oporavka, što će se pozitivno odraziti na privredna kretanja u Srbiji i zemljama regiona. Ipak, na osnovu procene da će se mere fiskalne konsolidacije, kratkoročno, negativno odraziti na ekonomsku aktivnost, NBS je, projekciju rasta za 2014. revidirala na oko 1,5 odsto. Referentna kamatna stopa je u oktobru i novembru snižena za po 50 baznih poena, na 10 odsto, a očekuje se da će deficit tekućeg računa iznositi iz-među četiri i pet odsto BDP. Prema projekcijama NBS, u 2014. godini očekuje se relativno stabilan kurs dinara kao i 2013. rast investicija i neto izvoza.

maTBudžet odgovoran i realan

Predloženi budžet za 2014. sastav-ljen je odgovorno i realno, jer se prvi put prikazuje kompletan de-ficit koji će iznositi 7,1 odsto bru-to društvenog proizvoda (BDP), rekao je saradnik Ekonomskog

instituta Vladimir Vučkovich na predstavljanju najnovijeg broja ekonomskog biltena „Makroekonomske analize i tren-dovi” (MAT). Mali broj zemalja u svetu je predvideo budžetski deficit za iduću godinu veći od sedam odsto, i to su uglavnom zemlje pogođene ratovima ili imaju nestabilan politički si-stem. On je istakao da se u predlogu budžeta prikazuje sve što je ranije bilo „ispod crte“, a odnosilo se na garancije javnim preduzećima, na šta su ukazivale i međunarodne institucije. Budžet za 2014. godinu sadrži „minimum neophodnih mera i maksimum socijalne odgovornosti“ i odslikava plan koji je vlada odlučna da sprovede, a uključuje odgovorno ponašanje u javnom sektoru i rešavanje problema u bankama. Govoreći o slabostima budžeta, on je istakao da vlada nije bila dosledna u

uštedama, kako ih je najavljivala, a to se odnosi na subvencije i javne nabavke, pa će konsolidovani deficit u 2014. godini biti za 0,5 odsto veći nego ove godine. Uštede su učinjene, ali će ih novi troškovi „pojesti“. Kako je naglasio, subvencije preduze-ćima su smanjene, ali su povećane isplate javnim servisima. Ekonomista Stojan Stamenković je predložio Vladi Srbije da hitno pripremi plan za reprogramiranje javnog duga, jer postoji opasnost da 2017. godine devizne rezerve ne budu dovoljne za pokriće jednomesečnog uvoza robe i usluga. Po njegovoj proceni, iduće godine Srbija neće imati problem sa deviznim rezervama ni sa stabilnošću kursa, jer je predlogom budžeta za 2014. godinu planirano da se država zaduži za mi-lijardu evra više nego što je potrebno za pokriće deficita.

produktna berza novi sadDobra poljoprivredna sezona

Cene poljoprivrednih proi-zvoda u Srbiji trebalo bi da budu stabilne do naredne žetve i neće biti generator rasta troškova života ili in-

flacije. Srbija je jedna od retkih država, uvozno nezavisnih, od strateški važnih berzanskih proizvoda kao što su žitarice i ulja-rice, što joj daje mogućnost da intervencijama utiče na stabil-nost snabdevanja, pa i cene. U ekonomskoj 2013–2014. zemlja beleži dobre proizvodne rezultate. Pšenica sa prinosom od oko 2,68 miliona tona i kukuruz sa procenjenim rodom od oko 5,73 miliona tona, ne samo da će zadovoljiti potrebe domaće tražnje već će i otvoriti dobre izvozne perspektive. Pšenica će doneti re-kordan izvoz, dok se kukuruz, prema izvoznim podacima u ok-tobru i novembru, definitivno oporavlja od potpunog tržišnog kraha prošle godine. Takva situacija, izvoznike iz Srbije polako vraća na prestižnu poziciju referentnih izvoznika, ne samo u regionu već i šire, analiza je Produktne berze Novi Sad. Početkom decembra prosečna cena pšenice na berzi u Novom Sadu je oko 21 dinar po kilogramu bez PDV-a, soje 48 dinara po kilogramu, a kukuruza 16,10 dinara po kilogramu. S obzi-rom na aktuelne cene na referentnim svetskim berzama i na tržištima u okruženju, predviđanja su da su aktuelne cene neki maksimum i da ne treba očekivati značajnije promene do perioda sezonskih pomeranja cena, rekao je Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad.


34

ProPISI

Nema posredovanja bez ugovoraNovi zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti

Agencije neće moći da oglase nepokretnost bez prethodno zaključenog ugovora sa klijentom, a vlasnici i zaposleni u agenciji moraće u roku od 18 meseci da polože stručni ispit

Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je stu-pio na snagu 8. novembra, prvi je

zakon kojim se ova oblast uređuje u Sr-biji. Njegovo donošenje inicirala je Gru-pacija posrednika u prometu nepokret-nosti, jedna od 11 grupacija Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, sa željom da se oblast uredi i suzbije nelojalna konkurencija raširenog sivog tržišta. Red u ovoj oblasti je važan i za kupce, jer je, prema rečima Zdravka Je-lušića, potpredsednika PKS, rešavanje pitanja nepokretnosti ključno i za svaku porodicu i za svaku kompaniju.

Inicijativa za donošenje ovog zakona pokrenuta je u Privrednoj komori Srbi-je, a Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS, ističe dobru

saradnju Komore i Ministarstva za unu-trašnju i spoljnu trgovinu u procesu izra-de i donošenja zakona, kojim se „uvode standardi, saglasni direktivama EU, po-diže nivo usluga i konkurentnost“.

Prema rečima Damira Borića, pred-sednika Grupacije, zakon je stvorio okvir, a samoregulativa i rešavanje ne-doumica doprinosi njegovom boljem sprovođenju. Najznačajnija novina u poslovanju po novom zakonu jeste ugovor o posredovanju, koji mora da bude zaključen između agencije i nalo-godavca. Nalogodavcem se smatra vla-snik-prodavac nepokretnosti, kupac, zakupodavac, zakupac ili njihov puno-moćnik. Bez ugovora agencija ne sme da oglasi nepokretnost na prodaju. „Ugo-vor o posredovanju uvodi red u odnose

agencija sa nalogodavcem i sa oglašiva-čem“, kaže Nenad Đorđević, zamenik predsednika grupacije.

Zakonom o posredovanju u prome-tu i zakupu nepokretnosti predviđa se obaveza agencije da javno istakne opšte uslove poslovanja. Propisano je da će nadležno ministarstvo voditi registar posrednika, koji će biti javan. Takođe, vlasnik agencije ili zaposleni koji kod njega radi moraće ubuduće da imaju po-ložen najmanje četvrti stepen stručne spreme i stručni ispit, a posrednik će morati da ima važeći ugovor o osigura-nju i odgovarajući poslovni prostor.

Za polaganje stručnog ispita ostavljen je rok od 18 meseci. Uslovi polaganja biće regulisani podzakonskim aktom koji mora da se donese u roku od šest

35

ProPISI

Sprečiti krađujavnih uređaja

Ko plaća proviziju?

Do stupanja na snagu zakona, prodavci

stanova u Beogradu mogli su bez ikakve

obaveze da angažuju desetine agencija

da prodaju njihove stanove, kaže Alek-

sandra Kon.

Sada to nije moguće bez ugovora o posre-

dovanju. Ugovor se sklapa između agen-

cije i nalogodavca, a nalogodavac plaća

naknadu za posredovanje – proviziju, u

visini koja je ugovorena. Do sada, uobi-

čajena provizija bila je tri posto, ali zakon

je ne ograničava. U nekim slučajevima će

biti i šest odsto, negde dva posto, zavisi od

toga koju vrstu usluge tražite, kakvu ne-

kretninu prodajete, kaže Aleksandra Kon

i naglašava da sve mora da bude u cenov-

niku koji je javno istaknut u prostorijama

agencije.

Ugovorom o posredovanju može da se

predvidi i nadoknada troškova oglašava-

nja stanova, pokazivanja potencijalnim

kupcima, vađenje dokumentacije iz liste

nepokretnosti, u slučaju da ne bude posti-

gnut rezultat zbog kog je ugovor zaključen.

Ali samo ako je to ugovorom predviđeno i

u iznosu koji je predviđen cenovnikom.

meseci, a od njegovog usvajanja tokom godinu dana obaviće se testiranje. „Svi ostali članovi zakona počeli su da se pri-menjuju danom stupanja na snagu – 8. novembra“, istakla je Aleksandra Kon, član Predsedništva Grupacije posredni-ka u prometu nepokretnosti.

Za kršenje zabrane oglašavanja bez prethodno propisanog ugovora za-kon predviđa kazne koje se kreću od 100.000 do 500.000 dinara za pravno lice, 50.000 do 500.000 za preduzetni-ka. Na ovu kaznu može se dodati i kazna za odgovorno lice u preduzeću u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara kao i za-štitna mera zabrane vršenja posredova-nja u trajanju od jedne do dve godine.

Uprkos strožim uslovima poslovanja, učesnici panela su izrazili zadovoljstvo što novim zakonom „dobijaju profesiju“. Privredna komora Srbije započela je ak-tivnosti na edukaciji i pripremi članica Grupacije za polaganje stručnog ispita.

M. Stefanović

Na dnevni red Skupštine Srbije uvršten je predlog zakona o izmena-ma i dopunama Krivičnog zakonika, koji su inicirale „Železnice Sr-bije”, „Elektroprivreda Srbije” i „Elektromreže Srbije”. Ovaj predlog

je izdejstvovan zbog velikog broja krađa javnih uređaja, oštećenja i unište-nja uređaja prenosnog ili distributivnih sistema električne energije, uređaja infrastrukture i prevoznih sredstava u železničkom saobraćaju, čime se na-nosi višemilionska šteta, onemogućava se redovan rad ovih preduzeća, čija je delatnost od posebnog značaja za život građana i funkcionisanje privrede. Za proteklih 29 meseci na području srpskih železnica registrovano je 3.000 krađa delova od metala sa materijalnom štetom od oko 655 miliona dinara.

Sa ovim problemom Bugarska i Turska izborile su se kvalifikacijom kra-đe železničke imovine kao teškim krivičnim delom u zakonu, dok je Italija otišla najdalje i taj čin kvalifikovala kao teroristički akt. Najnoviji zahtevi članica Zajednice Evropskih železnica i infrastrukturnih kompanija (CER) glase da se krađa metala i bakarnih kablova sa železnice okarakteriše kao organizovani kriminal.

Takođe, neophodne su izmene i drugih zakonskih akata, koje se odnose na otkup sekundarnih sirovina, jer uglavnom na nelegalnim otpadima sekun-darnih sirovina završava ukradena železnička imovina.

u.S.

železnice Srbije izborilepromenu krivičnog zakona

36

ProPISI

licence i za firme i za radnikezakoni o detektivskoj delatnosti i privatnom obezbeđenju

Zakonska rešenja koja su rezultat inicijative i dugogodišnjih aktivnosti Udruženja za privatno obezbeđenje PKS predviđaju da se poslovi privatnog obezbeđenja mogu poveriti samo registrovanim, licenciranim firmama, čiji zaposleni imaju dozvole za rad i da se svaki ugovoreni posao mora prijaviti nadležnoj stanici policije

Gotovo sva privredna društva, kao i državne instituci-je u Srbiji, koriste usluge obezbeđenja, u sopstvenoj organizaciji ili angažovanjem privatnih kompanija.

Normativno regulisanje delatnosti, pored standarda, doneće i daleko veći stepen profesionalizacije i kvaliteta usluge, što mnogo znači vlasnicima kompanija kojima je stalo do dugo-ročnog održivog poslovanja. Cilj je i ostvarivanje većih pro-fita, kaže Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje PKS.

Javnost će nedvosmisleno znati podelu nadležnosti izme-đu javnog i privatnog sektora bezbednosti, kao i koje mere se primenjuju kroz institut javno-privatnog partnerstva u sek-

toru bezbednosti Republike Srbije (JPP). Prema rečima Mili-ćevića, usvajanje Zakona o privatnom obezbeđenju i Zakona o detektivskoj delatnosti početkom decembra tek je početak posla i predstoji implementacija i izrada podzakonskih akta. Pripremljeno je već dosta predloga podzakonskih akata, po uzoru na evropske kompanije, i zaposleni sada imaju 18 me-seci da se prilagode novoj regulativi. U svemu tome važna je dalja koordinacija aktivnosti udruženja i MUP-a.

Obezbeđenje uz licencu

Stožer zakonskih rešenja o privatnom obezbeđenju jeste propis da se privatnim obezbeđenjem mogu baviti samo firme

37

ProPISI

koje imaju licencu, a svaki zaposleni posebnu dozvolu za rad. Privatno obezbeđenje u Strategiji nacionalne bezbednosti od 2010. godine postalo je sastavni deo nacionalne bezbednosti, pored vojske, policije i drugih, što postavlja imperativ da jav-nost zna ko su poslodavci i zaposleni u kompanijama, kojima je država dozvolila da se bave tom osetljivom delatnošću.

Tako će konačno biti uveden red u ovoj oblasti i znaće se ko su ljudi i firme koji se bave tim poslovima, ko je profe-sionalno obavio posao, a ko je prekoračio ovlašćenja, zatim, da li se ovlašćeno ili neovlašćeno koriste podaci do kojih se došlo prilikom tehničkog ili fizičkog obezbeđivanja, kao i koji su podaci od javnog značaja i treba da budu transparentni, a koje informacije i kako zaštititi, jer spadaju u privatnost gra-đana, kaže Ðorde Vučinić, predsednik Odbora Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.

Niko neće moći na svoju ruku da zaključuje ugovore o obez-beđenju sa pojedincima, niti da angažuje radnike, bilo da su iz redova policije bilo iz redova vojske, nego će taj posao mora-ti da obavi preko registrovanih firmi. Svaki ugovoreni posao prijavljuje se nadležnoj stanici policije, koja će imati nadzor i uspostaviće se veće poverenje i sigurnost u firme koje se bave obezbeđenjem, objasnio je Vučinić.

„Zakon predviđa i da oni koji rade sa oružjem svake godine moraju na zdravstveni pregled, što će radnike izložiti većim troškovima, ali je, pre svega, reč o preventivnom rešenju. Troš-kovi licenciranja radnika pašće na teret radnika, jer je ta licenca njihova lična dozvola, sa kojom mogu menjati firme kad god po-žele. Ne verujem da će firme imati interes da plaćaju radnicima tu licencu, bez obzira na to što se opravdano može postaviti i pitanje ekonomskog položaja zaposlenih“, kaže Vučinić.

Otvara se i problem stručne spreme i stvaranja mogućnosti kvalitetnim i dobrim radnicima da se dokvalifikuju, dobiju licence i nastave da rade svoj posao.

Veća cena rada

Predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sek-toru bezbednosti Republike Srbije, Dragiša Jovanović smatra da je neophodno da vlasnici firmi i korisnici usluga shvate da je došlo vreme da se cena rada, koja je sada ispod dva evra po satu i najniža je u Evropi, bar približi prosečnim cenama rada u 34 evropske države, koje su oko devet evra po satu. Samo tako može se izaći iz sive zone poslovanja, koja i te kako opte-

rećuje privatno obezbeđenje u Srbiji, ističe Jovanović.I pored teške ekonomske krize i restriktivnog budžeta za

2014. godinu, država u znatnoj meri može doprineti efika-snijoj primeni zakona, naročito kroz programe učešća u fi-nansiranju poslodavaca u obučavanju, licenciranju i novom zapošljavanju u oblasti privatnog obezbeđenja. Menadžeri kompanija u sektoru bezbednosti imaće pravo na subvenci-je za obuku i licenciranje kadra, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Neka istraživanja govore da, od procenjenog ukupnog broja angažovanih u pružanju usluga obezbeđenja koji iznosi oko 60 hiljada, najmanje polovinu tre-ba prevesti u legalne tokove, odnosno prijaviti na obavezno socijalno osiguranje, ukazuje Jovanović.

Dragan Trivan, predsednik Grupacije za detektivsku delat-nost PKS, kaže da je i ta struka dobila kvalitetan zakon, a da će ga usklađivati sa praksom u poslovanju.

Bezbednosni ambijent za oporavak privrede

Benefit od zakonskog uređenja ove oblasti imaće država, zaposleni i klijenti. Na pitanje da li i kako ovi zakoni utiču na ostatak privrede, Dragiša Jovanović kaže da se uticaj nor-mativnog i doktrinarnog uređenja privatnog obezbeđenja mora pozitivno odraziti, pre svega, na uvećanje društvenih resursa u suprotstavljanju rizicima u svim uslovima, naroči-to u vanrednim situacijama. Odavno je u razvijenim država-ma, a odskoro sve više i u Srbiji, razvijena svest da ulaganje u bezbednost nije trošak, nego rentabilna investicija. Zato je normativno uređenje ove oblasti svojevrsna šansa za nova za-pošljavanja i stvaranje bezbednosnog ambijenta za privredni oporavak.

„Svi znamo da se, naročito u krizi, pre ulaže u izgradnju fabrika i zapošljavanje, nego u bezbednost. Nažalost, svedo-ci smo da je i takve investicije oduvek, pa i danas, neophod-no štititi i spolja i iznutra. Od dobro uspostavljenog sistema obezbeđenja, stepena opremljenosti i obučenosti zavisiće održivost poslovanja, ljudski životi i imovina, naročito kritič-na infrastruktura važna za odbranu zemlje”, kaže Jovanović.

N. Mitrović

Najniža cena i najpovoljnija ponuda

Sva zakonodavstva u svetu, kada su u pitanju javne nabavke dobara,

uglavnom propisuju dva kriterijuma za izbor ponuđača: najniža po-

nuđena cena i ekonomski najpovoljnija ponuda. U toku je priprema

direktive Evropske komisije, po kojoj će za nabavke usluga privat-

nog obezbeđenja ekonomski najpovoljnija ponuda biti obavezan kri-

terijum. Izrađen je priručnik u kojem je detaljno razrađena meto-

dologija za izbor najbolje vrednosti, jer je u procesu nabavke usluge

privatnog obezbeđenja najkomplikovanije utvrditi kvalitet, poseb-

no ako se naručilac rukovodi kriterijumom najniže ponuđene cene.

Udruženje za privatno obezbeđenje PKS već tri godine organizo-

vano promoviše i edukuje zainteresovane strane u primeni te me-

todologije u Srbiji. Logično je da svi nastoje da kvalitetan proizvod

ili uslugu kupe po što je moguće nižoj ceni. Pitanje je, kako se, pri

donošenju odluke o kupovini, uveriti u stvarni kvalitet?

Čuvanje tajne

Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je

prilikom skupštinske rasprave o zakonima o detektivskoj delatnosti

i privatnom obezbeđenju da je cilj da te službe budu profesionalne

i odgovorne u sistemu nacionalne bezbednosti. Te službe treba da

imaju iste obaveze kao i državni sektor bezbednosti, kao što je, na

primer, obaveza čuvanja tajne.

Dačić je naveo da u firmama koje se bave privatnim obezbeđenjem u

Srbiji radi oko 50.000 naoružanih ljudi i da je zato potrebno tu oblast

dobro pravno urediti radi sprečavanja zloupotreba. Tržište privatnog

obezbeđenja u Srbiji vredi 150 miliona evra i u toj oblasti registrova-

no je 3.000 firmi, ali se ne zna koliko njih radi.

38

SvET NA kvArTAl

BuDžET Eu zA 2014.

Institucije EU dogovorile su 12. no-vembra budžet za 2014. godinu, pre-ma kome će ukupna potrošnja biti 135,5 milijardi evra, za oko šest odsto niža u odnosu na 2013. Predviđena su dodatna sredstva za borbu protiv ne-zaposlenosti do 3,9 milijardi evra za otvaranje novih radnih mesta i obuku za 19 miliona mladih Evropljana bez posla. Najveći deo budžetskih sred-stava, oko dve trećine, biće potrošen na subvencije za evropske poljopri-vrednike i investicione projekte, kao što su izgradnja puteva u siromašni-jim centralnim i istočnim članicama EU. Da bi budžet stupio na snagu, mo-raju da ga odobre ministri EU, a zatim Evropski parlament.

kAzNA zBoG NAMEŠTANjA kAMATA

Evropska unija kaznila je osam finan-sijskih grupacija sa rekordnih 1,7 mi-lijardi evra zbog manipulisanja evrop-skom međubankarskom kamatnom stopom Euribor i njenim japanskim ekvivalentom Tibor. Dojče banka, upletena u nameštanje obe stope, ka-žnjena je sa 725 miliona evra, a fran-cuski Sosijete ženeral sa 446 miliona evra zbog nameštanja Euribora. Bri-tanska banka RBS kažnjena je sa 391 milion evra, dok je „Barkliz“ zaradio „imunitet” i neće platiti finansijsku kaznu jer je Evropskoj komisiji ukazao na postojanje kartela. Švajcarski UBS izbegao je kaznu zbog nameštanja Ti-bora takođe zbog otkrivanja skandala Evropskoj komisiji. Kazne za Dojče banku, Sosijete ženeral i RBS umanje-ne su za deset odsto zbog saradnje u istrazi koja je u toku u evropskim ban-kama Kredi Agrikol, HSBC i američ-

kom „Morganu”. Zbog manipulisanja japanskom međubankarskom stopom, „Morgan” je kažnjen sa 80 miliona evra, Sitigrup sa 70 miliona, a britan-ska brokerska kuća „RP Martin” sa 247.000 evra. ŠvAjcArcI NAjBoGATIjI NA PlANETI

Uprkos globalnoj krizi, Švajcarska je i dalje najbogatija zemlja na planeti. Prosečna imovina po stanovniku u Švajcarskoj je 513.000 dolara, što je skoro 10 puta više od svetskog prose-ka. Na listi najbogatijih, iza Švajcara-ca nalaze se Australijanci sa 403.000 dolara u proseku, a na trećem mestu su Norvežani sa 380.000 dolara. Sle-de Luksemburg sa 315.000 dolara po stanovniku, SAD sa 301.000 dolara i Švedska sa 299.000 dolara. Na sedmom i osmom mestu, s jednakim prosečnim bogatstvom po stanovniku nalaze se Francuska i Singapur, jedina zemlja sa Istoka na listi najimućnijih, s proseč-nom imovinom vrednom 296.000 dola-ra. U top 10 ušle su Belgija i Danska sa 256.000, odnosno, 255.000 dolara po stanovniku.

FolkSvAGEN NAjvIŠE ISTrAžujE

Nemački proizvođač automobila Folk-svagen prvi je u svetu po kompanijskim investicijama u istraživanje i razvoj. Prošle godine, za istraživanje i razvoj izdvojio je 9,5 milijardi evra, a drugo mesto zauzeo je južnokorejski proizvo-đač elektronike Samsung elektroniks, sa investicijama vrednim 8,3 milijarde evra. Među prvih deset je i pet firmi iz SAD, dve iz Švajcarske i jedna iz Japa-na. Ukupne investicije evropskih firmi u istraživanje i razvoj prošle godine su povećane za više od šest odsto. Evrop-ska komisija je upozorila da Evropa i da-

lje zaostaje za SAD, gde su ulaganja u tu svrhu povećana za više od osam odsto.

SAMSuNG – NAjvIŠE NovcA u rEklAMu

Kompanija Samsung u 2013. godini na reklamu uređaja potrošačke elektroni-ke potrošiće čak 14 milijardi dolara ili 5,4 odsto ukupnih prihoda kompanije. Samsung je sa tim sredstvima koje iz-

dvaja za marketing zauzeo prvo mesto na listi 20 svetski najbogatijih kompa-nija. Marketing je upravo jedan od fak-tora koji je Samsung doveo na mesto na kome se danas nalazi, a ovaj korejski proizvođač to skupo plaća. Ulog se i te kako isplatio jer je kompanija postala uverljivo najveći proizvođač smartfon, ali i običnih mobilnih telefona. Kompa-nija Epl na marketing troši tek 0,6 od-sto prihoda.

AvIoNI vrEDNI 25 MIlIjArDI DolArA

Etihad ervejz je, na sajmu avio-indu-strije u Dubaiju naručio od kompanije Boing, 56 novih aviona, uključujući 25 dugolinijskih putničkih aviona tipa 777X sa kapacitetom za prevoz 350 do 400 putnika, koji još nije predstavljen. Vrednost porudžbine, koja obuhvata i opciju kasnije kupovine 26 aviona po unapred dogovorenoj ceni, iznosi 25 mi-lijardi dolara. Među naručenim avioni-ma je 30 letelica „boing 787–10 drimlaj-

okToBAr – DEcEMBAr 2013.

39

SvET NA kvArTAl

nera”, što Etihad čini najvećim kupcem tog tipa aviona u svetu, kada se uzmu u obzir i prethodne porudžbine 41 takvog aviona. cENTAr ISlAMSkE PrIvrEDE

Dubai je najavio ambiciozni plan da do 2016. godine postane glavni centar za poslove koji slede islamske principe, od oblasti bankarstva i osiguranja do pre-rade hrane, turizma i obrazovanja. Na svetskom nivou, sektor islamske ekono-mije raste godišnjim tempom između 10 i 15 odsto. Islamska ekonomija obuhvata halal prehrambene proizvode i turizam, kulturu i obrazovanje koji su u saglasju sa islamom, kao i finansijske instrumen-te i osiguranje koji poštuju šariju.

GAS Iz ŠkrIljAcA

Vlada Ukrajine, kompanija Nadra Ole-skaja i američka kompanija Ševron pot-pisali su sporazum o zajedničkoj pro-izvodnji gasa iz škriljaca na Oleskom platou čije se rezerve procenjuju na 2.980 milijardi kubnih metara gasa. Godišnja

proizvodnja gasa na tom nalazištu biće osam do deset milijardi kubnih metara. Sporazumom je predviđeno da u počet-nom periodu Ševron uloži 350 miliona evra u istraživanje gasa iz škriljaca u La-vovskoj i Ivano-frankovskoj oblasti. Uku-pne investicije u proizvodnju gasa mogle bi da premaše 10 milijardi dolara, a biće otvoreno 10.000 do 15.000 radnih mesta.

kIPAr PrIvATIzujE DržAvNA PrEDuzEĆA

Prezaduženi Kipar privatizovaće dr-žavna preduzeća u okviru nastojanja da prikupi 1,4 milijarde evra, što je jedan od uslova iz paketa pomoći dogovore-nog sa međunarodnim kreditorima. Za dve godine, državna telekomunikaciona kompanija CYTA prva će biti na prodaji. Nakon toga, sledi prodaja energetskih kompanija i luka. Od kiparske vlade za-htevano je da izradi plan privatizacije kako bi dobila tranšu od 180 miliona evra iz paketa vrednog 10 milijardi evra. U zamenu za dodeljivanje paketa pomo-ći, međunarodni kreditori su tražili od Kipra da ugasi drugu najveću banku, Laiki, kao i da skreše depozite veće od 100.000 evra u Banci Kipra. Najavljena

privatizacija namenjena je prikupljanju jedne milijarde evra do sredine 2016. godine, kao i dodatnih 400 miliona evra do 2018. godine, a ta sredstva biće isko-rišćena za smanjenje nivoa javnog duga.

kuBANSkA PrEDuzEĆA NA TržIŠTu

U 12 kubanskih državnih preduzeća uvedeno je poslovanje na tržišnim prin-cipima, kao deo reformi u cilju unapre-đenja privrede. Vladin plan prelaska na tržišnu ekonomiju obuhvata velike dr-žavne firme iz sektora crne metalurgije, zatim fabrike za proizvodnju parfema, soli i baterija za automobile. Mera vlade koja je u eksperimentalnoj fazi trebalo bi od januara 2014. da bude primenjena i na ostala kubanska preduzeća. Vlada je već restrukturisala više ključnih sekto-

ra, kao što su farmaceutska industrija i šećerane, formiranjem udruženih pre-duzeća.

ruSIjA GrADI NuklEArkE u jAr

Projekat ruske državne korporacije Ro-satom i vlade Južnoafričke Republike (JAR), vredan bezmalo 50 milijardi do-lara, predviđa izgradnju osam energet-

skih blokova snage 1,2 gigavata u JAR. Jedan reaktor košta oko pet milijardi dolara. Rusija je zainteresovana za pro-širenje saradnje sa JAR i spremna je da ponudi najsavremenije tehnologije iz-gradnje nuklearnih elektrana, koje su u potpunosti u skladu sa postfukušim-skim standardima. JAR planira da do 2030. poveća udeo nuklearne energije u zemlji sa pet na 25 odsto. Puštanje u rad novih nuklearnih elektrana planirano je 2023. godinu.

rWE oTPuŠTA rADNIkE u vB

Nemački energetski gigant RWE plani-ra da ugasi 1.460 radnih mesta u filijali u Velikoj Britaniji. Oko hiljadu radnih mesta u administraciji biće preseljeno u Indiju i povereno filijali Tata kon-saltensi servisis. Nemačka energetska

grupacija je ranije najavila gašenje 6.750 radnih mesta u Evropi u naredne dve godine kako bi se prilagodila teškoj krizi koja pogađa i evropski energetski sektor.


40

EvroPSkA AGENDA

Da se čuje glas privrednika Privreda u procesu integracije Srbije u Eu

Put Srbije prema članstvu u Evrop-sku uniju (EU) ima dva velika izazova. Država je u obavezi da

u potpunosti prilagodi svoje propise i politike sa evropskim, a privreda ima zadatak da osnaži svoje kapacitete kako bi izdržala veliki pritisak konkurencije na jedinstvenom evropskom tržištu.

Strateško opredeljenje Privredne ko-more Srbije (PKS) jeste puna podrška procesu integracije u EU, uz pažljivo kreiranu dinamiku koja će omogući-ti održivost procesa pristupanja. PKS pomaže privredi, odnosno, svojim čla-nicama da maksimalno iskoriste nove mogućnosti i savladaju izazove regula-

tornog i tržišnog okruženja, ali i drža-vi, u postepenoj harmonizaciji propisa i politika, rekla je Dušanka Samardžić, savetnica predsednika PKS za evropske integracije.

Zastupanje i usluge privredi

U tom pravcu PKS sprovodi aktiv-nosti kao što su – zastupanje interesa privrede u procesu evropskih integra-cija prema institucijama Srbije i EU, edukacija u skladu sa zahtevima evrop-skog tržišta i harmonizovanih propisa i politika i direktno pružanje usluga preduzećima u cilju korišćenja mnogih benefita evropskih integracija.

Kod zastupanja interesa privrede, ključni proces koji nam predstoji jeste pregovaranje o pristupanju Srbije u EU. Tokom pregovora Srbija će usvojiti nova tehnička pravila za proizvodnju i pla-sman robe i usluga, potom zaštite život-ne sredine, poljoprivrede, zaštite kon-kurencije, kontrole državne pomoći, koji će imati značajne efekte na srpsku privredu. PKS se dogovorio sa Vladom Srbije da u svim oblastima gde postoji značajan efekat na poslovni ambijent budu uključeni i predstavnici Komore, objasnila je Samardžić.

Uključivanje Komore u pregovaračke strukture omogućiće da se glas privre-

Privredna komora Srbije će uvažavati stavove privrede prilikom definisanja dinamike prihvatanja evropskih propisa i politikakao i ključnihprioriteta za kojeće Srbija tražitiprelazne rokove,kako bi seobezbedilaodrživost pregovora, oprimalnost procesa i minimizirali ekonomski troškovi

41

de čuje u definisanju dinamike prihvatanja evropskih pro-pisa i politika, kao i ključnih prioriteta za koje će Srbija tra-žiti prelazne rokove. Na taj način, obezbeđuje se održivost procesa pregovora jer se minimizuju ekonomski troškovi, a obezbeđuje optimalnost procesa za privredu.

Seminari o sektorskim politikamaPored pregovora, istakla je Samardžićeva, PKS prati i

učestvuje u aktivnostima sprovođenja Sporazuma o stabi-lizaciji i pridruživanju, čija primena predstavlja prvi korak ka uključivanju u jedinstveno evropsko tržište. Od 2014. godine sve carine i količinska ograničenja na uvoz indu-strijskih proizvoda iz EU se konačno ukidaju, a slično je za najveći broj poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Srbija je preuzela obavezu i da uskladi propise i politike iz oblasti, ključnih za ekonomsku integraciju Srbije u EU, kao što su zaštita konkurencije, kontrola državne pomoći, javne nabavke i slično.

U pogledu edukacije, PKS organizuje seminare za svoje članice o sektorskim politikama EU u saradnji sa Biro-om Evropske komisije za tehničku pomoć i razmenu in-formacija, kao i info dane, namenjene privrednicima sa idejom da se ojača veza između nauke i privrede, kako bi se mala i srednja preduzeća podstakla na korišćenje dostupnih nacionalnih i EU fondova. Do danas, stotine seminara organizovano je kako u Beogradu, tako i gra-dovima po Srbiji.

Takođe, mnoga preduzeća nam se obraćaju za pomoć, kada je u pitanju primena evropskih propisa, prijavljivanje za evropske programe i fondove, povezivanje sa privredom u Evropi. U cilju unapređenja ovih usluga, PKS je od 1. januara 2011. godine punopravni član Evropske mreže preduzetniš-tva, najveće evropske mreže za podršku malim i srednjim preduzećima, posebno u oblasti internacionalizacije i inovi-ranja poslovanja, preko partnerstva, informisanja i stručne pomoći, podsetila je savetnica predsednika PKS.

D. vuković Georgijev

EvroPSkA AGENDA

Sa PKS kroz propise EU

Portal PKS obiluje informacijama za privrednike u formi koje se

lako mogu primeniti. Na primer, proces snižavanja carina za uvoz

proizvoda iz EU dostupan je u bazi carinskih tarifa. Privrednici

mogu da pogledaju i vodič za primenu pravila o poreklu robe koja

će im omogućiti preferencijalni status u izvozu u EU. U saradnji sa

partnerima iz Belgije, pripremljen je i osnovni vodič kroz propise

EU u određenim oblastima. Privrednici za sve upite mogu se obra-

titi jedinstvenom servisu PKS na adresu: [email protected]

42

rEGIoN

regionalni konzorcijumiza globalne poslove

Priprema za jedinstveno tržište

Zemlje jugoistočne Evrope udružene oko CEFTA sporazuma mogu da postanu atraktivnije za strana ulaganja i unaprede konkurentnost domaćih privreda i čitavog regiona, povezivanjem kompanija u konzorcijume i klastere radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima

Zemlje jugoistočne Evrope udružene oko CEFTA sporazu-ma mogu da unaprede konkurentnost domaćih privreda i čitavog regiona, povezivanjem kompanija u konzorci-

jume i klastere radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima, najviše onih država sa kojima je razvijena slobodna trgovina.

Građevinarstvo, metalski i elektro sektor nose veliki potenci-jal za angažman na tržištima nekadašnjih sovjetskih republika i arapskog sveta. Pozitivan je primer konzorcijuma Feniks koji su pre dve godine osnovale građevinske kompanije i proizvo-đači građevinskog materijala iz Srbije i Slovenije, a u toku su aktivnosti intenziviranja saradnje i uključivanja građevinske operative Bosne i Hercegovine i Makedonije, rekao je Mitar Pržulj, direktor Biroa PKS za regionalnu saradnju.

Članice rastu u klasteru

Veoma su interesantne i kooperacije u proizvodnji delova za automobilsku industriju, šinskih vozila i poljoprivrednih ma-šina kao i, učešće na tenderima za projekte energetske i sao-braćajne infrastrukture i ekologije. Atraktivni sektori za re-gionalno povezivanje kompanija CEFTA su i industrija hrane, drvna, hemijska i farmaceutska industrija. Klasteri su, naveo je Pržulj, sve interesantniji na tržištu regiona, EU i istočnih zemalja. Povezivanje auto-klastera Srbije, Hrvatske, Sloveni-je i Bosne i Hercegovine biće značajno za tržište auto-delova i komponenti, ali i povećanje konkurentnosti članica. Kroz klastere kompanije razmenjuju iskustva i tehnološka rešenja, planiraju zajedničke nastupe na sajmovima u inostranstvu, definišu zajedničke projekte i ciljeve, kao što je, na primer, sa-radnja sa Fijatom i drugim auto-kompanijama.

Klaster Biopom u koji su se udružile kompanije, proizvođači poljomehanizacije, ima velike perspektive na tržištima Sred-njeg i Bliskog istoka, Etiopije, Južnoafričke Republike i drugih država Afrike.

Značajna prednost Srbije je i jedinstven Sporazum o slobod-noj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, tržištem od 270 miliona stanovnika, gde se 99 odsto srpske robe izvozi bez carina. Zahvaljujući sporazumu, na rusko tržište bez ca-rine izvoze slovenačke kompanije koje su investirale u Srbiji – Gorenje, Helios, JUB, Impol Seval, Kolpa San jer proizvodi imaju status robe domaće proizvodnje, objasnio je Pržulj.

Dunavska strategija i prekogranični projekti

Unapređenje bilateralnih odnosa i privredne saradnje zema-lja CEFTA doprineće stabilnosti u regionu i stvaranju uslova za bržu integraciju privreda u evropske strukture, što je svima i zajednički cilj. Veliku ulogu u tim procesima imaju iskustva

43

rEGIoN

Slovenije i Hrvatske, nekadašnjim članicama CEFTA, a sada EU, najpre u primeni tehničkih standarda i direktiva, defini-sanju i realizaciji projekata, uz korišćenje finansijskih sred-stava evropskih fondova.

Dunavska strategija je velika šansa za formiranje velikih zajedničkih kompanija iz CEFTA regiona. Srbija, sa 588 ki-lometara toka Dunava, obuhvata četvrtinu plovnog puta te velike evropske reke zbog čega je dobra lokacija za intermo-dalni punkt za rečni, železnički, avio i drumski saobraćaj, kao logistički centar za jugoistočnu Evropu.

I projekti prekogranične saradnje nude velike moguć-nosti za napredak regiona. Srbija sa susedima sprovodi 43 IPA projekta prekogranične saradnje iz različitih sektora. Ukupna vrednost projekata je 8,7 miliona evra od čega EU finansira 84,5 odsto.

Srbija sa Republikom Srpskom sarađuje na projektu „Po-drinje“ koji predstavlja neku vrstu konkretizacije specijal-nih odnosa između dve zemlje. Programom je obuhvaćena saradnja u više oblasti – infrastruktura, poljoprivreda, tu-rizam, energetika, podrška malim i srednjim preduzećima, zdravstvo, kultura, obrazovanje. Prioriteti u saradnji su re-konstrukcija mostova Ljubovija–Bratunac i Bajina Bašta – Skelani, rehabilitacija lokalne i regionalne infrastrukture. U sklopu aktivnosti angažovane su privredne komore Srbije i Republike Srpske, kao i regionalne i područne komore koje gravitiraju ka reci Drini.

Četvrtina izvoza ide u region

CEFTA tržište je značajno za privredu Srbije jer se četvr-tina srpskog izvoza plasira u tom regionu, dok je uvoz manji od 10 odsto ukupnog srpskog uvoza, pa Srbija u razmeni be-leži značajan suficit. Ukupna razmena Srbije sa CEFTA re-gionom prošle godine iznosila je 4,4 milijarde dolara. Izvoz je vredeo 2,9 milijardi , uvoz 1,5 milijardi, a suficit oko 1,4 milijarde dolara.

Prednost CEFTA, kao tržišta ne tako male veličine u evrop-skim okvirima, jeste i to što svaku od potpisnica sporazuma čini atraktivnijom za strani kapital. CEFTA je, na neki način, i predvorje priključenja EU, jer zajedničko tržište privred-

no sličnih ekonomija može da posluži kao poligon za testira-nje spremnosti ulaska u otvorenu tržišnu utakmicu. CEFTA danas čine – BiH, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Moldavija. Unutar CEFTA brže i efikasnije rešavaju se pro-blemi u privrednoj saradnji, a pozitivan je primer međusobno priznavanje između Srbije i BiH veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih uverenja. Pokrenuta je i inicijativa za prizna-vanje sertifikata i uverenja akreditovanih laboratorija za in-dustrijske proizvode, naveo je Pržulj.

Jedna od značajnih prednosti CEFTA sporazuma je pri-mena dijagonalne kumulacije porekla robe, koja nije dovolj-no iskorišćena, a može da se proširi i sa panevromediteran-skom zonom.

Primenom dijagonalne kumulacije, kompanija Aleksandrija iz Zvornika ima mlinsku proizvodnju u Srbiji u Čurugu, pro-dajne objekte u Crnoj Gori i slobodan plasman konditorskih proizvoda na celom CEFTA tržištu. Kompanija Vino Župa, Aleksandrovac, prisutna je najviše na tržištu BiH, kupila je deo proizvodnih pogona Hepoka u Mostaru. Sa poslovnim partnerom iz Sarajeva organizovana je zajednička proizvod-nja vina i bezalkoholnih pića i podizanje novih zasada vino-grada. Jedan broj vinarija iz Srbije nabavlja grožđe iz Make-donije, prerađuje ga i plasira na tržište CEFTA.

Dragana vuković Georgijev

Feniks gradi stadion za svetsko prvenstvo

Građevinski konzorcijum Feniks se bavi niskogradnjom i visokogradnjom, okuplja oko 50

kompanija iz Slovenije, Srbije i BiH, zapošljava 35.000 radnika, a realizovao je projekte vred-

ne više od šest milijardi evra.

Konzorcijum gradi objekte i infrastrukturne sisteme kao što su hoteli, škole, banke, po-

slovni i tržni centri, hipermarketi, restorani, rezidencijalni kompleksi, industrijski objekti,

sportske hale, saobraćajnice, železničke stanice, aerodromi. Značajnije reference Feniksa su

Ruska banka, hotel Interkontinental i Federalni toranj u Moskvi, Kampinski u Portorožu,

šoping-centar Pevec u Banjaluci, restoran Kob Džouns u Sidneju, Hidroelektrana Đerdap

i Rafinerija u Pančevu, Olimpijski stadion u Kijevu i drugi. U toku je realizacija investicija

u izgradnju fudbalskih stadiona u Ruskoj Federaciji za Svetsko prvenstvo 2018. godine, a u

planu su ulaganja u Kuvajtu, Sloveniji, Srbiji.

Forum privrednih komora CEFTA

U Sarajevu je 18. i 19. novembra 2013. godine održan 7. Forum

privrednih komora CEFTA regiona. Na skupu su razmatrana pita-

nja od zajedničkog interesa i mogućnosti unapređenja saradnje, a

predstavnici PKS izneli su niz predloga i preporuka.

Proizvodnja organske hrane u CEFTA regionu, dosledno spro-

vođenje sporazuma o priznavanju sanitarnih, fitosanitarnih i

veterinarskih sertifikata, zajednički nastupi na tržištima trećih

zemalja, efikasnije bilateralno rešavanje necarinskih barijera, bo-

lja saradnja carinskih službi i liberalizacija tržišta usluga, bile su

neke od preporuka PKS na sarajevskom Forumu.

44

zEMljA PArTNEr

45

Tradicionalni topli, prijateljski od-nosi Srbije i Indije jak su temelj za poboljšanje ekonomskih odnosa.

Indijske kompanije veoma su zaintere-sovane za saradnju, posebno u oblasti energetike, poljoprivrede i infrastruk-ture. Sa druge strane, veoma važno za srpske kompanije je da se same predsta-ve u Indiji, kaže Narinder Čauhan, nova ambasadorka Indije u Beogradu.

Poseta Privrednoj komori Srbije od-mah po dolasku u Srbiju svedoči o prio-ritetima njene misije. O tome kako vidi Srbiju, o želji i predanom radu da se dve ekonomije približe, indijska ambasa-dorka, visokocenjeni diplomata u me-đunarodnim krugovima, govorila je za

„Novi korak”. Odlučna i jasna u svemu što želi da postigne u Srbiji, ambasador-ka Narinder Čauhan uverena je u brze rezultate.

posle četiri meseca misije u srbiji, ka-kvi su vaši utisci?

Srbija je relativno mala zemlja, ali sa ekonomijom u razvoju. Po mom mi-šljenju, ova zemlja ima potencijal da postane kapija ne samo Balkana, već i čitave Evrope i ZND, zbog visoko kvali-tetne, dobro obrazovane i jeftine radne snage, povoljnog geografskog položaja, dostupnosti osnovne infrastrukture, jake političke volje, povoljnog poreskog režima, pozitivnog ekonomskog rasta i sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ru-sijom, Evropskom unijom, CEFTA regi-onom, EFTA, Turskom, Kazahstanom i Belorusijom.

vi ste iskusan diplomata, ali i strateg. kako vidite budućnost političkih, ali, pre svega, ekonomskih odnosa srbije i indije ?

Odnosi između Srbije i Indije su tra-dicionalno topli i prijateljski još od vre-mena Nehrua i Tita, a i dalje crpe snagu iz tih jakih temelja. Danas, vođe obe zemlje veoma su zainteresovani da bo-gatu političku volju pretvore u snažne ekonomske odnose - i sama radim u tom pravcu. prilikom susreta sa predsednikom privredne komore srbije Željkom ser-tićem, naveli ste niz oblasti u kojima planirate unapređenje saradnje srbije i indije. koje su to oblasti i kako ćete to sprovesti ?

Poboljšanje ekonomskih odnosa iz-među Indije i Srbije je moj prioritet. U

Beograd sam došla 24. jula 2013. godine uveče, a već 26. jula posetila sam Pri-vrednu komoru Srbije i imala sastanke sa predsednikom i ostalim zvaničnici-ma Komore. Tokom sastanka, diskuto-vali smo o mogućnostima za poboljša-nje saradnje uključujući i potencijal za uspostavljanje zajedničkih investicija u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji, ICT, biotehnologiji, tekstilu, farmaciji i drugim.

Od dolaska u Beograd, svakodnevno obaveštavam zvaničnike privrednih komora u Indiji i kompanije, ukazujući na potencijal srpske privrede. Indijske kompanije pokazale su interes, među-tim, veoma je važno za srpske kompa-nije da se same predstave u Indiji. Pri-vredna komora Srbije je prihvatila naš predlog i vodiće privrednu delegaciju u Indiju, od 24. do 30. januara 2014. godine. Delegacija će učestvovati na Samitu u Bangaloru od 27. do 29. janu-ara. Samit o partnerstvu obezbediće platformu za rasprave među ključnim učesnicima – političkim, institucio-nalnim, poslovnim, medijskim i aka-demskim. Privredna komora Srbije or-ganizovaće i predstavljanja u velikim gradovima Indije - Delhiju, Mumbaiju, Ahmadabadu i Bangaloreu. Mi orga-nizujemo sastanke sa predstavnicima vlade, privrednih komora i preduze-ćima u svim ovim gradovima kako bi maksimalno iskoristili mogućnosti za poboljšanje ekonomskih odnosa Indije i Srbije.

Organizujemo i opšti sajam u okviru 81. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu od 20. do 26. maja 2014, na kome će učestvovati indijska pre-duzeća iz različitih sektora, kao što su poljoprivredno prehrambeni, hemijski,

zEMljA PArTNEr

dve decenije rasta zasnovanog na znanju

Narinder Čauhan, indijska ambasadorka u Beogradu

Svakodnevno obaveštavam komore u Indiji o potencijalima srpske privrede, ali je važno da se srpske kompanije same predstave, pa smo sa PKS organizovali učešće privredne delegacije na Samitu o partnerstvu u Bangaloru, kaže Narinder Čauhan, indijska ambasadorka u Beogradu

46

farmaceutski, automobilski, IT, tekstil-ni i poljoprivredna mehanizacija, inže-njerska roba. Verujem da će ovi koraci obezbediti potrebno gorivo za poboljša-nje ekonomskih odnosa.

U kojim oblastima bi se najpre mogli očekivati rezultati ?

Izgradnja IT parka u Inđiji, u koji je uložila Ambassy Grupa, najveća je indijska investicija u Srbiji. To jeambi-ciozan projekat čija je vrednost proce-njena na oko 650 miliona dolara kada sve faze projekta budu završene. Prva faza je već okončana. IT Park u Inđiji je strateški pozicioniran na raskrnici Zapadne i Istočne Evrope, Panevrop-skog koridora 7 i 10. Kamp će uklju-čivati i IT poslovni prostor, centar po-dataka i IT akademiju i ima potencijal da postane IT centar u Srbiji. Počasna indijska ministarka, prilikom nedavne posete IT parka u Inđiji istakla je da je namera Indije da ustupa svoje struč-njake u IT sektoru i drugim sektorima, koji se zasnivaju na znanju, tako što će osnivati centre izvrsnosti. Radim in-tenzivno na nekoliko različitih sektora i očekujem rezultate.

Tim naučnika iz Indije posetiće Srbi-ju radi definisanja polja u kojima mogu da sarađuju i osnivaju centre izvrsnosti. Uskoro će se sastati Mešoviti Komitet na osnovu Sporazuma o poljoprivredi, radi razmatranja mogućnosti zajedničkih ulaganja. Delegacija srpske odbrambe-ne industrije pozvana je da učestvuje u Defexpo u Indiji u februaru. Zajednički komitet za ekonomsku saradnju počet-kom 2014. radiće na otklanjanju barijera u trgovini. Pregovara se i o sporazumu o kulturnoj saradnji. Nekoliko kompanija

iz Indije zainteresovano je da usposta-vi strategijsko partnerstvo. Tri indijska proizvođača traktora „TAFE“, „Mahin-dra“ i „Sonalika“ već posluju u Srbiji. Mahindra radi u Novom Sadu, a oče-kuje se da „Sonalika“ počne izgradnju pogona u Boljevcu. Naftna industrija Srbije (NIS) je zainteresovana da prona-đe strateškog partnera u Indiji. Od „Air Serbia” se očekuje da podrži otvaranje linije između Srbije i Indije preko Abu Dabija.

može li indija, kao jedna od najbrže rastućih svetskih privreda, da ponudi srbiji neki od proverenih modela eko-nomskog razvoja i da li su velike indij-ske kompanije upoznate sa potencijali-ma srpskog tržišta?

Privreda Indije pretrpela je mnogo promena od kada je uvela program libe-ralizacije 1992. godine. U protekle dve decenije beleži konstantan rast i zau-zima četvrto mesto po kupovnoj moći i deviznim rezervama od 288,6 milijar-di dolara. Danas se granica pomerila i rastuće ekonomije su izvan Evrope i Amerike, one su u Indiji, Kini, Rusiji, Turskoj, Indoneziji, Brazilu, Argentini, Egiptu, Nigeriji. Međutim, Indija je još zemlja u razvoju i rastuća privreda kao i Srbija i spremna je da deli svoja iskustva razvoja sa Srbijom. Jedan od načina je da stručnjaci iz Indije rade kao savetni-ci u ministarstvima. Političko liderstvo u Srbiji je već donelo dobre, hrabre od-luke za ekonomske reforme i privatiza-ciju. Njihovo sprovođenje nesumnjivo će privući više direktnih stranih inve-sticija u Srbiju.

da li su indijski investitori zaintereso-vani za ulaganje u srpsku energetiku, agrar i infrastrukturu?

Postoje velike mogućnosti za sarad-nju Indije i Srbije u oblasti energetike, poljoprivrede i infrastrukture. Kompa-nije iz Indije upoznate su sa potencja-lima u ovim sektorima, međutim, raz-mena informacija je jedan konstantan proces. Zajednički komitet trudiće se da otkloni sve prepreke na tom putu. Na-dam se pozitivnim rezultatima.

interes za saradnju srpskih i indijskih kompanija postoji i u filmskoj industri-ji. možemo li uskoro očekivati indijske snimatelje i producente u srbiji?

Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Indije, ljubitelji filma imali su mogućnost da pogledaju osam filmova Gorana Paskaljevića sa pratećih festi-vala u Trivandrum, Madras, Bangalore i Pune, kao i još tri filmska reditelja iz Sr-bije. Sa druge strane, indijske TV serije već su popularne u Srbiji. Direktan poziv predstavnicima indijske filmske indu-strije da u Srbiji istraže mogućnosti za bilateralnu saradnju, uputiće delegacija srpske filmske komisije, koja će boravi-ti u Indiji početkom 2014. godine. Dve kompanije iz Indije koje se bave film-skom produkcijom „Connect Film Me-dia“ i „Travel Master India Corporation“ posetiće uskoro Srbiju radi snimanja.

Ovo je samo početak. Ekonomski od-nosi Srbije i Indije, sudeći po velikim skupovima i investicionim konferenci-jama u najavi, intenziviranju sastanaka predstavnika vlade, privrednih komora i preduzeća, dobijaju novu dinamiku.

Nada Mitrović

Nova dinamika ekonomskih odnosa

Indija, jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, bila je, od sticanja nezavisnosti, među najzna-

čajnijim privrednim partnerima SFRJ. Na osnovu poznatog Tripartitnog sporazuma (Jugosla-

vija - Indija - Egipat) odvijala se intezivna robna razmena uz maksimalnu primenu carinskih

olakšica . U Indiju smo izvozili plastične mase, električne mašine i opremu, hartiju i karton,

bakar, gvožđe, čelik, aluminijum, kotlove, delove vozila, dok su na strani uvoza bili zastupljeni

čaj, biber, uljane pogače od soje, organski hemijski proizvodi, sirova koža. Obim razmene Srbije

i Indije konstantno raste od 2006, uz izraženi deficit na strani Srbije. Najveću vrednost razmena

je dostigla 2011. godine, 168,4 miliona dolara, od čega je izvoz Srbije vredeo 7,7 miliona dolara, a

uvoz iz Indije 160,7 miliona dolara. Za prvih deset meseci 2013. godine ostvarena je razmena u

vrednosti od 180 miliona dolara, u čemu izvoz učestvuje 6,5, a uvoz 173 miliona dolara.

zEMljA PArTNEr

47

Srbija - Belorusija

zEMljA PArTNEr

U odnosima Srbije i Belorusije, dve zemlje koje spaja više od razumevanja i prija-teljstva, prethodnu godinu obeležio je

rast privredne saradnje, pre svega obima među-sobne razmene. Događaj godine je svakako sed-nica Međuvladine srpsko-beloruske komisije za ekonomsko-trgovinsku saradnju, održana kra-jem septembra u Minsku, na kojoj su nacionalne

delegacije razmatrale aktuelana pitanja i utvrdile pravce bilateralne saradnje. Na zasedanju u Minsku, govorilo se o konkretnim projektima saradnje, među

kojima su proizvodnja MAZ kamiona u Srbiji, formiranje zajedničkog holdinga, mogućnost nastavka proizvodnje poljoprivredne mehanizacije u rakovičkim po-strojenjima IMT i IMR, mogućnost montiranja u Srbiji beloruskih liftova, koji važe kao najbolji na svetu, i mnogi drugi.

Vladimir Čušev, ambasador Belorusije u Beogradu, ukazuje da je prioritet bi-lateralnih odnosa dalje širenje trgovinsko-ekonomske saradnje, koja je osnaže-na Sporazumom o slobodnoj trgovini, povećana tri puta za tri godine.

Ambasador Čušev nglašava da u odnosima sa svojim partnerima Belorusija nastoji da primenjuje strategiju win-win, koja omogućava da obe strane budu na dobitku. „Na taj način mi uspostavljamo kooperativnu industrijsku saradnju umesto prodaje gotovih proizvoda, razmenu tehnologija putem formranja za-jedničke proizvodnje uz maksimalno moguću lokalizaciju i formiranje zajednič-kih preduzeća“, ističe Čušev. Ambasador predlaže taj model kao dobitnu kombi-naciju i način da se poveća zaposlenost, izvoz i dodata vrednost u Srbiji. Što se zaposlenosti tiče, Belorusija je svakako u svetskom vrhu, jer statistike navode da je nezaposlenost tek 0,5 odsto radno sposobnog stanovništva. Ambasador tako-đe ističe da je modernizacija privrede prioritet Belorusije.

„Mnogi ekonomski pravci primetno su aktivirani zahvaljujući podršci pred-sednika Srbije Tomislava Nikolića, vlade, parlamenta, a takođe Ministarstva spoljnih poslova i Privredne komore Srbije“, kaže Čušev.

Sada se u Srbiji proizvode traktori MTZ u Novom Sadu i autobusi MAZ u Kra-gujevcu, a planova ima još mnogo. „Privrede Belorusije i Srbije su u mnogome slične, kompatibilne i imaju određen naučno-industrijski i tehnološki potenci-jal“, kaže Čušev i posebno ističe iskustva saradnje holdinga AD Amkodor i AD Belavtogaz sa srpskim kompanijama Prva Petoletka i Petar Drapšin.

Praktične rezultate saradnje obezbeđuju neposredni poslovni kontakti u okviru Poslovnog saveta za saradnju između Beloruske trgovinsko-industrijske komore i Privredne komore Srbije, čija se zasedanja tradicionalno održavaju uoči Međuvladine komisije.

M.S.

nastojimo da sa partnerima primenjujemo strategiju u kojoj svi dobijaju i svi su zadovoljni, kaže vladimir čušev, ambasador belorusije u beogradu

Proizvodnja naobostrano zadovoljstvo

ITAlIjAZa prvih 10 meseci 2013. Italija je prva izvo-

zna destinacija za robu iz Srbije. Vrednost

srpskog izvoza iznosila je 1.966 miliona do-

lara. U odnosu na isti period 2012. izvoz u

Italiju je porastao za 113 odsto.

kANADAKanada i Srbija ratifikovale su krajem no-

vembra sporazum između Vlade Republike

Srbije i Kanadske komercijalne korporacije

o strateškoj ekonomskoj saradnji, a potpisan

je i sporazum kojim se reguliše penzijsko i

invalidsko osiguranje i pravo na osnovu po-

vrede na radu i profesionalne bolesti.

BuGArSkAPredsednik Srbije Tomislav Nikolić i pred-

sednik Bugarske Rosen Plevnelijev otvorili

su 18. septembra poslovni forum Srbija–Bu-

garska u Sofiji, na kome su se sreli privredni-

ci dve zemlje, a formirana je Bugarsko-srp-

ska privredna komora.

NEMAčkAU Sarbrikenu su se sreli privrednici iz Srbije

sa privrednicima nemačke pokrajine Sar-

land, a predstavnici rudnika su pronašli par-

tnere u oblasti novih tehnologija i opreme

koja je po cenama konkurentna sa drugim

ponuđačima u svetu, a pokvalitetu bolja.

FINSkAPrivredna delegacija iz Lahtija u Finskoj po-

setila je Privrednu komoru tokom boravka u

Srbiji.

Finci su se interesovali mogućnosti ulaganja

u sportske kapacitete u Srbiji.

AlBANIjASrpski privrednici obeležili su desetogodiš-

njicu redovnog učestvovanja i izlaganja na

sajmu Panair u Tirani. Svečanosti na srp-

skom štandu prisustvovali su mnogi zvanič-

nici, privrednici i posetioci sajma.

kINATokom decembra u Srbiji borave četiri pri-

vredne delegacije, od kojih je jedna Asocija-

cije međunarodnih kontraktora.

48

Dobrom kontrolom do profita Nacionalna referentna laboratorija

Do uspostavljanja punog kapaciteta Nacionalne referentne laboratorije, postojeći sistem ovlašćenih i referentnih laboratorija obezbeđuje usluge laboratorijske dijagnostike privredi i nadležnim ministarstvima

Afera sa aflatoksinom u mleku izvukla je na površinu jedan od ključnih problema srpske privrede: neu-jednačen i nestandardizovan kvalitet. Još su se čula

oprečna mišljenja o tome da li bi se aflatoksinska kriza desi-la da je funkcionisala Nacionalna referentna laboratorija za ispitivanje mleka, kad je stigao izveštaj Evropske komisije u kome se kaže: „Fitosanitarna laboratorija ostaje najslabiji deo Direkcije za nacionalne referentne laboratorije i njen se kapa-citet mora ojačati.“

Zgrada u Batajnici za Nacionalnu referentnu laboratoriju davno je završena, EU je u taj projekat od 2003. do danas

uložila 15 miliona evra, stigla je i oprema. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer upozoravao je da će EU izaći iz projekta.

Srećom po izvoznike, ali i po građane koji su neposredno zainteresovani za ispravnost hrane na domaćem tržištu, to se nije desilo. Ohrabruje izjava ministra poljoprivrede Dra-gana Glamočića da su izmene i dopune Zakona o bezbedno-sti hrane u završnoj fazi, nakon čega će putem javnog raspi-sa biti određene referentne laboratorije i uvedene u sistem. „Laboratorija u Batajnici će koordinirati čitavim sistemom. Završili smo nabavku opreme za prvu laboratoriju koja će

kvAlITET

49

biti smeštena u Novom Sadu, a počeće da radi u prvoj polo-vini naredne godine. Do kraja naredne godine ili početkom 2015. proradiće i laboratorija u Batajnici i pokrivaće cen-tralnu Srbiju“, rekao je ministar.

Strah od kontrolora

Neki stručnjaci smatraju da laboratorija treba da bude ve-zana za Upravu za agrarna plaćanja, kako bi omogućila da, kvalitetnom analizom mleka – masti i ćelija, proizvođači do-biju adekvatnu subvenciju. Tako, proizvođači koji imaju do-bar kvalitet proizvoda direktno bi profitirali od dobre kontro-le. Ali ima i onih kojima kontrola ne ide u prilog.

„Kada se uspostavi piramida prave kontrole, mnogi ratari i trgovci žitaricama, stočari i mlekare imaće velikih proble-ma ili čak prestati sa radom“, kaže profesor Miladin Ševar-lić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ali navodi i da moramo shvatiti da bez poštovanja standarda nemamo šta da tražimo u utakmici sa evropskim proizvođačima. „Ako se ne spremimo već sada, kada uđemo u EU mogu svi da stave klju-čeve u brave“, upozorava profesor Ševarlić.

Članovi Grupacije laboratorija Privredne komore Srbije za-lažu se za nacionalnu referentnu laboratoriju koja bi umreži-la sve laboratorije na teritoriji Srbije. „Zadatak je nacionalne referentne laboratorije da umreži potencijale i rezultate po-stojećih laboratorija, da bismo, u saradnji sa stručnim save-tom za hranu koji treba da bude formiran, kontrolisali i držali bezbednost hrane u Srbiji na visokom nivou“, kaže predsedni-ca grupacije Snježana Pupavac.

„Naše laboratorije svojom akreditacijom i redovnom prove-rom akreditacionog tela jednom godišnje potvrđuju svoju kom-petentnost da rade u skladu sa propisanim standardima“, kaže predsednica grupacije i dodaje da u vanrednim okolnostima ipak treba uraditi provere kod laboratorija Evropske unije.

Kad bude akreditovana, Nacionalna referentna labora-torija biće vrh piramide u zemlji i spona sa evropskim in-stitucijama. Direktor Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević je na skupštinskom Odboru za poljo-privredu kazao da je veći deo laboratorijske opreme nabav-ljen i da će Nacionalna referentna laboratorija za kontro-lu bezbednosti hrane, hrane za životinje i mleko biti deo postojeće mreže laboratorija u Srbiji, koju čini „nekoliko prestižnih, međunarodno priznatih i dobro opremljenih državnih i nekoliko privatnih laboratorija“. On je podse-tio da u Novom Sadu takođe radi laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka.

Potvda kompetentnosti

Tokom „aflatoksinske krize“ neke naše laboratorije dobro su odradile posao. Jasna Stevanović iz Privredne komore Sr-bije ukazuje da su tada četiri naše laboratorije potvrdile svoju kompetentnost. To su Fins iz Novog Sada, Institut za higijenu i tehnologiju mesa Beograd, EEko-Lab Padinska Skela i SP laboratorija iz Bečeja.

„Akreditovane laboratorije Srbije aktivno učestvuju u me-đunarodnim međulaboratorijskim programima za ocenjivanje kompetentnosti. Sistem akreditacije potpuno je usaglašen sa evropskim principima, a Akreditaciono telo Srbije član je u sta-

tusu posmatrača Evropske akreditacije. Potpisivanjem MLA sporazuma ispunjen je jedan od ključnih uslova da bi sertifi-kati koje izdaju naše akreditovane organizacije bili prihvaćeni prilikom izvoza na tržište EU“, kaže Jasna Stevanović.

Akreditovane laboratorije predstavljaju jednu od najvaž-nijih karika infrastrukture kvaliteta kad je u pitanju hrana koja se stavlja u promet na domaćem tržištu, kao i one koja se izvozi. Grupacija laboratorija za ispitivanje hrane i hrane za životinje radi pri Udruženju za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije od 2009. godine. Napore usmerava ka integrisanoj program-skoj saradnji sa privredom – poljoprivredom, prehrambenom industrijom, trgovinom hranom.

Težnje za uklanjanje tehničkih barijera u trgovini hra-nom na globalnom tržištu, a posebno u Evropi, nametnule su primenu novih međunarodno priznatih pravila u oblasti metrologije, standardizacije, akreditacije. Radom kroz sekci-je unutar grupacije, akreditovane laboratorije su unapredi-le sopstvene aktivnosti, sistem udruživanja, investiranja u razvoj i akreditaciju novih metoda. Uključile su se u sistem međulaboratorijskog poređenja sa inostranim laboratorijama kroz tzv. PT šeme, koje su uslov za zadržavanje akreditacije odgovarajućih analitičkih metoda.

„Do uspostavljanja punog kapaciteta nacionalne referentne laboratorije, njene akreditacije i pozicioniranja u sistemu po-stojeće mreže laboratorija, postojeći sistem ovlašćenih i refe-rentnih laboratorija obezbeđuje i pruža usluge laboratorijske dijagnostike nadležnim ministarstvima“, zaključuje Jasna Stevanović.

M. Stefanović

Ocena Evropske komisije

4.12. Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosani-

tarna politika

U oblasti opštih načela bezbednosti hrane, aflatoksinska kriza na-

glasila je nedostatke sistema bezbednosti hrane i hrane za živo-

tinje u Srbiji, posebno nedostatak dobro ustanovljene nacionalne

referentne laboratorije. Da bi se rešio ovaj problem osnovana je

radna grupa za pripremu neophodnih zakonskih propisa. (…) Što

se tiče pravila za bezbednost hrane i posebnih pravila za hranu za

životinje, juna meseca usvojen je pravilnik o sistemu brzog uzbu-

njivanja za hranu i hranu za životinje.

(…)

Zaključak

Mali je napredak ostvaren u oblasti bezbednosti hrane, veteri-

narske i fitosanitarne politike. Treba uspostaviti pouzdan sistem

nacionalnih referentnih laboratorija kako bi se unapredila opšta

bezbednost hrane. Takođe, neophodna je dalja izgradnja kapacite-

ta kada je reč o objektima za hranu i hranu za životinje, sporednim

proizvodima životinjskog porekla i fitosanitarnoj politici. (…) Uop-

šteno govoreći, pripreme u oblasti bezbednosti hrane, veterinar-

ske i fitosanitarne politike umereno su napredovale.

kvAlITET

50

EkoloGIjA

Fabrički dimnjaci pod lupomPraćenje emisije štetnih gasova u Srbiji

Ako želi da postane deo evropske porodice, Srbija će morati da kontroliše emisiju gasova sa efektom staklene bašte i da od 2015. prati 130 industrijskih postrojenja

Srbija će za nešto više od godinu dana morati da prati i kontroliše emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Tom obavezom, koja proističe iz naših pretpristupnih

zadataka, biće obuhvaćeno 130 privrednih subjekata. Najobi-mniji deo evropske regulative, posle poljoprivrede, odnosi se na ekologiju i zaštitu životne sredine, tako da Srbiju čeka ve-liki posao u procesu harmonizacije nacionalnog zakonodav-stva sa evropskim. Složene i dugotrajne pripreme još se više usložnjavaju činjenicom da se i evropska regulativa menja i prilagođava novim situacijama.

Novi evropski sporazum o klimi

Predstavnici vlada EU sastali su se krajem novembra u Var-šavi na godišnjem skupu o klimatskim promenama da bi pro-našli način da ograniče globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa iznad nivoa od pre industrijske revolucije. Da bi se ovo ostvarilo, učesnici skupa u Varšavi pripremaju novi me-đunarodni sporazum o klimi za 2015. koji bi trebalo da stupi na snagu 2020. godine. Ministarka energetike, razvoja i za-štite životne sredine Zorana Mihajlović kaže da je Srbija već donela set propisa koji regulišu ovu oblast, a sad se radi na izmenama pet sistemskih zakona. Sledeće godine za prego-varanje se otvara poglavlje 27. koje se odnosi na zaštitu život-ne sredine. „Novac za realizaciju projekata ne dolazi samo iz budžeta, već i iz donacija“, rekla je ministarka i naglasila da ulaganje ne znači samo trošenje, već i otvaranje novih rad-nih mesta kroz zelenu ekonomiju. Zamenik šefa Delegacije EU Oskar Benedikt kaže da se EU obavezala da smanji nivo emisije gasova za 20 odsto i da udeo energije iz obnovljivih

izvora poveća za 20 odsto do 2020. godine. „Tim ak-tivnostima otvoriće se 700.000 novih radnih mesta u Evropi“, rekao je Benedikt.

Obaveze kompanija

Jedna od obaveza koju će Srbija morati da ispu-ni još u pretpristupnim procesima jeste obaveza, koja stupa na snagu 2015. godine, a odnosi se na kontrolu i praćenje emisije gasova sa efektom sta-klene bašte iz industrijskih postrojenja. Sredinom novembra počeo je tvining projekat za uspešno sprovođenje Sistema trgovine emisijama EU, koji je predstavljen u Privrednoj komori Srbije. Sistem tr-govine emisijama Evropske unije (EU ETS) jedan je od najvažnijih delova politike EU u borbi protiv kli-

matskih promena, a odnosi se na sektor industrije. Srbiji će u osposobljavanju za sprovođenje ove direktive pomagati struč-njaci iz Francuske, Nemačke i Austrije u okviru projekta koji se sa milion evra finansira iz IPA fondova i traje dve godine.

Pomoćnik ministra Dejan Trifunović ukazao je, prilikom predstavljanja projekta u PKS, na komparativne prednosti za kompanije koje ulažu u poslove i projekte sa smanjenom emi-sijom gasova sa efektom staklene bašte. „Paket propisa EU za klimu i energiju, a naročito EU ETS predstavlja suštinu strategije Srbije u borbi protiv klimatskih promena“, rekao je Trifunović i naglasio da se 60 odsto problematike emisije ga-sova odnosi na energetiku, a ostatak na industriju i saobraćaj.

Predstavljajući projekat, ambasador Francuske u Beogradu Fransoa-Gzavije Denio rekao je da će u Srbiji svi emiteri, kao što su termoelektrane, ciglane, cementare, postrojenja daljin-skog grejanja i drugi industrijski objekti imati obavezu mere-nja i izveštavanja o emisiji gasova.

Reč je o 130 industrijskih postrojenja u Srbiji. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine trebalo bi da us-postavi strukturu i edukuje stručnjake, što će biti učinjeno kroz projekat „Uspostavljanje sistema za monitoring, izvešta-vanje i verifikaciju neophodnog za uspešnu implementaciju Sistema trgovine emisijama EU“.

U okviru projekta, Nemačka će Srbiji pomoći u oblasti har-monizacije zakonodavstva, Austrija će preneti iskustva iz oblasti primene odgovarajućih metodologija, a Francuska u pripremi sistema nadzora i kontrole emisije štetnih gasova iz industrijskih postrojenja.

M. Stefanović

51

DIlEMA

hrana od GMo: svet i mi

Spas za gladne ili atak na priroduSnižavanjem carina od 2014. godine očekuje se dodatno povećanje uvoza svih proizvoda životinjskog porekla u Srbiju, koji su dosta jeftiniji upravo zbog niže cene GM hrane za životinje

Problem proizvodnje hrane u sve-tu naučnici pokušavaju da reše na razne načine. Baš kao što teh-

nologije iz četrdesetih godina prošlog veka nisu mogle da zadovolje potrebe za hranom tadašnje populacije od šest mi-lijardi ljudi, danas se traže rešenja kako nahraniti populaciju od devet milijardi ljudi, koliko će ih biti 2050. godine. U svetu je 2013. godine genetski modifi-kovanim (GM) biljkama bilo zasejano 170 miliona hektara.

U Srbiji dominira stav da ne treba dozvoli gajenje genetski modifikovanih organizama! Na domaćem i svetskom tržištu sve više se traži zdrava hrana i ona ima od 30 do 50 odsto višu cenu. Zabrana uzgajanja i prodaje GMO u Sr-biji uključuje GM soju, kukuruz i niz drugih prehrambenih proizvoda. Me-đutim, globalno tržište traži slobodan promet robe.

„Neće se dozvoliti gajenje genetski modifikovanih proizvoda“, kaže mini-star dr Dragan Glamočić, ali postojeći zakon nije precizan, jer u Srbiju sada mogu da uđu i GM organizmi. Radi se na izmenama regulative jer „naše za-konodavstvo moramo da uskladimo sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO) i Evropskom unijom“. To podra-zumeva da ne smemo zabraniti promet, ali će on biti precizno regulisan, kao što

je slučaj u EU, koja ima najstrože propi-se kada je GMO u pitanju.

Ministar podvlači da se nepreciznim propisima građani dovode u zabludu jer i sada postoji promet nekih GM proi-zvoda. Važno je samo da to bude vidlji-vo obeleženo, da bi potrošači znali šta kupuju.

Oni koji zagovaraju liberalizaciju GMO ističu da ni posle dve deceni-je konzumiranja ove vrste hrane nije ugroženo zdravlje ljudi. Drugi opet ukazuju da je gajenje GMO put do uni-štenja biodiverziteta i zločin prema prirodi. Čuje se i glas umerenih, koji histeriju oko GMO porede sa situaci-jom koja je nastala nakon Teslinog ot-krića višefaznih struja. Tada su mnogi tvrdili da Teslinu struju treba zabra-niti jer ubija, što je tačno, ali Teslina struja danas je sveprisutna!

Proizvođači hrane za životinje u Sr-biji traže od države da ili dozvoli uvoz i korišćenje GM sojine sačme za ishra-nu životinja, ili da se potpuno zabrani uvoz mesa od životinja hranjenih GM hranom. U prvom slučaju, domaći pro-izvođači bi bili stavljeni u ravnopravan položaj sa konkurencijom u regionu, a to bi dovelo i do nižih cena mesa i mleka u zemlji.

„Mi već godinama jedemo uvozno GM meso“, kaže Zoran Vukadinović,

predsednik Grupacije hrane za životinje Udruženja za poljoprivredu i prehram-benu industriju Privredne komore Srbi-je (PKS), koji je i suvlasnik firme ,,Sto posto’’.

„Samo za proteklih šest godina u Sr-biju je uvezeno čak 58,25 miliona kilo-grama mesa od životinja koje su trošile GM hraniva. Uvoz je u tom periodu po-većan čak osam puta. Svetska proizvod-nja soje u 2012. godini bila je 241 milion tona, a 2013. godine ona je povećana na 269 miliona. Učešće genetski modifiko-vane soje u tome je čak 77 odsto. Države članice EU godišnje uvoze oko 40 mili-ona tona GM sojinih proizvoda. Sniža-vanjem carina od 2014. godine očekuje se dodatno povećanje uvoza svih proi-zvoda životinjskog porekla u Srbiju, koji su daleko jeftiniji upravo zbog niže cene GM hrane za životinje. U tome se nalaze i uzroci naše nekonkurentnosti“, kaže Vukadinović.

U procesu pristupanja Svetskoj trgo-vinskoj organizaciji (STO), zemlje kan-didati samo usklađuju svoj spoljnotr-govinski sistem sa zadatim pravilima, nema pregovaranja, već se postojeća pravila moraju prihvatiti. Tako, ako Sr-bija hoće da postane članica STO, niko je neće primoravati da gaji GMO, ali mo-raće da odobri njihov promet.

B. Gulan

52

Seminari za bolje poslovanje

ulaganje koje se isplati

Standardi kvaliteta, finansije, istraživanja tržišta, spoljnotrgovinsko poslovanje, carinski sistem, javne nabavke i primena novih privredno-sistemskih propisa u praksi, samo su neke od tema obuka koje će u 2014. godini organizovati Centar za edukaciju i stručno obrazovanje Privredne komore Srbije

U vreme brzih društvenih i ekonomskih promena zasnovanih na no-vim znanjima, tehnologijama i proizvodima, vrednost i upotreblji-vost stečenih znanja sve je kraća, zbog čega je ulaganje u obuku i

razvoj kadrova najbolja dugoročna strategija za postizanje konkurentnosti.Prepoznajući značaj kontinuirane edukacije , Privredna komora Srbije je

kroz aktivnosti Centra za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO) u pro-tekloj deceniji organizovala preko 800 seminara za više od 23000 polazni-ka. Seminare karakterišu renomirani predavači sa iskustvom iz realnog poslovnog okruženja i praktičnim ekspertskim znanjem, vrhunska obuka, kao aktuelne teme iz oblasti sistema kvaliteta, osnova menadžmenta i or-ganizacije, finansija i osiguranja, računovodstva, marketinga i istraživanja tržišta, spoljnotrgovinskog poslovanja, carinskog sistema, javnih nabavki i primene novih privredno-sistemskih propisa u praksi.

Sve ove oblasti biće zastupljene u edukativnim aktivnostima CESO i u 2014. godini.Pored toga, CESO će ponuditi privrednicima i svim zaintere-sovanim polaznicima obuke za medijatore u cilju promovisanja alternativ-nih načina rešavanja sporova, obuke iz oblasti korporativnog upravljanja, kurseve engleskog jezika za različite ciljne grupe i u različite svrhe, kao i brojne seminare sa ciljem blagovremenog usvajanja zakonodavstva EU u procesu pregovaranja o pristupanju ovoj integraciji.

Imajući u vidu oštru konkurenciju na tržištu rada i sve izraženiju po-trebu ovladavanja i takozvanom mekim veštinama, u ponudi edukatvinih aktivnosti CESO za 2014. godinu će se naći i obuke na teme kao što su komunikacija i timski rad, pregovaračke veštine, javni nastup, motivaci-ja zaposlenih.

U prethodne dve godine najveću posećenost su imali seminari iz oblasti standarda kvaliteta. Zbog toga će Centar za edukaciju i stručno obrazo-vanje i u 2014. godini privrednicima ponuditi teme iz ove oblasti, među kojima naročito izdvajamo: • Usaglašavanje sa zakonskim zahtevima u oblasti ekologije • Poboljšanje nivoa produktivnosti i optimizacije proizvodnje u industriji

(na primeru automobilske industrije) • Standardi u poljoprivredi i prehrambenoj industriji • Primena pravilnika o tehničkim zahtevima za opremu pod pritiskom • Optimizacija alarmnih sistema usaglašavanjem sa EU standardima kvaliteta.

Svi polaznici seminara CESO dobijaju sertifikate PKS o odslušanom se-minaru. Više informacija o Programu aktivnosti CESO za 2014. godinu mo-žete naći na www.pks.rs

Mirjana kovačević

EDukAcIjA

53

EDukAcIjA

obuka po zahtevima prakse reforma obrazovanja u funkciji kompanija

Saobraćajni inženjeri po završetku studija, bez obzira na znanje i kompetencije, suočavaju se u praksi sa zahtevima kojima ne mogu da odgovore, zbog čega PKS organizuje seriju okruglih stolova o saradnji privrede i visokog školstva

Oglašivači, veoma široko po-stavljaju odgovornosti saobra-ćajnog inženjera, pa kao po-

željne veštine i umeća navode opštu kulturu, znanje jezika, poznavanje prava, računovodstva, novih tehnolo-gija, upravljanje vremenom, finansi-ranje resursa. Sa druge strane, diplo-mirani inženjer traži posao na osnovu znanja i zvanja stečenog na fakulte-tu, suočavajući se sa nespremnošću za praksu, kaže Dušan Mladenović, sekretar Udruženja za saobraćaj Pri-vredne komore Srbije.

Veliki broj radnih mesta u suštini je nedostupan, jer se traži, na primer, li-cencirani menadžer u transportu, a

diploma ne obezbeđuje licencu. Osim toga, veliki problem, kada je reč o poslu saobraćajnih inženjera, jeste rad viso-koobrazovanih u sivoj zoni, van stru-ke, pokrivanje poslova srednje stručne spreme.

Ovim problemima bavi se i stručni tim za reformu visokog obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehno-loškog razvoja Srbije (HERE tim), a Pri-vredna komora Srbije i Nacionalna Tem-pus kancelarija, u saradnji sa tim struč-nim timom organizuju seriju diskusija, posvećenih saradnji privrede i visokog obrazovanja. Predstavnici visokoškol-skih ustanova takođe ukazuju na značaj saradnje visokog obrazovanja i posloda-

vaca, sa ciljem da studenti nakon zavr-šetka studija imaju znanja i veštine koje odgovaraju poslodavcu, jer to je, kako je istakao, jedan od prioriteta evropskog obrazovanja.

Dok tradicionalni koncept podrazu-meva aktivnog nastavnika i pasivnog studenta, moderniji koncept obrazova-nja pomera fokus sa nastavnika na stu-denta. U središtu pažnje je ono što bi student trebalo da ume da uradi nakon završetka procesa učenja i zato je u pro-cesu modernizacije studijskih programa neophodno konsultovati i poslodavce.

Kada je u pitanju obrazovanje sao-braćajnih inženjera, u programe tre-ba uvrstiti i znanja o pristupačnosti u saobraćaju. „O zvučnom semaforu ili spuštenoj stazi razmišlja se samo na eksplicitan zahtev, što pokazuje u kojoj meri pristupačnost u našoj zemlji nije sastavni deo planiranja. Veoma važ-na oblast kada je reč o pristupačnosti upravo je saobraćaj, a imamo realnost koja pokazuje da čitave generacije in-ženjera saobraćaja ne znaju ništa o pri-stupačnosti“, ukazao je Miodrag Poču-ča, koordinator Tima za pristupačnost Grada Novog Sada. Ivičnjak je klasična diskriminacija, obeleženi prelaz koji odvaja osobe sa invaliditetom pred-stavlja integraciju, a najpoželjnija je inkluzija, koja podrazumeva promenu čitavog sistema i okruženja. Ideal ko-jem bi trebalo težiti jeste univerzalni dizajn, jer u fokus postavlja sve ljude, prilagođava se dizajn proizvoda i okru-ženja bez potrebe osoba sa invalidite-tom, ili starih.

N.M.

54

MENADžMENT

Da i državnopostane privlačno

kako unaprediti javni sektor

Dobro korporativno upravljanje omogućilo bi državnim kompanijama da eliminišu neracionalnosti, povećaju svoju efikasnost i vrednost i postanu atraktivne za strateške partnere i investitore

Dobro korporativno upravljanje, kako potvrđuje praksa, donosi kompanijama konkretne koristi

i doprinosi poboljšanju njihovih perfor-mansi i efikasnosti poslovanja, omogu-ćava im da identifikuju i upravljaju ri-zicima, da upravljaju promena, umesto da njima budu iznenađene. Posebno je značajno što investitori dobru praksu korporativnog upravljanja prepoznaju i vrednuju kao važan parametar u pro-ceni rizika investiranja. Ta činjenica ne sme da se zanemari ukoliko želimo da obezbedimo lakši pristup kapitalu i po-voljne uslove finansiranja, koji su neop-hodni za dalji razvoj svake kompanije i privrede u celini.

Zato i Privredna komora Srbije ulaže napore da njene članice prepoznaju na vreme značaj i korist od unapređenja upravljanja. Od 2009. godine Komora realizuje Projekat unapređenja kor-porativnog upravljanja u saradnji sa Međunarodnom finansijskom korpo-racijom (IFC) i uz finansijsku podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO).

Cilj ovog projekta jeste praktična po-drška kompanijama da usvoje i primene dobru praksu korporativnog upravlja-nja radi stvaranja uslova za dugoročni razvoj i održivost poslovanja.

Zakoni ekonomije važe za sve

Evidentno je da je dobro upravljanje važno za sve kompanije, nezavisno od vlasništva, za privatna, kao i za državna preduzeća.

Upravljanje društvima u kojima je država vlasnik u osnovi se ne razliku-je mnogo od upravljanja društvima u vlasništvu privatnog sektora. To se na-

ročito odnosi na društva sa mešovitim kapitalom – državnim i privatnim. Iste ekonomske zakonitosti važe za sve.

Specifični izazovi korporativnog upravljanja sa kojima se društva u koji-ma je država vlasnik susreću, proističu iz činjenice da je država istovremeno vlasnik kompanija koje su značajni uče-snici na tržištu i regulator tržišta. Isku-stvo je pokazalo da se društva u kojima je država vlasnik suočavaju sa nejasnim ciljevima vlasnika, jer ova društva za cilj nemaju samo ostvarivanje profita, već i ostvarivanje socijalnih, političkih, ciljeva u oblasti zapošljavanja, kontrole cena, ostvarivanja regionalnog razvoja i slično.

Ova preduzeća se često sreću sa problemom politički motivisanog vla-sničkog uticaja, koji sledi kratkoročne političke ciljeve partije na vlasti, kao i sa pojavom pasivnog ponašanja države kao vlasnika. Ovakvi uticaji negativno se odražavaju na motivaciju upravnih odbora i menadžera društava u kojima je država vlasnik i slabe njihovu odgo-vornost.

Zato su prema mnogim istraživanji-ma loši ekonomski rezultati društava u kojima je država vlasnik često posledica problema u upravljanju. S druge strane, dobro korporativno upravljanje omogu-ćava državi da bolje štiti svoju imovinu, poveća vrednost državnih preduzeća i učini ih privlačnijim za strateške par-tnere i investitore.

Licence za zastupnike kapitala

Iskustva kompanija u privatnom vla-sništvu mogu i treba da se iskoriste za unapređenje korporativnog upravljanja u javnom sektoru. Dobro je da Mini-

55

Pod kišobranom krovnog brenda

Franšiza poslovnog koncepta

Shvativši da nije važno šta se, već kako se prodaje, da njegov proizvod nije hamburger već sistem Mekdonalds, Rej Krok je napravio biznis vredan oko 20 milijardi dolara godišnje

starsvo privrede prepoznaje potrebu korporatizacije državnih preduzeća i mogućnost da se iskustva na unapređe-nju korporativnog upravljanja u privat-nim kompanijama iskoriste.

Promene u odnosu su najavljene u predlogu zakona o privatizaciji, u kom je predviđeno da će zastupnička i uprav-ljačka prava direktora, zastupnika i pu-nomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa u preduzećima koja se privatizuju preći na zastupnika ka-pitala. Zastupnici kapitala će ubuduće moći da budu samo lica koja imaju od-govarajuće licence.

Ministarstvo privrede će doneti pra-vilnik kojim će biti utvrđeni kriteri-jumi za sticanje licence. Ova obaveza će se odnositi na 419 privrednih dru-štava u kojima još nije izvršena priva-tizacija, kao i na 153 preduzeća u re-strukturisanju.

Novi kodeks

Komora može da ponudi program stručnog usavršavanja, polaganja ispita za članove uprave i nadzornih odbora u društvima sa većinskim državnim kapi-talom, kao i da vodi registar lica koja su završila i položila ispit. Osim toga u želji da podstakne razvoj KU u javnom sek-toru, Komora je u novom Kodeksu KU koji je donela u septembru 2012. godi-ne definisala i principe i preporuke za društva u kojim država ima ključnu ulo-gu. Pre svega ovi principi treba da budu podrška u procesu profesionalizacije menadžmenta u javnom sektoru.

Korporatizacija preduzeća u kojima država, uključujući i lokalnu samou-pravu, ima dominantno učešće, omogu-ćila bi da ova preduzeća dobiju organe upravljanja koji imaju odgovornosti u skladu sa svojim nadležnostima, dok bi država obavljala samo ulogu vlasnika. Pri tom treba imati u vidu da je za uspo-stavljanje zdravog sistema upravljanja i sistema odgovornosti, važno da država jasno definiše svoje vlasničke ciljeve i utvrdi prioritete.

Dobro korporativno upravljanje je pretpostavka za povećanje efikasnosti ovih preduzeća i eliminisanje mnogo-brojnih neracionalnosti i internih gene-ratora gubitaka.

Branislava žunjić

Franšizno poslovanje, američki specijalitet, koji se raširio po sve-tu zbog efikasnosti i izdržljivosti

u kriznim vremenima, često nazivaju i poslovanjem „pod kišobranom bren-da”. Tokom 2012. godine 700 novih franšiza je otvoreno u regionu, dok je na hiljade nefranšiznih poslovnih kon-cepata ugašeno i postalo neprofitno.

Prvi franšizing poslovi počeli su da se razvijaju na osnovu franšize trgovinske marke i franšizing distri-bucije proizvoda (trade name franc-hise). U okviru ovakvog sistema, davalac franšize prodaje ili odobrava pravo kupcu franšize da njegov, već poznat proizvod, prodaje na lokal-nom tržištu. Začetnikom franšizin-ga distribucije proizvoda, smatra se Isak Singer (Isaac M. Singer, 1811–1875), vlasnik kompanije Singer so-ing makine kompani (Singer Sewing

Machine Company), koji je poznat po tome što je tokom pedesetih godina XIX veka usavršio postojeći model šivaće mašine.

Pored franšize distribucije proi-zvoda, razvijen je drugi, savremeniji i lakše primenljiviji za preduzetnike, odnosno atraktivniji oblik franšizing poslova tzv. franšiza poslovnog forma-ta (business franchise format). Proi-stekao je iz potrebe za širenjem, nedo-statkom kapitala i želje da se prevaziđe prostorna udaljenost. Pored toga što pozajmljuje ime, franšiza poslovnog formata snabdeva primaoca franšize čitavim sistemom vođenja biznisa, što predstavlja revolucionarnu prekretni-cu i uzrok ubrzanog razvoja.

Krajnjem kupcu na tržištu jedino što je bitno jeste marka (brend), koja za njega znači garanciju kvaliteta proizvoda ili usluge. Zbog toga dava-

MArkETING I Pr

56

MArkETING I Pr

lac franšize mora vrlo detaljno i dobro da prenese svoje iskustvo i znanje na primaoca, kako se poverenje kupca u brend ne bi izneverilo.

Proizvod biznisa je sam biznis

Franšiza poslovnog koncepta stvore-na je na osnovu shvatanja, koje je su-protno onome u šta veruje većina vla-snika biznisa: da se uspeh biznisa za-sniva na uspehu proizvoda. Sa znatno povećanim brojem trgovinskih marki sve je teže, a često i vrlo skupo, stva-rati i održavati tržišnu poziciju zasno-vanu na određenoj trgovinskoj marki. Danas se franšiza poslovnog koncepta brže razvija u odnosu na franšizing distribucije proizvoda. Franšiza po-slovnog koncepta zasnovana je na ideji da pravi proizvod biznisa nije ono što se prodaje, već kako se prodaje. Pravi proizvod biznisa je, dakle, sam biznis koji donosi novac.

Najpoznatiji primer franšize po-slovnog koncepta jeste Mekdonalds (McDonald’s). Rej Krok, vlasnik Mekdo-naldsa, shvatio je da njegov proizvod nije hamburger, već poslovni sistem koji hamburgere prodaje, tj. Mekdonalds. Za manje od trideset godina, Rej Kro-kov restoran je postao biznis vredan 23 milijarde dolara godišnje, zahvaljujući franšizingu poslovnog koncepta. Rej Krok je stvorio model na osnovu koga je čitava generacija preduzetnika gradila svoj uspeh pomoću franšize poslovnog formata.

Obuka pre korišćenja franšize

Franšiza poslovnog formata koju ko-risti Mekdonalds predstavlja značajnu preduzetničku inovaciju. Ovaj oblik franšize, koji se u proseku godišnje širi za novih 8.000 korisnika, uticao je na nagli rast franšizing poslova poslednjih četrdeset godina. Za razliku od franši-ze trgovinske marke i distribucije pro-izvoda, Mekdonaldsov sistem osloba-đa primaoca franšize od odlučivanja o operativnom obavljanju poslova. Ovo je postignuto preko programa obuke u koji se uključuje kupac franšize, i to pre nego što mu se dozvoli da koristi franši-zu. Iako Mekdonalds ima isti ili veoma sličan finalni proizvod kao i veliki broj drugih restorana, njegove aktivnosti predstavljaju preduzetništvo, jer se,

korišćenjem načela i principa preduzet-ničkog menadžmenta u većem stepenu prilagodio potrebama potrošača. On je unapredio proces proizvodnje i projek-tovao specijalne alate za unapređenje procesa rada.

Biznis, kao proizvod, može da se proda samo ako je uspešan i ostvaruje profit. Da bi biznis bio uspešan u ruka-ma primaoca franšize, on mora da se izgradi iz potpuno predvidivih sastav-nih delova, koji bi mogli da se testiraju na prototipu, i to mnogo ranije nego što uopšte uđu u masovnu proizvod-nju. Prototip franšize je osnov naglog uspeha franšize poslovnog koncepta. Prototip franšize predstavlja osnov-

ni model, koji je neophodan za uspeh svakog biznisa.

Franšiza poslovnog koncepta pre-stavlja značajnu prekretnicu u razvoju biznisa. Dok je 80 odsto svih biznisa propalo u prvih pet godina, 96 odsto svih franšiza poslovnog koncepta je us-pelo. Uglavnom, razlog za taj uspeh je u obukama i „paketu” pisanih operativ-nih pravila koja kupac franšize dobija. Za davaoca franšize ovakav prototip je postao osnovni radni model za sve kre-ativne ideje koje donosi profit. Prototip je postao mesto na kome se kreativnost pretvara u iskustvo, koje se transformi-še u inovaciju koja uspeva.

M. vidanović - M.Stefanović

Kupi brend u Moskvi

Srpski franšizni brend Mini pani iz Subotice, privukao je veliku pažnju na ovogodišnjem 11.

Međunarodnom sajmu „Kupi brend“ (Buy brand expo) u Moskvi.

„Kupi brend“, jedan od najvećih sajmova ove vrste u svetu, okupio je od 2. do 4. oktobra veliki broj

izlagača, posetilaca, nacionalnih asocijacija i eksperata na polju franšiznog poslovanja iz Rusije,

baltičkih zemalja, zemalja ZND, istočne Evrope i Azije. Na sajamskom prostoru od 10.000 metara

kvadratnih ove godine je učestvovalo preko 280 poslovnih koncepata iz više od 75 privrednih

grana, organizovan je veliki broj edukativnih radionica, a zabeleženo je 20.000 posetilaca.

Prvo predstavljanje srpske privrede na ovom prestižnom sajmu brendova organizovao je Centar

za franšizing PKS. Privrednici iz Srbije upoznali su davaoce franšize iz Rusije i ostatka sveta i

promovisali domaće brendove. Delegacija iz Srbije, uz podršku Predstavništva PKS u Moskvi,

posetila je edukativne radionice i imala više od 25 sastanaka sa mnogobrojnim davaocima franši-

ze i predstavnicima institucija koje se bave franšizingom, poslovnim konceptom koji se pokazao

kao vrlo vitalan u kriznim vremenima. Centar za franšizing PKS, u saradnji sa organizatorima

sajma, realizovao je mečmejking (matchmaking) i direktne razgovore sa partnerima.Pokrovitelji

su Ruska franšizna asocijacija, Privredna komora Ruske Federacije, Asocijacija za mala i srednja

preduzeća RF, a organizator je EMTG (Exhibition Management Technology Group).

57

Redizajniran logotip

Na brendiranim koricama Fajnenšel tajmsa,

specijano dizajniranim za „Investicioni dan

Srbije“ u Londonu, prvi put je apliciran re-

dizajnirani logotip Privredne komore Srbije.

PKS je prateći redefinisanu viziju, misiju i

vrednosti, pojačala svoje aktivnosti u zemlji

i inostranstvu što je nametnulo potrebu redi-

zajniranja logotipa institucije.

Novi logotip u bojama nacionalne zastave,

moderniji je, atraktivniji i uočljiviji i dopri-

neće učvršćivanju i prepoznatljivosti institu-

cije PKS i njenoj vidljivosti kao nacionalnog

lidera u promovisanju i zaštiti interesa srpske

privrede.

Postojeći znak i logotip su nadograđeni i

osavremenjeni i u grafičko-likovnom smislu

redizajn je obezbedio vidljiviju formu, naro-

čito na aplikacijama u elektronskim mediji-

ma.Unošenjem godine osnivanja komorskog

sistema Srbije u logotip PKS, ukazuje se na

vek i po dugu tradiciju nacionalne privredne

asocijacije Srbije.

Redizajn je uradio autor ranije primenjivanog

logotipa Zoran Boldorac, dizajner Centra za

marketing informisanje i promocije. Umesto

fonta Warnock PKS, za ispis Privredna ko-

mora na redizajniranom logotipu koristi se

font Resavska BG autora profesorke Olivera

Stojadinović

D.v.

MArkETING I Pr

Financial Times u koricama Privredne komore Srbije

Promocija na investicionom danu Srbije u londonu

Povodom „Investicionog dana Srbije u Londonu“ (Serbia Investment Day), 29. oktobra u Londonu, na dan održavanja investicione konferencije, u Faj-nenšel tajmsu (Financial Times) objavljen je specijalni dodatak – Izveštaj o

Srbiji – srpskoj ekonomiji, evrointegracijama i političkoj situaciji u zemlji.Izdanje Fajnenšel tajmsa u kojem je objavljen specijalni izveštaj o Srbiji po-

deljeno je učesnicima konferencije u koricama Privredne komore Srbije. Oko hiljadu tako brendiranih primeraka časopisa distribuirani su i u biznis centru Londona – u poslovnim hotelima sa 4 i 5 zvezdica.

Na ovaj način, saradnjom sa časopisom Fajnenšel tajms, koji izlazi u global-nom tiražu od 650.000 štampanih primeraka i stiže do 2,1 miliona registrovanih korisnika elektronskog izdanja, PKS je pružio podršku promociji Srbije i srpske privrede u svetu.

Time su promovisane aktivnosti i povećana vidljivost PKS pred inostranom poslovnom zajednicom, kao međunarodno priznate nacionalne asocijacije pri-vrednika i prve kontakt tačke za strane investitore koji dolaze u Srbiju.

S.I.

ADVERTISEMENT ADVERTISEMENT

Učesnicima konferencijepodeljeno je specijalno izdanje renomiranog časopisa u brendiranom omotu Privredne komore Srbije

NOVI

МaGazine oF The chamber oF commerce and indUsTry oF serbia | no 79 | december 2013 | year Xiii

ccis’s big investment offensive

To make a profit jointlyconstruction industry

New season by new rulesForeign trade exchangeAutomobiles started engines of exports

59

ccIS’s big investment offensive

To make a profit jointlyInvestment Conference in Moscow, in which Russian investors were presented with 74 projects of Serbian companies, institutions and self-governments, worth near seven billion euro – a model for the presentation of Serbian investment potential in the world

Big Serbian investment offensive has been launched. In 2013, the Chamber of Commerce and Indu-

stry of Serbia organized the presentati-on of investment potential and export possibilities of Serbian economy at over 50 conferences and bilateral meetin-gs, which were held in the country and abroad. The intensive international activity was crowned by the Serbian Investment Conference in Moscow, in which 74 projects of Serbian businesses, state institutions and self-governments, worth near seven billion euro, were pre-sented, as well as by the establishment

of a new model for the presentation of investment potential of Serbian eco-nomy and Serbia itself, as a desirable investment destination.

Following the months-long compre-hensive preparations, the Conference was organized on the highest level with the aim to connect potential investors with good projects. The competition invitation was advertised in the earlier of August, and out of near two hundred projects received, the most serious were chosen, and the catalogue and other materials were published in the Russian language.

The chosen projects in the area of energy, agriculture, construction, tou-rism and industry were for the first time presented to the representatives of over a hundred of Russian companies, which participated in this event, which took place in the Chamber of Commerce and Industry of the Russian Federation on 30 October 2013.

Potential Russian investors were offered with a proposal to jointly make a profit. The goal of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia is to connect good ideas and projects with se-rious investors who will recognise them

INvESTMENTS AND ProjEcTS

60

as profitable and perspective ones, Želj-ko Sertić, President of the Chamber of Commerce and Industry of Serbia, said.

The Conference in Moscow, which was organized in collaboration with the Chamber of Commerce and Industry of the Russian Federation, was inaugura-ted by the President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolić.

Call for a partnership

The President Nikolić has invited all Russian investors to invest in Serbia and in that way to strengthen econo-mic, political and cultural cooperation and friendship relations of the two co-untries. The President of the Republic of Serbia has invited investors to parti-cipate in big projects relating to the con-struction and recovery of transport and telecommunication infrastructures, capital investments in energy sector – recovery of old and building of new ca-pacities, as well as in the application of new technologies. Through partnership or buying a state-owned company, you have an opportunity to take an active part in and play a role of a moderator or creator of the business environment of Serbia, Nikolić added.

The Chamber of Commerce and Indu-stry of Serbia will undertake an obliga-tion to assist our and Russian partners so that they can in an easier and faster way get through ‘the labyrinth of Serbi-an procedures and institutions’, Sertić said. It was the first time that the Serbi-an economy was presented to the world in this way.

The President of the Chamber of Commerce and Industry of the Russi-an Federation Sergej Nikolajevič Kati-rin said that the presence of the Serbi-an President Nikolić was a good sign to Russian companies that Serbia has serious intentions to cooperate with them. He underscored that Serbia and Russia recorded a serious level of re-vitalization of their relations, as well as the enlargement of the list of goods, which are exchanged, and new areas of the economic cooperation of the two countries.

Well-paved way to Serbia

In the course of the Serbian Inves-tment Conference in Moscow, two documents were signed – Contract on joint venture and cooperation betwe-en Spektar from Čačak and Metromed

from Omsk, and the Letter of In-tention between Majevica Holding from Bačka Pa-lanka and TESE Voronjež. A month after the Confe-rence, the Russian side showed the interest in orga-nizing a group of investors to visit Serbia, who would like to see locati-ons and analyse projects in details.

Russian busine-sspeople already have a numerous and strong Ru-ssian business community in Serbia, which might provide in-formation needed. Out of all Russian

companies doing business in the Serbi-an market, the NIS Gasprom is the only company which achieves best results and is our best budget generator, the Serbian Minister of Natural Resources, Mining and Spatial Planning Milan Ba-čević said. He expressed hope that other Russian companies would be led by that idea and get to the Serbian market via the well-paved way.

The Russian Sberbank and Lukoil are already present in the Serbian market, but it seems that it is not enough and that there is yet room for more. First of all, the possibilities should be looked for in the sector of Serbian industry, non-ferrous metallurgy, geology, road main-tenance, agriculture, tourism and tech-nology, the Minister said. The Russian investments in Serbia are a clear sign to all Russian investors that the Serbian market has already been recognized as a profitable and perspective one, with very good investment potential, the Di-rector of the Sberbank Serbia for coo-peration with clients from Russia and CIS, Grigori Černenko said. He said that the Sberbank Serbia would be a bridge of the economic cooperation between Serbia and Russia.

The President of the Russian Fede-ration Vladimir Putin commended the quality of organization and how Serbia was presented in Moscow. This Confe-rence will serve us as a model and in 2014 we will keep organizing with our offensive worldwide. In January we go to India, in March we again go to Lon-don, and we have been invited to or-ganize such conferences in Australia, Japan and China. We do expect great interest, because the Conference in Moscow was a powerful bombshell in the public. We already hear from busi-nesspeople, state institutions, self-go-vernments for the participation with some new projects. In addition to the representation of the businesses befo-re the state authorities, our future role will be to attract investors, too, Željko Sertić announces and adds that in the following two or three years Serbia is capable to create an attractive busine-ss climate and to see substantial inves-tment results in 2015.

T.N.M.


61

zrenjanin interesting to russian investorsRussian investors show great interest in the investment

potential of the Ečka – Zrenjanin airport, whereas the representatives of Techno park Noginsk and a group of companies Jamkino discussed the details of the future cooperation. They are also interested in the project of the factory for manufacture of special irrigation hoses Gra-ditelj. Potential Russian investors expect a business plan to be elaborated before they make a decision to invest. The cooperation between the Techno park and Biohe-mija from Zrenjanin on the construction of green house on the area of three hectares in the Techno park zone in Noginsk in Russia was discussed, on which the Letter of Intention will be signed.

centre for fruit from Toplica District The Blace Municipality, widely known for its cherry

and high-quality plum and other sorts of fruit, has offe-red to Russian investors the project concerning the con-struction of Distribution Centre for three municipalities in the Toplia District. Blace is the municipality which has the largest area covered with plums, compared to its size. The annual yield of this fruit in this district amounts to even 60.000 tons, which is mostly used for brandy ma-king. However, if the Distribution Centre is to be con-structed, the annual export of dried fruit from Toplica District will amount to over a thousand tons. The Distri-bution Centre for Prokuplje, Blace and Kuršumlija is in-volved in the Spatial Planning of the Blace Municipality. The project envisages the construction of industrial zone on the area of 12 hectares in the location Pretežana, with a complex of business and industrial facilities, and its to-tal value amounts to 3.5 million EUR. The first contacts with potential investors have already been made.

Safe business guaranteeCome to Serbia. Let our friendship and my word be a gu-arantee for your safe business operations in Serbia, the President of the Republic of Serbia Tomislav Nikolić sta-ted at the opening ceremony of the Investment Conferen-ce in Moscow.

Yet two billion from Gasprom in next two yearsIn the following two years, the Gasprom company

plans to invest in Serbia yet two billion euro, which wo-uld substantially improve the blood test of the economy of Serbia, the Minister Milan Bačević said. The details of investment will be known in five or six months. The Gasprom primarily invests in oil and gas industry, but it shows interest for other energy sectors, as well as to invest in thermo power plants. However, the Gasprom is interested in exploitation and processing of oil shale and one coal mine, the Minister added.


62

Traditionally warm and friendly relations between Serbia and In-dia make a strong foundation for

the improvement of economic relations. Indian companies are very interested in cooperating, primarily in the area of energy, agriculture and infrastructure. On the other side, it is important for Ser-bian companies to market themselves in India, Narinder Chauhan, newly-appo-inted Indian Ambassador to Serbia, says.

The visit paid to the Chamber of Commerce and Industry of Serbia just upon her arrival to Serbia justifies the priorities of her mission. The Indian Ambassador, as a highly estimated di-plomat in the international elite, spoke for the Novi Korak magazine about her view on Serbia, her wishes and efforts to bring closer the two economies. Be-ing determined and clear in everything she wants to achieve in Serbia, the Am-bassador Narinder Chauhan strongly believes in fast results.

after four months of your mission in serbia, what are your impressions?

Serbia is a relatively small country,

but with an emerging economy. In my view, it has potential to become a ga-teway not only to the Balkans, but to the entire Europe and CIS also, due to its English proficient, high quality, well-educated and cost effective work force, favourable geographic location, availability of basic infrastructure, strong political will, low tax regime, po-sitive economic growth and Free trade agreements signed with Russia, the EU, CEFTA, EFTA, Turkey, Kazakhstan and Belarus.

you are an experienced diplomat and a strategist, too. What is your view on future political, but primarily economic relations between serbia and india?

India-Serbia relations have traditi-onally been warm and friendly since the time of Nehru and Tito and still draw strength from the strong foun-dations laid during that period. The leadership in both countries is very keen to transform the wealth of politi-cal goodwill into strong economic re-lations and I am working towards that direction.

When you had the meeting with the president of the chamber of commer-ce and industry of serbia Željko sertić, you listed a series of areas in which you plan to upgrade the relations and coo-peration of serbia and india. What are the areas and in what way do you plan to realise it?

The improvement of economic relati-ons between India and Serbia is my fo-remost priority. I arrived in Belgrade on 24 July 2013 evening, and on 26 July I visited the Chamber of Commerce and Industry of Serbia and had the meeting with the President and other officials of the Chamber. During the meeting, we discussed the possibilities for the impro-vement of cooperation including potenti-al of establishing joint ventures in agri-culture, processing industry, IT, biotech-nology, textile industry, pharmacy and others. Since my arrival to Belgrade, I have been on a daily basis advising major Indian chambers and companies on the potential of the Serbian economy. Indian companies have shown interest. Howe-ver, it is very important for Serbian com-panies to market themselves in India.

PArTNEr couNTrY

Two – decade growth based on knowledgeIt is important for Serbian companies to market themselves in India, and in collaboration with the Chamber of Commerce and Industry of Serbia, we organize the participation of economic delegation in the Partnership Summit, which will take place in Bangalore, Narinder Chauhan, Indian Ambassador to Serbia, says

India

63

PArTNEr couNTrY

The Chamber of Commerce and In-dustry of Serbia has accepted our ad-vice and will be leading an economic delegation to India on 24 - 30 January 2014. The delegation will participate in the Partnership Summit 2014, in Ban-galore, India from 27 - 29 January. The Partnership Summit will provide a plat-form to stimulate discussions among all key stakeholders - political, institutio-nal, business, media and academic - on the best strategies and policy to help the countries overcome obstacles and to improve competitiveness and achieve inclusive growth. The Serbian Chamber will also organise road-shows in major Indian cities Delhi, Mumbai, Ahmada-bad and Bangalore. We are arranging their meetings with governmental bodi-es, chambers of commerce and busine-sses in all these cities to maximise the possibilities for enhancement of India-Serbia economic relations.

We are also organising an India Tra-de Fair in conjunction with the 81st International Agriculture Fair in Novi Sad from 20-26 May 2014, in which In-dian businesses from various sectors like agricultural and food industry, chemical, pharmaceutical, automotive, IT, textile and leather industry, agri-cultural machinery and engineering goods are expected to participate. I am confident that these steps will provide necessary fuel for enhancement of eco-nomic relations.

in which areas can the first results be expected?

The construction of the IT Park in Inđija by Bangalore-based real estate company called the Embassy Group, is the first Indian investment in Serbia. It is an ambitious project estimated at around 650 million USD. The first phase commitment was 20 million USD, which is now completed and ready for commi-ssioning. The IT Park in Inđija is stra-tegically positioned at the crossroads of Western and Eastern Europe, on the Pan-European Corridors 7 and 10. The campus will include IT corporate offi-ces, a data centre and an IT Academy. It has the potential to become an IT hub in Serbia. The honourable Indian Minister visited the IT Park in Inđija and on that occasion, she emphasized India’s inten-

tion of sharing its expertise in IT and other knowledge-based industries by setting up centres of excellence.

is india, as one of the fastest growing economies in the world, in the positi-on to offer to serbia some established models for an economic growth? are big indian companies informed on the potential of serbian market?

India’s economic landscape has un-dergone a sea change from the time it launched its liberalization programme in 1992. The last two decades India has been seen recording a consistent high growth to become a trillion dollar eco-nomy today, already fourth largest in terms of Purchasing Power Parity (PPP) and forex reserves of 288.6 billion USD. Whereas the world economy was in the past led by the west for a long time, the ground has shifted today and most of the rising economies are outside Eu-rope and America; They are in India, China, Russia, Turkey, Indonesia, Bra-zil, Argentina, Egypt, Nigeria and etc. Regardless of all these facts, India is still a developing country and an emer-ging economy like Serbia and is ready to share its experiences with Serbia. Indian experts may be invited to work as advisors in various ministries. Poli-tical leadership in Serbia has already taken some good steps by announcing bold decisions for economic reforms and privatization. The implementation of these decisions will definitely attract more foreign direct investments to the Serbian economy.

are indian investors interested in inve-sting into serbian energy sector, agri-culture and infrastructure?

There are huge opportunities for In-dia-Serbia cooperation in energy, agri-culture and infrastructure sectors. Indian businesses have been informed about the potential in these sectors, however, sharing of information is a continuous process. The Joint Economic Committee will be looking at smoothe-ning any road blocks. I am hopeful of positive results.

serbian and indian companies are in-terested in establishing cooperation in the film industry, too. should we expect

indian cinematographers and film pro-ducers to come to serbia soon?

Under the auspices of the Indian Mi-nistry of Culture, cinema lovers had an opportunity to see Paskaljević’s eight movies at the accompanying festivals in Trivandrum, Madras, Bangalore and Pune, and three more film producers / directors from Serbia also participated in the event. On the other side, Indian TV serials are already very popular in Serbia. The Serbia Film Commission is planning to send a delegation to India in January / February 2014 to invite Indian film industry to Serbia and to explore the possibilities of bilateral co-operation. Two Indian film production companies - Connect Film Media and Travel Master India Corporation - are expected to visit Serbia for shooting. This is just the beginning. Big events and announced investment conferences and the meetings of the representatives of governments, chambers of commer-ce and companies demonstrate that the economic relations between Serbia and India are getting a new pace.

N. Mitrović

Indian scientists come to Serbia

A team of Indian scientists will visit Serbia

to scope out areas of cooperation and set up

Centres of Excellence. Under the Agricul-

ture Agreement, the Joint Commission will

meet soon for the exchange of research and

joint ventures. The Serbian defence delega-

tion has been invited to participate in De-

fexpo in India in February. The Joint Eco-

nomic Committee is expected to meet early

next year to identify specific commercial

opportunities and remove trade barriers.

We are negotiating an agreement on cul-

tural cooperation. A few Indian companies

have shown interest in establishing stra-

tegic partnerships. Three Indian tractors

manufacturers, TAFE, Mahindra and So-

nalika, are present in Serbia, out of which

Mahindra has been assembling tractors

in Novi Sad, while Sonalika is expected to

start its assembly plant in Boljevac soon.

The Petroleum Industry of Serbia (NIS) has

shown interest in seeking India as a strate-

gic partner. The ‘Air Serbia’ is expected to

give boost to travel between Serbia and In-

dia through the Abu Dhabi route.

64

New season by new rulesconstruction industry

amended regulations relating to planning and construction, their efficient and consistent application, as well as the beginning of announced big infrastructural projects should help the recovery of construction industry

Owing to amendments to the legal framework, and big infrastructural projects, the construction industry is expected to record a higher progress in 2014. A new

law is expected to envisage a lot of things – from the reduc-tion of costs and corruption, simplification of administrative procedures, abolition of illegal construction, to the legislative safety and market principles.

A building permit will be issued in a faster and acceptable way for investors, in opposition to the current complicated, slow, expensive and insecure procedures. The simpler and faster issuance of construction documentation will have a direct impact on the improvement of investment climate in Serbia, because the building permits have been recognized as the bottle neck in business performance in Serbia, and our country holds the low position in the World Bank’s list, due to high costs and too much time needed to get a buil-ding permit.

The moment when builders will welcome a new law on planning and construction is very difficult – the construction industry records a constant decrease, the business climate is unfavourable and an increasing number of small companies are getting closed. However, the financial crisis has a great impact on other big companies, which are getting into diffi-cult situation, too. A dramatic decrease of the construction work has resulted in a high unemployment, and this situati-

on contributed to the increase of grey economy, which addi-tionally puts this industry into jeopardy, Viktor Kobjerski, Secretary of the CCIS Association of Construction Industry, underscores.

Big works

The large problems, which burden construction workers, are depicted by discouraging data on the value of perfor-med works in the Republic of Serbia, which in the period January – October 2013 decreased by 34.9%, as compared to the same period of 2012. The value of contracted works of contractors from Serbia for the six months of the current year decreased by 14.6% compared to the first half of 2012. The number of permits issued for the period January – June 2013 decreased by 6.7%, compared to the same period of 2012. The decreased number of construction works influen-ced on the demand of quantity of building material. Accor-ding to the data obtained from the Republican Statistical Office, in 2012, the number of finished flats decreased by 17.5%, compared to their number in 2011.

However, the new legal framework and the agreements si-gned with Chinese investors on the construction of a section of the highway in the Corridor 11 and energy capacity in Ko-stolac, as well as the works commenced on the construction of the South Stream, should altogether make a positive pro-

ProDucTIoN AND SErvIcES

65

gress in 2014 in the amount of the total value of performed construction works. We should take into consideration the re-alisation of the Russian credit lines approved for the moder-nization of railway infrastructure and Kuwait credit line for the construction of the Prokop railway station, Saša Đogović, Assistant at the Institute for Market Research, says.

Respected Serbian design offices and contracting com-panies, producers of building material and companies from other sectors, which place their products in the construc-tion facilities, as the members of the CCIS Association of Construction Industry, Building Material Industry and Ho-using, warn that high interest rates hinder business opera-tions in this sector. When it comes to our country, domestic construction companies mostly perform as producers for daughters of big companies in the world, because they are not in position to meet requirements in tenders and to en-sure guarantees for performance of works. The status of a producer means a low profit and lack of references, whereas domestic companies need to have the status of a partner, Viktor Kobjerski, Secretary of the CCIS Association of Con-struction Industry, considers.

Guarantees for domestic companies

On the other side, in terms of the projects financed by loans and credit lines of the international institutions, the Law on public procurement has not practically been applied.Finan-cing has the impact on selection of a producer, which in gene-ral influences the engagement of domestic businesses. Con-tractors, who do business abroad, are faced with problems get bank’s guarantees, and due to the reduction of investments in international markets, in which then companies are in advantage, Aca Popović, Adviser to the CCIS President, un-derscores.

The business climate in construction industry has been dis-couraging to both domestic and foreign investors. In addition, the practice has been inefficient and procedures too compli-cated, which had negative influences on the construction in-dustry in general. Businesses, united in the chamber system, suggest that the Development Bank should be established in order to provide guarantees for domestic enterprises and in that way to ensure them equal status in the tenders in the competition of foreign companies. The Development Bank should be responsible for and support domestic companies performing activities abroad.

When International construction companies want to register a company or its representative office in Serbia, they will have to meet certain preconditions, which are also obligatory for domestic companies, as well as some specific conditions in terms of the number and structure of foreign labour force in certain projects. It should be their obligati-on to engage a domestic company as a partner for the mini-mum of volume of works – 50% of the contracted value of works, with in advance agreed amount of handling fees. A foreign company has to have its representative office regi-stered in Serbia, when making an agreement on a certain job, Popović underscores.

Nada Mitrović

Permits in 30 days

A new law on planning and construction envisages the issuance of building permits in one place. The building permits for the construction of family objects could be issued in eight days, whereas those building permits required for bigger residing and industrial facilities co-uld be obtained in 25 days. The Office for fast answers will contribute to an efficient application of the Law, the Minister of Construction and Urbanism Velimir Ilić states. Amongst the most important provisions are the Register of investors kept at the Chamber of Commer-ce and Industry of Serbia for the market objects, the introduction of the main city planner, the institute of early participation in the adoption of urban plans, the urban plans must not be in opposition to the spatial planning, as well as obligatory urban-architectonic com-petition advertised for the locations of importance for self-governments. The introduction of fees charged for planning of a construction land, as well as the institute of urban contract, which self-government might conclu-de with an investor when there is an interest for the rea-lization of a certain investment project. Clear competen-ces and procedures for the realization of various objects will shorten deadlines for the issuance of location, buil-ding and use permits.

ProDucTIoN AND SErvIcES

66

The latest tendencies in foreign trade exchange of Serbia are en-couraging, observed by a very

dynamic export growth in compari-son with an import growth and by the upgrade of export structure on behalf of products from higher processing phase. In the period January – October 2013, as compared to the same period of the previous year, the exports incre-ased by 30.4% and reached the value of 12,121 million USD, and the imports increased by 8.1%% and reached the va-lue of 16,818.1 million USD. The trade deficit of goods exchange was decreased by 25.1%. According to the sections of the Standard International Trade Cla-ssification (SITC), in the ten months of 2013, the following goods had the lar-gest share in the total Serbian exports: road vehicles (1,816.9 million USD) and electrical machinery and apparatus (926.4 million USD).

Taking into consideration that a su-bstantially modest growth was recor-ded rather in the imports than in the exports, it is clear that the net export is an engine of the recovery of the do-mestic economy, which is proven by the data showing a real increase of GDP was recorded in the first three quarters of 2013, as compared to the corresponding quarters of the pre-vious year, and an expected annual growth of GDP amounted to near 2% in relation to 2012.

The export expansion is partly the result of obvious recovery of Europe-an economies (primarily of Germany and Central and Eastern European co-untries), but it is rather because of in-vestments in the domestic economy. A growth of the total exports of Serbia was encouraged by industry, which in the last ten months of 213 recorded

an increase of 37.3%, compared to the same period of the previous year, while on the other side, there was a drop re-corded in the export of primary agri-culture, forestry and fishery of 21.3%, which was caused by a negative reputa-tion of Serbian products following the affair with aflatoxin in dairy products and cereals and the excessive utilisation of chemicals in fruit industry.

The greatest impact on the increase of industrial export was made by the processing industry, which in the pe-

riod observed recorded an increase of 36.5%, and achieved the share of 89.8% in the structure of the total exports of Serbia. The sector of electricity, gas and steam supply recorded an increase in the exports (110.3%), but its contributi-on to a growth of total exports is slightly lower, which was due to a lower ponder of this sector in the structure of total trade. Finally, the sector of extractive industry increased the exports by 13.2% in the period January – October 2013, as compared to the same period of the pre-

vious year, which was equally contribu-ted by the increased marketing of metal ores, coal, crude oil and natural gas.

Collectively observed, the primary sectors – agriculture, forestry, fishery and mining – realised the export of 736 million USD in the ten months of 2013, which was a drop of 18.8%, as compa-red to the same period in 2012. It me-ans that processed industrial products had the greatest impact on the growth of exports. In the processing industry, the highest increase of export was re-corded with the production of: motor vehicles and trailers (267.8%), tobacco products (153.7%), chemicals and che-mical products (67.8%) and cokes and oil derivatives (55.0%). According to the results recorded with the foreign trade in the first ten months of 2013, the most important sector in the exports was the production of motor vehicles and trai-lers, whose share in the total exports of goods amounted to 17.9%, and the pro-duction of basic metals with 6.7% and chemical industry with 6.5%.

In addition to the fact that Serbia is one of the global leaders in the export growth rate in this year, more encou-raging data is that the high technology sectors record a more dynamic incre-ase. Namely, in 2013 they increased the exports by near 83%, compared to the previous year, whereas an export growth recorded with middle and low technology sectors was substantially lower, near 24% and 10%, respectively. Thanks to the export of automobile and machinery industry, as well as the indu-stry of electrical devices and equipment, the high technology sectors became al-most equal with the middle technology sectors, with the share of 37% and 41% in the total exports of Serbia.

Nebojša Gagović, MSc

MArkET

Foreign trade exchange

Automobiles started engines of exportsin ten months of 2013, the industry of serbia increased the export of products to the global market by 37.3%, as compared to the same period of the previous year

67

Elektronskisertifikat kao uslovposlovanja u 2014.

Privredna komora Srbije poziva sve institucije i privredne subjekte da na vreme pribave kvalifikovane elektronske sertifikate

Sve institucije i privredni subjekti u zemlji obavezni su da od 01. januara 2014. godine isključivo elektronskim putem podnose:

• pojedinačnu poresku prijavu za poreze po odbitku

• prijavu/promenu/odjavu na obavezno socijalno osiguranje

• od 01. jula 2014. i PDV poresku prijavu

Da biste ispunili ovu zakonsku obavezu, na vreme pribavite kvalifikovane elektronske sertifikate Privredne komore Srbije.

Zašto

Potrebna dokumentacija:• Zahtev za izdavanje kvalifikovanog

elektronskog sertifikata za privredne subjekte

• Fotokopija lične karte zakonskog zastupnika

• Fotokopija lične karte za svako ovlašćeno fizičko lice

• Fotokopija izvoda o registraciji privrednog subjekta (APR)

• Fotokopija OP obrasca

Nakon prijema kompletne dokumentacije, Sertifikaciono telo PKS na adresu pravnog lica dostavlja ugovore na potpisivanje, predračun i instrukcije.

Kako do elektronskog sertifikata

Ova usluga Privredne komore Srbije omogućava preduzećima i poslovnim ljudima sigurno elektronsko poslovanje, smanjenje troškova, pojednostavljenje procedura i povećanje efikasnosti u radu.

Prednosti

Kvalifikovani elektronski sertifikati Privredne komore Srbije

ZA1DAN

Korišćenjem on line procedure: www.pks.rs/sertifikatpks

kontaktPrivredna komora SrbijeSertifikaciono teloTel: 011/3304-550, 3304-545Faks: 011/[email protected]/ca

godina xiii korak...dačić, li kećijang i viktor orban dogo-vorili su, krajem novembra na samitu u...

Documents