godina xix (lv) zbroj 6 zbeograd zjun 2010. zsivan ...godina xix (lv) zbroj 6 zbeograd zjun 2010....

G o d i n a X I X ( LV ) B r o j 6 B e o g r a d J u n 2 0 1 0 . S I VA N / TA M U Z 5 7 7 0 .

strane 2 i 27

URU^ENEMEDALJE

„PRAVEDNIKAME\U

NARODIMA“

Oni nisu stajali po strani

SKANDAL NA FESTIVALU@IDOVSKOG FILMA

Bugarski kraljpostao

„Pravednik“

STAV MINISTARSTVA ZALJUDSKA I MANJINSKA PRAVA:

Spomen krstsamo uz

pristanakSJOS

IZRAEL - NEMA^KA:

Pro{lost pamte,u budu}nost

gledajustrana 3strane 8 i 9

strana 4

2 jun 2010. PREGLEDJevrejski

URUÊNE MEDALJE „PRAVEDNIKA ME\U NARODIMA“

Nisu stajali po straniNa sve~anosti u beogradskoj sinagogi

Sukat {alom, 26. maja, pred velikim brojemzvanica, ambasador Izraela Artur Kol uru-~io je medalje „Pravednika me|u nacija-ma“ ~lanovima porodica Ran|ela Stojano-vi}a, Marije Tomi}, Milice i Mihajla Bogi}e-vi}a i Simeona Proti}a, ljudi koji su po cenusopstvenog i ̀ ivota najmilijih u vreme Holo-kausta spasili Jevreje sigurne smrti. Imenapravednika bi}e uklesana na Zid ~asti u Vr-tu pravednika Jad Va{ema u Jerusalimu.

Izraelski ambasador je kazao da se meda-lje uru~uju onima koji su "spasili ìvote Je-vreja, duboko svesni da dovode u opasnostsopstvene ìvote".

- U vremenu kada je svet bio gurnut uuàsan rat, rat izme|u dobra i zla, a samaSrbija se nalazila pod ~izmom nacisti~keokupacije, ovi hrabri, nesebi~ni mu{karci iène postupili su u skladu sa kazivanjem izTalmuda da „onaj ko spase jedan ìvot, kaoda je spasao ceo svet“ – rekao je, izme|uostalog, ambasador Kol.

Za govornicom su se posle njega pojaviliministar odbrane Dragan [utanovac, izrael-ski ministar za nauku i tehnologiju profesorDaniel Her{kovic i rabin Isak Asiel. [utano-vac je rekao da mu je ~ast {to moè da se uime Vlade obrati skupu istakav{i da Srbijagradi dru{tvo po svim demokratskim vredno-stima, "u kojima se po{tuje pravo svakog ~e-veka i svake nacije", dok je izraelski mini-star, koji je u Beograd do{ao na poziv pot-predsednika Vlade Boìdara \eli}a izrazioveliko zadovoljstvo {to prisustvuje ovom do-ga|aju koji smatra vrhuncem svoje posete.

nastavak na strani 27

Pa`ljivi slu{aoci – Aleksandar Ne}ak,Vuk Jeremi}, ministar za nauku i

tehnologiju Izraela Daniel Her{kovici Ministar odbrana Dragan [utanovac

Jevreji pamteprijatelje– ambasador Kolpredaje priznanje

Ne stajati po stranikada zlo prevlada– potomci pravednika

3SIVAN/TAMUZ 5770.PREGLEDJevrejski

Povodom dodele sinu bugarskog kra-lja Borisa III Simeonu posebne plakete imedalje Festivala ìdovskog filma u Za-grebu, koja se uru~uje pojedincima za-slu`nim za spasavanje Jevreja ili njiho-vim potomcima, predsednik SJOS Alek-sandar Ne}ak uputio je pismo protestaorganizatoru te manifestacije:

„Po{tovani,Saznali smo da su 23. maja, na ovo-

godi{njem Festivalu ìdovskog filma uZagrebu, posve}enom dobitnicima izra-elske medalje „Pravednika me|u naro-dima“, posebne plakate i medalje Festi-vala dodeljene pojedincima koje su or-ganizatori odabrali i pozvali, smatraju}injih ili njihove pretke zaslu`nim za spa-savanje Jevreja tokom II svetskog rata.Me|u njima je bio i Simeon, sin bugar-skog kralja Borisa III., koji je priznanjeverovatno primio za svog oca, umrlogtokom tog rata.

Savez jevrejskih op{tina Srbije prote-stuje zbog toga. Bugarske vlasti izru~ilesu nacisti~koj Nema~koj 11. marta1943. godine hiljade Jevreja iz tzv. oslo-bo|enih krajeva, tj. Makedonije i Traki-

je, koji su pobijeni u logoru smrti Tre-blinki. Me|u njima bili su i svi Jevreji izsrpskog grada Pirota i nekoliko pojedi-naca iz jo{ nekih mesta u Srbiji. BorisIII nije uradio ni{ta da ovo spre~i, iakoje sve znao i imao ustavno pravo da naizru~enje stavi veto.

Poznato nam je da je posle II svetskograta, nastojanjem bugarskih monarhista ipojedinih Jevreja iz Bugarske, u Izraelubio podignut spomenik Borisu III kaospasiocu Jevreja, {to je izazvalo nezado-voljstvo ve}eg broja Jevreja poreklom izMakedonije, Gr~ke, Srbije i Bugarske,

koji su dokazivali kako on nema nikakvihzasluga za spasavanje tih Jevreja, negosnosi saodgovornost za njihovu smrt.Izraelski parlament ispitao je stvar i odlu-~io da se spomenik ukloni. Iz tog razlogasmatramo kako je dodeljivanje priznanjaBorisu III bilo gre{ka.

Kopije ovog pisma {aljemo Ministar-stvu kulture Hrvatske, Koordinaciji ì-dovskih op}ina Hrvatske, Zaednici naEvreite vo Republika Makedonija, Zajed-nici Jevreja Gr~ke, Fond na Holokaust naEvreite od Makedonija, i ambasadamaIzraela u Zagrebu i Beogradu.“

Protest Festivaluìdovskog filma

DOGA\AJI

Jevrejskoj zajednici Republike Makedonije i Savezu jevre-jskih op{tina Srbije stigao je dopis iz @idovske op}ine Zagrebpovodom dodele sinu bugarskog kralja Borisa III Simeonuposebne plakete i medalje Festivala ìdovskog filma u Zagrebu:

“Dragi prijatelji,Povodom otvorenja Jewish film festivala u Zagrebu 23. svib-

nja 2010. dogodio se sramotni ~in uru~ivanja plaketa festivalaza osobe koje su spa{avale @idove za vrijeme II svj. rata.Plakete se zovu Pravednici me|u narodima, iako nemajunikakve veze s Jad Va{emom. Uz pet osoba, organizatori suuru~ili plaketu za spa{avanje bugarskih @idova, bugarskoj kral-jevskoj obitelji, zanemaruju}i ~injenicu o deportaciji 11.000

makedonskih i gr~kih @idova i ~injenicu da se ih ~ak ni bugars-ka zajednica ne smatra zaslu`nima.

@elja nam je izvijestiti Vas da @idovska op}ina Zagreb nijeorganizator Festivala niti je uklju~ena u njegov rad.Po~etkom 2009. godine prekinula je sve kontakte s Festivalom.U privitku Vam {aljemo pismo upu}eno Izraelskom vele-poslaniku u RH. Protestna pisma bit }e upu}ena organizatorimafestivala; Branku Lustigu, Udruzi festival suvremenogìdovskog filma i Gradu Zagrebu, te svim partnerima festivala.”

Srda~an pozdrav,Sa{a Cvetkovi}

Potpredsjednik @idovske op}ine Zagreb

Pismo @idovske op}ine Zagrebpovodom Festivala ìdovskog filma

Bliska saradnja –bugarski kralj BorisIII i Adolf Hitler


Na poziv Ameri~kog jevrejskog komi-teta (American Jewish Committee) u Va-{ingtonu je 28. i 29. aprila boravio pred-sednik SJOS Aleksandar Ne}ak da biu~estvovao na redovnom godi{njem sa-stanku ove organizacije.

Bila je to prilika da prvi ~ovek Savezarazgovara i sa rabinom Endrjuom Bejke-rom, direktorom za me|unarodna jevrejskapitanja u AJC-u, koji je i predstavnik Kan-celarije za borbu protiv antisemitizma Orga-nizacije za evropsku bezbednost i saradnju(OSCE).

Dvojica sagovornika najvi{e vremenapostvetili su formiranju Federacije jevrej-skih zajednica jugoisto~ne Evrope - temikoju je svojevremeno upravo Bejker pokre-nuo. Ne}ak ga je podsetio da je u Subotici2008. godine potpisana Deklaracija sa ta-kvim nazivom i formulacijama prihvatlji-vim za sve jevrejske zajednice jugoisto~neEvrope. On je, tako|e, ukazao na mogu}eprobleme koje bi izazvalo insistiranje na

formiranju nekakve nove federacije. Dvoji-ca sagovornika zaklju~ili su da bi Srbija po-novo trebalo da bude doma}in skupa kakavje ve} odràn u Subotici, na kojem bi, kaonesporni autoritet, trebalo da predsedavaupravo rabin Endrju Bejker. Bio bi to nasta-vak aktivnosti u okviru projekta "Mi{paha".

Ne}ak je Bejkera upoznao i sa razgovori-ma sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}emu vezi restitucije jevrejske imovine i antisemi-tizma. Bejker je od svog sagovornika imaoprilike da ~uje i o predatim tu`bama i krivi~-nim prijavama bez rezultata, kao i obe}anjimavisokih pretstavnika vlasti da }e preduzeti svezakonske mere vezane za ispoljavanje antise-mitizma.

Direktor za me|unarodna jevrejska pita-nja AJC-a posebno se zainteresovao za odu-govla~enje pu{tanja predloga Zakona o de-nacionalizaciji u skup{tinsku proceduru.Bejker je, tako|e, upoznat i sa idejom da seu Beogradu podigne memorijalni centar.

Sa nastavkom aktivnosti u okviru projek-

ta "Mi{paha" sloìli su se i Ivo Gold{tajn,predsednik Bet Izraela iz Zagreba i ViktorMizrahi iz Skoplja.

Gold{tajn je Ne}aku izrazio àljenjezbog nesporazuma koji je izazvala svojevre-meno najavljena poseta Blajburgu, rekav{ida to sada pripada pro{losti i ne bi trebalo daoptere}uje odnose Bet Izraela i SJOS. On je,tako|e, izrazio èlju za te{njom saradnjomove dve jevrejske organizacije. U razgovorusa Mizrahijem, Ne}ak je sagovornika razu-verio u valjanost "podataka" o budu}nostiJevrejskog istorijskog muzeja, koje mu jeneko servirao. Objasniv{i da je re~ o insinu-acijama, predsednik SJOS je energi~no od-bacio sve predloge vezane za artefakta kojise u JIM nalaze.

Na va{ingtonskom skupu predsednik Sa-veza se sastao i sa Herbertom Blokom, pot-predsednikom Svetske jevrejske organizaci-je za restituciju i obavestio ga o aktuelnimpitanjima povratka jevrejske imovine u Sr-biji.

Restitucija u Srbijinezaobilazna tema

GODI[NJI SASTANAK AMERI^KOG JEVREJSKOG KOMITETA U VA[INGTONU

Sa sednice AJC: Hilari Klinton, Ehud Barak, Ri~ard Sajdman, Maksim Ferhagen, Dejvid Haris, Miguel Angel Moratinos

Spomen krst u Vr{cu samouz pristanak SJOS

Nakon {to je u dopisu predsedniku Re-publike Srbije Savez jevrejskih op{tinaukazao na probleme vezane za inicijativupodunavskih Nemaca da se u Vr{cu, nalokalitetu [interaj, podigne Spomen krstnevinim `rtvama Drugog svetskog rata, izGeneralnog sekretarijata predsednika Re-publike stigao je odgovor u kojem se pod-se}a da predsednik Srbije "u skladu saUstavom i relevantnim pozitivnim propi-sima" nije ovla{}en da uti~e na rad nadle-`nih organa - u ovom slu~aju, pre svega,Ministarstva za ljudska i manjinska pravate je dopis SJOS prosle|en kabinetu togmisistarstva. Tako|e, u pismu Generalnogsekretarijata stoji da }e "pa`ljivo pratitidalji razvoj doga|aja i konkretne korakekoje preduzmu nadle`ni organi".

Iz Ministarstva za ljudska i manjinskaprava Savezu jevrejskih op{tina Srbije sti-gla je kopija pisma koje je ono uputiloêdomiru @ivkovi}u, predsedniku Op{ti-ne Vr{ac. Iz nje se jasno i nedvosmisleno

vidi da "Ministarstvo za ljudska i manjin-ska prava smatra da bi postavljanje Spo-men krsta bez uvaàvanja stava Savezajevrejskih op{tina Srbije predstavljalomanifestaciju negiranja Holokausta nadpripadnicima jevrejske zajednice i {irenjeantisemitizma".

Podse}amo da se SJOS ne protivi ini-cijativi za podizanje spomenutog obele`-ja i pored toga {to je o~igledno da se radiisklju~ivo o nema~ko - srpskim nevinim`rtvama iako je ~injenica da su upravo to-kom Drugog svetskog rata svi Jevreji izVr{ca stradali kao `rtve Holokausta.SJOS samo èli da imena nevinih `rtavabudu ispisana, odnosno, da se sva dosta-vljena imena moraju proveriti uz konsul-taciju istorijskih izvora i stru~njaka zaistoriju iz tog perioda kako se pod termi-nom "nevine `rtve" ne bi dogodilo da seamnestiraju saradnici okupatora i oni kojisu u~estvovali u progonu i deportaciji Je-vreja, Roma, Srba i drugih.

Novi ~lan izraelske diplomatskemisije u Beogradu

Zamenik {efa diplomatske misije Izraela uBeogradu Jair Fromer posetio je nedavno SJOSrbije u pratnji izraelskog diplomate Ejala Naorakoji }e, kako smo tom prilikom ~uli, po odlaskuFromera, biti novi ~lan tima Izraelske ambasade uBeogradu. Pristigli izraelski diplomata pokazao jeveliko zanimanje za rad jevrejske zajednice Srbije,posebno se interesuju}i za pitanja antisemitizma,restitucije jevrejske imovine i izgradnjeMemorijalnog centra Holokausta.

Ejal Naor je izrazio èlju da pre 5. avgusta,kada }e zvani~no stupiti na du`nost, jo{ koji putposeti Savez jevrejskih opstina Srbije i Jevrejskiistorijski muzej.

Sastanak sa predstavnicimaFondacije Hajnrih Bel

Po prethodnom dogovoru, 24. maja 2010. godineu prostorijama Saveza jevrejskih op{tina Srbije uBeogradu, sastali su se predstavnici SJOS i FondacijeHajnrih Bel (Heinrich Boell Stiftung). Tema sastankabila je saradnja u izgradnji memorijalnog centraposve}enog `rtvama logora na Starom sajmi{tu uBeogradu.


Jevrejska op{tinaPan~evo u „No}i muzeja“

RE[AVANJE PROBLEMA JEVREJSKOG GROBLJA U LESKOVCU

Potrebna hitna akcijaU kancelariji gradona~elnika Leskovca Slobodana Koci-

}a odràn je 12. maja 2010. sastanak na kojem su, poredpredsednika Gradske skup{tine @ivojina Stefanovi}a i di-rektora Direkcije za urbanizam Novice Nikoli}a, u~estvova-li Aleksandar Ne}ak, predsednik SJOS, Robert Sabado{, za-menik predsednika i Jasna ]iri}, predsednica JO Ni{. Temasastanka bila je stanje na tamo{njem jevrejskom groblju.

- Iznet je problem klizi{ta koje je ugrozilo regionalnu sao-bra}ajnicu, ali i groblje - kaè Ne}ak. - Nadgrobni spomenicisu gotovo potpuno uni{teni, neki grobovi su otvarani, njihoviobrubi isprevrtani. Na deo groblja koji se nalazi uz samu sao-bra}ajnicu bacan je razni otpad, tako da je on zapravo - depo-nija - obja{njava on.

Usled pomeranja tla, jer se saobra}ajnica i samo groblje na-laze na klizi{tu, do{lo je do potonu}a dela saobra}ajnice i za-trpavanja jevrejskog groblja. Da bi problem saobra}ajnice biore{en neophodno je preseliti preostale spomenike sa jevrejskoggroblja.

Na sastanku je zaklju~eno da Skup{tina op{tine Leskovacuputi dopis Savezu sa predlogom re{enja u kojem }e navestirazloge preseljenja preostalih spomenika sa jevrejskog groblja

i predloìti lokacije na kojima bi se nalazilo spomen obele`jei na koje }e se preneti preostali spomenici.

Posle razgovora, delegacija Saveza JOS obi{la je jevrejskogroblje i dve predloène lokacije. Opredelila se za onu koja senalazi unutar spomen parka, pored kamene staze amfiteatral-nog oblika. Druga je ne{to dalja od pomenute i nalazi se ispodpostoje}eg spomenika koji je radio arhitekta Bogdan Bogda-novi}.

Ne}ak, Sabado{ i ]iri}eva posetili su i Direkciju za urbani-zam i izgradnju. Tamo su razgovarali o redosledu poteza. Za-mi{ljeno je da se postavi spomen obele`je na kojem bi na trijezika (srpskom - }irilicom, hebrejskom i engleskom) bilo is-pisano da je taj spomenik podignut Jevrejima Leskovca strada-lim u Holokaustu i da se u blizini nalazilo staro jevrejsko gro-blje na {ta bi ukazivali preneti spomenici.

Razgovorima u Direkciji za urbanizam i izgradnju, osim direk-tora Novice Nikoli}a, prisustvovala je i direktorka urbanisti~kogdela Direkcije Sla|ana Koci}. Redosled poteza je dogovoren, od-re|eni su izvr{ioci zadataka i zaklju~eno je da je zbog potonu}aregionalnog puta, neophodno brzo reagovati i pribaviti svu po-trebnu tehni~ku dokumentaciju, uslove i saglasnosti.

Jevrejska op{tina Pan~evo prvi put ove godineuklju~ila se svojim programom u manifestaciju No}muzeja. Na poziv organizatora, Narodnog muzeja izPan~eva, mnogobrojni zainteresovani gra|ani moglisu 15.maja da pogledaju izlo`bu o ìvotnom ciklusu ipraznicima kod Jevreja. Izlo`ba je postavljena u dvo-ri{tu op{tine, iz kojeg su posetioci, u susednoj prosto-riji, nastavljali upoznavanje sa jevrejskom religijom,tradicijom i kulturom.

Izloèni su predmeti koji se koriste u obredne svrhe, usvakodnevnom ìvotu i prilikom proslava praznika, knji-ge, primerci Biltena, Jevrejskog kalendara koji izdajeSJOS, slike i fotografije poru{ene pan~eva~ke sinagoge,stari ud`benik hebrejskog jezika, Povelja o progla{enjudràve Izrael, ogroman pano koji kroz sliku i tekst prika-zuje vremeplov jevrejskog naroda i dr. Posebno intereso-vanje izazvali su molitveni {al i molitveno remenje, ali ipredmeti kao {to su ~igre, ~egrtaljke, mezuze, sve}njaci.Kao deo obi~aja, sluèni su maces i haminados jaja.

O u~e{}u JO Pan~evo u No}i muzeja izvestila je usvom prilogu TV Pan~evo, lokalna {tampa i Radio Pan~e-vo. List Pan~evac napisao je: „Ova postavka je jedna odnajzanimljivijih i najuspelijih koje su prikazane te no}i“.

Osim u Pan~evu, JO Pan~evo bila je deo No}i muzejai u Vr{cu, sa ranije postavljenom izlo`bom o poznatim je-vrejskim knjièvnicima i knjièvnicima jevrejskog pore-kla. I pored lo{eg vremena izlo`ba u Gradskoj biblioteci,upotpunjena knjigama jevrejskih autora, bila je dobro po-se}ena. O u~e{}u JO Pan~evo u No}i muzeja u ovom ba-natskom gradu priloge su dale tri lokalne TV stanice iostali mediji. Interesovanje je bilo veliko

Eksponati


U okviru me|unarodne saradnjeSpomen-parka Kragujeva~ki okto-bar i Memorijalnog centra Buhen-vald, uspostavljene pro{le godine, 5.maja je u Muzeju 21. oktobar u Kra-gujevcu otvorena izlo`ba crteà„Ovde nema dece“. Autor crteà jejevrejski de~ak Tomas Geve koji jeje sa 13 godina oteran u koncentraci-oni logor Au{vic. Preìveo je pakaoovog logora, a slobodu je do~ekao ulogoru Buhenvald, 11. aprila 1945.

Na otvaranju izlo`be govorili sudirektor Spomen-parka Vladimir Ja-gli~i}, stalni zamenik ambasadora Save-zne Republike Nema~ke Hans-Urlih Sid-bek, predsednik Saveza jevrejskih op{tinaSrbije Aleksandar Ne}ak i autor projektaStani{a Brki}, muzejski savetnik.

- Preìveti bilo koji koncentracioni lo-gor, bilo koji masakr, ~udo je ìvota do-

stojno divljenja. To ~udo podrazumevanadljudsku volju za ìvotom, ali i jo{ ne-{to. A to ne{to imao je Tomas Geve i to gaje vodilo do slobode. To je njegov otac,koji se u Engleskoj borio protiv nacista ikome je on morao da ispri~a svoju pri~u.Slobodu je do~ekao kao senka, iznemo-

gao i skoro onemeo, ali odmah je za-traìo papir i bojice i po~eo da crta.Crtao je svoje stradanje, za slu~aj dane moè da ga ispri~a. Mi danas stoji-mo pred tom potresnom iscrtanomistinom, jednakom istini svih dokume-

nata i svih arhiva ovoga sveta. Kad se za-gledate u ove crteè ne traìte lepotu lini-je i umetni~kog poteza, otvorite srce i umi podelite patnju ovog de~aka. Ona je ipatnja miliona umorene dece – rekao jeotvaraju}i izlo`bu istori~ar i kustos Mu-zeja 21. oktobar Stani{a Brki}.

IZLO@BA U KRAGUJEVCU

Slike vrednijeod milion re~i

Svedok te{kogvremena – jevrejskide~ak Tomas Geve

Ovde nema dece! - sa otvaranja izlo`be

Pri Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jago-dini osnovan je Fond "Oto Bihalji-Merin", u znak se-}anja na ovog knjièvnika, likovnog kriti~ara i publi-cistu izjavila je Tanjugu direktorka muzeja Nina Kr-sti}.

- Fond je osnovan na inicijativu k}erke Ota Bihalji-Merina, Mirjane Bihalji [enberner koja je sa muèm, isto-ri~arem umetnosti iz Berlina Gerhardom, uplatila donaci-ju od 10.000 evra, a Muzej osniva~ki ulog od 30.000 di-nara - precizirala je Krsti}, koja je imenovana za zastup-nika Fonda.

Ministarstvo kulture je donelo re{enje o osnivanju Fon-da 24. marta ove godine.

Mirjana i Gerhard prisustvovali su u Muzeju sedniciUpravnog odbora ove ustanove, koja je pod ingerencijomMinistarstva kulture Srbije, gde im je saop{tena odluka oosnivanju Fonda.

Mirjana je kratko izjavila: "Vrlo sam sre}na, {to je svetako dobro i{lo".

- Ciljevi Fonda su o~uvanje uspomene na Ota Bihalji-Merina i podsticanje umetnika, istori~ara umetnosti, li-kovnih kriti~ara i novinara u negovanju i afirmaciji naiv-ne i marginalne umetnosti u Srbiji - rekla je Krsti}.

Visina nagrade iz Fonda bi}e 1.000 evra i dodeljiva}ese jednom godi{nje.

Oto Bihalji-Merin (1904 -1993) rodjen je u Zemunu,zavr{io je Umetni~ku {kolu u Beogradu, a na Visokoj {ko-li u Berlinu (Nema~ka) studirao primenjenu umetnost. Sabratom Pavlom osniva~ je izdava~ke ku}e "Nolit", a bio jei urednik lista "Borba". Autor je brojnih knjièvnih i li-kovnih kritika, eseja, reportaà, a me|u njegova zna~ajnadela ubrajaju se i "Umetnost naivnih u Jugoslaviji", "Na-ivna slika sveta", "Slikarstvo naivaca"... (Tanjug)

Osnovan Fond„Oto Bihalji Merin“

SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE

R A S P I S U J E

54. NAGRADNI KONKURSza radove sa jevrejskom tematikom

Iz oblasti:- KNJI@EVNOST (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)- NAU^NI RAD- MEMOARI I HRONIKEU svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. @iri

moè odlu~iti da nagrede dodeli i druga~ije. U obzir dolaze radovi pisani na srpskom i srodnim jezicima,

kucani ma{inom ili na kompjuteru.Obim radova nije ograni~en. Radovi se dostavljaju u dva pri-

merka, koji se ne vra}aju.Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su ve} objavlje-

ni, u delovima ili celini, ili koji su ve} nagra|eni na nekom dru-gom konkursu.

Konkurs je anoniman. Radovi se dostavljaju potpisani {i-from. Razre{enje {ifre se prilaè istovremeno u drugoj zatvore-noj koverti.

Krajnji rok za podno{enje radova je 1. septembar 2010. godi-ne.

Rezultati konkursa bi}e objavljeni u listu „Politika“ krajemnovembra.

Radove slati na adresu: SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE

/ za Nagradni konkurs /Kralja Petra 71 a/ III

11000 BEOGRAD


KONCERT SRPSKO – JEVREJSKOG PEVA^KOG DRU[TVA

Odu{evljenje uRuskom domu

U petak, 14. maja, pred prepunom sa-lom Ruskog doma, u produkciji ku}e„Rackov arts“, odràn je koncert posve}enDanu pobede. Srpsko – jevrejsko peva~kodru{tvo nastupilo je pored prvaka beo-gradske opere Olivera Njega, pijaniste Mi-lo{a Mihajlovi}a, profesora Nikole Racko-va i brojnih drugih umetnika. Elegantnikao uvek, prigodnim programom odu{evi-li su publiku i ukrasili ve~e. Maestro \or-|e Stankovi}, uvek pun iznena|enja, ovogaputa {armirao je i iznenadio sve u sali soloizvo|enjem omiljene kompozicije, saznalismo to kasnije, gospo|e Marine, koja je sasuprugom Aleksandrom Konuzinom, am-basadorom Rusije, sedela u publici.

Na programu su bile ruske partizanskekompozicije i splet na{ih partizanskih pesa-ma, danas gotovo nepoznatih. Starija publika

ih je prepoznala i zapevala, a mla|a, koja ve-rovatno nikada nije ~ula „[to to hu~i Sutje-ska“, „Lepo stoji partizanska bluza“..., apla-udirala je u ritmu. Nije moglo pro}i bez bisa,pa se salom zaorila dobro znana „Ka}u{a“,{to je izmamilo i poneko bravo.

Dok su se posetioci srednjih godina sigur-no prisetili „davnih vremena“ i obaveznihprograma |a~kih horova na {kolskim prired-bama, razmi{ljaju}i kako je brzo vreme pr-oletelo, ve}ina ~lanova Srpsko – jevrejskogpeva~kog dru{tva do skoro za te pesme nije~ula, pa je za pohvalu brzina kojom su ih zaovu priliku savladali. Za one druge prilike,redovne, poput celove~ernjeg koncerta kojiim predstoji, horisti se vra}aju pripremi pro-grama – jevrejskim, srpskim i svetskim maj-storima.

Marlena Vajnberger – Pavlovi}

[ira u’tfilaslavi jubilej

Koncertom u BeogradskojFilharmoniji 22. juna „[irau’tfila“ ozna~i}e 10 godinasvog postojanja. Grupa kombi-nuje tradicionalnu muziku i po-sve}enost njenom o~uvanju satalentom za fju`n i improvizaci-ju. „[ira u’tfila“ je imala mno-gobrojne koncerte {irom sveta iu~estvovala je na mnogim festi-valima kao {to su Balkan Tra-fik, Printemps Sefarade, Am-sterdam International Jewishmusic festival, Exit, AdriaticaMeditteranea i drugi. Godine2008. grupa je dobila presti`nunagradu RASA za najboljuWorld Music grupu dok je al-bum, Biviendo en kantando, iz-dat u martu 2010 u Holandiji,uvr{ten u Top of the world CDrubliku magazina Songlines.

U Skup{tini grada Beogra-da, u okviru manifestacijeDani Sarajeva, predstavljenanedavno monografija i faksi-mil ~uvene Sarajevske haga-de, jevrejske knjige obreda,zbirki biblijskih pri~a, moli-tvi i psalama koja je nastalasredinom 14. veka, najvero-vatnije u [paniji.

Monografiju Hagade je obja-vila izdava~ka ku}a "Rabic" pri-vatnog izdava~a Gorana Miku-li}a, a za fotografije i dizajn subili zaduèni poznati beograd-sku umetnici Dragoljub Zamu-rovi} i Dragoslav Gane Aleksi}.

Objavljivanje faksimila,{tampanog u Trstu i monografi-je bilo je skop~ano sa brojnimte{ko}ama, kao {to je tegobanbio i put originalne Hagade naputu od [panije do Sarajeva,preko Italije.

O njemu je pri~ao predsednikJevrejske zajednice u Bosni iHercegovini Jakob Finci obja-sniv{i da hagada zna~i pri~a, i daje knjigom ispri~ana pri~a o izla-sku Jevreja iz egipatskog ropstva.

Hagada se tradicionalno ~itaza veliki jevrejski praznik Pesahna Seder ve~eri i tako se vekovi-ma usmenim predanjem preno-

sila sa kolena na koleno. - Uz ve~eru koja ima svoj red

u posluìvanju jela potrebno jetri do ~etiri sata da se pro~ita ce-la knjiga - objasnio je Finci. -Svaka Hagada ima isti tekst, ali,za razliku od ostalih, sarajevskaje ilustrovana, {to joj daje po-sebnu vrednost - dodao je, na-pominju}i da ona po~inje ilu-strovanim Mojsijevim petok-nji`jem gde je zemlja prikazanakao lopta. Re|aju se zatim ilu-stracije za svaki dan stvaranjasveta, sedmi, dan odmora ([a-bata), potom ilustracije Adama iEve pored drveta sa koga je uz-brano zabranjeno vo}e, pa sceneNojeve barke...

Finci je rekao da je Sarajev-ska hagada nastala izmedju

1350. i 1370. godine, na tlu[panije, o ~emu svedo~i i ilu-stracija grba koji se i danas ko-risti u Kataloniji, odakle je izne-ta 1492. godine kada je do{lo doprogona sefarda, {panskih Je-vreja.

Prvi trag nakon toga vodi uRim, 18 godina kasnije kada je,kako je napisano na samoj Ha-gadi, ona prodata ne zna se ko-me i za koji iznos. U Sarajevuse pojavila u vlasni{tvu JozefaKoena 1888. godine i po{to je-vrejsko-prosvetno dru{tvo nijeimalo para de je otkupi , to je1894. godine u~inio Be~ pod ~i-jom okupacijom je Bosna bilaod 1878. godine.

Za Sarajevsku hagadu platioje 150 gro{a, {to bi, po oceni

Fincija, danas bilo ravno iznosuod 7.000 evra.

Knjiga je vra}ena u Sarajevo1913. godine, u Zemaljski mu-zej i nikada ga vi{e nije napusti-la. ûvana je u sefu i nikada ni-je bila javno izloèna. Kada suNemci u{li u Sarajevo 1941. go-dine prvo su traìli Hagadu, alije direktor muzeja rekao da jeve} odneta i tako je ostala sa~u-vana, najverovatnije me|u osta-lim knjigama, jer je bila nepri-metna zbog neuglednog spolja-{njeg izgleda.

Kraj rata je do~ekala u Mu-zeju, a prvi reprint uradili su za-jedni~kim snagama sarajevska"Svjetlost" i beogradska "Pro-sveta" pedesetih godina pro{logveka. Kada je 1992. godine Sa-rajevo ponovo bilo ratno popri-{te sklonjena je iz Muzeja kojise nalazio na samoj liniji razgra-ni~enja i sve vreme rata do kra-ja 1995. godine ostala u sefuNarodne banke.

Danas je ponovo u Muzeju,ima sopstvenu sef sobu u kojojje pod staklenim zvonom nacentralnom mestu, dok je u ni-{ama po uglovima okruùju tra-dicionalni spisi sve ~etiri tradi-cionalne religije. (Tanjug)

Predstavljeni monografijai faksimil Sarajevske hagade


Govor Nj. E. gospodinaArtura Kola,ambasadora Izraela

Ve~eras ste pozvani na jedan neobi~an do-ga|aj. Obeleàvanje godi{njice uspostavljanjadiplomatskih odnosa izme|u dve zemlje iz go-dine u godinu nije deo protokola. Najzad, di-plomatski odnosi predstavljaju normu.

Pa ipak, kada je re~ o na{a dva naroda, ni-{ta se ne moè smatrati normom.

Dana 27. januara, svet je obeleìo me|una-rodni dan se}anja na `rtve Holokausta. Togdana, pre 65 godina, logorom Au{vic-Birke-nau zavladao je muk. Razotkrivene su stvarnerazmere nacisti~ke ma{inerije smrti u logorukoji }e postati simbol nacisti~kih zlo~ina. TloEvrope natopljeno je krvlju, zemlja pome{anasa pepelom {est miliona Jevreja, `rtava jedneideologije mr`nje. Nema~ka nacija i njena sa-vest ukaljane su onim {to }e biti otkriveno. Zaobe strane bio je to teàk teret. Mo`da bi bilolak{e da se Nema~ka odlu~ila za poricanje. Aza Jevreje bi bilo sasvim razumljivo da je nji-hova odluka bila osveta. Nova Nema~ka i dr-àva Izrael odabrali su druga~iji put.

Za mene, ~injenica da ve~eras predsta-vljam jevrejsku dràvu kao njen ambasador,ima i jednu li~nu dimenziju. Ja sam sin preì-

velih Holokausta. Moja majka je preìvela se-lekciju na ulaznoj rampi logora Au{vic-Birke-nau, i prinudni rad za koji je odabrana. Pone-kad zami{ljam kakva je mogla biti budu}nostbrojne porodice mog dede, koji je imao jeda-naestoro bra}e; ve}ina ~lanova njihovih poro-dica je nestala. Tako|e se setim roditelja mojesupruge, koji su imali sre}u da 1938. godinebudu evakuisani iz Nema~ke u Britaniju u tzv.“de~jem transportu” sa 10.000 druge dece.înjenica da se njen deda, kao lojalan nema~-ki gra|anin borio u prvom svetskom ratu, i do-bio gvozdeni krst za hrabrost, nije po{tedelanjegovu porodicu sudbine koju su nacisti na-menili jevrejskom narodu.

Upravo zbog toga, pridajemo ogromanzna~aj ~injenici da je Konrad Adenauer 1951.godine prihvatio odgovornost nema~kog naro-da za zlo~ine Tre}eg Rajha po~injene nad je-vrejskim narodom. Zato po{tujemo izjavupredsednika Horsta Kelera u izraelskom Kne-setu u Jerusalimu ”da je odgovornost za Holo-kaust deo nema~kog identiteta”.

Dragi prijatelji, Holokaust }e zauvek postavljati pitanje {ta

se dogodilo sa moralnim kompasom ~ove~an-stva. U isto vreme, mo`da je izbor koji smo mi- Nemci i Jevreji, Nema~ka i Izrael – napravi-li, priroda odnosa koje smo izgradili, na{ malidoprinos jednoj boljoj budu}nosti ljudske ra-se. Ako postoji poruka koja prevazilazi grani-ce na{e dve zemlje, a verujem da postoji, to jeporuka o prihvatanju odgovornosti, s jednestrane i okretanju le|a osveti sa druge. To jeporuka da je se}anje na pro{lost od su{tinskogzna~aja, ali je jednako va`no obavezivanje zabudu}nost. Se}anje, odgovornost, obaveziva-nje, obrazovanje, dijalog, saradnja, sve su toelementi koji su usledili nakon uspostavljanjadiplomatskih odnosa pre 45 godina, kao i na{izajedni~ki napori da ove odnose stalno ja~a-mo.

Kao {to je predsednik [imon Peres rekao usvom obra}anju Bundestagu 27. januara ovegodine ”most koji je podignut nad provalijom,izgradile su ruke koje su bolele i ple}a koja sunosila teàk teret se}anja”. Te ruke su s vre-

menom izgradile realnost partnerstva, koje seogleda u brojnim oblicima saradnje, poseta-ma, zajedni~kim sastancima dveju vlada, i ~i-tavom nizu aktivnosti.

To je ono {to danas obeleàvamo.@eleo bih da zahvalim Beogradskoj Filhar-

moniji koja nam je omogu}ila ovaj prostor.Posebno èlim da zahvalim Vama ambasadoreMas kao i osoblju obe na{e ambasade na na-porima uloènim u ovo ve~e, koje je toliko va-`no nama, ali verujem i svima koji su se ve~e-ras ovde okupili.

Govor Nj. E. gospodinaVolframa Masa, ambasa-dora Nema~ke

@elim najpre da se pridruìm izrazima za-hvalnosti Beogradskoj filharmoniji na ustu-pljenom prostoru, umetnicima gospo|ici Tali-ji Or, gosp|ici Eleni Rahelis, gosdinu Ognje-nu Popovi}u i gospodinu Ivanu Aleksijevi}u,osoblju dveju ambasada koji su dali svoj do-prinos u organizaciji ove ve~eri. Posebno hva-la mom kolegi ambasadoru Izraela gospodinuArturu Kolu koji je prihvatio da zajedno prire-dimo ovaj doga|aj.

Cenjeni gosti, ekselencije, ministre Bradi-}u, dame i gospodo,

Nijedna zemlja nije savr{ena!

JUBILEJ

Pro{lost pamte, ubudu}nost gledaju

Pre 45 godina sastali su se David Ben Gurion i Konrad Adenauerre{eni da normalizuju odnose Izraela i Nema~ke

Ambasade Izraela i Nema~ke obeleìle su 45 godina oduspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja. Nj. E. ArturKol, ambasador Izraela, i njegov nema~ki kolega Nj. E. VolframMas bili su doma}ini koncerta u Beogradskoj filharmoniji, u kojojsu istaknute zvanice uìvale u zvucima nema~kih, jevrejskih i srp-skih melodija. Na koncertu su nastupili sopran Talia Or i ElenaRahelis na klaviru, kao i klarinetista Ognjen Popovi} i pijanistaIvan Aleksejevi}.

Pre pola veka, marta 1960. godine, u Njujorku su se sastaliizraelski premijer David Ben Gurion i nema~ki kancelar KonradAdenauer. Sastanak je odràn pod senkom istorijskog tereta

Holokausta, ali dvojica lidera bila su odlu~na da gledaju kabudu}nosti, ne zaboravljaju}i pro{lost.

I pre i posle sastanka bilo je protesta protiv bilo kakvog oblikapribliàvanja, ali uprkos osetljivosti trenutka, 12. maja 1965.godine diplomatski odnosi su zvani~no uspostavljeni. Od tada,nema~ko - izraelski odnosi nastavljaju da ja~aju, obuhvataju}ibrojne oblike saradnje. [efovi diplomatskih misija dve zemlje prekoncerta obratili su se publici u kojoj su bili i ministar za kulturuNeboj{a Bradi}, dràvni sekretar u Ministarstvu za ljudska i man-jinska prava Marko Karadìc, kao i brojni predstavnici dilpo-matskog kora, verskih institucija, medija i kulture.


Neke zemlje je te{ko imati za otad`binu!A Nema~ku je veoma te{ko imati za otad`-

binu!Istorija prve polovine pro{log veka zauvek

}e nas progoniti. Zverstva Drugog svetskograta, a naro~ito Holokausta, ostavila su neiz-brisiv trag u na{oj istoriji, na{oj zemlji i na{emnarodu. âk ako se krivica moè smatrati indi-vidualnom kategorijom, odgovornost i sramzauvek }e ostati sa nama.

Niko ne moè pobe}i od istorije svoje ze-mlje. Poricanje ili stav koji se moè saèti slo-ganom “kakva god da je, moja je zemlja” de-finitivno ne dolaze u obzir. Beànje od istorijesvoje zemlje moè pomo}i u pojedina~nimslu~ajevima, ali nije nikakvo re{enje za jedannarod. Jedini odrìv pristup je suo~avanje sasopstvenom pro{lo{}u.

U tome nema svrhe porediti se s drugima.Mi smo morali da se suo~imo isklju~ivo sazverstvima po~injenim u ime Nema~ke. U pot-punosti priznati monstruoznost zlo~ina bilo jenajmanje {to je trebalo preduzeti. Morali smouloìti maksimalne napore da sa~uvamo uspo-mene na `rtve tih zlo~ina. Naravno, ispravnoje bilo ponuditi pomo}, gde god je jo{ pomo}zna~ila. Ali, jasno je da nema leka zlo~inimapoput genocida. Morala je da postoji jasna iuverljiva politika koja je dovela do pouka iz-vu~enih iz pro{losti, morali smo da se obave-èmo da }emo posvetiti sve svoje napore kaopojedinci i kao zemlja da pomognemo da seistorija ne ponovi. Da bismo bili istinski uver-ljivi i iskreni, sve to smo morali da preduzme-mo bez ikakvih o~ekivanja bilo ~ega zauzvrat.Sve to smo morali da uradimo ne zato {to jebilo deo dogovora, ve} zbog toga {to smo pri-hvatili svoju odgovornost i shvatili da duguje-mo sebi samima da se izborimo za novi po~e-tak.

U takvim okolnostima, to {to je dràva Iz-rael prepoznala novi po~etak s kojim smo uNema~koj poku{avali i bila spremna da uspo-stavi odnose sa Saveznom Republikom Ne-ma~kom bilo je divan gest koji zasluùje na{unajdublju zahvalnost. Dramati~ni preokret uodnosima izme|u Dràve Izrael i Nema~keveoma re~ito je opisao govor predsednika [i-mona Peresa prilikom obra}anja nema~komBundestagu 27. januara 2010. godine, na Me-|unarodni dan se}anja na `rtve Holokausta.On je podsetio na burne reakcije u Izraelu na-kon odluke da otpo~nu neposredni pregovoriizme|u Izraela i Nema~ke, po dogovoru Davi-da Ben Guriona i Konrada Adenauera, re~ima:“Ben Gurion je ostao pri svojoj odluci: to jesada neka nova Nema~ka. S njom moramo darazgovaramo o budu}nosti, a ne samo o pro-{losti.” Predsednik Peres nastavio je slede}imre~ima: “Prijateljstvo koje sklopljeno nije serazvijalo na ra~un napu{tanja uspomene naHolokaust, nego iz se}anja na crne ~asovepro{losti. U pogledu zajedni~ke i ~vrste odlu-ke da gledamo napred – ka horizontu optimi-zma i nade”

Uspostavljanje diplomatskih odnosa izme-|u Dràve Izrael i Savezne Republike Nema~-ke formalno je ozna~ilo novi po~etak i u diplo-matskoj sferi. Kada se danas osvrnemo na tih45 godina i istovremeno pogledamo u budu}-nost koja je pred nama, to ~inimo radi se}anjana `rtve Holokausta, ali i iz nema~kog ugladuboke zahvalnosti {to smo na{li partnera ko-ji je bio spreman da nam da drugu {ansu i ko-ji je bio spreman da u~ini iskorak ka nama, ka-da to zaista nismo mogli o~ekivati. Stoga mi-slim da imamo sve razloge da se potrudimo daova godi{njica ne pro|e neprime}eno. Najlep-{e hvala!

ERIH FROM: PSIHOLOGIJA, SOCIOLOGIJA, JUDAIZAM

Izme|u nezavisnostii pokornosti

Osnovni uslov koji ~ovek mora da ispuni da bi sesjedinio sa ènom je nezavisnost od roditelja, jer je ipraocu Avraamu bilo nare|eno da napusti roditeljski

dom i ode u zemlju koja }e mu biti pokazanaPi{e: Jelena Kalderon

Marta 2010. navr{ilo se 110 godina odro|enja i tri decenije od smrti Eriha Froma,jednog od najzna~ajnijih socijalnih psiholo-ga, psihoanaliti~ara i humanisti~kih filosofa,utemeljiva~a Frankfurtske {kole kriti~ke te-orije.

Erih From, par excellence intelektalac, pro-u~avao je ìvot Sigmunda Frojda, pri ~emu jeuz puno po{tovanje Frojdovog dela kritikovaonjegov rad. Bio je i politi~ki aktivan. U delu„Bekstvo od slobode“, fokus je usmerio naljudsku potrebu za iznalaènjem izvora autori-teta i kontrole nad osvajanjem slobode, kaoistinske ljudske potrebe.

Ro|en je u porodici ortodoksnih Jevreja, ukojoj je bilo rabina i jedan zna~ajan talmudistau prethodnim generacijama, pa je jevrejska te-olo{ka misao na{la zna~ajno mesto u njego-vom pogledu na svet. Sopstvena interpretacijaTalmuda, koji je u mladosti po~eo da izu~avakod rabina Horovica i Rabinkova, ukr{tena sapsiholo{kim i socijalnim teorijama, dovela gaje 1926. godine do napu{tanja ortodoksnog ju-daizma i do okretanja sekularnim interpretaci-jama ideja duhovnosti.

Naro~ito je zanimljivo njegovo vi|enje slo-bode u okviru judaizma, jer From, kao jo{ je-dan iz plejade genijalnih nau~nika Jevreja XXveka, pokazuje da iz dinami~kog odnosa savre-mene nauke i tradicionalnog jevrejskog u~enjasledi brilijantan uvid, u ovom slu~aju, u ljud-sku prirodu.

ôvek je stvoren po Boìjem liku, sa evolu-tivnim kapacitetom koji nema granice, jer, kakokaè hasidsko u~enje, posle stvaranja ~ovekaBog nije rekao: “I bi dobro”, {to se tuma~i da~ovek nije zavr{eno bi}e. Naprotiv, ~ovek }e,vo|en Boìjom re~ju zapisanom u Tori i Knji-gama proroka, razviti svoju unutarnju prirodu uistorijskom procesu - pisao je From.

U istorijskom kontinuumu razvoja ljudskeprirode, From prepoznaje nekoliko vrsta veza,koje bi ~ovek trebalo da prekine da bi postaoslobodan. Re~ je o incestuoznom ropstvu, soci-jalnom ropstvu i odnosu izme|u nezavisnosti ipokorosti. U Tori i tradicionalnom rabinskomu~enju, From nalazi izvore za interpretacijusvojih psiholo{kih ideja.

Incestuozno ropstvo o kome je re~, odnosise na ostvarivanje slobode i nezavisnosti u od-nosu na tlo i krv. Pojedinac kao rob prirode po-staje sobodan u procesu ostvarivanja sebe kao~oveka. Spoznajom dobra i zla, Adam i Eva ni-su samo izgnani iz Edena nego su i prekinuliharmoniju s prirodom, zapo~ev{i proces indivi-duacije u istoriji.

Osim ovoga, izlazak iz incestuoznog rop-stva, za Froma predstavlja i prekidanje veza sa

roditeljima. Iz stiha: “Zato }e ostaviti ~ovekoca svog i mater svoju, i prilepi}e se k ènisvojoj, i bi}e dvoje jedno telo.” (Postanje,2:24), on izvodi jasan zaklju~ak da je osnovniuslov koji ~ovek mora da ispuni da bi se sjedi-nio sa ènom, nezavisnost od roditelja, jer je ipraocu Avraamu bilo nare|eno da napusti rodi-teljski dom i ode u zemlju koja }e mu biti po-kazana.

Posle pada u egipatsko ropstvo, From u je-vrejskoj istoriji prepoznaje jo{ jednu vrstu ve-ze koju }e ~ovek morati da prekine u ostvariva-nju svoje potencijalne prirode, a to je socijalnoropstvo ili veza sa dru{tvom u kojem ìvi.From se pita da li je prekidanje ove veze, kaoradikalni vid sobode, uop{te mogu}e? U re~i-ma rabina Eliezera haKapara, u delu PirkeAvot, IV 29, “Protiv svoje volje ste stvoreni,protiv svoje volje ste ro|eni, protiv svoje voljeìvite i protiv svoje volje umirete…’’, Fromrazume da je ~ovek, iako preodre|en da se raz-vija u istoriji, bespomo}an zbog nesigurnostikoju ose}a i istovremene potrebe da spozna ap-solutno. Za Froma, ova borba je zapravo pita-nje izbora izme|u Boga i idola.

U stalnoj borbi izme|u potrebe za nezavi-sno{}u i obaveze pot~injavanja, istinska neza-visnost i sloboda se ne osvajaju nepo{tova-njem. Naprotiv, nezavisnost se postiè aktiv-nim u~e{}em ~oveka u svetu u kojem ìvi, nje-govim razumevanjem i te`njom da postane deoistog. Da bi ovo postigao ~ovek, po Fromu,mora da se uzdigne na nivo potpune unutarnjeaktivnosti i produktivnosti.

Interpretiraju}i Toru, Knjige proroka i ka-sniju jevrejsku tradiciju u kontekstu savreme-nih psiholo{kih teorija kojima se bavio i ~iji jetvorac bio, Erih From je zaklju~io da je ~ovek,iako “jadan i slab, otvoren sistem koji moè dase razvije do ta~ke u kojoj je slobodan.’’U tomrazvoju, ~ovek mora biti pokoran Bogu.

U~itavanje smisla Fromovog poimanja slo-bode u judaizmu, iz perspektive XXI veka ko-ji je doneo nove li~ne i kolektivne krize, samotrideset godina posle njegove smrti, donosi no-ve izazove ne samo profesionalcima, nego i la-icima koji proaktivno ̀ ive, posmatraju i promi-{ljaju ìvot.

ôvek je jadan,slab i otvorensistem – Erih From


TRE]I PORODI^NI SEMINAR U KLADOVU

Druènje za pam}enjePi{e: Mina Pa{ajli}

Tre}i porodi~ni seminar, odràn od 29. aprila do 2. ma-ja ove godine u Kladovu u hotelu "\erdap", okupio je re-kordan broj u~esnika - 280, ~ak 100 vi{e nego pro{le go-dine. Me|u njima je bilo 70 dece iz 15 jevrejskih zajedni-ca biv{e Jugoslavije: Subotice, Ni{a, Osijeka, Beograda,Doboja, Kikinde, Novog Sada, Kragujevca, Sarajeva, Za-greba, Zrenjanina, Pan~eva, Zemuna, Skoplja i Banjalu-ke.

Tema je ove godine bila "3D - dar, dostignu}e, doprinos".Sagledavaju}i jevrejsku istoriju nije mogu}e ne setiti se ne-kih li~nosti, kako sa na{ih, tako i sa drugih prostora, koji suobeleìli bitne epohe u razvoju judaizma, ali i savremene ci-vilizacije. U~esnici su na seminaruimali priliku da neke od li~nosti blièupoznaju kroz predavanja, kvizove iigre. Program je na seminaru bioodvojen za roditelje i decu, me|utimnekoliko radionica i programa suimali zajedno.

Predavanja za roditelje, bake i de-ke dràli su sami u~esnici. Polaznicisu kroz ova predavanja mogli bliè dase upoznaju sa li~nostima, kao {to suAvram, Isak, Mojsije, Golda Meir,Ilan Ramon, Isak Samokovlija, IsakAsimov, Oskar Davi~o, Oskar Danon,Danilo Ki{ i drugi. Kroz interaktivni-je radionice, poput kviza, mogli su dasaznaju koje su to poznate li~nosti izsveta filma ili muzike Jevreji.

De~iji program nije se mnogo raz-likovao od onog za odrasle. Deca su

na zabavan i kreativan na~in saznavala i diskutovala o va-`nim li~nostima, koje su obleìle jevrejsku istoriju - od Avra-ma, Isaka i Jakova do Icaka Rabina i Golde Meir. Klinci sukroz kviz saznavali o Jevrejima iz sveta sedme umetnosti, alii o Jevrejima mafija{ima, gangsterima i kockarima.

Umetni~ke radionice, poput plesa, glume ili arta, kao isportske radionice bile su vrlo pose}ene i organizove. Svi onikoji su èleli da se oprobaju u izraelskom plesu ili glumi, nakraju seminara pokazali su {ta su pripremili. Igrana su i dvakratka ske~a. Jedan su izveli roditelji, a drugi deca.

Praznik Lag baomer ove godine pao je u dane seminara.Kako tradicija nalaè, organizovan je izlet. Raspoloènje jebilo odli~no. Deca su se igrala se sa vaspita~ima, ljubiteljifudbala su imali priliku da se istr~e i malo takmi~e, slu{ala se

izraelska muzika, plesalo se, igralerazne dru{tvene igre i karte... Osobljehotela "\erdap" pripremilo je fanta-sti~nu riblju ~orbu i ro{tilj za ru~ak.

Kao i na svakom seminaru, i ovogputa obeleèn je [abat. Vaspita~i supripremili kratak ske~, a potom semoglo ~uti i o obi~ajima za [abat, za-{to se pale sve}e, koje se molitve iz-govaraju i kada. Sve devoj~ice i èneupalile su sve}u, izgovorene su moli-tve za vino - kidu{ i za halu - hamocii sve~ana [abat ve~era je po~ela.

Poslednjeg dana seminara organi-zovana je vo`nja brodom po Dunavu.

Na kraju valja napomenuti da veli-ka zasluga za odràvanje seminarapripada donatoru JDC-u bez ~ije po-mo}i on nikada ne bi mogao biti takouspe{no organizovan.

Preko 280 u~esnika ìveloje tih nekoliko dana kao

porodica


Izve{tava: Robert Kova~

Po drugi put je organizator Me|unarodnog {ah-turnira jevrejskih op{tina, Jevrejska op{tinaSubotica, u svojim prostorijama, u nedelju 25.aprila, ugostila takmi~are iz Jevrejskih op{tinaBeograd, Novi Sad, Pan~evo, Zrenjanin iHodmezeva{arhelj (Hódmezövásárhely), koji suu~estvovali u ekipnom i pojedina~nom prvenstvuu {ahu. Predsednik Organizacionog odbora turniraje bio Ivan Hubert, koji rukovodi sekcijom {ahistau Jevrejskoj op{tini Subotica, a potpredsednikDu{an Zveki}. Glavni sudija turnira je biome|unarodni sudija FIDE Milorad Maravi}.

Prvenstvo je organizovano prema op{timPravilima FIDE za ubrzani {ah uz kompjuterskoparovanje programa Swiss Perfect.

Rezultati pojedina~noPrvo mesto – Danijela Gruji} sa 6 poena

(Buch. 32,5);Drugo mesto - Zdravko Puhalo sa 6 poena

(Buch. 32,0);Tre}e mesto - Ivan Ujhazi sa 5,5 poena

(Buch. 28,5);êtvrto mesto - Svetozar Jan~ikin sa 5 poena

(Buch. 31,5);Peto mesto - Julijus Ve~eri sa 5 poena

(Buch. 28,5) [esto mesto - Antal Hegedi{ sa 5 poena

(Buch. 21,5).

Tabela ekipnog taki~enja Jevrejska op{tina Novi Sad sa 19,5 poena osvo-

jila je I mesto;Jevrejska op{tina Subotica sa 19,5 poena osvo-

jila je II mesto;Druga ekipa Jevrejske op{tine Subotica sa 17,5

poena osvojila je III mesto;Jevrejska op{tina Beograd sa 15,5 poena osvo-

jila je IV mesto;Jevrejska o{tina Hodmezeva{arhelj sa 15 poena

osvojila je V mesto;@enska ekipa Jevrejske op{tine Subotica sa

12,5 poena osvojila je VI mesto;Tre}a ekipa Jevrejske op{tine Subotica sa 12

poena osvojila je VII mesto;Jevrejska op{tina Pan~evo sa 11,5 poena osvo-

jila je VIII mesto iJevrejska op{tina Zrenjanin sa 9 poena osvojila

je IX mesto.

II ME\UNARODNI [AH TURNIRJEVREJSKIH OP[TINA

Danijelin gambitNajve}i broj poena osvojila je pripadnica

lep{eg pola Danijela Gruji}

Rekli su o seminaru: Utisak koji sam ponela sa boravka u Kladovu je nezaboravan. Druìti

se sa tako velikom porodicom, a da sve funkci{e besprekorno za svaku jepohvalu. Zalaganje gospo|e Ele Rojnik, kao i omladine u~inilo je namboravak bude veoma prijatan. Omladina nas je pesmom i igrom uvesel-javala.

Hvala jo{ jednom, Matilda êrge

Te{ko je na}i dovoljno re~i da se opi{u na{a poslednja dva druènja.Svi mi, ili ve}ina nas, ima svoje porodice, ali nam je prijala pa`nja i brigakojom smo bili okruèni od strane na{ih prijatelja. Boravak u Kladovu,zasluùje posebnu pohvalu. Ne znam da li je bila bolja organizacija i radmladih volontera, ili rad i organizacija hotelskog osoblja. Izlet za LagBaomer, ve~era za [abat, vo`nja brodom po Dunavu, sve su to nezabo-ravni utisci. Da ne bih nekog izostavila, hvala svima koji su zaslu`ni zasve to.

Ksenija Zelen

Izvanredno je mala re~ i nedovoljna da opi{e na{ boravak na seminaruu Kladovu. Odli~an program po izboru {ta kome odgovara, druènje,ose}aj bliskosti sa svim u~esnicima je nezaboravan. Ne mogu ni dazamislim koliko truda su organizatori uloìli da sve to pro|e bez proble-ma. Svaka pohvala omladincima koji su se nesebi~no i po`rtvovanoangaòvali da svaki u~esnik bude zadovoljan. Komplimenti Eli koja jebila koorodinator tako uspelog doga|aja. A {ta re}i za Lag baomer. Lepoprijatno uìvanje u prirodi. Re~ju, nenadma{an doga|aj koji }e svimanama ostati dugo u lepom i prijatnom se}anju. Poèleti mogu samo jo{takvih i sli~nih doga|anja, jer u ovo tmurno vreme to je velika iskraveselja.

Estera Princ-Tomi}

@elim ovim putem da iskaèm svoja zapaànja i zadovoljstvo {to samprisustvovala ovakvom skupu. Organizacija je bila besprekorna, zah-valjuju}i na{oj dobroj omladini koja je dala sve od sebe da organizujeovako ne{to. Tako|e se zahvaljujem gospo|i Eli Rojnik koja je mnogou~inila da seminar u Kladovu uspe. Tako|e, èlim da pohvalim i hotel\erdap i sve njegove zaposlene za vrlo prijatan boravak. Nadam se da}emo i slede}i seminar imati u Kladovu. @elim da napomenem da je zanas starije ovo bio nastavak druènja koje smo imali u Banji Vrujici.

Nina E{kenazi

Moji utisci sa porodi~nog seminara u Kladovu su o~aravaju}i. Takvaorganizacija i takva osmi{ljenost se odavno ne pamte. Na seminaru nasje bilo preko 280 ~lanova JO iz svih krajeva ex Jugoslavije, i svi smo seslagali kao jedna velika porodica. Bilo je divno ponovo sresti i videtistare prijatelje sa prethodnih proslava Limmuda, [oleta i ostalihdoga|anja. Organizacija je maksimalno lepo osmi{ljena, svako je mogaoda bira u datom trenutku ~ime }e se baviti, da li }e {etati, sedeti na terasi,igrati, pevati, upoznati ostale ~lanove zajednica. Razmenjivani su broje-vi telefona, adrese, sa obe}anjem da }emo se sresti na drugim proslava-ma. Bilo je lepo videti ~lanove zajednica u raznim dobima po~ev odbeba, preko vesele razdragane omladine, koja je uìvala u lepim igrama,plesovima, pa sve do najstarijeg bra~nog para. Sve u svemu, bilo jeizuzetno lepo i prijatno, uìvali smo u preobilnoj i raznovrsnoj hrani,izletima, hotelskom sme{taju i predusretljivo{}u osoblja. Zahvaljujem seorganizatorima i donatoru na ovako uspe{nom i lepom porodi~nom sem-inaru. Svetlana Maksimovi}

Pi{e: Dan Felner

Raspr{ene u centru Beograda, stojesablasne, avetinjske lju{ture nekolikobiv{ih vladinih zgrada. “@rtve” bom-ba{ke kampanje Natoa iz 1999. godine,koja je dovela do povla~enja srpskihtrupa sa Kosova, uàsan su podsetnikkonflikta koji je, nakon raspada Jugo-slavije, progutao Balkan.

Poslednjih 10 godina smanjile su ten-zije u regionu i na Srbiju se vi{e ne gledakao na politi~kog pariju, a glavni i najve-}i grad Srbije, sa oko million i po stanov-nika, pojavljuje se kao turisti~ka destina-cija, poznata po svom burnom no}nomìvotu i kulturi kafi}a.

U centru svega je Knez Mihailova uli-ca, pe{a~ka zona koja podse}a na LaRamblu u Barseloni, “napakovana” uli~-nim kafi}ima, izvo|a~ima, {tandovima sasuvenirima, buticima i ukra{ena starim,neorenesansnim i art nuvo zgradama. Uli-ca vodi do najistaknutijeg beogradskogmesta, kalemegdanske citadele, koja dati-ra iz rimskih vremena i sa koje se prosti-re pogled na u{}e reka Dunava i Save.

Beogradska, mala, ali aktivna jevrej-ska zajednica ponosi se i sefardskim ia{kenaskim uticajem. A van Beograda, usevernom delu Srbije, turisti mogu pose-titi dve arhitektonski najsjajnije sinagogeu isto~noj Evropi.

IstorijaOd vremena kada su prvi put stigli na

ovo podru~je, negde u 10. veku, pa sve dokolapsa Otomanskog carstva nekih 900godina kasnije, Jevreji su mnogo boljenapredovali u Beogradu nego u mnogimdrugim glavnim gradovima Isto~ne Evro-pe. Beograd je postao uto~i{te za sefard-ske Jevreje koji su govorili ladino i beà-li od {panske i portugalske inkvizicije.Oni su se nastanili na Dor}olu, delu gra-da blizu reke Dunav. A{kenaski Jevrejistigli su iz Austrougarske i srednje Evro-pe i ìveli su ju`nije, blizu reke Save.

Jevreji su bili uklju~eni u trgovinu iz-me|u severnih i ju`nih provincija Oto-manskog carstva, imaju}i klju~nu ulogu utrgovini soli. Sredinom 17. veka beograd-ska je{iva postala je na{iroko poznata izajednica je cvetala.

Nakon oslobo|enja od Turaka, 1830.godine, ìvot Jevreja u Beogradu, pod

razli~itim vladarima bio je promenljiv,~as bolji ~as lo{iji. Neki od vladara suusvojili zakone koji su favorizovali neje-vrejske trgovce i zabranjivali Jevrejimada se bave odre|enim profesijama. U 20.veku Jevreji su se 1912. i 1913. godineborili rame uz rame sa Srbima u Balkan-skim ratovima, a tako|e i u Prvom svet-skom ratu.

Kada su Nemci okupirali Beograd uaprilu, 1941. godine, u gradu je ìvelo

oko 12.000 Jevreja, ve}inom Sefarda. Sa-mo 13 meseci kasnije, Beograd je postaoprvi grad u Evropi koji je progla{en Ju-denfrei. Najmanje 2.000 Jevreja ubili sustrelja~ki odredi u tranzitnom kampu To-povske {upe, a ostali su ugu{eni u gasnimkamionima koji su kretali sa Sajmi{ta, lo-gora blizu reke Sava nekada{njeg sajam-skog prostora. Samo je 2.000 Jevreja Be-ograda preìvelo Holokaust.

Nakon rata Jevreji su iskusili mnogomanje antisemitizma u Jugoslaviji nego uostalim komunisti~kim zemljama. Ipak sumnogi od njih napustili zemlju i oti{li uIzrael ili SAD.

ZajednicaDanas u celoj Srbiji ima oko 3.000 Je-

vreja, od kojih dve tre}ine ìve u Beogra-du i njegovoj okolini. Sprovo|enje soci-jalnih programa za koje sredstva najve-}im delom obezbe|uje American JewishJoint Distribution Committee, nadzirekrovna organizacija Savez jevrejskih o{ti-na Srbije (www.savezscg.org). Savez iJevrejska op{tina Beograd (www.jobeo-grad.org), sme{teni su u ku}i koja je sa-gra|ena 1928. godine za sefardsku zajed-nicu. Ona se nalazi u starom delu Beogra-da, dva bloka severoisto~no od Knez Mi-


U OÎMA SVETA: “THE JEWISH TRAVELER”„D@UI[ TREVELER“, SVOJEVRSTAN VODI^ KROZ JEVREJSKE ZAJEDNICE I

ZNAMENITOSTI [IROM SVETA OBJAVIO JE OP[IRAN TEKST O POSETIBEOGRADU KOJI, NA@ALOST, DONOSIMO U SKRA]ENOM OBLIKU

BeogradBeogradBeogradBeogradBeogradBeograd

Turisti koji do|u u srpski Beli grad susre{}e seza treperavim, vibriraju}im no}nim ìvotom,

obnovljenom kulturnom scenom i nepogre{ivimose}anjem da kora~aju kroz modernu istoriju

Jelen

Posetioci }e verovatno èleti dadoìve beogradsku kafe kulturu okoKnez Mihailove. Postoji naizgledbeskrajan red barova i restorana, turistise pridruùju lokalnom stanovni{tvupiju}i espreso ili vrlo popularno “jelenpivo”. Uve~e se Beogra|ani lepo obla~ei masovno izlaze u {etnju, to je balkans-ka razonoda koja se zove korzo. nastavak na strani 17


nastavak sa strane 12

U OÎMA SVETA: “THE JEWISH TRAVELER”

Beogradhajlove. U zgradi se nalaze i Jevrejskiistorijski muzej i de~je pozori{te.

Na desetak minuta hoda od op{tinskezgrade, u ulici Mar{ala Birjuzova 19, na-lazi se jedina aktivna sinagoga u Beogra-du, poznata pod nazivom sinagoga u Ko-smajskoj ulici kako se ta ulica zvala preDrugog svetskog rata. Sinagogu je 1926.godine otvorila a{kenaska zajednica, adanas su ve}ina njenih ~lanova Sefardi.Nacisti nisu hteli da je uni{te ali su je to-kom rata koristili kao javnu ku}u. Sina-goga je pod supervizijom Isaka Asiela,jedinog rabina u Srbiji. Sme{tena je u ve-likom dvori{tu okruènom ogradom. Si-va zgrada, na ~ijem se vrhu nalazi okru-gao prozor sa Davidovom zvezdom, iz-gra|ena je u neoklasi~nom stilu. U istomkompleksu su i omladinski centar, sala zadruènje, jevrejsko obdani{te, mala klini-ka i ko{er kuhinja. Obroci se mogu pri-premiti i za posetioce.

Jevrejska op{tina Beograd je nejevrej-skom okruènju mo`da najvi{e poznatapo svom horu “Bra}a Baruh”. Hor jeosnovan 1879. godine, kao Srpsko-je-vrejsko peva~ko dru{tvo i redovno nastu-pa na muzi~kim festivalima u Srbiji, po-javljuje se na radiju i televiziji, snima al-bume sa tradicionalnom jevrejskom mu-zikom i ~ak je svojevremeno nastupao uKarnegi holu u Njujorku.

Srbija zaostaje za drugim isto~noe-vropskim zemljama u restituciji jevrejskeimovine koja je nacionalizovana od stra-ne komunisti~kog reìma.

ZnamenitostiDobar po~etak za obilazak je Jevrejski

istorijski muzej na prvom spratu zgradeJevrejske op{tine Beograd. Osnovan1948. godine, beleì istoriju Jevreja izcele biv{e Jugoslavije i prikazuje impre-sivnu kolekciju Judaike, uklju~uju}i iMegilat Ester iz Portugalije iz 17. veka.Muzej, tako|e, poseduje bazu podatakaro|enja, ven~anja i smrti Jevreja iz Beo-grada od sredine 19. veka do 1941. godi-ne.

Od jevrejske op{tine Beograd kratka{etnja nizbrdo prema reci Dunav vodipravo u Dor}ol, nekada{nju jevrejsku ~e-tvrt. Njegov nukleus, Jevrejska ulica po-stoji i danas, kao i zgrada koja je nekadabila mesto jevrejskih udruènja Oneg {a-bat i Gemilut hasadim. Na fasadi ùtoljubi~aste zgrade u Jevrejskoj 16 u kojojse sada se nalazi Cinema Rex pozori{te,iznad dve velike Davidove zvezde ure-zan je Psalm 71 na hebrejskom i srpskomjeziku.

Na Dor}olu, sa pogledom na Dunav,nalazi se, tako|e, mo}an spomenik Holo-kausta “Menora u plamenu”, posve}en1990. godine. Autor vajar Nandor Glid,

izvajao je i spomenike za Jad Va{em uIzraelu i za koncentracioni logor Daha-uu.

U Novom Beogradu nalaze se ostacikoncentracionog logora Sajmi{te, gde jeoko 8.000 Jevreja, ve}inom èna i dece,ubijeno u kamionima du{egupkama. I da-nas jo{ postoji deo baraka i logorska stra-àrska kula. Sredinom 1990. izgra|en jena obali Save veliki spomenik u znak se-}anja na 40.000 `rtava logora Sajmi{te,Jevreja Srba i Roma.

Jevrejsko groblje je na oko 10 minutavo`nje od centra grada i na njemu se na-lazi jo{ jedan spomenik Holokausta. Me-noru ispred dve velike kamene plo~e, po-stavila je 1952. godine jugoslovenskavlada uz podr{ku jevrejske op{tine.

Na groblju je, tako|e, impresivan spo-menik jevrejskim vojnicima poginulim uBalkanskim ratovima i u Prvom svet-skom ratu.

Zemun, predgra|e Beograda preko re-ke Dunav, bio je ju`na predstraà Austro-ugarskog carstva u vreme turske vladavi-ne Beogradom. [armantan grad sa oko150.000 stanovnika, velikim brojem isto-rijskih zgrada, kaldrmisanih ulica i spek-takularnim pogledom preko reke na Beo-grad. U Zemunu je, u Ulici Rabina Alka-laja 5, godine 1850. izgra|ena a{kenaskasinagoga koja i dalje postoji, ali je u vla-sni{tvu grada i trenutno se u njoj nalazirestoran tradicionalne srpske kuhinje. Je-vrejska op{tina Zemun, blizu sinagoge,poku{ava da sakupi sredstva da je otkupi.

Obilasci van Beograda Od Beograda je potrebno dva sata ko-

lima do Subotice koja je samo {est miljaod ma|arske granice. Blizu gradskogcentra je veli~anstvena sinagoga izgra|e-

na 1902. godine - jedan od najlep{ih pri-meraka art nuvo evropske arhitekture.Glavni ulaz je iz Jakab i Komor ulice ko-je su ime dobile po ma|arskim arhitekta-ma Jevrejima, projektantima sinagoge igradske ku}e. Ima pet kupola obloènihzelenoùtim plo~icama, na ~ijim se vrho-vima nalazi Davidova zvezda, dok su uunutra{njosti murali nadahnuti narodnomumetno{}u, i brojni vitraì.

Sinagoga je nekada okupljala 1.500vernika. Zapu{tena je nakon Drugogsvetskog rata i poslednji put je kori{}enaza versku slu`bu kasne 1940. godine. Re-novacija je po~ela 1980., ali ostalo je jo{mnogo da se uradi. Jevrejska op{tina Su-botica prikuplja sredstva za obnovu za-jedno sa op{tinskom vladom koja je vla-snik ove zgrade.

Odmah do sinagoge, u Ulici DimitrijaTucovica 13, su kancelarije Jevrejske op-{tine i mala, aktivna sinagoga za 250 su-boti~kih Jevreja. Nema rabina, a {abatslu`bu vodi hazan.

Novi Sad, glavni grad Vojvodine idrugi najve}i grad u Srbiji, nalazi se napola puta izme|u Beograda i Subotice.Sinagogu u Ulici jevrejskoj 9 projekto-vao je Lipot Bumhorn, ma|arski arhi-tekta jevrejskog porekla. Otvorena je1909. godine nekoliko blokova dalje odnovosadskog glavnog trga. Izgra|ena jeu neo klasi~nom stilu sa tamno ùtim ci-glama, a na fasadi je velikim hebrejskimslovima napisano : “Ovo je ku}a bogo-sluènja za sve narode”. Unutar zgradesvetili{te ima nekoliko zadivljuju}ihprozorskih vitraà. Ve}ina Jevreja No-vog Sada koji su preìveli Holokaustemigrirali su u Izrael, a sinagoga je1991. godine predata gradu i sada se ko-risti kao koncertna sala.

Li~nostiMo{e Pijade, prisan Titov prijatelj,

koji je dosegao najvi{e pozicije ujugoslovenskoj vladi pedesetih godina,ro|en je u Beogradu, 1890. godine u uti-cajnoj sefradskoj porodici. Godine 1925.bio je osu|en na 14 godina robije zbogsvojih prokomunisti~kih opredeljenja.Kasnije se borio sa partizanima protivnacista, a 1954. izabran je za predsedni-ka jugoslovenskog parlamenta.

Danilo Ki{, ~iji je otac bio ma|arskiJevrejin, smatra se jednim od najzna~ajni-jih jugoslovenskih knjièvnika 20. veka.Ro|en 1935. godine u Subotici, Ki{ jepisao romane, kratke pri~e i poeziju nasrpskohrvatskom jeziku. Njegova najpoz-natija dela Enciklopedija Mrtvih((Northwestern University Press), iGrobnica za Borisa Davidovi~a (DalkeyArchive Press), prevedena su na engleskijezik.

Pionir Cionizma, Teodor Herclro|en je u Budimpe{ti, ali je njegovaporodica poreklom iz Zemuna, i nje-govi deda i baba su sahranjeni na jevre-jskom groblju u Zemunu.


Pi{e: Fe|a Fi{l

Nakon nekoliko kontakata sa Vladi-mirom Mesaro{em, ~lanom Op{tinskogve}a Be~eja, predsednica Jevrejske op-{tine Novi Sad dr Ana Frenkel pozvanaje u posetu. Ponajvi{e Mesaro{evim za-laganjem obavljeni su zama{ni radovina Jevrejskom groblju u Be~eju.

Ana Frenkel se odazvala pozivu i, saFedorom Fi{lom, ~lanom Izvr{nog odbo-ra Saveza Jevrejskih op{tina Srbije, sasta-la se 20. aprila u prostorijama Op{tineBe~ej sa Budislavom Meduri}em, zame-nikom predsednika Op{tine Be~ej, Du{a-nom Jovanovi}em, predsednikom Skup-{tine Op{tine Be~ej i Vladimirom Mesa-ro{em.

U srda~noj i prijateljskoj atmosferi,predsednica JONS izarazila je zadovolj-stvo inicijativama i aktivnostima predu-zetim na Jevrejskom groblju u Be~eju idrugim Jevrejskim grobljima na teritorijite op{tine, a doma}ini su najavi-li nastavak tih aktivnosti kao ipokretanje novih, kojima bi seobnovile uspomene na Jevreje –gra|ane Be~eja i njihovo posto-janje u tom gradu. Izme|u osta-log, Be~ejci }e obeleìti i mestona kojem je nekada bila sinago-ga .

Op{tina Be~ej je, u~e{}em uodre|enim aktivnostima i fon-dovima za zapo{ljavanje, uspelada obezbedi sredstva za ~i{}enjejevrejskog groblja i utro{ila ihna odgovaraju}i na~in. Ono na~emu }e ~elni ljudi Be~eja insi-stirati u narednom periodu jeo~uvanje postignutog stanja, {toje bila glavna tema razgovora. Urazgovorima je, tako|e, spome-nuta i tema saradnje Op{tineBe~ej i Jevrejske op{tine NoviSad i sagovornici su se sloìli daza to postoje velike mogu}nosti.

Posle razgovora, gosti iz No-vog Sada obi{li su mesto na ko-jem je bila sinagoga kao i Je-vrejska groblja u Be~ej i Ba~-kom Petrovom Selu. Groblje uBa~kom Petrovom Selu ogra|e-no je zidom sa svih strana, tako da su ne-poèljne posete u ozbiljnoj meri spre~e-ne. Tako|e, groblje i grobovi su ure|eni,trava poko{ena, a svi spomenici stoje us-pravno na svojim mestima, me|u njima i

oni koji su bili polomljeni. Veliku zaslu-gu za to imaju gospoda Fi{er Matijas, ko-ji je znala~ki vodio finansijski aspekt ure-|enja groblja i Zolika Ki{, sekretar Me-sne zajednice Ba~ko Petrovo Selo, koji je

odradio operativni deo posla.I u Be~eju se vidi ogroman

napredak u ure|enju Jevrej-skog groblja. Ono je, kao igroblje u Ba~kom PetrovomSelu, ome|eno zidom, samo jerazlika u tome da je u Be~ejuzid na nekoliko mesta prekinuti ne predstavlja posebnu za{ti-tu. To je iza{lo na videlo tekkada je prostor groblja o~i{}enod korova i otpadaka, mahomodba~enih traktorskih guma.Sada se na groblju zapaàjudve povr{ine – jedna je deo nakojem se nalaze grobovi igrobnice, naj~e{}e ozbiljnogumetni~kog i zanatskog dome-ta, a druga je slobodan prostor,koji se sada ukazao u svoj svo-joj veli~ini. Sve to svedo~i nesamo o ozbiljnom radu op{ti-nara nego i o tome da se nje-govi rezultati pa`ljivo ~uvaju.U planu je da se o~i{}ena po-vr{ina zaore i obradi, a da seprostor u potpunosti zatvori.To }e svakako obeshrabriti ne-

savesne da one~iste taj prostor.Poseta Be~eju i ono {to su predstavni-

ci JONS na licu mesta videli ohrabruje.Op{tina Be~ej pruà ruke saradnje, kojase mora prihvatiti.

SARADNJA

Kad se ho}e...Neguju}i jevrejsko groblje, Be~ejci pokazali koliko drè, ne samo douspomene na kom{ije kojih vi{e nema nego i do sebe i svog ugleda

Tako se ~uva uspomena –dr Ana Frenkeli Vladimir Mesaro{


Pi{e: Fe|a Fi{l

U praskozorje ili, mo`da, ne{to ma-lo posle, dr Ana Frenkl, predsednicaJevrejske op{tine Novi Sad i potpisnikovih redova, ~lan Izvr{nog odboraSJOS, uputili su se nedavno ka Kovi-lju, selu nadomak Novog Sada. Put ni-je bio duga~ak, ali bi odredi{te bilo bli-è da sunce nije tuklo pravo u o~i pri-moravaju}i ih na oprez da ne proma{eisklju~enje sa autoputa pa zavr{e kodBe{ke ili, ne daj boè, In|ije.

Kovilj nije veliko mesto i Kovilj~aniga sigurno ne smatraju selom kao {to tone bi trebalo da ~ini ni pravi Novosa|a-nin. U njemu ìvi oko 5.600 ljudi i orga-nizovan je kao Mesna zajednica. Mesnazajednica vodi ra~una o svom mestu, nje-govim ulicama, drvoredima, ~isto}i, ritu,zemlji, onoj ba~koj, plodnoj i Kovilj~ani-ma – me{tanima, njihovoj zabavi, kultu-ri, poslovima, potrebama.

Goste iz JONS kod pumpe je sa~ekalaMesna zajednica. Istina, nije cela (a i ka-ko bi) nego preko svog predstavnika, aline bilo kog nego predsednika li~no, sta-sitog, lepog urednog, kratko pod{i{anog -de~aka. Pokupio je sve veselje ovog sve-ta, sve {iroke osmehe Ba~ke, Novog Sa-da i svog Kovilja. To je êda \aji}. Stu-dira elektrotehniku i nedavno je izabranza predsednika Saveta mesne zajednice.Pun je ideja i dobre volje da za dobrosvojih me{tana i drugih ljudi iz {ire i uèokoline u~ini sve ono dobro {to moè.Pozvao predstavnike JO Novi Sad da sesavetuje sa njima i pokaè im kako je po-~eo da ure|uje Jevrejsko groblje u svommestu.

Od benzinske pumpe na ulazu u Ko-vilj, gosti i doma}in krenuli su prema ta-mo{njem Jevrejskom groblju. Da bi dotamo stigli morali su pro}i kroz celo me-sto, pored pijace, pa pored {kole, obdani-{ta... Sa gotovo svakog odàka za~u|enerode su pratile kratku kolonu automobilaupu}uju}i je, mo`da, kljunovima u pra-vom smeru. Na kraju sela, kako je to ve}pravilo, nalazi se groblje. Seosko. Ure|e-no je, sa savremenom, novom kapelom,za koju }e se doma}in potruditi da se upotpunosti dovr{i i po~ne da sluì svrsi.

Oko groblja su njive. Uzorana ba~kazemlja. Po „leniji“, na istok (sunce i da-lje ide u o~i), stiè se do „brega“. Nemaga vi{e od {est metara, ali je za Vojvodi-nu to ve} brdo. Izdaleka se vidi da je za-raslo u {iblje, grmlje i korov, ali da po-

stoji i iskr~eni pojas iz kojeg vire spome-nici. Doma}in, uzbu|en i ponosan, pri~akako je do{ao do podataka o lokaciji gro-blja, kako je tragao po razli~itim papiri-ma i se}anjima, a onda je prona{ao spo-menike i organizovao kr~enje okolnogkorova.

Cilj je postignut. Gostima se pred o~i-

ma ukazalo petnaestak spomenika, malonakrivljenih, malo izmetnutih sa svogmesta, a malo i polomljenih, sa obeli-skom po strani od grobnice ili grobnogmesta. Negde se naziru humke, ponegdei izgra|eni okvir od cigle. Zarastao je utravu, poljsko cve}e ga sen~i. Spomenicigovore: „J. Gabor Steinitz, umro 1901.godine, njegova èna Rosalie Steinitzgeb. (ro|ena) Schönaug, Marberger Ro-zalia, Leopold Lob, ro|. 1867...“

Ima jo{. Za istraìvanja, pore|enja,zaklju~ivanja, eventualna pronalaènjaporodi~nih korena i veza – naglas ko-mentari{u gosti, a predsednik êda \a-ji}, pa`ljivo slu{a i prati njihova razmi-{ljanja.

Na kraju, u predahu i hladu terase, su-miraju se utisci. Groblja su, zna se i spo-menici, istorijski relikti, ona pri~aju omestima i ljudima, njihovoj prirodi, po-rodicama, odnosima o ìvotu u pro{limvremenima. Zato }e Mesna zajednica na-staviti radove na Jevrejskom groblju,onoliko koliko joj to prilike dopu{taju.O~isti}e korov do kraja, podi}i }e poru-{ene spomenike, sastaviti polomljene,urediti prostor. Planovi su zama{ni, i am-bicije, a volja je nepresu{na i sve se ~inida }e se, mo`da, nevolje koje prate svakiprojekat, i mo}i prevazi}i.

A onda, u~i}emo nove generacije nasenima i iskustvima pro{lih.

SARADNJA

[ta zna dete…Kovilj ima svega 5.600 ìtelja, ali veli~ina jednog grada

ne meri se samo brojem njegovih stanovnika

De~ko koji drì obe}anja– êda \aji}, predsednik Saveta MZ Kovilj

TRA@I SE! Simha-Sida ro|. AlkalajMolimo svakoga ko ima bilo kakvu informaciju o Simhi-Sidi, devoja~ko

prezime Alkalaj, ro|. 28. juna 1922. u Sarajevu, od oca Mojse-Morica Alkalajai majke Rifke, da se javi u SJOS Aronu Albahariju na telefon 011 26 24 359 ili011 26 21 837. Simha je posle rata ìvela u Beogradu, verovatno pod drugim,udatim, prezimenom.

Korova nema vi{e –jevrejsko groblje u Kovilju


Priredila: Danijela Danon

Danas u ve}ini sinagoga iznad ormara ukojem se nalaze Tore gori svetlo koje senikad ne gasi. Izvorno je ovo svetlo bilodeo sedmokrake menore koja se nalazilana centralnom mestu Solomonovog i Dru-gog hrama. Ono {to danas zovemo “ve~itosvetlo” (ner tamid na hebrejskom) u vremeHrama je predstavljalo najzapadniji krakoriginalne sedmokrake menore koja se za-to zvala i “zapadna lampa” ili ner maaravi(Mi{na, Tamid 6:1). U nju je stalno doliva-no ulje da bi neprekidno gorela. Glavnafunkcija ovog kraka je da bude {ama{,(po-sluìtelj), izvor svetla iz kojeg }e upalitiostalih {est krakova koji su svakodnevnoga{eni da bi se mogli o~istiti. Ve~ito svetlou dana{njim sinagogama simbolizuje {a-ma{a one menore koja je stajala u drev-nom Hramu.

Dozvoljeno je zamrznutimeso, ali...

Meso mora da se ka{erira jer je premabiblijskom zakonu (III Knjiga Mojsijeva,7:26-27) zabranjeno jesti krv. Pre kuva-nja, neophodno je da iz mesa koja je za-klano po ritualnim propisima istekne {toje mogu}e vi{e krvi (ovo ne vaì za pe~e-nje na otvorenoj vatri ili ro{tilju, jer prili-kom takve obrade mesa sva krv iskaplje).

Proces ka{eriranja sastoji se prvo odpranja mesa. Nakon {to je oprano, sta-vlja se u veliku posudu punu vode i po-tapa se pola sata da bi smek{alo i boljeupilo so. Voda mora da pokrije meso.Nakon toga meso se stavlja na dasku sa`lebom koja je postavljena pod nagibomtako da se iz njega iscuri sva te~nost.Meso se onda sa svih strana dobro poso-li krupnom solju i ostavi na dasci jedansat. Krupna so se koristi jer vrlo dobroupija krv iz mesa. Potom se meso ispireu dve vode i tek tada se smatra ka{erira-nim i spremnim za kuvanje. Iz gore re-

~enog jasno je za{to dìgerica ne moèbiti ka{erirana. S obzirom na to da jeona zasi}ena krvlju koje nikakvo ka{eri-ranje ne moè izvu}i, postoji samo je-dan na~in na koji se ona moè pripremi-ti za jelo. To je pe~enje na otvorenoj va-tri (ro{tilju). Tek nakon toga ona se mo-è kuvati ili pripremiti na neki drugi è-ljeni na~in.

Iz istog razloga nije dozvoljeno umo~itizaklanu ìvinu (pile, gusku, patku, itd.) uvrelu vodu da bi se lak{e odvojilo perje.Svako meso koje je o{ureno pre ka{eriranjapostaje terajfa (ne~isto), jer se krv u njemuzgusne nakon {to se ohladi. Zato se ìvina~erupa „na suvo“.

Ako se meso zamrzne pre ka{eriranja,krv }e se smrznuti, {to }e u~initi nemogu-}im da se u potpunosti naknadno odstranipotapanjem u vodu i soljenjem. Meso je,dakle, dozvoljeno zamrznuti pre ka{erira-nja samo ako nameravamo da ga pe~emona otvorenoj vatri.

[abat,najva`niji praznik

[abat se smatra najva`nijim danom ujevrejskom kalendaru, va`nijim ~ak i odJom Kipura. Biblija iznosi da je kazna zaskrnavljivanje [abata najstroà mogu}a.Dok je kazna za oskrnavljivanje Jom Ki-pura samo ekskomunikacija, „I svakogako bi radio kakav posao u taj dan Ja }uzatrti u narodu njegovom“ (III KnjigaMojsijeva 23:30), kazna za oskrnavljiva-nje [abata je smrt „Ko god radi kakav po-sao u dan subotnji kazni}e se smr}u“ (IIKnjiga Mojsijeva 31:15).

Kuvanje na praznikBiblija izri~ito zabranjuje paljenje va-

tre na [abat. „Vatra se ne}e loìti u stano-vima va{im u dan subotnji“ (II KnjigaMojsijeva 35:3). Iz tog razloga je kuvanjena [abat zabranjeno. Po{to je paljenje va-

tre dozvoljeno za praznike (izuzev za JomKipur), kuvanje je samim tim tako|e do-zvoljeno. No bez obzira na ovaj propis,kad god je to mogu}e, Jevreji pripremajuhranu za praznike unapred.

Beli stolnjakTalmud (Pesahim 100b, Tosefot) obja-

{njava da obi~aj prekrivanja stola za [a-bat belim stoljnjakom predstavlja uspo-menu na manu koja je pokrivala zemljutokom ~etrdesetogodi{njeg lutanja Izrae-li}ana pustinjom. Drugo obja{njenje je dasu dva niza hleba (u {atoru-Tabernakulu,u kojem je stajao starozavetni kov~eg,sve{tenici drevnog Izraela su svakog [a-bata stavljali 12 vekni hleba) uvek sta-vljana na „~ist sto“, kako to Biblija navo-di. Belo je simbol ~istote.

Sve}a sa dva fitiljaHavdala je hevbrejska re~ koja zna~i

„odvajanje, razdvajanje“. Havdala obredtokom kojeg se recituje blagoslov nad vi-nom, sve}ama i za~inima, je upravo ob-red razdvajanja. On razdvaja sveto ([a-bat) od profanog (ostatka sedmice), sveti[abat od zemaljskih, svetovnih poslovatokom radne nedelje. Poreklo ovog obre-da datira iz 4. i 5. veka p. n. e. (Talmud,Berahot, 33a)

Obi~aj je da se tom prilikom blagoslovizgovora nad sve}om koja je u obliku ple-tenice i ima dva fitilja. U drevna vreme-na, tokom ceremonije Havdala, blagoslovse izgovarao nad dve upaljene sve}e zato{to molitva koristi mnoìnu za re~ svetlo:„Blagosloven da si Ti...koji si stvorio sve-tlosti vatre“ („bore meore ae{“). Danas seumesto dve sve}e koristi jedna koja jeupletena u pletenicu i ima dva fitilja. Onapruà svetlo koje nalikuje buktinji i takoispunjava stih iz Psalama „Zapovest jeGospodnja ~ista, ona o~i prosvetljuje“(Psalam, 19:9).

BISERI TRADICIJE

Ve~nosvetlo

zapadnelampe


Pi{e: Ana Rolinger

Post „[iva asar betamuz“ po~inje 17.(29. jun) i traje do 9. ava (19. jul) . [ivaasar betamuz je jedan od ~etiri zna~ajnaposta: Ti{a beav (19. jul), Com gedalja(12. septembar) i Asara betevet (17. de-cembar).

Ukoliko post pada na [abat pomera sena Jom ri{on ili Jom alef odnosno nede-lju.

Na 17. tamuz dogodilo se nekoliko poJevreje tragi~nih doga|aja:

- Videv{i Jevreje kako se klanjaju zlat-nom teletu, Mojsije je pri silasku sa pla-nine Sinaj slomio plo~e sa deset Boìjihzapovesti (II Knjiga Mojsijeva, 32:19).

- Toga dana (Taanit, 28b) Jevreji su bi-li prisiljeni da zbog opsade Jerusalima odstrane vavilonskog kralja Navukodonoso-ra i nemogu}nosti da nabave ovce, preki-nu redovno dnevno prino{enje `rtava (Ta-mid). Nakon mnogo meseci opsade, sle-de}e, 586. godine p.n.e., zidovi Jerusali-ma su probijeni i Jerusalim je osvojen.

- U Bibliji (Melahim II, 21:7) nalazi-mo da je na ovaj datum, kralj Mena{e, je-dan od najgorih jevrejskih kraljeva, sta-vio idola u svetili{te Hrama. Apostomos,kapetan rimske vojske, u~inio je isto ijavno je spalio svitke Tore. (Masehet, Ta-anit, 28b). Oba dela smatraju se otvore-nim bogohuljenjem i skrnavljenjem.

- Rimljani su u 69. n.e. probili zidineJerusalima, a 9. ava, tri nedelje kasnije,posle hrabre borbe Jevreja, Rimljani su70. godine n.e.razorili i drugi Hram.

- Mnogo godina kasnije ovaj datum jenastavio da donosi nesre}u Jevrejima.Godine 1391. u Toledu i Jaenu u [panijiubijeno je vi{e od 4,000 Jevreja, a 1559.godine spaljen je i oplja~kan Jevrejskikvart u Pragu.

Post 17. tamuza je priprema za pokaja-nje, podsticanje na{eg srca na promi{lja-nje i sluì kao opomena za u~injena lo{adela na{ih predaka, koja mi nastavljamoda ~inimo i koja su uzrok svih na{ih ne-volja. Kao se}anje na nesre}ne doga|ajekoji su zadesili jevrejski narod mi trebada pobolj{amo na{e pona{anje i delova-nje i to „tako {to }emo priznati na{u gre-{nost i gre{nost na{ih otaca“ (III knjigaMojsijeva, 26:40). Na{a je sveta du`nostda ispitamo na{a neprimerena dela i da sezaista pokajemo. Post sam za sebe nijenajva`nija stvar. Prorok Jona kaè: „IBog vidi njihova dela“(Jona, 3:10), a na-{i mudri rabini su rekli: „I Bog vidi delaonih koji su skrenuli sa pravog puta“ (Ta-anit 16a)

Dana 9. ava se proslavljaju uspomenena: ro|endan Mojsija, koji je poslao iz-

vidnicu u Kanaan, a ceo Izrael je plakaoveruju}i u lo{e vesti koje }e izvidnica do-neti. Odmah zatim Bog je odlu~io daMojsije ne}e u}i u obe}anu zemlju. Ovajdan je Bog izdvojio kao dan àlosti i zabudu}e generacije. Prvi Hram je razoren.Grad Bethar, u kojem je ìvelo mno{tvoJevreja, osvojile su rimske legije (za vre-me revolucije Bar Kohbe 135 godine), aprorok Jeremija, kaè: „Cion }e biti preo-ran u polje“ (Jeremija, 26:18).

Obi~aji za [ivaasar betamuz

U ovom periodu veoma religiozni Je-vreji izbegavaju zabave i veselja. Nije do-zvoljeno zapo~injanje gradnje objekata zazabavu pa ni za li~nu udobnost (vikendica,letnjikovci itd.), kupovina nove garderobe,peglanje ode}e, se~enje kose, brijanje, slu-{anje muzike kao i obavljanje ven~anja.

U dane posta zdravi de~aci (starostibar micva – 13 godina) i devoj~ice (staro-sti bat micva – 12 godina), kao i odraslitreba da se uzdrè od hrane i pi}a od sva-nu}a do zalaska sunca. Bolesne osobe tre-ba da se posavetuju sa rabinom da li daposte s obzirom na to da bi post mogao dapogor{a njihovo ionako naru{eno zdra-

vlje. Za trudnice i dojilje propisi su ne{toblaì: uzdràvanje od mesa, èstokih pi}ai luksuznije hrane.

Poslednjih devet dana tronedeljnogposta je vreme intenzivnog posta kojepodrazumeva uzdràvanje od mesnihproizvoda i vina (osim na [abat), kupa-nja, izuzev iz medicinskih razloga, pranjai ~i{}enja ode}e kao i davanje ode}e neje-vrejima na pranje. (Jevreji mogu da perui ~iste ode}u nejevreja). U ~ast [abata do-zvoljeno je stavljanje belog stolnjaka,promena pe{kira kao i obla~enje lanenihodela.

Na 9. av, poslednji dan tronedeljnogposta [iva asar betamuz vernici odlaze uBet kneset - sinagogu. Oltar je prekrivencrnim pokriva~em u znak àlosti, a sviukrasni predmeti se sklanjaju iz hrama.Za vreme ~itanja tu`balica izuvaju se ci-pele, a vernici sede na niskim klupama ilina podu. Osim uzdràvanja od hrane uz-dràvamo se i od ostalih zadovoljstava,obuvanja ko`ne obu}e, kupanja, kori{}e-nja mirisa, losiona, krema, balsama i uop-{te svakog ulep{avanja. Obi~aj je da se na9. av pose}uju grobovi srodnika.

MolitveZa vreme jutarnje molitve izgovaramo

„Selihot“ (specijalna molitva koja se iz-govara u dane posta). Ujutro i uve~e se~itaju delovi iz „[emot“ - Imena (II Knji-ga Mojsijeva,31:11-14; 34:1-10), a uve~ese ~itaju i delovi iz proroka Isaije (Isaija55:6 – 56:8).

„Avinu malkenu“ (na{ otac – kao i„Avraham avinu“), izgovaraju se za vre-me jutarnje i ve~ernje molitve.

Za vreme popodnevne molitve „Ami-dah“, izgovara se i „Anenu“, mali deo ko-ji je dodat na „[emone esre“ (18 blago-slova koji ~ine glavni deo molitve koja seizgovara stoje}i licem okrenutim premaIzraelu), (I Knjiga kraljeva, 8:48), kao iblagoslov „[ema kolenu“ - dnevno ispo-vedanje vere koje se izgovara ujutro, uve-~e i pred odlazak na spavanje.

Izme|u 17. tamuza i 9. ava su tri [aba-ta. Na [abat ~itamo: „Divre Jirmejahu“ -re~i Jeremije, (Jeremija,1:1); „[imeu de-var Adonaj“ - ~uj re~ Boga, (Jeremija2:4); i „Hazan Je{ajau - Vizija prorokaIsaije, (Isaija, 1:1). Ukoliko novi mesec umesecu av pada na [abat ~ita se haftara„Ha{amajim kise“ - nebo je moj presto.

PRAZNICI, OBIÂJI, MOLITVE

[iva asar betamuz

„Tako {to }emo priznati na{ugre{nost i gre{nost na{ihotaca“ – pred Zidom pla~a

Zahvalnost SJOSDonator iz @eneve ([vajcarska) Haim Mile Pinkas, poslao je ovih dana Savezu

jevrejskih op{tina Srbije 1.000 evra s tim da se Jevrejskom istorijskom muzeju,izdava~koj delatnosti i Socijalnoj slu`bi rasporedi po 200, a Hevra kadi{i 400.

Savez najtoplije zahvaljuje gospodinu Pinkasu na donaciji.

VESTI

IZ IZRAELA


Vandalizovane sinagogeu Raanani

U razmaku od nedelju dana vandalizo-vane su dve neortodoksne sinagoge uizraelskom gradu Raanani. Dana 20 majaciglama su razbijena dva prozora na Ma-sorti - konzervativnoj sinagogi. Samo ne-delju dana ranije razbijeno je nekolikoprozora na reformnoj sinagogi, Keilat Ra-anan [mueli Centru.

Obe kongregacije su uloìle àlbu po-liciji ali do sada istraga nije dala nikakverezultate.

Lokalna vlast u Raanani izjavila je davrlo strogo gleda na svaki poku{aj vanda-lizovanja javnih zgrada. Gradon~elnikRaanane naloìo je pove}ano obezbe|i-vanje pomenutih sinagoga.

Neobi~ni posetilacSivi kit koji je zalutao prime}en je 8.

maja u Sredozemnom moru blizu obaleTel Aviva, prvi put u poslednjih 200 godi-na. Druge vrste kitova se s vremena navreme mogu videti u Sredozemlju.

Izgleda da je kit pratio ruski brod kojije iz Turske uplovio u luku u Haifi. Sivikitovi ìve u severnom Pacifiku i svakejeseni migriraju u toplije vode Meksika.

Neki nau~nici veruju da je kit pro{aokroz severnozapadni prolaz koji povezujePacifik sa Atlantskim okeanom. U pro{lo-sti je put kroz Arkti~ko more bio tokomcele godine blokiran ledom ali sada, zbogglobalnog zagrevanja, postaje prohodan uodre|eno vreme tokom godine.

Kit je napustio zaliv Haife pet dana na-kon {to je stigao, bez ikakve pomo}i na-u~nika.

- Tokom ìvota sivi kit prevali put ko-ji je jednak putu do meseca i nazad. Me-|utim pojavljivanje ovog kita u Haifiukazuje na to da je on, prevaliv{i ovolikorastojanje, prema{io sve dosada{nje re-korde - rekao je stru~njak za kitove Niko-la Hodìns.

Kralj je zba~enBurger king }e ovog leta zatvoriti svo-

ja vrata u Izraelu nakon {to je izgubio bit-ku u konkurenciji sa lokalnim lancemhamburgera.

Pedeset i pet Burger king restorana br-ze hrane bi}e renovirani i ponovo otvore-

ni pod imenom Izraelski burger ran~ re-storani.

Burger ran~ se prvi ut pojavio u Izrae-lu 1970. godine i imao je dva ogranka uTel Avivu. Kada je 1993. Mek Donaldsu{ao u izraelsko trì{te brze hrane, Bur-ger ran~ je ve} imao oko 50 restorana {toje bio najve}i lanac restorana u zemlji. Iz-gleda da Izraelci vi{e vole svoj na~in pri-premanja hamburgera od ameri~kog pri-premanja Burger kinga.

Burger King se tako pridruìo Star-buksu i Vendi i Dankin krofnama kaoamer~kim fran{izama koje nisu uspele daopstanu na izraelskom trì{tu.

Iste nedelje kada je Burger king obja-vio da se povla~i, Mek Donalds u Izraeluje objavio da }e na trì{te izbaciti novi ni-skokalori~ni hamburger. Izraelski BigMek ve} ima 30% manje kalorija negoBig Mek u Americi, a sada }e imati samodevet posto masti dok njegov ameri~ki“kolega” sadrì 19 procenata masno}e.

Napoleonovzlatnik u drevnomakvaduktu

Zlatan nov~i} sa likom koji nalikujefrancuskom vladaru iz 19 veka, Napoleo-nu, prona|en je tokom arheolo{kog isko-pavanja u Jafi.

Nov~i} od 10 franaka sa slikom ne}a-ka Napoleona Bonaparte iskovan je u Pa-rizu 1850 godine i napravljen je gotovopotpuno od ~istog zlata.

Otkrivanje zlatnih nov~i~a tokom ar-heolo{kih iskopavanja je retkost, objasnioje Robert Kul, numizmati~ar koji radi uUpravi za izraelske antikvitete. Nov~i}isu u pro{losti nalaèni u Tel-Avivu i Ber[evi, ~ime je posvedo~ena cenjenostevropskog zlata u celom svetu, sve dokraja Prvog svetskog rata.

Tel Avivzabraniooblakodere

Novim planom izgradnje Tel Aviva do2025. godine, koju su sa~inili inènjeriuprave grada, ne}e biti dozvoljeno zida-nje solitera u centru. Neboderi ~ija je iz-gradnja ve} po~ela bi}e dovr{eni, ali ne}ebiti dozvoljeno podizanje onih koji su ufazi planiranja.

Novi plan se ne odnosi na isto~ni deograda.

Bez besplatnezubne nege za decu

Vrhovni sud Izraela je izjavio da Vla-da ne moè da ponudi besplatnu negu zu-ba, pa ~ak ni delimi~nu nadoknadu tro-{kova za le~enje zuba izraelske dece.

Visoki sud je opozvao odluku Vladeizjaviv{i da u sredstva za tzv. zdravstve-nu potro{a~ku korpu nije uklju~ena zub-na nega. Ministar zdravlja je na ovakvuodluku suda odgovorio da }e ministar-stvo nastaviti da traì na~ine da obezbe-di nadoknadu tro{kova za le~enje zubadece.

^lanovi Knesetana obuci izlepog pona{anja

^lanovi izraelskog Kneseta poha|a}especijalnu obuku ~ije }e tro{kove sponzo-risati vlada.

Oni }e na obuci u~iti kako da boljepredstavljaju Izrael u inostranstvu, po-bolj{aju samopouzdanje, javno obra}a-nje i odgovaraju}e obla~enje. âsove }evoditi stru~njaci, akademici, medijskeli~nosti kao i njihove kolege, ~lanoviKneseta koji imaju iskustva u opho|enjusa medijima. âsovi po~inju uskoro itraja}e nekoliko sati tokom sedmice. Pri-sustvo nije obavezno ali se veoma pre-poru~uje.

Novi program je inicirao predsedava-ju}i Komiteta dràvne kontrole Izraela,Joel Hason koji pripada Kadima partiji,nakon {to je nekoliko ~lanova Knesetapriznalo da ima pote{ko}e prilikom di-skusija i rasprava u raznim okolnostima,koje se odvijaju pred o~ima svetske jav-nosti.


- Sto dvadeset ~lanova Kneseta suambasadori dràve Izrael u svom po-javljivanju u Izraelu i u svetu - rekaoje Hason. - Neki od njih su vrlo dobroupoznati sa tim kako komunicirati sasa javno{}u, ali ima i onih kojima jepotrebna obuka, pomo}, i sredstva dabi se usavr{ili. Ovaj kurs }e pomo}ikako onima sa malo iskustva tako ionim iskusnijim.

Manekenka- {vercerka

Izraelski supermodel Bar Refaeli(na slici) uhva}ena je dok je u ze-mlju poku{ala da prokrijum~ariipod (prenosivi MP3 plejer koji pro-izvodi kompanija Apple Inc). Refa-eli je svoj prtljag prilikom prolaskakroz carinu stavila na traku za onekoji nemaju {ta da prijave i izjavilada je u torbi samo ode}a, ali je rend-genska slika pokazala na noviEplov ipod.

Izraelski supermodel, koja se radireklamnog pojavljivanja na kratkovratila u Izrael, mora}e da plati naj-manje dvostruku uvoznu taksu od onekoja bi joj bila odre|ena da je samaprijavila ure|aj.

Izrael je nedavno ukinuo zabranuuvoza ipoda za li~ne potrebe. Pred-meti koji se unesu u Izrael, a vredevi{e od 200 dolara podleù carin-skim taksama. U januaru je Refaelizamolila izraelsku poresku upravuda je oslobodi pla}anja poreza zato{to ve}inom radi u inostranstvu, iz-javiv{i: “Centar mog ìvota nije vi-{e u Izraelu.” Refaeli je u protekledve godine zaradila oko dva milio-na dolara, od ~ega je Izraelu platila46 posto preza.

VESTI IZ SVETAJevreji i pravoslavci zaDan se}anja na Holoka-ust

RUSIJA - Hri{}ani i Jevreji pozvali suruske vlasti da ustanove Dan se}anja naHolokaust.

Ruski me|unarodni servis za vesti izve-stio je da su hri{}anske i jevrejske organi-zacije izdale zajedni~ko saop{tenje u ko-jem se poziva na uspostavljanje Dana se}a-nja na `rtve Holokausta i podizanje memo-rijala na mestima masovnog ubijanja Je-vreja.

Saop{tenje je izdato nakon diskusije zaokruglim stolom gde je zaklju~eno da trebauspostaviti dijalog izme|u predstavnikaove dve religije.

"U~esnici okruglog stola izjavljuju dabudu}i jevrejsko-hri{}anski dijalog trebada bude otvoren, zasnovan na poverenju,dugoro~an i preto~en u prakti~no delovanjekoje }e dovesti do pove}anja tolerancije uruskom dru{tvu", re~eno je u izjavi.

Antiizraelska gejgrupa na Paradi ponosau Torontu

KANADA - Lokalna grupa gej aktivistazarekla se da }e mar{irati na ovogodi{njojParadi ponosa homoseksualaca u Torontu,iako su je organizatori upozorili da se od-rekne naziva “izraelski aparthejd”.

- Ne mislim da to {to im se ne svi|a na-{a poruka treba da nas odvrati od u~estvo-vanja na paradi - rekla je “Toronto staru”Ele Flanders, portparolka Homoseksualacaprotiv izraelskog aparthejda. - Postoji na-mera da mar{iramo i mi }emo biti tamo iista}i poruku. Potrebno je da se ~uje i na{glas.

Flanders je odbila da otkrije pod kojimsloganom }e grupa mar{irati.

Organizatori parade 4. jula, koja je ve}godinama glavni doga|aj u gradu, rekli suda bi grupa Homoseksualci protiv izrael-skog aparthejda bila dobrodo{la kada bi, naprimer, mar{irala pod imenom Homosek-sualci za slobodnu Palestinu. Flanders jerekla da njena grupa ne}e uzeti u obzir ta-kvu promenu imena ~ime je otvorila mo-gu}nost potencijalne konfrontacije na danparade.

Ne{to ranije ovog meseca kanadska vla-da je ukinula finansiranje godi{nje paradetako {to ju je ispustila iz paketa mera kojistimuli{u razvoj turizma.

Ve}nik grada Toronta pokrenuo je inici-jativu za povla~enje gradske podr{ke i do-dele sredstava Paradi ponosa ukoliko Ho-moseksualcima protiv izraelskog aparthej-da bude dozvoljeno da u~estvuju. Inicijati-va poziva povla~enje sredstava u iznosu od121.000 dolara.

Organizatori parade procenjuju da bezpodr{ke i odobrenja grada mogu izgubiti

fondove u iznosu od nekih pola milionadolara. [tavi{e, ukoliko ne bude odobrenjagrada ni ulice ne}e biti zatvorene tokomparade. Prema organizatorima, zbog nasta-le kontroverze ve} su izgublljeni potenci-jalni novi sponzori i sredstva izme|u200.000 i 300.000 dolara na koja se ra~u-nalo da }e oni doneti.

U kolumni koju su objavile novine“Ne{ena post”, Martin Gledston, Jevrejin,homoseksualac i advokat, izjavio je daHomoseksualci protiv izraelskog aparthej-da “mogu da organizuju sopstvenu anticio-nisti~ku Paradu ponosa, i da mar{iraju go-re dole ulicama po ceo dan, ali ne mogu sepraviti da njihova poruka ima bilo kakveveze sa ovom paradom. Samo zato {to sugrupa homoseksualaca to im ne daje pravoda mar{iraju na ovom doga|aju. Kada ka-è{ da si grupa homoseksualaca time ne{togovori{ svojim ~lanovima, ali to jo{ nezna~i da su te ovlastili da ih zastupa{.”

Doj~e bankapopustila pritisku

NEMA^KA – Najve}a ovda{nja bankaje povukla akcije iz izraelske firme kojasnabdeva tehnolo{kim pomagalima bez-bednosnu ogradu na Zapadnoj obali – ja-vlja JTA iz Berlina.

Zvani~nik Doj~e banke Josef Akermanobjavio je na sastanku akcionara u Frank-furtu da je njegova kompanija prodala sveakcije koje je imala u Elbit sistemima, ve-likoj izraelskoj firmi koja proizvodi tehno-logiju za odbranu i bezbednost. Razlog po-vla~enja iz Elbita, ~ije su akcije ove godinepale za oko 30 posto nije obja{njen. Me|u-tim, poznato je da su dve grupe kriti~ki na-strojene prema b

godina xix (lv) zbroj 6 zbeograd zjun 2010. zsivan ...godina xix (lv) zbroj 6 zbeograd zjun 2010....

Documents