Godišnji izveštaj

IZOLIR AD ZRENJANIN

za 2016. godinu

Zrenjanin, April 2017.

U skladu sa članom 50. i 51. Zakona o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS" broj 31/2011, 112/2015 i 108/2016) i Pravilnika o sadržini, formi i načinu objavljivanja godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja javnih društava ("Službeni glasnik RS" broj 14/2012, 5/2015 i 24/2017), IZOLIR AD ZRENJANIN, MB: 08160546 objavljuje:

GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2016. GODINU

S A D R Ž A J

o FINANSIJSKI IZVEŠTAJI IZOLIR AD ZRENJANIN ZA 2016. GODINU

(Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o promenama na kapitalu, Napomene uz finansijske izveštaje)

o IZVEŠTAJ O REVIZIJI (u celini)

o GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU DRUŠTVA

o IZJAVA LICA ODGOVORNIH ZA SASTAVLJANJE IZVEŠTAJA

o ODLUKA NADLEŽNOG ORGANA DRUŠTVA O USVAJANJU GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA*(Napomena)

o ODLUKA O RASPODELI DOBITI *(Napomena)

IZOLIR AD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2016. GODINU

��� OSNIVANJE I DELATNOST Privredno društvo AD “IZOLIR” Zrenjanin, Novosadski put bb, je otvoreno akcionarsko društvo. Puni naziv društva je: Akcionarsko društvo “IZOLIR” preduzeće za proizvodnju izolacionog materijala, izvođenje instalacionih i završnih radova u građevinarstvu, trgovinu i ugostiteljstvo Zrenjanin, Novosadski put bb.

Skraćeni naziv: AD “IZOLIR” Zrenjanin. Matični broj 08160546 Broj registra privrednog subjekta 19770/2005 Poreski identifikacioni broj 100654969 PDV broj 128402222 AD “IZOLIR” je osnova 17.04.1984. godine kao ugovorna organizacija u skadu sa Zakonom o ugovornim organizacijama udruženog rada. Ugovornoj organizaciji pridružilo se 8 osnivača koji su udružili potrebna obrtna sredstva. Donošenjem zakona o preduzećima 1989. godine ugovorna organizacija je registrovana kao ugovorno preduzeće, da bi se 1990 godine organizovalo kao Društvo sa ograničenom odgovornošću DOO “IZOLIR”. Usklađenjem sa Zakonom o preduzećima DOO “IZOLIR” 30.06.1997. godine je registrovano u Privrednom sudu kao Akcionarsko društvo sa ukupno 16 akcionara i kapitalom od 3.682.636,71 dinar. Donošenjem Zakona o Privrednim društvima AD “IZOLIR” je registrovano kod Agencije za privredne registre pod brojem 19770/2005 i upisan 13.06.2005. godine.Rešenjem o promeni podataka br. 189872/2006 od 11,12,2006, osnovni kapital preduzeća upisuje se novi iznos od 484,033,80 EUR. Rešenjem br. BD 38069/2008 od 22,04,2008, godine registrovan je Ogranak "Izolir Alibunar, a rešenjem br. BDŽU 63754/2016/1 od 18.08.2016.registrovan je Ogranak "Akvaten Alibunar". Rešenjem o promeni podataka o privrednom subjektu br. BD 136090/2009 od 10,09,2009, godine o promeni osnovnog kapitala, upisan je novčani kapital od 1,789,560,75 EUR. Društvo je registrovano kao otvoreno akcionarsko društvo i sada ima 15 akcionara sa ukupno 209.067 običnih akcija.Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji za 2013 godinu razvrstano u srednje pravno lice, a od 2014. godine prema kriterijumima je razvrstano u malo pravno lice. Sedište društva je Zrenjanin, Novosadski put bb. Prosečan broj zaposlenih u 2016. godini je 48 radnika, a u 2015. godini prosečan broj zaposlenih je 46. AD “IZOLIR” je registrovano kao preduzeće za proizvodnju ploča i cevi od plastičnih masa sa šifrom delatnosti 2221. AD “IZOLIR” se bavi: ��� predizolacijom toplovodnih cevi ��� predizolacijom čeličnih cevi polietilenom za gas, naftu i druge fluide ��� proizvodnjom polietilenskih cevi od ekstrudiranog polietilena visoke gustine u skladu sa EN 253 i unutrašnjim obradom korona

postupkom ��� proizvodnjom poliuretanskih proizvoda na bazi ciklopentana ��� termoskupljajuće spojnice za zaštitu cevnih spojeva po važećim normama za termoskupljajuće spojnice EN 489 ��� uvozom i isporukom opreme za praćenje sistema kontrole nad sekundarnim i primarnim cevovodima �� uslužnim monterskim delatnostima za pomenuti program �� izvođenje završnih radova u građevinarstvu

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu razvrstano u malo pravno lice.

�� OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 2.1. Osnove za sastavlјanje i prezentaciju finansijskih izveštaja Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavlјanje, prikazivanje, dostavlјanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o računovodstvu (u dalјem tekstu "Zakon", objavlјen u "Sl. glasnik RS", br. 62/2013), kao i u skladu sa ostalom primenlјivom podzakonskom regulativom. Društvo, kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“), koji u smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (“Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde (“MRS“), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za tumačenje međunarodnih računovodstvenih standarda (“IFRIC“), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobreni od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (“Odbor“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo Ministarstvo nadležno za poslove finansija. Rešenjem Ministarstva od 13. marta 2014. godine, koje je objavlјeno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27. marta 2014. godine (u dalјem tekstu “Rešenje o utvrđivanju prevoda”) utvrđeni su i objavlјeni prevodi osnovnih tekstova MRS i MSFI, Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje (“Konceptualni okvir“), usvojenih od strane Odbora, kao i povezanih IFRIC tumačenja. Navedeni prevodi objavlјeni u Rešenju o utvrđivanju prevoda ne uklјučuju osnove za zaklјučivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišlјenja, razrađene primere, kao i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je taj materijal sastavni deo standarda, odnosno tumačenja. Na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda Konceptualni okvir, MRS, MSFI, IFRIC i sa njima povezana tumačenja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji se sastavlјaju na dan 31. decembra 2014. godine. Izmenjeni ili izdati MRS/MSFI i IFRIC tumačenja koja su bila na snazi za finansijske izveštaje koji su počinjali 1. januara 2014. godine (i kasnije), kao i naknadne izmene ili izdati MRS/MSFI i tumačenja standarda, nisu prevedeni i objavlјeni odnosno usvojeni u Republici Srbiji, pa stoga nisu ni primenjeni prilikom sastavlјanja priloženih finansijskih izveštaja Pored navedenog, pojedina zakonska i podzakonska regulativa propisuje računovodstvene postupke, vrednovanja i obelodanjivanja koja u pojedinim slučajevima odstupaju od zahteva MRS/MSFI i IFRIC tumačenja. Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu u potpunosti smatrati finansijskim izveštajima sastavlјenim u saglasnosti sa MSFI i MRS.

Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda, obelodanjeni su u napomeni 2.2. Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni obelodanjeni su u napomeni 2.3. Objavlјeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu u primeni, obelodanjeni su u napomeni 2.4. Finansijski izveštaji su sastavlјeni u skladu sa načelom istorijskog troška, osim ako je drugačije navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u dalјem tekstu. U skladu sa Zakonom, finansijski izveštaji Društva su iskazani u hilјadama dinara. Dinar predstavlјa zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. 2.2. Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda

•Izmene MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Izmene kojima se pobolјšavaju obelodanjivanja fer vrednost i rizika likvidnosti (revidiran marta 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine); •Izmene MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Dodatni izuzeci za lica koja prvi put primenjuju MSFI. Izmene se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvrđivanje da li ugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine); •Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI objavlјenog 16. aprila 2009. godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC 16) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (izmene standarda stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine, a izmena IFRIC na dan ili nakon 1. jula 2009. godine); •Izmene MRS 38 „Nematerijalna imovina“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine); •Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“: Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (revidiran u aprilu 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine) i izmene koje se odnose na transakcije plaćanja akcijama grupe zasnovane na gotovini (revidiran juna 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine);

•Izmene IFRIC 9 „Ponovna procena ugrađenih derivata“ stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine i MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje” – Ugrađeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 30. juna 2009. godine);

•IFRIC 18 „Prenosi sredstava od kupaca“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

•„Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine“ što predstavlјa izmenu „Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih

izveštaja“ (važi za prenos sredstava sa kupaca primlјenih na dan ili posle septembra 2010. godine); •Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Ograničeno izuzeće od uporednih obelodanjivanja

propisanih u okviru MSFI 7 kod lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine);

•Dopune MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana“ – Pojednostavlјeni zahtevi za obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom)

kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Računovodstveno obuhvatanje prečeg prava na nove akcije (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine); •Dopune različitih standarda i tumačenja „Pobolјšanja MSFI (2010)“ rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI

objavlјenog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS 27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina dopuna biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune IFRIC 14 „MRS 19 – Ograničenje sredtava definisanih primanja, zahtevi za minimalnim finansiranjem i njihova interakcija“

Avansna uplata minimalnih sredstava potrebnih za finansiranje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•IFRIC 19 „Poništavanje finansijskih obaveza sa instrumentima kapitala“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine); •Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Velika hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za

lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine); •Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Prenos finansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune MRS 12 „Porezi na dobitak“ – Odloženi porez: povraćaj sredstava koja su služila za obračun poreza (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine); •MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •MSFI 11 „Zajednički aranžmani“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim pravnim licima“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2013. godine);

•Dopune MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanja učešća u drugim pravnim licima: Uputstvo o prelaznoj primeni” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MRS 27 (revidiran 2011. godine) „Pojedinačni finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2013. godine); •MRS 28 (revidiran 2011. godine) „Ulaganja u pridružena pravna lica i zajedničke investicije u pridružene entitete i zajedničke

poduhvate“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •MSFI 13 „Merenje fer vrednosti“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” – Državni krediti po kamatnoj stopi nižoj od tržišne

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ – Prezentacija stavki ostalog ukupnog rezultata (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine). •Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Pobolјšanja računovodstvenog obuhvatanja naknada po prestanku radnog odnosa (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine); •Godišnja pobolјšanja za period od 2009. do 2011. godine izdata u maju 2012. godine koja se odnose na različite projekte pobolјšanja

MSFI (MSFI 1, MRS 1, MRS 16, MRS 32, MRS 34) uglavnom na otklanjanju nekonzistentnosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•IFRIC 20 „Troškovi uklanjanja otkrivke u proizvodnoj fazi površinskog kopa“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2013. godine);

2.3. Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni Na dan objavlјivanja ovih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavlјena od strane Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena u Republici Srbiji:

•Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine); •Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima“ i MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji“ – Izuzeće zavisnih lica iz konsolidacije prema MSFI 10 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). •Dopune MRS 36 – „Umanjenje vrednosti imovine“ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku imovinu (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). •Dopune MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje“ – Obnavlјanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). •IFRIC 21 „Dažbine“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine). •Dopune MRS 19 „Primanja zaposlenih” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). •Godišnja pobolјšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

•Godišnja pobolјšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine). •Dopune MSFI 11 „Zajednički aranžmani” – Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. •MSFI 14 „Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja” - na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine. •Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tumačenje prihvaćenih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). •Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Polјoprivreda” - Polјoprivreda – industrijske bilјke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). •Dopune MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). •Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). •Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). •Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja” – Inicijativa za obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine). •Dopune i izmene različitih standarda „Pobolјšanja MSFI” (za period od 2012. do 2014. godine), koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

2.4. Objavlјeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu Na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavlјeni, ali nisu još uvek stupili na snagu:

•MSFI 9 „Finansijski instrumenti” i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje”, u vezi sa klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine. Standard eliminiše postojeće kategorije iz MRS 39 - sredstva koja se drže do dospeća, sredstva raspoloživa za prodaju i krediti i potraživanja. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvolјenu raniju primenu.

U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer vrednosti. Finansijsko sredstvo će se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu zadovolјena: sredstva se odnose na poslovni model čiji je cilј da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji su isklјučivo naplata glavnice i kamate na preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala sa kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenlјivi izbor da se sve promene fer vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude priznat u okviru izveštaja o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

•MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjuje MRS 18 „Prihodi”, MRS 11 „Ugovori o izgradnji”, IFRIC13 „Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi sredstava od kupaca” i SIC – 31 „Prihodi – transakcije razmene koje uključuju usluge oglašavanja“. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine, uz dozvolјenu raniju primenu. •MSFI 16 „Zakup“ koji je objavljen u januaru 2016. godine, primena je za poslovne periode koji počinju posle 1.januara 2019. godine. Ovim strandardom biće zamenjen dosadašnji MRS 17.

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014). Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - u dalјem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru). Prema Zakonu o računovodstvu, finansijski izveštaji obuhvataju: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje. Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike obelodanjene u Napomeni 3, koje su zasnovane na važećim računovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije.

2.5. Uporedni podaci Uporedne podatke predstavljaju finansijski izveštaji Društva na dan i za godinu koja se završava na dan 31.12.2015. godine, koji su bili predmet nezavisne revizije. 2.6. Nastavak poslovanja Finansijski izveštaji Društva za godinu završenu na dan 31.12.2016. godine su sastavljeni po načelu stalnosti poslovanja.

�� RAČUNOVODSTVENA NAČELA Pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva uvažena su sledeća načela:

� Načelo stalnosti, � Načelo doslednosti, � Načelo opreznosti, � Načelo suštine iznad forme, � Načelo uzročnosti prihoda i rashoda i � Načelo pojedinačnog procenjivanja.

Uvažavanjem načela stalnosti, finansijski izveštaji se sastavljaju pod pretpostavkom da imovinski, finansijski i prinosni položaj Društva, kao i ekonomska politika zemlje i ekonomske prilike u okruženju, omogućavaju poslovanje u neograničeno dugom roku („Going Concern“ princip). Načelo doslednosti podrazumeva da se način procenjivanja stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja, to jest da se način procenjivanja bilansnih pozicija Društva, ne menja u dužem vremenskom razdoblju. Ako, na primer, zbog usaglašavanja sa zakonskom regulativom, do promene ipak dođe, obrazlaže se razlog promene, a efekat promene se iskazuje shodno zahtevima iz profesionalne regulative vezanim za promenu načina procenjivanja. Načelo opreznosti podrazumeva uključivanje određenog nivoa opreza pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva, koje treba da rezultira da imovina i prihodi nisu precenjeni, a da obaveze i troškovi nisu potcenjeni. Međutim, uvažavanje načela opreznosti ne treba razumeti na način svesnog, nerealnog umanjenja prihoda i kapitala Društva; to jest svesnog, nerealnog uvećanja rashoda i obaveza Društva. Naime, u Okviru je potencirano da uvažavanje načela opreznosti ne sme da ima za posledicu značajno stvaranje skrivenih rezervi, namerno umanjenje imovine ili prihoda, ili namerno preuveličavanje obaveza ili troškova, jer u tom slučaju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani. Načelo suština iznad forme podrazumeva da pri evidentiranju transakcija Društva, a time, posledično, i pri sastavljanju finansijskih izveštaja, računovodstveno obuhvatanje treba da se vrši u skladu sa suštinom transakcija i njihovom ekonomskom realnošću, a ne samo na osnovu njihovog pravnog oblika. Uvažavanjem načela uzročnosti prihoda i rashoda, priznavanje efekata transakcija i drugih događaja u Društvu nije vezano za momenat kada se gotovina ili gotovinski ekvivalenti, po osnovu tih transakcija i događaja, prime ili isplate, već se vezuju za momenat kada se dogode. Takvim pristupom omogućeno je da se korisnici finansijskih izveštaja ne informišu samo o prošlim transakcijama Društva koje su prouzrokovale isplatu i primanja gotovine, već i obavezama Društva da isplati gotovinu u budućnosti, kao i o resursima koji predstavljaju gotovinu koje će Društvo primiti u budućnosti. Drugim rečima, uvažavanjem načela uzročnosti prihoda i rashoda obezbeđuje se informisanje o prošlim transakcijama i drugim događajima na način koji je najupotrebljiviji za korisnike pri donošenju ekonomskih odluka. Načelo pojedinačnog procenjivanja podrazumeva da eventualna grupna procenjivanja različitih bilansnih pozicija Društva (na primer, imovine ili obaveza), radi racionalizacije, proističu iz njihovog pojedinačnog procenjivanja.

�� PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

���� Korišćenje procenjivanja Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS i MSFI i računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izveštajima i napomenama uz finansijske izveštaje. Detaljniji prikaz korišćenih računovodstvenih procena dat e u Napomeni 4.

���� Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata valutne klauzule Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog ekonomskog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama RSD, koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan bilansa stanja preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije važećim na taj dan. Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja tokom godine preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećim na dan poslovne promene. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaćanja i preračunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi. Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraživanja i obaveza, nastali primenom ugovorenog kursa, takođe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda.

Zvanični srednji kursevi Narodne banke Srbije, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine u funkcionalnu valutu, za pojedine strane valute su:

U dinarima Valuta 2016. 2015. EUR 123,4723 121,6261 USD 117,1353 111,2468

4.3. Zavisna društva Matično pravno lice ima kontrolu nad zavisnim pravnim licem ukoliko ispunjava sva tri sledeća uslova:

1. Ima moć nad entitetomu koji je investiralo: 2. Izloženo je varijabilnim prinosima ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u entitetuu koji je

investiralo; i 3. Poseduje sposobnost da koristi svoju moć nad entitetom u koji je investiralo kako bi uticalo na iznos prinosa za investitora

Zavisna društva se konsoliduju od dana kada se kontrola prenese na matično društvo, a sa konsolidacijom se prestaje od dana kada pomenuta kontrola prestane.

Računovodstveni metod nabavne vrednosti (Purchase method) je metod koji se primenjuje kako bi se računovodstveno obuhvatilo sticanje zavisnog društva od strane matičnog društva. Trošak preuzimanja društva se odmerava kao fer vrednost datih sredstava, emitovanih instrumenata vlasničkog kapitala ili obaveza nastalih ili preuzetih na dan preuzimanja. Sredstva koja se steknu sticanjem društva, a koja se mogu pojedinačno identifikovati kao i stvarne i potencijalne preuzete obaveze, inicijalno se procenjuju prema fer vrednosti na dan sticanja, bez obzira na visinu interesa koji nije pod kontrolom. 4.4. Pridružena društva Pridružena društva su oni pravni subjekti u kojima matično društvo ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisno društvo, niti učešće u zajedničkom ulaganju. Značajan uticaj podrazumeva moć učestvovanja u donošenju finansijskih i poslovnih odluka društva u koje je ulaganje izvršeno, ali ne i kontrole ili zajedničke kontole nad tim politikama. Ulaganja u pridružena društva se računovodstveno obuhvataju po računovodstvenom metodu udela (Equity method). Prema metodu udela, investicija u pridruženo društvo prvo se priznaje po nabavnoj vrednosti (u visini investicije), a zatim se nakon datuma sticanja, knjigovodstvena vrednost povećava ili smanjuje da bi se priznao investitorov udeo u dobitku ili gubitku entiteta u koji je investirano. Investitorov udeo u dobitku ili gubitku entiteta u koji je investirano priznaje se u dobitku ili gubitku investitora. Raspodele dobiti primljene od entiteta u koji je investirano umanjuju knjigovodstvenu vrednost investicije. Takođe može biti neophodno korigovanje knjigovodstvene vrednosti investicije zbog promena proporcionalnog udela investitora u entitetu u koji je investirano, a koje proizilazi iz promena u kapitalu entiteta u koji je investirano koje nisu priznate u dobitku ili gubitku tog entiteta. U takve promene spadaju promene koje su posledica revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme i razlika u deviznim kursevima. Investitorov udeo u tim promenama priznaje se direktno u kapitalu investitora. Investitor prekida da koristi metod udela od datuma kada prestane da ima značajan uticaj nad pridruženim entitetom i da od tog datuma računovodstveno obuhvata investiciju u skladu sa MRS 39, pod uslovom da pridruženi entitet ne postane zavisni entitet ili zajednički poduhvat u skladu sa MRS 31. Knjigovodstvenom vrednošću investicije na datum kada ona prestane da bude pridruženi entitet smatra njenu nabavnu vrednost pri njenom početnom odmeravanju kao finansijsko sredstvo u skladu sa MRS 39. Ako je udeo investitora u gubicima pridruženog društva jednak ili veći od njegovog učešća u pridruženom društvu, investitor prestaje da priznaje svoj udeo u daljim gubicima. Nakon što se učešće investitora svede na nulu, vrši se rezervisanje za eventualne dalje gubitke i obaveza se priznaje samo do iznosa za koji investitor snosi pravnu ili konstruktivnu obavezu ili je izvršio plaćanje u korist pridruženog društva. Ako pridruženo društvo kasnije posluje sa dobitkom, investitor ponovo počinje da priznaje svoj udeo u toj dobiti samo nakon što se njegov udeo u dobiti izjednači sa udelom u gubitku koji ranije nije bio priznat. 4.5. Zajednički kontrolisana društva Zajednički kontrolisano društvo je zajednički poduhvat koji podrazumeva osnivanje društva u kom svaki od učesnika u zajedničkom poduhvatu ima svoje učešće. Zajednički kontrolisano društvo posluje na isti način kao i druga društva, osim što se ugovornim aranžmanom između učesnika u zajedničkom poduhvatu uspostavlja zajednička kontrola nad ekonomskom aktivnošću novoosnovanog društva. Zajednički kontrolisano društvo kontroliše imovinu zajedničkog poduhvata, preuzima obaveze i snosi rashode i zarađuje prihode. Ono može zaključivati ugovore u svoje vlastito ime i pribavljati finansijska sredstava za potrebe aktivnosti zajedničkog poduhvata. Svaki učesnik ima pravo na udeo u dobiti zajednički kontrolisanog društva, iako neka zajednički kontrolisana društva takođe podrazumevaju deljenje samih proizvoda zajedničkog poduhvata. Učesnik u zajedničkom poduhvatu priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom društvu, korišćenjem metoda udela (equity metod). 4.6. Goodwill Goodwill predstavlja višak troška pri sticanju društva u odnosu na fer vrednost učešća u neto imovini stečenog društva, na dan sticanja. Početno se priznaje po nabavnoj vrednosti, koja predstavlja iznos za koji trošak poslovne kombinacije premašuje učešće sticaoca u neto fer vrednosti prepoznatljive imovine, obaveza i potencijalnih obaveza.

Goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji predstavlja plaćanje koje je izvršio sticalac, očekujući buduće ekonomske koristi od sredstava koja se ne mogu pojedinačno prepoznati i odvojeno priznati. Svaki višak stečenog učešća u neto imovini iznad troška sticanja priznaje se odmah kao prihod perioda. Posle početnog priznavanja, sticalac vrednuje goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja, umanjenoj za sve akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. Goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji se ne amortizuje. Umesto toga, sticalac ga testira radi utvrđivanja potencijalnog umanjenja vrednosti jednom godišnje ili češće ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju na to da je moglo doći do umanjenja vrednosti, u skladu sa MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“. 4.7. Poslovni prihodi Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničko - poverilački odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika između poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate. Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi: /a/ Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva; /b/ rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom; /c/ kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri; /d/ kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i /e/ kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere. Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja. 4.8. Poslovni rashodi Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga; troškovi materijala; troškovi goriva i energije; troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi proizvodnih usluga; troškovi amortizacije; troškovi dugoročnih rezervisanja; nematerijalni troškovi, umanjeni za prihode od aktiviranja učinaka i robe i povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga. Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su: /a/ rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri; /b/ rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo uzročnosti); /c/ kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a povezanost sa prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije; /d/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo; /e/ rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva. Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrđuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrđene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadržanih u vrednosti prodate robe na veliko. Nabavna vrednost prodate robe na malo utvrđuje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznos utvrđene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadržanih u vrednosti prodate robe na malo. 4.9. Troškovi pozajmljivanja Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje čine deo nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva. Drugi troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod. 4.10. Finansijski prihodi i rashodi Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima ; prihode i rashode od kamata – od trećih lica (nezavisno od toga da li su dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika i efekata valutne klauzule – prema trećim licima; i ostale finansijske prihode i rashode. Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu. 4.11. Dobici i gubici Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju prodaje stalne imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti. Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine).

4.12. Operativni lizing Operativni (poslovni) lizing je lizing odnosno zakup sredstava kod kojeg su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca. Kod poslovnog lizinga, plaćanja lizinga se priznaju kao rashod, po pravolinijskoj osnovi tokom trajanja lizinga, osim ako neki druga sistematska osnova nije primerenija za predstavljanje vremenske strukture koristi za korisnika. 4.13. Finansijski lizing Finansijski lizing je lizing kojim se prenose suštinski svi rizici i koristi koji su povezani sa vlasništvom nad nekim sredstvom. Po isteku perioda lizinga pravo svojine se može, ali ne mora preneti. Korisnici lizinga priznaju finansijski lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja, u iznosima koji su na početku trajanja lizinga jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet lizinga, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, ako je ona niža. Prilikom izračunavanja minimalnih plaćanja za lizing, diskontna stopa je kamatna stopa sadržana u lizingu, ako se ona može utvrditi, a ako se ne može utvrditi, koristi se inkrementalna kamatna stopa na zaduživanje. Svi inicijalni direktni troškovi korisnika lizinga dodaju se iznosu koji je priznat kao sredstvo. Minimalna plaćanja lizinga treba podeliti između finansijskog troška i smanjenja neizmirene obaveze. Finansijski trošak treba alocirati na sve periode tokom trajanja lizinga, tako da se ostvaruje konstantna periodična kamatna stopa na preostali saldo obaveze. Finansijski lizing uzrokuje povećanje troškova amortizacije za sredstva koja se amortizuju, kao i finansijske rashode u svakom obračunskom periodu. Politika amortizacije sredstava koja su predmet lizinga i koja se amortizuju treba da bude u skladu sa politikom amortizacije sredstava koja su u vlasništvu, a priznata amortizacija se izračunava u skladu sa MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 38 „Nematerijalna imovina“. Ukoliko nije sasvim izvesno da će korisnik lizinga steći pravo vlasništva nad sredstvom koje je predmet lizinga do kraja trajanja lizinga, to sredstvo se u potpunosti amortizuje u kraćem periodu od: trajanja lizinga ili veka trajanja. 4.14. Nematerijalna ulaganja Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizičkog sadržaja: - koje služi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi u administrativne svrhe; - koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih događaja; i - od kojeg se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi. Nematerijalna ulaganja čine: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i slična prava; ostala nematerijalna ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja. Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja nematerijalne imovine u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u nabavnu vrednost. Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja. Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda. Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, a knjigovodstvena vrednost ove imovine se povećava do nadoknadive vrednosti. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 38 – „Nematerijalna imovina“, (paragraf 21). Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. 4.15. Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva: - koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe; - za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda; Društvo priznaje nabavnu vrednost/cenu koštanja neke nekretnine, postojenja i opreme kao sredstvo ako, i samo ako:

• je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prilivati u Društvo, i • se nabavna vrednost /cena koštanja tog sredstva može pouzdano odmeriti, odnosno na dan sticanja/izgradnje nabavna vrednost /cena koštanja je veća od 3.000,00 dinara.

Alat i sitan inventar koji zadovoljavaju uslove iz stava 1. priznaju se kao oprema, a ako ne zadovoljavaju navedene uslove iskazuju se kao zalihe. Rezervni delovi koji ne zadovoljavaju navedene uslove, prilikom ugradnje, iskazuju se kao trošak poslovanja. Ulaganja koja imaju karakter tekućeg održavanja nekretnina, postrojenja i opreme predstavljaju rashod perioda u kome su nastala. Zemljište i objekti su zasebna sredstva i zasebno se evidentiraju, čak i u slučaju kada su zajedno stečeni. Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja sredstva u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u nabavnu vrednost kupljenog sredstva. Nakon što se priznaju kao sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema, iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja. Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda. Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednost se povećava do nadoknadive vrednosti. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznate nekretnine, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva i da se nabavna vrednost/cena koštanja naknadnog izdatka može pouzdano utvrditii. Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 16 – „Nekretnine, postrojenja i oprema“, (paragraf 7). Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Ne vrši se amortizacija zemljišta. Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. 4.16. Amortizacija Obračun amortizacije vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom primenom stopa koje se utvrđuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava. Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost i iznos obezvređenja. Preostala vrednost je neto iznos koji društvo očekuje da će dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku očekivanih troškova otuđenja. Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodično i ako su očekivanja zasnovana na novim procenama značajno različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije za tekući i budući period se koriguju. Metod obračuna amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodično i ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odražava taj izmenjeni način. Kada je takva promena metoda obračuna amortizacije neophodna, onda se ona računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene, a obračunati troškovi amortizacije za tekući i budući period se koriguju. Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina, postrojenja i opreme, date su u sledećem pregledu: 2016. 2015. Građevinski objekti 2-5 2-5 Pogonska oprema 3,33-33,33 3,33-33,33 Kancelarijska oprema 10-25 10-25 Rashladna oprema 10-33,33 10-33,33 Računari i pripadajuća oprema 14,29-33,33 14,29-33,33 Putnička vozila 7-15 7-15 Teretna vozila 7-15 7-15 Ostala sredstva 3-33,33 3-33,33 Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su sledeće: Nematerijalna ulaganja 2016. 2015. licence 10 10 softver i ostala prava 10-20 10-20

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima. 4.17. Umanjenje vrednosti imovine Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, rukovodstvo Društva proverava na svaki dan bilansa stanja da li postoje indikatori gubitka vrednosti imovine. U slučaju da takvi indikatori postoje, Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost imovine. Nadoknadivi iznos određen je kao viši od neto prodajne cene i upotrebne vrednosti. Neto prodajna cena je iznos koji se može dobiti prilikom prodaje imovine u transakciji između dve voljne nezavisne strane, umanjena za troškove prodaje, dok vrednost u upotrebi predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih novčanih tokova za koje se očekuje da će nastati iz kontinuirane upotrebe imovine kroz njen ekonomski vek trajanja te prodaje na kraju veka trajanja. Nadoknadivi iznos se procenjuje za svako zasebno sredstvo ili, ako to nije moguće, za jedinicu koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada. Gde knjigovodstveni iznos prelazi taj procenjeni nadoknadivi iznos, vrednost imovine je umanjena do njenog nadoknadivog iznosa. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“. Goodwill se testira na umanjenje vrednosti jednom godišnje ili češće ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju da bi neto knjigovodstvena vrednost mogla biti umanjena. 4.18. Zalihe Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine svi troškovi nabavke za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri utvrđivanju troškova nabavke. Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosečne ponderisane cene . Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža. Cenu koštanja čine svi troškovi konverzije i drugi nastali troškovi neophodni za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje, odnosno: - troškovi direktnog rada; - troškovi direktnog materijala i - indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi. U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, već predstavljaju rashod perioda: - neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje; - troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje; - režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje; i - troškovi prodaje. Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost, umanjenu za procenjene troškove prodaje i procenjene troškove dovršenja (kod nedovršene proizvodnje). Ukoliko je neto prodajna vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda niža od njihove cene koštanja, vrši se delimičan otpis do neto prodajne vrednosti. Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha u slučajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe i zalihe koje po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju. Zalihe usluga čine direktni troškovi i indirektni troškovi nastali u vezi sa pružanjem usluga. Direktni troškovi usluga su direktni troškovi rada osoblja koje direktno učestvuje u pružanju usluga, direktni troškovi materijala i ostali direktni troškovi, kao što je angažovanje spoljnih eksperata i slično. Indirektni troškovi usluga su troškovi pomoćnog materijala, energije utrošene za pružanje usluge, amortizacija i održavanje opreme koja se koristi prilikom pružanja usluge i sl. Zalihe robe u maloprodaji iskazuju se po prodajnoj ceni u toku godine. Na kraju obračunskog perioda vrši se svođenje vrednosti zaliha na nabavnu vrednost putem alokacije realizovane razlike u ceni i poreza na dodatu vrednost, obračunatih na prosečnoj osnovi, na vrednost zaliha u stanju na kraju godine i nabavnu vrednost prodate robe. 4.19. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja Društvo odmerava stalnu imovinu (ili grupu za otuđenje) klasifikovanu kao imovina koje se drži za prodaju, po nižem od sledeća dva iznosa: po knjigovodstvenoj vrednosti. 4.20. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti uključuju finansijska sredstva i obaveze koje se evidentiraju u bilansu stanja Društva, počevši od momenta kada Društvo ugovornim obavezama postane vezano za finansijski instrument, a zaključno sa gubitkom kontrole nad pravima koja proizilaze iz finansijskog sredstva (realizacijom, isticanjem, ustupanjem itd.), to jest sa izmirenjem, ukidanjem ili isticanjem finansijske obaveze. Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Društva od momenta kada je Društvo ugovornim odredbama vezano za instrument. Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Društvo izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza plaćanja predviđena ugovorom ukinuta ili istekla.

Finansijski instrumenti u skladu sa MRS 39 – Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, obuhvataju sledeće kategorije finansijskih instrumenata: (a) Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha; (b) Investicije koje se drže do dospeća; (c) Krediti (zajmovi) i potraživanja; (d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju; 4.20.1. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha U ovu kategoriju spadaju finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čije se promene fer vrednosti evidentiranju kroz prihode ili rashode u bilansu uspeha. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza klasifikovana u ovu kategoriju treba da ispune bilo koji od sledećih uslova: (a) klasifikovano je kao ono koje se drži radi trgovanja. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se klasifikuje kao ono koje se drži radi trgovanja ako je: /i/ stečeno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti; /ii/ deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji dokaz o nedavnom aktuelnom modelu kratkoročnog ostvarenja dobiti; ili /iii/ derivat (osim derivata koji je instrument hedžinga). (b) posle početnog priznanja naznačen je od strane Društva po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet može vršiti ovo naznačavanje samo kada to rezultira pouzdanijim i relevantnijim informacijama, budući da se /i/ eliminiše ili u značajnoj meri otklanja nedoslednost odmeravanja ili priznavanja koja bi inače nastala usled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po različitim osnovama; ili /ii/ grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se procenjuju na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijom upravljanja rizikom ili investiranja, i informacije o grupi se interno sačinjavaju prema toj osnovi za ključne rukovodioce Društva (kao što je definisano u MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana, na primer za upravni odbor ili generalnog direktora Društva. 4.20.2. Investicije koje se drže do dospeća Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja Društvo definitivno namerava i može da drži do dospeća, osim: (a) onih koje Društvo nakon početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha; (b) onih koje Društvo naznači kao raspoložive za prodaju; i (c) onih koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja. Društvo ne klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća ako je Društo, tokom tekuće finansijske godine ili tokom dve prethodne finansijske godine prodalo ili reklasifikovalo više od beznačajnog iznosa investicija koje se drže do dospeća pre njihovog dospeća (više nego beznačajan iznos u odnosu na ukupni iznos investicija koje se drže do dospeća), osim prodaja ili reklasifikacija koje: (i) su toliko blizu dospeća ili datuma poziva na plaćanje finansijskog sredstva (na primer manje od tri meseca pre dospeća) da promene tržišne kamatne stope ne bi imale značajan uticaj na fer vrednost finansijskog sredstva; (ii) se dešavaju pošto je Društvo suštinski sakupilo prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva kroz planski raspoređena plaćanja ili avanse; ili (iii) se mogu pripisati izolovanom događaju koji je van kontrole Društva, koji se ne ponavlja i koje Društvo nije moglo sa sigurnošću predvideti. 4.20.3.Krediti (zajmovi) i potraživanja Zajmovi (krediti) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu osim: (a) sredstva koja Društvo namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja Društvo posle početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha; (b) ona koja Društvo posle početnog priznavanja naznači kao raspoloživa za prodaju; ili (c) ona za koja imalac ne može u značajnoj meri povratiti svoju celokupnu početnu investiciju, osim ako to nije zbog pogoršanja kredita, i koja će biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Učešće stečeno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraživanja (na primer učešće u zajedničkom fondu ili sličnim fondovima) nije zajam (kredit) ili potraživanje. 4.20.4. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraživanja (b) investicije koje se drže do dospeća ili (c) finansijska sredstva naznačena po fer vrednosti kroz bilans uspeha. 4.21. Kratkoročna potraživanja i plasmani Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga. Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa.

Kratkoročna potraživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preračunavaju se prema važećem srednjem kursu NBS, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda. Kratkoročni finansijski plasmani koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajući u obzir nameru Društava da ih drže do dospeća. Ukoliko postoji verovatnoća da Društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za date kredite, potraživanja ili ulaganja koja se drže do dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvređivanja ili nenaplaćenih potraživanja. Otpis kratkoročnih potaživanja i plasmana kod kojih postoji verovatnoća nenaplativnosti vrši se indirektnim otpisivanjem, dok se u slučajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana, otpis, u celini ili delimično, vrši direktnim otpisivanjem. Predlog potraživanja koja se indirektno koriguju na teret rashoda tokom godine utvrđuje na kraju godine Komisija za popis obaveza i potraživanja. Kriterijumi za indirektan otpis potraživanja su:

� nelikvidnost dužnika duže od 90 dana � pokrenut stečaj dužnika � ostalo po nalazu komisija

4.22. Gotovinski instrumenti i gotovina Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visoko likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti. 4.23. Obaveze Obaveza je rezultat prošlih transakcija ili događaja, čije izmirenje obično podrazumeva odricanje od ekonomskih koristi (resursa) Društva da bi se zadovoljio zahtev druge strane. Shodno relevantnim odredbama Okvira, obaveza se priznaje u bilansu stanja:

� kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi imati za rezultat izmirenje sadašnje obaveze i � kada iznos za izmirenje može pouzdano da se odmeri.

Pored navedenog, pri priznavanju se uvažava načelo opreznosti, pod kojim se podrazumeva uključivanje opreza pri procenjivanju, tako da imovina i prihodi nisu precenjeni, a obaveze ili troškovi potcenjeni. Međutim, načelo opreznosti ne treba da rezultira stvaranjem skrivenih rezervi (na primer, kao posledica namerno precenjenih obaveza ili troškova), obzirom da u tom slučaju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani. Obavezama se smatraju: dugoročne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima; dugoročni krediti i zajmovi u zemlji i inostranstvu, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti, obaveze po osnovu finansijskog lizinga i ostale dugoročne obaveze), kratkoročne finansijske obaveze (kratkoročni krediti i zajmovi od povezanih pravnih lica, kratkoročni kreditii zajmovi u zemlji i inostranstvu, deo dugoročnih kredita i zajmova, kao i drugih obaveza koje dospevaju do jedne godine i ostale kratkoročne finansijske obaveze), kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoročne obaveze. Kratkoročnim obavezama se smatraju obaveze za koje se očekuje da će biti izmirene u roku do godinu dana od datuma bilansa stanja, uključujući i deo dugoročnih obaveza koje ispunjavaju navedeni uslov, dok se dugoročnim obavezama smatraju obaveze čije se izmirenje očekuje u duţem roku. Za obaveze iskazane u stranoj valuti, kao i obaveze sa valutnom klauzulom se vrši preračunavanje u funkcionalnu valutu po srednjem kursu vaţećem na dan transakcije. Promene kursa do datuma izmirenja iskazuju se kao pozitivne (negativne) kursne razlike. Obaveze u stranoj valuti se na datum bilansa stanja preračunavaju prema važećem kursu, a kursne razlike se priznaju kao prihodi ili rashodi perioda. 4.24. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja za otpremnine se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva primenom diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene. Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni rukovodstva Društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima, ali se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima već ih obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

4.25. Naknade zaposlenima 4.25.1 Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima nakon odlaska u penziju isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu na koji se odnose. 4.25.2.Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada U skladu sa Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i Pojedinačnim opštim aktom o radu, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 2 mesečne bruto zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od 2 mesečne prosečne bruto zarade isplaćene u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina. Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina izvršeno je korišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu obračuna aktuara. 4.25.3. Kratkoročna, plaćena odsustva Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. 4.25.4. Učešće u dobiti zaposlenih Društvo priznaje obaveze i trošak za učešće u dobiti zaposlenih u skladu sa Odlukom Odbora direktora ili drugom odlukom rukovodstva Društva. 4.26. Porez na dobitak 4.26.1.Tekući porez Poreski rashod perioda predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“ br. 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 - dr. Zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15). Porez na dobit obračunat je po stopi od 15% na poresku osnovicu koja je prikazana u poreskom bilansu, nakon umanjenja za iskorišćene poreske kredite. Oporeziva osnovica uključuje dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u skladu sa poreskim propisima Republike Srbije. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina. Gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina. 4.26.2. Odloženi porez Odloženi porez na dobitak se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na dan bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do nivoa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda. 4.27. Zarada po akciji Društvo izračunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem neto dobiti koja pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Društva, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda. 4.28. Raspodela dividendi Distribucija dividendi akcionarima Društva se u finansijskim izveštajima Društva priznaje kao obaveza u periodu u kojem su akcionari Društva odobrili dividende. Ako su dividende objavljene posle datuma bilansa stanja, ali pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ove dividende se ne priznaju kao obaveza na datum bilansa stanja, jer ne ispunjavaju kriterijum sadašnje obaveze prema MRS 37 „Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“. Takve dividende se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, u skladu sa MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“. 4.29. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima mogućnost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši značajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 „Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima“. Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje.

4.30. Informacije o segmentima Poslovni segment predstavlja deo imovine i poslovnih aktivnosti koje obezbeđuju proizvode ili usluge koje podležu rizicima i koristima različitim od onih u nekim drugim poslovnim segmentima. Geografski segment obezbeđuje proizvode ili usluge unutar određenog privrednog okruženja koji podležu rizicima i koristima različitim od onih segmenata koji posluju u nekim drugim privrednim okruženjima. Ključevi za alokaciju zajedničkih troškova su određeni na bazi najboljih procena rukovodstva Društva. 4.31. Pravična (fer) vrednost Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. 4.32. Državna davanja Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa Društvu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti Društva. Ona isključuju one oblike državne pomoći koji se ne mogu u razumnoj meri vrednosno iskazati kao i transakcije sa državom koje se ne mogu razlikovati od uobičajenih poslovnih transakcija Društva. Državna davanja se priznaju kada postoji opravdano uverenje da će se Društvo pridržavati uslova povezanih sa davanjima i da će davanje biti primljeno. Državno davanje se priznaje kao prihod tokom perioda neophodnih za sučeljavanje, na sistematskoj osnovi, sa povezanim troškovima koje treba pokriti iz tog prihoda. Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svrhu pružanja direktne finansijske podrške Društvu sa kojom nisu povezani budući troškovi se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima. Državna davanja povezana sa sredstvima, uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti, iskazuju se u bilansu stanja ili kao odloženi prihod po osnovu davanja, ili oduzimanjem iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredstva. 5. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu primenjenim okvirom za izveštavanje zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera. Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su revidirane, u slučaju da procena ima uticaj samo na dati period, ili za period u kojem su revidirane i za buduće periode, u slučaju da revidiranje utiče na tekući i na buduće periode. Informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Društva, date su u daljem tekstu. 5.1. Koristan vek trajanja nekretnina, postrojenja i opreme i stope amortizacije Određivanje korisnog veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja 5.2. Obezvređenje vrednost nefinansijske imovine Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Društva analizira vrednosti po kojima su prikazane nekretnine, postrojenja i oprema Društva. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. 5.3. Obezvređenje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja Društvo obračunava obezvređenje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka koji nastaju, jer kupci nisu u mogućnosti da izvrše tražena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa gubitka od obezvređivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene vezane za buduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja su naplaćena može da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja.

5.4. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Društvo je uključeno u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. 5.5. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su kao rezultat razlike u stpama amortizacije za raunovodstvene i poreske svrhe; poreskog kredita iz ranijih godina; poreskog gubitka iz ranijih godina. Značajna procena odloženih sredstava od strane rukovodstva Društva je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koje se mogu priznati, na osnovu perioda i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske strategije. 5.6. Fer vrednost Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o fer vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. I pored navedenog, ova problematika u Društvu nije zanemarena, već rukovodstvo vrši kontinuirane procene, uvažavajući rizike, i kada se proceni da je nadoknadiva (fer ili upotrebna) vrednost sredstava u poslovnim knjigama Društva precenjena, vrši se ispravka vrednosti. 5.7. Naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa i druge naknade predviđene zakonom i internim aktima Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i budućih povećanja naknade po odlasku u penziju. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. 6. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to: - kreditni rizik, - tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta, rizik od promene kamatnih stopa i rizik od promene cena) i - rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Društvu u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta. Upravljanje rizicima definisano je računovodstvenim politikama Društva na osnovu Pravilnika o osnovama sistema interne kontrole i upravljanje rizikom. 6.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu, neispunjenjem svoje obaveze, prouzrokovati finansijski gubitak druge strane. Kreditni rizik nastaje kod gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza. Potraživanja od kupaca Maksimalna izloženost Društva po osnovu kreditnog rizika za potraživanja od kupaca po geografskim regionima data je u sledećoj tabeli: U hiljadama RSD 2016. 2015. Kupci u zemlji 31.493 40.137 Kupci u inostranstvu 512 512 Ukupno 32.005 40.649 Potraživanja od kupaca su prosečno naplativa u roku od 45 dana (u 2015. godini 45 dana). Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca Starosna struktura potraživanja od kupaca data je u narednoj tabeli:

Bruto Ispravka

vrednosti

Bruto Ispravka

vrednosti

U hiljadama RSD 2016. 2016. 2015. 2015. Nedospela potraživanja 5.773 - 30.923 - Docnja od 0 do 30 dana 12.542 - 5.341 - Docnja od 31 do 60 dana 8.869 - 3.028 - Docnja od 61 do 90 dana 3.534 - 48 - Docnja od 91 do 120 dana 506 - - - Docnja preko 120 dana 15.821 15.040 16.349 15.040 Ukupno 47.045 15.040 55.689 15.040

Obaveze prema dobavljačima Obaveze prema dobavljačima na dan 31. decembar 2016. godine iskazane su u iznosu od 11.416 hiljada dinara (31. decembra 2015. godine: 60.881 hiljada dinara). Dobavljači ne zaračunavaju zateznu kamatu na dospele obaveze, pri čemu Društvo dospele obaveze prema dobavljačima, saglasno politici upravljanja finansijskim rizicima, izmiruje u ugovorenom roku. Prosečno vreme izmirenja obaveza prema dobavljačima u toku 2016. godine iznosi 35 dana (u toku 2015. godine 35 dana). 6.2. Tržišni rizik Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena. Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika: - valutnog rizika, - rizika kamatne stope i - drugih rizika od promene cene. 6.2.1. Rizik od promene kursa stranih valuta Valutni rizik je rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog kursa. Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su označeni u stranoj valuti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni. U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom riziku na dan 31. decembar 2016. godine:

Aktiva USD EUR Ukupno Gotovina i gotovinski ekvivalenti 350.00 1.236.64 Potraživanja 4.497.16 4.497.16 Ostala potraživanja 0.00 0.00 ukupno Kratkoročne finansijske obaveze

758.978.56 758.978.56

Obaveze iz poslovanja 0.00 0.00 Dugoročne obaveze 928.771.00 928.771.00 Ukupno - 350.00 1.687.749.56 1.687.749.56 Neto devizna pozicija na dan 31. decembar 2016. 350.00 1.682.015.76 1.682.015.76

6.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa Rizik od promene kamatnih stopa je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih kamatnih stopa. Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u bilansu stanja (na primer, krediti i potraživanja i emitovani dužnički instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu priznati u bilansu stanja (na primer, nekim obavezama po kreditima). Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranje, pre svega za dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj da optimizuju neto rashod od kamata, uz uslov da su tržišne kamatne stope na nivou koji je u skladu sa poslovnom strategijom Društva.

Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju perioda data je u tabeli: 31.12.2016. 31.12.2015. Finansijska sredstva Nekamatonosna Učešća u kapitalu 11.231 11.231 Dugoročni finansijski plasmani 299 711 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani 1.717 1.717 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.898 13.61 17.145 26.720 Kamatonosna Kratkoročni finansijski plasmani Gotovina i gotovinski ekvivalenti 17.145 26.720 Finansijske obaveze Nekamatonosne Obaveze prema dobavljačima 11.416 60.881 Ostale obaveze 22.089 17.862 33.505 78.743 Sa fiksnom kamatnom stopom Dugoročni krediti u zemlji 197.954 148.819 Kratkoročni krediti u zemlji 10.436 0 208.390 148.819 Sa varijabilnom kamatnom stopom Kratkoročni krediti u zemlji Obaveze po osnovu finansijskog lizinga 241.895 227.562 6.2.3. Rizik od promene cena Rizik od promene cena je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu Rizik od promene cena se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala. 6.3. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim izvorima finansiranja sa stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da se sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru. Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloživi za izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za ispunjenje poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva. Upravljanje likvidnošću je centralizovano na nivou Društva. Društvo svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji mu obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze. Društvo ne koristi finansijske derivate. Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra 2016. godine:

Aktiva Do

3 meseca 3 meseca

do 1 godine 1 do 5

godina Preko 5

godina Ukupno

RSD 000 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.898 3.898 Potraživanja 32.005 32.005 Ostala dugoročna i kratkoročna potraživanja

1.217

299

1.516

Ukupno 35.903 1.217 299 37.419

Pasiva

Kratkoročne finansijske obaveze 27.781 65.932 93.713 Obaveze iz poslovanja 11.416 11.416 Dugoročne obaveze 122.493 122.493 Ostale obaveze 3.961 19.720 23.681 Ukupno 43.158 85.652 122.493 251.303 Ročna neusklađenost na dan 31. decembar 2016.

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra 2015. godine:

Aktiva Do

3 meseca 3 meseca

do 1 godine 1 do 5

godina Preko 5

godina Ukupno

RSD 000 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 13.061 13.061 Potraživanja 40.649 40.649 Ostala dugoročna i kratkoročna potraživanja

1.383

711

2.094

Ukupno 53.710 1.383 711 55.804 Pasiva

Kratkoročne finansijske obaveze 33.365 26.701 60.066 Obaveze iz poslovanja 60.881 60.881 Dugoročne obaveze 88.753 88.753 Ostale obaveze 24.091 11.760 35.851 Ukupno 118.337 38.461 88.753 245.551 Ročna neusklađenost na dan 31. decembar 2015.

6.4. Upravljanje rizikom kapitala Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Tokom 2016 godine, strategija Društva, koja je nepromenjena u odnosu na 2015. godinu bila je da se održava koeficijent zaduženosti u rasponu od 24,87 % do 33,41% 2Koeficijent zaduženosti na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine bio je sledeći: 2016. 2015. Obaveze po osnovu kredita i lizinga 208.390 148.819 Minus: Gotovinski ekvivalenti i gotovina 3.898 13.061 Neto dugovanje* 204.492 135.758 Sopstveni kapital 407.423 410.087 Kapital – ukupno** 611.915 545.845

Koeficijent zaduženosti 33.41 % 24.87% * Neto dugovanje se dobija kada se ukupne obaveze po kreditima i lizingu (uključujući kratkoročne i dugoročne, kao što je prikazano u

bilansu stanja) umanje za gotovinske ekvivalente i gotovinu. ** Ukupan kapital se dobija kao zbir kapitala iskazanog u bilansu stanja i neto dugovanja. 6.5. Pravična (fer) vrednost Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja, nakon umanjenja za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja, kao i nominalna vrednost obaveza iz poslovanja, približno odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost obaveza po kreditima procenjuje se diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopi koja je Društvu na raspolaganju za potrebe sličnih finansijskih instrumenata. Ovako utvrđena fer vrednost ne odstupa značajnije od vrednosti po kojoj su iskazane obaveze po kreditima u poslovnim knjigama Društva. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. Sledeća tabela predstavlja sadašnju vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine.

31.12.2016. 31.12.2015.

U hiljadama RSD Knjigovodstvena

vrednost Fer

vrednost Knjigovodstvena

vrednost Fer

vrednost Finansijska sredstva:

Akcije domaćih preduzeća

Učešća u kapitalu ost. pravnih lica 11.231 11.231 11.231 11.231 Ostali dugoročni finansijski plasmani 299 299 711 711 Potraživanja 32.005 32.005 40.649 40.649 Kratkoročni finansijski plasmani 1.717 1.717 1.717 1.717 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 3.898 3.898 13.61 13.61 Ukupno 49.150 49.150 67.369 67.369

Finansijske obaveze:

Dugoročni krediti u zemiji 114.677 114.677 88.753 88.753 Obaveze po osnovu fin. lizinga

Kratkoročni krediti u zemiji 83.277 83.277 60.066 60.066 Kratkoročne pozajmice od povezanih strana

Obaveze iz poslovanja 11.416 11.416 60.881 60.881 Ostale obaveze 22.089 22.089 17.680 17.680 Ukupno 231.459 231.459 227.380 227.380 U principu knjigovodstvena vrednost jednaka je sa fer vrednošću. U gornjoj tabeli navedena je monentarna aktiva i monetarna pasiva. 7. BILANS USPEHA 7.1. PRIHODI OD PRODAJE ROBE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Domaće tržište Prihodi od prodaje robe matičnim i zavisnim pravnim licima Prihodi od prodaje robe ostalim povezanim pravnim licima Prihodi od prodaje robe 28.143 50.208 Svega Inostrano tržište Prihodi od prodaje robe matičnim i zavisnim pravnim licima Prihodi od prodaje robe ostalim povezanim pravnim licima Prihodi od prodaje robe 182 365 Svega Ukupno 28.325 50.573 7.2. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Domaće tržište Prihodi od prodaje proizvoda i usluga matičnim i zavisnim pravnim licima Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 267.299 432.769 Svega Inostrano tržište Prihodi od prodaje proizvoda i usluga matičnim i zavisnim pravnim licima Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 23.807 37.447 Svega Ukupno 291.106 470.216

7.3. PRIHODI OD PREMIJA, SUBVENCIJA, DOTACIJA, DONACIJA I SL. 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa i povraćaja poreskih dažbina Prihodi po osnovu uslovljenih donacija Ukupno 7.4. DRUGI POSLOVNI PRIHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od zakupnina 120 390 Prihodi od članarina Prihodi od tantijema i licencnih naknada Ostali poslovni prihodi Ukupno 120 390 7.5. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Nabavna vrednost prodate robe na veliko 25.174 41.594 Nabavna vrednost prodate robe na malo Nabavna vrednost nekretnina pribavljenih radi prodaje Ukupno 25.174 41.594 7.6. PRIHODI OD AKTIVIRANJA UČINAKA I ROBE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 61.064 81.363 Ukupno 61.064 81.363

7.7. POVEĆANJE/(SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Nedovršeni gotovi proizvodi na dan 31. decembra 2.933 1.599 Nedovršene usluge na dan 31. decembra Gotovi proizvodi na dan 31. decembra 106.080 62.217 Minus: Nedovršeni gotovi proizvodi na dan 01. januara 1.599 1.459 Nedovršene usluge na dan 01. januara Gotovi proizvodi na dan 01. januara 62.217 53.149 Ukupno 45.197 9.208 7.8. TROŠKOVI MATERIJALA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi materijala za izradu 240.923 335.134 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 5.236 5.919 Troškovi rezervnih delova 813 1.504 Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 37 108 Ukupno 247.009 342.665 7.9. TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi električne energije 6.833 7.468 Troškovi gasa 1.041 1.077 Troškovi ostalog goriva 2.365 2.983 Troškovi ostale potrošene energije Ukupno 10.239 11.528

7.10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi zarada i naknada zarada 44.162 58.759 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 7.587 9.005 Troškovi naknada po ugovoru o delu 544 96 Troškovi naknada po autorskim ugovorima Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora 100 52 Troškovi naknada direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora Ostali lični rashodi i naknade 2.710 2.038 Ukupno 55.103 69.950 7.11. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi usluga na izradi učinaka 8.359 29.058 Troškovi transportnih usluga 951 1.473 Troškovi usluga održavanja 2.570 2.383 Troškovi zakupnina 3.066 7.874 Troškovi sajmova 97 157 Troškovi reklame i propagande 436 832 Troškovi istraživanja Troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju Troškovi ostalih usluga 5.280 4.522 Ukupno 20.759 46.301 7.12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE Troškovi amortizacije u ukupnom iznosu od RSD 19.241 hiljada (u 2015. godini RSD 19.442 hiljada) odnose se na: amortizaciju nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, u skladu sa politikom amortizacije opisanom u Napomeni 4.16. 7.13. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA Troškovi dugoročnih rezervisanja odnose se na: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškove rezervisanja za garantni rok Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za troškove restrukturiranja Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 678 136 Ostala rezervisanja Ukupno 678 136 7.14. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Troškovi neproizvodnih usluga 4.577 4.567 Troškovi reprezentacije 921 2.513 Troškovi premija osiguranja 1746 1.778 Troškovi platnog prometa 726 971 Troškovi članarina 342 155 Troškovi poreza 2.434 2.336 Troškovi doprinosa Ostali nematerijalni troškovi 1.363 1.665 Ukupno 12.109 13.985

7.15. FINANSIJSKI PRIHODI OD MATIČNIH I ZAVISNIH PRAVNIH LICA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica Prihodi od učešća u dobiti pridruženih p.l. i zajedničkih poduhvata Ostali finansijski prihodi 24 400 Ukupno 400 7.16. PRIHODI OD KAMATA (OD TREĆIH LICA) 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata (od trećih lica) 9 38 7.17. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I POZITIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Pozitivne kursne razlike (prema trećim licima) 160 552 Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule (prema trećim licima) 70 204 Ukupno 230 756 7.18. FINANSIJSKI RASHODI IZ ODNOSA SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA I OSTALI FINANSIJSKI RASHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima Rashodi od učešća u gubitku pridruženih p.l. i zajedničkih poduhvata Ostali finansijski rashodi 1.930 2.280 Ukupno 1.930 2.280 7.19. RASHODI KAMATA (PREMA TREĆIM LICIMA) 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Rashodi od kamata (od trećih lica) 6.806 9.258 7.20. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE I NEGATIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Negativne kursne razlike (prema trećim licima) 751 1.012 Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule (prema trećim licima) 2.430 1.506 Ukupno 3.181 2.518 7.21. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Ukupno 7.22. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 11.913 Ukupno 11.913

7.23. OSTALI PRIHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ostali prihodi Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 1.103 Dobici od prodaje bioloških sredstava Dobici od prodaje učešća i hartija od vrednosti Dobici od prodaje materijala 148 186 Viškovi 4.831 5.502 Naplaćena otpisana potraživanja Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika koji ne ispunjavaju uslove da se iskažu u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata

Prihodi od smanjenja obaveza Prihodi od ukidanja dugoročnih i kratkoročnih rezervisanja Ostali nepomenuti prihodi 5.749 1.200 Svega Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Svega Ukupno 10.728 7.991 7.24. OSTALI RASHODI 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Ostali rashodi Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme

252 Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 45 Gubici od prodaje materijala Manjkovi 415 2.181 Rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, koji ne ispunjavaju uslove da se iskažu u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata

Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe 42 Ostali nepomenuti rashodi 1.765 2.534 Svega 2.222 5.012 Rashodi po osnovu obezvređenja imovine Obezvređenje bioloških sredstava Obezvređenje nematerijalnih sredstava Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme Obezvređenje zaliha materijala i robe Obezvređenje ostale imovine Svega Ukupno 2.222 5.012 7.25. NETO DOBITAK/(GUBITAK) POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA, EFEKTI/RASHODI PROMENE RAČUNOVODSTVENE POLITIKE I ISPRAVKA GREŠAKA IZ RANIJIH PERIODA 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Dobitak poslovanja koje se obustavlja Prihodi od efekata promene računovodstvenih politika Prihodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne Gubitak poslovanja koje se obustavlja Rashodi po osnovu efekata promene računovodstvene politike Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne Ukupno

7.26. POREZ NA DOBITAK 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak/gubitak pre oporezivanja) 31.508 42.490 Neto kapitalni dobici (gubici) Usklađivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu Usklađivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansu 5.340 3.795 Oporeziva dobit/gubitak 36.848 46.285 Umanjenje za iznos gubitka iz ranijih godina Kapitalni dobitak Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka ranijih godina Poreska osnovica 36.848 46.285 Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od rezidentnih obveznika Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB) 36.848 46.285 Obračunati porez (15%) 5.527 6.943 Umanjenje obračunatog poreza po osnovu poreskih podsticaja i oslobađanja 3.869 4.860 POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP) 1.658 2.083 Odloženi poreski rashod perioda 5.515 23.900 Odloženi poreski prihod perioda Obračun poreza na dobitak vrši se po stopi od 15% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni i kapitalni podbilans. Vrši se usklađivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za gubitke ranijih godina. Obračunati porez se umanjuje za poreska oslobođenja po osnovu poreskog kredita iz ranijih godina u iznosu od 3.869 hiljada dinara. Odloženi rashodi su nastali kao razlika između obračunate poreske i računovodstvene amortizacije i ukidanja ostatka poreskog kredita iz ranijih godina (iz 2006. god.) zbog gubitka prava na korišćenje u iznosu od 2.373 hiljade dinara 8. BILANS STANJA 8.1. NEMATERIJALNA IMOVINA

Ulaganja u razvoj

Koncesije, patenti,

licence i slična prava

Softver i slična prava

Gudvil Ostala

nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Avansi za nematerijalnu

imovinu Ukupno Nabavna vrednost

Stanje na početku godine

215 1.846 2.061 Korekcija početnog stanja

Nove nabavke Prenos sa jednog oblika na drugi

Procena Otuđivanje i rashodovanje

Ostalo Stanje na kraju godine

215 1.846 2.061 Ispravka vrednosti

Stanje na početku godine

132 326 458 Korekcija početnog stanja

Amortizacija 2016. godine

21 342 363 Otuđivanje i rashodovanje

Procena Obezvređenja Ostalo Stanje na kraju godine

153 668 821 Neotpisana vrednost 31.12.2016. 62

1.178

1.240 Neotpisana vrednost 31.12.2015.

1.520

1.603 (1) Nematerijalna imovina ima ograničen koristan vek trajanja, i amortizacija se obračunava na osnovu procenjenog koristanog veka trajanja. (2) Postojanje i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine sa ograničenim pravom vlasništva i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine nisu založene kao osiguranje obaveza.

8.2. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Zemljište Građevinski objekti

Postrojenja i oprema

Investicione nekretnine

Ostale nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi

Ulaganja na tuđim nekretninama, postrojenjima i opremi Avansi Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na početku godine

42.601 333.430 231.876 22 78.462 686.391 Korekcija početnog stanja

Nove nabavke 156 2.694 306 3.156 Prenos sa jednog oblika na drugi

Procena Otuđivanje i rashodovanje

458 84 542 Ostalo Stanje na kraju godine

42.757 333.430 234.112 22 78.684 689.005 Ispravka vrednosti Stanje na početku godine

136.825 110.695 22 247.542 Korekcija početnog stanja

Amortizacija 2016. godine

8.358 10.520 18.878 Procena Otuđivanje i rashodovanje

370 370 Obezvređenja Ostalo Stanje na kraju godine

145.183

120.845

22

266.050

Neotpisana vrednost 31.12.2016. 42.757 188.247 113.267

78.684

422.955

Neotpisana vrednost 31.12.2015. 42.601 196.605 121.181

78.462

438.849

Broj parcele 13184/7 Zrenjanin, zgrade broj 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11 do 10.10.2019. godine po Ugovoru o otvaranju kreditne linije ProCredit Banke do 10.10.2019. godine iznos 800.000 EUR. -Parcela broj 1402/1 Alibunar, zgrade broj 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11 ,12 po Ugovoru o dugoročnoj višenamenskoj liniji Hypo Alpe Adria Banka a.d. Beograd. Od 600.000 EUR do 26.01.2018. godine. -Parcela broj 1402/1 Alibunar, zgrade broj 13 po Ugovoru o dugoročnom kreditu Erste banka a.d. Novi Sad od 500.000 EUR do 01.06.2020. godine. 8.3. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u (redovne ili preferencijalne) akcije i udele društava, banaka i osiguravajućih društava. Učešća u kapitalu su iskazana: - prema metodi nabavne vrednosti, po kojoj investitor iskazuje svoje ulaganje po nabavnoj vrednosti. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređene neto dobiti korisnika ulaganja, do koje dođe nakon dana kada ga je investitor stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takve dobiti smatra se povraćajem investicija i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. - u skladu sa MRS 39, na način opisan u tački 2.2. Učešća u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod:

% 2016. 2015. učešća RSD hiljada RSD hiljada Zavisnih pravnih lica AKVATEN DOM ZA STARA LICA 100 0 0 Banka ….. Ostali Svega Ostalih povezanih pravnih lica Društvo ….. Banka ….. Ostali Svega Ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Društvo ….. AGROBANKA AD BEOGRAD 0.001 103 103 FUDBALSKI STADION ZADRUGAR LAZAREVO 11.128 11.128 Svega 11.231 11.231 Ukupno 11.231 11.231 Akcije, odnosno udeli ne kotiraju na berzi, niti su bile u prometu, pa njihovu tržišnu (fer) vrednost nije bilo uvek moguće utvrditi, kao ni izvršiti eventualno potrebno svođenje vrednosti istih na nadoknadivu vrednost . Akvaten dom za stara lica čiji je osnivač bio Izolir AD sa 100 % vlasništva, na osnovu Odluke o okončanju postupka likvidacije od 29.07.2016. izbrisan je iz registra Privrednog suda u Pančevu dana 05.08.2016.god. broj rešenjaFi.49/16. Dugoročni plasmani odnose se na plasmane: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Matičnim i zavisnim pravnim licima Svega Ostalim povezanim pravnim licima Svega U zemlji U inostranstvu U hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Ostale dugoročne finansijske plasmane Društvo XX Društvo XY Ostali 299 711 Svega Ukupno 299 711 Nema neusaglašenih iznosa. 8.4. DUGOROČNA POTRAŽIVANJA Dugoročna potraživanja odnose se na potraživanja: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Matičnih i zavisnih pravnih lica Svega Ostalih povezanih pravnih lica Svega Po osnovu prodaje na robni kredit Za prodaju po ugovorima o finansijskom lizingu Po osnovu jemstva Sporna i sumnjiva potraživanja Ostala dugoročna potraživanja Svega Ukupno 8.5. ZALIHE

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Materijal 81.735 84.700 Rezervni delovi Alat i sitan inventar Nedovršena proizvodnja 2.933 1.599 Nedovršene usluge Gotovi proizvodi 106.080 62.217 Roba 5.317 5.958 Stalna sredstva namenjena prodaji 1.296 1.296 Plaćni avansi za zalihe i usluge 4.773 3.325 Ukupno 202.134 159.095 - u 2016. god. nije bilo otpisa zaliha priznatih kao rashod tokom perioda; - u 2016 zalihe nisu date kao zaloga ili garancija za izmirenje obaveza. - u 2016. god.nema zavisnih troškova nabavke koji su nastali tako što je pri uvozu carinski organ utvrdio carinsku vrednost robe koja je veća od vrednosti po obračunu dobavljača iz inostranstva. Stalna imovina klasifikovana kao imovina koje se drži za prodaju, vrednuje se po vrednosti po kojoj je nabavljena i nije umanjena. Plaćeni avansi za zalihe i usluge se odnos ena sledeće: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada U zemlji – plaćeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar Ostali 2.136 2.728 Svega U inostranstvu - plaćeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar Ostali 229 429 Svega U zemlji – plaćeni avansi za robu Ostali 30 U inostranstvu – plaćeni avansi za robu Ostali 2.013 U zemlji – plaćeni avansi za usluge Ostali 395 138 U inostranstvu – plaćeni avansi za usluge Ostali Ispravka vrednosti plaćenih avansa Ostali Svega Ukupno plaćeni avansi 4.773 3.325 Nema neusaglašenih iznosa. 8.6. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na potraživanja od kupaca: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada U zemlji - matičnih i zavisnih pravnih lica Svega U inostranstvu - matičnih i zavisnih pravnih lica Svega U zemlji – ostalih povezanih pravnih lica Društvo XX Društvo XY Ostali U inostranstvu – ostalih povezanih pravnih lica Društvo XX Društvo XY Ostali U zemlji – ostala pravna lica ISOPLUS BEOGRAD 3.718 3.918 TOPLIFIKACIJA POŽAREVAC 12.251 PETROMONT NOVI SAD 8.780 ENERGY-PRO NOVI SAD 6.838 Ostali 12.157 23.968 U inostranstvu – ostala pravna lica ENERGOTEHNIKA DOBOJ BIH 431 PLUS PIPE ITALIJA 81 456 Ostali 56 Ostala potraživanja po osnovu prodaje Društvo XX Društvo XY Ostali Svega Ukupno 32.005 40.649 Geografski raspored kupaca je sledeći: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Kupci u zemlji Beograd 16.428 34.436 Vojvodina 23.237 3.649 Uža Srbija 6.868 16.792 Minus: Ispravka vrednosti 15.040 15.040 Svega Kupci u inostranstvu Bivše jugoslovenske republike Evropa 512 512 Afrika…. Minus: Ispravka vrednosti Svega Ukupno 32.005 40.649 Usaglašenost potraživanja je rađeno sa stanjem na dan 30.11.2016. godine. Usaglašeno je stanje potraživanja sa kupcima zaključno sa 22.02.2017.godine. Na konto ispravke vrednosti knjiženo je potraživanje od Isoplus-a DOO u iznosu od 11.913 hiljada dinara, Toplana Zaječar u stečaju iznos od 1.849 hiljada dinara i ostali 1.278 hiljada dinara.bel

Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.7. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE Odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 6.242 hiljada, obuhvataju iznose poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u narednim periodima po osnovu neiskorišćenih poreskog kredita. U 2016. god. iskorišćeno je 3.869 hiljade dinara za umanjenje obračunatog poreza na dobit tekuće godine, a ostatak od 2.373 hiljade dinara ukida se zbog gubitka prava (poreski kredit iz 2006. god.) Odložene poreske obaveze u iznosu od RSD 18.489 hiljada, obuhvataju iznose poreza na dobit koji se plaćaju u narednim periodima po osnovu oporezivih privremenih razlika.

Odložena poreska sredstva i obaveze po godinama: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Odložena poreska sredstva 6.242 Odložene poreske obaveze 18.489 19.217 Neto odložena poreska sredstva /(obaveze) 18.489 12.975 Dozvoljeno je prebijanje odloženih poreskih sredstava i obaveza. Odložene poreske obaveze su nastale kao razlika između računovodstvene i poreske amortizacije u 2016. godini u iznosu od 18.489 hiljade dinara, a poreskih sredstava u 2016. god. nema.

8.8. POTRAŽIVANJA IZ SPECIFIČNIH POSLOVA

Potraživanja iz specifičnih poslova obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja od izvoznika Potraživanja po osnovu uvoza za tuđ račun Potraživanja iz komisione i konsignacione prodaje Ostala potraživanja iz specifičnih poslova Minus: Ispravka vrednosti potraživanje iz specifičnih poslova Ukupno 8.9. DRUGA POTRAŽIVANJA Druga potraživanja obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja za kamatu i dividende Potraživanja od zaposlenih 60 75 Potraživanja od državnih organa i organizacija Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 251 Potraživanja po osnovu preplaćenih ostalih poreza i doprinosa Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 322 Potraživanja po osnovu naknada šteta 8 Ostala kratkoročna potraživanja 906 978 Minus: Ispravka vrednosti drugih potraživanja Ukupno 1.217 1.383 Nema neusaglašenih iznosa. Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.10. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2016. 2015. Oznaka

valute Kamatna

stopa RSD hiljada RSD hiljada

Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna lica

Svega Kratkoročni krediti i plasmani – ostala povezana pravna lica

Društvo XX Društvo XY Ostali Svega Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji Svega Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu Svega Ostali kratkoročni finansijski plasmani SIMOPROM SISTEM ZRENJANIN 542 542 EKO SAN KRALJEVO 150 150 Ostali 1.025 1.025 Svega 1.717 1.717 Ukupno 1.717 1.717 Nema neusaglašenih iznosa. Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.11. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada U dinarima: Hartije od vrednosti – gotovinski ekvivalenti Tekući (poslovni) računi 3.704 13.061 Izdvojena novčana sredstva i akreditivi Blagajna Ostala novčana sredstva Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena Svega 3.704 13.061 U stranoj valuti: Devizni računi 194 Devizni akreditivi Devizna blagajna Ostala novčana sredstva Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena Svega 194 Ukupno 3.898 13.061 Banke sa kojima sarađujemo su: - Addiko banka AD Beograd - Banca Intesa AD Beograd - Banka Poštanska štedionica AD Beograd - Erste Bank AD Novi Sad - Jubmes banka AD Beograd - Komercijalna banka AD Beograd - NLB banka AD Beograd - Procredit Bank AD Beograd - Raiffeisen banka AD Beograd - Unicredit Bank Srbija AD Beograd Izolir AD u 2016. god. nije bilo nijedan dan u blokadi. 8.12. POREZ NA DODATU VREDNOST Porez na dodatu vrednost odnosi se na: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 131 177 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po posebnoj stopi (osim plaćenih avansa) 18 24 Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi Porez na dodatu vrednost u datim avansima po posebnoj stopi Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po posebnoj stopi Porez na dodatu vrednost obračunat na usluge inostranih lica Naknadno vraćen porez na dodatu vrednost kupcima – stranim državljanima PDV nadoknada isplaćena poljoprivrednicima Potraživanja za više plaćen porez na dodatu vrednost 639 Ukupno 788 201 Nema neusaglašenih iznosa. 8.13. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA Aktivna vremenska razgraničenja čine: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Unapred plaćeni troškovi 1.050 1.008 Potraživanja za nefakturisani prihod Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza Ostala aktivna vremenska razgraničenja Ukupno 1.050 1.008 Nema neusaglašenih iznosa. Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.14. OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala: 2016. 2015. % RSD hiljada RSD hiljada Akcijski kapital - obične akcije 100 167.254 167.254 - preferencijalne akcije Udeli društva sa ograničenom odgovornošću Ulozi Državni i kapital Društveni kapital Zadružni udeli Emisiona premija Ostali osnovni kapital Ukupno 167.254 167.254 Akcionari Društva su: 2016. 2015. Vrsta akcija % RSD hiljada RSD hiljada Obične akcije Matić Miroslav obične 46.65729 78.036 78.036 Kočiš Šandor obične 14.65798 24,516 24,516 Kondić Vladislav obične 13.89794 23,245 23,245 Matić Danica obične 4.99457 8,353 8,353 Eremija Mirko obične 2.82302 4,722 4,722 Bogunović Milan obične 2.82302 4,722 4,722 Mijin Dragomir obične 2.05580 3.438 3.438 Tot Jožef obične 2.28013 3,814 3,814 Lenart Ištvan obične 1.95440 3,269 3,269 Nikitović Mirko obične 1.95440 3,269 3,269 Cikora Đerđ obične 1.95440 3,269 3,269 Veličković Petar obične 1.73724 2,905 2,905 Matić-Mićić Marijana obične 1.62866 2,724 2,724 Krstić Živojin obične 0.57398 960 960 Torović Milena obične 0.00717 12 12 Ukupno 167.254 167.254 Akcijski kapital čini 209.067 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 800.00 dinara knjigovodstvene vrednosti od 167.253.600,00 dinara. Akcijski kapital - obične akcije obuhvataju osnivačke i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom upravljanja, pravom na učešće u dobiti akcionarskog društva i na deo stečajne mase u skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija. Privatizacija je započeta 1997. godine kada je udeo u društvu pretvoren u akcijski kapital na akcionare osnivače po važećem zakonu u doba svojinske transformacije. Po propisu o računovodstvu osnovni kapital društva je sve do 2000. godine revalorizovan, a revalorizacija je direktno pripisivana akcijskom kapitalu. Ova revalorizacija u tom periodu nije upisana u registar kao povećanje kapitala već je vođena na posebnom kontu gde su nastale promene koje su iznosile od 31.365.841,30 dinara. Skupština AD "Izolir" Zrenjanin na sednici od 18.06.2009. god. donela je Odluku o izdavanju akcija bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala iz dobiti i promene nominalne vrednosti akcija i to 921 akcija od 3,684,000, dinara - upisane u CRHV i revalorizacione rezerve u iznosu od 31,365,000,00 dinara koje su formirane zaključno sa 2003. godinom i koje su pripisane akcijskom kapitalu.Povećanjem osnovnog akcijskog kapitala od 132,204,600,00 dinara iz neraspore|ene dobiti čini ukupnu vrednost akcijskog kapitala od 167,253,600,00 dinara. Ovaj iznos akcijskog kapitala usaglašen je sa Centralnim registrom hartija od vrednosti i registrovan je kod Agencije za privredne registre. Prema rešenju Komisije za hartije od vrednosti ukupan osnovni kapital je 167,253,600,00 dinar, odnosno 209.067 komada običnih akcija nominalne vrednosti 800,00 dinara. Izvršeno je usaglašavanje sa Centralnim registrom hartija od vrednosti.

Osnovna zarada po akciji 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Dobit koja pripada akcionarima Društva 24.335 16.507 Ponderisani prosečan broj izdatih običnih akcija u toku perioda Zarada po akciji u 2016. godini iznosi 116.40 dinara, a u 2015. godini iznosila je 78.96 dinara 8.15. REZERVE

Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Zakonske rezerve 3.563 3.563 Statutarne i druge rezerve 21.572 21.572 Ukupno 25.135 25.135 Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004 godine, tako što se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5% dok rezerve ne dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga nisu formirane na osnovu opšteg akta Društva. Statutarne i druge rezerve predstavljaju rezerve koje se formiraju u skladu sa opštim aktima Društva. 8.16. REVALORIZACIONE REZERVE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Iznos revalorizacionih rezervi na dan 1. januara 128.926 128.926 Povećanje revalorizacionih rezervi Smanjenje revalorizacionih rezervi Iznos revalorizacionih rezervi na dan 31. decembra 128.926 128.926 Revalorizacione rezerve čine, procenjena vrednost građevinskih objekata koja je rađena 2004. godine od strane ovlašćenog procenitelja, a na osnovu Odluke Upravnog odbora, u vrednosti od 110.925 hiljada dinara i procenjena vrednost zemljišta iz 2014. godine, od strane poreske uprave Zrenjanin, u vrednosti od 18.001 hiljada dinara, a na osnovu Odluke odbora direktora od 09.01.2015. godine, koja je doneta na osnovu rešenja RGZ Katastar nepokretnosti Zrenjanin od 21.04.2010. god. i Zaključka izdatog od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Sektor za građevinarstvo i investicione projekte, Beograd od 08.03.2011. god. kada je izvršena konverzija gradskog građevinskog zemljišta sa prava nosioca u pravo svojine. 8.17. NERASPOREĐENI DOBITAK / GUBITAK 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Neraspoređeni dobitak ranijih godina 61.773 72.265 Neraspoređeni dobitak tekuće godine 24.335 16.507 Ukupan dobitak 86.108 88.772 Gubitak ranijih godina Gubitak tekuće godine Ukupan gubitak Smanjenje neraspoređenog dobitka u 2016. godini sastoji se od raspodele dobiti na dividende i raspodele iz ostvarene dobiti zaposlenim radnicima Odlukom Skupštine akcionara od 29.06.2016. godine, u iznosu od 26.999 hiljada dinara, a povećanje u iznosu od 24.335 hiljada dinara iz ostvarene dobiti u 2016. godini. 8.18. DUGOROČNA REZERVISANJA Dugoročna rezervisanja se priznaju kada: - društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) kaja je nastala kao rezultat prošlog događaja; - je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i - iznos obaveze može pouzdano da se izmeri. Dugoročna rezervisanja obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za troškove restrukturiranja Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 1.319 895 Rezervisanja za troškove sudskih sporova Ostala dugoročna rezervisanja Ukupno 1.319 895 Priznavanje i obelodanjivanje rezervisanaju skladu sa MRS 19 - Naknade zaposlenima

Za obračun dugoročnih rezervisanja za odlazak u penziju zaposlenim radnicima korišćeni su sledeći parametri:

- Diskontna stopa 4,00 %

-datum izrade rezervisanja 31.12.2016.

- Procenjena stopa rasta zarade 5,00 %

- Procenat fluktuacije 5 % PF

- Otpremnina po zakonu 126.122,00

8.19. DUGOROČNE OBAVEZE

Dugoročne obaveze obuhvataju:

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital Obaveze prema matičnim i zavisnim pravnim licima Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti u periodu dužem od godinu dana Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 114.677 88.753 Dugoročni krediti i zajmovi u inostranstvu Obaveze po osnovu finansijskog lizinga Ostale dugoročne obaveze 7.816 Ukupno 122.493 88.753 8.19.1 Dugoročni krediti i zajmovi Obaveze po dugoročnim kreditima dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansiranja. Struktura obaveza po kreditima 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Dugoročni krediti isakazani po amortizovanoj vrednosti Finansijski krediti od: - banaka u zemlji 114.677 88.753 - banaka u inostransvu Svega 114.677 88.753 Robni krediti od: - dobavljača u zemlji 7.816 - dobavljača u inostranstvu Svega 7.816 Ukupno 122.493 88.753 Dospeće dugoročnih kredita 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Do 1 godine – tekuće dospeća 83.277 60.066 Od 1 do 2 godine 36.574 32.059 Od 2 do 3 godine 37.349 26.234 Od 3 do 4 godine 31.972 24.379 Od 4 do 5 godine 8.782 6.081 Od 5 do 10 godine Preko 10 godina Stanje na dan 31. decembra 197.954 148.819 8.19.2. Pregled dugoročnih kredita po poveriocima 2016. 2015. Oznaka

valute Kamatna

stopa RSD hiljada RSD hiljada

U dinarima: PROCREDIT BANKA RSD 5.45 4.047 ADDIKO BANKA RSD 5.45 3.750 NKB BANKA RSD 5.45 2.500 Svega 10.297 U valuti: ERSTE BANKA EUR 2.75-3.75 43.215 53.718 BANCA INTESA EUR 2.70 6.537 32.195 BANCA INTESA EUR 2.90 23.597 PROCREDIT BANKA EUR 3.46-4.77 107.285 52.609 NLB BANKA EUR 3.00 17.320 Ostali Svega 197.954 138.522 Ukupno 297.954 148.819 Nema neusaglašenih iznosa Kao instrumenti obezbeđenja za dugoročne kredite date su hipoteke na nepokretnosti i menice.

8.20. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE Kratkoročne finansijske obaveze obuhvataju: 2016. 2015. Oznaka

valute Kamatna

stopa RSD hiljada RSD hiljada

Kratkoročne kredite i zajmove od matičnih i zavisnih pravnih lica

Kratkoročne kredite i zajmove od ostalih povezanih pravnih lica

Kratkoročne kredite i zajmovi u zemlji KOMERCIJALNA BANKA EUR 1.95 10.436 Tekuće dospeće Svega 10.436 Kratkoročne kredite i zajmovi u inostranstvu Ostale kratkoročne finansijske obaveze Obaveze po kratkoročnim hartijama od vrednosti Ostale kratkoročne finansijske obaveze Obaveze po osnovu stalnih sredstava i sredstava obustavljenog poslovanja namenjenih prodaji

Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine

83.277 60.066

Svega 83.277 60.066 Ukupno 93.713 60.066 Nema neusaglašenih iznosa 8.21. PRIMLJENI AVANSI, DEPOZITI I KAUCIJE 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Primljeni avansi, depoziti i kaucije 1.523 9.860

8.22. OBAVEZE IZ POSLOVANJA Obaveze iz poslovanja odnose se na obaveze od dobavljača: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Matičnih i zavisnih pravnih lica u zemlji AKVATEN DOM ZA STARA LICA ALIBUNAR 1.288 Društvo XY Ostali Svega 1.288 Matičnih i zavisnih pravnih lica u inostranstvu Svega Ostalih povezanih pravnih lica u zemlji MERACLIC DOO ZRENJANIN 1.027 295 Ostali Ostalih povezanih pravnih lica u inostranstvu U zemlji Grad Zrenjanin 3.350 22.331 Termoprodukt kompani DOO Beograd 1.646 Graditelj NS Novi sad Feniks zadruga Beograd 534 1.938 Put JKP Novi sad EPS Snabdevanje Beograd 1.029 MS Panon apple Bukovac 946 Elektroprivreda Srbije Beograd 673 Dunav osiguranje Zrenjanin 900 Pezos Rumenka 334 Gradska toplana Zrenjanin 309 Ostali 3.343 7.069 Ukupno u zemlji 10.389 34.013 U inostranstvu Borealis Austrija 8.261 Plus Pipe Italija 3.075 Sara Rumunija 4.199 Ostali 9.750 Ukupno u inostranstvu 25.285 Ostale obaveze iz poslovanja

Društvo XX Društvo XY Ostali Svega Ukupno 11.416 60.881 Geografski raspored dobavljača je sledeći: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Dobavljači u zemlji Beograd 2.703 6.264 Vojvodina 8.700 29.319 Uža Srbija 13 13 Svega 11.416 35.596 Dobavljači u inostranstvu Bivše jugoslovenske republike Evropa 25.285 Afrika… Svega 25.285 Ukupno 11.416 60.881 Nema neusaglašenih iznosa 8.23. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE Obaveze iz specifičnih poslova 2016. 2015. Obaveze prema uvozniku RSD hiljada RSD hiljada Obaveze po osnovu izvoza za tuđ račun Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje Ostale obaveze iz specifičnih poslova Svega Obaveze za zarade i naknade zarada (bruto) Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju 1.887 2.842 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 259 395 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 577 852 Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 516 764 Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju 68 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju 25 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca koje se refundiraju 16 Svega 3.239 4.962 Druge obaveze Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 254 414 Obaveze za dividende 7.000 5.000 Obaveze za učešće u dobitku 11.198 6.760 Obaveze prema zaposlenima 50 113 Obaveze prema direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima 6 6 Obaveze za neto prihod preduzetnika koji akontaciju podiže u toku godine Obaveze za kratkoročna rezervisanja Ostale obaveze 342 425 Svega 18.850 12.718 Ukupno 22.089 17.680 Nema neusaglašenih iznosa 8.24. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST Obaveze za porez na dodatu vrednost obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa)

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po posebnoj stopi (osim primljenih avansa)

Obaveza za PDV po primljenim avansima po opštoj stopi Obaveza za PDV po primljenim avansima po posebnoj stopi Obaveza za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi 69 364 Obaveza za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi Obaveza za PDV po osnovu prodaje za gotovinu Obaveze za PDV po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog poreza

7.498

Ukupno 69 7.862 Nema neusaglašenih iznosa

8.25. OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine obuhvataju: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za akcize Obaveze za porez iz rezultata 446 Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret troškova Obaveze za doprinose koji terete troškove Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 3 Ukupno 449 Nema neusaglašenih iznosa 8.26. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA Pasivna vremenska razgraničenja čine: 2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Unapred obračunati troškovi Unapred naplaćeni prihodi Razgraničeni zavisni troškovi nabavke Odloženi prihodi i primljene donacije Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja Ostala pasivna vremenska razgraničenja Svega Ukupno 9. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA Povezano lice Meraclic DOO je odobravalo kratkoročne pozajmice Izolir AD koje su u celosti vraćene, a druge transakcije koje su vršene, nemaju nikakav uticaj na finansijske izveštaje za 2016. godinu. Sa povezanim licem Akvaten dom za stara lica iz Alibunara nije bilo bitnih transakcija sa osnovačem AD Izolir i njihova vrednost bitno ne utiče na finansijske izveštaje za 2016. godinu.

"IZOLIR" AD, ZRENJANIN

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

O IZVRŠENOJ REVIZIJI GODIŠNJIH

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2016. GODINU

"IZOLIR" AD, ZRENJANIN

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRŠENOJ REVIZIJI

GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2016. GODINU

S A D R Ž A J

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

PISMO O PREZENTACIJI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

POTVRDA O NEZAVISNOSTI I KONSULTANTSKIM USLUGAMA

GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS STANJA

BILANS USPEHA

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o.

Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: office@revizija.co.rs, www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288

Broj: 17/17

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Akcionarima "Izolir" a.d., Zrenjanin

Izveštaj o finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih godišnjih finansijskih izveštaja "Izolir" a.d., Zrenjanin (dalje u tekstu i:

Društvo), koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2016. godine, bilans uspeha, izveštaj o ostalom

rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu na taj dan,

kao i napomene uz finansijske izveštaje koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge

objašnjavajuće informacije.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa

računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola

koje omogućuju pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadrže greške, bilo namerne ili slučajne.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima na osnovu svoje revizije. Reviziju

smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa

etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri,

uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i

obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom

prosuđivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima,

nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje

su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka

koji su odgovarajući datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola

pravnog lica. Revizija takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena

izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko

mišljenje.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima,

prikazuju finansijsko stanje "Izolir" a.d., Zrenjanin na dan 31. decembra 2016. godine, kao i rezultate

njegovog poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu sa

računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji i računovodstvenim politikama obelodanjenim u

napomenama uz finansijske izveštaje.

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Akcionarima "Izolir" a.d., Zrenjanin - Nastavak

Izveštaj o ostalim regulatornim zahtevima

U skladu sa zahtevima koji proističu iz člana 30. Zakona o reviziji (Sl. glasnik RS br. 62/2013) i člana 11.

Pravilnika o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih društava (Sl. glasnik RS br.

114/2013) izvršili smo proveru usklađenosti godišnjeg izveštaja o poslovanju sa godišnjim finansijskim

izveštajima Društva. Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje godišnjeg izveštaja o poslovanju u

skladu sa važećom zakonskom regulativom. Naša odgovornost je da sprovođenjem revizorskih postupaka u

skladu sa međunarodnim standardom revizije 720 – Odgovornost revizora u vezi sa ostalim informacijama

u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet revizije, iznesemo svoj zaključak u vezi

sa usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima Društva.

Na bazi sprovedenih postupaka, nismo uočili materijalno značajne nekonzistentnosti, koje bi ukazivale da

godišnji izveštaj o poslovanju za 2016. godinu nije usklađen sa finansijskim izveštajima Društva za istu

poslovnu godinu.

U Beogradu, 9. mart 2017. godine

„MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo“ d.o.o. Beograd

Branislav Jovičić

„MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo“ d.o.o. Beograd

Bogoljub Aleksić

Licencirani ovlašćeni revizor Direktor

e_ =tna=)rG s1' =======Predizolovane cevi i cevna tehnika

23000 Zrenjanin, Novosadski put bbtel023 / 561-7 9 | ; 535 -7 20 ; 560-038 fax : 023/530-7 45 ; 560 -0 4le-mail: ofhce@izolir.rs WEB: www.izolir.comPrB 100654969ffi'na DELATNosrr222lffis+oZrenjanin, o 9, or. ?'a'l 7,

"MOORE STEPHENS Revizija i Raiunovodstvo" d.o.o.o Beograd11000 BeogradStudentski trg 4lY

PISMO O PREZENTACIJI FINANSIJSKIH IZVESTAJA(rzJAvA RUKOVODSTVA)

Ovu izjavu dajemo za potrebe revizije finansijskih izve5taja IZOLIR AD (dalje u tekstu: Dru5tvo)za poslovnu godinu zavr5enu 31. decembra 2016. godine za svrhe izralavanja mi5ljenjaovla5denog revizora o finansijskih izveltajima Druitva, atr skladu sa Medunarodnim standardimarevizrle i vaZe6om zakonskom regulativom.

Svesni smo svoje odgovomosti da obezbedimo pouzdanost radunovodsfyenih evidencija ipripremu i fer prezentaciju finansijskih izve5taja u skladu sa radunovodstvenim propisima valetimu Republici Srbiji, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola koje omoguiuju pripremufinansijskih izveltajakoji ne sadrZe greske, bilo namerne ili sludajne.

Zapotrebe revizijestavljamo vam na raspolaganje sve radunovodstvene evidenr:ije, sa napomenomda su ove evidencije pravilan odraz poslovnih promena koje su se dogodile u toku posmatranogobradunskog perioda.

Sve ostale evidencije i odgovarajuie informacije koje mogu uticati na istinitost i objektivnost ilineophodna obrazlolenja uz godiSnji radun, ukljuduju6i zapisnike sa sastanaka poslovodnih organai organa upravljanja i drugih relevantnih organa stavljamo vam na raspolaganje i nema takvihinformacija koje ne bi mogle biti dostupne.

Ovim potvrdujemo, prema na5em najboljem saznanju i uverenju, a nakon savetovanja sa drugimodgovornim rukovodiocima, sledede dinjenice:

1. Ne postoje druga sredstva, niti obaveze Dru5tva osim onih koji su prezentirani ufinansij skim izve5taj ima.

2, Svi prihodi i rashodi, sredstva, izvori sredstava i obaveze su tadno obraidunati, evidentiraniu poslovnim knjigama i drugim evidencijama u odgovaraju6em obradunskom periodu i uskladu sa zakonskim propisima, standardima i op5tim aktima koja reguli5u ova pitanja.

3. Finansijski izve5taji koje smo vam stavili na raspolaganje, kao i poslovne knjige idokumentacija Druitva, ne sadrZe materijalno znadajne propuste niti grrl3ke.

4" Znadalne pretpostavke koje smo koristili za radunovodstvene pfocene, ukljuduju6i iprocene fer vrednosti, su po na5em mi5ljenju razumne.

5" Transakcije i odnosi sa povezanim licima su na odgovaraju6i nadin iskazane iobelodanjene u skladu sa zahtevima Medunarodnih standarda finansijskogizveitavanja.

6. Potalivanja su prema na5em mi5ljenju naplativa, a za.sva potraLivanja dija je naplatasumljiva, sporna ili na drugi nadin neizvesna stvorili smo adekvatnu ispravku vrednosti.

7. Za sve stavke zastarelih i o5te6enih zaliha,kao i za druge sludajeve kada je vrednost zalihestvarno ili potencijalno umanjena, stvorili smo potrebnu rezervaciju (ispravka vrednosti).

8. Za sve druge poznate rizike kao i zadruge sludajeve koji mogu u bududnosti rezultiratirashodima i odlivom sredstava Dru3tva, izvr5ili smo adekvatno rezewisanje sredstava.

9. Imamo valjanu dokumentaciju o vlasni5tvu nad sredstvima kojima Dru5tvo raspolaZe iniko drugi nad njima nema zakonito pravo osim njihovog tere6enja po osnovu hipoteka ito pravi imaju:- Broj parcele l3I84l7 Zrenjanin,Zgrade broj 1, 2,3,4,5,6,7,89,10,11 do10,10,20l9.godine po

Ugovoru o otvaranju kreditne linije ProCredit Banke iznos od 800,000,00 EUR.- Broj parcele I402lI Alibunar, Zgradebroj 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12 po Ugovoru o dugorodnoj

vi5enamenskoj liniji Hypo Alpe Adria banke A.D. Beograd na iznos od 600,000,00 EUR do26.01.2018 godine.

- Broj parcele l402l1Alibunar, Zgrade broj 13 po Ugovoru o dugorodnom kreditu kod Erstebanke A.D. Novi Sad na iznos od 500.000"00 EIIR do 01.06.2020.

10. Nemamo saznanja o bilo kakvom kr5enju zakonskih propisa, uputstva nadleZnih organa iinstitucija i op5tih akata, koji mogu rczultiratipla6anjem znadajnlhkazni ili penala.

11.Nemamo saznanla u vezi kriminalne radnje ili mogu6nosti postojanja iste, i nije nampoznato da je ijedan od na5ih rukovodioca ili zaposlenih, sa ovlaS6enjem da kontroli5e iodobrava poslovne promene, ume5an u bilo kakve nezakonite ili neregularne aktivnostikoje bi mogle materijalno znatajno uticati na istinitost finansijskih izve5taja.

12.Prema naSem saznanju, protiv Dru5tva se ne vodi bilo kakav sudski postupak, veitadenje,plenidba imovine, niti ima pregovora o zahtevima za naknadu Stete koji po nas mogurezultirati znadajnim gubitkom. Smatramo da nemamo nikakvih ni stvarnih nipotencijalnih obaveza prema tre6im licima zbog kojih mogu nastati neodekivani gubici.

13. Ne postoje namere rukovodstva, zakonska ogranidenja ili druge objektivne okolnosti kojebi mogle dovesti do obustavljanja poslovanja DruStva u doglednom vremenskom periodu.

14. Od datuma Bilansa stanja na dan 31. decembra2016. godine do datuma sastavljanja ovogpisma u vezi sa sadrZajem finansijskih izvestaj a za 2016. godinu, nisu se promenileokolnosti niti su nastali dogadaji koji bi zahtevali ispravke finansijskih izvestaja ilidodatna obelodanjivanja namenjena organima upravljanja ili drugim korisnicima.

Ovim potvrdujerno da su svi podaci i informacije sadrZani u prezentiranim pregledima, prilozima iinformacijama, kao i datim obja5njenjima u vezi sa odredenim pitanjima za izradu Izveltajarcvizije, kao i sve druge informacije, palljivo pripremljene, da nisu dvosmislene, niti zbunjuju6e ida su razmotrene i usvoiene od rukovod

ffflFin

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o.

Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: office@revizija.co.rs, www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288

Nezavisni član Moore Stephens International Limited . An independent member firm of Moore Stephens International Limited

„IZOLIR“ AD, ZRENJANIN

v.d. Direktor: gospođa Marijana Matić Mićić

Novosadski put bb, 23000 Zrenjanin

U Beogradu, 9. mart 2017. godine

Potvrda revizora javnom akcionarskom društvu

Poštovani,

U skladu sa članom 54. Zakona o tržištu kapitala (Sl. glasnik RS br. 31/2011, 112/2015 i

108/2016) i članom 11. Pravilnika o uslovima za obavljanje revizije finansijskih izveštaja javnih

društava (Sl. glasnik RS br. 114/2013), kao angažovani eksterni revizor finansijskih izveštaja za

2016. godinu, potvrđujemo sledeće:

- Da su društvo za reviziju Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o. Beograd, kao i

svi njegovi zaposleni angažovani na poslovima revizije finansijskih izveštaja za 2016.

godinu „Izolir“ ad, Zrenjanin u skladu sa zahtevima IFAK-ovog etičkog kodeksa za

profesionalne računovođe i u skladu sa posebnim zahtevima Zakona o tržištu kapitala,

Zakona o reviziji, Zakona o privrednim društvima i drugom relevantnom zakonskom

regulativom Republike Srbije;

- Da društvo za reviziju Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o. Beograd tokom

prethodnog perioda, odnosno godine za koju se vrši revizija, nije pružalo bilo koje druge

usluge „Izolir“ ad, Zrenjanin niti njemu povezanim licima;

S poštovanjem,

Bogoljub Aleksić

Direktor

Moore Stephens Revizija i Računovodstvo d.o.o.

llonynaea npaBHo nrqe - npe4y3erHrx

Ce4nure 3PEt-bAHt4H. HOBOCMCIff nyT EE

814'IAHC CTA}bAHa AaH 31.12.2016. rogrHe

fpynapaqyHa,pa{yH

rpaxrrnll, rofl

- y xl,lJbaAaMa AlrHapa -

Tqnylta rqg$ratlmrxoane roarHt

l$ejruo crarte Ilolsmo creilr0,t.01.20_.1 t. 3; I 5 6AIffHgA I

0001

**

oot

i

o*,1

nn A. YI|UCAHI,| A HEynnATlEHt4KANNTAN

l.

I

E. CTAnHA IMOBhHA (0003 + 0010 <

10019+0024+0034)iL

I

01 | HEMATEPI4JAJIHA 14MOB14HA (00040005 + 0006 + 0007 + 0008 + OO09)

ll010 u aeoi_ ..

nr d' t. ynararba y pa3Bojutv

8.1

I

435.725 452

I

1.241

I

I

1 603

i

11, 012n Aeo019

l. Koxqecraje, nareHTn, nr,lrlexqe, po6xeI ycnyxHe uapre, co$reep !t ocranarpaBa

0005 8.11.240 1.603

0'1 3 u

Aeo 01 93 l-y4eran 0000

014 n

aeo 0194. Ocrana xeuareprjanna rMoBt4Ha 00c?

015 r,r

Aeo 01 I5. Heruarepr,tjanHa ltMoBuHa ynpInpenr]t 0008

016 u

aeo 01 I 6. Aeaxclr aa xeuarepujanHy ltMoBr4Hy 0009

02II. HEKPETH]4HE, NOCTPOJETbA 14

OFPEMA (001 1 + 0012 + 0O13 + OO14+ 0015 + 0016 + 0017 + 00.1 g)

0010 422.955 438.849

020,021u Aeo029

1. 3eunnure!91r.

6.2.

t2.

w.

42 757 42 601

022 n

aeo 029 2. TpaDeBr4HcKu o6jerrra 0012 188.248 rvo.ouSO23 u

aeo 029 3. f'locrpojeua x onpeMa 0013 I I rJ.zoo 121 181

024 u

Aeo 029 4. 14xeecrnquoHe HeKDerHrHe 001;

O25 naeo 029

5. Ocrane HeKperHuHe, nocrpojeua uonDeMa 0015.

026 uaeo 029

6. Hexperxuxe, nocrpojerua !r onpeMa ynpunpeMu '.001q 8.2

78.684 78.462027 u

Aeo 0297 . Ynarata na ryllnnr HeKperHtrHaMa,nocTpojebuMa u onpeMH w17:

028 u

aeo 0298. Aaaxch 3a HexperHilHe, nocrpojersau onpeMy 001s

ilr. EronoulKA CPEACTBA (0020 +0021+0022+0023)

1. LUyue I BltuJeroAr4uJfbn 3acaA]r

3. Euonor.uxa cpeAcrBa y npunpeMlt

4. Aeaxcu 3a 6[onouJKa cpeAcrBa

rv. AyroPoqHh orlHAHCl4JCKl4nIfACMAHh (0025 + 0026 + OO2Z +0028 + 0029 + 0030 + 0031 + OO32 +

1. Yqeurha y Kanrrany 3aBucHnx

2. Yqeuha y Kanurany npxApla(eHuxnpaBHux nhqa r 3aleAHh\.tKxM

3. Y.ieuJha y Kantrrany ocranuxnpaBHrx nltqa u Apyre xapruje oABpeAHocru pacnonoxltBe oa npo4ajy

Aeo 043,Aeo 044

u Aeo049

4. ,Qyropovxra nnacMaH!t Marlti.tHr,tM !l3aBl4cH14M npaBH!,tM nltqltMa

Aeo 043,Aeo 044

u Aeo5. ,Qyropovxra nnacMaHx ocranhMno8e3aHuM npaBHuM lil,il.lxMa

6. fiyropovxu nnacMaH],r y 3eMrbyl

8. Xapruje oA BpeAHocrl4 xoje ce 4pxego 4ocneha

v AyroPor{HA noTPAXt4BAtbA(0035 - 0036 + 0037 + 0038 + 0039 +0040 + 0041)

1. florpaxraeaua oA MarnqHor !t3aBlrcHl,tx npaBHrx nuqa

3. l-lorpaxuaarua no ocHoBy npoAaje Hapo6rra rpe4nr

4. florpaxuease sa npo4ajy noyroBopr{Ma o Q}rHaHcujcKoM n!t3uHry

5. florpaxneaua no ocHoByjeMcrBa

6. Cnopxa I cyMrbuBa norpaxhBaba

7. Ocrana AyropoqHa norpaKltBalba

fpycaPf'ryilapa{y}r'

; ':

ltlrocflpgncnna rolrrxa

l(pq$*ocmtt+28

lloqemo cmfro01.01.20_;.

1 2 3 4 5 g 7r. OEPTHA I4MOBhHA (0044 + 0051 +0059 + 0060 + 0061 + 0062 + 0068 +

0069 + 0070)os#l 242.809 217.114

Kraca 1l. 3An[XE (0045 + 0046 + 0047 + 0048+ 0049 + 0050) 0044 202.134 159.095

101. Marepujan, pe3epBHlt AenoBu, anar tlcltTaH HHBeHTap 0045 8.4 81.735 84 700

112. He4ospuera npor43BoAba uHeAOBpuJeHe ycnyre 0046 8.4. 2 933 1 599

tz 3. l-oroar npon3BoAl,l 0047 8.4. 106.080 oz.z I I41 4. Po6a 004$ 8.4. 5.317 5 958

5. Cranxa cpeAcraa HaMelbeHa npo4aju 0*{9 8.4. 1.296 l .zvo

15 6. flnahexn aBaHcn 3a 3anlrxe !t ycnyre .0050 8.4. 4 773 3.325

20I noTPAXl4BA]bA nO OCHOBynPOAAJE (0052 + 0053 + 0054 + 0055+ 0056 + 0057 + 0058)

0051 32 005 40.649

200 n

,qeo 2091. Kynqn y 3eMJblr - MarHqHa n 3aBucHanpaBHa n!rqa 005t

201 u

Aeo 2092. Kynqn y uHocrpaHcrBy - MauqHa u

3aB!!CHa npaBHa nuqa 0053

202 nAeo 209

3. Kynqu y 3eMJblr - ocrana noBe3aHanpaBHa n!rqa 00s{

203 n

Aeo 2094. Kynqn y uHocrpaHcray - ocrananoBe3aHa npaBHa nr4qa 0055

204 u

Aeo 2095. Kynqn y 3eMrbll 0058

8.6.31 493 40 137

205 u

Aeo209

6. Kynqu y vrHocrpaHcrBy 0057.:

8.6. 512 512

206 u

aeo 2097. Ocrana norpaxilBaba no ocHoBynnonaic 00s8

llilr noTPAXnBAfbA 143

cnEuvtot4LtHnx nocfloBA 0059

22 rv. .qPyrA noTPAXhBAtbA 0ffio 8.9. 1.217 1 383

236V. OI4HAHCI1JCKA CPEACTBA KOJACE BPEAHYJY NO OEP BPEAHOCT]4KPO3 ShNAHC YCNEXA

0061

23 ocurvr

236 n

237

VI. KPATKOPOI]HI4 OI4HAHChJCKhnflACMAHt4 (0063 + 0064 + 0065 +

0066 + 0067)0062 1 717 1 717

230 u

Aeo 2391. Kparxopovxu KpeAxrr4 !i nnacMaHlt -MaTUqHa n 3aBncHa npaBHa nuqa 0063

231 u

Aeo 2392. Kparxopovxr4 KpeAnrrl i,l nnacMaHn -

ocTana noBe3aHa npaBHa nxua 0064

232 nAeo 239

3. Kparropovx14 KpeAllrr,r n sajuoeu y3eMtbH

00s5 8.10, 1 025 1.O25

233 6

.qeo 2394. Kparxopovxr4 KpeAnru n aajmoeu yT4HOCTpaHCTBy

906€

fpyrsi.p*qyilapaqyr,r ,

no3l4$t'L,4l

A9{lI i

Ittsdatlirsrramp roarHa

Kpslbs crsr!{20-'

Ilowmccrgp0t.01"20j=:

:t z 3 * 5 6 7234,ZJC,

238 ^aeo 239

5. Ocranu KparKopotrHlr Q!,tHaHcnJcKl,lnnacMaHn

ii ii r1

'.tfr6:8.10.

ovz 692

af, VI I OTOB]4 HCK]4 EKBl4BAfl EHTI4 14

TOTOB14HA;qry 8.11 3.898 13.061

27 vilr. noPE3 HA AOAATy BPEAHOCT:: t::::rj i

Offi,8.12.

788 201

28 ocnu288

IX, AKTI'BHA BPEMEHCKAPA3TPAH14qEtbA

r :'t:'r,00?0 8.13. 1 050 1 008

[. YKYflHA AKT]4BA = IIOCIIOBHAHMOBI,IHA (0001 + 0002 + 0042 +

0043t

0071 678.534 669.508

88 b. BAHETNAHCHA AKTI,IBA 0072

flAcltBA

A. KAnlfTAn @402 + 04'11 - 0412 +

0413 + 0414 + 0415 - 0416 + 0417 +

0420 - 04211 2 g = (0071 - 0424 - 0441o/L421

l!10r 407.423 410.087

30l ocHoBHyl KAnnTAII (0403 + 0404 +

0405 + 0406 + 0407 + 0408 + 0409 +

041 0)0/,0rz 167.254 167 254

300 1. Axqrjcxn Kanltran o*03 8.14. 167 254 167.254

3012. Ygenn ApylrraBa c orpaHuqeHoMoAroBopHouny

0404

302 3. Ynoan 0405

303 4. flpxaenu Kannran Ott08

304 5. flpyureexn Kanuran 0407

305 6. 3a4pyxnu ygenu 040i

306 7. Errrucnora npeuuja 0409

309 8. Ogranu ocHoBHl,'t Kanrran sf10

31[. vnl4cAH]4 A HEvnflAhEHl4KANilTAJI

o411

047 u

237I I I. OTKYNJbEHE CONCTBEHEAKUt4JE

u12

IV. PE3EPBE 0413 8.15. 25 '1 35 25. 135

330

V. PEBAJIOPI43AUI4OHE PE3EPBEno ocHoBv PEBAIOPI43AI-lhJEHEMATEPT4JAJI HE 14MOB14H E,

HEKPETHl4HA, NOCTPOJE}bA 14

ONPEME

0rf14:

8.1 6. 128.926 128.926

33 ocurvr

330

Vl. HEPEAflU3OBAHI,I AOEI4UU nOocHoBy XAPTI4JA OA BPEAHOCTI4v pPvnAx KoMnoHEHTl4 OCTAnOTCBEOBYXBATHOT PE3YIITATA(norpaxxa canAa paqyHa rpyne 33 ocnut330)

o4t5

: i.r';.

rpymp*'{yH|rpaqlry

H.$|oc

Te@rcArmlIlpgnrama Fo,u#Ha

l(pqpee cra*o, 20_.BoqErxo crg$*

01.01.20j',t t 3 { a 6 7

33 ocur'lt

vil. HEPEAII43oBAH'1 rv6huil nOocHoBv XAPTT4JA OA BPEAHOCTI4vl DPYrvx KoMnoHEHTh OCTAflOTCBEOEYXBATHOT PE3Yfl TATA(4yroexa caflAa paqyHa rpyne 33 ocum330)

0+ro

34vr|| HEPACnOPEbEHT AOS!4TAK(0418 + 0419) ,o*ilr 86.1 08 88 772

3401. Hepacnope[enu 4o6urar paxrjuxro,luHa

isl18 8.17.61 .773 72 265

3412. Hepacnopeflexu 4o6urar rexyheronuHe o41$

8.17.24 335 16.507

IX. YIIEI.IJhE 6E3 NPABA KOHTPONE 0t20

J3 X. rYErTAK (0422 + 0423\ :;*ir1. Fy6nrar paxujux ro4una *t

35'l 2. Fybnrax rexyhe roAltHe ua3

5. AYI-OPOI{HA PE3EPB}'ICAH'A l,l

OEABE3E (0425 + 0432) 123 812 89.648

40I AyroPor{HA PE3EPBT4CAIbA (0426+ 0427 + 0428 + 0429 + 0430 + 043'1) sils 1 319 895

4001. Pesepelrcaua 3a rpoulxoBe y12neHTHOM nO(V 0c?6

4012. Pe3epBncaba 3a rpor!(oBeo6xaerbalba npnpoAHl,rx 6orarcraaa

4033. Pesepelrcaua 3a rpollxoBeneffinvnvnune hA ntaa

4044. Pe3epBhcalba 3a HaKHaAe n Apyre6exeduuuie 3anocneHlrx

:orae 8.18.1 319 d95

405 5. Pesepaucaua 3a rpolll(oBe cyAcKr4xnn6nnRt

,0{.30

402 n

409 6. Ocrana AyropoqHa pe3epBhcaba 0€1

41ll. AYTOPOL{HE OEABE3E (0433 +

0434 + 0435 + 0436 + 0437 + 0438 +

0439 + 0440)p*34 122 493 88.753

410'1. O6aeese xoje ce uory KoHBeproBarHy Kanuran 0433

4112. O6aeege nDeMa Mar[qHuM ],t

3aBUCHt4M npaBHltM nhquMa 0434

412 3. O6aeege npeMa ocranuM noBe3aHnMnpaBHnM nuquMa

oass

4134. O6aeese no eMuroBaHurM xaprujaMao,q BpeAHocrl4 y nepuoAy AID(eM oAfONUHV NAHA

sqq

414 5. ,Qyropovxu KpeArrn r sajmoeu y3eMrbu

04378.19.1.

114.677 88 753

415 6. ,Qyropovxn KpeAxrri n 3aJMoBt4 yUHOCTN'H'TRV 0438

fpynapaqyilatpaqyn

no:rrqlrJA

i lL;rlit,iln''l..:!:::::ia| .:

^Qllril.:.:,

lldm

..:..::Torylh rq4rtg

flosrxoarn no!*Hal(narrr*trat*'e noqsmccrw*

01.01.20 ; -,,1

2 E:r:i 4 5 a

4167. O6aeese no ocHoBy $tlxaxcujcrornuauHrt ,F-.fSs

419 8. Ocrane AyropoqHe o6aeeae 044S 7.816

498 B. OAnOXEHE nOPECKE OEABE3E ,:g?{18.7. 18.489 12.975

42 Ao49

(ocr4M

498)

r, KPATKOPOT4HE OEABE3E (0443 +

0450 + 0451 + 0459 + 0460 + 0461 +

0462)128.810 156 798

42I. KPATKOPOqHE Ol4HAHC]4JCKEOEABE3E (0444 + 0445 + 0446 + 0447+ 0448 + 0449)

I i'', '

w3 93.713 ou.uoo

4201. KparKopotrHl,r KpeAnru 0A MaruqHttx 1,

3aBlrcHHX npaBHux nuqa Y:,421

2. KparKopoqHn KpeAnru oA ocranuxnoBe3aHux npaBHlrx nt/l|qa

lsfit. ,ll

422 3. KparKopoi{Hr,! KpeAhrl, tl 3aJMoEu y3eMtb14

,ip{fi 8.20.10.436

4234. KparKopoqHu KpeAr4rn h 3aJMoBlt yUHOMN'H(:TtrV

dt427

5. O6aeeee no ocHoBy cranHuxcpeAcraBa r,t cpeAsraBa o6ycraeruexornocnoBalba HaMetbeHux npoAalu

&E{8

424,425,

426 n

429

6. Ocrane KparKopoqHe QuHaHc!,ucKeo6agese o{4e

8.2083 277 ou.uoo

430Il nPhMJbEHLl ABAHCI4, AEnO3ilTl414 KAYU]4JE

,0d50 8.21 1 523 9 860

43 ocnm430

ilr osABE3E 143 nOCIIOBAIbA (0452+ 0453 + 0454 + 0455 + 0456 + 0457 +

0458)0491 11.416 60 881

4311. fio6aeruavu - MaruqHa !t 3aBucHanpa8Ha nnqa y 3eMtbl,l

&52 8.22 1.288

4322. flo6aeruavn - MaruqHa u 3aaucHanpaBHa nlrqa y uHocTpaHcTBy

04s3

4333. [o6aerba.{9r - ocrana noBe3aHanpaBHa nrqa y 3eMrbl4

Ort54 8.22. 1.027 295

4344. Ao6aBrbaqu - ocrana noBe3aHanpaBHa nuqa y uHocrpaHcTBy

0455

435 5. flo6aeruavu y 3eMrbtt 0{56 o.zz. 10 389 34 013

436 6. ,Qo6aeruavu y r,tHocrpaHcrBy w87 8.22 25.285

439 7. Ocrane o6aeese !l3 nocnoBalba 04s8

44,45 u

40IV, OCTAIE KPATKOPOqHEO6A8E3E

q45e8.23. 22.089 17.680

47V. O6ABE3E NO OCHOBY NOPE3AHAAOAATY BPEAHOCT

0460, 8.24. bv 7 862

48VI- OSABE3E 3A OCTAJIE NOPE3E,

AOnPI4HOCE h APvrE IAX6]4HE,&4€1 8.25. 449

49 ocuna

498VII. NACNBHA BPEMEHCKAPA3TPAH14LIE|.bA

04s2

l'.)lii;,'l.ii,r; r':fi:Si.

?vnr:il!ry.{ei

9il.iii-:r . .j

ffi#H flplrxogxa roAltHa

IIo,{erHo.craHrg r

01.01.20 ';;''i:l,riJ,l;i '),':.i

'!.:iri I.: ' ,t; ., ''2.'., : .;'rr;,isi;,1ir lf I 1.- r\r'

n. ";..1iiin :i. t .' ,'.,-; 6 7

I. ryEHTAK 143HAA BHCHHE(AnUTAnA 0412 + 0416 + 0421 - 0420 -t417 - 0415 - 0414 - 0413 - 0411 - 0402) >

| = (0441 + 0424 + 0442 - 0071) > 0

b. YKYflHA flACHBA (0424 + 0442 +

)441+0401-0463)>0 669.50{

B9 :. BAHEHNAHCHA NAC}1BA

ZRENJANINU3acTynHrK

3aApyie h npeAy3erHIKe

Ilonyraea npaBHo nxqe - npeAy3ernxx

Maruvxu 6poj 0 I 4 o 0 6 4 6 LUn$pa AenarHocrr4 z z z I nil5 1 0 0 6 4 I e

Hagua t13OIl14P MCe4uu.re 3PE|-bAHL1H, HOBOCAACKH nvT 55

EUNAHC YCNEXA3a nepxoA on 01.01. go 31.12.2016. roArHe

- y xl4rbaAaMa AnHapa -

rpyllspsry||afm&u$

' ::,f:-nwffi . a, ',.1 1

fitrlCirq$Sot,i ; i .,

H lxocfa*rllr rqAtttff Itpauqnm rqs*n

1 2:i .E '{ 5 6

nPnxoAl4 143 PFIOBHOT nOCnOBAIbA

60.qo 65,ocurrir 62 u 63

A. nocnoBHn nPrxoAH(1002 + 1009 + 1016 + 10171

1001 319 551 521 179

bUr. nPhxoAl4 oA nPoAAJE PO6E

('1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+ 1008) 1002 28 325 50.573

6001. npuxoAn o4 npo4aje po6e uarltvxuu u 3aBr,rcHr,rM

npaBHxM nrqxMa na 4ouaheu rpxr,rury 1m3

6012. flpraxoAra o4 npo4aje po6e uarnvxuru l,r 3aBxcHlrMnpaBHxM nr4ql,|Ma Ha xHocTpaHoM Tpxfrurry '1004

6023. flpuxogn oA npoAaje po6e ocrannu noBe3aHlrMnpaBHlrM nr4quMa Ha AoMaheM TpxuuJry 1ffi$

6034. flpraxo4u oA npoAaje po6e ocranuu noBe3aHnMnpaBHllM nl4quMa Ha xHOCTpaHOM TpxtltlJTy

1006

604 5. flpnxo4ra o4 npo4aje po6e xa 4omaheu rpxurury 1S7 71 28.143 50.208

605 6. llpuxo4u oA npoAaje po6e xa r,rHocrpaHoM Tpxr,rurry 1N8 7.1 182

il npmxoAr4 oA nPoAAJE nPOh3BOAA 14 ycnyrA(1010 + 1011 + 1012+ 1013 + 1014 + 1915; 1009 291 106 470 216

6101. llpuxo4u oA npoAaje npolr3BoAa H ycJlyra MaruqHr,tM r,r

3aB!!CHr,rM npaBH[M nuq]nMa xa 40maheu rpxulrJry 1010

6112. Flpuxo4u oA npoAaje npoer3BoAa u ycnyra MarlrqHr,rM !r

3aBucHt/lM npaaHIM nhq]!Ma Ha UHOCTpaHOM Tpxl4UJTy1011

otz 3. Flprxo4r,r o.q npoAaje npoHsBoAa !r ycnyra ocrarlrMnoBe3aHlrM npaBHlrM nnqr,rMa xa 4ouaheu Tpxxr.uTy

1012

6134. npr,rxo4u oA npoaaje npovr3BoAa n ycnyra ocranuMnOBe3aHltM npaBHltM nnql4Ma Ha hHOCTpaHOM Tpx9luJry

10r3

614 5. flpraxo4u o4 npo4aje npor43BoAa x ycnyra xa AouaheurTpx!rurTy

10117.2

267 299 432 769

6156. flpuxo4r oA npoAaje roroBrrx npolr3BoAa n ycnyra Ha

r,rHocTpaHoM Tpxr,illlTy 10*57.2

23 807 J/ 447

64ilr. npilxoAvr oA nPEM]4JA, CyEBEHU]4JA,AOTAr.ll4JA, AOHAqhJA n Cn 1016

rv. APyTt4 nocnoBH14 nPnxoAr4 fi17 7.4 120 390

PACXOAI4 1,13 PEAOBHOT nOCnOBAISA

50 no 55, 62u63

E. nocnoBHl,r PACXOAI,I(1019 - 1020 - 1021 + 1022+ 1023 + 1024 + 1025+ 1026+,1027 + 1028 + 1029) > 0

1,0:t8 286.497 456 893

|-pyr*a ,pqrtyHt,pa$y$

letNo lfpolllttnsc

Teryha rqn$re tlpsnop{*rllntata

{ 2 3 { 5 6

CU I. HAEABHA BPEAHOCT NPOAATE POEE 1019 7.5 25.174 41 .594

62 il. npuxoAt4 oA AKTr4Bt4PArbA vi{l4HAKA 14 PO6E 1420 I.O 61.064 81 363

630| | r. noBEhArbE BPEAHOCTT4 3MI4XA HEAOBPUIEHhXn TOTOBIIX IPOLI3BOAA Ll HEAOBPIIEHI,IX vCIvrA t.1

7.7.51 093 12.442

oJltv. cMAtbE I'bE BPEAHOCT]4 3AJt t4XA HE qOBPUJE H 14X

h roroBLrx nPon3BoAA tl HEAOBP]IEHI4X ycnyrA 1S?17.7

8.342 5.097

51 oculr 513 V TPO]IIKOB]4 MATEPI4JAJIA 10e3 7.8. 247 009 342.665

513 VI. TPOIUKOBy TOPilBA h EHEPTNJE 1m4 | .v. 10 239 11.528

52vil. TporxKoB]/l 3APMA, HATfiAA/A 3APMA t4

ocTAnn flhqHn PAcxoAh 10357.10.

55 103 69 950

53 vil t. TpoulKoBh nPor43BoAHl4x vcfl vrA 1026 7.11 20.759 46 301

540 rx. Tpol!KoB14 AMOPTI43ALI14JE 1ffi7 7.12 19.241 19.442

541 ao 549 x. TpoulKoBl,l AyrOPOrtHt4X PE3EPB!4CAIbA 1028 7.13 678 136

55 XI, HEMATEPI4JAJIHI4 TPOI.IIKOBI4 1029 7 14. 12 109 13.985

B. nocnoBHll AOEI4TAK (1001 - 1018):0 1030 33.054 64.286

r. nOCnOBHl,l rvS],lTAK (1018 - 1001) > 0 1U31

66 A. OXHAHCXJCKh nPrxonll (1033 + 1038 + 1039) 1s3t '1 .865 1 194

66, ocnu 662,663 n 664

l Ol,lHAHCtlJClff nPhXOArl OA nOBE3AHhX nhUA 14

OCTAII]4 OI4HAHChJCKT nPhXOAl4 (1034 + 1035 +1036 + 1037)

163. 1.626 400

6601. OnHaHcnjcKu nprxoA!4 oA MarnqHux r,r 3aBucHl4x npaBHlrxnu ile 1834 1 602

ool2. OuHaHcrijcKr,,r nprixoAl,r oA ocranxx noBe3aHr,tx npaBHl,lxnuua 1035

6653. flpuxo4u og yveuha y 4o6urxy npxAp)p(eHux npaBHnxnraqa r,t oaje4xrqKtlx noAyxBara

1S36

669 4. Ocrann Qraxaxcujcxu npxxoAn 1037 I,IJ z4 400

662 I npnxoAl4 OA KAMATA (OA TPEhhX nhqA) 1038 716 9 38

663 u 664III. NO3L1T]4BHE KYPCHE PA3III4KE il NO3NTNBHhEOEKTh BANYTHE KNAY3YNE (NPEMA TPEhl4Mnut ILlMA)

103E7.17

230 756

56 T". Ol,lHAHCl,lJCKl4 PACXOA]4 (1041 + 1046 + 1047) 1040 11 917 14 056

56, ocurvr 562,563 u 564

I or4HAHCl4JCKvr PACXOAh 143 OAHOCA CAnoBE3AHr4M nPABHI4M nhL[4MA 11 OCTAJThot4HAHCt4JCKl4 pACXOtrl4 (042 + 1043 + 1044 + 1045)

1otl 7.18 1.930 2.280

5601. <Dunaxcujcxu pacxoAl,r u3 oAHoca ca MarltqHlrM l,l

3aBltcH14M npaBHIM n!lquMa'tu2

5612. OuHaHcujcKu pacxoAl{ r43 oAHocr ca ocranuMnoBe3aH!'rM npaBHnM nltqnMa

1043

5653. PacxoAr,,r oA yqeuna y ry6urry npuAplD(eHxx npaBHlrxnlrqa !r 3ajeAHlrqKnx noAyxBaTa

1V44

FFYmpel+)Fta,pa,{yx

AqT.I !@rqe reqlLt3]roc

Texylia rq[hFa Ilp€rfiq$Fnfi'Irta

I :x -1 t 5 6

566 u 569 4. Ocranu $nnancnjcxu pacxoAtd lO{iS 7.18 '1 .930 z.z6u

562 il pAcxoAr4 KAMATA (nPElvlA TPEhl4M nhqnMA) 1&1S 7.19 b.dub 9.258

563 u 564III- HETATNBHE KYPCHE PA3NilKE 14 HETAThBHI4EOEKT],I BATyTHE KnAv3vflE (nPEMA TPEht4Mflrfl t!4MA)

1047 7.20 3 181 2 518

E. AOEI4TAK tl3 OvlHAHCl,lPAlbA (1032 - 1040) 1&{6

)K. ryE,lTAK 143 Ol,lHAHCl,lPAlbA (1040 - 1032) 1049 10 052 12 862

683 u 6853. nPl4XOAlt OA vCKnAT",lBAtbA BPEAHOCTI,IOCTA'IE ]4MOB!IHE KOJA CE I,ICKA3YJE NO OEPBPEAHOCTH KPO3 EhNAHC YCNEXA

,0s0

583 u 585x. pAcxoAt'l oA vcKnAbllBAtbA BPEAHOCTI,IOCTAIE IMOBI4HE KOJA CE l,lCKA3yJE nO OEPBPENHOCTI,I KPO3 EXNAHC YCNEXA

1051 7.22 11913

67 u 68, ocnu683 u 685

J. OCTAtll,l flP]4XOAYI 1Q52 7.23. 10.728 7.991

57 n 58, ocutl583 n 585

K. OCTAnT PAGXOAh 1053 7.24. 2.222 5.012

n. AOE]4TAK t'13 PEAOBHOT nOCnOBAIbA nPEonoPE3l4BAlbA (1030 - 1031 + 1048 - 1049 + 1050 -1051+1052-1053)

1osc 31.508 42.490

rb. ryEITAK ]t3 PEAOBHOT nOCflOBAbA nPEOnOPE3l4BAlbA (1031 - 1030 + 1049 - 1048 + 1051 -

1050+1053-1052)1055

69-59

M. HETO AO6]4TAK nOCnOBAtbA KOJE CEOEYCTABTbA, EOEKTI,I NPOMEHEPAI{YHOBOACTBEHE NONNTUKE }I lICNPABKATPEUIAKA YI3 PAH],IJ],IX NEPUOAA

1S56

59-69

H. HETO ryEIITAK NOCNOBATbA KOJE CEosycTABrbA, PACXOA]4 nPOMEHEPAT{YHOBOACTBEHE NONUTIIKE 14 NCNPABKATPEUIAKA 143 PAHI,IJI,IX NEP}IOIA

1057

fb. AOELiTAK nPE OnOPE3l,lBAlbA (1054 - 1055 + 1056- 1057)

1058 |.zo 31.508 42.490

O. ryEITAK nPE OnOPE3l,lBA]bA (1055 - 1054 + 1057- 1056)

1059

n. noPE3 HA AOEI,ITAK

721 I noPEcKt4 PACXOA nEPnOAA 1S0 7.26. 1 658 2 083

Aeo 722 il oAnoxEHr4 noPEcKr4 PACXOA]4 nEPhOAA 1tF1 I .ZO 5 515 23 900

Aeo 722 ilt oAnoxEHu noPEcKl4 nPilXOAl4 nEPTOAA 1m2

723 P. nCnnATIEHA n14L|HA nPIMAtbA flOCflOAABI-IA 1m3

c. HETO AOEXTAK(1058 - 1059 - 1060 - 1061 + 1062 - 1063)

10&1 24 335 to 507

T. HETO ryElITAK(1059 - 1058 + 1060 + 1061 - 1062 + 1063)

1m5

I HETO [O6'1TAK KOJr nP[nAA/A MAtbl4HCKhMYNATAqNMA

ts6il HETO AOB!4TAK KOJn nPhnMA BEhI4HCKOMRNACH|/.IKV

ffi7

ilt. HETO ryEhrAK KOJh nPnnA.qA MAfbl4HCKl4MYNATAqilMA

1S8

tv HETO rvshrAK KOJh nPUnAA/A BEhI4HCKOMB'IACH14KY

1ffig

' ,fpynq, ",,paqrya,pa{y}l

ilili .*it

AOnllsxoc

'?erytra roArHa IlperxoAHarotrHHa

fi: '23 4 5 b

v 3APA+qA nO AKLlklJt4

1. OcHoexa 3apaAa no axquju 1070

2. Yr,,latoexa (pasao4ueua) 3apaAa no axqr,rjr,t '1071

/ ZRENJANINU

\aHa 28.02.2017 . roAnHe

O6pasaq nponncaH flpaennnnxott o caApxr4H14 r,t $opr'rrr,t o6pasaqa 6nraxo,llcx,,tx u:eeuraja sa npnBpeAHa ApyrurBa,("Cnpx6enu rracHHK PC", 6p. 9512014 u 14412014)

":;''{.1"

(i ' \I

'..,-t'.,:.:

,\'rl. U/ .1': t1,,

,"-'.:, "1"'" \it

M,nl L i'1 1,,;

lil; ,, ' ./

1, '.\..\i.." , ... ,/

. . '.:$rl',i ll :i\i.\l'.'..::,'

3aApyre u npeAy3erH!tKe

llonynaea npaBHo nnqe - npeAy3erHr,u(

Marr,tvnr6poj |0|8|I |6|0I5|4|6|tUnQpaAenarHocn4 l2l2l2|1lnnB |1|0I0|6I5I4Ie|6|eHasile t43OIl14P AA

Ce4nure 3PEI-bAH]4H, HOBOCMCKil nyT 66

]43BE1IITAJ O OCTANOM PE3YJITAry3a nepxoA oA 01.01. go 31.12.2016. roAnHe

- y xr4rbaAaMa AHHapa -

Fpyna

PA9yHA,pe'{yn

tls}}oc

Torqfi. mn*m npffitopr* rry'tr1 2 .3 a 5 6

A, HETO PE3YNTAT H3 NOCJIOBA}bA

r. HETO lOsnTAK (AOn 1064) 200'l 7.26 24 335 16 507

il. HETO rvsrTAK (AOn 1065) 2002

E. OCTAnt4 CBEOEyXBATHI,| AOEXTAK Inn ryEltTAK

a) Craexe xoje xehe 6ru pexnaclr$rxoaaxe y Ernaxcyycnexa y 6ygyhnu nepxoAllMa

330

1. [lpouere peBanopr43aquje HeMarepujanHe [MoBl4He,HeKperHuHa, nocrpojeua x onpeMe

a) noBena|'be peBanop!r3aqnoHnx pe3epBH ?003

6) cruaueue peBanopu3aquoHux pe3epBx ffi4

331

2. Arryapcru Ao6uqu ranu ry6uqu no ocHoBy nnaHoBa

4e$rxucaxnx npuMa|ba

a) Ao6ur.lu 2005

6) ry6uqu 2006

332

3. ,Qo6uqu unu ryOuqu no ocHoBy ynaraba y BnacHxqxetlHCrpyMeHTe Xanl,|Tana

a) Ao6rqn 2',a7

6) ry6rqu 2008

333

4. lo6uqr unu ry6t,rt{vr no ocHoBy yAena y ocranoMceeo6yxearxom 4o6urry unu ry6urry np[Ap]D(eH t,tx

TOVUJTABA

a) 4o6nqu 20w

6) ryOuqu ?!ro

6) Craaxe roje xaxxagxo uory 6rrr pe nacrSrxoaaxe yEnnaxcy ycnexa y 6ygyhxu nepxoAxMa

334

1. ,Qo6ulln nnu ry6uqu no ocHoBy npepaqyHa Quxaxcujcxuxu38eulraja uHocrpaHor nocnoBatba

a) Ao6uqu ':29i1'1

6) ry6rqu m12

fpyna

ra9yHa;paqyH

AOnHanor,resa

6poJ

HsHoc

Teryha roAHHa Ilperxogna roAHHa

1,2

3 4 5

335

2, Ao5utlu unr ry6nqu oA !4HcrpyMeHara 3aurrr4Te Heroynafalba y uHOCTpaHO nOCnOBaHre

a) AoOHqn 2013

6) ry6uqr 2014

336

3. Ao6nqu hnh ry6!4qH r'1o ocHoBy 14HcrpyMeHara 3aujrnrep[sr4xa (xeu!,rHra) HoBqaHor roKa

a) 406!4Llh 2015

6) ry6nqu zu lo

337

4. A0614q[ nnr ry6nqu no ocHoBy xapruja oA BpeAHocr!4pacnonOxhE!,lX 3a npOAaJy

a) Ao6t1r.lr4 2017

6) ry6uqut 2018

I OCTAJII4 EPyTO CBEOEyXBATHI4 AOEI4TAK r

2005 + 2007 + 2009 + 2011 + 2013 + 2015 + 20172006 + 2008 + 2010 + 2012 + 2014 + 2016 + 2018

2003 +- (2004 +>0

2019

II. OCTANil SPYTO CBEOSYXBATHu TYBITAK2006 + 2008 + 2010 + 2012 + 2014 + 2016 + 20182005 + 2007 + 2009 + 2011 + 2013 + 2015 + 2017

2004 +- (2003 +>n

zvtv

ilr, noPE3 HA OCTAJII4 CBEOSyXBATHT4IIO6[4TAK hnnrYE'1TAK NEPhO!A 2021

rv HETO OCTAITT4 CBEOEyXBATHI4 AO6T4TAK (2019 - 2020- 2021\ > 0 2022

v. HETO OCTAJIkI CBEOByXBATHt4 Ty6t4TAK (2020 - 2019+ 2021) > 0 2023

B. YKYNAH HETO CBEOEYXBATHH PE3YNTAT NEPUOIIA

l. yKynAH HETO CBEOByXBATHI4 AOSIITAK (2001 - 2002 +

2022 - 2023) >0'2024

ro:tu/

il. yKynAH HETO CBEOSyXBATH'I rySilTAK Q002 -2001 +

2023 - 2022\ >0

l::'i: .

2A25

r. YKYNAH HETO CBEOEYXBATHH TO5}4TAK HNHryEilTAK {2Q27 + 20281 = AOn 2024 } 0 rnn AOn 2025 > 0 2026

1 . [1 pu n ncax eeh 14 xcxr,r N,,r BnacH n qH M a Ka n r4Tal]a 2027

2. flpnnrcan BnacHhq[Ma Kojn HeMajy KoHrpony 2A28

Y 3PEFbAHI4HY

AaHa 28.A2.2017, roAhHe

l:', i;ro:.1,r1t,,

i'" 'i

.1,,t; i 'i

\,,. ;r:14;'1.', . ,r

\,l,i:^l,,,ir Lr'r':)',n'

3acTynHilK

O6pasaq nponHcaH Flpaernxuxotrt o caApx!4H!4 u $oprvtr,t o6pasaqa Qnxaxcujcxrax naaeurraja 3a nphBpe.qHa ApyrlJraa, 3aApyre h npeAy3erH!4Ke("Cny>r6exu rracHHK PC", 6p. 9512014 n 14412014)

flonynraaa npaBHo nxqe - npeAy3erHxK

Ce4uure 3PEl-bAHl4H, HOBOCAACKh nyT EE

143BE1UTAJ O TOKOB]4MA TOTOB]4HE3a neptioA oA 01.01. go 31.12.20i6. rogrxe

- y xhrbaAaMa At4Hapa -

nC$ry*t AOnll*roc

Tsxy{ra flqgxae nporxqgFr rqftxrtaI 2 3 4

A. TOKOBy! TOTOBI,iHE n3 nOCflOBHI4X AKT}|BHOCT],|

L flpunuen roroBrHe !r3 nocnoBHl,tx aKTuBHocrl,t (1 no 3)3St 379 083

636.9751. npoAaja 14 np[MrbeHn aBaHcr 3m2 377.518

635 4842. flpuuruene KaMare x3 noclloBHt4x aKrnBHocrl,t 3S03 I

3B3. Ocranra npunuBl4 t43 peAoBHor nocroBarba 3@{ 1.556

1 453ll. O4nuera roroBltHe H3 noc,noBHl,tx aKrytBHocru (1 go 5) 3@5 436 847

572 7591. lrlcnnare 6o6aaruavnua x Aart,t aaaHcu 3S6 350.446

470 9202. 3apaAe, HaKHaAe gapaAa u ocranlr nuqHx pacxoAu 3007 56.971

66 0543. flnahexe xauare 3008 o.Yoo

9 2284. nope3 na 4o6urax 3009 2 104

1 6375. OAn!,rBr4 nc ocHoBy ocrannx jaBH!,tx npnxoAa 30to 20.360

24 920lll. Hero npnnnB roroBt4He !t3 noqnoBHxx arrnaxocrur (l-ll) 30'r1

64 216lV Hero oAnhB roroBxHe 13 nocnoBHltx aKruBHocrll (ll-l) wI2 57 764

5. roKOBl4 TOTOBhHE 1,13 AKTl'tBHOCTlt hHBECTupAtbA

L fiprnuau roroBl4He il3 aKTnBHocru ttHBecrltpaba (l go 5)3013

1 flpq4aja axqraja r,r y4ena (xero nprnneu) 301{2 npoAaja nemarepujanxe uMc,BltHe, HeKperHuHa, nocrpojena, onpeMe !l6uonoulrrx cpeAcraBa 3015

3. Ocranu $uxaxcujcxu nnacMaHlt (xero npunueu) 3016

4. flpunruene KaMare r43 aKTlrBHocru lrHBecrupalba 3A17

5 flpuuruene AltBlrAeHAe 3S18

ll. O4nnera roroBuHe u3 aKTuBHocrH ti HBecrupaba (i go 3) 3Sr 3 072447

1. Kynoaraxa axqr,tja ra y4ena (nero o4nusra) 30202. Kynosuxa lrerrltareprajanxe t,tMoBuHe, HeKperHnHa, nocrpoje]ba, onpeMe x6nonoL!rnx cpeAcraeq 3021 3.O72

3. Ocranu Quraxcujcxra nnacMaHlt (xero o4nuera) 30?2447

lll. Hero npurlr4B roroalHe !43 aKTuBHocrli t4HBecrxpaba fl-ll) 30e3

lV Hero oAnnB foroBuHe u3 arruBHocrl4 uHBecrnoarba fll-l) 3024 3 072447

B. TOKO B 1,'l I-OTOB !l HE 1,13 A KTll BHOCTI| O ],t HAHCl,l pAlbAl. flpnnnBu !-oroanHe r43 aKruanocrrit $uxaxcuparca (i ao 5) 3025 71.387

9.8691. YBehabe ocHoBHor Kanurana 3026

2. .Qyropouxn KpeAltru (xero npr,rnr,tera) 3027 zJ.vz3 9 869

Ilosiquja AOnHsnoc

Texyia roAHHa flperxogna roAHHa

1 2 3 4

3. Kparropovnu KpeArrn (xero npunnsn) 302833.646

4 Ocrane AyfopoqHe o6aeese 30297 816

5. Ocrane KoarKooor.rHe o6asese 3030

ll. O4nr,tar,l roroBr.rHe !r3 aKruBxocrr4 QrHaHchpaba (1 go 6) 3031 19 714 78 266

1. Orxyn concrBeHnx aKqnja 6 yAena JUJZ

2. lyropouxr,r KpeAhrr4 (oAnhen)

3. Kparxopovxn xpeAhrr4 (oAnheu) 303436 794

4. Ocrane o6aeege (o4nuer)6 964 19 997

5. Ouxaricnjcxu nrsuxr ,lnlA

6. l4cnnaherre AnB!4AeHAe ?n?71a 750 21

lll. Hero nprn!,rB roroBnHe H3 aKT!4BHocrr4 cbnHaHc[paH'a (l-ll) JUJd51.673

lV. Hero oAJr!18 roroBr4He H3 affnBHocru $uxaxcnparua (ll-l) 3039

r. cBErA nPHnilB roToBHtiE (3001 + 3013 + 3025) 3040450.470 646 844

A. CBErA OAnHB TOTOBHHE (3005 + 3019 + 3031) 3041 459 633 03 |

b. HETO nPHnHB TOTOBHIjE (3040 - 3041) 3Q42

E. HETO OAnrB TOTOBHHE (3041 - 3040) 30439.1 63 4 628

X. TOTOB14HA HA NOL{ETKY OEPAI{YHCKOT NEPhOAA 304413 061 17 689

3. NO3HT[,IBHE KYPCHE PA3NHKE NO OCHOBY NPEPATIYHA TOTOBHHE 3045

H. HETATHBHE KYPCHE PA3NUKE NO OCHOBY NPEPAqYHA TOTOBI4HE 3046

J. roToBHr{A HA KPAJy OEPAqvHCKOT nEPHOAA(3042 - 3043 + 3044 + 3045 - 3046) 3047

3. 898 13 uo I

flonyruaea npaBHo nrqe - npeAy3erHltK

Marr,.rFn46poj l0l8l11610l sl4l6ll.UugpaAenarHocn4 l212lzlrl nnE l1l0l0l 6lsl +lg l0lgHaeile 143OIll,1P Al

Ce4rure 3PEl-bAHt4H, HOBOCAACKil nyT 66

143BEIUTAJ O NPOMEHAMA HA KANNTANY3a nepxo' oA 01.01. no 31.12. 2016. roAHHe

_ y xr4rbaAaMa AuHapa _

Pqcxr6poj

onlsl(ortnomlno mnrrnne

s0

AQfi

gl

AOn

92

Yr$cafl a*oyrurdnoxx

'trl|trTatlPeropm

I 2 '3. 4 5

1

iifr:!: Ena'lo npsrxqAHe rq&ilcilanar

a) AyroBHl,r canAo paqyHa 4001 401 I 4037

6) norpaxxu canAo paqyHa 4002 167.2544020 4038 1 5.1 35

]lcnpasca mrlpxf|'rHo arf r{Hlx

ffi"m' "**T pawnoFetFm'lil{il

a) ucnpaBKe Ha AyroBHoJ crpaH, paqyHa 4003 4021 4039

6) l4cnpaere xa norpaxnoj crpaHu paqyHa 4004 4022 4040

3

Koplroaexc norrrxo stqrc npen(qAfEnqrn€ Ha.qax 0{.01. 15.a) Kopr,,rroBaHu AyroBHu canAo paqyHa (1a +2a-26)>0 4005 4023 4041

6) ropnroeaxu norpaxHur can4o paryxa (16 -

2a+26)>0 4006167.254 4024 4042 15 135

llpoueue y npsrrqffiol ?01f,- rqmrnr

a) npcMer Ha AyroBHoJ crpaHu paqyHa 4007 4025 4043

6) npouer Ha norpaxHoJ crpaHu paqyHa 4008 4026 4044 10 000

5.

Cratt'c xa;xpajy npgtrcRrq,rqnrm31.12.16.a) 4yroaxu c€rnAo pa\.ryHa(3a + 4a - 46) > 0

4009 4027 4045

6) norpaxnu canAo pavyHa(36 - 4a + 46) > 0

401 0167.254

4028 4046 25 135

o

Hcnpaem ucreprjanro uaref xurpoua[a1| npouoils paqyHoEqncTE||xxnalttrTxxa

a) uclpaBKe Ha AyroBHoJ crpaH, paqyHa 401 1 4029 4047

6) rcnpaere na norpaxnoj crpaHn paqyHa 4012 4030 4048

7

Kop,rrorano xt ETHo cmrurorylbroahHa He [aH 0t.01.16.

a) xcpuroeaxn AyroBHlr caflAo paqyHa (5a +

6a-65)>0 401 3 4031 4049

6) xcpuroaaxu norpaxH!,r can4o pavyxa (56 -

6a+56)>0 4014167.254 4032 4050 25 135

8

llpomexe y refiynof 2816. rqgnxr

a) npoMer Ha AyroBHoJ crpaHu paLryHa 401 5 4033 4051

6) npcuer Ha norpaxHoj crpaHn paqyHa 401 6 4034 4052

9

|onn,e"iy rexyhe rqniltls31.12.2018.

a) AyioBHr4 canAo paqyHa(7a-Ea-86)e0

4017 4035 4053

Pqgxr6poi

oIn4cFo*qorcrrg xarlrrana

;36

AoflW7 n237

AOn

ur$rar Onrynrue+re

corcrseteaqxlBHepacnopo$nr

goGrrrefi ::

3 e 7 8r(rt€Tlto craEe npsrxqAf€ rqfifit€ naAftl01.01 15.

1 a) AyroBHt4 canAo paqyHa 4055 4073 409'l

6) norpaxxu canAo paqyHa 4056 4074 4092 102 426

2

llcnpaara rarognianH o 3xi.tdffiti

ffiffi nFnoilr pa{yuotqficrBcEtu

a) lrcr'ipa8Ke Ha AyroBHoi cTpaHu paqyHa 4057 4075 4093

6) ucopasre na norpaxxoj crpaHu paqyHa 4058 4076 4094

3

Kopnroaaxo nororHo cralbe nperxqlf,€roA$lre Ha gaH 0l-01. 20t6.a) KopuroBaHh rqyroBHt4 canAo paqyHa (1a +2a-26)>0 4059 4077 40956) ropuroaaxr,r norpaxhr can4o pavyxa 1i6 -2a+26\>0 4060 4078 4096 102 426

t

flpouerla y nperno4{ol l0tb, rqsurrr

a) npoMer Ha AyroBHoj crpaHlr paqyHa 4061 4079 4097 30.1 61

6) npomer Ha norpaxHoj crpaHr4 paLtyHa 4062 4080 4098 16 507

5.

ffi?.;ffi-* {pelxqnrq rqnrxF

a) 4yroexu canAo paqyda(3a+4a-46)>0 4063 4081 4099o) noTpaxH9t canrqo paqyHa(36-aa+46)>0 4064 4082 41 00 88 772

6

nsnpaB|(a r|*reFrqSnHo $ttl|qtHlo(rpeuama x npoilcda gaqyjosqAgn

a) uonpaBKe Ha AyroBHoJ CrpaHr paqyHa 4065 4083 4101

6) ucnpaare na norpaxrroj crpaHx pai{yHa quoo 4084 4102

Kop,rroaato norcno c-rarta rotybrqAxl€ lta AaH 01.01, 2016,

7 d,, KL

6a-AyroBHl4 canAo paqyHa (5a

a5)>0 4067 4085 41 03

---lo/ KcilrroBaHu noTpaxhr canAo paqyHa (506a+;-16) >0 4068 4086 4104 88 772

flporrerc y reryDol 2G16. rqe;otil

A a) npoMer na 4yroaaoj crpaHn paqyHa 4069 4087 41 05 27 000

6) nporrrer Ha norpaxHot crpaHx paltyHa 4070 4088 41 06 24 336

9

;;:?".fi IT'y r1oryne rqnil}'o

a) 41r:Cexn canAo paqy:a(7a+ 3a - 86, > 0 407 1 4089 4107o) nolpaxHlr canAo pa'-t/Ha(76-8a+86)>0 4072 4090 4108 86 10B

FqAX}|6?oj

oEltc

Konaornnre ocratror pa3ynft lra330

,lAO.f-l

3t1

AOn

3s2

PogarqHauonapocpm

,:.::

futtyapgnlffir*trr*t

ry6ilqrr

Ao6a{rnnr r}6rTlrrqpclroay ynar.q4 fl

RllffHl|{t(€ , ril$tc?pfltiH?rF:.:,

teftllteng ,,,:-

1 2 s to 11

1

IlgTtg- 9f,atm nperxqAHo rq$|Ho Ha nax0t.01.2015.

a) AyroBHr,r canAo paqyHa 41 09 4127 4145

6) norpaxxu canAo paqyHa 4110 128.926 4128 4146

2

HcnpaBxa ilareprjenro ana'r$tnrpeuaxa x npor|afla pawHgBqEcmttilxtbnriTrlc!

a) ncnpaBKe Ha AyroBHoJ crpaHn pai{yHa 4111 4129 41 47

6) ncnpaexe Ha norpaxHoJ crpaHt paqyHa 4112 41 30 4148

3

Kop'rroBsHo nor€Tro crflto nPgrro&€roaxl€ He-dsH 01.01. 2015.a) ropnroeaxu AyroBHx canAo paqyHa (1a +

2a - 26) >0 4113 4131 4149

6) xopuroaaxu norpaxHvr can4o pavyxa (16 -2a+ 26)>0

4114128 926

4132 4150

Ilpouere y npcDrow€l 2015. rQffrxtr

a) npoMer Ha AyroBHoJ crpaHu paqyHa 4115 41 33 41 51

6) npouer Ha norpaxHoj crpaHn pa'{yHa 4116 4134 4152

5

Gran e m rfajy nporroflre rqFxm31.r 2.20t 5.

a) Ay.oBHl,r canAo paqyHa(3a+4a-46)>0 41 17 41 35 41 53

6) norpaxxn canAo paqyHa(36 - 4a + 46) > 0

4118 128 926 4tJO 4154

6

I'tcnpanmmmprtsrrortt*Srrtx., :

rpouaia r lrpoueila paqy|rolqAcrmr|xrnonrTrxe

a) ucnpaBKe Ha AyroBHol crpaHr paqyHa 4119 4137 4155

6) uc:paare xa norpaxaoj crpaHn pat{yHa 4120 41 38 41 56

7

Kopu roeamo no{crnc creibs Triltb.-rqAslre Ha AaH 0l .01. 2018.

a) xopuroaaxn AyroBHx canAo paqyHa (5a +

6a-65)20 4121 4'l 39 4157

6) xopraroeaxu norpaxh, can4o pavyxa (56 -6a+:6)zQ 4122 128.926

4140 41 58

R

Ilpouene y rexyhol 2010. rq[lqrr

a) nponlter Ha AyroBHoj crpaHn paqyHa 4123 4141 4159

6) npouer Ha norpaxHor crpaHu pai{yHa 4124 4142 41 60

9

m?.rrffi ;o.fr rexvne rqArlle

a) Ay!-oBH14 canAo paqyHa(7a+8a-86)>0 4125 4143 4161

6) ncrpaxnu canAo Pa(rYHa(76 - 8a + 86) > 0

4126 I 26.vzo 4144 4162

Ilofrurr llnr qpnqrr *ooct|ory yfiena y osrenou

noAmry nnr ry6nrxynpx{}yx3r||a ApyEnaBa

lo6mrn rrnrn6rrqr noocnoay

xHodrparrortKrcnOBal{te #

fio6rlll4nffi ur.no o$roay xegryll

xoErdafiorToxa

a) Ayr-cBHl,r canAo paqyHa

6) norpaxxu canAo pai{yHa

ncnpaBfr ilalepnlnrtrp $rxti!*1m,rpo{ara r nPorrcila

a) ncnpaBKe Ha AyroBHoJ cTpaHu pat{yHa

6) ncnpaexe ra norpaxrroj crpaxu

fioplroaaxo,noggnosra$',.,, .,j:np€rxq&rc roArile fit 'q8ilS{i0t t€n

a) xopuroaaxu AyroBH[ caflAo paqyHa (1a

6) xopnroeaxn norpaxH14 canAo paqyHa(16-2a+26)>0

Ilpouene y nperxqflroj 2015. rqflfi*r

a) npoMer Ha AyroBHoJ crpaHr4 paqyHa

o) npotuer Ha noTpaxHol cTpaHn paqyHa

Craue na prJy ilpcrynoAfis rqHrxe31.12.2015.

a) 4yroanu canAo paqyHa(3a + 4a - 46) > 0

o) norpaxHu canAo pai{liHa36-4a+46)>0

ilcnpanra nsrqpdsrqlo aletlqlFfi;rpouaila x tponena

a) ucrpaBKe Ha AyroBHol crpaHh paqyHa

lcnpaBKe Ha noTpaxhoJ cTpaHlr

rqAilHe Ha rgg 01.01. 20t0:

a) xopurosaxu.qyroBHlr can4o pavyxa (5a+6a-'56)>06) xog:nroaaxu norpaxHi,i canAo paqyHa(56 - i:)a + 66) > 0

Ilpouexe Y talvnal 20-'t0. rqnililr

a) npoMer Ha AyroBHoJ crpaHu paqyHa

6) npouer Ha norpaxHol crpaHlr paqyHa

Plex'e aa ifpaiy leilrytle mllrt{?.

a) AyioBHr,r canAo pairyha7a+8a-86)>0

6) norpaxxu canAo paqyHa(76-3a+86)>0

'qAH!6pirj,

Kounoxexre ocranor pe3ynrara

AOn

Yrynax xanrrant:tpeA 16 xon 3 Aoxon 15) - f(pep 1a

xon 3 go r{or 'ts)l > 0

AOn

l-y6nrar rruagKanrrana ll{peg 1axon 3 go xon 15) -I(peA 16 xon 3 go

xon 15)l ) 0

337

Ao6nqn nn* ry6nqn no. t. ocHoBy xoB j

D€cnonoxHBttx 3a nDolalv:'2 15 16 a-l

a) 4yroenur canAo pa{ryHa 42174235 413 741 4244

6) norpaxxra canAo paqyHa 4218

2

Hcnpanxa uareprJanxo rxavaJxtxrpeuaxa H npoMBHapaqyHoBotcTBeH[x nonHrHKa .

.

a) hcnpaBKe Ha AyToBHOJ CrpaHH par{yHa 4219

4236 42456) ucnpaexe xa norpaxxoj crpaHh pa\ryHa 4220

?

(opfroeaHoinoqgrro crarbo I rr: :.'l

nperxoAxe roAHHo Ha AaH 01.01. 16.a) KophroBaHh AyroBHH canAo pa\ryHa (1 a+2a-26)>0 4221

4237413 741

42.46o) KopnroBaHu norpaxH14 canAo paqyHa(16-2a+26)>0 4222

4

Ilpgueue.V, 1ns1x.o4y"g-j f 0I 5, ; rognnn

a) npouer xa 4yroaxoj crpaHh paqyHa 4223 42383.654

42476) npouer xa norpaxxoj crpaHu parryHa

5

e.raue ra xpajy nberxo.qle. roerx!"?1.12.2015.a) AyroBHr,4 canAo paqyHa13s+4e-46)>0 4225

4239 410.08742486) norpaxxur canAo paqyHa

(36-4a+46)>O 4226

6

I'lcnpaera uarepr,rjanno sxavajxtxrpeulaKa t| npoMeHap€ryHogoAcrBeHrxnonnirxal :..1]i'1,

a) hcnpaBKe Ha AyToBHOJ CrpaHI paqyHa 4227

424A 42496) ncnpaaxe xa norpaxxoj crpaHu paqyHa 4228

7

nophroBaHo IIoHOTHO CnaHrO TOI(yneronlrHe Ha'aaH01.01. 2016. ' i '

a) Kopr.,!roBaHr4 AyroBH14 can4o pavyxa (5a+6a-66)>0 4229

4241 410 0874250o) xopilroBaHu norpaxHn canAo paqyHa

(56-6a+66)>0 4230

8

flpouene y rexyhoJ -2016. logrxr '.r

a) np0rr4er Ha AyfoBHoJ cfpaHH paqyHa 4231

4242 2 664qz2

6) nponler xa norpaxxoj crpaHr.r pai{yHa I ZJZ

9

ff ltlili J.Fl v r: xYI'e'fl

1 ": iri,,

a) AyroBHH canAo paqyHa(7a+Ba-86)>0 +Z JJ

4243 407.423 42526) norpaxiu,t canAo paqyHa(76-Ba+86)>0 4234

t, , .'.3PEl'bAHt4Hy ./ \j' ',.',;;':, ';;

i ''': "'' :'"' ' 'ii rr- '.,,,M:h I

aHa28,02.20'17. ro4rane 1,. ,, ,'

'.,';:':' .j$:li''\ ! ,rl' "". t,'a:rtrt'i'''

ploasaq npon!4caH l-lpaennxrxora o caApxuHt4 r,l Qoprr,rr,t o6paeaqa er,lxaxoajcxnx neseuraja 3a npHBpeAHa("Cryx6exr.r ntacHHK PC", 6p. 9512014 n 144120j4\ ApyuJrBa, 3aApyfe I npeAy3erHhKe

IZOLIR AD

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2016. GODINU

OSNIVANJE I DELATNOST

Privredno društvo AD “IZOLIR” Zrenjanin, Novosadski put bb, je otvoreno akcionarsko društvo. Puni naziv društva je:

Akcionarsko društvo “IZOLIR” preduzeće za proizvodnju izolacionog materijala, izvođenje instalacionih i završnih radova u građevinarstvu,

trgovinu i ugostiteljstvo Zrenjanin, Novosadski put bb.

Skraćeni naziv: AD “IZOLIR” Zrenjanin.

Matični broj 08160546

Broj registra privrednog subjekta 19770/2005

Poreski identifikacioni broj 100654969

PDV broj 128402222

AD “IZOLIR” je osnova 17.04.1984. godine kao ugovorna organizacija u skadu sa Zakonom o ugovornim organizacijama

udruženog rada. Ugovornoj organizaciji pridružilo se 8 osnivača koji su udružili potrebna obrtna sredstva. Donošenjem zakona o preduzećima

1989. godine ugovorna organizacija je registrovana kao ugovorno preduzeće, da bi se 1990 godine organizovalo kao Društvo sa ograničenom

odgovornošću DOO “IZOLIR”. Usklađenjem sa Zakonom o preduzećima DOO “IZOLIR” 30.06.1997. godine je registrovano u Privrednom

sudu kao Akcionarsko društvo sa ukupno 16 akcionara i kapitalom od 3.682.636,71 dinar.

Donošenjem Zakona o Privrednim društvima AD “IZOLIR” je registrovano kod Agencije za privredne registre pod brojem 19770/2005 i

upisan 13.06.2005. godine.Rešenjem o promeni podataka br. 189872/2006 od 11,12,2006, osnovni kapital preduzeća upisuje se novi iznos od

484,033,80 EUR. Rešenjem br. BD 38069/2008 od 22,04,2008, godine registrovan je Ogranak "Izolir Alibunar, a rešenjem br. BDŽU

63754/2016/1 od 18.08.2016.registrovan je Ogranak "Akvaten Alibunar".

Rešenjem o promeni podataka o privrednom subjektu br. BD 136090/2009 od 10,09,2009, godine o promeni osnovnog kapitala, upisan je

novčani kapital od 1,789,560,75 EUR. Društvo je registrovano kao otvoreno akcionarsko društvo i sada ima 15 akcionara sa ukupno 209.067

običnih akcija.Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji za 2013 godinu razvrstano u srednje pravno lice, a od

2014. godine prema kriterijumima je razvrstano u malo pravno lice. Sedište društva je Zrenjanin, Novosadski put bb.

Prosečan broj zaposlenih u 2016. godini je 48 radnika, a u 2015. godini prosečan broj zaposlenih je 46.

AD “IZOLIR” je registrovano kao preduzeće za proizvodnju ploča i cevi od plastičnih masa sa šifrom delatnosti 2221.

AD “IZOLIR” se bavi:

predizolacijom toplovodnih cevi

predizolacijom čeličnih cevi polietilenom za gas, naftu i druge fluide

proizvodnjom polietilenskih cevi od ekstrudiranog polietilena visoke gustine u skladu sa EN 253 i unutrašnjim obradom korona

postupkom

proizvodnjom poliuretanskih proizvoda na bazi ciklopentana

termoskupljajuće spojnice za zaštitu cevnih spojeva po važećim normama za termoskupljajuće spojnice EN 489

uvozom i isporukom opreme za praćenje sistema kontrole nad sekundarnim i primarnim cevovodima

uslužnim monterskim delatnostima za pomenuti program

izvođenje završnih radova u građevinarstvu

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu razvrstano u malo pravno lice.

OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Osnove za sastavlјanje i prezentaciju finansijskih izveštaja

Pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i

obaveza, prihoda i rashoda, sastavlјanje, prikazivanje, dostavlјanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa Zakonom o

računovodstvu (u dalјem tekstu "Zakon", objavlјen u "Sl. glasnik RS", br. 62/2013), kao i u skladu sa ostalom primenlјivom podzakonskom

regulativom. Društvo, kao veliko pravno lice, u obavezi je da primenjuje Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“), koji u

smislu navedenog zakona, obuhvataju: Okvir za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja (“Okvir“), Međunarodne računovodstvene

standarde (“MRS“), Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i sa njima povezana tumačenja, izdata od Komiteta za

tumačenje međunarodnih računovodstvenih standarda (“IFRIC“), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja, odobreni od

Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (“Odbor“), čiji je prevod utvrdilo i objavilo Ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Rešenjem Ministarstva od 13. marta 2014. godine, koje je objavlјeno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27. marta 2014. godine

(u dalјem tekstu “Rešenje o utvrđivanju prevoda”) utvrđeni su i objavlјeni prevodi osnovnih tekstova MRS i MSFI, Konceptualnog okvira za

finansijsko izveštavanje (“Konceptualni okvir“), usvojenih od strane Odbora, kao i povezanih IFRIC tumačenja. Navedeni prevodi objavlјeni

u Rešenju o utvrđivanju prevoda ne uklјučuju osnove za zaklјučivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišlјenja,

razrađene primere, kao i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim

ako se izričito ne navodi da je taj materijal sastavni deo standarda, odnosno tumačenja. Na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda

Konceptualni okvir, MRS, MSFI, IFRIC i sa njima povezana tumačenja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji se

sastavlјaju na dan 31. decembra 2014. godine.

Izmenjeni ili izdati MRS/MSFI i IFRIC tumačenja koja su bila na snazi za finansijske izveštaje koji su počinjali 1. januara 2014.

godine (i kasnije), kao i naknadne izmene ili izdati MRS/MSFI i tumačenja standarda, nisu prevedeni i objavlјeni odnosno usvojeni u

Republici Srbiji, pa stoga nisu ni primenjeni prilikom sastavlјanja priloženih finansijskih izveštaja Pored navedenog, pojedina zakonska i

podzakonska regulativa propisuje računovodstvene postupke, vrednovanja i obelodanjivanja koja u pojedinim slučajevima odstupaju od

zahteva MRS/MSFI i IFRIC tumačenja.

Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije

od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu u potpunosti

smatrati finansijskim izveštajima sastavlјenim u saglasnosti sa MSFI i MRS.

Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o

utvrđivanju prevoda, obelodanjeni su u napomeni 2.2. Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji još

uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni obelodanjeni su u napomeni 2.3. Objavlјeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu u primeni,

obelodanjeni su u napomeni 2.4.

Finansijski izveštaji su sastavlјeni u skladu sa načelom istorijskog troška, osim ako je drugačije navedeno u računovodstvenim

politikama koje su date u dalјem tekstu.

U skladu sa Zakonom, finansijski izveštaji Društva su iskazani u hilјadama dinara. Dinar predstavlјa zvaničnu izveštajnu valutu u

Republici Srbiji.

2.2. Objavlјeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i tekućem periodu na osnovu Rešenja o

utvrđivanju prevoda

•Izmene MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Izmene kojima se pobolјšavaju obelodanjivanja fer vrednost i rizika

likvidnosti (revidiran marta 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine);

•Izmene MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Dodatni izuzeci za lica koja prvi put primenjuju

MSFI. Izmene se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvrđivanje da li ugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009. godine, na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine);

•Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI objavlјenog 16. aprila 2009.

godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC 16) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i

pojašnjenja formulacija u tekstu (izmene standarda stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010.

godine, a izmena IFRIC na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

•Izmene MRS 38 „Nematerijalna imovina“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

•Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“: Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (revidiran u aprilu 2009.

godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine) i izmene koje se odnose na transakcije plaćanja

akcijama grupe zasnovane na gotovini (revidiran juna 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2010. godine);

•Izmene IFRIC 9 „Ponovna procena ugrađenih derivata“ stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009.

godine i MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje” – Ugrađeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 30. juna 2009. godine);

•IFRIC 18 „Prenosi sredstava od kupaca“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

•„Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine“ što predstavlјa izmenu „Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih

izveštaja“ (važi za prenos sredstava sa kupaca primlјenih na dan ili posle septembra 2010. godine);

•Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Ograničeno izuzeće od uporednih obelodanjivanja

propisanih u okviru MSFI 7 kod lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010.

godine);

•Dopune MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana“ – Pojednostavlјeni zahtevi za obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom)

kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2011. godine);

•Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Računovodstveno obuhvatanje prečeg prava na nove akcije (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine);

•Dopune različitih standarda i tumačenja „Pobolјšanja MSFI (2010)“ rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI

objavlјenog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS 27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja

neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina dopuna biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011.

godine);

•Dopune IFRIC 14 „MRS 19 – Ograničenje sredtava definisanih primanja, zahtevi za minimalnim finansiranjem i njihova interakcija“

Avansna uplata minimalnih sredstava potrebnih za finansiranje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011.

godine);

•IFRIC 19 „Poništavanje finansijskih obaveza sa instrumentima kapitala“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

jula 2010. godine);

•Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Velika hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za

lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine);

•Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Prenos finansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune MRS 12 „Porezi na dobitak“ – Odloženi porez: povraćaj sredstava koja su služila za obračun poreza (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine);

•MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MSFI 11 „Zajednički aranžmani“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim pravnim licima“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2013. godine);

•Dopune MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanja učešća u drugim

pravnim licima: Uputstvo o prelaznoj primeni” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MRS 27 (revidiran 2011. godine) „Pojedinačni finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1.

januara 2013. godine);

•MRS 28 (revidiran 2011. godine) „Ulaganja u pridružena pravna lica i zajedničke investicije u pridružene entitete i zajedničke

poduhvate“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MSFI 13 „Merenje fer vrednosti“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•Dopune MSFI 1 „Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” – Državni krediti po kamatnoj stopi nižoj od tržišne

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ – Prezentacija stavki ostalog ukupnog rezultata (na snazi za godišnje periode koji

počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine).

•Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Pobolјšanja računovodstvenog obuhvatanja naknada po prestanku radnog odnosa (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•Godišnja pobolјšanja za period od 2009. do 2011. godine izdata u maju 2012. godine koja se odnose na različite projekte pobolјšanja

MSFI (MSFI 1, MRS 1, MRS 16, MRS 32, MRS 34) uglavnom na otklanjanju nekonzistentnosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•IFRIC 20 „Troškovi uklanjanja otkrivke u proizvodnoj fazi površinskog kopa“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2013. godine);

2.3. Objavlјeni standardi i tumačenja na snazi u prethodnom i tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni

Na dan objavlјivanja ovih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati od strane Odbora za

međunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavlјena od strane Komiteta za tumačenje međunarodnog

finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena u Republici Srbiji:

•Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

•Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima“ i MRS 27

„Pojedinačni finansijski izveštaji“ – Izuzeće zavisnih lica iz konsolidacije prema MSFI 10 (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•Dopune MRS 36 – „Umanjenje vrednosti imovine“ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku imovinu (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•Dopune MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje“ – Obnavlјanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na

snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•IFRIC 21 „Dažbine“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•Dopune MRS 19 „Primanja zaposlenih” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju

na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

•Godišnja pobolјšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI

2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za

godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

•Godišnja pobolјšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 1,

MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan

ili nakon 1. jula 2014. godine).

•Dopune MSFI 11 „Zajednički aranžmani” – Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima (na snazi za godišnje periode

koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

•MSFI 14 „Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja” - na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara

2016. godine.

•Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tumačenje prihvaćenih metoda amortizacije

(na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Polјoprivreda” - Polјoprivreda – industrijske bilјke (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode

koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Prodaja ili

prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima” i MRS 28

„Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije (na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja” – Inicijativa za obelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune i izmene različitih standarda „Pobolјšanja MSFI” (za period od 2012. do 2014. godine), koja su rezultat Projekta godišnjeg

kvalitativnog pobolјšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi

za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

2.4. Objavlјeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu Na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavlјeni, ali nisu još uvek

stupili na snagu:

•MSFI 9 „Finansijski instrumenti” i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39 „Finansijski instrumenti: priznavanje i

odmeravanje”, u vezi sa klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine. Standard eliminiše postojeće kategorije iz MRS 39 - sredstva

koja se drže do dospeća, sredstva raspoloživa za prodaju i krediti i potraživanja. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji počinju na

dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvolјenu raniju primenu.

U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva će se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikom početnog priznavanja:

finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstva vrednovana po fer vrednosti. Finansijsko sredstvo će

se priznavati po amortizovanom trošku ako sledeća dva kriterijuma budu zadovolјena: sredstva se odnose na poslovni model čiji je

cilј da se naplaćuju ugovoreni novčani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na određene datume novčanih tokova koji

su isklјučivo naplata glavnice i kamate na preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva će se vrednovati po fer vrednosti. Dobici i gubici po

osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti će se priznavati u bilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente

kapitala sa kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, pri inicijalnom priznavanju, kasnije nepromenlјivi izbor da se sve promene fer

vrednosti priznaju u okviru ostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude priznat u okviru izveštaja

o ukupnom rezultatu neće moći kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

•MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjuje MRS 18 „Prihodi”, MRS 11

„Ugovori o izgradnji”, IFRIC13 „Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi

sredstava od kupaca” i SIC – 31 „Prihodi – transakcije razmene koje uključuju usluge oglašavanja“. MSFI 15 je na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine, uz dozvolјenu raniju primenu.

•MSFI 16 „Zakup“ koji je objavljen u januaru 2016. godine, primena je za poslovne periode koji počinju posle 1.januara 2019. godine.

Ovim strandardom biće zamenjen dosadašnji MRS 17.

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca

finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014).

Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za

privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - u dalјem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru).

Prema Zakonu o računovodstvu, finansijski izveštaji obuhvataju: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o

tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje.

Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike obelodanjene u Napomeni 3, koje su

zasnovane na važećim računovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije.

2.5. Uporedni podaci Uporedne podatke predstavljaju finansijski izveštaji Društva na dan i za godinu koja se završava na dan 31.12.2015. godine, koji su

bili predmet nezavisne revizije. 2.6. Nastavak poslovanja

Finansijski izveštaji Društva za godinu završenu na dan 31.12.2016. godine su sastavljeni po načelu stalnosti poslovanja.

RAČUNOVODSTVENA NAČELA

Pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva uvažena su sledeća načela:

Načelo stalnosti,

Načelo doslednosti,

Načelo opreznosti,

Načelo suštine iznad forme,

Načelo uzročnosti prihoda i rashoda i

Načelo pojedinačnog procenjivanja.

Uvažavanjem načela stalnosti, finansijski izveštaji se sastavljaju pod pretpostavkom da imovinski, finansijski i prinosni položaj

Društva, kao i ekonomska politika zemlje i ekonomske prilike u okruženju, omogućavaju poslovanje u neograničeno dugom roku („Going

Concern“ princip).

Načelo doslednosti podrazumeva da se način procenjivanja stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima,

rashodima i rezultatu poslovanja, to jest da se način procenjivanja bilansnih pozicija Društva, ne menja u dužem vremenskom razdoblju. Ako,

na primer, zbog usaglašavanja sa zakonskom regulativom, do promene ipak dođe, obrazlaže se razlog promene, a efekat promene se iskazuje

shodno zahtevima iz profesionalne regulative vezanim za promenu načina procenjivanja.

Načelo opreznosti podrazumeva uključivanje određenog nivoa opreza pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva, koje treba da

rezultira da imovina i prihodi nisu precenjeni, a da obaveze i troškovi nisu potcenjeni. Međutim, uvažavanje načela opreznosti ne treba

razumeti na način svesnog, nerealnog umanjenja prihoda i kapitala Društva; to jest svesnog, nerealnog uvećanja rashoda i obaveza Društva.

Naime, u Okviru je potencirano da uvažavanje načela opreznosti ne sme da ima za posledicu značajno stvaranje skrivenih rezervi, namerno

umanjenje imovine ili prihoda, ili namerno preuveličavanje obaveza ili troškova, jer u tom slučaju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i,

stoga, ne bi bili pouzdani.

Načelo suština iznad forme podrazumeva da pri evidentiranju transakcija Društva, a time, posledično, i pri sastavljanju

finansijskih izveštaja, računovodstveno obuhvatanje treba da se vrši u skladu sa suštinom transakcija i njihovom ekonomskom realnošću, a ne

samo na osnovu njihovog pravnog oblika.

Uvažavanjem načela uzročnosti prihoda i rashoda, priznavanje efekata transakcija i drugih događaja u Društvu nije vezano za

momenat kada se gotovina ili gotovinski ekvivalenti, po osnovu tih transakcija i događaja, prime ili isplate, već se vezuju za momenat kada se

dogode. Takvim pristupom omogućeno je da se korisnici finansijskih izveštaja ne informišu samo o prošlim transakcijama Društva koje su

prouzrokovale isplatu i primanja gotovine, već i obavezama Društva da isplati gotovinu u budućnosti, kao i o resursima koji predstavljaju

gotovinu koje će Društvo primiti u budućnosti. Drugim rečima, uvažavanjem načela uzročnosti prihoda i rashoda obezbeđuje se informisanje

o prošlim transakcijama i drugim događajima na način koji je najupotrebljiviji za korisnike pri donošenju ekonomskih odluka.

Načelo pojedinačnog procenjivanja podrazumeva da eventualna grupna procenjivanja različitih bilansnih pozicija Društva (na

primer, imovine ili obaveza), radi racionalizacije, proističu iz njihovog pojedinačnog procenjivanja.

PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS i MSFI i računovodstvenim propisima važećim u Republici

Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u

finansijskim izveštajima i napomenama uz finansijske izveštaje.

Detaljniji prikaz korišćenih računovodstvenih procena dat e u Napomeni 4.

Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata valutne klauzule

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog ekonomskog okruženja u kome

Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama RSD, koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu

Društva.

Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na dan bilansa stanja preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost

primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije važećim na taj dan. Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja

tokom godine preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećim na dan

poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaćanja i preračunom

transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi.

Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraživanja i obaveza, nastali primenom ugovorenog kursa,

takođe se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda.

Zvanični srednji kursevi Narodne banke Srbije, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2016. i

2015. godine u funkcionalnu valutu, za pojedine strane valute su: U dinarima

Valuta 2016. 2015. EUR 123,4723 121,6261

USD 117,1353 111,2468 4.3. Zavisna društva

Matično pravno lice ima kontrolu nad zavisnim pravnim licem ukoliko ispunjava sva tri sledeća uslova:

1. Ima moć nad entitetomu koji je investiralo:

2. Izloženo je varijabilnim prinosima ili ima prava na varijabilne prinose po osnovu svog učešća u entitetuu koji je

investiralo; i

3. Poseduje sposobnost da koristi svoju moć nad entitetom u koji je investiralo kako bi uticalo na iznos prinosa za investitora

Zavisna društva se konsoliduju od dana kada se kontrola prenese na matično društvo, a sa konsolidacijom se prestaje od dana kada

pomenuta kontrola prestane.

Računovodstveni metod nabavne vrednosti (Purchase method) je metod koji se primenjuje kako bi se računovodstveno obuhvatilo

sticanje zavisnog društva od strane matičnog društva.

Trošak preuzimanja društva se odmerava kao fer vrednost datih sredstava, emitovanih instrumenata vlasničkog kapitala ili obaveza

nastalih ili preuzetih na dan preuzimanja. Sredstva koja se steknu sticanjem društva, a koja se mogu pojedinačno identifikovati kao i stvarne i

potencijalne preuzete obaveze, inicijalno se procenjuju prema fer vrednosti na dan sticanja, bez obzira na visinu interesa koji nije pod

kontrolom. 4.4. Pridružena društva

Pridružena društva su oni pravni subjekti u kojima matično društvo ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisno društvo, niti učešće u

zajedničkom ulaganju.

Značajan uticaj podrazumeva moć učestvovanja u donošenju finansijskih i poslovnih odluka društva u koje je ulaganje izvršeno,

ali ne i kontrole ili zajedničke kontole nad tim politikama.

Ulaganja u pridružena društva se računovodstveno obuhvataju po računovodstvenom metodu udela (Equity method).

Prema metodu udela, investicija u pridruženo društvo prvo se priznaje po nabavnoj vrednosti (u visini investicije), a zatim se nakon

datuma sticanja, knjigovodstvena vrednost povećava ili smanjuje da bi se priznao investitorov udeo u dobitku ili gubitku entiteta u koji je

investirano. Investitorov udeo u dobitku ili gubitku entiteta u koji je investirano priznaje se u dobitku ili gubitku investitora. Raspodele dobiti

primljene od entiteta u koji je investirano umanjuju knjigovodstvenu vrednost investicije. Takođe može biti neophodno korigovanje

knjigovodstvene vrednosti investicije zbog promena proporcionalnog udela investitora u entitetu u koji je investirano, a koje proizilazi iz

promena u kapitalu entiteta u koji je investirano koje nisu priznate u dobitku ili gubitku tog entiteta. U takve promene spadaju promene koje

su posledica revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme i razlika u deviznim kursevima. Investitorov udeo u tim promenama priznaje se

direktno u kapitalu investitora.

Investitor prekida da koristi metod udela od datuma kada prestane da ima značajan uticaj nad pridruženim entitetom i da od tog

datuma računovodstveno obuhvata investiciju u skladu sa MRS 39, pod uslovom da pridruženi entitet ne postane zavisni entitet ili zajednički

poduhvat u skladu sa MRS 31.

Knjigovodstvenom vrednošću investicije na datum kada ona prestane da bude pridruženi entitet smatra njenu nabavnu vrednost

pri njenom početnom odmeravanju kao finansijsko sredstvo u skladu sa MRS 39.

Ako je udeo investitora u gubicima pridruženog društva jednak ili veći od njegovog učešća u pridruženom društvu, investitor

prestaje da priznaje svoj udeo u daljim gubicima. Nakon što se učešće investitora svede na nulu, vrši se rezervisanje za eventualne dalje

gubitke i obaveza se priznaje samo do iznosa za koji investitor snosi pravnu ili konstruktivnu obavezu ili je izvršio plaćanje u korist

pridruženog društva. Ako pridruženo društvo kasnije posluje sa dobitkom, investitor ponovo počinje da priznaje svoj udeo u toj dobiti samo

nakon što se njegov udeo u dobiti izjednači sa udelom u gubitku koji ranije nije bio priznat.

4.5. Zajednički kontrolisana društva

Zajednički kontrolisano društvo je zajednički poduhvat koji podrazumeva osnivanje društva u kom svaki od učesnika u

zajedničkom poduhvatu ima svoje učešće. Zajednički kontrolisano društvo posluje na isti način kao i druga društva, osim što se ugovornim

aranžmanom između učesnika u zajedničkom poduhvatu uspostavlja zajednička kontrola nad ekonomskom aktivnošću novoosnovanog

društva.

Zajednički kontrolisano društvo kontroliše imovinu zajedničkog poduhvata, preuzima obaveze i snosi rashode i zarađuje prihode.

Ono može zaključivati ugovore u svoje vlastito ime i pribavljati finansijska sredstava za potrebe aktivnosti zajedničkog poduhvata. Svaki

učesnik ima pravo na udeo u dobiti zajednički kontrolisanog društva, iako neka zajednički kontrolisana društva takođe podrazumevaju

deljenje samih proizvoda zajedničkog poduhvata.

Učesnik u zajedničkom poduhvatu priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom društvu, korišćenjem metoda udela (equity

metod).

4.6. Goodwill

Goodwill predstavlja višak troška pri sticanju društva u odnosu na fer vrednost učešća u neto imovini stečenog društva, na dan

sticanja. Početno se priznaje po nabavnoj vrednosti, koja predstavlja iznos za koji trošak poslovne kombinacije premašuje učešće sticaoca u

neto fer vrednosti prepoznatljive imovine, obaveza i potencijalnih obaveza.

Goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji predstavlja plaćanje koje je izvršio sticalac, očekujući buduće ekonomske koristi od

sredstava koja se ne mogu pojedinačno prepoznati i odvojeno priznati.

Svaki višak stečenog učešća u neto imovini iznad troška sticanja priznaje se odmah kao prihod perioda.

Posle početnog priznavanja, sticalac vrednuje goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji po nabavnoj vrednosti/ceni koštanja,

umanjenoj za sve akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti.

Goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji se ne amortizuje. Umesto toga, sticalac ga testira radi utvrđivanja potencijalnog

umanjenja vrednosti jednom godišnje ili češće ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju na to da je moglo doći do umanjenja vrednosti,

u skladu sa MRS 36 „Umanjenje vrednosti imovine“.

4.7. Poslovni prihodi

Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da

je sa tim danom nastao dužničko - poverilački odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade

ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika između poštene vrednosti i

nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate.

Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi:

/a/ Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva;

/b/ rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim

proizvodima i robom;

/c/ kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri;

/d/ kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i

/e/ kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere.

Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.

4.8. Poslovni rashodi

Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; smanjenje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i

nedovršenih usluga; troškovi materijala; troškovi goriva i energije; troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi proizvodnih

usluga; troškovi amortizacije; troškovi dugoročnih rezervisanja; nematerijalni troškovi, umanjeni za prihode od aktiviranja učinaka i robe i

povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga.

Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su:

/a/ rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava

ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri;

/b/ rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo uzročnosti);

/c/ kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a povezanost sa prihodom može da se ustanovi u

širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije;

/d/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne

ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo;

/e/ rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva.

Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrđuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrđene

razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadržanih u vrednosti prodate robe na veliko.

Nabavna vrednost prodate robe na malo utvrđuje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznos utvrđene razlike u

ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadržanih u vrednosti prodate robe na malo.

4.9. Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje čine deo

nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva. Drugi troškovi pozajmljivanja se priznaju kao rashod.

4.10. Finansijski prihodi i rashodi

Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima

; prihode i rashode od kamata – od trećih lica (nezavisno od toga da li su dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze

na dan bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika i efekata valutne klauzule – prema trećim licima; i ostale finansijske prihode i

rashode.

Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu.

4.11. Dobici i gubici

Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju prodaje stalne imovine po

vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju

kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene

vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti.

Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja

neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu

primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine).

4.12. Operativni lizing

Operativni (poslovni) lizing je lizing odnosno zakup sredstava kod kojeg su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod

zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca.

Kod poslovnog lizinga, plaćanja lizinga se priznaju kao rashod, po pravolinijskoj osnovi tokom trajanja lizinga, osim ako neki

druga sistematska osnova nije primerenija za predstavljanje vremenske strukture koristi za korisnika.

4.13. Finansijski lizing

Finansijski lizing je lizing kojim se prenose suštinski svi rizici i koristi koji su povezani sa vlasništvom nad nekim sredstvom. Po

isteku perioda lizinga pravo svojine se može, ali ne mora preneti.

Korisnici lizinga priznaju finansijski lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja, u iznosima koji su na početku

trajanja lizinga jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet lizinga, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, ako je ona

niža. Prilikom izračunavanja minimalnih plaćanja za lizing, diskontna stopa je kamatna stopa sadržana u lizingu, ako se ona može utvrditi, a

ako se ne može utvrditi, koristi se inkrementalna kamatna stopa na zaduživanje. Svi inicijalni direktni troškovi korisnika lizinga dodaju se

iznosu koji je priznat kao sredstvo.

Minimalna plaćanja lizinga treba podeliti između finansijskog troška i smanjenja neizmirene obaveze. Finansijski trošak treba

alocirati na sve periode tokom trajanja lizinga, tako da se ostvaruje konstantna periodična kamatna stopa na preostali saldo obaveze.

Finansijski lizing uzrokuje povećanje troškova amortizacije za sredstva koja se amortizuju, kao i finansijske rashode u svakom

obračunskom periodu. Politika amortizacije sredstava koja su predmet lizinga i koja se amortizuju treba da bude u skladu sa politikom

amortizacije sredstava koja su u vlasništvu, a priznata amortizacija se izračunava u skladu sa MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i

MRS 38 „Nematerijalna imovina“. Ukoliko nije sasvim izvesno da će korisnik lizinga steći pravo vlasništva nad sredstvom koje je predmet

lizinga do kraja trajanja lizinga, to sredstvo se u potpunosti amortizuje u kraćem periodu od: trajanja lizinga ili veka trajanja.

4.14. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizičkog sadržaja:

- koje služi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi u administrativne svrhe;

- koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih događaja; i

- od kojeg se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi.

Nematerijalna ulaganja čine: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i slična prava; ostala nematerijalna ulaganja;

nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja.

Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve

zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja proizvedenih u

sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje.

Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja nematerijalne imovine u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u

nabavnu vrednost.

Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za

ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko

takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove

knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane

revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena ili

su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda.

Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši

se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u

slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je

primenjen alternativni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, a knjigovodstvena vrednost ove imovine se povećava do nadoknadive

vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je

verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada

ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 38 – „Nematerijalna imovina“, (paragraf 21).

Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.

Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe

i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i

iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

4.15. Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva:

- koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe;

- za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda;

Društvo priznaje nabavnu vrednost/cenu koštanja neke nekretnine, postojenja i opreme kao sredstvo ako, i samo ako:

• je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom prilivati u Društvo, i

• se nabavna vrednost /cena koštanja tog sredstva može pouzdano odmeriti, odnosno na dan sticanja/izgradnje nabavna vrednost

/cena koštanja je veća od 3.000,00 dinara.

Alat i sitan inventar koji zadovoljavaju uslove iz stava 1. priznaju se kao oprema, a ako ne zadovoljavaju navedene uslove

iskazuju se kao zalihe.

Rezervni delovi koji ne zadovoljavaju navedene uslove, prilikom ugradnje, iskazuju se kao trošak poslovanja.

Ulaganja koja imaju karakter tekućeg održavanja nekretnina, postrojenja i opreme predstavljaju rashod perioda u kome su nastala.

Zemljište i objekti su zasebna sredstva i zasebno se evidentiraju, čak i u slučaju kada su zajedno stečeni.

Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti.

Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u

stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući

indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje.

Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja sredstva u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u nabavnu

vrednost kupljenog sredstva.

Nakon što se priznaju kao sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema, iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja

umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko

takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove

knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane

revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena ili

su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda.

Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se

procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u

slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve

ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednost se povećava do

nadoknadive vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznate nekretnine, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako

je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva i da se nabavna

vrednost/cena koštanja naknadnog izdatka može pouzdano utvrditii.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove zamene nekih delova tih stavki, u

momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 16 – „Nekretnine, postrojenja i oprema“, (paragraf 7).

Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.

Ne vrši se amortizacija zemljišta.

Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz

upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i

iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

4.16. Amortizacija

Obračun amortizacije vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu.

Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom primenom stopa koje se utvrđuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe

sredstava.

Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost i iznos

obezvređenja.

Preostala vrednost je neto iznos koji društvo očekuje da će dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po

odbitku očekivanih troškova otuđenja.

Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodično i ako su očekivanja zasnovana na novim procenama

značajno različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije za tekući i budući period se koriguju.

Metod obračuna amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodično i ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom

obrascu trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odražava taj izmenjeni način. Kada je takva promena metoda

obračuna amortizacije neophodna, onda se ona računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene, a obračunati troškovi

amortizacije za tekući i budući period se koriguju.

Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina, postrojenja i opreme, date su u sledećem pregledu: 2016. 2015.

Građevinski objekti 2-5 2-5 Pogonska oprema 3,33-33,33 3,33-33,33 Kancelarijska oprema 10-25 10-25 Rashladna oprema 10-33,33 10-33,33 Računari i pripadajuća oprema 14,29-33,33 14,29-33,33 Putnička vozila 7-15 7-15 Teretna vozila 7-15 7-15 Ostala sredstva 3-33,33 3-33,33

Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su sledeće:

Nematerijalna ulaganja 2016. 2015. licence 10 10 softver i ostala prava 10-20 10-20

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu

razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima.

4.17. Umanjenje vrednosti imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, rukovodstvo Društva proverava na svaki dan bilansa stanja da li postoje

indikatori gubitka vrednosti imovine. U slučaju da takvi indikatori postoje, Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost imovine.

Nadoknadivi iznos određen je kao viši od neto prodajne cene i upotrebne vrednosti. Neto prodajna cena je iznos koji se može

dobiti prilikom prodaje imovine u transakciji između dve voljne nezavisne strane, umanjena za troškove prodaje, dok vrednost u upotrebi

predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih novčanih tokova za koje se očekuje da će nastati iz kontinuirane upotrebe imovine kroz

njen ekonomski vek trajanja te prodaje na kraju veka trajanja. Nadoknadivi iznos se procenjuje za svako zasebno sredstvo ili, ako to nije

moguće, za jedinicu koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada. Gde knjigovodstveni iznos prelazi taj procenjeni nadoknadivi iznos, vrednost

imovine je umanjena do njenog nadoknadivog iznosa. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS

36 „Umanjenje vrednosti imovine“.

Goodwill se testira na umanjenje vrednosti jednom godišnje ili češće ukoliko događaji ili promene okolnosti ukazuju da bi neto

knjigovodstvena vrednost mogla biti umanjena.

4.18. Zalihe

Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine svi troškovi nabavke za dovođenje zaliha na

njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo

može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati

nabavci. Popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri utvrđivanju troškova nabavke.

Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosečne ponderisane cene .

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža.

Cenu koštanja čine svi troškovi konverzije i drugi nastali troškovi neophodni za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje,

odnosno:

- troškovi direktnog rada;

- troškovi direktnog materijala i

- indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi.

U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, već predstavljaju rashod perioda:

- neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje;

- troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje;

- režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje; i

- troškovi prodaje.

Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost, umanjenu za procenjene troškove prodaje i procenjene

troškove dovršenja (kod nedovršene proizvodnje). Ukoliko je neto prodajna vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda niža

od njihove cene koštanja, vrši se delimičan otpis do neto prodajne vrednosti.

Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha u slučajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na

njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe i zalihe koje po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju.

Zalihe usluga čine direktni troškovi i indirektni troškovi nastali u vezi sa pružanjem usluga. Direktni troškovi usluga su direktni

troškovi rada osoblja koje direktno učestvuje u pružanju usluga, direktni troškovi materijala i ostali direktni troškovi, kao što je angažovanje

spoljnih eksperata i slično. Indirektni troškovi usluga su troškovi pomoćnog materijala, energije utrošene za pružanje usluge, amortizacija i

održavanje opreme koja se koristi prilikom pružanja usluge i sl.

Zalihe robe u maloprodaji iskazuju se po prodajnoj ceni u toku godine. Na kraju obračunskog perioda vrši se svođenje vrednosti

zaliha na nabavnu vrednost putem alokacije realizovane razlike u ceni i poreza na dodatu vrednost, obračunatih na prosečnoj osnovi, na

vrednost zaliha u stanju na kraju godine i nabavnu vrednost prodate robe.

4.19. Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

Društvo odmerava stalnu imovinu (ili grupu za otuđenje) klasifikovanu kao imovina koje se drži za prodaju, po nižem od sledeća

dva iznosa: po knjigovodstvenoj vrednosti. 4.20. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti uključuju finansijska sredstva i obaveze koje se evidentiraju u bilansu stanja Društva, počevši od

momenta kada Društvo ugovornim obavezama postane vezano za finansijski instrument, a zaključno sa gubitkom kontrole nad pravima koja

proizilaze iz finansijskog sredstva (realizacijom, isticanjem, ustupanjem itd.), to jest sa izmirenjem, ukidanjem ili isticanjem finansijske

obaveze.

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili

finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog

sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Društva od momenta kada je Društvo

ugovornim odredbama vezano za instrument.

Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su

finansijska sredstva pribavljena.

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Društvo izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima.

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obaveza plaćanja predviđena ugovorom ukinuta ili istekla.

Finansijski instrumenti u skladu sa MRS 39 – Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje, obuhvataju sledeće kategorije

finansijskih instrumenata:

(a) Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) Investicije koje se drže do dospeća;

(c) Krediti (zajmovi) i potraživanja;

(d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju;

4.20.1. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha

U ovu kategoriju spadaju finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza čije se promene fer vrednosti evidentiranju kroz prihode ili

rashode u bilansu uspeha. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza klasifikovana u ovu kategoriju treba da ispune bilo koji od sledećih

uslova:

(a) klasifikovano je kao ono koje se drži radi trgovanja. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se klasifikuje kao ono koje se drži radi

trgovanja ako je:

/i/ stečeno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti;

/ii/ deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji dokaz o nedavnom

aktuelnom modelu kratkoročnog ostvarenja dobiti; ili

/iii/ derivat (osim derivata koji je instrument hedžinga).

(b) posle početnog priznanja naznačen je od strane Društva po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet može vršiti ovo naznačavanje samo

kada to rezultira pouzdanijim i relevantnijim informacijama, budući da se

/i/ eliminiše ili u značajnoj meri otklanja nedoslednost odmeravanja ili priznavanja koja bi inače nastala usled odmeravanja

sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po različitim osnovama; ili

/ii/ grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse se procenjuju na osnovu fer

vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijom upravljanja rizikom ili investiranja, i informacije o grupi se interno sačinjavaju prema toj

osnovi za ključne rukovodioce Društva (kao što je definisano u MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana, na primer za upravni odbor ili

generalnog direktora Društva.

4.20.2. Investicije koje se drže do dospeća

Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja

Društvo definitivno namerava i može da drži do dospeća, osim:

(a) onih koje Društvo nakon početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) onih koje Društvo naznači kao raspoložive za prodaju; i

(c) onih koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja.

Društvo ne klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća ako je Društo, tokom tekuće finansijske godine

ili tokom dve prethodne finansijske godine prodalo ili reklasifikovalo više od beznačajnog iznosa investicija koje se drže do dospeća pre

njihovog dospeća (više nego beznačajan iznos u odnosu na ukupni iznos investicija koje se drže do dospeća), osim prodaja ili reklasifikacija

koje:

(i) su toliko blizu dospeća ili datuma poziva na plaćanje finansijskog sredstva (na primer manje od tri meseca pre dospeća) da

promene tržišne kamatne stope ne bi imale značajan uticaj na fer vrednost finansijskog sredstva;

(ii) se dešavaju pošto je Društvo suštinski sakupilo prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva kroz planski raspoređena plaćanja ili

avanse; ili

(iii) se mogu pripisati izolovanom događaju koji je van kontrole Društva, koji se ne ponavlja i koje Društvo nije moglo sa

sigurnošću predvideti.

4.20.3.Krediti (zajmovi) i potraživanja

Zajmovi (krediti) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na

aktivnom tržištu osim:

(a) sredstva koja Društvo namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kao sredstva koja se drže radi

trgovanja i ona koja Društvo posle početnog priznavanja naznači po fer vrednosti kroz bilans uspeha;

(b) ona koja Društvo posle početnog priznavanja naznači kao raspoloživa za prodaju; ili

(c) ona za koja imalac ne može u značajnoj meri povratiti svoju celokupnu početnu investiciju, osim ako to nije zbog pogoršanja kredita, i

koja će biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

Učešće stečeno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraživanja (na primer učešće u zajedničkom fondu ili sličnim

fondovima) nije zajam (kredit) ili potraživanje.

4.20.4. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i

nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraživanja (b) investicije koje se drže do dospeća ili (c) finansijska sredstva naznačena po fer

vrednosti kroz bilans uspeha.

4.21. Kratkoročna potraživanja i plasmani

Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i

inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga.

Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća, odnosno prodaje do

godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa.

Kratkoročna potraživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti,

vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do

datuma naplate potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan

bilansa preračunavaju se prema važećem srednjem kursu NBS, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda.

Kratkoročni finansijski plasmani koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajući u obzir nameru

Društava da ih drže do dospeća.

Ukoliko postoji verovatnoća da Društvo neće biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim

uslovima za date kredite, potraživanja ili ulaganja koja se drže do dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak

zbog obezvređivanja ili nenaplaćenih potraživanja.

Otpis kratkoročnih potaživanja i plasmana kod kojih postoji verovatnoća nenaplativnosti vrši se indirektnim otpisivanjem, dok se u

slučajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana, otpis, u celini ili delimično, vrši direktnim otpisivanjem.

Predlog potraživanja koja se indirektno koriguju na teret rashoda tokom godine utvrđuje na kraju godine Komisija za popis obaveza

i potraživanja. Kriterijumi za indirektan otpis potraživanja su:

nelikvidnost dužnika duže od 90 dana

pokrenut stečaj dužnika

ostalo po nalazu komisija

4.22. Gotovinski instrumenti i gotovina

Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visoko likvidna sredstva sa

prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od

promene vrednosti.

4.23. Obaveze

Obaveza je rezultat prošlih transakcija ili događaja, čije izmirenje obično podrazumeva odricanje od ekonomskih koristi (resursa)

Društva da bi se zadovoljio zahtev druge strane.

Shodno relevantnim odredbama Okvira, obaveza se priznaje u bilansu stanja:

kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi imati za rezultat izmirenje sadašnje obaveze i

kada iznos za izmirenje može pouzdano da se odmeri.

Pored navedenog, pri priznavanju se uvažava načelo opreznosti, pod kojim se podrazumeva uključivanje opreza pri

procenjivanju, tako da imovina i prihodi nisu precenjeni, a obaveze ili troškovi potcenjeni. Međutim, načelo opreznosti ne treba da rezultira

stvaranjem skrivenih rezervi (na primer, kao posledica namerno precenjenih obaveza ili troškova), obzirom da u tom slučaju finansijski

izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani.

Obavezama se smatraju: dugoročne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima; dugoročni krediti i zajmovi u

zemlji i inostranstvu, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti, obaveze po osnovu finansijskog lizinga i ostale dugoročne obaveze),

kratkoročne finansijske obaveze (kratkoročni krediti i zajmovi od povezanih pravnih lica, kratkoročni kreditii zajmovi u zemlji i inostranstvu,

deo dugoročnih kredita i zajmova, kao i drugih obaveza koje dospevaju do jedne godine i ostale kratkoročne finansijske obaveze),

kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoročne obaveze.

Kratkoročnim obavezama se smatraju obaveze za koje se očekuje da će biti izmirene u roku do godinu dana od datuma

bilansa stanja, uključujući i deo dugoročnih obaveza koje ispunjavaju navedeni uslov, dok se dugoročnim obavezama smatraju obaveze čije se

izmirenje očekuje u duţem roku.

Za obaveze iskazane u stranoj valuti, kao i obaveze sa valutnom klauzulom se vrši preračunavanje u funkcionalnu valutu po

srednjem kursu vaţećem na dan transakcije. Promene kursa do datuma izmirenja iskazuju se kao pozitivne (negativne) kursne razlike.

Obaveze u stranoj valuti se na datum bilansa stanja preračunavaju prema važećem kursu, a kursne razlike se priznaju kao prihodi ili rashodi

perioda.

4.24. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i kada je

verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanja za otpremnine se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva primenom diskontne stope koja

odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene.

Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni rukovodstva Društva u pogledu izdataka

koji će nastati da se takve obaveze izmire.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima, ali se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje,

osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima već ih obelodanjuje u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je

priliv ekonomskih koristi verovatan.

4.25. Naknade zaposlenima

4.25.1 Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje doprinose raznim državnim

fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju

primenom zakonom propisanih stopa. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i

da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima

nakon odlaska u penziju isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fonda Republike Srbije. Doprinosi na teret zaposlenih i na

teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu na koji se odnose.

4.25.2.Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada

U skladu sa Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i Pojedinačnim opštim aktom

o radu, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 2 mesečne bruto zarade koju je zaposleni ostvario u

mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, koje pri tom ne mogu biti manje od 2 mesečne prosečne bruto zarade isplaćene

u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.

Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina izvršeno je korišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih

očekivanih isplata, na osnovu obračuna aktuara.

4.25.3. Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u

potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje

da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada

se odsustvo iskoristi.

4.25.4. Učešće u dobiti zaposlenih

Društvo priznaje obaveze i trošak za učešće u dobiti zaposlenih u skladu sa Odlukom Odbora direktora ili drugom odlukom

rukovodstva Društva.

4.26. Porez na dobitak

4.26.1.Tekući porez

Poreski rashod perioda predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica

(„Sl. glasnik RS“ br. 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013 i 68/2014 - dr. Zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15).

Porez na dobit obračunat je po stopi od 15% na poresku osnovicu koja je prikazana u poreskom bilansu, nakon umanjenja za iskorišćene

poreske kredite. Oporeziva osnovica uključuje dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u skladu sa poreskim propisima Republike

Srbije.

Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10

godina. Gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

4.26.2. Odloženi porez

Odloženi porez na dobitak se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove

knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na dan bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene

poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za

efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do nivoa do kojeg je verovatno da će postojati budući

oporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

4.27. Zarada po akciji

Društvo izračunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem neto dobiti koja

pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Društva, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda.

4.28. Raspodela dividendi

Distribucija dividendi akcionarima Društva se u finansijskim izveštajima Društva priznaje kao obaveza u periodu u kojem su

akcionari Društva odobrili dividende.

Ako su dividende objavljene posle datuma bilansa stanja, ali pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje, ove

dividende se ne priznaju kao obaveza na datum bilansa stanja, jer ne ispunjavaju kriterijum sadašnje obaveze prema MRS 37 „Rezervisanja,

potencijalne obaveze i potencijalna imovina“. Takve dividende se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, u skladu sa MRS 1

„Prezentacija finansijskih izveštaja“.

4.29. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima

Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima mogućnost kontrolisanja

drugog pravnog lica ili vrši značajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 „Obelodanjivanje odnosa

sa povezanim licima“.

Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja

potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se

obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje.

4.30. Informacije o segmentima

Poslovni segment predstavlja deo imovine i poslovnih aktivnosti koje obezbeđuju proizvode ili usluge koje podležu rizicima i

koristima različitim od onih u nekim drugim poslovnim segmentima. Geografski segment obezbeđuje proizvode ili usluge unutar određenog

privrednog okruženja koji podležu rizicima i koristima različitim od onih segmenata koji posluju u nekim drugim privrednim okruženjima.

Ključevi za alokaciju zajedničkih troškova su određeni na bazi najboljih procena rukovodstva Društva.

4.31. Pravična (fer) vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne

informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog

iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne

informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.

Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti

realizovana vrši ispravku vrednosti.

4.32. Državna davanja

Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa Društvu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti

ili budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti Društva. Ona isključuju one oblike državne pomoći koji se ne mogu u razumnoj meri

vrednosno iskazati kao i transakcije sa državom koje se ne mogu razlikovati od uobičajenih poslovnih transakcija Društva. Državna davanja

se priznaju kada postoji opravdano uverenje da će se Društvo pridržavati uslova povezanih sa davanjima i da će davanje biti primljeno.

Državno davanje se priznaje kao prihod tokom perioda neophodnih za sučeljavanje, na sistematskoj osnovi, sa povezanim

troškovima koje treba pokriti iz tog prihoda.

Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svrhu pružanja direktne finansijske podrške

Društvu sa kojom nisu povezani budući troškovi se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima.

Državna davanja povezana sa sredstvima, uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti, iskazuju se u bilansu stanja ili kao

odloženi prihod po osnovu davanja, ili oduzimanjem iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredstva.

5. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH PROCENA

Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu primenjenim okvirom za izveštavanje zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih

mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda u toku

izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim informacijama raspoloživim na dan

sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o

vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može

da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način.

Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera. Revidirane računovodstvene

procene se prikazuju za period u kojem su revidirane, u slučaju da procena ima uticaj samo na dati period, ili za period u kojem su revidirane i

za buduće periode, u slučaju da revidiranje utiče na tekući i na buduće periode.

Informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u

finansijskim izveštajima Društva, date su u daljem tekstu.

5.1. Koristan vek trajanja nekretnina, postrojenja i opreme i stope amortizacije Određivanje korisnog veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao

i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog

korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su

predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja

5.2. Obezvređenje vrednost nefinansijske imovine Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Društva analizira vrednosti po kojima su prikazane nekretnine, postrojenja i oprema Društva.

Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja.

Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog

sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

5.3. Obezvređenje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja Društvo obračunava obezvređenje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka koji nastaju, jer kupci nisu u

mogućnosti da izvrše tražena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa gubitka od obezvređivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se

oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene vezane za

buduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja su naplaćena može da se razlikuje od

procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja.

5.4. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Društvo je uključeno u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na pitanja

koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje verovatnoću negativnih ishoda

ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon

razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju

potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se

formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može

promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija.

Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća

odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

5.5. Odložena poreska sredstva Odložena poreska sredstva priznata su kao rezultat razlike u stpama amortizacije za raunovodstvene i poreske svrhe;

poreskog kredita iz ranijih godina; poreskog gubitka iz ranijih godina. Značajna procena odloženih sredstava od strane rukovodstva Društva je

neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koje se mogu priznati, na osnovu perioda i visine budućih oporezivih dobitaka

i strategije planiranja poreske strategije.

5.6. Fer vrednost Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o fer vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne

informacije i kada se fer vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva,

kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive pošto zvanične tržišne informacije nisu u

svakom trenutku raspoložive. I pored navedenog, ova problematika u Društvu nije zanemarena, već rukovodstvo vrši kontinuirane procene,

uvažavajući rizike, i kada se proceni da je nadoknadiva (fer ili upotrebna) vrednost sredstava u poslovnim knjigama Društva precenjena, vrši

se ispravka vrednosti.

5.7. Naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa i druge naknade predviđene zakonom i internim aktima Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova

utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i

budućih povećanja naknade po odlasku u penziju. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.

6. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to:

- kreditni rizik,

- tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta, rizik od promene kamatnih stopa i rizik od promene cena) i

- rizik likvidnosti.

Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje

Društvu u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta.

Upravljanje rizicima definisano je računovodstvenim politikama Društva na osnovu Pravilnika o osnovama sistema interne kontrole i

upravljanje rizikom.

6.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik da će jedna strana u finansijskom instrumentu, neispunjenjem svoje obaveze, prouzrokovati finansijski

gubitak druge strane.

Kreditni rizik nastaje kod gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, potraživanja

od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza.

Potraživanja od kupaca Maksimalna izloženost Društva po osnovu kreditnog rizika za potraživanja od kupaca po geografskim regionima data je u

sledećoj tabeli:

U hiljadama RSD 2016. 2015.

Kupci u zemlji 31.493 40.137 Kupci u inostranstvu 512 512 Ukupno 32.005 40.649

Potraživanja od kupaca su prosečno naplativa u roku od 45 dana (u 2015. godini 45 dana).

Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca Starosna struktura potraživanja od kupaca data je u narednoj tabeli:

Bruto

Ispravka

vrednosti

Bruto

Ispravka

vrednosti

U hiljadama RSD 2016. 2016. 2015. 2015.

Nedospela potraživanja 5.773 - 30.923 - Docnja od 0 do 30 dana 12.542 - 5.341 - Docnja od 31 do 60 dana 8.869 - 3.028 - Docnja od 61 do 90 dana 3.534 - 48 - Docnja od 91 do 120 dana 506 - - - Docnja preko 120 dana 15.821 15.040 16.349 15.040 Ukupno 47.045 15.040 55.689 15.040

Obaveze prema dobavljačima

Obaveze prema dobavljačima na dan 31. decembar 2016. godine iskazane su u iznosu od 11.416 hiljada dinara (31. decembra 2015.

godine: 60.881 hiljada dinara). Dobavljači ne zaračunavaju zateznu kamatu na dospele obaveze, pri čemu Društvo dospele obaveze prema

dobavljačima, saglasno politici upravljanja finansijskim rizicima, izmiruje u ugovorenom roku. Prosečno vreme izmirenja obaveza prema

dobavljačima u toku 2016. godine iznosi 35 dana (u toku 2015. godine 35 dana).

6.2. Tržišni rizik

Rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena. Tržišni rizik se

sastoji od tri vrste rizika:

- valutnog rizika,

- rizika kamatne stope i

- drugih rizika od promene cene.

6.2.1. Rizik od promene kursa stranih valuta

Valutni rizik je rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog

kursa.

Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su označeni u stranoj valuti, to jest u valuti

koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni.

U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom riziku na dan 31. decembar 2016. godine:

Aktiva USD EUR Ukupno Gotovina i gotovinski ekvivalenti 350.00 1.236.64

Potraživanja 4.497.16 4.497.16 Ostala potraživanja 0.00 0.00 ukupno

Kratkoročne finansijske obaveze

758.978.56 758.978.56 Obaveze iz poslovanja 0.00 0.00 Dugoročne obaveze 928.771.00 928.771.00 Ukupno - 350.00 1.687.749.56 1.687.749.56 Neto devizna pozicija na dan

31. decembar 2016. 350.00 1.682.015.76 1.682.015.76

6.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled

promena tržišnih kamatnih stopa.

Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u bilansu stanja (na primer, krediti i

potraživanja i emitovani dužnički instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata koji nisu priznati u bilansu stanja (na primer, nekim

obavezama po kreditima).

Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore

finansiranja i refinansiranje, pre svega za dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju. Aktivnosti

upravljanja rizicima imaju za cilj da optimizuju neto rashod od kamata, uz uslov da su tržišne kamatne stope na nivou koji je u skladu sa

poslovnom strategijom Društva.

Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju perioda data je u tabeli:

31.12.2016. 31.12.2015. Finansijska sredstva

Nekamatonosna

Učešća u kapitalu 11.231 11.231 Dugoročni finansijski plasmani 299 711 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Potraživanja

Kratkoročni finansijski plasmani 1.717 1.717 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.898 13.61 17.145 26.720 Kamatonosna

Kratkoročni finansijski plasmani

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

17.145 26.720 Finansijske obaveze

Nekamatonosne

Obaveze prema dobavljačima 11.416 60.881 Ostale obaveze 22.089 17.862 33.505 78.743 Sa fiksnom kamatnom stopom

Dugoročni krediti u zemlji 197.954 148.819 Kratkoročni krediti u zemlji 10.436 0 208.390 148.819 Sa varijabilnom kamatnom stopom

Kratkoročni krediti u zemlji

Obaveze po osnovu finansijskog lizinga

241.895 227.562 6.2.3. Rizik od promene cena

Rizik od promene cena je rizik da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena

tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima

specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se

trguje na tržištu

Rizik od promene cena se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala.

6.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim izvorima finansiranja sa

stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da se sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru.

Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloživi za izmirenje obaveza u trenutku

njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim

za ispunjenje poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva.

Upravljanje likvidnošću je centralizovano na nivou Društva. Društvo svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji mu

obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze.

Društvo ne koristi finansijske derivate.

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra 2016.

godine:

Aktiva

Do

3 meseca

3 meseca

do 1 godine

1 do 5

godina

Preko 5

godina

Ukupno

RSD 000 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 3.898 3.898 Potraživanja 32.005 32.005 Ostala dugoročna i

kratkoročna potraživanja

1.217

299

1.516 Ukupno 35.903 1.217 299 37.419

Pasiva

Kratkoročne finansijske obaveze 27.781 65.932 93.713 Obaveze iz poslovanja 11.416 11.416 Dugoročne obaveze 122.493 122.493 Ostale obaveze 3.961 19.720 23.681 Ukupno 43.158 85.652 122.493 251.303

Ročna neusklađenost na dan 31.

decembar 2016.

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra 2015. godine:

Aktiva

Do

3 meseca

3 meseca

do 1 godine

1 do 5

godina

Preko 5

godina

Ukupno

RSD 000 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 13.061 13.061 Potraživanja 40.649 40.649 Ostala dugoročna i

kratkoročna potraživanja

1.383

711

2.094 Ukupno 53.710 1.383 711 55.804

Pasiva

Kratkoročne finansijske obaveze 33.365 26.701 60.066 Obaveze iz poslovanja 60.881 60.881 Dugoročne obaveze 88.753 88.753 Ostale obaveze 24.091 11.760 35.851 Ukupno 118.337 38.461 88.753 245.551

Ročna neusklađenost na dan

31. decembar 2015.

6.4. Upravljanje rizikom kapitala

Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj

budućnosti, kako bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta

zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala.

Tokom 2016 godine, strategija Društva, koja je nepromenjena u odnosu na 2015. godinu bila je da se održava koeficijent zaduženosti u

rasponu od 24,87 % do 33,41% 2Koeficijent zaduženosti na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine bio je sledeći:

2016. 2015.

Obaveze po osnovu kredita i lizinga 208.390 148.819 Minus: Gotovinski ekvivalenti i gotovina 3.898 13.061

Neto dugovanje* 204.492 135.758 Sopstveni kapital 407.423 410.087

Kapital – ukupno** 611.915 545.845

Koeficijent zaduženosti 33.41 % 24.87%

* Neto dugovanje se dobija kada se ukupne obaveze po kreditima i lizingu (uključujući kratkoročne i dugoročne, kao što je prikazano u

bilansu stanja) umanje za gotovinske ekvivalente i gotovinu.

** Ukupan kapital se dobija kao zbir kapitala iskazanog u bilansu stanja i neto dugovanja.

6.5. Pravična (fer) vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne

informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog

iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne

informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.

Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti

realizovana vrši ispravku vrednosti.

Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja, nakon umanjenja za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja,

kao i nominalna vrednost obaveza iz poslovanja, približno odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost obaveza po kreditima procenjuje

se diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopi koja je Društvu na raspolaganju za potrebe

sličnih finansijskih instrumenata. Ovako utvrđena fer vrednost ne odstupa značajnije od vrednosti po kojoj su iskazane obaveze po kreditima

u poslovnim knjigama Društva. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u

datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Sledeća tabela predstavlja sadašnju vrednost finansijskih sredstava i finansijskih obaveza i njihovu fer vrednost na dan 31. decembra

2016. godine i 31. decembra 2015. godine.

31.12.2016. 31.12.2015.

U hiljadama RSD

Knjigovodstvena

vrednost

Fer

vrednost

Knjigovodstvena

vrednost

Fer

vrednost

Finansijska sredstva:

Akcije domaćih preduzeća

Učešća u kapitalu ost. pravnih lica 11.231 11.231 11.231 11.231

Ostali dugoročni finansijski plasmani 299 299 711 711

Potraživanja 32.005 32.005 40.649 40.649

Kratkoročni finansijski plasmani 1.717 1.717 1.717 1.717

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 3.898 3.898 13.61 13.61

Ukupno 49.150 49.150 67.369 67.369

Finansijske obaveze:

Dugoročni krediti u zemiji 114.677 114.677 88.753 88.753

Obaveze po osnovu fin. lizinga

Kratkoročni krediti u zemiji 83.277 83.277 60.066 60.066 Kratkoročne pozajmice od povezanih

strana

Obaveze iz poslovanja 11.416 11.416 60.881 60.881

Ostale obaveze 22.089 22.089 17.680 17.680

Ukupno 231.459 231.459 227.380 227.380

U principu knjigovodstvena vrednost jednaka je sa fer vrednošću.

U gornjoj tabeli navedena je monentarna aktiva i monetarna pasiva. 7. BILANS USPEHA

7.1. PRIHODI OD PRODAJE ROBE 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Domaće tržište

Prihodi od prodaje robe matičnim i zavisnim pravnim licima

Prihodi od prodaje robe ostalim povezanim pravnim licima

Prihodi od prodaje robe 28.143 50.208 Svega

Inostrano tržište

Prihodi od prodaje robe matičnim i zavisnim pravnim licima

Prihodi od prodaje robe ostalim povezanim pravnim licima

Prihodi od prodaje robe 182 365 Svega

Ukupno 28.325 50.573

7.2. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Domaće tržište

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga matičnim i zavisnim pravnim licima

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 267.299 432.769 Svega

Inostrano tržište

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga matičnim i zavisnim pravnim licima

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 23.807 37.447 Svega

Ukupno 291.106 470.216

7.3. PRIHODI OD PREMIJA, SUBVENCIJA, DOTACIJA, DONACIJA I SL.

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa i povraćaja poreskih dažbina

Prihodi po osnovu uslovljenih donacija

Ukupno

7.4. DRUGI POSLOVNI PRIHODI 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od zakupnina 120 390 Prihodi od članarina

Prihodi od tantijema i licencnih naknada

Ostali poslovni prihodi

Ukupno 120 390

7.5. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Nabavna vrednost prodate robe na veliko 25.174 41.594 Nabavna vrednost prodate robe na malo

Nabavna vrednost nekretnina pribavljenih radi prodaje

Ukupno 25.174 41.594

7.6. PRIHODI OD AKTIVIRANJA UČINAKA I ROBE 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe

Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 61.064 81.363 Ukupno 61.064 81.363

7.7. POVEĆANJE/(SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Nedovršeni gotovi proizvodi na dan 31. decembra 2.933 1.599 Nedovršene usluge na dan 31. decembra

Gotovi proizvodi na dan 31. decembra 106.080 62.217 Minus:

Nedovršeni gotovi proizvodi na dan 01. januara 1.599 1.459 Nedovršene usluge na dan 01. januara

Gotovi proizvodi na dan 01. januara 62.217 53.149 Ukupno 45.197 9.208

7.8. TROŠKOVI MATERIJALA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Troškovi materijala za izradu 240.923 335.134 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 5.236 5.919 Troškovi rezervnih delova 813 1.504 Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara 37 108 Ukupno 247.009 342.665

7.9. TROŠKOVI GORIVA I ENERGIJE 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Troškovi električne energije 6.833 7.468 Troškovi gasa 1.041 1.077 Troškovi ostalog goriva 2.365 2.983 Troškovi ostale potrošene energije

Ukupno 10.239 11.528

7.10. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Troškovi zarada i naknada zarada 44.162 58.759 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 7.587 9.005 Troškovi naknada po ugovoru o delu 544 96 Troškovi naknada po autorskim ugovorima

Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima

Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora 100 52 Troškovi naknada direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora

Ostali lični rashodi i naknade 2.710 2.038 Ukupno 55.103 69.950

7.11. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Troškovi usluga na izradi učinaka 8.359 29.058 Troškovi transportnih usluga 951 1.473 Troškovi usluga održavanja 2.570 2.383 Troškovi zakupnina 3.066 7.874 Troškovi sajmova 97 157 Troškovi reklame i propagande 436 832 Troškovi istraživanja

Troškovi razvoja koji se ne kapitalizuju

Troškovi ostalih usluga 5.280 4.522 Ukupno 20.759 46.301

7.12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

Troškovi amortizacije u ukupnom iznosu od RSD 19.241 hiljada (u 2015. godini RSD 19.442 hiljada) odnose se na: amortizaciju

nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, u skladu sa politikom amortizacije opisanom u Napomeni 4.16.

7.13. TROŠKOVI DUGOROČNIH REZERVISANJA Troškovi dugoročnih rezervisanja odnose se na: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Troškove rezervisanja za garantni rok

Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava

Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite

Rezervisanja za troškove restrukturiranja

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 678 136 Ostala rezervisanja

Ukupno 678 136

7.14. NEMATERIJALNI TROŠKOVI 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Troškovi neproizvodnih usluga 4.577 4.567 Troškovi reprezentacije 921 2.513 Troškovi premija osiguranja 1746 1.778 Troškovi platnog prometa 726 971 Troškovi članarina 342 155 Troškovi poreza 2.434 2.336 Troškovi doprinosa

Ostali nematerijalni troškovi 1.363 1.665 Ukupno 12.109 13.985

7.15. FINANSIJSKI PRIHODI OD MATIČNIH I ZAVISNIH PRAVNIH LICA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica

Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica

Prihodi od učešća u dobiti pridruženih p.l. i zajedničkih poduhvata

Ostali finansijski prihodi 24 400 Ukupno 400

7.16. PRIHODI OD KAMATA (OD TREĆIH LICA) 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od kamata (od trećih lica) 9 38

7.17. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE I POZITIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Pozitivne kursne razlike (prema trećim licima) 160 552 Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule (prema trećim licima) 70 204 Ukupno 230 756

7.18. FINANSIJSKI RASHODI IZ ODNOSA SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA I OSTALI FINANSIJSKI RASHODI 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima

Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima

Rashodi od učešća u gubitku pridruženih p.l. i zajedničkih poduhvata

Ostali finansijski rashodi 1.930 2.280 Ukupno 1.930 2.280

7.19. RASHODI KAMATA (PREMA TREĆIM LICIMA) 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Rashodi od kamata (od trećih lica) 6.806 9.258

7.20. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE I NEGATIVNI EFEKTI VALUTNE KLAUZULE (PREMA TREĆIM LICIMA) 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Negativne kursne razlike (prema trećim licima) 751 1.012 Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule (prema trećim licima) 2.430 1.506 Ukupno 3.181 2.518

7.21. PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ

BILANS USPEHA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od

vrednosti raspoloživih za prodaju

Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana

Ukupno

7.22. RASHODI OD USKLAĐIVANJA VREDNOSTI OSTALE IMOVINE KOJA SE ISKAZUJE PO FER VREDNOSTI KROZ

BILANS USPEHA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti

raspoloživih za prodaju

Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 11.913 Ukupno 11.913

7.23. OSTALI PRIHODI 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Ostali prihodi

Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 1.103 Dobici od prodaje bioloških sredstava

Dobici od prodaje učešća i hartija od vrednosti

Dobici od prodaje materijala 148 186 Viškovi 4.831 5.502 Naplaćena otpisana potraživanja

Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika koji ne ispunjavaju uslove da se

iskažu u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata

Prihodi od smanjenja obaveza

Prihodi od ukidanja dugoročnih i kratkoročnih rezervisanja

Ostali nepomenuti prihodi 5.749 1.200 Svega

Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine

Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava

Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja

Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme

Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha

Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine

Svega

Ukupno 10.728 7.991

7.24. OSTALI RASHODI 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Ostali rashodi

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina,

postrojenja i opreme

252

Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 45 Gubici od prodaje materijala

Manjkovi 415 2.181 Rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika, koji ne ispunjavaju uslove da

se iskažu u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata

Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja

Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe 42

Ostali nepomenuti rashodi 1.765 2.534 Svega 2.222 5.012 Rashodi po osnovu obezvređenja imovine

Obezvređenje bioloških sredstava

Obezvređenje nematerijalnih sredstava

Obezvređenje nekretnina, postrojenja i opreme

Obezvređenje zaliha materijala i robe

Obezvređenje ostale imovine

Svega

Ukupno 2.222 5.012

7.25. NETO DOBITAK/(GUBITAK) POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA, EFEKTI/RASHODI PROMENE

RAČUNOVODSTVENE POLITIKE I ISPRAVKA GREŠAKA IZ RANIJIH PERIODA 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada

Dobitak poslovanja koje se obustavlja

Prihodi od efekata promene računovodstvenih politika

Prihodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne

Gubitak poslovanja koje se obustavlja

Rashodi po osnovu efekata promene računovodstvene politike

Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne

Ukupno

7.26. POREZ NA DOBITAK 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak/gubitak pre oporezivanja) 31.508 42.490 Neto kapitalni dobici (gubici)

Usklađivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu

Usklađivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansu 5.340 3.795 Oporeziva dobit/gubitak 36.848 46.285 Umanjenje za iznos gubitka iz ranijih godina

Kapitalni dobitak

Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka ranijih godina

Poreska osnovica 36.848 46.285 Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od rezidentnih obveznika

Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB) 36.848 46.285 Obračunati porez (15%) 5.527 6.943 Umanjenje obračunatog poreza po osnovu poreskih podsticaja i oslobađanja 3.869 4.860 POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP) 1.658 2.083 Odloženi poreski rashod perioda 5.515 23.900 Odloženi poreski prihod perioda

Obračun poreza na dobitak vrši se po stopi od 15% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni i kapitalni podbilans. Vrši se

usklađivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za gubitke ranijih godina. Obračunati porez se umanjuje za

poreska oslobođenja po osnovu poreskog kredita iz ranijih godina u iznosu od 3.869 hiljada dinara.

Odloženi rashodi su nastali kao razlika između obračunate poreske i računovodstvene amortizacije i ukidanja ostatka poreskog kredita iz

ranijih godina (iz 2006. god.) zbog gubitka prava na korišćenje u iznosu od 2.373 hiljade dinara

8. BILANS STANJA

8.1. NEMATERIJALNA IMOVINA

Ulaganja u

razvoj

Koncesije,

patenti, licence i

slična prava

Softver i

slična prava

Gudvil

Ostala nematerijalna

ulaganja

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Avansi za nematerijalnu

imovinu Ukupno Nabavna

vrednost

Stanje na

početku godine 215 1.846 2.061

Korekcija početnog stanja

Nove nabavke Prenos sa jednog oblika na drugi

Procena Otuđivanje i rashodovanje

Ostalo Stanje na kraju

godine 215 1.846 2.061

Ispravka

vrednosti

Stanje na

početku godine 132 326 458

Korekcija

početnog stanja

Amortizacija

2016. godine 21 342 363

Otuđivanje i

rashodovanje

Procena Obezvređenja Ostalo Stanje na kraju

godine 153 668 821

Neotpisana

vrednost

31.12.2016. 62

1.178

1.240 Neotpisana

vrednost

31.12.2015.

1.520

1.603 (1) Nematerijalna imovina ima ograničen koristan vek trajanja, i amortizacija se obračunava na osnovu procenjenog koristanog veka trajanja.

(2) Postojanje i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne imovine sa ograničenim pravom vlasništva i knjigovodstvenu vrednost nematerijalne

imovine nisu založene kao osiguranje obaveza.

8.2. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Zemljište

Građevinski

objekti

Postrojenja i

oprema

Investicione

nekretnine

Ostale

nekretnine, postrojenja

i oprema

Nekretnine,

postrojenja i oprema u

pripremi

Ulaganja na

tuđim

nekretninama, postrojenjima

i opremi Avansi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na početku

godine 42.601 333.430 231.876 22 78.462 686.391

Korekcija početnog stanja

Nove nabavke 156 2.694 306 3.156 Prenos sa jednog oblika na drugi

Procena Otuđivanje i

rashodovanje 458 84 542

Ostalo Stanje na kraju

godine 42.757 333.430 234.112 22 78.684 689.005

Ispravka vrednosti Stanje na početku

godine 136.825 110.695 22 247.542

Korekcija početnog

stanja

Amortizacija 2016. godine

8.358 10.520 18.878

Procena Otuđivanje i rashodovanje

370 370

Obezvređenja Ostalo Stanje na kraju

godine

145.183

120.845

22

266.050 Neotpisana vrednost

31.12.2016. 42.757 188.247 113.267

78.684

422.955 Neotpisana vrednost

31.12.2015. 42.601 196.605 121.181

78.462

438.849

Broj parcele 13184/7 Zrenjanin, zgrade broj 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11 do 10.10.2019. godine po Ugovoru o otvaranju kreditne linije ProCredit

Banke do 10.10.2019. godine iznos 800.000 EUR.

-Parcela broj 1402/1 Alibunar, zgrade broj 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11 ,12 po Ugovoru o dugoročnoj višenamenskoj liniji Hypo Alpe Adria Banka

a.d. Beograd. Od 600.000 EUR do 26.01.2018. godine.

-Parcela broj 1402/1 Alibunar, zgrade broj 13 po Ugovoru o dugoročnom kreditu Erste banka a.d. Novi Sad od 500.000 EUR do 01.06.2020.

godine.

8.3. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u (redovne ili preferencijalne) akcije i udele društava, banaka i

osiguravajućih društava.

Učešća u kapitalu su iskazana:

- prema metodi nabavne vrednosti, po kojoj investitor iskazuje svoje ulaganje po nabavnoj vrednosti. Investitor priznaje prihod

samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređene neto dobiti korisnika ulaganja, do koje dođe nakon dana kada ga je

investitor stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takve dobiti smatra se povraćajem investicija i iskazuje se kao

smanjenje nabavne vrednosti investicije.

- u skladu sa MRS 39, na način opisan u tački 2.2.

Učešća u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod:

% 2016. 2015.

učešća RSD hiljada RSD hiljada Zavisnih pravnih lica

AKVATEN DOM ZA STARA LICA 100 0 0 Banka …..

Ostali

Svega

Ostalih povezanih pravnih lica

Društvo …..

Banka …..

Ostali

Svega

Ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Društvo …..

AGROBANKA AD BEOGRAD 0.001 103 103 FUDBALSKI STADION ZADRUGAR LAZAREVO 11.128 11.128 Svega 11.231 11.231 Ukupno 11.231 11.231 Akcije, odnosno udeli ne kotiraju na berzi, niti su bile u prometu, pa njihovu tržišnu (fer) vrednost nije bilo uvek moguće utvrditi, kao ni

izvršiti eventualno potrebno svođenje vrednosti istih na nadoknadivu vrednost .

Akvaten dom za stara lica čiji je osnivač bio Izolir AD sa 100 % vlasništva, na osnovu Odluke o okončanju postupka

likvidacije od 29.07.2016. izbrisan je iz registra Privrednog suda u Pančevu dana 05.08.2016.god. broj rešenjaFi.49/16.

Dugoročni plasmani odnose se na plasmane: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Matičnim i zavisnim pravnim licima

Svega

Ostalim povezanim pravnim licima

Svega

U zemlji

U inostranstvu

U hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Ostale dugoročne finansijske plasmane

Društvo XX

Društvo XY

Ostali 299 711 Svega

Ukupno 299 711 Nema neusaglašenih iznosa.

8.4. DUGOROČNA POTRAŽIVANJA Dugoročna potraživanja odnose se na potraživanja: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Matičnih i zavisnih pravnih lica

Svega

Ostalih povezanih pravnih lica

Svega

Po osnovu prodaje na robni kredit

Za prodaju po ugovorima o finansijskom lizingu

Po osnovu jemstva

Sporna i sumnjiva potraživanja

Ostala dugoročna potraživanja

Svega

Ukupno

8.5. ZALIHE

2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Materijal 81.735 84.700 Rezervni delovi

Alat i sitan inventar

Nedovršena proizvodnja 2.933 1.599 Nedovršene usluge

Gotovi proizvodi 106.080 62.217 Roba 5.317 5.958 Stalna sredstva namenjena prodaji 1.296 1.296 Plaćni avansi za zalihe i usluge 4.773 3.325 Ukupno 202.134 159.095 - u 2016. god. nije bilo otpisa zaliha priznatih kao rashod tokom perioda;

- u 2016 zalihe nisu date kao zaloga ili garancija za izmirenje obaveza.

- u 2016. god.nema zavisnih troškova nabavke koji su nastali tako što je pri uvozu carinski organ utvrdio carinsku vrednost robe koja je veća

od vrednosti po obračunu dobavljača iz inostranstva.

Stalna imovina klasifikovana kao imovina koje se drži za prodaju, vrednuje se po vrednosti po kojoj je nabavljena i nije

umanjena.

Plaćeni avansi za zalihe i usluge se odnos ena sledeće: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada U zemlji – plaćeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar

Ostali 2.136 2.728 Svega

U inostranstvu - plaćeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar

Ostali 229 429 Svega

U zemlji – plaćeni avansi za robu

Ostali 30 U inostranstvu – plaćeni avansi za robu

Ostali 2.013

U zemlji – plaćeni avansi za usluge

Ostali 395 138 U inostranstvu – plaćeni avansi za usluge

Ostali

Ispravka vrednosti plaćenih avansa

Ostali

Svega

Ukupno plaćeni avansi 4.773 3.325 Nema neusaglašenih iznosa.

8.6. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na potraživanja od kupaca: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada U zemlji - matičnih i zavisnih pravnih lica

Svega

U inostranstvu - matičnih i zavisnih pravnih lica

Svega

U zemlji – ostalih povezanih pravnih lica

Društvo XX

Društvo XY

Ostali

U inostranstvu – ostalih povezanih pravnih lica

Društvo XX

Društvo XY

Ostali

U zemlji – ostala pravna lica

ISOPLUS BEOGRAD 3.718 3.918 TOPLIFIKACIJA POŽAREVAC 12.251 PETROMONT NOVI SAD 8.780

ENERGY-PRO NOVI SAD 6.838

Ostali 12.157 23.968 U inostranstvu – ostala pravna lica

ENERGOTEHNIKA DOBOJ BIH 431

PLUS PIPE ITALIJA 81 456 Ostali 56 Ostala potraživanja po osnovu prodaje

Društvo XX

Društvo XY

Ostali

Svega

Ukupno 32.005 40.649 Geografski raspored kupaca je sledeći:

2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Kupci u zemlji

Beograd 16.428 34.436 Vojvodina 23.237 3.649 Uža Srbija 6.868 16.792 Minus: Ispravka vrednosti 15.040 15.040 Svega

Kupci u inostranstvu

Bivše jugoslovenske republike

Evropa 512 512 Afrika….

Minus: Ispravka vrednosti

Svega

Ukupno 32.005 40.649 Usaglašenost potraživanja je rađeno sa stanjem na dan 30.11.2016. godine. Usaglašeno je stanje potraživanja sa kupcima zaključno sa

22.02.2017.godine. Na konto ispravke vrednosti knjiženo je potraživanje od Isoplus-a DOO u iznosu od 11.913 hiljada dinara, Toplana

Zaječar u stečaju iznos od 1.849 hiljada dinara i ostali 1.278 hiljada dinara.bel

Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.7. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE

Odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 6.242 hiljada, obuhvataju iznose poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u

narednim periodima po osnovu neiskorišćenih poreskog kredita. U 2016. god. iskorišćeno je 3.869 hiljade dinara za umanjenje obračunatog

poreza na dobit tekuće godine, a ostatak od 2.373 hiljade dinara ukida se zbog gubitka prava (poreski kredit iz 2006. god.)

Odložene poreske obaveze u iznosu od RSD 18.489 hiljada, obuhvataju iznose poreza na dobit koji se plaćaju u narednim

periodima po osnovu oporezivih privremenih razlika.

Odložena poreska sredstva i obaveze po godinama:

2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Odložena poreska sredstva 6.242 Odložene poreske obaveze 18.489 19.217 Neto odložena poreska sredstva /(obaveze) 18.489 12.975 Dozvoljeno je prebijanje odloženih poreskih sredstava i obaveza.

Odložene poreske obaveze su nastale kao razlika između računovodstvene i poreske amortizacije u 2016. godini u iznosu od 18.489

hiljade dinara, a poreskih sredstava u 2016. god. nema.

8.8. POTRAŽIVANJA IZ SPECIFIČNIH POSLOVA

Potraživanja iz specifičnih poslova obuhvataju: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja od izvoznika

Potraživanja po osnovu uvoza za tuđ račun

Potraživanja iz komisione i konsignacione prodaje

Ostala potraživanja iz specifičnih poslova

Minus: Ispravka vrednosti potraživanje iz specifičnih poslova

Ukupno

8.9. DRUGA POTRAŽIVANJA Druga potraživanja obuhvataju: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Potraživanja za kamatu i dividende

Potraživanja od zaposlenih 60 75 Potraživanja od državnih organa i organizacija

Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 251

Potraživanja po osnovu preplaćenih ostalih poreza i doprinosa

Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju 322 Potraživanja po osnovu naknada šteta 8 Ostala kratkoročna potraživanja 906 978 Minus: Ispravka vrednosti drugih potraživanja

Ukupno 1.217 1.383 Nema neusaglašenih iznosa.

Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.10. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2016. 2015.

Oznaka

valute

Kamatna

stopa

RSD hiljada RSD hiljada

Kratkoročni krediti i plasmani – matična i zavisna pravna

lica

Svega

Kratkoročni krediti i plasmani – ostala povezana pravna

lica

Društvo XX

Društvo XY

Ostali

Svega

Kratkoročni krediti i zajmovi u zemlji

Svega

Kratkoročni krediti i zajmovi u inostranstvu

Svega

Ostali kratkoročni finansijski plasmani

SIMOPROM SISTEM ZRENJANIN 542 542 EKO SAN KRALJEVO 150 150 Ostali 1.025 1.025 Svega 1.717 1.717 Ukupno 1.717 1.717 Nema neusaglašenih iznosa.

Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.11. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada U dinarima:

Hartije od vrednosti – gotovinski ekvivalenti

Tekući (poslovni) računi 3.704 13.061 Izdvojena novčana sredstva i akreditivi

Blagajna

Ostala novčana sredstva

Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena

Svega 3.704 13.061

U stranoj valuti:

Devizni računi 194

Devizni akreditivi

Devizna blagajna

Ostala novčana sredstva

Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili vrednost umanjena

Svega 194

Ukupno 3.898 13.061 Banke sa kojima sarađujemo su:

- Addiko banka AD Beograd

- Banca Intesa AD Beograd

- Banka Poštanska štedionica AD Beograd

- Erste Bank AD Novi Sad

- Jubmes banka AD Beograd

- Komercijalna banka AD Beograd

- NLB banka AD Beograd

- Procredit Bank AD Beograd

- Raiffeisen banka AD Beograd

- Unicredit Bank Srbija AD Beograd

Izolir AD u 2016. god. nije bilo nijedan dan u blokadi.

8.12. POREZ NA DODATU VREDNOST Porez na dodatu vrednost odnosi se na: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 131 177 Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po posebnoj stopi (osim plaćenih avansa) 18 24 Porez na dodatu vrednost u datim avansima po opštoj stopi

Porez na dodatu vrednost u datim avansima po posebnoj stopi

Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po opštoj stopi

Porez na dodatu vrednost plaćen pri uvozu dobara po posebnoj stopi

Porez na dodatu vrednost obračunat na usluge inostranih lica

Naknadno vraćen porez na dodatu vrednost kupcima – stranim državljanima

PDV nadoknada isplaćena poljoprivrednicima

Potraživanja za više plaćen porez na dodatu vrednost 639

Ukupno 788 201 Nema neusaglašenih iznosa.

8.13. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA Aktivna vremenska razgraničenja čine: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Unapred plaćeni troškovi 1.050 1.008 Potraživanja za nefakturisani prihod

Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza

Ostala aktivna vremenska razgraničenja

Ukupno 1.050 1.008 Nema neusaglašenih iznosa.

Nema potraživanja založenih kao kolateral koji se odnose na zalogu.

8.14. OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala: 2016. 2015.

% RSD hiljada RSD hiljada Akcijski kapital

- obične akcije 100 167.254 167.254 - preferencijalne akcije

Udeli društva sa ograničenom odgovornošću

Ulozi

Državni i kapital

Društveni kapital

Zadružni udeli

Emisiona premija

Ostali osnovni kapital

Ukupno 167.254 167.254 Akcionari Društva su: 2016. 2015.

Vrsta akcija % RSD hiljada RSD hiljada Obične akcije

Matić Miroslav obične 46.65729 78.036 78.036 Kočiš Šandor obične 14.65798 24,516 24,516 Kondić Vladislav obične 13.89794 23,245 23,245 Matić Danica obične 4.99457 8,353 8,353 Eremija Mirko obične 2.82302 4,722 4,722 Bogunović Milan obične 2.82302 4,722 4,722 Mijin Dragomir obične 2.05580 3.438 3.438 Tot Jožef obične 2.28013 3,814 3,814 Lenart Ištvan obične 1.95440 3,269 3,269 Nikitović Mirko obične 1.95440 3,269 3,269 Cikora Đerđ obične 1.95440 3,269 3,269 Veličković Petar obične 1.73724 2,905 2,905 Matić-Mićić Marijana obične 1.62866 2,724 2,724 Krstić Živojin obične 0.57398 960 960 Torović Milena obične 0.00717 12 12 Ukupno 167.254 167.254

Akcijski kapital čini 209.067 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 800.00 dinara knjigovodstvene vrednosti od

167.253.600,00 dinara.

Akcijski kapital - obične akcije obuhvataju osnivačke i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom upravljanja, pravom na

učešće u dobiti akcionarskog društva i na deo stečajne mase u skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija.

Privatizacija je započeta 1997. godine kada je udeo u društvu pretvoren u akcijski kapital na akcionare osnivače po važećem

zakonu u doba svojinske transformacije. Po propisu o računovodstvu osnovni kapital društva je sve do 2000. godine revalorizovan, a

revalorizacija je direktno pripisivana akcijskom kapitalu. Ova revalorizacija u tom periodu nije upisana u registar kao povećanje kapitala već

je vođena na posebnom kontu gde su nastale promene koje su iznosile od 31.365.841,30 dinara.

Skupština AD "Izolir" Zrenjanin na sednici od 18.06.2009. god. donela je Odluku o izdavanju akcija bez javne ponude radi

povećanja osnovnog kapitala iz dobiti i promene nominalne vrednosti akcija i to 921 akcija od 3,684,000, dinara - upisane u CRHV i

revalorizacione rezerve u iznosu od 31,365,000,00 dinara koje su formirane zaključno sa 2003. godinom i koje su pripisane akcijskom

kapitalu.Povećanjem osnovnog akcijskog kapitala od 132,204,600,00 dinara iz neraspore|ene dobiti čini ukupnu vrednost akcijskog kapitala

od 167,253,600,00 dinara. Ovaj iznos akcijskog kapitala usaglašen je sa Centralnim registrom hartija od vrednosti i registrovan je kod

Agencije za privredne registre. Prema rešenju Komisije za hartije od vrednosti ukupan osnovni kapital je 167,253,600,00 dinar, odnosno

209.067 komada običnih akcija nominalne vrednosti 800,00 dinara. Izvršeno je usaglašavanje sa Centralnim registrom hartija od vrednosti.

Osnovna zarada po akciji 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Dobit koja pripada akcionarima Društva 24.335 16.507 Ponderisani prosečan broj izdatih običnih akcija u toku perioda

Zarada po akciji u 2016. godini iznosi 116.40 dinara, a u 2015. godini iznosila je 78.96 dinara

8.15. REZERVE

Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Zakonske rezerve 3.563 3.563 Statutarne i druge rezerve 21.572 21.572 Ukupno 25.135 25.135 Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004 godine, tako što se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5% dok rezerve ne

dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga nisu formirane na osnovu opšteg akta Društva.

Statutarne i druge rezerve predstavljaju rezerve koje se formiraju u skladu sa opštim aktima Društva.

8.16. REVALORIZACIONE REZERVE

2016. 2015. RSD hiljada RSD hiljada Iznos revalorizacionih rezervi na dan 1. januara 128.926 128.926 Povećanje revalorizacionih rezervi

Smanjenje revalorizacionih rezervi

Iznos revalorizacionih rezervi na dan 31. decembra 128.926 128.926 Revalorizacione rezerve čine, procenjena vrednost građevinskih objekata koja je rađena 2004. godine od strane ovlašćenog

procenitelja, a na osnovu Odluke Upravnog odbora, u vrednosti od 110.925 hiljada dinara i procenjena vrednost zemljišta iz 2014. godine, od

strane poreske uprave Zrenjanin, u vrednosti od 18.001 hiljada dinara, a na osnovu Odluke odbora direktora od 09.01.2015. godine, koja je

doneta na osnovu rešenja RGZ Katastar nepokretnosti Zrenjanin od 21.04.2010. god. i Zaključka izdatog od Ministarstva životne sredine i

prostornog planiranja, Sektor za građevinarstvo i investicione projekte, Beograd od 08.03.2011. god. kada je izvršena konverzija gradskog

građevinskog zemljišta sa prava nosioca u pravo svojine.

8.17. NERASPOREĐENI DOBITAK / GUBITAK 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Neraspoređeni dobitak ranijih godina 61.773 72.265 Neraspoređeni dobitak tekuće godine 24.335 16.507 Ukupan dobitak 86.108 88.772 Gubitak ranijih godina

Gubitak tekuće godine

Ukupan gubitak

Smanjenje neraspoređenog dobitka u 2016. godini sastoji se od raspodele dobiti na dividende i raspodele iz ostvarene dobiti zaposlenim

radnicima Odlukom Skupštine akcionara od 29.06.2016. godine, u iznosu od 26.999 hiljada dinara, a povećanje u iznosu od 24.335 hiljada

dinara iz ostvarene dobiti u 2016. godini.

8.18. DUGOROČNA REZERVISANJA

Dugoročna rezervisanja se priznaju kada:

- društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) kaja je nastala kao rezultat prošlog događaja;

- je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i

- iznos obaveze može pouzdano da se izmeri.

Dugoročna rezervisanja obuhvataju: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Rezervisanja za troškove u garantnom roku

Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava

Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite

Rezervisanja za troškove restrukturiranja

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 1.319 895 Rezervisanja za troškove sudskih sporova

Ostala dugoročna rezervisanja

Ukupno 1.319 895 Priznavanje i obelodanjivanje rezervisanaju skladu sa MRS 19 - Naknade zaposlenima

Za obračun dugoročnih rezervisanja za odlazak u penziju zaposlenim radnicima korišćeni su sledeći parametri:

- Diskontna stopa 4,00 %

-datum izrade rezervisanja 31.12.2016.

- Procenjena stopa rasta zarade 5,00 %

- Procenat fluktuacije 5 % PF

- Otpremnina po zakonu 126.122,00

8.19. DUGOROČNE OBAVEZE

Dugoročne obaveze obuhvataju:

2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital

Obaveze prema matičnim i zavisnim pravnim licima

Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima

Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti u periodu dužem od godinu dana

Dugoročni krediti i zajmovi u zemlji 114.677 88.753 Dugoročni krediti i zajmovi u inostranstvu

Obaveze po osnovu finansijskog lizinga

Ostale dugoročne obaveze 7.816

Ukupno 122.493 88.753

8.19.1 Dugoročni krediti i zajmovi Obaveze po dugoročnim kreditima dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansiranja.

Struktura obaveza po kreditima 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Dugoročni krediti isakazani po amortizovanoj vrednosti

Finansijski krediti od:

- banaka u zemlji 114.677 88.753 - banaka u inostransvu

Svega 114.677 88.753 Robni krediti od:

- dobavljača u zemlji 7.816

- dobavljača u inostranstvu

Svega 7.816

Ukupno 122.493 88.753 Dospeće dugoročnih kredita 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Do 1 godine – tekuće dospeća 83.277 60.066 Od 1 do 2 godine 36.574 32.059 Od 2 do 3 godine 37.349 26.234 Od 3 do 4 godine 31.972 24.379 Od 4 do 5 godine 8.782 6.081 Od 5 do 10 godine

Preko 10 godina

Stanje na dan 31. decembra 197.954 148.819

8.19.2. Pregled dugoročnih kredita po poveriocima 2016. 2015.

Oznaka

valute

Kamatna

stopa

RSD hiljada RSD hiljada

U dinarima:

PROCREDIT BANKA RSD 5.45 4.047 ADDIKO BANKA RSD 5.45 3.750 NKB BANKA RSD 5.45 2.500 Svega 10.297

U valuti:

ERSTE BANKA EUR 2.75-3.75 43.215 53.718 BANCA INTESA EUR 2.70 6.537 32.195 BANCA INTESA EUR 2.90 23.597

PROCREDIT BANKA EUR 3.46-4.77 107.285 52.609 NLB BANKA EUR 3.00 17.320

Ostali

Svega 197.954 138.522 Ukupno 297.954 148.819 Nema neusaglašenih iznosa

Kao instrumenti obezbeđenja za dugoročne kredite date su hipoteke na nepokretnosti i menice.

8.20. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE Kratkoročne finansijske obaveze obuhvataju: 2016. 2015.

Oznaka

valute

Kamatna

stopa

RSD hiljada RSD hiljada

Kratkoročne kredite i zajmove od matičnih i zavisnih

pravnih lica

Kratkoročne kredite i zajmove od ostalih povezanih

pravnih lica

Kratkoročne kredite i zajmovi u zemlji

KOMERCIJALNA BANKA EUR 1.95 10.436

Tekuće dospeće

Svega 10.436

Kratkoročne kredite i zajmovi u inostranstvu

Ostale kratkoročne finansijske obaveze

Obaveze po kratkoročnim hartijama od vrednosti

Ostale kratkoročne finansijske obaveze

Obaveze po osnovu stalnih sredstava i sredstava

obustavljenog poslovanja namenjenih prodaji

Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne

godine

83.277 60.066

Svega 83.277 60.066 Ukupno 93.713 60.066 Nema neusaglašenih iznosa

8.21. PRIMLJENI AVANSI, DEPOZITI I KAUCIJE 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Primljeni avansi, depoziti i kaucije 1.523 9.860

8.22. OBAVEZE IZ POSLOVANJA Obaveze iz poslovanja odnose se na obaveze od dobavljača: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Matičnih i zavisnih pravnih lica u zemlji

AKVATEN DOM ZA STARA LICA ALIBUNAR 1.288 Društvo XY

Ostali

Svega 1.288 Matičnih i zavisnih pravnih lica u inostranstvu

Svega

Ostalih povezanih pravnih lica u zemlji

MERACLIC DOO ZRENJANIN 1.027 295 Ostali

Ostalih povezanih pravnih lica u inostranstvu

U zemlji

Grad Zrenjanin 3.350 22.331 Termoprodukt kompani DOO Beograd 1.646 Graditelj NS Novi sad

Feniks zadruga Beograd 534 1.938 Put JKP Novi sad

EPS Snabdevanje Beograd 1.029 MS Panon apple Bukovac 946

Elektroprivreda Srbije Beograd 673

Dunav osiguranje Zrenjanin 900

Pezos Rumenka 334

Gradska toplana Zrenjanin 309

Ostali 3.343 7.069 Ukupno u zemlji 10.389 34.013 U inostranstvu

Borealis Austrija 8.261 Plus Pipe Italija 3.075 Sara Rumunija 4.199 Ostali 9.750 Ukupno u inostranstvu 25.285 Ostale obaveze iz poslovanja

Društvo XX

Društvo XY

Ostali

Svega

Ukupno 11.416 60.881 Geografski raspored dobavljača je sledeći:

2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Dobavljači u zemlji

Beograd 2.703 6.264 Vojvodina 8.700 29.319 Uža Srbija 13 13 Svega 11.416 35.596 Dobavljači u inostranstvu

Bivše jugoslovenske republike

Evropa 25.285 Afrika…

Svega 25.285 Ukupno 11.416 60.881 Nema neusaglašenih iznosa

8.23. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

Obaveze iz specifičnih poslova 2016. 2015. Obaveze prema uvozniku RSD hiljada RSD hiljada Obaveze po osnovu izvoza za tuđ račun

Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje

Ostale obaveze iz specifičnih poslova

Svega

Obaveze za zarade i naknade zarada (bruto)

Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju 1.887 2.842 Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 259 395 Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 577 852 Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 516 764 Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju 68 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju 25 Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca koje se refundiraju 16 Svega 3.239 4.962 Druge obaveze

Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 254 414 Obaveze za dividende 7.000 5.000 Obaveze za učešće u dobitku 11.198 6.760 Obaveze prema zaposlenima 50 113 Obaveze prema direktoru, odnosno članovima organa upravljanja i nadzora

Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima 6 6 Obaveze za neto prihod preduzetnika koji akontaciju podiže u toku godine

Obaveze za kratkoročna rezervisanja

Ostale obaveze 342 425 Svega 18.850 12.718 Ukupno 22.089 17.680 Nema neusaglašenih iznosa

8.24. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST Obaveze za porez na dodatu vrednost obuhvataju: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za PDV po izdatim fakturama po opštoj stopi

(osim primljenih avansa)

Obaveze za PDV po izdatim fakturama po posebnoj stopi

(osim primljenih avansa)

Obaveza za PDV po primljenim avansima po opštoj stopi

Obaveza za PDV po primljenim avansima po posebnoj stopi

Obaveza za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi 69 364 Obaveza za PDV po osnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi

Obaveza za PDV po osnovu prodaje za gotovinu

Obaveze za PDV po osnovu razlike obračunatog poreza na dodatu vrednost i prethodnog

poreza

7.498

Ukupno 69 7.862 Nema neusaglašenih iznosa

8.25. OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DAŽBINE Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine obuhvataju: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Obaveze za akcize

Obaveze za porez iz rezultata 446 Obaveze za poreze, carine i druge dažbine iz nabavke ili na teret troškova

Obaveze za doprinose koji terete troškove

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 3 Ukupno 449 Nema neusaglašenih iznosa

8.26. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA Pasivna vremenska razgraničenja čine: 2016. 2015.

RSD hiljada RSD hiljada Unapred obračunati troškovi

Unapred naplaćeni prihodi

Razgraničeni zavisni troškovi nabavke

Odloženi prihodi i primljene donacije

Razgraničeni prihodi po osnovu potraživanja

Ostala pasivna vremenska razgraničenja

Svega

Ukupno

9. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

Povezano lice Meraclic DOO je odobravalo kratkoročne pozajmice Izolir AD koje su u celosti vraćene, a druge transakcije koje su

vršene, nemaju nikakav uticaj na finansijske izveštaje za 2016. godinu.

Sa povezanim licem Akvaten dom za stara lica iz Alibunara nije bilo bitnih transakcija sa osnovačem AD Izolir i njihova vrednost

bitno ne utiče na finansijske izveštaje za 2016. godinu.

10. DRZAVNA DODELJIVANJA

Nije bilo drZavnih dodeljivanja.

1I. INFORMACIJE O SEGMENTIMA

Nema informacije o segmentima.

12. VANBILANSNA EVIDENCIJA

Nema evidentiranih vanbilansnih podataka o imovini i vanbilansnim obavezama.

13. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE

Izolir AD nema potencijalnih otaveze koje bi se mogle pojaviti u buduiem poslovanju koje bi uticale na Stetu druStv4 a za itanije stvorenaobaveza ili izvr5eno rezervisanje u bilansu stanja. Takode nema preuzeiih neopozivih obavezakoje bi iziskivale zna1ajne odlive Jredstava ubududnosti.

14. DOGADAJI NAKON BILANSA STANJA

Nije bilo nikakvih dogadajeizmedu datuma na koji su sastavljeni finansijski izve5taji i datuma usvajanja i odobravanja finansijskih izvestaj4imaju6i u vidu zahteve MRS-10, Datum odobravanja finansijskihizvefrajaza20l6. godinu je 22.0t.2017. godine.

15. STALNOST POSLOVANJA

Rukovodstvo je procenilo i odekuje da 6e druStvo nastaviti da posluje na neodredeni vremenski period saglasno sa nadelima stalnosti.

Finansijski izve5taji se pripremaju u skladu sa nadelima stalnosti sve dok rukovodstvo ne odludi da likvidira druStvo ili da prestane da posluje,odnosno, ako nema bilo kakvu drugu mogudnost osim da tako uradi.

'i ..1

STRUCNA SLUZBA

,4tii.. l.' r,.

rii;.;

ZAKONSKI ZASTUPNIK