besplatan mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Broj 7 | DECEMBAR 2013

Minority News

REPORTAŽA

Minority REPORT

Kratak pregled manjinskih prava 4

www.minoritynews.rs

Srpski jezik za bolju integraciju u društvo

SPECIJALNI DODATAK

Zlatna plaketa Bakiru Izetbegoviću

Dan Velike narodneskupštine Srba,

Bunjevaca i ostalih Slovena

BUNJEVAČKA ZAJEDNICA KANCELARIJA

GDE ZAPINJU PREGOVORI SA VLADOM?

Intervju - Riza Halimi

Dodeljeni sertifikatipolaznicima obuke

„Izgradnja kapacitetaNacionalnog saveta na lokalnom nivou”

BOŠNJAČKA ZAJEDNICA

GODIŠNJI PREGLED2013

Nova godina - novi izazovi za nacionalnemanjineUskoro ulazimo u Novu godinu u kojoj nacionalne manjine u Srbiji očekujubrojni izazovi. Nismo sigurni kako će izgledati izmenjen Zakon o nacional-nim savetima nacionalnih manjina, kako i u kojoj meri će Zakon o medi-jima uticati na medije na jezicima nacionalnih manjina, kao ni to kolikoće proces evropskih integracija doprineti boljem položaju nacionalnihmanjina. Međutim, sigurni smo da ćemo u narednoj godini imati izboreza Nacionalne savete nacionalnih manjina, koji će Nacionalne saveteuvesti u jednu novu fazu zrelosti i delovanja.

Zašto su izbori za Nacionalne savete nacionalnih manjina značajni? Izboripredstavljaju direktnu vezu pripadnika nacionalnih manjina sa telom kojepredstavlja i zastupa njihove interese, organizuje informisanje na jezikunacionalne manjine, obrazovanje, brine se za službenu upotrebu jezika ipisma i organizuje kulturni život manjinske zajednice. Samo na izborima,svaki pripadnik nacionalne manjine dobija priliku da direktno utiče na toko će ga predstavljati i kome će biti poverene važne i egzistencijalnefunkcije manjinske zajednice. Pored toga, izbori su i svojevrsna proveraza predstavnike koji su i do sada obavljali funkciju i koji će se ponovo kandidovati. Takve provere su uvek dragocene jer ne samo da ocenjujurad pojedinaca i saveta u prošlosti, već daju jasne smernice i za budućnost.

Nacionalne manjine, koje su u mogućnosti da organizuju demokratskeizbore na kojima učestvuje veći broj pripadnika nacionalne manjine, mogubiti sigurniji da će izabrani savet sa širom podrškom imati mnogo veći uticaj i moć u društvu nego onaj savet u čijem izboru učestvuju samoodređene delovi zajednice. Međutim, organizovati informisanje o iz-borima za Nacionalne savete nacionalnih manjina, motivisati pripadnikenacionalne manjine da u njima učestvuju i obezbediti da kandidati jasnopredstave svoje planove i programe, svakako je test za čitavo društvo, aposebno za Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Zato je bitno da dolazeća godina, bude u znaku komunikacija pripadnikanacionalnih manjina, da se od samog početka 2014. godine obezbedi dapripadnici nacionalnih manjina imaju sve neophodne informacije onačinu i procedurama sprovođenja izbora, kao i o tome na koji način jemoguće postati kandidat i predstaviti svoj program. Svim pripadnicimanacionalnih manjina u Srbiji želimo srećnu izbornu Novu godinu!

Oproštajna poseta Vojvodini ioproštajni prijem

Predsednik Srbije u Beogradskoj sinagogi

Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji posetioBošnjačko nacionalno vijeće

Iz jevrejske zajednice

Iz bošnjačke zajednice

Korhec: Prihvatljive promeneZakona o nacionalnim savetima

Iz mađarske zajednice

Projekat očuvanja knjiškog blagaČeha u Srbiji

Iz češke zajednice

Izdvajamo iz manjinskih

zajednica

Iz češke zajednice

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

odela sertifikata je organizovana u okviru pro-jekta „Tehnička podrška Kancelariji za ljudska imanjinska prava za sprovođenje strategije za

unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji“, koji serealizuje uz podršku Švedske agencije za međunarodnirazvoj i saradnju (SIDA) koju sprovodi Misija OEBS-a uSrbiji.Obuke su se realizovale u okviru brojnih oblasti:unapređenje rada Nacionalnog saveta u kontekstuDekade Roma, održivost rada Nacionalnog saveta, orga-nizacije, menadžmenta i upravljanja ljudskim potencijal-ima, komunikacije i odnosa sa javnošću, javnogzastupanja i lobiranja, kao i projektnog planiranja za EU iupravljanja EU projektima. Ova aktivnost realizovana jeu okviru projektnog cilja tehničke podrške izgradnji ka-paciteta Nacionalnog saveta romske nacionalne manjineu Republici Srbiji.Konferenciju je otvorila dr Suzana Paunović, direktorkaKancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade RepublikeSrbije čestitajući polaznicima uspešan završetak obuke.Paunović se osvrnula na aktivnosti koje je relizovalaKancelarija za ljudska i manjinska prava u skladu sa Strate-gijom za unapređenje položaja Roma, uz podrškuŠvedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA)i Misije OEBS-a u Srbiji.Dr Suzana Paunović istakla je spremnost Kancelarije zaljudska i manjinska prava da pruži podršku u procesuinkluzije romske nacionalne manjine. U prethodnom pe-riodu Kancelarija je podržala rad zdravstvenih medijatora,pedagoških asistenata i romskih koordinatora, koji pred-stavljaju primer dobre prakse inkluzije Roma, i koji su kaotakav preuzele zemlje regiona.U svom obraćanju Paunović navodi, da je u izuzetnoteškoj finansijskoj godini zahvaljujući podršci Švedskeagencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i MisijeOEBS u Srbiji obezbeđena implementacija projekata.

Paunović je istakla da je u obukama učestvovao nedovol-jan broj pripadnica ženskog pola, svega ¼ od ukupnogbroja onih koji su pohađali obuke, bile su žene. Jačanjemreže romskih NVO, ulaganje u potencijale, napori da sešto veći broj pripadnica romske nacionalne manjineuključi u proces donošenja odluka, samo su neki od cil-jeva koje će Kancelarija u narednom periodu nastojati darealizuje.Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine ocenio je da je obrazovanjepripadnika romske nacionalne manjine najozbiljnijipokretač socijalne inkluzije i model za izlazak iz kruga siro-maštva.Jan Lueneburg, šef Odeljenja za demokratizaciju MisijeOEBS-a u Srbiji, naglasio je da je ovo samo jedna od ak-tivnosti koju OEBS podržava u cilju spovođenja Strategijeza unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji. Ciljovog programa je osnaživanje mladih ljudi i sticanjeveština koje mogu da koriste na lokalnom nivou, sa ciljempovećanja kapaciteta Nacionalnog Saveta romske na-cionalne manjine i širenje prakse na lokalnom nivou. Torgni Svenungson, savetnik u Švedskoj agenciji zameđunarodni razvoj i saradnju istakao je da ova agencijagodinama podržava projektne aktivnosti Kancelarije zaljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije kao inameru da pruži snažnu podršku srpskom društvu naputu pristupanja Evropskoj uniji, sa posebnim fokusomna oblast ljudskih i manjinskih prava.Prisutnima su se obratili i konsultanti Misije OEBS-a U Sr-biji, Oliver Nikolić i Ivana Koprivica koji su dali značajnupodršku u izradi statuta i pratećih dokumenata u procesuoperacionalizacije projekta i u samoj realizaciji obuka zapolaznike.Nakon uvodnog izlaganja na današnjoj svečanostiuručeno je 108 sertifikata polaznicima koji su uspešno za-vršili obuku.

D

3

Dodeljeni sertifikati polaznicima obuke „Izgradnja kapaciteta Nacionalnog saveta

na lokalnom nivouKancelarija za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Nacionalnim savetom romske nacionalne manjine

podelila je dana 16. decembra 2013. godine sertifikate polaznicima obuka „Izgradnja kapaciteta Nacionalnog saveta na lokalnom nivou“.

Minority News

Reportaža

ajveći broj ljudi čini sve što može kako bi imlični položaj u društvu bio bolji, a šansa za dos-tojan život i perspektiva bolje budućnosti bila

izvesnija. Ako prihvatimo činjenicu da se motivacija zaživotnim uspehom ne razlikuje mnogo u jednoj gen-eraciji, bez obzira na etničku pripadnost, svakako smobliži razumevanju problema i pojave da se međumladim Albancima slabo govori srpski.

Možemo zaključiti da razlog zapostojeću situaciju među mladim Al-bancima može biti da ne postojemogućnosti za većinu njih da naučesrpski, kao i uverenje da poznavanjesrpskog jezika ne otvara bolju per-spektivu ili veće šanse za uspeh udruštvu.

Razumevajući stvari na takav način,mislim da smo bliži istini, realnosti, životu, percepcijama,ali i rešenju problema koji u najvećoj meri pogađa upravomlade Albance kojima je jezik često prepreka za zapošl-javanje i korišćenje drugih mogućnosti koje im država Sr-

bija pruža, a koje su im izuzetno neophodne. Bez znanja srpskog jezika, mladi Albanci mogu da završeosnovnu i srednju školu, ali ne i fakultet jer u Srbiji ne postoji visoka škola na kojoj bi se predmeti slušali i u kojojbi se ispiti polagali na albanskom jeziku. Tu nastaju prob-lemi za mlade Albance.

Oni koji žele da studiraju imaju opciju studija u Albaniji,na Kosovu ili u Makedoniji. Svaka od tih opcija po-

drazumeva velike troškove školarine iboravka daleko od porodičnog doma, aposle završenih studija predstoji nostri-fikacija diplome u Srbiji, što je dodatniproblem jer nije izvesno da će sediploma priznati od strane nadležne in-stitucije u Srbiji, zapravo mnogo je izves-nije da neće biti priznata.

Čak i ukoliko se diploma prizna, šansesu minimalne da će Albanac bez znanja srpskog jezikamoći da pronađe posao u Srbiji. To je realnost. Kao takva,nije obećavajuća ni za Albance ni za Srbiju kojoj sumogućnosti integracije Albanaca u privredu i državne in-

N

4 Minority News

Poznato je da mladi Albanci sa juga Srbije veoma slabo govore srpski, bar kada je u pitanju većina njih. Za tu pojavu postoje mnogobrojna objašnjenja koja impliciraju da odnos prema srpskom jeziku oslikava odnos

mladih Abanaca prema državi Srbiji, ali malo ko pokušava da razume i objasni tu pojavu u svetlu realnog ikonkretnog života „običnog“ čoveka koji se ne budi svako jutro razmišljajući o državi, državnoj strategiji,

nacijama ili istoriji.

Mladi stvaraju perspektivu za bolje razumevanje Albanaca i Srba

Jetmir Ismaili, Ilaz Shabani i Dardan Ferat su prva tri polaznika u projektu OEBS-a

Bez znanja srpskog jezika,mladi Albanci mogu da završe

osnovnu i srednju školu, aline i fakultet jer u Srbiji ne

postoji visoka škola na kojojbi se predmeti slušali i u kojoj

bi se ispiti polagali na albanskom jeziku

Srpski jezik za bolju integraciju u društvo

stitucije veoma ograničene ukoliko kandidati ne poznajuni osnove srpskog jezika.

Da problem nije jednostavan prepoznali su mnogi, ali suse malobrojni odvažili da pokrenu procese koji bi pomoglida se taj problem prevaziđe. Jasno je da problem postojidugo i da rešenje zahteva vreme, ali i najduži put počinjeprvim korakom. Taj prvi korak suučinila tri mladića sa juga Srbije: Jet-mir Ismaili, Ilaz Shabani i DardanFerati.

Svesni situacije i problema sa kojimase suočavaju mladi iz albanske zajed-nice, odlučili su da uzmu sudbinu usvoje ruke i da budu prvi koji će upisati studije srpskogjezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu, kakobi kasnije podučavali mlade Albance srpskom jeziku.

S ozbirom da je izuzetno teško studirati na fakultetu nakome su sva predavanja na srpskom jeziku, Jetmir, Ilaz iDardan će u periodu od 6 meseci, počevši od nove godine, svakodnevno pohađati časove srpskog jezika uCentru za srpski kao strani jezik, pri Filozofskom fakultetuu Nišu, kako bi bili spremni da od oktobra postanu redovni studenti srpskog jezika i književnosti.

Sama odluka za svakog od njih značila je veliku promenui početak puta na kome su im mnogi čestitali i poželelisreću, ali još uvek je veoma malo onih koji bi pošli njihovim stopama, bar što se tiče pripadnika albanske zajednice. Međutim, oni se nadaju da će uskoro biti

drugačije i da će njihov primer pomoći i drugim mladima,pripadnicima albanske zajednice da se odluče za studijeu Srbiji na srpskom jeziku .

Jetmir je za svoju odluku imao podršku svojih roditelja,koji su ga ohrabrili verujući da će srpski jezik doneti čitavojporodici nešto lakši život. „Otac mi govori srpski, ali često

nije kod kuće. Nedavno je sestri pozlilo, pa sam morao da je vozim uvranjsku bolnicu gde sam se veomateško sporazumevao sa lekarima.Možda je i ta situacija doprinela dadonesem odluku da upišem srpskijezik i književnost i opredelim se dapodučavam albance srpskom jeziku,

kako bi se bolje snalazili i razumevali sa svojim komšijamaSrbima i kako bi im život u Srbiji bio lakši,“ iskren je bioJetmir.

Zbog niza okolnosti, mladi iz albanske nacionalne manjinesu u specifičnom položaju u odnosu na pripadnike svihdrugih nacionalnih manjina u Srbiji i dosta toga ob-jekivnog im ne ide na ruku, poput činjenice da albanskijezik nema mnogo sličnosti sa srpskim, kao i to da je svemanje kontakata i komunikacije između ta dva naroda.

Iako je proces još uvek u ranoj fazi mogu se već naslutitiefekti ovog projekta, koji može poslužiti kao model za po-dršku integraciji i svakako je blistav primer odgovornogodnosa pripadnika nacionalne manjine prema svojoj zajednici.

Reportaža

5 Minority News

Ko sve na fakultetu uči srpski jezik?

Trenutno se procenjuje da, u svetu i kod nas, oko10000 osoba kojima srpski jezik nije maternji jezik,uče srpski jezik na Univerzitetima. Kao studenti na Fakultete u Srbiji najčešće dolazemladi iz mnogih evropskih zemalja, kao što su: Grčka,Velika Britanija, Francuska, Portugalija, Austrija,Rusija, Nemačka, Ukrajina, Češka, Španija, Norveška,Italija, ali je sve više studenata iz Azije - Kine i Koreje,kao i iz Sjedinjenih Američkih Država.Među njima je najveći broj onih koji srpski ne govoreuopšte ili imaju samo osnovna znanja te se nastavasrpskog odvija na engleskom jeziku. Na Beogradskom, Novosadskom i Niškom Uni-verzitetu, formirani su Centri za srpski jezik kojipodučavaju strance srpskom jeziku.

Iako je proces još uvek u ranoj fazi mogu se već naslutiti efekti ovog projekta, koji može poslužitikao model za podršku integraciji i svakako je blistav primer odgovornog odnosa pripadnika

nacionalne manjine prema svojoj zajednici

Sama odluka za svakog odnjih značila je veliku promenui početak puta na kome su im

mnogi čestitali i poželelisreću, ali još uvek je veoma

malo onih koji bi pošli njihovim stopama

Intervju

erovatno najprepoznatljiviji albanski političaru Srbiji je Riza Halimi. Sigurno je političar čijiposao spada u najzahtevnije i čini se da ima

zadatak da pronađe rešenja koja su naizglednemoguća. Veoma posvećeno zastupa interese svojezajednice u najvišem zakonodavnom telu već 3 mandata, ali kako sam kaže, njegovi uspesi su vrloskromni i svode se na nekoliko amandmana koji suusvojeni i stotine koji su odbijeni. Da li bi neko drugi mogao više - ne znamo, ali je sigurnoda bi mnogi da su bili u njegovoj poziciji, bez upornostii energije koju Halimi ima, do sada više puta odustajali,

6 Minority News

Halimi nikada nije odustajao od borbe za svoju zajednicu, niti je odustajao od traženja rešenja kroz dijalog sa državom

V

Albanci očekuju da Vlada Srbije poštuje sopstveni program iz 2001.godine

Rođen je 16. septembra 1947. godine. Po obrazo-vanju fizičar i pre nego što je počeo intenzivno dase bavi politikom predavao je fiziku u srednjoj školi.Tri puta je biran za poslanika Narodne skupštine.Predsednik je Partije za demokratsko delovanje.Bio je predsednik skupštine opštine Preševa.Bio je jedini poslanik Koalicije Albanaca Preševskedoline u sazivu od 11. juna 2008.

Riza Halimi

Riza Halimi, narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje

Intervjuprekidali svaku komunikaciju sa organima vlasti, pa čaki odustajali od borbe. Halimi nikada nije odustajao odborbe za svoju zajednicu, niti je odustajao od traženjarešenja kroz dijalog sa državom. Njegov stil je postao prepoznatljiv. On mirno iznosi argumente i poput iskusnog profesora, pripovedačkiuverava u logičku ispravnost svojih zaključakauvažavajući argumente i interese onih koji ne misle kaoon. Od Rize Halimija nismo nikad doživeli neprimerenureakciju i uvek smo mogli očekivati duboku i detaljnuanalizu stvarnosti o kojoj su mnogi odbijali da govore.

Za Minority News, Riza Halimi je govorio u svom dobroprepoznatljivom stilu, direktno, iskreno i otvoreno.

Da li je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina doneo poboljšanje položaja pripadnicima na-cionalnih manjina i šta Albanci misle o tome?

Krajem 2002. godine donet je Zakon o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina, a početkom 2003. suformirani prvi saveti. Mi smo tek 2010. godine formiraliNacionalni savet albanske nacionalne manjine, ali svihtih 7 godina do forimiranja saveta bilo je diskusija međuAlbancima o tome da li nam treba Nacionalni savet iline. Ta tema je među albancima bila u istoj ravni kao itema učešća ili bojkota parlamentarnih izbora.

Početkom 90-tih godina bilo je dilema oko lokalnih izb-ora, ali smo to brzo rešili i svim političkim subjektima jepostalo jasno da treba učestvovati na lokalnim iz-borima. Međutim ostala je dilema da li trebaučestvovati na parlamentarnim izborima, kao i da li namtreba ili ne treba Nacionalni savet jer pitanje je da li seučešćem na tim i takvim izborima i da li se preko tog or-gana (Nacionalnog saveta) možepopraviti položaj Albanaca. Na parla-mentarnim izborima u 3 ciklusa smobili faktički onemogućeni da učestvu-jemo jer je cenzus od 5% bio nepre-brodiv za sve manjine pa i za nas, alikada je 2007. godine uveden prirodniprag, partije koje u programu imajupredviđenu zaštitu prava nacionalnih manjina, dobilesu svoju šansu. Tada sam postao poslanik i već sam utrećem mandatu. Među Albancima je polovina bojko-vala izbore, ali je druga polovina glasala. Uspeo sam ipakdva puta da osvojim 17 hiljada glasova, a poslednji put14 hiljada, što je bilo dovoljno za mandat u skupštini.Ipak, još uvek se vodi diskusija o tome koja je korist zaalbance preševske doline. Ista je dilema i kada je u pi-tanju nacionalni savet – šta može sa njim da se uradi. Moj utisak je, da od kada je počeo da funkcioniše na-cionalni savet, oni su dosta korisnih stvari uradili uoblasti obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku.

Prema zakonu, Nacionalnom savetu je predviđenavažna uloga u procedurama odobravanja udžbenika ioni su ostvarili saradnju sa ministarstvom. Pre toga, kozna koliko puta sam govorio da ministarstva nemajupojma šta se dešava u školama na albanskom jeziku. Na-cionalni savet je tu napravio prekretnicu, iako i tu imadosta problema jer predugo traju te procedure (odobra-vanja udžbenika). Kada je na primer trebao bukvar (al-banskog jezika) da se odobri sporno je bilo što se unjemu pojavljuje albanska zastava, iako tu zastavu al-banci doživljavaju kao nacionalnu zastavu (a ne zastavudržave Albanije), pa je trebalo vreme da se određeneprepravke izvrše kako bi bukvar bio odobren. Smatram da je pri tome prekršen zakon koji kaže da

kada je u pitanju odobravanjeudžbenika iz matične zemlje nemapotrebe za prevođenjem. To je bio mojamandman na Zakon koji je usvojenkada je donošen Zakon o osvnovnomsistemu obrazovanja i vaspitanja iZakon o udžbenicima. Taj model jepreuzet iz Vojvodine i primenjuje se i uostatku države, s tim što se u Vojvodini

podrazumeva da postoje kadrovi u državnim organimakoji govore jezik matične države iz koje dolazi udžbenikpa oni mogu pregledati i odoboriti udžbenik. Međutim,kada je usvojen taj amandman niko nije imao predstavuda u Ministarstvu prosvete u Beogradu niko ne zna albanski jezik da bi mogao da odobri udžbenik, pa sumimo zakona prvo prevodili udžbenik da bi ga kasnijeodobrili. Tako da ima i takvih problema.

Koji je osnovni problem kada je u pitanju nacionalnisavet?

7 Minority News

Kada je usvojen taj amandman niko nije imao predstavu da u Ministarstvu prosvete u Beograduniko ne zna albanski jezik da bi mogao da odobri udžbenik

Moj utisak je, da od kada jepočeo da funkcioniše

nacionalni savet, oni sudosta korisnih stvari

uradili u oblastiobezbeđivanja udžbenika

na albanskom jeziku

Određene lokalne samouprave ne priznaju Nacionalne savete nacionalnih manjina i

u potpunosti ignorišu njihove odluke

Osnovni problem je što se onemogućava da Nacionalnisavet ostvari kompetencije koje mu po zakonu pri-padaju, pre svega u onom delu koji se tiče upravljanjaškolama - kod procedura postavljanja i izbora direktorai školskih odbora gde Nacionalni savet po zakonu imaodređenih kompetencija. U školama gde se nastavaodvija pretežno na jeziku nacionalne manjine Na-cionalni savet treba da da saglasnost na izbor direktorai ima pravo predloga 3 kandidata za školski odbor. Tu sejavlja sukob sa lokalnim samoupravama koje ne priznajuNacionalni savet, a onda Ministarstvo taktizira i in-spekcije ministarstva ne sprovode do kraja zakon, padopuštaju da određene lokalne samouprave nezakonitosmenjuju direktore na koje je dao saglasnost nacionalnisavet ili menjaju dirktore bez saglasnosti nacionalnogsaveta ili ne priznaju predloge koje dostavlja nacionalnisavet i postavljaju svoje predstavnike. To govori da upraksi postoji veliko šarenilo i da se u praksi dovode upitanje zakonske odredbe koje veoma jasno određujukometencije nacionalnih saveta u toj oblasti, a koje se

u praksi ne sprovode zbog blokade određenih lokalnihsamouprava i opstrukcije ministarstva. Tako jedanvažan partner ministarstva, u rešavanju osetljivih prob-lema kao što su udžbenici i nastavni program, u delu kojise tiče upravljanja, dovodi u pitanje celu svrsishodnostpostojanja nacionalnih saveta.

Kakvo je stanje kada je u pitanju informisanje na al-banskom jeziku?

Situacija je daleko bolja nego što je bila pre 13 godina.Sada imamo i u Bujanovcu i u Preševu i radio i televizijuna albanskom jeziku, čak imamo i po 2 televizije – jednukoju finansija lokalna samouprava i druga koja je pri-vatna. Dakle na lokalnom novou situacija je dobra, aline valjda kada je centralni nivo u pitanju. Javni servis koji se emituje na nivou države, za sadanema ni jedan minut programa na albanskom jeziku. Uranijim vremenima je bilo pola sata programa(nedeljno), informativnih emisija na albanskom jeziku,ali to već godinama ne postoji, što je nedopustivo. Parputa sam postavio pitanje Ministru kulture u čijoj jenadležnosti informisanje, a on je prebacio to na RRA itako niko ne preuzima odgovornost za trenutno stanje.Određene manjine imaju to rešeno, možda ne u do-voljnoj meri, ali kada je u pitanju albanska manjinanema ni jednog minuta programa u javnom servisu i jase zalažem da se u nekom doglednom vremenu tajproblem reši.

Kakva je situacija sa službenom upotrebom albanskogjezika i pisma u opštinama gde žive Albanci?

Statutima lokalnih samouprava je regulisano korišćenjejezika nacionalne manjine i u Bujanovcu i Preševu i uMedveđi. Tamo se, pored srpskog, u službenoj upotrebikoristi i albanski jezik. Međutim i tu ima šarenila - uMedveđi, na primer, veoma malo se koristi, oni imajuprevodioca za albanski, ali se dokumenti skoro nikad nedobijaju na oba jezika. Odbornicima Albancima seobezbeđuju materijali za skupštine na albanskom jeziku.Ni u Preševu, ni u Bujanovcu nije to (službena upotrebaalbaskog jezika) na nekom visokom nivou, i tamo senajčešće radi samo na srpskom jer dvojezičnost zahtevadodatno angažovanje, što administracija izbegava. Udržavnim organima skoro i da nema službene upotrebealbanskog jezika, a najbolji primer su sudovi. Bio je jedan materijal koji je 2007. predstavljen SavetuEvrope, a koji je sadržao podatke koji o tome govore igde je predstavljeno da je u Vojvodini situacija dobra,pa čak i da je u Bosilegradu izvestan broj predmetaobavljen na bugarskom, dok kada je u pitanju sud uVranju u čijoj je nadležnosti Preševo i Bujanovac, nije nijedno suđenje obavljeno na 2 jezika. To se pravdalo time

Intervju

8 Minority News

Javni servis koji se emituje na nivou države, za sada nema ni jedan minut programa na albanskom jeziku

Albanci Dan zastave proslavljaju 28. novambra

da stranke to ne traže i to ide tako po inerciji.

Da li je po tom pitanju situacija lošija nego što je bilapre?

Kada je na dnevnom redu bio Zakon o sedištima ipodručijima sudova i javnih tužilaštava iznosio sam daje situacija daleko lošija nego u ranijim periodima. Biloje perioda kada je u Opštinskom sudu u Preševu bilo 5sudija, od kojih su bila 4 Albanca i 1 Srbin, što odgovaraetničkoj strukturi opštine, ali u međuvremenu refor-mom koja je sprovedena 2008. godine i Preševo i Bu-janovac su ostali bez opštinskih sudova jer su svedenina sudske jedinice i svi krivični predmeti se procesuirajuu Vranju. To je postao problem jer je veoma teško da svi učesnicisudskog postupka putuju do Vranja, koje je 45 do 60kilometara udaljeno, u zavisnosti od naselja. I to jeskupo. Nikakva racionalizacija nije time postignuta jer isvedoci i svi redom trebaju da putuju u Vranje. S druge strane etnička struktura u sudskim organma jevremenom postala takva da je sve slabije učešće Al-banaca, tako da danas imamo 5-7% učešća Albanaca uOsnovnom sudu u Vranju, dok na primer u Kobal banci25% zaposlenih čine Albanci. U Osnovnom sudu uVranju od 54 sudije, svega su 3 Albanca. Jedan brojsudija se penzionisao, novi nisu primljeni već 4-5 god-ina. Situacija je danas daleko gora nego što je bila 70-tih i 80tih godina prošlog veka.

Od kada se situacija pogoršala, po pitanju korišćenjaalbanskog jezika?

Naročito od reforme iz 2008. godine nije se radilo natome da se omogući učešće Albanaca u pravosudnomsistemu i onda nije ni moguće ostvariti ustavno i zakon-sko pravo korišćenja albanskog jezika pri ovakvoj struk-turi zaposlenih. Da ne govorim o Višim sudovima ilitužilaštvima gde nema čak ni prevodilaca za albanskijezik. Obično se strankama na sudu kaže - da bi suđenjebilo efikasnije i brže - idemo samo na srpskom, a to jesvojevrsni pritisak. Čak i kad sudija zna albanski jezik,njemu će za vođenje postupka trebati više vremena irada, a svaki od sudija i kad zna albanski, odnosno kadaje Albanac, više mu se isplati da vodi postupak na srp-skom kako bi što pre završio postupak i kako bi što većibroj predmeta obradio.

Kako objašnjavate pojavu da sve više Albanaca uopštene govore srpski?

Ta pojava postoji kod mlađih. Devedesete godine naKosovu i sve što se dešavalo od prvih ustavnih promenakrajem osamdesetih, pa čitave devedesete i sukobi koji

su se odvijali na Kosovu direktno su se odražavale i Al-bance na jugu Srbije. Preševo, koje ima 90% Albanaca iBujanovac sa 55% albanskog stanovništva najviše su biližrtve etničke distance koja je naglo porasla kroz čitav tajperiod. Bombardovanje, vanredno stanje, pa ratno

Intervju

9 Minority News

Bombardovanje, vanredno stanje, pa ratno stanje, pa učestali problemi sa vojskom i policijomuticali su da se etnička distanca između Srba i Albanaca poveća

Nacionalne manjine su u parlamentu predstavljenepreko partija koje imaju za programsko načelo zaštitunacionalnih manjina. Neke od tih partija su na izborimanastupile samostalno ili u koaliciji sa drugim partijamanacionalnih manjina dok su neke nastupile putem listadrugih nemanjinskih stranaka.

U trenutnom sazivu zastupljene su:1) kao partije i koalicije nacionalnih manjina

Savez vojvođanskih Mađara - 5 poslanika, Stranka demokratske akcije Sandžaka - 2 poslanika, Koalicija “Sve zajedno”, koju čini pet stranaka nacionalnih manjina, - 1 poslanikkoalicije Albanaca Preševske doline, koju čini četiri stranke - 1 poslanikpartija NOPO - 1 poslanik.

2) partije koje su obezbedile mandate putem lista nemanjinskih partija

Bošnjačka narodna stranka u klubu SNS - 1 poslanikRomska partija - 1 poslanik, Demokratska partija Makedonaca - 1 poslanikPokret vlaškog ujedinjenja - 1 poslanik.

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini preko liste Zajedno za Srbiju - 1 poslanik

Prava nacionalnih manjina formalno zastupa 15 poslanika

stanje, pa učestali problemi sa vojskom i policijom uti-cali su da se etnička distanca između Srba i Albanacapoveća. Na žalost situacija je takva da učenici osnovnih i srednjihškola sve manje uče srpski. Od sedamdesetih godina kako je područije južne Srbijezaostajalo u ekonomskom razvoju i kako je rastao brojonih imućnijih koji su radom u inostranstvu zarađivalinovac očekivano je bilo da za taj novac kupuju nekret-nine. Srbi su to jedva dočekali jer su za više negoprosečnu sumu prodavali svoju imovinu i kupovalistanove u Nišu, Beogradu i drugim razvijenijim opšti-nama. Tada nisu, ni zbog patriotizma, niti iz nekog dru-gog razloga radili da sačuvaju veći udeo Srba u tompodručiju, nego su iskoristili mogućnost da prodajusvoje nekretnine. Taj proces je posebno izražen tokom1993. godine kada su plate na jugu Srbije bile bagatelnei iznosile su oko 10 maraka dok su Albanci u Nemačkojili Švajcarskoj zarađivali i po 2-3 hiljade maraka, što jedovelo do toga da je sve manje srpskog stanovništva natom područiju i sve manje prilike za komunikacijuizmeđu Srba i Albanaca. Treći faktor koji je uticao da sve veći broj Albanaca negovori srpski je i taj što su srpski jezik albancimauglavnom predavali Srbi iz Vranja koji ne znaju albanskijezik, što je bio dodatni problem.

Dakle, Albanci na jugu Srbije mogu da na albanskomjeziku završe Osnovnu i srednju školu, ali da bi studiralina albanskom moraju da upišu fakultet u Albaniji, naKosovu ili u Makedoniji. Da li se njima po završetku tihfakulteta priznaju diplome u Srbiji?

U periodu od 1991. do 2002. nisupriznavane diplome Prištinskoguniverziteta u Srbiji i to je sigurnobio najteži period sa mnogo nega-tivnih posledica u svim segmen-tima. Tek nakon ratnih sukoba isporazuma iz 2001. godine Min-istarstvo priznaje te diplome beznostrifikacije. Od 2002. do 2007. godine tediplome su priznate u Srbiji.Međutim, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova,ponovo dolazi do prekida u priznavanju diploma saPrištinskog univerziteta i ponovo se te diplome ne priz-naju. Onda je došlo prošle godine do sporazuma uBriselu i mislili smo da je tada to pitanje već rešeno,međutim taj sporazum rešava samo politički deo okopriznavanja diploma, što podrazumava da se sa diplo-mom Prištinskog univerziteta ljudi mogu javiti u institu-cije Srbije, ali da im je nakon toga je potrebnanostrifikacija diplome. Do sada ni Niški ni Beogradski

univerzitet nisu nostrifikovali ni jednu diplomu saPrištinskog univerziteta. Na primer Filološki fakultetBeogradskog univerziteta je objasnio da oni još nisuuskladili pravilnike i da nemaju mogućnost počinjanjapostupka nostrifikacije diploma sa Prištinskog uni-verziteta iako je to vladina odluka od pre 2 godine kojuje potpisao tadašnji premijer Cvetković.

Koje je rešenje prihvatljivo za Albance na jugu Srbije?

Postoji program Vlade Republike Srbije, koji je usvojenu februaru 2001. godine, koji jedobio podršku i u Stalnom savetuOEBS-a, a razmotren je i u Stalnomsavetu NATO pakta, koji je tad biouključen u proces postizanja trajnogrešenja oko kopnene zone. Taj pro-gram je bio obiman i značajan.Predviđao je ekonomsku revital-izaciju tog područija, integraciju Al-banaca u državne institucije, i pored

smirivanja, demobilizacije, razoružavanja, po-drazumevao je i amnestiju svim naoružanim Albancimai povratak stanovništva pod tim uslovima, kao i slobodukretanja. Na početku, u prve 3 godine, za vremeĐinđićeve vlade počelo se ozbiljno sa ostvarivanjem togprograma, tada je napravljena multietnička policija. Tajproces je išao postupno, organizovani su kursevi za Al-bance jer Albanaca pre toga nije uopšte bilo u policiji,zatim je omogućeno ozbiljnije učešće Albanaca ulokalnoj policiji, lokalni mediji (na albanskom jeziku) supokrenuti, pa je dosta infrastrukturnih, komunalnih pro-

Intervju

10 Minority News

Manipulacija je vršena tako što su uzimane selektivno izjave određenih lidera sa terena koji apsolutno nisu predstavljali celu manjinu

Do sada ni Niški ni Beogradski univerzitet nisunostrifikovali ni jednu diplomu sa Prištinskog univerziteta

Postoji program Vlade RepublikeSrbije, koji je usvojen u februaru

2001. godine, koji je dobio podršku i u Stalnom savetuOEBS-a, a razmotren je i u

Stalnom savetu NATO pakta, kojije tad bio uključen u proces

postizanja trajnog rešenja okokopnene zone

jekata u to vreme ostvareno. Od prve Koštuničine vladepa na ovamo dolazi do ogromnog zastoja. Sve što je dotada intenzivno rađeno, odjednom je stalo. Zanemarenisu svi ciljevi iz ekonomskog dela programa, a i na poljuintegracije veoma je malo urađeno. Čak je ekonomskasituacija teža nego u to vreme, nezaposlenost je još većai iznosi preko 80%. Što se tiče integracije i ekonomskograzvoja potpuno se podbacilo. Kako je vreme proticalosituacija je na tom planu bila sve teža. Kako je krizanaišla Vlada nije bila politički spremna da ostvaruje so-cijalni program, a zatim su došli ekonomski problemikada je u čitavoj državi narasla nezaposlenost i sve težeje bilo da se te obaveze ostvaruju u praksi i onda tupočinje kalkulisanje i politička manipulacija jer je pred-stavljano da albanska manjina ne priznaje status man-jine. Manipulacija je vršena tako što su uzimaneselektivno izjave određenih lidera sa terena koji apso-lutno nisu predstavljali celu manjinu, a to je bilo ufunkciji pokrivanja slabosti i izgovora za neostvarivanjesopstvenog programa. I to još uvek traje. Postoji pričada sve što treba na terenu uraditi je ubediti Albance dapriznaju status manjine i da se uklope u zakone u UstavSrbije i međunarodnih konvencija, a da ne postojinikakav problem. A zapravo sama činjenica da jednamanjina ima stopu nezaposlenosti od preko 80% i da suvrlo slabo integrisani u državne strukture i institucije tosamo po sebi govori da je ova vlada bila ili nezaintereso-vana ili nemoćna da reši te egzistencijalne probleme idaleko smo od toga da treba samo ubediti Albance daprihvate taj status nego su ti problemi prilično egzisten-cijalni i oni se oslikavaju na sve sfere i sve segmente živ-ota.

Jel možete da nam objasnite koji problem postoji okokorišćenja nacionalnih simbola Albanca?

Postavlja se pitanje zastave jer je nacionalni simbol al-banaca identičan sa zastavom Albanije. Iako se uveknaglašava da je nacionalni simbol daleko stariji oddržavnog simbola Albanije. Nacionalna zastava se razvi-jala od 15. veka i sada se nastoji u Srbiji da se ubede Al-banci da trebaju da taj simbol dopune da bi serazlikovao od zastave Albanije. Kontra argumenti, da naprimer Albanci u Makedoniji koriste zastavu kakva sekoristila 70-tih i 80-tih godina na tom područiju, tu nepomažu puno. Albanci u Makedniji koriste istu tu zas-tavu bez problema. Takođe, Srbi na Kosovu, kad izPreševa ideš do Gnjilana u selu Pasjane bez problemasvi koriste srpsku zastavu i niko od njih ne traži da jenečim dopune. U Vojvodini je to brzo i efikasno rešeno,ali to kod nas ne ide tako jer se nadovezuje dosta drugihproblema koji čine da se taj problem već duže vreme nerešava.Albanci dan zastave obeležavaju u Hrvatskoj, Nemačkoj,Švajcarskoj, Americi, širom sveta. Tada se ističu zastavei to nikome u svetu ne smeta.

Kada su Albanci u Srbiji koristili tu zastavu?

Od 68. do 99. mi smo koristili tu zastavu u svim institu-cijama, u opštinskim i državnim. Tada se isticala zastavaSFRJ, zastava Srbije, zastava Komunističke partije ičetvrta je bila ta zastava koju sad nazivaju zastavom Al-banije. Tada se isticala kao zastava Albanaca. Ta zastavaje u Bujanovcu nešto ranije bila ukinuta, ali u Preševuje bila korišćena sve do Nove godine 1989. U to vremepartijskim putem je uvedena i partijskim putem sedošlo do ukidanja potrebe za tom zastavom. To su bileodluke partijskih organa. Međutim kada je to počelo dase rešava Zakonom, to je inače regulisano Zakonom olokalnoj samoupravi i nizom drugih, onda su uvedena

Intervju

11 Minority News

Zbog čega su prekinuti pregovori sa Vladom Srbije?

Najveći deo ciljeva Vladinog programa iz 2001. godine kada je rešavana kriza u Preševskoj dolini nije ostvarenoi zato su se tu tokom vremena problemi nagomilali i u toku ove godine Albanci su podneli Vladi 7 tema za raz-govor u okviru kojih trebaju da se rešavaju osnovni životni i egzistencijalni problemi. Vlada se u principu sa timsložila. Međutim prvi problem je iskrsao još početkom ove godine kada je drastično smanjeno finansiranje Na-cionalnog saveta Albanaca zbog toga što se kao službeni uzimao podatak o 5.800 Albanaca umesto 61.000koliko je 2002. godine bilo u čitavoj Srbiji, a zbog bojkota (popisa stanovništva 2011.) taj broj je drastično manji.I pregovori su išli u tom pravcu, tražili smo da se reši taj problem, ali je sitauacija i razgovori postaju neodrživizbog činjenice da je u međuvremenu došao Zakon o sedištima i područijima sudova i tužilaštava po kojem opetna osnovu izjava samog ministra da je čitav plan i ceo zakon postavljen tako da se uzimao službeni podatak daAlbanaca u Preševu ima 416, a u Bujanovcu 244. Po tim službenim podacima opština Preševo broji 3000stanovnika. I na osnovu toga su ukinuti i osnovni sud i javno tužilaštvo. I onda su Albanci i čitava delegacija bilisložni da nema smisla nastaviti sa tim razgovorima dok ne rasčistimo s kojim brojem Albanaca Vlada razgovara.Da li razgovara samo sa onih 1100 koji su popisani u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ili želi sa realnim brojemkoji realno živi na tom područiju. Tako da mi moramo ovaj problem prvo da rasčistimo da bi posle mogli ozbiljnoda razovaramo o svim temama koje smo u toku ove godine podneli.

Kad iz Preševa ideš do Gnjilana u selu Pasjane bez problema svi koriste srpsku zastavu i niko odnjih ne traži da je nečim dopune

ograničenja da manjine imaju pravo na upotrebu na-cionalnih zastava, ali ona ne sme da bude identična sazastavom neke druge države. U slučaju Albanaca, našanacionalna zastava potiče iz perioda ratova SkenderBega protiv Turaka i ta zastava je 1912. godine izabranakao državna zastava Albanije i Albanci čitavog sveta, ukolonijama npr. u Bukureštu, Sofiji, itd. koriste je kaonacionalni simbol i ona nastavlja dase koristi kao nacionalni simbol.Pored toga poklapa se i datumobeležavanja Dana nacionalne za-stave jer se 28. novembarobeležava kao praznik još od dobaSkender Bega, ali je tog dana iproglašena nezavisnost Albanije 1912. godine. U tomeje specifičnost da se nacionalna zastava poklapa sa za-stavom Albanije, a i da je nacionalni dan Albanaca izvremena Skender Bega je upravo i dan kada je iproglašena nezavisnost Albanije. Tu se javljaju sukobi inesporazumi. Da li Albanci slave nacionalni dan ili danproglašenja nezavisnosti Albanije, da li koriste zastavuAlbanije ili koriste nacionalni simbol? I jedno i drugo sepoklapa. Pre bi trebalo da Albanija promeni državnu za-

stavu nego ubediti Albance u svetu da promene na-cionalni simbol. Stvara se atmosfera sukoba gde sestvara utisak sa jedne strane da Albanci nešto posebnorade mimo onoga što je praksa kod drugih manjina. UVojvodini su manjine prihvatile da na zastave matičnihdržava stave i neki dodatni sadržaj formalno. Evo naprimer mađarska nacionalna manjina koristi mađarsku

trobojku gde je na sredini grb Re-publike Mađarske. To je dopuštenoi koristi se. I jedan i drugi elementje iz susedne države i ako ima bo-jazni zbog svakog elementa odvo-jeno, zašto nema bojazni kada sekoriste zajedno i koncentrisano. Ali

to su i frustracije većinskog naroda o tim pitanjima.Kada su u pitanju Albanci, koristila se zastava 80tih i90tih bez problema u opštini Preševo i Bujanovac, nesamo za vreme praznika već svaki dan i u svim institu-cijama i niko se tad nije bojao za državnost Srbije, alisad je stvorena ta atmosfera i treba raditi na tome dase ta frustracija otkloni i sa jedne i sa druge strane.

Intervju

12 Minority News

U tome je specifičnost da se nacionalna zastava poklapa sa zastavom Albanije, a i da je nacionalni dan Albanaca iz vremena Skender Bega je upravo i dan kada je i proglašena

nezavisnost Albanije

Koristila se zastava 80tih i 90tih bez problema u opštini Preševo i Bujanovac, ne samo za vremepraznika već svaki dan i u svim institucijama i niko se tad nije bojao za državnost Srbije

Pre bi trebalo da Albanija promeni državnu zastavu nego ubediti Albance u svetu da promene nacionalni simbol

Stvara se atmosfera sukoba gdese stvara utisak sa jedne straneda Albanci nešto posebno rademimo onoga što je praksa kod

drugih manjina

Minority Report

jednom istorijskom periodu od kraja 18. vekado sredine 20. veka, nacija je bila osnov i preduslov državnosti u najvećem delu Evrope.

U skladu sa tim države su formirane kao nacionalne i koncept “nation-state” je dominirao.Već nakon Drugog svetskog rata, koncept nacionalnedržave menja svoju egzistencijalnu formu i gotovo da nepostoji nacionalna država koja svojim Ustavom, Zakonimai usvajanjem Deklaracija Ujedinjenih nacija ne priznajeodređena prava etničkim grupama koje žive na teritorijiodređene države. Kako je odnos država prema nacionalnim manjinamaevoluirao, države su na nacionalne manjine u sve većojmeri gledale kao na grupacije u društvu koje mogu da do-prinesu opštem razvoju države i demokratiji. Tako su nekeod država, regulisale pitanje nacionalnih manjina na takavnačin da su nacionalne manjine bile favorizovane umnogim oblasima u odnosu na većinski narod. Na tajnačin se obezbeđivala ravnopravnost u društvu imogućnost učešća u važnim društvenim procesima i onihkoji to ranije nisu mogli. Najviši stepen evolucije države po pitanju nacionalnihmanjina je verovatno taj u kom država omogućava i

garantuje učešće u vlasti predstavnicima nacionalnihmanjina. Profesor Siniša Tatalović, sa Fakulteta političkih nauka uZagrebu smatra da postoje 3 tipa država i odnosa premapitanju učešća nacionalnih manjina u vlasti. On u prvu grupu ubraja one zemlje koje zastupaju principjedinstvene nacije i ne dozvoljavaju svojim građanimanikakvo pravo na drugačije izražavanje nacionalnog identiteta. U ovu grupu spadaju Francuska i Bugarska. Ovezemlje ne priznaju kategoriju nacionalne manjine i nedopuštaju političko organizovanje i predstavljanje po kriterijumu etničkog porekla. To ne znači da su svi građaniovih zemalja prihvatili nacionalni identitet dominantneetničke grupe kao svoj sopstveni nacionalni identitet.Francuska se suočava sa problemima etničkog nacionalizma na Korzici i u tri baskijske pokrajine.Sa druge strane, slučaj Bugarske je još složeniji. UBugarskoj danas živi 9,4% Turaka, 3,7% Roma, 1,2% os-talih manjina i oko 200.000 islamiziranih Bugara.Ustavom Bugarske (član 11, paragraf 4.) zabranjuje seformiranje političkih stranaka na etničkoj bazi, ali one ipakpostoje.

Koliko smo napredovali u poštovanju manjinskih prava?

Kratak pregled manjinskih prava - 4

U

13 Minority News

Najviši stepen evolucije države po pitanju nacionalnih manjina je verovatno taj u kom državaomogućava i garantuje učešće u vlasti predstavnicima nacionalnih manjina

Postoji mišljenje kod dela pripadnika nacionalnih manjina da se odnos države prema nacionalnim manjinama najbolje ogleda u tome na koji način država obezbeđuje zastupljenost predstavnika nacionalnih

manjina u vlasti. Postoje države koje ne priznaju nikakvo političko organizovanje na etničkom principu, smatrajući da na taj način štite društvo od raspada, istovremeno postoje i države koje pozitivnom diskriminacijom olakšavaju

nacionalnim manjinama učešće na svim nivoima vlasti

Pokret za prava i slobode predstavlja najznačajniju partijukoju podržavaju nacionalne manjine u Bugarskoj. Iakopartija sebe definiše kao liberalno demokratsku stranku,njeni glasači su isključivo Turci i drugi muslimani uBugarskoj. Pokret za prava i slobode je bio manjinski partner u tribugarske vlade. Time je Bugarska prećutno prihvatila organizaciju stranaka na nacionalnom principu, bezobzira što je formalna zabrana ostala da važi.U drugoj grupi su one države koje takođe ne poznaju kat-egoriju nacionalnih manjina, ali svoje građane dele pokriterijumu jezika kojim govore. Takav je slučaj u Finskoj,Švajcarskoj, Belgiji, Španiji. U okviru finske nacijepostoje građani koji govore finski i oni koji govore švedskijezik, dok Švajcarci kao maternji jezik koriste francuski,italijanski, nemački ili retroromanski. Kategorija „matičnedržave“ ostaje nepoznata, pa se Švajcarci koji govorenemački ili italijanski ne smatraju i pripadnicimanemačkog, odnosno italijanskog naroda koji imaju svojunacionalnu državu. Nediskriminacija se u nekim od ovihzemalja obezbeđuje snižavanjem izbornog praga zastranke ovih zajednica, srazmernim predstavljanjemjezičkih grupa u parlamentu i drugim državnim institu-cijama. Treću grupu u ovoj podeli čine sve one zemlje koje u svojim pravnim aktima poznaju kategorije većinskog naroda i nacionalnih manjina. U ovu grupu spadaju gotovo sve države Jugoistočne Evrope, ali i neke zapad-noevropske zemlje, kao što je to Austrija. Prava nacional-nih manjina u ovim državama su određena više kaoindividualna, nego kao kolektivna i tiču se uglavnomprava na nacionalni, kulturni i jezički identitet. Pravo nacionalnih manjina na političko organizovanje je jedanod instrumenata zaštite, ali i proširenja drugih manjinskihprava. Političkim organizovanjem manjinske zajednicedobijaju prostor za iskazivanje svojih stavova u okvirudržavnih tela i organa, čime se smanjuje potreba za

vanparlamentarnim i vaninstitucionalnim vidovima delovanja. Povećanim učešćem nacionalnih manjina upolitičkom životu raste i njihova zastupljenost u državnimtelima i organima što poboljšava manjinsku integraciju udruštvo, a rešavanjem problema nacionalnih manjinakroz sučeljavanje mišljenja u parlamentu i drugedemokratske procese u okviru sistema sprečava se i pojava nacionalno motivisanih sukoba ili zahteva za au-tonomijom ili secesijom od strane nacionalnih manjinakoje se osećaju obespravljeno.

14 Minority News

Minority Report

Pravo nacionalnih manjina na političko organizo-vanje je jedan od instrumenata zaštite, ali iproširenja drugih manjinskih prava. Političkim orga-nizovanjem manjinske zajednice dobijaju prostor zaiskazivanje svojih stavova u okviru državnih tela i or-gana, čime se smanjuje potreba za vanparlamen-tarnim i vaninstitucionalnim vidovima delovanja.Povećanim učešćem nacionalnih manjina upolitičkom životu raste i njihova zastupljenost udržavnim telima i organima što poboljšava manjin-sku integraciju u društvo, a rešavanjem problema na-cionalnih manjina kroz sučeljavanje mišljenja uparlamentu i druge demokratske procese u okvirusistema sprečava se i pojava nacionalno motivisanihsukoba.

Predrag Terzić: Političko organizovanje manjina

instrument zaštite

Predstavnici nacionalnih manjina mogu ući u parla-ment na nekoliko načina: na izbornoj listi većinskihstranaka, organizovanjem stranaka manjinai samostalnim izlaskom na parlamentarne izbore,stvaranjem predizbornih koalicija stranaka manjinaili putem predizbornih koalicija sa strankamavećinskog naroda.Stranke manjina ili pojedinci koji su pripadnici na-cionalnih manjina mogu oceniti da im je celishodnijeda na izbore izađu na listi neke većinskepartije. Razlozi za ovakvu odluku su različiti, i krećuse nemogućnosti „prelaska“ visokog cenzusa zaulazak u parlament do ideološke bliskosti sastrankama većinskog naroda. Pri tome treba razliko-vati ovakav vid reprezentovanja nacionalnih manjinau parlamentu od predizbornih koalicija. Stranke manjina mogu i samostalno da izađu na parlamentarne izbore. Šanse za njihov ulazak u parlament povećavaju se ukoliko je manjinakoju data stranka predstavlja mnogobrojna (ili samoznačajno teritorijalno koncentrisana u određenojizbornoj jedinici), ako ta stranka ima monopolna manjinske glasove i ako izborni zakoni pozitivnodiskriminišu manjinske partije.Postoji mogućnost da se stranke različitih manjinskihgrupa udruže pred parlamentarne izbore kako bi ost-varile što bolji izborni rezultat. U slučajevimaodsustva pozitivne diskriminacije stranaka manjinai izostanka sličnosti između manjinskih grupa, nji-hovo udruživanje uglavnom je motivisanoistim političkim ciljem, a to je neretko sticanje sta-tusa parlamentarne stranke.Četvrti način ulaska zastupnika manjina u zakono-davno telo tiče se mogućnosti stranaka manjina dasa partijama većinskog naroda postignu predizbornikoalicioni sporazum kojim se definišu njihovameđusobna prava i obaveze. U zemljama u kojimapostoji visok stepen etničkog nacionalizmavećinske stranke se teško odlučuju na koaliciju sastrankama manjina, jer bi se time suočili samogućnošću erozije sopstvenog biračkog tela.

Kako nacionalne manjine mogu da dobiju predstavnike

u parlamentu?

ana 13.11.2013. u pros-torijama ambasade Re-publike Češke upriličen jesvečani prijem povodom

ispraćaja ambasadorke, njene ekse-lencije gospođe Hane Hubačkove,jer se nakon pet godina završava njenambasadorski mandat u našoj zemlji.Među uvaženim zvanicama bili su ipredstavnici Nacionalnog savetaČeha kao najznačajnije institucijekoja zastupa interese češkog narodau Republici Srbiji kao i predstavnicičeških beseda.Oproštajnom prijemu predhodila jeposeta zvaničnicima Autonomnepokrajine Vojvodine predsednikuSkupštine AP Vojvodine Ištvanu Pas-

toru i predsedniku Vlade AP Vojvo-dine Bojanu Pajtiću. Tom prilikomposebno je apostrofirana činjenicada su češki investitori u tri fabrike uVojvodini uložili 38 miliona evra i zaposlili 615 radnika.Predsednik Skupštine Vojvodinegospodin Ištvan Pastor i am-basadorka češke Republike u Srbijinjena ekselencija gospođa HanaHubačkova saglasili su se da postojiznačajan prostor za produbljivanjesaradnje Vojvodine i čeških regiona,pre svega u privrednom partnerstvu,preduzetništvu i investicijama.Značajnu ulogu u tom povezivanjumogu da imaju predstavnici češkenacionalne zajednice koja živi u Vo-

jvodini, a gospodja Hubačkova istaklada su pripadnici te nacionalne zajed-nice veoma zadovoljni saradnjom sarepubličkim i pokrajinskim instituci-jama.Ambasadorka je posebno istaklavažnost rada Nacionalnog saveta kojije, kako je rekla, snažno doprineo dase prava pripadnika češke nacionalnezajednice institucionalno urede, atime unaprede i razviju.Kao predstavnici češke nacionalnezajednice nadamo se da će saradnjasa Nacionalnim savetom gospođiambasadorki ostati u lepom sećanjute njenoj ekselenciji gospođi HaniHubačkovoj želimo dobro zdravlje imnogo uspeha u daljem radu.

Iz češke zajednice

15 Minority News

D

Oproštajna poseta Vojvodini i oproštajni prijemLjiljana Stehlik

predsednik Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Čeha

acionalni savet Čeha jetokom 2013. godinerealizovao projekatformiranja Fonda starih i

retkih knjiga. Ovaj projekat podržanje od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Tokom 2012. godine Nacionalni savetčeške nacionalne manjine preuzeo jeosnivačka prava nad Češkom bib-liotekom u Beloj Crkvi na os-novu Zakona o nacionalnimsavetima nacionalnih man-jina.

Ova ustanova kulture je odkrucijalnog značaja zaočuvanje kulturnog nasledjaČeha na prostoru Srbije.

Zahvaljujući dosadašnjim ulaganjima od strane Re-publike Češke i sredstvima Nacionalnog saveta i češkihudruženja ovo kulturnoblago sačuvano je do danas.

Biblioteka je formirana 1922. godineknjigama koje su darovane od stranejugoslovenskih i čehoslovačkih insti-tucija. Takođe, 60-ih godina u Bib-lioteku je prebačen bibliotečki fondtadašnjih beogradskih udruženja

Čeha, koja su osnovana krajem de-vetnaestog veka. Ukupan broj knjigaprelazi 4.500 primeraka. Katalo-gizacija biblioteke obavili su studentisa šest fakulteta iz Srbije i Češke apod vodjstvom doktora JaromiraLinde, profesora sa Filološkog fakul-teta Univerziteta u Beogradu tokom2010. i 2011.godine na osnovu pro-jekta podržanog od strane Min-istarstva inostranih poslova Češke.

Cilj Nacionalnog saveta bio je izdva-janje vrednih dela iz te baštine, nji-hovo otkrivanje javnosti, kao i trajnai sigurna zaštita ove vredne zbirke.

Ovo je samo prva faza u okviru

projekta koji će biti nastavljen i tokomsledeće godine. U ovoj fazi realizacijeprojekta stare i retke knjige su izdvo-jene i smeštene u posebne ormanejer kao takve predstavljanju izuzetnoretku kolekciju. U okviru ovog fondapostoje i unikatna izdanja:

n knjige poezije FrantišekaLadislava Čelakovskog iz 1847. godine,

n sabrani spisi Jana Husaiz 1904. godine u original-nom kožnom povezu,

n zbirka poezijeVladimira Holana sa pot-pismom pesnika te Biblijaiz 1926. godine.

Realizacijom projektaobezbeđeni su uslovi zaostvarivanje i zaštitu kulturnog identiteta Čeha.

Projekat je omogućiostvaranje uslova zaravnomeran kulturni razvoj

u Republici Srbiji i decentralizacijukulture te doprinos očuvanju, zaštitii korišćenju stare i retke bibliotečkegrađe.

Iz češke zajednice

16 Minority News

N

Projekat očuvanja knjiškog blaga Čeha u SrbijiLjiljana Stehlik

predsednik Odbora za kulturu Nacionalnog saveta Čeha

Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici uponedeljak, 25. novembra, upriličeno jeobeležavanje jednog od četiri nacionalnapraznika Bunjevaca, Dana Velike narodne

skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, koja je 25.novembra 1918. godine održana u Novom Sadu i kojaje rezultirala prisajedinjenjem Banata, Bačke i BaranjeKraljevini Srbiji.

Posle intoniranja himne Republike Srbije i svečane pesmeBunjevaca, predsednica Privremenog organa upravljanjaNacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine mrSuzana Kujundžić Ostojić obratila se prisutnima. U svomizlaganju osvrnula se na događaj od pre 95 godina iznačajnu ulogu Bunjevaca u stvaranju zajedničke državesvih Slovena, te položaju Bunjevaca od 1918. godine pado danas. Tom prilikom predsednica POU zamolila jepredsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, da uloži

napore kako bi se pomoglo Bunjevcima, kao jednom odautohtonih naroda u Srbiji. Prisutnima se obratio igradonačelnik Subotice Jene Maglai, koji je istakao kakosu Bunjevci primer da narod i kroz teška istorijskaiskušenja može sebe da očuva i da ojača, ako je jedinstveni stalno neguje svest o svojoj samobitnosti.

Svečanoj akademiji prisustvovao je i predsednik Repub-like Srbije Tomislav Nikolić, čiji govor prenosimo u celosti.

„Dragi Bunjevci, dame i gospodo, braćo i sestre.Istorijskog 25. novembra 1918. godine, na Velikoj narod-noj skupštini u Novom Sadu, doneta je odluka o prisajed-injenu Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. U raduskupštine učestvovalo je 757 poslanika nacionalnog sas-tava gotovo identičnog onom koji i danas činistanovništvo Vojvodine:Srbi, Bunjevci, Slovaci, Rusini, Šokci, Hrvati, Mađari,

Iz bunjevačke zajednice

Predsednik Nikolić uveličao nacionalni praznik Bunjevaca

17 Minority News

Predsednica POU zamolila je predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, da uloži naporekako bi se pomoglo Bunjevcima, kao jednom od autohtonih naroda u Srbiji

U

U Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici uponedeljak, 25. novembra, upriličeno jeobeležavanje jednog od četiri nacionalnapraznika Bunjevaca, Dana Velike narodneskupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena,koja je 25. novembra 1918. godine održana uNovom Sadu i koja je rezultirala prisajedinje-njem Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.

Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena

Nemci. Među delegatima bila su 84 Bunjevca, tri Šokca idva Hrvata.Bunjevci sa severa Bačke dali su veliki doprinos. Oni subili aktivni i u telima Skupštine (Veliki narodni savet, Nar-odna uprava), u lokalnim i regionalnim organima novevlasti, a značajan je njihov angažman u Privremenom nar-odnom predstavništvu u Beogradu, naročito u aktivnos-tima oko razgraničenja KraljevineSHS sa Mađarskom, o čemu jeodlučeno na Pariskoj mirovnojkonferenciji, Trijanonskim mirov-nim ugovorom 1920. godine.To što su se do dana današnjegodržale različite nacionalne man-jine jasno govori da je Srbijaiskreno i materinski prigrlila sve nacionalnosti, razvijala ičuvala njihovu posebnost, uvek ponosno ističući da sunjeni građani različite vere, nacije, jezika, kulture – njenonajveće bogatstvo.Koliko je značajan i važan današnji dan za svekoliku is-toriju Srbije, Vojvodine i jedinstvenog, autohtonogbunjevačkog bića na našem tlu, slikovito govore reči vođeBunjevaca, popa Blaška Rajića, izrečene 1918. godine nasubotičkoj železničkoj stanici na kojoj su dočekani srpskivojnici – oslobodioci:„Gospodo, u ime bunjevačko – srpskog bića, u ime 70.000Bunjevaca i Srba koji u ovom gradu stanuju, čast mi jepozdraviti vas kao vođe pobedonosne srpske vojske, kaoosloboditelje potlačeni naroda teškog jarma.Zveket vašeg oružja – to je glas zvona što navišćujevaskrsenje naše. Dva krila slavne pobedničke vojske vašemi smatramo kao dvi raširene ruke naše majke. To su rukei čvrste od više nego četvorogodišnjeg ratovanja, ali ih semi ne bojimo, već vas molimo da nas one prigrle i pritisnuna grudi materinske. Taj će zagrljaj pokidati lance naše isrušiti jaram pod kojim smo dosad čamili, pa ćemo bitislobodna dica u krilu mile majke, naše majke Jugovića.”Regent Aleksandar je u svom govoru u subotičkoj Grad-skoj kući, jula 1919. godine, istakao : „Ujedinjenje našene bi bilo potpuno ako u krugu ostale braće ne bi bilodičnih Bunjevaca sa lepom Suboticom na čelu. Moja vo-jska, koja je i vaša vojska, puna je hvale za doček koji stejoj priredili. Ja sam srećan što u otadžbini vidim uz ostalu

braću i vas Bunjevce, a znam da ćete vi vašim odanimradom i vašom vrednošću znatno doprineti da namotadžbina bude napredna i čuvena”.Tako je i bilo sve do kraja Drugog svetskog rata, kada seGlavni narodni oslobodilački odbor Vojvodine ogrešio ovas i Šokce donoseći 1945. godine uredbu kojom se, uime naroda, kaže: „To vam se naređuje da sve Bunjevce i

Šokce imadete tretirati isključivokao Hrvate bez obzira na njihovu iz-javu, naročito u legitimacijama,biračkim spiskovima, putnimdozvolama i raznim drugimspiskovima po narodnosti. Ubudućese imaju unositi samo i isključivokao Hrvati.”

Ovakva isključivost i istorijska neukost komunističke jugoslovenske doktrine dovela je do toga da je nasilnoučinjen pokušaj asimilacije i pripajanja Bunjevaca i Šokacahrvatskom nacionalnom korpusu. Ovaj dekret je bitnodoprineo da se broj Bunjevaca sa preko 70.000, popopisu iz 1919. godine, smanji na 20.000 po popisu iz2002. godine.Ivan Vojnić Kortmiš kaže da u pogledu etničke pripadnostiBunjevaca vlada veliko neslaganje.„Rvacki autori i rvacki opridiljeni Bunjevci smatraje Bun-jevce Rvatima i taku tvrdnju ni ne dokazivaje. Kod Srba i srpski opridiljeni Bunjevaca priovladava stavda Bunjevci imadu određene elemente zasebne etničkegrupe al da su poriklom Srbi. Taki stav se u radovimadokaziva.Imamo mišljenje da Bunjevci nisu ni Srbi ni Rvati već dapridstavljaje skupinu koja je u narodnom smislu obaško.Ta mišljenje se dokazivaje sačuvanim pismenima izprošlosti i zastupaje ji uglavnom bunjevački autori.Otaleg podila med njima, na one koji kažu da su Bunjevcii one koji kažu da su bački Hrvati.”Biskup Ivan Antunović 1870. godine piše „Kako se imenaroda i zemlje, u imenu Ilira i Traka, samo i jedino, unami zadržalo, pa nijednom drugom puku, koji je ovudaživio, nije to ime podijeljeno”.Odnosno, na savremenom jeziku iskazano: „Bunjevci suautohtoni ostatki stari Slovena što se očituje naročito uostacima paganski običaja (Dužijanca, Božić, Banice,

Iz bunjevačke zajednice

18 Minority News

Dekret iz 1945. bitno je doprineoda se broj Bunjevaca sa preko

70.000, po popisu iz 1919.godine, smanji na 20.000 po popisu iz 2002. godine

Dan velike narodne skupštine iz 1918. godine jedna je od

velikih raskrsnica za Bunjevce

mr Suzana Kujundžić Ostojić

odnosno Kraljice, cviće Perunika oko salaša, ilirski simboliu grbovima plemićkih porodica, ilirska tvrda ikavica, staraprizimena, konstitucija tila, odnosno antropološka svo-jstvenost koju je zapazio i franjevac Unji, nošnja, pregača,opaklija, šubara, kožuv i drugo.”Srbija prepoznaje Bunjevce kao autohtoni južnoslovenskinarod. Niste ni Srbi ni Hrvati već autentična slovenskanarodnost koja ima sve atribute posebnosti i jedin-stvenosti: svoj kulturni identitet, folklor, istorijskonasleđe.Vekovima živite na prostorima koje i danas naseljavate.Vaše je pravo da čuvate svoju posebnost i da svugde iuvek ponosno ističete da ste Bunjevci iz Srbije.S pravom čuveni lingvist sa Beogradskog univerziteta,prof. dr Ranko Bugarski, ističe da se govor Bunjevacamože definisati kao jezik kulture sa elementima na-cionalne kulture.

Dragi Bunjevci,Vaš osećaj pripadnosti Vojvodini i Srbiji kao svojojmatičnoj zemlji izuzetan je izraz nacionalne i patriotskesvesti. Razume se da je dekret iz 1945. godine nevažeći ida vam je vraćeno vaše ljudsko pravo da se slobodno iponosno izjašnjavate kao Bunjevci.Ali u toj borbi, kako je zapisao jedan Bunjevac, bez po-drške lokalnih, pokrajinskih i republičkih vlasti neće bitijoš dugo moguće.Evo da i ja primetim da vaša domovina Srbija može i želida uradi mnogo više za očuvanje bunjevačke auto-htonosti. Odavno je trebalo izvršiti i standardizacijubunjevačkog ikavskog dijalekta, učiniti više na otvaranjuodeljenja u školama na ikavici kao svakodnevnom govoruBunjevaca, otvoriti daleko veći prostor u medijima, po-raditi više na literaturi.To je posao države koji nam mora biti prioritetan uodnosu na bunjevačku nacionalnu manjinu, koja je bila

među onima koji su pre 95 godina presudno doprineli dase Vojvodina prisajedini Kraljevini Srbiji.Dragi Bunjevci, vaša Srbija, u kojoj danas ponosno živite,za vas i vaša buduća pokolenja je kuća sazidana na vašojodluci od 25. novembra i rečima regenta Aleksandra, sakrovom koji je izgradio naš Ustav. Niko i nikada ne smeda ugrozi vašu i našu zajedničku kuću.Zaslužili ste to svojim odnosom prema Srbiji, doprinosomnapredovanju i slavi naše zajedničke jedine otadžbine. Neka vam je srećan praznik koje je zlatnim slovima upisanu istoriju Bunjevaca, Vojvođana, svih građana Srbije.”

Posle obraćanja predsednika Nikolića, predsednica POUBunjevačkog nacionalnog saveta uručila mu je sliku odslame. U kulturno – umetničkom delu programaučestvovao je Mešoviti hor Srpskog kulturnog centra„Sveti Sava”, solistkinje Tamara Babić i Stela Bukvić, Aleksandar Rukavina i članovi Kulturno umetničkogdruštva „Bratstvo”.

Iz bunjevačke zajednice

19 Minority News

Glavnom uredu Bošnjačkog nacionalnogvijeća u petak, 15.novembra 2013. godineodržana je tribina pod nazivom: “Država po-laže test demokratičnosti, a Bošnjaci svojih

mogućnosti”, koju je organizovao Odbor za informisanjeVijeća. Učesnici na tribini bili su: Žužana Serenčeš, medijska analitičarka i novinarka programa Radio Slo-bodna Evropa, Nedim Sejdinović, novinar i publicista, iHasna Ziljkić, šef Resora za informisanje na bosanskomjeziku Vijeća.

Na tribini je bilo riječi o informisanju na manjinskimjezicima u Srbiji, a posebno pitanjima koja se tiču informisanja na bosanskom jeziku: obnavljanje nedjeljnika Sandžačke novine, koje je Ministarstvo kulturei informisanja godinama sufinansiralo, inicijativa za formi-ranje Redakcije na RTS-u na bosanskom jeziku i transfor-macija Regionalne televizije u Regionalni javni servis, uskladu sa Medijskom strategijom.

Žužana Serenčeš rekla je da se nalazimo u prelomnomtrenutku čitave medijske scene u Srbiji kada je budućnostinformisanja na manjinskim jezicima u pitanju. Trebaposebno imati u vidu, istakla je ona, da je u toku usva-janje tri osnovna medijska zakona u Srbiji te da je izuzetnovažno da se ovim zakonima ponudi potpuno jasanodgovor uz pomoć kojih rješenja će država obezbijeditida se garantovani nivo i oblast informisanja na manjin-skim jezicima ostvaruje i razvija u Srbiji.

Nedim Sejdinović istakao je da u sadašnjim nacrtimamedijskih zakona nije jasno šta u budućnosti očekujemedije na manjinskim jezicima, mada je dobro što semanjinsko informisanje i interkulturalnost nalaze među

javnim interesima. On je, međutim, ukazao da jezabrinjavajuća nesinzibilnost za manjinska pitanja koddonošenja odluka u Beogradu i potrebno je napravitiširoki front organizacije društava i manjinskih organizacija.

Hasna Ziljkić je, analizirajući medijske kuće u svimsandžačkim opštinama, predstavila zastupljenost medijskih sadržaja na bosanskom jeziku, što nije nazadovoljavajućem nivou. Ona je izložila rezultate radaOdbora za informisanje, koji se odnose na konkretne korake na realizaciji informisanja na bosanskom jeziku u

pomenutim trima oblastima.Tribina je jedan od događaja koji se organizuju u okviruprograma obilježavanja nacionalnog blagdana Bošnjaka20. novembra – Dana Sandžaka.

Država polaže test demokratičnosti, a Bošnjaci svojih mogućnost

Iz bošnjačke zajednice

20 Minority News

U

Nije jasno šta u budućnosti očekuje medije na manjinskim jezicima - Nedim Sejdinović

Budućnost informisanja na manjinskim jezicima u pitanju - Žužana Serenčeš

Zastupljenost medijskih sadržaja na bosanskomjeziku nije na zadovoljavajućem nivou - HasnaZiljkić

21 Minority News

Iz bošnjačke zajednice

ošnjačko nacionalno vijeće (BNV) Sandžaka,povodom deset godina uspješnog rada, orga-nizovalo je svečanost na kojoj su uručena priz-nanja najistaknutijim bošnjačkim institu-

cijama i udruženjima u BiH i članu Predsjedništva Bosnei Hercegovine Bakiru Izetbegoviću.Zlatna plaketa BNV dodjeljena je Bakiru Izetbegoviću,bošnjačkom članu Predsjedništva Bosne i Hercegovine,zbog izuzetnog doprinosa u uspostavljanju i razvijanjusaradnje i dobrih odnosu između Republike Srbije i Bosnei Hercegovine, čime je data podrška poboljšanju položajai ostvarivanja prava bošnjačkog naroda u Republici Srbiji.Priznanja za doprinos radu Vijeća i afirmaciji pravabošnjačkog naroda dodijeljena su Bošnjačkom institututu– fondacija Adil-beg Zufilkarpašić, Udruženju građanaporijeklom iz Sandžaka, Vijeću Kongresa bošnjačkih in-telektualaca i Bošnjačkoj zajednici kulture “Preporod”.Priznanja je uručio predsjednik Bošnjačkog nacionalnogvijeća, Esad Džudžević

ribina “70 godina od osnivanja ZAVNOS-a i100 godina od rođenja Rifata BurdžovićaTrša” održana je u Glavnom uredu Vijeća, uorganizaciji Društva historičara Sandžaka, a

u okviru obilježavanja 20. novembra – DanaSandžaka.Na tribini su učestvovali: predsjednik Društvahistoričara Sandžaka Esad Rahić, šef Resora za visokoobrazovanje Redžep Škrijelj, historičar Hivzo Gološ,predsjednik Senata Vijeća Rizah Gruda i historičarSadeta Zahirović.Na samom početku, predsjednik Bošnjačkog na-cionalnog vijeća Esad Džudžević pozdravio je prisutnei čestitao nacionalni blagdan Bošnjaka 20.novembar –Dan Sandžaka:“Sjajan jubilej – 70 godina od osnivanja ZAVNOS-a i 100godina od rođenja Rifata Burdžovića Trša, koji obil-ježavamo ove godine, podsjeća nas na odgovornost iobavezu da sa nesmanjenom posvećenošću nas-tavimo, i danas i sutra, na unapređenju i postizanju cil-jeva i ideala za koje su se naši očevi i djedovi borili odSjeničke konferencije 1917. godine, pa do Referen-duma o autonomiji Sandžaka devedesetih godina XXstoljeća”, kazao je Džudžević.Ministar za održivi razvoj nedovoljno razvijenih opštinau Vladi Srbije Sulejman Ugljanin, čestitao je 20.novem-bar - Dan Sandžaka svim Bošnjacima i Bošnjakinjama irekao da je vrijeme da se Bošnjaci ujedine i podrže svepojedince bošnjačke nacionalnosti koji mogu da dopri-nesu ostvarivanju prava i boljem životu svih Bošnjakau Republici Srbiji.Rizah Gruda govorio je na temu „Djelovanje RifataBurdžovića-Trše u studentskom pokretu“. Esad Rahićgovorio je na temu „Autonomija Sandžaka tokom dru-gog svjetskog rata“. Redžep Škrijelj govorio je na temu„Književno-publicistička djelatnost Rifata BurdžovićaTrša“. Hivzo Gološ govorio je na temu „Štab dopunskekomande Sandžačke vojske u Novom Pazaru 1941. go-dine“; teza: šta se sve dešavalo u Novom Pazaru u tovrijeme Sadeta Zahirović, govorila je na temu: “Avan-garda jednog vremena i prijateljstvo i saradnja RifataBurdžovića Trša i Muhameda Abdagića”.

Bošnjačko nacionalno vijeće dodijelilo nagrade

Zlatna plaketa Bakiru Izetbegoviću

70 godina od osnivanja ZAVNOS-a i 100 godina

od rođenja Rifata Burdžovića Trša

B

T

22 Minority News

Iz bošnjačke zajednice

redsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijećaEsad Džudžević primio je u Glavnom ureduVijeća Majkla Devenporta, šefa DelegacijeEvropske Unije u Republici Srbiji i jednog od

najboljih poznavalaca i prijatelja Sandžaka.Džudžević je u razgovoru istakao nejednak položaj manjinskih zajednica u Vojvodini u odnosu na manjinske narode u Centralnoj Srbiji.Predsjednik Vijeća upoznao je ambasadora Devenportao dosadašnjem iskustvu u nastavi na bosanskom jeziku uosnovnim i srednjim školama u Sandžaku. Kao jedan odučestalijih problema kod uvođenja nastave na bosan-skom jeziku, Džudžević je naveo opstrukciju lokalnihčinovnika u obrazovnom sistemu, koji nisu poštovali za-konske rokove i procedure, te su prekršili zakon čekajući“instrukcije” iz Beograda, koja je djelimično oblokirananakon Zaključka Vlade Republike Srbije i Ministarstvaprosvjete, nauke i tehnološkog razvoja.On je posebno je skrenuo pažnju na potrebu da manjinskinarodi u Centralnoj Srbiji dobiju zajedničku manjinskuredakciju na Javnom servisu RTS.Ambasador Devenport pokazao je interesovanje u vezisa održavanjem predstojećih izbora za nove sazive na-cionalnih vijeća i u razgovorima je zajednički ocijenjenoda će se oni održati u mnogo relaksiranijoj atmosferi negoprethodni izbori.

Predsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća EsadDžudžević najavio je apliciranje zajedničkog projekta uoblasti afirmacije kulturne različitosti sa Bugarskim i Albanskim nacionalnim vijećem i predstavnicimavećinskog naroda koji će se realizovati u okviru programaEU PROGRES-a.Sastanku su prisustvovali Grem Tindal, šef EU PROGRES-a, Ana Stanković, menadžer projekata u EU PROGRES-a išef Glavnog ureda Vijeća Samer Jusović i koordinator zakulturu i informisanje u Vijeću Semir Gicić.

Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji posjetio Vijeće

P

Glavnom uredu Bošnjač-kog nacionalnog vijećaodržana je tribina podnazivom „Čije je naše

nasljeđe“, stanje i perspektivebošnjačkog kulturnog nasljeđa. Učesnici na ovoj tribini bili su eminentni stručnjaci prof. dr Enver

Imamović i dr Adnan Busuladžič.Predsjednik Vijeća Esad Džudžević jena početku tribine pozdravioprisutne i rekao da je ovo završnamanifestacija u okviru obilježavanja20.novembra- Dana Sandžaka.Enver Imamović rekao je da bi sesačuvala bogata kulturna baština

jednog naroda, ko što su Bošnjaci,koji su autohton narod na ovim pros-torima treba najprije poznavatiprošlost i historiju tog prostora.Adnan Busuladžić istakao je da je odprimarnog značaja da se krozdržavne institucije vrši valorizacija,revitalizacija, obnova i zaštitabošnjačkog bogatog materijalnog inematerijalnog nasljeđa koje u ovommomentu nema status i položaj kojizaslužuje.Na tribini je prezentirana OdlukaVijeća o utvrđivanju pokretnih inepokretnih materijalnih bošnjačkihkulturnih dobara i lista nemateri-jalnog kulturnog nasljeđa odposebnog značaja za bošnjačku nacionalnu zajednicu u Republici Srbiji, koja je 6.novembra 2013.godine objavljena u Službenom glasniku.

UČije je naše naljeđe?

23Minority News

Iz jevrejske zajednice

akon iščitavanja svih 27 radova prispelih na 57.nagradni konkurs Saveza jevrejskih opština Sr-bije, žiri u sastavu: prof. dr Milan Ristović, prof.i književnik Filip David i književni kritičar Bog-

dan A. Popović, održao je 13. novembra u sali bibliotekeSaveza sednicu. Posle jednočasovne diskusije članovi žirija su odlučili:Prva nagrada „Ženi Lebl“ pripala je radu pod naslovom„Stavovi govornika prema jevrejsko-španskom jeziku: uprilog stvaranju tipologije održavanja/zamene jezika“, au-torke dr Ivane Vučine Simović iz Beograda.„Jevreji, kao proroci u Kur’anu i muslimanskom verovanju“naslov je rada kojem je pripala druga nagrada. Autor ovogdela je Aron Albahari, takođe iz Beograda.Kod treće nagrade članovi žirija su dugo većali ne mogavšida odvagaju kojem radu da je dodele. Dvoumili su seizmeđu romana „Gde život liči na reku“ autora GoranaTomića iz Obrenovca i istorijsko-dokumentarnog štiva„Stradanje čačanskih Jevreja“, Čačanina MiladinaVukosavljevića. Na kraju su rešili: dodeliće dve treće na-grade. Neobično? Možda, ali pravično – svakako!Pažnju žirija zaokupio je i putopisni esej „Donme u putopisu’Pisma iz Soluna’ Jelene J. Dimitrijević“, autorke Ane Stjeljeiz Beograda. Smatrajući ovo delo veoma vrednim, članovisu doneli odluku da predlože Savezu jevrejskih opština Sr-bije da ga otkupi za potrebe Jevrejskog istorijskog muzeja.Književni nagradni konkurs SJOS pomogao je Evropskijevrejski fond.

roslavi drugog dana Hanuke, 9. decembra, uBeogradskoj sinagogi su, pored ostalih ugled-nih ličnosti i brojnih pripadnika jevrejske za-jednice, prisustvovali predsednik Srbije

gospodin Tomislav Nikolić, muftija srbijanski MuhamedJusufspahić, član srpske kraljevske dinastije princ Alek-sandar II Karađorđević, kao i ambasador Izraela u Srbijinjegova ekscelencija Jozef Levi.

Hanuka je praznik svetlosti, a svetlost je univerzalanpojam, kao uostalom i pojam čuda; tome u prilog ide i117. psalm – u kojem se kaže: Hvalite Gospoda, svi nar-odi!“ Ili psalmi 67, 86, 96…Ti psalmi upućuju na univerzal-nost Hanuke i njenu vrlo posebnu draž.Predsednik Srbije upalio je drugu sveću na hanukiji,održavši potom kratak govor u kojem je naglasio: „Ja ličnoverujem da su te sveće gorele osam dana i da Jevreji tosvetlo nose u sebi i danas.“- Pripadate narodu koji je mnogo propatio kroz istoriju. Imi Srbi, kada smo gubili veru, nadu i volju, neko je moraočudom da nas opominje da postojimo i da još gori našanada i sveća – podsetio je on.Rabin Isak Asiel iskoristio je priliku da, kako je rekao, mus-limanskoj braći čestita Islamsku novu godinu, ali ihrišćanskoj, unapred, predstojeću 2013. podsetivši da svimi, kojoj god verskoj grupaciji pripadali, delimo želju zamirom.Na svečanosti u sinagogi Sukat šalom nastupio je i horBraće Baruh, koji je, između ostalih, izveo i popularnu se-fardsku pesmu „Očo kandelikas“ (Ocho candelicas).

I nagrada „Ženi Lebl“ – za rad podnaslovom

„STAVOVI GOVORNIKA PREMA JEVREJSKO-ŠPANSKOM JEZIKU:

U PRILOG STVARANJU TIPOLOGIJEODRŽAVANJA/ZAMENE JEZIKA“

šifra - Dulse de rozas, autor dr IvanaVučina Simović, iz Beograda

II nagrada – za rad pod naslovom„JEVREJI, KAO PROROCI U KUR’ANU I

MUSLIMANSKOM VEROVANJU“šifra – Jevreji „u islamu“, autor Aron Al-

bahari, iz Beograda

III nagrada – za rad pod naslovom„GDE ŽIVOT LIČI NA REKU“

šifra – Lior Elijahu, autor Goran Tomić,iz Obrenovca

III nagrada – rad pod naslovom„STRADANJE ČAČANSKIH JEVREJA“

šifra – Kakar, autor MiladinVukosavljević, iz Čačka

Završen 57. nagradni konkurs SJOS

N

P

„Ženi Lebl“ dr Ivani Vučini Simović

Predsednik Srbije u Beogradskoj sinagogi

bbbbbbbb

bbbbbbbb

bbbbbbbb

bbbbbbbb

bbbbbbbb

Iz mađarske zajednice

24Minority News

avršene su izmene i dopune Zakona o na-cionalnim savetima nacionalnih manjina, aprva javna rasprava o predloženom tekstuodržana je 1. decembra u Vršcu, izjavio je

predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalnemanjine Tamaš Korhec.Korhec smatra da predložene izmene i dopune Zakona onacionalnim savetima nacionalnih manjina unapređujutransparentnost rada i pravnu sigurnost i vladavinu prava,kada je reč o položaju nacionalnih saveta u pravnom sistemu Srbije."Što se tiče mađarskog nacionalnog saveta, rešenja predložena u nacrtu su prihvatljiva", rekao je Korhec na konferenciji za novinare u Subotici.Korhec, koji je bio član ekspertskog tima koja je radila naizmenama zakona, najavio je da će prva javna rasprava oradnoj verziji teksta izmena i dopuna Zakona o nacional-nim zakonima nacionalnih manjina biti održana 1. de-cembra u Vršcu, u organizaciji Ministarstva pravde idržavne uprave.

Z

Korhec: Prihvatljive promene Zakona o nacionalnim savetima

redsednik Mađarskog nacio-nalnog saveta, dr Tamaš Korhec,izjavio je da je na sednici Na-cionalnog saveta mađarske na-

cionalne manjine, održane trećegdecembra, između ostalog, bila usvojenai odluka o proglašenju 14. novembra kaocc. Reč je o datumu rođenja slikara JožefaAča, koji je sredinom 20. veka uradiomnogo na polju promocije kulture međuMađarima u Vojvodini.

JOŽEF AČ (ÁCS JÓZSEF)(Bačka Topola 1914 ―

Novi Sad 1990)Osnovnu školu je pohađao u Bačkoj Topolinakon toga gimnaziju u Subotici. Godine1938. završio je Kraljevsku umetničkuškolu u Beogradu.Studije je nastavio naAkademiji likovnih umetnosti u Beograduu klasi profesora Miluna Milunovića. Baviose slikarstvom, grafikom, decenijama jepisao likovne kritike. Sa direktorom Grad-skog muzeja u Senti, Gezom Tripolskim1952. osnovao je likovnu koloniju u Senti koja kontinuirano radi i danas. Učestvovao je u osnivanju i drugihvojvođanskih kolonija. O njegovom stvaralaštvu svedoče brojne nagrade i priznanja.

Dan likovne kulture vojvođanskih Mađara

P

O izmemenama i dopunama jednog od ključnih zakona za nacionalne manjine

Jožef Ač, Egzaktno kretanje, 1962, ulje na platnu

Minority NewsSPECIJALNI DODATAK

GODIŠNJIPREGLED2013

Januar Poseta Zorana Milanovića Srbiji i sastanak sa premijerom Dačićem

Već 16. januara 2013. godine Srbiju je posetio predsednikhrvatske Vlade Zoran Milanović. To je svakako bio dobarpočetak godine i znak da će 2013. godina biti dobra zarazvoj odnosa te dve države, naroda, ali i među nacional-nih odnosa u čitavom regionu. Susret u Beogradu jeposebno ohrabrujuće delovao na pripadnike hrvatske na-cionalne manjine u Srbiji i srpske nacionalne manjine uHrvatskoj koje su već duže vreme nezadovoljne svojimpoložajem. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je da je susretpremijera Hrvatske i Srbije odlična vest za dve države iceo region, ali i dodao da još mnogo toga treba da seučini.Kritički stav o susretu imao je Predsednik Nikolić, koji jerekao: "Mislim da je prvo trebalo da bude susret dvapredsednika jer to označava da je došlo do uspostavljanjadobrih odnosa i ne znam zašto Ivo Josipović izbegava tajsusret. Što se mene tiče Srbija treba da sarađuje i da raz-govara sa svakom državom u svetu, ali postoji put. Nemože Hrvatska da bude ljuta na predsednika Srbije pa datraži nekakav drugi način da se pojavi u Srbiji. Ja pred-stavljam Srbiju i njene građane u zemlji i inostranstvu."

Žandarmerija uklonila spomenik u PreševuKrajem novembra 2012. godine u centru Preševa ispredzgrade opštine, udruženje veterana OVPBM, podiglo jespomenik bivšim pripadnicima Oslobodilačke vojskePreševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB).Podizanje spomenika je izazvalo žestoke reakcije državnih

zvaničnika, a sam premijer je rekao da će spomenik bitiuklonjen “milom ili silom”. Vlada je dala rok do 17. januara za uklananje spornogspomenika, a ministar unutrašnjih poslova i premijer IvicaDačić pozvao je Albance u Preševu da sami uklonespomeniik, kako bi se izbegli sukobi.Kako spomenik nije ukonjen do zadatog roka, Žander-merija se uklonila spomenik, a čitav postupak je prošaobez incidenata. Ipak, kao znak odmazde, širom Kosova su rušena srpskagroblja, a šef Delegacije Evropske unije u Srbiji VensanDežer ocenio je da je neprihvatljivo rušenje srpskihspomenika na grobljima na Kosovu i Metohiji, u znakodmazde za uklanjanje spomenika pripadnicima OVPBM.O rušenju nadgrobnih spomenika na pravoslavnimgrobljima širom Kosova, Ministar unutrašnjih poslovaKosova Bajram Redžepi je rekao da se ne radi o koordini-ranoj akciji, koju osuđuje, kao i svako skrnavljenje grobaljai spomenika, ukazujući da to košta kosovski budžet.

s2

Godina kako je vide manjineNajznačajniji događaji za nacionalne manjine u Srbiji u 2013. godini

Godina za nama bila je godina izuzetno intenzivnog bavljenja pitanjima od značaja za nacionalne manjine.Tome su doprinele nacionalne manjine, nacionalni saveti, mediji, ali i vlada, vladine institucije, međunarodne

organizacije i nevladine organizacije. Verujemo da gotovo svi mogu da budu ponosni na rezulate u 2013. godinikoja je jasan pokazatelj da što se tiče poštovanja prava nacionalnih manjina, Srbije jeste na dobrom putu.

Minority News

Ugljanin najavio izlazak iz Vlade Srbije ako se nepopravi položaj Bošnjaka

Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin najavio je daneće biti član Vlade Srbije ukoliko do 27. januara ne budepotpisan koalicini sporazum o njegovom ulasku u vladu ipopravljen položaj Bošnjaka u Srbiji.“Ako potpišemo taj sporazum i realizujemo ga, problemiBošnjaka će da nestanu, ako budu izbegavali da ga pot-pišu i realizuju, ja završavam svoj boravak u Vladi 27. jan-uara,” izjavio je Ugljanin, 24. januara 2013.Već sutradan je prvi potpredsednik Vlade, AleksandarVučić obećao da će se problem koalicionog sporazumarešiti za nekoliko dana. Tako se i dogodilo, a skoro godinudana nakon potpisivanja sporazuma, 16. decembra 2013.godine, Ministar Ugljanin je izjavio: “Pre godinu i po danasmo definisali jasno i nedvosmisleno korake koje kaobuduća vlada treba da povučemo, a da bi olakšali pozicijubošnjačke nacionalne zajednice u Srbiji. Međutim, mojipartneri iz njima poznatih razloga to jednostavno odbi-jaju, izbegavaju da realizuju sve ono što su svojeručnopotpisali i što je potvrđeno na najvišim organima njihovihstranaka”.Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić odmah je negiraoje da je predsednik Stranke demokratske akcije i ministarbez portfelja Sulejman Ugljanin potpisao koalicioni spo-razum sa liderima Srpske naredne stranke i Socijalističkepartije Srbije Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićemzbog brige za položaj Bošnjaka.“To nije tačno! To je Sporazum kojim se kadrovima nje-gove stranke osiguravaju pozicije u organima, odnosnodirektorske pozicije. Kakav položaj Bošnjaka?! Taj Spo-razum se ne odnosi na položaj Bošnjaka, već je to spo-razum stranke koja participira u Vladi Srbije sa dve najjačestranke u vladajućoj koaliciji. Koliko sam ja razumeo, tičese, ponavljam, učešća te stranke u organima vlasti naraznim nivoima,“ izjavio je Ljajić.

Dačić govorio na Svetosavskoj akademiji u SkopljuPremijer Srbije Ivica Dačić poručio je u Skoplju da Srbijanema nikakvih teritorijalnih, kulturnih, ni bilo kakvihdrugih namera ili pretenzija ka Makedoniji, već naprotiv- želi da nastavi da bude najbolji prijatelj makedonskomnarodu i makedonskoj državi.

“Srbija i Makodonija su možda imale i još uvek imajunerešena pitanja, ali sam siguran da nigde više nemarazumevanja za zajedničke probleme Srba i Makedonacanego što je to u Makedoniji,” izjavio je Dačić."Ovde u Makedoniji želim da kažem ono što je i Sveti Savagovorio - ljubi bližnjeg svog, a mi nemamo više bližnjegosim Srba i Makedonaca i ostalih naroda iz bivše Jugoslavije", rekao je premijer Srbije.Na svečanosti se obratio i makedonski premijer NikolaGrujevski, koji se složio sa srpskim kolegom da dve državerade na unapređenju međusobnih političkih, ekonom-skih, kulturnih i svih drugih odnosa.Dačić je izjavio i da Albanci u Preševu i Bujanovcu imajuista prava kao i svi drugi građani Srbije i da uklanjanjespomenika poginulim pripadnicima OVK i OVPBM nemanikakve veze sa ljudskim pravima.

Knut Volebek posetio SrbijuVisoki komesar za nacionalne manjine OEBS-aKnut Volebek, razgovarao je sa presednikom Nacionalnogsaveta Albanaca Galipom Bećirijem o obrazovanju, kulturi, informisanju i upotrebi albanskog jezika.Obišao je lokaciju u Bujanovcu na kojoj će biti izgradjenazgrada odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice, a uprostorijama OEBS-a u Bujanovcu organizovan je biozajednički sastanak Knuta Volebeka sa predstavnicima Al-banaca i predsednikom Koordinacionog tela za opštinePreševo, Bujanovac i Medvedja Zoranom Stankovićem.Jug Srbije je poslednih nekoliko sedmica u žiži javnostizbog spomenika pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojskeOVPBM koji je uklonjen iz centra Preševa i zahteva alban-skih lidera za njegovo vraćanje .Albanski lideri sa juga Srbije traže i uklanjanje spomenikapripadnicima Žandarmerije koji je postavljen u selu

s3 Minority News

Lučane, kod Bujanovca.Nakon boravka na jugu Srbije, visoki komesar OEBS-a sus-reo se sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.Njih dvojica su se složila da pitanja manjina nisu preprekana evropskom putu Srbije.Volebek je obavestio predsednika o aktivnostima narešavanju situacije sa spomenikom pripadnicima OVPMBu Preševu, aktivnom učešću u poboljšanju obrazovanjaAlbanaca u tri opštine na jugu Srbije. Volebek je govorioi o pitanjima vezanim za Vlahe u Timočkoj dolini, medije,obrazovanje, i odnose rumunske i Srpske pravoslavnecrkve.

FebruarSusret Nikolića i JahjageSastanak predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsed-nice privremenih institucija na Kosovu Atifete Jahjage,prvi je na tako visokom nivou i predstavlja izuzetnoznačajan korak ka poboljšanju odnosa između Srbije iKosova - bila je ocena mnogih novinara i analitičara.Susret se održao u briselskom kabinetu visoke pred-stavnice EU Ketrin Ešton i ocenjen je kao "istorijski prvisastanak predsednika Kosova i Srbije, čime su Priština iBeograd podigli dijalog na najviši nivo.

Predsednik Saveta ministara BiH posetio SrbijuNakon boravka premijera Dačića u Sarajevu, usledila jeuzvratna poseta najvišeg operativnog nivoa iz Bosne iHercegovine. U posetu Srbiji došao je Vjekoslav Bevanda.Tokom razgovora najviših srpskih zvaničnika sapredsedavajućim Saveta ministara BiH zaključeno je daSrbija i Bosna i Hercegovina treba da usredsrede na dobrosusedske odnose i zajedničku budućnost a ne naono što ih razdvaja."Srbija je garant Dejtonskog sporazuma i u skladu sa timpoštovaće teritorijalni integritet i suverenitet BiH i po-državati svaki dogovor tri naroda i dva entiteta", rekao jeDačić na konferenciji za novinare posle susreta sa Bevan-dom.Bevanda je sa svoje strane je istakao da želi direktne kon-takte, i da za saradnju u regionu nisu potrebni nikakviposrednici ili sastanci u Briselu.Dačić, dve države mogu da sarađuju na polju evrointe-gracija - od zajedničkog nastupa na evropskom putu dokorišćenja fondova EU.

Početak pripremne nastave na bosanskomjeziku21. februara u 12 obrazovno-vaspitnih ustanova u NovomPazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju počela je pripremnanastava na bosanskom jeziku.Esad Dudžević je kazao i da su Bošnjaci ušli u sami finišprocesa implementacije prava pripadnika nacionalne zajednice na obrazovanje na svom jeziku.

Međuetnički incidenti u TemerinuU svega nekoliko dana dogodila su se tri etnički motivisana napada u Temerinu. Nekoliko lica je lakšepovređeno, dok je jedan mladić teže povređen u tuči.Nekoliko dana kasnije tokom noći, oko pola dva, nepoz-nati počinioci ciglama su razbili prozore i roletne na jednojporodičnoj kući.Predsednik regionalne organizacije Demokratske strankevojvodjanskih Mađara Bela Čorba u saopštenju za javnostje naveo da je stradala kuća stanovnika Temerina Z. I. idodao da je reč o "vandalskom napadu"."Napadači, psujući 'majku mađarsku' onima koji su u kući,prvo su pesnicama udarali u roletnu uličnog prozora, pasu otišli. Ubrzo su se vratili brojčano ojačani, tako da sebroj napadača popeo na oko 10, koji su ciglama i kamen-jem razbili roletnu i stakla na prozoru", naveo je portal"Vojvodina danas".Nekoliko dana nakon incidenata sastali su se premijerDačić i predsednik skuštine Vojvodine Ištvan Pastor, kojisu se dogovorili da se po potrebi u mestima u kojimadolazi do međuetničkih sukoba angažuju i pripradniciŽandermerije.

s4 Minority News

Stanković sa Albancima o problemima

U Kancelariji OEBS-a u Bujanovcu sastali su se PredsednikKoordinacionog tela Zoran Stanković i predstavnici Albanaca iz Preševa i Bujanovca. Na sastanku su su raz-matrani problemi porodilišta, obrazovanja i pokretanjaproizvodnje."Prioritetna pitanja su aktivnosti na završetku izgradnjeporodilišta, zgrade odeljenja ekonomskog fakulteta izSubotice u Bujanovcu, rešavanje pitanja stipendija zasrednjoškolce i studente koji će naredne godne upisati tajfakultet, pokretanje proizvodnje u fabrikama poput Gumoplastika", kazao je Stanković.Stanković je rekao novinarima da je dogovoreno da sesva pitanja izneta na današnjem sastanku rešavaju uokviru državnih organa Srbije i da će se u narednom pe-riodu intenzivirati aktivnosti na njihovom rešavenja.

MartRomkinje najugroženije u Srbiji

Čestitajući svim građankama Međunarodni dan žena - 8.mart, poverenica za zaštitu ravnopravnosti NevenaPetrušić je upozorila da u Srbiji i dalje vladaju tradi-cionalni, patrijarhalni stereotipi o društvenim ulogamažena i muškaraca, navedeno je u saopštenju poverenice.Prema njenim rečima, u posebno teškom položaju i poviše osnova diskriminisane su Romkinje, žene sa sela,samohrane majke, žene s invaliditetom.

Albanci iz Preševa i Bujanovca traže da kontrolišu carinuPredsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medvedja Zoran Stanković naveo je da je spreman da razgovara sa Albancima iz tih opština o njihovim novim zahtevima, ali da se ne može poreditistanje na jugu Srbije sa onim na severu Kosova.Skupština svih albanskih odbornika iz skupština opštinaPreševo, Bujanovac i Medveđa usvojila je deklaraciju ukojoj se od Srbije traži da donese urgentne mere zapoboljšanje položaja Albanaca na jugu Srbije, tako daimaju ista prava kao Srbi na severu Kosova.Lider Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliu je zaagenciju Beta rekao da će rezolucija biti upućena VladiSrbije, međunarodnoj zajednici i Vladi Kosova, i da seizmedju ostalog traži i da Albanci iz Preševa i Bujanovcakontrolišu robu na carini na prelazu Končulj-Bela Zemljau opštini Bujanovac.

Šef misije OEBS-a Peter Bukhard posetio jugSrbije

Bukhard je tokom dvodnevne posete Preševu i Bujanovcu razgovarao sa predstavnicima lokalne vlasti ialbanskih političkih stranaka o konkretnim koracima kojetreba preduzeti u razgovorima između njih i Vlade Srbije,odnosno Koordinacionog tela za jug Srbije.Što se tiče OEBS-a, spremni smo da pružimo pomoć upostizanju tih ciljeva kako bi doprineli poboljšanju životagrađana ovog dela Srbije, rekao je Bukhard, dodajući daiako je ovo njegova prva poseta Bujanovcu i Preševu up-oznat sa svim dešavanjima na jugu Srbije.

Izabran novi poglavar rimokatoličke crkveMinistar u Vladi Srbije Sulejman Ugljanin čestitao jedanas kardinalu Horheu Mariju Bergolji izbor za novogpoglavara Rimokatoličke crkve.“U ime Vlade Srbije i svoje lično ime upućujem Vamiskrene čestitke na izboru za 266. papu”, naveo je učestitki Ugljanin.Ministar je dodao da veruje da će novi papa svojomskromnošću i posvećenosti veri doprineti još boljimodnosima među svim religijama u svetu i čitavomčovečanstvu.

s5 Minority News

Nacionalna služba za zapošljavanje pokrenulaprograme za zapošljavanje RomaNacionalna služba za zapošljavanje 2013. godinuposvetiće Romima, pa će tako Romi koji žele da započnusamostalan posao dobiti po 160.000 dinara za opremanjeradnog prostora, a za zapošljavanje svakog Roma kodposlodavaca služba će izdvojiti po 200.000 dinara, pričemu broj onih koji će se na taj način zaposliti nijeograničen

Program Održanje mira i inkluzivni lokalnirazvoj U Beogradu je otvorena jednodnevna završna konferen-cija Omladinske komponente zajedničkog programa UN-a na jugu Srbije „Održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj– PBILD“ koja se realizuje u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Srbije.“Ovo je početak jedne bolje budućnosti i sadašnjosti zamlade ljude koji žive na jugu Srbije i koji se suočavaju sarazličitim problemima sa kojima se omladina u razvijeni-jim delovima Srbije ne susreće. Zato smo mi tu da stvo-rimo jednake šanse za sve mlade u Srbiji ,“ rekao je NenadBorovčanin, državni sekretar u Ministarstvu za omladinui sport.

Britanska ambasada podstiče mlade Albanceu Bujanovcu da uče srpski jezik

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport raz-govarao je u Bujanovcu sa mladim Albancima koji, uokviru projekta, koji podržava njegova ambasada, učesrpski jezik.Devenport je rekao da je to veoma važno jer je srpski jezikzaista potreban da bi takvi energični i sposobni mladi ljudialbanske nacionalnosti mogli da se integrišu u državnestrukture.Britanski ambasador je u Bujanovcu razgovarao i sapredsednikomKoordinacionog tela Zoranom Stankovi-ćem i predsednicima opština Bujanovac, Preševo iMedveđa.

Antisemitski plakati u BeograduNa nekoliko mesta po centru Beograda pojavili su se antisemitski plakati kojima se Jevreji optužuju da suodgovorni za bombardovanje 1999.Na plakatima se vidi bombarder iz Drugog svetskog ratasa Davidovom zvezdom i slike srušene zgrade Gener-alštaba i mosta na Dunavu u Novom Sadu uz poruku "14godina od NATO bombardovanja, njihov teror i daljetraje". Ovi posteri vizuelno podsećaju na antijevrejske posterenacističke Nemačke iz 1941. godine. U potpisu plakatanalazi se adresa ekstremno desničarske organizacije.

APRILPostignut sporazum Kosova i Srbije

Premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, parafiralisu u Briselu sporazum Beograda i Prištine.Vest je objavljena u čitavom svetu gde je uglavnomdečekana kao izuzetno ohrabrujuća za stabilnost u re-gionu. Sporazum je rezultat kompromisa, a obe strane sukritikovane od strane sopstvene opozicije uz ključnu za-merku da su izdali nacionalne interese.

Obeležen Svetski dan RomaPored učešća predsednika Nikolića, premijera Dačića idrugih najviših državnih zvaničnika na manifestacijama,tokom praznika saopštene su i šokantne informacije o živ-otu Roma u Srbiji. Između ostalog je rečeno da je prosečan životni vek pri-padnika romske manjine 49 godina, da svega jedan odsto pripadnika doživi 60 godina i da je smrtnost kodnovorođenčadi 50% veća od proseka Republike Srbije.

Konferencija evropskih Rabina u BeograduPredsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je članovekomiteta Konferencije evropskih rabina, koji prvi putzaseda u jednoj od država bivše Jugoslavije, i poručio daje prijateljstvo srpskog i jevrejskog naroda tradicionalno,da među njima nikada nije postojala zavada, a da ihvezuje to što su često bili žrtva mržnje.Evropski rabini su predsedniku Nikoliću uputili blagoslov,poručivši mu da je vođstvo na ovom svetu samo odrazvođstva u duhovnom svetu, i da prava moć ne leži u bucii taštini već u tihom i skromnom stvaranju društva ukojem ljudi mare jedni za druge.

s6 Minority News

Konferencija u Beogradu o unapređenju pravanacionalnih manjinaKonferenciji pod nazivom "Jačanje institucija i tela kojese bave unapređivanem prava nacionalnih manjina u Sr-biji" otvorili su predstavnici Saveta Evrope i Evropske unijekoji su istakli da je napravljen značajan napredak u tojoblasti, ali i da su pred Srbijom brojni izazovi.Državna sekretarka Ministarstva pravde i državne upraveGordana Stamenić, na konferenciji je najavila da ćeizmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina trebalo bi da budu usvojene u Skupš-tini Srbije do kraja godine.Ona je istakla da će se izmenama i dopunama povećatinadležnosti nacionalnih saveta manjina i da ćedosadašnja praksa biti osnov za promenu postojećeg za-kona iz 2009. godine.Evropski zvanični su ukazali da su za unapređivanjepoložaja manjina neophodne ne samo izmene Zakona onacionalnim savetima nacionalnih manjina, već i Zakonao informisanju, zaštiti podataka i izbornog zakona manjina.

Odžan miting protiv deklaracije u Novom SaduProtestni skup "Stop razbijanju Srbije", a zatim i šetnjaulicama Novog Sada, završeni su na Trgu slobode saporukom učesnika da se nadaju da će biti uvaženi njihovizahtevi. Predsednik Pokrajinskog odbora SPS DušanBajatović je, obraćajući se učesnicima protestne šetnje,izrazio nadu da će biti ispunjeni njihovi zahtevi i da nećebiti potrebe da se ponovo okupljaju."Ako bude bilo potrebno okupićemo se opet", naglasioje Bajatović zahvaljujući se svim učesnicima skupa, aposebno gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću.Skup,a zatim i protestna šetnja, prošli su bez incidenata,a oni su sve vreme praćeni zvucima doboša. Vučević jena protestu izneo tri ključna zahteva skupa: povlačenjePredloga deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih pravaVojvodine, ostavka Bojana Pajtića i vanredni izbori u Vojvodini.Na mitingu u Novom Sadu 30.000 ljudi, saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Vučić u ZagrebuSrbija i Hrvatska treba da misle na budućnost bez obzirana razlike u tumačenju prošlosti, poručio potpredsednikVlade Srbije Aleksandar Vučić na sastanku sa predsed-nikom Hrvatske Ivom Josipovićem. Odnos dve zemlje jekičma razvoja regiona, rekao Vučić posle sastanka sa šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić.

Stejt department objavio svoj godišnji izveštajU godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u Srbiji, Stejtdepartment kao najozbiljniji problem ističe diskriminacijumanjina, naročito Roma. Izveštaj upozorava na uznemi-ravanje novinara, korupciju u zdravstvu, obrazovanju ipoliciji.

Amnesti osuđuje iseljavanje RomaIseljenje romskih porodica iz neformalnog naselja naVidikovcu u beogradskoj opštini Čukarica, osudula jeMeđunarodna organizacija Amnesti internešenel.Međunarodna organizacija Amnesti internešenel (AI) os-udila je iseljenje romskih porodica iz neformalnog naseljana Vidikovcu u beogradskoj opštini Čukarica."Nasilno iseljenje, koje je počelo 22. aprila i nastavilo sesledećeg dana, sprovele su vlasti grada Beograda i opš-tine Čukarica, potpuno kršeći međunarodne i regionalneobaveze Srbije u oblasti ljudskih prava", navedeno je usaopštenju te organizacije.

MAJUsvojena Deklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava VojvodineDeklaracija o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvo-dine usvojena je u pokrajinskoj Skupštini. Za dokument, koji je predložila Vlada Vojvodine i koji je uproteklom periodu izazvao burna reagovanja u političkojjavnosti, glasalo je 75 poslanika, protiv je bilo njih 21, uz-držanih od glasanja nije bilo, a tri poslanika nisu glasala. Deklaracija je usvojena pošto je pokrajinska vlada prih-vatila pet amandmana Saveza vojvođanskih Mađara napredlog tog dokumenta kao i amandman Lige soci-jaldemokrata Vojvodine kojim je promenjen drugi stav izpredloga tako da glasi "autonomija Vojvodine je istorijskoi prirodno pravo njenih građana, jer je nastala i potvrđenavoljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vo-jvodine u Novom Sadu 30-31. jula 1945. godine, kada su

s7 Minority News

oni jedinstveno odlučili da se Vojvodina, kao AutonomnaPokrajina, priključi Srbiji". U deklaraciji se, između ostalog, konstatuje pojavavišestruke povrede ustavnih principa i zakonskih regula-tive u odnosu na prava i nadležnosti organa i institucija uAP Vojvodini. Pozivaju se republički organi i institucije da zajedno sapokrajinskom administracijom i predstavnicima lokalnihsamouprava, uz jačanje međusobne saradnje, unapredenivo poštovanja propisanih procedura, kao i neospornihprava i obaveza.

Pokrenut prvi elektronski bilten o nacionalnimmanjinama u SrbijiCentar za istraživanje migracije je uz podršku Američkeambasade iz Beograda i misije OEBS u Srbiji, pokrenuo jeprojekat Minority News, koji ima za cilj da unapredi ko-munikaciju i koordinaciju među Nacionalnim savetimanacionalnih manjina u Srbiji. Najznačajniji deo projekta je mesečni bilten i internetportal na kome će se redovno publikovati informacije odznačaja za život pripadnika nacionalnih manjina.

Potpisana Deklaracija o inkluziji RomaNa prvom skupu Romske interparlamentarne organi-zacije potpisana je Deklaracija kojom se definišu ciljevidelovanja te organizacije u procesu uključivanja Roma.Deklaraciju su u Domu Narodne skupštine potpisali Romiparlamentarci iz pet zemalja, Srbije, Makedonije,Slovačke, Hrvatske i Bugarske, a u procesu njenog nas-tanka učestvovali su i parlamentarci Romi iz Rumunije.U Deklaraciji se navodi da legitimitet interparlamentarneorganizacije počiva na legitimitetu slobodnih i poštenihneposrednih izborra njenih članova od strane građana,kao i na demokratskim principima kojih će se pridržavatiu radu.“Delovaćemo kao podsticaj i podrška akcijama na na-cionalnom i međunarodnom nivou kao partner domaćimi međunarodnim institucijama u definisanju politika, kaoodgovoran, pouzdan i konstruktivan partner svima kojižele da daju doprinos rešavanju problema romske zajed-nice”, navedeno je u Deklaraciji.Kako je navedeno Romska interparlamentarna organi-zacija delovanje će zasnivati na poštovanju odgovarajućihdeklaracija i konvencija UN, OEBS, SE, IPU, EU, nacional-nih zakonodavstava i strategija donetih u okviru dekadeinkluzije Roma.

JUNUsvojena Strategija prevencije i zaštite oddiskriminacijeVlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije izaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. go-dine, na sednici održanoj u četvrtak, 27. juna 2013. go-dine.Cilj ovog strateškog dokumenta je poštovanje ustavnog

načela zabrane diskriminacije, prema licu odnosno grupilica s obzirom na njegovo/njeno lično svojstvo, a posebno

zabrane diskriminacije osetljivih društvenih grupa.Glavni segmenti Strategije bave se unapređenjempoložaja devet osetljivih društvenih grupa najvišeizloženih diskriminaciji i diskriminatorskom postupanju,u koje spadaju: žene, deca, LGBT osobe, osobe sa inva-liditetom, starije osobe, nacionalne manjine, izbeglice,interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe,osobe čije zdravstveno stanje može biti osnov diskrimi-nacije i pripadnici malih verskih zajednica i verskih grupa.

Knut Volebek u oproštajnoj poseti kodNikolićaPredsednik Tomislav Nikolić primio u oproštajnu posetuvisokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine KnutaVolebeka. Još treba rešiti probleme koji postoje u oblastikoja se odnosi na SPC i unapređenje medijskog prostora,poručio Volebek.Tomislav Nikolić primio u oproštajnu posetu visokogkomesara za nacionalne manjine Organizacije za evrop-sku bezbednost i saradnju Knuta Volebeka i tom prilikomnaglasio da je za vreme njegovog mandata mnogo togakorisnog za Srbiju urađeno.Nikolić je naglasio i da je Volebek bio iskreno posvećenunapređenju prava nacionalnih manjina i demokratizacijimedija u Srbiji."Imali ste našu iskrenu podršku u nastojanju da Srbijapostane otvoreno i napredno društvo", rekao je predsed-nik Srbije, a saopšteno je iz Službe predsednika.Volebek je rekao da je Nikolić učinio mnogo u zajedničkojsaradnji i da je u kratkom periodu rešen niz ključnih pitanja koja su opterećivala Srbiju i region.Volebek je istakao da još treba rešiti probleme koji pos-toje u oblasti koja se odnosi na SPC i tehničke realizacijeunapređenja medijskog prostora.

Srbiju posetila visoka komesarka za ljudskaprava Ujedinjenih nacijaVisoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj ocenilada je Srbija ostvarila napredak u oblasti poštovanja ljud-skih prava

s8 Minority News

Ova poseta dolazi u važnom trenutku za Srbiju kada,kako je rekla, "nakon više od dve decenije tokom kojihsu različiti ratovi na Balkanu bacili senku na razvoj i rep-utaciju zemlje, napredak na političkom planu pruža ra-zlog za optimizam, ne samo po pitanju budućnostiSrbije, već i šireg regiona"."Pozitivan je znak što vlasti pristupaju pitanjima ljudskihprava na miran i pragmatičan način", rekla je ona na kon-ferenciji za medie na kojoj je sumirala utiske svoje prvezvanične posete Srbiji.Navodeći da je svesna da se Srbija suočava sa izazovimakoji zahtevaju značajne napore i resurse, kao recimo pi-tanje prava na hiljade interno raseljenih lica i izbeglica,nezaposlenih i prava manjina, Pilaj je ukazala da glavnaprepreka rešavanju problema nije uvek nedostatakresursa, već nepostojanje koncentrisanih napora svihnadležnih.Prema njenim rečima, napredak Srbije u oblasti ljudskihprava je priznat u januaru kada je Srbija uspešno prošlakroz drugi krug procesa provere stanja ljudskih prava odstrane Saveta UN za ljudska prava, koji podrazumeva im-plementaciju odredbi Akta o poštovanju ljudskih prava. Od 144 preporuke upućene Srbiji, ona je prihvatila 139,navela je Pilaj i dodala da je Srbija usvojila značajne za-kone i standarde u oblasti poštovanja ljudskih prava, aohrabruje i činjenica da jednu trećinu poslanika čine žene.Pilaj je pozdravila i napredak u izradi strategije za borbuprotiv diskriminacije i pravosudnu reformu i izrazila naduda će ona uzeti u obzir sve bitne preporuke mehanizamaUN za zaštitu ljudskih prava.

Parlament usvojio deklaraciju o osudi zločinanad MađarimaSkupština Srbije usvojila je Deklaraciju o osudi akata pro-tiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom1944. i 1945. godine, koju je predložilo 69 poslanika SNS-a i SVM-a, a koja, kako tvrde predlagači, predstavljamoralnu satisfakciju za nepravdu učinjenu premaMađarima u pomenutom periodu. Za ovaj dokumentglasalo je 128 poslanika, protiv je bilo deset, a sedam nijeglasalo.Skupština je usvojila amandman Borislava Stefanovića(DS) kojim se osuđuje stradanje i svih ostalih nevinih žr-tava tokom i posle Drugog svetskog rata.

U debati koja je potrajala oko četiri sata, sve opozicionestranke, pa i one koje nisu imale ništa protiv njenogdonošenja, isticale su način na koji se ona donosi, na brz-inu, bez prethodne javne rasprave i konsultovanja i pohitnom postupku. Upravo to, kako su naveli, „budi sum-nju zbog čega se ona donosi i navodi na zaključak da jerazlog ustupak zemlji koja treba da podrži određivanjedatuma za početak pregovora Srbije sa EU”.

JULZloupotrebljava se privilegija datih RomimaPojedini srednjoškolci izjašnjavaju se kao pripadniciromske nacionalne manjine da bi lakše upisali željenefakultete, dobijali stipendije i mesto u domu.Broj neromskih studenata koji se izjašnjavaju kao Rominaglo je porastao od prošle godine.Iz Nacionalnog Saveta romske nacionalne manjine najavljuju mere kako bi sprečili ovu pojavu.

Oskrnavljeno Jevrejsko groblje u Subotici

Na Jevrejskom groblju u Subotici porušeno 39 nadgrob-nih ploča, saopštila policija.Prošle noći je srušeno 39 nadgrobnih ploča na Jevrejskomgroblju u Subotici, saopštila je subotička policija.Time je izvršeno krivično delo izazivanje nacionalne,rasne i verske mržnje i netrepeljivosti, saopštila je Polici-jska uprava Subotice.Policija traga za počiniocima tog krivičnog dela.Predsednik Jevrejske opštine u Subotici Robert Sabadošrekao je da vandali koji su porušili nadgrobne spomenikenisu ostavili nikakve znakove niti poruke a da stanovnicikoji žive u okolini groblja nisu ništa čuli.

Inicijativa da se 11.jul proglasi danom žalosti uSrbijiPredsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkommandatu Esad Džudžević zatražio je od premijera SrbijeIvice Dačića da se 11. jul, Dan sećanja na genocid u Srebrenici, proglasi i obeležava kao dan žalosti i u Srbiji.U saopštenju ovog veća navodi se da bi Srbija “prikladnimodavanjem počasti žrtvama genocida u Srebrenici is-

s9 Minority News

punila svoju međunarodnu obavezu i na taj način poslalaporuku svetu da zaslužuje da pripada porodici evropskihdruštava opredeljenih za mir i demokratiju”.

Potpisana platforma o zaštiti prava Bugara u SrbijiU prostorijama Novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo”u Nišu predstavnici 19 nevladinih organizacija, ustanovai Nacionalnog saveta potpisali su juče Platformu o zaštitiprava bugarske nacionalne manjine u Srbiji.Platforma sadrži niz zahteva upućenih zvaničnomBeogradu, Sofiji i Briselu, a između ostalog, traži se ot-varanje dosijea saradnika bivše srpske Službe Državnebezbednosti.

AVGUSTIvan Mrkić: Prava Rumuna u Srbiji poboljšanaSrbija je na samom vrhu po poštovanju, zaštiti i institu-cionalnoj pomoći nacionalnim manjinama, kaže ministarIvan Mrkić, komentarišući kritike predsednika RumunijeTrajana Baseskua na račun srpskih vlasti i odnosa premarumunskoj manjini.Srpski zvaničnici, dan pošto je rumunski predsednik Trajan Basesku kritikovao odnos Beograda prema Rumu-nima u Timočkoj krajini, ocenjuju da su prava Rumuna uSrbiji poboljšana.Basesku je juče rekao da Srbija "treba da napravi jošmnogo koraka da bi postala demokratska država" zbogtoga što na "političkom planu" ne shvata da je od"ogromnog značaja" da prizna nacionalne manjine.Odnosi Rumunije i Srbije bi, kako je rekao, bili mnogosadržajniji ako bi "pitanja Rumuna iz Timočke krajine bilatretirana otvorenije".Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić rekao je za agencijuBeta da Srbija nikad, ni načelno ni u praksi, nije sprovodilapolitiku asimilacije manjina."Po ocenama Saveta Evrope i Evropske unije, Srbija je nasamom vrhu po poštovanju, zaštiti i institucionalnojpomoći nacionalnim manjinama. Prema tome, mislim dasvako može na nas samo da se ugleda", rekao je Mrkić.Nije želeo da komentariše izjavu rumunskog predsednika,ali je rekao da ne veruje da je Basesku imao nameru danešto ružno o Srbiji kaže jer je "lider nama izuzetno pri-jateljskog naroda".

250 godina od doseljenja Rusina u Kucuru"Kucurska žetva" je tradicionalna manifestacija, koja seove godine održala u okviru obeležavanja jubileja - 250godina od kada su se Rusini doselili u Kucuru.Gost na manifestaciji bio je i predsednik Izvršnog većaVojvodine, Bojan Pajtić koji se zahvalio Rusinima što na"veličanstven način čuvaju svoju tradiciju i baštinu" idodao da je Vlada Vojvodine uvek bila partner u očuvanjui unapređenju kultura svih naroda i svih zajenica koje naovim prostorima žive.

SEPTEMBARBošnjačko nacionalno vijeće obezežilo 10 godina od osnivanjaPriznanja za doprinos radu Vijeća i afirmaciji pravabošnjačkog naroda dodijeljena su Bošnjačkom institututu– fondacija Adil-beg Zufilkarpašić, Udruženju građanaporijeklom iz Sandžaka, Vijeću Kongresa bošnjačkih in-telektualaca i Bošnjačkoj zajednici kulture “Preporod”.Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), povodom deset go-dina uspešnog rada, organizovalo je svečanost na kojojsu uručena priznanja najistaknutijim bošnjačkim institu-cijama i udruženjima u BiH i članu Predsjedništva Bosnei Hercegovine Bakiru Izetbegoviću.

Češki otvoreni muzički internacionalni festivalNa ci o na li sa vet če ške na ci o nal ne ma nji ne or ga ni zo vao jetre ći Če ški otvo re ni mu zič ki in ter na ci o nal ni fe sti val-

ČO MI 2013. Pro gram se od vi jao u dvo ri štu Če ške be se -de Be la Cr kva, ko je je po seb no za ovu pri li ku ka rak te ri -stič nim mo ti vi ma sta rog Pra ga osli ka la aka dem ski sli karTe re za Sta men ko vić. Ovo go di šnji fe sti val oku pio je pre ko sto ti nu iz vo đa ča,uglav nom mla dih mu zi ča ra če ške i dru gih na ci o nal no stiiz Be le Cr kve, Če ške be se de iz Be o gra da, Če ških be se daiz su sed ne Ru mu ni je, uče ni ke mu zič kih ško la „Stan ko vić”iz Be o gra da i „Jo sif Ma rin ko vić” iz Vr šca, a po seb no je na -stu pio uči telj če škog je zi ka Jan Ji ha.

Održan osmi Hosana festOsmi po redu HosanaFest pod sloganom „Vjera te tvojaspasila“ održan je 22. septembra 2013. godine, u Dvoranisportova u Subotici, a dodijeljeno je pet nagrada. Prvu iglavu nagradu, koju dodjeljuju sami izvođači međusobom, kako je već rečeno, primili su mladi iz skupine „Familias“ iz Osijeka.Ove godine na festival je bilo prijavljeno 28 pesama.

Održan Festival jevrejske kultureDrugi Festival jevrejske kulture održan je u ulici MaršalaBirjuzova, koja je bila zatvorena za saobraćaj od

s10 Minority News

Beogradske sinagoge "Sukat Šalom" do ugla sa Srem-skom ulicom.Festival obuhvata izložbe "Instagram Izrael" ambasadeIzraela u Beogradu, "Logor Zemun" Jevrejske opštineZemun, a Jevrejska opština Pančevo predstavila seizložbom "Humoristi pisci", koju prati kabare "Bogu hvalada sam Lala".

Nacionalni savet bugarske nacionalne manjinepreuzeo predsedavanje KoordinacijomKrаjem septembrа Nаcionаlni sаvet Bugаrа preuzeo jepredsedаvаnje Koordinаcijom nаcionаlnih sаvetаmаnjinа u Srbiji. “To donosi veliku odgovornost i obаvezu, аli s drugestrаne, težinа predlogа, koji dobije podršku svihnаcionаlnih sаvetа, je mnogo većа, što zа bugаrskuzаjednicu može biti sаmo pozitivno”, nаglаsio je ZorаnPetrov, predsednik Nаcionаlnog sаvetа bugаrskenаcionаlne mаnjine, kojа nаjveće probleme imа u oblаstiobrаzovаnjа i informisаnjа. Ovu funkciju Petrov ćeobаvljаti godinu dаnа.

100 godina od rođenja Marka PeićaU organizaciji Bunjevačke matice, u okviru manifestacije„Večeri utorkom“ 10. septembra upriličen je programpovodom obeležavanja 100 godina od rođenja MarkaPeića, prvog predsednika Bunjevačke matice.Tokom programa, referate o ovom, za Bunjevce, ali i zaSuboticu značajne ličnosti, čitali su predsednik MaticeIvan Sedlak i mr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednicaOdbora za jezik u Bunjevačkoj matici, dok je o zbircimolitvenika i knjiga koje je Marko Peić poklonioZavičajnom odeljenju Gradske biblioteke u Subotici, govoriobibliotekar Mile Tasić.

OKTOBARObeleženo 260 godina obrazovanja na rusinskom jezikuPovodom velikog jubileja, dr Tomislav Jovanović, Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, posetioje školu u Ruskom Krsturu. Tom prilikom su plasirane interesantne informacije oobrazovanju Rusini, a javnost je saznala da u Srbiji nemanepismenih Rusina, a prema procentu spadaju u najobrazovaniju nacionalnu zajednicu. Gimnazija u Ruskom Krsturu je jedina gimnazija na svetugde se nastava sprovodi na rusinskom jeziku.

Antiromski protesti u Zemun poljuPojava šuge i vaški u Osnovnoj školi „Ilija Birčanin“ uZemun Polju i potpuno nekritičko izveštavanje beograd-skih medija o ovom problemu, prošlog vikenda eskaliraloje protestom većinskog stanovništva ovog naselja, koji supozivali na linč i proterivanje romskog stanovništva.Mediji su, naime preneli izjavu jednog roditelja čije deteide u tu školu, kako su za vaške i šugu krivi Romi, koji su

tu nedavno doseljeni, te da su pored šuge „doneli i ostalebolesti“.Učesnici antiromskih protesta stanovnika Zemun Polja odnadležnih traže da zaustave naseljavanje porodica iz nehigijenskih naselja u tu opštinu. Incidente u ZemunPolju osuđuju poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Nacionalni savet Roma i drugi visoki zvaničnici države.

Evropski parlamentarci u Beogradu

Predsednica Pododbora za ljudska prava Evropskog parlamenta Barbara Lohbiler i poslanik Evropske narodnepartije Laslo Tokeš bili su dvodnevnoj poseti Srbiji kako biprocenili situaciju na polju ljudskih prava pred početakpregovora Srbije sa Evropskom unijom.Kako je saopštila Delegacija Evropskog parlamenta u Srbiji, tokom posete poslanici EP su se sastati sa predsed-nikom Skupštine Srbije Nebojšom Stefanovićem, koji je ipredsednik skupštinskog Odbora za prava deteta, kao i saministrom pravde i državne uprave Nikolom Selakovićem.Parlamentarci su se sastali i sa direktorkom Kancelarijeza ljudska i manjinska prava Suzanom Paunović, Zaštit-nikom građana Sašom Jankovićem i sa predstavnicimaNacionalnih saveta nacionalnih manjina.Evropski parlament biće aktivno uključen u proces pris-tupanja i njegov specijalizovani pododbor biće odgovoranza praćenje da li Srbija ispunjava standarde EU napodručju ljudskih prava.

Visoka komesarka OEBS u BeogradaNašu zemlju je krajem oktobra posetila visoka komesarkaza nacionalne manjine Organizacije za evropsku bezbed-nost i saradnju, Astrid Tors. Tom prilikom ona se sastalasa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, koji je iz-javio da Vlasti Srbije „podstiču pravo svakog pojedinca dase izjasni onako kako želi“, i dodao da je saradnja državnihorgana s predstavnicima svih manjina ključna da bi se svigrađani osećali slobodno.Astrid Tors se sastala i sa premijerom Dačićem, a on je visokoj komesarki preno da su zaštita nacionalnih man-jina i ostvarivanje njihovih prava od izuzetnog značaja zaSrbiju i ukazao na probleme sa kojima se suočava srpskamanjina u susednim zemljama.

s11 Minority News

Dačić je izjavio da Vlada Srbije u saradnji sa Savetom

Evrope i OEBS-om priprema izmene zakonske regulativekojima će biti znatno unapređen položaj nacionalnihmanjina u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za sarad-nju s medijima.

NOVEMBARPredsednik Hrvatske se sastao sa predsednikom Srbije u Tavankutu

Predsednici Srbije i Hrvatske Tomislav Nikolić i IvoJosipović posetili su Donji Tavankut, u opštini Subotica,gde su razgovarali sa predstavnicima hrvatske zajednice.Oni su posetili Osnovnu školu „Matija Gubec” gde su sesastali sa rukovodstvom i učenicima te obrazovne ustanove.Nešto pre toga predsednici Nikolić i Josipović sastali su sesa srpskim i hrvatskim privrednicima u zgradi Generalnogsekretarijata predsednika Republike.Josipović i Nikolić su ocenili da je u odnosima dveju zemalja postignut izvestan napredak, ali da i dalje teodnose opterećuje niz problema, među kojima su i pitanja nestalih i međusobnih tužbi za genocid.Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da zajedno sapredsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem otvara stran-icu knjige odnosa između Srbije i Hrvatske, koju se nikopre njih nije usudio da otvori.

Obraćajući se učenicima subotičkih škola koje nastavupohadjaju na hrvatskom jeziku i učenicima škola u Vojvodinu koji pohadjaju predmet hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, kazao da budućnostodnosa srpske i hrvatske dece mora da budeneopterećena onim što smo, kako je rekao doživeli „mi inaši stari“.

Vlada usvojila Izveštaj sa predlogom mera zaostvarivanje prava Bošnjaka na maternji jezikUsvajanjem Izveštaja sa predlogom mera za ostvarivanjeprava Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku, Vlada Srbije je otklonila sve nedoumice u pogledu pravaBošnjaka na obrazovno-vaspitni rad na njihovom mater-njem jeziku na čitavom području Srbije.“Ovakve odluke Vlade Srbije, poručio je Ugljanin, vraćajupoverenje Bošnjaka u državu i njene institucije i ispun-javaju evropske standarde u ostvarivanju prava manjina,”izjavio je Ministar Ugljanin.

Objavljen radni tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetim nacionalnih manjinaMinistarstvo pravde i državne uprave Vlade Republike Srbije objavilo je na svojoj internet prezentaciji radni tekstNacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i uputilo pozivsvim zainteresovanima da se upoznaju sa ovim tekstomi daju svoje komentare.Ministar Nikola Selaković je još 12. juna godine osnovaoPosebnu radnu grupu za pripremu teksta Nacrta zakonao izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina.Radnu grupu čine predstavnici relevantnih institucija itela – Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Odb-ora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije,Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstvaprosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kul-ture i informisanja, Kancelarije za ljudska i manjinskaprava, Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjinei Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, kaoi predstavnici Saveta Evrope i EU. Rukovodilac Posebne radne grupe je državni sekretarMinistarstva pravde i državne uprave Gordana Stamenić.

Nikolić na svečanoj akademiji Bunjevaca

s12 Minority News

s13 Minority News

Povodom praznika bunjevačke nacionalne manjine 25.novembra, kada je doneta odluka o pripajanju VojvodineSrbiji, predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao da Srbijaprepoznaje Bunjevce kao autohtoni južnoslovenskinarod. Osećaj pripadnosti Vojvodini i Srbiji izuzetan jeizraz patriotske svesti, poručio Nikolić.Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je, povodom 25.novembra, dana koji bunjevačka nacionalna manjina slavikao praznik, da Srbija prepoznaje Bunjevce kao autohtonijužnoslovenski narod.Nikolić je naglasio da Bunjevci vekovima žive na ovimprostorima i da je njihovo pravo da čuvaju svoju poseb-nost i da uvek ponosno ističu da su Bunjevci iz Srbije."Osećaj pripadnosti Vojvodini i Srbiji, kao svojoj matičnojzemlji, izuzetan je izraz nacionalne i patriotske svesti",rekao je predsednik Srbije, čije su reči propraćene apaluzom.Nikolić je poručio Bunjevcima da se razume da je Dekretiz 1945. godine, kada su bili primorani da se izjašnjavajukao Hrvati, nevažeći i da im je vraćeno pravo da se, kakoje rekao, slobodno i ponosno izjašnjavaju kao Bunjevci.

DECEMBARJavna rasprava o nacrtu Zakona o izmenama idopunama Zakona o nacionalnim savetima

Počela je i zvanično javna rasprava o Nacrtu zakona o iz-menama i dopunama Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina u centru „Milenijum“ u Vršcu."Srbija kao demokratska i multietnička država dubokopoštuje svoju multikulturalnost i to smatra prednošćusvoga razvoja", rekao je Nikola Selaković, Ministar pravdei državne uprave.Nikola Selaković je dodao da je zaštita nacionalnih pravaneraskidivo povezana sa očuvanjem mira i stabilnostizemlje i naglasio da država mora da ima mehanizme zaštite manjina od zloupotrebe većine.

Rumunska nacionalna manjina u Srbij proslavila svoj praznikPovodom praznika Rumunske nacionalne manjine u Republici Srbiji i 11 godina od izbora prvog saziva

Nacionalnog saveta Rumunske nacionalne manjine, 7 decembra 2013. godine, u sportskom centru „Mille-nium“ organizovana je svečanost.

Poseta Beogradu izvestioca Parlamentarneskupštine Saveta EvropeIzvestilac komisije za antidiskriminaciju i za jednake šanseParlamentarne skupštine Saveta Evrope Ferenc Kalmarrazgovarao je u Beogradu u Narodnoj skupštini o aktuel-nim pitanjima nacionalnih manjina u Srbiji.

On je razgovarao sa poslanicima mađarske, bošnjačke ialbanske nacionalnosti.Izvestilac nije želeo da da konkretan odgovor na pitanjeda li će njegov izveštaj o Srbiji biti pozitivan, ali je istakaoda „postoje pozitivne stvari koje u pogledu demokratije ipoboljšanja položaja manjina pokazuju pozitivan pravac“.

Rizici korupcije u predlogu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjinaAgencija za borbu protiv korupcije mišljenja je da predložene izmene i dopune Zakona sadrže rizike korup-cije koji se odnose na upotrebu nedovoljno preciznih formulacija, postojanje pravnih praznina, neusaglašenost pojedinih odredaba i prepuštanje ministru da podzakon-skim aktima uredi određena pitanja koja bi trebalo ureditizakonom.Pored toga, Agencija smatra da bi trebalo propisati da ćese povrede pojedinih predloženih odredaba smatratiprekršajima. Otklanjanje ovih rizika korupcije i ne-dostataka bi doprinelo punom ostvarivanju svrhe pred-loženih izmena i dopuna.Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunamaZakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina,održana je u periodu od 25. novembra do 17. decembra2013. godine. Dan nakon okončanja javne rasprave, 18. decembra2013. godine, Vlada je usvojila predlog izmena i dopunaovog zakona, koji se samo neznatno razlikuje od tekstaNacrta zakona, i uputila ga Narodnoj skupštini.

Publikaciju finansijski podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda i misija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove Vlada i organizacija

koje finansiraju ovaj projekat.