Goran Stankovi}

LITANIJE

EdicijaPOVEQA

BibliotekaPOEZIJA, DANASkwiga pedeset ~etvrta

Urednik@IVORAD NEDEQKOVI]

Goran Stankovi}

NARODNA BIBLIOTEKA„STEFAN PRVOVEN^ANI”

KRAQEVO2008

LITANIJE

Na korici:

LITANIJA 1

Spirala dobrog raspolo`ewa.Besmisleno je sve.Zna~i, sve je {ala i komika.Svega }e biti, jer svega je i bilo.Kada za to do|e vreme.Treba ~ekati, dodu{e bez nadawa,ali uz nauk: hodaj po {umi, hodaj.Sve je ve} unapred izgubqeno.Ono {to se dobije dar je bogova.Zna~i i vi{e nego {to~ovek treba da se nada.O~uvati vedrinu, mladost tela i duha, zdravqe, i sve to spiralomdobrog raspolo`ewa.Ako je i o~ajni~ka, vedrina je uzvi{ena. Vedar ~ovek osvaja svet i pora`ava neprijateqe.Pobe|uje sebe, znaju}i da je sam najve}i svoj neprijateq.Sve ide svojim tokom. Posejano seme}e izrasti ili ne}e izrasti. Netreba se me{ati. Samo}a je ni{ta,spirala dobrog raspolo`ewa sve pobe|uje.Usamqenost je temeq lukavosti.Budi lukav, vitak, vrlo ve{t, i u opra{tawu i u odlasku.Pametan ~ovek je onaj hladne glave.Ne gubi zato glavu. Tvoj je `ivot.

5

LITANIJA 2

Nema Boga. I put do svetla vodi kroz tamu.Kroz wu ba{ svako mora da pro|e.Usamqen si na tom putu. Telefon vi{e ne}e zazvoniti,i nikakav glas vi{e ne}e{ ~uti.U mraku si. Bez i~ega. Bez prijateqa i dece.Qubavi. Novca i smisla. Nema boga do boga tame.Nema svetla i nema snova. A i taj san kada do|e na o~i,samo je ~ekawe ne~ega {to ne}e do}i.Jer vi{e ni{ta ne}e do}i. Budi smiren kao bog tame i ~ekajono {to }e jedino do}i i smiriti sve.Svako je sam na putu smirewa. Ne ~uje se vi{enikakav glas, ne vidi se nikakvo svetlo.Nesanica. Samo je san bez snova gori.Nema boga i mrtav je. U mraku sibez i~ega. Na svom putovawu nakraj no}i.

6

***

Do{li smo putem iz Trikale i skrenuli ulevo od Kalambake,

onda desno na raskr{}u ispred ponora i ostavili kola na pro{irewu.Nismo se lako spustili do podno`ja, jo{ mukotrpnije smo se peliuz stenu do manastira.A tamo je ~ekala ti{ina koju sam tada, siguran sam,

prerano ~uo.I vetar, i jedan pogled u tvrdu stenu, sa tro{nog prozora.Nasmejali smo se. Pomalo smo se pribojavaliistrulelih podnih dasaka,ali pogled na taj trahit, na crni kamen umirio nas je.

Jo{ uvek patim za cigaretom, za `itanom, u uglu dvori{ta,na klupici. Ispod platana. Jednog jedinog.To bi bio greh. Izdr`i, ~ove~e! Jo{ ovaj put,a onda }e sve biti mnogo, mnogo boqe.

7

LITANIJA 3

Ovde vi{e ne mo`e{ da ostane{.Ovde vi{e ni~ega nema za tebe.Dosada i beda. Strah. Odavde mora{da ode{. Prazno je ovde i dosadno.Ovde vi{e nema ni~ega za tebe.Nema prijateqa ni novca. Ni `ena.Ovde vi{e nema `ivih. Samo onihima koji jo{ nisu pomrli. Umre}e{i ti, ako odmah ne ode{ odavde.Mora{ da ode{. To je jedinisavet koji ti dajem.Koji ti ne treba, jer sam zna{:ovde ne mo`e{ da ostane{.Odavde mora{ da ode{. Sam i bez i~ega.Ali – da ode{! Jer }e{ ovdeda umre{. Ako ostane{.Odavde mora{ da ode{. Odmah.Ovde vi{e ne mo`e{ da ostane{.

8

***

Pro{li put sam kupio ~itavu vre}icu briketa, i trajala je

cele godine. Mirisi su se razlegali, du{u mi smirivali.

Moja kolekcija tamjana narasta, ona je upu}ena strahu. Pro}i }e i moj `ivot, sada to znam.Dobio sam mnoga obe}awa, i vi ste dobili mnoga obe}awa.Nismo sre}niji, ni pametniji. Hladno je za

ovo doba godine.Ubice i potkaziva~i su podigli glave, wihove o~i

u mraku sjaje.^ovek bi da ih sa sebe strese.

Nisam ni slutio da }e sve biti ovoliko komplikovano.

Mislio sam na vetar koji raznosi bronzano li{}epo zaraslim stazama.

Ta lepota mi izmi~e. Ne znam gde }u ni kuda }u. Kao pse}a senka me prati to bu~awe koje dopire spoqa,kao lave` su sati. I{~ekujem daleko pismo, bli`i mi se pedeseta, vreme je da se krene.

9

LITANIJA 4

Ti{ina je okolo i u ti{inu }e{ se pretvoriti.Niko ti nije potreban, ne dozvoli da ti iko

bude potreban. Qudi su nemilosrdni i izda}e te, tek da zna{. Qudi su surovi i prevari}e te, iz hira tek. Oni ti nisu potrebni.Pretvori}e{ se u ti{inu, i telefon ne}e zvoniti,i mir }e biti u tebi i posvuda oko tebe.Ne}e biti lako, znaj.Treba da izdr`i{, kada gubqewe uzme maha.Treba da podnese{ to pribli`avawe onoga~emu samo ti mo`e{ da da{ lice. Tada se setida }e te svi izdati ili su to ve} uradili,da zapravo ni{ta ne dobija{,ve} samo malo ranije gubi{.Jer niko ti nije potreban, ti{ina }e bitiunaokolo, smeja}e{ se, se}aju}i sebolova koje si imao.Ne dozvoli ikome da ti bude potreban,izda}e te i prevari}e te.U ti{inu }e{ se pretvoriti, i sre}an ne}e{da bude{. Ni nesre}an. Tek pomalo vedar.Mir }e biti posvuda. Treba daizdr`i{. Ne{to }e ve} do}i, neka uteha.Na kraju, uteha ti{ine.

10

***

Ponovo sam ~itao Senekina pisma i odjednom nisam shvatao za{to sam zaboraviotu Mati~inu kwigu. Nisam Seneka, a ni Lucije da me neko savetuje, vlastitopismo jesam, upu}eno u ni{ta, u svetkoji }e `iveti posle mene, u kome vi{e ne}udisati. Neko sam ko odlazi.

Hladno je za ovo doba godine.Leto }u provesti na toplom moru,~itaju}i `ute kwige. Ponovo }e sti}i jesen.Ne}u biti sre}niji, to ne! Pa`qivo }uprobrati kwige koje nosim na pesakpokraj gr~kog mora, pesak slan i suv.Tamo mogu pro~itati Seneku,i na terasi sobe, uz papastratos i doma}evino, kona~no shvatiti Pismaprijatequ. Da. Tako je.

11

LITANIJA 5

Oj, starost i samo}a te mu~e, sada vi{e negokada budu tu. Sada se samo smeju i govore tida si ni{ta i da ne}e biti ni~ega vi{e. Oj, kako je te{ko podneti to gubqewe, kada mo`e{ da vidi{i napred i nazad. Znam, kasnije bi}e lak{e. Jer nijedna ki{a ne traje do podne,

niti oluja vasceli dan.Svet koji nas mu~i zna da se smiri,

ba{ kada je najte`e.Tako bi ti sada trebalo neko smirewe, da podnese{to gubqewe, kada te preplavquju se}awa i nade,jer bi}e vremena, za tebe, kao i za mene,bi}e vremena, ali ne sada. Jer sada su neprijateqi tu,di{u za vratom, boraju lice i ~ekaju. ^etiri neprijateqa.Starost i samo}a. Jo{ vi{e: nade i se}awa.

12

LITANIJA 6

Sada je mra~no i tiho, kao prete~akona~ne tame. Ali tame prepune pokreta, nemira,koji te mu~e, kiwe, probadaju.Nema{ vi{e {ta da ka`e{.Tvoje je carstvo sada.Istro{io si se i umorio. Brzo, prebrzo.Svi su te ostavili u mraku i ti{ini.Kao da nagove{tavaju, kao da su prepoznalitvoje crte lica. Me|u mra~nim likovimakoji nadolaze da te mu~e, kiwe, probadaju.

13

***

Odnekuda (otkuda?) ispred mene... ma sawao nisam...ona, tolika lepota... ni disati mi ne da. Sve daqe vidim,sve boqe vidim, ni{ta mi promaklo nije. Sve sam videoa preostala je od svega lepota... i pla~. Moje se licehladi, moje se lice ko~i, ni re~ ja vi{e ne bih... U onaj kasni sat kada je za sve prerano,a tako, tako potrebno, do|o{e neke bitange

na kwi`evno ve~e.Napoqu je bilo ne`no, unutra su se qudi qubili,pucketalo je pi}e na sve strane.Nikada mirniji san nije bio tako prevrtqiv,kao kada smo ostali suvi u no}i.dosadni stranci u no}i...

14

LITANIJA 7

Po prvi put vreme ose}a{ kao otkucaj srca,udarac u grudima usred daha.Vreme prolazi i sve je kasnije,za tebe, za nas, kasnije i za mene.Pri~uvaj se isku{ewa koje donosi proticawe,`urba, tragawe za ne~im, treperewe. Vreme prolazi i pro}i }e, kao strah,osta}e{ samo ti, kada sve bude i desi se, osta}e{, na samom kraju, samo ti, mali ~ove~e. U tebi ni{ta ne prolazi,kao {to damarawe ne staje, ti mukliudari u grudima. Po prvi put, usred daha,~uo si udarac. Mnogo udaraca, slu{aj ih samo,mali ~ove~e, slu{aj ih. Jer sve dok je wih,za tebe vreme ne}e postojati.

15

***

Smrdqivi starac je razmotao maramicu.[ta smo o~ekivali, pa, ne znam.Lepotu neku, nakit blistavi, pohabane nov~anice,sjaj neki, van obzorja na{eg sveta?Neko }e morati da okaje svu tu krv.Hladno je za ovo doba godine.Previ{e je, dabome, qudi oko nas. I sve nas je mawe.Demografija je sudbina, ka`u oni mudriji, ali znamoda vi{e nikada ne}emo biti tako mladi,

da sawamo slatku ru`u.Hladno je za ovo doba godine, jedva da zemqa {tr~i.Video sam an|ela, nije prozborio ni{ta,sijao je, goreo je, o~i su mu bile stra{ne.Hladno je za ovo doba godine i volim da posmatramsneg sa one strane prozora, ~as ovakav, pa onakav.Neki glas mi tad {apne u srcu i znamsve o tebi i meni, ba{ sve o tebi i meni.

16

LITANIJA 8

Nikada ni{ta ne po~iwe, nikada se ni{ta ne zavr{ava.Izme|u samo je bol.O ~ove~e, ~udan je `ivot.^udan je svet.Nejasan je.Ni{ta {to je po~elo nije se zavr{iloi ni{ta {to se nije zavr{ilo nije otpo~elo.Treba da izdr`i{, ~ove~e, samo to.Mada je te{ko, dobro znam.Ipak, sve je tako ~udnoi ima ~udan ritam.Po~etak, zavr{etak, pa onda po~etakposle koga opet mo`da sledi zavr{etak.Nije ti dato da sve shvati{,~ove~e. Ili ti je dato tako malo,na dlan jedne ruke bi stalo,i lakim, toplim dahom oduvano.Ni{ta, ni{ta nije po~elo, nikakavzavr{etak nije usledio.Izdr`i, ~ove~e, tu bol.^udan je, nejasan svet.

17

***

Padao je sneg, skoro nepokretno,A slede}eg dana je sijalo sunce.U prole}e pqu{ti, a leti odlazimo u Gr~ku, stradom kroz Makedoniju.Bo`e, kakva je to lepota, dok gledamoniz pusti drvored tuja, dok sedimona manastirskoj klupici, kada se prisetimodima cigare, dima koji tako, tako godi,a ne po`elimo, tu u ti{ini, ni{ta vi{e.

Sitnu kwigu od `alosti pi{emo, hteli bismo da budemosami u svetu tom. Di{emo tek u praznimsobama. Na vrhu tog popadalog kamewa,u malenoj ba{ti od cve}a je krst.Jedini koji jo{ mo`emo podneti.

18

LITANIJA 9

Oj, starost mi ~u~i za vratom, i samo}a ~eka pred vratima, kao ma~ka.Leva ruka mi se iskrenula na le|ima.Ogledalo mi je slomqeno.Smrt me je pretvorila u gor~inu.Moje vreme je pro{lo.Ne, nije pro{lo jo{, ali je tako te{ko da podnesem gubitak od svega ve}i, gubitak nade.

Gomila je gubitak nade. Qudi su tu samo da malo smetaju.Starost je gubitak nade, i gomila je gubitak nade, pa biou samo}i po celi dan. To nije va`no.Gubitak je samo va`an, a on dolazi na kraju,kada vi{e ni{ta ne mo`e{, ni da se pomoli{,uvek dolazi na samom kraju,ni da zavapi{, ni da prokune{.Uvek dolazi na kraju.Gubitak i proma{aj uvek dolaze na kraju,kada nema nade. Usred gor~ine.Na sva~ijim usnama.

19

***

Vrati}u se u manastir Svete trojice, bar jo{jednom do kraja `ivota. I bar jo{ jednom pro~ita}uVe~ni qudski dom Kliforda Sajmaka. Mo`da }e tobiti novi prevod, mo`da }u i sagraditi Idealnu ku}uba{ u Gr~koj, zamak u koji }u se sklonitina vreme. Svakom do|e smrtna ura.Srpska lepota. Nakrivio {ajka~u, uz cilik, pa {ta! Sada vi{e ni{ta ne `elim i zato sam smiren. Do{ao sam da objavim. Scena je jako osvetqena DJ-em. Pastrmke i vino. Odre}i }u se svega tamanna vreme, pre no proreknem kraj.

20

***

Do|o{e neke bitange na kwi`evno ve~eu onaj kasni satkao da je ceo svet pred wima.A mi ostali, }utali smo. Za{to?Napoqu je bilo bu~no, devojke su sesmejale, pucketalo je na sve strane.Nikad mirniji sat nije bio tako, takoprevrtqiv, ostavqaju}i nas suvim u no}i.Dosadni, suvi stranci u no}i.Dosadni stranci u no}i.

21

LITANIJA 10

Kao krokodil pre`iveo sivelike promene netaknut, ~ove~e.Video mnoga pomra~ewa jasno kao po danu, ~ove~e. Jo{ uvek strpqivo~eka{, ~ove~e, koji si preko svetaali pripijen uz ovo ovde.Ovde vi{e nema `ivih,samo onih koji jo{ nisu umrli,i ~ovek koji strpqivo ~eka, mudro ~eka, veliku promenukada }emo biti slobodni, da budemo {ta `elimo, daleki ~ove~e.I ja `elim samo da budem ~ovek,daleki ~ovek preko sveta,i sa svojom `enom da gledam neboi daleku zemqu, tamo preko sveta.

22

***

Gledao sam ku}e kako tonu u vodui uglove koji se ru{e i povla~e crvqivu ~amovinui crepove, nad kojima je mnogo godina stajalo nebo te{ko.Samo je vetri} hujao kroz ba{tu, povijaju}i

travu i zasade.Sada vaqa oti}i. Dok se niko ne ispre~i.Dok se niko ne doseti.Dok jo{ mogu da gledam.

23

LITANIJA 11

Odlazi{, odvaja{ se.Trag ne ostavqa{ vi{e, se}awavi{e nisu tvoja, jezik si zaboravio.Ni da gleda{ vi{e ne mo`e{, dosadno je.Ve} zna{ sve {ta ti je u glavi.Ni~ega vi{e nema, i nikoga vi{e nema.Hladi{ se, ko~i{ se.Lice ti se zamrzava, tupo oko sebeposmatra{. Ni~ega vi{e nema.Odvaja{ se i ~ezne{.Ne zna{ za ~ime, jer ~e`wa je pukazabava kada ni~ega vi{e nema. Nikoga vi{e nema. Lice ti se smrzava.

24

***

Na pusto ostrvo kre}em sada,da spavam tamo i da sawam.Ovde sam upoznao korake i potro{io sva lica, ni imena ni broja im ne znam.Dosta je bilo! Treba po}i. Bli`i se pedeseta.Pe{~ana pla`a }e biti ovda{wi kontinent,neka stena u dohvatu oka ko Prokletije,i dan }e biti dug a tek no}...Takvo nebo sam video u klisuri, takvo nebo nad posledwim danima, i onim prvim, {to pohodi{e me, i objavi{e se, sve igraju}i tamoi ovamo, taj tango na ugla~anom pesku.

25

LITANIJA 12

Nisi vi{e ovde, ma {ta rekao.Na pragu si, ve} si zakora~ioi ne}e{ povu}i nogu. Neko svetlo ti ve}blista, zenicama prija. Nekim drugim jezikomve} govori{. Druga sunca ne}e ovako sijati,ledeno je sa wima. Negde ve} spremajuvino u rano jutro, bistro more i doru~ak podmaslinama, a xip je u senci. Ovde je sve pra{wavo i nekako tu`no. Ostajte mi ovde.

Onakve ti{ine, onakvi vetrovi!Ne mislite vaqda to da upore|ujete?

26

***

Sre}a je nado{la, u ti{ini pred ugaslim televizorom.Neko iz susednog stana je pevao, ~uo se prasak auspuha.Zatim opet mir, netaknut, spokojan, kao ve~e pred sutra{wi dan na trkama.Straha je nestalo ako ga je ikada bilo, ako nije bio tek ka{qucawe prehla|enog neba.Po sporednim putevima Srbije prolazim, bli`i se pedeseta, a tada vaqa krenuti na put. Dolinom Kalne, kroz sva ona ~udesa. Izbiti na magistralni ka Pirotu, a onda ka Staroj, do onih vikendica ~udnih izme|u stena i vode.Posmatraj, sine, samo posmatraj!Po sporednim putevima, po zaraslim stazama, kre}i se!Kre}i se! Jer sre}a je nado{la, vaqa krenuti.

27

***

Video si svetlosti na jugu.Tvoja tojota je brujala na putu ka jugu.Sve si mawi, sve ~udniji, koliko ko{ta taj put?Sawao si o odlasku, sada putuje{.Ne znam {ta }e sa tobom biti kada stigne{.U bilo koje doba dana, nije va`no.Bilo gde, nije va`no.

28

***

Miruj srce, odlazak nam sledi! Muklo brek}u}i, tojota se pewala na zlatne, bakarne i zelene padine Jela{nice, kroz {umarke koje danas nije videlo nijedno okokretali smo se. Lepo nam je bilo. Sve je ~ekalo. Zami{qao sam zemqu bez qudi.Zami{qao sam onaj {umarak desno od puta, sa svetlinom sunca na li{}u, bez mene. Pro{li smo pored wega, pa nani`e, kroz proplanke.[ume, u brdima, ili one koje okru`uju jezero. Stabla pored vode, zarowena u vodu, {ume na padinama te{ko prohodnih klanaca.[ume kroz koje se prolazi. Mislite o tome.

29

LITANIJA 13

Tri su puta odavde, prijatequ.Jedan sa vetrom zavija oko ku}e, i dok jewava,ostavqa ledeno ve~e u koje ne `elimo da kro~imo.Puste ulice kojima vi{e ne `elimo da kora~amo.Drugi sav u pakovawu i nervozi koji ne ose}amo, ali red je, mora se ovaj put pokazati dobro znano lice.Posledwi `udi na nekom drugom mestu i sa sme{komkoji qudi tuma~e kao slabost ili nadu, izmi~e,

migoqi seiz pogleda, iz o~ne ̀ i`e, tamni u pauzama dovikivawa.Hej, hej, ali to vi{e nisu zvuci koje ~uju ~ovekove u{i,to su si}u{ne praznine koje naseqavaju prazno mesto.

30

LITANIJA 14

Zimske magle su ti u kostima i danipostaju du`i, hladniji. Kada te u vo`wiuhvati gr~ u desnoj nozi, pomisli{ kakoje dobro {to vi{e ne pu{i{. Ako si se pla{iogluvog telefona kada do|e suton,sada se sa mukom javqa{.Prestao si da mrzi{ qude.Pogled sa onog mesta, jo{ malo napred,vidi{ li sada, vi{e zna~i od milion mojihre~i i bar jedne tvoje. Ostrva ti naseqavajusan i ne}e{ se vi{e probuditi. Ostrva, ostrva!Ostrva u mre`i koja se raspli}e i koncilepe za tvoje prste. Kroz o~i ti te~e te{ka,uqasta magla. Kada razmahne{ glavom,vidi{ jasnije, ~istije. Ostrva!

31

***

Vra}amo se uvek du`im putem, divnim sporednim putemSrbije. Preko visoravni Plo~a pa dolinom Jela{nice, }utimo tada,ili poka`emo koje drvo, pa onaj {umarak, a sve blistavoi u bojama. Posmatraj, mali ~ove~e, samo posmatraj!

Krst na nebu, `udwu za jugom.Strah od gomile, slutwe davne.Nekoliko simbola jo{, u kojima `ivimo, jo{ kwiga od kojih zaspimo.

Probudi}emo se, mladih kostiju,rasani}emo se, {to smo daqi,uskliknu}emo, negde drugde,pa makar nam bilo posledwe!

32

LITANIJA 15

^ovek i dobro da `ivi, umire.I drugi se ra|a.Na{e je samo za `ivota;uskoro }e{ biti samo prh,samo sen i samo prazna re~.Ovo nije stil, tvoj `ivot je drugde.Odlazi{ u zemqu bez karata.Samo dve vatre u ~oveku plamte,a one su nada i odlazak.Demografija je sudbina, na{a decaje motoristika wena.Ovo nije ni mesto ni vreme,tvoj `ivot je negde drugde.Samo sen i prazna re~, da bi narod pobedio, politikamora da izgubi, rekao je [varceneger.Stra{na, stra{na ptica, `ivu{}a nekadau Nema~koj, izumrla je pre nas,qudi moji! A tvoj `ivot je negde drugde.A ~ovek umire, i dobro da `ivi.

33

***

Sa praskom, kao gavranov krik u dubini,uz {troptavi prhut snega,pala je grana. Sle|eni most preko sle|ene reke.Znam da }u oti}i, i da }e qudi ostati, a da }e i oni oti}i.Znam da ove {ume vi{e ne}u videti, osim, osimmo`da u prole}e.Znam da su ovo bili sre}ni dani. Znam da su ovo bili danismeha i snega. More od kamena, brod od papira, jedro od olovke,ostalo mi je sve to nedostupno, jer vratio sam se, er vratili smo se.Saznali smo lepe tajne na putovawima, bili u sobama u kojima vi{ene}emo biti. Polagano }emo zaboravqati, er zaborav je isto {to iopro{taj. Jer se grana slomila od nabreklog snega,od tog prohladnogni{ta i pala, uz muziku {ume, tako ~isto, tako precizno, tako vedro,da smo osetili nalet hormona, ~ist udarac libida.Ni ~ovek ni `ena, ne mogu da pogledaju na novoro|en~e, a da imne bude drago. Pogledaj me, odazovi se.Sada znam da }u oti}i, i da }e qudi oti}i.

34

LITANIJA 16

Pisao je o `ivotu koje se ovih godina s qudima gubi u nedogled.

I ostrva, ostrva! Na kojima se ~ovek ose}a slobodno.Sre}na ostrva na kojima ~ili jo{ neumrlih

dinosaurusa rika metalna, iako ponosan vlasnik bio sam, onog Tojotosaurusa.Miruj srce, odlazak tek sledi! Ka pe{~anim pla`ama podno senovitih{uma, ka stazama od svetla podnevnog koje

neumoqivo vodi ~a{idobrog gustog vinai ve~erwe cigare. I ka snovima, ne treba

zaboraviti, onimbo`anstvenim snovima o slavi,sjaju i ve~nosti, o kojima se nekad pripovedaloudvoje plakalo, utroje{aputalo.Miruj srce, odlazak tek sledi! Na ostrva, na ostrva!

35

***

Niko nije nesre}an dok gleda Saturn. Usamqeni su hrabri, usamqeni su sre}ni.Vide}emo slike razne, ali nikada ne}emo znati o ~emu to govore.A o ~emu bi, uvek o istom,sine maj~in, jer zna{ samorazdraganu gomilu, gde u glavu udara!Pro|osmo kroz goru javorovu, mo`da druga be{e, ne znamo, na|osmo devojke, ne znamo ~ije su, stadosmo na nogu, ne znamo na koju, nasta vriska, ne znamo odakle.Molite se da Gospod na{ oprosti grehe na{im vo|ama, jer veliki bezdu{nici to behu.Na{e be{e, na{e je pro{lo.Tamo gde se u polumraku gradova siroma{na plemena klawaju svojim bu~nim bogovima.

36

LITANIJA 17

Gospode, koliko qudi! Ma utrkuju se ko }e pre!Negde je sve izgubqeno, iako ~ovek ne mo`e a da se ne osmehnekada ugleda novoro|en~e. Ali vaqda `enama ni mu{kar~ev ud nijezanemarqiv!Koliko qudi! Potra`i{ svoje ime a ve} je tu masa unesre}enih,umrlih, najavqenih,nasmejanih, nepoznatih. I svi sa tvojim imenom.Kao planeta vanzemaqaca sa Diskaverija, pa sada mora{ da smi{qa{veze me|u wima, pardon, vama, da ~upaju}i kose pre`vakava{sve te uporedne `ivote. Koliko qudi! Koliko zvezda!Kroz crnu rupu da zakora~imo, u tunelu mra~nom!Otvori nam setako, o qudi, crna rupa u tunelu mra~nom, inema nas, nema vi{e.

Be`im sa ovog mesta, previ{e je qudi,gu`va i buka wina na~isto me sludi,sebi ne mogu do}i – jer – koliko qudi!

37

***

Na nizbrdici, tamo stoje qudi za jedan dan, na nizbrdici.Qudi za jedan dan! Oni tamo stoje. Sneg pada, ki{a pada,i duva leden vetar. Talasi udaraju o kamene pla`e na{eg malogostrva. Instalirali smo solarne kolektore, ali je sunce nekako{krto.O, kakav samo vetar duva! Leti odlazimo u Gr~ku, zimujemo na trgovima balkanskih gradova. @ivimo neka svoja vremena, duboko di{emo.To~kovi razgr}u gomilice jeseweg li{}a, a tada znamo da se zavr{ava jedan dan,i jedan uzdah nam se otima.Putovawa, putovawa! Da se `ivi, da se sawa.A oni tamo stoje. Nepomi~no, suludo, kao da su stubovi sami,kao da }e sve da spasu, u sumwama, slabostima.Sve }e nas pomesti veliki talas.

38

LITANIJA 18

Znamo i previ{e jedni o drugima.Nije to dobro.Neka tajna mora da postoji.Nismo na raspolagawu, nismo za ~itawe,ba{ uvek, ba{ za svakog, zar ne?Neka tajna je uvek dobra.Naklonim se, nakloni{ se, re~i nam vi{enisu {upqe, jer ko zna – kada }u ponovoda ti vidim o~i? To je dobro.Znamo i previ{e. Nije to dobro.To uzbu|ewe, taj mete`, ta buka,kada nai|u bezbrojni qudi,koji dolaze da ti smetaju,zate}i }e te kako spava{.Poslu{aj me, poslu{aj moj savet.Svet je kao osu{eno drvo.Nakloni se, nakloni}u ti se.Oti}i }u da ne smetam.

39

***

Ne}e nas niko probuditiiz duboka sna. Kao da smo ru`ni, bagavi psi. Dr`ava ni da se osvrne, ona gazi po le{evima.Na prozorima nema roletni, kamioni prekoputakipuju crvenkastu zemqu, ne, zapravo, lomqenu ciglui crepove. Nismo ni sre}niji ni pametniji, otkada `ivimo pod beli~astim nebesima.Poreznici i ministri, ali ne vidimo qude.Niko ne}e pomo}i, niko nas ne}e probuditi.Nisam siguran, ali kao da nam i `ene okre}u le|a.Ogledalo nam je slomqeno. Gor~ina nam je

ispunila srce.Niko i ni{ta u Ni{u i Beogradu. Na{e vreme je pro{lo.

40

LITANIJA 19

Danas je mnogo qudi na ovoj zemqi.Kada prelistavamo kwige ili negde putujemo,vidimo koliko je zemqa lepa.Kada je gledamo odozgo, kao ptice,vidimo koliko je zemqa lepa.One oblake nad planinom i odsjaje ve~erweg suncana vrhovima gledali bismo dugo, jako dugo.A onaj {umarak sa li{}em u bojama jeseni,mami nas, da odahnemo od puta.Zahvalni smo zbog svega, jer vidimo koliko je zemqa lepa.Kada je gledamo sa puta koji nasnekuda vodi, vidimo lepu zemqu.Zahvalni smo zbog toga.

41

LITANIJA 20

Jo{ korak ili dva, jo{ godina ili dve.Na stolu je ~a{a vina, a buka sa ulice je stra{na.Uve~e zasvetluca grad, iza toliko zvezdica brda le`e mra~na i tiha. Ona imaju o~i.Jo{ godinu ili dve, le`a}u na wimai }utati. Jer za mene je... zama}i u brda i }utati. Buka sa ulice je grozna, nikako ne prestaje.Raskidano carstvo, od previ{e halabuke.Kraqevstvo ugla~anih strahova. Larma sa ulice ne jewava, ona slavi, ona slavi.Jo{ stepenik, jo{ jedan korak. Ili dva, mo`da.Jer za mene je... za}i u {ume i gledati. Carstvougla~anih strahova ispred nas svetluca. Jo{ godina ili dve. Brda imaju o~i. Ona le`e tiha, na wima se }uti.I gleda veliki svet sa vrha. Ona imaju o~i.

42

***

Video sam svet druga~iji od ovog: tih, dalek i usamwen.Vozio sam preko Plo~a u ti{ini, da izbegem Prosek i tuneleu kojima se obru{avaju voda i sitno kamewe. Put je vodio kroz {umarke, visoravni, udoline i prevoje. Pa okolo brda{ca i niz kosine. ^as je put i{ao uz breg, ~as niz breg, pa kroz pravu {umu. U {umarku su pevale ptice, sunce je quqalo svetlekolutove, drveta bila ogromna; u {umarku je bilo divno, najdivnije. Kamewe se smewivalo sa poqima, prona|e se i pokoja Ramonda serbica. @alfija, vres, vrisak i tamjanika, lako se, naravno, uberu. Kamene kolonade, pusto mleko jutra, ka zaraslim stazama pogled ~ezne, ne umiri ga vi{e niko. Malo qudi, mnogo vrednosti, napisano je u anarhisti~kom kuvaru za posne dane. @ao mi je, `ao mi je, tu|inski radio svira klasi~nu muziku na obali sivog, hladnog mora,ja sam novi ~ovek, `ena i ja slu{amo cele no}i, ja sam novi ~ovek, odazovi mi se, kodeksu ve~ni, odazovimi se!

43

LITANIJA 21

Kao oni koji su izvan sveta,kao oni koji pla~u nad nama,kao oni koji imaju ve~ni `ivot,a bri`ni su, i u srcu tuguju.

Neka nas pokrene ono {to odsebe samo nagove{taj daje, neka nas umiri samo ono {todaleko je, ~udno je, van veka.

Neka nas daleki san odnese na put,biografija nam prazna, pijanka grozna,ni{ta nas vi{e ne zadr`a ovde, oti}inekud daleko, daleko, mora se, qudi!

44

BELE[KA O PESNIKU

Ro|en 1958. u Ni{u. Od 1989. do 1999. godinebio je urednik kwi`evnog ~asopisa „Gradina”“ iistoimene izdava~ke ku}e. Od 1999. nadaqe bavise svakodnevnom kulturnom praksom u Ni{komkulturnom centru.

Pi{e poeziju, prozu, eseje, prikaze i kritiku.Objavio je 7 kwiga poezije, 2 kwige proze (u koau-torstvu) i jedan roman. Jedan od pokreta~a alter-nativnog kwi`evnog pokreta „Fizizam” po~et-kom osamdesetih. Od 2004. kolumnista „Politi-ke” za Internet i digitalnu kulturu.

Dobio je Prosvetinu nagradu za kwigu „Terraincognita” (1997) i nagrade „Branko Miqkovi}“ i„Pe~at varo{i Sremskokarlova~ke“ za kwigu„^etiri doba” (2000).

^lan je Srpskog kwi`evnog dru{tva.

45

46

U OVOJ KWIZI

5 Litanija 16 Litanija 27 (Do{li smo putem iz Trikale

i skrenuli ulevo od Kalambake...)8 Litanija 39 (Pro{li put sam kupio ~itavu vre}icu

briketa, i trajala je...)10 Litanija 411 (Ponovo sam ~itao Senekina pisma...)12 Litanija 513 Litanija 614 (Odnekuda (otkuda?) ispred mene...

ma sawao nisam...)15 Litanija 716 (Smrdqivi starac je razmotao maramicu...)17 Litanija 818 (Padao je sneg, skoro nepokretno...)19 Litanija 920 (Vrati}u se u manastir Svete trojice, bar jo{...)21 (Do|o{e neke bitange na kwi`evno ve~e...)22 Litanija 1023 (Gledao sam ku}e kako tonu u vodu...)24 Litanija 1125 (Na pusto ostrvo kre}em sada...)26 Litanija 1227 (Sre}a je nado{la, u ti{ini

pred ugaslim televizorom...)28 (Video si svetlosti na jugu...)

47

29 (Miruj srce, odlazak nam sledi! Muklo brektu}i,tojota se pewala na zlatne, bakarne i...)

30 Litanija 1331 Litanija 1432 (Vra}amo se uvek du`im putem,

divnim sporednim putem...)33 Litanija 1534 (Sa praskom, kao gavranov krik u dubini,

uz {troptavi prhut snega...)35 Litanija 1636 (Niko nije nesre}an dok gleda Saturn.

Usamqeni su hrabri, usamqeni su sre}ni...)37 Litanija 1738 (Na nizbrdici, tamo stoje qudi za jedan dan,

na nizbrdici...)39 Litanija 1840 (Ne}e nas niko probuditi...)41 Litanija 1942 Litanija 2043 (Video sam svet druga~iji od ovog:

tih, dalek i usamqen...)44 Litanija 21

45 Bele{ka o pesniku

48

Goran Stankovi}

LITANIJEEdicija

BibliotekaPOEZIJA, DANAS

kwiga pedeset ~etvrta

Urednik i recenzent@IVORAD NEDEQKOVI]

Izdava~NARODNA BIBLIOTEKA

„STEFAN PRVOVEN^ANI”KRAQEVO

Za izdava~aDRAGANA TIPSAREVI]

Glavni i odgovorni urednikGORAN PETROVI]

Operativni urednikANA GVOZDENOVI]

Sekretar Uredni{tvaVEROSLAV STEFANOVI]

Likovna opremaDRAGAN PE[I]

[tampaANAGRAFKraqevo

Tira`500

Kraqevo2008

49

50

51

52