7

Gospodine, što se gurate? - Izvinite gospođo, gužva je, a u

ovom autobusu čovek nema za šta da se drži. - Kolega

otkud ti u mom autobusu? - Išao sam da vidim jednog

pacijenta. - Što te nema da svratiš u kabinet? - Šta ću ti kad

nećeš da se udaješ. - Imam nešto važno da ti kažem. - Reci

mi sada. - Ne mogu, ovo je poverljiva vest i zato dođi kod

mene. - Biće kolača? - Skuvaću ti i kafu, a naći će se i

nešto da pokvasiš grlo. - Ti tu negde stanuješ? - Petlovo

brdo, zar si zaboravio. - Skleroza sestro. - Bio si više puta

dok mi je otac bio živ. - Onako dobar čovek ima lošu

ćerku. - A šta to meni fali? - Ne možeš da se udaš. - Mogu,

kad god hoću, ali neću. - Da možeš, ti bi se odavno udala. -

Da nekom kretenu perem usrane gaće? - Zato ćeš imati

uredan seks. - To sestra može da nađe kad god hoće. Ti si

bio jedini koji mi je rekao istinu. - Mogao sam da te lažem,

ali bi ubrzo i sama videla da tvom ocu nema života. -

Doktori su mi govorili da ga vodim u bolnicu jer bi se

tamo oporavio. - Još pri prvom susretu rekao sam da je

kraj blizu. - Čak si pogodio i dan kad će umreti. - To je

slučajnost. Ostavimo čoveka neka počiva u miru, a ti živi

svoj život i pokušaj da se udaš i rodiš jedno dete. - Kasno

je jer sam pre mesec dana napunila četrdeset petu godinu. -

Ja znam ženu koja je u pedesetoj postala majka. - Ne bih

mogla da slušam dečiji plač i perem usrane pelene. - Jesi li

shvatila da oca više nemaš? - Ja jesam, ali majka ne može

da ga zaboravi. - Pusti je, neka tuguje, a vreme će učiniti

8

svoje. Koliko vremena je prošlo od smrti oca? - Šest

meseci, ali je on i dalje u mom srcu. - Tu treba i da ostane

jer je otac jedan jedini. - Kako je teško bez njega. - Neka

ide redom. Pored njega smo imali sve. - Sutra će ti umreti i

majka. - Znam, ali mi se čini da ću nju lakše da prebolim

od oca. - Ti si tatina ćerka? - Nikada nije povisio ton,

nikada me nije udario i sve što bi potražila ja sam dobijala.

- Vidi se da te je razmazio. - Takav je bio i prema sestri. -

Kako ti je majka sa zdravljem? - Sve je boli, a neće kod

doktora. - Da ima unučiće ne bi imala vremena da misli na

doktore. - Svakodnevno ide na očev grob. - I ja sam išao

šest godina, ali žena nije ustala, pa će vremenom i tvoja

majka shvatiti da joj muž neće više nikada doći. - Ne može

ona to da shvati. - Jel imaš neku vezu? - Tu je moj Ljubiša.

- Koliko ste zajedno? - Oko deset godina. - Sada je

trenutak da ostaneš trudna. - Ti si lud. - To bi želeo i tvoj

otac. - Ja Ljubišu ne volim, ali ga poštujem i ne bi ga

prevarila ni sa jednim muškarcem. - To je nepošteno

prema sebi i njemu. - Ja sam se navikla na njega. - Ako je

tako što se onda ne venčate? - Mi se viđamo, a ponekad

smo zajedno dan dva, a posle svako ide na svoju stranu. -

Tako se ponašaju pubertetlije. - Da sam htela brak, muža i

decu ja bih se udala na vreme. - Nikada nije kasno kada se

zna šta se hoće. Ako je kilav ja ću ti napraviti dete? - On je

za tebe marka. - Možda poništena. - Može on da jebe i tebe

i mene. Kad je tako dobro biti u braku, što se ti ne ženiš? -

Ja sam pokušavao više puta, ali me nijedna neće. - Ne bi te

ni ja pa nikada ne videla onu stvar. - Ja sam se udvarao

babama pa ništa. - Onda pokušaj sa nekom mlađom. - Pa

da jurim švalere iz dvorišta. - Bolje i to nego da ostaneš

sam.

Ja ću da siđem na sledećoj stanici, a ti sutra obavezno

svrati u moj kabinet. - Pozdravi majku. - Često pita da li si

9

se oženio. - Videla žena dobrog čoveka. - Znam te golube

kad si vrabac bio. - Sad sam se popravio. - Kasno Marko

na Kosovo stiže. Vidimo se kolega. - Čim svane eto mene

kod tebe. - Nemoj da ne dođeš. - Kad sam te slagao? - A

kad nisi?

Šteta, ona lepa, a sestra još lepša, a neće obavezu.

Roditelji su pogrešili jer su im sve pružili, a deca su ko

iscepani džak u koji se stalno stavlja, a on je prazan.

Gospodine, ovo je zadnja stanica. - Zar vi ne idete do

kraja? - Ovo je lokal. - Kako da stignem do trole? - Sto

metara napred i skrenite u prvu ulicu levo. - Hvala

majstore.

Tata, gde si dosad? - Išao sam da vidim jedno dete. - Jel

možeš da mu pomogneš? - Ne, jer je dete retardirano i

promene su trajne. - Zar čuveni Milija ne može ništa da

uradi? - Ti se rugaš. - Toliko terapeuta u gradu, a oni našli

baš tebe. - Kad ti sutra ustaješ? - Oko deset, jer mi vežbe

počinju u dvanaest. - Ja idem rano. - Imaš autobus u šest

sati. Šta ćeš da večeraš? - Nisam gladna. - Ja ću da

pojedem piletinu i idem u krevet. - Trebaju mi pare. - Znaš

gde stoje i uzmi koliko ti treba. Kakvo je ovo leto, svaki

dan kiša pada, a temperatura vazduha je oko dvadesetak

stepeni. – Tata, jel ti to pričaš sam sa sobom? - Spavaj,

mala, tek je pet sati. - Ja sam se probudila i više nema

spavanja. - Imaš neki problem? - Moram da obnovim staro

gradivo. Kako je napolju? - Pravo jesenje vreme. - Zar u

julu? - Klima se izmenila. - I ljudi nisu ništa bolji.

Idem ja sada. - Uzmi kišobran. - Vozi me čika Mića. - Kad

se vraćaš? - Oko petnaest sati. - Kupi nešto za jelo. - Znam

ja šta ti voliš.

Seko, gde je devojka? - Zar nije u kabinetu? - Tamo nema

nikoga. - Mora da je negde izašla. Kolega, tu sam,

sređujem istorije. - Jer smem da uđem? - Devojačka vrata

10

su svima otvorena. - I matorcima? - Danas se takvi traže. -

Beži od njih što dalje. - Mene zanima njihov novčanik. -

Nisi ti takva. - Meni je moj otac ostavio malo bogatstvo i

ja sam obezbeđena do kraja života. - Još samo da se udaš i

rodiš dete. - Hoćeš da ti tvoja koleginica skuva kafu? -

Može. - A ti sipaj sok. - Ko ti je doneo borovnicu? - Moj

Ljubiša. - Kad bi znao s kim se družiš obesio bi se o prvo

drvo. - Njemu je dobro sa mnom. - Zbog malo seksa mora

i noge da ti pere. - U fioci ima i keksa pa se posluži, a ja

odoh u garderobu po kafu.

Šta kažeš, kakvu kafu kuvam? - Možeš da se udaš. - Svašta

ja kolega znam. - Sada mi reci, zašto si me zvala? - Prvo

mi reci imaš li neku damu? - Da nećeš ti da se udaješ? - Da

nemam Ljubišu, možda bi se i prevarila. - To bi želeo i

tvoj pokojni otac. - Razmišljala sam o udaji i trudnoći, ali

je moj Ljubiša imao dva infarkta. - Ima još muškaraca. - U

ovim godinama nije dobro krenuti iz početka. - Još je gore

živeti sa čovekom koji nema budućnost. Svi mi kolege

živimo od danas do sutra. - To je tačno, ali iz iskustva

znam da je život sa bolesnim čovekom mučenje, za njega i

njegove najbliže. Sipaj još soka. - Imaš li ti neku rakiju? -

To se ne služi u mom kabinetu. - Onda mi reci zašto si me

zvala? - Šta ti misliš? - Mora da si mi našla neku damu pa

želiš da me spojiš sa njom. - Šta misliš o doktorki Jelici? -

Ništa, jedva da se i poznajemo. - Ona je sama. - Onako

lepa žena sama. Jer ti sestro znaš šta pričaš? - Znam da

nema nikoga. - Mene ne zanima njen život. - Što ne

pokušaš da joj se približiš? - Sestro, tebi nije dobro. - Ako

si muško pokušaj. - Onako lepoj ženi treba Milija. - Nisi ni

ti loš. - Da li znaš šta pričaš? - Sa ženama se nikada ne zna.

- Ona je dosada čekala mene? - Ja znam da ćeš ti uspeti. -

Ti mora da si popila koju čašicu rakije. - Čula sam da je

dobra domaćica i da voli porodični život, a tebi takva

11

treba. - Kada je toliko dobra, što je sama? - Imala je jedan

brak, ali se davno razvela jer je muža uhvatila na gomili sa

rođenom sestrom. Ima ona i sestru koja je neudata. - Što

me ne upoznaš sa njom? - Nije ona za tebe, jer ima sina. -

Meni dete ne smeta. - Nije tvoj tip. - Šta joj fali? - Ima sto

kila i nije dobar čovek. - Neki baksuz? - Teška je ko crna

zemlja. - Jelica je za mene marka. - Onda pokušaj. - Zbog

nje bi peške otišao do Zagreba. - Ona izgleda strogo, ali je

dobar čovek. - I ja imam to mišljenje, ali kad me pogleda

meni kolena klecaju. - Ako si muško ti pokušaj. - Lako je

to reći. Ja ne bih s njom da se igram. - Te, na izgled opasne

žene, jedva čekaju da im se neko udvara. - Šta ako

ispadnem budala? - Neće ti pasti kruna sa glave. Ja sad

idem, čeka me posao na odeljenju. Jel obećavaš da ćeš da

pokušati? - Ja kod nje nemam šansu. - Otkud ti znaš šta je

u njenoj glavi? - Moja sestra Živka kaže da joj svaki dan u

kabinet dolazi neki muškarac. - Možda joj je to neki rođak.

- Ko ti meni sestra. Pokušaću, ali ako ispadnem majmun ti

ćeš biti kriva. - Sutra je osmi mart pa joj kupi nešto. - Joj

Slavice, šta mi radiš. - Ti zaslužuješ pravu ženu. - Nisam

ja za nju. - Ti možeš i bolju da nađeš. – Jel' ti to mene

zezaš? - Imam pravo na svoje mišljenje. Kad imaš

vremena svrati. - Kad si u kabinetu? - Svakog četvrtka, od

osam do četrnaest sati. - Vidimo se.

Da li da poslušam Slavicu ili svoje srce koje mi govori da

ona nije za mene, jer sam trideset godina u sukobu i svađi

sa njenim kolegama? Možda ona nije kao oni, ali je

najbolje da bežim od nje što dalje i potražim neku drugu

priliku. Jednom prilikom, kad sam vodio bolesnika da

slika pluća, od nje sam čuo da su svi doktori blesavi i da

njen muž treba da bude običan čovek, bez titule i mnogo

para. Da li mi je još tada dala do znanja da joj se udvaram

ili je to bila slučajnost?

12

Kolega, šta to nosiš u kesi? - Papire, sveske i olovke. - Jer

ti znaš koji je danas dan? - Mico, sve znam, samo ne znam

kada ću umreti. - Šta si mi kupio za osmi mart? - Vas je

dvesta na klinici. - Nekada si se udvarao i kupovao cveće.

- To vreme je davno prošlo.

Evo mog bate. - Živka, srećan ti osmi mart. - Doktorka

stigao moj bata. - I vama srećan praznik. - Zar me nećete

poljubiti? - Zar smem? - Danas je osmi mart. - Doneo sam

i malo kafe. - Hvala bato. - Ima i za doktorku. - To Milija,

od Vas nisam očekivala. - Vi me ne poznajete dovoljno. -

Živka, pozovi brata na kafu. – Doktorka, moj bata se stidi.

- Hvala, ali moram da idem jer me čeka pacijent u

ambulanti. Možda drugi put. - Kad god poželite da pijete

kafu sa nama, dodjite. - Hvala doktorka. - Hvala i vama.

Kolega jesi li dobro? - Ništa me ne boli. - Što si se tako

zarumeneo u licu? - Zato si ti kriva. - Jel si bio kod

doktorke? - Sreo sam je u hodniku. - Jel si joj čestitao

praznik? - Dozvolila je i da je poljubim. - Drugi put joj

predloži da izađete u grad. - Nemam hrabrosti, jer unapred

znam da će me odbiti. - Otkad se ti plašiš ženske? - Stigle

godine, a sa njima i strah. - Ranije nisi bio takav. - Sve se

promenilo pa sam i ja postao plašljiv. - Samo napred pa će

ptičica da uleti u kavez. - Ti si luda. - Zna sestra šta priča.

Sestro, kako je? - Vi ste profesore Pavloviću? - Nema te da

svratiš na odeljenje? - Ne družim se više sa doktorima. -

Što si tako bled? - Lepši sam od tebe. - Zato si bio prvi

švaler na klinici. - Bio i ostao. - Prdnuo si ti u čabar. - Na

svaki prst po dve dame. Stigle godine, a i đoka polako

otkazuje. - Da nisi doktor nikada ne bi pičku video. - Sad

je gledam. - Jedi govna. Da se nisi oženio? - Koja će

sestru? - Hoćeš da ti burazer nešto nađe? - Hvala, snaći ću

13

se ja i bez Vaše pomoći.

Kolega, šta si se ućutao ko dete kad se upiški? - Problemi

Zorice. - Da se nisi zaljubio? - Svidja mi se jedna

doktorka. - Šta će ti ona? - U ovu sam se zaljubio. - Neće

ona tebe. - Znam, ali nešto me tera da pokušam. Jer je

poznajem? - Znaš je, ali ne mogu da ti kažem njeno ime. -

Na klinici nema ni jedne normalne. - Ova je dobra žena i

po godinama dobar smo par. - Što se ne udvaraš sestra

Miri? - Ni ona nije loša, ali mi se doktorka više sviđa.

Živka, otkud ti u ovom autobusu? - Danas je praznik, pa

sam bila u pozorištu. - Sama? Gde ti je muž? - On je već tri

meseca na terenu. - Više voli pare nego tebe. - Vreme naše

ljubavi je prošlo. - Što si onda sa njim? - Kome ja ovako

debela trebam. - Manje jedi pa ćeš biti lepa. - Ko ti? - Ja

sam najlepši u familiji. - Hvali te doktorka Jelica. - Ona je

moj tip žene. - Ona ima čoveka. - Ja sam sestro izneo svoje

mišljenje. - Posle tebe je došao neki badža sa velikim

buketom cveća. - Možda je to bio neki rođak. - Ne znam

ko je, ali su se izljubili ko da se dugo poznaju i zagrljeni

otišli u njenu sobu. - Hoćeš kod mene na kafu? – Ima li

nešto da se popije? - Ti znaš da je tvoj zet ispičutura i da u

kući uvek ima pića. Kakva je ovo galama u tvojoj kući? -

Stigla ćerka sa unucima. - Možda je stigao i muž. - Nije

javio da dolazi. Možda hoće da te iznenadi. - Ko zna šta

sve ima u njegovoj glavi. - Dobar je zet. - Da ne pije bio bi

pravi čovek. Tebi je lepo sa njim? - Ne mogu da se žalim,

jer u komšiluku ima muževa koji biju ženu kad se napiju. -

On pije, ali je miran. - Smeje se ko dete posle podoja. -

Boljeg nisi mogla da nađeš. Hvala bogu imate sina i ćerku.

- Ljilja se ne slaže sa zetom Vladom. - To nisam znao. -

Od nerviranja skočio joj šećer. - Vidi ti zeta. - Mali je

opasan, ali voli da radi i pije, ali pare donosi u kuću, ali

14

zna često da se napije, i eto problema. - Sestro, dva dobra

nikada ne idu zajedno. Deco, kakva je to vika? - Stigao

deda sa terena. - Čim sam stigao kući javio sam se ćerki i

oni došli da me vide. - Jel vam deda nešto doneo? - Dve

kese bombona i jednu veliku čokoladu. Baba, doneo ti

deda veliku korpu cveća. - Zete, nisam znao da si pravi

muškarac. - Brate, kad god se vrati sa terena on mi nešto

kupi.

Sram vas, ljubite se pred decom. - Deda Milija, oni to

stalno rade. - Sestro, ljubljenje ostavite za večeras, a sada

donesi neko piće, a moglo bi i meze. - Nije ovo kafana. -

Došao ti muž, a to treba proslaviti. Jel se javlja Zlatko iz

Rusije? - Čujemo se jednom nedeljno. - On će se tamo i

oženiti. - Neka, ljubi ga majka. Ruskinje su lepe. - Zna to

moj Radisav. - I on je bio tamo i ko zna šta je sve radio. -

Samo ti pali vatru. - Ovako glupe i ružne muškarce vole

žene. - Moj muž je dobar. - Jadna si ti sa ovakvim

čovekom. Da nije u Rusiji ostavio ženu i decu. - Nije on ko

moj brat Slava koji je u Nemačkoj ostavio Nemicu i troje

dece. Bato, evo meze. - Ja bih mogao i da ručam. - Dok

popiješ pivo biće i ručak na stolu. - Lepo sestro, jer ne

slavi se osmi mart svaki.

Gde odoše deca? - Da potroše pare. - Čini mi se da su se

juče rodila. - Beše brate to pre deset i jedanaest godina. -

Kako vreme brzo prolazi. Gospodo, hvala. - Brate, jedi,

još ima pečenja. - Nema gde da stane. - Navrati kad imaš

vremena. - Ti nikada nisi kod kuće. - Tu je žena. - Nju

viđam svaki dan na klinici. Radislave, bata se udvara

mojoj šefovici. - Ona je lepa žena. - Neće ga jer ima

čoveka. - Šta ga košta da pokuša. Koga ona ima od

familije? - Sestru stariju koja je više godina razvedena i

ima sina koji studira medicinu. - Jel su joj živi roditelji? -

15

Jesu, ali su stari i nepokretni pa je doktorka angažovala

ženu da ih pazi dok je ona na poslu. Sestro, koliko je sati?

- Pet i petnaest. - Dugo sam se zadržao. - Sedi još, gde

žuriš. – Zete, imam i ja kuću. Hvala na svemu pa se

vidimo. - Ti dođeš jednom godišnje. - Tebe zete u mojoj

kući nisam video desetak. - On je brate svetski putnik, koji

uvek negde ide. - Samo ga nema da svrati kod mene.

Doktorka, jel mogu da uđem? - Izvoli, sedi, dok ja

zakuvam kafu. - Meni slađu. - Ja pijem jaku i bez šećera.

Ostala je navika iz studentskih dana kada sam noći

provodila sa knjigom u ruci. Treba li još šećera? - Dobra

je. - Da si došao ranije, ne bi me zatekao u kabinetu. -

Mnogo puta sam dolazio do vrata i vraćao se nazad. - Zar

sam toliko opasna? - Imate lepo i strogo lice koje može

svakog da uplaši. Ja bih nešto da vam kažem, ali ne znam

odakle da počnem. - Zar se i ti plašiš? - Plaši me da vas

moja priča ne uvredi. - Reci šta imaš da mi saopštiš, a ja ću

videti da li mogu da ti pomognem. Hvala na kafi. - Vi

zaslužujete mnogo više. - Ti si jedni koji mi je čestitao

osmi mart. - Ja sam došao zbog vas. - Molim? - Vi ste žena

sa dušom i ja bih želeo da se viđamo i družimo. – Sve, sve,

ali ovo nisam očekivala od tebe. - Da nisam nešto loše

rekao? - Ne, ali me je tvoja ponuda iznenadila. Ja već duže

vreme želim ovo da kažem, ali nikako da skupim dovoljno

hrabrosti. - Ja ne želim da imam bilo kakvu vezu na

klinici. - Ja želim ozbiljno. - Ne, ja imam svoje principe,

kojih se strogo pridržavam. - Principi i pravila postoje da

bi se kršili. - Izvini, ali ja ne želim druženje ni sa kim na

klinici. - Vi ste obećali da ćete sa mnom izaći u grad. -

Jesam, ali je najbolje da svako ide svojim putem. - Ja sam

zaboravio da sam sestra koja vam ne priliči. - Nije to u

pitanju. - Nego šta je? - Neću da se družim sa ljudima koji

16

rade na klinici. - Da sam doktor, da li bi imao šanse? - Oni

su svi ludi i sa njima ne bih nikada bila u vezi.

Kolega, šta ti se desilo kad si se smrko ko crni oblaci iz

kojih će padati kiša? - Beži mi sa puta jer si ti za sve ovo

kriva. - Mora da si bio kod doktorke? - Tebe sam poslušao

i ispao sam veliki magarac. - Nije sramota jer te je odbila

prava žena. Idemo kod mene na kafu. – Ima li nešto da se

popije? - Kod sestre Slavice ima sve. - Ispao sam velika

budala. - Smiri se kolega. - Ovo je prva žena koja me je

odbila. - Pokušaćeš ti opet. - Nikad više. - A meni si pričao

da ti se sviđa, i da bi zbog nje otišao peške do Zagreba. -

Znao sam da kod nje nemam nikakve šanse. - Isrpičaj šta

je bilo. - Došao ja i seo na prvu stolicu, a ona sedi na ivici

otomana sa raširenim i golim nogama. - Provokacija

kolega. - Možda joj je vruće. - Žene su opasne. - Ja se

uplašio, a jezik se zavezao pa nikako da izgovorim pravu

reč. - Ti si kolega velika kukavica. - Ponudi mi kafu i

skupi noge koje prekri haljinom koja je bila podignuta

iznad kolena. Ispravi se i nasloni na ivicu otomana, a gustu

smeđu kosu skupi u punđu. Srce lupa, hoće da iskoči iz

grudi. - Kolega, ti se zaljubio. - Osetio sam toplotu po

celom telu, a obrazi se zarumeneli ko tek zarudele trešnje.

Ruke počeše da se tresu i ja prosu kafu po stolu i tek

obučenom mantilu. – „Milija, jel ti je dobro“ i priskoči da

mi svojom maramicom očisti mrlje od kafe. Imao sam

osećaj da ću da izgorim. - Kolega ti si lud. - Morao sam da

prebacim nogu preko noge jer mi se uzbudila alatka, pa

nisam želeo da to vidi. - Svašta se sa tobom dešava.

Tako je bilo. „Doktorka vi ste žena sa dušom i ja bih želeo

da se družimo. - To si želeo da mi kažeš? - Spremam se

godinu dana da vam ovo kažem, ali nisam imao hrabrosti.

17

- Ko bi mogo i da pomisli da si ti plašljiv. - Unapred znam

da ćete me odbiti, ali me nešto tera da vam se udvaram. -

Meni je čast što ste mene izabrali, ali ja ne želim nikakvu

vezu na klinici. - Zašto? - To je pravilo koga se i danas

držim. - Ona postoje da bi se kršila.“

Prava dama uvek tvrdi pazar i čeka da joj se opet javiš. - Ti

misliš da joj dosađujem? - Zašto da ne? - Hoćeš da i dalje

glumim budalu? - Ako hoćeš onakvu žensku, moraš da

trčiš za njom. - Mene su učili da za autobusom i ženom ne

treba trčati. - To su ti bili loši učitelji. Hoćeš još jednu

kafu? - Ja bih još rakije. - Flaša je pored tebe pa sipaj

koliko hoćeš, ali nemoj da se opiješ. - Ja još uvek znam da

pijem. - Što mrzim pijanice. - I ja ih ne volim. Dobra

rakija. - Nju je doneo neki bosanac. - Oni znaju šta je

dobra rakija. - Luđi je od tebe. - Dobro je da nisam sam. -

Kad dođe na kontrolu on prvo svrati do mene pa posle na

odeljenje. - Mora da mu se sviđaš. - Hteo je da me vodi u

Bosnu. - Što nisi išla? - Šta ću ja u tu divljinu? - Ljubav ne

zna za prepreke. - Moram da priznam da je dasa i po, ali ja

neću da se udajem. - Čuvaš ribu da u njoj kiseliš

krastavce? - Ljudi beže u grad, a ja da idem u planinu. -

Koleginice, hvala na kafi i piću. - Kada ćeš doći ponovo? -

Za dan dva. - Budi uporan, jer se kod žena nikada ne zna

šta donosi dan, a šta noć.

Kolega, gde si dosad? - Bio sam kod sestra Slavice. - Šta si

tamo tražio? - Ona je devojka, a ja sam slobodan. - Šta će

ti ona kad sam ja tu? – Zorice, ti imaš čoveka. - Ali nisam

venčana. Što se ona ne udaje i rađa decu? - Bira. - Probirač

nađe otirač. - Godine stigle i od njene udaje i trudnoće

nema ništa. - Pa našla tebe. - Mi smo samo dobri drugari. -

Nju zanimaju stari i bogati. - Ja sam star, ali nema kuče za

18

šta da me ujede. - Ja mislila da si bogat. - Tražiš muža? -

Samo sa punim novčanikom.

Zorice idem kući. - Još ti traje radno vreme. - Šta ću ti kad

su tu sestre? - Hoću da te gledam. - Sutra ću ti doneti moju

sliku.

Prođe pola sata, a autobus nikako da se pojavi. Na stanici

gužva, a nervozni putnici ne biraju reči kada treba

kritikovati vlast. - Da li će prevoz nekada biti bolji ili

ćemo i dalje čekati pola sata i više na njegov dolazak? - I

kada naiđe neki autobus on je pun i ući unutra to je prava

sreća; dok naši političari iz dana u dan ponavljaju da ćemo

uskoro ući u Evropsku uniju. Sve su to priče za malu decu,

dok će se odrasli i dalje gurati da uđu u autobus i čekati

dugo na njegov dolazak.

Polako gospođo. - Ja moram da uđem jer me kod kuće

čekaju mala deca. - Izlomićete mi rebra. - Ako vam smeta

gužva vi se vozite taksijem. - Lepo ste mu to rekli

gospođo. - Gospodin Velja. - Zdravo doktore. - Našta to

ličiš? - A šta mi fali? - Gde su ti zubi? - Ispali drugar. - To

je od silnog pića. - Dobro sam i živ kad se setim šta sam

sve radio. Nema te da svratiš na kliniku. - Nemam

vremena. - Da obiđeš ženu. - Ja znam da je ti čuvaš. - Šta

će mi baba? - Ona je za tebe mis. - Dok je vredela ti joj nisi

davao da izlazi iz kuće. - To vreme je prošlo. - I sada hoćeš

meni da je utrapiš. - Žena mi je pričala da si se udvarao

nekoj Jelici i da si dobio šut kartu. - Nije ona za mene. - I ti

nisi loš. - Ovo je žena i po i njoj treba pravi muškarac. - Šta

si ti? - Živ čovek sa mrtvim kurcom. - I ja nisam ništa

bolji. - Da nešto vrediš ne bi mi se tvoja žena udvarala. -

Neka bolje je da tebi da nego nekom muškarcu. - Sram vas

bilo šta to pričate! - Gospođo, ovaj gospodin ima uverenje.

- Meni se čini da ste vi ludi. - Tako je gospođo. Mi se

19

čudimo kakva nam je omladina, a ne vidimo da su i matori

poludeli. - Gospođo, Velja je od rođenja lud. - Idite u

picku materinu. - Hvala gospođo i pozdravite muža. Veljo,

da siđemo na prvu i svratimo u neku kafanicu kao nekada?

- Prošlo je to vreme. Mi mladi, a para ko drva u šumi a

pored nas devojke. - Bio sam veći zavodnik od tebe. - Ti si

bio čuveni Velja iz Zuca. Danas ne mogu, imam nekog

posla a sledeći put kad se vidimo. - Mi se viđamo jednom

godišnje. - Doći ću za koji dan na kliniku pa ćemo ići u

kafanu. - Lažeš matori. - Održaću reč pioniru. Mi smo

nekada bili Titovi pioniri. - To su bila srećna vremena. - A

ove današnje demokrate doneše nezaposlenost i bedu.

Veljo, druže, doći će opet partizani. - Dugo ćemo čekati

njihov dolazak. - Ovakvo stanje u zemlji neće dugo trajati.

Veljo ja silazim na sledećoj stanici. - Vidimo se za dan

dva. - Držim te za reč. - Bolje za đoku. - To je igračka

tvoje Dane.

Kolega jer je moja seka došla na posao? - Tu sam bato. -

Dođi da te poljubim. - Kako je lepo videti brata i sestru

kako se poštuju. - Mi smo kolega Mile zajedno odrasli i

išli u osnovnu školu. Ti nešto završi? - Moja seka je bila

bolji đak, ali se rano zaljubila i udala za zeta Radeta. -

Mora da je bio bogat kad se Živka za njega udala. -

Sirotinja, došla sa Kosova i sa sobom donela samo putnu

torbu. - Ne bi ja mog Radisava dala ni zašta na svetu. -

Budala našla budalu. - On je meni najbolji.

Bato, šta ti je to u kesi? - Breskve. - Za koga su? - Mogu i

tebi neku da dam. - Nosi onoj kojoj si namenio. - Da li je

doktorka u svojoj sobi? - Tu sam Milija. - Vas je teško

naći. - Juče me je Živka tvoj brat kritikovao što nisam na

svom radnom mestu. - Doktorka, jel ste slobodni hteo sam

nešto da vam kažem? - Idemo u moju sobu. - Mogu li da

20

sednem? - Biraj, stolicu ili otoman. - Ja bih da sednem na

stolicu. - Hoćeš kafu? - Ne mogu dugo da ostanem, imam

puno posla na odeljenju. Nisi se na mene naljutio? - Ne, jer

i dalje mislim da nismo par. - Ja sam rekla svoje. - A ja

vam nisam sve rekao jer sam se uplašio. - Zar sam ja toliko

opasna? - Posle jedanaest godina samoće osetio sam da

mogu da volim. - Da nisam možda ja ta srećnica? - Posle

ćerke vas najviše volim. - Iako znam da svi muškarci lažu,

drago mi je što ovo čujem. - Ovo je za vas. - Šta ima u toj

kesi? - Rodila mladica, a ja ubrao nekoliko kajsija. - Hvala

Milija, ali nisi trebao. - Drugi put doneću više. - Baš si

pažljiv. Da ja ipak naručim kafu? - Danas žurim, ali u doći

za dan dva.

Bato, pazi gde ideš. - Izvini Živka, nisam te video. - Što si

tako rumen u licu? - Ništa me ne pitaj. - Mora da si dobio

korpu. - Ništa novo kad sam ja pitanju. - Jel sam ti sto puta

ponovila da žena ima čoveka! - Moje je da pokušam. -

Bolje se ti udvaraj Anđi jer kod nje imaćeš više šanse.

Tebi se sviđa moja šefovica? - Lepa je, ali ne mogu da je

zamislim pored sebe. - Njoj treba muškarac sa dubokim

džepom. - Šta ako se razlikuje od drugih žena? - Bato,

ostavi ženu na miru i traži drugu.

Kolega, hitan prijem. - Majo, mogu li kafu da popijem? -

Izlazi iz kuhinje. - Bože šta sam ti ja kriv kad se i deca

igraju samnom? - Što nisi išao u školu pa da po ceo dan

sediš u fotelji? - Ko mi kaže. - Viša sestra Maja. - Dobila si

diplomu spavajući sa profesorima. - Šta mogu kad sam

lepa. Obrade, šta si nam dovezao? - Ženu nekog

ambasadora. - Šta će ona u ovu rupu? - Bila je na

Reumatološkom institutu pa su je poslali kod vas. Prvo su

se igrali oni doktori, a sada će moji. - Kažu da ne znaju od

čega žena boluje. - Pa će ovi moji da je izleče. - Ne znam

ja ništa, moje je samo da vozim. - I švercuješ zlato. - Od

21

nečeg mora da se živi. - Kad ćeš u penziju? - Dosadio mi je

volan, ali moram još tri godine da se družim sa njim. -

Lepo izgledaš. - Spolja gladac, a unutra sve bolesno. - I ja

nisam ništa bolji. Kolega, doguraj krevet. - To si mogla i

ti. - Što dozvoljavaš da ti mlađi naređuju. - Trideset godina

jebu u mozak. - Sam si kriv. - Sudbina, brate Obrade.

Kako ide prodaja zlata? - Više nego dobro. - Šta najviše

žene kupuju? - Prstenje, burme, a dosta se traže i lančići. -

Šta radiš sa tolikim parama? - Otplaćujem auto, a tu je i

žena koja svako jutro traži pare. - Ni seks više nije

besplatan. Kolega, zapni, zar hoćeš da pobacim!? - Koliko

ja znam, ti si devojka? - Zar devojke nemaju pravo da

ostanu trudne. - Imaju, ali je sramota. - To je davno prošlo

vreme. Sestro od čega boluje ova žena? - Ja sam doktorka

sa reumatologije. - O čemu se ovde radi? - Još se ne zna. -

Može li da pokreće ruke i noge? - Ona je nepokretna. –

Majo, ovo je neka uvaljotka. - Ćuti, da te ne čuju doktori. -

Posle mesec dana boravka na R. institutu setili se

infektivne klinike. - Ona je gospodine došla kod nas. - A vi

doktorko nemate terapeuta? - Njoj je život visio o koncu. -

Koliko ja vidim, ona lepo izgleda u licu. - Ko ste vi

gospodine? - Sestra Milija. - Ko je vama dao pravo da

ispitujete i iznosite svoje mišljenje? - Doktorka, on je naša

crna ovca. - Kod moje šefovice ne bi sastavio ni dva dana

sa ovakvim ponašanjem. - Doktori su ko kljukane guske i

služe samo za podvarak. - Kolega, ostavi doktorku na

miru. – Majo, i ti nisi ništa bolja. – Kolega, zatvori ta usta

i guraj krevet. Zar ne vidiš da mi nije dobro? - Ne pitaš da

li mogu. - Ako ne možeš idi na bolovanje ili u penziju. -

Što su ove mlade sestre pričljive i drske. - Kolega pričaš

ko pokvareni gramofon iako znaš da te niko ne sluša. U

koju sobu? - Namestili smo krevet u sobi tri. - Zar nije

mogla u apartman? - Tu će doći doktor koji je nekada bio

22

šef na ovom odeljenju. - Zar su i doktori počeli da umiru? -

I oni su ljudi. - Dok su zdravi ponašaju se ko da se nikada

neće razboleti i umreti. Gospođo, kako ste? - Ne mogu da

dišem. - Sada će sestra Maja da vam uključi kiseonik. -

Požurite ne mogu više. - Kako je sada? - Lakše dišem. -

Kod vaše bolesti ugrožen je rad pluća. - Od čega ja

bolujem? - Ja sam sestra i ne smem da se mešam u

doktorski posao. - Vidim da ste stariji gospodin. - Uskoro

stiže i šezdeseta godina. - Sigurno ste viđali ovakve

bolesnike? - Jesam i znam da imate MIJELITIS. - Šta je

to? - Bolest mišića. – Jel se to leči? - Da. - Koliko ću biti u

ovakvom stanju? - Moji doktori će uključiti terapiju, a

terapeuti krenuti sa vežbanjem i za mesec dana vi ćete biti

na nogama. - Ja mogu da platim. - Ne treba, ovu su naši

terapeuti. - Hoće te li vi dolaziti u moju sobu? - Ne, tu su

sestre koje će vas negovati, a ja imam druga zaduženja.

Odakle ste? - Ja sam iz Irana. - To je velika zemlja. - Ima

sedamdeset miliona stanovnika. - Mi smo mali, jedva se

vidimo na geografskoj karti. - Moj muž radi u ambasadi. -

Kada ste došli u našu zemlju? - Pre tri godine. - Zašto niste

bolje naučili naš jezik? - Srpski se teško uči jer ima sedam

padeža. Koji vi jezik znate? - Samo nemački. - Ja znam još

engleski i persijski. - Persija je poznata po starim

doktorima. - Danas kod nas ima dosta doktora iz Engleske,

Francuske i Nemačke. - Milija, kako je nova bolesnica? -

Brzo će ona da ozdravi.- Nemoj da joj daješ lažu nadu. - Ja

nikada ne grešim. - Ona je teško bolesna. - Trčaće ona po

svom Teheranu. - Kolega, idemo u šok sobu. - Vodi ga

Majo neka nešto radi i gleda svoja posla. - Profesore, kod

ove dame treba odma početi sa vežbanjem jer su počeli da

se skraćuju mišići. - Još ne znam od čega boluje. - Školski

primer MIJELITA. - Daj bože daje tako.

Kolega, ti si velika budala. - Zašto mi to kažeš? - Zato što

23

podjebavaš doktore. - Ja imam pravo na svoje mišljenje. -

Možda si i u pravu, ali gledaj svoja posla. - Moliće oni

mene da je vežbam. - Pašće na kolena. - Živa bila pa

videla.

Po naređenju profesora, u sobu ulaze razne sestre zbog

nege i terapije. Dolaze i terapeuti koji brže izađu nego što

su ušli i meni je bilo jasno da od te žene neće biti ništa ako

je ja ne uzmem u svoje ruke. U posetu dolaze prijatelji,

rođaci, a muž je dva tri puta dnevno kod nje. Iz sobe

posetioci izlaze tužni, i niko ne zaboravi da se pomoli

svom bogu u nadi da će pomoći i da će njihova rođaka i

prijateljica ozdraviti.

Ja bih da je vidim, ali ne smem, jer su terapeuti rekli da se

niko ne meša jer će oni uraditi svoje. Servirka Mara mi je

rekla da je pitala za mene i da joj je kazala da sam na

godišnjem odmoru. - Maro zar i ti lažeš? - Nisam znala tog

trenutka šta da joj odgovorim. - Kako je ona? - Leži u

krevetu. - Jer ima nekog napretka? - Ne može ni kašiku da

drži u ruci pa moram da je hranim. - Šta su ti terapeuti

radili mesec dana? - Jel smem nešto da ti kažem? - Pričaj

šta hoćeš. - Ja sam joj o tebi sve rekla. - Nemoj da čuju

terapeuti i naši doktori. - Rekla sam da si ti mnoge podigao

na noge i da ona traži da je ti vežbaš. - Kada terapeuti nisu

ništa uradili za mesec dana, neću ni ja. - Ti vežbaš po

nekoliko sati, a oni vežbaju od pet do deset minuta. - Ja bih

želeo da joj pomognem, ali ne smem bez dozvole

profesora. - Čuo sam da je rekao Zorici da se ti uključiš u

rad. - Zorica mi nije ništa rekla. - Pitaće te ona.

Prolaze dani, a ja od Zorice i drugih sestara nisam čuo

ništa lepo. Svi govore da će ostati nepokretna, u krevetu je,

ima tumor u predelu kičmene moždine. Znao sam da nisu

u pravu jer sam pri prijemu uradio neke testove koji

24

govore daje reč o „Mijelitu“ i poželeo sam da me glavna

sestra zamoli da je uzmem u svoje ruke. Čudni su i sujetni

doktori jer misle da su samo oni u pravu i neće da promene

mišljenje iako se bolest pogoršava. Spremni su sve i svašta

da urade samo da bi dokazali da su u pravu i kad im

bolesnik ode na onaj svet.

Marina, tvoje kolege ne znaju ništa. - Samo ti sve znaš. -

Mesec dana vežbaju jednu ženu i nema nikakvog

napretka. - Možda je neizlečiva bolest. - Običan mijelit,

koji samo ja znam da lečim. - Kad si tako pametan, što je ti

ne vežbaš? - Ljubomorni ljudi mi ne dozvoljavaju. - Što bi

bili takvi kad imaju veća zvanja od tebe? - To se i ja pitam.

Čujem od servirke Mare, da me profesor prozvao i u

trpezariji pričao da bi Milija nju već stavio na noge. -

Onda je vežbaj. - Hoću da me on lično zamoli. – Tata, ti si

čudan čovek. - On me je smenio. - Samo on? - Njega je

podržala doktorka Julijana i bivša glavna sestra Vera

Đurić. - Tata, tebi su svi krivi. - Poduži je spisak. - Da ti

nisi došao u sukob sa sobom? - To me je pitao i profesor.

Ja još uvek znam ko sam i šta mogu da radim. - Tvoj

najveći problem je što ne slušaš nikog i što želiš sve sam

da uradiš. - To si lepo rekla. - Trebala sam da budem

psiholog. - Pa na buvljaku da prodaješ krpice. Bolesnik

koji govori on je živ i tu je rehabilitacija uspešna. - To si

mi sto put ponovio. - Doktori i tvoje kolege ovo ne znaju. -

Blago tebi kad si toliko pametan. - Od ovog pravila se

isključuju povrede i oboljenja kičmene moždine. - Tata,

sutra idem kući. - Jel se ona pomirila sa Dejanom? - Šta

tebe to interesuje? - Samo pitam. U dobrim su odnosima. -

Daj bože da to potraje. - Ja verujem da će stići i do

matičara. I za tebe se priča da imaš momka. - Kad ga

budem imala bićeš obavešten. - Dovedi ga, da ga vidim. -

Priča se da mu je majka doktorka. - Pa šta? - Ja sam ceo

25

vek proveo u sukobu sa njima. - Tata, to je tvoj problem.

Idem da spavam jer sutra imam ispit. - Jel to onaj koji

polažeš više puta? - Ja neću ko drugi, da plaču za šesticu. -

I to je bolje nego svakog meseca izlaziti pred komisiju. -

Ja sutra dolazim oko osam sati. - Dođi kad hoćeš. - Ti se

snađi za ručak. - Ostavi neku paru. - Može dvesto dinara? -

Malo je to. - Još toliko? - To je već nešto.

Dobar dan, šefovice. - Kolega, danas kasniš. - Sramota me

je da uvek prvi dođem na posao. - Pa si namerno zakasnio?

- Baš tako. - Kada ćeš početi da vežbaš onu strankinju? -

Šta ja imam sa njom kad su tu terapeuti? - Sa njihovim

radom, ona neće nikada stati na noge. - Tako je hteo

profesor. - U viziti je tražio da ti vežbaš. - Neće moći. -

Ovi terapeuti rade pet minuta i odu. - Znam ja kako oni

rade. - Žali bože što dolaze. - Ko zna, možda su u pravu. I

njen muž nije zadovoljan njihovim radom i traži drugog

terapeuta. - A ti nisi predložila mene? - Ti si najbolji. Ja

sam mu pričala o tvom radu i pacijentima koje si digao na

noge. - Kad drugi ne mogu onda sam i ja dobar. - Pun je

para. - Pare ništa ne vrede ako je bolest neizlečiva. Jel znaš

da me je on oterao i doveo ove iz kliničkog centra? -

Zaboravi šta je bilo i počni ženu da vežbaš. - Posle toliko

izgubljenih dana vi ste se setili da i ja postojim. - Šta da

kažem profesoru? - Reci da neću. - Ako te ja zamolim? -

To je nešto drugo i daj mi dan dva da razmislim. - Kolega,

ako je ti ne staviš na noge ovi što dolaze iz kliničkog

centra neće ni za sto godina. - Maro i sama znaš da su me

profesor i njegovi poltroni i ulizice prvo ogovarali, pa su

me posle smenili. - Ova žena mi je draga i volela bih da joj

pomogneš. Izgubljeno je dosta vremena i ja sada trebam

da vadim kestenje iz vatre? - Kad si pomagao drugima,

pomozi i njoj. - Sada nemam vremena, jer radim privatno.

26

- Oni su bogati i hoće dobro da plate. - Nije sve u parama.

- Kad si na noge digao Ratka i Zoricu koji su bili otpisani,

dići ćeš i nju. - Kod nje mora mnogo da se radi, a ja

nemam vremena. - Ako je ti budeš vežbao ona će sigurno

prohodati. - Ne treba da me hvališ jer znam ko sam. - Ja

samo govorim istinu. - I ti si me hvalila? - Kad joj

donesem ručak, ostajem kod nje desetak minuta i slatko se

ispričamo. - Kako jede? - Slabo i poneki put pojede samo

bolničku supu. - Od nje ne može da ozdravi. - Muž joj

donosi doručak, ručak i večeru. - Dobar neki čovek. - I lep

kolega. - Mora da ti se sviđa. - Kad bi me pitao dala bi mu

bez razmišljanja. - Lepo je čuti da ima tako dobrih

muževa. - Ja kada sam bolesna, moj beži iz kuće da ga ne

zarazim. - Sama si ga birala. - Jebo ga otac, bio je i ostao

lep. - Ženama je važno da im druge žene zavide što im je

muž lep. Gospodine, ovo je terapeut o kome sam pričala. -

Dobar dan. - Vaša Zorica, priča da ste dobar terapeut. -

Ona gospodine malo preteruje. - On je skroman i najbolji

terapeut koga je klinika imala. - Zorice, budimo realni jer

je bolest teška i izgubljeno dosta vremena. - On je

gospodine mnoge digao na noge pa će i vašu ženu. - Ja

nisam čarobnjak. - Kad on počne da vežba, ne staje dok se

bolesnik ne oporavi. - Ja sam spreman dobro da platim. -

Zašto da plaćate kad bolnica ima svoje terapeute? - Ja

nisam zadovoljan njihovim radom. - Možda bi bolje radili

kada bi njima ponudili pare. - Oni loše rade i ja u njih

nemam poverenje. Zorica je vas preporučila. - Ne smem

da radim bez odobrenja profesora. - I on je mnogo lepo

govorio o vama. - Zar on? - Da. - Zašto me je onda smenio

i doveo ove neradnike. Imam dva pacijenta koje ubrzo

treba da stavim na noge. - Radite sa njima i vežbajte moju

ženu. - Ne mogu da stignem na dve strane. - Kolega ja ću

te osloboditi sestrinskog rada. - Tako bi već moglo, a šta

27

će reći sestre. - To je moja briga. Šta si odlučio? - Prvo da

se dogovorim sa njima i da nađemo vreme koje će

odgovarati meni i njima. - Ostavi njih na miru i vežbaj

samo Esfani. - Sestra Zorica, ja sam profesionalac i sve

pacijente cenim i poštujem. - Šta da kažem ženi? - Javi ću

ti za koji dan. - Kolega, ti si lud što ispuštaš ovakvu

priliku. - Posle tolikog mirovanja mišići su se skratili. -

Otkud znaš kad je nisi video? - Znam od čega boluje i kod

te bolesti stradaju mišići. - Doktori ne znaju od čega

boluje. - Ima školski primer MIJELITISA. Ovde mora

mnogo da se vežba ne bi li se nešto pojavilo. - Ja ću joj reći

da prihvataš da je vežbaš. - Sačekaj još koji dan. – Kolega,

šta hoće glavna od tebe? - Majo, tera me da vežbam ženu

iz ambasade. - Mora da je dobila evriće. - Nije ona takva. -

Neće mačak slaninu. Šta si odlučio? - Ništa. - Ja sam čula i

da profesor traži da je vežbaš. - Možda je on nešto dobio. -

Oni i nešto dobiju, a sestrama samo nude seks i ništa više.

- Niste ni vi slatke. Koliko ćeš ti para dobiti? - Sad je

prilika da se obogatim. - Lud bi bio ako ih ne odereš do

gole kože. - Sestro ti me ne poznaješ. - Kad uzimaju

doktori, uzimaj i ti. - Ti hoćeš da me posećuješ u zatvoru?

- Što nisam ja na tvom mestu? - Ti si zaboravila da ima

boga. - Da ga ima neki bi doktori bili doživotno u zatvoru.

- Ti ulaziš u njenu sobu, pa mi reci, kako ti se čini, imali

nekog napretka. - Teško diše i jedva pokreće ruke. - Šta je

sa nogama? - One su nepokretne i otečene. - Zar ne može

išta sa njima? - Mrtve noge. - Šta su radili terapeuti mesec

dana? - To njih pitaj. Kad je sve to video profesor on je

rekao Zorici da te zamoli da je ti vežbaš. - Ne sme da me

pita jer zna da ću ga odbiti. - Vi niste u dobrim odnosima?

- On me je smenio. – Zašto, kad se priča da si dizao

bolesnike. - Nisam hteo da ga slušam i radio sam po

svome, a ti znaš da je on ljubomoran i pun sebe. - On je bio

28

učitelj. - Od koga si to čula? - Priča se po klinici. - I šta si

još čula? - Da su komunisti iz njegovog sela njega odabrali

i poslali u Beograd da studira medicinu. Vežbaj ti nju. -

Dokle ću ja da ispravljam tuđe greške? - Žena je uvek

nasmejana i ja volim sa njom da razgovaram, jer se ponaša

ko da joj nije ništa. - To je dobar znak. - Ne bih želela da

budem na njenom mestu. Ni ona ne želi da bude bolesna i

već dva meseca leži nepokretna u krevetu. - Ja bih se ubila

da sam na njenom mestu. - Nikada se ne zna ko je sledeći.

Ima lepog muža. - U njega si se zagledala. - Kada bi me

pitao, dala bi mu bez razmišljanja. - Žene samo na seks

misle. - Samo se jednom ima dvadeset pet godina. - Majo,

danas moram ranije da izađem. - Ideš u štetu? - Čim ode

prepodnevna smena idem i ja. - Što si dolazio? - Da me

vide šefovi. - Koja ti je dama po redu? - Ja ne brojim. -

Jadne su one, kad su tebe našle. - Da sam loš, ne bi trčale

za mnom. - Gde ih vodiš? - U prirodu. - Ne bih ti ja legla

na zemlju. - One ležu na klinički čaršav. - Kakav si ti to

jebač kad ih ne vodiš u hotel? - Tamo uvek može da se

sretnu poznata lica, a ja to ne želim, pa su nam parkovi

najsigurniji. - U parku dama može da se ožari, ubode na

trn, a tu su i krpelji. - Mi se čuvamo. - Baraba ostaje

baraba.

Kolega, ja ću sada da idem, a ti dobro razmisli, pa mi sutra

javi šta si odlučio. - Zbog tebe ću možda i da prihvatim da

je vežbam. - Pohvaliću te kod šefa. - Njega ne bihnikad

poslušao.

Kolega, što kasniš? - Snežo, ja radim od dvanaest sati, a

sada nema ni jedanest. - Kada ćeš početi da vežbaš

Iračanku? - Prvo treba da je vidim. - Ona je već pitala kada

dolazi terapeut. - Mora da ste joj vi pričali o meni? - Sestre

te hvale i zato treba da nas častiš. - Vi mnogo pričate, ko

29

da niste čule šta je profesor pričao. - Ja, a i druge sestre

verujemo šta ti kažeš. - Vi mi se rugate i od mene pravite

budalu. Kako ja mogu više da znam od profesora? - On je

mnoge otpisao, a ti si svojim radom bolesnike vraćao na

noge. - I zato sam sebi stvarao neprijatelje. - Bog sve vidi.

- Od mene je i on digao ruke. Pre nekoliko trenutaka izašla

sam i iz njene sobe i ona me je pitala kad ćeš doći. - Prvo

da se javim glavnoj sestri pa ću sa njom da idem i

pogledam šta se tu može uraditi. - Već je pitala da li si

stigao. - Toliko terapeuta, a vi se vezali za mene ko pijan

za plot. Hoćeš kafu? - Sad bi mi dobro došla. - Idemo u

trpezariju, pa ću pozvati servirku i naručiti dve kafe jer i ja

od jutros nisam pila. - Dok čekamo, da se javim glavnoj. -

Ona je otišla u treću zgradu. Sad ti je prilika da se pred

strancima pokažeš i dokažeš. - Ja bih želeo da joj

pomognem, ali je izgubljeno mnogo vremena. - Ja

verujem da ćeš je staviti na noge. - Dok je ne vidim, ne

mogu ništa da kažem, jer sam od Maje čuo da se ne

pomera u krevetu. - Ovi terapeuti ništa ne rade. - Ja sam

radio ko konj i dizao bolesnike pa mi niko nije rekao ni

hvala. - Bog sve vidi. - Nego su me smenili, sa

obrazloženjem da nikog ne slušam i da radim na svoju

ruku. - Šta oni znaju o rehabilitaciji? - Oni su doktori i

misle da su najpametniji. Imali nešto novo u tvom životu?

- Trudim se, ali me ni jedna dama neće. - Tako sam i ja

mislila pa se pojavi princ i ponudi brak. - Drugo si ti. - I

mene je počela da hvata panika jer su se sve moje

drugarice udale i vode po jedno ili dvoje dece. - Sada si

srećna? - Prešla sam da živim kod njega. - Kad će svadba?

- Sedmog avgusta. - Da nisi trudna kad si se odlučila na

brak? - Ne znam. - Lepo izgledaš. - Takva sam od rođenja.

- Opasne ste vi iz Šapca. - Mi znamo šta hoćemo. - Pa si

ulovila muža, sa stanom u centru Beograda. - Kolega

30

ljubav mora da se plati. - Jadni mi smo ti mi muškarci. -

Ko hoće dobru ribu mora i da plati. Šta će biti sa

Iračankom? - I ako je nisam pregledao verujem u uspeh,

jer ću dugo i naporno raditi da će sutra na olimpijske igre.

Profesor je rekao da su male šanse da ozdravi, jer je kasno

došla. - On je to isto govorio za Zoricu, i Ratka Bosanca pa

su ozdravili i na svojim nogama napustili odeljenje. Od

čega je u stvari ona bolesna. - Ja sam je samo jednom

video i uradio neke testove i mislim da je reč o mijelitisu. -

Ona je bila na Reumatološkom institutu. - Kod

profesorove žene? - Pa je odatle došla na kliniku. Zato je

on tebe kolega molio da se uključiš u proces rehabilitacije.

- Tu nisu čista posla. - Zašto onda hoćeš da je vežbaš? - Ne

mogu da odbijem glavnu sestru. - Ona te je mnogo hvalila

i kod njenih probudila veliku nadu i ako ništa ne uradiš

teško njoj. - Ja znam da će ona ponovo hodati. - Da nisi

vidovnjak? - Ko zna, možda i jesam.

Lepa žena. - Simpatična. - Zorica joj je ulila nadu i ona

jedva čeka da dođeš i počneš da je vežbaš. Pazi šta radiš,

oni su opasni. - Nisam ja više za avanture. - U njenoj

zemlji muškarci imaju tri žene. - Ja ne mogu ni jednu da

nađem. - Nemaš pare. Oni uzimaju mlade žene. - Pametni

ljudi. - Bogati i mogu da biraju. - Mene zanima kako da je

osposobim i što pre stavim na noge. - Otkad si postao

svetac? - Ja sam svoje odradio. - Ona radi u ambasadi. -

Gde si pokupila sve te informacije? - Kad je presvlačim i

dajem terapiju, mi razgovaramo. - Zna srpski. - Kako

smešno govori. Tu je sa mužem i detetom. - Šta on radi? -

On je prevodilac. - Taj zna više jezika. - Pravi poliglota,

ali još ne govori srpski. - Naučiće jednog dana. U

ambasadi radi i njena rođena sestra koja odlično govori

naš jezik. - Jesi li je videla. - Prava lepotica, ali je udata i

31

ima dva sina. - Kakav je muž? - Ti si za njega filmski

glumac. Imaćeš prilike da je vidiš jer ona često dolazi kod

sestre. - Juče sam video stariju gospođu koja je ušla u

njenu sobu. - To je majka koja je pre neki dan stigla iz

Irana. - Lepa žena. - Ona je tvoj broj. U Beogradu je

nekoliko dana. - Nije lako biti majka. - Za koji dan ide

nazad, ali će ponovo doći pa ćeš moći da joj se udvaraš. -

Meni se još živi. - Tebe će na kraju da ubije neki

ljubomoran muž.

Gde si kolega, nemate da se pojaviš? - Ja sam tu a vas

nema. - Bila sam kod direktora. - I njega si počela da

bariš? - Zvao je zbog Esfani. - Šta je hteo? - Da sestre više

obrate pažnju na negu i ponašanje. - Naše sestre su

stručne. - Znam ja to, ali je dobro da ih upozorim jer je reč

o ženi iz strane ambasade. Hoću da je što pre digneš na

noge. - Videću šta mogu da uradim. - Sada je prilika da se

dokažeš pred doktorima. - Oni me zanimaju ko lanjski

sneg.

Esfani, ovo je terapeut koji će te dići na noge. - Ja sam

Milija. - Dobro došli gospodine. - Ti samo treba da ga

slušaš i videćeš da će se čudo dogoditi. - Gospođo, moja

šefovica preteruje. - Ja sam te hvalila kod nje i njenog

muža i nemoj da me razočaraš. - Šefovice nisam ja

čudotvorac. - Kad si digao toliko teških pacijenata moraš i

nju. - Prvo da vidim da li šta može sa nogama. Pokrenite

levu nogu. - Ne mogu. - A desnu? - Noge su mi mrtve a i

otok je tu. - Vežbanjem i terapijom vratićemo noge u

stanje pre bolesti. Kad sam vas video prvog dana? - To je

bilo pre dva meseca. - Niste imali otoke, a i noge ste

pomerali. - Sada ne mogu ništa. - Sve mi to govori da

imate mijelitis. - Šta je to? - Bolest mišića. - Jel može da se

leči. – Da, ali mora puno da se vežba. - Šta kažeš kolega? -

Uspećemo. - Požuri jer ona uskoro mora kući. - Meni treba

32

45 dana upornog rada da bi je stavio na noge. - Ja ne znam

kad ću kući, ali mi ubrzo ističe viza. - Ako se napiše

potvrda da ste u bolnici možete li duže da ostanete? - Ne

znam, ali znam da će za dvadesetak dana doći drugi ljudi

na naše mesto. - Jesi li čula koleginice? - Ti samo radi, a

drugi će da misle o njenom odlasku. - Ja ne želim da

počnem, a da ne završim sa uspehom i damu ne stavim na

svoje noge. - Kad bi se to desilo, ja ne znam šta bi vam

dala. - Nema razloga da vi ostanete u krevetu. - Profesor

me plaši. - On je takav i svim bolesnicima govori isto. Ja

ću vas ostaviti a vi se dogovorite kada će te raditi vežbe. -

Glavna, dolaziću sat pre početka radnog vremena. - Tvoj

posao je samo da radiš sa gospođom. - Šta će reći sestre? -

To nije tvoja briga.

Gospođo, moram da vas otkrijem. - Prvo pozovite sestru

da mi obuče pidžamu. - To mogu i ja. - Hvala, ali pozovite

sestru. - Snežo, dođite kod Esfani. - Šta se desilo? - Dami

treba da se obuče pidžama. - To si mogao i sam. - Hteo

sam, ali mi ne dozvoljava. - Pametna žena, čuva svoje

noge. Kada joj dođe muž reći ću mu da njegova žena treba

da bude u šorcu jer moram i noge da masiram. - Ako ti

dozvoli. - Koliko ste me hvalili sve će da dozvoli samo da

mu žena što pre stane na noge. - Hvalio te profesor i

glavna sestra. - Oni su samo govorili istinu. - Koliko si

grub u vežbanju imaće plave fleke. - To je cena uspeha. -

Fleke sam videla kod Zorice. - I ovde će noge biti u

flekama. - Kako će reagovati njen muž kada to vidi?

Kolega, sada izađi napolje dok ja damu sredim. – Požuri, a

ja ću biti ispred vrata. Milija, crni Milija, ovde ima mnogo

da se radi, a sada kada si se uhvatio u kolo nema nazad jer

sam sigura da će dama stati na noge. - Jel mogu da uđem?

- Uđi kolega. - Spora si sestro. - Ja se nigde ne žurim. -

33

Budite ljubazni pa napustite sobu jer moram da radim. -

Gospođo, teško vama. - Ja ću biti malo grub jer su se

mišići skratili i ukočili. - Samo vi radite svoj posao. - Ako

osetite bol ili umor, vi mi recite. - Kad on počne sa

vežbama taj ne zna da stane. – Snežo, još si tu? Gospođo

bez pet sati vežbanja tokom dana ne treba se nadati

uspehu. - Kolega. Kolega, da nisi preterao? - Tako misle

fizijatri i terapeuti pa nemaju uspeha. - Ti misliš da si

pametniji? - Sa ovakvim radom ja imam rezultate. Dosad

sam na noge podigao pedesetak bolesnika koji su imali

ovu bolest i zato znam kako i šta da radim jer je iskustvo i

znanje na mojoj strani. - Kolega i ja bih u tvoje ruke. -

Posle isteka radnog vremena, javi se. - Moram kući jer je

dete samo u stanu. - Da si dobra dete bi čuvala svekrva. -

Ne mogu očima da je gledam. - To je besplatan sluga. -

Sve ću sama da radim, samo da je ne vidim u kući. - Jel i

žene u Iranu ne vole svekrve? - Ove naše žene su opasne. -

Ćuti kolega i počni sa radom. - Čekam da napustiš sobu.

Jel ćete dolaziti svaki dan? - Sad sam počeo i nema

prekida u vežbanju. - Ja i moj muž znaćemo to da cenimo.

- Jedva čekam da vas vidim na nogama. - Vi mislite da ću

ozdraviti? - Ja sam siguran u to i zato sam ovde. - Gde vi

stanujete? - Ja sam seljak, iz Belog Potoka. - Gde je to

selo? - Ispred planine Avala. - Bila sam tamo sa mužem i

ćerkom. Lepo je tamo, ali Beograđani slabo dolaze. Peli

smo se na Tv Toranj. - Nema ga više, srušili ga

Amerikanci. - Amerika loša. - Nisu dobri, ali su sila i rade

šta hoće. Kako ti se sviđa Beograd? - Lep je, ali su ulice

uske i u prevozu je uvek gužva, pa kad idem u grad radije

koristim noge. Volim da posmatram ljude i okolinu. - Da ti

slikanje nije hobi ili zanimanje? - Zašto me to pitaš? -

Takvi su slikari i pisci. - Kao dete, volela sam da slikam,

ali sam sa udajom prestala jer su došle nove obaveze. - Ja

34

ne bi znao ni kuću da nacrtam. - Za sve je potreban talenat.

Mnogo volim da gledam filmove. - I ja sam nekada često

svraćao u bioskopske dvorane, a danas ne znam kad sam

poslednji put video neki film. - Ja moram svaki novi film

ili pozorišnu predstavu prva da vidim. - Jer sama šetaš

gradom? - Tu je ćerka, a često je sa nama i moja sestra. -

Zar sa vama ne šeta i muž? - On uvek nešto radi, a i ne voli

da ide u grad.

Esfani ovo je za vas. - Šta je u toj kesi? - Breskve iz mog

voćnjaka. - Vi ste neki veliki gazda? - Sirotinja sa dve

kuće i deset hektara zemlje. - Ne razumem. - Nije ni

važno. - Kako su moje noge? - Tek smo počeli sa

vežbanjem. - Leva mi je više otečena. - Jer osećate umor? -

Ne. - Grebanje na tabanima? - Ništa ne osećam. Kada će

moje noge da prorade? - Za mesec i po dana. - Profesor je

rekao mom mužu da sam teško bolesna i da se mnogo ne

nada. - Ja imam suprotno mišljenje i znam da ćeš

ozdraviti. - Rekao je da imam tumor na kičmi. - Čuo sam

za to, ali ne verujem. - Kome ja da verujem? - Moli se

tvom bogu i dok si na klinici slušaj mene. - Glavna sestra

mi je rekla da je čula da nemam tumor nego krvarenje. -

Svako priča svoju priču i svako misli da je u pravu, a meni

je ostalo da verujem sebi i da nastavim sa upornim

vežbanjem, a vreme će pokazati koje u pravu. - Ja i moj

muž ti verujemo i nadamo se da će te mi pomoći. - Da

nisam siguran u vaš oporavak, ne bi bio ovde. - Hvala. -

Ovih dana treba da idem na MORE, ali neću da vas

ostavim bez vežbi. - Mogu ja nekoliko dana da mirujem. -

Mirovali ste dva meseca i sada kada smo počeli nema više

prekidanja. - Sinoć sam imala jezu i osetila sam zimu, pa

sam od sestre tražila ćebe. - Jesi se tresla? - Ceo krevet se

tresao. - To ti je urinarna infekcija. - Imala sam i visoku

35

temperaturu. - Traži od doktora da ti izvade to gumeno

crevo. Za danas je dosta vežbanja. - Koliko je sati? -

Osamnaest. - Počeli smo oko trinaest sati. - Vežbi nikada

dosta i samo sa ovako upornim i dugotrajnim vežbanjem

mogu mišići da se aktiviraju. - Sada si me stavio u sedeći

položaj, vidiš da su mi noge otekle. - Imaš upalu mišića. -

Da li je to dobro? - Samo živo može da se upali. - Jel

dolaze terapeuti iz Kliničkog centra? - Dođu pet minuta i

odu. - Zato su mene predložili. - Ja i moj muž smo tražili

drugog terapeuta i vas je predložio profesor i glavna

sestra. Mi možemo da platimo. - Nije sve u parama. - Bez

para nema života. - Zar je tako i u tvojoj zemlji? - Tako je

u čitavom svetu. Ko ima para taj može i da se leči. -

Nekada ni pare ne vrede, kad je bolest ozbiljna. - Vi ste

rekli da nemam tumor ni krvarenje. - Od prvog susreta sa

vama znam da bolujete od MIJELITA. - Daj bože da ste u

pravu. Pitala je jedna plavuša da li me i vi vežbate. -

Nemoj nikome ništa da govoriš. - Zašto ste vi Srbi

ljubomorni jedni na druge? - Takvi smo i bez nje ne

možemo da živimo. Ja sada idem. - Kada dolazite sutra? -

U isto vreme. - Ja vas čekam, a vi pazite da ne zakasnite.

Kolega, što si se toliko oznojio, ko da si ne daj bože nešto

radio? - Imam ženskog pacijenta. - Šta si joj radio kad sa

tebe curi znoj? - Dizao ruke i noge. - Samo to? - Slavice,

dušo, ono drugo tebi sledi. - Može, ali u staračkom domu.

Kolega, ima li nešto novo kod tebe? - Ne znam šta te

zanima. - Jesi li viđao doktorku? - Luda žena, neće ona

mene. - Kakav si to muškarac kad se plašiš žena? - Neću

da gubim vreme jer mi nismo par. - Što se onda muvaš oko

mene? - Ti si sestra i jedva čekaš da ti se neko udvara. -

Što je njena riba bolja od moje? - Nisam probao ni jednu. -

I nećeš kad si seronja. - Nek ste vi meni žive i zdrave i dok

je meni ove pameti naći će Mile nešto. Treba mi tvoja

36

pomoć. - Moja riba nije na zajam. - Budi ozbiljna, zar ne

vidiš da je u ambulanti puno pacijenata. - I oni bi nešto da

ubodu. - Treba mi broj telefona. - Čiji? - Doktorkin. - Ipak

imaš muda. - Hteo bih da stupimo u vezu i da nađemo

način gde i kada da se viđamo. - Ti reče da te je otkačila. -

Da, ali pokušaću još jednom. - Pametno jer tu nemaš šta da

izgubiš. - Znaš li ti sestro da u ljubavi nema pobednika i da

samo hrabri dobijaju. – Kolega, manje filozofiranja i što

pre se spustiš na zemlju možda će nečega i biti između

vas. Ona nije od juče. - Ti je kao poznaješ. - Deset godina

se družimo i znam sve njene tajne. - Zato ste ostale baba

devojke. - Nama treba pravo muško, a ne samo muž kome

ćemo da peremo usrane gaće. Imam ja njen broj telefona,

ali pre nego što ga dobiješ hoću da mi obećaš da ćeš biti

gospodin. - Šta treba da radim? - Da joj predložiš izlazak

ili odmor od sedam dana na moru ili banji u hotelu sa tri

zvezdice. - Tebi nije dobro. - Ti bi hteo dobru ribu, a da te

ništa ne košta. - Poslušaću te pa šta bude. - I nju riba svrbi.

- A ja treba da je počešem? - Ti ili neko drugi, njoj je

svejedno.

Dođi sutra na kafu i daću ti broj telefona. - Bolje danas. -

Žurim u upravu, a dama je otišla kod tetke u Niš. - Muške

tetke. - Baš si seljak. - Hvala koleginice. - Ako nešto

uradiš moraćeš da častiš. - Odradiću sa voljom. - Ja goli

kurac mogu da nađem i na buvljaku. - Šta bi ti htela? -

Zlatan prsten, minđuše, a ne bi ni lančić odbila. - Ne bi

žalio ni auto da ti kupim, ali nemam pare. - Budi uporan i

riba će uleteti u mrežu. - Onakvoj ženi to ne može da se

desi. - Ništa ti ne znaš. - Otkad si ti toliko postala pametna

i sve znaš? - Ženu zanima i sve će dati za dobar seks. - Ja

sam na zalasku i ne mogu to da joj pružim. - Glup si

kolega ko pandurski kurac. - I mi glupi treba da živimo. -

Što se udvaraš ženi ako znaš da si slab muškarac? - Da se

37

družimo, izlazimo. - To ne zanima ni jednu ženu ako nema

dobrog seksa. Po tvojoj filozofiji prvo ide dobar seks, a

zatim sve ostalo. - To misle i žele sve žene ovog sveta. -

Daleko vam lepa kuća.

Milija, jesi li ti to? - Dobar dan, doktorka. - Što stojiš na

kiši? - Čekam vas već dva sata, a vi nikako da se pojavite.

- Bila sam na nekom predavanju. - Zar vi to niste

prevazišli? - Morala sam po službenoj dužnosti. - Što se

mora nije teško. - Dođite pod moj kišobran. - Pokisao sam

ko miš, ali mi nije žao. - Nešto ti treba ili si nešto hteo da

me pitaš u vezi bolesnika? - Želeo sam samo da vas vidim.

- Mogao si da me sačekaš i u ambulanti. - Tamo nas ljudi

vide, a vi to ne želite. Nadam se da se ne ljutite na mene? -

Zašto bi bila? - Zbog onoga od pre neki dan. - Vi ste rekli

svoje i ja to cenim. - Ali ne želite da se viđamo? Možda

sam pogrešio što sam bio direktan. - Moram da priznam da

si me iznenadio, ali i obradovao. - Vi ste žena koju duže

vreme ne mogu da izbacim iz glave, ali nisam imao

hrabrosti da vam ranije priđem. - Zar sam toliko opasna? -

Imate strogo lice koje odbija muškarce. - Ti si bio hrabar i

rekao si ono što osećaš. - Trebao mi je pun mesec

pripreme da vam kažem. - Ženama to prija. - Vi ste žena

koju može svaki muškarac da voli. - Znam ja to, ali mi se

muški svet zgadio. - Ima nas raznih. - Ja sam ti već rekla

da ne želim nikakvu vezu na klinici. - Pošteno od vas, ali

srce ne može to da shvati. Ja i dalje želim da se viđamo. -

Ostavi mi desetak dana da razmislim. - Ja ne želim

avanturu. – Milija, mi se još dovoljno i ne poznajemo. -

Zato trebamo da se viđamo i što više budemo zajedno.

Imate li vremena da svratimo u restoran? - Ja ne svraćam

na takva mesta. - Mogu li onda sa vas nekog sunčanog

dana pozovem da izađemo u grad ili da odšetamo do

38

Avale? - Prvo da razmislim, a sada i da hoću ne mogu jer

imam puno privatnog posla. - Onda mi ne ostaje ništa

drugo nego da se nadam. - To te ništa ne košta. - Mogu li

povremeno da vas čujem preko telefona? - Nemaš moj

broj. - Pitao sam 988. - Nemoj, ja ću ti se javiti. - Znam da

nećete i pošto nemam izbora ostaje mi da čekam i da se

nadam. - Ko čeka može i da dočeka. - Ja znam jednog

zaljubljenog muškarca koji je čekajući umro. - Ti nisi

takav.

Što se ti matori muvaš oko doktorke Jelice? - Pitao sam je

za savet. - Pa si se podvukao ispod njenog kišobrana. -

Kaćo, lupaš ko otvoreni prozor. - Hteo bi ti i pod suknju,

ali je ona za tebe krupan zalogaj koji ne bi mogao da

progutaš. - Jesi li sigurna? - Kakvog ona frajera ima. - Nek

joj je živ i zdrav. Ti znaš da sam se ja svih ovih godina

svađao sa doktorima. - A sada bi hteo ljubav da vodiš sa

najlepšom doktorkom na klinici. - Koleginice neće ona

mene. - Ne bih te ni ja. - A šta mi to fali? - Kupiću ti

ogledalce pa se ogledaj i uživaj u svojoj ružnoći. - Nisam

ti reko da lepo izgledaš. - Ti bi i mene da kresneš. - Kad

nemam išta bolje i ti možeš da prođeš. - I sto riba da imam

ne bi ti ni jednu dala. - Daćeš sestro. - Ako poludim. - Ja

znam da čekam.

Reci ti meni, kako je moja Katarina? - Otkud ti nju znaš? -

Njena majka i ja smo sestre od strica. - Lepa i pametna

žena. - Ti bi i nju da kresneš. - Živa duša sve hoće. - Pazi

da ti ne bude muka. - Ja volim fine i kulturne žene. - Pazi

se, ona je sudija, a muž predsednik opštine. - Krupne ribe.

Tvoja sestra se svidela Miliji na prvi pogled jer i deluje

prosto i naivno. - Ona ima dobru narav. - I dobro dupe. -

Barabo jedna. Kako je mala Katarina? - Dobro je, ali je

moglo svašta da se desi. - Sreća što je na vreme došla na

kliniku. - Ko ima veka ima leka. - Ti si počeo ko pop. - Sa

39

godinama se gubi muška moć i ostaje vera da se može iako

je on mrtav i služi samo za pišanje. - Crni kolega zar si

dotle došao? Ja sam sestri rekla da si blesav i da te sluša jer

mnogo znaš. - Ti to mene podjebavaš? - Svi na klinici

znaju da si pametna i visoko obrazovana budala. - Pa zato

godinama guram kolica i nosim nosila. - Tebi je najbolje. -

Kako da ne. - Ne slušaš nikoga, radiš šta hoćeš, jebeš koga

hoćeš. - Kad ćeš ti da stigneš na red? - Kad spremiš dvesto

evra. - To će biti malo sutra. Što ne svratiš na odeljenje? -

Šta ću ti sestro? - Da te zajebavam. - Zar je dotle došlo? -

Više nisi ni za šta. - Mogu ja još. - Zvaćeš ti mene da ti

uvučem kateter. - Bolje ti nego neka žena. - Jebo te otac

blesavog.

Seko, gde je Slavica? - Sada je tu bila. - Nema je u svojoj

sobi. - Onda je otišla da primi platu. - Neradnici su uvek

prvi ispred blagajne. - Bato, samo ti ćuti i nastavi da radiš

šta hoćeš. - Kad će doći? - To ne znam, a ti uđi u njenu

sobu i čekaj. - Hvala seko na predlogu. - Hoćeš kafu? - Ja

nisam bolestan.

U poslednje vreme često vas vidjam zajedno, da tu nema

nešto. - Seko mi smo stari drugari. - Ona je dobra prilika. -

Slažem se sa tobom, ali nije za mene. - Udala bi se ona i za

tebe. - Grešiš Seko jer ima čoveka. - Ona ga ne voli i sa

njim je iz interesa. - I tu grešiš jer je njen otac bio krupna

zverka i obe ćerke obezbedio. - Seko sve o njima znam jer

sam više puta bio njihov gost dok joj je bio živ otac. Ima

lepu majku. - I to si video. - Baba je tip top, ali ima visok

pritisak. - To je zbog nedostatka seksa. - Onako lepa i

bogata žena to može da nađe gde hoće. Ona je seko bila i

ostala zaljubljena u svog muža i danas kad njega nema za

nju su svi muškarci mrtvi. - Malo je takvih žena. - Muž joj

je bio pravi dasa po njenom pričanju i mnogo dobar čovek.

40

Nikada se nisu posvađali. - To joj ne verujem. - Seko, ja ti

prenosim njene reči. - Nema ni jednog braka gde nema

svađe. - Ko zna, možda si ti u pravu. - Za sedam dana

punim 35 godina braka sa mojim Markom. - Tebi treba

dati odlikovanje. - Ja sam zadovoljna sa mužem i brakom,

ali tokom ovih godina bilo je i sukoba i svađe, ali sve to

dođe i prođe i zato joj ne verujem da u njenom braku nije

bilo problema. Slavica ima lepu sestru. - Ona je učiteljica.

- Ima lepog čoveka koji radi u jatu. - Ti o njima sve znaš. -

Zato što sam se jedno vreme družio sa njima. Gde si sestra

Slavice? - Od tebe ne mogu da živim. - Ja ovde sedim i

čekam da se pojaviš, a od tebe ni traga ni glasa. - Bila sam

da primim ovu pišljivu platu. - Jesi li čula Seko šta kaže

ova viša sestra? - Nisam ja odavde. - Šta hoćeš i što me ne

ostaviš na miru? - Šta je bilo, jesi li našla broj telefona? -

Šta Slavice, ne može? - Ne može da se uda i plaši se da

rodi dete.

Evo njene vizit karte. - Ja nisam bolestan. - Zaljubljen

čovek je veći bolesnik i od najgore bolesti. - Ti mi se

rugaš. - Ja samo govorim istinu. - Po broju telefona ona

živi na Novom Beogradu. - Tu je ulica i broj, ali nemoj da

je uznemiravaš. - Šta ako se u međuvremenu razbolim pa

mi treba njena pomoć. - Ima još doktora u Beogradu. -

Hoćeš jednu domaću rakijicu? - Dama počela da pije? -

Doneo pacijent iz Čačka i kad krenem kući ja operem grlo

sa jednom čašicom. - Ti hoćeš momka da napiješ? - Ti si

momak ko moj deda Mile koji je pre mesec dana napunio

stotu. - Hvala koleginice. - Sedi, gde žuriš. - Plašim se da

me ne napiješ, a čeka me i novi pacijent. - Čula sam da

imaš neku iz ambasade. - Tu je preko dva meseca i kad je

moj šef video da nema napretka i da je žena prikovana za

krevet on se setio da i ja postojim. - Pazi šta radiš,

doktorka nije naivna. - Nema tu ljubavi za mene, ali ću biti

41

uporan pa šta ispadne. - Nema šta da izgubiš.

Živka, sestro slatka, gde si nisam te video sto godina? - Ja

sam tu, a tebe nema da svratiš. - Dođi da te zagrlim i

izljubim. Nešto si mi se prolepšala, da se sestro nisi

ponovo zaljubila? - Nisam ja ko moj Bata. - Vreme je da

progledaš i nađeš nekog normalnog muškarca. - Imam ja

mog Radisava. - Šta će ti on rugoba? - Meni je dobar i ne

bi ga menjala. - Ja ga ne bi poljubio ni preko dva jastuka. -

Nemoj da bacaš manu na mog muža. - Jutros sam ga video

u autobusu. - Jesi li video kako sam ga uparadila? - Obukla

si ga ko da ide na venčanje. - Pravi momak, a ne smotanko

kao što si ti. - Ni meni ništa ne fali. - Hoćeš da se ženiš, a

izgledaš ko da su te izvadili iz bureta punog kiselog

kupusa. - Živka, šta to vidim? - Šefovice moj brat došao da

me poljubi. - Nisam znala da ste rod. - Ona je moja rođena

seja. - On rođenije nema. – Doktorka, ona je bila i ostala

žuta Živka, sa žutom kosom i dve kike koje su visile niz

leđa. Kosu je mazala sa gasom da bi ubila buve koje su

skakale po kosi i licu. - I ti si bio vašljivko. - To je bilo

partizansko vreme, kada su buve bile u prvom planu.

Godinama su buve mučile i muški i ženski svet i to je

trajalo sve dok se nije pojavio pepein. Kad jutri ustanemo

iz kreveta naša lica su bila šarena ko uskršnje jaje jer su

buve svoj izmet ostavljale na našoj koži. - Hoće li moj bata

da mu seka skuva kafu? - Nisam bolestan. - Šefovice

hoćete i vi? - Sada sam popila, ali može pola šolje. - Vi

pijete gorku? - Stavite jedu kocku šećera. - Šefovice moj

bata je od osmog razreda bio klinac sa velikim ušima i

ustima od uveta do uveta pa ga je deda Čeda zvao ušonja i

šorona. - Ja ne vidim nikakve nepravilnosti kod tvog bate.

- Ja sam doktorka za sebe najlepši. - Ljubi majka svog

lepotana. – Živka, lepši sam od tebe. - Kako da ne.

Šefovice on je bio najgori đak u našoj školi. - I ti nisi bila

42

ništa bolja. - U školu je dolazio samo kad se deli užina. -

Milija, jel si ovakav bio? - Bio je još gori, ali neću da ga

brukam. Posle užine trkom bi se vraćao na školsko

dvorište gde je provodio dane. - Bio sam nemoguć, ali je to

vreme odavno prošlo. - Od devojčica je uzimao užinu. -

Meni je jedna krofna i šolja mleka bila malo. - Pa si

uzimao od drugih. - Živka šta je sa tom kafom? - Bato gde

žuriš? - Imam pacijenta iz inostranstva i moram da se

pojavim na vreme. - Sada će moj bata da se opari. - Neću

joj uzeti ni dinara. - Onda mora da je lepa, čim žuriš da je

vežbaš. - Mlada žena koju su svi otpisali, a ja mislim da ću

je dići iz kreveta. - Milija, na jutarnjem sastanku čula sam

sve o njoj i profesor očekuje da se desi čudo. - Doktorka,

njemu svaka čast, ali sam ja vidovit i znam da nema

nikakav tumor. - On tvrdi da ga ima. - Kod gospođe se radi

o MIJELITU ( oboljenje mišića ). - Volela bih da si ti u

pravu. - Ja sam optimista i takav ću ostati do kraja života. -

Lažni optimizam je opasan za pacijenta. - Dosad sam uvek

bio u pravu pa zašto ne bih bio i sada. - Pazi se Milija oni

se vezuju za svaku izgovorenu reč. - Znam šta pričam.

Živka, kada će taj pasulj? - Stiže kafa. - Ja pijem slatku. -

Tebi sam skuvala crni čaj. - Hvala seko.

Živka, gde si? - Tu sam, Roso. - Moramo odmah u treću

zgradu, imamo sastanak sa glavnom sestrom klinike. -

Sačekaj da popijem kafu. - Moramo odmah da idemo jer je

sastanak već počeo. - Živka je dobra. - Žena ko i sve

druge. - Vredna je ko crv. - Takva je naša familija. - I vi ste

vredni. - Ja sam najveća budala infektivne klinike. -

Nemojte tako o sebi da govorite. - To je istina. Koji bi

čovek sa ovoliko škole gurao kolica? - Niste znali da se

snađete. - Moj problem je što neću da budem ulizica i

poltron jer bez toga tog nema napretka u službi. - Nije baš

43

tako. - Jeste doktorka, jer sam ja ovde preko trideset

godina i znam sve i svašta. - Meni niko nije ništa pomogo.

- Zato što ste specijalista. - Mirna mi je savest i spavam ko

beba posle podoja. - Znam ja da ni vas na klinici mnogo ne

cene. - Baš me briga, ja svoj posao radim pošteno i

stručno.

Zašto Živka nije završila neku srednju školi? - Ima srednju

kožarsku. - To nisam znala. - Bila je solidan đak i možda

bi i dalje išla da je otac Draga i majka Dragina nisu terali

da se što pre uda jer devojka posle dvadesete godine je

matora i takvu više niko neće da oženi. - Zar nije mogla da

nađe posao u struci? - Mladost ludost pa se i moja seka

zaljubila u šofera koji je zaposli u gradski saobraćaj kao

kondukterku. Seoska devojka, a uz to još i naivna bez

iskustva poče da ispunjava sve njegove želje ne znajući da

je oženjen i da ima troje dece. Iskusan čovek poče da

dolazi kod njenih roditelja govoreći kako mu se Živka

sviđa i da želi sa njome da se oženi. Dolazila je ta baraba u

kuću i rado je primala i nosila poklone koje su sa voljom

davali otac i majka ne znajući da je čovek oženjen i da ima

porodicu. Moj ne suđeni zet je došao prvi put na seoski

vašar i tada smo se prvi put videli, ali mi se nije dopao i

prvom prilikom rekao sam seki da je mutan tip i da ga što

pre ostavi. - Nije te poslušala. - Bila je zaljubljena do ušiju

i svako ko bi samo izgovorio ružnu reč na njegov račun

bila je spremna oko da mu izvadi. - Zaljubljeni čovek je

slep. - I ja sam zaljubljen, ali dobro vidim. - Ti imas

godine i iskustvo i znaš dokle možeš da ideš sa

udvaranjem. - Moj Ujak i Ujna su se hvalili po selu i o

svom budućem zetu pričali bajke.- Milija takvi su svi

roditelji. - Ubrzo dođe veridba pa darovina. - Šta ti je to

darovina? - Skupi se familija i rodbnia koja donosi

44

poklone momku i devojci. Sećam se moje, naše baba

Stane i komšije Bore kusurica koji su zasmejavali

prisutne. - U svakoj familiji ima veseljaka. - Baba Stana je

uzjahala Boru, a on ko konjić trčkara po sobi dok ga ona

udara prutićem. Zakazana svadba sa prvim jesenjim

danima i svi željno očekuju taj događaj jer nije mala stvar,

tako se pričalo po selu, da se njihova meštanka udaje za

gospodina koji živi u Biogradu ( tako smo zvali Beograd ).

Ljudi ko ljudi pa su neki bili srećni ko da se njihova ćerka

udaje, a oni drugi su zavideli i govorili da onako lep

momak može i bolju devojku da nađe. Pripreme teku

punom parom jer je moj ujak Draga važio za bogatijeg

čoveka u selu i hteo je da se dokaže da je pravi gazda. Nije

mala stvar udati dete u Biograd i još za gospodina često je

to ponavljala moja ujna Dragina. Momak sve ređe dolazi,

a ukućani i mlada ne slute da će se ovaj muški prevarant

ubrzo izgubiti i da je njihov trud oko priprema za svadbu

uzaludan. U selu puče bruka koju nije znala ni Živka ni

neni roditelji. - Kakva bruka? - Selo je saznalo da moj

nesuđeni zet ima ženu i decu. U kući su svi ućutali ništa ne

govore, a plaše se da izađu na ulicu i odu u prodavnicu jer

ljudi pitaju i ispituju gore i od samog advokata. Nesuđena

mlada trudna, a stomak je iz dana u dan rasto ko pivski

kvasac. - Šta je bilo sa bebom? - To samo zna Živka i

njena majka. Ja sam čuo neke priče, ali nisam sigurne da

su istinite niti me to zanimalo je smatram da je to njena

tajna u koju ne treba niko da zalazi. Posle svega što se

desilo mojoj seki ona u selu više nije mogla da nađe

momka, i ako je ujak davao dobar miraz.

Sudbina je htela da sa Kosova dođe njen sadašnji muž. -

Ona ga mnogo hvali. - I treba jer da se on nije pojavio ona

bi i danas bila baba devojka. Ona je lepa žena. - Jeste

45

doktorka, ali vi ne znate kako misli i razmišlja selo. -

Grešiš jer sam i ja odrasla na selu. Kada sam otišla u grad

da se školujem seljaci su govorili da ću se tamo iskvariti i

biti loš čovek jer navodno po njima svaka ženska osoba

postaje belosvetska devojka koju neće ni jedan seoski

momak. - Tako se mislilo i u mom selu. - Vidiš Milija da

sva sela liče jedno na drugo. - Ubrzo je momak sa Kosova

sve saznao, ali je njega zanimalo imanje i kuća pa je ubrzo

počeo da se viđa sa Živkom. Nije prošlo mnogo vremena,

a oni su se verili i te nove godine zakažu venčanje u

mesnoj kancelariji. Danas Živka živi ko carica i vodi

glavnu reč. - Imala je sreće. - To je sudbina od koje ne

može niko da pobegne. Imaju ćerku Lidiju i dva unuka, a

sin Zlatko ovih dana treba da se veri sa ruskinjom. - Gde

nju nađe? - Sudbina. - One su lepe, ali opasne žene. - Ni

njen sin nije cvećka. Zet Radisav, ja ga zovem Šiptar, bio

je nekoliko godina u Rusiji pa je moja seja imala po neku

avanturu, ali je čuvala decu i kuću. - Vi ste neka opasna

familija. - Ljudi ko i svi drugi. - Ne bi nikada poverovala

da se sve to Živki izdešavalo. - Ništa joj ne fali i danas

bolje živi nego ja. Ja i dalje mislim da ste vi žena sa dušom

i da se takva teško nalazi. - Ovakve nema. - Zato bi ja

želeo da ostatak života provedemo zajedno. - Moram prvo

dobro da razmislim jer čitajući tvoj roman ispada da si

opasan švaleraš, a ja sam već jednog imala i ne treba mi

drugi. - Papir svašta trpi i ja više neću da bežim od žene

koja mi se sviđa. - Ima još žena. - Ima i muškaraca. - Ti si

baš uporan. - Ja samo tražim ono što nemam. - Daj mi

malo vremena da razmislim. - Niste sigurni u sebe. - Imam

prijatelja koga više ne volim jer je počeo da me vara. - Ako

je tako biću strpljiv i čekaću da se javite iako znam da od

naše veze neće biti ništa. Mislim da ste u pravu kad ste me

prošli put odbili. - Nije mi bilo lako. - Takva dama nema

46

šta da traži u mom selu. - I ja sam sa sela. - Ali ja osim sebe

nema drugo šta da vam ponudim. - Cenim tvoju iskrenost.

Ja mogu da lažem od jutra do sutra, a šta će biti kad dođeš

i vidiš da je moja priča bila puna laži. - Pljunula bi te

okrenula leđa i bez pozdrava otišla. - Koliko je sati? - Pola

dvanaest. - A ja sam rekao dami da ću kod nje biti u

jedanest. - Volela bih da joj pomogneš. - I ja to žarko

želim.

Kolega, kada tebi počinje radno vreme? - Kad stignem. -

Vidim i ja. - A što tebe to zanima? - Dok ja radim ko konj

drugi uživaju. - Nisam ja taj jer ne znam da zabušavam.

Kad se deli plata od neradnika ne mogu da stignem na red.

- Zato sestro ako imaš gde beži sa ove klinike jer za

poštene i vredne ovde nema mesta. - To sam i ja videla, ali

nemam gde. - Onda ćuti i trpi. - Jutros sam sama gurala

jednu babu od sto kila. Samo ja. - Gde su ostale sestre? -

Njih glavna štedi. - Sad znaš kako je meni trideset godina.

- Ti si blesav. - Jesam. - Ja da sam na tvom mestu i sa

tvojim diplomama ja bih bila komandant, a ne fizikalac. -

Bunio se ja, tražio prava i poštovanje zakona, ali sam

nisam mogao protiv neljudi. - Ovde ima mnogo lošeg

naroda. - Ćuti da te ne čuju. - Šta mi mogu? - Ako te čuju

od tebe će napraviti drugog Miliju. - Pitala je Esfani za

tebe. - Bio sam kod doktorke Jelice. - Ona je mnogo lepa i

dobra žena. - Njoj nije važno da li si sestra ili doktor.

Poštuje sve ljude podjednako. - Snežno, zna ona da bude

opasna ako joj staneš na žulj. - Nema čoveka bez mane ni

drveta bez grane. - Skoro nisam sreo tako dobru ženu. -

Kažu i da je dobar doktor. - U to neću da se mešam jer

smatram da svaki doktor treba da ima određeno znanje.

Ima i njih neznalica. - Tako je u svakom poslu. - Ima i

sestara koje ne znaju gde im je dupe, a gde glava pa se opet

nalaze na rukovodećim mestima. - Takve imaju dobro

47

dupe i bujne grudi, a to više vredi od odgovarajuće

diplome.

Vas dvoje bi bili dobar par. - Mi smo dva sveta. - Pa što se

onda muvaš oko nje? - Treba mi njena pomoć pa sam

svratio da je pitam kad može moj drug da dođe na pregled.

- U pravu si kolega, nije ona za tebe. - Nisam ni ja za nju. -

Traži nešto prema sebi. - Ima žena, ali mi se ona najviše

dopada. - Nisi naivan znaš šta valja. - Kolega nisam od

juče. Kakvog je ona lepotana imala. - Ti ga poznaješ? - Mi

smo prve komšije. - Čujem da se ponovo oženio. - Uzeo je

neku ženu koju ni ti ne bi uzeo. - Video čovek da od lepote

nema koristi. - Kasno je saznao da je lepa žena tuđa žena.

Jesi li bila kod Esfani? - Celo pre podne sam tamo. - Ti si

prava sestra. - Danas stalno zivka. - Nije joj lako da bude

prikovana za krevet. - Nije ni meni lako pa me niko ne pita

mogu li nego me samo teraju da radim. - Sami smo krivi

što smo izabrali ovaj poziv. - Nije mi teško da radim, ali

mi smeta što i naređuje i onaj ko treba i ko ne treba. I meni

naređuju čistačice pa se ne bunim. - One celo pre podne ne

izlaze iz kuhinje, a ja guram i nosim bolesnike. - Što se ne

buniš? - Šta mogu kada ih glavna sestra brani i štiti. -

Snežo lepo izgledaš. - Ti me zajebavaš? - Najlepša si kad

se smeješ. - Idi radi, čeka te Esfani.

Dobar dan gospođo. - Milija, ti si rekao u jedanaest. -

Gužva u prevozu pa sam malo zakasnio, ali ćemo

izgubljeno vreme nadoknaditi. - Ja sam se uplašila da

nećeš doći. - Moja reč je čvršća i od avalskog tornja. - On

je srušen. - Da, ali je moja reč i dalje jaka. Pre nego što

krenemo sa vežbanjem da prvo pogledam noge. - Otok je i

dalje prisutan. - Odakle ti ove plave fleke? - To me je

jutros pitao i terapeut. - Nisi mu valjda rekla da te

vežbam? - Ne. Jutros je fleke video i muž. - Jer te pitao

48

odakle ti fleke? - Ne. - Ne boj se nije to ništa. - Šta da

kažem mužu? - Te fleke su od mog masiranja. - Kad će da

nestanu? - Kako su došle tako će i otići. - Jutros u viziti

Glavna sestra Zorica i doktori su se nasmejali kada su

videli fleke. - Znaju oni da su uzrok mog upornog i

dugotrajnog masiranja i vežbanja.

Uđi Snežo. - Htela sam da pitam, šta joj je to po nogama? -

Misliš ove fleke? - Da. - Ništa strašno. - Takve fleke je

imala moja svekrva koja je umrla pre mesec dana. - Milija,

jel govoriš istinu? - Snežo, nemoj da mi plašiš pacijenta. -

Esfani, mi te svi volimo i želimo da što pre staneš na noge.

- Od čega je umrla tvoja svekrva? - Od leukemije. - Kakva

je moja krvna slika? - Gospođo, smiri se i ne slušaj moju

koleginicu. - Šta ako govori istinu.- Za ove fleke sam kriv

ja i moje masiranje. - Zovite laboranta da mi uzme krvnu

sliku. - Jel vidiš koleginice šta mi radiš? - Izvini kolega.

Sad joj izvadi krv i nosi u prijemnu ambulantu, a oni će za

nekoliko minuta imati rezultat jer sve rade kompjuterski.

Jesi li sada gospođo zadovoljna? - Ne ljuti se Milija ja

imam ćerku i želim da budem pored nje. - Sve je u redu, a

mi ćemo posle desetak dana a možda i ranije početi da

vežbamo kičmu. - Zar ne može ležeći? - Ove vežbe su za

jačanje kičmenih mišića, ali je vertikalizacija. - Šta je to? -

Sedenje na ivici kreveta i u kolicima, najbolja vežba.

Opet neko kuca. - To je muž. - Otkud znaš? - Sada je

vreme ručku, a on je uvek tačan bio. - Uđite gospodine. -

On ne zna srpski. - Onda ga pozovi sama. - Dobar dan. -

Zna i on nešto. - Mi smo u Beogradu tri godine. - Ti

solidno govoriš srpski i čudi me da nisi naučila muža. -

Srpski se govori samo u Srbiji. - I Crnoj gori. - Moj muž

zna nekoliko jezika. - Čim radi u ambasadi to je potrebno.

- On je prevodilac. - Lep je to posao. Šta to lepo miriše? -

49

Hoćeš da probaš našu hranu? - Nekom drugom prilikom.

- Kada ozdravim ja ću te zvati na naš ručak. - Koliko se

vidi i oseća vi jedete bogato i obilno. - I Srbi ne zaostaju za

nama. Pita muž kako napredujemo. - Reci mu da ne brine

za ove plave fleke jer sam ja njihov uzrok i da očekujem

da će noge uskoro proraditi. - Pita za koliko dana? - Meni

treba 45 dana. - Mi moramo uskoro kući. - Ja bi voleo da te

u ovoj bolnici vidim na nogama i da mi ko svi dosadašnji

bolesnici koji su imali bolest prošetaš hodnikom. - Da li ću

to ikada moći? - Šta kaže? - Nada se i zahvaljuje na radu. -

Sada ti lepo ručaj, a ja ću doći za sat vremena pa ćemo

nastaviti dalje. - Kad će biti rezultat krvi? - Brzo. - Hoću i

muž da čuje rezultat. - Važi.

- Zorice što si mi natovarila teret na leđa.- Moraš da joj

pomogneš. - Zar ne vidiš da radim ko konj? - Samo ti

radiš. - Već me koleginice ogovaraju. - Ja sam ti dozvolila

da radiš samo sa njom. Što si prekinuo sa radom? - Došao

muž i doneo ručak. - Što nisi ti upala kao on i ne bi se

dvoumila. - Hvala. - Šta je uplašio si se da ti ne ponudim?

- Teška si na davanju. - Grešiš kolega ja sam vlajna, a

nama dobrog seksa nikada dosta. - Udvaraj se ovom

Iračaninu. - Dobar je. - I bogat je. - Takvi se danas traže.

Jel se vratila Sneža iz Prijemne ambulante? - Šta će ona

tamo? - Odnela krv. - Čiju krv? - Uplašili smo Esfani i da

bi je smirili odnela je krv na analizu. - Ušla je u sobu i

ispričala da je njena svekrva imala plave fleke i da je posle

mesec dana umrla. - Ona je stvarno luda. - Ne ona je samo

naivna, ali je dobra sestra. - Kolega, nema ništa. - Snežo,

šta ja to čujem? - Zorice, ostavi je na miru, nije žena ništa

kriva. - Nas dve razgovaraćemo drugom prilikom. - Daj

mi taj papir i idi kući. - Danas se radi do tri. - Onda naruči

kafu za nas dvoje.

Jel slobodno? - Uđi Milija. - Vreme je da nastavimo sa

50

radom. - Kakvi su rezultati? - Sve u redu. - Mogu li da

vidim? - Uzmi papir i gledaj. - Jel može muž da ponese

rezultate? - Sve se može. - Dokle ćemo da vežbamo? - Do

18 sati. Zašto pitaš? - Da zna muž kad da donese večeru. -

Može i on ako ima vremena da gleda šta mi radimo. -

Danas žuri. - Kad god hoće neka ostane i gleda, a ako hoće

može neke i da nauči pa kad odete kući da te on vežba. - Ja

se nadam da ću dotle prohodati. - Ako ostaneš sa mnom 45

dana ti ćeš na svojim nogama napustiti odeljenje. Esfani,

moraš da mi ispričaš kako je počela bolest. - Mogu odmah.

- Sada je kasno pa ćemo to ostaviti za sutra. - Sutra mi

dolazi majka iz Teherana. - Jadni su svi roditelji kad su im

deca bolesna. - Znam ja kako je to jer mi je devojčica

stradala u saobraćajnoj nesreći. - Dete je sada dobro? -

Zbog više preloma leve noge ostala je posledica. - Teže

hoda? - Da. - Hvala bogu što je dete ostalo živo i zdravo.

Doći će i ona za koji dan. - Baš bi voleo da je vidim. Idem

sada pa se vidimo sutra. - Dolaziš u isto vreme? - Da.

Kolega, jer bilo dosta za danas? - Daliborka, baš sam se

umorio. - Tako je kad voliš pare. - A ti ne voliš? - Ja volim

i momke. - Kada ćeš ako ne sada. - Meni je tek dvadeseta.

Da li će nešto biti od tvog rada? - Biće sestro. - Drugi

govore da gubiš samo vreme jel od nje nema ništa. – Mala,

ništa novo nisi čula jer ja to slušam godinama i moje

pacijente dižem na noge. Radeći u ovoj rupi ja sam oko

pedesetak otpisanih pacijenata digao na noge. - Bravo. - I

niko me nije ni pohvalio ni nagradio. - Jel ti se javljaju

pacijenti? - Često se čujemo, a za praznike stižu čestitke i

pozdravi. - Ti si srećan čovek. - Lep je to osećaj kad ti se

bivši pacijent javi. Mnogi od njih su na visokim

položajima i ne propuste priliku da mi ponude neku

pomoć, pozovu u goste. Ja sam profesionalac i radim svoj

51

posao onako kako mislim da treba i rezultati su tu. -

Profesor priča da ne sarađuješ sa fizijatrima. - Ne znaju

oni ništa i kad god sam njih slušao nije bilo rezultata. - Ne

razumem. - Oni govore da treba ići sa vežbama polako i do

granice bola. - Tako piše i u knjigama. - Otkud znaš? - I ja

učim za terapeuta. - Lepo sestro. Ja radim što više i što

duže i idem preko granice bola. - Tako će mu stradati

mišići. - Neće sestro nego će doći do upale mišića. - I to je

loše. - Nije jer upala govori da je mišić živ i da će

proraditi. - I kod Esfani ima otoka. - Da, ali ja još nisam

izazvao upalu mišića, ali se nadam da će se i to uskoro

dogoditi. - Zašto si ti optimista? - Dete, u rehabilitaciji

mijelita tajna je u upali mišića, a da bi se to postiglo mora

da se radi što više i što duže. - Zar to ne znaju fizijatri? -

Ne znam ja šta oni znaju, a šta ne znaju, ja ovako radim i

uspeh je tu. - Koliko ti treba dana da je staviš na noge? -

Oko mesec i po. - Čula sam da ubrzo treba da ide kući jer

joj ističe viza. - Za to ne znam, ali bih voleo da ostane na

klinici jer ću je u ovom roku sigurno dići na noge. - Ja ovih

dana spremam ispit iz Neurologije i tamo između ostalog

piše da oboleli od mijelita treba da miruju. - To priča i

moja ćerka. I ona je terapeut i ne slaže se sa mojim

načinom rada. Esfani je ovde dva meseca i šta su terapeuti

uradili? - Ništa. - Ja sam sa njom tek treći dan i već sam

počeo da je dižem u vertikalu. - Može li? - Mora ako misli

da prohoda. Uzmi olovku i piši. - Šta? - Krupnim slovima,

da i ćorav može da pročita ovo što treba da napišeš i naučiš

ako želiš da budeš dobar terapeut. U ovoj kući i na ovom

odeljenju terapeut prvo mora da bude dobra sestra koja

zna bolesti jer će samo tada biti dobar terapeut čiji će

bolesnici napuštati ovo odeljenje na svojim nogama. - Šta

da pišem? - Prvih petnest dana vežbe traju pet sati dnevno.

Drugih petnest po četri sata dnevno. - Ja bih umrla kad bi

52

toliko vežbala pacijenta. - Onda se udaj za popa i uživaj

ako nećeš da radiš. - Imam momka koji studira

bogosloviju. - Poslednjih petnest dana po tri sata dnevno i

biće uspeha. - Tako kolega niko ne radi. - Ja sam ti

ispričao kako radim. Od prvog kontakta sa pacijentom

odmah se ide sa vertikalizacijom. - To je teško jer treba

dizati pacijenta u sedeći položaj. - Još bolje ako ga staviš

da sedi. - To ne rade terapeuti. - Zato i nema uspeha i

ovakvi bolesnici godinama se leče po banjama i raznim

centrima za rehabilitaciju. Sa pojavom aktivnih pokreta

treba krenuti sa dizanjem na noge. - Ovo je težak posao. -

Što si se onda upisala u školu? - Ja neću tako da radim. - Ti

hoćeš dom zdravlja. - Moja sestra kaže da je tamo

uživanje. - Verujem da je tako. Ja svoje pacijente dižem na

noge i kad nema aktivnog pokreta. - Kako to može? -

Stavim pacijenta uza zid i svojim kolenima pritisnem

njegova i on stoji pravo ko mlada ispred matičara. - Ti si

lud. - To se ne govori starijem kolegi. - Sad mi je jasno

zašto imaš toliko uspeha u radu. - Jel veruješ da će Esfani

stati na svoje noge? - Ako i nju ovako budeš vežbao ona će

moći i da trči. Šta misliš o udlagama, da li je dobro i njih

koristiti? - Ja više koristim svoja kolena. - Hvala kolega.

Hoćeš kafu? - Ne, idem kući, a ti svrati kod Esfani i vidi da

li treba da je presvučeš. - Sada će spremanje pa ćemo je

oprati i promeniti čaršave. - Vidimo se koleginice.

Matori ti si još na klinici? - Ja sestro radim. - Kad umreš

dići ćemo ti spomenik ko Prof. Koči Todoroviću. - Pa da i

na moju glavu seru vrabci i golubovi. Koliko je to sati kad

ti ideš kući? - Pola osam prošlo. - Bože kako mi vreme

brzo prolazi. - Bliži ti se smrt. - Ja ću u raj. - Koliko si

grešio ni pakao te neće. - Sad bi mogli u neki park? - Ja

sam stara žena i više ne ležem na leđa. - Od kad si postala

53

poštena? - Više me niko neće pa sam počela da tvrdim

pazar. - Iskreno rečeno i ja te neću. - Ne možeš, a nemaš ni

alatku. - Otkud znaš? - Jel sam ti uvlačila kateter i dok sam

ga pronašla izgubila sam pola sata. - Sad sam zdrav. - Ako

i dalje treba da ga tražim od onog posla nema ništa. Kako

je Iračanka? - Ja mnogo očekujem jedino mi smeta što se

mnogo stidi i kad god joj priđem ona je u nekom grču. -

Videla muškarčinu. - Govorim da je poštujem ko svoje

dete, a ona se i dalje stidi i plaši. - Nju ne sme da pipne

tuđa muška ruka. - Ona je bolesna i moram da je masiram i

radim vežbe. - Pazi kako se ponašaš jer oni znaju da budu

opasni. - Njen muž je prijatna čovek. - Nisam sigurna da

voli što se muvaš oko žene. - Lupaš ženo. - Ja sam živela u

Egiptu četiri godine i dobro sam upoznala njihov način

života. - Ja sam došao da joj pomognem. - Čudno da pored

toliko žena fizioterapeuta oni uzeli tebe. - Pre podne radi

jedna koleginica, ali nisu zadovoljni sa njenim radom pa

su tražili još jednog terapeuta da radi po podne. - I našli

tebe. - Moja glavna sestra me hvalila. - Vi niste u dobrim

odnosima? - Volimo se ko pas i mačka. - Znam kako da ti

pomognem. - Hoćeš da se udaš za mene? - Ćuti čiča i moli

se bogu što si još živ. - Mnoge ću ja da ispratim na onaj

svet. - Moguće je, budale i bog čuva. Sledeći put, kada

ideš kod Iračanke? - Sutra u jedanaest. - Ti joj reci da ti je

sestra. - Šta ću time postići? - Oni to mnogo cene i poštuju

i videćeš da se više neće stideti niti plašiti tih tvojih

seljačkih prstiju. - Oni su mnogima vratili noge u

prvobitno stanje. Kad bi te moji prsti ščepali ispala bi ti

oba oka iz glave. - Kad je crko miš ispod sena? Poslušaj ti

tvoju koleginicu i videćeš da će pristati i da je sa kreveta

poneseš u kolica. - I to ćemo početi za koji dan. - Ja nisam

videla tu ženu, ali sam čula da je mnogo lepa. - Mojim

koleginicama se dopada njen muž. - Svi smo kvarni. - Ja

54

nisam. - Kome ti više trebaš rđo matora?

Tata šta ima novo na klinici? - Počeo sam da vežbam

Iračanku. - Šta misliš hoće li ozdraviti? - Mijelit se leči

upornim i dugotrajnim vežbanjem uz medicinsku terapiju.

- To se podrazumeva. - Samo da znaš i upamtiš. - Koliko

dana si sa njom? - Tek tri dana. - I kako ti se čini? - Uležala

se, ali ću već sutra da je stavim u kolica. - Smeš li da

kreneš tako rano sa vertikalizacijom? - Svaki pacijent koji

govori treba i mora da sedi prvo u krevetu pa na ivicu

kreveta i posle ide u kolica. - To znam i ja. - Zašto onda

tvoje kolege dozvoljavaju da im se pacijenti kisele u

krevetu? - Koliko godina ima ta žena? - Mislim 32, ali

nisam siguran. - Jel ima decu? - Jednu devojčicu koja je

imala saobraćajni udes. - Sada je dobro? - Nisam je video,

ali majka kaže da pri hodu vuče nogu. Dama je lepa i

pametna što nije uobičajena pojava. - Vi muškarci želite

lepu i glupu. - Sve su žene pametne i više nego što je

potrebno. Šta ti sutra imaš u planu? - Malo ću da učim, a

predveče idem u grad. - Ljubi te tata, ti ćeš da osediš u

školi koliko mnogo učiš. - Ovaj jedan ispit koji mi je ostao

do diplomskog mogu da vučem do 26 godine. - Tebi je

sada 23 i možeš još tri godine da studiraš taj jedan ispit. -

Posla nema, a ja ne želim da izgubim penziju. - Pametno. -

Ovih dana počeću da volontiram. - I to jednom moraš. -

Posle ću položiti državni ispit i moj će mi tata naći posao. -

Svi su obećavali, a sada traže diplomu i državni ispit. -

Imaće uskoro i to. Ja idem kod Ljubice. - A ja ću dete u

krevet. - Ostavi svetlo upaljeno. - Vrata neću da

zaključavam. - Brzo ću se ja vratiti. - Znam, ti kad negde

odeš i bog te zaboravi.

Dobar dan, gospođe. - Danas si Milija došao pre vremena.

55

- Hoću da te stavim u kolica. - Da li ću moći? - Moraš

sestro, jer samo vežbe u krevetu neće te daleko odvesti.

Odo' ja prvo po kolica. - Ovo je moja majka. - Dobar dan

gospođo. - Ona ne zna srpski. - Onda mogu da kažem da ti

je majka lepa. - Ja sam na nju. Ona je tvoja godište. - A

otac. - On je stariji deset godina. - Da je poljubim u ruku? -

To se kod nas ne sme. - Ako sam tvoj brat? - Onda možeš

da je poljubiš u ruku. - Kad ti je majka stigla u Srbiju? -

Juče popodne, ali je jutros sa mužem došla da me vidi. –

Jel' ostaje kod tebe? - Sutra po podne vraća se kući, ali će

ponovo doći. - Doneo sam ti i danas breskve. - Hvala. -

Sad ću da ih operem, a ti ponudi i majci. - Baš mi se jedu. -

Ima li kod vas bresaka? - Ima raznog voća i povrća. - Osim

oca i majke, koga još imaš? - Brata i sestru. - Gde žive? -

Brat je u Teheranu sa porodicom, a sestra sa svojom

porodicom trenutno živi u Beogradu. - Tvoj muž je

jedinac ili ima još braće? - Dva brata sa visokim

funkcijama u Iranu. - Vi ste bogata familija. - Jeste, ali me

stigla bolest i više ništa nije važno. - Moja sestra će uskoro

da ozdravi. - Kolega, šta će ti ta kolica? - Hoću Esfani da

stavim u njih. - Zar se ne plašiš da joj se nešto desi? –

Snežo, ćuti, jer si već jednom napravila nepotreban

problem. - Ala me je glavna izribala. - Onda ćuti i gledaj

svoja posla. - Da nije mene ona bi po ceo dan bila upišana

i usrana. - Jel vi ulazite u njenu sobu? - Uđu koleginice, ali

pošto ona još ništa ne oseća i ništa ne traži sestre sa njom

samo pričaju. Jedino ja zabadam nos u njene pelene. -

Pampers koleginice. - To je isto. - Zato će te bog nagraditi.

- Već jeste. - Kako? - Poslao je mužu švalerku.

Milija, moja majka kaže da su ti breskve odlične. - Ove

godine su dobro rodile, ali je šteta što nema više sunca jer

teško sazrevaju. - I moj otac ima voćnjak. - Ima on i lepu

56

ženu. - Moj otac je lep čovek. Kakva je tvoja žena? - Bila

je prava lepotica, ali je više nema. - Napustila te? -

Razbolela se i umrla pre jedanaest godina. - Što se nisi

oženio? - Svaka hoće neku korist, a ja sad da poklonim

bilo šta. - Ko bi to rekao? - Ja ovde imam malu platu i

svaki dinar je velik ko Avala. - Koliko dece imaš? - Jednu

devojku. - Koliko ima godina? - Dvadeset tri. - Volela bih

da je vidim. - Sutra ću ti doneti njenu sliku. - Mogao bi i

ženinu. - Njena slika je na korici mog romana pa kad ti

donesem knjigu videćeš koliko je bila lepa. Reci mami da

pređe na drugu stranu jer hoću da pomerim krevet kako bi

kolica bila pored zida. Daj mi ruke. - Boli me kičma. -

Dugo ležiš. - Drži me čvrsto za ruke. - Ne boj se, prvo

moraš da sedneš u krevetu. Kako je? - Vrti mi se u glavi. -

Sa dizanjem je trebalo početi pre dva meseca. - Ja slušam

što god mi kažu. - Jer se i dalje okreće soba? - Ne, sada je

sve u redu. - Usne su ti malo plavkaste pa ću te vratiti u

krevet i vežbati desetak minuta pa ću te ponovo podići i

staviti da sediš u kolica. Reci majci da se ne plaši. - Ona je

takva. - Takve su sve majke. - Kad neko u kući ima

temperaturu ona ne može da se smiri dok je ne nateramo

da popije jedan bensedin. - Kolega šta joj to radiš? -

Vežbam noge. - Hoćeš ženi da iščašiš kuk? - Ne brini

koleginice, znam šta radim. - Esfani, što mu to

dozvoljavaš? - Neka radi šta god hoće samo da ja stanem

na noge. - Sada ponovo ustajemo. - Kako je? - Može. -

Noge treba da vise pored kreveta, a rukama se odupri na

dušek i videćeš da ćeš na ivici kreveta sedeti sama. -

Pašću. - Kolega, razbiće se žena. - Ti sediš. - Nisam

verovala da mogu. - Snežo, pridrži je dok ja odem u WC. -

Prvo je vrati u krevet. - Brzo ću ja.

Kolega, jel gotovo za danas? – Glavna, stavio sam je na

ivicu kreveta da sedi, a ja sam izašao da uzmem malo

57

svežeg vazduha. - Pašće žena. – Neće, pored nje je Sneža.

- Gde si kolega do sada? - Valjda imam pravo da idem u

WC. - Znam da nisi bio nego si hteo da se igraš sa mojim

živcima. - Šta je bilo? - Uzeo si mi deset godina života. -

Vidiš da se ništa nije desilo. - Esfani tvoje ruke stavi oko

mog vrata. - Zagrli ga. - A ja ću te uzeti i odneti do kolica.

- Kolega ti si čudo. - Ja samo radim ono što treba. Ti sada

lepo sedi i pričaj sa majkom, a ja ću vežbati i masirati

noge. Dodaj mi molim te mobilni. - Izvolte. - Mala čudna

sprava, ali korisna sprava. - Ko zove? - Tetka iz Irana. -

Zar se čujete na toj daljini? - Super, ko da je ovde u sobi. -

Ko to sedi? - Esfani. - Šta sam ti rekla. - Hvala gospođo. -

Taj je čudak i kad on odluči da nekog podigne na noge to

će i uraditi. - Ja verujem Miliji. - Pazi se on je opasan. - Ja

verujem mom bratu. - Glavna što me brukaš pred ženom? -

Neka zna da si mnogo žena zaveo i neka se čuva. - Nemam

ja rogove. - Takvi kao ti su i najopasniji. - Esfani, ona je

bacila oko na tvog muža. - Lep čovek i svideo mi se na

prvi pogled. - Moj muž voli samo mene. - Ne boj se Esfani

neću mu ništa. - Što plašiš ženu? Ona sestro ne voli nikog.

- Meni treba bogat muškarac, a ono drugo može da se

nađe. - Esfani, ona voli tvog muža zbog para. - Mi smo

bogati. - Najbolja kombinacija je kada se udruže lepota,

pamet i bogatstvo. Evo stiže i moja simpatija. - Glavna

dobro je što ne zna srpski. - Ja ću mu reći da ga voli glavna

sestra. - Esfani, nemoj da stvaraš probleme sebi i njemu. -

Kolega ja se šalim. - Znam ja da je moja glavna sestra

opasna. - Ja sam mlada žena i hoću da živim. - I krenula si

na piletinu. - Ja sam još u situaciji da biram. - Snežo idemo

mi nešto da radimo, a Milija neka ostane u sobi. - Stavite

kafu sad ću napravim pauzu jer žena mora i da ruča. - Muž

ne veruje da sam napustila krevet. - Baš smo ga iznenadili.

- Nije ni njemu lako samnom. - Mora da brine o tebi. - On

58

je dobar. - Vidi se, svaki dan po tri put dolazi na kliniku. -

Ima velike obaveze u ambasadi. Samo nam ti daješ nadu. -

Znam ja da svi doktori žele da tešku bolest otpišu pa kad

se desi oporavak oni govore da je to rezultat terapije koju

su baš oni prepisali. - Ja sam ovde da ćutim je ne znam

ništa o bolesti od koje bolujem. - Ako ne veruješ meni,

veruj mojoj sedoj kosi i iskustvu koje je staro preko

trideset godina. - Mi samo tebi verujemo. - Gospodine

sedite. - Ne razumem. - Esfani reci mu neka sedne jer mi

moramo još malo da vežbamo. - Ja sam gladna. - Još

desetak minuta pa ću te vratiti u krevet i onda ćeš jesti. -

Meni se i spava. - Posle ručka pauza jedan sat pa

nastavljamo sa radom. - Jadna ja. - To je cena uspeha.

Kolega gotova kafa. - Snežo brzo ću ja. - Idi Milija mogu

ja da sedim u kolicima. - Još samo da izmasiram noge.

Otok ne spada. - Još se povećava ali ne brini jer su ti

doktori u terapiju uključili LASICs za izbacivanje

tečnosti. - To nije dobro. - Sa upalom mišića nestaće otok i

tvoje noge dobiće raniji izgled. Zagrli ti mene pa da te ja

vratim u krevet. - Osećam umor. - Dobro je to jer mišići

počinju da reaguju. - Ne znam šta bi dala da budem opet

ona Esfani pre bolesti. Milija što mi nisi rekao da pišeš

knjige? - Radim ja to duže vreme, ali kao hobi i ne mislim

da sam neki pisac. - Tvoje koleginice pričaju da pišeš

odlične romane. - One me hvale bez osnove. - Kad ga ja

pročitam reći ću da li si pravi pisac. Kad budeš mogao

donesi jedan primerak hoću da vidim o čemu pišeš. - Nije

to za tebe jer se u mojim romanima govori o lažima i

prevarama na obe strane. - Ti ko da si Španac a ne Srbin. -

Ja pišem romane koji prikazuju život i sve ono što se

dešava oko nas. - To su zanimljivi romani. - Kako za koga.

- Jednom si pomenula da imaš dva prijatelja koji su

doktori i rade u Srbiji. - Jedan je hirurg, a drugi internista.

59

- I njima ću pokloniti po primerak jer znaju srpski jezik. - I

moja sestra zna. - Zar ona nije u Teheranu? - Tu je u

Beogradu sa svojom porodicom. Ona i dalje ostaje da radi

u ambasadi. Ona je skoro došla i ostaće još dve godine. -

Gde stanuje? - Svi smo u diplomatskom naselju. - Gde je

to? - U ulici Vojvode Stepe. - Ja sam toliko u Beogradu, a

ništa ne znam o tom naselju. - Kad ćeš mi doneti roman.-

Kad pođeš kući pa ga na miru čitaš. - Ako je dobar, a ja ne

sumnjam da si novi Kueljo, moji će ga štampati na

presijskom i engleskom jeziku. Sad ću da pitam muža

kako to ide. - Dok vi razgovarate ja ću da popijem kafu.

Gde si dosad, kafa se ohladila? - I ja sam Snežo pa sunce

i dalje greje. - Hoćeš da zapališ? - Otkud ti pušiš? - Kad

može muž pored žive žene da dovodi švalerku u kuću

mogu i ja da pušim. - Tvoj muž je neki savremeni čovek. -

Budala koja pred ćerkom koja je u pubertetu ljubi

prijateljicu i mazi joj grudi. - To je neka velika ljubav. -

Sastale se dve budale. - Ima li ona decu? - Tri ćerke i muža

koji je lep ko ikona. - Hoće žena da promeni. - To su mogli

da urade, a da niko ne zna. - Ko zna šta se mota po

njihovim glavama. - Takve treba ubiti za primer. Gde ti

sada živiš? - Pre neki dan sam se preselila kod majke i oca.

- Gde oni žive? - U Novoj Pazovi. - Tamo su ljudi bogati. -

Jesu, ali mnogima fali malo pameti. Moji roditelji su

bogati i nemam nikakvih ekonomskih problema jer sam

jedinica, ali moja ćerka pati za ocem. - Neka ga vidi pa

neka dođe kod tebe. - Jednom je išla, ali on nije hteo da je

primi u stan. - Možda nije smeo. - Kakav je to čovek koji

se plaši žene. - Ima nas raznih koleginice. - Što to nisi

ostavio svoju ćerku. - Ja imam mozga. - Blago njoj sa

tobom. - Ja se trudim da budem dobar otac, ali vidim da joj

majka nedostaje. - Nisi ti kriv za to. - Znam. - Sudbina je

60

tako htela. - Ipak si ti čudo od čoveka. - Već si mi to

jednom rekla. - Ne znam da li bi drugi muškarci ostali

sami zbog deteta. - Ja sam tako hteo i nije mi žao iako

znam da mi ćerka neće reći hvala. Idem ja kod Esfani i ako

me neko bude zvao reci mu da nisam na odeljenju. - Teraš

me da lažem. - Da si ranije lagala i varala sada bi imala

muža. - Ja to ne znam. - Zato ćeš biti sama.

Milija, moj muž razgovara sa bratom u vezi štampanja

tvog romana. - Zar mogu da se čuju? - Da. - Lepo od vas. -

Ništa ti ne brini možemo mi mnogo da ti pomognemo. Ja

prvo želim da se pročita i ako vredi, da se štampa. -

Vredeo ili ne mi ćemo to završiti. - Ja bih više voleo da se

štampa ako vredi i ako ljudi od para daju zeleno svetlo.

Pitaj ga šta je bilo. – Kaže, nema problema. - Hvala, a mi

da nastavimo sa radom ako nećeš da spavaš? - Ja bih da

vežbam jer mi je dosadio krevet i ova vaša soba. - Muž i

majka idu? - Moraju, svako ima svoj deo posla. - A mi da

nastavimo sa radom. - Ja bi da me ponovo staviš u kolica. -

Dan je sunčan i možemo i na terasu. - Drugi put. Moram

da zatvorim vrata jer bolesnici zevaju u tvoju sobu. - Onda

otvori prozor. - Kako dama kaže. Esfani, dok te masiram

ispričaj mi, ali ukrako, kako je bolest počela. - Sve je

krenulo iznenada, iz punog zdravlja. - Tako počinju sve

bolesti. - Bila sam danima nervoza i sve mi je smetalo. -

Nervoza je znak da je bolest tu i da će se pojaviti jer

mozak prvi reaguje na promene koje dolaze. - Osetila sam

malaksalost i teško sam hodala pa sam jedno vreme

koristila jednu štaku da bi se oslonila i ostala na nogama

jer mi se vrtelo u glavi. Prvo su me pregledali naši doktori

koji su odmah posumnjali na lupus i istog dana sam otišla

na reumatološki institut gde su me zadržali skoro dve

nedelje. Čitavo to vreme provela sam u krevetu i osim

61

jutarnje vizite tokom dana viđala sam sestru jedno ili dva

puta. - Mi smo bolji. - Većina sestara je dobra, ali ima

nekoliko koje su mnogo bezobrazne. - U svakom žitu ima

kukolja. - I ove su posumnjali na lupus, ali nisu bili

sigurni. - Lažu. - Tako su govorili mom mužu pa su me

poslali kod vas na dalje ispitivanje. - Kako si tada

govorila? - Ko što sada govorim. - To je još jedan dokaz da

sam u pravu i da se kod tebe radi o mijelitisu koji će se

izlečiti. - Da li ću to da dočekam? - Ti se moli tvome, a ja

svome bogu i biće sve u redu.

Ko dođe u ovu rupu iz nje teško izlazi. - Govore da ste vi

najbolji. - Znamo znanje, ali je kolektiv truo. - Šta to treba

da znači? - Jednima je dozvoljeno da rade šta im je volja i

da pri tome krše zakon. A drugi su se uvukli u puževu

ljusku i ponašaju se ko da nisu radnici ove klinike. - I tamo

i ovde su rekli mužu da sam teško bolesna. - Ja ne mislim

tako i radiću sa tobom ko da ćeš sutra na olimpijske igre. -

Vi mnogo verujete sebi. - Takav sam i neću da menjam.

Spreman sam da čujem svačije mišljenje ali ću uvek raditi

onako kao mislim. - Slušajući doktore ja sam propala. -

Zato slušaj mene ako želiš uskoro da staneš na svoje noge.

Kad si prestala da hodaš? - Prvo sam osetila malaksalost i

teške noge koje sam jedva pokretala. - Da li si mogla da

hodaš? - Teško, ali sam uz pomoć muža mogla da stignem

do WC-a. Posle desetak dana više nisam osećala noge i

prestala sam da ustajem iz kreveta. - To ti se desilo pre

odlaska na reumatološki institut. - Da. - Kad si došla kod

nas ležala si nepokretna u krevetu. - Osećala sam samo

ruke. - Noge su ti bile bez života i otečene. - Vi ste me

grebali po tabanima i pitali da li nešto osećam. - Tada si

strašno izgledala. - I sada nisam ništa bolja. - Grešiš

gospođo jer kada uporedim ono i ovo vreme razlika je

velika. Vi sada možete sami da sedite u krevetu bez

62

pridržavanja. - Šta je sa nogama? - Do pola si zdrava, a to

je dokaz da će i noge proraditi. - Kada? - Ubrzo. - Vi mi

dajete veliku nadu. - Ja govorim istinu. - Prvih dana nisam

ništa verovala, ali kako vreme prolazi počinjem da se

nadam i da vam verujem. Sećam se da sam u početku

imala otežan govor i to je brzo prošlo. - Sada govoriš ko

spiker. - Mešam padeže. - Važno je da se razumemo.

Nemoj da se plašiš, ali zapamti da bolesnik koji govori on

će i da prohoda. - Kad će se to desiti? - Ja znam jednu

gospođu koja je prohodala tek posle godinu dana mog

upornog vežbanja. - Ti si svašta video. - Zato znam da je

govor život i gde njega ima biće i hodanja. - Ne mogu više

da čekam, a hvata me i neka nervoza. - Nije lako 24 sata

biti u krevetu. - Kad bi znala koliko mi još dana treba dok

ne stanem na noge ja bi se smirila. - Sve sam ti reko. -

Danas je tek peti dan kako dolaziš. - Moraš priznati da ima

malog napretka. - Ima i ti se mnogo trudiš to je primetio i

moj muž, ali su noge i dalje mrtve. - Za tebe i tvoju bolest

radim ja i vreme. - Ja verujem da ste vi u pravu. - Neće

tebe tvoj brat da laže i ako ostaneš 45 dana i sama ćeš

videti da sam bio u pravu. - Mužu su prvo rekli da ću ostati

koliko treba, a sada kažu da mi uskoro ističe viza i da oni

moraju da poštuju zakon. - Ti si bolesna. - Lečenje se

nastavlja u mojoj zemlji. - Persijska medicina je poznata. -

Moj muž kaže da terapeuti nigde ne rade ovoliko dugo. -

Zato je proces lečenja, kod Mijelita, od jedne do tri

godine. Ni fizijatri ni terapeuti se ne slažu sa mojim

načinom rada, ali sam ja dosada podigao preko dvadesetak

bolesnika koji su bolovali od tvoje bolesti. - Moj muž hoće

da snimi tvoje vežbe. - Mogao bi i da ih nauči pa kad odete

kući može i on da te vežba. - Platićemo terapeuta. - Nekad

nije sve u parama. - I kod nas ima privatna praksa i kad se

plati onda se dobro radi. - Tako je i kod nas. Još ne znaš

63

kada ideš? - To niko ne zna. - I kod vas naređuju

nevidljivi. - Mi moramo da slušamo. - Tako je i kod nas.

Esfani, mogli bi malo i da se odmorimo. - Prvo me stavi u

kolica. - Voliš da sediš? - Smučio mi se krevet. - Nije ti

lako, u njemu si skoro će dva i po meseca. - Da se nisi ti

pojavio ko zna kada bi napustila krevet. - Trebala si pre

mesec i više dana da sediš u krevetu i kolicima. - Svi su

govorili da treba da mirujem. - To je njihov izgovor je nisu

hteli da rade. - Sada mi je sve jasno. - Još si ti mlada i treba

da učiš život. To je najteži fakultet i mnogi ga nikada ne

završe. - Ja sam vaspitana da poštujem ljude i da mislim da

su dobri. - Pogledaj moju šaku i šta na njoj vidiš. - Pet

prstiju. - Nijedan nije iste veličine. - Šta time hoćeš da

kažeš? - Da svi ljudi nisu isti i da među njima ima dobrih i

loših. Mene je život učio i naučio da više ima loših ljudi i

da od takvih treba bežati. - Dodaj mi flašu sa vodom. -

Pojedi prvo ove breskve. - Uzmi i ti jednu. - Meni je

malo dve kile bresaka. Esfani, moje koleginice i kolega

Vlada kažu da si mnogo lepa žena. - A šta ti misliš? - Ti si

moja sestra i zato si najlepša na svetu. - Ja bih želela

jednog dana da dođeš kod mene u goste. - Ne idem ja

nigde iz Belog Potoka. - I moj muž želi to isto. - Za tako

dalek put treba mnogo para. - To je naša briga. - Ja ni

pasoš nemam. - Zašto Milija? - Sa platom koju imam ne

mogu ni do Zemuna, a kamo li u tvoj Teheran. - To je

veliki i lep grad. - Lepši od Beograda? - Da i mnogo veći. -

Koliko ima stanovnika? - Pet, šest miliona. - Kakve su

ulice? - Široke. - Ove beogradske su uske. - Zato je po

gradu uvek gužva. Volela bih da čujem nešto o tebi. - Ja

sam bio nevaljalo dete. - Zato si sada dobar. - Moja priča

je duga. - Sada smo sami pa pričaj. - Ne znam odakle da

počem. - Od početka. - Rođen sam u Belom Potoku,

malom selu ispod planine AVALA. Majka Danica, seoska

64

lepotica, a otac Radoje okoreli komunista sa belom kosom

ko kod mlade ovce. Nisam kršten u crkvi iako sam

pravoslavne vere jer to nije dozvoljavala partija. Krišom

sam kršten u mesnoj kancelariji uz prisustvo kuma i moje

babe Tale, tako je pričala moja majka. Bio sam nemirno

dete, fizički radnik koga devojke nisu htele pa sam se

dužio sa ženama i posrnulim devojkama. Kad sam završio

večernju školu meni je nešto puklo u glavi i ja odlučim da

nastavim dalje školovanje. Lako sam završio višu i

fakultet, ali nisam imao sreće da dobijem neko bolje radno

mesto pa sam ostao na klinici do današnjih dana. - Hvala

bogu što si tu, jer ko bi mene digao na noge. - U školu sam

krenuo sa malom tablom i belom kredom sa željom da

nešto naučim, ali sam samo dolazio do vrata učionice i po

neki put ulazio unutra da ostavim školsku torbu i povučem

za kiku neku drugaricu. Dok su moji drugari učili da čitaju

i pišu ja sam vreme provodio na školskom igralištu ili sam

obilalzio obližnje GNJIZDARE. - Šta je to? - Mesto gde

kokoške nose jaja. Ukradena jaja sam prodavao učiteljima

u školi govoreći da im to šalje moja baba Tala. Znao sam

ja i deset jaja da popijem od jednom. - Živa? - To je

najslađe. - Ja bi creva povratila. - Kao najgori đak i

najnemirnije dete zaslužio sam magareću klupu. - Kod

mene je nema. - Klupa pored stola za kojim sedi učiteljica.

Bilo je proleće i pčele su već počele sa radom pa su ulazile

i u našu učionicu. Pošto ja nisam ništa radio u klupi nego

sam zevao i vatao zjale iz dosade uhvatim pčelu za krila i

pustim je učiteljici pod suknju. Možeš da zamisliš šta je

dalje bilo. - Ti si baš nevaljao. - Takav sam bio.

Jedno vreme sam stajao u ćošku učionice svih 45 minuta, a

ponekad sam klečao i na kukuruzu. Kad kiša pada ili je

napolju hladno, dolazi bih u učionicu pravio nered i zato

65

sam dobijao packe ( učiteljica me šibala po dlanovima ) ili

me je vukla za uši i zulufe što je mnogo bolelo. Posle

časova sam redovno ostajao na dopunskoj nastavi gde sam

trebao da učim čitanje i pisanje. - Čudo nisi znao da čitaš,

a pričaš ko navijen. - Loše sam i pisao. - Kako si onda

pisao? - To treba boga pitati. Čim učiteljica izađe iz

učionice ja otvorim prozor i bežim napolje. - Mogao si da

se povrediš ili nogu da izlomiš. - Skakao sam sa visine od

pet metra i nikad se ništa nije desilo. Osnovu školu ne bih

ikad završio da moj otac u to vreme nije bio čovek od

ugleda jer je bio partijski kadar. Od mene nije bilo goreg

đaka, ali nisam bio sam, jer je malo bolji bio Miljenko koji

je imao prelazne ocene samo iz vladanja i fiskulture. Malo

bolji đaci su bili Pavlović Dragiša, zvani Gile, jer je

njegovo otac bio sekretar škole. Pomenuo bih još i Belju

Goluboviča, pozatog kao seoski švaler i Živanović

Živorada, poznati seoski lepotan jer je uvek bio uređen i u

svakoj prilici je nosio odelo sa belom košuljom i kravatom

koja je imala čvor kao pesnica odraslog čoveka. Kosa

začešljana i uvek namirisana pa je naš lepotan bio pravi

mamac za bogate i siromašne devojke. - Šta je on uradio u

životu? - Lepota je veliki porok pa je naš lepotan počeo

prvo da se druži sa matorim udovicama i raspuštenicama. -

Ima i gore od tebe. - Kad je krenuo u grad na zanat, naš

lepotan je počeo da pije, a uz piće idu i devojke. - Jel je

završio školu? - Ostao je sa osam razreda. Majka mu se od

muke ubrzo razbolela i posle nekoliko meseci je i umrla.

Kad je video i shvatio da ne valja to što radi on se oženio

miraznkom jer je bio lep momak, a tu je i iskustvo pa je

lako smuvao seosku devojku koja je ima samo četiri

godine škole. Baraba ostaje baraba pa je naš lepotan počeo

da živi ko pre braka a sada je imao i para pa je počeo i da

se kocka. U to vreme dukati su bili na ceni. - Okruglo

66

zlato. Ja ga imam pun sanduk. - Ti bi mogla lako da se

udaš u Srbiji. - Imam ja mog muža. - Dobar ti je čovek, ali

ga čuvaj jer su moje koleginice bacile oko na njega.

Snajka noćima sama, a svekar se obesio u štali jer od

sramote nije mogao sinu da gleda u oči. Naš lepotan se

ponovo oženio i od tada se promeni sto posto. - Nekim

ljudima mora da se desi nesreća da bi se tek tada dozvali

pameti. U mojoj generaciji bilo je i odličnih đaka pa ću

spomenuti dvojcu. Boško Bogdanović i Živković

Radomir, jer su njihovi roditelji redovno nosili učiteljici

sveža jaja. Uzgred rečeno Radmirov otac Miša je živeo sa

učiteljicom Lepom i to je bila javna ljubav. - Jel je imao

ženu? - Žena Mileva je sve to zala, ali je morala da ćuti, jer

u to vreme žene nisu smele da se suprostave muževima. -

Ti si najbolji. - Nemoj da to neko čuje. - Vidi se. - Šta ćeš

da kažeš kad čuješ da sam krao pare iz crkve? - Bio si dete

pa nisi znao šta radiš.

Kad si završio osnovnu sigurno si se upisao u medicinsku.

- Ko bi me primio kad sam imao sve poklonjene dvojke

(dovoljan)? Jednog dana majka me obukla, očešljala i

stavila kačket na glavu i vozom odlazim za Beograd. U to

vreme su radile parne lokomotive koje su vukle po tri

vagona u kojima je teško naći slobodno mesto pa smo put

do Beograda prešli stojeći. U ono vreme nisu radili

autobusi na relaciji Beli Potok / Beograd pa je voz bio

jedino prevozno sredstvo. Kao nevaljalo dete ja sam trčao

ispred lokomotive, ležao između šina, a veoma dobro sam

skakao sa vagona na vagon kad je voz u pokretu. - Nisi se

plašio da te lokomotiva samelje? - Za jednu čokoladu bio

sam u stanju svašta da uradim. U C marketu, čula si za

njega? - Često idem tamo u kupovinu. - Tu sam više puta

krao čokoladu i kad su me uhvatili ubili su boga u meni.

67

Posle dobijenih batina više mi nije padalo na pamet da

kradem i kad god treba da prođem pored te zgrade ja radije

idem zaobilazom ulicom. - C marketa ima više u gradu. -

Na Crvenom krstu sam operisao čokolade. - Što nisi

kupovao? - Odakle mi pare. Roditelji su davali za švarglu i

pola kile hleba, ali je meni i to bilo malo. - Imao si dobar

apetit. - Tada sam učio za stolara i trebalo je puno snage za

šmirglanje i rendisanje. Kad smo stigli u Beograd, majka

me je uhvatila za ruku i mi smo krenuli od vrata do vrata

raznih škola, ali ni u jednoj nije bilo mesta za mene. Po

partijskoj liniji mene upišu za stolara i ja sam dve godine

išao u isti razred, i kada su moji roditelji videli da od mene

nema ništa zaposle me kao fizikalca u zemljoradničkoj

zadruzi Avala. To je vreme kada sam već gledao u devojke

ali me ni jedna nije htela, jer sam bio bez zanata koji se u

to vreme više cenio nego neka srednja škola. Biti fizički

radnik je težak posao, jer vremenom kičma počne da boli i

da se krivi od tereta. Kad čovek nadrlja tek tada počne da

misli i da pokušava da nešto završi, jer sa fizičkim poslom

nema budućnosti ni zdravog života. - Vas dvoje ste još tu?

Snežo, dama je u kolicima, a ja sam sebi dao malu pauzu. -

Ja sam došla da pitam Esfani treba li joj moja usluga, jer

mi za desetak minuta ističe radno vreme. - Hvala, ne treba

ništa. - Onda se vidimo sutra. - Jedan deo mog života ću da

preskočim. To je vreme mog ljubavnog života sa kojim ne

bih voleo da se hvalim, jer sam se družio sa šarenim

ženama. - Pričaj, to meni ne smeta, a i ja sam žena pa

volim sve da čujem. - Ne, ti si moja sestra i ja hoću da

budem pravi brat koji ne sme pred sestrom svašta da priča.

Jedna šarena dama sa kojom sam se viđao išla je u

večernju medicinsku školu i uz njenu pomoć ja se upišem

u prvi razred srednje škole. - To se plaćalo. - Da, ali sam i

dalje radio kao fizikalac i imao sam pare da se sam

68

školujem. Odmah sam video da mi medicina leži i ja lako i

uspešno završih tu školu i posta medicinski tehničar. Dugo

vremena oni koji su me poznavali nisu mi verovali da sam

završio školu iako su me često viđali sa knjigom. Ja sam i

dalje radio sve i svašta, ali sam sada imao neki papir koji je

u to vreme mnogo značio. Imao sam ponude da se

zaposlim u bolnici, ali sam ja još nešto više želeo pa sa

sam se upisao u Višu školu koju sam takođe lako i bez

velike muke završio. - Što nisi upisao medicinu? - Nju

studiraju iskompleksirane i frustrirane osobe.

Ovaj posao volim da radim, ali mi smetaju ljudi koji mi se

mešaju u posao. - Možda treba. - Ne. Njima smetaju moji

uspesi, jer moji pacijenti napuštaju odeljenje na nogama. -

Moj muž kaže da još nije video terapeuta koji toliko radi. -

Suština svake rehabilitacije su vežbe, vežbe i samo vežbe

dok se ne pojave aktivni pokreti. - Šta ide posle? - Pacijent

sam ustaje sem seda na ivicu kreveta i u kolica. Imam ja i

fakultet. - Šališ se? - Videćeš moj pečat kada pođeš kući

jer ću da napišem sve kako sam radio i da dam predlog

kako treba nastaviti sa radom iako znam da se oni neće

složiti samnom. - Brate vidi se da si obrazovan i mogao bi

da budeš voditelj. - To mi je rekla i pokojna žena. - Njoj je

bilo lepo sa tobom. - Bilo je to srećno vreme, ali u životu

ništa nije večno. - Ja nikad nisam ni pomislila da će mi se

ovo dešavati. - Žena mi je dala zadatak da napišem knjigu

o njoj. - Kad si počeo da pišeš? - O tome nekom drugom

prilikom, jer je vreme da se ide kući. - Donesi ćerkinu

sliku. - Ako ne zaboravim. Da ja tebe smestim u krevet ili

da te ostavim novoj smeni? - Bolje ti. - Onda me zagrli

pada te odnesem u krevet. - Sve ga više mrzim. - Hoćeš da

te pokrijem? - Ne, vruće je. - Doći će Vlada. - Onda me

pokrij samo čaršavom. Kada dođe majka sve ću joj

69

ispričati. - Nemoj, misli će žena da sam đavo koji je sišao

sa neba. Vidimo se sutra. - Hvala Milija.

Čiko, hoćete li da sednete? - Hvala dete, baš sam se

umorio. Zorice ti si za sve kriva, jer si znala da ne mogu da

te odbijem i dala si mi vruć kesten u ruke. Dva meseca se

žena kiseli u krevetu i kad su videli da je ugrožen njihov

ugled i ugled klinike, nagovorili su glavnu sestru da me

moli da ja počnem da vežbam Esfani. Barabe jedne mene

se sete kad je gusto, jer ko zna šta su obećali njoj i njenom

mužu kad je došla na kliniku. Možda imaju i neku korist ili

je u pitanju samo njihovo dokazivanje. Šta je da je, ja ću

izvući deblji kraj, jer nije lako po ovoj vrućini vežbati pet

sati i više. Sada nema povratka, jer ja ne znam da stanem

sve dok bolesnik ne stane na noge. - Komšija, s kim to

pričaš? - Mićo ti si? - Gotov si stari druže. - Ja sam sa

sobom pričao još kao dete. Odakle ideš? - Sa posla. - Jel i

dalje radiš na klinici? - Tu sam postao fosil. - Niste dobri. -

Ni drugi nisu bolji. - Prošle noći nisu me primili na

pregled jer nisam imao uput. - Što nisi rekao da smo

drugovi? - Rekao sam, ali nije vredelo. - Šta su

odgovorili? - Da dođem kod tebe kući pa da me

pregledaš. - To su ti rekli? Mnogo su neljubazni. - Nisu

kao ti. - Druže ima nas raznih. - Ranije ste vi bili poznati

po ljubaznosti. - Otkako nas amerika uči o demokratiji

ljudi su postali gori i od životinja. Kako ti je gospođa? -

Dobro je, a šta ti čekaš? - Da mi porastu novi zubi. - Kad bi

mogao đoka to bi bilo dobro. - Stari druže, naše vreme je

prošlo. - Ne, nije još. - Samo se ti teši. - Pre neki dan video

sam ti dete. - Prava devojka. - Lepa je na majku. - Nek je

živa i zdrava. - Uskoro će i zet. - O tome ona odlučuje.

Njoj bi najbolje bilo da dovede muža u kuću. - Neka radi

šta hoće. Ona je napunila 22 godine i sposobna je da sama

70

odlučuje. - Naše majke su se udale u 15 godini. - To je bilo

ludo vreme. - Morale su, jer tada devojke nisu išle u školu.

- Bile su robovi muževa do poslednjeg dana.

Dobar dan glavna sestro. - Jutros u viziti hvalio te

profesor. - Šta ja imam od toga? - Govorio je da si mnoge

bolesnike podigao na noge. - Ja sam samo radio svoj

posao. Što mi nije dao veću platu? - O tome ne odlučuje

on. - Mogao je da me predloži za nagradu. - Šta će to tebi

kada radiš privatno. Sad smo ti dali priliku da radiš

privatno u radno vreme gde ćeš dobro da zaradiš. - Neko je

uzeo ili će uzeti pare, a ja znam da taj neko nisam. - Ti si

lud. Oni su tražili terapeuta da plate. - Ja vas dobro

poznajem i ne bi želeo da vam padnem šaka. - Ti znaš da te

ja poštujem. - Da, ali se plašim doktora. Jutros je vikao na

terapeute. - Ne može im ništa, jer njima naređuje fizijatar.

- Ja ga nisam videla mesec i više dana na odeljenju. - Zato

su bolesnici još bolesniji od dugog ležanja. Tu si ti pa

pomaži. - Ja sam sestra. - Niko ti ne brani da ih dižeš. -

Magarac Milija može sve, a oni neka lade dupe.

Dobar dan sestro. - Stigla je moja majka. - Kad? - Jutros

oko 6 sati avionom i odmah je došla kod mene. - Kako je

kod vas i šta kaže otac? - Pitao je za tebe. - Možda se plaši

za ženu. - Nismo mi takvi. Esfani, ja sam ti rekao da ti je

majka lepa. - Kakva je ona lepotica bila. - I sada ima lepe

crte lica. - Jesi li doneo ćerkinu sliku? - Da. - Daj da je

vidim. - Prvo da te stavim u kolica. - Ne boj se mama mi

smo to već radili. - Jadna žena se uplašila da ti se nešto ne

desi. Može ovako. - Samo me malo otkrij, jer mi je strašno

vruće. - Da nemaš temperaturu? - Mislim da ne. - Posle

ćemo proveriti. - Mama ponudi Miliju sa kolačima. -

Hvala gospođo. - Unutra ima nogo smokava. - Ukusno,

71

nema šta. - Takve kolače znam i ja da pravim. Poručio otac

i brat da ne brineš, jer će tvoj rad dobro nagraditi. - Ja sam

tebi nešto rekao. - Daj sliku. Kakva lepotica. Dete ko i sva

druga deca. - Mama ovo je Milijina ćerka. - Šta kaže? - Da

liči na tebe. - Ja sam joj otac, tako piše u krštenici. Šta ti

kažeš Esfani? - Ima nešto i na tebe. - Moje obrve i oblik

lica, a na majku smeđu kosu, rumene obraze, mali nosić i

medene usne. - Samo nju imaš? - Pokušala žena da rodi još

jedno dete, ali je pobacila u šestom mesecu. - Šteta. - I ti

Esfani moraš da rodiš još jedno dete. - Ne smem od

kortikosterioda. - Da, bilo bi to opasno po plod. Ti si se

rano udala i nisi više dece rodila? - Ostajala sam trudna, ali

sam i ja imala dva pobačaja. - Kad neće neće i tu se ne

može ništa. Jel je kod vas to dozvoljeno? - Ne, sem kada je

dete oštećeno i to samo po predlogu doktora. - Danas se to

lako vidi, jer je tu ultrazvuk. Esfani, ko su ovi momci sa

tvojim mužem? - Prijatelji, doktori. - Što su se ovako

smrkli. - Bili su kod profesora koji je sigurno nešto loše

rekao o mojoj bolesti. Dobar dan gospodine, reče mali

čovek sam u zelenom odelu. - Vi znate srpski? - Ja sam

studirao medicinu u Beogradu. - Mene zovu sestra Milija

koja se pomalo razume u rehabilitaciju. - Glavna sestra

Zorica kaže da ste vi najbolji i da ste mnoge bolesnike

digli na noge. - Ja se trudim i zato imam rezultate. Šta

kažete na našu Esfani? - Ovde se radi o Mijelitu i ja sam

siguran da ću je dići na noge. - Profesor nije optimista. - Ja

govorim ono što mislim gledajući šta pacijent može. - Ona

ne može ništa. - Možda ranije nije moglo ništa, a sada sedi

sama u krevetu, a može i na ivici kreveta uz malo

pridržavanje dok ne uhvati ravnotežu. - To ja nisam video.

- Pitajte je i ona će sve ovo ponoviti. - Vidim da lepo sedi.

- Kičma je preva ko mlada breza. - Kada će noge da

prorade? - Kada spadne otok i kad dođe do upale mišića. -

72

A kada će se to desiti? - Za mesec i koji dan više. - Naši

prijatelji te hvale da dobro radiš. - Oni su meni simpatični i

ja se trudim i radim je verujem daćemo uspeti. - Ja i moj

kolega smo polagali ispit i mnog cenimo profesora. - On je

dobar čovek i veliki stručnjak, ali ja i dalje mislim da se

ovde radi o oboljenju mišića. - Bilo bi dobro da je tako.

Gospodine, moj zemljak, internista radi u Zemunskoj

bolnici. Ako vam nešto više treba javite se. - Kome? - Evo

moje vizit karte. - Vi bolje govorite srpski. - Posle studija

ja sam se oženio srpkinjom i ostao da živim i radim u vašoj

zemlji. Mi vam se zahvaljujemo na trudu i lepim rečima. -

Milja, obećao si da im pokloniš knjigu. - Gospodo, vraćam

se za minut dva.

Kolega, tražili te doktori iz Irana. - Sreli smo se kod

Esfani. - Lepi neki ljudi. - Od kako te ostavi muž ti si

počela da gledaš levo desno. - I ja sam žena. - Kad može

on možeš i ti.

Gospodo, ovo je moja lična karta. - Vi pišete romane? - Ja

sam pomalo i vidovnjak. - Zato vi nama govorite da ne

brinemo i da će naša zemljakinja stati na noge. Mnogo

vam hvala i čim pročitamo mi ćemo vratiti knjige. - Ne,

one su vaše. - Još jednom hvala. Mi sada idemo, a vi nam

čuvajte našu Esfani. - Dođite opet jer sledeći put će ona

moći još nešto da uradi što pre nije mogla ni da sanja.

Esfani, hoćemo li na terasu? - Po podne, a sada mi vežbaj

noge. - Hoćeš prvo nešto da jedeš? - Želim samo da radim

i radim kako bi se rešila bolnice, kreveta i nekih nevaljalih

sestara. - Nemoj da te čuju pa neće dolaziti da te operu i

presvuku. - Niko i ne dolazi dok ih ti ne pozoveš. - A

Sneža? - Jedino ona dolazi i pita da li mi nešto treba. Nju

je ostavio muž. - Ona je dobra. - Malo je i smotana, a muž

joj je ko maneken i nisu mogli da se slože. - Esfani ovi

tvoji prijatelji mi ništa ne veruju i moja priča da ćeš

73

ozdraviti izgledala je ko priča neke budale koja misli da je

najpametnija. - Rečeno je da sam teško bolesna i da

sumnjaju na tumor ili na neko krvarenje. - Ne može i jedno

i drugo. - Ne znaju tačno o čemu se radi. - Onda je bolje da

ćute i da ne plaše pacijenta i njegovu porodicu. Možda me

smatraju nekim šarlatanom. - Ne, oni se slažu sa tvojim

načinom kako me vežbaš i mnogu su zadovoljni i što si

počeo da me dižeš iz kreveta. - To je prvi i najvažniji

zadatak svakog dobrog terapeuta. Ne znaju oni šta sam ja

sve video i sa kakvim sam pacijentima radio, a ne znaju

moj sistem rada pa su zato nepoverljivi. Još samo da

namažemo noge pa ideš u krevet da radimo

EKSTENZIJU. - Ja bih još da sedim. - Moram sve vežbe

da odradim pa posle možeš i na terasu. - Videćemo. - Što ti

se majka ovako brzo vratila iz Teherana? - Došla je da

čuva dete, jer muž ima obaveze na poslu, a tu je i moja

bolest. Za sada se ponaša kao pravi muž. - Triput dnevno

dolazi na kliniku. - Mogao bi dolaske da razredi. - Ja ne

mogu vašu hranu da jedem pa mora da mi donosi. - Mogla

bi ti malo i na dijetu. - Bila sam ja već buca pre bolesti. - I

sad te ima. Kako ti je stradalo dete? - Muž vozio kola i

desio se saobraćajni udes. - Samo je dete stradalo? -

Čudno iako je bilo na zadnjem sedištu prelomila se noga

na više mesta. - To je stvarno čudno. Jel imaš saobraćajnu

dozvolu. - Ja vozim kola više od deset godina i nikad

dosada nisam napravila nikakav prekršaj. - Ti imaš

dozvolu? - Imam, a imam i svoja kola koja vozim samo ja.

- Neka starudija ili kola koja izazivaju ljubomoru? - Crna

mečka. - Bravo Esfani. - Kod nas se voze dobra i skupa

kola. - Kod nas posle pada Miloševića sa zapada su stigli

autobusi i razne vrste kola koja bi otišla u kola, ali su ovi

novi pametnjakovići dozvolili uvoz i danas na našim

drumovima ima mnogo polovnih kola. - Dok sam bila

74

zdrava ja sam mnogo vozila. - Ti ne izlaziš iz kola. -

Moja velika ljubav je volan. - Kakve su ulice kod vas. -

Široke i može brzo da se vozi. - Brza vožnja nije dobra, jer

su moguće nesreće. - Ja volim brzu vožnju. Kod vas su

kola jeftinija. - Kako za koga. - U mojoj zemlji kola su

skupa i ne mogu da se uvoze. - Sa osamnaest godina ja

sam seo u Fiat 600 i zbog brze vožnje udari u drvo pored

puta i prelomio nogu i ruku i od tada više nikada nisam seo

za volan. - Ja bez kola ne mogu. - Biće vremena za vožnju,

a sada je najvažnije da noge prorade. Počela je koža na

nogama da se ježi. - Šta ti je to? - Ubrzo će se javiti

površinski senzibilitet, osetljivost na pritisak, na toplo i

hladno. - Kad ću to da dočekam. - Budi strpljiva i sve će

doći na svoje mesto. - I prste na stopalima pokrećem.

Bolje na desnom nego na levom. - Kad ti odeš ja ih

vežbam. - I treba sestro, jer se rehabilitacija svodi na

upornost i rad pacijenta i terapeuta. Ti bi trebala da osetiš

kad ćeš u WC. - Osetim, ali ne mogu da zadržim. - To je

zbog sfintera, koji još uvek nema dovoljnu mišićnu snagu.

Sve ovo je još jedan dokaz da sam ja u pravu i ako

nastavimo sa ovim tempom rada moja sestra će stati na

noge. - Kada ozdravim ti ćeš da dođeš kod mene i ja ću te

svojim kolima provozati kroz grad. - Ne smem. - Zašto? -

Ti kažeš da brzo voziš, a ja ne volim brzu vožnju, jer se

plašim da ne ispadnem iz kola. Bolesnica Katarina pita da

li ćeš ozdraviti. - Ona i momak iz Knina često dolaze u

moju sobu i dugo ostaju. - Sigurno te ispituju o tvojoj

zemlji i o vašim običajima. - Pogodio si, jer o tome samo i

razgovaramo. - Ja sam ovih dana nešto čitao o vašim

običajima i mogu da ti kažem da tu ima i dobrih stvari. -

Nije sve idealno, ali je tako kako je. - Kod vas se zna ko je

muško, a ko žensko. Kod nas je stiglo sve što ne valja sa

zapada pa se više ne poštuje niko i ništa. Devojke idu sa

75

oženjenim i matorim muškarcima, a momci se druže sa

ženama i babama. - Zapad nije nikome sreću doneo pa

neće ni vama. - Znam ja to, ali naša omladina luduje za

amerikom. Amerika nije dobra. - To znam i ja, ali pola

Srba u njima vidi svog idola, svoju zvezdu vodilju. Jesi li

juče gledala na televiziji šta se desilo u Rusiji? - Užas! -

Pobiti toliku decu. - Cele noći nisam mogla da spavam.

Ubijeno je preko 300 dece, a amerikanci traže da Rusi

pregovaraju sa teroristima. To se zove nemoral i

pokvarenost koja se ne može ničim pravdati. - Amerikanci

su izmislili terorizam. - Da su Rusi na vreme pokazali

Amerikancima zube ne bi bilo ni Nato agresije ni sankcija

ni problema zvanog Kosovo ni Čečenija. Sada im je ostalo

da broje svoje žrtve ili da krenu u rat, drugog rešenja

nema. - Pala su i dva aviona. - Čuo sam i za to i pitam se

dokle će Rusi ginuti ko pacovi.

Kolega, hoćeš kafu? - Hvala Snežo. - Stiglo je i prase. - To

ne mogu da odbijem, ali su doći kasnije. - Milija ti voliš

prasetinu? - Svako mesto. - Mi to ne jedemo. - Volim ja i

jagnjetinu. - To je moje omiljeno meso. Duže vreme ne

viđam servirku Maru i čistačicu Dobricu. - One su na

godišnjem odmoru. Mara je dobra žena i nikada ne uđe u

sobu a da prethodno ne kuca. - I ona je imala veliku

tragediju. - Samo se smeška. Izgled vara, jer je njen život

pun tuge i bola. - Šta joj se to desilo? - Stariji sin je

poginuo u kolima koje je vozila njegova devojka. - Kako

je ona prošla? - Njoj ništa nije falilo. - Čudno. - Od

sudbine niko nije pobegao. Da mi je neko pričao da ću ja

leći u krevet rekla bi mu da je lud. - Niko od nas ne zna šta

mu je onaj gore odredio. - Ti ne veruješ u boga? - Ne, ali

ga poštujem i kad god mi treba neka pomoć ja kažem

"pomozi bože". Posle sahrane mlađi sin se oženio sa tom

devojkom i dobili su sina, ali se oni nisu nikada slagali i

76

kada je beba imala tri meseca oni se razvedu. Možeš da

zamisliš šta je Mara sve morala da radi dok se majka

odmah udala i rodila još tri ćerke. - Ona ko da je naše gore

list. - Mali je već krenuo u školu i važi za primerenog

đaka. - Ko zna možda će on biti veliki čovek. - Samo neka

je zdrav, a šta će biti biće. Mara se razbolela. - Šta joj je

kad mi lepo izgleda? - Koja lepota, a 50 godina. - Ne bi joj

ja dala ni trideset. - Jadna je ona i njena lepota. Na plućima

ima bele fleke. - Da nije tuberkuloza. - Možda je, nekada

je na nogama preležala virusu pneumoniju, a može biti i

ono najgore. - Nije ona to zaslužila. - Da ima boga umiralo

bi se redom. - Nema reda kada se bolest pojavi. Kada

nesreća krene ona ne zna da stane. - Jel joj je muž dobar? –

Jeste, ali je ženskaroš, a takvi su ljubomorni i imaju tešku

ruku. - Šta ti to znači? - Hoće da udari ženu. Jer i kod vas

muževi biju žene. - Ne. -Ja sam čuo od jedne koleginice

koja je radila u Egiptu da se tamo žena kamenuje ako

prevari muža. - Nekada je toga bilo, ali danas nema. - Kod

nas bi svaka druga bila kamenovana. - Vi volite

Amerikance i njihov način života. - Sestro, ni jedan pravi

Srbin kome je stalo do časti i poštenja ne voli Amerikance.

- I Dobrica je dobra i svako jutro dolazi u sobu da vidi

imali nekog otpada u korpi. - Soba ti je čista ko devojačko

lice. - Ona moju sobu redovno dva puta čisti. - Vidi se

sestro. To što su zidovi prljavi i neokrečeni nikom ništa.

Na nekoliko mesta otpao je plafon, ali ona zato nije kriva.

- Čudi me što te nisu prebacili na treće odeljene jer su

tamo sobe lepše i svetlije. - Meni nije važan smeštaj ja

želim što pre da ozdravim i da odem iz bolnice. Dobrica je

dobra žene, jer gleda svoja posla i ne voli nikoga da

ogovara, ali voli da pije. - Tu nema leka. - Zato je u kući

kosovo, jer kad je muž zatekne pijanu skida kaiš i bije dok

ne padne na zemlju. Često dolaze komšije da smiruju

77

pobesnelog muža i kad oluja prođe on je ljubi mazi i

govori, a više neće na nju dići ni mali prst.

Evo tvog muža. - Dobar dan. - Bravo gospodine od vas će

uskoro biti dobar Srbin. - Da mu prevedem. - Što se smeje.

- Kaže, da nemate sedam padeža, brzo bi naučio vaš jezik.

Pre nego što napustim sobu reci mi šta je bilo sa pasošem.

- Za sada ne znam ništa. - Nastoj da što duže ostaneš

samnom jer ovako i ovoliko nećete niko vežbati. - Znam ja

a to zna i moj muž. - Želim da te gledam kako šetaš ovim

dugačkim hodnikom. - Doći ću ja ponovo za godinu dana.

- Sutra da mi ispričaš kako si počeo da pišeš. Dobio sam

domaći zadatak od pokojne žene. - To mora da je

zanimljiva priča. - Sutra kad dođem ti me podseti. - Hvala

puno. - Vidimo se sestro.

Kolega, koliko ti to radiš? - Biljo, koliko treba. - Sad kad

se opariš i meni ćeš biti zanimljiv. - Ja se ne družim sa

decom. - Juče sam napunila 40 godina. - Ala si matora. -

Pička ti materina, ti ćeš da mi kažeš. - Ja sam misliio da

nemaš ni tridesetak jer imaš lice ko neka šiparica. - Koliko

si dobio? - Kad dobijem ja ću ti reći, a vodi ću te u grad da

te častim. - Pa da me neko vidi sa matorcem. - Jer ti znaš

šta hoćeš? - Meni treba bogat, a nemoćan. - Ja nisam ni

jedno ni drugo. - Ti si godište mog oca. - Pa šta onda

čačkaš mečku gde ne treba. - Ja se šalim čika Milija. -

Onda te vodim na kolače kad ti budeš htela. - Sestre po

klinici i ove naše seljanke pričaju da si unapred dobio

pare. - Kad budem dobio bićete obavešteni. - Ti bi hteo

nešto drugo, ali se plašiš da ti ne odrube glavu. - Ja

gospođu poštujem. - Ali bi se rado popeo na nju. - Ne

pričaj glupost i ponašaj se kao dama. - Šta ti misliš da one

vole muškarce. - Ona je moja sestra i ja od tebe i svake

druge sestre očekujem malo više poštovanja. - Čika Mićo,

78

s tobom čovek ne može više ni da se našali. - Žena je

bolesna i dolazi iz druge zemlje, nama ostaje da se

ponašamo kao civilizovani ljudi. - Ti si lud ako tvoj rad ne

naplatiš. - Ja ću biti najsrećniji čovek kad stane na noge jer

znam da će se to ubrzo i desiti. - Kad uzimaju doktori. - Ja

nisam to video. - Ti njih štitiš, a oni te trideset godina

zajebavaju i od tebe prave konja. - Neka oni radi šta hoće,

ja gledam svoja posla, a i dalje mislim da sam najbolji

terapeut u ovoj kući. - Šta ti to vredi kad si glup. - Neka. -

Dok drugi skidaju kajmak ti se znojiš. - Tu je bog, on sve

vidi i zato će me jednog dana poslati u raj. - Čika Mićo,

tebi nije dobro. - Šta bi sa tvojom udajom? - Biće kad na

vrbi zasvrbi. - Vi ste sestro bezobrazni. - Ima ih nekoliko i

ne znam kome da kažem da. - Koleginice, vi lažete sami

sebi. - Šef te je juče kritikovao što je toliko vežbaš. - Prvo

moli pa mi se posle meša u posao. - On je čudan čovek. -

Ja ga poznajem bolje od tebe. - Vas dvoje niste dugo

govorili. - Ne mogu da ga svarim, ali moram da ćutim jer

je šef odeljenja. - Znam ja da ti je on smestio kolica i

nosila. - Ako, ja sam i dalje živ, zdrav i lepši od njega. -

Zašto više nisi terapeut? - Smetali mu moji uspesi. - Niko

nije ljubomorniji od doktora. - I dali mi gusku i lopatu sa

kojima se i dalje družim. Gde je to pečenje? - Sada će tebi

tvoja koleginica iz kuhinje doneti pun tanjir pečenja. - I

salatu. - Biće i nešto da pokvasiš grlo. - Takvu te volim.

Ovako mogu svaki dan i mogu da pevam u glas. - Jedi čika

Mićo. - Ne mogu više. - Hoćeš malo da ti spakujem pa

nosi kući? - Posle bi čula cela klinika. - Kad drugi nose

možeš i ti. - Hvala, ali će biti bolje da ovaj ostatak staviš u

ledaru pa ćemo sutra da nastavimo sa jelom. - Na terasi te

čeka Katarinina majka. - Sto puta sam joj ponovio da je

Katarina zdrava, a ona mi ništa ne veruje. - Pazi se baba je

opasna. - Kakva baba ona je žena u najboljim godinama. -

79

Ona je sudija. - Ona je za mene žena sa lepim licem,

bujnim grudima i dupetom za kojim bi trčali i mnogo

mlađi od mene. - Matora budalo.

Kada će kod Esfani da padne otok? - Ima će ona anatomski

oblik nogu ako ostane na klinici još koju nedelju. -

Profesor se ljuti zbog plavih fleka i kaje se što ti je

dozvolio da radiš sa njom. - Neka on radi svoj posao, a ja

svoj i ova će žena srećna i vesela otići svojoj kući.

Dobar dan, gospođo. - Kako je moja ćerka? - Ja sam više

puta vama rekao svoje mišljenje. - Opet ima povišenu

temperaturu i visoku sedimentaciju. - Ona može da bude

visoka i od kvarnih zuba, ali je uz povišeni fibrinogen prvi

znak reumatičnog procesa. Vaša Katarina je od upaljenih

sinusa dobila meningit, a to je opasa bolest. - Dobro je što

smo na vreme došli. Ja se plašim da moja ćerka nema neku

ozbiljniju bolesti. - Doktori su radili sve moguće analize i

sve je u redu. - Ona duže vreme ima problema sa zubima. -

Čim ode kući neka popravlja zube. - Mene vaši doktori

plaše. - Meningit je opasna bolest i nikad se ne zna krajnji

ishod bolesti pa su ljudi oprezni kad je reč o prognozi i

lečenju. Vreme straha je prošlo. - Ja se i dalje plašim i ne

mogu da spavam. - Vi ste majka i to je normalna reakcija.

Vreme radi za nju i njenu bolesti. - Koliko će to još da

traje? - Do mesec dana traje lečenje. Sinusi su atomska

bomba u glavi i oni kad se upale mogu svašta da urade, a

često bolesnici idu kod Svetog Petra na razgovor i

dogovor da li će u raj ili pakao. - Vi se šalite, a ja danima

umirem od straha. - Nemate razloga. - To mi kaže i moj

brat koji je doktor, ali ja ne verujem nikome. - Zašto onda

uopšte i razgovaramo. - Da li mi vi govorite istinu ili me

lažete da joj je dobro. - U medicini nema laganja. - Vi

samo mene tešite. - Mislite vi šta god hoćete, a ja znam da

80

je vaša ćerka ozdravila. - Kad će uzimati krv za reumu? -

To odlučuju doktori. - Uzmite vi krv, a ja ću odneti kod

privatnika na pregled. - Gospođo, ja ne smem ništa na

svoju ruku. - Ali ja vam odobravam. - Ne, gospođo, to ne

smem da radim. Razgovarajte vi sa profesorom i ako on

kaže ja ću uzeti. - Pitaću brata, on je profesor. - Što on ne

dođe ili telefonski razgovara sa profesorom i tak će svi

čuti što ga zanima? - On kaže da su profesori i doktori

sujetni i ljubomorni i ne vole da im se u terapiju neko

meša. - Onda vi kao majka razgovarajte sa profesorom. -

Kad god ga nešto pitam on mi odgovara da još uvek ne

znaju o kojoj je bolesti reč i da očekuje neke rezultate. -

Onda je razumljivo što ste vi uplašeni. - Samo me vi

ohrabrujete. - Ja iznosim samo svoje mišljenje i dosada

nikada nisam pogrešio i ako to nije deo mog posla. - Vi

delujete pozitivno i znate čoveku da povratite nadu. - Ja

govorim na osnovu svog znanja i iskustva i nikada ne

lažem niti ljudima dajem lažnu nadu. - Donela sam malo

kafe i sok da se osvežite od ove vrućine. - Možete vi doći i

bez kese. - Slobodno uzmite, ja ovde nisam sudija nego

majka. - Danas nije dolazio muž. - Bio je pre podne, a sada

je u gradu, treba da završi neki posao pa će i on doći na

kliniku. - Mama ti si stigla. - Katarina, dušo, kako je danas

jer si imala temperaturu? - Trideset osam. - Šta kažu

doktori? - Ništa. - Čika Milija kaže da se ne brinemo je su

to poslednji trzaji bolesti. - Razgovarala sam sa Dr.

Miloševićem i on kaže da je sve u redu i da ću za koji dan

kući. - Čuli ste, gospođo. - Ja se i dalje plašim. - Sa vama

ne treba uopšte razgovarati. - Razumi te me, ja sam majka,

a imam samo nju. - Shvatam vašu brigu, ali pomalo

preterujete. - I muž me kritikuje, ali sam takva i ne mogu

da se menjam.

81

Ako ste takav sudija onda teško vašim klijentima. - Kome

sam mogla da pomognem to sam uvek činila i zato ne

vidim razloge da me bog kažnjava. Ako ima protiv ja sam

spremna na svaku kaznu, ali neka mi ostavi dete. - Gde ste

vi završili pravo? - Sve u Beogradu. - Vi ste moja

generacija? - Ja sam studirala sa Vlasijem. - Onim

žvalavim šiptarom? - On je imao najlepše srpkinje i

menjao je ko ciganin konja. Jebi ga, to je bilo vreme

bratstva i jedinstva kada su svi težili ka nacionalnim

državama, a samo su ludi Srbi čuvali Jugoslaviju i stideli

se da kažu da su Srbi. Mi smo govorili da smo Jugosloveni

dok su Slovenci i drugi pripremali plan kako da postanu

nezavisne države. Danas su svi oni neko i nešto, a mi iz

dana u dan sve više tonemo u govna, jer nismo sposobni

da se organizujemo i krenemo napred. - Ne da nam zapad.

- Nemamo sposobne političare, to je naš najveći problem.

Milošević otišao, a došao DOS koji je razorio privredu,

uveo neku lopovsku privatizaciju gde je došlo do

zatvaranja preduzeća i otpuštanja radnika i sve je krenulo

nizbrdo. Sada je tu neki Koštunica koji ne zna ni ko je ni

šta je. - Ko njega izabra za premijera?! - Tu je tek toliko da

ga imamo, ali će nas i on upropastiti da će nam trebati

mnogo godina da se oporavimo. Tu je i novi predsednik

koji je u kampanji obećavao kule i gradove, ali ga nigde

nema ko da je u zemlju propao. - Svi su oni isti. - Kakav

narod takvi su i političari. Danas sam na terasi sedela sa

nekim Iračanima. - To je poseta kod moje pacijentkinje. -

Zar i ljudi iz ambasade moraju da čekaju vreme posete. -

Ne, oni ulaze kad hoće, jer sam ja tako rekao i direktor i

šef i to je u redu. - Danas je dan kupanja pa su čekali da

sestre završe svoj posao. - Fini neki ljudi. - I meni su se

dopali već pri prvom susretu. Muž joj je dobar i triput

dnevno dolaz u posetu. - Oni su mladi, još se vole. –

82

Gospođo, i mi stariji moramo ne daj bože tako da se

ponašamo. - Kad bi se ja razbolela moj ne bi smeo da mi

priđe, jer bi se uplašio da bolest ne pređe na njega. -

Grešite, vaš muž je dobar čovek. - Za druge da, ali nisam

sigura da bi me negovao. - Gde radi? - On je

gradonačelnik našeg grada. - Krupna zverka? - Da, ali je

mnogo dobar čovek i ljudi ga vole. - Videlo se to još pri

prvom susretu. I vi ste zverka. - Mogla sam da budem i

predsednik suda, ali sam u poslednjem trenutku odustala. -

Mora da je bio neki razlog. - Nije za priču. - Izvinite

gospođo. - Moj muž kao i svi drugi muškarci je pomalo i

ženskaroš. - Bolje i to nego da je bolestan. - Nije baš tako.

- Ja nemam ženu i nemam tih problema. - Blago vama. Šta

će biti sa Iračankom? - Ozdraviće i otići svojoj kući. -

Koga ima ovde? - Rođenu sestru, a stigla je i majka koja će

ostati u Beogradu da čuva unuku jer muž ima puno posla u

ambasadi. - Ovo su bili neki doktori koji znaju srpski. -

Video sam ja njih i dugo smo razgovarali. - Lepi i prijatni

ljudi. - Onaj manji i mršaviji je hirurg, a ovaj deblji i

krupniji je internista i radi u Zemunskoj bolnici. - Baš su

me iznenadili kad su me pitali koliko košta rad terapeuta. -

Ja sam njima rekao da o tome ne brinu. - Mora da se

osećaju obaveznim jer danas nigde u svetu niko neće ni

prstom da mrdne ako se to ne plati.

Ja sam pre neki dan na terasi videla vas i ženu sa žutom

maramom kako sedi u kolicima i razgovara sa Katarinom i

onim momkom iz Knina. - To je Dragan koji sa njom

vežba svoj engleski jezik. Žena mi lepo izgleda i ko bi je

prvi put video ne bi rekao da je bolesna. - Mnogo je dobra

i pažljiva. - Katarina kaže da je mnogo vežbate. - Ja imam

svoj sistem rada koji traje oko pet sati. Tvoja ćerka i

Dragan često svraćaju u njenu sobu i ostaju do kasno u

noć. - Da nije njena bolest zarazna? - Ne gospođo, kod nje

83

su oboleli svi mišići donjih ekstemiteta. - Ja sam čitala o

mijelitu i tamo pišu da su oboleli svi mišića tela i da može

da dođe do prestanka disanja. - Da, ali je ta faza bolesti

kod nje prestala i sada imamo samo noge slabe. - Da li će

one nekada proraditi? - Hoće samo treba puno raditi i biti

strpljiv, jer je vreme na njenoj strani. Ima ona sreće, jer je

naišla na vas. - Može da se zahvali glavnoj sestri, jer da

nije bilo nje ja nikada ne bih pristao da je vežbam, jer su tu

terapeuti iz kliničkog centra. Ja se i dalje plašim šta će biti

sa mojom Katarinom. - Šta treba da uradim da bi mi vi

verovali. - Čula sam da je i vaša ćerka imala meningit. -

Ali je to vreme pošlo. - Onda me vi razumete. - Već sam

rekao da meningitis može biti opasan. - Šta ako moje dete

strada? - Više nema opasnosti. - Ako joj se nešto desi ja ću

se ubiti. - Tako sam mislio i ja kad mi je dete bilo bolesno

ali na sreću sve se dobro završilo. - Ja bih skočila pod voz.

- Ja bih pucao sebi u glavu. - To je najbrža smrt, ali ja

nemam pištolj. Za to vreme nato agresije, ja za sanduk

piva od jednog vojnika dobijem pištolj i tridesetak metaka.

- Hvala bogu što se kod tvoje ćerke sve dobro završilo. Jel

mi sada verujete da je vaša Katarina pregurala bolest. -

Zašto je visoka temperatura i sedimentacija? - I to će se

uskoro završtiti. - Da li hoće? - Hoće sigurno. - Da li da

vam verujem? - Kako hoćete. - Mama, jesi li donela

cigarete? - Ja zaboravila. - Mogu ja da odem do trafike. -

Hvala Milija, ja sam se baš umorila, jer me ova vrućina

ubija. - Kad bi ovo vreme trajalo 365 dana ja bih živeo sto

i više godna. - Ja vrućinu ne podnosim. Čujem ćerko da

često ideš kod Iračanke. - Da, s njom je lepo pričati i od

nje sam mnogo naučila o običajima u njenoj zemlji. - I šta

kažeš Katarina, da li bi volela da živiš tamo? - I da i ne. -

Ne bi radila. - Rade i one i završavaju koledže. Jedino ne

bih mogla da dozvolim da moj muž pored mene ima još

84

žena. Mama, šta joj sve radi čika Milija. - Mora dete. -

Ako joj sada u ovoj fazi bolesti ne aktiviram mišiće od

njenog hoda neće biti ništa. Ova bolest se leči od jedne do

tri godine, ali ako se krene žešće kao što ja to radim

pacijent može stati na noge i posle dva meseca od trenutka

kad je bolest počela. Ja se sećam jedne pacijentkinje koju

sam vežbao godinu dana da bi na kraju stala na svoje noge.

Devojka se zaljubila i želela je da rodi dete, ali su joj

doktori to zabranili. Jednog dana je došla kod mene da me

pita da li sme da ostane trudna. Kad neko želi on to i može

i tako ova mlada žena osta trudna i rodi zdravu ko dren

devojčiću. Prvo sam ja saznao za tu vest, jer je ona tako

želela pa tek posle njeni roditelji. Ovih dana je detetu

slavila rođendan i ja sam bio pozvan i u mene su gledali ko

u ikonu. - Čika Milija, poštuju te. – Ćeri, imaju i zašto. -

Evo stiže moj tata. – Milija, ona je njegova maza. - Imam i

ja jednu kod kuće. Dobar dan ili dobro veče. - Svejedno

gospodine. - Skuvao sam se. - Danas je baš vruće. – Tata,

jesi li doneo večeru i neki hladan sok? - Sve je u kesi. - I

cigare gospodine. - Sve je tata doneo. - Gospođo, onda ne

moram da idem ja. - Hvala Milija. Ja imam najboljeg tatu

na svetu. – Gospođo, ja idem pa se vidimo sutra. - Jesi li

siguran da mojoj ćerki nije ništa? - Dete zdravo i čim izađe

iz bolnice da je udajemo. - Čika Milija, prvo da završim

Fakultet. Vidite ko nam dolazi. - Moja Kaća. - Kako ste vi

rod? - Moja i njena majka su sestre od rođenih stričeva. -

Na koga je ona luckasta kad ste vi normalna osoba? -

Matori švaleru, pazi šta pričaš. - Govorim samo istinu.

Razvela si se od muža, a i dalje mu pereš gaće. - Ti bi hteo

tvoje? - Ja sam za njega marka. - Ti njemu ne možeš ni

cipele da čistiš. - Kad je toliko dobar, gde tebe nađe? -

Moja seka je bila mačka i po. - Sada od nje nije ostalo ni

ono i po. Kako je Katarina? - Super, ali je ova tvoja sestra

85

nepoverljiva, i šta god da joj kažem ona mi ništa ne veruje.

- Ja sam joj rekla da si luckast, ali kad ti nešto kažeš to

niko ne može da pobije. - Jel se ti to meni udvaraš? -

Takvih seronja ko što si ti ima gde hoćeš. - Niko nije kao

ja. - I nije da znaš. Što ne svratiš malo na odeljenje? - Ne

znam kad radiš. - Ako ti se sviđam ti se raspitaj. - Lud sam

za tobom. Prošli put kad sam radila po danu na odeljenje

su došle dve žene i traže neku Esfani. - To je žena koju ja

vežbam. - Brzo smo se sporazumeli, jer ja znam engleski i

odvela sam ih u centar. - Kako si ti dobra sestra. - Još ti

mene dovoljno ne poznaješ. - Daleko ti lepa kuća. - Seko,

dokle si na klinici? - Ona može ovde i da spava. - Svrati sa

mužem do mene. - Kako da te nađem? - Mama odvešću

vas ja. - Čekam vas. Što je to bila lepa žena. - Milija i sada

nije loša. - Mi smo stari drugari i ne biramo reči. - Vidim

ja. - A sad moram da idem, jer će mi otići autobus u

dvadeset sati, a sledeći je tak za dva sata. Šta više sam

siguran da sam u pravu i da ću uspeti jer edem nestaje

(otok), a mišići dobijaju svoj prvobitni oblik. Još samo da

se upale i ja sam završio pola posla.

Ima li nekog u ovoj kući? - A koga vi gospodine tražite? -

Da li je tu Marina? - A gde bi bila. - Možda kod neke

drugarice. - Ići ću kod Nele, ali nešto kasnije. Kako je bilo

na poslu? - Svaki dan isto. - Kod mene uvek živo, jer ja

pravim veselu atmosferu. – Tata, niko nije kao ti. - To si

lepo rekla. Kako ti je pacijentkinja? - Ići će ona na

olimpijske igre. - Prestani da se hvališ. - Nisam ja kriv što

znam znanje. Hoće Esfani da me vodi u Teheran. - Šta ćeš

tamo? - Da nastavimo sa vežbanjem. - Ti reče da će

prohodati. - Hoće sigurno ako ostane još dvadesetak dana.

- Zar već treba da ide? - Ističe joj viza. - Ima i tamo

terapeuta. - Ima, ali je samo jedan Milija. Marina, imam i

86

dozvolu da svoj rad subotom i nedeljom mogu na

naplatim. - Ti nisi čovek ako to uradiš. - Ostali smo bez

para i ovo je prilika da dođem do nekog dinara. - Ja sam

rekla svoje. - Na klinici se priča da sam već uzeo velike

pare. - Neka oni pričaju, a tu je bog koji sve vidi i znaće

kako koga da kazni ili nagradi. - Mala, mnogo si naivna. -

Juče sam čula, da je jedan hirurg tražio da operiše jednu

ženu, pet hiljada maraka. Dobijene pare je potrošio za

sahranu svog sina koji je poginuo u saobraćajnoj nesereći.

- Kakva tragedija. Od njenog zemljaka koji u našoj zemlji

studira medicinu čuo sa da će je muž vratiti roditeljima

ako ne ozdravi. - Onda se tata trudi. - Trudim se i radim

maksimalno, a i ona traži iz dana u dan da je što više

vežbam. - Koga ima od familije? - Oca, majku brata i

mlađu sestru. Muž i sestra su završili koledž što je nešto

kao naš fakultet. - Jer se plaća ili se uči o trošku države? -

Prvi ne, a ako neko hoće i drugi da završi to se plaća. To je

velika zemlja sa preko sedamdeset miliona stanovnika. -

Ja bih volela da otputujem tamo. - Pa da te ugrabi neki

šeik. - Bilo bi lepo, ne bih ništa radila. - Ne bi ti pristala da

deliš postelju sa drugim ženama. - Ne bi. - Onda sedi u

Srbiji i čekaj tvog princa. Tata ti si dosta putovao, a ja sam

bila samo u Mađarskoj. - Imaš ti još vremena. - Da, ali je

danas teško doći do para, a bez njih nema putovanja. Htela

si demokratiju. - Očekivala sam neke promene, ali je sve

ostalo isto. - Zar si ti očekivala da Tadić i Koštunica mogu

da izvedu zemlju iz blata? - Jesam, ali sada vidim da su

gori i od Miloševića. - Nekad su Iran i Irak bili jedna

zemlja pa su se podelili na dva dela. - Zašto? - Zašto je

rasturena Jugoslavija? - Tako su hteli drugi. - Ti drugi su

želeli da od velike zemlje nastanu dve manje. Kod njih su

dosada muškarci mogli da imaju neograničeni broj žena

ako može da ih izdržava, jer su žene zakonom zaštićene i

87

sve imaju jednaka prava i obaveze. Moć žene se tamo meri

po količini zlata. - Više zlata više vredi. - I može da bira

muža dok siromašna žena uzima onog koji joj se nudi. U

novije vreme muškarac može da ima najviše tri žene. -

Glupost. - Takvi su običaji. - Koliko godina ima Esfani? -

Mislim trideset dve. - Mlada žena. - Bolest ne bira. Mnogo

voli kola i brzu vožnju. - Rekao si joj da nećeš uzeti ni

dinara. - Neću, jer je volim kao svoje dete. - Tato radi što

više. - Radim ko konj i sestre se čude otkud mi toliko

snage. Profesor se žalio kod glavne sestre da preterujem sa

vežbama, jer to može da ugrozi njeno srce i disanje. - Jel

može? - Može, ali ja gledam u njene usne i kad bi se

pojavilo modrilo ja bih stao sa radom. Dosad se tako nešto

nije desilo, a ona uživa i sama traži da se sve više i više

vežba. Vežbe su kod ove bolesti jedini način da nestane

otok i da mišići dobiju prvobitini oblik i kad se to desi

onda smo na konju. - Kad će se to desiti? - Pitanje je dana.

- Ima li upale mišića? - Male da, a ja bih voleo da se mišići

upale i da ona počne da kuka od bolova. U ovom poslu bol

je najvažniji, jer njegovom pojavom znamo da će bolesnik

stati na noge. - Tata ti si sadista. - I sama znaš da je bol

posledica nadražaja ili upalnog procesa. Tata mrzim one

ljude koji se bogate na tuđoj nesreći. - Takvih je danas

mnogo. - Ja to ne bih mogla. - Tvoja profesija je vezana za

privatnu praksu i ti sutra sigurno nećeš radi za babino

zdravlje. - Drugo je to, a drugo si ti, jer Esfani vežbaš u

okviru svog radnog vremena. - Sve što zaradim ti potrošiš.

- Bolje ja nego neka dama. - Ti ne misliš da stiže starost i

da nije dobro da ostanem sam. - Tu sam ja pa ću te

negovati. - Hvala ti dete, naći ću ja sebi neku babu. - Tata

ako je neko skitao i imao bezbroj avantura ti si tu prvi. -

Otkud ti to znaš? - Priča se. - Samo ti slušaj komšiluk pa

ćeš daleko da doguraš. - Šta kažu doktori? - Prvo su mislili

88

da je lupus pa tumor, a profesor je govorio i o ishemiji u

predelu lumbalnog dela kičmene moždine. - Ishemija

može da se izgubi. - Može i to bi bilo najbolje mada svi

postojeći simptomi govore da je reč o Mijelitu. Ima

doktora koji govore da je izgubljen slučaj i da će ostatak

života provesti u kolicima. - Šta kaže profesor? - Rekao je

mužu da se mnogo ne nada. - Šta misli moj najpametniji

otac? - Posle ovolikog vežbanja mora da stane na noge. -

Kako je pristala da je muškarac vežba? - Mnoge su me

sestre i niži stalež hvalili, a žena je poverovala i ja sam

sada njen terapeut. Danas joj je sestra Milka rekla da sam

klinički švaler, a ona joj je odgovorila da to nije istina i da

sam ja mnogo dobar čovek. - A ti hoćeš da joj naplatiš. -

Mala, da sam svim pacijentima koje sam dosada vežbao

uzimao para danas bi bio drugi Rokfeler, a ne ludi Milija

kog i dalje teraju da gura kolica i nosi nosila. - Ako hoćeš

da te se odreknem preko novina ti joj naplati. - Ja sada

želim što pre da stane na noge i da joj tako sačuvam brak,

jer ima devojčicu kojoj je potrebna majka. Video sam je

samo jednom i tada me je pitala da li će moja majka da

ozdravi, a oči su joj se ovlažile suzama. - Na koga liči? -

Više na oca, a ima kosu na majku. Malo smo pričali, jer joj

je došla baba i odvela je u stan. Mala je slatka ko

bombona, a kad hoda primećuje se da vuče nogu. - Mora

da je oštećen neki mišić. - Posle preloma noge na više

mesta dobro je prošla. Esfani ima lepog muža i kad god

dođe on mi se klanja. - A ti rasteš do neba. - Šta ću kad

sam stručnjak, a ljudi vide moj rad i to cene. - Tata, kad

ćeš prestati da se hvališ? - Ja se samo sa tobom šalim.

Kaže Esfani da će me brzo nagraditi, jer je zadovoljan

mojim radom. - Vi u bolnici samo gledate da dobijete

mito. - Ima i toga, ali ima i poštenih zdravstvenih radnika.

- Ti si među prvima. - Imaš nešto protiv. - Znam te ptico

89

kad si vrabac bila. - Marina, oni su bogati i njima pare ne

znače ništa. - Neka oni čuvaju svoje pare, a ti pošteno

odradi tvoj posao i bog će te jednog dana poslati u raj. -

Mene ni pakao neće. - Kad nisi bio dobar. - Njeni roditelji

važe za bogatije i spremi su da daju sve samo da im ćerka

ozdravi. - Idem ja kod Nele, a ti pazi šta radiš. - Kad se

vraćaš? - Oko ponoći. - Ljubi te tata, bićeš ti dobra

domaćica.

Deco, uživate na terasi? - Čika Milija, ja i Dragan smo

izašli da popušimo jednu. - Zar vam nije hladno u tim

majicama? - Mi čika Milija umiremo od vrućine. - Šta ti je

mladost. - Naša krv vri. - A meni je zima i usred leta. -

Loša cirkulacija. – Dragane, takvi smo svi u familiji. -

Kako je Esfani? - Super. - Nešto se desilo. - Sama uspeva

da sedne u krevet, a može i da sedi na ivici. - Pazite da ne

padne. - Čika Milija koliko je vežbate ona bi trebalo

mnogo više da uradi i sama. - I ovo je više nego dobro. -

Kad očekujete da noge prorade? - Polako sve će doći na

svoje mesto. - Ja nisam očekivala da će i ovoliko moći da

uradi. - Dragane ona nije vežbana dva meseca. - Svaki dan

su dolazili terapeuti. - Jesu, ali ništa nisu radili, a kod ove

bolesti uz lekove važna je i rehabilitacija sa kojoj treba

početi odmah. - To danas niko ne radi, jer se prvo čeka da

doktori urade svoje pa tek tada terapeuti stupaju u akciju. -

Šta je bolje? - Treba odmah krenuti sa vežbanjem dok su

mišići još vrući i sa manje rada možemo dobiti dobre

rezultate.

Dobar dan, Esfani. - Ja te čekam, a ti nikako da se pojaviš.

- Sada je jedanest sati i ja sam tu. - Kako ću ja bez tebe ako

odem u Teheran? – Sestro, ti ćeš prohodati i bez mog

vežbanja. - Ja bih htela što pre, jer više ne mogu da

90

zavisim od drugih. - Razumem i znam da ti nije lako, ali je

bolest takva da ne može ništa preko noći da se desi. - Što

nema neke tablete koju bolesnik popije i sutradan je zdrav.

- Da bi se čovek razboleo potrebno je vreme. - Ja osećam

da mi je bolje i da sada mogu da sednem u krevet, a pre

desetak dana ležala sam u krevetu kao neka baba od sto

godina koja čeka poziv na onaj svet. - Treba vremena i da

ozdraviš. - Ne mogu više da ležim. - Sedi u krevet. - Mogu

ja i noge da spustim. - Sve je to napredak, ali mi nećemo

stati niti biti zadovoljni sve dok ti ne staneš na svoje noge.

Ko ti je to danas dolazio? - Otkud znaš? - Doneli ti

poklone sa kojima možeš da otvoriš prodavnicu. - Bila je

majka, sestra i najbolja prijateljica. - Ona je već jednom

bila i ja sam je dobro zapamtio. - Ona je udata i ima dva

sina. - Lepa žena nema šta. - Muž tako tako. - U braku se

retko sreće da su i muž i žena lepi. – Milija, kod nas se ne

priča mnogo. - Ćutim sestro. - Kad će tvoja sestra da

pohoda? - Ti mora da staneš na noge, jer šta će mi sestra

koja sedi u kolicima. - Želim da se šetam, da vozim kola,

hoću da živim i da se radujem životu. - Gde si upoznala

muža? - Došao je u kuću i tu smo se videli i ubrzo je

sledilo prstenovanje pa svadba i odlazak u kuću muža.

Naše svadbe su velike i raskošne. - I mi tu mnogo ne

zaostajemo. - Sve su svadbe lepe, ali je moja bila najlepša.

- Kad sam se ja ženio bilo je desetak ljudi sa kumom i

starim svatom. - Jesi li se venčao u crkvi? - Ne. - Zato ti

brak nije ni uspeo. - Ja znam mnoge koje su se venčali više

pita pa su se u braku zadžali jedva mesec dana. Zar kod

vas nema zabavljanja? - Kako to izgleda? - Momak i

devojka se drže za ruke, idu zajedno u bioskop i na druge

javne skupove, ljube se i vode ljubav. - To nema kod nas. -

Čuo sam da muž može nevernu i bolesnu ženu da vrati

roditeljima. - Može, ali se to retko dešava. - Zato moja

91

sestra želi što pre da ozdravi. - Da, ali mnogo je važnije da

živim i radujem se svako novom danu. - Koliko si imala

godina kad si se udala? - Četrnaest. - Moja majka je imala

petnest. - A koliko si ti imao godina kad si se oženio? -

Samo trideset četiri. - To nije dobro. - Dobar dan. - Kada

će tvoj muž popraviti srpski govor? - Ja verujem da će ga

on brzo i naučiti. - Hoćeš da mu pokažemo šta sve možeš?

- Važi. - Šta kaže gospodin? - Ne razume. - Gleda u tebe

raširenih očiju. - Mnogo je iznenađen. - Sada bi trebao da

te zagrli i poljubi. - Mi se stidimo i to radimo kad smo

sami. - On tebe zagrli i ljubi u mom prisustvu. - I mene je

iznenadio. - Pogledaj sestro kako mu od sreće sijaju oči ko

kod mačke. Ja sam sada siguran da ćeš ozdraviti. - A dosad

si me samo hrabrio. - Da, jer nisam bio toliko sigura. Sada

nema problema. Mogu da kažem da si već ozdravila.

Esfani sada neka te muž nahrani. - Ne, ja jedem sama. -

Jedite zajedno. - Treba nam jedna stolica. - Neka čovek

sedne na krevet i jedite zajedno, jer je to najslađe. Ja ću

doći za sat vremena. - Misliš da trebamo još da vežbamo?

- Nećemo dugo, samo tri sata i koji minut više.

Čika Milija, što ste tako rumeni u licu? - Vežbao sam

Esfani. - Više se trudite. - Želim dami da pomognem. - Šta

mislite, da li će ona nekada stati na noge? - Zar i ti

sumnjaš? - Videla sam kako je lomite i pitam se kako je

prošla bez preloma. - To je dete takozvana ekstenzija (

istezanje mišića) i tu treba dosta snage. - Hoćete jednu

cigaretu? - Ja bih i kafu. - Sad ću da je skuvam. Prvo da ja

jednu zapalim pa ću ja sedeti sa Draganom dok ti ne

doneseš kafu. - Brzo ću ja. - Dragane, kako si, šta tebi bi

da razbiješ glavu? - Mladost ludost i ja jedva osta živ. -

Nije lako dobiti frakturu lobanje. - Kupio mi otac kola, a ja

seo sa devojkom i pritisnuo gas. - Pravio si se frajer. -

92

Poslednje što sam video bio je neki veliki kamion.

Probudio sam se u bolnici sa zavijenom glavom. - Kako je

devojka prošla? - Sa jednim prelomom noge. - Žene su ko

mačke i imaju seda života. - Mesec dana sam bio na

Neurohirurškoj klinici i otpušten sam kao zdrav. Mogao

sam da hodam, govorim, čak sam i ljubav vodio sa

devojkom iako joj je noga bila u gipsu. Posle dva meseca

osetio sam glavobolju, kočenje vrata i povraćanje. -

Meningitis. - Poslali me kod vas i primili na odeljenje. -

Dobro si ti prošao. - Kako se zove moj menigitis? –

Traumatski, jer je naišao kao posledica ranije povrede. -

Ostala rupa u glavi. - Kroz tu rupicu bakterije su stigle do

moždanica i ti si dobio meningit. Kažu doktori da nisam

došao na vreme došlo bi i do upale mozga. - Ti ćeš imati

velike probleme ako ti se ne zatvori ta rupa. - Čim me vi

izlečite od meningita idem na neurohirurgiju da mi zašiju

rupu. - Katarina, dušo, gde si dosad? - Svratila sam kod

Esfani. - I njoj si odnela kafu? - Pijemo nas dve već duže

vreme. Zna da gleda u šolju. - Nema tu istine. - Draganu je

sve pogodila. - Stvarno momak? - Baš sam se iznenadio.

Šta radi Esfani? - Tek je završila sa ručkom i sada će malo

da spava. - Dobro izdržava moje vežbe. - Meni se čini

Milija da bi ja pukla preko pola kada bi ste me onako

savijali. - Dete šta si ti meni ovo donela? - Kafu. - Ovo je

koka kola. - Stvarno? - Onda su tvoje koleginice zamenile

šolje. - Neka. - Sad ću ja da im sve po spisku. - Sedi ti

pored nas i daj još jednu cigaru. Kako je lepo kad se ništa

ne radi. - Ne mogu više da izdržim ovu vašu bolnicu. - Šta

ću ja da kažem. - Mesec dana je prošlo i čini mi se ko

večnost. Ja sam dete ovde trideset godina. Mogu li da

uđem. - Tako lepa dama to ne pita, jer su njoj svaka vrata

širom otvorena.

To je Draganova sestra i tvoja koleginica. Izvoli curo. - Jel

93

smem da uđem? - Ne smeš na odeljenje, ali je tu terasa i

sedi sa bratom koliko hoćeš, ja vas ostavljam, spava mi se.

Katarina, ti si otekla od spavanja. - Danju spavam a uveče

se družim sa Esfani. - Lepo i tebi i njoj. - Slatko se

ispričasmo. - Gde moja koleginica radi? - U jednoj

privatnoj bolnici. - I, kako je? - Bolje nego vama. Kako je

moj brat? - Dobro je, još samo da se zaljubi. - Ovako lep

momak uvek će biti sam, jer ne može sa jednom. - Moj

brat ima na svakom prstu po dve. - Jel to istina? - Šali se

moja sestra. - Ja idem na odeljenje, a vi koleginice ostanite

koliko hoćete. - Hvala kolega. - I nemojte nikome otvarati

vrata, jer može da naiđe stariji dežurni i da vama i nama

pravi probleme.

Esfani, vreme je da radimo. - Ja sam mislila malo da

spavamo. - Duga je noć. - Osećam treperenje po telu. -

Mišići se bune na moje vežbe. - Koliko ćeš još da radiš? -

Oko tri sata i malo više. Muž ti je sa osmehom napustio

sobu. - Zadovoljan je onim što mogu. - Ja i ti bićemo

zadovoljni tek kada staneš na noge i kreneš po sobi, prvo

oko kreveta, a posle te čeka hodnik. Sada si mi nešto

vesela i sijaš ko sunce na izlasku. - Bio je muž. - Ništa bez

njega. - On je moja prva i poslednja ljubav. - Lepo je to

čuti. - Tako je kod nas. - Sestro muškarcu nikada ne treba

verovati, jer se oni menjaju ko godišnja doba. - Moj muž

nije takav. - Muž ti je dobar i ponaša se ko džentlmen. -

Ne znaš Milija koliko je on dobar i za dobrog čoveka bi i

ruku dao. - Ne treba biti takav. - Svi njegovi u familiji su

takvi. On ima još tri brata i ne zna se ko je od koga bolji. -

Oženjeni? - Da i imaju decu. - Svi rade? - Završili koledže

i svi su na visokim funkcijama. - Njihove žene? - One sede

kod kuće i čuvaju decu. - Jel bio profesor? - Nije. - On je

danas dežuran. - Zato je muž otišao ranije pa će doći sa

doktorom za srce, jer hoće da razgovara sa profesorom. -

94

Moj šef neće mu ništa lepo kazati, jer njega zanima samo

kad vidi da noge možeš da prebaci jednu preko druge i da

ih saviješ u kolenu. - Kad ću ja to moći? - Kad se to desi ti

ćeš ustati i hodati sama. - Proše noći sam sanjala da

hodam. - Onda nećeš još. - Dok sam ručala plakala sam

ono kad sam videla. - Da nisu opet prikazivali tragediju

ruske dece? - Da. - Ja to ne mogu da gledam. - Jadne one

majke. - Teško je biti roditelj. Za sve to su krivi

amerikanci. - Gde god se oni pojave tu sreće nema. Uzeli

nam Kosovo, a sada hoće i ČEČENIJU. Ovo je velika

tragedija i sramota za Veliku Rusiju. - Nju više niko neće

ni u svetu, jer igraju kako amerikanci sviraju. - Zato im

ubijaju decu ko zečeve u šumi. Čujem da su ti jutros bili

svekar i svekrva. - Rano su došli, jer su morali odmah da

se vrati kući. - Jel istina da oni odlučuju koju će snaju za

sina? - Oni su bitni i njihova reč je važna i mužu odlučuju

da li će neku devojku uzeti za ženu ili će je oterati iz kuće.

Nekad je njihova reč bila prva ili poslednja, ali u poslednje

vreme i kod nas mnoge su se stvari izmenile na bolje. Ja

sam se sa njima uvek lepo slagala, jer nisam živela sa

njima. Ja i muž imamo lepu kuću koja je udaljena od

mojih roditelja oko petsto metara, ali i kod njih nisam

često išla, jer sam slobodno vreme provodila sa mužem i

ćerkom. - Jel ima kod vas zime? - Hladna ili topla. -

Temperatura zna da se spusti i nekoliko stepeni ispod

nule. - A ja sam mislio da je kod vas stano leto. Ja tvoju

zemlju zamišljam kao bajku iz hiljadu i jedne noći sa

mnogo palmi, peska i sunca koje peče i žari tokom cele

godine. - Mi smo velika i bogata zemlja. - Živite od nafte?

- Od nje i od rada. - U vašem časopisu video sam velike i

lepe zgrade sa širokim ulicama. - Teheran se ne može

opisati nego treba doživeti, jer samo tako se može

razumeti naš način života. - Gledajući tebe i muža vi ste

95

fini i kulturni i ne vidim da su drugi bolji od vas. - Mi smo

bolji i pošteniji od drugih. - Tu se slažemo, jer vi na prvo

mesto stavljate poštenje, a na drugo lepo ponašanje.

Esfani, hoćeš na terasu, lepo je vreme? - Ne. Danas si me

mnogo umorio pa bi radije ostala u krevetu. - Dobar dan

gospodine. - Jel to ponovo došao doktor za srce? - Kako je

moja prijateljica? - Od pre neki dan mišići su počeli da

reaguju na moje vežbe. - Jel se to počela snaga da vraća? -

Tek nešto doktore. Sada može i sama da sedi u krevetu i ja

očekujem da će se uskoro i noge aktivirati. - Profesor ne

misli tako. - Ja kažem svoje mišljenje, a vi slušajte koga

hoćete. Ja sam imao slučajeve i znam kako sa njima treba

raditi. - Ja ne sumnjam u vaše znanje i iskustvo jer moja

zemljakinja ima ishemiju na nezgodnom mestu. - To je

ozbiljna stvar, ali nije dokazana. - Profesor misli. - Ja

mislim da sam najlepši, najbolji i najpametniji, ali da li je

tako. Prvo su govorili da je lupus pa su sumnjali na tumor,

a sada spominju ishemiju. - Ja samo govorim ono što mi je

rekao profesor. Ja poštujem njegovu titulu i mišljenje, ali

znam i ubeđen sam da vaša prijateljica ima mijeitis koji ću

ja za mesec i po dana izlečiti. - Kako? - Imam svoj način

rada. - Ja se nadam da ste vi u pravu. - Da tako ne mislim

ne bi sa njom radio pet i više sati dnevno. Ako ne verujete

meni verujte ovoj sedoj kosi. - Vi pričate jedno, a profesor

drugo i ja ne znam kome da verujem. - Verujte kome

hoćete, ali ja znam da će Esfani sa vama šetati zemunskim

ulicama. - Ja radim u Zemunskoj bolnici kao kardiolog. -

Lepo je to zanimanje. - Lepo i teško, jer je danas sve više i

više ljudi koji imaju srčane probleme. - I kod nas dolaze

razne bolesti. - Ovde je teško raditi i ja vam se divim. –

Doktore, svako mora nešto da radi. - Ja sam nekada ovde

dolazio na praksu. - Ništa se nije izmenilo sve je onako

kako je nekada bilo. - Koliko sam mogao da vidim imate

96

nove respiratore i aparate za veštačko disanje. Kreveti

stari, dušeći od pre sto godina, a posteljina od silnog

pranja počela da se cepa. - Ni sobe nisu okrečene. - Javio

se donator pa će se to ovih dana srediti. Na odeljenju je

ležao brat jedne doktorke koja je radila u americi i kad je

videla kakve su nam sobe ona je odrešila kesu i ovih dana

počeće krečenje svih soba. - Imate dobru glavnu sestru. -

Zorica je dobra i kao žena i rukovodilac, jer da nije bilo nje

od donacije ne bi bilo ništa. - Od čega je bolovao brat te

doktorke? - Nejasan slučaj koji je ubrzo umro, iako su se

naši doktori trudili i govorili da će čovek ozdraviti. Jedino

sam ja znao i otvoreno rekao sestri i ćerki da će deda

umreti. - Šta kažeš za našu zemljakinju? - Moja sestra će

da živi sto godina i da treba da rodi još jedno dete. - Prvo

neka ona izvuče živu glavu i stane na noge, a za trudnoću

ima vremena. - Mlada je ona i rodiće još dece. Evo vam

moje vizit karte i ako vam nešto zatreba vi me potražite i

meni će biti čast da vam pomognem. - Moje srce je ko u

konja. - Malo je danas ljudi sa takvim srcem. Meni

doktore treba neka dama. - Imate ženu? - Ne, ja sam

udovac dvanaest godina. - Naći ćemo neku našu. - Važi,

samo da ima neki veći izvor nafte. - Svi hoće da se ogrebu.

- Tako je doktore od kad je gavran pocrneo. Vi pomažete

nama i mi smo vam mnogo zahvalni. - Ja samo radim svoj

posao. - Vrlo ste ljubazni i mnogo se trudite oko moje

zemljakinje. - I ona i njen muž su simpatični ljudi i iz dana

u dan sve više ih poštujem i volim. - Ja se zahvaljujem u

njihovo ime. I oni pričaju da dobro radiš i da ti mnogo

veruju. - Ja sam takav prema svim pacijentima. - Ti bi u

mojoj zemlji imao posla preko glave. - Vi tamo imate

dosta Engleza, Nemaca i Francuza. – Da, ali niko ne radi

kao vi.

97

Koliko vi imate godina? - Blizu je šezdeseta. - Onda može

ćerka da vam bude. - Njena majka je moje godište, a otac

je stariji deset godina. - To nisam znao. Ja sam doktore

uzeo amnezu. Jedna moja koleginica je radila u Egiptu i

kaže da su običaji slični. - Da. - I da se kod vas mnogo

poštuje brat i sestra pa sam na svoju ruku prozvao Esfani

sestrom i sada se odlično družimo i lepo sarađujemo. -

Ona je mnogo dobra žena. - To se vidi na prvi pogled. I

sestra njena je dobra i lepa žena. - Njen brat je najlepši od

svih. - Ne znam joj oca, a majka je lepa i umiljata žena.

Često dođe i ostane po ceo dan. - Milija, požuri i još više

radi, da Esfani što pre ozdravi, jer njen muž nema noću šta

da radi. - Barem je vam lako, jer možete da imate više

žena. – Može, ali mi intelektualci imamo samo po jednu. -

Koliko sam čuo, vi ste srpski zet. - Moja žena je vaše gore

list. Mnogo sam srećan, jer mi je rodila dva sina i mnogo

je volim. Ja sada idem pa kad dođem ponovo hoću da

vidim zemljakinju na nogama. - Biće i to doktore.

Esfani, sada moram da te stavim u kolica pa da krenemo sa

vežbama stopala. - Prste osećam samo neće da me slušaju.

- Uskoro hoće i zato moramo malo više da vežbamo

stopala i prste. Koliko je lepše sedeti nego ležati. - Treba li

da te pokrijem? - Ne, vruće je, a i nema potrebe, jer ti si

moj brat. - Može da dođe Dragan. - On kad god su vrata

zatvorena prvo pokuca pa tek kada čuje moj glas ulazi

unutra. - Fin je on momak.

Kolega, imamo prijem. - Zar Stano to ne može bez mene?

- Daliborka je otišla sa bolesnikom na skener i nema ko da

ostane u šoku pa ćeš morati da mi pomogneš. - Ko je u

šoku? - Bilja. - Dolazim odmah. Sestro ti ćeš sada da sediš

u kolicima i gledaj televiziju dok se ja ne vratim. - Mogu ja

da sedim. - Brzo ću ja, jer moramo još da vežbamo. - Kad

ću da spavam? - Duga je noć.

98

Gde si, muška sestro? - Zorane, šta si nam to doveo? -

Gospodina našli pijanog na ulici i doktor hitne pomoći

uputio ga kod nas. - Mi smo nekada bili ozbiljno odeljenje,

a danas smo postali ko železnička stanica. Nekada su i

doktori nešto znali. - Ćuti nemoj da te čuju. - Svaki dan

gledam njihovo neznanje. - Grešiš Zorane i od boga više

znaju. Stano, doguraj taj krevet. - Ne mogu sama. - Zorane

pomaži. - Hoću, ja volim lepe sestre. - Nju ne diraj ona je

došla sa Kosova. - Volim poštene žene. - Ona je udata, ima

dvoje dece i muža visokog preko dva metra i teškog oko

sto kila. - Zato je ovako mršava. - Da, ali je jedna od boljih

i lepših sestara. - Blago tebi Milija. - Imam dobre

koleginice i lepo se slažemo. - Ti im dođeš kao otac. - Baš

tako. Dobar dan gospodine. - Doktor kaže da mu je život

ugrožen i da ga je poslao u Respiratorni centar zbog

Traheotomije, jel sam to dobro izgovorio? - Ne fali njemu

ništa. - Kolega, da zovem doktorku? - Ona ga je videa u

prijemnoj ambulanti i poslala na drugo odeljenje. - Da mi

njega koleginice primimo u trojku pa neka doktori dalje

vide šta će sa njim. - Kolega, o čemu je reč? - On mi

opsova oca i majku. - Što bi mu ja zavrnuo šiju. - Zorane ti

si šofer i možeš svašta da mu radiš, a ja kao zdravstveni

radnik moram da ga poštujem i trpim razne uvrede i

psovke.

Esfani, kako je? - Uspela sam da pokrenem palac i tri

prsta. - Super. - Lakše to radim u sedećem nego u ležećem

položaju. - Polako, proradiće i noge. Ove fleke nikako da

se izgube. - Jel smetaju? - Ne, ali bi više volela da ih nema.

- Od sutra ćemo noge mazati HEPATROMBINOM i fleke

će nestati. - Milija, prošle su tri nedelje od kako me

vežbaš. - Kad prođu još tri bićeš na nogama. - Nadam se

da će tako biti. Ja bih u krevet. - Zašto? - Boli me kičma. –

99

Bravo, bravo. - Boli me i kad ležim. - Bravo sestro. - To je

dobar znak? - Nije dobar nego odličan. - Sve me boli. -

Sada ćemo pojačati vežbe. - Treba mi sestra. - Idem da je

pozovem.

Biljo, dušo, zove te Esfani. - Ti joj uzimaš pare, a ja da joj

perem dupe. - Da ću ja tebi koji dolar. - Čika Mićo, ti si

velika stipsa, jer me nikada nisi ništa častio. - Pa da posle

pričaju kako si mi švalerka. - Moj otac je mlađi od tebe. -

Požuri. - Ne smem da ostavim šok sobu samu. - Tu sam ja,

a ti sredi Esfani.

Kolega, gde je Bilja? - Otišla kod Esfani. - Ostani ti u

šoku, a ja idem da joj izmerim tenziju i temperaturu. -

Biljo evo ti sok za tvoj rad. - Baš sam sada mislila da pitam

Katarinu imali nešto za osveženje. - Tvoj kolega ima sve. -

Šta vredi čika Mićo kad si mator. - I konj je mator pa vuče

kola. - Odakle ti ovaj sok? - Dala mi Esfani. - Ona te

mnogo voli. - Volim i ja nju. - Pazi se, oni seku glavu. - Ja

je volim ko svoje dete. - Lepa je ona žena. - I pametna. Ovi

stažeri i doktori na specijalizaciji ne izaze iz njene sobe. -

Ćuti sestro i gledaj svoja posa. Stano, koliki je pritisak? -

Povišen, i to malo više. - To je od mog vežbanja. - Kad bi

mene toliko vežbao, ja bih umrla. - Ne bi, čovek se na sve

navikne.

Esfani, kako je? - Meni je dobro. - Imaš povišen pritisak. -

Ja sam uvek imala mali. - Kolega, moram da upišem u

temperaturnu listu. - Nemoj, jer doktoi kad vide da je

rpritisak povišen neće mi dati da radim sa njom. - Šta da

radim? - Za pola sata ponovo ćemo izmeriti pa ako je

pritisak povišen onda ćemo ga upisati. Dođ ti za pola sata,

a ja ću nastaviti sa masiranjem. - Kolega otok je ispario. -

Ima ga još malo. - Esfani, imaš dobre mišiće. - Baš su se

oblikovali. - Kolega, svaka ti čast. - Ja radim Stano i

očekujem uspeh. Ona za koji dan treba da ide kući. -

100

Najbolje bi bilo da ostane samnom do kraja. - Ja se nadam

da će mi produžiti vizu. - Za tebe bi to bilo najbolje

rešenje. Doktor za srce je rekao da ćeš ostati u bolnici

koliko treba. - To najviše zavisi od naše ambasade. Milija,

meni se spava. - Napravićemo malu pauzu pa se opet

vidimo. Stano odo ja na treće odeljenje kod Kaće. - Ovaj

primljeni bolesnik pljuje na nas i svašta nam priča. -

Čovek ne može da diše zato je primljen na odeljenje. - A

može da pljuje i psuje. - Nije on ništa kriv. - Da nisam ja? -

Ne i doktori koji nisu bili na svim časovima. Briga njih oni

prime bolesnika i više ga i ne vide. - Nemoj tako Stano.

Naši doktori su najbolji. - Nemoj da me zezaš kolega. Jel

ga videla dežurna doktorka? - Još nije. - Samo vi njega

vežite za krevet da vam ne iskoči kroz pozor, a doktor će

doći kad se naspava. - I meni se spava, ali ne smem da

ostavim bolesnike same. Hoćeš kafu, skuvala je devojka?

- Moram kod Kaće, ali ću se brzo vratiti zbog Esfani pa ću

popiti kafu. - Kolega, donesi nešto. - Biljo, Kaća je

piroćanka i od nje može samo živa soda da se dobije. - Ta

je gora od tebe.

Matori, što te nema da dođeš? - Radim sestro i jedva sam

izdvojio malo vremena da dođem do tebe. - Hoćeš kafu? -

Hvala, ali ne mogu dugo da ostanem. Čeka me pacijent. -

Zvala sam te da te pitam kako je moja rođaka. - Ako misliš

na Katarinu, njoj fali momak. - To sam joj i ja rekla. Ona

je imala meningit koji je izlečen i za koji dan doktor će je

pustiti kući i zakazati kontrolu za tri nedelje. - Njena

majka me udavi sa pričom da ona ima neku ozbiljnu bolest

i da joj doktori ne govore istinu. - I oni i ja smo sto puta

ponovili da je njeno dete bilo ozbiljno bolesno, ali da je

sve to prošlo i da više nema poterbe za njenu brigu. -

Razumi je kolega, ima samo to jedno dete. - Što nije više

101

rodila? - Žena menjala petle. - I ti nisi bila bolja, ali si sebi

rodila dvoje dece. - Da sam bila pametna i troje nije

mnogo. Traži da ja intervenišem kod profesora i saznam

pravu istinu, jer on njoj ne govori ništa i ona je zato

uplašena. - Čovek je video koliko je sati pa je pustio

Miloševića da razgovara sa njom. Žena je u klimaksu. -

Nju bi trebao da uhvati neki Bosanac i da je dobro

prodrma. - Mogao bi i ti da je kresneš. - Ja bih radije tebe.

- Imam ja momka, ali gledam kako od njega da pobegnem.

- Zar je toliko opasan? - Skoro nisam naišla na takvog

konja. - Sve sam joj rekao, a ona me svaki dan isto pita i ja

joj kao papagaj ponavljam jedno te isto. Jesi me zato

zvala? - Htela sam da čujem i tvoje mišljenje, jer te cenim

i znam da si čovek koji mnogo zna. - Ona je ozdravila i

treba da ide kući. - Što je onda drže? - To pitaj profesora. -

Hvala matori. - Mator je tvoj otac koji te tako blesavu

napravio. - Dođi kad možeš. - Ako obećaš da i mene staviš

na listu čekanja. - Dok dođeš na red ti ćeš da umreš.

Stano, koliki je pritisak kod Esfani? - Bio si u pravu. -

Koliki je sada. - Normalan. - Pet sati sam je mučio i nije

čudo što je srce tako reagovalo. - Zar moraš toliko da je

vežbaš. - To je jedini način da mišići prorade i ona stane na

svoje noge. Esfani hoćemo još da vežbamo? - Ne mogu

više. Sve me boli. - Kad dolazi muž? - Trebao bi svakog

časa da stigne. Mnogo mi se spava. - Hoćeš da te

pokrijem? - Otvori prozor i za tobom zatvori vrata, hoću

da spavam. - Vidimo se sutra. - Jel u isto vreme? - Da

sestro. - Hvala brate.

Kakav je to skup na terasi? - Čika Milija, svi smo tu. - Još

samo ja da vam se pridružim. - Jel gotovo za danas? - Da

Katarina. - Hoćete hladan sok? - Samo se bolestan pita.

Nema ti majke. - Sada će ona samo čeka da ova vrućina

prođe. - Zar ona nije otišla kući? - Tu je u gradu kod

102

sestrića. Jesu li stigli moji rezultati? - Još juče. - Ima li

nešto za brigu? - Sve je u redu. - Meni doktor Milošević

nije ništa rekao. - On je dežuran pa ga kasnije pitaj sve što

te zanima. Kad dolazite sutra? - Oko jedanaest sati. -

Treba ti nešto? - Nemam više cigareta. - Hoćeš sada da ti

kupim? - Hvala, zamoliću tehničara Vladu. - On je

dežuran od devetnaest sati. - Super.

Dobar dan šefovice. – Kolega, ti si danas nešto poranio? -

Ti si kriva za to. - Ja svima smetam. - Nije lako biti glavna

sestra. - Nije to ništa. - Komanduješ, naredjuješ, a to nije

mala stvar. - Jebe me ko stigne. - Ja još nisam stigao na

red. - Ti si moj najdraži kolega. - Zato što sam jedini. - Da

ima još sto ja bih se klela samo u tebe. - Hvala Zorice. -

Kako napreduje Esfani? - Malo po malo, ali ja ne

odustajem. - Znala sam da si takav pa sam te predložila da

je ti uzmeš u tvoje ruke. - Dala si mi vruć krompir. - Jesi li

video kako je dobra? - I lepa....

Kolega kako napreduješ? - Malo po malo, ali ja ne

odustajem. - Znala sam da si takav pa sam predložila

profesoru da se ti uključiš u proces rehabilitacije. - Njega

ne bih poslušao. - A mene jesi? - Ti si nešto drugo. - Jutros

u viziti je video da Esfani pokreće palac i tri prsta pa je u

petak zakazao Elektromijelografiju. - Još je rano za taj

pregled. - To mu ti reci. - Neću da mu se mešam u posao. -

A radiš kako hoćeš? - Ne sestro, ja radim kako treba.

Rekla si mi da moram da je podignem na noge i ja ću to

uraditi ako samnom bude 45 dana. - Čula sam da

ambasada ne može više da je drži u našoj zemlji, jer joj

ističe viza. - Ona je bolesna i treba da se leči. - Kod nje se

poštuje zakon koji važi za sve građane podjednako. - Ona

je na putu da ozdravi i zar to nije dovoljan razlog da ostane

kod nas do izlečenja. - Oni kažu da su njihovi doktori

103

dovoljno stručni i da će nastaviti dalje lečenje. - Kod njih

ima dosta lekara iz Engleske, Nemačke, Francuske jer oni

dobro plaćaju. I kod njih rade privatne i državne bolnice, i

ko ima para ide kod privatnika da se leči. Njihove žene i

devojke mogu da se leče kod ženskog doktora. - Tako je

kolega i kod nas. Kod nas svi idu u državnu bolnicu i ne

gledaju da li je doktor muško ili žensko, jer nemaju pare i

ne mogu da biraju. Svaka žena više voli da je pregleda

ženski doktor. - Ja više volim muške doktore, jer su

pažljiviji. - Stvar ukusa koleginice. Jutros su kod Esfani

bili Zorica i Ratko. - Jer su razgovarali? - Rekli su joj da

samo tebe sluša. - Jel čuješ Esfani? - Mnogo su te hvalili. -

Oni su bili teži bolesnici pa su danas na nogama. - Pričali

su da si bio uporan i terao si da se mnogo radi. Plakali su

oni od bolova i to su mi rekli. - I ti ćeš sestro uskoro. - Sve

ću da trpim samo da ozdravim. - Zorica je vriskala od bola,

a Ratka sam ostavio na hodniku i on je sam došetao do

kreveta i od tada je počeo sam da ustaje i hoda. Kod vas je

najveći problem kako da se oslobodite straha zvani pad,

jer niste sigurni na nogama. - Pristajem ja i da padnem

samo da stanem na noge. - Doći će i taj dan sestro i sve ove

današnje muke sutra će ti izgledati kao ružan san. Zorica je

dva puta umirala, a danas je na svojim nogama. - Lepo

izgleda. - Ona je tvoje godište. - Jel ima decu? - Sina i

ćerku. - Blago njoj kad može da hoda. - I ti ćeš sestro. -

Čini mi se da taj dan nikada neće doći. - Doći će uskoro i ti

ćeš opet biti ona zdrava Esfani koja voli da šeta i da vozi

kola. - Milija šta je to mijelografija? - Jedan pregled koji

treba da pokaže kolika je mišićna snaga. - Ja nemam

nikakvu snagu. - Zato je ovaj pregled za sada nepotreban.

Kod tebe su očuvani nervi, a to će pokazati i aparat. - Šta

je sa mišićima? - Oni su još bolesni i zato nemaju snage. -

Zato ti kažeš da je za ovaj pregled rano? - Da sestro. Sada

104

ti prvo ručaj pa ćemo posle nastaviti sa radom. - Imam li

pravo na odmor i spavanje? - Da, ali kad ozdraviš. - Prvo

mi pozovi glavnu sestru. - Jer moram odmah ili to može

malo da sačeka? - Odmah, jer hoću nešto da joj dam.

Biljo, gde je glavna? - Tu sam kolega. - Zove te Esfani. -

Dolazim za minut dva. - Sad će glavna, ali sestro treba

manje da jedeš, jer će biti teško da te dižem na noge. -

Oslabila sam pet kila. - Još toliko i bićeš ko Barbika. -

Pomoći će i moj muž. - Šta ako te ostavi? - Neće, on mene

mnogo voli. - Muškarci su čudni i njima ne treba mnogo

verovati.

Esfani, što si me zvala? - Gospođo Zorice, ovo je za vas. -

Što je lepa marama. - Koleginice, ako ovu žutu maramu

stavite na glavu napašće vas neki musliman. - Jedva

čekam, jer su oni lepi i bogati ljudi. - Sve su žene iste.

Esfani, baš si me prijatno iznenadila. - Da nije bilo vas ne

bi me Milija danas vežbao. - On će te sigurno dići na noge.

- On je moj brat i ja ga mnogo volim. - Nemoj da to čuju

sestre pa će početi da ogovaraju. - To zna moj muž i baš

me briga šta će sestre da pričaju. Profesore dođite da vidite

kako Esfani sedi. - Zorice zvao te je muž. - Ja nemam

muža. - To je njen prijatelj. - Milija ti bi mogao tu ženu

manje da mučiš. - Ja profesore radim onoliko koliko je

potrebno. - Nemoj mnogo da je vežbaš. - On to profesore

radi nekoliko sati dnevno. - Mora da je dobio velike pare. -

Sve što dobijem podelićemo na dva jednaka dela. - Oni

šefe treba pola TEHERANA da mu daju ako je podigne na

noge. - Uskoro ide kući. - Kada profesore? - Zna da ujede.

- Nemoj da ga slušaš nego radi kako ti misliš. Dođi u petak

da je vodiš na pregled. - Zašto ja kad ima još sestara? -

Ona najviše voli kad si ti sa njom. - Imam vremena, ali nije

dobro da sam ja stalno tu kad njoj treba neka pomoć, jer se

105

plašim šta će ljudi reći. - Ti si dobar čovek i svoj posao

radiš kako treba što pacijenti vide. Samo je odvedi i posle

možeš da ideš kući. - Ne mogu rano da dođem, jer imam

goste, a tu su i druge sestre pa neka i one malo zapnu. -

Kolega, kako mi stoji marama? - Prava si muslimanka. -

Još samo da nađem nekog šeika, a ne da se mučim na

klinici. - Ti si gazda. - Ovde me niko ne zarezuje ni dva

posto. Kolega, idemo na kafu. - Ko časti? - Sestra Cana se

porodila. - Sin ili ćerka? - Sin. - To je znak da pre braka

nije jurila muškarce. - Ja sam promenila na stotine pa sam

opet rodila sina. - Ti si neki izuzetak. Bio je novopečeni

tata i doneo čast. - Ima li nešto da se stavi u grlo? - Pitaj šta

nema. Nek se deca rađaju i onako nas je sve manje. - I ja

bih da rodim još jedno dete, ali se plašim. - Čega? - One

stvari. - Pazi da ti ne poverujem. Koliko platiš da ti

napravim žensko dete? - Ja hoću mlađeg i lepšeg petla. -

Šta meni fali? - Nemaš perje. Idem ja na kafu, a ti dođi kad

možeš. - Esfani, da mi radimo, a za priču i čast biće

vremena. Jel se sestro kod vas devojke i žene šminkaju? -

Da. - A da li na plaži mogu da budu u kupaćim kostimima?

- Može, ali su plaže odvojene.

Kolega, ti još vežbaš? - Svaki dan po nekoliko sati. - Ti ćeš

da umreš dok ona stane na noge. - Jak sam ja Biljo. - Kad

bi mene toliko vežbao ja bih se polomila na pola. - Tebe bi

vežbao nežno uz milovanje i neki poljubac. - Kad bi znala

da možeš ja bih ti pala u naručje. - Probaj, nećeš ništa da

izgubiš. Jel ona nešto oseća? - Krenulo je. - Ako je staviš

na noge, oni će te zlatom okititi. - Moj rad ništa ne košta. -

Ti si lud. - Da nisam ne bih je ovoliko dugo vežbao. - Ja

bih crkla. - I ja sam, ali hoću mojoj sestri da pomognem. I

doktor Milošević kad je video kako je lomiš triput se

prekrstio. - Samo sa takvim vežbama ona će sutra da stane

na svoje noge.

106

Milija, idi popij kafu. - Drugi put. - Ovde si samnom pet

sati i nisi ni jeo ni pio vode. - Mora da se radi. - Ja bih da se

malo odmorim, a ti da mi ispričaš kako si došao na ideju

da pišeš ljubavne romane. - Može, ali prvo da te stavim u

kolica. - Važi...

Romane sam počeo da pišem po želji pokojne supruge

Milje, koja je govorila da znam lepo i zanimljivo da

pričam. - Žena ti je bila u pravu. - Esfani, pričati je jedno, a

pisati nešto sasvim drugo. Na samrti je rekla da se udala za

mene, jer sam znao lepo da lažem. - Da li je žena bila u

pravu? - Ne znam, ali znam da svaki muškarac manje ili

više laže. Samo je u ljubavi laž dozvoljena. - Ja sam čula

da ko jednom slaže taj uvek laže. - To je istina Esfani.

Znala je da će umreti i od mene je tražila da napišem

roman o njoj iako je znala da sam imao keca iz srpskog

jezika. Stalno sam joj ponavljao da ja to ne mogu, jer ne

znam da pišem, ali je ona i dalje terala po svome. Tražila

je roman, preko trista stranica i da na prvoj strani bude

njena slika. - Ona je baš verovala u tvoje sposobnosti. - Pre

smrti je pripremila sliku a na poleđini napisala " bog će te

ubiti ako mi ne ispuniš poslednju želju". Možeš da

zamisliš kako sam se ja tada osećao. - Ona je verovala da ti

to možeš i zato je tražila knjigu sa njenom slikom. - Posle

sahrane sa roditeljima dolazim kući gde nas je dočekao

Vučko sa svojim kukanjem (zavijanje psa). - Gde ti je bilo

dete? - Otišlo kod svastike Mice i tamo je ostala sedam

dana. Na sahrani sam video i njenog najstarijeg brata sa

kojim sam se posvađao još dok smo bili momak i devojka.

- Zašto? - Rekao sam da gleda svoja posla, jer smo mi

dovoljno stari i znamo šta treba da radimo. Popalio sam

svetla, jer je takav običaj i otišao da pomazim svog

ljubimca. Ja sam ga mazio, a on me je lizao svojim dugim

107

jezikom i ko zna koliko bi to trajalo da majka nije rekla da

ide na spavanje, a ja da ne gasim svetlo. Pustio sam psa sa

lanca i zajedno smo ušli u sobu u kojoj smo ja i Milja

proveli najlepše dane našeg zajedničkog života. Sećanja

naviru, a u grudima me nešto steže i ne da mi da dišem. Tu

su suze, tu je i plakanje bez koga se ne može, ali je sve to

uzalud, jer nje više nema i nikada neće doći. Na zidu ram,

a u njemu naša slika, a ona nikad lepša. Seo sam na krevet

koji je simbol svake ljubavi i oseti neku muku, mučninu i

osećaj da ću da povraćam pa sam brzo otrčao u kupatilo.

Beše to laža uzbuna i ja se vratih u sobu i legao na krevet,

ali nisam mogao da zaspim pa sam počeo da mislim kako

ženi da ispunim poslednju želju. Govorio sam sam sebi da

ja to ne mogu, jer ne znam da pišem, a plašio sam se i šta

će ona reći i uraditi ako ne napišem knjigu. Nikada nisam

imao prelazu ocenu iz srpskog, ali mi je na kraju godine

stizao poklon zvani DVOJKA samo da me nastavnik ne bi

gledao i sledeće godine. Pri kraju života sam govorio da

nije pošteno od mene to tražiti, a ona je govorila da znam

da pričam i lažem što je dovoljno za pisanje knjiga. Ta noć

je bila vedra sa mesecom u punom sjaju, a na plavom nebu

igrale su zvezde ko nestašna deca. U sobi Vučko i ja sa

svojim mislima i sećanjima koja naviru kao bujica posle

kiše. Ja na krevetu, a Vučko se ispružio na tepihu koliko je

dug i svoj veliki jezik izbacio napolje. Esfani jel spavaš? -

Ne pažljivo te slušam. - Da prekinem priču? - Hoću da

čujem kraj. - Da li sam zaspao ili je to bio san ni danas ne

znam, ali sam video ženu kako ide prema meni i preti

prstom.

Uplašen i zbunjen skočio sam iz kreveta i nagazio Vučka

koji je bolno jauknuo. Zidni časovnik je otkucavao ponoć,

a ja sam se tresao ko čovek koji ima visoku temperaturu.

Prošetao sam po sobi i kad sam se uverio da nije tu uzeo

108

sam papir i olovku i počeo da pišem. Kad sam napisao

jednu stranicu učinilo mi se da nije loše pa sam nastavio

dalje sa pisanjem. Pisajući dočekao sam zoru, jer se kod

mene probudila nada da ću uspeti ženi ispuniti poslednju

želju. Tako sam iz dana u dan pisao i verovao da ću jednog

dana biti romanopisac. - Kad budem pročitala tvoj roman

reći ću ti da li znaš da pišeš. - Iako sam loš ti ćeš da kažeš

da sam dobar. - Varaš se Milija, jer ja za lošeg pisca

nikada ne bih rekla da je dobar. - Kada sam završio prvi

roman dao sam profesoru srpskog jezika da ga pročita i na

moje veliko iznenađenje od njega sam čuo da sam talenat i

da treba da nastavim sa pisanjem. - Kako ti je žena umrla?

- Lako i brzo. - Zar ima lake smrti? - Njemu smrt svako bi

poželeo. Tražila je da je odvedem u WC. - Zar je mogla na

noge? - Čitavo vreme bolesti bila je na svojim nogama.

Kada se vratila iz WC-a počela je jače i žešće da štuca, a to

je bio loš znak jer je smrt bila tako blizu. U sobi u kojoj je

ležala bilo je još desetak pacijenata koje je čekala ista

sudbina. Njen krevet je bio pored vrata, a na noćnom

stočiću ogledalo i češalj bez kojeg nije mogla ni jednog

trenutka. I pre bolesti i za vreme svoje bolesti vodila je

računa o svom izgledu i zato je bio potreban češalj i

ogledalo. - Mora da je bila lepa žena. - Uskoro ćeš videti

njenu sliku i shvati ćeš šta sam izgubio. Bila je visoka ko

ja sa gustom smedjom kosom koja je padala preko

ramena. - I moja kosa je gusta. - Od lekova kosa je opala i

da ne bi ličila na muškarca stalno je nosila maramu. Tog

dana i ako je bio decembar napolju je sijalo sunce a

temperatura oko dvadeseta stepeni. Vreme posete, u

hodniku gužva gde se čuje i smeh pa bi slučajni prolaznik

pomislio daje na ulici, a ne na odeljenju gde leže teški

bolesnici koji broje svoje poslednje dane. Milija ja ću

umreti. - Ženo ne pričaj gluposti, još ćemo mi da se

109

volimo. - Znam da sam teško bolesna i da mi nema spasa.

To pričaš deset godina. - Znam ja da su mi dani izbrojani. -

Kad se vratiš kući živećemo drugačije. - Ako hoćeš dovedi

popa. - Ti si mu se svidjala. - Kad dodjem u crkvi nije

skidao oči sa mojih grudi. - I meni su se svidele pri prvom

susretu. Bila sam samo tvoja. - To sada nije važno. - Hoću

da znaš da sam samo tebe volela i ako sam imala bezbroj

udvarača. - Prvog vikenda idemo u kafanu na deset ćevapa

sa lukom i biraćemo onu kafanu gde ima muzike. - Daj mi

lavor, hoću da povraćam. Samu krv sam povratila. - To je

od lekova koje piješ. - Što me lažeš? - Ko je ovde sestra? -

Šta je Miljo? - Doktore, ja umirem. - Sada će sestra da

uključi infuziju. Jel si čula šta je rekao doktor? - Svi me

lažete. - Smiri se i prestani da se treseš. Miljo, jel te nešto

boli? - Ne Snežo, samo štucam. – Kolega, zove te doktor.

– Milija, nemoj da ideš, plašim se da ću umreti. - Tu sam

ja, a kolega će brzo da se vrati. - Milija, zvao sam te da ti

kažem. – Doktore, sve znam. - Ja sam nemoćan iako sam

se nadao da ću joj život podužiti još koju godinu. Možda

će se jednog dana naći lek za ovu bolest. - U sobi si video

mlade žene i decu koju čeka isti kraj. Ovo štucanje govori

da je krvarenje zahvatilo mozak i da je kraj blizu. –

Doktore, zato baš ona da se razboli. - To svi kažu. Gde si

dosad Milija. - Miljo, tu je sestra. - Ja hoću još malo da

budem s tobom. – Hvala, koleginice. – Kolega, ako vam

nešto zatreba ja ću biti u sobi sedam. Podigni me, hoću da

sedim u krevetu. - Hoćeš da odemo do pozora jer si nas

odatle pozdravljala kada smo dolazili i odlazili? - Žao mi

je što te ostavljam. - Još ćemo mi svašta da radimo. -

Kasno je Milija, ja znam da mi je ovo poslednji dan života.

Jel možeš da stojiš? - Mogu. - Da li dama može i da hoda?

- Nemoj da ti pokažem kako trčim. - Ti si uvek bila

spemna za razna iznenadjenja. - Ti si bio veći mangup. - Ja

110

sam se trudio da te zavedem. - Ne bi uspeo da se od prvog

susreta nisam zaljubila u tebe. Miljo, vidi onog klinca

kako se zalizao. - Tu mu leži majka. - Od čega boluje? -

Bolest krvi. - Kako će se on ponašati kad uskoro bude bez

majke? - Čuvaj dete i ne daj da ga bilo koja žena

maltretira. - Marinu da čuvaš i paziš jer si joj sada i otac i

majka. - Ja sam samo otac, a majka će uskoro kući. - Moj

život se završava danas, a ti se slobodno ženi. - Kako da

ne, sve čekaju na mene. – Milija, što plačeš. - Pričaš

gluposti. - Podigni me na prozor hoću još jednom da vidim

sunce i plavo nebo. - Pola decembra prošlo, a još nema

snega. Zagrli me, neću da te ostavim samog. - Još ćemo mi

biti zajedno i volećemo se ko nekada. – Sećaš li se ljubavi

u vodenici? - To je bio život. - Cele noći smo se voleli i

sutradan spavali do podne. - Kad bi to moglo da se ponovi.

- Čim izadješ iz bolnice idemo u našu vodenicu.

Meni se povraća. - Idemo u krevet. Kako je sada? - Malo

mi je bolje. - Hoćeš čašu soka? - Može. - Ali mi polako daj

da ne bih ponovo povratila. - Koliko je sati? - Pet minuta

do sedamnest sati. - Čuvaj dete. - Miljo, Miljo. Ona okrete

glavu u stranu i to je bilo sve što mi je rekla na rastanku.

Sobni sat je tog trenutka pokazao osamnest sati, a ja sam i

dalje sedeo pored nje suznih očiju sve dok nije došao

doktor Elezović i sestra Sneža. Sestra je prekri belim

čaršavom, a ja sa doktorom napustih sobu i trčeći napustih

bolnicu iz koje niko ne izlazi živ. Prva klupa u parku je

mesto gde sam satima sedeo i plakao i tek kad je noć

prekrila grad i ja sam osetio zimu krenuo sam kući gde me

je čekalo dete i muke koje ću morati da nosi na svojim

plećima.

Dva dana pred njenu smrt sedeo sam sa detetom u sobi kad

se odjednom čuo neki jak zvuk da sam ja pomislio da će se

111

kuća sruštiti pa sam zajedno sa detetom istrčao napolje.

Moj pas Vučko je danima zavijao i ja sam znao da je

nesreća tu ali sam se u tajnosti nadao da će preživeti i da

ćemo još mnogo godina živeti u sreći i ljubavi.

Milija, vrati me u krevet, spava mi se. - Za danas je

vežbanja bilo dosta. - Osećam umor celog tela, a imam

potrebu i da plačem. - Nisam trebao ovo da ti pričam. -

Tvoj dosadašnji život nije lak. - Ja sam pri kraju, a mladi

treba da žive i da se raduju svakom danu. Sada se odmaraj.

- Čekam muža da mi donese večeru. - Blago tebi što ga

imaš. - Šta bih ja bez njega. Kad je čovek zdrav njemu ne

treba niko, a kad se razboli i padne u krevet ništa bez

bračnog druga. Esfani, treba li ti nešto? - Samo mi pozovi

sestru. - Ja sada idem, a ti se odmaraj jer ćemo sutra još

više raditi. - Zar mora ovoliko? - Ne mora ali je potrebno.

Laku noć Esfani. - Hvala Milija i pozdravi ćerku. - Sutra

sam kod tebe u 11 sati... - Milija danas kasniš. - Došao sam

na vreme ali me je glavna sestra zamolila da odvedem

jedno pacijenta na pregled. - Neka ozbiljna bolest. -

Trebalo je da mu se snime pluća. - A ja se uplašila da

nećeš doći. - Ja kada obećam idem do kraja. - Ja samo tebi

verujem i nadam se da ćeš me ti podići na noge. - Da sam

sumnjao ne bih počeo da te vežbam. Greška je što su te

dva meseca vežbali loši terapeuti. - Meni je rečeno da su

najbolji. - Nema rezultata ako se vežba dvadesetak minuta.

- Za tebe kažu da si fanatik i da preteruješ sa radom. - Ja

radim koliko je potrebno, a uspeh će doći.

Pacijent iz Niša je pao u nesvest dok ga je doktorka

snimala. - Pošto je stajao, spustio sam ga na pod i noge

podigao u vis. - Zar nema nikog drugog da vodi pacijente?

– Esfani, ja sam ti devojka za sve poslove. Doktorka

nervozna, bolesnik bled ko krpa, a ja miran. - Šta da je

bolesnik umro!? - I to je deo našeg svakodnevnog posla.

112

Kad se bolesnik povratio stavio sam ga u kolica i vratio na

odeljenje gde me je dočekala glavna sestra koja poče da

me ljubi i moli da na rendgen odvedem još jednog

bolesnika. Ona je dobra žena. – Lepa, dobra i bolesna. -

Šta njoj fali. - Ona je godinama srčani bolesnik. - Oni

umiru lako. – Esfani, nema lake i lepe smrti. - Ja ako

uskoro ne stanem na svoje noge spremna sam i na

samoubistvo. - Ti si moja briga i ja znam da ćeš ti uskoro

stati na svoje noge. Bolesnik iz susedne sobe je teško

bolestan, a doktori neće da mu kažu istinu nego ga šalju na

razne preglede, a on pun nade i optimizma ko da će sutra

na Mars. Da li će ozdraviti? - Ima rak pluća i došao je na

kliniku preko veze da umre jer ima mladu ženu koja neće

da ga gleda pa ga je ugurala na infektivnu kliniku. Njega

sam stavio u kolica i po lošem asfaltu sa mnogo rupa

odvezao kod iste doktorke koja je počela da se nervira jer

će sutra na godišnji odmor i ne bi želela da joj i ovaj

bolesnik priredi neko neprijatno iznenadjenje. Ovoj dami

sam se nekada udvarao ali me je bez pardona odbila jer

sam ja za nju samo medicinska sestra koja mora da se

druži sa svojim kolegama i da tu sebi gradi sreću. – Milija,

i ovaj mi je nešto bled. - Doktori traže hitno snimanje

pluća. - Stavi ga da sedi ispred rendgen aparata. - Može li

ovako? – Da, a vi sačekajte da se završi snimanje. Samo

što sam seo na prvu stolicu u čekaonici kad sam čuo svoje

ime i uleteo u prostoriju gde je rendgen aparat. - Tu sam

doktorka. - Ovaj bolesnik kolabrirao. - Staviću ga u ležeći

položaj i dignuću noge na stolicu. - Ja ću pozvati doktore

iz centra. Posle pet minuta bolesniku je bilo bolje i dolazak

doktora i dve sestre iz centra je bio nepotreban. Stavio sam

bolesnika u kolica i dovezao na odeljenje. - Imao si burno

prepodne. - Ovo su česte situacije jer se na ovom odeljenju

leče teški bolesnici. - Jer sam i ja takva. – Ne, moja sestra

113

će brzo da ozdravi.

Esfani, da mi krenemo sa vežbanjem. Danas su noge

manje otečene. - I dalje imam bolove. - Oni su naša nada

jer samo noge koje bole one su žive. - Da li ću prohodati?

– Hoćeš, ako i dalje budemo vežbali ovoliko dugo.

Milija, pitaj gospodju da li hoće naše makarone. - Mi to

jedemo. - Ove nećeš. - Zašto Milija. - Zato što su

spremljene sa svinjskim mesom. To meso je gadno i ja ga

nikad ne bih jela. - Ja ga Esfani obožavam i mogao bih da

ga jedem tri puta dnevno. Makarone sa sirom mogu da

jedem svaki dan. - I ja to volim da jedem. - U mojoj zemlji

se dosta koristi govedina, a jagnjetina je specijalitet.- A

kod nas ljudi jedu šta imaju. Katarina, dodji da vidiš šta joj

radi čika Milija. - Istežem mišiće.- Teta Maro, ja sam

sigurna da će je čika Milija dići na noge. - On je i moj

doktor. - Ćuti Maro, nemoj da te neko čuje. - Ti si veliki

stručnjak i uvek mi postaviš pravu dijagnozu. Ti znaš da

me doktori ne vole. - Boli te dupe, ti si pametniji i od njih.-

Ja samo gledam svoja posla i radim kako treba. - Ona ima

sreće što si ti počeo da je vežbaš. Kako znaš da će

gospodja stati na noge? - Nema više otoka po nogama. -

Lepe noge ima. - To si ti Majo izjavila. - Ona je mlada

žena i život je pred njom. Mišići su počeli da reaguju i

noga je lakša. - Doktori kažu da se zaludjuješ i hoćeš

ljudima da uzmeš velike pare. - Njihovo je da pričaju, a ja

znam kako ću je dići na noge. Nema više plavih fleka. -

One su posledica dugotrajne masaže. - Sada su se izgubile.

- Popravila se cirkulacija krvi. - Jel si morao toliko da je

vežbaš? - Samo upornim vežbanjem mogu da izazovem

upalu mišića. Onaj uobraženi terapeut pitao je Zoricu

odakle joj plave fleke. - Glavna je odgovorila da su se

pojavile u sklopu bolesti. - Da sam je ranije uzeo u svoje

114

ruke ona bi danas bila na svojim nogama. Što je toliko

vežbaš. - Da izazovem upalu mišića. - To boli.- Samo

zdrav mišić može da se upali.- Sad mi je sve jasno. Maro

spremi nešto da se jede a za ESFANI ne brini ona je u

sigurnim rukama.

Esfani. čuti i trpi. - Sve me boli. - Da su me pozvali čim si

došla na odeljenje ti bi sada šetala hodnikom. - Dolazili su

razni terapeuti. - A nisu smeli da te dižu iz kreveta.- Jedan

je pokušao, a ja sam pala u nesvest. - Kod mene možeš

svaki čas da pada a ja ću te i dalje dizati. - Ja tebi verujem

i znam da ćeš mi pomoći. - Ti samo treba da ćutiš i da me

slušaš. Šteta što ne možeš da ostaneš na klinici dok na

prohodaš. - Zar bi prohodala. - Da. - Ostaću još dve

nedelje. - Ne mogu duže jer mi tada ističe pasoš. - Bolje bi

bilo da se to sredi nego što će te privatnoj firmi dati velike

pare da te preveze do Istambula. Sada moramo da sedimo.

- Ne mogu da dišem. - Onda ćuti i trpi. – Kolega, šta joj to

radiš. – Jelena, gledaj svoja posla. - Usta su joj ko šljiva

ranka, a nokti na rukama i nogama modri. - Kolega Esfani

će da zaglavi na aparatima. - Dosad je bezbroj puta bila u

ovakom stanju pa joj se ništa loše nije desilo. - Ti si lud sto

posto. Esfani nemoj da plačeš. – Kolega, vrati je u krevet.

– Jelena, čim plače kriza je prošla. - Nije više modra. –

Esfani, smiri se, znam šta radim. – Milija, sestre pričaju da

sam ozbiljno bolesna i da nikada neću stati na svoje noge.

- One svašta pričaju i zabadaju svoje noseve i gde treba i

gde ne treba. Sada ideš u kolica. - Mogu li malo da ležim u

krevetu? - Kako se osećaš? - Nema više vrtoglavice. -

Onda ideš u kolica. Kako je. - Imam neku maglu pred

očima. - To će brzo da prodje. - Već mi je bolje. - Dugo

ležiš u krevetu i svako dizanje pravi ti odredjene tegobe.-

Nemoj da me ostavljaš samu. - Ti sedi, a ja ću doći za

desetak minuta. - Osećam se ko da ću se ugušiti u svakom

115

trenutku. - Ti se plašiš. Ima i toga. Dok ti sediš ja ću da ti

ispričam jednu tužnu priču. - Zar nećeš u kuhinju kod tetka

Mare? - To može da sačeka. - Čula si za gradjanski rat. -

To je velika nesreća za koju su odgovorni Nemci i

Vatikan. - I Amerikanci su umešali svoje prste. U Sarajevu

su upali u srpsku kuću i zarobili celu porodicu. - Rat je

velika nesreća. - Vojnici su prvo silovali kćerku, a sve to

su gledali otac majka i brat. Vojici su krenuli na majku ali

su ubrzo odustali je je žena pala u nesvest pa su je izbacili

napolje da se povrati u život. Kad je gospodji bilo bolje

oni su je uveli u sobu da gleda kako brat siluje sestru. Na

kraju su naterali sina da vodi ljubav sa majkom. - Koji

kriminal. - Ovakve pojave su učestale u gradjanskom ratu.

Na kraju su ubili oca, majku i sestru, a njega ostavili da ga

pojede sramota ko bolesnog rak. To je bila njihova greška

jer je momak počeo da se sveti, i ko zna šta bi sve bilo da

ga nisu ubili njegovi drugari i tako ga spasili sramote koja

mu nije davala mira. Esfani, muž treba da ti kupi

TRENTAL i LINEKS. - On je to kupio i dao glavnoj

sestri. - Kad završim sa vežbanjem proveriću. - Mogu li

malo da se odmorim? - Samo pet minuta. - Evo moje

majke. - Vratiću te u krevet i ostaviti sa njom do petnest

sati.

Kolega, koliko si dobio kad toliko vežbaš? - Pun džak

američkih dolara. - Ozbiljno te pitam. - To pitaj doktore.

Za takav rad zaslužuješ dobru nagradu. - Već su mnogo

para dali za njeno lečenje, a ona je i dalje u krevetu. - Oni

su bogati. – Da, ali nisu ovce za šišanje. - Treba njih dobro

odrati. To ću napisati pa neka ti skinu glavu sa ramena. -

Neće. Oni vole plave žene. Bezobraznu i nevaspitanu ženu

ne voli niko.

Hoćeš samnom da popiješ kafu? - Sa seljankom se više ne

116

družim. - Od kada su ti muslimani napunili novčanik sa

dolarima ti se ponašaš ko ŠEIK. - Ti si mlada i lepa žena, a

ne znaš da se ponašaš. - Ja se kolega šalim. - Ova tvoja

šala ne priliči dami kao što si ti. - Sedi gde si krenuo. -

Idem na treće odeljenje kod sestra Milje. - Priča se da ste u

šemi. - Ti nisi samo bezobrazna nego si i bolesna i treba

što pre da odeš kod doktora. Dobar dan koleginice. - Gde

si dosad? Ja i Kaća te čekamo na kafi. - Sad sam imao

sukob sa Majom. – Kolega, ta mala ima dugačak jezik. -

Priča da smo ja i Milja u šemi. - Šta je tu loše? -Ništa

Kaćo. Meni to ne smeta.- Miljo, ja bih voleo da je to istina.

- Kad hoćeš i možeš, ja sam tu. – Miljo, ti si ludja od Maje.

Idem ja da vežbam Esfani. - Sedi uz kafu, biće i kolača. -

Hvala Miljo, i ti si ista ko Maja. - Ko može da odoli

takvom muškarcu? – Ima li u ovoj bolnici neko pametan?

Esfani, kako si. - Ti si poranio. - Možemo li da nastavimo

sa vežbanjem? – Može, ali me svaki mišić boli. - Tako

treba ako misliš da staneš na tvoje noge. Meni se spava. -

Duga je noć pred tobom. - Ti si mnogo uporan. - Ako

hoćeš da ozdraviš moramo mnogo da vežbamo. Milija, ti

si dosta uradio. - Ovoliko dugo ne rade drugi terapeuti. - U

bolnici ostajem još dve nedelje.- Kad bi ostala koji dan

duže ja bih te stavio na noge. - Osećam noge i mislim da bi

mogla da hodaš. Jel kod vas terapeuti dolaze u kućnu

posetu. - Da. - Onda ću napisati šta i kako treba raditi.

Sestra ti zna dobro srpski. - Znam i ja. - Teško govoriš. -

Ali sve razumem. - Zašto muž ne govori srpski? - Njega

muče padeži.

Imaš dobrog i pažljivog muža. - Svi su muškarci isti. -

Vaši muževi su pošteni. - Ne znam kakvi su drugi ali za

mog mogu da potpišem da voli samo mene. Milija, ovim

avionom letim do INSTANBULA. - Lep jeste ali je let

mnogo skup. – Dere vas ANLAVE, srpski kapitalista. -

117

Šta ću kad moram da platim? - Što nisi išla redovnom

linijom? - Kažu doktori da bih se ugušila u avionu. - Ja

znam da bi let dobro podnela. - Trebaš ti da ideš sa mnom

u pratnju. - Samo mi plati povratnu kartu. Najbolje bi bilo

da ostaneš još tri nedelje i ja sam siguran da bi stala na

svoje noge. - Meni se govori da je bolest teška i da su mi

male šanse da ozdravim. - Ko to priča? - Vaši i moji

doktori. - I jedni i drugi mlate praznu slamu jer ja ovakve

bolesnike dižem na noge za četrdeset pet dana. - Ne znam

kome da verujem? - Veruj kome hoćeš, a ja sam do sada

digao preko stotinu bolesnika koji su imali tvoju bolest.

Tvoja je nesreća što su te dva meseca vežbali terapeuti

koji nemaju moje znanje i iskustvo. - Moj muž je dobro

plaćao terapeute iz KIiničkog centra. - Samo je jedan

Milija. - Ko je tebe poslao da me vežbaš? - Kada su ljudi

sa titulom videli da si i dalje u krevetu setili su se mene. -

Zašto me nisi vežbao od prvog dana? - Ljubomora. - Ja

ništa ne razumem. - Srbe niko ne razume jer jedno

mislimo, drugo radimo, a treće govorimo. - Kakvi ste vi to

ljudi? – Prokleti, i zato smo osudjeni na propast. Od

Beograda do ISTANBULA avion leti sat i po. - Kad imaš

za TEHERAN? - Posle dva sata čekanja. - Brzo ćeš stići

do kuće. - Od ISTANBULA do Teheana avion leti dva i

po sata. To je kratak let i ti si mogla da ideš direktnom

linijo do Teherana, a ne da daješ velike pare srpskim

kapitalistima. - Ja sam htela tebe da poslušam ali se muž

plaši da se ne ugušim u avionu. - Ko još ide sa tobom? –

Majka, muž i ćerka. - Kad prohodaš, ti se javi ako smeš. -

Nismo mi divljaci. - Možda ti običaji i vera zabranjuju.-

Muslimani poštuju svoju braću. – Izvini, ali ja ne znam šta

kaže vaš bog. - On nas uči da poštujemo dobre ljude i

čuvamo našu veru. Milija pre nego što si ušao u moju sobu

čula sam te kako vičeš. - To nema veza sa tobom. - Reci

118

šta je bilo? - Napao sam glavnu sestru klinike. Ovde te

mnoge sestre ne vole. – Ljubomora, ali ja gledam svoja

posla. - Da nije tebe ja bih i dalje bila u krevetu. - Deset

godina mene rukovodstvo ove kuće laže i sprečava da

budem glavni tehničar. Ja sam invalid treće kategorije i

zabranjeno mi je da dižem više od 5 kilograma. - Ja sam

teška 55 kila. - Ti si moja sestra i ja te dižem na moj rizik.

Pre nekoliko godina odem ja kod direktora Pelemiša, a tu

je bio pravnik Brašić i tadašnja glavna sestra instituta

Radunka i pitam kada ću biti glavni tehničar nekog

odeljenja jer bi imao veću platu. Dobijem od direktora

punu flašu viskija, a pravnik reče da ne mogu da budem

glavni tehničar jer sam invalid treće kategorije. - Ja ovde

svašta vidim. - Ti si pacijent i žmuri. - Ima drskih sestara.

-Nemoj da te čuju jer neće da dodju kada ih zoveš. Znao

sam da pravnik laže i da igra kako direktor svira, ali će sve

njih stići božija kazna. - Ti veruješ u boga. - Ja sam ateista,

ali neka sila postoji.

Doktori i neke glavne sestre su šareni ko uskršnje jaje, a

lažu gore i od najgore prostitutke. Ni doktor koji te leči

nije čist pred bogom. - Šta je on loše uradio.- Postavio je

srednju sestru za glavnu i dao joj platu više stručne

spreme, a ja i dalje guram kolica i nosim bolesnike iako

sam došao na kliniku sa diplomom više školske spreme. -

Zar je to kod vas moguće? - U ovoj propaloj Srbiji doktori

mogu da rade šta hoće, a zakon krše na svakom koraku.

Milija, sve sam čula. - Najveći neradnici zauzeli su fotelje.

- Kod nas nije tako. - Mi smo čudna zemlja sa još čudnijim

narodom. Imamo višu školu koja traje tri godine i kad je

student završi nema nikakvu samostalnost. Ženska osoba

sa diplomom više školske spreme mora da spava sa

doktorom ako želi da bude glavna sestra. - I doktorka

119

Julijana je opasna. - I ona je zvečarka. - Ja ne bih želela da

me ona leči. - Ona, doktor Pelemiš, pravnik Brašić i sestra

Radunka prekršili su zakon ali tu je bog koji će da im sudi.

Ovo je klinika bolesnih i ljubomornih doktora. - Zašto ste

takvi? - Mi smo čudni ljudi i kao takvi nemamo

budućnost. I tebe su sestro otpisali ali danas kad te vide šta

sve možeš žale što su me angažovali da te vežbam. U

mojoj zemlji se ceni rad i svi su srećni kad bolesnik

ozdravi. - Ovde se ceni uspeh koji je doktor postigao jer

svi drugi su manje vredni. – Svašta! – Sestro, imaš sreće

što sam te ja uzeo u svoje ruke jer sa drugim terapeutom

ko zna kad bi prohodala. Kolega, zar ti još nisi otišao kući!

– Zorice, koliko je sati? - Četiri je odavno prošlo. - Nigde

ne žurim. - Sutra ne moraš da dolaziš na kliniku. - Moram

zbog ove dame. - Jedan dan može bez vežbanja. - Ja kada

počnem sa vežbanjem ne prestajem dok bolesnik ne stane

na svoje noge. - Ti si mnogo uporan. - Moji doktori misle

da sam lud ali ja dižem bolesnike. Esfani, za danas je

dosta. – Milija, mnogo si me umorio. - Sada se odmaraj i

gledaj televiziju. - Očekujem da mi se pojavi muž.- Onda

ti neće biti dosadno. Kad dolaziš sutra? - U isto vreme.-

Ako spavam, ti me probudi. - Važi sestro.

Esfani sam ostavio umornu ali veselu i sa očima koje sjaje

kao u mačke. Tu je i osmeh koji krasi njeno lepo lice i kad

bi je video neko ko ne zna da je bolesna poželeo bi da je

izvede u grad. - Danas me je često zapitkivala kad će na

svoje noge jer joj je dosadio krevet. Sa nestrpljenjem

očekuje dan kada će stati na svoje noge. Dok se nije

razbolela bila je puna života, a to je pokazivala osmehom i

čestim izlascima u grad iako su je roditelji sprečavali jer je

bila devojka za udaju. Znao sam da mi veruje ali bolesni

ljudi su nestrpljivi i zato ponavljaju jedno te isto pitanje

iako su bezbroj puta čuli odgovor. Kad sam počeo da je

120

vežbam noge su ličile na dve debela balvana modra i

otečena, a danas se vide mišići koji će uskoro proraditi.

Noge se vraćaju u oblik pre bolesti, a na njenom lepom

licu vide se beli zubi i plave oči koje sijaju kao tek

izbrušeni dijamanti. Na glavi je žuta marama koju skida

samo kada spava. Danas je jednu poklonila glavnoj sestri

Zorici koja je tražila i muža jer je čula da je bogat. Usne

rumene ali sam ubrzo saznao da koristi karmin, a ja sam se

uplašio da nije ponovo dobila temperaturu. Zar se to sme

kod vas? - Zašto da ne, mi smo savremen narod. - Sad si

lepša i umesto odgovora ona se nasmeja i pokaza svoje

bele zube koji su poredjani ko biseri na devojačkoj ogrlici.

Za ove četiri nedelje dosta sam uradio i neću stati sve dok

ja ne vidim na svojim nogama. Ja sad idem, a ti se

odmaraj. - Često sanjam da hodam svojom ulicom. - I to će

biti, a ti se sada odmaraj jer ćemo sutra još više vežbati.

Umoran, ali srećan odlazim na autobusku stanicu i

nestrpljivo čekam kad će se pojaviti autobus. Na stanici

sam pola sata, a autobusa nema da se pojavi. – Kolega, jel

mene čekaš? - Kako da ne, lud sam za tobom. - Znam ja da

ti samo mene voliš. - Od silne ljubavi dodje mi pod

tramvaj da skočim. Kolega, jel dugo čekaš autobus? –

Snežo, samo što nije stigao. – Nema te da dodješ na moje

odeljenje. - Imam pune ruke posla. - Priča se da muvaš

neku iz ambasade. - Na ovoj klinici ništa pametno da se

čuje. Esfani je ozbiljna žena koja se teško razbolela. - I

bolesne žene vole djoku. - Nisu druge kao ti. - Od tih

poštenih ja ne mogu da dodjem na red. Kolega, i ti čekaš

na ovoj stanici. - Da. - Svakog trenutka treba muž da mi

naidje. - Zar ti ne znaš gde ti je kuća? - Doći će kolima po

mene. - Jadan je on. - Kod mene živi ko bubreg u loju. -

Kad bi znao šta si sve radila i koliko si muškaraca

promenila udario bi ga šlog. - Ko ga jebe i on nije bio

121

cvećka. - Nek mu je bog u pomoći. Kad si se udala? - Pre

mesec dana. - Kakav je dasa? - Lep i glup. - Ti si uvek

takve tražila. - Takvi su najbolji. Koleginice, ja idem, evo

mog autobusa. - Ostani da mi vidiš muža. - Može čovek

svašta da pomisli. - Kad te bude video pomisliće da si mi

deda. - Kad si trčala za mnom tada sam bio dobar. - Bila

sam mlada i neiskusna. - A sada si gora i od prostitutke.

Jedno vreme se pričalo da si živela sa direktorom. -

Matora pederčina nije više ni za šta. - Mora da je tražio da

mu pušiš. - Jeste ali sam ga oterala u pičku materinu. - Nisi

ti jedna koja voli doktorski kurac. - Treba mi mikroskop

da ga pronadjem u prljavim gaćama.- Da nije bilo njega ti

ne bi dobila posao za stalno. - Hvala mu, ali ja ne mogu

starcu da pušim. Što onda u znak zahvalnosti nisi legla na

ledja. - Jesam više puta ali njemu ne može da se digne.

Nije on kriv što je ostario. - Mladji je od tebe pet godina.-

Ja još mogu. - Možeš da pišaš i ništa više. – Joj, ja dobro

udaram. - Moraću to da proverim. Kolega, godinama

radimo zajedno, a ti nikako da me pitaš. - U to vreme bio

sam mlad i neiskusan. - Sada hoćeš, a ne možeš. - Probu ne

naplaćujem. – Bež'te deco, ide baba roga. Jesi video

kakvog lepotana ima sestra? - Šta će ti lep muž? - A šta

meni fali? - Brzo će otići od tebe. - Ko ga jebe, mogu ja i

boljeg da nadjem...

Koleginice, ja sam iznenadjen. - Šta sada nije u redu? -

Mislio sam da si pametnija. - Muž je mladji od mene i zna

posao. - Za brak se bira jak i glup muškarac. - Neko kao ti.

- Još gori. Mirko, ovo je moj kolega Milija. - To je

gospodin koji piše lepe romane. - Ko zna šta je sve o meni

pričala koleginica? - O vama sve najbolje. - Mi smo

godinama radili zajedno. Gospodine, o meni koleginice

pričaju sve najgore. - Samo istinu kolega. - Zar je greh

voleti tudju ženu? - Ti si bio i ostao klinička baraba. –

122

Koleginice, ostale su samo uspomene i ništa više.

Gospodine Milija, možete sa nama. - U kom pravcu idete?

- Mi živimo u Resniku. - Ne idete mojim putem. - Onda

kolega, čekaj tvoj autobus. - Koleginice napravila si dobar

posao. - Ti mi se rugaš. - Važno je da si ti zadovoljna. –

Milija, sa ženama treba znati. – Gospodine, sve one vole

da komanduju. - Moja Sneža je duša od žene i ja sam

srećan što sam je oženio. - Lepo je čuti kad muž hvali

ženu. Ljubavi, idi po kola. - Gospodine Milija, bilo mi je

zadovoljstvo što sam vas upoznao. - I meni. - Svratite neki

put u Beli Potok, imam dobru rakiju. - Ja ne pijem. -

Zabraniće tebi moja koleginica i vodu. – Neće, jer mi ne

možemo bez ljubavi. - Šalim se Mirko. - Sve je u redu

Milija... Snežo gde nadje ovog papučara? - Ja sam srećna

sa njim. - Neki muškarci su ćoravi, neki gluvi. - Samo si ti

dobar. - Najbolji. Koleginice, tebe treba prvo biti pa jebati.

- Sram te bilo, zar se tako razgovara sa taze udatom

ženom? Kolega da se mi izljubimo pa da idem. - Gleda

Mirko. - Kad mi on dosadi, zvaću te u pomoć. - Hvala i

beži od mene što dalje. - Pederu matori. - Čuvaj ti ovog

pevca jer samo pored njega možeš imati još kojeg jebača.

Seljak, koga čekaš. - Tebe budalo. - Zar se tako razgovara

sa starim drugom? – Veljo, jedi govna. - Prvo moram tebe

da pojedem. Nismo se videli nekoliko godina. - Mogao si

da dodješ u Zuce. - Šta ću ja u to cigansko selo. - Kad bi te

čuli moji zučani obesili bi te na prvoj banderi. – Veljo, što

si se tako pogurio? - Godine stigle, a žene mi ne nadaju

mira. - Jak muškarac. - Još ja mogu svaki dan. - Da pišaš. -

Još Velja može. - Može samo da pričaš i ništa više. - Ja bez

seksa ne mogu da živim. - Nije lako biti budala. Šta ima

novo kod tebe? - Ćerka se udala pre godinu dana i postao

sam deda. – Lepo, sada će deda Velja da priča unuku o

vremenu kada je bio baraba. - Za koju godinu. Kako naša

123

žena? - O njoj više ne vodim računa i može da ide gde

hoće i da se tuca s kim hoće. - Davno je ona tebe otkačila.

- Imam ja svoje prijateljice. - Jadne su one kad se druže s

tobom. Imaš li ti ogledalo u kući? - Ja sam staklorezac. -

Onda se pogledaj po neki put. - Znam da sam lepši od tebe.

- U vilici nemaš ni jedan zub. - Imam jezik, a to se danas

traži. Da li još radiš? - Ja sam u penziji pet godina. - Sada

po ceo dan juriš snaše po selu. - Jure one mene. - Kako da

ne videle lepotana? Može li od penzije da se živi? -

Penzija mala, ali ja radim privatno i mogu lepo da živim.-

Porez ne plaćaš. – Kome? Državi? - Nema države, sve

baraba do barabe. - I tu si u pravu. Ova država ništa ne

daje, samo traži, i izmišlja razne poreze. - Hteo si

demokratiju. - Ovo je anarhija koja će brzo dovesti do

gradjanskog rata. - Još nam samo on fali. - Ja ne vidim

drugi način kako može da se sruši sadašnja vlast. Stradaće

oni koji nisu krivi, stradaće deca, omladina. - I oni snose

veliki deo krivice za sadašnje stanje u zemlji jer su birali

političare koji nisu sposobni ni dve ovce da sačuvaju, a

danas vode zemlju u propast. Odakle ideš tako doteran i

namirisan. - Bio sam kod prijateljice. - Ta mora da je bez

mozga. - Riba i po, a Velja zna sa takvim ženama. - Jadna

je ona kad se druži s tobom. Neće Velja više seljanke, sada

se družim sa sponzorušama. - Nisi ti toliko glup koliko

sam mislio. - Osim seksa dobijem klopu, a padne i poneka

marka. Zar možeš na dve strane. - Ženu više ne tucam ali

je čuvam za pranje i kuvanje. - Mogu li ja da joj se

nadjem? - Ima ona jebača. - Pametna žena, šta ćeš joj ti.

Kad sredjuješ zube? - Uskoro Velja dobija nove. - Ne stoji

da takva muškarčina bude bez zuba. - Sve će to da plate

moje švalerke. - Tebi treba staviti konjske zube. - Što da

ne jer sam ja i dalje najveći švaler u Zucama. Još da imam

124

i djoku kao konj gde bi mi bio kraj. - Ti si malo i blesav. -

Samo kad si ti pametan. Evo tvog autobusa. - Hoćeš sa

mnom do Belog Potoka? - Ne, jer će za pet minuta zučki. -

Pozdravi ženu i reci joj da samo nju volim. Vi se vidjate

svaki dan. - Beži od mene ko da sam šugav. - Da si neki

muškarac pekla bi ti pile i mesila pogaču. Hoćete vi

gospodo da udjete u autobus ili nećete? – Gospodjo, on je

došao iz šume i još ne zna da se snadje. - Za ovo ću ti jebati

ženu. - Sram vas bilo kakvi ste vi prostaci. - Gospodjo, od

njega treba bežati jer radi u kapeli. – Veljo, sram te bilo što

plašiš poštenu ženu. Ko se sve vozi? – Gospodjo, on je

seljak i baraba i pre neki dan je izašao iz zatvora. – Zašto?

- Skidao nakit sa mrtvaca. - Sramota, njemu je i dalje

mesto u zatvoru, a ne da se vozika gradom. Smirite se

gospodjo. - Ko sve živi u Beogradu? – Veljo, da mi

sidjemo na prvu stanicu? – Važi, ako platiš piće. - Biće i

nešto da se na čačkalicu nabode. Dovidjenja, lepa

gospodjo. - Barabe matore, kako vas nije stid od te sede

kose. - Za sve je kriv ovaj krezavi. - Nosite se obojica.

Veljo, šta mi ovo radiš? - Malo šale. - Matori smo mi za

ovo. - Ništa se nije desilo. – Nije, ali ko zna šta žena o

nama misli. - To je njen problem.

Hoćemo u ovu kafanicu. - Tu radi seljak iz Zuca. - Ko jebe

njega i tebe. - Ti sigurno ne možeš. - Ja još uvek ne volim

muško dupe.

Hoće seljak iz Zuca pored prozora da sedne ili želi blizu

vrata. - Bliže vratima jer tako mogu prvi da napustim

lokal. - Nije ti čista savest. - Uvek može da se pojavi

ljubomoran muž i tada je najbolje pobeći iz restorana.

Konobar, konobar, ovaj Veljo ne jebe ni dva posto. -

Seljak iz Zuca ima deset hektara zemlje, a ovde glumi

neku veličinu. - Ovaj uobraženi liči mi na Vladu. - Kako ti

njega poznaješ? - Dugo sam se družio sa njegovom

125

ženom. - I ja sam joj mrsio kosu. - Žena zna svoj posao.

Izvol'te gospodo. - Ti ne poznaješ Velju iz Zuca. - Kad

sam na dužnosti meni su svi gosi isti. - Ti me zajebavaš. -

Recite šta želite jer me čekaju i drugi gosti. - Za mog druga

jedno pivo, a za mene dupli vinjak. – Odma' stiže. - Majku

mu jebem, ponašaš se ko da se nikad nismo videli. -

Gospodin čovek, video da si ti baraba i tera šegu sa tobom.

- Ja sam ga preko moje švalerke zaposlio u ovoj kafani.

Drugar, došlo je vreme da se smiriš. - Sve dok me sluša ja

idem do žene do žene. - Ja sam se umorio. - Velja bez ribe

ne može da živi. - Ona će ti doći glave. - Bolje da umrem

kao jebač nego seronja. - Izvolite gospodo. - Zemljak sedi

sa nama. - Vi ste mene zamenili sa drugim konobarom.-

Vlado, ti ne poznaješ Velju iz Zuca. – Drugar, ostavi

čoveka na miru. - Kad je trebao da se zaposli on je danima

dolazio i molio, a sada me ne poznaje. - Bilo i prošlo. -

Lud sam, svima činim. - Jebao si mu ženu, zar to nije

dosta. - I majku i sestru. - Debelo si naplatio i sad se smiri.

Veljo, vreme je da idemo kući. - Dodji kod starog druga,

imam dobru rakiju. - Nisi mi uz put. - Da te zove moja

žena, ti bi došao. - Šta će mi operisana žena. - Tu možeš da

sipaš ko u bunar. - Baš si bezobrazan. - Kad dodješ

upoznaću te sa jednom zučankom. - Neka tvoja bivša. –

Da, ali je i dalje seks bomba. - Pa hoćeš meni da je utrapiš.

- Sve bi uradio za starog druga. Dovidjenja, Milija i javi se

po neki put. - Često pitam za tebe. - Žena mi to ne prenosi.

- Možda joj se svidjam pa neće da izaziva ljubomoru kod

muža. - Samo ti udri. - Što si ti neki dobar čovek. - Bolje ti

nego neki muškarci.

Seja Živka, otkud ti u ovom autobusu. - Bila sam na pijaci

pa sam zakasnila za onaj u 17 časova. - Kako rogonja? -

Šta mu fali, uživa pored mene. Bato, što napadaš žene u

autobusu. - Nisam ja od te sorte. - Bila sam u autobusu i

126

sve sam čula. - Tvoj bivši momak me izazvao, a ja sam

morao da se branim. - Opasna kondukterka. - I lepo

izgleda. - Mlada je ona za tebe. - Ne bih je muvao. - Nekad

prvi momak. - Za njim si trčala ko luda.- Trčale su i druge

devojke, a danas liči na čiču koji broji svoje poslednje

dane. – Sejo, stigle ga godine. Ja mu ne bi uzeo oraj iz

ruke. - Ti si za njega momčić. - I ja sam lupio dupetom o

zid. - Još će tebe seja Živka da ženi. - Od te rabote nema

ništa. Daj torbu da je ne držiš u ruci. - Unutra nema ništa

teško. – Što je onda nosiš? - Tu su papiri i olovke. - Još

pišeš. - Šta bi drugo radio? - Ko danas čita knjige. - Ima

ljudi koji vole da pročitaju dobru knjigu. - Počela sam

tvoju da čitam. - Samo gubiš vreme. - Ja obično posle

nekoliko pročitanih stranica bacim knjigu, ali od tvoje ne

mogu da se odvojim. - Zato što sam ti brat. - Knjiga je

zanimljiva i drži pažnju. Šta sada pišeš? - O ženi iz belog

sveta. - Da nije o muslimanki koja leži na drugom

odeljenju. - Ona je samo povod da razvijem maštu.

Čuvaj se braco, muslimani su opasni ljudi. - Divni ljudi,

pošteni i čestiti i zato želim da im pomognem. - Tvoj sef

priča da je rehabilitacija važna. - To i vrapci znaju. Kaže

da terapeuti iz kliničkog centra ne rade dobro. - Kad su tu

on ćuti ko riba na suvom, a kad odu, on o njima sve

najgore.- Zar je takav profesor. - On je pica sa dva lica. -

Gde si sve ovo čula? - Kad sam glavnoj predala rendgen

snimke, ona mi je ponudila kafu i dok sam ja pila slušala

sam tvog profesora. - On je i tvoj. - Ja imam svoju

šefovicu. - Miliva je dobra ali je Branka nezgodna. – Bato,

hoćeš da ti je nabacim? - Hvala sestro.

Ti bi hteo Milicu. - To je moj broj. - Neće ona tebe. -

Nisam ja za nju. - Ima ona svog dilbera. - Sigurno nije

bolji od mene. - Ti si najbolji. Bato, tvoje koleginice

127

pričaju da si budala. - Čudi me to što kažeš jer me one vole

i hvale na sva usta. - Lud si što je vežbaš po pet sati

dnevno. - Samo takvim radom ona može da stane na svoje

noge. - Po klinici se priča da ćeš dobiti velike pare. - Čuo

sam i ja te priče. - Blago tebi. - Sejo, daću i tebi koji dolar.

Sejo, ja ću da sidjem na sledeću stanicu. - Kad možeš

svrati na kafu. - Gde ti je muž? - Sedi kod kuće. - Onda

idem s tobom.

Ima li koga u kući? - Ulazite. - Dobro veče rogonja. –

Ženo, gde nadje ovu budalu? - Mog batu sam srela u

autobusu. - A ja sam poželeo da vidim rogonju. - Govedo,

šta hoćeš da piješ. - U sirotinjskoj kući nema ni vode za

piće. - Bato ovde ima više pića nego u nekoj kafani. -

Sestro slatka, gde nadje ovu pijanicu? Govedo, gde si

odavno te nisam video. - Jel ga čuješ sestro? - To je tvoj

zet i ja se ne mešam u vaš razgovor. - Jadna ti, gde si

gledala kad si se udavala. - On je meni dobar. Ja ga ne bi

poljubio ni preko jastuka. - On je moj zlatko. - Mi se više i

ne ljubimo. - Bolje da je skočilo u mutnu moravu nego što

se za tebe udala. Dobra rakija. - Ja sam domaćin. - Gde si

je kupio? - Bato to je mufte. - I vi ste počeli da se grebete.

- To sam videla od brata. Jedan bolesnik bio da slika pluća

i doneo doktorki litar rakije. - Ona nije htela i ti donela

tvom čoveku. – Govedo, skoro nisam pio bolju rakiju.-

Čista šljiva. – Zete, crko dabogda. – Brate, neće na njega

ni kuga. - Mene bog čuva od dušmana. - Budalu niko neće.

Sejo, teško tebi sa ovim čovekom. - Dobar je moj Radisav.

– Budalo, da sipam. - Može, a seja neka pripremi nešto da

se pojede.

Jel se javlja sin iz Rusije? - Čujemo se svake nedelje.- Da

vam on ne dovede ruskinju? – Bato, i one su žene. -

Dovešće on kravu sa teletom. - Nije mali i neka radi šta

hoće. - Nadam se da nije na oca. - A šta meni fali. - Malo

128

pameti. - I ovoliko je dosta. - Polako rogonja, ima još

rakije. - Baš je dobra. – Spavaćemo ko deca posle podoja.

Bato, uzmi malo slanine. - Tu su i krastavci.- Ovo je

domaćinska kuća. - Samo što je domaćin pijanica. –

Polako, govedo ima u ovoj kući još jela i pića. - Žurim

kući. - Ti stalno negde žuriš. - Dete je samo. - Nije ona

više mala. – Nije, ali sam ja navikao na vreme da dolazim

kući. Doći će mikonja da pogleda veš mašinu. - Hoćeš još

po jedno piće? - Drugi put. - Ti dolaziš jednom godišnje.

Ja se ne družim sa budalama. - Vidimo se rogonja. - Pa

svrati po neki put jer nemam koga da zajebavam. – Sejo,

jesi li čula šta priča tvoj momak. - Nisam ja odavde.

Tata, gde si dosad. - Ti si mala pa ti treba dadilja. - Dolazio

je čika Mikonja i pitao za tebe. - Gde je sada? - Samo što je

otišao kući. - Da li je pogledao veš mašinu? – Ne, ali je

rekao da ideš kod njega. - U autobusu sam sreo seja Živku

i svratih kod nje na kafu. - Doći će čika Mikonja sutra u

devetnest sati. - Otići ću ja kod njega. - Hoćeš da večeraš?

- Nisam gladan. - Idem kod Nele. - A ja ću kod Mikonje.-

Neka popavi mašinu što pre jer je puno kupatilo prljavog

veša. - Možda večeras ili najkasnije do sutra mašina će da

radi ko švajcarski sat.

Kolega, ti si stigao. – Zorice, autobus se pokvario pa sam

morao jedan kilometar da prepešačim. - Zato si rumen u

licu. - Ja volim na vreme da dodjem na posao. - A odlaziš

sat-dva ranije. - Tako je nekad bilo, a sada zbog Esfani

ostajem i do dvadeset sati. Kad mladi kasne, možeš i ti. -

Današnja omladina hoće da živi bez rada. - Njih samo

interesuje seks i pare. - I oni će doći u naše godine.

Kolega, što si stariji ti si sve lepši. - Ti mi se udvaraš. -

Počela sam da mislim na tebe. - Nema potrebe jer ja više

ne mogu. - Što mi se onda udvaraš. - Moram da ne bi

pomislila da sam postao prava sestra. Moj profesor se

129

svakoj dami udvarao ali je molio boga da ga ni jedna ne

pozove u život. - Nisi ti još za bacanje. - Još mogu po malo

ali to nekim damama nije dovoljno. - Ja sam vlajna i bez

dva sata neću da počinjem. - Nisam ja za tebe. - Onda

smiri hormone i idi da radiš.

Kolega, jel dolaziš sutra? - Ne moraš jer nema ko da je

vodi na pregled. - Tu su druge sestre i kolega Vlada. - Ti si

mi najsigurniji, a dama voli da ti ideš sa njom. - Ne smem

jer se po klinici svašta priča. - Šta te briga, ti radiš svoj

posao. – Zorice, neću sebi da pravim problem. - Žena te u

nebo diže i hvali kod profesora. - Šta ja imam od toga. –

Kolega, pružila ti se prilika da joj se muvaš oko nogu. -

Zato si ti kriva. - Lepa žena nema šta. - Ona je moja sestra.

- Ti bi je prvi. - Sram te bilo.- Šalim se kolega. Zorice neka

sestre uzmu neki dolar. - Zar to pričaju? - Ne zatvaraju

usta. - Baš su bezobrazne. - Neke govore da će tu svašta da

se desi. – Budale, da joj ti nisi prišao od nje ne bi bilo

ništa. Ako se predomisliš, dodji sutra u devet i čim se

završi pregled možeš da ideš kući. - Šta će reći kolege i

koleginice? - Oni te i ovako ogovaraju. - Misle da uzimam

pare. - Lud si ako svoj rad ne naplatiš. – Ne, ali želim da

joj pomognem i zato je vežbam po pet sati dnevno. –

Kolega, što si stariji ti si sve lepši i pametniji. - Sestro, ti

mi se uvlačiš pod kožu. - To je istina koju svi na klinici

znaju. - Zato me ljudi ne vole i gde god mogu vredjaju i

ogovaraju. - Jutros u viziti profesor te hvalio. - Mene ne

zanima njegovo mišljenje. - On je šef. – Jeste, ja ga slušam

ali da nije bilo tebe ne bi vežbao ESFANI. - Učinićeš

jedno dobro delo. - Ja sam siguran da će stati na svoje

noge.

Profesor i drugi doktori su govorili da Esfani neće nikad

stati na svoje noge, a ti si na putu da dokažeš da nisu u

pravu. - Zato mi puca kičma. - Svi se čude što je toliko

130

vežbaš. – Moram, jer znam da ću samo upornim

vežbanjem uspeti da je stavim na noge. - Da joj ne pokidaš

mišiće? - To pričaju oni koji ne veruju u moje znanje. -

Mnogima si pomogao. - Pomoći ću i njoj. - Doktorima će

od ljubomore skočiti krvni pritisak. - Mene oni ne

zanimaju. Ja radim svoj posao. Ako se to desi muslimani

će te okovati u zlato. - Ja samo želim da je što pre vidim na

nogama i ništa više. - Ako ti nešto daju idemo u

švaleraciju. - Kako kad imaš muža? - Ja sa njim živim, ali

nismo venčani. - Pa hoćeš meni da se uvučeš u krevet.

Imao bi mladu i lepu ženu.- Kod tebe treba raditi, a ja ne

mogu više. - Važno je da imaš pare, a za seks ja ću se već

snaći.

Dobar dan, Esfani. - Već si stigao. - Rekao sam da ću doći

u jedanest sati. - Sada je deset. - Ako smetam, ja ću da

sačekam u hodniku. - Ne, jedva sam čekala da dodješ.

Kako si provela noć? - Posle dužeg vremena mirno i bez

bolova. - Danas je velika vrućina i možemo vežbe da

skratimo. – Ne, ja hoću što više da vežbam. - Ja sam tu. -

Želim što pre da napustim krevet. Jesi li se čula sa

svekrom i svekrvom? - Oni ne žele sa mnom da

razgovaraju i više ih ne zovem. - Ko tu ima glavnu reč? –

Svekar, i njega moraju svi da slušaju. - I muž. - I on mora

da sluša i radi kako mu otac kaže. Tako je nekada bilo i u

Srbiji. - U mojoj zemlji, žene nemaju nikakva prava. - Kod

nas su žene ravnopravne. - Vaše žene nisu dobre. -

Ponašaju se ko pas kad se pusti sa lanca. - Sutra moram na

neki pregled pa bih volela da ideš sa mnom.- Sutra radim

po podne pa će te voditi kolega VLADA ili neka sestra. -

Ja bih volela da me ti vodiš. - Esfani, pitaj kolegu da li

hoće sutra da te vodi na pregled. – Zorice, ovo je tvoja

ideja. - Ona želi samo s tobom da ide. - Nisam ja jedina

sestra na ovom odeljenju. – Milija, dodji sutra u devet sati.

131

- Čuo si kolega šta dama hoće. – Zorice, šta mi radiš. - Ja

sam glavna sestra i ti moraš da me slušaš. – Esfani, što ga

ne vodiš u TEHERAN? - On je moj brat i ja ću ga pozvati

u goste. - Ja nemam pare ni za kartu do Zenuna, a o tako

dalekom putu mogu samo da sanjam. - Moj otac je bogat, a

i muž ima pare. - Ode moj kolega na drugi kraj sveta. - Od

tog puta nema ništa. - Mogao bi i mene da povedeš. - Nek

te vodi njen muž. - Ne dam ja njega. - Kad ga iskoristim ja

ću ga vratiti. - Esfani, opasna je moja glavna sestra.

Esfani, nadji mu neku vašu, pa da ga oženimo. - Ima

slobodnih žena. - Ja bi neku od pedeset leta. – Milija,

mogu i mladju da ti nadjem. Moj otac ima pedeset godina,

a majka četrdeset. - Lapa ti je majka. - Otac je još lepši. -

Onda i nije čudno što si tako lepa. - Ja sam na oca. Esfani,

jel' istina da vaši muževi vole žene sa velikim sisama? -

Da. - Onda ima šanse da se udam za nekog muslimana. –

Zorice, i Kaća je to govorila. - Ona da je bila pametna pa

da ostane u Egiptu. Nju je hteo jedan musliman ali ona nije

htela da živi u HAREMU. - Onda neka pere muška i

ženska dupeta na klinici. Ja bih se udala za nekog

muslimana i živela u HAREMU. - Pa da spavaš sa mužem

jednom nedeljno. - Bolje je i to nego što me ovde

zajebavaju doktori. Kolega, jel' dolaziš sutra? - Da

razmislim. – Dodji, vidiš kako je dama lepa. - Idi sestro, a

nas ostavi da radimo. - Požuri kolega jer će dama uskoro

kući, a ja pre odlaska kući želim da je vidim na svojim

nogama.

U hladu trideset pet stepeni, a ja sa Esfani pet sati vežbam

a da ni ja ni ona nismo primetili kako je vreme brzo prošlo.

- Milija, jel dosta za danas? - Mala pauza pa ćemo

nastaviti sa vežbanjem. - Mnogo sam se umorila. - Sada će

doći sestre da te okupaju i promene posteljinu. Meni se

132

spava. - I to je dobar znak. - Otkad si počeo da me vežbaš,

ja sam počela i da spavam. - Umori te moje dugotrajno

vežbanje. - Samo ti radi i ja ću da ćutim i trpim. Ja sada

idem da se pozdravim sa Draganom. - Ide na operaciju

glave. - Od koga si to čula? - Svake večeri je u mojoj sobi.

- Lepo, imaš s kim da razgovaraš. - Meni je pričao da je

povreda ozbiljna. - Biće sve u redu. - On je dobar momak.

- Da je dobar ne bi izazvao sudar. - Nije on vozio kola. Bio

je sa drugom koji je sleteo kolima u neku provaliju i na

licu mesta ostao mrtav, a Draganu prsla glava. Pozdravi ga

i u moje ime. - Važi. - Kad ponovo dolaziš. - Oko petnest

sati. - Imaću vremena i malo da spavam. – Milija! –

Molim, Esfani. - Dolazila su tri doktora da me vide. - Lepu

ženu želi svako da vidi. - Ti se šališ. - Sad se svi prave

pametni. - Sa njima je bila i ona lepa plava žena. - To je

Zorica, glavna sestra ovog odeljenja. - Ona što sam joj

poklonila žutu maramu. - Ona hoće i ventilator da joj

ostaviš. - Ne mogu jer je on iz ambasade.

Milija, ti ćeš da ideš sa mnom i mužem u Teheran. - To je

dalek put. - Jel hoćeš? - Nemam pasoš. - Jel možeš da ga

izvadiš? – Mogu, ali sada je najvažnije da mi što duže

vežbamo i ti što pre staneš na svoje noge. Ja znam da ću

šetati beogradskim ulicama sa ćerkom i mužem. - I ja sam

siguran da će tako biti. - Ja verujem se što mi je dosada

rekao moj brat. - Ja da ne verujem u uspeh ne bi ovoliko ni

radio.- Na televiziji sam video da je tvoj grad veliki i da

ima široke ulice. - Ja živim u centru grada. - Jel su tu i tvoji

roditelji?- Oni su udaljeni od moje kuće pesto metara. Na

našim ulicama kola se brzo voze jer su ulice široke i nema

mnogo vozila.- Ti voliš da voziš kola. - Ja uživam u brzoj

vožnji. - Ti ko Miki Lauda. - Ja vozim kola deset godina.-

Ne bi smeo s tobom da se vozim. - Za ovo vreme nisam

načinila ni jedan prekršaj. - Vreme je za terapiju. - Zašto

133

sestara nema? - Čekaju da završim sa vežbanjem. Jel

dolaziš u petnest sati? - Kad sam te slagao? - Kako sam

danas vežbala? - Iz dana u dan sve si bolja. - Ja se trudim

jer želim što pre da idem svojoj kući. - Doktor iz ambasade

kaže da ćeš na klinici ostati koliko treba. - Prvo su nas

terali da idemo kući i da se tamo lečimo, a sada je

ambasada dozvolila da ostanem dok ne stanem na svoje

noge. - Šta bi se desilo ako muž ne želi više s tobom da

živi? - Doći će do razvoda i ja ću se vratiti kod roditelja. -

Sa ćerkom. - Ona ostaje da živi sa mužem. - Ja sam sestro

mnogima pomogao pa ću pomoći i tebi. - Ti imaš neku

čudnu snagu i toplinu u rukama. - Koja draži mišiće i tera

ih na pokretanje. - Ja sada osećam noge, a tu su i pokreti

prstiju. - Ja ću biti najsrećniji čovek kad te budem video

kako hodaš. Sada se sestro odmaraj, a ja idem na kafu i

doći ću u zakazano vreme.....

Polako, kolega, izlomićeš ženi nogu. – Zorice, ovo je

jedini način da mišići prorade. - Kod nje su bolesni nervi.-

Sestro u sklopu alergijskog lupusa ima poliradikulo

neuritis. - I ti kolega nešto znaš. – Glavna, hoćeš i tebe

malo da razmrdam? - Ja bih umrla od bolova. - Ja ću te

nežno masirati. - Može ali samo erotska masaža. - To

košta 50 maraka. - Dobićeš kad na vrbi zasvrbi. Jutros su

bila tri doktora iz njene zemlje, i veoma su zadovoljni sa

njenim stanjem, a tebe su pohvalili. - Ja samo radim svoj

posao. Znam zašto su došli. - Ti sve znaš. - Da vide da li

mogu da je transportuju u njenu zemlju. - Ostaće ona ovde

sve dok ne prohoda. - Još desetak dana i ona ode od nas.

Bili su i kod profesora. - On je veliki pesimista. - Rekao im

je da se nada i očekuje da će brzo stati na noge. - Sutra će

neko nevreme. - Profesor veruje u tvoj rad i tvoje znanje. -

Zašto me je smenio. - Morao je. - Doveo je svoju švalerku.

- Ti znaš da doktori sve mogu. - Jebeš državu gde doktori

134

mogu da rade šta hoće. - Uvek je tako bilo. - Zato su

mnogi pacijenti pre vremena otišli kod Svetog Petra. - Ko

je sredio i koliko uzeo para od Dragana? - Ko bi drugi ne

do glavna sestra. - Za koliko? - Nisam mu uzela ni žutu

banku. - Bog sve vidi i jednog dana ćeš otići na onaj svet

ko bela guska. - Ima lepog ujaka. - Znao sam da ti nećeš

ništa da uradiš ako nemaš koristi. - Čovek mojih godina,

bogat, lepo izgleda i nije ženjen. - Ne može vlajna bez

seksa. – Kolega, jednom se živi. - Još je rano da se ide na

pregled. - Profesor hoće da vidi kako mišići rade. - Oni su

zdravi, ali su nervi bolesni. – Milija, jel se to leči? - Treba

mnogo vremena da prodje. Tvoja bolest se leči od jedne do

tri godine. - Jadna ja! Zar ću toliko dugo biti nepokretna? -

Sa ovakvim radom mišići će da prorade i ti ćeš uskoro

ustati iz kreveta.......

Milija, ti si dobar čovek. - Ne misle svi kao ti. - Ja boljeg

nisam srela pa me čudi zašto se ponovo nisi oženio. - Posle

ženine smrti šest godina nisam nigde išao i izbegavao sam

žensko društvo. - Mora da si mnogo voleo ženu. - Bila je

lepa ali nismo dobro živeli i uvek je govorila da je mogla

boljeg da nadje. - Što nije? – Imala je jednog pre mene i sa

njim nije sastavila ni mesec dana bračnog života. Posle

šest godina samoće na klinici sam sreo jednu malu ženu i u

nju sam se zaljubio pri prvom susretu. - To su loše ljubavi.

- Vreme je pokazalo da sam sreo pogrešnu osobu. Ta žena

mi je davala ljubav i bol i posle dve godine je otišla od

mene. - To je loša žena. - Meni je bila i ostala najbolja.-

Što nisi našao neku drugu? - Ovu još ne mogu da

zaboravim i nadam se da će se vratiti. - Moj brat je još

uvek dete. - Sve velike ljubavi brzo prodju. Kolega, još si

tu. - A gde bih bio? - Dodji da vidiš jednu bolesnicu.-

Nisam ja doktor. - On spava i ne smem da ga probudim.-

135

Majo, on je došao da dežura, a ne da spava. Prvo mi ti reci

da li je bolesnik u teškom stanju. - To nije moj posao. -

Kolega, molim te dodji. - Zar ne vidiš da vežbam damu? -

Ostavi je na pet minuta. - Šta kažeš kolega? - Njoj ne treba

doktor jer će uskoro umreti. - Kako znaš? - Loše govori, a

tu je i štucanje. - Da li da zovem doktora? - Zovi ga ali ni

on ne može ništa da uradi....

Milija kako je bolesnik? - Teško je bolesna i bliži joj se

kraj. - Zar doktori ne mogu da joj pomognu? - Bolesnik

štuca i nejasno govori. - Pa šta? - Smrt je blizu. - Ja često

štucam. - Ali lepo govoriš. - Ja neću da umrem. - Ti štucaš

što prilikom jela gutaš vazduh.

Dok si bio odsutan zvala sam oca ali se javio brat. - Zar

možeš da uspostaviš vezu? - Čujem ga ko da je u ovoj

sobi. Ako bi te muž ostavio zbog bolesti da li tvoja vera

dozvoljava da se ponovo udaš? - Da.- Kod nas se žene

udaju i razvode više puta. - To nije dobro. Kod nas žena

posle razvoda može da se uda posle tri meseca. - Kako se

tretira žena koja je prevarila muža? - Ranije su takve žene

kamenovane i više nisu mogle da se udaju. - Jel je i danas

tako? - Toga više nema.. Ranije su muškarci mogli da

imaju puno žena, ako su mogli da ih izdržavaju, a danas

najviše tri žene. - Nije to dobro. - U gradovima ljudi

obično imaju po jednu, a na selima tri i više žena. Može li

moj muž sutra da dodje sa kamerom i snimi tvoj rad? –

Može, a ja ću ga naučiti kako da te vežba kad odeš kući.. -

Može da bude moj terapeut. Odavde idem u našu bolnicu.-

Kako je kod vas? - Bolnice su lepše i bolesnici imaj svoj

komfor. - I kod nas ima dobrih bolnica koje se na prste

mogu izbrojati. Mogu da biram izmedju državne i privatne

bolnice. - Vaši doktori su dobri i poznati u svetu. - Kod nas

rade doktori iz Nemačke, Francuske i Engleske. - Vi dobro

plaćate, a doktori vole pare. I kod nas ima bogatih i

136

siromašnih. - Kod nas je većina siromašna i jedva

sastavljaju kraj sa krajem. - Vi ste bogata zemlja. - Jesmo

Esfani, ali je kapital u rukama malog broja ljudi. - I kod

nas se bogati leče u privatnim bolnicama, a za siromašne

tu su državne bolnice.- Sirotinje ima u svim zemljama.-

Bez njih i vazduha nema života na ovoj planeti. – Esfani,

kako to da tvoj muž ne zna srpski. - Razume i govori po

malo. - Za tri godine koliko ste u Beogradu mogao je da

nauči. - Ja znam srpski i mali broj stranaca želi da nauči

vaš jezik. - Srpski govori Beograd i okolina. - Ne

razumem. - I ne treba, jer je teritorija i broj Srba sve manji.

Esfani idem da popijem kafu i da se malo izduvam, a ti

pokušaj da spavaš sat dva. - Oči se same zatvaraju......

Katarina, dušo jel stigla majka? - Nema je, čeka da prodje

ova vrućina ili je otišla po rezultat. Njoj leto ne smeta. -

Ja bih dao sto zima za jedno leto. - Majka se puno znoji.-

Žena u klimaksu. - Toplo nikad nije podnosila. U kući se

zbog nje ne loži- Ni zimi. - Ja i tata zimi idemo kod bake

da se grejemo. - Vi ste neka čudna familija. Idem ja na

terasu da se rashladim i popijem kafu. - Meni se spava. -

Kad ti stigne majka ja ću je uvesti u sobu. - Hvala čika

Milija. – Gospodjo, gde ste do sad? - Kasnio mi autobus. -

Sad sam bio u sobi tvoje ćerke i pričali što te nema. - Kako

je moje dete danas? - Nikad bolja ni lepša. - Jel stigao

rezultat? - Ne znam ali ću pitati glavu sestru. - Idi ko boga

te molim jer ću umreti dok ne čujem rezultat. Vodi me kod

ćerke. - Uzmite mantil. - Noćas sam sanjala meso. - Kakav

ste to vi sudija kad verujete u vradžbine. - Ja sam samo

majka bolesne ćerke. Gospodjo, sedite na krevet i dišite

duboko. - Mama hoćeš sok ili kafu? - Sad mi treba samo

odmor. - Strah je opasan. - Niko da mi kaže istinu. -

Danima vam govorim da nemate razloga za brigu, a vi

stalno ponavljate jedno te isto. - Sve dok ne čujem od čega

137

je ćerka bolesna ne mogu da se smirim....

Crna majka nikome ne veruje. - Počnite meni da verujete.

- Čika Milija, ona je nepoverljiva žena. - Teško tvom tati.

Katarina, dušo, donesi čašu vode majci. - Imam u kesi

hladnu koka kolu. - Onda dete iz kuhinje donesi tri čaše. -

Gospodine, kako je Dragan? - Bio je na neurohirurškoj

klinici jedan dan pa su ga vratili na kliniku jer je hirurg na

godišnjem odmoru. - Zar nema drugog? - Ima ali je ovaj

najbolji.- Kako je žena iz ambasade. - Ćika Milija je vežba

više sati svaki dan. - Mora tako. - Ja sam sigurna da će je

čika MiIija dići na noge. – Katarina, ja da ne verujem u

uspeh ne bih se sa njom ni družio. Gospodine, idite i vidite

da li je stigao rezultat. – Gospodjo, da popijem još jednu

čašu soka. - Prvo pitajte pa posle pijte do mile volje. –

Mama, ostavi čoveka na miru. – Dete, meni gori pod

nogama i sve dok ne čujem kakav je nalaz ne mogu da se

smirim... Glavna, i ti se rashladjuješ? - Ubi me ova

vrućina. - Ti bi trebala da oslabiš desetak kila. - Ona bi

ličila na Olivu. - Gde si nabavila ventilator? - Glavna

sestra može sve. - Još samo da nadje švalera i bićeš prava

šefovica. Ja sam na klinici trideset godina i nijedna sestra

nije mogla da postane glavna dok nije legla sa doktorom. -

S kim ovde da se tucam kad svi mirišu na bosiljak. -

Važno je da se priča. - Pre bih se tucala sa ciganinom nego

sa doktorom. - Tako ne misle mnoge sestre. - Da nije

doktorski zlatan? - Svaki je isti i ako se ne opere smrdi.

Doktorski djoka mnogim sestrama omogućio je napredak

u službi, neke su dobile posao, završavale školu i postale

glavne sestre. - Ja sam sve to postigla svojim radom. - Zato

si crna ovca na klinici. - Sa čistim obrazima i svakom

doktoru mogu da pogledam u oči. - Jel stigao nalaz? –

Čiji? - Katarinin. - Nema ko da ide po njega. - Mogu li ja?

138

– Požuri, jer i profesor hoće da vidi nalaz jer planira da je

uskoro pusti kući. Kolega, da se ti ne muvaš oko njene

majke? - Žena je moj broj. - Opasna baba, viri joj kurac iz

očiju. - Žena je u klimaksu i sada je vreme da menja

muškarce. Kolega, sredi ti nju. - Ja bih radije tebe. - Pa da

se posle hvališ na klinici kako si tucao glavnu sestru.-

Skočio bi ti ugled. - Kako da ne. - Kad bi znala da si jebač

možda bi i probala. - Probu ne naplaćujem. - Šta ako se

razočaram? - Ništa nisi izgubila.

Ako je nalaz dobar ide kući. - Nalaz je okej, a devojka

priča ko spiker. - I njoj treba dobar djoka. - Ima ona

momka. - Da ima ne bi se muvala sa Draganom. - Oni su

dobar par. - Pa ne izlaze iz kupatila. - Ko ti je to rekao?-

Dežurne sestre. - One mnogo pričaju. – Gospodine, šta

kaže glavna? - Još nije stigao nalaz. - Kako kad su mi rekli

danas po podne? – Gospodjo, nema ko da ide po njega.-

Idem ja. - Kako ćete po vrućini? – Moram, jer se radi o

mom detetu. - Idem ja gospodjo. – Idi, molim te, jer dok ne

čujem kakvi su rezultati ne mogu da se smirim. – Hoćete

jedan bensedin? - Već sam dva popila. Ko zna kakav je

rezultat kad još nije stigao.- Gospodjo biće sve u redu. - Ja

ne verujem nikome dok ga sama ne vidim. - Kako je

vašem mužu? - Živi on kod mene ko bubreg u loju. - Ja ću

brzo da se vratim, a ti dete smiri majku. - Nas dve idemo

na terasu da pušimo. - Ostavite neku cigaretu i za mene ....

Goco, gde si, ne daš se videti? - Svaki dan sam na klinici. -

Lepotu kriješ ko zmija noge. Sada vidim da sam bio lud

što sam trčao za tobom. - Nisi me stigao. - Važno da ti se

ostvario san, a ko je otac to i nije važno. Kako deca? -

Moji golupčići se spremaju da krenu u školu. - Zar je već

prošlo sedam godina? – Kolega, vreme brzo leti. - A ti sve

lepša. - I tebi ništa ne fali. - Da se ti to meni ne udvaraš? -

Sada možemo i da se družimo. - Kod tebe ima puno da se

139

radi, a ja sam ostario. - Da probamo pa šta bude. Gde si

krenuo po ovoj vrućini? - Po rezultate. - Zar nema niko

mladji? - Ja sam ti devojka za sve. - Još da ti nadjemo

momka. - Sram te bilo, tako ti starijem kolegi. - Jel si

našao neku? - Neće me ni jedna. - Da sam slobodna ja bih

se udala za tebe. - Kad sam te ja hteo ti se udade za

mladjeg čoveka. - Svi mi volimo piletinu.

Da sa njim nemam decu ja bih ga ostavila. - Sada ćuti i

trpi. - Mislila sam da je dobar čovek, a on najveći švaler. -

Svi su muškarci isti. - I ti si takav - Pored tebe ne bih

poželeo drugu ženu.- Tako je i on pričao pa ga samo noću

vidjam u kući. Što ne svratiš po neki put na odeljenje? -

Plašim se da me ne napadneš. - Ja sam ti ostala dužna.-

Zato i bežim od tebe. - Plašiš se da se ne obrukaš. - Ima i

toga. - Priča se da si u šemi sa kolegom Božom. -

Gluposti. On se ponaša ko devojka. - Ko mu je onda

napravo dva sina? - To se i ja često pitam.

Ala vas dve uživate na kliničkoj terasi.- Milija, šta je bilo,

kakav je nalaz? – Gospodjo, ja nisam doktor i ništa ne

znam ali vaša ćerka treba da ide kući. – Gospodine, recite

je li rezultat dobar. - Ne smem, to nije u mom opisu posla.

- Čika Milija, recite, jer ce mi majka od straha umreti. -

Neće, danas mi lepo izgleda. - Jadna moja lepota....

Katarina možeš da ideš kući.

Zorice, ja stigao. - Kakav je rezultat? - Devojci treba

momak. - Ja to danima govorim. Glavna, ove rezultate

pokaži profesoru. - On je već pitao da li si stigao. - Dokle

ću ja da budem devojka za sve? – Kolega, ćuti i radi.

Profesore, stigli rezultati. - Ko je išao po njih? - Moja

desna ruka. – Zorice, bolje reci ludi kolega. - Za ovo

dobićeš jedan slobodan dan. Kolega pozovi Katarinu i

njenu majku da dodju kod profesora. – Devojke, zove vas

140

profesor. - Jadna ja šta će mi sada reći. – Smirite se,

gospodjo. Vaša ćerka sutra ide kući. - Profesore, jel sam

zdrava? - Zdrava ko dren i počni da tražiš momka. - Imam

ja mog Žiku. - Dosad ga nisi spominjala. - Ja sam sa njim

već tri godine. - Lepo i sada kad si zdrava možeš i da se

udaš. - Još sam ja mlada. - Sutra ideš kući i ako se pojavi

temperatura ti se ponovo javi. - Valjda neće. - I ja mislim

da neće ali sa ovom boljkom nikad ništa ne znaš. - Jel

mogu uveče da izlazim u grad? - Prve dve nedelje miruj, a

posle možeš u društvo. - Kad ću na kontrolu? - Dodji za

mesec dana ...

Gospodjo, čuli ste šta je rekao profesor. – Milija, ti si moj

bog. - Sa vama više neću da razgovaram. - Mnogo vam

hvala i ja vam ovo neću nikad zaboraviti. - Ja vam nisam

ništa pomogao. - Vi zračite pozitivnu energiju i ja samo

vama verujem. - Da sam dobar ne bi bio klinički problem.

- Klinika se mnogo ogrešila jer ste vi izuzetan čovek. -

Mene ne vole i proganjaju loši doktori i loše glave sestre...

Čika Milija, sedite sa nama, sada ću da skuvam kafu. - Ne

mogu jer moram Esfani da izvedem na terasu. - Ima ona

sreće što ste je vi uzeli pod svoje. - Sa klinike ide za deset

dana i ja žurim što više da je vežbam. Ponovo će doći u

našu zemlju za godinu dana. - Eto prilike da je vidite na

nogama. - Njena ambasada traži da se dalje lečenje nastavi

u njenoj zemlji. - Vi ste već uradili pola posla. - Njena

bolest se leči od jedne do tri godine. - Čula sam i ja

poliradikulo neurit. - Bolest napada nerve i u nekim

slučajevima može i glava da se izgubi. Gospodine,

izvedite je da je vidim. - Za deset minuta bićemo na terasi

ali prvo moraju sestre da je obuku. - Zar vi ne možete?-

Mogu i ja, to često radim, ali sestre moraju da je okupaju i

promene donji veš. – Mama, one ne dozvoljavaju

muškarcu da ih gledaju gole. – Dete, ovo je bolnica, a ona

141

je bolesnica. - U njihovoj zemlji mogu da biraju, mušku ili

žensku sestru. - Ovde moraju da se poštuju naša pravila.

Gospodine, da li ćete uspeti da je stavite na noge? - Hoću.

– Mama, ja sam gledala kako je čika Mlija vežba. – Dete,

to je jedini način da mišići prorade. - Ja nikad nisam čula

da neko vežba pet sati dnevno. - Nekad i više.- Kako se ne

umorite?! - Kad verujete u uspeh ništa nije teško. –

Dragane, ti se vratio? - Ovde je najbolje. - Ali tebi treba

pomoć neuhoirurga. - Ostaću na klinici još nedelju dana

pa ću posle na operacioni sto. - Kad stiže tvoj hirurg sa

odmora? - Za koji dan.

Uživajte vi na terasi, a ja moram kod Esfani. – Kolega, gde

si dosad? - Bio sam na terasi. - Dama te čeka. – Hvala,

Majo. - Ja je oblačim, a ti uzimaš dolare. - Zašto sve lepe

žene imaju dugačak jezik? - Da se brane od takvih kao što

si ti .....

Evo nas kod vas. - Gospodine, jel to ona Esfani od pre tri

nedelje. - Da, gospodjo. - Dama zdravo i lepo izgleda.-

Sada je to druga Esfani. - Šta može sama da uradi? - Sedi u

krevetu i na ivici kreveta bez pridržavanja, a može i prste

na nogama da pokreće. - Bravo Mlija. - Noge su dobile

prvobitni oblik, a mišići su počeli da se otvrđavaju i na

grublju draž da se pokreću. - Onda će ona brzo na noge. -

Ako ostane još dve nedelje, ja sam siguran da će stati na

svoje noge. – Esfani, javi se mužu i reci mu gde si. - Zvala

sam ga iz sobe. - Šta ti je rekao? – Ne veruje da sam u

kolicima i da ću ići na terasu. - Zovi ga ponovo. - Donesi

mi mobilni. - Gde stoji? - Ispod jastuka.

Dragane, Katarina, sad ste vi moja zamena. - Mi nismo

sestre. - Nisam ni ja ali kad je potrebno ja radim sve

poslove. Esfani, možeš li da dišeš? - Mogu. - Ako ne

možeš da te vratim u krevet. – Ne, ovde mi je lepo i ja za

sada ne osećam ni bolove ni gušenje. - Ti si krizu već

142

prebrodila ali moramo da budemo oprezni. Usta su ti

rumena, a to je znak da srce dobro radi. - Čika Milija, što

ima lep ten lica. - Možda koristi neke kreme. - Ne, ovo je

prirodna boja, i ja samo po neki put stavim karmin na

usne. - Ako osetiš bolove i gušenje ti pošalji Dragana da

me zove. - Biće sve dobro. - Sada ću pozvati muža da mu

kažem gde sam. - Obradovaćeš čoveka. - I on jedva čeka

da stanem na svoje noge. - Idem ja na odeljenje, a ti ostani

na terasi što duže budeš mogla. Imaš ogledalo i kad budeš

videla modre usne ti me zovi. - Dobro sam, nikad mi nije

bilo bolje. - Gledaj i u nokte. - Kako kad su namazani. -

Sve su žene iste.

Milija, ti si dobar čovek. – Maro, jel ti dobro? - Mene boli

noga i jedva se krećem. - Šta ja imam sa tvojom nogom? -

Ti si umesto mene otišao po rezultate. - Skuvaj i kafu u

znak zahvalnosti. - Daću ti i ribu.- Hvala, ali se ja više ne

družim sa njom. - Gde si odvezao Esfani? - Na terasu.

Tamo je Katarina, njena majka i Dragan. Dan je sunčan pa

neka uživa u društvu. - Ona se plaši sunca. - Povezala je

njenu žutu maramu - Pazi šta radiš. - I ti lupaš ko otvoren

prozor. - Ja da sam njen muž ne bih ti dala da se muvaš

oko moje žene. - Da nije mene ona bi se još kiselila u

krevetu. Ja je poštujem ko svoje dete. - U njenoj zemlji

godine nisu važne. - Ja bih Maro pristao da mi odseku

ruku kad bi znao da će danas stati na noge, dok ti i druge

žene idete po klinici i pričate gluposti. - Šalim se, Milija. -

To su glupe i opasne šale. - Izvini. - Šta ako lažu? - Svaki

muškarac hoće tudje, a svoje čuva. Maro, ako me neko

traži, reci da sam na terasi. - Uzmi kafu. - Da vidim kako je

Esfani. - Dok ti popiješ kafu idem ja da je vidim kako sedi

u kolicima i da progovorimo po koju. - Pazi šta pričaš. -

Nisam ja dete. - Ponekad se ponašaš gore od deteta. - Idi u

143

pičku materinu. – Hvala, Maro. - Milija, sa tobom čovek

ne može da se našali. - Pazi šta pričaš. Na terasi je

Katarinina majka. - Pa šta. - Žena je sudija. - Uhvati me za

ribu. - Šta to pričaš. - Što je ona bolja od Mare čistačice.

Jel ima još kafe? - Idi u kuhinju i popij moju. - Da nisi

nešto stavila u nju? - Dve - tri moje dlake.- Luda si ko

struja... Radojka, gde je ta kafa? - Ona se već ohladila. -

Volim ja i hladnu da pijem. Šta radiš onoj ženi? - Vežbam

je. - Doktori kažu da se mnogo trudiš ali od nje nema ništa.

- Ja znam da će ona stati na noge. - Nisi ti pametniji od

doktora. - Reč je o rehabilitaciji, oni su obični šarlatani.

Gde si krenuo? - Idem da vidim Esfani. - A kafa? - Brzo se

vraćam. Esfani, jel možeš da sediš? - Mogu. - Nema

problema sa disanjem? – Ne, prija mi ovaj topli vazduh.-

Kako podnosiš sunce? - Marama je na glavi. - Hoćeš da te

vratim u sobu? - Ostaću još malo na terasi. - Ja sam u

kuhinji i čim popijem kafu dolazim po tebe. - Milija, ti si

se zauzeo za tu ženu. - Radojka, ja kada ocenim da mogu

da pomognem radim ko lud. - Oni će te dobro nagraditi. -

Neću im uzeti ni dinara. - Ti si lud. - Nije sve u parama. -

Ali bez njih ne može da se živi. - Kafa je nikakva. - To je

kuvala Mara. - Drugi put kada me budete zvali neću doći. -

To si rekao bezbroj puta pa opet trčiš u kuhinju...Esfani,

jel dosta za danas? - Ja bih u sobu jer će uskoro doći muž

sa ručkom. - Kako se osećaš? - Dobro. - Onda još malo da

vežbamo. - Meni se spava. - Onda ću te vratiti u krevet pa

se vidimo sutra u jedanest sati. - Ja ne znam kad ću se

vratiti sa pregleda. - Brzo ćeš to završiti. - Kad ćeš da mi

pričaš kako si postao pisac? - Drugi put, a sada se odmaraj

jel će ti uskoro stići muž. - Hvala Milija.

Dobro jutro, momci. - Gde će doktor ovako rano?-

Bogdane, ja još uvek radim. - A ja sam mislio da si u

penziji. - Još je za mene rano. - Možda doktor ide u

144

švaleraciju. - Spasoje koja će matorca? - Matori su danas

tražena roba. - Pričaš gluposti. - Moj direktor se oženio u

šezdesetoj. - Taj će uskoro na novo groblje. - Lako je tebi

Spasoje da se šališ sa starim čovekom. - Ja govorim istinu.

- Nisam ja lud ko tvoj direktor. - Njegova žena je mladja

od njega tridesetak godina. - Takvih budala ima gde hoćeš.

Ti si Spasoje cele noći grejao Rosi dupe. - To je moja

zakonska obaveza. - Ja nisam video ribu godinu dana. -

Bogdane, jesi li čuo šta kaže doktor? - Lako je njemu, on

radi u bolnici. - Od šofera mi pošteni ne možemo da

dodjemo na red. Kad dolazi autobus? - Kad stigne. -

Spasoje, nije mi do šale. - Već je trebao da stigne. - Kad je

sledeći? - Za petnest minuta. Bogdane, što ne svratiš?

Dobio sam dobru domaću rakiju.- Ja kad dodjem ti nisi

kod kuće. - Momak u švaleraciji. - Kako da ne, Spasoje. -

Priča se po selu. - Ja bih voleo da je priča istinita. Lepo

jutro. - Javili su preko radija da će danas biti preko trideset

stepeni. - Leto je, i treba. - Proleće je bilo kišno i hladno.

- I bog više ne radi kako treba. – Spasoje, nije on kriv što

su se ljudi pokvarili. - Milija, hoćeš da te upoznam sa

jedom lepom damom. - Samo da nije ko tvoja Rosa. - A šta

njoj fali? – Niša, ali ja ne volim debele žene. - Bolje da

ljulja nego da žulja. Moja svastika je riba i po. - Kad je

tako lepa što se nije udala u Bosni? - Nju su mnogi tražili

ali ona bira. - Sigurno je mene čekala. - Kad je vidiš srce

će da zaigra. - Bilo je i to nekada. - Doktore, još si ti

momak i po. – Spasoje, nadji ti njoj nekog pravog

muškarca. - Ja sam joj pričao o tebi i ona želi da te vidi.-

Hvala, ali ja više neću da se ženim. - Evo autobusa. -

Hvala bogu da se pojavio. - Ništa bez moje firme. -

Bogdane, daleko vam lepa kuća.

Dobro jutro, devojke. - Odakle stiže matorac ovako rano?

145

- Došao sam da radim. - Još nije svanulo. - Miro, najlepša

si kada ćutiš. - Ako nastaviš da me gaziš po hodniku sa

tvojim opancima, razbiću ti glavu sa ovom motkom.- Vidi

ti se u očima da si spavala sama. - Bolje i to nego sa nekim

kretenom. - Ako se ubrzo ne promeni, ostaćeš sama do

kraja života. Hoćeš da staviš kafu za vodu? - Šta ću dobiti

kao nagradu? - Motku u glavu. - Ala si ti Miro jutros

opasna. - Dodje mi da ujedam. - Ujedi šefa za dupe, a

mene ostavi na miru. Vidiš kako je Radojka mirna. - Ja

sam sinoć dobila duplu porciju. - To ti se i vidi na licu.-

Jebala te ona. Vi ste isti. - Miro šta ti ja smetam? - Šalim se

koleginice. Hoćeš da se skloniš sa hodnika ili će motka da

radi? – Milija, skuvaj nam dve kafe. - Za Radojku može

sve. - Stavi dosta šećera. - A meni gorku. - Kako baksuz

kaže. – Milija, što si došao ovako rano? - Radojka, treba

Esfani da vodim na pregled. – Koleginice, vidiš šta rade

dolari? - Miro, da nije bilo njega, od nje ne bi bilo ništa. -

Tražiće on i ribu. – Miro, pazi šta pričaš. - Ja se šalim. - Ja

ženu poštujem. - Zato ćeš joj uzeti i poslednji dolar.

Koliko ja znam, Esfani ide na pregled u deset sati. -

Koleginice, otkud ti to znaš? - Radojka, ona je ljubimica

glavne sestre. – A, da znam ko nas cinkari. Devojke, prvo

da vidim Esfani pa ću vam skuvati mušku kafu. – Radojka,

ovde više nisu čista posla. Miro, koliko je vežba, zaslužio

je da ga bogato nagrade... Esfani, jel spavaš? - Rano sam

se probudila. - Nemoj da se plašiš pregleda. - Šta će biti sa

mnom? - Ubrzo ćeš ti na noge. - Od nekih sestara sam čula

da od mene nema ništa i da ću do kraja života ostati u

krevetu. - Ja znam da će moja sestra ozdraviti. - Ti me

tešiš. - Ja govorim ono što mislim. - Jel i ti ideš sa mnom?

- Ne, jer moram u osam sati da budem u sudu. - Neki

problem? - Treba da dobijem nasledstvo. - Pare,

nekretnine, imanje. Podela imanja. - Gde ti živiš? - U

146

jednom selu ispod AVALE. - Na Avali sam sa detetom i

mužem bila više puta. - Lepo je tamo. - A gde ti živiš? - U

selu ispred Avale. - Kako se zove? - Beli Potok. - Tuda

smo prolazili kad smo išli u Čarapićev brest. Jel danas

dolaziš na posao? - Tu sam oko jedanest sati, a možda ću i

pre doći. - Hoću još više da vežbamo. - Ti mi još ništa ne

veruješ. - Ja samo tebi verujem ali se plašim šta će biti sa

mnom. Šta ako su mi nervi bolesni? - Zbog njihove bolesti

mišići ne rade. - Kada će mišići početi da me slušaju? -

Kad doktori izleče NERVE. - Kada će to biti? - Uskoro,

sestro. - Neću ja nikada prohodati. - Ti se sestro ponašaš

ko dete. - Ja sam udata žena. - Malo si požurila. - To je kod

nas normalna pojava. - Kad se budeš vratila sa pregleda

čućeš da sam ja bio u pravu. - Ja se plašim kakav će

rezultat biti. - I ja bih se plašio da sam na tvom mestu.

Vidimo se oko jedanest sati, a ti se smiri i spavaj još koji

sat. – Hoću, Milija.

Kakva ti je ovo kafa? - Momačka. - Milija, ti možeš da se

ženiš. - Ako se ti Radojka udaš za mene. - Ja sam već

dvojcu sahranila. - Mene nećeš jer u mojoj familiji

muškarci dugo žive. - Bolje da skoči u Dunav nego da joj

ti budeš muž. – Miro, ti da si dobra imala bi muža. - Imam

dete. – Ko ga je napravio? - Bolji i lepši od tebe. - Tom fali

pola mozga kad se s tobom spario. - Još sam ja ženska. –

Miro, jel imaš ogledalo kod kuće? - Lepša sam od tebe i

kad spavam. - I treba. Ti si žensko. Dovidjenja devojke. -

Zar nećeš da vodiš Esfani? - Moram da budem u osam sati

u sudu. - Zbog alimentacije. - Lepa Miro, postaću bogat. -

Onda igraš i kod mene.

Esfani, ja stigao. - Ti si, Milija! - Gledam te kako spavaš

pa mi je bilo žao da te probudim. - Transport je bio užasan.

- To je slika naše demokratije. - Ko je išao sa tobom? -

Neka mala sestra. - To je Daliborka. - U njoj nema ni

147

trideset kila. - Jel išao još neko? - Čistačica Mira koja je

samo pričala i ogovarala sve redom. Kola stara, a nosila

iscepana pa sam golim ledjima legla na krpe i žice koje su

virile na sve strane. Šofer neki brka koji se dere ko kočijaš,

a nosila baca ko da u njima nema nikog. - To je " Lala koji

od podneva mrzi sebe, a od podne ceo svet". - Zašto

takvi ljudi rade u zdravstvu? - Male su plate i svi pametni

uče nešto drugo i od zdravstva beže ko djavo od krsta. Jesi

li bila sam u kolima? - Bila su puna kola. - Kako ste svi

stali? - Ja sam ležala, a oko mene su bili ljudi koji su se

držali za šipku koja je bila iznad mene pa su izgledali ko

majmuni na granama. Crvenela sam od stida jer je od

truckanja kola čaršav spao sa mene pa su mi se videle noge

i butine. - Gde je bila Daliborka? - Kod šofera, a čistačica

Mira se grlila i ljubila sa nekim pacijentom. – Jel li išao i

muž? - On je našim kolima išao za sanitetom. - Ti si se

provela ko bos po trnju. - Mnogo sam se razočarala. - To je

slika naše demokratije.

Brzo smo stigli na neurološku kliniku ali je i tu nastao

problem, jer nije imao ko da me prebaci u kolica. Šofer

nije hteo da me uzme u naručje, a muž ne može jer je

operisao kičmu. - Tu su bile dve dame. - One su se samo

svadjale i ogovarale glavnu sestru klinike. Uz ponoć nekih

ljudi koji su se tu zatekli prebacili su me na neka prljava

nosila i odneli do lifta. Kad smo stigli na prvi sprat gde

radi doktor za merenje mišića pojaviše se neki mladići koji

su me pažljivo prebacili na nova ležeća kolica sa kojima

sam ušla u sobu gde radi doktor. - On zna da bude

neljubazan. - Počeo je da viče na vaše doktore jer mu

svakodnevno šalju bolesnike na preglede, ali kada je čuo

da sam iz ambasade, smirio se i postao jako ljubazan. Sa

mojim mužem na engleskom je dugo razgovarao i na kraju

148

su popili kafu i dve čaše viskija. - Kako si se vratila na

kliniku? - Sa istim kolima i neljubaznim vozačem koji nije

prestajao da viče i psuje. - Takvi smo ti mi Srbi. Šta ti je

rekao doktor? - Da su se mišići skratili ali su nervi očuvani

i će mišići proraditi tek posle šest nedelja. - Tvoji mišići

reaguju na gube draži. - Da li je to dobro? – Da, i upornim

vežbama radiće iz dana u dan sve bolje. Ti imaš upaljene

nerve koji se leče antibioticima, a mojim vežbama

pripremamo mišiće za vreme kada infekcija prodje.

Vežbanjem se sprečava skraćivanje i sušenje mišića.-

Zašto su mi noge otečene. - Mišići se brane od mog

upornog i dugotrajnog vežbanja. - Hoće li otoci da

nestanu? - Hoće i zato doktori daju HEPARIN. Esfani,

zvoni ti mobilni.- Sad ću da se javim, a ti mi naspi malo

soka. - Ko zove? - Sestra moje majke. - Tetka.- Pitala je šta

su rekli doktori? - Reci joj da će sve biti u najboljem redu.

Ja sam, Esfani, moju tetku Radmilu mnogo voleo. - Jel

živa? - Umrla je pre godinu dana u sedamdesetoj godini

života. - Moja tetka je mladja. - Mladja i od mene. - Pre

neki dan je napunila četrdeset godina. - Slobodna ili

udata? - Ima muža i troje dece. - Kad ozdraviš i ti treba da

je stigneš i prestigneš. - Ja više ne smem da ostajem

trudna. - Ko ti je to rekao? – Doktor, jer sam dugo koristila

kortikosteroide. - Jel znaš da imaš alergijski LUPUS? –

Znam, i zato godinama koristim ovu terapiju.

U okviru osnovne bolesti pojavio se i poliradikulo

neuritis. - Dve bolesti sa 33 godine. - Sve će to proći i ti

ćeš opet biti ona stara Esfani koja voli brza kola i gleda

bioskopske predstave. Ko nam je to došao? - Moj muž. -

Danas je veseo jer je od doktora čuo da ćeš ti ozdraviti. –

Da, Milija. - Svaka čast njemu, a ja sam od prvog susreta

zao da ćeš ti ozdraviti. Kako je gospodin Milija? - I vi

znate sprski? - Zna po neku reč. – Esfani, za početak je i to

149

dovoljno. Što ti je muž danas došao ovako rano? - Doneo

je doručak i da vidi kao mi prsti na nogama rade. - To

govori da nervi rade. - Meni je najvažnije da što pre

stanem na noge. Ako na klinici ostaneš još desetak dana ja

sam siguran da ćeš šetati našim hodnikom. - Neću ja to da

dočekam. - Hoćeš jer i vreme radi za tebe. Esfani,

gospodin nešto pita. - Pita kako sam ja danas i da li sam

video šta je doktor napisao. - Reci mu da si dobro i da je

nalaz onakav kakav sam očekivao da bude. - Šta to znači?

- Dobar. Esfani, šta to lepo miriše? - Naša hrana. - Vi

jedete ribu i pirinač. - Dosta jedemo i makarone. - I ja to

volim da jedem. - Hoćeš da probaš našu hranu? - Kad

ozdraviš ti me pozovi na ručak. - Važi. Samo da stanem na

noge i sve drugo će ići lakko. - I ja Esfani znam da kuvam.

- Kod nas je muškarcima zabranjen ulaz u kuhinju. Ja

najviše volim da jedem makarone sa sirom. - Može i sa

mesom. - Mi ne jedemo svinjsko meso. - Volim ja i

jagnjetinu. - To je kod nas specijalitet i kad hoćemo nekog

da ugostimo tu obavezno mora da bude barena ili pečena

jagnjetina. - Ja mogu da jedem svako meso. - Kod nas se

svinjsko meso ne koristi. - Svinja je prljava ali je njeno

meso ukusno. Prvi put sam jeo jagnjetinu kad sam se

oženio. - Nema boljeg mesa. - Moja pokojna žena je

rodom iz Bosne. - Tamo ima muslimana. - Dobri su to

ljudi, a njihove žene lepe i bele ko sir. Bilo je to vreme

velike Jugoslavije kad se nije pitalo ko je koje vere, već su

se ljudi posećivali i poštovali. - Politika i političari su

zavadili ljude. - Danas su svi na gubitku. Esfani,

muslimani su najbliži srbima i pre gradjanskog rata

odlazili su jedni kod drugih. - Čula sam da ima mnogo

mešanih brakova. - Bilo je pre rata, a i danas ljubav ne zna

za prepreke.

Milija, sutra posle vežbanja idem u stan. - Gde živite? - U

150

diplomatskom naselju. - Gde je to? - U ulici Vojvode

Stepe. - Mogu ja ranije da dodjem, a možemo jednu vežbu

i da preskočimo. - Ne. Ja moram što pre na noge i zato mi

je svaki dan vežbanja važan. - Hoćeš prvo da jedeš pa

posle da krenemo sa vežbama? - Ješću kasnije. - Ja kad

počnem sa radom ne znam da stanem. - Samo ti radi...

Prvo ti sedi u krevet. - Danas sam nešto umorna ali

moram da vežbam. - Ova vrućina i zdravom čoveku

smeta. - Jedva sam sela. - Sada to isto ponovi deset puta.-

Da li ću moći? - Probaj. Bravo Esfani. - Jedva diše. Usne

su rumene. - Danas sam nešto teška i troma. - Skratićemo

vežbe. - Samo vi radite koliko treba. - Mišići su navikli na

vežbanje od nekoliko sati i ako bi smanjili vreme to ne bi

bilo dobro. Gospodine! - Molim. - Hvala. - Esfani, reci mu

da ne brine i da ćeš ti uskoro na noge. - To mu pričam

svaki dan. - Ako ne žuri neka gleda šta radimo, pa sutra

kad odeš u Teheran neka i on radi ove vežbe. - Mora da

ide jer ima neka posla u ambasadi. - Šta on tamo radi? - On

je prevodilac. - Lep je to posao. – Jeste, ali nikada nema

slobodnog vremena i kući je samo kad treba da spava. -

Esfani, pogledaj svoje noge. - Šta je ovo? Ja pokrećem

stopala i prste na nogana. - To dosad nisi mogla. - Idi i

pozovi muža ovo da vidi. - On je već u ambasadi. - Tu je u

hodniku jer on uvek pre ulaska u kola obavezno popuši

jednu cigaretu.

Gospodine, zove vas Esfani. - A on me pogleda ko krava

mrtvo tele pa sam ga uhvatio za ruku i uveo u sobu da vidi

kako njegova žena pokreće stopala i prste. Čoveka obli

rumenilo, a na licu se pojavi osmeh čoveka koji nije

verovao da se ovako nešto može dogoditi. Čovek me

pogleda nekoliko puta pa mi pruži ruku i nešto reče što ja u

prvi mah nisam razumeo i hitrim koracima napusti sobu u

151

kojoj njegova žena leži već dva meseca.- Esfani, šta mi

je to tvoj muž rekao? - Zahvaljuje se i kaže da će te bogato

nagraditi. - Ja mojoj sestri neću uzeti ništa. - Mi znamo da

cenimo prijatelje. - Ja samo hoću da ti staneš na svoje

noge. Što si rumena u licu? - Možda imam temperaturu. -

Ne. - Onda je od umora i ove letnje temperature. - Tek tri

sata vežbamo. - Ja sam crkla. - Moramo što više i što

češće. - Teško pacijentima koje vi vežbate. - Samo

ovakvim radom možemo nešto i uraditi. - Zašto drugi

terapeuti ne rade kao vi. - Ja sam magistar, a oni imaju

samo višu školu i ne znaju ono što ja znam. - Zašto onda

ne vežbate i druge pacijente? - Zato što doktorima smeta

moj uspeh u podizanju pacijenata. – Svašta! - Ja pričam

istinu. Sutra ću doći ranije da te vežbam. - Muž sa

kombijem dolazi tek u sedamnest sati. - Onda će biti

vremena da te vežbam i po podne. - Hoćeš da im

pomognem da me ubace u kola? - Staviću ja tebe u kolica

koja ćemo staviti u kombi. - Muž je mislio da idem ležeći

do stana. - Bolje u kolica. - Neka bude kako ti kažeš. - Ja

imam iskustvo u transportu bolesnika. Na kom spratu

stanuješ? - Prvom. - Onda nije problem da sa kolicima

udješ u stan. - Visoke su stepenice. - Pomoći će ti neko.-

Tu je i šofer pa se nadam da će njih dvoje moći da me

unesu u stan. Kad ćeš da mi pričaš kako si postao pisac? -

Ima vremena za to. - Svaki dan mogu da vas napustim. -

Nećeš ti otići dok te ja ne stavim na noge. - Kad je umrla

tvoja žena? - U decembru. - Ja ne volim zimu jer sam se u

tom mesecu venčao. Devetnesti decembar pamtiću dok

sam živ. - Ja sam se venčala u maju. - Pomenutog datuma

sam sahranio ženu.- Kakva slučajnost. Sreća i tuga u istom

mesecu. - Kakve su zime u Teheranu? – Blage, sa malo

snega i temperaturom do minus pet stepeni. - A ja sam

mislio da kod vas nema zime. - Mi imamo četiri godišnja

152

doba. - Kod vas su zime mnogo jače i duže traju. - Esfani,

tebi se spava pa ćemo priču nastaviti nekom drugom

prilikom. - Ja volim da te slušam. - Spavaj i sanjaj kako

trčiš sa svojom ćerkom. - Jedva čekam da mi se to desi. -

Desiće se uskoro. – Hvala, Milija. - Idem ja sada pa se

vidimo sutra. - Još jednom hvala. - Sada će doći sestra da

te sredi i postavi u položaj kakav želiš. - Mogu ja sama.-

Znam sestro.

Kolega, još nisi otišao kući. - Dobrinka, ja radim. - Bože,

šta pare od čoveka mogu da naprave. - Ja sam uvek bio

dobar radnik. - Kako da ne! Ja te poznajem od juče. I ja

kad bih dobijala dolare radila bih i više od tebe. - Svrati

kod Esfani. - Ti uzimaš dolare, a ja da je kupam. - Ja sam

išao u školu. - A ja sam vatala zjale. - Ti si mlada i lepa i

možeš da nadješ nekog matorca sa puno para. - Ja imam

jednog oca. - Sada je u modi da se devojke udaju za starce.

- U mom selu još nije tako. - Zato ćeš ostati baba devojka.

Koliko si danas dobio? - Tri tvoje plate. - Za tolike pare ja

bih je držala ko malo vode na dlanu. - Juri joj muža. On je

bogat. - Nije moj tip. - Probirač naidje na otirač. - Ja ću se

udati samo iz ljubavi. - Ljubav počinje i završava se sa

punim džepom. - Hoćeš da popiješ kafu sa nama? - Sa

ovoliko dolara u džepu idem u Metropol na ručak. - Idem i

ja sa tobom. - Ti si rekla da ne voliš matorce. - Ovog puta

ću da zažmurim. - NIsi moj tip. - Imaš li ti kući ogledalo?

– Imam, ali sa punim džepom dolara mogu da nadjem

lepšu i mladju ribu. - Kakav si ne bih ti uzela orah iz ruke,

a u krevet sa tobom legala bih samo mrtva. - Hvala što me

nećeš.

Esfani, tvoj muž stigao pre mene. - Ovde je već dva sata. -

To je prava ljubav. - Ja imam samo njega. - Šta bi ti bez

njega?! - On je moj prvi i poslednji muškarac. - Kod nas

153

nije tako. - Vi ste pokupili sve loše što dolazi iz Evope i

Amerike. Danas u sedamnest sati dolazi kombi po mene. -

Do tog trenutka ima dosta vremena za vežbanje. - Jedva

čekam da napustim ovu kliniku. - Šta ću ja da kažem kad

uskoro punim trideset godina rada u ovoj rupi. - Ti si zdrav

i ovo je tvoje radno mesto. - Bolje da sam se obesio nego

što sam ovde proveo ovolike godine. - Prijatelj i muž

ubaciće će me u kombi. - Tu sam ja jer oni ne znaju kako

se radi sa invalidskim kolicima. - Ti si dobar čovek. - Ja

radim svoj posao. Da si odmah došla na kliniku i da sam te

ja vežbao ti bi već bila na nogama. Na Reumatološkom

Institutu bila sam skoro dva meseca. - Tamo se leči

LUPUS. - Na nogama sam došla u bolnicu. Posle nekoliko

dana boravka na institutu prestala sam da hodam. - Tako

počinje poliradikulo neuritis. - Prvo sam osetila slabost u

nogama, a zatim sam izgubila snagu i ja više nisam

osećala svoje noge. - Mora da si imala i otežan govor. -

Teško sam govorila i brzo sam se zamarala. - Dobro je što

si pošla bez TRAHEOTOMIJE. - Šta je to? - Bolje da ne

znaš. I na infektivnoj si ležala dva meseca ko deblo u šumi

i niko se nije setio da te podigne u krevet ili stavi u kolica.

- Dolazili su terapeuti. - Jesu ali su te vežbali pet minuta. -

Dizali su me da sedim i ja bih pala u nesvest. - A oni što

pre hvatali maglu i više nisu pokušavali da te dižu. Tek

kada sam se ja pojavio i počeo da radim, ti si se vratila u

život. - Tebe je preporučio profesor i glavna sestra Zorica.

- Kad ne mogu drugi, onda zovu Miliju da vadi kestenje iz

vatre. Sećam se da si prvog dana mog vežbanja poplavila

ko šljiva i disala si ko da ti je na grudi stavljen džak od sto

kila. - Mislila sam da ću se ugušiti. - Tako ti je bilo još

nekoliko dana i posle je sve išlo glatko. - Doktori su mi

govorili da me mnogo vežbaš. - I ja sam to čuo ali ti danas

sama sediš i normalno dišeš. - Profesor i dalje govori da

154

sam ozbiljno bolesna i ne daje mi nadu da ću jednog dana

stati na noge. - On se menja kao godišnja doba i ne treba se

osvrtati na ono što je danas rekao jer sutra može da ima

drugo mišljenje. - Kome ću da verujem ako ne njemu? -

Čovek je pred penzijom i više ne zna šta govori. - Što onda

ne ide u penziju? - Ovde mu je bolje nego kod kuće. -

Imali li on ženu? – Ima, i dve ćerke. - Čula sam da je i ona

doktor. - Ona radi na reumatološkom institutu. - Da to nije

jedna plavuša. - Da. - Kod nje sam bila na odeljenju. - Ona

te je poslala na infektivnu kliniku. - Prvo je dolazio

profesor da me vidi. - Zahvaljujući njima ti si sada moj

pacijent. - Ja tebi verujem najviše. - Oni te leće, a ja ću te

dići na noge. Ja sam pri prvom susretu znao od čega si

bolesna i zato sam tebi i tvojima rekao da ćeš ustati iz

kreveta. Terapeut koji želi dobro svom pacijentu treba što

manje da priča i što više radi. - Malo je takvih danas. -

Nadje se po neki. - Niko nije kao moj brat. - I moje vreme

prolazi i pitanje je koliko ću još moći da pomažem

ljudima. Esfani, tvoj muž ne ostavlja mobilni na miru. -

On voli da razgovara i kad počne ne zna da završi

razgovor. - To mnogo košta. - Imamo mi pare. - Esfani,

već je deset do sedamnest sati, a vašeg pijatelja sa

kombijem još nema. - Sada će on, samo što nije stigao. To

je naš dugogodišnji prijatelj koji nas do sada nije nikad

izneverio. - Odoh ja ispred ulaznih vrata da ga čekam. -

Milija, on zna srpski i lako sa njim možeš da se

sporazumeš. – Kolega, koga čekaš? – Tebe, Kaćo. - Kako

je bilo? - Dobro je i još malo vežbanja i ona će stati na

noge. - Čula sam da se puno trudiš. - Takav sam ja. - Šta

rade dolari? – Ženo, idi kući i prestani da lupaš ko otvoren

prozor. - Oni su kavaljeri i znaju dobro da plate. - To sam

primetio. - Sada kada si bogat mogu da se udam za tebe. -

Ti da si bila dobra, ti bi ostala u Egiptu. - Pa da me tuca

155

samo jedan muškarac. - Šta bi ti falilo. - Meni su i dva

malo. - Ti si gora i od prostitutke. - I one su žene. Šta

čekaš? - Esfani ide na vikend pa treba po nju da dodju. –

Ćoravko, zar ne vidiš kombi sa tablicom ambasade. -

Moraću da kupim cvikere. - Tebi više ništa ne pomaže. –

Baba, idi kući. - Hoću deda. - Gospodine, jel ste vi došli po

Esfani? - Da. Ja sam njen prijatelj. - Dobro govorite srpski.

- Ja sam šofer u ambasadi dvadeset godina, a vaš jezik sam

naučio posle šest meseci. Kako je moja prijateljica? -

Dobro je krenulo i ja očekujem da će brzo stati na noge. -

Vi ste profesor Šašić. - Ne. Ja sam njen terapeut. - O vama

sam čuo sve najbolje. - Ja samo radim ono što znam. - Ja je

znam od dana kada se rodila.. - Sve joj ovo nije trebalo. -

Čovek ne zna šta ga sve u životu čega. Jel stigao njen

muž? – Da, još pre dva sata. - Recite mu da sam stigao. -

Vi sačekajte u kolima dok je sestre spreme pa ću vam ja

pomoći da je stavimo u kola.

Majo, stigla su kola za Esfani. - Pa šta! - Može li jedno

pranje i oblačenje? - Milija uzima pare, a Maja pere dupe.

- Nek se zna koje pametniji. - Idem ja da popijem kafu, a ti

zaradi svoj hleb. – Dočekaću trenutak kad ću i tvoje dupe

da perem. - Taj film nećeš da gledaš. Maro, ima li kafa za

mene. - Stojeći se pije kafa kurvama za dušu. - Ti si

najveća. - Jel su to stigla kola za Esfani? - Da. - Neka te

bog čuva iako si šašav. - Ja sam najpametniji. - Diže ti i

ovu ženu. - Ja radim. - Svaka ti čast. - I ti kad legneš u

krevet ja ću te vežbati. - Ti bi mene da tucaš. - To bi bila

dodatna terapija. - Kad bi moj Cile čuo šta si mi pričao on

bi me ubio. - Svi švaleri su takvi. Udala sam se u osamnest

godina i osim njega ne znam za drugog muškarca. - Baš si

ovca. – Znam, ali ne smem na drugog ni da pomislim. -

Neke žene do kraja života ostaju ćurke. - Ja sam jedna od

156

tih. - Zato ćeš otići u pakao. - Gospodine, još malo pa će

Esfani biti spremna. - Vruće leto. - Gospodine, ja ne

podnosim zimu. - Ja više volim zimu nego ovu vrućinu. -

Kad bi imao mogućnost ja bih otišao u AFRIKU DA

ŽIVIM koliko mi prija toplo vreme. - Ja volim da živim u

Srbiji jer mi prija vaša klima.- Čuo sam da i vi imate zimu.

- Da ali to su slabe zime sa malo snega i temperaturom oko

nule ili koji stepen ispod. - Kolega, ja sam završila svoje. –

Majo, biće od tebe dobra sestra. - Kad ti budeš muško. -

Kad je trebalo i to sam bio. - A šta si sada? - Viša

medicinska sestra. - Budalo matora. - Esfani, došlo je

vreme da ideš u stan. - Ja sam spremna. - Kako si lepa. -

Obukla sam malo svoje garderobo koju je doneo muž. -

Sada neka gleda kako ću te staviti u kolica. U Teheranu će

to raditi terapeuti. - Tudja ruka svrab ne češe. - Gospodine,

oni su bogati i mogu da plate. - Drug šofer, nešto treba i

muž da uradi, a ne da čeka druge. - Esfani, prvo sedi u

krevet. - Osećam bol u ledjima. – Super, a sada desnu

nogu spusti da visi pored kreveta. - Mutno mi je pred

očima. - Sada levu nogu spusti pored desne. - Ništa ne

vidim. - To će brzo da prodje. Sediš sama na ivici kreveta

sa nogama koje vise. - Mogu i da ih pokrećem. - To znam.

- Sada te bolje vidim. - Za minut dva sve tegobe će nestati.

Sada ću te ubaciti u kolica. - Jel možeš sam? - Samo gledaj

i uživaj. Kolica su pored kreveta, a ja ću te uhvatiti ispod

obe miške i ubaciti u kolica. - Da me ne zaboli kičma?

-Neće jer ja ovo radim trideset godina. Kako je dama?-

Nisam ni osetila kako ste me stavili u kolica. - I ti si mi

pomogla jer se opireš nogama. - Počela sam da osećam

noge. - Mišići su počeli da se bude. Esfani, poveži

maramu. - Milija, dodaj mi mobilni. - Gde je? - Ispod

jastuka. - To je velika zaraza. - I potreba, brate, jer šta bih

ja bez njega? - Ima on svoje prednosti i mane. - Da nije

157

njega kad bi čula oca, brata, tetku i drugu rodbinu koja nije

u mogućnosti da me poseti. Kako da vam pomognem? -

Dug šofer samo treba da otvorri vrata, a ostalo je moja

briga. - Milija, ne možeš sam. - Mali točkovi idu napred. -

Hoću da padnem. - Ne boj se, sada ću podići kolica i ti si u

kombiju. - Ja sam se uplašila da ne ispadnem iz kolica. -

Muž treba da drži kolica da prilikom vožnje ne bi šetala

levo desno. – Gospodine, pazite da joj ne povredite nogde.

- Ne razume srpski. - A znao je da se oženi ovakvom

lepoticom. Esfani, sada si u sigurnim rukama. - Muž me

voli najviše na svetu. – Dete, koji muž voli bolesnu ženu?

– Dovidjenja, Milija. - Kad dolaziš na kliniku? - Tek u

ponedeljak. - Ova dva dana neka te muž vežba. – Hvala,

gospodine Milija. - Vozite polako jer kolica nisu fiksirana.

- Ne idemo daleko. Još jednom hvala i drugi put vidimo se

u nekoj kafani. - Zar vam vera to dozvoljava? - I mi smo

ljudi. - Ako ste i vi kao Esfani i njen muž, onda vam svaka

čast.

Milija, ti si svetski čovek. - Mirsade, šta sam ja to uradio

što nije moj deo posla? - Vežbaš strankinju po nekoliko

sati. - Ja sam profesionalac i za mene su svi pacijenti isti. -

Ti kada si došao na odeljenje, svi smo mislili da ćeš otići

kod tvog boga na ispovest, a ti danas šetaš hodnikom i

gledaš šta ćeš da uhvatiš. - Ja sam oženjen, a i vera mi ne

dozvoljava da se švalerišem. - Od tvog poštenja ja ne

mogu da dodjem na red. - Video si moju ženu. - Prava

lepotica i ne znam zašto se za tebe udala. - Ne bih je nikad

prevario.- Nije ona za tebe. - Da si mladji pa da ti je dam. -

Hvala, ja sam svoje odradio i sada je ostalo samo da

gledam. - Njen muž te hvali da se mnogo trudiš i da samo

tebi veruje. - Ona će ozdraviti. - Kad si mene podigao, dići

ćeš i nju. - Ti si bio teži bolesnik. - Mene je moj bog

spasio. - Može biti ali da nije bilo mene ti bi se i dalje

158

kiselio u krevetu. - Od čega boluje njegova žena? - To ne

mogu da kažem. - Ti si joj jedina nada. - Njegova žena ima

sve uslove da ozdravi. - Ja ti verujem da će tako biti jer

sam na svojoj koži osetio tvoje vežbanje.

Gledao sam tvoj rad dok te njen muž snimao kamerom. -

Hoće da nauči moje vežbe i kad odu kući, želi da bude

ženin terapeut. - To je i moj svet i ja znam da oni nerado

dozvoljavaju da im muškarac prilazi ženi. - Ja sam

zdravstveni radnik. Bez obzira, i to dozvoljavaju samo kad

moraju. Jel se vraća na odeljenje? - Hoće za vikend da

bude sa mužem i detetom.- Neki simpatični ljudi. - Meni

su se dopali još pri prvom susretu. Kad ćeš ti kući? - Ne

znam, a profesor još ništa ne govori. - Tebi je ovde lepo pa

bi da ostaneš što duže. - Samo da je hrana bolja. Šta si dao

profesoru kad te ovoliko dugo drži na odeljenju? - Zar je i

to potrebno? – Ne, ali jedna plava koverta ne bi mu

smetala.

Kolega, dodji na kafu. - Vreme je da idem kući. - Danas je

petak pa da mi pogledaš u šolju. - Tebi je sve rečeno. - Još

sam ja mlada. - Šta ćeš sa mužem i troje dece? - Mene tek

sada gledaju momci. - Biljo, tebi nije dobro. - Čika Milija,

od momaka nemam mira. - To mora da su psihijatrijski

bolesnici. - Tatini sinovi. - To su pederi i narkomani.-

Imaju para ko drva, a kad bi video kakva besna kola

voze... - Beži od takvih što dalje ... Kakva ti je ovo kafa? -

Grand. - Ne mogu da je pijem. - Šta joj fali? - Kisela,

gorka, a oseća se i budj. - Ti je pošećeri i drugi put donesi

tvoju kafu. Šta vidiš u šolji? - Imaš neke pare i predlog da

ideš na more sa nekim jebačem. – Jebote, ti znaš da gledaš

u šolju. - Udata žena, a naivna. - Jedan momčić nudi mi

deset dana odmora u Budvi. - Gde ćeš muža i decu? - Oni

neka idu kod mojih roditelja u selo. - Šta ćeš mužu da

159

kažeš, gde ideš? - Izmisliću nešto. - Ti misliš da je on ovca

za šišanje. - Ja u ponedeljak idem na odmor, a on neka radi

šta hoće. Bože, jesi li čuo budalu? – Kolega, ni ti nisi bio

bolji. - Svašta sam radio ali dete i ženu nisam nikada

zapostavljao. - Deset dana brzo će da prodje. Jel tu

kolega? - Tu sam Majo. Gledam Bilji u šolju. - Što nisi

namestio esfanin krevet? - Nema čistog čaršava. - Mogao

si ono djubre iz sobe da izbaciš. - Tu je čistačica. - Dodji u

društvo, ima i za tebe kafa. - Prvo da sredim sobu tvoje

ljubimice. - Mnogo je volim i jedva čekam dan kada ću je

videti na nogama. Doći će ti ona glave. - Ne, ona je jedna

draga žena koja me poštuje i veruje svakoj mojoj

izgovorenoj reči. - Da se ti nisi…? - Majo, pazi šta

govoriš, ona je moja sestra i zahtevam da je poštuješ. -

Boli me dupe za tebe i nju. - Miljo, ova je gora od tebe. -

Ona se mnogo kurči. – Neka, tako i treba. – Ko je ne zna

pomislio bi da je svetica, a njoj viri kurac iz očiju. Idem

kući, a ti mi pošalji razglednicu sa mora. - Hoću, čika

Millja. - Pazi šta radiš. - Mogu da izgubim nevinost. -

Možeš neku bolest da dobiješ.

Marina, dušo, gde si? - Bila sam kod Tanje. - Ja sam došao

pre dva sata, a moje dete skita po komšiluku. - I ja imam

svoje društvo. Ima li nešto u ovo kući da se jede? - Ti si mi

rekao da ništa ne kuvam. - A ti to jedva dočekala. Šta si ti

jela? - Ništa. - Doneo sam paradajz, krastavce i kilo

pečenja. - Nisam gladna. - Zato si se osušila k'o list na

grani. - Juče sam se merila i imam pedest kila. - Ta vaga

laže. - Samo ti govoriš istinu. Kako je Esfani? - Dobro.

Danas je otišla u stan i ostaće za vikend. - Kad će

prohodati? - Njena bolest se leči pet do šest nedelja. - Kad

bi to čuo moj profesor, on bi rekao da si lud.- Nemaju oni

pojma. - Samo si ti pametan. - Ja dižem bolesnike.

Jel ideš danas negde? - Sa društvom večeras idem na

160

Avalu. - Šta ćete u šumi? - Da se družimo. – Svašta! -

Tanja nosi svoj muzički stub, a ostale devojke nešto za

jelo dok će momci doneti piće. - Da sam vlast u ovoj

zemlji, sve bih vas zaposlio i da radite, a ne da vatate zjala.

- I mi bismo to voleli ali ste vi starci upropastili ovu

zemlju. - Sve što danas imate to smo mi stvorili. -

Upropastili ste nam budućnost. - Kad se vraćaš? - Ja sam

punoletna i ne moram da ti polažem račun, gde idem i s

kim se družim. - Pitam zbog ključa. - Ostavi ga na starom

mestu, a ne moraš kuću ni da zaključavaš. Idem kod

Zorana. - Jutros je pitao gde si i kad dolaziš sa posla. -

Treba sebi da postavi antenu pa mu treba moja pomoć. -

Kad ćeš našu da postaviš? - Ja sam ti nudio kablovsku

televiziju, a ti si odbila. - Meni su i ovi programi preko

glave. - Jel treba sutra nešto da kupim? - Ostavi mi pare, a

ja ću ići na pijac. - Kako hoćeš. - Što si danas tako rano

došao sa posla? – Esfani je otišla u svoj stan i doći će tek u

ponedeljak. - Jel ideš sutra na posao? - Dva dana sam

slobodan. - Onda možeš i ti na pijac. U ponedeljak doći ću

kući kasnije. - Dodji kad hoćeš. - Treba da joj pomognem

da iz kola ode na odeljenje. - Zar nema niko drugi? - Ja

sam najbolji. - Izem ti tvoj fakultet kad radiš poslove

fizikalca. - Ja se ne žalim.- A ja da sam na tvom mestu od

sramote bih pobegla sa klinike što dalje. - Ja znam ko sam

i koliko vredim, a šta radim to i nije važno. - Zašto je

toliko vežbaš? - Samo pet sati dnevno. - Popucaće joj

mišćna vlakna. – Neće, jer su zaštićena mišićnom opnom.

- Kad bi ovo čuo moj profesor on bi ti zabranio da pridješ

bolesniku. - Iskustvo i znanje su na mojoj strani. Ja sam

zaboravila da si najpametniji. - I najbolji.

Kolega, dodji da nam pomogneš. - Mogu li sestre u centru

da urade nešto i bez mene? - Stiže tvoja mezimica. - Majo,

161

ćuti, može neko te čuje i eto belaja. - Kad možeš da je

vežbaš imaš pravo i da je tucaš. - Ti si luda i pazi šta

govoriš. - Samo si ti pametan. - Esfani, ti stigla! - Da sam

znala da će ovako teško biti u transporteru ne bih napustila

odeljenje. - Danas lepo izgledaš. - Ti se šališ sa mnom. -

Moja sestra uvek mora da ima osmeh na licu. Kako je bilo

u stanu? - Kolega, prvo je izvuci iz kombija pa posle

pričajte do mile volje. - Polako Majo, sve ću ja sam, a ti

zatvori usta. - Trebao si da ideš sa mnom jer muž i prijatelj

ne znaju da rukuju sa kolicima. - Vidiš kako sam te lako

izvukao iz kombija i bez ičije pomoći. Drug šofer, vi ste

slobodni. - I njen muž može da se vrati sa mnom. - Vi

idite, a ja mogu sam da je smestim u krevet. – Hvala,

Milija. - Muž mora hitno u ambasadu jer mi je pasoš

istekao pre deset dana. - Ti si bolesna i profesor može da ti

da potvrdu. - Ja bih volela da se produži boravak jer ovako

kako ti radiš ne radi niko. - Ti zaboravljaš da si moja sestra

i ja ću sve učiniti što znam kako bi ti što pre stala na svoje

noge. Hoćeš da sediš u kolicima ili da te smestim u krevet?

- Ja bih malo da sedim. - Da upalim televizor? – Može, ali

treba i antenu podesiti. - Sad ću je ja namestiti. Jel može

ovako? Sada je slika još bolja. - Lep televizor. - To mi je

venčani dar od sestre i zeta. Kakve su ovo novine? - Naš

ženski časopis. - Što je lepa dama na prvoj strani. - To je

naša filmska glumica. - Kako si provela vikend? - Bilo je

lepo, ali me je poseta prijatelja i rodbine zamarala. - Ni ja

ne volim gužvu. - Ja se plašim kad sam sama kod kuće.

Bili su svi doktori iz moje zemlje. - Kako je doktor za

srce? - On nije dolazio jer je bio dežuran. - Samo mi on

veruje. - Svi se oni čude što ti pričaš jedno, a profesor

drugo. - Njegov posao je da leči, a moj da dižem bolesnike

na noge. - Vi ne saradjujete. - On ne može da shvati da

sam magistar i da više znam o rehabilitaciji od njega. U

162

našoj zemlji se robuje tituli i ljude misle da ti doktori sve

znaju, a to je nemoguće i zato on u klin, a ja u ploču. Da li

je bilo problema u transportu? - Muž nije mogao da me

nosi u naručju pa su se mučili sa kolicima i da nisu u

pomoć priskočile komšije, ne znam kako bi me oni uneli u

sobu. - Muž ti ne izgleda slab. - Nije on nikada ništa teško

radio. - Blago njemu. - On je mamin sin koji u životu ima

sve što poželi. - Lako je njemu kad su mu roditelji bogati.

Ja sam se uvek mučio. - Zato si tako jak. - Živeo sam na

selu gde uvek ima šta da se radi. - On je od rodjenja

gradsko dete i ništa teže od kašike i viljuške ne diže. - Ja

sam bio loš dečak, najgori djak i osnovnu školu završio sa

dvojkama. Sa takvim ocenama mogao sam samo da se

upišem za stolara. Dve godine sam išao u prvi razred i kad

sam video da ne ide ja sam počeo da radim fizičke

poslove. - Kako si danas doktor? - Sudbina, Esfani. Kao

momak u Beogradu upoznam jednu prostitutku koja je išla

u večernju školu. Ona mi je preko svojih veza pomogla da

se upišem i ja sam četiri godine učio da budem medicinski

tehničar. Kada sam video da mi ta struka leži, ja sam posle

završio dve više škole i jedan fakultet. - Kad si

magistrirao? - Pre dvadeset godina ali sam i dalje ostao na

infektivnoj klinici. Jesi li ovih dana imala bolove u kičmi?

- Samo kad sedim. - Još su mišići slabi i ne mogu da drže

tešku masu. - Čim legnem, nema bolova. - Tako će biti sve

dok mišići dovoljno ne ojačaju. Doneo sam ti šljive iz mog

voćnjaka. – Hvala, Milija. - Ovo su ranke. - Ja sam čula i

jela madžarke. - Ove malo kise ali su ukusne i ljudi vole da

ih jedu. - Od mažarki ja sam kuvala slatko. - Prvo si

stavljala u kreč. - Kako ti to znaš? - Ja živim na selu, a

imao sam ženu koja je slatko i pekmez od šljiva redovno

spremala. Kakve su šljive? – Dobre, ali su i zelene. - Kad

uzru nisu za jelo. – Jesu li iz tvog voćnjaka? - Da. - I ja u

163

Teheranu imam baštu i u njoj raznog povrća i voća.- Treba

to održavati. - Sve to rade moji roditelji.- Hoćeš danas da

vežbamo? - Ne bih. Osećam umor celog tela. - Onda ćeš

sedeti što duže i kad osetiš bolove, ja ću te vratiti u krevet.

Bolje da idemo na terasu. - I ja sam želela to da ti

predložim. - Kako se osećaš? - Dobro. Još samo da mišići

prorade. - Ako osetiš bolove i otežano disanje, ti me zovi.

Na terasi je lepo. Sedi tu, a ja ću te obilaziti svakih pola

sata. - Sada treba i muž da dodje. - Možeš i na terasi da

jedeš. – Kolega, gde je Esfani? - Majo, zar ti ne znaš da je

danima izvodim na terasu. - Koliko para si dobio kad se

toliko trudiš? - Pun džak i malo više. - Zar ona može da

sedi? - Lako sedi i još lakše diše. - Neki doktori pričaju da

od nje nema ništa, a ti je izvodiš na terasu. - Ja znam

znanje. - Idem da je vidim. – Idi, ali nemoj da pričaš

gluposti. - Jebala te ona. Esfani, kako je? - Dobro. - Kad je

stigao muž? - Pre deset minuta. - Sad imaš sa kim da

razgovaraš. - On zna četiri svetska jezika. - Kad ne zna

srpski ne zna ni jedan. - Zna pomalo ali ću ga ja za šest

meseci naučiti da dobro govori vaš jezik.

Esfani, kada se umoriš ti me zovi. - Milija, sedi sa nama. -

Ne mogu. Moram da vidim šta hoće ova gospoda. Izvolite!

- Treba nam doktor Šašić. - A ko ste vi? - Doktori iz

ANLAVE. - Vi sačekajte u hodniku, a ja odoh da

proverim da li je u svojoj sobi. - Čuli smo se pre pola sata i

on je rekao da dodjemo jer je danas dežuran. - Glavna

sestro, došli su doktori iz ANLAVE. - Javili su se pre pola

sata. - Oni čekaju u hodniku. - Sada ću ih odvesti kod

profesora.

Esfani, moram da te uvedem u sobu jer su stigli doktori iz

ANLAVE i sigruno će želeti da te vide. - Oni su još juče

trebali da dodju. - Ne znam ja o tome ništa. - Oni su

164

preporučeni našoj ambasadi koja se odlučila da me

preveze do INSTAMBULA. - Uzeće ti pare džabe. - Šta

mogu kad moram da idem u svoju zemlju!? - Ovi će ti

uzeti i poslednju paru. - Šta mogu kad nisam sposobna za

normalan let!? - Ko to kaže? - Doktori. - Njih zanima

samo da ti što više uzmu dolara, a još te nisu ni videli.

Esfani, ti u sobi sačekaj doktore derikože, a ja ću biti na

odeljenju jer ne želim sa njima da se sretnem. – Zašto? -

Počeće da filozofiraju, a ja to ne mogu da slušam. - Muž

kaže da su to najbolji doktori. - Oni su čuli za lupus i

komplikacije koje daje, a u praksi nisu videli ni jednog

takvog bolesnika. - Ti ih mnogo ne voliš. - Uzeće ti velike

pare, a da nisu ništa radili. Kolega, ko su ova lepa

gospoda? - Snežo, to su doktori iz ANLAVE.- Što su

zgodni. - Oni trebaju da prate Esfani do INSTAMBULA. .

Baš su seksi. - I bogati, sestro. - Mene samo takvi

zanimaju. - Neće tebe više niko. - Šta mi fali? - Izgledaš

kao miš na kiši. - Jebo te otac. Za tebe sam filmska diva. -

Može biti ali njima nisi interesantna. Priča se da se muvaš

oko Esfaninog muža. - Lep čovek, a ja udovica. - Tebe

interesuju njegove pare. - I ti ne radiš džabe. Kad Esfani

ide kući? - Možda u petak. - Ti si govorio da će ostati dok

ne prohoda. - Njena ambasada ne može ili neće da joj

produži pasoš. Šteta što ne može još koju nedelju da

ostane kod nas. - Da se ti nisi zaljubio? - Šta to pričaš

Snežo!? - Nisu tu čista posla. - Ona je moja sestra i ja se

tako prema njoj i ponašam. - Kolega, i ti si počeo da se

muvaš oko Sneže. - Ona je sada na ceni. - Ti bez žene, ona

bez muža. – Zorice, daleko joj lepa kuća. - Baš ste par. - Ja

još uvek imam mozga u glavi. Glavna, ja se ne družim sa

pederima. - Hvala, koleginice. - Ti da nešto vrediš, ne bi

bio udovac trinaest godina. - Snežo, moram primetiti da si

u pravu. Kako je danas koleginica iz Šapca? - Ide tvoja

165

Esfani. - Prohodaće ona u svojoj zemlji.- Ti ćeš joj mnogo

nedostajati. - I u njenoj zemlji ima dobrih stručnjaka. - Ali

ona voli da je samo ti vežbaš. - Sve ste iste. - Mi smo žene

i svašta vidimo.... Esfani, sada će doći doktori iz

ANLAVE da te vide. - Već su jednom bili. - Hoće da

provere šta ti možeš i kako dišeš. - Oni se plaše da u toku

transporta ne prestanem da dišem. - Gluposti. Ti već

danima dobro dižeš. - Kažem ja njima ali oni ne veruju. -

Što nisu mene pitali? Samo tri dana si imala smetnje sa

disanjem kad sam počeo da te dižem iz kreveta. - Imala

sam osećaj da ću se ugušiti. – Danas, posle pet sati mog

vežbanja, ti dišeš bolje od sportiste. Snežo, šta ti tražiš kod

nas? - Milija, oni lepotani vrede osam hiljada evra. -

Mnogo je to para. - Pola plaća ambasada, a pola tvoja

ljubimica. – Jesi li videla Snežo kako neko lako zaradjuje

pare? - A ti se danima mučiš da bi izazvao neki pokret. -

Da su mene uzeli za pratioca ne bi im uzeo ni žutu banku.

Ma doktori uplašili muža i on je morao da pristane na ovu

cenu. - Milija, koliko dugo treba da me vežbaju u mojoj

zemlji? - Što češće i što duže ali tako više nigde ne rade. -

Samo ti kolega. - Da lepa koleginice. Kada sam ja bio

terapeut bolesnici su sa ovog odeljenja odlazili svojim

nogama. - Ja sam sestra na ovom odeljenju tri godine i još

nisam videla bolesnika da šeta hodnikom. - Došli novi

terapeuti. - Oni ništa ne rade. . Zato je kriv profesor koji

vredja sestre, a njima se klanja.- Jebeš sestre, na njih i zec

kurac diže. – Za to ste same krive.

Juče sam gurala kolica, a danas ne znam da li me više bole

noge ili ruke. - Mogu da te izmasiram. - Ti tvoj rad debelo

naplaćuješ. - Može i u naturi. – Ćuti, sluša Esfai. - Ne zna

ona šta je to. Da imamo normalnog direktora i glavnu

sestru instituta, ne bi im sestre bili fizički radnici. –

Kolega, ni ti nisi bolji. Da, ali ja nemam gde da idem jer su

166

me stigle godine. - Šta sestre mogu u ovoj bolesnoj

klinici? - Žalite se glavnoj sestri odeljenja. - Bile smo kod

nje, a ona nam nudi radne knjižice. Ponaša se kao da je

ovo njena klinika, a još ni višu nije završila. - Dala ribu.

Reci mi kome da dam samo više da ne guram kolica i

nosim nosila? U ovoj ustanovi dobre sestre dobijaju teška

radna mesta i manju platu, a one što nose suknju poviše

kolena rade šta hoće i od nerada dobijaju šuljeve. - Ko

umije njemu dvije. - Uvek je tako bilo i biće sve dok

imamo ovakve doktore kojima sestre služe za seksualno

iživljavanje.

Šta će biti sa Esfani? - Moja sestra će ozdraviti jer i vreme

radi za nju. - Za koje vreme? - Ako se ovako bude radilo za

dve nedelje je na nogama. Njena sreća je što ima dobrog

muža koji će sve uraditi samo da mu žena ozdravi. - Mlada

žena sa kojom ima i dete i sigurno želi da je što pre vidi na

nogama. Ja sam, kolega, čula da je i kod njih dozvoljen

razvod. - One su dobre i poštene žene i o tome i ne

razmišljaju. - A šta nama fali? - Malo više vernosti i

poštovanja. Sestra Snežo, i kod nas je dozvoljen razvod. -

Jesi li čuo kolega? - Kod njih muž može da vrati ženu

roditeljima, ali uvek zadržava decu. - Milija, mene moj

muž voli. - Esfani, lepo je to čuti. - Mi se volimo i on će

sve učiniti da ja što pre ozdravim. Posle tri meseca

razvedena žena može ponovo da se uda. - To sestro nisam

znao. - Ranije je žena bila rob. - A šta se dešava kad se

žena uhvati sa drugim muškarcem? - Takve žene više niko

neće da uzme i one do kraja života ostaju same. Nekada su

takve žene kamenovane. - Toga više nema u

muslimanskom svetu. - Hvala bogu da je tako. - Naše žene

su verne i na prste mogu da se izbroje žene koje su

prevarile svoje muževe. - A kod nas ako nije prevarila

167

muža nije savremena žena. - Kod vas sve što je loše došlo

je iz Amerike. - Snežo, kada će da iscuri ova flaša? - Za

desetak minuta. - Esfani, doći ću za pola sata pa ćemo

vežbati do sedamnest sati. - Kad ja da dodjem? - Kad ja

završim sa vežbanjem ti dodji da je spremiš za spavanje. -

Kolega gde si? Nema te da svratiš na moje odeljenje.-

Miljo, nemam vremena. - Čula sam da vežbaš neku

strankinju. - Dobro si čula. - Sada ćeš se opariti. - Da nije

bilo Zorice ja nikada ne bi pristao da je vežbam. -

Delićemo pare. - Mogli bi i u krevet. – Može, ali to košta.

Priča se da si uzeo puno dolara. - Srpska posla. - Sada

možemo da se družimo. - Makedonka bi dala dupe za pare.

- Ti mi i onako ne možeš ništa, a pare su uvek dobro došle.

Sestre pričaju da je dama lepa. – Da, ali ima i muža. -

Kakve to ima veze? - Kod njih nema švalreisanja. - Koja

žena ne voli seks!? - Kod njih se za neverstvo gubi glava. -

To su samo priče za malu decu. Hoćeš kafu? - Žurim.

Čeka me Esfani. - Kafa je skuvana. - Hvala, doći ću

kasnije.

Jel ima nekog da otvori vrata? - Nismo mi ovde vratarke. –

Dobro, Snežo. Sada ću da vidim ko to tako uporno zvoni. -

Dobar dan, gospodine. – Izvolite, lepa damo. - Ja bih da

udjem na odeljenje. - Prošlo je vreme posete. - Ja sam

terapeut i došla sam da vežbam ženu iz ambasade. - Što se

niste odmah predstavili? - Vi ste gospodin Milija. - Sestra

Milija. - Čula sam da je dižete u kolica. - Posle mi je lakše

da namestim krevet. - Čula sam i da je vežbate. - Ne. Ja

sam sestra. - Samo da znate da od nje nema ništa. –

Grešite, jer će ona uskoro stati na noge. - Ako se to desi ja

ću pocepati svoju diplomu. - Mnogi zdravstveni radnici bi

to trebalo da urade. Njena bolest se leči i ako se od početka

bolesti krene sa vežbanjem, pacijent je na nogama za

četrdeset pet dana. - Ko je ovde terapeut? – Vi, a ja sam za

168

ovih trideset godina rada video bezbroj ovakvih

pacijenata. Kad vi završite sa vežbanjem, ja ću doći da je

stavim u kolica. - Žaliću se kod moje šefovice. - Ona i moj

šef mogu da se uhvate pod ruku i šetaju gradom. - Kolega,

šta hoće ova namazana dama? - Dama je puna sebe i od nje

nikada neće biti dobar terapeut. - Što nisi rekao ko si? - Šta

ja imam sa njom? - Ti si podigao bezbroj ovakvih

bolesnika, a ona ti soli pamet. - Snežo, ja gledam svoja

posla.

Ti i Zorica se dobro slažete. - Ona je dobra žena i meni je

glavna sestra. - Nju će na kraju šutnuti doktori sa

odeljenja. - I ja tako mislim jer doktori ne vole pametne

sestre. - Ona ne jebe ni dva posto. - Zato me čudi što je još

na odeljenju. – Kolega, što je ova terapeutkinja

bezobrazna. - Šta ti je uradila? - Neće da vežba Esfani dok

ne stavim čist čaršaf. - Sestre jebe ko stigne. - Malo je

falilo da joj počupam onu pedersku kosu. - Baš je dama

lepa. - Čim je ona podšišana ko muškarac sve mi je jasno.-

Snežo, gledaj svoja posla i smiri hormone. Mi bi, Snežo,

sada mogli i nešto da pojedemo. - Ima pasulja, pun lonac. -

Esfani, doći ću za desetak minuta, a ti se malo odmori. -

Fina neka žena. - I muž je dobar čovek. - Njega bi

pocepala ko svinja džak. - Ti samo na seks misliš. - Da li u

kuhinji ima nekog? - Ulazi, lepa Kaćo. - Matori, još si

živ!? - Živ i zdrav. - Ja mislila da su ti muslimani došli

glave. - Bio sam kod tvoje Milje. - Ti se mnogo muvaš oko

moje glavne sestre. - Ona je udata i lakše će da legne na

ledja. - Ja sam slobodna. - I ostaćeš jer babu niko neće. -

Jebo te pas. - Ako ništa bolje ne nadjem ja ću ti se javiti. -

Šta će mi čičekanja? - Kolega što tako razgovarate sa

mojom Kaćom? - Mi smo stari drugari. - Ona je lepa žena.

- Što se onda nije udala? - Nije našla čoveka svog života. -

Ona je, kolega, razvedena. - A i dalje se jebe sa mužem. -

169

Zašto to radi? - Razvela se da bi kao samohrana majka od

firme dobila stan. - I toga ima. - Žene su na sve spremne

samo da dodju do cilja. - Ona je mnogo pametna žena. -

Kako da ne ....

Esfani, evo mene opet. - Hvala Alahu kad je ona otišla. -

Neke žene ne znaju da se ponašaju. - Još je devojka. - Ko

će nju da uzme za ženu? - Takve se dobro udaju. Viče na

mene i tera me da podignem nogu. - Zar ne vidi da ne

možeš? - Kaže da sam se razmazila. - Tako se ne

razgovara sa pacijentom. - Skoro nisam srela tako

bezobraznu ženu. - Koliko se zadržala kod tebe? - Samo

mi je pogledala noge i otišla. - Sada ćemo mi da vežbamo i

uskoro svi će biti iznenadjeni kada te vide kako šetaš

hodnikom. Još ti nema muža da dodje i donese ručak. - On

je otišao u ANLAVE da se dogovore o danu i vremenu

njihovog dolaska na kliniku. - Ko će da ti donese ručak? -

Majka se javila pre desetak minuta da je krenula u bolnicu,

a muž će doći po podne. - Kolega, dodji da nam

pomogneš. Stigao novi bolesnik. - Ja sam došao da

vežbam Esfani, a ne da popunjavam sestrinske rupe. - Ima

ga skoro sto pedeset kila, a sestre male i mršave. - Milena

što držite dijetu? - Sve radimo samo da bi nas muškarci

primetili. - Odakle dolazi ovaj bolesnik? - Iz Zemunske

bolnice. - Kada se poslednji put okupao? - Na rodjenju,

okupala ga babica. - Milena, njemu je svejedno jer su mu

dani odbrojani. - Što se nisam udala za popa, danas bi bila

gospodja. - Mogla bi i muškarce da menjaš jer si popova

žena. - To je greh. - Tebi bog oprašta jer si popova žena. –

Kolega, ala je težak.- Milena, što nisi zvala doktora da

vam pomogne? - Neće on ni prstom da mrdne. - Gospodin

čovek koji voli pare, a o bolesnicima brinu sestre. - Ko nas

jebe kad smo glupe! - Doktori. - Ne bi mu dala ribu da je

170

jedini na svetu. - Tako ne misle druge sestre. – Glupače,

misle da je doktorski djoka nešto posebno. Ovaj gospodin

nije štedeo na hrani. - Povuci ga kolega do sredine kreveta.

- Ovakva tri bolesnika i ja bih stigao pre vremena kod

Svetog Petra. - Hvala, kolega.- Sestro, pašće neka čast. -

Ti sada imaš pare i treba mene da častiš. - Pun sam para ko

brod pacova. - Očekujem da me izvedeš u grad. – Milena,

neću više da budem baraba. - Kasno Marko na Kosovo

stiže. - Hoću da budem pošten jer sam našao ženu po mom

ukusu. - Kolega, svinja ostaje svinja. - Sestro, ja ne mislim

tako. - Esfani, što plačeš? - Sestre na odeljenju nisu

dobre. - Naša poslovica kaže da u svakom žitu ima

kukolja. - Zovem da me operu i obuku ali ni jedna ne

dodje. - Za pare koje daješ mogla bi u hotelu da živiš.-

Teško bolesnom čoveku. - Brzo ćeš ti na noge i sve ovo

biće ružan san. Hoćeš da sedneš u krevet? - Prvo pozovi

neku sestru da me opere i obuče. - Ako je na odeljenju

Snežana, ona će doći. - Ona i Daliborka su dobre sestre. -

Daliborka, zove te Esfani. - Samo da isključim infuziju. -

To ću ja, a ti idi da je središ. - Prošli put mi je rekla da

oseća kad će da piški i kaki. - To govori da je oporavak

blizu. - Jel vi kolega mislite da će ozdraviti? - Da ne

mislim ne bi se sa njom ni družio. Kolega, možeš da udješ

u sobu. - Hvala, mlada koleginice.- Milija, sve me boli. -

To je znak da je izlečenje blizu. - Jedva čekam da

ozdravim. - I to će se uskoro desiti. Milija, neko te zove. –

Neka, ja moram da te vežbam. - Kolega, zar ti ne čuješ

tvoju glavnu sestru? – Izvolite, šefovice. - U mojoj sobi

čeka te njen muž i doktor iz njihove zemlje. - Šta ću tamo?

- Hoće sa tobom da razgovaraju. – Izvolte, gospodo.- Mi

smo mnogo zadovoljni sa vašim radom i recite mi kolko

smo dužni. – Ništa. - Kako ništa?! - Ja sam profesionalac i

naplaćujem kad bolesnika stavim na noge. Družeći se sa

171

njom mi smo se i sprijateljili i ja je poštujem kao sestru. - I

njen muž i njeni roditelji o vama misle sve najbolje. –

Hvala, ali ja nisam zadovoljan jer je još nisam podigao na

noge. - Samo ste vi govorili da će ustati iz kreveta. - Meni

je žao što ne može još koju nedelju da ostane na klinici. -

Istekao je pasoš i mora da se vrati kući. - Ona će stati na

noge jer oseća mikciju i defakaciju, a i mišići mogu početi

da rade. - Ja sam student medicine. - Koja godina? -

Četvrta. - Onda je i vama jasno da će uskoro prohodati.

Dobro govorite srpski jezik. - Meni jezici idu od ruke. -

Koji jezik još govorite? - Engleski i francuski. - Kakav ste

student? - Odličan. Njen muž hoće da vas časti jer ste

mnogo uradili za njegovu ženu.- Ja ih cenim kao prijatelje,

a takvima ne naplaćujem niti primam poklone. - Mi smo

vam mnogo zahvalni i dok su drugi doktori govorili da od

nje neće ništa biti, vi ste nam ulivali nadu. - Budući

doktore, i sami vidite šta ona sve može. - Da budem

iskren, nisam verovao da ona danas može sama da sedi na

ivici kreveta i da pokreće prste na nogama. - Da sam počeo

ranije da je vežbam ona bi danas na svojim nogama otišla

kući. - Primetio sam da ponekad teško diše. - Ništa njoj ne

fali kad može da vežba pet sati. - Mi smo se plašili, a to

nam je i profesor govorio, da može disanje da stane i tada

bi radili traheotomiju. - Moglo je to da se desi, ali nije. -

Da se bolest ne pogorša? - Opasnost je prošla.

Kolega, šta su hteli stranci? - Da plate moj rad. - Koliko si

dobio? - Nisam uzeo ništa. - Ti si lud. - Rekao sam da se

tebi zahvale jer si mi dozvolila da je vežbam u okviru

radnog vremena. - Pitaću ga da za odeljenje kupi

invalidska kolica jer ni jedna ispravna nemam na

odeljenju. - Šarmiraj ga. - On je moj tip. - Da li si ti

njegov? - Oni vole plave, sisate i guzate žene. - Ti si ta. -

172

Doci će danas oko pet sati da slika moje vežbe. - Pitaj ga

za kolica. - To sutra uradi ti jer će tebe poslušati. - Ima li

glavna sestra pisaću mašinu? - Dala sam ti jednu. – Jesi, ali

sam je od silne upotrebe razvalio. Moja sestra ima jednu. -

Da nije neka starudija. - Kupila je mašinu pre mesec dana

jer je htela da uči slepo kucanje ali je ubrzo odustala i

mašinu odnela u podrum. Donesi je. - Možeš sestru da

vodiš u bioskop. - I u krevet ako treba. - Pazi šta si obećao,

ona je opasna i koga uhvati teško njemu. - Znaću ja da je

smirim.

Esfani, dobro je. - I ja osećam noge. - Vežbaj prste na

nogama. - Ja ih pokrećem. - Okreni levo stopalo. - Mogu. -

Možeš i desno. – Milija, ja sve ovo radim sa lakoćom. -

Bićeš ti opet ona Esfani koja voli da vozi kola. - Kako ide,

kolega? - Glavna sestro, mi smo na pravom putu. - Znala

sam da ćeš joj pomoći. - Što me ranije nisi uključila u rad?

- Šef i njen muž su angažovali terapeute iz Kliničkog

Centra. - To su bez iskustva i mog znanja. - Vidimo se

sutra, a ti nastavi sa radom. - Ovo je težak posao. - Što nisi

učio za popa? - Pa da vernici spavaju sa popadijom. -

Neka. Ti bi imao manje posla.

Esfani, idem da se odmorim, a ti pokušaj malo i da spavaš.

- Sad će doći i moj muž. - Danas će ponovo da me snima, a

ja ću ga naterati da i sam nauči neku vežbu. - Milija, hoćeš

da ručaš sa nama? – Hvala, Miro, nisam gladan. - Jedna

pacijentkinja je dobila pečenog ćurana pa je dala osoblju. -

Ima li ona ime? - Slavica iz Ćuprije. - Lepa dama. - Ona se

i doktorima svidja.

Idem ja na odeljenje side da vidim mog školskog druga.-

Dolijao. - Mene čudi kako ranije nije dobio sidu. - I ti ćeš,

Milija. - Neću Maro. Ja sam danas ko časna sestra. - To

pričaj ovim mladim koleginicama jer te one ne poznaju

kao ja.

173

Jel to stigao muž? - Kad je on tu, meni je sve lakše. - Sada

ćemo da nastavimo sa vežbanjem. - Prvo uzmi naš

specijalitet. - Što je ukusno. - To je kolač koji se servira u

svakoj prilici. - Po izgledu i ukusu podseća me na našu

STRUDLU sa makom. - Ja ću da radim vežbe i da

ponovim. - Sada muž da uradi ovu vežbu. - Nije on

terapeut. - Videćeš da ce on to bolje raditi nego ja. -

Odlično gospodine. Šta sam rekao, Esfani? - Nisam

verovala. - Tako svaki dan da radi i biće pravi terapeut. -

Platićemo mi ko će da me vežba. - Treba li sve vežbe da

ponovim? - Ne kaže moj muž. - Da li je sve snimio? -

Jeste. - Onda da se malo odmorimo, a ja ću ti Esfani pričati

o tvojoj bolesti. - Može li muž to da snimi? - Kako da ne,

ja govorim istinu i kod mene ništa nije sakriveno.

Esfani, što se treseš? - Možda je urinarna infekcija. - Ja

mislim da su za ovu treskavicu krivi nadraženi i upaljeni

mišići. Kolika je temperatura? - Mislim da je nemam. -

Stavi toplomer za svaki slučaj. Kolika je temperatura? -

Trideset šest stepeni. - Bio sam u pravu. - Ovo se dešava

poslednjih deset dana. - Mora tako da bude kad te vežbam

u proseku pet sati dnevno. Zorka, Esfani ima treskavicu. -

Pa šta?! - Obavesti doktora. Takav je red. - Možda joj je

žao što ide kući pa se trese zbog tebe. - Koleginice, pazi

šta pričaš jer ako te čuje njen muž, i ti i ja ostaćemo bez

glave. - On mi se svidja. - Ti mu se udvaraj ali jezik skrati

jer ovde ljudi od muve napraviće slona. - Šalim se! - Jebeš

tu šalu. - Šta si se usrao, kolega. - Hoću mirno da spavam.

Odoh ja kod doktorke da joj pravim društvo. - To je tvoj

pacijent. – Naš, i pazi šta pričaš. Žene jezičare su spremne

da naprave problem, ali je tako od kad je gavran pocrneo. -

Kolega, tvoja dama se i dalje trese. - Ja sam te ostavio kod

nje. - Šta ću joj ja kad je tu njen muž? - Ja sam ti nešto

rekao. - Ja ne znam da ćutim.

174

Esfani, sada će doći doktorka da te vidi, a ja odoh na treće

odeljenje jer i tamo imam jednu bolesnicu. Živka, dodji da

vidiš ko nam je došao. - Moj bata. - Zdravo, Živka i kako

možeš da radiš sa ovom Jasminom? - A šta to kolega meni

fali? - Jedno momče od četrdeset godina. - U moj krevet

više neće leći ni jedan muškarac. – Zašto, slatka sestro? -

Jednom sam se zajebala i više neću. - Ja ću da te pazim i

mazim. - Svi ste vi takvi dok ne dobijete, a posle nas

vredjate i bijete. - Ja nisam takav. - Ti si jagnje u vučijoj

koži. – Grešiš, sestro. - Jasmina, moj bata dolazi svaki dan

na odeljenje jer mu se svidja naša šefovica. - Ćuti Živka.

Treba nešto i sakriti. - Bato, juri ti ANDJU. Ona je ženska

za tebe. - Ni njoj ništa ne fali. Kolega, doktroka već dve

nedelje nije na odeljenju. - Gde je? - Otišla na godišnji

odmor. - Kad dolazi? - Za mesec dana. - Čekaću. - Bato,

neće ona tebe. - Nikad se ne zna...

Kolega, hoćeš sa nama da popiješ kafu? - Ja sam osudjen

da se družim sa sitnim ribama. - Bolje biti i to nego krupan

som. - Šta sam tražio to sam i dobio. Moja šefovica može

još uvek da bira. - Zato je sama, a naš narod kaže ''probirač

nadje otirač''. - Ona je duša od žene. - Daj bože da i nju

neko uzme. Jasmina, s kim živi? - Ima sestru neudatu i

stare roditelje. - Možda je zato i sama. - Kolega, ona ima

momka. - Daj bože da si ti u pravu. Hvala na kafi. - Gde

žuriš, kolega? - Treba da vežbam jednu damu iz

inostranstva. - Biće para. - Radim besplatno. - Danas ni

kod babe nema džabe. - Najveća nagrada će biti kada

dama stane na svoje noge...

Esfani, evo mene ponovo. - Milija, kakva je to galama u

hodniku. - Napao sam glavnu sestru instituta. – Zašto? -

Ona i direktor nisu ljudi. Oni su gori i od stoke. - Smiri se.

- Žena koja je studirala deset godina i bila najveći

175

neradnik zbog švalerisanja sa sadašnjim direktorom

postavljena je za glavnu sestru instituta. Koleginica sa

srednjom školom i trećom kategorijom invaliditeta

postavljena je za glavnu sestru jedanestog odeljenja. - Kod

nas za svako radno mesto traži se odgovarajuća

kvalifikacija. - Ovo je trula klinika gde doktori mogu da

rade šta hoće. - Zar se kod vas radnici ne postavljaju po

kvalifikaciji? - Jedini uslov da bi sestra bila glavna, mora

lepo da izgleda i obavezno da spava sa šefom odeljenja. -

Šta ti je odgovorila? - Da je za sve ovo kriv direktor. -

Možda je žena u pravu. - To više nije ni važno jer su svi

doktori isti i poštuju zakon samo kad njima odgovara.

Milija, ovo što si mi ispričao nije dobro. - O doktorskim

glupostima i kršenju zakona mogu tri dana da ti pričam. -

Da mi je sve ovo neko drugi ispričao, ne bih verovala. -

Moj šef Šašić je sestru koja je bila na disciplinskoj

komisiji postavio na mesto glavne sestre. Prvo je najurio

sa odeljenja i o njoj pričao sve najgore da bi je pre nedelju

dana vratio na odeljenje i dao platu rukovodioca. - To je

ona mala sa dva repića. - Da. - Ona je opasna. - Zna posao

i hoće da radi ali nema moralne i stručne kvalitete. -

Profesor treba da zna ko će mu biti glavna sestra. - On

mrzi sestre i kad god može on se ruga i o njima priča sve

najgore. I naš sindikat je pitao direktora kako je moguće

da sestra, koja je bila na disciplinskoj komisiji, može da

bude glavna sestra. - I šta je odgovorio? - Da je to ideja

doktora Milana Šašića. - Zar je on toliko moćan? - On je

zamenik direktora. Što ti je majka namrštena? - Imamo

veliki problem. Da ja radim, a vas dve rešavajte tvoj

problem. Nema ti muža. - On je još u ambasadi. - Zato ti je

majka donela ručak. - Za desetak minuta biću spremna za

vežbanje. - Hoću da gledam kako sama ručaš. - Mogu ja

to. - Ruke su zdrave. - Kad bi i noge bile takve. - Biće ...

176

Mi dosta jedemo pirinač. - I ja ga volim. - Kad dodješ kod

mene u goste, ja ću ti svaki dan kuvati drugo jelo. - Sa

mojom platom ne mogu da stignem ni do Lazarevca. -

Samo da ja ozdravim..

Jel možemo da vežbamo? - Može. - Sedi sama u krevetu. -

Vidiš kako lepo ustajem. - Kičma je proradila. - Mogu ja i

da se okrećem u stranu. - Za koji dan ti ćeš stati i na noge.

Na nogama više nema otoka. - Imam lepe noge. - Ti si

mlada i lepa žena. - To ne smeš da mi govoriš. - Izvini. Šta

će misliti tvoja majka o meni što te vežbam samo u

gaćama? - Ti si moj brat i ja se tebe ne stidim. - Majka ti se

mršti i nije joj prijatno što si tako obučena. - Ona ne voli

da se muško muva oko mojih nogu ali mora da shvati da je

ovo bolnica. Ove vežbe dobro radiš. - Mogu ja još. -

Nećemo preterivati. - Ali ja hoću još da vežbam ustajanje

iz kreveta. - Vidim ja da ti želiš što pre da staneš na noge. -

Ne mogu više da ležim u krevetu. - Odlično. Zaslužila si

da te poljubim u kosu i ruku. - To može samo muž. - Onda

izvini. Moj brat sme. - Kako da nasmejem tvoju majku. -

Imamo veliki problem. - Ti si bolesna. - Nije samo bolest u

pitanju. - Šta vas dve muči? Jel ja mogu da pomognem? -

Svekar i svekrva ne vole što sam bolesna. - Nisi ti kriva jer

se to može svakome desiti. - Ako ne ozdravim, oni će me

vratiti da živim sa mojim roditeljima. - Zar se ne pita muž?

- On mora da sluša šta mu otac i majka kažu. - Kod nas o

svemu odlučuju muž i žena.

Šteta što ne možeš još koji dan da ostaneš na klinici. -

Sada i ja verujem da ću brzo prohodati. - Ja sam želeo da

gledam sestru kako šeta bolničkim hodnikom. - Doći ću ja

za godinu dana ponovo u tvoju zemlju. - Ko će toliko da

čeka. Danas si bila dobra i ja ću sada da idem, a ti se

odmaraj. - Hvala Milija. Kad dolaziš sutra? - U isto vreme.

- Pozdravi ćerku. - Stalno me pita dokle smo stigli i kad

177

ćeš prohodati. - Donesi sliku. Hoću da je vidim. - Sutra

ako ne zaboravim.- Na koga liči? - Na majku. - Njenu

sliku sam videla. - Imao sam najlepšu ženu u mom selu.

Mala, gde si dosad? - Bila sam kod Dejana. - Jel se

pomirio sa tvojom koleginicom? - Sada su opet zajedno. –

Dokle? - To je njihov problem. - Oni su par.

Tata, hoću nešto da te pitam ali nemoj da se dereš. -

Sigurno ti trebaju pare. - Zvala me Nataša da idem sa njom

u Bosnu. - Idi. - Ali to košta. – Koliko? - Samo tri hiljade.

- Da ću ti i hiljadu za trošak. - Šta to treba da znači? - Pun

sam para ko žaba dlaka.- Kako je Iračanka? - Na putu da

ozdravi. - Nemoj slučajno da joj uzmeš pare.- Već su mi

dva puta nudili dolare. - Ti si već uzeo. - Nisam. - Zakuni

se u mene. - Ona je moja sestra i zato radim besplatno.

Koliko ima godina? - Trideset. - Da li je lepa? – Da, ali su

joj ovih dana otekle noge od kortikosteroida. Po klinici se

priča da sam uzeo velike pare i zato je vežbam po nekoliko

sati dnevno. - Što tebe tata na klinici ne vole? - Zato što

sam pametan i znam znanje. Ja sam sam još pre dvadeset

godina išao preko granice bola. - Nas uče samo do granice

bola. - Ne znaju tvoji profesori ništa. - Ti si najpametniji. -

Ja dižem bolesnike. - Kad bi oni čuli da vežbaš pet i više

sati dnevno, rekli bi da si lud i zabranili bi ti pristup

bolesniku....

Mala, ja ću na spavanje. - I meni se spava. - Kad sutra da te

budim? - Ja ću se probuditi sama. - Zar je već deset sati, a

meni se čini ko da sam pre sat vremena otišao u krevet. -

Tata, koliko je sati? - Koliko treba da bude? - Osam.- Sad

je deset sati. - Stavi kafu. - Kako dama kaže. - Sanjala sam

da putujemo za Teheran. - To je znak da nećemo. - Ko zna.

Možda će te sestra pozvati u goste. - Meni je samo bitno da

ona ustane iz kreveta. - Da bi dokazao da si pametniji od

178

profesora. - I pametniji i lepši. - Tata, nemoj da te neko

čuje. Na stolu je doručak, a sinoć sam doneo i veliku

lubenicu. - Ti si dobra domaćica. - Uživaj dok si kod

mene, a kad se udaš neka ti je bog u pomoći. - Ja ne idem

nigde iz moje kuće. Kafa je gotova. - Donesi je u krevet.-

Kako dama kaže. - Što tebi nisi skuvao? - Žurim na

kliniku. - Kad dolaziš? - Sa prvim mrakom ja sam kod

kuće.

Esfani, danas si nešto vesela. - Osećam da mi se snaga

vraća, a i noge mogu da pomeram. - Danas je manji otok. -

Čas ga ima, čas ga nema. I jutros je bio terapeut. - Malo

on, više ja, i ti ćeš stati na noge. - Bezobrazan čovek,

počeo da me štipa. Evo, vidi, još su tu modrice. - Da li je

nešto i radio? - Rekao je da on ne vidi zašto bi me vežbao

jer ja neću stati na noge. - On je lud. - Kad je otišao, ja sam

dugo plakala. Sestra Daliborka je rekla da samo tebi

verujem i da si ti mnoge otpisane podigao iz kreveta. - I ti

ćeš ga brzo napustiti. - U njemu se osećam ko kiseli kupus

u kaci. Bili su djaci iz medicinske škole i sa njima sam

dugo pričala i vratila osmeh na lice. - Ti moraš stalno da se

smeješ. - Kad ozdravim. - Biće i to .... Sestre me više i ne

okreću. - To možeš i sama. - I kad ti nisi tu, ja se po

desetak i više puta okrenem u levu i desnu stranu, a počela

sam i sama da sedim na ivici kreveta. - Zar se ne plašiš da

ćeš pasti? - Ne, ja sada mogu kičmu pravo da držim. Kad

ću moći da hodam? - Čim je proradila kičma brzo će i

noge... Ja sam ateista ali kad ti ozdraviš moliću se i mom i

tvom bogu. - Bog je samo jedan. - Moja pokojna žena je

bila božija žena pa je otišla pre mene. I bivša prijateljica je

bila božija žena pa kad se zasitila moje ljubavi našla je

drugog čoveka. - To nije dobra žena i bolje što te je

ostavila. - Njoj će bog i ovu avanturu da oprosti. - Ta žena

je imala puno muškaraca. - Ja sam je voleo i teško mi je

179

pao njen odlazak. - Ti si dobar čovek. - Zato i ne mogu da

se oženim. - Šta će ti? - Čovek bez žene nije čovek. -

Javiće se prava. - Sve one traže bogatog čoveka. - Takve

su sve žene... Ja te ne mogu nikada zaboraviti. - Ti si moja

sestra. - Sećam se kako sam bila neprijatna kad si prvi put

došao da me vežbaš. - To sada nije važno jer si ti na putu

da ubrzo staneš na svoje noge. - Bila je Mara servirka i

mnogo te hvalila. - I njen život je tužan. - Šta joj se desilo?

- U saobraćajnoj nesreći poginuo joj sin. - Koliko dugo

radiš ovaj posao? - Preko dvadeset godina i za to vreme

sam stekao puno prijatelja koji se i danas javljaju. - Ja ću

doći ponovo u Jugoslaviju za godinu dana. - Želeo bih da

dodješ na kliniku.

Kolega, vežbaj ženu. – Majo, i cigani imaju dušu.- Hoću

da je što pre vidim na nogama. - Biće i to. - Traže te neki

ljudi. - Milija, to su doktori iz moje zemlje. - Šta ću im ja?

- Ne znam. - Opet su došli da mi nude pare. - Uzimaj

kolega jer samo sa dolarima možeš da igraš kod mene. -

Jesi li čula Esfani šta kaže moja koleginica? - Svi mi

volimo pare. - Mi Srbi ubili bi oca i majku za pare. - Bez

para nema života. Dobar dan, gospodo. - Gospodine

Milija, mi smo ponovo došli da vas pitamo koliko smo

dužni. - Ništa. - Ne može tako. - I prošli put i sada govorim

da je ona moja sestra i da neću ništa da naplatim. - A neki

poklon za vas i ćerku. - Ništa neću da uzmem. - Mnogo

hvala i ako prohoda ponovo ćemo doći kod vas. - Vreme

radi za nju i ako terapeuti u vašoj zemlji budu radili po

propisu, Esfani će brzo na noge.

Milija, gde si dosad? - Bio sam sa doktorima iz tvoje

zemlje. - Gde su oni sada? - Otišli sa klinike. Šta ste

razgovarali? - Pitali su koliko košta moj rad i da li ćeš stati

na noge. - Šteta što ne mogu duže da ostanem na klinici.

180

I ja sam pitala neke sestre koliko naplaćuješ? - Zašto to

radiš? - Muž se plaši da ti ne da malo. - Ove vežbe ne

koštaju ništa jer ja pomažem svojoj sestri. - Hvala brate i

neka ti bog plati. - Što je dama danas lepa! - Jesi li čula,

sestro, šta kaže servirka Mara? - Ona je dobra žena i uvek

je nasmejana. - Svakim danom sve je lepša. - Šta si joj

donela za ručak? - Pileća supa i pire krompir. - Milija,

meni će muž doneti ručak. - Uzmi malo bolničke supe. -

Ne mogu, nisam gladna. - Maro, čula si šta kaže dama. -

Baš je slatka ženica. Još samo da prohoda i ceo svet je

njen. - Čim je ti vežbaš, ja znam da će stati na svoje noge.

- To će se ubrzo dogoditi. - A sada da vidimo šta dama

može. Ti si sama sela u krevet. - Vidi kako se podižem, a

mogu i na stranu da se okrećem. - Bravo Esfani. Kako

noge? - Mnogo me bole. - Šta možeš sa njima? - Mogu

malo da ih pokrenem. - Malo po malo i noge će da

prorade. Prste već pokrećeš. - To radim lako. - Sada ću ja

da vežbam. - Molim te, polako, svaki me mišić boli. - Ja

radim kako i koliko treba. - Jadna ja. - Sada bi mogla i u

kolica. - Sve pristajem, samo da me ostaviš na miru. - Bez

forsirane rehabilitacije ti nikada ne bi stala na noge. -

Zašto me oni terapeuti nisu ovoliko vežbali? - Ti si moja

sestra i ja želim što pre da te stavim na noge. - Vodi me na

terasu. - Može. Dan je sunčan, a temperatura vazduha je

oko dvadeset pet stepeni. - Gde su Dragan i Katarina? -

Oni su na terasi. - Lepo. Imaću društvo i vežbaću engleski.

- Malo se odmori, pa ćemo opet da vežbamo... - Kolega,

ti si još na odeljenju. - Ja radim, sestro Zorice. - Tvoja veza

nije mi ništa uradila. - A meni je obećala da će sve biti u

redu. - Mnogo si me razočarao. - Ja sam bio sto posto

siguran da će pomoći tvom sestriću. - Njen kolega je tražio

500 evra da ga pusti na ispitu. – Bože, ala je svet pokvaren.

Tri meseca sam proveo na terasi sve dok dama nije stala na

181

noge, a ona mi se tako zahvaljuje. - Kolega, više nemoj

nikoga besplatno da vežbaš. - Izvini, Zorice. - Govorila

sam da njoj ne treba verovati. - Zorice, ja najviše gubim.-

Nisi ti ništa kriv. - Njegova majka sada neće da zaposli

moju ćerku. - Ja ti tu ne mogu ništa pomoći. – Esfani, kako

je? - Ovde je. Dobro. - Ja idem kod sestara, a tebi kad

dosadi sedenje pošalji Dragana da me zove. - Hvala brate.

Kolega, svrati u trpezariju. Kafa je na stolu. - Već sam

popio dve. - Dodji da mi gledaš u šolju. - Majo, tvoje

vreme je prošlo. - Još sam ja riba i po. Šta kaže šolja? -

To su laži. - Ja volim kad me ljudi lažu. - Uozbilji se,

koleginice. - Nekada je i laž lepa. Imaš put. - Sama ili je

još neko samnom? - Tu je neki rogonja. - Takvog tražim. -

Luda ženo, samo na seks misliš. - Dok ima ljubavi ima i

života. Šta ima novo? - Dobićeš neke pare iz inostranstva.

– Jebote! Ti stvarno znaš da gledaš u šolju. - Lupam bez

veze. – Javio se brat iz Nemačke i rekao da je poslao pare.

- Žene najviše vole pare i seks. - Šta ima bolje od toga? To

je sve. - To sam video. - Svima ću da pričam kako kolega

zna da gleda u šolju. - Ovo je jedna od gluposti koje su

izmislili dokoni ljudi i žene. - Sada mi reci šta će biti sa

Esfani. - Hodaće. - Jesi li siguran? - Da nisam ne bih

ovoliko vežbao. - Biće para. - Sve što dobijem delimo na

pola. - Onda računaj na mene. - Kako da ne! Samo na tebe

mislim. Idem da vidim šta radi Esfani. - Sedi još malo. -

Moram da vidim da li se i u miru tresu mišići. - Ja sam to

videla i kad spava. - To je tremor koji je posledica dugog

vežbanja. - Idem ja kolega, a ti operi šolju. - Da nećeš i

ručak da ti postavim? - Da znaš da bi mogao. - To će se

desiti kad na vrbi zasvrbi. - Baš si seljak. Dragan i

Katarina su stalno zajedno. - Mladi ljudi imaju o čemu da

razgovaraju. - Kolega, tu mi nešto smrdi. - Majo, nisu svi

kvarni kao ti. - Ja od tih poštenih ne mogu da dodjem na

182

red. I Katarinina majka počinje da me nervira. - Majo, tebi

svi smetaju. - Neka dosadna žena. - Grešiš. Ona je velika

dama. - Ti bi kolega da je kresneš. - Zgodna žena. - Viri joj

ona stvar iz očiju. - Nisi ni ti ništa bolja.

Esfani, kako si? - Dobro. Prijatno na terasi, samo mi se

mišići tresu. - Ideš u krevet pa ću pozvati dežurnog

doktora da te vidi. - Nemam temperaturu. - Mišići se tresu

od mog rada. - Da li je to dobar znak? - Jeste. Ja znam da

preterujem sa vežbama ali je to pravi put do našeg cilja. -

A to je? - Da moja sestra što pre stane na noge. - Jel smem

da jedem šećer i med? - Sad je to potrebno. - Imam

nenačetu teglu meda koju je majka donela iz Irana. - Ti se

sada odmaraj, a možeš i da spavaš. - Oko osamnaest sati

imaću posetu. - Ko ti dolazi? - Starija prijateljica. - Jel

udata? - Ima muža i troje dece. - Gospodja nije gubila

vreme.

Da sam zdrava i ja bih imala više dece. - Za tebe još ima

vremena. - Ja više ne smem da ostajem trudna. - Zbog

kortikosteroida? - Da, Milija. - Danas si bila dobra. -

Mislim da bih mogla i da stojim. - Za koji dan i to ćemo

probati. Sada idem kod dežurnog doktora. - Kad sutra

dolaziš? - U isto vreme. - Hvala brate. - A ti se opusti i

uživaj. - Doktorka Gvozdenović, otkud vi danas na

klinici? - Ja sam dežurna. - A ja mislio da je dežuran

doktor Milošević. - Menjali smo smene. - Dama iz Irana se

trese. - Jel ima temperaturu? - Nema. - Onda nema razloga

da brineš. Meni je poznat uzrok njenog tremora (tresu se

mišići). - Reci da i ja znam. - To je posledica mog upornog

i dugog vežbanja. - To sam videla u prošlom dežurstvu. -

Nisam očekivao da ću je ovako brzo vratiti u sedeći

položaj. - Ako je vežbaš više sati dnevno ona će brzo na

noge. - Samo što nije. Kada budete imali vremena, vi je

183

pogledajte. - Čim završim ovaj otpust. - Vidimo se sutra. -

Mnogo je lepa i slatka ženica. Milija, brzo će ona na svoje

noge. - I ja sam veliki optimista. - Vidi šta mi je na

prošlom dežurstvu doneo njen muž. - Dobar neki čovek. -

Ove lepe slike su iz njihove zemlje. - Vi volite da putujete

i uzmite njegovu adresu. - Ne smem, lep i bogat čovek. -

Niste ni vi od juče. - Moraću da te poslušam. - Mnogo je

lakše otići u stranu zemlju kad nekoga poznajete. -

Kolega, jesi li Esfani izmerio temperaturu? - Moje radno

vreme je isteklo. - Majo, ostavi čoveka na miru. -

Doktorka, moje koleginice sele bi mi na grbaču. - Ne brini

kolega. Imamo mi mladje konje za jahanje. - Koga vi

uzjašete taj neće dugo. - Umreće srećan i veseo.

Prodje još jedan dan napornog rada, ali je uspeh na vidiku.

Šteta što se ranije nisam uključio u rad. Zbog doktorske

ljubomore Esfani će debelo platiti bolnicu i avion koji

treba da je preveze do kuće. Svi se zaklinju u humanost, a

gledaju što više da zarade ne misleći na boga koji sve vidi.

U autobusu gužva, ljudi se vraćaju sa posla, i dok neki

sede i dremaju, drugi se uhvatili za držače i izgledaju ko

majmuni na granama. Tako je svaki dan u gradskom

prevozu pa su ljudi navikli na svakodnevne gužve i ćute

ko noj koji je nabio glavu u pesak.

Mala, ja došao kući. - Kako je Esfani? - Svakim danom je

sve bolja. - Kad će na noge? - Uskoro. - Govoriš istinu ili

izmišljaš? - Da na odeljenju ne radi Prof. Šašić ona bi već

hodala. - Šta je on kriv i zašto ga toliko mrziš? - Nije me

odmah uključio u rad nego je čekao da prodju dva meseca.

Kad je video da žena i dalje leži u krevetu, on se setio

mene. - Dolazili su drugi terapeuti. - Da ali je samo jedan

Milija. – Tata, ti se mnogo hvališ. - Ja sam najbolji. Mala,

jesi li čula da je tetka Mika u bolnici? - Priča komšiluk. - A

šta to? - Svašta. - Ja sutra idem da je obidjem.

184

Kad pre sedam sati, a čini mi se ko da sam sad legao da

spavam. Napolju ptice pevaju, a rosa se krije od izlazećeg

sunca dok ja ispijam svoju prvu kafu.

Gospodjo, jedva sam te pronašao u ovoj prljavoj bolnici.-

U ovoj rupi sam već sedam dana. - Da nije komšiluka sa

velikim jezikom, ja ne bih znao da si ovde. Kako je? -

Dobro. Operacija je prošla bez problema. - Sve mi je

ispričao tvoj muž. - Njemu sam skratila život za deset

godina. - Gospodine, izadjite iz sobe! - Samo pet minuta. -

Poseta je od dva do četiri. - Sestro,idem odmah. - Ovde su

sestre nekulturne i drske. - Komšinice, nije ni njima lako.

Idem sada, a ti se leči i nemoj da žuriš kući. - Hvala,

komšija. - Muž ti ne ide od kuće. - Baš me briga. Meni je

važno da što pre ozdravim i vratim se svojoj kući i deci. -

Kolega, šta to nosiš u kesi? - Veliku lubenicu. - Onda

svrati u moju sobu. Baš mi se jede bostan. - Drugi put,

Zorice. Ova lubenica je za Esfani. - Ja sam ti važnija jer od

mene možeš i ribu da dobiješ. - Mator sam ja za tu igračku.

- Milija, što kasniš? - Bio sam u bolnici da posetim svoju

komšinicu. - Od čega ona boluje? - Rak mokraćne bešike.

- To je ozbiljna bolest. - Jeste ali se ona hrabro drži. Rekla

mi je da nema vremena da misli na bolest jer treba da ženi

sinove i čuva unučiće. - Neka hrabra žena. - Opasna

crnogorka. - Šta to nosiš u kesi? - Veliku lubenicu. - Kad

si imao vremena da ideš na pijac? - Bilo je usput, a ti bi

svaki dan trebala da pojedeš po jednu lubenicu zbog slabe

diureze (slabo mokrenje). - I doktori i sestre me teraju da

pijem što više tečnosti. Milija, kako se razbolela tvoja

komšinica? - Duga je to priča. - Sedi, odmori se desetak

minuta i pre nego što počnemo sa vežbanjem sve mi

ispričaj. - Niko od nas ne zna šta nosi u sebi i kad će se

razboleti. - I ja sam se iznenada razbolela, iz punog

zdravlja. Bila sam u kupovini i kad sam se vratila kući

185

osetila sam umor, malaksalost u nogama pa sam legla u

krevet. To popodne sam prespavala sa nadom da će umor i

malaksalost proći, a meni je bilo sve gore pa me je muž

odveo kod doktora. Odmah sam primljena u bolnicu i ja

više noge nisam osećala, pa je već sutradan došao terapeut

da me vežba. Posle mesec dana lečenja na reumatološkom

institutu došla sam kod vas na dalje lečenje. - Biće sve u

redu jer za tebe i vreme radi. - Znam ja da sam ozbiljno

bolesna. Alergijski lupus se leči i on dugo traje. - Daje

razne kompliacije. - Zbog oboljenja nerava ti ne možeš da

hodaš. - Znam ja da je to posledica osnovne bolesti. - Moja

komšinica je više dana ima smrdljivu mokraću pa je otišla

kod seoskog doktora koji je poslao kod urologa. Čim je

sela na stolicu on joj je odmah prepisao baktrim, koji je

odbila da pije. Nezadovoljna ponašanjem urologa koji je

nije pregledao, ponovo odlazi kod seoskog doktora da

traži uput za drugog lekara. Pošto nije mogla ponovo kod

urologa kome je sve psovala po redu, dobila je uput za

nefrologa jer je dugogodišnji šećeraš. - Srbi mnogo psuju.

- To nam je u genima.

Kad je došla na red, mladi doktor je detaljno pregledao i

rekao ''Crna ženo šta ste do sada čekali?''. - Mora da je

opipao nešto na bešici. - Odmah je poslao na ultra zvuk

gde su vidjena tri tumora. Doktor Bora, tako se zvao mladi

doktor, rekao je da mora što pre da se operiše ako misli da

i dalje nosi glavu na ramenima. Žena odlazi kući i

saopštava mužu šta joj je rekao doktor. - I meni kad su

rekli od čega bolujem, poželela sam odmah da umrem. -

Sutradan je muž vodi u bolnicu. Smeštena je u sobi koja

ima šest kreveta, a ona legla na onaj koji je najbliži

vratima. U bolnicu je došla oko osam, a već je operisana u

devet, a da je niko ništa nije pitao. Pošto je i dugogodišnji

astmatičar, operacija je radjena u lokalnoj anesteziji pa je

186

žena sve čula. Doktori su ko seoske snaše koje mnogo

pričaju pa je žena čula da je ozbiljno bolesna i da niko ne

zna da li će živeti dan, mesec ili godinu. Posle operacije

prestala je da govori jer je bila ljuta na doktore koji su pri

operaciji sve crno pričali. I hirurg Bora posle operacije

drsko i bezobrazno je u sobi pred drugim pacijentima

rekao da ima rak mokraćne bešike i da niko ne zna koliko

će dugo živeti. Prestala je da govori, a na zidu pored

kreveta je napisala da hoće da razgovara sa direktorom

bolnice. - Opasna neka žena. - Posle operacije je sebi

postavila zadatak da živi još tridesetak godina. - Koliko

sada ima? - Kako ona kaže, tek pedesetak. - Još je ona

mlada žena. - Posle dva dana dodje doktor Bora koje sede

na krevet i poče da priča ali je crnogorka i dalje ćutala.

Zvali ste me da porazgovaramo, a ona i dalje ćuti.-

Tvrdoglava žena. - Ako gospodja zna da govori neka kaže

zašto me je zvala. Crnogorka se podiže iz kreveta i opsova

mu oca i majku i upita ga kako je smeo da je operiše bez

njenog potpisa. Pitala ga gde mu je etika, moral, kad

pacijentu u lice govori da ima bolest od koje se umire. - U

mojoj zemlji se pacijentu kaže istina. - To je Esfani moda

koja je došla sa zapada. Njoj je zasmetalo što joj je u oči i

pred drugim pacijentima rekao da ima rak. - Možda je

morao. - Nije bio trenutak, morao je da nadje bolje mesto i

vreme. Sestre, doktorske ulizice, stadoše u odbranu lekara

Bore, a crnogorka i njima opsova sve po redu, dok su one

bežeći napustile bolesničku sobu. Sutradan je došao i

direktor klinike, ali ona nije više ništa htela da ponovi šta

je juče bilo ali nije propustila priliku da hvali doktora i

sestre. Istog dana sestre su je smestile u apartman i ona je

sa mnogo nade i optimizma nastavila da živi. - Šta ce biti

sa mnom? - Još ćeš ti biti ona stara Esfani koja je volela da

vozi brza kola i da gleda bioskopske predstave. - Znala

187

sam ja sa detetom ceo dan da budem u gradu. - Uskoro će

sve biti kao nekad.

Idem kod glavne sestre. - Prvo ti meni daj jedno parče

bostana. - Hoću da je pitam šta je jutros u viziti rekao

profesor. - Da moram što više da unosim tečnosti. - Samo

to? - I da ćemo uskoro da se rastajemo. - Glavna, dobar

dan. - Što si rano došao na posao? - Još koji dan da je

vežbam jer uskoro svako na svoju stranu. - Ti si dosta

uradio. - Mogao sam i više. - I profesor te hvali. - Nemam

ja od toga ništa, ja radim svoj posao. - Što i meni nisi

doneo jednu lubenicu. - Doneću sutra. - Na ovoj vrućini

samo mi ona prija. - Jel imaš ti muža? - Pička mu

materina! Kaže da mu je teško da svrati na pijac. - Njemu

je lako. Ima kola. - Ko jebe Zoricu, tu su druge cice. - Ti

mu pereš gaće. - Naći ću ja sebi drugog jebača. - Požuri.

Gaze te godine. - Kakva je diureza? - Piša gospodja

punom parom. - Tako i treba. - Mogao bi ti nju malo da

pritisneš. - Ti si luda. - Pre bi ozdravila.

Esfani, glavna sestra kaže da imaš dobru diurezu. - To mi

je kazala i u viziti. - Ti si već ozdravila. - Ti me samo tešiš.

- Ja, sestro, govorim istinu. - Sve dok ne stanem na svoje

noge, ja sam bolesna žena. - Hoćeš da te stavim u kolica? –

Da, jer više ne mogu da ležim u krevetu. - Jel možeš da

sediš? – Mogu, ali mi se vrti u glavi. - Ubrzo će i

vrtoglavica prestati. Hoćeš još jednu krišku lubenice? -

Može. - Jel ima bostana u tvojoj zemlji? - Moj otac svake

godine sadi bostan i prodaje. I zdravi ljudi treba što više da

jedu bostan. - Moj rodjak svake godine pojede velike

količine jer ima pesak u bubregu. - Gde je pesak tu je i

kamen. - Sećam se da sam slavila prvi rodjendan svom

detetu kad se kod njega pokrenuo kamen i od bolova u

sobi je skakao ko lopta na fudbalskom igralištu. - Da mi

188

Esfani počnemo sa vežbanjem? - Sad mi je puna mokraćna

bešika. - Vežbaćemo prste i stopala. - Njih najviše osećam

i mogu da ih pokrećem kad hoću. - Lepo. Pre vežbanja

pozovi sestru. - Mogu li ja da pomognem? - Ne, ti si moj

brat i ja se stidim. Stano, idi kod Esfani. - Zar se opet

usrala? - Ne znam. Možda treba da joj pomogneš oko

oblačenja trenerke. - Što je ti nisi obukao? - Meni to ne

dozvoljava. - Nećeš da joj ojedeš ribu. - Što je moja

koleginica bezobrazna! - Ona je žena koja je rodila dete i

zna kad treba da raširi noge da bi se obukla. - Koleginice,

požuri, a priču ostavi za neku drugu priliku. - Ko mi kaže!

- Kad ja budem glavna sestra ti nećeš raditi na ovom

odeljenju. Stano, da li je dama spremna? - Sada možeš kod

svoje ljubimice. - Malo više poštovanja i ljubaznosti neće

nikome da smeta. - Milija, što je ova sestra drska i

bezobrazna! - Da mi gledamo naša posla, a drugi neka se

stide svog ponašanja. Esfani, lubenica mora da se pojede!

- Zar ovoliku? - Treba što više da unosiš tečnosti. - Ješću je

polako. - Za dva sata ovo mora da se pojede.

Kolega, ti ne izlaziš iz njene sobe. - Glavna sestro, ja sam

došao da radim. - Dolari su čudo. - Sve što dobijem daću

tebi. - Kad su uzeli drugi možeš i ti. - Hvala na savetu.

Zorice, ja sam čuo da se ti muvaš oko njenog muža. -

Mlad, lep, a tu su i američki dolari i bilo bi dobro da i

sestra nešto zaradi. Kad dodje njen muž, ti ga pošalji u moj

kabinet. - Šta li sada mutiš? - Treba da ide u upravu da

plati lečenje. - Koliko to sve košta? - Samo jedanaest

hiljada evra. - Za sobu koja liči na štalu i krevet koji je iz

drugog svetskog rata. - Klinka joj je već oprostila tri

hiljade evra. - Glavna, ostavi nas da radimo jer koristimo

svaki trenutak za vežbanje. - Samo ti radi i pazi šta radiš

jer ovde i zidovi imaju uši. Ja vas sada ostavljam, a ti

nemoj da ne kažeš njenom mužu da me potraži u kabinetu.

189

- Kako glavna kaže. - Budi dobar i požuri da ženu što pre

staviš na noge. - Gde si se tako doterala? - Idem u

švaleraciju. - Da nisi zakasnila. - I ti si lud za mnom. - Nisi

loša, ali meni treba neka mladja ženska. - Svi hoće svežu

ribu. - Neće tebe njen muž.- Hoće kolega. - Zašto bi jurio

babu kad ima mladu ženu. - Zato što su muškarci svinje. -

Nisu svi. - Svi ste vi isti. Ja sam za njega riba i po. - On

takvu može da nadje gde hoće. - Da li je baš tako? -

Milija, evo moje sestre. - Sad ću joj ispričati sve o tvojoj

bolesti. - Ona ti veruje. - Ja ću reći istinu i ništa drugo. -

Gospodine, kako je danas moja sestra? - Nikad bolja.-

Seko, Milija mi daje nadu. - Esfani, pokaži sestri sta sve

možeš. - Ovo je za mene iznenadjenje. - Gospodjo, ja

očekujem da Esfani uskoro stane na svoje noge. -

Gospodine, vi se mnogo trudite oko moje sestre. - Kad

osetim da će mišići proraditi ja radim bez prestanka. - To

ne može niko da vam plati. - Ja sam srećan kad vidim da

moj pacijent hoda. - U okviru lupusa, njene osnovne

bolesti, došlo je do oštećenja mišića i tetiva i zato vaša

sestra ne može da hoda. - Jel se to leči? – Da, ali je

potrebno mnogo vežbanja. - Samo vi radite, a mi ćemo

znati kako da vam se zahvalimo. - Ona je mlada pa i vreme

radi za nju. - Vi mislite da će moja seka stati na noge? - Sto

posto. - Neka vam Alah pomogne. - I u vašoj zemlji ima

dobrih doktora i terapeuta. - Ovako niko ne radi. - Vaša

medicina je poznata širom sveta. - U našoj zemlji rade i

strani zdravstveni radnici. - Imate para pa se oni lepe ko

muve. - Najviše ima Engleza, Nemaca i Francuza. Kod

nas može da se bira muški ili ženski doktor. - I kod vas ima

privatni i državni sektor. - U državne bolnice idu

siromašni, a u privatne bogati ljudi. - Tako je, gospodjo, i

kod nas. Doktori, sestre, terapeuti i drugi zdravstveni

radnici idu po kućama i nude svoju pomoć. - Tako je od

190

nedavno i kod nas. - Ja sam dugo u vašoj zemlji i sve to

znam ali uvek idem u državne bolnice jer je tu veća

sigurnost. Odlazak kod privatnika mnogo košta. -

Gospodjo, naše demokrate hoće preko noći da se obogate.

- Vi Srbi mnogo volite pare. - Svašta mi volimo ali ne

volimo da radimo.

Jedna moja prijateljica umalo da izgubi glavu. - Mora da je

naišla na doktora koji nije bio na svim vežbama. - Tek

kada je otišla u državnu bolnicu pojavilo se poboljšanje. -

Kako je žena danas? - Živa i zdrava. - Gospodjo, ko što

nisu svi prsti jednaki tako ni svi doktori nisu doktori. -

Imaju diplomu. - Gospodjo, papir sve trpi.

Prodje još jedan dan, a ja sam sve više u ubedjenju da će

Esfani ozdraviti ali ostaje žal što nisam odmah počeo da je

vežbam jer bi danas na svojim nogama napustila kliniku.

Ovako će zbog nečije nebrige i neznanja debelo platiti

bolnički transport do svoje kuće. Nju će ANLAVE

svojim avionom odvesti do Istambula i zato uzeti mnogo

dolara, a sve je moglo drugačije da nema doktorske

ljubomore. Prodje noć i dodje poslednji dan našeg

druženja. Radio sam ko svaki dan i žalio što će otići sa

klinike, a da je nisam stavio na noge.

Esfani, gde je osmeh? - Više se nećemo družiti. - Ti si

rekla da ćeš za godinu dana ponovo u Beograd. - Nadam

se ali to je veliki znak pitanja. Volela bih da i ti ideš sa

mnom. - Nemoj to da pričaš jer može neko da te čuje. - Ti

si moj brat. - Ovo je ženski koletkiv, a žene ko žene, mogu

svašta da pomisle. - Milija, ja bih da se malo odmorim. -

Samo pet minuta. - Sada će doći muž i doneti ručak. - Gde

je majka? - Doći će i ona i prijatelji koji žele sa mnom da

se pozdrave jer sutra rano napuštam bolnicu. - Da mi

vežbamo još malo? - Evo muža.

191

Sa mužem dodjoše i prijatelji koji napuniše sobu i od

našeg rada više nije bilo ništa. Došlo vreme da se i ja

pozdravim sa Esfani i da je još jednom ohrabrim na svoj

način. Mužu sam ponovio da njeno stanje i hodanje zavisi

od njega i nje i uspeh neće izostati. Pošto mi je radno

vreme isteklo, poljubio sam prvo majku pa Esfani u ruku,

dok su se prisutni nasmejali, a majku i ćerku obli

rumenilo. Kod njih to je dozvoljeno samo rodjacima, pa

sam se tog trenutka i ja osećao kao član porodice.

Kolega, ode tvoja Esfani. - Majo, ona je bila naša

pacijentkinja. - Ona voli samo tebe. - Luda sestro, jel ti

znaš šta prčaš? - Govorila je da joj je žao što tebe ostavlja.

- Šta je tu loše? - Želela je da ideš sa njom, u pratnji. -

Videla žena da sam dobar čovek koji se trudio da joj

pomogne. - Što nije pozvala drugu sestru? - Na ovom

odeljenju samo sam ja sestra i terapeut. - Koliko si

zaradio? - Puno. - A koliko je to? - Šta te briga. - U nedelju

sam slobodna pa možemo da izadjemo. - Luda sestro, sad

te ja neću. - Zar možeš da odbiješ ovakvu mačku? - Sa

dobijenim dolarima, mogu mnogo mladju i lepšu da

nadjem. - Pederu matori. Kad se ponovo vidimo? - U

ponedeljak radim pre podne. - Razmišljaj o mom

predlogu. - Kako da ne. Samo ću o tebi da mislim. - Nemoj

sutra da se kaješ. - Kolega, idi kući. - Krenuo sam. - Postao

si inventar infektivne klinike. - Ja svoj posao pošteno

odradjujem. - Kad osetiš dolare. - Koleginice Majo, vi ste

sto posto u pravu.

Marina, dušo, vreme je da se ustaje. - Koliko je sati? –

Devet, a sunce je već na svom putu. - Baš je vruće. - I za

danas najavljuju temperaturu preko trideset stepeni. - Zar

ti nisi na klinici? - Danas je subota. - Ti si poslednja dva

meseca išao svaki dan.- Više neću jer je Esfani otišla kući.

- Šta će biti sa njom? - Brzo će ona stati na noge. - Daj

192

Bože da si ti u pravu. - Ja sam uvek u pravu. - Tata prestani

da se praviš važan. - Imam nešto za tebe. - Ja sam ti rekla

da ne primam poklone od tvojih pacijenata. - Davali su

pare, a ja sam odbio. - Zakuni se u mene. - Neću da se

kunem. - Ako se na zakuneš ja ću o tebi misliti sve

najgore. - Baš me briga. - Tata, zar te nije sramota da se

bogatiš na tudjoj muci. - Ja sam radio i mnogo znoja

prosuo. - To ti je posao. - Danas se sve naplaćuje. Ovo ti je

Esfani poslala. - Šta ima u toj kutiji? - Ne znam i ne

zanima me. - Što si je onda uzeo? - Počela je da moli i

plače, pa nisam mogao da je odbijem. - Teško uterati žabu

u vodu. - Mala, ti si bezobrazna. - Vrati joj ovu kutiju. -

Kako kad je otišla u svoju zemlju? - Lepo sam ti rekla da

ništa ne uzimaš, a ti ne slušaš. - Otvori kutiju i vidi šta ima

unutra. - Ovakav lanac i privezak nisam nikada videla. -

Kaže da nije skupo. - Ona je ovo debelo platila. - Mala, jel

danas ideš negde? - Možda ću sa Tanjom u grad. - Ja ću

biti kod kuće. - Šta hoćeš da ti skuvam za ručak? - Ima jela

od juče. - Tata, ako te ne mrzi skokni do pijace. - Mogao bi

jer nemam danas ništa da radim. - Na ovom papiru sve

piše. - Mora da si opet uzela neki recept sa televizije. -

Ako hoćeš dobar ručak, kupi šta ovde piše. - Ove

namirnice su skupe. - Jednom nedeljno možemo spremiti

dobar ručak. - Mogla si i pasulj da kuvaš. - Ti si star i

moraš da jedeš lakšu hranu. - Idem ja sada kod Mikonje na

kafu i rakiju. - Ja ću najverovatnije u grad. - Pazi šta radiš!

– Tata, dosadan si sa tvojom pričom. - Ko se čuva i bog ga

čuva.

Kolega, gde si dosad? – Zorice, i ja imam pravo po nekad

da zakasnim. - Tvoje radno vreme je od sedam sati. -

Mladje sestre redovno kasne po petnaest minuta do pola

sata, a ti ćutiš ko riba na suvom. - Kasniš skoro dva sata. –

Izvini, glavna. Ja se uspavao. - Spavao si sam ili sa nekom

193

damom? - Nema para, nema dame. - Sada možeš i sa

mnom da spavaš, ali će to da te košta. - Pare su čudo. - Sad

kad si se opario možemo i da se družimo. - Ja to želim

duže vreme ali nema para. – Kolega, lažeš ko trudna žena.

- Ja govorim istinu. - Zar ti nisu ništa dali? - Nudili dva

puta ali sam ja pare odbio. - Ti si lud. - Možda si u pravu.-

Sada idi u sobu šest i pokušaj damu da smiriš. - Nisam ja

psiholog. - Dama će se obradovati kad te vidi. - Mora da

je ostavljena i sda joj je dobar svaki muškarac. - Dama je

lepa i svideće ti se na prvi pogled. - Sada imam dosta

vremena i mogao bi da tražim neku damu mojih godina. -

Ova je pilence. - Više volim kokošku. Glavna, što se

smeješ? - Kad je budeš video promenićeš mišljenje. -

Došlo je vreme da se smirim i nadjem neku babu za stare

dane. - Ako nešto nadješ moraćeš da častiš. - Može seks, a

mogu i pola plate da ti dam. - Težak si ti na parama. –

Grešiš, glavna. Što si ti danas na kraj srca? - Muškarci su

obična govna. - Smiri se koleginice i reci šta te muči. -

Muž nije došao po ženu. - Kakve to veze ima sa mnom? -

Svi su muškarci isti. Sada ti moraš da brineš o njoj. - Šta ti

to pričaš? - Esfanin muž nije došao po nju. - Ti se šališ?

Gad jedan. Kako je mogao da ostavi bolesnu ženu? - Sad

idi kod nje i pokušaj da je smiriš. - Brzo ću ja nju dići na

noge. - Kad završiš sa njom, svrati kod mene.

Na krevetu leži Esfani uplakana i bleda u licu, a pored

kreveta majka na stolici. Esfani, šta je to bilo? - Nisam i

jesam očekivala ovo. - Zar onako dobar i pažljiv muž da ti

sve ovo priredi? - Nije on kriv. - On je glavni krivac. - Kod

nas se sluša najstariji član porodice. Mom mužu ne treba

bolesna žena. - Ti ćeš ubrzo na svoje noge. - Njegovim

roditeljima ne treba snaja koja više ne može da radja. -

Rodila si jedno dete. - Oni bi hteli još dece. Ja sam

očekivala da će se ovo desiti pa sam noć provela budna. -

194

Da li je majka bila sa tobom? - Došla je oko dvadeset dva

sata.- Možda je ona prva saznala za kukavički postupak

tvoga muža pa je došla ranije da ti se nadje. - U petak oko

četiri sata na kliniku je trebao da dodje muž sa doktorima

pa da idemo na aerodrom gde nas je čekao avion za

Istanbul. Sestra je svojim kolima trebala da dovede ćerku,

ali je muž dan ranije sa detetom odleteo u IRAN. - Esfani,

smiri se i prestani da plačeš jer se tu više ništa ne može. -

Kad sam videla majku da je sama došla na kliniku,

posumnjala sam da nešto nije u redu ali je nisam ništa

pitala jer sam imala poverenja u muža. - Oko četiri sata

sestre su ušle u sobu da me spreme jer su znale da će ubrzo

doći ekipa za transport. - Sećam se da je glavna sestra

nekoliko puta rekla da te okupaju, obuku, kako bi na put

krenula čista i lepa. Možda će se muž javiti? - Prošla su

dva dana, a od njega ni traga ni glasa. Volela bih da se javi

i kaže razlog mog ostanka na klinici. - Ti znaš. – Znam, ali

bih volela i on to da mi kaže. - Ružno se poneo tvoj muž. -

Lepo ponašanje nekada može i da zavara. - A meni je

izgledao pitom i pošten čovek. - On je dobar ali se on ništa

ne pita. - Kakvi su to običaji? - Najstariji član u kući

odlučuje. - Sada kada si ostavljena, tu je tvoj brat koji će ti

pomoći da za dve nedelje staneš na noge. - Meni se više ne

žuri. - Jel voliš svoje dete? - Volim. - Onda moraš da živiš.

Zato moraš da budeš jaka i još više da vežbaš. - Zašto me

je ostavio kada sam ga volela? - Sve je to život i muškarci

se ponašaju kao godišnja doba. - Glavna sestra mi je rekla

da u bolnici mogu da ostanem koliko hoću. - Ne pita se

ona. - Muž je platio i mogu da ostanem još jedan mesec. -

Dići ću ja tebe za desetak dana. Da su mi dozvolili da te

vežbam od prvog dana tvog dolaska na kliniku, ti bi se

sada igrala sa ćerkom i vozila kola u tvom gradu. - Ženski

terapeut kaže da me ti lažeš i da od mog hodanja nema

195

ništa jer su se mišići osušili. - Neka ona priča šta hoće. - Ti

me ne lažeš. - Ona je juče počela da radi, a ja ovo radim

preko trideset godina. Iz iskustva i sa mojim načinom rada

bolesnici od tvoje bolesti staju na noge posle 45 dana. -

Ova dva dana nisu mi se tresle noge. - Dobro je to. -

Osećam da su mi noge jače i da bih mogla sama da stojim,

a možda i da hodam. - I to će se ubrzo desiti. Kad te

otpuste iz bolnice, imaš li gde da stanuješ? - Mogu kod

sestre, a mogu i kod prijateljice. - Gde će ti majka dok si ti

u bolnici? - Kod ćerke i zeta u diplomatskom naselju. -

Nećeš ti ovde dugo ostati. - Muž je platio bolnicu. - Za dve

nedelje ti ćeš na svojim nogama napustiti ovu rupu. - Čim

prohodam idem da vidim svoje dete. – Onda, da mi

nastavimo sa vežbanjem.

Kolega, dodji da nam pomogneš. - Milka, zar ne vidiš da

radim. - Stigao je novi bolesnik pa nan treba tvoja pomoć.

- Zovi glavnu sestru, a tu su i doktori. - Oni su gospoda i ne

dižu dupe iz fotelje. - A ja sam devojka za sve. - Ti si naš

kolega koji je godinama devojka za sve. - Što se nisi

izborio za neki položaj? - Čuvao sam svoje dupe. - Onda

ćuti i dodji da nam pomogneš.

Esfani, moram kod glavne sestre. - Doći će ona. - Idem da

tražim godišnji odmor jer su moje koleginice dosadne ko

stenice. - Hoćeš ponovo doći? - To je suvišno pitanje. Ti

za dve nedelje moraš na noge, a da bi se to desilo ja moram

stalno da budem sa tobom. - Šta bih ja bez tebe? - Ti si

moja sestra i ja želim što pre da te vidim kako hodaš. -

Živim za taj dan. - A on je tako blizu. - Neka ti Alah

pomogne. – Zorice! - Zar nisi otišao da pomogneš

sestrama jer je stigao bolesnik preko sto kila. - Ne. - Kako

će sestre sa njim da izadju na kraj? - To je njihov problem.

- Kolega, to nije kolegijalno. - Ne mogu ja da stignem na

196

sve strane. - Kako je tvoja ljubimica? - Tužna, uplakana,

ali će za koji dan prohodati. - Sada je slobodna. - Pa šta! -

Sada možeš i njoj da se udvaraš. - Sestro, ti si pijana. Ona

mi veruje i ja neću da je razočaram.- Jebi ti to! - Ti si

velika budala. - Ona to želi. - Ona je moja sestra i pazi šta

pričaš. - Zar ne vidiš da joj viri kurac iz očiju. - Da sam

juče umro ne bih znao koliko si blesava. - Ona je žena kao

i sve druge. - Nisu sve iste. - Pokaži mi koja ne želi seks. -

Glavna, mnogo si me razočarala. - Njen muž je hteo mene

da kresne. - Što mu nisi dala? - Ja sam tražila dolare, a on

je veća stipsa i od tebe. - Glavna, treba mi odmor jer

moram da radim kako bi Esfani za desetak dana šetali po

odeljenju. - Nema ko da radi. - Baš me briga. - Može od

sutra, a sada idi u B blok i pomozi sestrama da smire

novog bolesnika.

Milija, gde si do sada? - Pomagao sam sestrama. - Ja se

uplašila da me nisi ostavio. - To će se desiti kad odeš

svojoj kući. - Da li ću taj dan dočekati? - Vrlo brzo. Od

sutra biću stalno sa tobom. - Lepo. - Dobio sam godišnji

odmor. - Zar nećeš negde da otputuješ? - Od tebe ne idem

dok ne prošetaš bolničkim hodnikom. - Kako da ti se

odužim, kako da ti platim? - Vežbaj sestro, vežbaj, da bi

jednog dana napustila ovu sobu i ovo odeljenje na svojim

nogama. - Da li će taj dan doći? - Hoće i to brzo. Levu

nogu u kolenu možeš da saviješ sama. - Mogu i desnu. -

Da vidimo i to čudo! - Šta kažeš, brate? – Bravo! - Ja bih

da stojim i hodam. - Polako, sestro, jer prvo moramo da

savladamo vrtoglavicu. A sada stojiš na svojim nogama.-

Pašću, brate. - Jel hoćeš da vidiš dete? - Jedva čekam. -

Onda me slušaj i radi šta ti kažem.- Joj, majko moja. - Ne

boj se sestro, ja te držim. - Vrti mi se u glavi i ništa ne

vidim. - Gospodjo, jel osećaš noge? - Kolega, ona se

onesvestila. - Neka Milka, to mora da se dešava jer je dugo

197

ležala u krevetu. Pomogni mi da je vratimo u krevet. - Ala

je teška. - U njoj ima samo pedeset kila. - Ti znaš da sam

operisana i da ne smem da dignem više od pet kila. - Kako

na sebi izdržiš muža koji je težak sto kila. - Moram ako

mislim da i dalje budemo zajedno. - Esfani, sestro!-

Kolega, da nije umrla? - Šta lupetaš Milka. - U licu je

bleda ko kreč, a usne i nokti imaju plavu boju. - Donesi

malo vode, a ja ću joj dići noge. - Kolega, da ne ubijemo

ženu. - Ne boj se sestro i požuri. - Sad ću ja. - Vidiš sestro

da se budi. - A ja sam mislila da će nas napustiti i otići kod

svog Alaha. - Sada ćemo ponovo da ustajemo. - Prvo da ja

izadjem iz sobe. - Šta si ti? Sestra ili popadija. - Ti si lud i

ja ne želim to da gledam. - Esfani, kako si? - Šta mi se to

dogodilo? - Pala si u nesvest. - Ja se ničega ne sećam.

Milija, daj mi malo vode. - Polako, Esfani. - Osećam jaku

žedj. - Milka, idi i pošalji mi neku pravu medicinsku

sestru. - Milija, što Milka neće više da ti pomaže? - Kad si

pala u nesvest ona je pomislila da si mrtva i zato ne želi

više da bude u mojoj i tvojoj blizini. Esfani, što si danas

lepa. – Stano, da joj izmerimo temperaturu. - Ne treba

kolega jer je rumenilo u licu rezultat tvoga rada. - Tek smo

počeli sa ustajanjem. - Znam ja kako i koliko radiš. Esfani,

slušaj kolegu on je mnoge dizao na noge. - Šta bih ja bez

mog brata. - Kolega, kada će dama da hoda? - Sada

vežbamo ustajanje pa kad to ovlada sledi hodanje. - Ti

misliš? - Stano, ja sam siguran. - Čujem razne priče. -

Neka se priča. Ljudi su ljubomorni i misle da sam dobio

puno dolara. Pazi se šta radiš! - Šta to kriješ u svojoj glavi?

- Neki pričaju i da ste u šemi. - Jel bi se tucala sa svojim

bratom? - Ne bih. - Ne bih ni ja u krevet sa svojom

sestrom. Stano, ljudi ko ljudi, skloni da izmišljaju i svašta

pričaju. - Njina je sreća što si se ti pojavio.- Ja znam kako

da je dignem na noge i to će se ubrzo i dogoditi. Stano,

198

drži je za levu, a ja ću za desnu ruku. - Milija, pašću.-

Samo pazi da mi ne polupaš pločice. - Tebi je do šale, a ja

se tresem ko prut na vetru.

Sestro, hoću što pre da prohodaš. - Jedva čekam da vidim

dete. - I muža. - Čim me je ostavio samu ja mu više ništa

ne značim. - Možda se pokajao. - Morao je da sluša svoje

roditelje. Njemu je lako, ima još dve žene. - Samo mene. -

Ti si mi pričala da po novom zakonu ima pravo na tri žene.

- Drugi imaju, a on ima samo mene. Na selu i u

planinskom delu moje zemlje, neki ljudi imaju i deset

žena. - Blago njima. - Nije to dobro. - Meni bi odgovarao

harem. - Dodji da živiš kod nas i moći ćeš da imaš više

žena. - Čime da ih hranim? - Uslov da imaš više žena je

tvoja finansijska moć. - Sa ovom platom ne bih ni jednu

mogao da izdržavam. Jel stojiš? - Noge mi klecaju. - Kako

je sa glavom? - Nemam vrtoglavicu ali mi lete neki svici. -

Zatvori oči i oni će brzo otići. Mi ćemo da se udaljimo, a ti

stoj što duže. - Jel ja to stojim? - Da, sestro. - Vi me ne

držite. - Otvori oči pa ćeš videti kako pravo stojiš. - Milija,

Stano, ja stojim sama. - Sada sedi na ivicu kreveta. - Ja bih

još da stojim. – Polako, sestro. - Ja sama stojim, ja ću da

hodam. - Hoćeš i to brzo. - Zar je moguće, zar se Alah

smilovao i dao mi snagu. - Dobar je tvoj bog. Sada se

odmori pet minuta pa ćemo ponovo da ustajemo. - Mogu

ja sama. - Ja sam tu. Samo pazim da ne padneš. - Nemam

više vrtoglavicu, a u nogama se snaga vratila. Kolega, šta

je ovo? - Čudo, Stano. - Nisam verovala da će ona stati na

noge. - Stano, ona je već prohodala. - Zašto tako misliš? -

Čim sama stoji to je znak da će uskoro i hodati. Stano, ti

sada možeš da ideš, a mi ćemo na terasu. - Ako treba

pomoć, ja sam tu. - Ne, imamo metalnu ogradu. Kako je

lepo na terasi. - Ona je čudo jer su na njoj prohodali mnogi

199

bolesnici. - Možda bi bilo dobro da pozoveš neku sestru. -

Moći ćeš ti i sama da stojiš. - Ja bih da hodam. - Uskoro

ćeš i to moći. Uhvati se sa obe ruke za metalnu šipku. -

Ovako. – Da, i sada se diži iz kolica. - Da ne padnem? - Tu

sam ja. - Ja sam se sama digla. - Drži se čvrsto, a ja ću da

pomeram kolica. - Ostavi mi kolica. - Dok stojiš, ona ti

nisu potrebna. Bravo, Esfani! - Ja lako stojim i više nema

vrtoglavice. - Kako noge? - Nema klecanja ni bolova u

mišićima. - Hoćeš da se odmoriš? - Ja bih još da stojim. -

Onda stoj koliko hoćeš. - Ja bih ovako stajala do mraka. -

Ima dana. - Ja želim što pre da hodam. - I ja bih ali

moramo polako. - Idi po vodu. - Prvo da sedneš u kolica. -

Neću jer mogu da stojim. - Ako padneš, doktori neće

dozvoliti da se više vidjamo. - Idi ti po vodu, a za mene ne

brini. - Kolega, gde ti je Esfani? - Stoji na terasi. - Ako

padne, razbiće se ko dulek. - Milka, ona će uskoro i da

hoda. - Ti si lud! - A ti napuni ovu flašu sa vodom i donesi

na terasu. - Gde ćeš ti? - Idem da vidim da li se dama

razbila ko dulek. Esfani, jel ti to sama stojiš? - Da, Milka.-

Kolega, prijatno sam iznenadjena. - Tako rade budale. - Vi

ste oboje ludi. - Esfani, za danas je dosta. – Milka, daj mi

tu flašu. - Polako, žedna sam. - Esfani, to je od straha. -

Milija, dodji da te poljubim.- Nemoj. Tu je Milka, a i

druge sestre mogu da vide. - Poljubi ga Esfani jer da nije

on počeo da te vežba, ti bi danas bila u krevetu i lečila rane

po telu. - Sestro, vreme je da idemo u sobu. - Ja bih još da

sedim na terasi. - Danas je sve išlo kao po loju. - Imam

bolove, a tu je i malaksalost. - Malo smo preterali ali to

ništa neće da ti škodi. Dok ne kreneš na spavanje možeš da

sediš u kolicima. - Ja bih lubenicu. - Ovde u blizini ima

pijac. - Ako te ne mrzi. - Vratiću se za pola sata. Da li

dama želi i neko voće? - Ne. Hoću samo lubenicu. - Ako ti

se ide u krevet, pozovi sestre. - Mogu ja i sama. – Kako?-

200

Samo približi kolica i ja se lako popnem na krevet. - Da

vidim? - Šta kažeš? – Odlično! - Mogu i da se vratim u

kolica. - Tebi više ne treba terapeut. - Kolega, gde si

krenuo? - Idem na pijac po lubenicu. - Onoj tvojoj? -

Glavna sestro, ona je naša pacijentkinja. – Da, ali se ti

muvaš oko njenog dupeta. Ti si se baš zagrejao za

muslimankom. - Mladja je i lepša od tebe. - Čuvaj se, oni

znaju i glave da seku. - Oni su dobri ljudi. - Beži od njih

ako misliš da ti glava ostane na remenima. - Hoćeš i tebi

nešto da kupim? - Više se ne družim sa tobom. - Voliš ti

mene. - Od kako si se prodao za šaku dolara više mi nisi

drag. - Ja svoj posao radim pošteno. - Za mnogo dolara.

U gradu vruće, a na beogradskom asfaltu ljudi mile ko

mravi pred kišu. Na pijaci umorni prodavci sede u

'ladovini i čekaju da što pre prodje ova popodnevna žega.

Kupaca malo jer su se i oni smestili u nekoj hladovini i

rashladjuju se raznim hladnim napicima. Sa kupljenom

lubenicom brzo sam se vratio na kliniku jer sam želeo još

malo da radim. U ovom poslu vežbanja nikad dosta i zato

terapeuti treba da rade što više ako žele da im pacijenti što

pre prohodaju.

Milija, ti se brzo vratio. - Bežao sam od vrućine. - Na

televiziji su javili da je u hladu 36 stepeni. - Kakva je

lubenica? - Slatka. - Nju treba što više da jedeš. - Hoćeš i ti

jedno parče? - Ja se rashladjujem sa hladnim pivom. - I

moj muž je voleo da pije vaše pivo. - Hoćeš da ti osečem

još jedno parče? - Ova je bolja i pola ću je pojesti. - Tako i

treba. - Posle tvog mučenja, lubenica je melem za dušu.

Glavna sestra se hvali da si joj poklonila mikser i žutu

maramu. - To se poklanja pravim prijateljima. - Ona je

dobar čovek i sestra ali ima dugačak jezik. Majke ti još

nema. - Čeka da prodje ova žega. - Gde je sad? - Kod

201

ćerke i zeta. - Kad dodje nemoj da joj pokazuješ šta možeš.

- Ona je izgubila svaku nadu. - Šta su ti u viziti rekli

doktori? - Pozdravili me i odmah napustili sobu. -

Iznenadjeni su postupkom tvoga muža. - Meni se spava. -

Stigao te umor. - Jedva čekam da zatvorim oči. - Duga je

noć, a uskoro će i tvoja majka. - Kad sutra dolaziš? - Pošto

sam na odoru oko deset sati i ostaću do prvog mraka. - Ti

si veliki optimista. - Da nisam ne bih se sa tobom ni

družio. - Sutra će doći i moja sestra. - Mi smo razgovarali.

- Ona veruje samo tebi. - Zato što govorim istinu. -

Doktori joj crno pričaju. - Ona neka veruje kome hoće, a ja

sam i dalje siguran da ćeš ti za koji dan hodati. – Sama? –

Da, a može i uz moje pridržavanje. Smiri se i prestani da

plačeš. - Lako je to reći. - Više ništa ne može da se

promeni. - Kod nas bolesnu ženu niko neće. - Možda će se

muž vratiti. - Ne sme od svojih roditelja. Sestra Milka će

doći da me spremi za spavanje. - Ona je dobra sestra ali i

nju je bolest napala. - Zato je onako bleda? - Pre bih rekao

bela ko kreč. - To su opasne boje. - Zna i ona to. Ja sad

idem, a ti se odmaraj. - Od čega boluje sestra? - Pričaću ti

drugi put. - Niko više nje zdrav.

Kolega, ti nas ostavljaš? - Lepa Milka, pre odlaska svrati

kod Esfani i vidi da li joj treba tvoja pomoć. - Ti zaradjuješ

dolare, a ja da je negujem. - Ćuti i radi jer si tada najlepša.

- Matora švalerčino, idi kući.

Marina, šta to radiš? - Učim. - Dobro si se setila. - Ja sam

vredno dete. - Ja radim ko konj, a ti učiš kad ti padne

napamet. - Bolje je raditi nego učiti. - Ja bih se dete

menjao sa tobom. - Tata, opet si kaso došao. - Mora da se

radi. - Blago tvojoj klinici. - Kad budeš čula šta se desilo ti

ćeš do kraja života mrzeti muški rod. - Šta ja to treba da

čujem? - Esfanin muž je pobegao sa ćerkom u Iran, a nju je

ostavio da leži na Infektivnoj klinici. - Muškarci su svinje.

202

- Ja nisam ni jednu ostavio. - Tebe su ostavljale. - Tako je

bilo. - Ko će da plati bolnicu? - Muž je sve ostavio. - Ti ćeš

da nastaviš tamo gde si stao. - Već sam počeo da je

vežbam. Uzeo sam godišnji odmor i od sutra ću po ceo dan

biti sa njom. - Kad će da prohoda? - Za koji dan. – Tata, da

li govoriš istinu ili lažeš ženu? - Danas je sama stajala, a ti

znaš da je to već hodanje. Mala, jel ti sutra negde ideš? -

Što pitaš? - Zbog para. - Sedeću kod kuće. - Ja ću ranije da

krenem na kliniku. - Idi i nemoj da se vraćaš dok ta žena

ne prohoda.

Milija, ti si danas poranio. - Ko rano rani dve sreće grabi. -

Loše sam spavala. - Jel zvao muž? - Nije. - Što ga ti nisi

zvala? - Zvala sam ga više puta ali se niko ne javlja. -

Možda se stidi ili kaje. - Neće on više mene. - Nikad se ne

zna. - On je uvek slušao oca. - Možda će doći po tebe. -

Nisam ja ovo zaslužila. Bila sam verna i volela ga ko svoje

oči. - Muškarci su životinje koje iznenada napadaju i kad

ujedu to mnogo boli. - Kad smo se prvi put sreli ja sam

poželela da budem njegova žena, a on me ovako

osramotio. - U Srbiji ovo je normalna pojava o kojoj se

mnogo i ne priča. - Kod nas je ovo velika sramota koja se

nikada ne zaboravlja. - Jel bi ti mogla ponovo da se udaš?

– Da, ali prvo moram da se razvedem. Obrukala sam sebe,

svoju porodicu i užu i dalju familiju. - Nisi ti ništa kriva. -

Kriva sam što sam se razbolela. - Jel možeš da vidjaš dete?

- Mogu ali ne mogu da ga vodim u moju kuću jer deca idu

uz oca. - Kada žena prevari muža, kakva je kazna čeka? -

Nekada su takve žene kamenovane. - A danas? - Dobijaju

razvod i više ne mogu ponovo da se udaju jer ih niko neće.

- Kod nas svaka draže bi bila kamenovana. - Kod vas je

stigao zapad pa je iskvario i žene i muževe. - Kod nas se ne

zna ko je kome žena, a ko muž. - Sami ste krivi jer ste

dozvolili da amerika u Srbiji radi šta hoće. - Esfani, idemo

203

na terasu. - Zar ćeš opet da me mučiš? - Danas sve radiš

sama. - Šta ako padnem? - Gde ste vas dvoje krenuli? -

Glavna, idemo da šetamo. - Danas hoću da je vidim kako

sama hoda. - Probaćemo. Sestro, čula si šta je rekla glavna

sestra. - Lako je njoj da priča. - Danas će svi biti

iznenadjeni. - Ja mislim da mogu. - Možeš i moraš,

Esfani…

Što je lepo napolju. - Još nema žege. - Leto je i treba da

bude toplo. - Ko je slobodan i ima pare može i na more da

ide. - Svake godine mi smo letovali u Budvi. - Koliko dana

ste ostajali? - Muž jedva jednu sedmicu, a ja i ćerka smo

ostajali od dve do tri nedelje. - Ja sam, sestro, obišao

hrvatsko i crnogorsko primorje uzduž i popreko. - Milija,

ti voliš da putuješ. - To je bilo vreme Josipa Broza Tita kad

se moglo, a bilo je i para. Voz na relaciji Beograd Split bio

je pun ko šibica pa su ljudi sedeli po hodnicima i veceima.

U to vreme odlazak na more bio je stvar prestiža. - Čudno

je kako je vaša Jugoslavija nestala preko noći. - Ko

probušeni balon. Na Balkanu ljudi vole vlast i zato je

danas svako selo država ali će se vremenom ljudi osvestiti

i poželeti ponovo veliku Jugoslaviju...

Da li je dama spremna? - Da. - Prvo se uhvati rukama za

šipku i polako se diži sve dok se ne ispraviš. - Lako sam

se digla. - Drži se čvrsto. - Kako kad me bole ruke? - Bol je

tvoj Spasitelj. Vidiš da možeš. – Mogu, ali se plašim da ne

padnem. - Nećeš ako misliš na ovo što radiš. - Ja mogu

sama da stojim i kad se ne držim rukama. - Odlično,

Esfani... Sada se ponovo uhvati za šipku i pomeraj se iz

mesta.. - Mogu. Bože, ja hodam. - Idi dalje. - Kako je lepo

kad mogu da hodam. - Sestro,manje pričaj, a više hodaj. -

Mogu li malo da se odmorim? – Možeš, ali i dalje stoj uz

ogradu. Na ovoj terasi je prohodalo sto bolesnika i niko od

204

rukovodilaca nije se setio da me povali ili, ne daj Bože,

nagradi.- Zašto su takvi? - Ljubomora, sestro. Ti si

prohodala i sada trebaš iz dana u dan sve više da hodaš. -

Ja bih da probam sa tobom. - Ja ili šipka, sve je isto jer su

tvoji mišići ojačali. - Hvala, dragi brate. - Znao sam da ćeš

danas hodati. - Niko nije srećniji od mene. - Što plačeš? -

Nedostaje mi dete. - Da sam se odmah uključio u rad, ti bi

danas imala muža. - Što nisi? Što si dozvolio da me se ovo

desi? - Nisam ja kriv. Krivi su drugi koji misle da sve

znaju. - Izvini, Milija. - Kriv je profesor i tvoj muž koji je

dovodio druge terapeute. - On je slušao profesora. - On je

gazda ali o njegovom znanju može da se diskutuje. - On je

rekao da ja neću nikada ustati. - Danas hodaš i možeš da

kažeš da je pogrešio. Mnoge je greške on napravio pa je i

danas šef i ugledan profesor. Sada se odmori u kolicima

pola sata pa ćemo opet da hodamo. - Sada ću sama. Donesi

malo vode. - Jel mora odmah? - Ne. - Onda se vidimo

uskoro. - Gde si, kolega krenuo? - Kod sestara na kafu. -

Gde si, bogataš? - Majo, jel ti to mene zajebavaš? - To se

priča na klinici. - Da imate posla vi bi ste radili i gledali

svoja posla. Hoćeš da skuvaš jednu kafu? - Nek ti kuva

ona tvoja. - Moja sestra je na terasi, odmara se od šetanja. -

Kolega, staviću ja kafu. – Hvala, Snežo. - Ti je zakuvaj jer

ja moram da vodim bolesnika. - Maja će to da uradi. - Kad

na vrbi zasvrbi.

Milija, što si se vratio? - Sestre su u poslu, a ja ne volim

sam da pijem kafu. - Hoćeš ja da ti skuvam našu? - Drugi

put, a sada da krenemo u šetnju. - Još sam umorna. – Jesi li

videla sestre i bolesnike na prozorima? - Ovde ne igra

mečka. - Svi su se iznenadili kad su videli da hodaš. - Baš

me briga jer ću ja uskoro da napustim bolnicu i što pre da

idem u svoju zemlju da vidim dete. - Sada se uhvati za

ruku pa da krenemo u šetnju. - Još gvire. - Ko majmuni iz

205

svojih kaveza. - Bože, jel ovo moguće? Ja hodam, bez

klecanja i bolova u mišićima. - Sada kreni sama, a ja ću

biti iza tvojih ledja. - Mogu sama. - Možeš ti još bolje. -

Danas nisam videla Milku. - Radi u trećoj smeni. - Meni se

ona mnogo svidja. - Sada ideš u kolica pa ću ti ispričati sve

što sam čuo. - Milka je pre radila na Š odeljenju. - Tamo

leže sidaši. - Zbog dobre glavne sestre nije htela da dodje

na ovo odeljenje. - Zašto je onda došla? - Po potrebi

službe. - Ovde je teško raditi. - Jeste, sestro, ali je

bolesnicima još teže. Još pre pet godina ona mi se

poverila da ima ginekološke smetnje pa sam je naterao da

ide kod doktora. - Šta su joj tada rekli? - Da ne brine jer je

dobro što se odmah javila. - Jel su je lečili? - Ne znam

kako ali od prvog pregleda je prošlo pet godina. Na

kontrolom pregledu pre sedam dana otkrili su mozaik na

grliću materice. - Da li je to opasno? - Jeste ali ja nisam

doktor. Rekli doktori da mora na operaciju. - Da li je to

opasno? - Jeste ali ja nisam doktor. - Treba da ide što pre.-

Plašili se da ide pod nož. - Ja sam krijući popila bensedin

kad sam otišla u bolnicu da operišem slepo crevo. - Svaka

operacija je opasna. Na onkološkom institutu rekli su joj

od čega je bolesna. - To je američka praksa. - Esfani, to je

loše jer bolesnik gubi nadu bez koje nema ozdravljenja.

Bila je ona i kod našeg Brbolića da joj se uradi

gastroskopija.- Šta je on rekao? – Ništa, ali je ponovo

uputio na onkologiju. Bio sam prisutan kad joj je sestra

Radunka rekla da joj je nalaz loš. - Jadna ona. - Tad me je

zamolila da nikome ne pričam o njenoj bolesti.

Tada mi je rekla da se ne plaši smrti ali šta će njena deca

bez nje. – Šteta, onako dobra žena. - Dobri stradaju, a

baksuzi ostaju da žive. - Takve ni bog neće. Mužu ne sme

da kaže od čega boluje jer se plaši da ga ne strefi treći

206

infarkt. Počeli su da prave kuću i svu uštedjevinu uložili u

materijal i majstore. - Naći će se pare. - Gde, Esfani, kad je

kriza u zemlji, i ko ima ne sme da da jer mu neće vratiti?

Psiholog koji ovde radi priča da je na onkologiji zavladala

mitologija i ako se plati može da se stigne kod boljeg

doktora. Došlo vreme da se u ovoj zemlji sve plaća. - Ja

sam obišla sve veće gradove i mnogo mi se svidjaju ljudi i

vaši običaji. Šta je sa psihologom? - Naša Milanka je

operisala rak dojke. - Kako je ona sada? – Radi, a od

operacije je prošlo deset godina. Doktori sa onkologije

rekli da mora da nabavi lekove iz BEČA, a to mnogo

košta. - Što joj ne pomogne klinika? - Ovde nema dobrih

ljudi i svako gleda sebe ne misleći na druge. - To nije

dobro. – Nije, ali je tako. - Zašto ne ide na bolovanje? -

Obećala je glavnoj sestri da radi još mesec dana jer nema

sestara. - Gde su? - Neke boluju, neke trudne, a mnoge su

dobile šut kartu. - Imaš li ti brate neku vezu? – Imam, ali

se tamo sve plaća. - Zar tvoja veza ne može da joj progleda

kroz prste? - Ne sme ali može da je dovede do profesora.

Plaši se da muž ne sazna pa zato radi. - Saznaće kad tad. -

Meni je obećala da će mu sve reći. Juče je ceo dan

krvarila. - Zato je bila bleda u licu. - Nije htela

koleginicama ništa da kaže. - Trebala je jer bi je poštedeli

teškog rada. - Ovde te svi vole samo dok vučeš ko konj. -

Vi ste humanisti. - U ovoj ustanovi se ne zna da li su ludji

doktori ili sestre. - Milka je rodjena u jednom selu blizu

Obrenovca gde je završila osnovnu školu sa odličnim

uspehom i sa mnogo pohvala i nagrada. Srednju

medicinsku je završila u Obrenovcu sa odličnim uspehom.

Na vašaru u Obrenovcu srela je muža Peru i odmah se

zaljubila. Pera je bio visok, lep momak, sa gustom kosom i

plavi očima. Mladi ljudi ispunjeni sa mnogo ljubavi brzo

su se venčali u seoskoj crkvi. Ko je tada verovao da će se

207

prvo razboleti on, a sada i ona? Lepo i srećno su živeli iako

su bili podstanari. On radnik i dobar čovek koga su cenili

drugari i prijatelji jer je uvek bio nasmejan i spreman za

šalu. Njegovi roditelji bogati ali nije sa njima u ljubavi.-

Zašto? - Ne vole što im je snaja medicinska sestra, koje

bije loš glas. - Gde joj radi muž? - U Obrenovcu i ima

dobru platu ali zbog čestih bolovanja para nikad dosta.

Njemu su rekli doktori ako se pojavi i treći infarkt njemu

nema pomoći. - Mora da se čuva. - On puno radi, a doktore

ne sluša i ne voli da pije lekove. Od kada su počeli da

zidaju kuću, stalno je u pokretu i radi od jutra pa do kasno

u noć. Ima devera koji pomaže i decu oblači. - Uvek se

neko nadje da pomogne. - Pomagaće dok se ne oženi jer

kese ne poznaju rod. - Jadna ona. - Loše joj se piše. - Niko

od nas ne zna šta ga čeka sutra. Hoćeš u sobu? - Ja ne bih.-

Sada je vreme za terapiju. - Ja više ne pijem ništa. - Stigla

ti majka. - Gde je? - Na prozoru. - Hoćeš da prošetamo?

Ne bih. Bilo je dosta za danas. - Kolega, telefon. – Ko me

zove? - Neka dama. - Reci da sam na odmoru. - Idi Milija.

- Zovu me na kafu, a ja ne smem ovako kasno da pijem jer

ne mogu da zaspim. - Dobar dan, gospodjo. - Gospodine,

već je veče. - Ja od kako sam sa vašom ćerkom više i ne

gledam u sat. - Kako je ona? - Dobro. - Kad će da hoda? -

Počela je. - Hoću da vidim. – Majko, sutra. Danas sam se

umorila. - Dobro 'ćeri. - Gospodjo, odlično hoda. - Ja ništa

ne verujem dok ne vidim. – Esfani, moram kući, a ti u

sobu. - Odguraj me do vrata. Sada ću sama do kreveta. -

Gospodjo, sve ste videli. - Ja ne verujem u ovo šta sam

videla. - Još neki dan i ona će sama da hoda. Esfani, koliko

je sati? - Sedam i deset. - Ja sada idem pa se vidimo sutra.

– Hvala, brate. - Hvala gospodine i neka vam Alah

pomogne.

Gospodjo, što se gurate. - Nisam ja kriva što je autobus

208

pun. - Branka, ti si? - Lego si na mene ko momak na

devojku. - Naše je prošlo. - Još se Branka ne da. Ti si isti.

Ništa se nisi promenio.

- Nemam vremena. - Da se nisi oženio? - Ne. - Baraba

ostaje baraba. Hoćeš da te upoznam sa damom koja je

sahranila dva muža? - Ta je gora od bube bogomoljke koja

iskoristi muškarca pa ga posle ubije. - Žena je lepa i

bogata. - Šta će mi ona kad i ti lepo izgledaš. - Ja imam

muža. - Ne bi bila prva koja ima švalera. - Glup si. Danas

se tako ne govori. - Nego kako? - Ima prijatelja.- Nije šija

nego vrat. - Još radiš na starom mestu. - Do penzije još

osam godina. - Ja sam penzionerka preko deset godina. -

Tebi je tata bio Slobodan Miloševic. - Mi smo socijalisti. -

Zato si mlada otišla u penziju. - Mnogi su penzioneri

zahvaljujući njemu pa ga danas pljuju. - Takvi su Srbi.

Kako je muž? - Zdrav ko dren i samo bi da se penje. - On

je ko moj petao. - Ne radi ništa i samo bi da tuca. - Takav

je bio i ko momak. Još radi u Gaju? - Propala firma i deset

godina je bez posla. - Da nije našao neki drugi posao? - Ide

od praga do praga i pita za posao. - Dobro je kad hoće da

radi. Išli smo zajedno u stolarsku školu. - To nisam znala.-

Išli smo zajedno i u švaleraciju. Znam ja da će on umreti

kao švaler. Bili smo šareni ko uskršnja jaja. - Vaše je

prošlo i ostalo je samo sećanje. - Još mi možemo. - Da

pišate triput na dan. - Ja sam ga uvek cenio. - Zato hoćeš

da mu tucaš ženu? - To je danas ko dobar dan. - Neće moći

generacijo. - Bolje ja nego neko koga ne pozaješ. Već

početkom juna mi smo umesto u školu išli na Dunav. - Šta

ste tamo radili? - Svašta. - Pričao je da si ga izvadio iz vira.

- Malo je nedostajalo pa da odemo ribama u stomak. Kako

deca? - Sin se oženio, ćerka se udala. - Sada si slobodna. -

Svaki dan negde idem. - Mogli bi da svratimo i u hotel? -

Što da ne. Kad nisam ko devojka mogu ko penzionerka.

209

Ko će da plati? - Pola pola. - Onda se jebi sam.- A šta bi ti

htela? - Prenoćište, hranu i piće. - Onda sam ja jeban. -

Ako hoćeš ribu moraš da platiš. Generacijo, ja ću da

sidjem na sledećoj stanici. - Ja moram u centar. - Ne smeš

sa mnom kroz šumu. - Moram da svratim u prodavnicu. –

Zdravo, generacijo. - Milija, kad spremiš pare javi se. -

Hoću.

Lepa penzionerka iako je napunila pedeset osam godina.

Kao devojka je bila izvidjač i išla iz mesta u mesto. Pričalo

se svašta ali ljudima ne treba mnogo verovati jer je jezik

najprljaviji deo čovekovog tela. Ono što jezik zabrlja i

usere to ne može oprati ni Dunav ni Sava. Išla je sa

doktorima, inžinjerima ali su je svi ostavili pa je morala

se uda za stolara. Posle svadbe nije prošlo ni tri puna

meseca, a ona je rodila dete. Selo ko selo, pričalo tri dana

pa se smirilo ko da se ništa nije dogodilo. Muž je jedno

vreme posećivao kafane ali se ubrzo vratio svakodnevnom

životu i više nikada nije ušao u kafanu. Posle se rodilo i

drugo dete, i koliko ja znam, a prve smo komšije, lepo su

se slagali.

Marina, ja sam najbolji, najpametniji i najlepši. - Stara

pesma. - Esfani je prohodala. – Čestitam, tata. - Niko nije

kao ja. - Prestani da se hvališ. - Znao sam da će se ovo

dogoditi. - Sada traži od šefa veću platu. - On kad bi

mogao najurio bi me sa klinike. - Dosadio si čoveku. -

Bolji sam od njega i zato mu smetam. - Bože, imam

najpametnijeg tatu na svetu. - Ti mi se rugaš. - Ne. -Mnogi

su se smejali, a kada su videli damu da hoda zabili su nos u

pesak. - Tata, ti si jedinka. - Znam ja da jedinka nije u

pravu ali ja imam rezultata, i moji pacijenti odlaze svojim

kućama na nogama. Mogla bi da je posetiš i uveriš se u

moju priču. - Mene je sramota da idem na kliniku. - Pitala

je za tebe. - Pozdravi je i reci joj da se radujem što je

210

prohodala. – Hoću, dete. Da li je mlada dama danas nešto

kuvala? - Ono što ti voliš. - Ima li piva? - Još dve flaše. Šta

kaže tvoj profesor kad je video Esfani da sama šeta? -

Matori uobraženko ništa ne govori. - Zar se tako poštuje

šef?- Da sam njega slušao nijedan bolesnik ne bi ustao. -

Zato si smenjen? - Dete, ima Boga koji sve vidi i

nagradjuje prema zasluzi. - Ti ćeš u Raj. - Imam ja još

mnogo da radim. - Tata, otkad ti veruješ u Boga? –

Oduvek, samo sam se krio ko zmija noge. - Kad ćeš kući?

- O tome odlučuje profesor. - Tvoj ljubimac. - Toliko ga

volim, a ne mogu očima da ga gledam. - Tata, idem kod

Tanje. - A ja u krevet. - Nema još ni dvadeset sati. - Ja sam

dete radio. - Zalsužio si odmor. - Čim Esfani ode sa

klinike, ja ću da idem u Bosnu. - Šta ćeš tamo? - Da

obidjem mesta gde sam nekada bio sa tvojom majkom. -

Opet nešto pišeš. - Novi roman. - Kako se zove? - KUM

ŽILE. - Glup naslov. - Priča je dobra.

Sledećih deset dana svakodnevno sam bio u njenom

društvu i gledao kako iz dana u dan sve bolje ide. Slušao

sam razne priče osoblja ali na njih nisam reagovao jer sam

ih ponovo pobedio i time izazvao još veću ljubomoru.

Znam da im smetam ali gledam svoja posla, i radujem se

još jednom uspehu.

Esfani, ja ti više ne trebam jer ti sve možeš sama. -

Sigurnija sam kad si ti pored mene. - Sve je to u redu ali ti

treba što pre da ideš sa klinike. Zar ne vidiš da te neki

sažaljevaju, a drugi se smeškaju? - Brate, sve ja to vidim.-

Ljudi su zli i raduju se tudjoj nesreći. Tvoja sreća što je

ovo moje radno mesto pa mi ne mogu ništa. - Da nije tebe

ko zna šta bi bilo sa mnom. - Zaboravi šta je bilo. Misli na

sutra. - Ima nešto što se nikada ne može zaboraviti. - Šta

ćeš da radiš kad izadješ iz bolnice? - Prvo idem na

aerodrom da izvadim avionsku kartu, jer više ne mogu bez

211

deteta. - Da li će biti problema? - Hoće, ali ja moram da

vidim svoje dete. - Ideš sama ili će sa tobom i majka? - Ići

ćemo zajedno. Pre neki dan je zvao moj otac da pita kad će

majka kući. - Što ti je ljubav! - Oni su se uvek poštovali i

voleli. - Tako i treba. Jel zna da hodaš sama? - Rekla sam

mu da ćemo zajedno kući. - Mogu da zamislim kako se

čovek osećao i šta mu je sve prošlo kroz glavu. -

Odjednom se veza prekinula. - Možda je čovek pao u

nesvest. - Posle pet minuta javio se rodjak i rekao da se

otac onesvestio. - Mogao je čovek i da umre. - On je srčani

bolesnik. - Hvala bogu, sve se lepo završilo. - Posle tri sata

otac je ponovo zvao i mi smo razgovarali oko dvadesetak

minuta. - Pošto si dobro hodala, red je da te častim jednim

sladoledom. - Hvala, brate. - Hoćeš još nešto da ti kupim?

- Ne, majka i sestre su svašta donele.

Leto je stiglo do pola puta, a temperatura vazduha iz dana

dan sve je veća. U gradu su samo oni koji moraju, dok su

oni drugi po šumama i na rekama. U autobusima i trolama

šoferi stavili peškire oko vrata, pa mi izgledaju ko tek

pečen ćevap. U vozilima se nadje i po neki putnik jer ovo

je milionski grad u kome ljudi stalno negde putuju.

Gospodjo, šta imate od sladoleda? - Gledajte i birajte. -Šta

vi meni preporučujete? - Dosta se kupuju sladoledi od

vanile. - Ako je tako, dajte mi dva komada. - Hvala. -

Dodjite i sutra. - Barabo, šta radiš u gradu po ovoj pasjoj

vrućini? - Izašao sam da kupim sladoled. - Za koga? - Za

moju pacijentkinju. - Što si ti dobar! Mora da ima tu nešto.

- Lupaš Mujo ko otvoren prozor. - Čujem da je prohodala?

- Ja radim, čoveče. - Još nisam video tako ružnog, a tako

pametnog čoveka. - Tako ne misli tvoja Fata. - Njoj treba

muškarac. - Taj sam. - Tvoje vreme je prošlo. Kad će

kući? - Za koji dan.- Koliko si dobio? - Ništa. - Dobar si ti

čovek. - Postali smo dobri prijatelji. - Možeš otac da joj

212

budeš. - Ona je moja sestra. Srećan sam što je prohodala i

što sam ponovo dokazao da se radom mogu pobediti i

najteže bolesti. - Znao sam ja da ćeš je dići. - Zar si

sumnjao? - Slušao sam neke doktore i sestre da od nje

nema ništa. - Mujo, znam kliničke priče. - Govorili su da

ćeš joj uzeti velike pare. - Dva put su mi nudili dolare ali

sam odbio. - Lažeš ko pas. - Pitaj Zoricu, ona je bila

prisutna. - Ne mogu da verujem. - Tako je bilo. - Da li joj

se javlja muž? - Mujo, ja gledam svoja posla. - Sada kada

je slobodna što je ne pitaš da se uda za tebe. - Ona je moja

sestra. - Sada je sama, odradi i ćuti. - Ti si matora budala. -

Možda ti se ne svidja ili ti smeta što je muslimanka. -

Hoću tvoju Fatu. - Ja je ne dam. - Čuvaj ženu jer takvu

budalu više ni jedna neće. - Imam ja još dve žene. – Bež'te

deco sa prozora. Mujo, neću više s tobom da razgovaram. -

Da se nisi naljutio? - Da znaš i da jesam. - Idemo na piće,

ja častim. - Neću više da se družim sa budalom. - I ja sam

musliman. - Zato me i čudi tvoje ponašanje. - Esfani,

napolju je pasja vrućina. - Zvala te glavna sestra.- Da se mi

prvo osvežimo. - Dobar sladoled. - Reče prodavačica da

ću i sutra doći kod nje. - Sutra ja častim. - Važi, Esfani.

Gde si krenula? - Idem u WC. - A ja idem kod glavne

sestre. - Brzo se vrati pa idemo u šetnju. - Videće nas

osoblje pa će krenuti ogovaranje. - Baš me briga. Ti si

moj brat.

Šefovice, što si me zvala? - Sedi i uzmi kafu. - Ja bih da

pokvasim grlo. - Na poslu se ne pije. - Ja sam na

godišnjem odmoru. - Ona tvoja prohodala. - Ide ko gazela.

- Sve sam videla. - Jel si me zato zvala? - Šef i doktori ne

vole što se muvaš po odeljenju. - Da njima ne smeta što

sam je digao na noge? - Kažu da brukaš kliniku. - Oni su je

odavno obrukali. - Pričaju da si uzeo velike pare. - Sve što

sam uzeo daću njima za kovčeg i sveće. - Nemoj tako. Ti

213

si dobar čovek i ružno je da to pričaš. - Bože, šta sve može

doktorska ljubomora. - Šta te briga. Neka pričaju. -

Ponekad poželim profesoru šiju da zavrnem. Što si ti mene

zvala? - Da te zamolim da više ne dolaziš na kliniku dok si

na godišnjem odmoru. - Što je ne otpuste iz bolnice? -

Hoće da je vidi fizijatar i tek kad se uradi

elektromijelografija ide sa klinike. - Kad je prohodala svi

su postali pametni. - Oni su doktori i mogu da rade šta

hoće. - Zbog njih je mogla da ostane doživotni invalid.

Zorice, ona sa lakoćom ide uz i niz stepenice, a može i da

potrči. - Znam ja da ti govoriš istinu ali ja moram da

slušam šefa. - Sve glavne sestre su iste. Ne možete vi meni

ništa da naredite jer sam ja radnik ove klinike. - Budalo,

ona će otići, a ti treba još da radiš. - Sve dok ne ode sa

klinike ja ću dolaziti da je vežbam. - Što se zameraš

doktorima? - Ja ne vidim, ne čujem, oni su za mene mrtvi.

- Budalo matora! - Da su ljudi ne bi tako razmišljali. -

Ona je došla na kliniku zbog doktora. - Serem se na

diplomu. - Ti si definitivno lud i ja sa tobom neću da

gubim vreme. - Koleginice, vidimo se sutra i svaki sledeći

dan dok ne ode sa klinike. - Milija, ko te tako naljutio? -

Doktori i glavna sestra. – Zašto? - Ne vole što sam svaki

dan sa tobom. - Moraš da dolaziš jer šta bih ja bez tebe. -

Videli su da sama hodaš. - Sve bolje hodam ali sam

sigurnija kad si ti pored mene. - Sada moram da idem. -

Još je rano. - Imam neke obaveze u gradu. - Sutra

obavezno da dodješ. - Vidimo se sutra.

Umesto da me pohvale i nagrade jer sam je digao na noge,

oni mi zabranjuju da dolazim na kliniku. Što se ne upitaju

gde su bili dva meseca dok je ležala u krevetu ko truli panj

u šumi. Znao sam da su ljubomorni ali ovoliko - to nisam

mogao da očekujem....

214

Dobar dan, glavna sestro! - Opet si došao? - Dolaziću

svakodnevno sve dok dama ne ode sa klinike. - Kolega, ja

za tebe imam sveže informacije. - Pričaj sestro. - Oženio

se njen muž. - To je njegov problem. - Sada su ti vrata

širom otvorena. - Ima li u ovoj bolnici da je neko

pametan? Od koga si čula tu vest. - Javila mi ptičica sa

grane. - Ima li ona svoje ime? – Ima, ali neću da ti kažem.

- Kako je dete? – Dobro, ali stalno pita kad će majka da

dodje kući. Kako je Esfani danas? - Što pitaš kad ti sve

znaš? - Da li je bila na pregledu mišića i nerava? - Vratila

se sa pregleda pre deset minuta. - Sada može da beži od

vas. - Hoćeš da popijemo kafu zajedno? - Ti znaš da ja ne

volim doktore i glavne sestre. - A hteo bi da me kresneš? -

Pri ovoj pameti kod mene nemaš šanse. - Dok se ona nije

pojavila, ti si kidisao ko pas na kosku. - Sestro, sve se

menja. - Doći će maca na vratanca. - Glavna, tvoje vreme

je prošlo. - Još trče za mnom. - Bolesnici, narkomani. -

Jedi govna.

Esfani, probudi se! - Milija, samo što sam legla. - Spavaš

ko zaklano jagnje. - Imam tvrd san i teško se budim. -

Čujem da si bila na poslednjem pregledu. - Da. - Sada

možeš kući. - Jedva čekam da vidim dete. - Kako ti je

prijala šetnja? - Sama sam hodala. - Da li su te bolele

noge? – Ne, ali sam osetila malaksalost. - Kako je sada? -

Mislim da bi mogla i da trčim. - Koja je sestra išla sa

tobom? - Neka baba kojoj je ostalo još mesec dana do

penzije. - To je bila Mira. - Dosadna, bezobrazna i samo

se žali na doktore i sestre. - Baba devojka. Esfani, takve su

najgore. Kakav je nalaz? - Neki mali ćelavi doktor reče da

je sve u redu i da nisam trebala da dolazim. - Da li je to i

napisao? - Jeste. - Otkud znaš? - Sestra je pročitala nalaz. -

Hoćeš da ti skuvam kafu? - Ne. - Može dama čaj? - Ne. -

Onda ću ja sebi da skuvam čaj od šipka. - Milija, ti kao da

215

si živeo u Engleskoj? - Srbi se često prave Englezi. -

Milija, jutros sam čula lepu vest. - Da se nije javljao muž?

- Ne, ali je u viziti profesor rekao da u ponedeljak

napuštam bolnicu ako mi današnji nalaz bude u redu. -

Onda je ostalo da se družimo još dva dana. - Milija, nikad

te neću zaboraviti. - I ja ću se tebe rado sećati. - Da nije

bilo tebe ja nikada ne bi stala na noge. - Bili bi neki drugi

terapeuti. - Mnogi su dolazili, ali me niko nije vežbao kao

ti. - Možda nisu znali. - Bila je i jedna dama, koja je želela

da mi pomogne ali se uplašila kada sam pala u nesvest. - I

kod mene si padala ali sam ja bio još uporniji i to je dalo

rezultat. - Zahvaljujući tvom radu ja hodam i uskoro ću

biti kog kuće. Milija, profesor se čudno ponaša i često

govori neke gluposti. - On voli da se šali. - Ja još nisam

naišla na ovakvog profesora. - On svaku mladu ženu pita

gde joj radi muž, da li je bogat, da li je voli. - To nije

pristojno. - Većini doktora fali kultura i lepo ponašanje. -

Moj muž, moj brak, to je moja privatna stvar. - On je

seljak iz Like i sve dobro i loše zaboravi. Pre završenog

fakulteta radio je kao učitelj. - Trebao bi da je kulturniji. -

Seljak ostaje seljak bez obzira da li ima ili nema visoko

obrazovanje. Ko je još bio u viziti? - Sestra Zorica, neka

mlada stažerka i ona lepa doktorka što dežura na

odeljenju. - To je doktorka Gvozdenović. - Tražila je

adresu i broj telefona mog muža. - Nadam se da si joj

ispunila želju. - Da. - Ona nije loš čovek ali traži vezu jer

voli da putuje. - Milija, da li će ga zvati? – Hoće, jer je

uporna i šta god poželi to i uradi. - Jer ima muža? - Da, i

lepo se slažu.

Esfani, hoćeš da idemo u grad? - Mogli bi do Hrama. - To

nije daleko. - Prvo moram da se javim glavnoj sestri. -

Zašto? Mi nismo deca i znamo da se čuvamo. - Pacijenti, a

posebno dame bez dozvole ne mogu da odu sa odeljenja. -

216

Ja nisam mala i znam da se čuvam. - To je zakon koji

moramo da poštujemo. - Svašta! - Po zakonu bolesnici

koji idu na pregled u druge bolnice, moraju da koriste

sanitetska kola. - Što sam ja išla peške? - Ko danas u Srbiji

poštuje zakon? - Milija, šta bi sa tvojom kafom? - Ja sam

zaboravio da sam stavio vodu na šporet. - Da li si nekoj

sestri rekao da je skuva? - Mari. - To je ona što te poljubila

i rekla da si čudo kad je videla da sama šetam. - Čistačica

Mara. - Ona je dobra žena. - Mi o vuku, a vuk na vrata. - Ja

čekala da dodješ po kafu, a tebe nema pa sam je sama

donela. Kako je naša lepotica danas? - Dobro. - Htela sam

da je pitam čime maže lice kad je tako čisto i lepo. - Ja,

gospodjo, ništa ne koristim. I majka i sestra imaju čisto

lice. - Kako je moje lice? - Milija, ja ti ne bih dala ni 40

godina. - Esfani, imam ja ogledalo kod kuće. - Ti si

godište mog oca koji jedva hoda. - Ja mogu i da potrčim.

Gospodjo, iz dana u dan sve si lepša. - Čim je stala na noge

ona se preporodila. - Srećna sam što sam opet na svojim

nogama. - Znala sam da će te ovaj ćelavi matorac dići na

noge. - Mog brata je poslao ALAH. - Esfani, kakva je

kafa? - Za mene je slatka. - Mara zna da ja ovakvu pijem

pa je dobro zašećerila. - Ovo je turska kafa. - Ja obično

pijem espreso. - Ja mogu sve kafe da pijem. U našem

narodu postoji izreka "za dobru krmaču sve su splačine

dobre".

Esfani, koliko je sati? - Sad će podne. - Imamo dva sata za

šetnju, a na odeljenje moramo da se vratimo pre četrnaest

časova. Ti se spremi, a ja odoh kod glavne sestre da je

pitam za dozvolu. - Brzo ću ja da se sredim. - Poveži žutu

maramu.- Ja bez nje nigde ne idem. Da mi ostanemo na

odeljenju? - Zašto? - Počeće da pričaju i prepričavaju. - Ja

znam s kim idem, a hoću malo i da prošetam. Lep je dan. -

Glavna, uživaš? - Ja sam išla u školu. - Znam i kako si je

217

završila. - Ko ti je kriv što nisi žensko? - Pa da me svi

profesori tucaju. - Meni je lepo, njima je lepo i ja sam na

vreme završila školu. - Zorice, Esfani hoće u grad. - Gde

idete? - Do Hrama Svetog Save. - Što je ne vodiš u neki

hotel? - Vodiću tebe. - Ja sam skupa ženska. Dama se

upalila. - Pričaš gluposti. - Sve ja vidim. - Da dobro vidiš

ne bi pričala gluposti. - Njoj treba muškarac. - Uskoro će

kod svog muža. - On se oženio. - Možda su to samo priče.

- Ja da sam na tvom mestu, ja bih je kresnula. - Budala

ostaje budala. - Ja sam vlajna i vidim zagorelu ženu. -

Molim te prestani da pričaš gluposti. - Kad se vraćate? –

Doći ćemo brzo. - Idem da pitam profesora pa ako on

odobri idite gde hoćete. - Čekaću te u tvojoj sobi... Glavna

što se smeješ? Mora da ste pričali neke gluposti. - Možete

da idete ali se vratite pre četrnest sati.

Milija, šta je rekla Zorica? - Barabe, loši ljudi. - Smiri se. -

Oni misle da ja ne znam šta su pričali. - Jel možemo u

grad? - Da. - Onda da krenemo. - Polako, Esfani. - Mogu

ja i brže. - Nigde ne žurimo. - Ja sam sa mužem i ćerkom

bila u hramu. - Ja nisam. - Još nije sve uradjeno ali je hram

svetsko čudo. - Kažu da je najveći na Balkanu. Ala je

gužva. - Tako je i u tvojoj zemlji. - Ne. Naše ulice su

široke i ima manje kola. - Oko petnaest sati kada se ljudi

vraćaju sa posla gužva je još veća. - Gospodine, molim

dva sladoleda. - Vanila, čokolada. - Esfani, ti biraš. - Dve

čokolade. - Izvolite pare. - Dodjite nam opet. Radoznali

pogledi gledaju čas u mene čas u nju pitajući se ko smo i

šta radim na ulici. - Milija, vaše žene i devojke su lepe. -

Moj profesor koji je obišao ceo svet govorio je da su naše

žene najlepše. I muslimanke su lepe. - Mi krijemo našu

lepotu. - Po licu se vidi da li je žena lepa ili ružna.- Sve su

žene manje više lepe. - Esfani, slažem se sa tobom.

Matori, šta radiš na ulici? - Kaćo, gde god da krenem na

218

tebe naletim. - Beži od mene što dalje jer sam ja jednog

matoraca poslala na onaj svet. Ja sam živa i od mene treba

bežati. - Esfani, gde si krenula sa ovim ćelavkom? - Do

hrama. - Pazi se. Ovi matorci su opasni. - Ja verujem svom

bratu. - Kaćo, lupaš! - Šalim se. Znaš ti mene. - Esfani,

sačekaj zelenog čoveka. - Svi prelaze ulicu. - Takvi smo

mi Srbi. - Kod nas se poštuje semafor i nikome ne pada na

pamet da prelazi ulicu kad je upaljeno crveno svetlo. Što je

lep ovaj park. - Ovaj park je napravljen pre godinu dana. -

Ima dosta cveća i klupa za sedenje. Gde da sednemo? -

Bliže Karadjordju. - Šta znaš o njemu? - Sve. - I kako je

stradao? Vi Srbi ste čudni ljudi. - Mi volimo da se

ubijamo. - Njega je ubio kum. - Znam Esfani. - Strašna

smrt. - Nema lepe smrti. - Milija, svake noći sanjam ćerku.

- Uskoro ćete biti zajedno. - Dete me doziva i pita kada ću

kući. - Kakav je to časopis? - Iz moje zemlje. - Da ga

pogledam? - Na slici je naša najpoznatija glumica. - Baš je

lepa. - Mi ne smemo da se oblačimo ko vaše devojke i

žene. - Ovde ima mnogo lepih žena, ali se vidi samo lice. -

Tako mora. - A naše su više gole nego obučene. Hoćeš jos

jedan sladoled? - Ja bih radije kiselu vodu. - Sedi tu, a ja

ću da odem do ''C marketa'' po vodu. – Požuri! - Brzo ću

ja. - Milija, dugo si se zadržao. - Gužva, sestro. - Ovu vodu

ja pijem od prvog susreta sa Beogradom. – ''Knjaz Miloš''

je poznat po celom svetu. Ispred nas je biblioteka u kojoj

stanuju i moje knjige. - Tvoje knjige štampaće muž na

engleskom. - Nema od tog posla ništa. - Grešiš. On kad

nešto obeća to i ispuni. - Daj bože. Sestro, da li ti nešto

smeta? - Ne. Mislim da bi mogla da poletim. - Kako kad

nemaš krila? - Ne bole me noge, nemam vrtoglavicu i

osećam se kao nekad. - Lepo je to čuti. - Ti si rekao da sam

ozdravila. - Zar nisi? - Jesam i zato sam srećna što sam

tebe upoznala. - Pokušaj da se pomiriš sa mužem. - On se

219

dosad oženio. - Možda nije, možda se pokajao. - Da li zna

da sada hodam? - Ne znam. Kad te bude video na nogama

možda će poželeti da opet budete zajedno. Esfani, da se

vratimo na odeljenje. - Idemo, brate. - Ko bi rekao da pre

tri meseca nisi mogla u krevetu da se okreneš, a sada ideš

ko gazela.

Marina, Esfani sutra napušta kliniku. - Kako je, kako

hoda? – Dobro, a mogao bih da kažem i odlično. - Jel

može niz stepenice? - Sve može i ko ne zna od koje bolesti

boluje, pomislio bi da se ova žena neće nikada razboleti.

Bili smo u parku kod Hrama Svetog Save. - Da li je ulazila

unutra? - Jeste, pa smo posle dugo sedeli pored

spomenika. - Da li si joj ispričao srpsku bruku? - Počeo

sam ali me je ona prekinula i sama nastavila da priča o

Karadjordju. - Koliko ste dugo ostali u parku? - Oko dva

sata. - I šta kaže? - Svidja joj se Beograd i ljubaznost

beogradjana. - Ko će sutra doći po ju? - Sestra sa mužem. -

Gde je majka? - Ona je svakodnevno ma klinici. - Nije njoj

lako. Esfani je pričala da će doći i rodjaci koji će je kolima

odvesti u diplomatsko naselje. Sa klinike ide sa majkom

kod sestre i zeta. - Muškarci su stoke. - Dete, nisu svi

takvi. - Tata, ti si najbolji. - Muž se ne javlja, a ona je od

glavne sestre čula da joj se muž oženio. - Koga Esfani ima

u TEHERANU? - Oca i brata sa porodicom. Pre neki dan

se čula sa ocem, koji je pao u nesvest kad je čuo da mu

ćerka sama hoda. Razgovarali su kratko jer se veza

prekinula kad je otac čuo lepu vest. Posle pet minuta javio

se brat da joj kaže da joj je otac za dlaku ostao živ, jer se

od uzbudjenja srušio kao da je stari epileptičar. Njen otac

je težak srčani bolesnik i kad je čuo da mu ćerka hoda,

umalo da umre od radosti. - Jadan čovek. - Teško je biti

roditelj i zdravom detetu. - Tata, ti imaš sreće. - Znam

kako mi je bilo kad si se ti razbolela. Bilo i prošlo. – Da,

220

ali je sve to trebalo preživeti. - Jel i danas ideš na klinku? -

Samo da je pozdravim i odmah se vraćam kući. - Svrati na

pijacu i kupi ove namirnice. - Za sve ovo trebaće mi dve

crvene. - Ti si sada bogat. Imaš dolare. - Ti si ko moje

koleginice. - Šalim se tata. - U svakoj šali ima pola istine. -

Ti si se zakleo da joj nećeš ništa uzeti. - Svi kažu da sam

pogrešio. - Tata, ponosim se tobom. - Dete, ja od toga

nemam nikakve koristi. - Mene si učio da budem poštena i

da volim ljude. - Možda sam te pogrešno učio. - Nisi, jer

ko čini dobro može da se nada da će mu se tako vratiti. -

Nisam siguran da je tako.

Kolega, što si se danas doterao? - Glavna sestro, opet

lupaš ko otvorena vrata. - Nisu tu čista posla. - Da li je

dama otišla? - Nije. Čeka tebe. - Jel gotova otpusna lista? -

Još juče je doktor Milošević otkucao, a jutros je overena. -

Što ste brzi! - Mi radimo. - Samo da ja ne bih dolazio na

kliniku. - Žena je ozdravila i treba da ide svojoj kući. - Da

nije bilo mene ona bi i dalje ležala u krevetu. - Ti si radio i

dobro zaradio. - Ne znam šta ću sa dolarima. Ko je došao

po nju? - Puna soba žena i ljudi. - Idem ja da se pozdravim,

a ti skuvaj kafu. - Sad sam ti i ja dobra. - Ti si najbolja. -

Dobar dan, gospodo. - Milija, gde si dosad? - Gužva u

prevozu pa sam malo zakasnio. - Čekam te više od dva

sata. - Što nisi otišla? - Nisam mogla, a da se s tobom ne

pozdravim. Milija, pričala sam sa mojim prijateljima

koliko si radio samo da bih ja stala na noge. - Sestro,

zaboravi mene i kliniku i misli o sebi i svojoj porodici. -

Kako da te zaboravim kad si me digao na noge? - Ja sam

samo radio ono što je trebalo. - Zašto tako nisu i drugi

terapeuti radili? - Ti si moja sestra, a njima si samo

pacijent. Esfani, imaš dosta prijatelja. - Mi se družimo i

volimo kao da smo jedna familija. - Samo se Srbi mrze. -

Milija, moram da krenem. - Da ja tebe poljubim u ruku. -

221

Može. - Šta će da kažu tvoji prijatelji? - Ja sam njima sve

ispričala. - Moram i majku, a sestru ću da preskočim jer ti

je zet ljubomoran.- Otkud znaš? - Kako me gleda ko da

sam mu oca ubio. - On je opasan i ljubomoran čovek. - I ja

bih bio takav da imam ženu kao što je tvoja sestra. - Ona je

najlepša u diplomatskom naselju. - Esfani, zapamti ovu

sobu. - Ovde sam provela najgore dane mog života. - A

sada si zdrava i pokušaj sve da zaboraviš. - Jedna nesreća

prati drugu. - Možda će se muž vratiti kad te bude video

kako hodaš. - Voli on mene ali mora da sluša roditelje. - Ja

sam pomagao ljudima ali sam trideset godina u sukobu sa

direktorima i glavnim sestrama. - Ko tebe može da ne

voli? - Moje dete kaže da je problem u meni i zato dolazim

u sukob sa ljudima. Esfani, ovo su izlazna vrata koja vode

u život, i zato glavu gore jer si tek počela da živiš. Na

izlaznim vratima sam je zagrlio i poljubio prvo u jedan, a

zatim i u drugi obraz, dok su se suze slivale i kvasile njeno

lepo lice. - Sestro, sve najbolje i neka te čuva tvoj Bog. Pre

nego što je ušla u kola, na licu je osmeh zamenio suze. I to

je bilo naše poslednje vidjenje.

Kolega, što plačeš? - Ženo, ostavi me na miru. - Oči su ti

pune suza. - To su suze radosnice. - Nisam znala da si

tolika budala. - Šta sam ja to loše uradio? - Nisi smeo da je

grliš i ljubiš. - Sve se to iznenada desilo. - Šta će da misle

njeni prijatelji? - Zorice, ona je otišla svojim putem. - Ti si

se zaljubio u lepo muslimanče. - Ja je volim ko svoje dete,

ko sestru. - Pričaš bajke. - Sestro, ti si luda. - Gde si

krenuo, kad sam stavila kafu? - Idem kući.

Srećan što sam na noge stavio još jednog pacijenta, legao

sam u krevet i zaspao ko dete u majčinskom krilu.

Tata, vreme je da ustaješ. - Mala, ja sam na godišnjem

odmoru. – Izvini, nisam znala. - Stavi kafu pa da je

zajedno popijemo na terasi. Kakva ti je ovo kafa? - Grand.

222

- Što je nisi zašećerila? - Ja kuvam jake kafe. - Od tvoje

kafe i mrtav bi se probudio. - Kad ću ja da dobijem posao?

- Uskoro. - Ta tvoja veza mnogo ne vredi. - Ako ti ne

pomogne pravnik i doktor čiju sam majku vežbao tri

meseca, onda ne znam ko će. - Ti si naplatio svoj radi. -

Žena mi je davala para ali ja nisam uzeo ni dinara. - Pa

sada tražiš da me zaposli. - Žena hoće da pomogne i ja joj

verujem. - Šta ako dobijem posao na dva mesta? - Idemo u

dom zdravlja. - Kolega Rade kaže da je u domu staraca

lako raditi i svakodnevno se dobijaju pokloni. - Ti bi htela

i jare i pare. - Ne verujem ja u te tvoje veze. - Baš me briga

šta ti misliš, ja znam da su ljudi od reči i da ćeš ti preko

veze dobiti dobar posao. - Tata, idem u grad. - Idi gde

hoćeš i još malo uživaj jer kad se zaposliš neće biti

vremena za lutanje. - A gde ja to lutam? – Ne znam ali

nikada nisi kod kuće.

Odmor brzo prodje, a da ja nisam išta čuo, iako je uzela

moj broj telefona. Na klinici sam dobio nadimak Muja i

svakodnevno sam slušao priče i prepričavanja na moju

adresu. Svi radnici na odeljenju su mislili da sam dobro

zaradio, a to kod srba izaziva ljubomoru koja se prenosi sa

kolena na koleno. Zorica me često pita da li sam se čuo sa

Esfani, a ja samo ćutim i smeškam se, dok bi ona nervozno

šetala po sobi i pričala sama sa sobom. Ženska mašta misli

svašta, a i pojedini muškarci nisu bolji... Vreme učini

svoje i na klinici više niko nije pominjao Esfani i njenog

terapeuta. Prolazili su dani, nedelje, a prodjoše i dva

meseca od našeg poslednjeg vidjenja kad prvog dana

meseca maja u sedam zazvoni telefon.

- Gospodjo, slabo vas čujem. - Gospodine Milija. - Ko je

na telefonu? - Ja sam. - Imate li vi gospodjo ime? – Ja sam

sestra od Esfani. - Izvolite, gospodjo. Gospodjo, kako je

Esfani i da li se videla sa detetom? - Dvadeset dana se

223

spremam da vas pozovem. - Šta se desilo? Da li je Esfani

dobro? - Jadna moja sestra. - Da se bolest nije povratila? -

Esfani je poginula u avionskoj nesreći.- Gde, kada? - Pre

mesec dana. - Što mi niste odmah javili? - Nisam imala

hrabrosti jer znam koliko si je voleo i šta si sve za nju

uradio. - Gospodjo, ja sam samo radio svo posao. - Mnogo

ti hvala i neka ti tvoj bog pomogne. - Nema boga. Jadna

Esfani nije videla svoje dete, a toliko se radovala novom

susretu. - Gospodjo, da li me čujete?... Ali odgovora nema

iako sam vikao i dozivao.

Tata, šta ti je? - Ništa. - Tebi nije dobro. - Dobro sam. - Što

ne ideš kod doktora? - Kome su oni pomogli tu raste

korov. - Samo si ti dobar. - Ja ljudima donosim nesreću. -

Nana je govorila da si baksuz i da si piliće davio i seko im

glave tupim nožem. Tata, sutra da ideš kod doktora. - Ovu

tugu nijedan doktor ne može da izleči. - Šta se desilo, šta si

to čuo? - Srušio se avion u kome je bila Esfani i njena

majka. - Jadna majka nije stigla da vidi svoje dete. - Bože

CRKO DABOGDA.........

224

Napisani romani

Mina dete moje

Suza u oku

Nesreća u belom

Iskušenica Mara

***

Pisac i dalje piše jer mu je pisaća mašina

bila i ostala jedini prijatelj.

Milija Radovanović

Ul. Savez Boraca br. 13

Selo Beli Potok kod Beograda

225

Milija Radovanović

Esfani

Roman

Izdanje autora

Lektor i korektor

Vesna Marković, profesor

Korica

Sanja Raković

Štampa

Copy Land, Beograd

Tiraž

100 primeraka

ISBN 978-86-916895-1-3

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

РАДОВАНОВИЋ, Милија, 1947-

Esfani : Roman / Milija Radovanović. – Beograd : M.

Radovanović, 2013 (Beograd : Copy Land). – 232 str. ; 21

cm. – (Biblioteka Za sva vremena)

Tiraž 100.

ISBN 978-86-916895-1-3

COBISS.SR-ID 199455500

226