gradona~elnik grada beograda, 28. decembra 2006. godi-ne, na osnovu ~lana 36. zakona o prevozu u...

Gradona~elnik grada Beograda, 28. decembra 2006. godi-

ne, na osnovu ~lana 36. Zakona o prevozu u drumskom saobra-

}aju („Slu`beni glasnik RS”, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05 i

62/06), ~lana 5. stav 4. Odluke o auto-taksi prevozu („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 29/05) i ~lana 48. Statu-

ta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br.

14/04, 30/04 i 19/05), doneo je

P R O G R A M

POTREBA ZA AUTO-TAKSI PREVOZOM U GRADU

BEOGRADU ZA 2007. GODINU

1. U okviru planirawa potreba u javnom prevozu putni-

ka i stvari u gradu Beogradu za 2007. godinu, ovim progra-

mom utvr|uje se potreban broj taksi vozila, ~ijim radom se

zadovoqavaju potrebe za taksi prevozom.

2. U okviru planiranih potreba grada za taksi prevozom

iz ta~ke 1. Programa, utvr|uje se da je za 2007. godinu po-

trebno 4.725 taksi vozila.

3. Pravna lica i preduzetnici koji su na dan dono{e-

wa Programa registrovani za taksi prevoz kod Agencije za

privredne registre i organizacione jedinice Gradske

uprave nadle`ne za poslove privrede, nastavi}e da obavqa-

ju taksi prevoz taksi vozilom, u skladu sa zakonom i Odlu-

kom o auto-taksi prevozu.

4. Postoje}i broj taksi vozila koja se na dan dono{ewa

Programa vode u registru kod organizacione jedinice

Gradske uprave nadle`ne za poslove privrede, smawiva}e

se do broja utvr|enog ta~kom 2. Programa, u skladu sa zako-

nom i Odlukom o auto-taksi prevozu.

5. Ovaj program objaviti u „Slu`benom listu grada Be-

ograda”.

Gradona~elnik grada Beograda

Broj 3-3232/06-G, 28. decembra 2006. godine

Gradona~elnik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Godina L Broj 29 29. decembar 2006. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA

I DRUGIH ORGANA GRADSKIH OP[TINA

BARAJEVO

Na osnovu ~l. 40. i 41. Zakona o lokalnoj samoupravi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 , 33/04 i 135/04), ~lana 28.

Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, broj

9/02 – 85/06) i ~lana 35. ta~ka 9. Odluke o organizaciji i ra-

du organa op{tine Barajevo („Slu`beni list grada Beogra-

da”, broj 17/06) predsednik op{tine Barajevo donosi

O D L U K U

O PRIVREMENOM FINANSIRAWU OP[TINE

BARAJEVO ZA 2007. GODINU

^lan 1.

Do dono{ewa odluke o buxetu op{tine Barajevo za 2007.

godinu, a najkasnije do 31. marta 2007. godine, vr{i}e se pri-

vremeno finansirawe u skladu sa odredbama Zakona o buxet-

skom sistemu(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 -85/06) i od-

redbama Odluke o buxetu op{tine Barajevo za 2006. godinu

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/05, 4/06, 7/06 17/06).

^lan 2.

Privremeno finansirawe iz ~lana 1. ove odluke vr{i

se najvi{e do jedne ~etvrtine ukupnih prihoda raspore|e-

nih buxetom op{tine Barajevo za 2006. godinu.

^lan 3.

Ukupna primawa buxeta op{tine Barajevo za period 1. 1.

– 31. 3. 2007. godine u iznosu od 42.930.500 dinara, po vrsta-

ma odnosno ekonomskim klasifikacijama sastoje se iz:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ekonomska Plan

klasifi- Primawa 1. 1–31. 3. 2007.

kacija

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

A Ustupqeni prihodi713120 1 Porez na imovinu 2.654.000

713310 1 Porez na nasle|e i poklon 292.500

714514 1 Naknada za puteve 725.000

733 1 Zakonski transfer 31.280.750

Svega A. Ustupqeni javni prihodi 34.952.250

B Izvorni prihodi714.716.741 1 Lokalne komunalne takse 2.483.000

742251 1 Op{tinske

administrativne takse 835.500

714562 1 Naknada za za{titu

`ivotne sredine 208.500

741534 1 Naknada za kori{}ewe

gra|evinskog zemqi{ta 2.750.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

742153 1 Naknada za zakup

gra|evinskog zemqi{ta 262.500

742253 1 Naknada za ure|ewe

gra|evinskog zemqi{ta 563.250

742351 1 Prihodi op{tinskih organa 322.500

741150 1 Kamate 131.500

743351 1 Nov~ane i mandatne kazne 17.500

745151 1 Me{oviti i neodre|eni

prihodi 54.000

732 6 Donacije od me|unarodnih

organizacija 75.000

Svega B. izvorni javni prihodi 7.703.250

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

771, 772 V 3 Memorandumske stavke za refundaciju rashoda 275.000

––––––––––

Ukupno A + B+V 42.930.500

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 42.930.500

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 4.

Ukupna primawa iz ~lana 3. odluke uve}avaju se za visinu

namenski prenetih neutro{enih sredstava iz 2006. godine

kao i namenski prenete transfere iz buxeta grada Beograda.

Kona~an raspored neutro{enih sredstava za 2006. godi-

nu izvr{i}e se zavr{nim ra~unom buxeta op{tine Baraje-

vo za 2006. godinu.

Broj 29 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 29. decembar 2006.

^lan 5.

Sredstva prihoda iz buxeta u iznosu od 42.580.500 dinara i sredstva prihoda iz ostalih izvora finansirawa direkt-

nih i indirektnih korisnika sredstava buxeta u iznosu od 350.000 dinara, raspore|uju se po korisnicima i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo Glava Fun- Pozi- Ekonom- Opis Prihodi Ostali Ukupna

kcija cija ska iz buxeta izvori sredstva

klasi- izvor

fikacija finansi-

rawa 01

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 SO, OP[TINSKO VE]E

I PREDSEDNIK OP[TINE

110 Izvr{ni i zakonodavni poslovi 1 411 Plate i dodaci funkcionera 2.160.705,00 2.160.705,00

2 412 Socijalni doprinosi na teret

poslodavca 386.766,00 386.766,00

3 417 Naknade odbornicima, ~lanovima ve}a

i radnih tela 600.000,00 600.000,00

4 423 Reprezentacija 100.000,00 100.000,00

5 423 Tro{kovi odr`avawa sednica, prijema 50.000,00 50.000,00

6 423 Usluge {tampawa

„Barajevskog glasnika” 130.000,00 130.000,00

7 481 Dotacije politi~kim strankama 11.650,00 11.650,00

8 481 Dotacije nevladinim organizacijama, 150.000,00 150.000,00

9 499 Sredstva stalne rezerve 415.025,00 415.025,00

10 499 Sredstva teku}e rezerve 598.503,00 598.503,00

Izvori finansirawa za funkciju 110

1 Prihodi iz buxeta 4.602.649,00 4.602.649,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 110 4.602.649,00 4.602.649,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 OP[TINSKO JAVNO

PRAVOBRANILA[TVO

110 Izvr{ni i zakonodavni poslovi 11 411 Plate i dodaci zaposlenih 281.688,00 281.688,00


poslodavca 50.421,00 50.421,00

13 415 Naknade za zaposlene (prevoz) 11.000,00 11.000,00

14 422 Tro{kovi putovawa 6.500,00 6.500,00

15 426 Materijal 6.500,00 6.500,00


1 Prihodi iz buxeta 356.109,00 356.109,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 110 356.109,00 356.109,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 OP[TINSKA UPRAVA

130 Op{te usluge 16 411 Plate i dodaci zaposlenih 8.987.202,00 8.987.202,00


poslodavca 1.608.711,00 1.608.711,00

18 413 Naknade u naturi 36.500,00 36.500,00

19 414 Socijalna davawa zaposlenima 120.000,00 275.000,00 395.000,00

20 415 Naknade za zaposlene (prevoz) 448.500,00 448.500,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

21 416 Nagrade, bonusi i ostali rashodi 80.000,00 80.000,00

22 421 Stalni tro{kovi 1.105.000,00 1.105.000,00

23 422 Tro{kovi putovawa 25.000,00 25.000,00

24 423 Usluge po ugovoru 580.000,00 580.000,00

25 482 Porezi i obavezne takse 20.000,00 20.000,00

26 424 Specijalizovane usluge 350.000,00 350.000,00

27 424 Specijalizovane usluge -ova

aproprijacija koristi}e se za

izvr{ewe re{ewa Inspekcijske

slu`be – gra|evinska inspekcija

-komunalne 70.000,00 70.000,00

28 425 Teku}e popravke i odr`avawe

zgrade i opreme 686.500,00 686.500,00

29 426 Materijal 587.500,00 587.500,00

30 512 Oprema 415.000,00 415.000,00



3 Socijalni doprinosi 275.000,00 275.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 130 15.119.913,00 275.000,00 15.394.913,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

473 Turizam i poqoprivreda31 423 Turizam 37.500,00 37.500,00

32 424 Poqoprivreda 300.000,00 300.000,00



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

90 Socijalna za{tita neklasifikovana na drugom mestu

33 472 Socijalna pomo} ova aproprijacija

koristi}e se za. jednokratne pomo}i

materijalno i zdravstveno ugro`enim

gra|anima 80.000,00 80.000,00

34 472 Tro{kovi sahrane nn lica 20.000,00 20.000,00

35 423 Naknada za prevoz kategorizovane

dece i wihovih pratioca 25.000,00 25.000,00

36 451 Subvencija cene grejawa civilnim

invalidima rata 15.000,00 15.000,00

37 423 Usluge po ugovoru 75.000,00

38 463 Lokalni akcioni planovi za

unapre|ewe obrazovawa, stanovawa,

zdravstvene za{tite i zapo{qavawa

Roma na ter.op{tine Barajevo 100.000,00 100.000,00



6 Donacije od me|unarodnih

organizacija 75.000,00 75.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 090 240.000,00 75.000,00 315.000,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

830 Usluge emitovawa i izdava{tva39 451 Subvencije JP za informisawe

i kulturu 1.250.000,00 1.250.000,00

„Barajevo” ova aproprijacija

koristi}e se za finansirawe:

– plata i socijalnih doprinosa

na teret poslodavca 1025000,

-programa i manifestacija 225000



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

860 Rekreacija, kultura i vera 40 481 Dotacije organizacijama

Ova aproprijacija koristi}e se za

finansirawe programa

– Sportskog saveza „Barajevo”

475.000,00 dinara;

29. decembar 2006. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 29 – 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– FA „[umadija” 31.250,00 dinara

– KUD „Vrani}” 31.250,00 dinara 537.500,00 537.500,00



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

620 JKP „10. oktobar”41 451 Teku}e subvencije javnim

nefinansijskim preduze}ima 1.000.000,00 1.000.000,00

Izvori finasirawa za funkciju620


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

630 JKP „10. oktobar”42 451 Kapitalne subvencije za izgradwu

vodovoda Bo`darevac -Staro selo 1.000.000,00 1.000.000,00



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5 JP za Gra|evinsko zemqi{te i izgradwu op{tine Barajevo

620 Stambeni razvoj i razvoj zajednice

43 411 Plate i dodaci zaposlenih 1.698.000,00 1.698.000,00


poslodavca 304.000,00 304.000,00

45 413 Naknade u naturi 8.000,00 8.000,00

46 414 Socijalna davawa zaposlenima 26.000,00 26.000,00

47 415 Naknade za zaposlene 68.000,00 68.000,00

48 416 Nagrade, bonusi i ostali rashodi 68.000,00 68.000,00

49 421 Stalni tro{kovi 6.300.000,00 6.300.000,00

50 423 Usluge po ugovoru 150.000,00 150.000,00

51 424 Specijalizovane usluge -redovna

delatnost 8.595.000,00 8.595.000,00

52 425 Teku}e popravke i odr`avawe 600.000,00 600.000,00

53 426 Materijal 150.000,00 150.000,00

54 482 Porezi, obavezne takse i kazne

nametnute od jednog nivoa vlasti

drugom 5.000,00 5.000,00


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za glavu 5 fje 620 –

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


6 160 Transferi mesnim zajednicama55 411 Plate i dodaci zaposlenih 76.190,00 76.190,00


poslodavca 13.639,00 13.639,00

57 425 Teku}e popravke i odr`avawe zgrade 75.000,00 75.000,00



–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za glavu 6 fje 160 164.829,00 164.829,00

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za razdeo 1


3 Socijalni doprinosi 275.000,00 275.000,00

6 Donacije od me|unarodnih organizacija 75.000,00 75.000,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO 42.580.500,00 350.000,00 42.930.500,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 6.

Prihodi koji se ostvare i rashodi i izdaci koji se iz-

vr{e u periodu privremenog finansirawa sastavni su deo

odluke o buxetu op{tine Barajevo za 2007. godinu.

^lan 7.

U periodu privremenog finansirawa, na pitawa koja

nisu regulisana ovom odlukom, neposredno }e se primewi-

vati odredbe Zakona o buxetskom sistemu i odredbe Odlu-

ke o buxetu op{tine Barajevo za 2006. godinu.

^lan 8.

Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja-

vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”, a primewi-

va}e se od 1. januara 2007. godine.

Predsednik op{tine Barajevo

Broj áH-01 401-352, 29. decembra 2006. godine

Predsednik

Rade Stevanovi}, s. r.

GROCKA

Skup{tina op{tine Grocka na sednici odrànoj 27.

decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 29. Zakona o buxet-

skom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02 i

66/05) i ~lana 20. Odluke o organizaciji organa op{tine

Grocka („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/04, 7/05 i

21/06), donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUXETU

OP[TINE GROCKA ZA 2006. GODINU

^lan 1.

^lan 1. Odluke o buxetu op{tine Grocka za 2006. godinu

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 31/05 i 7/06), mewa se i glasi:

„Primawa i izdaci buxeta op{tine Grocka za 2006. go-

dinu, primawa i izdaci po osnovu prodaje, odnosno nabav-

ke finansijske imovine i zaduìvawa i otplate duga,

utvr|eni su u slede}im iznosima, i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ekonomska Sredstva iz

klasifikasija buxeta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

A. Primawa i izdaci buxeta

á Ukupna primawa 478.891.194

Teku}i prihodi 7 478.891.194

1. Ustupqeni prihodi 300.464.000

Porez na dohodak gra|ana 711 3.580.000

Porez na fond zarada 712 900.000

Porez na imovinu, nasle|e

i poklone 713 31.800.000

Lokalne komunalne takse 714,741 44.020.000

Naknada za puteve 714 11.500.000

Zakonski transferi grada 733 208.664.000

2. Izvorni prihodi 178.427.194

Samodoprinos 711 600.000

Takse 742 7.000.000

Naknade 741,742 97.007.194

Kamate 7411 320.000

Zakup 7421 6.500.000

Nov~ane kazne 743 1.400.000

Me{oviti prihodi 745 4.600.000

transferi 733 61.000.000

áá Ukupni izdaci 541.955.194

Teku}i rashodi 4 442.270.194

1. Rashodi za zaposlene 41 173.308.000

2. Kori{}ewe robe i usluga 42 187.563.194

3. Upotreba osnovnih sredstava 43 320.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ekonomska Sredstva iz

klasifikasija buxeta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4. Otplata kamata 44 13.917.000

5. Subvencije 45 58.100.000

6. Teku}i transferi 46 3.010.000

7. Izdaci za socijalnu za{titu 47 1.300.000

8. Ostali rashodi 48,49 4.752.000

9. Kapitalni rashodi – izdaci za

nefinansijsku imovinu 5 99.685.000

ááá Buxetski suficit – deficit (7+8)-

á–áá (4+5) 63.064.000

Primarni suficit – deficit

(buxetski suficit – deficit (7+8-7411)-

korigovan za iznos kamate) (4+5-44) 49.467.000

Ukupni fiskalni rezultat

ááá + âá 63.064.000

B Primawa i izdaci po osnovu

prodaje i nabavke finansijske

imovine i datih kredita

áâ Primawa po osnovu prodaje

finansijske imovine

i otplate datih kredita

â Izdaci po osnovu datih

pozajmica i nabavke

finansijske imovine

âá Primawa po osnovu prodaje

finansijske imovine

i otplate kridita minus izdaci

po osnovu datih kredita

i nabavke finansijske

imovine (áâ-â)

V. Zaduìvawe i otplata duga

âáá Primawa od zaduìvawa 91 177.120.000

1. Primawa od doma}ih

zaduìvawa 911 177.120.000

âááá Otplata glavnice 61 114.056.000

1. Otplata glavnice

doma}im kreditorima 611 114.056.000

áH Promena stawa

na ra~unu ááá+âá+âáá-âááá 126.128.000

H Neto finansirawe

âá+âáá -âááá-áH=ááá 63.064.00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 2.

^lan 2. mewa se i glasi:

„Buxet op{tine Grocka za 2006. godinu sastoji se od:

1. Prihoda u iznosu od 478.891.194

2. Izdataka u iznosu od 541.955.194

3. Buxetskog deficita u iznosu od 63.064.000

Pokri}e buxetskog dificita izvr{i}e se primawima

od doma}ih zaduìvawa kod poslovnih banaka”.

^lan 3.

U ~lanu 7. iznos od „3.742.194” zamewuje se iznosom od „0”.

^lan 4.

U ~lanu 9. tabela kojom su utvr|eni prihodi i primawa

buxeta po izvorima, mewa se i glasi:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ekonomska

klasifi- Izvori prihoda i primawa Iznos

kacija

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

á Teku}i prihodi711000 Porez na dohodak, dobit

i kapitalne dobitke

711146 Porez na prihod

od poqoprivrede 80.000


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

711147 Porez na zemqi{te 3.500.000

711180 Samodoprinosi 600.000

––––––––––

Ukupno 711000 4.180.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

712000 Porez na fond zarada

712110 Porez na fond zarada 900.000

––––––––––

Ukupno 712000 900.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

713000 Porez na imovinu

713120 Porez na imovinu 28.000.000

713310 Porez na nasle|e i poklon 3.800.000

713610 Porez na akcije i udele

––––––––––

Ukupno 713000 31.800.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

714000 Porez na dobra i usluge

714431 Komunalna taksa za kori{}ewe

reklamnih panoa 20.000

714513 Komunalna taksa za dràwe

motornih vozila 30.000.000

714514 Naknada za izgradwu

i kori{}ewe lokalnih

puteva 11.500.000

714562 Naknada za za{titu i

unapre|ewe ìvotne sredine 800.000

––––––––––

Ukupno 714000 42.320.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

716000 Drugi porezi

716110 Komunalna taksa na Firmu 13.500.000

––––––––––

Ukupno 716000 13.500.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

733000 Transferi od drugih

nivoa vlasti

733141 Zakonski transferi 208.664.000

733151 Teku}i transferi od drugih

nivoa vlasti 24.000.000

733251 Kapitalni tansf.drugih

nivoa vlasti 37.000.000

––––––––––

Ukupno 733000 269.664.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

741000 Prihodi od imovine

741100 Kamate 320.000

741532 Komunalna taksa za parkirawe 500.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

741534 Naknada za kori{}ewe

gradskog gra|.zemqi{ta 35.000.000

741551 Naknada za kori{}ewe dobara

od op{teg interesa 1.500.000

––––––––––

Ukupno 741000 37.320.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

742000 Prodaja dobara i usluga

742152 Prihodi od davawa, zakup,

odnosno na kori{}ewe

nepokretnosti u dràvnoj

svojini 6.500.000

742251 Op{tinske administrativne

takse 7.000.000

742253 Naknada za ure|ewe

gra|evinskog zemqi{ta 59.707.194

––––––––––

Ukupno 742000 73.207.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

743000 Nov~ane kazne i oduzeta

imovinska korist

743351 Prihodi od nov~anih kazni

izre~enih u prekr{ajnom

postupku za prekr{aje propisane

aktom Skup{tine op{tine 1.400.000

––––––––––

Ukupno 743000 1.400.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

745000 Me{oviti i neodr. prihodi

745151 Me{oviti prihodi 4.600.000

––––––––––

Ukupno 745000 4.600.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega teku}i prihodi

buxeta 711000-743000 478.891.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá/ Primawa od zaduìvawa i prodaje

Finansijske imovine

911000 Primawa od doma}ih zaduèwa

911451 Primawa od zaduìvawa

kod poslovnih

banaka u zemqi u korist

nivoa op{tine 177.120.000

––––––––––

Ukupno 911000 177.120.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNI PRIHODI

I PRIMAWA BUXETA 656.011.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 5.

U ~lanu 10. tabela kojom su utvr|eni izdaci buxeta po osnovnim namenama, mewa se i glasi:

Izdaci buxeta, po osnovnim namenama, utvr|eni su u slede}im iznosima:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ekonomska Izdaci iz

klasifi- Vrsta rashoda Sredstva iz dodatnih Ukupno

kacija buxeta prihoda

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

400000 Teku}i rashodi 442.270.194 44.700.000 486.970.194

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

410000 Rashodi za zaposlene 173.308.000 1.000.000 174.308.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

411 Plate i dodaci zaposlenih 105.197.000 105.197.000

412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 18.880.000 18.880.000

413 Naknade u naturi 900.000 900.000

414 Socijalna davawa zaposlenima 17.628.000 1.000.000 18.628.000

415 Naknade zaposlenima 3.050.000 3.050.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

416 Naknade, bonusi i ostali posebni rashodi 27.653.000 27.653.000

420000 Kori{}ewe robe i usluga 187.563.194 43.700.000 231.263.194

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

421 Stalni tro{kovi 23.544.194 200.000 23.744.194

422 Tro{kovi putovawa 426.000 426.000

423 Usluge po ugovoru 9.253.000 50.000 9.303.000

424 Specijalizovane usluge 30.330.000 2.350.000 32.680.000

425 Teku}e popravke i odr`avawe (usluge i materijal) 107.080.000 40.100.000 147.180.000

426 Materijal 16.930.000 1.000.000 17.930.000

431000 Upotreba osnovnih sredstava 320.000 320.000

431 Ma{ine i oprema 320.000 320.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

440000 Otplata kamata 13.917.000 13.917.000

441 Otplata doma}ih kamata 12.300.000 12.300.000

444 Prate}i tro{kovi zadu`ivawa 1.617.000 1.617.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

450000 Subvencije 58 100.000 58.100.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

451 Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima 58.100.000 58.100.000

460000 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 3.010.000 3.010.000

463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 3.010.000 3.010.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

470000 Prava iz socijalnog osigurawa 1.300.000 1.300.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

472 Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta 1.300.000 1.300.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

480000 Ostali rashodi 4.752.000 4.752.000

481 Dotacije nevla.organiz. 2.910.000 2.910.000

482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa

vlasti drugom 1.650.000 1.650.000

483 Nov~ane kazne 180.000 180.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

485 Obaveze prema gra|anima 12.000 12.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

490000 Rezerve

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

499 Sredstva rezervi

500000 Izdaci za nefinansijsku imovinu 99.685.000 10.600.000 110.285.000

510000 Osnovna sredstva 97.806.000 10.600.000 108.406.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

511 Zgrade i gra|evinski objekti 90.223.000 10.600.000 100.823.000

512 Ma{ine i oprema 5.115.000 5.115.000

513 Ostala osnovna sredstva 2.468.000 2.468.000

540 Prirodna imovina 1.879.000 1.879.000

541 Zemqi{te 1.879.000 1.879.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

600000 Izdaci za otplatu glavnica 114.056.000 114.056.000

610000 Otplata glavnice 114.056.000 114.056.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

611 Otplata glavnice doma}im kreditorima 114.056.000 114.056.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNI RASHODI I IZDACI 656.011.194 55.300.000 711.311.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 6.

U posebnom delu, ~lan 11. mewa se i glasi:

Sredstva buxeta u iznosu od 656.011.194 dinara i sredstva prihoda iz izvornih aktivnosti direktnih i indirektnih

korisnika sredstava buxeta u ukupnom iznosu od 55.300.000 dinara, raspore|uju se po korisnicima i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo Glava Funk- Ekonom- Izvor Opis Sredstva iz Izdaci iz Ukupna

cija ska finan- buxeta dodatnih sredstva

klasi- sirawa prihoda

fika-

cija

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 OP[TINSKA UPRAVA

110 Izvr{ni i zakonodavni organiFinansijski i fiskalni tro{kovi

416 Nagrade,bonusi i ostali posebni rashodi 13.315.000 13.315.000


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


423 Usluge po ugovoru 6.600.000 6.600.000

424 Specijalizovane usluge 10.280.000 2.350.000 12.630.000

441 Otplata doma}ih kamata 12.300.000 12.300.000

444 Prate}i tro{kovi zaduìvawa 1.520.000 1.520.000

463 Donacije i transferi

ostalim nivoima vlasti 2.810.000 2.810.000

481 Dotacije nevladinim organiz. 1.100.000 1.100.000

499 Sredstva rezerve

611 Otplata glavnice doma}im kreditorima 114.056.000 114.056.000


01 Prihodi iz buxeta 162.381.000 162.381.000

04 Sopstveni prihodi 2.350.000 2.350.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 110 162.381.000 2.350.000 164.731.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

130 Op{te usluge424 Specijalizovane usluge 550.000 550.000

425 Teku}e popravke i odràvawe 3.670.000 3.670.000

426 Materijal 11.950.000 1.000.000 12.950.000

451 Teku}e subvencije ostalim organizac. 100.000 100.000

512 Ma{ine i oprema 4.840.000 4.840.000

513 Ostala osnovna sredstva 117.000 117.000


01 Prihodi od buxeta 21.227.000 21.227.000


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

410 Op{ti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi u pitawu rada



413 Naknade u naturi 900.000 900.000

414 socijalna davawa zaposlenima 17.230.000 1.000.000 18.230.000

415 Naknade za zaposlene 2.830.000 2.830.000

416 Nagrade, bonusi i ostali posebni

rashodi 14.246.000 14.246.000

421 Stalni tro{kovi 14.100.000 14.100.000


423 Usluge po ugovoru 500.000 500.000

482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute

od jednog nivoa vlasti drugom 200.000 200.000

483 Nov~ane kazne 180.000 180.000




––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

560 Za{tita ìvotne sredine451 Subvencije javnim preduze}ima 33.000.000 33.000.000



––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 560 33.000.000 33.000.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

630 Vodosnabdevawe451 Subvencije javnim preduz. 25.000.000 25.000.000



––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

860 Rekreacija, kultura i vere481 Dotacije nevladinim organiz 1.800.000 1.800.000



––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

070 Socijalna za{tita – Komesarijat za izbeglice

421 Stalni tro{kovi 3.350.000 3.350.000

426 Materijal 1.050.000 1.050.000

472 Socijalna za{tita 300.000 300.000



––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

090 472 Socijalna za{tita neklasifikovana na drugom mestu Naknade za socijalnu za{titu iz buxeta 1.000.000 1.000.000



––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.1 Mesne zajednice160 Op{te javne usluge neklasifikovane

na drugom mestu421 Stalni tro{kovi 1.171.194 200.000 1.371.194

423 Usluge po ugovoru 3.000 50.000 53.000

425 Teku}e popravke i odràvawa 1.400.000 100.000 1.500.000

426 Materijal 520.000 520.000

431 Zgrade i gra|evinski objekti 320.000 320.000

463 Donacije 200.000 200.000

511 Kapitalno odràvawe zgrada i objekata 163.000 100.000 263.000

512 Ma{ine i oprema 250.000 250.000



04 Sopstveni prihodi buxetskih korisnika 450.000 450.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za glavu 1.1 4.027.194 450.000 4.477.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izvori finansirawa za glavu 1.1


04 Sopstveni prihodi buxetskih korisnika 450.000 450.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za glavu 1.1 4.027.194 450.000 4.477.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.2 Javno preduze}e – Direkcija za gra|.zemqi{te i izgradwu op{tine Grocka

620 Razvoj zajednice



414 Socijalna davawa zaposlenima 386.000 386.000

415 Naknade zaposlenima 220.000 220.000

416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 92.000 92.000

421 Stalni tro{kovi 4.873.000 4.873.000

422 Tro{kovi dnevnica 16.000 16.000

423 Usluge po ugovoru 1.900.000 1.900.000

424 Specijalizovane usluge 19.500.000 19.500.000

425 Tek. popravke i odràvawe 102.000.000 40.000.000 142.000.000

426 Materijal 3.400.000 3.400.000

444 Prate}i tro{kovi zaduìvawa 97.000 97.000

481 Dotacije nevladinim organizacijama 10.000 10.000

482 Porezi obavezne takse i kazne 1.450.000 1.450.000

485 Obaveze prema gra|anima 12.000 12.000

511 Izgradwa zgrada i objekata 90.060.000 10.000.000 100.060.000

512 Ma{ine i oprema 25.000 25.000

513 Ostala osnovna sredstva 2.351.000 2.351.000

541 Zemqi{te 1.879.000 1.879.000



04 Sopstveni prihodi buxetskih

Korisnika 50.000.000 50.000.000

10 Primawa od doma}ih zaduìvawa 177.120.000 177.120.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


04 Sopstveni prihodi buxetskih korisnika 50.000.000 50.000.000

10 Primawa od doma}ih zaduìvawa 177.120.000 177.120.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za glavu 1.2 241.143.000 50.000.000 291.143.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.3 Dru{tveni fond za finansirawe solidarne stambene izgradwe

610 Stambeni razvoj

411 Plate i dodaci zaposlenih 420.000 420.000

412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 75.000 75.000

414 Socijalna davawa zaposlenima 12.000 12.000

421 Stalni tro{kovi 50.000 50.000

423 Usluge po ugovoru 250.000 250.000

425 Teku}e popravke i odràvawe 10.000 10.000

426 Materijal 10.000 10.000

511 Izgradwa zgrade i objekta 500.000 500.000


01 Prihodi iz buxeta 827.000 827.000

04 Sopstveni prihodi 500.000 500.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 610 827.000 500.000 1.327.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izvori finansirawa za glavu 1.3


04 Sopstveni prihodi 500.000 500.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za glavu 1.3 827.000 500.000 1.327.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izvori finansirawa za razdeo 1


04 Sopstveni prihodi

buxetskih korisnika 55.300.000 55.300.000

10 Primawa od doma}ih

zaduìvawa 177.120.000 177.120.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno razdeo 1 656.011.194 55.300.000 711.311.194

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 7.

Korisnici buxetskih sredstava du`ni su da usaglase svoje finansijske planove sa izmenama utvr|enim u ovoj odluci.

^lan 8.

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a objavi}e se u „Slu`benom listu grada Beograda.”

Skup{tina op{tine Grocka

Broj 401-379, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

Blaò Stojanovi}, s. r.



decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 28. Zakona o buxet-

skom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002, 87/2002,

61/2005, 66/2005, 101/2005, 62/2006 i 85/2006), ~lana 20. Od-

luke o organizaciji organa op{tine Grocka („Slu`beni

list grada Beograda, br. 16/2004 i 7/2005) i Odluke o buxe-

tu op{tine Grocka za 2006. godinu(„Slu`beni list grada

Beograda”, br. 31/2005 i 7/2006) donela je

O D L U K U

O PRIVREMENOM FINANSIRAWU OP[TINE

GROCKA ZA 2007. GODINU

^lan 1.

Do dono{ewa odluke o buxetu op{tine Grocka za 2007.

godinu, a najkasnije do 31. marta 2007. godine, vr{i}e se

privremeno finansirawe na osnovu ~lana 28. Zakona bu-

xetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002,

87/2002, 61/2005, 66/2005, 101/2005, 62/2006 i 85/2006) i Od-

luke o buxetu op{tine Grocka za 2006. godinu (”Slu`beni

list grada Beograda” br. 31/2005 i 7/2006).

^lan 2.

Privremeno finansirawe iz ~lana 1. ove odluke vr{i

se srazmerno ukupno kori{}enim sredstvima u buxetu op-

{tine Grocka za period januar–mart 2006. godine, a najvi-

{e do jedne ~etvrtine ukupnih prihoda i primawa raspore-

|enih u buxetu op{tine za prethodnu fiskalnu 2006. godi-

nu.

Obim i raspored sredstava iz stava 1. ovog ~lana utvr-

di}e se Tromese~nim planom za izvr{ewe buxeta koji do-

nosi Op{tinsko ve}e na predlog Odeqewa za finansije,

privredu i dru{tvene delatnosti.

Korisnici sredstava buxeta op{tine Grocka mogu pre-

uzimati obaveze samo u okviru sredstava predvi|enih Tro-

mese~nim planom za izvr{ewe buxeta Op{tine za period

januar-mart 2006. godine, a u skladu sa instrukcijom za iz-

vr{ewe buxeta koju }e doneti Odeqewe za finansije, pri-

vredu i dru{tvene delatnosti.

^lan 3.

Prihodi i primawa koja se ostvare i rashodi i izdaci

koji se izvr{e za vreme dok je na snazi Odluka o privreme-

nom finansirawu, sastavni su deo odluke o buxetu op{ti-

ne Grocka za 2007. godinu.

^lan 4.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”, a primewiva}e

se od 1. januara 2007. godine.



Predsednik op{tine


Skup{tina op{tine Grocka na sednici odrànoj 27. de-

cembra 2006. godine, po zakqu~ku Komisije o prestanku sta-

tusa lokalnih puteva – javno dobro put od 10. novembra 2006.

godine, na osnovu ~l. 3. i 12. Zakona o javnim putevima

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 101/2005) i ~lana 30. Odluke

o organizaciji organa op{tine Grocka („Slu`beni list

grada Beograda”, br. 16/2004, 7/2005 i 21/2006), donela je

O D L U K U

O PRESTANKU STATUSA LOKALNIH PUTEVA

^lan 1.

Prestaje status lokalnih puteva – javno dobro putevi u

KO Vin~a, i to:

– kat. parc. broj 1109, 1306, 2697, 2698, 2699, 2700, 2701 i

2708/1, dràvna svojina vlasni{tvo Republike Srbije, s

pravom kori{}ewa op{tine Grocka.

^lan 2.

Prestaje status lokalnih puteva – javno dobro putevi u

KO Zaklopa~a, i to:

– kat. parc. br. 860/3, dràvna svojina vlasni{tvo Repu-

blike Srbije s pravom kori{}ewa op{tine Grocka.

^lan 3.


vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.


Broj 344-39, od 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine



decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 46. Zakona o plani-

rawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/2003) i

~lana 30. Odluke o organizaciji organa op{tine Grocka

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/2004, 7/2005 i

21/2006), donela je

O D L U K U

O PRISTUPAWU IZRADI PLANA DETAQNE

REGULACIJE ZA IZGRADWU STAMBENOG NASEQA

„RADMILOVAC” U KO VINÂ

^lan 1.

Pristupa se izradi plana detaqne regulacije za izgrad-

wu stambenog naseqa „Radmilovac” u KO Vin~a, na terito-

riji op{tine Grocka.

^lan 2.

Planom iz ~lana 1. ove odluke obuhva}en je prostor u

KO Vin~a, koji ~ine katastarske parcele broj: 1393,

1392, 1391, 1387/3, 1384/2, 1372/2, 1372/1, 1384/1, 1384/2,

1383/2, 1382/2, 1380/1, 1379/2, 1377/1, 1340, 1339, 1341, 1342,

1343, 1344, 1345, 1346, 1347, 1348, 1352, 1353/2, 1353/1,

1358, 1359, 1375, 1373, 1349, 2698, 2667, 1354/2, 1354/1,

1357/2, 1357/1, 1374, 1350/2, 1355/2, 1355/1, 1356, 1363, 1361,

1362, 1360/1, 1360/2, 1364, 1328/4, 1328/3, 1328/2, 1328/1,

1327/1, 1327/2, 1365, 1366, 1367, 1368/1, 1368/2, 1369/2,

1369/1, 1370 i 1371.

^lan 3.

Planom detaqne regulacije iz ~lana 1. ove odluke, raz-

radi}e se obuhva}eni prostor iz ~lana 2. ove odluke, odre-

diti wegova namena, mogu}nosti i obim planirane izgrad-

we, definisati javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te,

utvrditi pravila gra|ewa i uslovi za formirawe gra|e-

vinskih parcela.

^lan 4.

Plan detaqne regulacije predstavqa}e planski i prav-

ni osnov za izdavawe izvoda iz plana i odobrewa za iz-

gradwu.

^lan 5.

Za potrebe izrade plana detaqne regulacije iz ~lana 1.

ove odluke, pristupa se izradi strate{ke procene uticaja

planiranih namena na ìvotnu sredinu.

^lan 6.

Nacrt plana detaqne regulacije bi}e izloèn na javni

uvid. Podaci o na~inu izlagawa nacrta plana na javni uvid

i trajawe javnog uvida oglasi}e se u dnevnim sredstvima

informisawa i lokalnim sredstvima informisawa.

^lan 7.

Za nosioce izrade plana detaqne regulacije odre|uje se

Preduze}e za projektovawe, posredovawe i usluge „GEO-

PUT” d.o.o. iz Beograda, ul. Zaplawska br. 84|.

^lan 8.

Nosilac izrade plana detaqne regulacije duàn je da

ga izradi u roku od tri meseca od dana stupawa na snagu ove

odluke.

^lan 9.

Sredstva za izradu plana detaqne regulacije obezbedi-

}e PKB „Vo}arske plantaè” – Bole~ iz Bole~a, Smederev-

ski put br. 120.

^lan 10.

Odluka se donosi nakon usvojenog Programa za izradu

urbanisti~kog plana za deo kompleksa PKB „Vo}arske

plantaè” u KO Vin~a na sastanku Komisije za planove

op{tine Grocka, odrànom 20. novembra 2006. godine.

^lan 11.





Predsednik op{tine



Skup{tina op{tine Grocka na sednici odrànoj

27. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 30. Zakona o

lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/2002,

33/2004, 135/2004 i 62/2006) i ~lana 30. stav 1. ta~ka 1.

Odluke o organizaciji organa op{tine Grocka („Slu`be-

ni list grada Beograda”, br. 16/2004, 7/2005 i 21/2006), do-

nela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O

OP[TINSKOJ UPRAVI GRADSKE OP[TINE

GROCKA

^lan 1.

U Odluci o Op{tinskoj upravi gradske op{tine

Grocka („Slu`beni list grada Beograda”, br. 7/2005 i

5/2006) u ~lanu 7. stav 1. iza ta~ke 6. dodaje se ta~ka 7,

koja glasi:

„Slu`ba za kadrovske i op{te poslove”.

^lan 2.

U ~lanu 13. stav 2. se bri{e, a dosada{wi stavovi 3. i

4. postaju stavovi 2. i 3.

^lan 3.

Posle ~lana 13, dodaje se ~lan 14, koji glasi:

„Slu`ba za kadrovske i op{te poslove obavqa stru~ne

poslove vezane za ostvarivawe prava i obaveza iz radnih

odnosa zaposlenih u Op{tinskoj upravi, izabranih, ime-

novanih i postavqenih lica koja ostvaruju prava iz radnog

odnosa, normativno-pravne poslove koji se odnose na orga-

nizaciju i funkcionisawe Uprave, izradu normativno-

pravnih akata iz oblasti radnih odnosa ( pravilnici,

uputstva, naredbe i sl.).

Slu`ba obavqa poslove pruàwa pravne pomo}i gra|a-

nima davawem usmenih saveta i sastavqawem isprava i

podnesaka.

U okviru Slu`be obavqaju se poslovi tehni~kog sekre-

tara i administrativno-daktilografski poslovi za potre-

be na~elnika Op{tinske uprave i slu`be”.

^lan 4.

U ~lanu 21. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Radom Slu`be za kadrovske i op{te poslove rukovodi

na~elnik Op{tinske uprave”.

^lan 5.

Na~elnik Op{tinske uprave op{tine Grocka uskladi-

}e akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji rad-

nih mesta zaposlenih u Op{tinskoj upravi sa izmenama iz-

vr{enim ovom Odlukom u roku od pet dana od dana stupawa

na snagu odluke.

^lan 6.




Broj 020-113, od 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine



decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 2. Zakona o komunal-

nim delatnostima („Slu`beni glasnik RS”, br. 16/97 i

42/98), ~lana 2. Odluke o odràvawu ~isto}e („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 27/2002 i 11/2005) i ~lana 30. Od-

luke o organizaciji organa op{tine Grocka („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 16/200, 7/2005 i 21/2006), donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O ODR@AVAWU

ÎSTO]E U POSEBNIM NASEQENIM MESTIMA NA

TERITORIJI OP[TINE GROCKA

^lan 1.

U Odluci o odràvawu ~isto}e u posebnim naseqenim me-

stima na teritoriji op{tine Grocka („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 28/2003 i 13/2004), ~lan 42. mewa se i glasi:

„Nov~anom kaznom od 2.000 do 10.000 dinara kazni}e se za

prekr{aj fizi~ko lice koje na javnim povr{inama vr{i:

1. testerisawe i cepawe drva, razbijawe ugqa i drugo

(~lan 11. stav 1. ta~ka 2);

2. ko baca otpatke van korpi za otpatke ili na drugi

sli~an na~in stvara ne~isto}u na javnoj povr{ini ( ~lan

11. stav 1. ta~ka 4. i ta~ka 11);

3. pu{tawe stoke, ìvine i pasa na povr{ine javnog sa-

obra}aja, kao i ~uvawe stoke i vr{ewe ispa{e na javnim

povr{inama (~lan 11. stav 1. ta~ka 8);

4. hrawewe stoke na povr{inama javnog saobra}aja i

weno zadràvawe na ulicama ( ~lan 11. stav 1. ta~ka 9);

5. ko zaga|uje javne i spomen-~esme i bunare ( ~lan 11.

stav 1. ta~ka 10);

6. ko baca uginulu stoku, ìvinu i druge ìvotiwe na

povr{ine javnog saobra}aja ( ~lan 11. stav 1. ta~ka 12);

7. ko vr{i deponovawe ogreva ( ugqa i drva), posuda za

ogrev cisterne i dr. ), piqevine, {uta, zemqe i drugih ras-

tresitih materija, havarisanih ~amaca, drugih plovila i

sli~nih kabastih predmeta ( ~lan 11. stav 1. ta~ka 13).

Za prekr{aje iz stava 1. ta~ke ovog ~lana kazni}e se na

licu mesta fizi~ko lice nov~anom kaznom od 2.000 dinara.

Nov~anu kaznu iz stava 2. ovog ~lana napla}uje na licu

mesta komunalni inspektor”.

^lan 2.

^lan 42a odluke se bri{e.

^lan 3.





Predsednik op{tine



decembra 2006. godine, po zakqu~ku Komisije o prestanku

statusa lokalnih puteva – javno dobro put i izmeni Odluke

o odre|enom javnom gra|evinskom zemqi{tu od 10.novem-

bar.2006. godine, na osnovu ~lana 69. stav 1. i ~lana 70. stav

1,2. i 4. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni gla-

snik Republike Srbije”, broj 47/2003) i ~lana 30. Odluke o

organizaciji organa op{tine Grocka („Slu`beni list

grada Beograda”, br. 16/2004, 7/2005 i 21/2006), donela je

O D L U K U

O IZMENAMA ODLUKE O ODRE\IVAWU JAVNOG

GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA NA TERITORIJI

OP[TINE GROCKA

^lan 1.

U Odluci o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta

na teritoriji op{tine Grocka („Slu`beni list grada


Beograda”, br. 7/2004, 13/2004 i 17/2005), ~lanu 2. stav 3. (KO

Vin~a), bri{u se iz spiska zemqi{ta koje je odre|eno kao

javno gra|evinsko zemqi{te slede}e gra|evinske parcele:

KO Vin~a

– kat. parc. br. 1109, 1306, 2697, 2698, 2699, 2700, 2701 i

2708/1.

^lan 2.

U Odluci o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta na

teritoriji op{tine Grocka („Slu`beni list grada Beogra-

da”, broj 7/2004, 13/2004 i 17/2005), ~lanu 2. stav 6. (KO Zaklo-

pa~a), bri{e se iz spiska zemqi{ta koje je odre|eno kao jav-

no gra|evinsko zemqi{te slede}e gra|evinske parcele:

KO Zaklopa~a

– kat. parc. broj 860/3.

^lan 3.

U Odluci o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta

na teritoriji op{tine Grocka („Slu`beni list grada Be-

ograda”, broj 7/2004, 13/2004 i 17/2005), ~lanu 2. stav 8. (KO

Grocka) bri{u se iz spiska zemqi{ta koje je odre|eno kao

javno gra|evinsko zemqi{te slede}e gra|evinske parcele:

KO Grocka

– kat. parc. broj 1236/3, 4421/3, 4421/4, 4421/5, 4421/6 i

4421/7.

^lan 4.





Predsednik op{tine



decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 30. Zakona o lokal-

noj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 2/2002 i

33/2004), ~lana 4. stav 3. Zakona o javnim preduze}ima i

obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu`beni gla-

snik RS” br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005), ~lana

30. Odluke o organizaciji organa op{tine Grocka („Slu-

`beni list grada Beograda” br. 16/2004, 7/2005 i 21/2006),

~lana 452. stav 2. i ~lana 453. Zakona o privrednim dru-

{tvima („Slu`beni glasnik RS” br. 125/2004), donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O OSNIVAWU

JAVNOG PREDUZE]A – DIREKCIJE ZA GRA\EVIN-

SKO ZEMQI[TE, URBANIZAM I IZGRADWU

OP[TINE GROCKA

^lan 1.

U Odluci o osnivawu Javnog preduze}a za gra|evinsko

zemqi{te, urbanizam i izgradwu op{tine Grocka („Slu-

`beni list grada Beograda” br. 6/96, 12/96, 5/97, 23/01 i

14/02) u ~lanu 2. re~ „firma” u odgovaraju}em padeù zame-

wuje se re~ima „poslovno ime” u odgovaraju}em padeù.

^lan 2.

^lan 2. odluke dopuwuje se tekstom koji glasi:

Akt o osnivawu Javnog preduze}a sadrì odredbe o:

1) nazivu i sedi{tu osniva~a;

2) poslovnom imenu i sedi{tu javnog preduze}a;

3) delatnosti javnog preduze}a;

4) pravima, obavezama i odgovornostima osniva~a pre-

ma javnom preduze}u i javnog preduze}a prema osniva~u;

5) uslovima i na~inu utvr|ivawa i raspore|ivawa do-

biti i sno{ewu rizika;

6) zastupawu javnog preduze}a;

7) iznosu osnovnog kapitala;

8) organima javnog preduze}a;

9) imovini koja se ne moè otu|iti, odnosno imovini

za ~ije je raspolagawe (otu|ewe i pribavqawe) potrebna

saglasnost osniva~a;

10) za{titi ìvotne sredine;

11) drugim pitawima koja su od zna~aja za nesmetano

obavqawe delatnosti za koju se osniva javno preduze}e;

^lan 3.

U ~lanu 5. odluke posle stava 1. dodaje se stav 2, koji

glasi:

„Za svaku kalendarsku godinu, na predlog direktora,

Upravni odbor donosi godi{wi program poslovawa i do-

stavqa ga osniva~u radi davawa saglasnosti, najkasnije do

1. decembra teku}e godine za narednu godinu.

Program se smatra donetim kad na wega saglasnost da

osniva~.

Program sadrì: planirane izvore prihoda i pozicije

rashoda po namenama; planirani na~in raspodele dobiti;

elemente za celovito sagledavawe politike cena proizvo-

da i usluga kao i politike zarada i zaposlenosti, koji

se utvr|uju u skladu sa politikom rasta cena i zarada koju

utvr|uje Vlada Republike Srbije za godinu za koju se

program donosi; kriterijume za kori{}ewe sredstava

za pomo}, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaci-

ju, kao i kriterijume za odre|ivawe zarade predsednika

Upravnog odbora i odre|ivawe naknade za rad predsedni-

ka Nadzornog odbora i ~lanova Upravnog i Nadzornog

odbora.”

^lan 4.

U ~lanu 13. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Direktora preduze}a imenuje i razre{ava Skup{tina

op{tine Grocka. Skup{tina op{tine moè do imenovawa

direktora da imenuje vr{ioca du`nosti direktora, koji

moè obavqati tu funkciju najduè jednu godinu.”

Direktor preduze}a zastupa preduze}e. Opis poslova

direktora, Upravnog i Nadzornog odbora, sadràni su u

Statutu Direkcije.

^lan 5.

Posle ~lana 16. odluke, dodaju se tri ~lana, koji glase:

^lan 16a

„Ukoliko se program poslovawa ne donese do po~etka

kalendarske godine za koju se program donosi, zarade zapo-

slenima obra~unava}e se i ispla}ivati na na~in i pod

uslovima utvr|enim programom za prethodnu godinu.

^lan 16b

„Program Javnog preduze}a na koji je osniva~ dao sagla-

snost dostavqa se ministarstvu nadle`nom za poslove fi-

nansija, ministarstvu nadle`nom za poslove lokalne sa-

mouprave i ministarstvu nadle`nom za poslove rada radi

pra}ewa cena i zarada.”

^lan 16c

„U javnim preduze}ima i preduze}ima sa ve}inskim u~e-

{}em dràvnog kapitala koja obavqaju delatnost od op-

{teg interesa, kapital za sticawe akcija bez naknade iz-

nosi najvi{e 30% dràvnog kapitala koji se privatizuje.

Dràvni kapital koji se u akcijama prenosi bez naknade

zaposlenima u javnom preduze}u i preduze}u sa ve}inskim

u~e{}em dràvnog kapitala koje obavqa delatnost od op-

{teg interesa koji se privatizuje metodom javnog tendera,

odnosno metodom javne aukcije, ne moè biti ve}i od 15%

kapitala koji se privatizuje. Akcije koje su preostale po-

sle prodaje i prenosa zaposlenima bez naknade evidenti-

raju se u Privatizacionom registru.


^lan 6.

Na odredbe koje nisu regulisane navedenom odlukom

primeni}e se vaè}i zakonski propisi.

^lan 7.

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a ista }e

biti objavqena u „Slu`benom listu grada Beograda.”



Predsednik op{tine



decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 1. stav 2. i ~lana 4.

stav 3. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti

od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/2000,

25/2002, 107/2005 i 108/2005), ~lana 452. stav 2. i ~lana 453.

Zakona o privrednim dru{tvima („Slu`beni glasnik RS,

br. 125/2004), ~lana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 2/2002 i 33/2004) i ~lana 30.

Odluke o organizaciji organa op{tine Grocka („Slu`be-

ni list grada Beograda”, br. 16/2004, 7/2005 i 21/2006), do-

nela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O IZDVAJA-

WU ORGANIZACIONE JEDINICE „VODOVOD I KA-

NALIZACIJA” IZ SASTAVA JAVNOG KOMUNALNOG

STAMBENOG PREDUZE]A „GROCKA” I OSNIVAWU

POSEBNOG JAVNOG PREDUZE]A „VODOVOD

I KANALIZACIJA”, GROCKA

^lan 1.

U Odluci o izdvajawu organizacione jedinice „Vodo-

vod i kanalizacija” iz sastava Javnog komunalnog stambe-

nog preduze}a „Grocka” i osnivawu posebnog javnog predu-

ze}a „Vodovod i kanalizacija” („Slu`beni list grada Be-

ograda”, broj 28/2003 i 29/2003), iza ~lana 1, utvr|uje se no-

vi ~lan 1a, koji glasi:

^lan 1a

„Osniva~ Javnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija”

Grocka je gradska op{tina Grocka u ~ije ime osniva~ka

prava vr{i Skup{tina op{tine Grocka, sa sedi{tem u

Grockoj, Bulevar oslobo|ewa br. 39.”

^lan 2.

U ~lanu 2. re~: „firmom”, zamewuju se re~ima: „poslov-

nim imenom”.

^lan 3.

Iza ~lana 9. utvr|uje se ~lan 9a, koji glasi:

^lan 9a

„Bruto dobit Javnog preduze}a je pozitivna razlika iz-

me|u ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, utvr|enih na kra-

ju poslovne godine.

Neto dobit se dobija nakon pla}awa poreza na bruto dobit.

Raspodela dobiti Javnog preduze}a vr{i se na osnovu

odluke Upravnog odbora preduze}a.

Dobit preduze}a se raspore|uje na slede}e na~ine:

– za pokri}e zakonskih rezervi;

– za pokri}e gubitaka iz ranijih godina;

– za pove}awe dràvnog kapitala;

– kao i druge namene u skladu sa zakonom i op{tim ak-

tima preduze}a.”

^lan 4.

Iza ~lana 9a utvr|uje se ~lan 9b, koji glasi:

^lan 9b

„Javno preduze}e za svoje obaveze odgovara celokupnom

svojom imovinom. Osniva~ preduze}a odgovara za {tetu iza-

zvanu namerno ili grubom nepa`wom, koja je nastala zbog ne-

uno{ewa ili neblagovremenog uno{ewa osniva~kog uloga.”

^lan 5.

Iza ~lana 9b utvr|uje se ~lan 9c, koji glasi:

^lan 9c

„Javno preduze}e predstavqa i zastupa direktor.

Skup{tina op{tine Grocka u ime osniva~a imenuje i

razre{ava direktora Javnog preduze}a.

Direktor je ovla{}en da u ime preduze}a, a u okviru we-

gove delatnosti, bez ograni~ewa zakqu~uje ugovore i vr{i

druge pravne radwe, kao i da zastupa preduze}e pred sudo-

vima i drugim organima.

Direktor moè drugom licu dati pismeno punomo}je za

sklapawe svih vrsta ugovora i preduzimawe pravnih radwi

u okviru redovnog poslovawa preduze}a”.

^lan 6.

^lan 10. mewa se tako da sada glasi:

„Organe Javnog preduze}a u ime osniva~a imenuje i raz-

re{ava Skup{tina op{tine Grocka.

Organi Javnog preduze}a su:

1. upravni odbor, kao organ upravqawa;

2. direktor, kao organ poslovo|ewa;

3. nadzorni odbor, kao organ nadzora.”

Organi Javnog preduze}a imaju delokrug utvr|en zako-

nom kojim se ure|uje pravni poloàj preduze}a i Statutom

preduze}a.

^lan 7.

Iza ~lana 10, utvr|uje se ~lan 10a, koji glasi:

^lan 10a

„Upravni odbor broji sedam ~lanova, od kojih pet pred-

laè osniva~, a dva ~lana su iz redova zaposlenih.

Predstavnici zaposlenih se predlaù na na~in utvr|en

Statutom Javnog preduze}a.

^lanovi Upravnog odbora imenuju se na mandatni peri-

od od ~etiri godine.

Osniva~ Javnog preduze}a zadràva pravo razre{ewa

Upravnog odbora i imenovawe novog i pre isteka mandata,

u slu~ajevima predvi|enim zakonom i Statutom.

Predsednik Upravnog odbora ima zamenika koga odre-

|uje osniva~ aktom o imenovawu Upravnog odbora.

^lanovi Upravnog odbora imaju pravo na odgovaraju}u

naknadu za rad u Upravnom odboru, ~iju visinu utvr|uje

Upravni odbor na osnovu kriterijuma sadrànih u progra-

mu poslovawa Javnog preduze}a.”

^lan 8.

Iza ~lana 10a, utvr|uje se ~lan 10b, koji glasi.

^lan 10b

„Direktor Javnog preduze}a se imenuje na mandatni pe-

riod od ~etiri godine. Po isteku mandata isto lice moè

biti ponovo imenovano za direktora. Osniva~ Javnog pred-

uze}a zadràva pravo razre{ewa direktora i imenovawe

novog i pre isteka mandata, u slu~ajevima predvi|enim za-

konom i Statutom.”

^lan 9.

Iza ~lana 10b, utvr|uje se ~lan 10c, koji glasi:

^lan 10c

„Nadzorni odbor broji tri ~lana, od kojih dva predla-

è osniva~, a jedan ~lan je iz redova zaposlenih.


Predstavnik zaposlenih se predlaè na na~in utvr|en

Statutom Javnog preduze}a.

^lanovi Nadzornog odbora imenuju se na mandatni pe-

riod od ~etiri godine.

Osniva~ Javnog preduze}a zadràva pravo razre{ewa

Nadzornog odbora i imenovawe novog i pre isteka manda-

ta, u slu~ajevima predvi|enim Zakonom i Statutom.”

^lan 10.

Iza ~lana 10c, utvr|uje se ~lan 10d, koji glasi:

^lan 10d

„Imovina koju Javno preduze}e ne moè otu|iti bez sa-

glasnosti osniva~a su sredstva koja predstavqaju osniva~-

ki kapital.”

^lan 11.

Iza ~lana 10d, utvr|uje se ~lan 10e, koji glasi:

^lan 10e

„Organi Javnog preduze}a i zaposleni du`ni su da u

skladu sa raspoloìvim sredstvima i mogu}nostima, a u

okviru svoje delatnosti, obezbe|uju uslove za za{titu ì-

votne sredine, odnosno spre~avaju i otklawaju {tetne po-

sledice, nastale zaga|ewem vazduha, zemqi{ta, vode ili na

drugi na~in, a koje ugroàvaju ìvotnu sredinu ili dovo-

de u opasnost ìvote i zdravqe zaposlenih i gra|ana.”

^lan 12.

Iza ~lana 10e, utvr|uje se ~lan 10f, koji glasi:

^lan 10f

„Unapre|ewe rada i razvoja Javnog preduze}a zasniva se

na dugoro~nom i sredworo~nom planu rada i razvoja.

Za svaku kalendarsku godinu Javno preduze}e je du`no

da donese godi{wi program poslovawa i dostavi ga osni-

va~u, radi davawa saglasnosti najkasnije do 1. decembra te-

ku}e godine za narednu godinu.

Program se smatra donetim kada na wega saglasnost da

osniva~ preduze}a.”

^lan 13.

Radi obezbe|ivawa za{tite op{tih interesa u javnom

preduze}u, nadle`ni organ osniva~a, daje saglasnost na:

1. statut;

2. davawe garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih

sredstava obezbe|ewa za poslove koji nisu iz okvira delat-

nosti od op{teg interesa;

3. tarifu (odluku o cenama, tarifni sistem i dr.);

4. raspolagawe (pribavqawe i otu|ewe) imovinom pred-

uze}a ve}e vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji oba-

vqawa delatnosti preduze}a;

5. akt o op{tim uslovima za pruàwe usluga;

6. ulagawe kapitala;

7. statusne promene;

8. akt o proceni vrednosti dràvnog kapitala i iska-

zivawu tog kapitala u akcijama, kao i program i odluku o

svojinskoj transformaciji;

9. druge odluke u skladu sa zakonom.

^lan 14.

Na odredbe koje nisu regulisane ovom odlukom prime-

wiva}e se odredbe Zakona o javnim preduze}ima i obavqa-

wu delatnosti od op{teg interesa.

Izmene i dopune ove odluke vr{e se na na~in i u po-

stupku predvi|enom za weno dono{ewe.

^lan 15.


biti objavqena u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik op{tine



decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 30. Zakona o lokal-

noj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br, 9/2002,

33/2004 i 135/2004), ~lana 4. stav 3. Zakona o javnim predu-

ze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i

108/2005) i ~lana 30. Odluke o organizaciji organa op{ti-

ne Grocka („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/2004,

7/2005 i 21/2006), ~lana 452. stav 2. i ~lana 453. Zakona o

privrednim dru{tvima („Slu`beni glasnik RS”, broj

125/2004), donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O PRIPAJAWU

JAVNOG PREDUZE]A ZA STAMBENE USLUGE OP[TI-

NE GROCKA JAVNOM KOMUNALNOM PREDUZE]U

„GROCKA”

^lan 1.

U Odluci o pripajawu Javnog preduze}a za stambene

usluge op{tine Grocka, Javnom komunalnom preduze}u

„Grocka” („Slu`beni list grada Beograda”, br. 27/91, 20/92

i 6/2000), u ~lanu 2. re~: „firma” u odgovaraju}em padeù

zamewuje se re~ima: „poslovno ime”.

^lan 2.

U ~lanu 9. odluke, posle stava 1, dodaju se dva nova sta-

va, koja glase:

„Osniva~ preuzima rizik i obezbe|uje pokri}e gubita-

ka prouzrokovano tro{kovima van procesa rada i teku}eg

odràvawa.”

„Preduze}e vr{i raspodelu dobiti na na~in utvr|en za-

konom i Statutom.”

^lan 3.

Iza ~lana 10. odluke, dodaju se tri nova ~lana, i to:

^lan 10a

„Za svaku kalendarsku godinu, na predlog direktora,

Upravni odbor donosi godi{wi program poslovawa i do-

stavqa ga osniva~u, radi dobijawa saglasnosti, najkasnije

do 1. decembra teku}e godine za narednu godinu.

Program se smatra donetim kad na wega osniva~ da sa-

glasnost.

Program sadrì planirane izvore prihoda, pozicije

rashoda po namenama, planirani na~in raspodele dobiti,

elemente za celovito sagledavawe politike, cene proizvo-

da i usluga, kao i politike zarada i zaposlenosti koji se

utvr|uju u skladu sa politikom rasta cena i zarada koju

utvr|uje Vlada Republike Srbije za godinu za koju se pro-

gram donosi, kriterijume za kori{}ewe sredstava za po-

mo}, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju,

kao i kriterijume za odre|ivawe naknade za rad predsedni-

ka Upravnog odbora i odre|ivawe naknade za rad ~lanova

Upravnog odbora.

^lan 10b

„Ukoliko se program poslovawa ne donese do po~etka

kalendarske godine za koju se program donosi, zarade zapo-

slenima obra~una}e se i ispla}ivati na na~in i pod uslo-

vima utvr|enim programom za prethodnu godinu.”

^lan 10c

„Program Javnog preduze}a na koji je osniva~ dao sagla-

snost, dostavqa se ministarstvu nadle`nom za poslove fi-

nansija, ministarstvu nadle`nom za poslove lokalne sa-

mouprave i ministarstvu nadle`nom za poslove rada, radi

pove}awa cena i zarada.”

^lan 4.

U ~lanu 13. odluke stav 1. ta~ka 10. se bri{e.


^lan 5.

Iza ~lana 13. odluke dodaje se novi ~lan, koji glasi:

„Javno preduze}e u obavqawu delatnosti stara se o za-

{titi i unapre|ewu ìvotne sredine u skladu sa zakonom

i Statutom.”

^lan 6.

U ~lanu 16. odluke, posle stava 1. dodaje se novi stav,

koji glasi:

„Direktora Javnog preduze}a imenuje Skup{tina op-

{tine Grocka, na period od ~etiri godine.”

^lan 7.

U ~lanu 17. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Preduze}e ne moè, bez saglasnosti osniva~a, otu|iti

imovinu koja je pribavqena direktnim investicionim ula-

gawem od strane osniva~a.”

^lan 8.

Na odredbe koje nisu regulisane navedenom odlukom

primewiva}e se vaè}i zakonski propisi.

^lan 9.


biti objavqena u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik op{tine


LAZAREVAC

Na osnovu ~lana 40. i 41. Zakona o lokalnoj samoupravi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 , 33/04 i 135/04), ~lana 28.

Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02

-85/06) i ~lana 29. Odluke o organizaciji i radu organa grad-

ske op{tine Lazarevac („Slu`beni list grada Beograda”,

broj 34/04), predsednik gradske op{tine Lazarevac, donosi

O D L U K U

O PRIVREMENOM FINANSIRAWU GRADSKE

OP[TINE LAZAREVAC ZA 2007. GODINU

^lan 1.

Do dono{ewa odluke o buxetu gradske op{tine Lazare-

vac za 2007. godinu, a najkasnije do 31. marta 2007. godine,

vr{i}e se privremeno finansirawe u skladu sa odredbama

Zakona o buxetskom sistemu(„Slu`beni glasnik RS”, br.

9/02 -85/06) i odredbama Odluke o buxetu gradske op{tine

Lazarevac za 2006. godinu („Slu`beni list grada Beogra-

da”, br. 32/05.7/06 i 21/06).

^lan 2.

Privremeno finansirawe iz ~lana 1.ove odluke vr{i


nih buxetom gradske op{tine Lazarevac za 2006. godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, preuzete obaveze iz

2006. godine mogu se izmirivati iz prenetih sredstava iz

2006. godine, do iznosa preuzetih obaveza.

Obim i raspored sredstava iz stava 1. i 2. ovog ~lana

utvrdi}e se tromese~nim planom za izvr{ewe buxeta grad-

ske op{tine Lazarevac za 2007. godinu za period januar-

mart 2007. godine, koji donosi predsednik op{tine, na

predlog Odeqewa za finansije.

Korisnici sredstava buxeta gradske op{tine Lazare-

vac mogu preuzimati obaveze za 2007. godinu i izmirivati

obaveze iz 2006. godine samo u okviru sredstava predvi|e-

nih tromese~nim planom za izvr{ewe buxeta iz stava 3.

ovog ~lana.

^lan 3.

Prihodi koji se ostvare i rashodi i izdaci koji se iz-

vr{e u periodu privremenog finansirawa sastavni su deo

odluke o buxetu gradske op{tine Lazarevac za 2007. godinu.

^lan 4.

U periodu privremenog finansirawa , na pitawa koja

nisu regulisana ovom odlukom, neposredno }e se primewi-

vati odredbe Zakona o buxetskom sistemu i odredbe Odlu-

ke o buxetu gradske op{tine Lazarevac za 2006. godinu.

^lan 5.


vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”,a primewi-


Predsednik gradske op{tine Lazarevac

Broj 4-216/2006-á, 29. decembra 2006. godine

Predsednik

Branko Bori}, s. r.

Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odr-

ànoj 29. novembra 2006, na osnovu ~lana 54. Zakona o pla-

nirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i

34/06) i ~lana 19. Odluke o organizaciji i radu organa

gradske op{tine Lazarevac („Slu`beni list grada Beo-

grada”, broj 34/2004), donela je

P L A N G E N E R A L N E R E G U L A C I J E

PODRU^JA TE „KOLUBARA B” – PRVA FAZA

A. U V O D

1. POVOD I CIQ IZRADE PLANA

Plan generalne regulacije podru~ja TE „Kolubara B –

I faza” (u daqem tekstu: plan) donosi se za podru~je koje

obuhvata:

– komplekse TE „Kolubara B” sa transportnim mostom

za ugaq i cevovodom sirove vode od vodozahvata i crpne

stanice na reci Kolubari;

– kompleks Deponije gipsa, pepela i {qake u depresi-

ji unutra{weg odlagali{ta povr{inskog kopa „Tamnava –

zapadno poqe” i

– lokaciju Regionalne deponije komunalnog ~vrstog ot-

pada sa recikla`nim centrom i prate}im objektima.

Pored ova tri osnovna kompleksa, plan obuhvata pri-

stupne koridore saobra}ajne, komunalne i tehnolo{ke in-

frastrukture.

Neposredan povod za izradu plana jeste pokretawe ini-

cijative za zavr{etak gradwe TE „Kolubara B” kao novog

energetskog kapaciteta u energetskom sistemu Republike

Srbije, ~ija bi se proizvodwa bazirala na kolubarskom

lignitu. S tim u vezi bilo je neophodno obezbediti plan-

ski osnov za dovr{avawe zapo~ete izgradwe TE „Kolubara

B” á faza, sa dva bloka od po 350 MW i prostorom za odla-

gawe pepela, {qake i gipsa.


Op{tine Kolubarskog okruga: Vaqevo, Lajkovac, Qig,

Mionica, Ose~ina i Ub, u ciqu re{avawa pitawa postupa-

wa sa komunalnim otpadom i uspostavqawa regionalnog

koncepta upravqawa ~vrstim komunalnim otpadom u Kolu-

barskom regionu, pokrenule su aktivnosti koje su rezulti-

rale potpisivawem Pisma o namerama op{tina o zajedni~-

kom upravqawu otpadom i Sporazumom o zajedni~kom upra-

vqawu otpadom. Inicijativi se prikqu~ilo jo{ pet zain-

teresovanih op{tina: Koceqeva, Vladimirci, Obrenovac,

Barajevo i Lazarevac, ~ime je u projekat uspostavqawa re-

gionalnog koncepta upravqawa otpadom za Kolubarski re-

gion ukqu~eno ukupno 11 op{tina, od kojih tri sa podru~-

ja grada Beograda (Obrenovac, Barajevo i Lazarevac).

Osnovni ciqevi izrade i dono{ewa plana jesu:

– obezbe|ivawe planskog osnova za nastavak izgradwe i

pu{tawe u funkciju TE „Kolubara B” – á faza;

– obezbe|ivawe planskog osnova za ure|ivawe lokacije

Regionalne deponije komunalnog ~vrstog otpada sa reci-

kla`nim centrom i pristupnom saobra}ajnicom;

– uskla|ivawe strate{kih i operativnih, dugoro~nih i

kratkoro~nih, nacionalnih i lokalnih potreba i intere-

sa razvoja na planskom podru~ju;

– uskla|ivawa ekonomskih, socijalnih, tehnolo{kih,

ekolo{kih i prostornih aspekata razvoja na planskom pod-

ru~ju;

– obezbe|ivawe prihvatqivih standarda kvaliteta ì-

votne sredine na planskom podru~ju i neposrednom okru-

èwu;

– stvarawe planskih pretpostavki za rekultivaciju de-

gradiranih povr{ina;

– obezbe|ivawe prostornih uslova za bezbedno funkci-

onisawe proizvodnih i tehnolo{ko-infrastrukturnih si-

stema i dr.

Neposredni zadaci plana jesu obezbe|ivawe:

– prostornih mogu}nosti za izgradwu, razvoj i kori-

{}ewe planiranih energetskih i prate}ih objekata kom-

pleksa termoelektrane i pripadaju}e deponije;

– urbanisti~kih (regulacionih, nivelacionih i teh-

ni~kih) uslova za ure|ewe prostora u planskom obuhvatu;

– pravila gra|ewa, odnosno pravila za izvo|ewe gra|e-

vinskih i drugih radova na objektima kojima se vr{i iz-

gradwa i dogradwa, imaju}i u vidu bezbednost susednih

objekata, saobra}aja, ìvotne sredine, reìma voda i dr.;

– za{tite ìvotne sredine i za{tite od elementarnih

nepogoda i tehni~ko-tehnolo{kih akcidenata i za{tite sa

stanovi{ta interesa za odbranu;

– za{tite neposredne okoline objekata i deponija to-

kom eksploatacionog veka deponija, s obzirom na neophod-

nost kona~ne rekultivacije i revitalizacije degradiranih

povr{ina;

– evidencije i ocene stawa infrastrukturnih sistema

na celom razmatranom podru~ju, prate}ih sadràja i po-

mo}nih objekata na deponijama i predlog racionalnog mo-

dela za opremawe i ure|ewe razmatranog podru~ja po pre-

stanku funkcionisawa deponija;

– veze razmatranog podru~ja sa lokalnom mreòm sao-

bra}ajnica u kontaktnom podru~ju, sa predlozima odgovara-

ju}ih poboq{awa i

– reìma kori{}ewa prostora u neposrednom okruè-

wu deponija, unutar razmatranog podru~ja u realnom vreme-

nu funkcionisawa deponija i kriterijuma za razme{taj

mogu}ih prate}ih sadràja u funkciji objediwavawa i

oplemewivawa razmatranog podru~ja kao jedinstvene ambi-

jentalne celine u kona~noj fazi.

2. PLANSKO PODRU^JE

Podru~je plana odre|eno je na osnovu podataka iz stu-

dijske i tehni~ke dokumentacije za izgradwu TE „Koluba-

ra B” (Investicioni program), Studije o izboru mikrolo-

kacije za regionalnu komunalnu deponiju ~vrstog otpada sa

recikla`nim centrom za Kolubarski region, podataka o

prostornim uslovqenostima aktuelnih zahteva i tehnolo-

{kih potreba i mogu}nostima budu}eg ure|ewa na razma-

tranom prostoru, podataka o stawu ìvotne sredine, ana-

lize i ocene stawa, procene razvojnih mogu}nosti, koncep-

ta plana i katastarskog stawa. Prostor obuhva}en grani-

cama plana (kako je to dato na grafi~kom prilogu u razme-

ri 1: 2.500 – Karta br.3-: Granice planskog podru~ja i po-

dela na prostorne celine za koje }e se raditi urbanisti~-

ki projekti ) odre|en je:

– sa severne strane granica je severna granica PK

„Tamnava – zapadno poqe” odnosno zemqi{no-putni pojas

lokalnih putnih saobra}ajnica i postoje}a ograda kom-

pleksa termoelektrane;

– sa severoisto~ne i isto~ne strane granica je zemqi-

{ni pojas interne pruge i putne saobra}ajnice (pristup

termoelektrani), granica monta`nog placa BTO i izvozna

traka ugqa SUP-1;

– sa ju`ne strane granica je spoqna granica utovarne

èlezni~ke stanice Tamnava, granice katastarskih par-

cela u prostoru PK „Tamnava – zapadno poqe” i delom

nekada{we korito reke Kladnice (ju`na granica KO Ka-

leni}) i

– sa zapadne strane granica se poklapa sa granicama ka-

tastarskih parcela u prostoru PK „Tamnava – zapadno po-

qe”, spoqnom i unutra{wom obalom regulacije Kladnice

i postavqenom ogradom kompleksa termoelektrane.

Granicama planskog podru~ja obuhva}en je i prostor od

unutra{we ivice kolovoza lokalnog puta za V. Crqeni

prema isto~noj granici PK „Tamnava – isto~no poqe” (ko-

ridor cevovoda za transport sirove vode) od crpne stani-

ce i vodozahvata na reci Kolubari do pristupnog puta za

termoelektranu.

Povr{ina planskog podru~ja iznosi 434 ha.

2.1. Opis granice planskog podru~ja

Plansko podru~je obuhvata deo teritorije op{tina Ub,

Obrenovac, Lazarevac i Lajkovac od ta~ke X=4 927 371,21

/ Y=7 438 594,97) na granici KO Kaleni} i KO Mali Bo-

rak i daqe tom granicom, spoqnom granicom katastarskih

parcela br. 674/1, 675/1, 672/1, 672/2, 672/3, 669/4, 669/22,

671/1, 669/3, 669/2, 670, zatim se~e k.p. br. 812, spoqnom gra-

nicom k.p.br. 657/4, 657/3, 809, 651, 645/1, 654/2, 644/2, 643/2,

641/2, 638, se~e k.p. br. 639/2 i 806, spoqnom granicom

k.p.br. 616/2, 616/1, 616/4, 620, 621/2, 621/1, 612, 319/2, 318/2,

316, 313, 312/2, 312/1, 311, se~e parcelu br. 308/1 i 308/2,

spoqnom granicom k.p. br.301/5, 301/3, 301/2, 300/2, 336, de-

lom kroz k.p. br. 338/1, granicom k.p. br. 337, delom k.p. br.

578, granicom parcele br. 343, se~e putnu parcelu br. 38,

granicom parcele br. 358/1, 357/19, 357/20, 356/2, 355/1,

353/1, 523/1 i po k.p br. 523/1 se spu{ta na spoqnu granicu

parcela br. 524/1, 524/2, 526/1, 527/1, 527/2, 533, se~e kat.

parcele br. 534/3, 535, 518/2, 543/1, zatim spoqnom grani-

com k.p. br. 543/4, 544/8, 544/5, 544/2, 545/6, 545/4, 546/2, 460

(sve KO Kaleni}), se~e k.p. br. 74/1, spoqnom granicom k.p.

br. 884/14, se~e k.p. br.74/2 (sve KO Poqane), se~e k.p. br.

472 (KO Kaleni}); se~e k.p. br. 74/2, daqe spoqnom grani-

com k.p. br. 927/2, 928/1, 629/5, 936/17, 936/2, 936/3, se~e k.p.

br. 968 i nastavqa spoqnom granicom te katastarske par-

cele (sve KO Poqane); spoqnom granicom k.p. br. 2688,

2527/5, 2527/2, 2526/7, 2342/7, se~e k.p. br. 2688, 2342/2,

2526/5, 2412/1, 2411/3, 2410/3, nastavqa spoqnom granicom

k.p. br. 2413/1, 2519/1, se~e kat. parcele br. 2516/7, 2516/3,

2516/6, 2513/2, 2526/3, 2536/6, 2536/5, 2342/4, 2506/2, 2507/4,

2503/3 (sve KO Stepojevac); se~e k.p. br. 212 (KO Cvetovac),

se~e k.p. br. 335/7, 329/7, 2073/1, 329/2, nastavqa spoqnom

granicom k.p. br. 2049/1, 333/3, 333/5, 333/1, 334/2, 2049/1, se-

~e k.p. br. 339/2, 2075/1, 339/6, 339/7, 329/7, 335/7 (sve KO V.

Crqeni); se~e k.p. br. 134/7, spoqnom granicom k.p. br. 212

(sve KO Cvetovac); spoqnom granicom k.p. br. 2503/3,


2507/3, 2507/4, 2506/2, 2342/4, 2536/4, se~e k.p. br. 2536/5,

2536/6, spoqnom granicom k.p. br. 2512/2, 2513/2, 2516/6,

2516/3, 2516/7, 2517/2, 2519/4, 2519/2, 2540/2, 2410/4, 2408/3,

2407, 2537/9, 2394/2, 2392/1, se~e k.p. br. 894/1, spoqnom gra-

nicom k.p. br. 894/17, 894/16, 2392/3, 894/15, se~e 2662/2 (sve

KO Stepojevac); spoqnom granicom k.p. br. 597/4, 596/3,

596/4, 569/1, se~e k.p. br. 570/1, 569/2, 568, 564, 582/7, 562/2,

561/1, 559/4, 561/3, 559/5, 559, 558/1, 556/1, 541/1, 540/1, 540/4,

540/5, 539, spoqnom granicom k.p. br. 538, se~e k.p. br. 537,

747/1, 745/2, 745/3, 745/1, daqe spoqnom granicom k.p.

br.744/1, 744/2, 771/2, 771/1, 770, 769, delom spoqnom grani-

com k.p. br. 762/2, daqe se~e istu parcelu, se~e k.p. br.

762/13, 762/12, 762/11, 803/3, 803/2, 803/1, 803/4, 803/5, 805/2,

daqe spoqnom granicom k.p. br. 805/4 (sve KO Kaleni}),

se~e k.p. br. 77, pa daqe spoqnom granicom k.p. br. 42/2, 41,

37/1, 37/2, 36/2, 36/1, 33/1, 32/2, 32/6, 25/1, 25/2, 27/3, 27/2, 27/4,

27/1, 76, 20/3, 20/2, 20/1, se~e k.p. br. 72, daqe spoqnom gra-

nicom k.p.br. 13/2, 13/4, 13/1, 14, ponovo spoqnom granicom

k.p. br. 13/1 i daqe spoqnom granicom k.p.br.12 (sve KO

Mali Borak) do po~etne ta~ke.

Podru~je unutar granica plana, ukupne povr{ine od 434

ha, obuhvata delove teritorije katastarskih op{tina, i to:

1) na podru~ju op{tine Obrenovac

KO Poqane:

– kat. parcele broj 74, 74/1, 74/2, 629/3, 629/5, 884/6, 884/8,

884/14, 927/2, 928/1, 936/2, 936/3, 936/4, 936/14, 936/17, 937/1,

937/2, 937/3, 937/4, 938/1, 938/2, 939/1, 939/2, 939/3, 939/4,

939/5, 939/6, 941, 942/1, 942/3, 942/4, 943/1, 959/2, 960/1, 960/2,

960/3, 960/4, 960/8, 961/1, 961/2, 962, 963/1, 963/2 i 963/3;

– deo katastarske parcele br.: 968.

2) na podru~ju op{tine Lazarevac

KO Cvetovac:

– deo katastarskih parcela br.: 134/7 i 212.

KO Stepojevac:

– cele katastarske parcele br.: 894/2, 894/14, 894/15,

894/16, 894/17, 894/18, 894/20, 896, 898/1, 898/4, 899/5, 899/6,

904/1, 904/2, 904/3, 2342/7, 2390/1, 2390/2, 2392/1, 2392/3,

2392/4, 2392/6, 2393/1, 2393/2, 2394/1, 2394/2, 2394/3, 2395,

2402/3, 2406, 2407, 2408/3, 2409, 2410/1, 2410/2, 2410/4, 2411/1,

2411/2, 2411/4, 2411/5, 2411/6, 2412/2, 2412/4, 2412/5, 2413/1,

2507/3, 2512/2, 2517/2, 2519/1, 2519/2, 2519/3, 2519/4, 2526/7,

2527/3, 2527/4, 2527/5, 2528/2, 2536/4, 2537/4, 2537/7, 2537/8,

2537/9, 2537/10, 2537/11, 2662/3 i 2662/4;

– deo katastarskih parcela br.: 2342/2, 2342/4, 2410/3,

2411/3, 2412/1, 2503/3, 2506/2, 2507/4, 2513/2, 2516/3, 2516/6,

2516/7, 2526/3, 2526/5, 2536/5, 2536/6, 2662/2 i 2688.

KO Veliki Crqeni:

– cele katastarske parcele br.: 333/1, 333/3, 333/5, 334/2

i 2049/1;

– deo katastarske parcele br.: 329/2, 329/7, 335/7, 339/2,

339/6, 339/7 i 2073/1.

3) na podru~ju op{tine Ub

KO Kaleni}:

– cele katastarske parcele br.: 37/9, 37/11, 37/13, 299/2,

300/2, 301/2, 301/3, 301/4, 301/5, 301/6, 308/1, 308/2, 312, 312/1,

312/2, 313, 316, 318/1, 318/2, 318/3, 319/1, 319/2, 319/3, 321/1,

321/2, 322/1, 322/2, 323, 323/1, 323/2, 323/3, 324, 326, 327, 328,

329, 330/1, 330/2, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 338/1, 343,

344, 345, 346, 347/1, 347/2, 347/3, 347/4, 347/6, 348, 348, 350,

351/1, 351/2, 352, 353/1, 353/2, 353/3, 353/4, 354, 355/1, 356/2,

357/19, 357/20, 358/1, 358/2, 460, 473/1, 473/2, 523/1, 524/1,

524/2, 525, 526/1, 527, 527/3, 528, 529, 530, 530/1, 530/2, 530/3,

530/4, 531/1, 531/3, 531/4, 532, 533, 534/1, 534/2, 534/4, 534/5,

535, 535/4, 535/5, 535/7, 536/1, 537/1, 537/2, 538, 538/1, 538/2,

538/3,538/4, 539, 539/1, 540/1, 540/3, 540/4, 540/5, 541/1, 541/2,

541/3, 542, 542/1, 542/2, 542/3, 542/4, 542/8, 543/2, 543/3, 543/4,

543/5, 544/2, 544/3, 544/5, 544/6, 544/8, 544/9, 544/10, 545/4,

546/2, 545/6, 545/8, 545/9, 549/2, 550/2, 551/3, 552/2, 553/2,

553/3, 554/1, 554/2, 555/1, 555/2, 555/3, 556/1, 556/3, 556/4,

557/1, 557/2, 558/1, 558/2, 558/3, 559, 559/3, 559/4, 559/5, 560/1,

560/2, 560/3, 560/4, 560/5, 561/1, 561/3, 562/1, 562/2, 562/27,

562/28, 563/1, 563/2, 564, 568, 569/1, 569/2, 596/4, 570/1, 570/2,

571/1, 571/2, 571/3, 571/4, 571/5, 571/6, 571/8, 572/1, 572/2,

572/3, 572/4, , 573/14, 573/15, 573/16, 580/1, 582/3, 582/7, 584/8,

586/1, 586/2, 586/3, 586/4, 586/6, 586/7, 586/8, 586/9, 589, 594/2,

595/1, 595/2, 595/3, 596/3, 596/4, 597/4, 612, 616/1, 616/2, 616/3,

616/4, 617/1, 617/2, 617/3, 618, 619/1, 619/2, 619/3, 619/4, 620,

621/1, 621/2, 621/3, 621/4, 622/1, 622/2, 622/3, 622/4, 623, 624,

625, 626, 627/1, 627/2, 627/3, 628, 629, 630/1, 630/2, 631, 633,

634, 635, 636/1, 636/2, 636/3, 637/1, 637/2, 637/3, 637/5, 637/6,

638, 639/1, 641/1, 641/2, 642/1, 642/2, 643/1, 643/2, 644/1, 644/2,

645/1, 645/2, 651, 652/2, 652/4, 653/3, 655/2, 657/3, 657/4, 669/2,

669/3, 669/4, 669/22, 670, 671/1, 671/2, 672/1, 672/2, 672/3,

674/1, 675/1, 675/2, 675/3, 675/4, 675/5, 677/1, 677/3, 678, 679,

680, 681, 682, 683/1, 683/2, 683/3, 683/4, 683/5, 683/6, 683/7,

684/1, 684/2, 684/3, 684/4, 684/5, 684/6, 684/7, 684/8, 684/9,

684/10, 684/11, 685/1, 685/2, 685/3, 685/4, 685/5, 685/6, 685/7,

685/8, 685/9, 686, 687/1, 687/2, 688/1, 688/2 , 689, 740/1, 740/2,

740/3, 742/1, 742/3, 742/4, 743/1, 743/2, 744/1, 744/2, 746, 762/6,

762/7, 762/9, 762/14, 769, 770, 771/1, 771/2, 772/1, 772/2, 773/1,

773/2, 773/3, 773/4, 773/5, 784, 785/1, 785/2, 786/1, 786/2, 787/1,

787/2, 787/3, 788/1, 788/2, 788/3, 789/1, 789/2, 789/3, 789/4,

790/1, 790/2, 790/3, 790/4, 790/5, 791/1, 791/2, 791/3, 791/5,

791/6, 791/7, 791/8, 791/9, 792, 793, 794, 795/1, 795/2, 796, 797,

798, 799/1, 799/2, 800, 801, 802, 805/1, 805/3, 805/4, 805/5,

805/6, 805/7 i 809;

– deo katastarskih parcela br.: 38, 38/2, 38/4, 308/1,

308/2, 338/1, 472, 518/2, 534/3, 535, 537, 543/1, 578, 586, 639/2,

747/1, 745/2, 745/3, 745/1 762/2, 762/13, 762/12, 762/11, 803/3,

803/2, 803/1, 803/4, 803/5, 805/2, 806, 812 i

4) na podru~ju op{tine Lajkovac

KO Mali Borak:

– cele katastarske parcele br.: 12, 13/1, 13/2, 13/3, 13/4,

13/5, 14, 20/1, 20/2, 20/3, 21/1, 21/2, 22/2, 22/4, 23, 24/1, 24/2,

25/1, 25/2, 26/2, 26/3, 27/1, 27/2, 27/3, 27/4, 32/1, 32/2, 32/3, 32/4,

32/5, 32/6, 33/1, 33/2, 33/3, 36/1, 36/2, 37/1, 37/2, 41, 42/1, 42/2

i 76;

– deo katastarskih parcela br.: 72 i 77.

2.2. Postoje}a namena i na~in

kori{}ewa zemqi{ta

Termoelektrana „Kolubara B” locirana je na oko 40 kmjugozapadno od Beograda, na zapadnoj granici Kolubarskog

ugqenog basena, na trome|i op{tina Ub, Lazarevac i

Obrenovac, u neposrednoj blizini stanice za utovar ugqa

„Tamnava” na industrijskoj pruzi Obrenovac – Vreoci, se-

verno od povr{inskih kopova „Tamnava – isto~no poqe” i

„Tamnava – zapadno poqe”.

Najblià naseqa su Kaleni} i Poqane. Na nekada-

{wem ruralnom podru~ju (delovi naseqa Kaleni}, Poqane

i Cvetovac) dogodile su se zna~ajne promene kao posledi-

ca razvoja rudnika, tj. usled zauzimawa i promene namene

zemqi{ta, preseqewa lokalnog stanovni{tva, promena u

saobra}ajnoj putnoj i èlezni~koj mreì, promene topo-

grafije i pejzaà, kao i promene u hidrografskoj mreì i

reìmu proticaja vodotoka.

Podru~je TE „Kolubara B” zauzima aluvijalnu ravan iz-

me|u reke Kolubare i wene leve pritoke Kladnice, nepo-

sredno uzvodno od u{}a. Oba vodotoka zna~ajna su za funk-

cionisawe termoelektrane. Zahvatawe sirove vode za teh-

nolo{ke potrebe planira se preko postoje}eg vodozahvata

i crpne stanice na Kolubari, izgra|enih za potrebe TE

„Kolubara A” u Velikim Crqenima. Kladnica }e biti

prirodni recipijent za ispu{tawe otpadnih, tehnolo{kih

i sanitarnih voda.

Za deponovawe ~vrstih produkata sagorevawa iz termo-

elektrane predvi|a se posebno pripremqena lokacija u ot-

kopanom prostoru povr{inskog kopa „Tamnava – zapadno

poqe”, udaqena oko 1,5 km od kompleksa termoelektrane, a


za sanitarnu deponiju posebno pripremqena lokacija iz-

me|u kopova „Tamnava – istok” i „Tamnava – zapad” na pod-

ru~ju kopa „Tamnava – zapad”. Na ovaj na~in deponije }e bi-

ti sme{tene u ina~e degradirani prostor unutra{weg od-

lagali{ta povr{inskog kopa. Deponije predstavqaju po-

sebne fizi~ke i tehni~ko-tehnolo{ke celine sa svim pri-

padaju}im instalacijama, postrojewima i opremom, pomo}-

nim zgradama, saobra}ajnim objektima i povr{inama,

energetskim objektima, magistralnom i razvodnom mreòm

tehni~ke i komunalne infrastrukture i za{titnim zele-

nilom.

Predmet razmatrawa je zemqi{te pod deponijama i pro-

stor u neposrednoj funkcionalnoj vezi sa deponijama, od-

nosno prostor u kome }e biti sme{tene deponije u fazi

eksploatacije. U kona~noj fazi, po prestanku funkcioni-

sawa deponija, bi}e izvr{ena rekultivacija i revitaliza-

cija.

Programom za izradu urbanisti~kog plana , koji je sa-

stavni deo ovog plana razmatran je i prostor u neposred-

nom okruèwu, izvan lokacija deponija, iz aspekta smawe-

wa {tetnog uticaja deponije na ìvotnu sredinu i, s tim u

vezi, sprovo|ewa mera za{tite. Ovaj prostor }e nakon pre-

stanka eksploatacije i rekultivacije deponija ~initi sa

wima jedinstvenu ambijentalnu celinu.

3. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni osnov za dono{ewe Plana generalne regulaci-

je je Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, br. 47/03 i 34/06) i podzakonska akta, Zakon o ener-

getici („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/04), kao i drugi

propisi iz oblasti rudarstva, ìvotne sredine, vodopri-

vrede i dr.

Planski osnov za dono{ewe ovog plana predstavqaju

odgovaraju}a planska re{ewa Prostornog plana Republike

Srbije („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96), Regionalnog

prostornog plana administrativnog podru~ja grada Beo-

grada („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04), i Pro-

stornog plana podru~ja Kolubarskog okruga pogo|enog ze-

mqotresom („Slu`beni glasnik RS”, broj 70/02).

Za daqu izgradwu kompleksa elektrane sa pripadaju}im

objektima i deponijom, kao objekta iz ~lana 89. stav 4.

Zakona o planirawu i izgradwi, urbanisti~ki plan se

izra|uje u skladu sa prostornim planom podru~ja posebne

namene.

Plan generalne regulacije podru~ja TE „Kolubara B”

ura|en je koordinirano sa finalizacijom Prostornog

plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog ba-

sena i izradom odgovaraju}e strate{ke procene uticaja na

ìvotnu sredinu.

Planski osnov za uspostavqawe regionalnog koncepta

upravqawa komunalnim otpadom na podru~ju Kolubarskog

regiona predstavqaju Regionalni prostorni plan Kolu-

barskog okruga pogo|enog zemqotresom i Regionalni pro-

storni plan administrativnog podru~ja Beograda u kojima

je definisano opredeqewe za ekolo{ko upravqawe komu-

nalnim otpadom, a kao makrolokacija centralne sanitarne

deponije za podru~je Kolubarskog okruga (regionalna de-

ponija treba da opsluùje i podru~je grada Beograda i to

op{tine Lazarevac, Ub, Obrenovac i Barajevo), predvi|e-

no je jedno od otkopanih poqa u Kolubarskom lignitskom

basenu u kome je zavr{ena eksploatacija ugqa.

Izradi plana pristupilo se na osnovu odluka o izradi

plana, koje su sporazumno doneli, po prethodno pribavqe-

nom mi{qewu odnosnih komisija za planove, organi nad-

le`ni za dono{ewe plana i to na osnovu:

– Odluke Skup{tine op{tine Lajkovac, broj 06-35/06-

01od 13.06.2006., objavqene u „Slu`benom glasniku op{ti-

ne Lajkovac”, br. 3 od 14. juna 2006;

– Odluke predsednika gradske op{tine Obrenovac, á-01

broj 350-343 od 22. juna 2006, objavqene u „Slu`benom li-

stu grada Beograda”, br. 14 od 28. juna 2006;

– Odluke Skup{tine gradske op{tine Lazarevac, broj

06-106/2006-áH od 22. juna 2006, objavqene u „Slu`benom

listu grada Beograda” br. 14 od 28. juna 2006. i

– Odluke Skup{tine op{tine Ub, broj 350-177/2006-04,

objavqene u „Slu`benom glasniku op{tine Ub”, broj 3 od

30. juna 2006.

Sastavni deo ovih odluka je Program za izradu urbani-

sti~kog plana podru~ja TE „Kolubara B” – á faza.Program

za izradu urbanisti~kog plana usvojen je istovremeno sa

dono{ewem odluka o pristupawu izradi plana generalne

regulacije za podru~je TE „Kolubara B”.

4. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA PODRU^JA

EKSPLOATACIJE KOLUBARSKOG

LIGNITSKOG BASENA

Prostorni plan obuhvata: postoje}e i planirane povr-

{inske kopove; deponije raskrivke (jalovine) i drugih ot-

padnih materija; objekte za pripremu, preradu ili tran-

sformaciju ugqa; mreù spoqnog i unutra{weg transpor-

ta; sisteme za vodosnabdevawe; lokacije postrojewa za teh-

nolo{ku i otpadnu vodu; podru~ja rekultivacije o{te}enog

zemqi{ta; lokacije za izme{tawe naseqa, infrastruktur-

nih i drugih objekata iz zone eksploatacije lignita i pod-

ru~ja neposrednog uticaja rudarsko-energetskog sistema na

okolinu.

Ukupna povr{ina planskog podru~ja iznosi 547,14 km²

i obuhvata delove teritorija ~etiri op{tine Lazarevac,

Lajkovac, Ub i Obrenovac.

Prostorni plan obuhvata podru~je posebne namene, koje

je karakteristi~no po dominantnom uticaju jedne proiz-

vodne funkcije (obimne eksploatacije i prerade ugqa).

Plan je nastojao da relativizuje postoje}e i o~ekivane

konflikte i pruì doprinos uskla|ivawu suprotnih inte-

resa u kori{}ewu prostora kroz ravnopravno razmatrawe

ekonomskih, socijalnih i prostornih aspekata budu}eg raz-

voja REIS1 i wegovog okruèwa, imaju}i pritom u vidu

uticaj tehni~ko-tehnolo{kog progresa kao i mogu}e ekolo-

{ke i prostorne posledice tog razvoja.

Praksa i potrebe da se u oblasti energetike strate{ke

koncepcije zasnivaju na dugoro~nim prognozama (za period

od 30, 50, pa i vi{e godina), s jedne strane, i delikatnost

i nepouzdanost predvi|awa za tako dugi rok, s druge, zahte-

vali su da se u konceptu Prostornog plana prona|e odgova-

raju}i kompromis. Ova pote{ko}a razre{ena je tako {to je

za razli~ite vremenske horizonte primewen razli~it nivo

detaqnosti predvi|awa. Za vremenski bliè horizonte

predloèna su detaqnija i razra|enija re{ewa, dok su za

vremenski duè periode predloèna op{ta re{ewa, ~esto

samo u formi op{tih ciqeva i potreba, a ponegde i u va-

rijantama. Pretpostavka je da }e ta dugoro~na predvi|awa

biti ponovo preispitivana u slede}im ciklusima istra-

ìvawa i planirawa. Pouzdanost predvi|awa dodatno je

umawena sporim prilago|avawem i nedovoqno brzom obno-

vom privrednog rasta i dru{tvenog razvoja posle 2000. go-

dine, nakon vi{egodi{we socio-politi~ke i ekonomske

krize u zemqi.

Pripremawe Prostornog plana za Kolubarski basen za-

po~eto je u vreme jo{ uvek nepovoqnog ekonomskog stawa

~itavog energetskog, odnosno elektroprivrednog sistema

Srbije, iako je u periodu nakon 2000. godine dosta ura|eno

na rehabilitaciji nekih wegovih sistema, u prvom redu po-

jedinih termoelektrana i delova prenosne mreè. Sistem

se nalazi na samom po~etku restrukturirawa, ~iji modali-

teti i dinamika nisu u svemu definisani. Zapravo, tek

treba doneti odgovaraju}e strate{ke odluke u pogledu: (1)

izbora pravca/koncepcije i dinamike restrukturirawa si-

stema, za sve wegove delove; (2) impliciranih tro{kova

odnosno neophodnih sredstava; i (3) izglednih posledica.

–––––––––––

1 REIS – rudarsko-energetsko-industrijski sistem


U ovakvim okolnostima, dodatno dobija na va`nosti mini-

mizovawe konflikata izme|u lokalnih i regionalnih ci-

qeva i prioriteta, s jedne strane, i prioriteta dràvnog

odnosno nacionalnog zna~aja, s druge.

Strate{ki okvir prostornog razvoja i ure|ewa plan-

skog podru~ja utvr|en je Strategijom razvoja energetike Re-

publike Srbije do 2015. godine. Za Prostorni plan najva-

`nije su one wene odredbe koje se odnose na: (1) zavr{etak

zapo~etih investicija; (2) revitalizaciju postoje}ih kapa-

citeta; (3) {irewe povr{inskih kopova na nove lokalite-

te; (4) ekonomske, socijalne, prostorne/naseqske, pravno-

imovinske, tehni~ko-tehnolo{ke i ekolo{ke konflikte

koji se o~ekuju kod ostvarivawa strate{kih ciqeva; i (5)

neophodnost razgrani~ewa eksploatacije lignita, s jedne

strane, i prerade lignita i proizvodwe energije i ostalih

prate}ih programa, s druge.

Osnovni ciq izrade i dono{ewa Prostornog plana je-

ste obezbe|ivawe prostornih uslova za racionalnu eksplo-

ataciju leì{ta lignita u Kolubarskom besenu, kao i za

neutralisawe ili ublaàvawe ekolo{kih i socio-ekonom-

skih negativnih posledica te eksploatacije.

Osnovni ciq Prostornog plana ostvaruje se primenom

slede}ih kriterijuma:

– efikasnost funkcionisawa sloènog rudarsko-ener-

getsko-industrijskog sistema;

– racionalno iskori{}avawe neobnovqivih prirodnih

resursa;

– neutralisawe nepovoqnih efekata iskori{}avawa

lignita na sada{wem stepenu tehni~ko-tehnolo{kog

razvoja;

– poboq{awe uslova ìvqewa i smawewe postoje}ih

razlika u nivou ìvotnog standarda stanovni{tva;

– smawewe dru{tvenih tro{kova razvoja (najve}a efi-

kasnost uz najmawe tro{kove); u{tede u kretawu, izgradwi,

potro{wi energije, itd.;

– obezbe|ewe mogu}nosti izbora za korisnike prostora,

razradom alternativa za mnoga re{ewa i koncepcije;

– o~uvawe i daqe unapre|ewe kvaliteta sredine;

– za{tita i svrsishodno kori{}ewe kulturnog nasle|a;

– efikasna rekultivacija degradiranog zemqi{ta i

– sigurnost sistema i okruèwa, u odnosu na spoqne de-

struktivne uticaje (ratna dejstva, elementarne nepogode).

Prostornim planom obezbe|uje se za{tita lignitskog

leì{ta od degradacije i neracionalnog kori{}ewa.

Utvr|uje se restriktivan i planski kontrolisan reìm

kori{}ewa prostora i izgradwe infrastrukturnih, pri-

vrednih i naseqskih objekata iznad lignitskog leì{ta.

Posebnim planskim merama i re{ewima bi}e obezbe|eno

da primena pomenutih ograni~ewa ne uti~e na pogor{awe

uslova ìvota u naseqima koja se nalaze u eksploatacio-

nom podru~ju lignitskog basena. Ove mere bi}e podràne

odgovaraju}im institucionalnim i normativnim re{ewi-

ma, u skladu s novim strate{kim opredeqewima Republike

Srbije u oblasti kori{}ewa energetskih resursa.

Pored postoje}ih termo-energetskih objekata u Veli-

kim Crqenima i Vreocima, na novoj lokaciji (na trome|i

op{tina Ub, Lazarevac i Obrenovac) predvi|en je nasta-

vak izgradwe TE „Kolubara B” i rezervisan prostor za

oplemewivawe i preradu lignita. Izgradwa novih pri-

vrednih objekata (van sektora energetike) bi}e usmeravana

prema zonama naseqavawa.

Principi racionalnosti nalaù koncentrisawe sao-

bra}ajnica i drugih infrastrukturnih sistema u uzanim

koridorima na eksploatacionom podru~ju i u wegovoj kon-

taktnoj zoni. Prostornim planom je zadràn postoje}i ko-

ridor èlezni~ke pruge Beograd – Bar. U istom koridoru,

koji deli lignitski basen na isto~ni i zapadni, nalazi se

i magistralni put Ibarska magistrala, koji }e u zoni na-

seqa Vreoci i [opi} biti privremeno izme{ten u duì-

ni od 6-8 km. Za trajno izme{tawe dela puta M 22 i dela

èlezni~ke pruge, reke Kolubare i drugih infrastruktur-

nih sistema rezervisan je koridor u zoni „horsta” izme|u

Poqa „Tamnava – istok” i „Ju`nog poqa”. Drugi infra-

strukturni koridor bi}e formiran na pravcu prolaska bu-

du}eg autoputa Beograd – Ju`ni Jadran, pored zapadne kon-

ture eksploatacionog podru~ja lignitskog basena.

Ukupne eksploatabilne rezerve lignita u Basenu izno-

se oko 1.500.000.000 tona ugqa. Ovde nisu obuhva}ene rezer-

ve ugqa poqa „[opi} – Lazarevac”, „Radqevo” i „Zvizdar”.

Rezerve ugqa u „me|uprostoru” kopova gde su locirani in-

dustrijski objekti, pruga Beograd – Bar i Ibarski put „za-

robqene” su i iznose vi{e stotina miliona tona. Ove re-

zerve bi produìle eksploataciju ugqa u Kolubarskom ba-

senu za oko deset godina i ravne su energetskom ekvivalen-

tu od 90.000.000 tona nafte.


Tabela 1: Eksploatacija ugqa Kolubarskog basena – projekcija do 2020. godine – (u 106 t godi{we)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

God. Poqe B Poqe D Tam. istok Tam. zapad Veliki Poqe D Poqe E Ju`no Kolubara

Crqeni (pro{irene poqe

granice)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2005. 1.0 14.0 5.0 7.1 / / / / 27.1

2006. 2.0 14.0 2.4 9.0 / / / / 27.4

2007. 2.5 14.0 / 11.0 / / / / 27.5

2008. 2.5 14.0 / 11.0 / / / / 27.5

2009. 2.5 14.0 / 9.0 3.0 / / / 28.5

2010. 2.5 13.0 / 10.5 5.0 / / / 31.0

2011. 3.0 / / 12.0 5.0 14.0 / / 34.0

2012. 3.0 / / 12.0 6.0 14.0 / / 35.0

2013. 3.0 / / 12.0 6.0 14.0 / / 35.0

2014. / / / 12.0 6.0 13.0 / 4.0 35.0

2015. / / / 12.0 / 10.0 4.0 9.0 35.0

2016. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2017. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2018. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2019. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

2020. / / / 12.0 / / 11.5 11.5 35.0

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

22.5 83.0 7.4 177.6 31.0 65.0 61.5 70.5 518

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Proizvodwu ugqa u RB „Kolubara” u periodu do 2020.

godine karakteri{u problemi prouzrokovani vi{egodi-

{wim zastojem ne samo razvoja povr{inske ekspolatacije

ve} i potrebnog rada na projektovawu i izvo|ewu neophod-

nih istra`nih radova ~iji su rezultati neophodni za kva-

litetno projektovawe.

Do 2020. godine za potrebe proizvodwe elektri~ne i to-

plotne energije (pri prose~nom godi{wem angaòvawu TE

od oko 5.700 ~asova) u Kolubarskom basenu }e biti utro{e-

no oko 525.106t (a sa {irokom potro{wom i potro{wom za

su{ewe lignita ukupno oko 580 .106 t) lignita (Slika 1).

Slika 1: Proizvodwa i struktura potro{we ugqa u Kolu-

barskom basenu u periodu do 2020. godine (u 106t)

Radi racionalnog i ekonomi~nog kori{}ewe energet-

skih potencijala i imaju}i u vidu ekolo{ka ograni~ewa,

predvi|a se da budu}i ukupan istovremeno instalisani kapa-

citet na bazi kolubarskog lignita ne}e pre}i 4.000 MW. To

zna~i da se u narednom periodu ne predvi|a ve}a proizvodwa

od 35 miliona tona lignita godi{we. Do 2020. godine bi}e

utro{eno oko 585 miliona tona, tako da za period do kona~-

nog iskori{}ewa kolubarskog lignita ostaje oko 1225 mili-

ona tona. Sa dostignutom proizvodwom od 35 miliona tona,

teorijski period eksploatacije iznosi 35 godina. Me|utim,

to ograni~ewe ~ini nu`nim postupnost u izgradwi novih

kapaciteta i name}e potrebu ukqu~ivawa novih tehnologija

kori{}ewa lignita za proizvodwu elektri~ne (i toplotne)

energije. U analiziranoj varijanti, teìlo se da postoje}i

kapaciteti termoelektrana budu, nakon 40 godina rada, zame-

weni termokapacitetima iste snage jo{ jednog ciklusa, sa

neophodnom revitalizacijom, u trajawu do 40 godina. Vidi se

da sa takvom dinamikom eksploatacije, kolubarski ligniti

}e trajati do oko 2060. godine. (Slika 2).

Slika 2: Dinamika i struktura kori{}ewa lignita u Ko-

lubarskom basenu do kraja wegovog veka (u 106 t)

Izgradwa TE „Kolubara B” predstavqa jedan od priori-

tetnih zadataka JP „Elektroprivreda Srbije”. Zato je neop-

hodno na}i re{ewa za wen {to brì zavr{etak. Do sada su

postojali mnogi rokovi wenog zavr{etka, ali su oni uvek

probijani. Prema Sredworo~nom planu 2002-2006. godina

ura|enom u januaru 2002. godine, bilo je predvi|eno da prvi

agregat bruto snage 350 MW (320 MW neto) u|e u rad po~et-

kom 2006. godine, a drugi agregat iste snage krajem 2006. go-

dine, ali to nije ostvareno. Od trenutka konsolidacije ugo-

vora za turbinsko postrojewe do ulaska u komercijalni po-

gon prvog bloka, potrebno je preko 40 meseci, dok bi se ra-

dovi na drugom bloku zavr{ili 9 do 12 meseci kasnije.

Po{to jo{ uvek nisu sklopqeni ugovori za turbinu i

nedostaju}u opremu, predstoji potreba wenog koncepcij-

skog preprojektovawa u kondenzacionu elektranu sa izme-

wenim i poboq{anim karakteristikama i sa mogu}no{}u

rekonstrukcije turbine za rad u toplifikacionom reì-

mu, ako to bude kasnije odlu~eno.

Prostorni plan polazi sa re{ewem za TE „Kolubara

B”, sa promewenom dinamikom ulaska u pogon. Imaju}i u

vidu mogu}nosti proizvodwe ugqa i neophodno vreme za

preprojektovawe i izgradwu, predvi|a se da }e prvi blok

TE „Kolubare B” u}i u pogon krajem 2010. godine ili po-

~etkom 2011. godine, a drugi krajem 2011. godine .

B. P L A N S K E K O N C E P C I J E I P R A V I L A

Z A U R E \ E W E I I Z G R A D W U P R O S T O R A

1. NAMENA I NAÎN KORI[]EWA ZEMQI[TA

1.1. Namena i bilans povr{ina

TE „Kolubara B” i Regionalna komunalna deponija

neopasnog ~vrstog otpada su strate{ki objekti, ~ije je ko-

ri{}ewe i izgradwa od op{teg interesa.

Zemqi{te u podru~ju TE „Kolubara B” je u dràvnoj

svojini. Pribavqeno je u postupku eksproprijacije za ko-

risnika JP „Elektroprivreda Srbije”.

Pored glavnih pogonskih objekata i prate}ih objekata

i povr{ina koji funkcionalno pripadaju TE „Kolubara

B” i ure|ene lokacije sanitarne deponije, plansko podru~-

je obuhvata javne saobra}ajnice i druge infrastrukturne

sisteme koji su, u smislu Zakona o planirawu i izgradwi

javna povr{ina i kao takvi ispuwavaju sve uslove za pro-

gla{ewe za javno gra|evinsko zemqi{te2.

Nakon progla{ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta, mo-

ra se doneti program wegovog ure|ewa prema pravilima za

ure|ewe prostora utvr|enog planom.

Pregled bilansa povr{ina

Povr{ine u ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Prostorna celina 1 Kompleks Termoelektrane sa koridorom

potisnog cevovoda za transport

sirove vode od crpne stanice

do Termoelektrane 143,00

(á) Kompleks Termoelektrane 103,00

zona primarnih sadràja (zona GPO) 3,00

zona prate}ih tehni~kih objekata 11,20

zona ostalih prate}ih objekata 6,40

razvodno postrojewe i energetski koridor 8,16

zona privremenih sadràja

u funkciji izgradwe Termoelektrane (6,64) 13,36

zona zelenih i rekreativnih povr{ina 35,00

–––––––––––

2 U svemu prema Mi{qewu na primenu pojedinih odredaba Zakona o

planirawu i izgradwi, Ministarstvo za kapitalne investicije, broj:

slu`beno od 14. oktobra 2006. godine)


Kanal Kladnice sa za{titnim

obalnim zelenilom 0.27

rezervisani prostor za áá fazu

izgradwe Termoelektrane. 19,80

Saobra}ajnice i saobra}ajne povr{ine 5.81

(áá) Interna pruga sa zelenim pojasom 4,30

(ááá) Prodaja i utovar ugqa sa parkingom

za teretna vozila 7,75

Ranìrna stanica „Tamnava” 22,70

(â) Koridor cevovoda sirove vode 5,25

2. Prostorna celina 2 Deponija pepela, {qake i gipsa 208,08

Prostor za deponovawe

(kaseta za gips, á kaseta, kaseta áá/1) 101,80

Infrastrukturni koridor sa servisnom

i pristupnim saobra}ajnicama 20,00

Vetroza{titni pojas 14,80

Slobodne i zelene povr{ine 71,48

Deponija pepela, {qake

i gipsa – varijanta bez selektivnog

odlagawa gipsa 208,08

Prostor za deponovawe

(á kaseta, kaseta á/1) 93,50

Infrastrukturni koridor sa servisnom

i pristupnim saobra}ajnicama 20,00

Vetroza{titni pojas i {umski

za{titni pojas 23,10


3. Prostorna celina 3Infrastrukturni vezni koridor 14,52

Koridor pepelovoda 1,80

Povr{ine u funkciji Drobilane „Tamnava” 2,72

Zelene povr{ine 7,46

Saobra}ajnice i kanal Kladnice

sa za{titnim obalnim zelenilom 2,54

4. Prostorna celina 4Regionalna deponija komunalnog

~vrstog otpada 68,55

Povr{ine Komunalne deponije

ogra|ene sigurnosnom ogradom 32,43

Povr{ina pod deponijom 19,84

Povr{ina prostora za deponovawe 17,00

Povr{ina za talo`ne bazene- laguna 0,35

Depo za pokrivni materijal 0,32

Radne i manipulativne povr{ine

sa poàrnom saobra}ajnicom 6,19

Povr{ine za izgradwu Recikla`nog centra 2,22

Ulaz (portirnica i ulazna vaga) 0,04

Primarna i sekundarna separacija 0,25

Manipulativne povr{ine 0,30

Povr{ine otvorenih i zatvorenih

skadi{ta, manipulativne povr{ine

i povr{ine objekata i povr{ina

u funkciji prodaje sirovina 0,70

Povr{ina za izgradwu objekta

za sme{taj radnika 0,10

Povr{ina za komposti{te 0,83

Povr{ine za izgradwu prate}ih

objekata Deponije 1,72

Povr{ine za izgradwu upravne zgrade,

portirnice i laboratorije za osnovne

kontrolne analize sa okolnim ure|ewem 0,64

Povr{ine za izgradwu radionica,

magacina, garaè,prawa vozila

i benzinske stanice, manipulativne

i radne povr{ine 1,08

Saobra}ajnica i saobra}ajne povr{ine 1,79

Povr{ine Komunalne deponije

izvan sigurnosne ograde 36,12

Za{titni pojas zelenila 6,05


Pristupna saobra}ajnica 0.50

Kanal Kladnice sa za{titnim

obalnim zelenilom 1.12

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1.2. Granice gra|evinskog zemqi{ta

Zemqi{te u gra|evinskom reonu planirano za javne na-

mene utvr|uje se u obuhvatu granica grafi~ki i analiti~-

ki definisanih na Karti br. 3.

– Granice gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog planom

na teritoriji op{tine Ub obuhvataju:

od po~etne ta~ke A na granici KO Kaleni} i KO Ma-

li Borak i daqe tom granicom do ta~ke V, daqe spoqnom

granicom katastarskih parcela br. 674/1, 675/1, 672/1, 672/2,

672/3, 669/4, 669/22, 671/1, 669/3, 669/2, 670 do ta~ke 1, zatim

se~e k.p. br. 812 izme|u ta~aka 1i 2, spoqnom granicom

k.p.br. 657/4, 657/3i 809 do ta~ke 3, se~e tu parcelu izme|u 3

i 4, daqe spoqnom granicom k.p. br. 651, 645/1, 645/2, 644/2,

643/2, 641/2, 638, se~e k.p. br. 639/2 i 806 izme|u ta~aka 5, 6

i 7, daqe spoqnom granicom k.p. br. 616/2, 616/1, 616/4, 620,

621/2, 621/1, 612, 319/2, 318/2, 316, 313, 312/2, 312/1, 311, do

ta~ke 8, se~e parcelu br. 308/1 izme|u ta~aka 8 i 9 i k.p. br.

308/2 izme|u ta~aka 9 i 10, spoqnom granicom k.p. br.301/5,

301/3, 301/2, 300/2, 336 i k.p. br. 338/1 do ta~ke 11, se~e je iz-

me|u ta~aka 11,12 i 13, daqe spoqnom granicom k.p. br. 337,

578, 343 do ta~ke 14 i se~e k.p. br. 38 izme|u ta~aka 14 i15,

spoqnom granicom katastarskih parcela br. 358/1, 357/19,

357/20, 356/2, 355/1, 353/1, 523/1 i po k.p br. 523/1 izme|u ta-

~aka 16 i 17 se spu{ta na spoqnu granicu parcela k.p. br.

524/1, 524/2, 526/1, 527/1, 527/2, 533 do ta~ke 18, se~e kat.

parcele k.p. br. 534/3 izme|u ta~aka 18 i 19, k.p. br. 535 iz-

me|u ta~aka 19i 20, k.p. br. 518/2, izme|u ta~aka 20 i 21, k.p.

br. 543/1 izme|u ta~aka 21 i 22, zatim od ta~ke 22 spoqnom

granicom k.p. br. 543/4, 544/8, 544/5, 544/2, 545/6, 545/4,

546/2, 460 do ta~ke S na granici KO Kaleni} i KO Poqa-

ne., po toj katastarskoj granici do ta~ke D, daqe po spoq-

noj granici k.p. br. 460 izme|u ta~aka E i F na granici KO

Kaleni} i KO Poqane i po toj katastarskoj granici do

ta~ke G, pa se~e kp 37/11 izme|u ta~aka H i 23, daqe spoq-

nom granicom k.p. br. 597/4, 596/3, 596/4, 569/1 i 570/2 do

ta~ke 24, se~e k.p. br. 570/1 izme|u ta~aka 24 i 25, k.p. br.

569/2 izme|u ta~aka 25, 26 i 27, k.p. br. 568 izme|u ta~aka 27

i 28, k.p. br. 584/3 izme|u ta~aka 28 i 29, k.p. br.564 izme|u

ta~aka 29 i 30, k.p. br. 582/7 izme|u ta~aka 30 i 31, k.p. br.

562/2 izme|u ta~aka 31 i 32 , k.p. br. 561/1 izme|u ta~aka 32

i 33, k.p. br. 561/3 izme|u ta~aka 33 i 34, k.p. br. 559/5 izme-

|u ta~aka 34 i 35, k.p. br. 559/1 izme|u ta~aka 35 i 36, k.p.

br. 558/1 izme|u ta~aka 36 i 37, k.p.br. 556/1 izme|u ta~aka

37 i 38, k.p. br. 541/1 izme|u ta~aka 38 i 39, k.p. br. 540/1 iz-

me|u ta~aka 39 i 40, k.p. br. 540/4 izme|u ta~aka 40 i 41, k.p.

br. 540/5 izme|u ta~aka 41 i 42, k.p. br. 539 izme|u ta~aka 42

i 43, daqe spoqnom granicom k.p. br. 538/2 i k.p. br. 537/1

do ta~ke 44, daqe se~e tu katastarsku parcelu izme|u ta~a-

ka 44, 45 i 46, se~e k.p. br. 747/1 izme|u ta~aka 46 i 47, k.p.

br. 745/2 izme|u ta~aka 47 i 48, k.p. br. 745/3 izme|u ta~aka

48 i 49 i k.p. br. 745/1 izme|u ta~aka 49 i 50, daqe spoqnom

granicom k.p. br.744/1, 744/2, 771/2, 771/1, 770, 769, delom

spoqnom granicom k.p. br. 762/2, do ta~ke 51, daqe se~e

istu parcelu izme|u ta~aka 51 i 52, k.p. br. 762/13 izme|u ta-

~aka 52 i 53, k.p. br. 762/12 izme|u ta~aka53 i 54, k.p. br.

762/11 izme|u ta~aka 54 i 55, k.p. br. 803/3 izme|u ta~aka 55

i 56, k.p. br. 803/2 izme|u ta~aka 57, k.p. br. 803/1 izme|u ta-

~aka 57 i 58, k.p.br.803/4 izme|u ta~aka 58 i 59, k.p. br. 803/5

izme|u ta~aka 59 i 60 i k.p. br. 805/2 izme|u ta~aka 60 i 61,

daqe spoqnom granicom k.p. br. 805/4 do ta~ke á na grani-

ci KO Kaleni} i KO Mali Borak i daqe tom katastarskom

granicom do po~etne ta~ke A ( sve KO Kaleni}).


na teritoriji op{tine Lajkovac obuhvataju:

od po~etne ta~ke I na granici KO Mali Borak i KO Ka-

leni} i po toj katastarskoj granici do ta~ke G, daqe spoq-

nom granicom k.p. br. 42/2, 41, 37/1, 37/2, 36/2, 36/1, 33/1,

32/2, 32/6, 25/1, 25/2, 27/3, 27/2, 27/4, 27/1, 76, 20/3, 20/2, 20/1,

do ta~ke 62, se~e k.p. br. 72 izme|u ta~aka 62 i 63, daqe

spoqnom granicom k.p.br. 13/2, 13/4, 13/1, 14, ponovo spoq-

nom granicom k.p. br. 13/1 i daqe spoqnom granicom

k.p.br.12 (sve KO Mali Borak) stiè u ta~ku A na granici


KO Mali Borak i KO Kaleni} i po toj katastarskoj gra-

nici do po~etne ta~ke á (sve KO Mali Borak).


na teritoriji op{tine Obrenovac obuhvataju:

od po~etne ta~ke E na granici KO Poqane i KO Kale-

ni}, spoqnom granicom k.p. br. 927/2, 928/1, 629/5, 936/17,

936/2, 936/3 do ta~ke 64, se~e k.p. br. 968 izme|u ta~aka 64 i

65 i daqe spoqnom granicom te katastarske parcele sve do

ta~ke á na granici KO Poqane i KO Stepojevac, i daqe

tom granicom do ta~ke J na trome|i op{tina Ub, Obreno-

vac i Lazarevac i daqe po granici KO Poqane i KO Ka-

leni} do po~etne ta~ke E (sve KO Poqane).

– Granice gra|evinskog reona obuhva}enog planom na

teritoriji op{tine Lazarevac obuhvataju:

od po~etne ta~ke J na granici KO Stepojevac i KO Po-

qane po toj granici do ta~ke á, daqe spoqnom granicom

k.p. br. 2688, 2527/5, 2528/2, 2526/7, 2342/7 do ta~ke 66, se~e

k.p. br. 2688 izme|u ta~aka 66 i 67, se~e k.p. br. 2342/2, iz-

me|u ta~aka 67, 68 i 69, daqe spoqnom granicom k.p. br.

2688 do ta~ke 70, se~e k.p. br. 2526/5 izme|u ta~aka 70, 71 i

72, k.p. br. 2412/1 izme|u ta~aka 72 i 73, spoqnom granicom

k.p. br. 2411/3, k.p. br. 2410/3, nastavqa spoqnom granicom

k.p. br. 2413/1 i k.p. br. 2519/1 do ta~ke 74, se~e k.p. br.

2516/7 izme|u ta~aka 74, 75 i 76, k.p. br. 2516/3 izme|u ta~a-

ka 76 i 77 , k.p. br. 2516/6 izme|u ta~aka 77 i 78,

k.p.br.2513/2 izme|u ta~aka 78 i 79 , k.p. br. 2526/3 izme|u

ta~aka 79 i 80, k.p. br. 2536/3 izme|u ta~aka 80 i 81, k.p. br.


i 83, k.p. br. 2506/2 izme|u ta~aka 83 i 84 , k.p. br. 2507/4 iz-

me|u ta~aka 84 do 85 , k.p. br. 2503/3 izme|u ta~ke 85 i ta~-

ke K na granici KO Stepojevac i KO Cvetovac (sve KO

Stepojevac) , se~e k.p. br. 212 izme|u ta~ke K i ta~ke L na

granici KO Cvetovac i KO Veliki Crqeni (sve KO Cve-

tovac), daqe se~e k.p. br. 335/7 izme|u ta~aka L i 86, k.p. br.


i 88, k.p. br. 329/2 izme|u ta~aka 88 i 89, nastavqa spoqnom

granicom k.p. br. 2049/1, 333/3, 333/5, 333/1, 334/2 i 2049/1 do

ta~ke 90, se~e k.p. br. 339/2 izme|u ta~aka 90 i 91, k.p. br.

2075/1 izme|u ta~aka 91 i 92, k.p. br. 339/6 i 339/7 izme|u ta-

~aka 92 i 93 i k.p. br. 335/7 izme|u ta~ke 93 i ta~ke M na

granici KO Veliki . Crqeni i KO Cvetovac (sve KO V.

Crqeni), se~e k.p. br. 134/7 izme|u ta~aka M i 94, od ta~ke

94 daqe spoqnom granicom k.p. br. 212 do ta~ke N na gra-

nici KO Cvetovac i KO Stepojevac (sve KO Cvetovac); da-

qe spoqnom granicom k.p. br. 2503/3, 2507/3, 2507/4, 2506/2,

2342/4, 2536/4, 2536/3, 2526/3, 2512/2, 2513/2, 2516/6, 2516/3,

2516/7 i k.p. br. 2517/2 do ta~ke 95, se~e tu k.p. br. 2517/2 iz-

me|u ta~aka 95 i 96, daqe spoqnom granicom k.p. br. 2519/4,

2519/2, 2540/2, 2410/4, 2408/3, 2407, 2537/9, 2394/2, 2392/1,

894/1, 894/16, 2392/3 i k.p. br. 894/15 do ta~ke F na granici

KO Stepojevac i KO Kaleni} i daqe po toj granici do po-

~etne ta~ke J (sve KO Stepojevac).

Re~ne parcele (izme|u ta~aka A i V; zatim A, H i G; S

i D; D i E; E i J; J,F i L i M) na granici odnosnih kata-

starskih op{tina, zajedni~ke su za te katastarske op{tine.

Utvr|uje se javno gra|evinsko zemqi{te kao zemqi{te

planirano za izgradwu vodoprivredne, saobra}ajne ili ko-

munalne infrastrukture u obuhvatu granica grafi~ki i

analiti~ki definisanih na Karti br. 3, a sa opisom kako

sledi s tim {to se stvarni analiti~ki elementi za defi-

nisawe javnog gra|evinskog zemqi{ta moraju utvrditi od-

govaraju}im urbanisti~kim projektima.

– Granice javnog gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog

planom na teritoriji op{tine Ub:

od po~etne ta~ke á do ta~ke áá na spoqnoj granici k.p.

br. 546/2, daqe se~e istu katastarsku parcelu izme|u ta~aka

áá i ááá, se~e katastarske parcele k.p. br. 545/4 izme|u ta~a-

ka ááá i áâ, k.p. br. 545/6 izme|u ta~aka áâ i â, k.p. br. 544/2

izme|u ta~aka â i âá, k.p. br. 544/5 izme|u ta~aka âá i âáá,

daqe od ta~ke âáá spoqnom granicom k.p. br. 544/8 i k.p. br.

544/9 do ta~ke âááá i spoqnom granicom k.p. br. 586/7 izme-

|u ta~aka âááá i áH, daqe se~e k.p. br. 542/1 izme|u ta~aka

áH i H i od ta~ke H spoqnom granicom katastarskih par-

cela k.p. br. 542/4, 556/4, 558/3, 560/5 i 559/5 do ta~ke 33, da-

qe se~e k.p. br. 561/3 izme|u ta~aka 33 i 34 i k.p. br. 559/5

izme|u ta~aka 34 i 35, daqe spoqnom granicom katastar-

skih parcela k.p. br. 559/3, k.p. br. 558/3, k.p. br. 556/4, 541/3

do ta~ke Há i spoqnom granicom k.p. br.542/3 izme|u ta~a-

ka Há i Háá se~e k.p. br. 541/1 izme|u ta~aka Háá i Hááá, da-

qe spoqnom granicom k.p. br. 586/2 do ta~ke Háâ i od te

ta~ke do ta~ke Hâ se~e katastarske parcele k.p. br. 538/3 i

538/1, daqe spoqnom granicom 537/1 do ta~ke 44 i se~e istu

katastarsku parcelu izme|u ta~aka 45 i Hâáá, daqe izme|u

ta~aka Hâáá i Hâááá spoqnom granicom k.p. br.583, se~e ka-

tastarske parcele k.p. br. 746 izme|u ta~aka Hâááá i áHH,

k.p. br. 745/2 izme|u ta~aka HáH i HH, se~e k.p. br. 742/1,

742/3, 742/4, 742/6 i 741/3 izme|u ta~aka HH i HHá, se~e k.p.

br. 740/1, 739/1, 773/1 i 773/3 izme|u ta~aka HHá i HHáá, da-

qe spoqnom granicom k.p. br. 773/3 do ta~ke HHááá, se~e je

izme|u ta~aka HHááá i HHáâ i daqe wenom spoqnom grani-

com do ta~ke HHâ, daqe se~e izme|u ta~aka HHâ i HHâá

katastarske parcele k.p. br. 773/1, 739/2, 739/1 i izme|u ta-

~aka HHâá i HHâáá katastarske parcele k.p.br. 738/1 i

741/1, se~e izme|u ta~aka HHâáá i HHâááá katastarske par-

cele k.p.br. 741/2, 741/3, 742/6, 742/5 i 742/2, izme|u ta~aka

HHâááá i HHáH katastarske parcele k.p.br. 742/1 i 746 i

izme|u ta~aka HHáH i HHH katastarske parcele k.p.br.583

i 536/1, se~e k.p. br. 535/7, 535/5, 535/4, 586/1, 537/1, 537/2,

ponovo 586/1 i 543/1 izme|u HHH i 22, daqe spoqnom gra-

nicom katastarskih parcela 543/4, 544/8, 544/5, 555/2, 545/6,

545/4 i 546 do po~etne ta~ke á (sve KO Kaleni}).

– Granice javnog gra|evinskog zemqi{ta obuhva}enog

planom na teritoriji op{tine Lazarevac:

od po~etne ta~ke 74a do ta~ke 74 spoqnom granicom ka-

tastarske parcele 2516/7, daqe se~e k.p. br. 2516/7 izme|u

ta~aka 74, 75 i 76, k.p. br. 2516/3 izme|u ta~aka 76 i 77 , k.p.

br. 2516/6 izme|u ta~aka 77 i 78, k.p.br.2513/2 izme|u ta~aka

78 i 79 , k.p. br. 2526/3 izme|u ta~aka 79 i 80, k.p. br. 2536/3

izme|u ta~aka 80 i 81, k.p. br. 2536/4 izme|u ta~aka 81 i 82,

k.p. br. 2342/4 izme|u ta~aka 82 i 83, k.p. br. 2506/2 izme|u

ta~aka 83 i 84 , k.p. br. 2507/4 izme|u ta~aka 84 do 85 , k.p.

br. 2503/3 izme|u ta~ke 85 i ta~ke K na granici KO Stepo-

jevac i KO Cvetovac (sve KO Stepojevac) , se~e k.p. br. 212

izme|u ta~ke K i ta~ke L na granici KO Cvetovac i KO Ve-

liki Crqeni (sve KO Cvetovac), daqe se~e k.p. br. 335/7

izme|u ta~aka L i 86, k.p. br. 329/7 izme|u ta~aka 86 i 87,

k.p. br. 2073/1 izme|u ta~aka 87 i 88, k.p. br. 329/2 izme|u ta-

~aka 88, 89 i k.p. br. 2048/1 izme|u ta~aka 89a i 90a, od ta~-

ke 90a do ta~ke 90 spoqnom k.p. br. 2049/1, se~e k.p. br. 339/2

izme|u ta~aka 90 i 91, k.p. br. 2075/1 izme|u ta~aka 91 i 92,

k.p. br. 339/6 i 339/7 izme|u ta~aka 92 i 93 i k.p. br. 335/7

izme|u ta~ke 93 i ta~ke M na granici KO Veliki . Crqe-

ni i KO Cvetovac (sve KO V. Crqeni), se~e k.p. br. 134/7

izme|u ta~aka M i 94, od ta~ke 94 daqe spoqnom granicom

k.p. br. 212 do ta~ke N na granici KO Cvetovac i KO Ste-

pojevac (sve KO Cvetovac); daqe spoqnom granicom k.p. br.

2503/3, 2507/3, 2507/4, 2506/2, 2342/4, 2536/4, 2536/3, 2526/3,

2512/2, 2513/2, 2516/6, 2516/3, 2516/7 i k.p. br. 2517/2 do ta~-

ke 95, se~e tu k.p. br. 2517/2 izme|u ta~aka 95 i 96, daqe iz-

me|u ta~aka 96,96a i 74a po spoqnim granicama k.p. br.

2519/4 do po~etne ta~ke 74 (sve KO Stepojevac).

Op{tine Ub i Lazarevac obavezne su da donesu akt o iz-

uzimawu zemqi{ta obuhva}eiz poseda sada{weg korisnika

ovog zemqi{ta i proglase ga za javno gra|evinsko zemqi-

{te. Javnim gra|evinskim zemqi{tem bi}e progla{eno ze-

mqi{te planirano za infrastrukturne objekte (i to: po-

stoje}a javna saobra}ajnica- deonica lokalnog puta V. Cr-

qeni – Kaleni}; planirana javna saobra}ajnica do kom-

pleksa regionalne komunalne deponije ~vrstog otpada; re-

gulisano korito reke Kladnice).

1.3. Pravila regulacije i parcelacije

Regulacijom zemqi{ta u planskom podru~ju, odnosno

regulacionim i urbanisti~kim uslovima ure|ewa prostora


utvr|enih na osnovu plana, obezbe|uje se za{tita javnog in-

teresa i rezervacija prostora, odnosno javnih povr{ina

namewenih za izgradwu i kori{}ewe javnih objekata od op-

{teg interesa.

U tom smislu regulaciona linija je identi~na sa utvr-

|enom granicom plana i granicom javnog gra|evinskog ze-

mqi{ta.

Na podru~ju plana, u celini, mewa se postoje}a kata-

starska parcelacija radi formirawa parcela za izgradwu

javnih objekata.

Gra|evinske parcele se formiraju na osnovu validnog

i aùriranog katastarskog plana i projekta geodetskog

obeleàvawa, a prema overenom urbanisti~kom projektu,

izra|enom kao projekat parcelacije u skladu sa planom i za

potrebe sprovo|ewa plana.

Planom se utvr|uju slede}a pravila za preparcelaciju i

ispravku granica susednih parcela:

– u okviru podru~ja Plana izdvojene su povr{ine: pro-

storne celine 2 i 4 i prostorne potceline á–â u okviru

prostorne celine 1, sa karakteristi~nim osnovnim name-

nama i posebnim urbanisti~kim karakteristikama, a po

principu uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istim

pravilima gra|ewa;

– poloàj novoformiranih gra|evinskih parcela de-

finisan je regulacionom linijom i granicom izme|u poje-

dinih prostornih celina, odnosno razdelnim linijama

prema susednim potcelinama druge namene;

– gra|evinske parcele predvi|ene planom se formiraju

preparcelacijom (na ve}em broju katastarskih parcela

obrazuje se jedna parcela) i ispravkom granica susednih

katastarskih parcela a na na~in kako se to utvrdi u urba-

nisti~kom projektu;

– u slu~aju kada se gra|evinske parcele formiraju pre-

parcelacijom, tako da se na ve}em broju katastarskih par-

cela u okviru dve ili vi{e katastarskih op{tina (odno-

sno na teritoriji dve ili vi{e administrativnih op{ti-

na) formira jedna gra|evinska parcela, ona se formira iz

delova, tako da se izvr{i preparcelacija za podru~je svake

katastarske op{tine pojedina~no i imenuje i obeleì no-

va katastarska parcela.

– gra|evinske parcele predvi|ene planom imaju pristup na

javnu saobra}ajnicu preko pristupnih puteva koji imaju karak-

ter javnih povr{ina i prikqu~ak na tehni~ku infrastrukturu.

2. ORGANIZACIJA I URE\EWE PROSTORA

Organizacija i ure|ewe podru~ja TE „Kolubara B” za-

snovano je na:

– tehni~ko-tehnolo{kim zahtevima osnovne funkcije –

proizvodwe energije;

– uslovqenostima koje proizlaze iz postoje}eg stawa

izgra|enosti prostora, odredbi zakonske regulative, re-

{ewa i polazi{ta razvojnih strategija, planova vi{eg re-

da, studijske i tehni~ke dokumentacije i drugih analiti~-

ko-planskih dokumenata;

– prate}im tehni~kim, infrastrukturnim i drugim sa-

dràjima i

– podsticajnim i za{titnim merama kojima se usmerava

budu}i razvoj i obezbe|uju potrebni standardi u za{titi

ìvotne sredine.

Koncept plana baziran je na podeli po funkcionalnom

i tehni~ko-tehnolo{kom principu uspostavqawa zona i

reìma kori{}ewa od zna~aja za za{titu ìvotne sredine

i sadrì podelu planskog podru~ja ukupne povr{ine oko

434 ha na prostorne celine i potceline.

2.1. Prostorna celina 1 – kompleks termoelektrane

sa koridorom potisnog cevovoda za transport sirove

vode od crpne stanice do termoelektrane

Ova prostorna celina je locirana u isto~nom delu podru~-

ja TE „Kolubara B”, izme|u reke Kladnice, leve obale reke

Kolubare i lokacije Drobilane „Tamnava” sa deponijama rov-

nog i sitnog ugqa. Kompleks obuhvata, sa pripadaju}im siste-

mom za zahvatawe i transport sirove vode, povr{inu od 143 ha.

U okviru ove prostorne celine izdvojene su povr{ine

– prostorne podceline – sa karakteristi~nim osnovnim

namenama i posebnim urbanisti~kim karakteristikama, a

po principu uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istim

pravilima gra|ewa:

1) Potcelina á – Kompleks termoelektrane

Ova potcelina obuhvata povr{inu od 103 ha unutar

ograde kompleksa sa pridruènim zelenim i slobodnim

povr{inama, u okviru koje se izdvajaju pojedina~ne funk-

cionalne zone sa karakteristi~nim sadràjima i namena-

ma, u svemu prema koncepciji razvoja i ure|ewa osnovnih

pogonskih i prate}ih sadràja termoelektrane.

TE „Kolubara B” sa svim pojedina~nim zgradama, po-

strojewima, instalacijama i opremom, tehni~kim i tehno-

lo{kim sistemima, tehni~kom i drugom infrastrukturom

~ini tehni~ko- tehnolo{ku celinu.

2) Potcelina áá – Interna pruga sa zelenim pojasom

Povr{ina ove potceline je 4,3 ha, a obuhvata izvla~wak

od izlazne skretnice u utovarno-istovarnoj stanici „Tam-

nava” do skretnice na koloseku napu{tene èlezni~ke

pruge Vreoci – Brgule i zemqi{ni pojas postoje}eg kolo-

seka (industrijski kolosek) te pruge do ulaska u kompleks

elektrane, sa pojasom zelenila do spoqne regulacije jav-

nih putnih saobra}ajnica.

3) Potcelina ááá – Prodaja i utovar ugqa sa parkingom

za teretna vozila

Ova potcelina povr{ine 7,74 ha nalazi se neposredno

uz stani~ni prostor. Ograni~ena je javnom putnom saobra-

}ajnicom kojom se pristupa u kompleks termoelektrane i

ranìrnom stanicom „Tamnava”.

4) Potcelina áâ – Ranìrna stanica „Tamnava”

Povr{ina ove potceline je 22,73 ha, a obuhvata postoje-

}i kompleks ranìrne i utovarne stanice za otpremu ugqa

za potrebe TENT A i B, od nadvo`waka na isto~nom delu

i podvo`waka na zapadnom delu podceline. Iznad stani~-

nih koloseka predvi|a se izgradwa tzv. kosog mosta sa tra-

kastim transporterima za dopremu ugqa iz postrojewa za

pripremu ugqa (tehni~ki infrastrukturni koridor). Sa

kosog mosta, u do sada razmatranim varijantnim re{ewima,

odvaja se cevovod za transport pepela, {qake i gipsa, na

visokim stubovima, koji se u varijanti 1 ovog sistema (pre-

ma „Namenskom elaboratu: trasa pepelovoda”, Entel A.D.,

okt. 2002) dispoziciono postavqa izme|u prvog i manipu-

lativnog koloseka.

5) Potcelina â – Koridor cevovoda sirove vode (5,25 ha)

Transport sirove vode od vodozahvata i crpne stanice

vr{i se kroz potisni cevovod ∅ 700 (800) mm koji se po-

laè u koridor {irine 4 m sa leve strane lokalnog puta

van zemqi{no-putnog pojasa i desne strane pristupnog pu-

ta za TE „Kolubara B”. Prevo|ewe cevovoda preko Koluba-

re predvi|a se samonose}om konstrukcijom od ~eli~ne ce-

vi ∅ 800 mm postavqene pored pe{a~ke staze na mostov-

skim nosa~ima. U ovoj potcelini planiraju se radovi na

mawoj rekonstrukciji postoje}eg objekta crpne stanice bez

promene gabarita i radovi na retenziji vodozahvata u smi-

slu wenog pove}awa izvo|ewem nadvi{ewa prelivnog pra-

ga za 1 m, ~ime se obezbe|uje garantovani proticaj u reci i

istovremeno uti~e na pro~i{}avawe vode taloèwem leb-

de}eg nanosa usled duèg zadràvawa vode u retenziji.

2.1.1. Prostorna organizacija kompleksa TE „Kolubara B”

Kompleks elektrane je, u prostornom i funkcionalnom

smislu, organizovan uspostavqawem podele na funkcio-

nalne zone sa karakteristi~nim sadràjima i namenama.

Granice zona su uspostavqene regulacijom internih sao-

bra}ajnica i koloseka interne èlezni~ke pruge po pro-

stornom i proizvodno-tehnolo{kom principu.


Izdvojene su slede}e zone:

– zona primarnih sadràja (zona GPO),

– zona prate}ih tehni~kih objekata,

– zona ostalih prate}ih objekata,

– razvodno postrojewe i energetski koridor,

– zona privremenih sadràja u funkciji izgradwe ter-

moelektrane,

– zona zelenih i rekreativnih povr{ina i

– rezervisani prostor za áá fazu izgradwe termoelek-

trane.

U okviru kompleksa termoelektrane (potceline á) na-

gla{en je tzv. tehni~ki infrastrukturni koridor, u kome

su nivelaciono razdvojeni transportni sistem za dopremu

ugqa (kosi most), sistem za transport pepela, {qake i gip-

sa, sistem povratne vode sa deponije, a koji je dispozicio-

no postavqen iznad internog dvo{inskog koloseka i be-

tonskog kanala.

2.1.2. Pravila za ure|ewe i izgradwu prostora za kompleks TE „Kolubara B”

Ukupna dispozicija elektrane re{ena je tako da omogu-

}i najkra}e puteve za transport materija i svo|ewe na mi-

nimum odgovaraju}ih investicionih i eksploatacionih

tro{kova. Lokacija omogu}ava daqe pro{irewe elektrane

i sme{taj dodatnih postrojewa, koja prvobitnim projekti-

ma nisu bila predvi|ena (odsumporavawe, smawewe emisi-

je azotnih oksida, itd.).

Predvi|ena povr{ina za izgradwu TE „Kolubara B” iz-

nosi 56,25 ha. Od ove povr{ine angaòvano je 36 ha za re-

alizaciju objekata á faze elektrane. Na povr{ini od oko

6,64 ha, u okviru prostora rezervisanog za áá fazu izgrad-

we Termoelektrane, organizovano je privremeno skladi-

{te opreme za objekte termoelektrane, privremeno carin-

sko skladi{te za cariwewe novoprispele opreme, skladi-

{tewe gra|evinskog materijala i mehanizacije. Oko kom-

pleksa TE – „Kolubara B” predvi|a se zona za{titnog ze-

lenila, na povr{ini od 35,30 ha, u kojoj je mogu}e i ure|e-

we prostora za rekreaciju.

Glavni pogonski objekat elektrane je u gra|evinskom

smislu izveden do kote kona~no ure|enog terena (89–90

mnm). Ura|eni su: temeqi kotlova bloka 1 i 2, zgrada ko-

tlarnice do kote ± 0.00, temeqi ventilatora sveèg vazdu-

ha, temeqi ventilatora dimnih gasova, dva liftovska tor-

wa, temeqi dimwaka, ma{inska sala i bunkerski trakt

(kota +4,50) i temeqi napojnih pumpi.

Sada{we stawe izgra|enosti u okviru kompleksa je sle-

de}e:

– priprema gradili{ta izvr{ena je u potpunosti;

– izgra|eni su pojedina~ni objekti (zatvoreno skladi-

{te, skladi{te – nadstre{nica radionice i upravna zgra-

da nadzornog osobqa i izvo|a~a radova);

– izgra|eni objekti u zoni privremenih sadràja (re-

storan i ambulanta za izvo|a~e radova i naseqe za izvo|a-

~e radova sa garderobama), ukupne povr{ine 5927 m2 i za

wih dobijene dozvole za gradwu i upotrebne dozvole;

– obezbe|eno je snabdevawe gradili{ta elektri~nom

energijom sa trafo stanicama, postrojewe pitke vode sa

mreòm, izgra|eni su pristupni putevi, interne saobra-

}ajnice, industrijski kolosek, kanalizacija i otvorena

skladi{ta;

– do 1992.god. ugra|eno je 21.761m {ipova, 2.432 t arma-

ture i oko 60.000m3 betona; u periodu 1992-2000. izvr{eni

su radovi na temeqima za blok transformator i produè-

we koloseka; nisu ura|eni temeqi turbina; i

– stvoreni su uslovi za montaù ~eli~ne konstrukcije

koja je ve} u zna~ajnoj meri i ostvarena. Ugovorena je kom-

pletna isporuka ~eli~ne konstrukcije u koli~ini od

31.000 t od ~ega je znatan deo ve} isporu~en.

Izgra|eni objekti i ure|ene povr{ine uklopqeni su u

plansku koncepciju kao privremeni, koji se zadràvaju do

kona~ne izgradwe elektrane, odnosno u slu~aju upravne

zgrade trajno, sa prenamenom, u fazi eksploatacije elek-

trane, za sme{taj dela administracije i uprave.

Putevi unutar termoelektrane su planirani u dve faze.

Prvu fazu ~ine gradili{ni putevi koji su deo kolovozne

konstrukcije kona~nih saobra}ajnih povr{ina. Drugu fazu

~ine saobra}ajnice oko objekta unutar elektrane, ukqu~uju}i

i razvodna postrojewa. Svi putevi su predvi|eni obostrano

oivi~eni betonskim ivi~wacima, na podlozi od betona.

Prostor predvi|en za izgradwu termoelektrane je po-

sebno ogra|en deo kompleksa namewen izgradwi objekata,

postrojewa i drugih sadràja. U dispozicionom smislu,

centralno mesto zauzima glavni pogonski objekat (GPO)

sa ma{inskom salom i bunkerskim traktom.

U zoni GPO, predvi|a se, tako|e, izgradwa kotlarnice

sa liftovskim torwevima i geristom kotla, dimwakom i

bager stanicom, elektrofiltersko postrojewe, sistem za

prikupqawe i unutra{wi transport pepela i {qake i si-

stem dopreme ugqa. Doprema ugqa je direktno sa deponije

ugqa, odnosno rudni~kih postrojewa za pripremu ugqa po-

vr{inskog kopa „Tamnava”, koja obuhvataju prijem rovnog

ugqa, separaciju, drobqewe i utovar ugqa, kako u èlezni~-

ke vagone za potrebe TENT-a, tako i na trakaste transpor-

tere za TE „Kolubara B”. U sistemu dopreme goriva, lignit

dowe toplotne mo}i 6.700 kJ/kg, granulacije 0-30 mm, dovo-

di se do kotlovskih bunkera sa dva kosa transportera duì-

ne 450 m kapaciteta 2 h 2.500 t/h direktno sa prijemnog me-

sta za ugaq na utovarnoj stanici. Ovi transporteri }e bi-

ti sme{teni na zatvorenom kosom mostu, a wihovi pogoni

(1 h 500 kW svaki) u presipnoj kuli kotlovskih bunkera.

TE „Kolubara B” ima recirkulacioni sistem hla|ewa.

Povr{ine za izgradwu glavnih delova sistema rashladne

vode – vla`nih rashladnih torweva (1 po bloku) sa prirod-

nom cirkulacijom vazduha, u zoni su prate}ih tehni~kih

objekata, severozapadno od GPO. Rashladni toraw sadrì

pla{t, pr{ili{te i basen za hla|ewe vode. Snabdevawe

potro{a~a svakog bloka rashladnom vodom vr{i se sa po

dve pumpe u paralelnom radu, sme{tene u objekat crpne sta-

nice rashladne vode, a koje obezbe|uju ukupnu potrebnu ko-

li~inu rashladne vode od 30.800 m2/h za hla|ewe turbin-

skog kondenzata i ostala tehni~ka hla|ewa. U postrojewu

hemijske pripreme vode vr{i se dekarbonizacija i demine-

ralizacija i obezbe|uje dodatna voda za hidrauli~ki tran-

sport pepela i {qake.

Severno od GPO, predvi|ena je lokacija za novo savre-

meno re{ewe razvodnog postrojewa, u kompleksu elektrane

na mestu ranije predvi|ene lokacije za klasi~no razvodno

postrojewe SF6 RP 400 kV i SF6 RP 220 kV, uz Elektranu.

Mikrolokacija objekta je uslovqena:

– raspletom i pravcima pruàwa dalekovoda 400 kV i220 kV;

– zahtevom za {to ekonomi~nijim raspletom {inskih

veza s obzirom na kona~nu fazu izgradwe;

– zahtevom za logi~nim i ekonomi~nim transportom

opreme SF6 postrojewa i

– zahtevom za najkra}im mogu}im rastojawem od objekta

do zida elektrane; ovo rastojawe su uslovile ve} projekto-

vane podzemne i nadzemne instalacijeelektrane (toplovod-

ne cevi i {inski kolovoz), a sa druge strane, obezbe|en je

neophodni transportni komunikacijski prostor izme|u

objekta sa SF6 RP postrojewima i elektrane za kretawe vi-

qu{kara, dizalica, kipera i sl. izvan pristupnog puta, a

po platou oko elektrane.

U okviru zone ostalih prate}ih objekata, zapadno od GPO,

predvi|a se povr{ina za izgradwu objekta tehni~ke uprave sa

restoranom. Veza ovog objekta sa bunkerskim traktom ostvaru-

je se kao topla veza pomo}u mostovske konstrukcije.

Glavni ulaz u ogra|eni krug elektrane je na zapadnom de-

lu kompleksa, gde se predvi|aju povr{ine za izgradwu obje-

kata portirnice sa nadstre{nicom i vatrogasne stanice,

koji su tretirani kao jedinstvena funkcionalna celina.

Dva slu`bena ulaza u krug termoelektrane su sa pri-

stupne saobra}ajnice (zapadni prilaz kompleksu) i inter-

ne sabirne saobra}ajnice. Na internoj saobra}ajnici (is-

to~ni prilaz kompleksu) predvi|ena je podizna rampa.


2.2. Prostorna celina 2 – Deponija pepela,

{qake i gipsa

Povr{ina ove celine je 208,08 ha.Polazni stav je da Deponija pepela predstavqa fizi~ku,

tehni~ko-tehnolo{ku i biotehni~ku celinu sa potrebnim

instalacijama, postrojewima i opremom i da kao takva jeste

poseban objekat, u smislu Zakona o planirawu i izgradwi.

Deponiju, kao objekat ~ine i instalacije, postrojewa i

oprema koji se ugra|uju u objekat ili samostalno izvode, dakle,

zgrade svih vrsta i drugi pomo}ni objekti (magacini, ~esme,

septi~ke jame, ograde i rampe, pojedina~ni elektrodistribu-

tivni stubovi i transformatorske stanice), saobra}ajni i

energetski objekti, mreà tehni~ke infrastrukture, objekti

komunalne infrastrukture i slobodne zelene povr{ine.

Pod izgradwom deponije podrazumeva se:

– izgradwa obodnih i pregradnih nasipa,

– zapuwavawe akumulacionog prostora,

– ugradwa drena`nog sistema i

– formirawe vetroza{titnih pojaseva.

Unutra{we ure|ewe deponije je u direktnoj zavisnosti

od tehnologije transporta i tehnologije deponovawa.

2.2.1. Obezbe|ivawe potrebnog prostora za deponovawe pepela, {qake i gipsa u planskom periodu

Kao podloga za izradu neophodne tehni~ke dokumenta-

cije deponovawa ~vrstih otpadnih materijala TE „Koluba-

ra B”, usvojen je „Upro{}eni rudarski projekat obezbe|e-

wa prostora za deponovawe ~vrstih otpadnih materijala na

unutra{we odlagali{te „Tamnava – zapadno poqe”, (RGF,

Beograd, mart 2002). Ovim projektom definisan je prostor

za deponovawe i to:

– za deponovawe gipsa rezervisana je prva kaseta sa ras-

poloìvim prostorom od 1.706.250 m3, koja zauzima povr-

{inu od 115 200 m2 i

– za deponovawe pepela i {qake predvi|eno je pet kase-

ta dimenzija: {irina 650 m, duìne 800 m i prose~ne du-

bine oko 20 m. Povr{ina jedne kasete je 52 ha, a korisna

zapremina cca 10.000.000 m3.

Najnovijim programom zavr{etka izgradwe TE „Kolu-

bara B”, predvi|a se ulazak prvog bloka, snage 350 MW, upogon po~etkom 2011. godine, a ulazak drugog bloka iste

snage, po~etkom 2012. godine. Godi{wa produkcija pepela

i {qake jednog bloka za planirano vreme rada od 6.000 hiznosi 561.600 t. Zakqu~no sa 2015. godinom, á + áá blok

proizve{}e ukupno 5.054.400 t, tj. 6.318.000 m3 pepela i

{qake. Zakqu~no sa 2020. godinom á + áá blok proizve{}e

ukupno 10.670 400 t, tj.13.338.000 m3 pepela i {qake.

Maksimalna godi{wa proizvodwa gipsa iz postrojewa

ODG TE „Kolubara B” za planirano vreme rada jednog blo-

ka od 6.000 h iznosi 69.300 t. Zakqu~no sa 2015. godinom, á

+ áá blok proizve{}e ukupno 623.700 t gipsa. Zakqu~no sa

2020. godinom, á + áá blok proizve{}e ukupno 1.316.700 tgipsa. Ukoliko do|e do industrijske prerade gipsa ili do

usvajawa na~ina transporta sme{e gipsa, pepela i {qake

do deponije, posebna kaseta za gips ne}e biti potrebna.

U odnosu na raspoloìve zapremine u kasetama i pro-

dukciju pepela, {qake i gipsa, moè se zakqu~iti da je

predvi|eni raspoloìvi prostor u kaseti za gips dovoqan

za deponovawe celokupne koli~ine gipsa proizvedenog i

zakqu~no sa 2015. god. i zakqu~no sa 2020. god.

Raspoloìvi prostor I kasete deponije pepela i {qa-

ke dovoqan je za deponovawe pepela i {qake do polovine

2018. godine. Za preostali period do kraja 2020. godine po-

trebno je obezbediti dodatni prostor za deponovawe pepe-

la i {qake zapremine 3.200.000 m3. Kako nijednim do sada

usvojenim planom rada nije usvojena dinamika po kojoj }e

se zapuwavati predvi|ene kasete za deponovawe pepela i

{qake u PO „Tamnava – zapad”, mogu}e su dve varijante:

1) formirawe mawe kasete unutar kasete áá – wenim

pregra|ivawem gra|evinskom mehanizacijom tzv. ze~ijim

nasipom od jalovine. Minimalni generalni nagib spoq-

nih kosina nasipa treba da iznosi 1:4 i

2) nadvi{ewe kasete á sa dve etaè – dva obodna nasi-

pa ukupne visine 7,0 m. Nasipe treba izvesti gra|evinskom

mehanizacijom od jalovine uz nabijawe do potrebne zbije-

nosti. Minimalni generalni nagib spoqnih kosina nasi-

pa treba da iznosi 1:4.

2.2.2. Formirawe prostora za deponovawe i ure|ewe povr{ina oko prostora za deponovawe

Unutra{we ure|ewe deponije – podela kaseta na vi{e

mawih kaseta kao i raspored istaka~kih mesta – u direktnoj

je zavisnosti od tehnologije transporta i tehnologije ista-

kawa pepela, {qake i gipsa. Preporu~uje istakawe sa ~ela

po~ev{i od severnih ivica kaseta sukcesivno ka ju`nim.

Kasete se formiraju rudarskom mehanizacijom uz neophodno

obezbe|ewe stabilnosti svih kosina kaseta deponije.

Rezultati industrijskog ispitivawa su pokazali da

20–25% vode od hidrauli~kog transporta pepela i oko 70%

od hidrauli~kog transporta gipsa ostaje slobodno. Tu vodu

je potrebno sistemom drena`nih cevi, raspore|enih u za-

visnosti od tehnologije istakawa, prikupiti na nizvod-

nom kraju kasete u sabirni bazen i pomo}u muqnih pumpi

sistemom povratne vode vratiti nazad u sistem za hidrau-

li~ki transport.

Oko kasete za gips i kaseta za pepeo i {qaku planira-

ju se koridori za servisni put mininimalne {irine 6 msa {qun~anim zastorom i koridor za postavqawe cevovoda

za transport i istakawe hidrosme{e, cevovoda povratne

vode kao i cevovod za prskawe deponije.

Oko kaseta á i áá deponije pepela i {qake planiran je

koridor za prikupqawe atmosferskih voda sa kosina nasi-

pa kojima }e se nadvi{avati kasete. Ukupna {irina ovih

koridora treba da iznosi minimalno 10 m.

U ciqu za{tite okolnog zemqi{ta, podzemnih i povr-

{inskih voda od {tetnog uticaja zaga|ewa od deponija pe-

pela, {qake i gipsa, neophodno je iste u~initi potpuno

vodonepropusnim. U tom ciqu planirano je oblagawe kosi-

na i dna deponije gipsa i deponije pepela i {qake, prvo

slojem konsolidovane gline debqine 0,7 m, i preko wega

postavqawe HDPE folije debqine 2 mm. Spojevi na fo-

liji moraju se preklapati u {irini od minimum 0,2m od-

nosno zavarivati. Preko folije, radi stabilizacije iste,

potrebno je postaviti {qunak u sloju od 0,2 m, koji }e ima-

ti i drena`nu ulogu za prikupqawe slobodne vode od hi-

drauli~kog transporta.

Posle zavr{etka zapuwavawa svake kasete potrebno je

izvr{iti wenu privremenu rekultivaciju zatravwavawem

preko tampon sloja, koji treba da ima za jedan red veli~i-

ne mawu propusnu mo} od istaloènog konsolidovanog de-

ponovanog materijala, u ciqu spre~avawa infiltracije at-

mosferske vode u telo deponije.

Koncept prostorne organizacije Deponije dat je u dve

varijante u zavisnosti od tehni~ko-tehnolo{kih re{ewa

sistema za pripremu, transport i odlagawe, odnosno od iz-

bora tehnologije zasnovanom na tehni~kim, ekonomskim i

ekolo{kim principima.

Kao varijanta á data je prostorna organizacija zasnova-

na na selektivnom odlagawu gipsa. U slu~aju odlagawa

sme{e pepela, {qake i gipsa, odnosno industrijske prera-

de gipsa (varijanta áá), na mestu predvi|enom za deponiju

gipsa prema varijanti á formira se pojas {umske rekulti-

vacije, tj. ve} u prvoj fazi planira se rekultivacija pro-

stora po{umqavawem, koja bi bila i u funkciji za{titnog

pojasa izvori{ta vodosnabdevawawa.

2.3. Prostorna celina 3 – Vezni infrastrukturni

koridor

Ova prostorna celina, na ukupnoj povr{ini od 14,52 ha, ob-

uhvata saobra}ajni koridor pristupnih puteva i zonu u kojoj }e

se formirati koridor sistema za transport pepela, {qake i

gipsa sa cevovodom povratne vode i servisnim putem .

Na osnovu analize razli~itih tehnologija transporta i

deponovawa, najnovijih iskustava u na{oj zemqi i stawa


kopa „Tamnava”, na Stru~nom savetu investitora 1998. go-

dine, usvojene su slede}e koncepcije transporta i depono-

vawa pepela i {qake:

– transport pepela i {qake od sabirnih silosa do de-

ponije bi}e hidrauli~ki u vidu guste hidrome{avine sa

kontrolisanom koncentracijom pepela i vode,

– u delu postrojewa za pripremu hidrome{avine bi}e

prihvatana i suspenzija gipsa iz postrojewa za odsumpora-

vawe, tako da se omogu}i objediwen transport i deponova-

we pepela, {qake i gipsa i

– otpadni materijali }e se deponovati u posebno pri-

premqene kasete na jalovi{tu PK „Tamnava – zapad”.

Za transport hidrome{avine pepela i {qake od TE „Ko-

lubara B” do deponije, Prethodnom analizom uticaja TE-TO

„Kolubara B”, 2 h 350 MW na ìvotnu sredinu (ENTEL,

2003), predvi|ena su tri cevovoda pre~nika 250 mm, kao i

cevovod za povratnu vodu istog pre~nika. Za transport hi-

drome{avine gipsa predvi|en je jedan cevovod pre~nika 125

mm, kao i cevovod za povratnu vodu istog pre~nika.

Koridor {irine 18 m bi}e dispoziciono postavqen u

povr{ini slobodnog zelenila ili kao varijanta 1 (prema

„Namenskom elaboratu: trasa pepelovoda”, Entel AD, okt.

2002) ili kao varijanta 2 (prema „Koncepcijskom re{ewu

sistema pepela i {qake”, Entel AD, april 1999) u zavisno-

sti od izbora tehnologije pripreme i transporta. U vari-

janti 1, koridor se formira u blizini lokacija objekata u

funkciji Drobilane „Tamnava”.

2.4. Prostorna celina 4 – Regionalna deponija

komunalnog ~vrstog otpada

Ova prostorna celina je locirana u sredi{wem delu

podru~ja TE „Kolubara B”, izme|u kopova „Tamnava – is-

tok” i „Tamnava – zapad” na podru~ju kopa „Tamnava – za-

pad”, izme|u monta`nog placa, izvozne trake ugqa SUP-1 i

Deponije pepela, {qake i gipsa (Prostorna celina 2).

Kompleks obuhvata, sa pripadaju}im saobra}ajnim korido-

rom, i za{titnim pojasom povr{inu od 65,55 ha.

Polazni stav je da Regionalna deponija predstavqa fi-

zi~ku, tehni~ko-tehnolo{ku i biotehni~ku celinu sa po-

trebnim instalacijama, postrojewima i opremom i kao ta-

kva jeste poseban objekat u smislu Zakona o planirawu i

izgradwi. Deponiju, kao objekat ~ine i instalacije, po-

strojewa i oprema koja se ugra|uje u objekat ili samostal-

no izvode, dakle, zgrade svih vrsta i drugi pomo}ni objek-

ti, ograde i rampe, servis za prawe i dezinfekciju vozila

sa priru~nim magacinima i radionicama, pojedina~ni

elektrodistributivni stubovi i spoqna rasveta, tran-

sformatorske stanice, saobra}ajni i energetski objekti,

mreà tehni~ke infrastrukture, objekti komunalne in-

frastrukture rezervoar za sanitarnu i tehnolo{ku vodu i

slobodne zelene povr{ine.

Pod izgradwom deponije podrazumeva se:

– izgradwa obodnih nasipa,

– ugradwa drena`nog sistema,

– izgradwa sistema za pre~i{}avawe otpadnih voda,

– postavqawe sigurnosne ograde po obimu celog kom-

pleksa sa kapijom, rampom, kolskom vagom i

– formirawe za{titnih pojaseva i fazna sanacija (re-

kultivacija) za delove koji su napuweni otpadom.

Unutra{we ure|ewe deponije je u direktnoj zavisnosti

od tehnologije transporta i tehnologije deponovawa. Po-

vr{ina tela deponije uslovqena je visinom do koje }e se

i}i sa deponovawem. Ova visina zavisi od vrste, konfigu-

racije i stabilnosti terena, kao i od odabranog na~ina de-

ponovawa. Optimalna visina je 10–15m.

Neopasni otpad, dopremqen na lokaciju, nakon separa-

cije, kao preostali nekoristan i neupotrebqiv otpad, na

deponiji se sabija kompaktorom. Zapremina tela deponije

uve}ava se za prekrivni materijal tako da je za planski pe-

riod, ukupno je potrebno obezbediti oko 2.000.000 m³ za-

premine tela deponije. Na lokaciji PK „Tamnava – zapad-

no poqe” postoje dovoqne koli~ine zemqe za svakodnevno

sanitarno zasipawe deponovanog otpada za eksploatacio-

ni period (~ak i u slu~aju da se deponija koristi za peri-

od duì od 20 godina). Pored toga, postoji dovoqno zemqe

koja bi se koristila za kona~no zasipawe deponije, nakon

{to se ona napuni i zapo~ne proces rekultivacije.

Zna~ajan udeo u ukupnoj koli~ini otpada ima i inertni

otpad, pepeo i {ut, koji se transportuju do mesta kona~nog

odlagawa. Reciklaà gra|evinskog otpada i otpada od ru-

{ewa je, tako|e, mogu}a, ali nije predmet rada postrojewa

za reciklaù, ve} postoje posebna postrojewa za recikla-

ù gra|evinskog otpada. U prvim fazama realizacije pro-

jekta, nerealno je o~ekivati potpunu participaciju gra|a-

na u procesima odvajawa, odnosno primarne selekcije ot-

pada, pa je neophodno planirati i dodatnu liniju za manu-

elnu selekciju otpada.

2.4.1. Pravila za ure|ivawe i izgradwu prostora sanitarne deponije

Vrste otpada

Na deponiju je dozvoqeno odlagati slede}e vrste ~vr-

stog neopasnog otpada („Sl.glasnik RS br.54/92):

– komunalni ~vrsti otpad iz doma}instva, ustanova,

objekata trgovine i ugostiteqstva i otpad sa postoje}ih

divqih deponija u gradskim zonama,

– otpad sa javnih povr{ina,

– otpad iz industrijskih poslovnih prostora

– industrijski inertan otpad (kerami~ki lom, gipsani

kalupi, {ut, {qaka iz kotlarnice i pepeo, metalni otpad,

klingerit od zaptivaka, otpatke od plastike, kablove, am-

balaù, drvo, jutu, koù, tkaninu, sinteti~ki itison i sl.

Na deponiju se ne moè odlagati otpad koji ima svoj-

stva {tetnih i opasnih materija kao {to je radioaktivni

otpad, eksploziv, otpad iz zdravstvenih ustanova, indu-

strijski muq, i sli~no.

Odvajawe otpada

U skladu na Nacionalnom strategijom upravqawa otpa-

dom, predvi|eno je separativno sakupqawe slede}eg otpada:

papir, staklo, metal, plastika i PET ambalaà i gra|evinski

otpad i wihovo daqe kori{}ewe kao sekundarne sirovine.

Primarna separacija (prikupqawe otpada koji }e se ko-

ristiti kao sekundarna sirovina u kontejnerima zasebno

od ostalog otpada nastalog u doma}instvima, industriji,

preduze}ima itd.) treba da bude organizivana u krugu regi-

onalnih transfercentara.

U okviru Regionalne deponije potrebno je obezbediti se-

kundarnu separaciju, tj. ponovno izdvajawe – iskori{}avawe

pojedinih komponenata koje kao sekundarne sirovine imaju

upotrebnu vrednost. Za otpad za koji u okviru pojedina~nih

transfercentara nije obezbe|ena primarna separacija ili

ona nije adekvatna, predvi|a se i primarna separacija.

Deponija komunalnog otpada je ogra|ena prostorna ce-

lina unutar koje se nalaze:

– prostor za deponovawe sa saobra}ajnim, manipulativ-

no-radnim i zelenim za{titnim povr{inama,

– prostor za izgradwu recikla`nog centra sa separaci-

jom otpadnih materijala, mehani~ko- biolo{kom obradom

otpada i kompostirawem i

– prostor za izgradwu prate}ih objekata (manipulativno-

opslu`ni plato sa objektima magacina, radionica, uprave,

portirnice i laboratorija za osnovne kontrolne analize).

2.4.2. Formirawe prostora za deponovawe

Potrebna zapremina deponije za odlagawe komunalnog

otpada od oko 2 miliona metara kubnih za period depono-

vawa otpada od 20 godina obezbedi}e se formirawem za-

tvorenog prostora za deponovawe izgrawom obodnog nasi-

pa na koti 89-79 mnm, prose~ne visine 15m. Nasip }e bi-

ti izgra|en kori{}ewem rudarske jalovine. Prilikom iz-

gradwe nasipa obezbedi}e se potrebna zbijenost, koja }e


omogu}iti stabilnost nasipa u uslovima eksploatacije de-

ponije. Minimalna {irina krune nasipa treba da bude 5

m, unutra{wi nagib kosina 1:2, a spoqa{wi 1:2,5.

Dno deponije }e se formirati u podu`nom padu od 2%

ka jugu i obostranom popre~nom padu ka sredini deponije

od 1%.

Vodonepropusnost deponije obezbedi}e se oblagawem

kosina i dna deponije slojem konsolidovane gline

(k<1h10-7 cm/sec), preko koga }e se postaviti HDPE foli-

ja debqine 2mm.

Za atmosferske vode koje }e se infiltrirati kroz de-

ponovani otpad predvi|en je radijalni sistem drena`nih

cevi koje gravitiraju ka glavnom odvodnom kolektoru lo-

ciranom po sredini deponije. Sistem drena`nih cevi po-

stavi}e se u sloju {qun~anog materijala minimum d=0,2m(k>1h10-2) preko HDPE folije.

Izdrenirana voda – filtrat gravitaciono se upu{ta u

lagunu. Laguna je predvi|ena za jednomese~nu separaciju –

taloèwe muqa, ukupne dubine 2,5m. Predvi|ene su dve re-

tenzije sa podu`nim usmeriva~ima toka. Iz laguna pomo}u

preliva izbistreni filtrat uliva se u crpnu stanicu iz

koje se prepumpawem vra}a na povr{inu deponije u ciqu

kva{ewa deponovanog otpada topovima, radi brze razgrad-

we. Istaloèni muq se odvozi na unapred odre|enu depo-

niju van podru~ja.

Za atmosferske vode sa krune nasipa, spoqnih kosina

nasipa, obodne poàrne saobra}ajnice i za{titnog pojasa,

predvi|en je otvoreni trapezni kanal uz noìcu nasipa

dimenzija h=0,5m, b=0,5m i nagiba kosina 1:1. Kanal je

obloèn betonskom oblogom livenom na licu mesta. Pri-

kupqena atmosferska voda iz kanala prepumpavawem se po-

diè do novoprojektovanog atmosferskog kanala sa leve

strane predmetne deponije i daqe odvodi do otkopanog i

o~i{}enog starog korita reke Kladnice.

Za ventilaciju deponije predvideti vertikalne biotr-

nove, d=0,6m, ravnomerno raspore|ene po celoj povr{ini

deponije na rastojawu od 30m.

Dinamika zapuwavawa sanitarne deponije

Zapuwavawe po~iwe od ju`nog, najnièg dela deponije,

formirawem dnevnih kaseta visine 2,3m u slojevima od 0,2-

0,3m, koji se sabijaju kompaktorima ili traktorom guseni-

~arem do potrebne zbijenosti. Formirawe kaseta se vr{i

sa ~ela u nagibu 1:3. Nakon postignute dnevne visine, kase-

ta se zatrpava sa gorwe strane i po kosini inertnim mate-

rijalom u sloju debqine 0,2m. Zavr{na prepokrivka je visi-

ne 0,7m. Humuzirawe posle zapuwavawa cele deponije je u

sloju debqine 0,2m nakon ~ega se vr{i zatravwivawe.

2.4.3. Ure|ivawe povr{ina oko prostora za deponovawe

Oko prostora za deponovawe, sa obe strane poàrne sa-

obra}ajnice predvi|a se manipulativno-radni prostor kao

ure|eni zemqani plato na koti 89 mnm u podu`nom padu do

kote 70 mnm, odnosno uz ju`ni deo prostora za deponovawe

do kote 64 mnm i u minimalnom padu prema obodnom kana-

lu za prikupqawe atmosferske vode. Zemqani radovi na iz-

vo|ewu ovog platoa moraju biti predmet i rudarskih proje-

kata. Uz poàrnu saobra}ajnicu formiraju se koridori za

polagawe infrastrukture (VN i NN kablovi, spoqwa ra-

sveta i dr.). Minimalna {irina radnog prostora je 15 m.

Na pro{irenom delu manipulativno-radnog platoa

predvi|a se prostor za formirawe depoa inertnog materi-

jala za pokrivawe kaseta. Rezerva deponovanog materijala

treba da odgovara sedmodnevnoj potrebi.

Po spoqwem obimu radnog prostora postavqa se sigur-

nosna ograda deponije, visine 3 m.Uz ogradu, sa spoqne strane, podiè se za{titni zele-

ni pojas {irine 30 m kao mera za{tite od zaga|ewa vazdu-

ha (izdvajawe metana, {irewe pra{ine i neprijatnih mi-

risa ili pove}awe koncentracije zaga|uju}ih materija u va-

zduhu u okviru i u okolini odlagali{ta otpada u periodi-

ma bez vetra).

2.4.4. Pravila za ure|ivawe i izgradwu prostora Recikla`nog centra

Prostor za izgradwu Recikla`nog centra je posebno

ogra|en deo kompleksa Regionalne deponije, namewen iz-

gradwi objekata, postrojewa i drugih sadràja za potrebe

prijema i prerade otpada, lagerovawa (recikla`na dvori-

{ta) i prodaje sekundarnih sirovina.

Reciklaà otpada sakupqanog u zajedni~kim kantama i

kontejnerima, tzv. „me{anog” otpada, odvija se u postroje-

wu za reciklaù lociranom u neposrednoj blizini same

deponije, ~ime su umaweni ekolo{ki rizici, smawena za-

premina odloènog otpada i omogu}ena ponovna prerada

otpada uz mogu}nost postizawa ekonomske dobiti od prera-

de i ponovne upotrebe recikliranih materijala, kao i sma-

wewe transportnih tro{kova.

Ure|ivawe lokacije Recikla`nog centra zahteva odgo-

varaju}u infrastrukturnu opremqenost.

Postrojewe za reciklaù predstavqa autonomno po-

strojewe u okviru sanitarne deponije. Recikla`no postro-

jewe sastoji se iz: hala za separaciju sa varijabilnim bro-

jem linija, uz mogu}nost uvo|ewa novih, ukoliko se za to

ukaè potreba (u woj se tako|e nalazi i prostor za sme{taj

primarnoselektovanog otpada, kao i prostor za sme{taj ba-

liranog otpada koji se transportuje do mesta kona~ne pre-

rade) i administrativne zgrade.

Kamionima sakupqeno sme}e i papir istovaruju se di-

rektno u halu gde je sme{teno postrojewe za separaciju

(primarna i sekundarna separacija), dok se ba{tenski ot-

pad odlaè na posebno izdvojeno mesto (komposti{te). Po

istovaru sme}a kre}e prva faza procesa koji se odvija u po-

strojewu. Specijalnim ma{inama otpad se gura na pokret-

nu traku, koja ga prenosi do sortirnice. U sortirnici po-

~iwe druga faza procesa gde se iz sme}a ru~no izdvajaju ko-

risne sirovine (karton, papir, najlon, plastika, PET am-

balaà i metal), koje se kroz specijalne otvore ubacuju u

boksove. Boksovi za izdvojene sirovine nalaze se ispod

sortirnice i svaki je predvi|en za posebnu vrstu sirovi-

ne. Kada se boks napuni dovoqnom koli~inom pojedine si-

rovine, ona se gura specijalnim ma{inama na posebnu tra-

ku. Korisna sirovina se tako transportuje do prese u kojoj

se usitwava i sabija, a potom balira i vezuje. Sme}e iz ko-

jeg je u sortirnici izdvojena sva korisna sirovina i koje

se vi{e ne moè upotrebiti, prolazi ispod magneta koji

ima funkciju da odvaja preostali metal koji se nalazi u

sme}u. Izdvojeni metal se tako|e ubacuje u poseban boks i

daqe se korisno upotrebqava. Ostatak sme}a odlazi u pre-

su u kojoj se sabija i balira. Po izlasku iz prese, nekori-

sni otpad se odvozi na deponiju, gde se odlaè i potom

prekriva inertnim materijalima. Nakon ove faze je zavr-

{en proces tretirawa sme}a u fabrici za separaciju .

Predvi|a se zaseban prostor komposti{ta, radi isko-

ri{}ewa organskog otpada. Organski otpad se izdvaja u do-

ma}instvima i dovozi posebnim kontejnerima, odleàva

odre|en period vremena dok se ne zavr{i proces truqewa

i raspadawa i odvozi na prodaju.

Funkcionalno i dispoziciono re{ewe recikla`nog

centra, kao i potrebno infrastrukturno opremawe prosto-

ra mora biti uskla|eno sa izabranim tehni~ko-tehnolo-

{kim karakteristikama postrojewa.

Kapacitet postrojewa mora biti odre|en na osnovu

ukupnog broja stanovnika i koli~ine otpada koja se stvori

u toku jednog dana na teritoriji svih 11 op{tina, kao i ko-

li~ine pojedinih reciklabila koji imaju najve}e procen-

tualno u~e{}e u ukupnom otpadu (radi dimenzionisawa

broja linija za separaciju u okviru postrojewa).

Zna~ajan udeo u ukupnoj koli~ini otpada ima inertni

otpad, pepeo i {ut, koji se transportuju do mesta kona~nog

odlagawa. Reciklaà gra|evinskog otpada i otpada od ru-

{ewa je, tako|e, mogu}a, ali nije predmet rada postrojewa

za reciklaù, ve} postoje posebna postrojewa za recikla-

ù gra|evinskog otpada. U kasnijim fazama implementa-

cije projekta regionalne deponije sa centrom za recikla-

ù mogu}e je, na primer, postaviti i ovo postrojewe. Zbog


svih navedenih parametara, a i s obzirom na ukupan broj

stanovnika koji je trenutno obuhva}en sistemom prikupqa-

wa otpada i prognozirani broj stanovnika koji }e biti

ukqu~en u sistem upravqawa otpadom za period od 20 godi-

na, procewuje se da je na povr{ini koja je planirana za iz-

gradwu recikla`nog centra mogu}e ostvariti potrebne sa-

dràje i funkcije.

Povr{ine izme|u pojedina~nih objekata su radne i ma-

nipulativne, dakle predvi|ene za kretawe vozila i meha-

nizacije, ure|ene kao betonske odnosno asfalt-betonske

povr{ine nivelisane tako da je omogu}eno odvo|ewe povr-

{inskih voda.

Stanica za pre~i{}avawe otpadnih voda iz recikla-

`nog procesa sme{tena je u prqavoj zoni. Pre~i{}ene vo-

de prepumpavaju se i upu{taju u najbliì recipijent (otvo-

reni kanal atmosverske vode).

Odvo|ewe fekalnih otpadnih voda vr{i se u vodone-

propusnu septi~ku jamu.

Pravila za ure|ivawe i izgradwu prostora prate}ih

objekata deponije

Prostor za izgradwu prate}ih objekata je posebno ogra-

|en deo kompleksa Regionalne deponije. Namewen je iz-

gradwi manipulativno-opslu`nih platoa sa objektima ma-

gacina, radionica, garaà, otvorenih parkinga, benzinske

stanice i povr{ine za upravnu zgradu, portirnicu i labo-

ratorije za osnovne kontrolne analize sa okolnim ure|e-

wem. Na delu povr{ine za upravnu zgradu, predvi|ena je iz-

gradwa ukopanog betonskog protivpoàrnog rezervoara,

zapremine 100 m3, sa centralnim pumpnim postrojewem za

povi{ewe pritiska u hidrantskoj mreì. Zauqene vode iz

tehnolo{kog procesa, kao i sa manipulativno-radnih po-

vr{ina i platoa oko objekata, gravitacionim putem se do-

vode do hvata~a masti, benzina i uqa. Nakon odvajawa, vo-

de se upu{taju u atmosferski kanal, a izdvojeni sadràj iz

separatora pakuje se u specijalnu burad i transportuje na

unapred odre|enu lokaciju.

3. SAOBRA]AJNA INFRASTRUKTURA

3.1. Ocena stawa

3.1.1. Putna mreà

Mreù postoje}ih puteva za prilaz podru~ju TE „Kolu-

bara B” ~ine: magistralni put M-22 (Beograd – Qig), regi-

onalni putevi (R-101 Obrenovac – Stubline), R-101a (Stu-

bline – Brgule – Lajkovac po trasi napu{tene pruge uzanog

koloseka Beograd – Qig) i R-270 (Ub – Brgule) i lokalni

putevi. Prilaz iz pravca Beograda i Lazarevca ostvaruje se

preko puta M-22 na deonici Stepojevac – Lazarevac.

Najva`niji pristupni put podru~ju TE „Kolubara B” je

lokalni put Veliki Crqeni – TE „Kolubara B” do veze sa

regionalnim putem R-101a, kod Kaleni}a. Duìna ovog pu-

ta, od puta Beograd – Qig (M-22) do ukr{tawa sa èle-

zni~kom prugom iznosi 5,4 km. [irina kolovoza je 7 m i 6

m. Niveleta puta je sa malim nagibima po duìni. Kolo-

vozni zastor je od asfaltnih slojeva.

Za prilaz pojedina~nim objektima TE „Kolubara B” po-

stoji izgra|ena mreà ulica u krugu termoelektrane.

Krug Termoelektrane „Kolubara B” vezan je sa mreòm

javnih puteva preko svoje interne sabirne ulice (severno

od industrijskog koloseka) na dva mesta. Zapadna veza je na

ukr{tawu lokalnog puta za selo Kaleni} sa èlezni~kom

prugom. Isto~na veza sa lokanim putem prema Velikim Cr-

qenima udaqena je od zapadne veze oko 1.800 m.

Magistralni i regionalni putevi su u nadle`nosti JP

„Putevi Srbije” (biv{a Republi~ka direkcija za puteve).

Tro{kove odràvawa, rekonstrukcije i bilo kakve poprav-

ke snosi JP „Putevi Srbije”. JP „Putevi Srbije” ima u

planu da se izgradi budu}i autoput Beograd – Ostru`nica

– Obrenovac – Ub – Lajkovac – Milanovac – â~ak – Po-

èga. Drugih planova za izgradwu novih magistralnih i

regionalnih puteva nema.

Lokalni putevi su u nadle`nosti op{tina. Lokalni

put od puta M-22 do TE „Kolubara B” za sada je u relativ-

no dobrom stawu. Verovatno da }e biti potrebno da se iz-

vr{i rehabilitacija i popravka kolovozne konstrukcije.

Unutra{we saobra}ajnice u krugu Termoelektrane „Kolu-

bara B” u nadle`nosti su Elektroprivrede.

3.1.2. @elezni~ka mreà

Za potrebe snabdevawa ugqem TE „Nikola Tesla” u

Obrenovcu izgra|ena je posebna dvokolose~na pruga Veli-

ki Crqeni – Obrenovac.

Za prilaz isto~nom i zapadnom poqu kopa „Tamnava” iz-

gra|ena je vezna dvokolose~na èlezni~ka pruga sa ran-

ìrnom stanicom gde se vr{i utovar ugqa u vagone.

Za potrebe TE „Kolubara B” izgra|ena su dva posebna

izvla~na koloseka za dotur opreme èleznicom. Smatra se

da postoje}a èlezni~ka mreà u potpunosti zadovoqava

sada{we i budu}e potrebe TE „Nikola Tesla” u Obrenov-

cu i budu}e potrebe TE „Kolubara B”.

3.2. Plan saobra}ajnica

Sve javne putne saobra}ajnice zadràvaju se u postoje-

}oj regulaciji, s tim {to postoje}u mreù lokalnih puteva

za povezivawe naseqa u okolini TE „Kolubara B” treba re-

dovno odràvati.

Predvi|a se popravka i rehabilitacija kolovoza posto-

je}ih puteva za prilaz kompleksu TE „Kolubara B”. Da bi

se odredilo stawe i nosivost postoje}e kolovozne kon-

strukcije, postupak projektovawa popravke i rehabilita-

cije se obavqa u vi{e faza, pa je neophodno izvr{iti is-

tra`no bu{ewe i uzimawe uzoraka kolovozne konstrukcije

da bi se odredila wena struktura, merewe defleksije da bi

se odredila stvarna nosivost postoje}e kolovozne kon-

strukcije i izvr{iti prognozu saobra}ajnog optere}ewa u

planskom periodu od 10 godina. Na osnovu ovih parameta-

ra odredi}e se potrebno oja~awe postoje}e kolovozne kon-

strukcije a zatim i prioritet popravke.

Oko kaseta deponije pepela, {qake i gipsa treba pred-

videti servisni put {irine kolovoza 6 m. Servisni put }e

biti u zajedni~kom koridoru, minimalne {irine 10 m sa

cevovodom za transport hidrosme{e, cevovodom za tran-

sport povratne vode, i cevovodom za prskawe deponije. Du-

ìna servisnog puta oko cele deponije iznosi oko 5,30 km.

3.2.1. Mreà novih puteva

Predvi|ena je izgradwa novih saobra}ajnica, i to:

– pristupni put Deponiji pepela, {qake i gipsa,

– pristupni put Regionalnoj deponiji komunalnog ot-

pada,

– unutra{wi putevi/ulice u krugu TE „Kolubara B”, i

– servisni putevi i poàrna saobra}ajnica.

Svi pristupni putevi definisani su u dràvnom koor-

dinatnom sistemu. Odre|ene su koordinate svih temena

krivina i sra~unate od koordinate svih ~vornih ta~aka.

Nivelacionim re{ewem definisana je niveleta svih sao-

bra}ajnica. Apsolutne visinske kote nivelete date su u

~vornim ta~kama.

Pristupni put za Deponiju pepela, {qake i gipsa

Pristupni put za Deponiju pepela, {qake i gipsa odvaja

se od postoje}eg lokalnog puta Veliki Crqeni – TE „Kolu-

bara B” u ~voru „1” ju`no od ukr{tawa lokalnog puta sa è-

lezni~kom prugom. Deo puta od ~vora „1” do ~vora „2” je zajed-

ni~ki deo puta i za Regionalnu deponiju komunalnog otpada.

Od ~vora „2” put se pruà prema zapadu do ~vora „5” i

„6”. U ~voru „6”, put se ra~va u severni i ju`ni krak kao ser-

visna saobra}ajnica. Severni krak od ~vora „6” do ~vora „5”

sluì za prilaz deponiji gipsa. Ju`ni krak od ~vora „6”

prema ~voru „7” i „8” do ~vora „4” i saobra}ajnica izme|u

~vora „7” i „8”, je servisna saobra}ajnica uz I kasetu depo-

nije. Kilometraà puta po~iwe sa 0 +000 u ~voru „2” i pre-

ma ~voru „5”, „6”, „7” i „8” do ~vora „5” iznosi 4,025 m.


Duìna puta od ~vora „6” do ~vora „5” iznosi 1,280 km.

Pristupni put Regionalnoj deponiji

komunalnog otpada

Trasa pristupnog puta regionalnoj deponiji komunal-

nog otpada odvaja se od puta Crqeni – TE Kolubara B u

~voru 1 sa kilometraòm 0 +000. U svom daqem pruàwu sa

dve krivine put dolazi u ~vor „3” sa kilometraòm 0 +722.

U ~voru „3” po~iwe kru`ni tok puta oko deponije prema

T6, T7, T8, T9, T10, T11 i T12 do ~vora „3” ukupna duìna puta u

funkciji poàrne saobra}ajnice iznosi 2,067 kilometara.

Tako|e je predvi|en i kru`ni put oko centra za reci-klaù komunalnog otpada od ~vora „3” do ~vora „4” gde se

spaja sa putem oko deponije prema krivinama T3, T4 i T5.

Unutra{wi putevi – ulice u krugu TE „Kolubara B”

Osnovni put za prilaz krugu TE „Kolubara B” je posto-

je}i lokalni put Veliki Crqeni TE „Kolubara B”. Preko

ovog puta termoelektrana je povezana sa magistralnim pu-

tem M-22 Beograd – Lazarevac.

Prilaz upravnoj zgradi ostvaruje se putem, od ~vora

„10” do ~vora „11” sa krakom od ~vora „11” do ~vora „18” i

„19” Pored saobra}ajnica postoje izgra|eni parking pro-

stori za putni~ka vozila.

Predvi|ene nove saobra}ajnice u krugu TE „Kolubara

B” planirane su u ortogonalnom sistemu. Sva ukr{tawa su

predvi|ena pod pravim uglom. Planirane saobra}ajnice

pruàju se u pravcu istok–zapad i sever–jug.

Saobra}ajnice istok–zapad

Osnovna saobra}ajnica odvaja se od postoje}e saobra-

}ajnice u ~voru „11” i pruà se prema ~vorovima „11”–„12”,

„13”–„14”, „15”–„16” do ~vora „17” gde se povezuje sa putem

Veliki Crqeni – TE „Kolubara B”. Ukupna duìna ove sa-

obra}ajnice od ~vora „10” do ~vora „17” iznosi 1987,46m’.

Saobra}ajnica u pravcu istok–zapad odvaja se od posto-

je}e saobra}ajnice u ~voru „48”–„47” i prema ~vorovima

„42”–„41”–„40” i od ~vora „39”–„28”–„29”–„30”–„37”. Duì-

na ove soabra}ajnice iznosi 624,40m’.

Saobra}ajnica u pravcu istok–zapad odvaja se od sao-

bra}ajnice sever-jug u ~voru „44”–„43” i od ~vora

„38”–„27”–„34”–„31”–„36”. Duìna ove saobra}ajnice izno-

si 584,80m’.

Saobra}ajnica u pravcu istok–zapad odvaja se od sao-

bra}ajnice sever-jug u ~voru „59” i pruà se prema ~voro-

vima „22”–„23”–„24”–„25”–„26”–„33”–„32”–„35”. Duìna

ove saobra}ajnice iznosi 755,00m’.

Saobra}ajnica koja povezuje ranìrnu èlezni~ku sta-

nicu i TE „Kolubara B” odvaja se od osnovne saobra}ajnice

u ~voru „12” dolazi do ~vora „49” i pruà se prema istoku

preko ~vora „50” i „51” i u ~voru „15” spaja se sa osnovnom

saobra}ajnicom. Ova saobra}ajnica ima okretnicu sa kru-

`nim tokom. Duìna ove saobra}ajnice iznosi 1091,70m.

Saobra}ajnice sever–jug

Saobra}ajnice sever–jug odvajaju se od saobra}ajnica u

pravcu istok–zapad.

Prva saobra}ajnica pruà se od ~vora 61 i prema ~voru

„41”–„44”–„45”–„20”–„21”–„59”. Duìna ove saobra}ajnice

iznosi 347m.

Druga saobra}ajnica pruà se od ~vora „56” prema ~vo-

ru „22” do ~vora „55”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi

183,70m.

Tre}a saobra}ajnica pruà se od ~vora „58” prema ~voru

„57” do ~vora „23”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi 103m.

êtvrta saobra}ajnica pruà se od ~vora „50” prema

~voru „13”, „39” do ~vora „38”. Duìna ove saobra}ajnice

iznosi 268,10m.

[esta saobra}ajnica pruà se od ~vora „14” prema ~vo-

ru „28”, „27” do ~vora „26”. Duìna ove saobra}ajnice iz-

nosi 1091,70m.

Sedma saobra}anica pruà se od ~vora „29” prema ~vo-

ru „34” do ~vora „33”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi

268,10m.

Osma saobra}ajnica pruà s od ~vora „30” preko ~vora

„31” do ~vora „32”. Duìna ove saobra}ajnice iznosi 328m.Deveta saobra}ajnica pruà se od ~vora „37” prema ~vo-

ru „36” do ~vora „35” Duìna ove saobra}ajnice iznosi

268,10m.Deseta saobra}ajnica od ~vora „24” prema ~voru „53” do

~vora „54”. Wena duìna iznosi 235m.

Servisni put u koridoru sistema za transport pepela,

{qake i gipsa

Od ~vora „2” prema T4 do T5 predvi|en je servisni put

uz instalacije. Wegova duìna iznosi 590,00m’.

3.2.2. Nivelaciono re{ewe mreè puteva i popre~ni profili pristupnih puteva

Teren na kome }e biti izgra|ena mreà novih saobra-

}ajnica je izrazito ravni~arski. Primeweni podu`ni na-

gibi su mali i kre}u se od 0,5% do 2,0%. U ~vornim ta~ka-

ma date su visinske kote osovina soabra}ajnica.

Predloèn je slede}i popre~ni prifil pristupnih puteva

– {irina kolovoza 2 h 2,75 = 5,50 m– ivi~ne trake 2 h 0,25 = 0,50 m– zemqi{na bankina 2 h 4 = 2 mUkoliko pored pristupnih puteva treba da se izgrade i

druge instalacije, treba izvr{iti pro{irewe bankina za

sme{tawe instalacija.

Za pro{irewe kolovoza u krivinama treba kao merodav-

na vozila usvojiti dva kamiona.

3.2.3. Kolovozna konstrukcija na stalnim pristupnim putevima

Na pristupnim putevima i saobra}ajnicama u krugu TE

Kolubara B predloèna je slede}a kolovozna konstrukcija

za planski period od 20 godina.

– habaju}i sloj od asfaltbetona

AB11 debqine 5cm– gorwi nosivi sloj od bituminiziranog

drobqenog kre~wa~kog agregata

BNS22 debqine 8cm– dowi nosivi sloj od drobqenog

kre~wa~kog agregata mehani~ki

stabilizovan debqine 15cm– tamponski sloj od peskovito

{qunkovitog materijala mehani~ki

stabilizovan debqine 30cm––––––––––––––Ukupno: 58 cm

Kolovozna konstrukcija za rehabilitaciju postoje}e

mreè puteva

Za rehabilitaciju postoje}ih saobra}ajnica predloè-

na je slede}a kolovozna konstrukcija za planski period od

10 godina.


AB11 debqine 5cm – gorwi nose}i sloj od bituminiziranog

drobqenog kre~wa~kog agregata

BNS22 debqine 8cm––––––––––––––

Ukupno: 13cm

Kolovozna konstrukcija na servisnim putevima pored

instalacija


AB11 debqine 20cm– dowi nose}i sloj od dobqenog

kre~wa~kog agregata mehani~ki

stabilizovan debqine 30cmPoèqno bi bilo da se prema sloju drobqenog kre~-


wa~kog agregata uredi sloj od bitumiciziranog drobqenog

kre~wa~kog agregata AB11 debqine 60cm da bi se spre~io

prodor vode u kolovoznu konstrukciju. Ovo treba re{iti

glavnim projektom.

4. HIDROTEHNI^KA INFRASTRUKTURA

4.1. Snabdevawe tehnolo{kom vodom

4.1.1. Postoje}e stawe, mogu}nosti i ograni~ewa

Reka Kolubara kao resurs za zahvatawe sirove vode za

tehnolo{ke potrebe termoelektrane i kona~ni recipijent

za upu{tawe otpadnih voda je prema Uredbi o kategoriza-

ciji vodotoka („Slu`beni glasnik SRS”, broj 5/68) svrsta-

na u áá kategoriju.

U sada{wem stawu kvalitet vode reke Kolubare karak-

teri{e bakteriolo{ka zaga|enost, povi{en sadràj man-

gana i sadràj fenola iznad MDK vrednosti. U periodu

malovo|a je situacija znatno nepovoqnija.

Poreklo i kvalitet industrijskih otpadnih voda na

ovom podru~ju prvenstveno su vezani za rad RB „Kolubara”.

Postoje}e postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda pre-

rade ugqa u Vreocima ne radi dovoqno efikasno te eflu-

ent predstavqa permanentan izvor zaga|ewa vodotoka, na

prvom mestu fenolnim materijama.

Od po~etka izrade planske i projektne dokumentacije

za TE „Kolubara B” do danas, do{lo je do promene u hidro-

grafskoj mreì i u reìmu proticaja reke Kladnice i Ko-

lubare na posmatranom delu toka.

Aktuelno stawe hidrografske mreè i objekata za kon-

trolu proticaja na wenom delu u zoni termoelektrane, ukazu-

ju na okolnost da je reka Kladnica na potezu pored TE „Kolu-

bara B” postala vodotok sa povremenim proticajem. To zna~i

da }e u izvesnim periodima (kada ne radi crpna stanica za

prepumpavawe voda iz retenzija Kladnica) deo wenog toka na

potezu pored TE „Kolubara B”, biti suv – bez proticaja.

Ovakav reìm protoka reke Kladnice kao primarnog

recipijenta za otpadne vode budu}e termoelektrane, name-

}e potrebu izgradwe tehni~ki optimalnog, rigoroznog si-

stema pre}i{}avawa sanitarnih i tehnolo{kih otpadnih

voda termoelektrane.

Objekti koji }e perspektivno ~initi sistem snabdeva-

wa termoelektrane tehnolo{kom vodom su postoje}i vodo-

zahvat na reci Kolubari za vodosnabdevawe TE „Kolubara

A”, koji }e uz mawu adaptaciju koristiti za zahvatawe vode

za TE „Kolubara B”.

Vodna akumulacija „Rovni”, ~ija je izgradwa pri kraju

i koja }e do kraja 2007. godine biti zavr{ena i stavqena u

funkciju, predstavqa}e kqu~ni objekat vodosnabdevawa

termoelektrane i regiona.

Hidrolo{ki potencijal reke Kolubare odre|uje mogu}a

zahvatawa vode iz vodotoka po koli~ini. Prose~ni proti-

caj reke Kolubare na profilu vodozahvata iznosi Qsr =

16,75 m3/s dok minimalni proticaji padaju na oko 1 m3/s.Potrebne koli~ine vode za rad termoelektrane prose~no

iznose 425 l/s ili 100 l/s za vreme wenog redovnog godi{weg

remonta. U prirodnom reìmu tok Kolubare ne omogu}uje

u svakom trenutku obezbe|ewe zahtevanih koli~ina sirove

vode za tehnolo{ke potrebe termoelektrane. To se moè

smatrati prirodnim ograni~ewem koje se moè prevazi}i

akumulisawem vode u slivu Kolubare i namenskim ispu-

{tawem u periodu malovo|a.

Prema Zakonu o vodama, obaveza je svih korisnika da u

vodotoku nizvodno od zahvata vode, obezbede potreban proti-

caj za o~uvawe biolo{kih i drugih funkcija vodotoka niz-

vodno. U novije vreme, nekada{wi biolo{ki minimum nazi-

va se garantovani ekolo{ki proticaj i osnovna mu je funk-

cija da za{titi kvalitet vode u malovodnim periodima.

Garantovani ekolo{ki proticaj predstavqa kategoriju

u kojoj ravnopravno u~estvuju koli~ina vode i kvalitet, a

odre|uje se tako da se obezbede neporeme}eni uslovi kori-

{}ewa voda nizvodno od ovog vodozahvata i povoqni uslo-

vi za nizvodne biocenoze.

Prema vodoprivrednim uslovima br. 325-05-684/98-07 od

22. jula 1998. godine, izdatim u postupku pripreme i izra-

de tehni~ke dokumentacije za izgradwu vodozahvata na reci

Kolubari za potrebe TE „Kolubara B” á faza 2h350 MW,kao i ispu{tawa otpadnih voda u reku Kolubaru iz TE „Ko-

lubara B” á faza 2h350 MW (Ministarstva poqoprivrede i

{umarstva – Sektor vodoprivrede od 22. jula 1998), mero-

davne male vode reke Kolubare u profilu TE „Kolubara B”

iznose 1,23 m3/s – prema katastru otpadnih voda.

Ovi uslovi su potvr|eni i aktom br. 6880 od 22. novem-

bra 2005. godine izdatim od JVP „Srbijavode” iz Beograda.

U ciqu postizawa i odràvawa propisanog kvaliteta

reke Kolubare, pogotovu u uslovima novog zahvata vode,

obavezno je efikasno pre~i{}avawe svih otpadnih voda u

slivu Kolubare koja predstavqa wihov krajwi recipijent.

Na prvom mestu su to otpadne vode „Kolubara – prerade” i

sve sanitarne otpadne vode sa {ireg podru~ja (Vaqevo, La-

zarevac, Mionica, Lajkovac).

4.1.2. Opis planiranog sistema

Snabdevawe sirovom vodom TE „Kolubara B”, 2h350 MWvr{i}e se zahvatawem vode iz „ìvog toka” reke Kolubare

na profilu postoje}eg vodozahvata iz reke Kolubare, koji

koristi TE „Kolubara A”. U malovodnom periodu, kada je

dotok vode mawi od potrebnih koli~ina vode za postoje}e

korisnike i obezbe|ivawe garantovanog ekolo{kog proto-

ka u Kolubari, razlika u potrebnom doticaju se pokriva is-

pu{tawem vode iz uzvodnih akumulacija.

Strate{kim studijama i razvojnim projektima defini-

sano je dugoro~no vodosnabdevawe TE „Kolubara B” i osta-

lih korisnika vode u regionu iz reke Kolubare, uz izgrad-

wu akumulacije „Rovni” na reci Jablanici, a u daqoj per-

spektivi i drugih planiranih akumulacija u slivu.

Snabdevawe sirovom vodom TE „Kolubara B”, 2h350 MWvr{i}e se pumpnom stanicom sme{tenom na postoje}em vo-

dozahvatu iz reke Kolubare, koji koristi TE „Kolubara A „–

koji se nalazi na stacionaì 30+670 km od u{}a u Savu.

Sirova voda iz vodozahvata preko kanala sa opremom za

mehani~ko pre~i{}avawe vode (gruba, fina re{etka i ro-

taciona sita), kao i pumpne stanice dolazi do cevovoda si-

rove vode – duìne pribli`no 4.400 m, pre~nika 700 mm,

i wime do linije za tretman tehnolo{ke vode i reaktora

hemijske pripreme vode.

Potisni cevovod se ukopava u rov {irine 1,5 m i pro-

se~ne dubine 1,6 m. Minimalna udaqenost osovine cevovo-

da od ivice kolovoza asfaltnog puta je 4 m. [irina kori-

dora za potisni cevovod je 4 m. Na mestu ukr{tawa cevovo-

da sa lokalnim putem V. Crqeni – Ub, predvideti za{tit-

nu kolonu u koju se uvla~i potisni cevovod i koja omogu}a-

va izvla~ewe i popravku cevovoda bez naknadnog raskopa-

vawa kolovoza.

Za izgradwu potisnog cevovoda moè se primeniti sle-

de}i cevni materijal: ~eli~ne cevi, livenogvozdene cevi,

poliesterske cevi i PE HD cevi. Izbor cevnog materijala

se vr{i kroz projekat, u zavisnosti od tehni~kih karakte-

ristika crpnih agregata i tehni~kog re{ewa crpnog po-

strojewa kao i ekonomskih parametara.

Da bi se obezbedila visoka pouzdanost sistema za zahva-

tawe i snabdevawe sirovom vodom, zbog velike udaqenosti

akumulacije „Rovni” od vodozahvata, potrebno je predvide-

ti nadvi{ewe vodozahvatnog praga za cca 0,7 m ~ime bi se

obezbedila zapremina od oko cca 70. 000 m3 vode i na taj

na~in obezbedilo dnevno izravnawe neravnomernosti do-

toka i zahvatawa / ispu{tawa.

U ciqu za{tite ìvotne sredine, pri projektovawu i

izgradwi postrojewa potrebno je primeniti tehnolo{ke

metode kojima se negativni produkti proizvodnog procesa

elimini{u ili svode na dozvoqeni minimum.

Unutra{wim sistemom ure|aja prikupiti {qaku i pepeo

unutar kotlovskih postrojewa, kao i otpadne tehnolo{ke vo-

de iz niza ure|aja i pogona i nakon neutralizacije ove vode

usmeriti za pripremu hidrosme{e pepela i {qake, a vi{ak

odvesti na odgovaraju}i tretman i upustiti ih u recipijent.


Vode koje se koriste za transport pepela i {qake, mo-

raju biti u zatvorenom u sistemu recirkulacije i ne smeju

dospeti u prirodne vodotoke.

U ciqu za{tite ìvotne sredine, primeniti potrebne

tehnolo{ke metode kojima se otpadne tehnolo{ke vode ne-

upu{taju u prirodne vodotokove, ve} se odgovaraju}im po-

stupkom neutralizuju i koriste u sistemu recirkulacije.

Karakteristike ispu{tenih pre~i{}enih voda moraju

da budu takve da ne pogor{avaju kvalitet vode za áá klasu

propisanu za recipijente reku Kladnicu i Kolubaru u

uslovima proticawa biolo{kog minimuma.

Uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta voda u re-

cipijentima, nizvodno od ispusta pre~i{}enih tehnolo-

{kih i sanitarnih voda, kao deo sistema op{teg monito-

ringa ìvotne sredine (vazduha, vode zemqi{ta).

Po stepenu potrebne za{tite podzemnih voda od zaga|e-

wa, na prvom mestu treba da bude za{tita podinske, osnov-

ne izdani. Vodonosna sredina u kojoj se formira ova izdan

predstavqa jedinu vodonosnu sredinu koja se ne uni{tava

eksploatacijom ugqa. Iz ove vodonosne sredine, zahvataju

se podzemne vode za vodovodni sistem „Kaleni}”.

Radi za{tite okolnog zemqi{ta, podzemnih voda i iz-

vori{ta, predvi|ene kasete za odlagawe ~vrstih produkata

sagorevawa ugqa, moraju biti potpuno vodonepropusne. U

tom ciqu potrebno je kosine i dno deponije gipsa i depo-

nije pepela i {qake obloìti slojem konsolidovane gli-

ne debqine 0,7 m, preko koje se postavqa folija – geomem-

brana odgovaraju}e debqine. Preko folije, radi wene sta-

bilizacije, potrebno je postaviti {qunak u sloju od 0,2 mkoji }e imati i drena`nu ulogu za prikupqwe slobodne vo-

de iz hidrauli~kog transporta.

Sli~no se odnosi i na za{titu podzemnih akvifera od

uticaja budu}e deponije otpada. U tom smislu je potrebno

kosine i dno deponije komunalnog otpada obloìti pri-

rodnim i sinteti~kim materijalima koji u potpunosti

spre~avaju prodor zaga|enih voda iz deponije u porozne vo-

donosne sredine na kojima je deponija locirana.

4.2. Snabdevawe vodom za pi}e

i protivpoàrnu za{titu

4.2.1. Postoje}e stawe i ograni~ewa

Snabdevawe okolnih naseqa i termoelektrane pija}om

vodom obezbe|uje se postoje}im vodovodnim sistemom „Ka-

leni}”, zahvatawem podzemnih voda iz podinske izdani na

prostoru sada{weg povr{inskog kopa „Tamnava – zapadno

poqe”. Iz ove vodonosne sredine, zahvataju se podzemne vo-

de putem ~etiri bu{ena podinska bunara, od kojih su tri

raspore|ena du` zapadne granice kopa „Tamnava – zapadno

poqe” a jedan na severnom obodu kopa, u neposrednoj bli-

zini postrojewa za preradu vode.

Podzemne vode, prema hidrogeolo{kim i hidrodina-

mi~kim odlikama predmetnog terena, nemaju potpunu pri-

rodnu za{titu od zaga|ivawa. Sve vodonosne sredine su na

mawim ili ve}im delovima terena otvorene za direktnu

infiltraciju zaga|iva~a. Izvori mogu}ih zaga|ewa pod-

zemnih voda na ovom terenu su brojni. Svakako najve}i po-

tencijalni zaga|iva~i podzemnih voda su vezani za eksplo-

ataciju ugqa u PK „Tamnava – zapadno poqe” i rad budu}e

TE „Kolubara B”, ali prisutni su i drugi zaga|iva~i koji

direktno kontaktiraju sa podinskim peskovima.

Postoje}e postrojewe za pre~i{}avawe vode za pi}e je

locirano u nasequ Kaleni}. Na postrojewu se ostvaruju

procesi deferizacije, demanganizacije, filtracije i hlo-

risawa. Projektovani kapacitet postrojewa je oko 100 l/s. Magistralni cevovod pre~nika ∅250 mm, od postroje-

wa za pre~i{}avawe vode u nasequ Kaleni} do vodovoda

„Tamnava – isto~no poqe” lociran je sa leve strane puta

Unutra{we odlagali{te jalovine PK „Tamnava – za-

padno poqe”, koje prekriva podinsku izdan podzemnih

voda, predstavqa prostor na kome je formirana deponija

pepela, {qake i gipsa iz termoelektrane. Me|utim,

unutra{we odlagali{te kao ve{ta~ko, antropogeno tlo,

po svom sastavu i na~inu odlagawe je te{ko predvidivih

permeabilnih svojstava i ne moè se smatrati potpuno vo-

dodrìvom sredinom.

Na severoisto~nom delu eksploatacionog poqa PK

„Tamnava – zapad”, nakon otkopavawa ugqa, predvi|ena je

Regionalna deponija komunalnog otpada. Deponija }e se

postaviti u depresiju nastalu otkopavawem jalovine i

ugqa, dakle na podinske peskove. Podinski peskovi ~ine

jedinu poroznu sredinu koja se ne otkopava u procesu eks-

ploatacije ugqa, a tako|e predstavqa vodonosnu sredinu u

kojoj je formirano izvori{te podzemnih voda. Saglasno

tome podinski peskovi moraju biti potpuno izolovani u

pogledu infiltracije iz deponije koja }e na wima leàti.

4.2.2. Opis planiranih sistema

Za potrebe vodosnabdevawa termoelektrane neophodno

je obezbediti prose~no 20 l/s. Snabdevawe termoelektrane

pija}om vodom }e se vr{iti zahvatawem podzemnih voda iz

podinske izdani na prostoru sada{weg povr{inskog kopa

(PK) „Tamnava – zapadno poqe”. Iz ove vodonosne sredine,

zahvataju se podzemne vode za postoje}i vodovodni sistem

„Kaleni}”.

Sistem „Kaleni}” de facto predstavqa regionalni si-

stem vodosnabdevawa iz razloga {to se iz wega snabdevaju

vodom za pi}e naseqa iz tri op{tine (Ub, Lajkovac i La-

zarevac). Kako se radi o perspektivnom izvori{tu koje }e

se u budu}nosti razvijati bu{ewem dodatnih podinskih bu-

nara i adaptacijom i pro{irewem procesne linije za tret-

man vode (saglasno narastawu potreba za vodom u regionu),

treba sprovesti rigorozne mere za{tite ovog izvori{ta

kao i podzemnih voda uop{te u zoni kompleksa TE „Kolu-

bara B” i PK „Tamnava – zapadno poqe”.

Prikqu~ak sekundarne vodovodne mreè TE „Kolubara

B” na magistralni vod je pre~nika 150 mm. Sekundarna vodovodna mreà TE „Kolubara B” predvi-

|a se kao prstenasta, pri ~emu je minimalni pre~nik cevi

∅100 mm. Na sekundarnoj vodovodnoj mreì predvi|eni su

prikqu~ci za objekte á faze realizacije. Sekundarna mre-

à se postavqa van kolovoza: u trotoaru ili u zelenim po-

vr{inama.

Voda za protivpoàrnu hidrantsku mreù obezbe|uje se

kori{}ewem voda iz rashladnih torweva termoelektrane.

Sistem ~ine protivpoàrne pumpe (obezbe|ene dizel

agregatom u slu~aju nestanka elektri~ne energije) i raz-

vodna mreà sa hidrantima.

Razvodna mreà protivpoàrnog sistema je prstenasta,

pre~nika ∅150 mm (ili minimalnog ∅100 mm). Na pro-

tivpoàrnoj mreì postavqaju se hidranti, koji su raspo-

re|eni tako da domet mlaza omogu}i ga{ewe poàra na ra-

stojawu do 80 m. Na hidrantima minimalni pritisak ne

sme biti mawi od 2,5 bara. Svi protivpoàrni hidranti,

treba da budu nadzemni i lako uo~qivi.

Za odràvawe slobodnih i zelenih povr{ina, predvi|a

se ba{tenska hidrantska mreà pre~nika ∅50 mm.Predvi|eno je da se Regionalna deponije i recikla`ni

centar snabdevaju vodom za pi}e iz postoje}eg vodovoda u

Kaleni}u. Prikqu~ak na vodovod „Kaleni}”, predvideti

na postoje}i magistralni vod pre~nika D=250 mm (magi-

stralni vod prolazi sa leve strane puta V. Crqeni – Obre-

novac).

Za dovod sanitarne vode do Regionalne deponije i re-

cikla`nog centra, neophodno je predvideti cevovod pre~-

nika D=50 mm od polietilena (PE). Pre~nik cevovoda je

odre|en prema potrebama za vodom na deponiji (za 100 ekvi-

valent stanovnika, pri specifi~noj dnevnoj potro{wi od

360 l/st/dan i koeficijent dnevne neravnomernosti od

Kdn=1.5).

Dovodni cevovod treba smestiti u koridor predvi|en za

pristupni put ka deponiji i recikla`nom centru i to na 3

m od desne ivice pristupnog puta (bliè Kladnici).


4.3. Odvod i pre~i{}avawe otpadnih voda

TE „Kolubara B”

Prema na~inu kori{}ewa voda u objektima TE „Koluba-

ra B” i mestu sakupqawa, otpadne vode se mogu svrstati na:

– tehnolo{ke,

– atmosferske i

– fekalne.

Poreklo ovih voda i stepen wihovog pre~i{}avawa,

uslovqavaju wihovu evakuaciju, formirawem separacionog

sistema kanalizacije i to:

– sistem za kanalisawe atmosferskih i tehnolo{ki ne-

utralnih voda i

– sistem za kanalisawe fekalnih voda.

4.3.1. Tehnolo{ke otpadne vode

Tehnolo{ke vode koje }e se povremeno ispu{tati u ki-

{ne kolektore, moraju biti podvrgnute pre~i{}avawu, ne-

utralizaciji, lamenarnom separisawu i filtrirawu sa ak-

tivnim ugqem.

Izvori nastanka tehnolo{kih otpadnih voda su slede}i:

– rashladni torwevi,

– objekat hemijske pripreme,

– kotlarnica GPO i pomo}na kotlarnica,

– sistem dopreme ugqa,

– sistem pepela, {qake i gipsa,

– sistem mazuta,

– skladi{te uqa i maziva,

– radionica i garaè.

Vode koje nastaju u ovim sistemima se po svojim karak-

teristikama mogu svrstati u zamuqene (vode sa velikim sa-

dràjem ~vrstih materija), zasoqene (vode sa pove}anom

koncentracijom soli) i zauqene vode (vode optere}ene

naftnim derivatima).

Zamuqene i zasoqene otpadne vode

Na rashladnim torwevima nastaje voda od odsoqavawa

rashladnih torweva. Ova voda ima niù karbonatnu tvrdo-

}u, ne{to niù pH vrednosti i vi{e koncentracije soli

nekarbonatne tvrdo}e u odnosu na sirovu vodu reke Kolu-

bare (mogu}i recipijent). Kvalitet otpadne vode zadovoqa-

va u pogledu parametara propisanih Pravilnikom o opa-

snim materijama koje se ne smeju unositi u vode (Sl. list

SFRJ 3/66) i Pravilnikom o opasnim materijama u vodama

(Sl. glasnik RS br 31/82), za áá klasu vodotoka kojoj pripa-

da Kolubara, tako da se ova voda moè ispu{tati u reku

Kolubaru.

Voda od odsoqavawa rashladnih torweva moè se kori-

stiti za sistem odsumporavawa dimnih gasova, hidrauli~-

ki transport pepela i {qake, kao i za snabdevawe hidrant-

ske mreè. Vi{ak otpadne vode (koji se ne upotrebi u go-

re navedenim sistemima) bi se preko kolektora ki{ne ka-

nalizacije ispustio u reku Kladnicu.

Otpadne vode postrojewa za hemijsku pripremu vode

Na postrojewu za hemijsku pripremu vode – u hemijskoj

pripremi vode javqaju se slede}e otpadne vode:

– otpadna muqna suspenzija iz brzih pre~i{ta~a (muq-

na suspenzija – karbonatni muq, nastaje u brzim pre~ista-

~ima prilikom procesa dekarbonazacije i flokulacije i s

obzirom na visoke vrednosti koncentracije ~vrstih mate-

rija, on se ne moè ispu{tati u prirodni recipijent bez

prethodnog tretmana);

– otpadna voda od prawa pe{~anih filtera ( u zgradi

hemijske pripreme instalisano je deset dvoslojnih, dvo-

strujnih pe{~anih filtera, kapaciteta 10h250 m3, s tim

{to je pri punom kapacitetu dekarbonizacije (2h1000 m3) u

radu osam filtera, jedan je rezervni, a jedan je u prawu);

uvek se pere samo jedan filter i za prawe je potrebno oko

270 m3, pa je ovo ujedno i koli~ina otpadne vode;

– otpadne vode od jonoizmewiva~kih smola u linijama

demineralizacije i jonoizmewiva~kih smola iz postrojewa

za hemijsku pripremu turbinskog kondenzata – koli~ina ot-

padne iz procesa regeneracije jonoizmewiva~kih smola, po-

strojewa za demineralizaciju iznosi 144 m3 vode (obavqa

se jednom u dvadeset ~etiri ~asa), dok se regeneracija smo-

la iz postrojewa za pre~i{}avawa turbinskog kondenzata

obavqa jednom nedeqno i tom prilikom nastaje 250 – 300 m3

otpadne vode; nastale otpadne vode odvode se u neutraliza-

cione jame, gde se vr{i korigovawe pH vrednosti dodatkom

kiseline ili luìne; zbog visoke koncentracije soli ova

voda se ne moè ispu{tati u prirodni recipijent, ve} se

voda iz neutralizacionih jama odvodi u rezervoar otpadnih

voda elektrane, a odatle na deponiju pepela i {qake.

Otpadne vode u kotlarnici GPO

i pomo}noj kotlarnici

U kotlarnici GPO i pomo}noj kotlarnici javqaju se

slede}e otpadne vode:

– otpadne vode od odsoqavawa kotlova koje se odvode u

rezervoar dekarbonisane vode;

– otpadne vode od hemijskog ~i{}ewa „bajcovawa”

kotlova koje se vr{i pre prvog startovawa, a posle toga

svake pete godine; procewena koli~ina iznosi 5.000-7.000

m3, po jednom kotlu i ne sme se ispu{tati u prirodni re-

cipijent;

– otpadne vode od pasivizacije kotlova koja se vr{i jed-

nom godi{we i koli~ina otpadne vode po jednom kotlu iz-

nosi 450 – 500 m3. Ova voda je alkalna (pH 10) i sadrì

toksi~ne materije, tako da se bez tretmana ne moè ispu-

{tati u prirodni recipijent;

– otpadne vode od prawa regenerativnog greja~a vazduha

(koli~ina vode iznosi 209 m3, prawe traje oko 2 h, a voda

je zagrejana do oko 80ºS i zaga|ena, uglavnom pepelom i ~a-

|i, a sadrì i gvo`|e, nikl, bakar i sulfate), koja se ne

sme ispu{tati u prirodni recipijent; i

– otpadne vode od ot{qakiva~a (usled promene sistema

odvoda i deponovawa pepela i {qake sa retke na na ugu-

{}enu hidrosme{u, nije vi{e mogu}e vr{iti „nekontroli-

sano” spirawe {qake, ve} }e se vr{iti recirkulacija vo-

de za spirawe i hla|ewe {qake u kraceru, tako da }e otpad-

na voda nastati pra`wewem i povremenim odmuqivawem

kracera), koje su po sastavu otpadna voda od odsoqavawa

kotlova sa suspendovanim ~esticama {qake i zagrejana do

oko 100ºS, tako da se ne moè ispu{tati u recipijent.

Otpadne vode iz sistema dopreme ugqa

U okviru sistema dopreme ugqa, otpadne vode poti~u od

povremenog prawa kosog mosta (7.2 m3/h) i prilikom ga{e-

wa poàra na kosom mostu (170 m3/h u trajawu od 2 h). Ove

otpadne vode su zaga|ene ~esticama ugqa, a u slu~aju poà-

ra i produktima sagorevawa ugqa i gume sa kosog mosta i

ne mogu se ispu{tati u prirodni recipijent.

Otpadne vode iz sistema pepela, {qake i gipsa

Prema referentnoj koncepciji transport pepela, {qa-

ke, kao i transport gipsa vr{i}e se hidrauli~ki u vidu gu-

ste hidrome{avine, sa odnosom vode i ~vrstih materija 1:1.

Koli~ina tehnolo{ke vode u sistemu hidrauli~kog tran-

sporta pepela i {qake iznosi 190 m3/h (prose~no), odno-

sno maksimalno 320 m3/h.

Na osnovu ranije ura|enih elaborata, zakqu~eno je da }e

pri deponovawu pepela (bez dodavawa kre~a) izdvojiti

25% slobodne vode, {to u konkretnom slu~aju iznosi 50

m3/h (prose~no) do 80 m3/h (maksimalno).

Slobodna voda sa deponije odgovara kvalitetu vode áâ

kategorije pa se bez pre~i{}avawe ne sme upu{tati u vodo-

tok ili podzemqe.

Otpadnu vodu iz sistema pepela i {qake tako|e ~ine i

voda od drenaè i ispirawa pepelovoda (po prestanku od-

vo|ewa hidro sme{e) oko 200 m3, kao i infiltrirane at-

mosferske vode kroz telo deponije. Ove vode se tako|e ne

smeju upu{tati u podzemqe ili vodotok.


Sve vode iz sistema transporta pepela i {qake priku-

pi}e se drena`nim sistemom i ponovo koristiti u siste-

mu transporta pepela i {qake.

Prose~na potro{wa vode za hidrauli~ki transport

gipsa, ra~unato na bazi dnevnog kapaciteta i garantovanog

goriva iznosi 30,5 m3/h.

Koli~ina slobodne vode na deponiji gipsa iznosi 70%

od ukupne koli{ine vode u hidrome{avini, {to u konkret-

nom slu~aju iznosi 17,5 m3/h.

Voda od hidrauli~kog transporta gipsa se ne sme ispu-

{tati u podzemqe ili vodotok (zaga|ena hloridima i sul-

fatima).

Tako|e u okviru ovog sistema vi{ak vode sa deponije

gipsa se vra}a u proces ODG, ~ime je spre~eno ispu{tawe

otpadnih voda u vodotok.

Otpadne vode od su{ewa gipsa iz postrojewa za odsum-

poravawe dimnih gasova

Sam sistem za odsumporavawe dimnih gasova ne produ-

kuje otpadnu vodu, s obzirom da se izdvojena voda u hidro

ciklonima vra}a u proces ODG.

Zauqene otpadne vode

Otpadne vode optere}ene naftnim derivatima poti~u

iz slede}ih objekata:

– sistema mazuta,

– glavni pogonski objekat,

– pomo}ne kotlarnice,

– skladi{ta uqa i maziva,

– radionice i

– garaè

U mazutnom postrojewu, glavnom pogonskom objektu, ko-

tlarnicama, skladi{tu uqa i maziva, radionicama i gara-

àma, otpadne vode nastaju prawem podova i betonskih po-

vr{ina.

Otpadne vode nastaju kao kondenzati pare za grejawe

mazuta u skladi{nim rezervoarima, kotlarnici i cister-

nama i drenaòm vode iz skladi{nih rezervoara prilikom

wihovog dopuwavawa mazutom.

Otpadne vode su optere}ene visokim sadràjem uqa i

suspendovanih ~vrstih materija (vode kondenzata imaju i

povi{enu temperaturu oko 100ºS, tako da se moraju pre~i-

{}avati,

4.3.2. Tretman tehnolo{kih i zauqenih otpadnih voda

Na~in uklawawa otpadnih voda iz kompleksa TE „Kolu-

bara B”, uslovqen je na~inom odlagawa pepela i {qake na

deponiju.

Usvojeno re{ewe sistema pepela i {qake podrazumeva

transport ugu{}ene hidrome{avine (odnos ~vrste faze i

vode 1:1), {to smawuje potrebe za vodom i na taj na~in po-

stavqa problem eliminisawa raznih otpadnih voda koje

nastaju u elektrani. Iz tog razloga je predvi|eno da se teh-

nolo{ke otpadne vode posle odgovaraju}eg tretmana, ili

bez tretmana (zavisno od karakteristika vode), sakupqaju u

rezervoar otpadnih voda elektrane, korisne zapremine 500

m3, odakle }e se prebacivati u rezervoar tehni~ke vode, si-

stema pepela i {qake i koristi za pravqewe hidro me{a-

vine. Povratna voda sa deponije pepela i {qake tako|e }e

se odvoditi u rezervoar otpadnih voda. U rezervoaru otpad-

nih voda vr{i}e se me{awe vode, kako ne bi do{lo do ta-

loèwa ~vrstih materija.

Tretman tehnolo{kih otpadnih voda koncipiran je na

slede}i na~in:

– zamuqene otpadne vode (karbonatni muq iz HPV, vode

od bajcovawa i pasivizacije kotlova i vode od prawa rege-

nerativnog greja~a, otpadne vode iz ot{qakiva~a) pre~i-

{}avaju se na zajedni~kom postrojewu, muq se odlaè u

kontejnere i odvozi na deponiju pepela i {qake, a izbi-

strena voda se ili vra}a pumpama u brze pre~ista~e (karbo-

natni muq iz HPV-a) ili se odvodi u rezervoar otpadnih

voda elektrane (u ostalim slu~ajevima);

– tretman zasoqenih otpadnih voda se svodi na korek-

ciju pH vrednosti (otpadne vode od pasivizacije kotlova),

a pre~i{}ena voda se odvodi u rezervoar otpadnih voda

elektrane;

– zauqene vode }e se pre~i{}avati na posebnom postro-

jewu, naime, na svim mestima u elektrani, gde dolazi do po-

jave zauqenih voda, predvi|eno je wihovo prikupqawe i

transport (prepumpavawem ili gravitacijom) u bazen za

egalizaciju (zapremine 150 m3) u okviru postrojewa za pre-

~i{}avawe zauqenih otpadnih voda.

Postrojewe ima kapacitet od 30 m3/h pre~i{}ene vode

i radi diskontinualno. Pre~i{}ena voda se ispu{ta u ki-

{nu kanalizaciju, a izdvojeno uqe se odvodi u skladi{ni

rezervoar mazuta.

4.3.3 Atmosferske otpadne vode

Sve atmosferske otpadne vode sa krovova i saobra}aj-

nica, parkinga i drugih povr{ina, sakupqaju se u ki{nu

kanalizaciju i odvode se u ki{nim kolektorima bez pret-

hodnog pre~i{}avawa u recipijent – reku Kladnicu.

U ki{nu kanalizaciju se tako|e ulivaju i tehnolo{ke i

zauqene otpadne vode posle pre~i{}avawa, do zakonom

predvi|enog stepena.

Kolektori ki{ne kanalizacije su dimenzionisani da

prihvate ekstremne padavine dvogodi{weg povratnog pe-

rioda u trajawu od 20 minuta i pre~i{}ene tehnolo{ke i

zauqene vode.

Mreà atmosferske otpadne vode se preko tri kolekto-

ra (dva kolektora pre~nika ∅900 i jednim ∅700), odvode u

korito reke Kladnice.

4.3.4. Fekalne otpadne vode

Fekalne otpadne vode nastaju u sanitarnim ~vorovima

u objektima termoelektrane. Ove vode su optere}ene talo-

ìvim i netaloìvim materijama mineralnog i organskog

porekla i mikroorganizmima.

Fekalne otpadne vode sakupqaju se spoqnom fekalnom

kanalizacionom mreòm i odvode (gravitaciono) do glav-

nog kolektora. Glavni kolektor fekalne vode odvodi do

crpne stanice ispred postrojewa za pre~i{}avawe fekal-

nih otpadnih voda tipa „Putox”. Od postrojewa se pre~i-

{}ene otpadne vode gravitaciono odvode (kolektor pre~-

nika ∅350, prilog 1) u recipijent – reku Kladnicu.

Glavni fekalni kolektor je pre~nika ∅250 mm, a osta-

li kolektori fekalne kanalizacione mreè su pre~nika

∅200 mm.Fekalna kanalizaciona mreà i crpna stanica su di-

menzionisane na 2000 ES (kao maksimalnu koli~inu vode

koja se moè javiti na podru~ju termoelektrane).

Postrojewe tipa „Putox” (tako|e dimenzionisano na

2000 ES) radi na principu mehani~ko-biolo{kog pre~i-

{}avawa, a garantovani efekat pre~i{}avawa je 90% u po-

gledu BPK5, a sadràj suspendovanih materija u efluentu

je <20 mg/l. Pre upu{tawa u recipijent (reku Kladnicu), predvi|e-

na je i dezinfekcija efluenta.

4.3.5. Odràvawe korita Kladnice kao recipijenta

Izgradwom retenzionih brana u slivu reke Kladnice,

(„Paquvi Vi{”, „Kladnica” i niz retenzija na ju`noj pri-

toci – Dubokom potoku), kao i preusmeravawem wenih voda

u susedne vodotoke, korito reke Kladnice }e u wenom do-

wem toku uglavnom biti suvo bez prirodnog protoka.

Protok vode koritom Kladnice bi}e dirigovan, bitno

redukovan u odnosu na prirodni, odnosno pojava vode u

ovom koritu }e biti povremena, uslovqena radom crpne

stanice „Kladnica” (maksimalno 1800 l/s) nizvodno od

u{}a severnog obodnog kanala kao i radom crpne stanice

za ispumpavawe atmosferskih voda oko Deponije komunal-

nog otpada (maksimalno 40 l/s). U ovo korito }e se upu{ta-

ti i otpadne atmosferske vode iz kruga Termoelektrane.


Korito reke Kladnice }e u sredwem toku biti uni{teno

povr{inskom kopom „Tamnava – zapadno poqe”. Korito

Kladnice u wenom dowem toku na severozapadnom delu kopa

i pored budu}e termoelektrane „Kolubara B”, sve do u{}a u

reku Kolubaru, zadrà}e sada{wu trasu i gabarite. Re~no

korito Kladnice na ovom delu, do u{}a u staru Kolubaru je

regulisano. Proticajni profil od oko 25 m2, je daleko ve-

}i nego {to je potreban da u budu}nosti propusti prethod-

no pomenute protoke koji }e se dirigovano u wega upu{tati,

za {ta je dovoqan proticajni profil povr{ine oko 3 m2.

U tom smislu je potrebno primeniti standardne mere

odràvawa vodotoka, koje se sastoje u kontroli razvijawa

vegetacije u koritu, kao i spre~avawu odlagawa ~vrstog ot-

pada u re~no korito.

5. ENERGETSKA INFRASTRUKTURA

5.1. Elektroenergetska mreà i postrojewa

5.1.1. Analiza i ocena stawa

Termoelektrana „Kolubara B” }e se prikqu~iti na

elektroenergetski sistem preko novih dalekovoda i preko

dva postoje}a dalekovoda. Kori{}ewe postoje}ih daleko-

voda bilo je uslovqeno wihovom blizinom prolaska pored

razvodnih postrojewa 400kV i 220kV u termoelektrani i to

su slede}i vodovi:

– postoje}i dalekovod 400 kV Kragujevac 2 – Obrenovac

A se preseca, jedan deo se ukida a na tim krajevima dodaju

se dva nova dela i uvode se kao dva dalekovoda u razvodno

postrojewe 400 kV u Termoelektrani i

– postoje}i dalekovod 220 kV Bajina Ba{ta – Beograd 3

se preseca, jedan deo se ukida a na tim krajevima dodaju se

dva nova dela i uvode se kao dva dalekovoda u razvodno po-

strojewe 220kV u termoelektrani.

Oba dalekovoda su na tipskim ~eli~nim stubovima, sa

uàdima od Alê na izolatorskim lancima, u dobrom su

stawu i nalaze se u pogonu. Trase oba dalekovoda su na rav-

nom terenu.

Od krupnije elektroopreme na gradili{tu termoelektra-

ne nalaze se dva energetska blok transformatora, sme{tena

privremeno na koloseku koji prolazi ispred ma{inske sale

termoelektrane. Oni su nameweni za povezivawe generatora

sa mreòm 400 kV. Blok transformatori su dvonamotajni,

trofazni, uqni transformatori za spoqnu montaù.

Osnovni podaci blok transformatora su:

– nazivna snaga: 410 MVA,– prenosni odnos: 410/22 kV.Blok transformatori proizvodwe „[koda” i „Minel”

kompletno su zavr{eni i isporu~eni, a prema izve{taju o

ispitivawu stawa ura|enom od Instituta „Nikola Tesla”

iz Beograda, zakqu~eno je da su transformatori u dobrom

stawu i spremni za pogon.

Na gradili{tu termoelektrane postoje i zavr{eni po-

mo}ni objekti, koji su funkcionalno osposobqeni za rad.

Napajawe ovih objekata je privremeno 6 kV vodom iz tran-

sformatorske stanice 35/6 kV Separacija na povr{inskom

kopu ugqa. Tim vodom se napajaju transformatorske stani-

ce 6/0,4kV u krugu termoelektrane, a iz wih se napajaju po-

menuti objekti. Po zavr{etku izgradwe napaja}e se iz ter-

moelektrane. Ovo privremeno napajawe predvi|eno je da se

koristi i za potrebe gradili{ta termoelektrane, posta-

vqawem transformatorskih stanica 6/0,4kV.

Izvan kruga termoelektrane nalazi se postoje}a crpna

stanica sirove vode na reci, za potrebe postoje}e TE „Ko-

lubara A”. Ona }e se rekonstruisati i pro{iriti za po-

trebe TE „Kolubara B”, tako da }e ostati postoje}e napaja-

we elektri~nom energijom.

5.1.2. Koncepcija razvoja i prostornog razme{taja elektroenergetske mreè i postrojewa

Termoelektrana „Kolubara B” je povezana sa elektroener-

getskim sistemom (mreòm) preko 400kV i 220kV dalekovoda,

kojima isporu~uje proizvedenu elektri~nu energiju ili je

uzima za svoje potrebe. Re{ewe raspleta dalekovoda je za

osnovu uvaìlo postoje}e stawe 400kV i 220kV dalekovoda i

budu}e potrebe elektromreè u pogledu povezivawa sa drugim

razvodnim postrojewima.

Postoje}a crpna stanica rashladne vode na reci ve} je

prikqu~ena na elektri~nu mreù.

Objekti kompleksa termoelektrane povezani su kablo-

vima za napajawe elektri~nom energijom, kablovima za

upravqawe radom termoelektrane i kablovima za telekomu-

nikacije. Glavni pravci u krugu kompleksa termoelektra-

ne kojima }e se voditi kablovi prikazani su na Karti br.

5 (Plan tehni~ke infrastrukture).

Izvan kruga termoelektrane kablovi }e se voditi do

Deponije {qake i pepela. Deponija pepela i {qake je sme-

{tena u delu povr{inskog kopa ugqa u kome je zavr{ena

eksploatacija. Po{to je u pitawu transport guste hidrome-

{avine, na deponiji }e postojati relativno mala pumpna

stanica povratne vode u termoelektranu i mala pumpna sta-

nica prskawa deponije, obe sme{tene u istom objektu.

Pumpna stanica }e se napajati elektri~nom energijom 10

kV kablovima iz termoelektrane. U pumpnoj stanici sme-

{ta se transformatorska stanica 6.3/0.4kV.

Kablovi }e se voditi u krugu termoelektrane u beton-

skim kablovskim kanalima, a izvan kruga nadzemno meha-

ni~ki za{ti}eni, a na istim nosa~ima na kojima je cevo-

vod {qake i pepela, sve do pumpne stanice.

Oko deponije {qake i pepela i deponije gipsa (ako po-

stoji) predvi|en je put i koridor za infrastrukturu. Put

}e se osvetliti a ostavi}e se i mogu}nost prikqu~ka pre-

nosivih reflektora. Osvetqewe puta je svetiqkama na stu-

bovima, napojnim kablom poloènim u rov u zemqi, iz

transformatorske stanice u pumpnoj stanici.

Sanitarna deponija je tako|e sme{tena u deo povr{in-

skog kopa ugqa u kome je zavr{ena eksploatacija. U trenut-

ku izrade ovog plana tehnologija deponije nije bila pozna-

ta, tako da nije bilo mogu}e definisati napajawe elektri~-

nom energijom. Jedino je mogu}e napomenuti da je najblià

transformatorska stanica 10/0.4kV Rainova~a u Kaleni}u.

Za potro{a~e na 6,3 kV, 50 Hz naponu predvi|eni su

PHP kablovi za 10 kV, sa mehani~kom za{titom tipa 85 za

teè i 48 za lak{e uslove polagawa. Za potro{a~e na 0.4

kV, 50 Hz i 220 â, JSS, predvi|eni su PP kablovi za 1 kV,sa mehani~kom za{titom tipa 41 za teè i 00 za lak{e

uslove polagawa. Provodnici kablova su aluminijumski za

napajawe podrazvoda i transformatora 6.3/0.4kV, a bakar-

ni za motore.

U krugu termoelektrane kablovi se polaù na glavnim

pravcima na regale u kabl kanalima od betona a na ostalim

pravcima direktno u rov u zemqu. Iznad kablova poloè-

nih u zemqu, postavqa se traka, da bi se prilikom raskopa-

vawa dalo upozorewe.

Predvi|eno je da se izvr{i razdvajawe kablova tako da

se zasebno poloè na posebne regale u kabl kanalima i u

posebnim cevima slede}i kablovi: energetski 10 kV, ener-

getski 1 kV, komandno-signalni i fiber opti~ki i tele-

komunikacioni.

Kablovi se polaù u pravim linijama bez nepotrebnih

preloma i ukr{tawa. Pri promeni pravca se ne smeju

o{tro savijati. Polupre~nik krivine (R) savijawa kabla

za jednoìlne i vi{eìlne kablove sa pla{tom od pla-

sti~ne mase mora R > 15 D gde je D spoqni pre~nik kabla.

Pri prolazu ispod puteva kablove provu}i kroz juvidur

cevi.

Ukr{tawe energetskih i telekomunikacionih kablova

vr{i se pod pravim uglom. Razmak izme|u provodnika mora

biti najmawe 10cm, a gde je to nemogu}e, mora se staviti

izolacioni umetak od 3cm.

Pri ukr{tawu energetskih kablova sa vodovodnim ili

kanalizacionim cevima mora se obezbediti minimalno

vertikalno rastojawe od 30cm (~ist razmak). Pri paralel-

nom vo|ewu horizontalno rastojawe izme|u kablovskih


vodova i vodovodnih i kanalizacionih cevi mora biti naj-

mawe 50cm. Polagawe kablovskih vodova ispod vodovodnih

cevi nije dozvoqeno.

Za izradu elektrotehni~kih projekata koristiti sve va-

è}e standarde, pravilnike i preporuke.

Elektrotehni~ka oprema i instalacije termoelektrane

obuhvataju elektroenergetsku opremu, opremu za upravqawe,

merewe i regulaciju, te elektroinstalacije osvetqewa,

uzemqewa, gromobrana i telekomunikacija.

Navedena oprema i instalacije sme{tene su u objektima

termoelektrane. Na otvorenom prostoru jedino su sme{teni

energetski transformatori i dalekovodi 400kV i 220kV.

5.1.3. Elektroenergetska oprema termoelektrane

Elektroenergetska oprema obuhvata opremu za proiz-

vodwu elektri~ne energije i plasman u elektroenergetski

sistem (EES), kao i opremu za napajawe sopstvene potro-

{we Termoelektrane.

Oprema za proizvodwu i plasman elektri~ne energije

Plasman elektroenergije u EES vr{i se preko {est da-

lekovoda 400kV, od kojih su u prvoj fazi po jedan vod za TS

„Obrenovac A”, TS „Beograd 8” i TS „Kragujevac 2”. Rezer-

va je po jedan vod za TS „Beograd 8” i RP „Mladost”, a je-

dan vod je perspektivna rezerva.

Prikqu~ak na mreù 220kV je preko postoje}eg daleko-

voda Bajina Ba{ta – Beograd 3, koji se preseca i uvodi u

razvodno postrojewe 220kV u termoelektrani.

Dalekovodi 400kV i 220kV su na tipskim ~eli~nim stu-

bovima, sa uàdima od Alê na izolatorskim lancima.

Trase dalekovoda su na ravnom terenu, koji je povoqan za

wihovo postavqawe.

Elektri~nu energiju proizvode dva generatora nomi-

nalne snage 350 MW, nominalnog napona 22 kV, pogoweni

parnim turbinama. Generatori su sme{teni u osi bloka 1

i 2 na koti +12.00 ma{inske sale, hla|eni vodom i vodo-

nikom, sa stati~kom tiristorskom pobudom. Svaki genera-

tor je povezan sa blok transformatorom, putem oklopqene

{inske veze u kojoj je generatorski prekida~.

Blok transformator je nominalne snage 410 MVA, pre-

nosnog odnosa napona 22/410 kV, u uqu, za spoqnu montaù,

hla|en prisilniom cirkulacijom uqa i vazduha. Blok tran-

sformatori su sme{teni ispred ma{inske sale GPO-a, a

povezani su sa razvodnim postrojewem (RP) 400 kV putem

vazdu{nih veza.

RP 400 kV je predvi|eno oklopqeno u SF6 gasom izolo-

vanoj izvedbi, za unutra{wu montaù, sme{teno u poseban

objekat u krugu termoelektrane. RP 400 kV je vazdu{nom ve-

zom povezano na prve stubove dalekovoda 400 kV.

Sopstvena potro{wa termoelektrane

Sopstvena potro{wa termoelektrane napaja se iz sop-

stvenih tronamotajnih transformatora, kojih ima tri ko-

mada za dva bloka, a sme{teni su ispred ma{inske sale

termoelektrane.

Svi transformatori sopstvene potro{we (bloka i op-

{te grupe) su iste snage 63/31,5/31,5 MVA i dimenzionisa-

ni su tako da jedan moè da napaja jednovremeno potro{a-

~e jednog bloka i op{te potro{we. [inske veze i preki-

da~i u dovodima 6 kV, dimenzionisani su prema nazivnoj

snazi transformatora sopstvene potro{we.

Transformatori sopstvene potro{we bloka su preno-

snog odnosa napona 22/6,6/6,6 kV, u uqu, za spoqnu montaù,

hla|eni prisilnom cirkulacijom vazduha. Transformato-

ri su vezani na oklopqene generatorske {ine 22 kV.Transformator op{te potro{we je istih karakteri-

stika kao prethodno opisane, izuzev prenosnog odnosa na-

pona 220/6,6/6,6 kV. Transformator je vezan vazdu{nom ve-

zom na RP 220 kV. RP 220 kV je tako|e u SF6 izvedbi, sme{teno u nepo-

srednoj blizini RP 400 kV i vazdu{nom vezom povezano na

prvi stub dalekovoda 220 kV.

Veze transformatora sopstvene potro{we bloka i

transformatora op{te potro{we sa 6.3 kV razvodima sop-

stvene potro{we i veze izme|u razvoda su tako|e sa oklo-

pqenim {inama 6.3 kV.

Razvodna postrojewa 6,3 kV su limena, slobodnostoje}a,

za unutra{wu montaù, za prikqu~ak kablovima i {in-

skim vezama sa dowe strane, sa jednim sistemom Cu sabir-

nica, hla|ena prirodno vazduhom i zagrevana el. greja~ima

sme{tenim u svakoj }eliji. Prekida~i su vakuumski ili

SF6 sa motorno-opru`nim pogonima i sa kolicima za iz-

vla~ewe.

Razvodna postrojewa 0,4 kV su sastavqena iz odgovara-

ju}eg broja tipskih limenih ormana, u izvla~ivoj modular-

noj izvedbi, sa jednim sistemom sabirnica za tri faze i

nulu i sa za{titnom sabirnicom.

Potro{a~i niskog napona 0,4 kV, napajaju se preko

energetskih transformatora 6.3/0.4 kV. Za potro{a~e od

posebne va`nosti za rad bloka, predvi|eni su pomo}ni iz-

vori energije i to: dizel agregat, akumulatorske baterije

220 â i 24 â jednosmerne struje, kao i odgovaraju}i ispra-

vqa~i, invertori i izolacioni transformatori.

Potro{a~i koji ne podnose prekid u napajawu duè od

10 sec napajaju se preko dizel agregata koji se automatski

ukqu~uje pri nestanku napona 3 h 380 â, 50 Hz iz mreè.

Predvi|en je jedan dizel po bloku koji moè da napaja

razvod 0.4 kV dizela bloka i razvod 0,4 kV dizela op{te

grupe. Dizel agregati dimenzionisani su tako da jedan mo-

è da napaja potro{a~e jednog bloka i zajedni~ke potro-

{a~e oba bloka.

Za napajawe razvoda 0,4 kV za protivpoàrnu za{titu u

crpnoj stanici rashladne vode u slu~aju nestanka mre`nog

napona predvi|en je dizel agregat, zajedni~ki za oba bloka.

Potro{a~i koji traè besprekidno napajawe, a izvede-

ni su za jednosmernu struju na naponu 220 â i 24 â napaja-

ju se preko grupe baterija – ispravqa~. Potro{a~i predvi-

|eni za 24 â jednosmerne struje napajaju se preko grupe ba-

terija – ispravqa~, i to po dve grupe za svaki blok.

Potro{a~i koji tako|e traè besprekidno napajawe, a

izvedeni su za naizmeni~nu struju 220 â, 50 Hz, napajaju se

preko invertora koji se prikqu~uju na razvod 220 â jedno-

smerne struje.

Op{ti zahtevi koje je potrebno da ispuni {ema napaja-

wa elektri~nom energijom su:

– konfiguracija mora biti takva da obezbe|uje nesme-

tan rad bloka pri kvaru jednog elementa;

– sistem radnog i rezervnog napajawa sproveden je na

svim naponskim nivoima, ~ime je omogu}ena sigurnost po-

gona pojedinih postrojewa i bloka u celini; karakteri-

stike opreme biraju se tako da se zadovoqe svi tehnoeko-

nomski kriterijumi; i

– napajawe pojedinih postrojewa i potro{a~a, sprove-

deno je u skladu sa wihovom tehnolo{kom pripadno{}u.

5.1.4. Sistem upravqawa termoelektranom

Sistem upravqawa zasnovan je na primeni mikroproce-

sora i ra~unarske mreè ~ime je omogu}eno efikasno iz-

vr{avawe osnovnih zahteva (prikupqawe, obrada, prezen-

tacija i razmena informacija, arhivirawe podataka, pra-

}ewe, dojava i dijagnostika neregularnih stawa, kao i

obezbe|ivawe pouzdanog i ekonomi~nog rada) i fleksi-

bilnost u pogledu izmena na objektu upravqawa.

Upravqa~ki sistem termoelektrane konfigurisan je

kao sloèn hijerarhijski ure|en sistem, koga ~ine:

– upravqa~ki sistem kompleksa termoelektrane (na-

mewen pra}ewu funkcionisawa celokupnog tehnolo{kog

sistema termoelektrane i razmeni informacija sa nad-

re|enim daqinskim centrima upravqawa i koordinacije

EPS-a );

– upravqa~ki sistem svih razvodnih postrojewa;

– upravqa~ki sistemi blokova i

– autonomni upravqa~ki sistemi pomo}nih tehnolo-

{kih sistema.


Svaki pojedina~no posmatrani upravqa~ki sistem bi}e

konfigurisan kao lokalna ra~unarska mreà, tipa Exter-net, sa skupom protokola TCP/IP, za hijerarhijski vi{e

nivoe upravqawa, i za sada nedefinisanog tipa za mreè

procesnog nivoa, koje sluè za vezu izme|u procesnih sta-

nica (PLC-a) i operatorskih stanica ili nadre|enih ope-

ratorskih mreà.

Centralna upravqa~ka oprema Upravqa~kog sistema

termoelektrane sme{tena u prostoru Centralne komande

kompleksa (CKK), na koti +12.00 m bunkerskog prostora

GPO-a. U delu CKK nazvanom Elektrokomanda bi}e sme-

{tena osnovna upravqa~ka oprema Upravqa~kog sistema

svih Razvodnih postrojewa. Deo zadataka iz oblasti upra-

vqawa RP 400 kV i 220 kV izvr{ava}e se iz Lokalne ko-

mande u RP 400 kV. Centralna upravqa~ka oprema (operatorske i inè-

werske stanice) za blokove bi}e sme{tena u dve razdvoje-

ne prostorije, za svaki blok posebno, u bunkerskom prosto-

ru na koti +12.00 m. Pored navedene opreme, na istoj koti

bunkerskog prostora GPO-a u posebnim prostorijama bi}e

sme{teni i upravqa~ki ormani.

Lokalne komande Pomo}nih tehnolo{kih sistema bi}e

sme{tene u pojedinim pomo}nim objektima kao {to su: he-

mijska priprema vode, pumpna stanica sirove vode, pumpna

stanica te~nog goriva, pomo}na kotlarnica, zgrada elek-

trofiltra, {qake i pepela i zgrada postrojewa za odsum-

poravawe.

U komandnim prostorijama svih upravqa~kih sistema

bi}e sme{teni operatorski pult i inèwersko-dijagno-

sti~ki pult sa monitorima, komandnim spravama (tastatu-

ra, mi{) i printerima. Operatorski pult i procesne sta-

nice Upravqa~kih sistema pomo}nih tehnolo{kih procesa

bi}e sme{teni u prostoru lokalne komande pomo}nih teh-

nolo{kih sistema. Periferna upravqa~ka oprema bi}e

distribuirana po pogonu.

5.1.5. Elektroinstalacije osvetqewa, uzemqewa i gromobrana termoelektrane

Projektom instalacija osvetqewa obuhva}eno je unutra-

{we i spoqno osvetqewe. Unutra{we osvetqewe je pode-

qeno na glavno, pomo}no i pani~no i napaja se sa razvoda

u GPO, pri ~emu se glavno i pomo}no napaja sa 3h380 â, 50

Hy, dok se pani~no napaja sa razvoda jednosmernog napona

220 â i automatski se ukqu~uje po nestanku napajawa glav-

nog ili pomo}nog osvetqewa.

Napajawe spoqnog, glavnog i pomo}nog osvetqewa

predvi|eno je sa posebnog transformatora 6.3/0.4 kV u

glavnom pogonskom objektu, da bi se izbegao pad napona

pri polascima elektro motora i lo{e posledice na osve-

tqewe.

U skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima i

za{titi objekata od atmosferskog pra`wewa za objekte

TE „Kolubara B” predvi|ena je spoqa{wa i unutra{wa

gromobranska instalacija, ~ija izvedba zavisi od zna~aja

objekta i wegove konstrukcije.

U kompleksu termoelektrane predvi|en je zajedni~ki

uzemqiva~ na koji }e biti povezana sva pogonska, za{tit-

na i gromobranska uzemqewa u krugu termoelektrane.

Uzemqiva~ }e biti formiran tako {to }e oko svakog

objekta u termoelektrani biti postavqen prstenasti uze-

mqiva~, ~ijim spajawem se formira jedinstveni mre`ni

uzemqiva~ termoelektrane, izveden bakarnim uètom po-

trebnog preseka.

Za mre`ni uzemqiva~ termoelektrane vezuju se sve me-

talne mase u krugu termoelektrane,

5.2. Toplovodna mreà i objekti

Postavkama projektnog zadatka za izradu investicio-

nog programa, TE „Kolubara B” je bila predvi|ena za

spregnutu proizvodwu elektri~ne i toplotne energije. Bi-

lo je planirano da weni turboagregati u grejnoj sezoni

proizvode po 270 MWel/380 MWterm energije, dok bi van

grejne sezone blokovi radili u kondenzacionom reìmu sa

snagom od po 350 MWel. Planirani toplotni konzum je bio

grad Beograd. Me|utim, kako u Skup{tini grada Beograda

jo{ nije doneta odgovaraju}a odluka o daqinskom grejawu

grada, odlukom Stru~nog saveta EPS-a od 27. decembra

2004. i Upravnog odbora EPS-a iz 2005. godine, predvi|e-

na je ugradwa kondenzacionih turboagregata u TE „Koluba-

ra B”, sa mogu}no{}u wihovog jednostavnog prevo|ewa u to-

plifikacaoni reìm rada i sa parametrima sli~nim oni-

ma iz usvojenog investicionog programa.

Za vreme trajawa prethodnih i pripremnih radova i za

vreme montaè opreme, kao i u redovnom pogonu blokova,

neophodno je obezbediti normalno snabdevawe svih potro-

{a~a na gradili{tu kako toplotom za grejawe i ure|ajima

za provetravawe i klimatizaciju, tako i potro{nom to-

plom vodom. Do sada je ura|en ve}i broj, prete`no idejnih,

ali i glavnih i izvedbenih projekata kojima su data teh-

ni~ko-tehnolo{ka re{ewa za zadovoqavawe ovih potreba.

Ranija razmatrawa snabdevawa tehnolo{kom parom budu-

}ih potro{a~a ostala su samo na nivou po~etnih sagleda-

vawa tehni~kih mogu}nosti. Tako|e, predvi|eno je da se iz

pumpno-izmewiva~ke stanice TE „ Kolubara B”, toplotom

za grejawe snabdevaju i objekti povr{inskih kopova „Tam-

nava – istok” i „Tamnava – zapad”, koji se nalaze u nepo-

srednoj blizini elektrane, a predvi|ena je i odre|ena re-

zerva u toplotnoj snazi.

U nastavku su dati osnovni tehni~ki parametri i ras-

pored ure|aja i instalacija za grejawe i potro{nu toplu

vodu, potrebni za sagledavawe zauzimawa prostora i kori-

dora u podru~ju obuhva}enom planom generalne regulacije

energetskog kompleksa TE „Kolubara B”.

5.2.1. Postoje}e stawe i planirane potrebe

Do sada izgra|eni objekti TE „Kolubare B”, snabdeva-

ni su potrebnom toplotom za grejawe (oko 650 kW) iz ko-

tlarnice „Tamnave – istok”, ali sada se za grejawe koriste

elektri~ni kotlovi, koji su sme{teni u podstanicama sa-

mih objekata.

Svi korisnici toplote za grejawe, ili toplotni potro-

{a~i, koji koriste ili }e koristiti za grejawe vrelu vodu,

razvrstani su po granama, u zavisnosti od poloàja i uda-

qenosti od pumpno – izmewiva~ke stanice. Pumpno-izme-

wiva~ka stanica ( PIS ) je locirana u ma{inskoj sali pr-

va dva bloka, na koti +4,5 m, izme|u redova „B” i „C” i iz-

me|u stubova br. 2 i 5 i dimenzionisana je za potrebe gre-

jawa objekata á i áá faze izgradwe elektrane, tj. prva ~eti-

ri bloka.

U toplotnom bilansu su dati: nazivi, numeri~ke oznake

objekata i pojedina~ni toplotni kapaciteti svih potro{a-

~a, ukupni toplotni kapacitet grane ( obuhvata i potrebnu

toplotu za pripremu potro{ne tople vode ), kao i ukupno

potrebni toplotni kapacitet. U zagradi je data procewena

udaqenost u metrima najudaqenijeg potro{a~a iz te grane

od pumpno – izmewiva~ke stanice.

Toplotni bilans svih potro{a~a toplote

NAZIV I OZNAKA SNAGA [W]á GRANA ( 250 m )pomo}na kotlarnica ( 9 ) 191.825

– tretman zauqenih voda ( 10 ) 14.640–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO GRANA á 206.465áá GRANA ( 430 m )– HPV ( 6 ) 1.506.940– priprema vode za pi}e 27.300– tretirawe muqa 27.500– tehni~ki gasovi ( 12 ) 141.210– pumpna stanica rashladne vode ( 4 ) 213.050– PP za{tita i dizel-agregat 7.560

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO GRANA áá 1.923.560––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


NAZIV I OZNAKA SNAGA [W]––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ááá GRANA ( 100 m )–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– upravna zgrada, restoran i skloni{te ( 17 ) 798.900áâ GRANA ( 150 m )

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– pogon za odràvawe i tehni~ku pripremu ( 14 ) 2.773.070â GRANA ( 200 m )– bager stanica ( 3 ) 262.500– liftovski torwevi 222.730– komanda elektrofilterskog postrojewa 37.500

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO GRANA â 522 730âá GRANA – GPO blokova á i áá ( á faza ) ( 150 m ) [ W ]– blokovska komanda, relejni prostor,

soba za ra~unar 300.000– prostorija AKU-baterija 110.000– prostorije za razvod elektri~ne energije 398.500– nadbunkerski prostor 1.297.000– komanda dopreme ugqa 26.600– garderoba, sanitarni ~vor 30.000– stepeni{ni prostor i ostalo 200.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO GRANA âá 2.362.100––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––âáá GRANA – GPO blokova ááá i áâ ( áá faza ) ( 300 m )

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO GRANA âáá ( isto kao grana âá ) 2.362.100––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––âááá GRANA ( 1475 m )– zatvoreno skladi{te ( 23 ) 50.400– garderobe radnika ( 52 ) 75.750– privremeni sme{taj radnika ( 53 ) 681.600– uprava izvo|a~a ( 54 ) 92.000– restoran ( 55 ) 459.000– uprava investitora ( 56 ) 386.000– garaà i servis ( 60 ) 98.430– uqa i maziva ( 11 ) 85.000– ambulanta ( 61 ) 19.000– objekti PK Tamnava „Istok” 3.600.000– objekti PK Tamnava „Zapad” 9.222.000– garsowere 54.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO ZA GRANU âááá 14.823.180––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áH GRANA ( 4000 m )

– ostali objekti izvan kruga TE „Kolubare B” (ranije je bila planirana radionica za transformatore) 12.000.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO GRANE OD á DO áH 35.410.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––PRIPREMA POTRO[NE TOPLE VODE 900.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO POTREBNO TOPLOTNE ENERGIJE 36.310.000 W

5.2.2. Planirano stawe

Toplotna energija za grejawe

Za proizvodwu potrebne koli~ine toplotne energije za

grejawe svih navedenih potro{a~a predvi|ena su tri to-

plotna izmewiva~a para/voda, kapaciteta 3h12 500 kW, ko-

ji su sme{teni u pumpno-izmewiva~koj stanici.

Predajnik toplote u ovim toplotnim izmewiva~ima je

pregrejana para odgovaraju}ih parametara (p = 2,2 bara

do 4 bara; t = 190ºS do 235ºS), koja se uzima sa odgovara-

ju}eg mesta na turbinskom neregulisanom oduzimawu za

regenerativno zagrevawe kondenzata (najverovatnije áâ

oduzimawe), kada je bilo koja turbina u pogonu. Para za sva

tri izmewiva~a toplote dovodi se u parni kolektor (∅600

mm), iz koga se pojedina~nim parovodima (∅350 mm) vodi

do svakog izmewiva~a posebno.

Dok ne bude instalisan i pu{ten u pogon prvi blok, pa-

ra za grejawe primarne vrele vode }e se dobijati iz pomo}-

ne kotlarnice, u kojoj }e biti instalisana dva parna kotla

maksimalne produkcije 2h 40 t/h suvozasi}ene pare, priti-

ska p = 13 bara i temperature t=192 ºS. Za snièwe pri-

tiska na dozvoqenih p = 4 bara, predvi|en je reducir-ven-

til na pneumatski pogon.

Prijemnik toplote u toplotnim izmewiva~ima je pri-

marna vrela voda, ~ija se temperatura mewa po kliznom di-

jagramu, a za spoqnu projektnu temperaturu tpr = – 16 ºS iz-

nosi}e 120 / 75 ºS. Cirkulacija primarne vrele vode vr{i-

}e se cirkulacionim pumpama (tri radne i jedna rezervna),

koje }e biti ugra|ene na cevovodu iza sabirnika povratne

primarne vode, gde je maksimalna temperatura 75 ºS.

Pumpno-izmewiva~ka stanica je dimenzionisana, kako

se vidi iz toplotnog bilansa, tako da zadovoqava potrebe

toplote za grejawe i potro{nu toplu vodu za sve sada{we

i budu}e potro{a~e u okviru 1. i 2. faze izgradwe TE „Ko-

lubara B” , kao i okolnih potro{a~a, a predvi|ena je i re-

zerva od 12 MWterm. Pokrivawe maweg potrebnog toplotnog

optere}ewa (npr. samo za prvu fazu), mogu}e je prikqu~iva-

wem i stavqawem u pogon odgovaraju}eg, maweg broja to-

plotnih izmewiva~a i cirkulacionih pumpi.

Regulacija temperature primarne vrele vode vr{i}e se,

prema kliznom dijagramu, me{awem vode iz povratnog ce-

vovoda grejne mreè sa potrebnom koli~inom vrele vode na

izlazu iz toplifikacionih zagreja~a. Kao izvr{ni organ

regulacije predvi|en je elektromotorni regulacioni tro-

kraki ventil, koji }e biti ugra|en ispred toplotnih izme-

wiva~a, u povratnom vodu iz toplifikacionog sistema.

Odràvawe pritiska u grejnoj mreì primarne vrele

vode vr{i}e se stati~kom metodom, odnosno kori{}ewem

horizontalnog rezervoara tehni~ke demineralizovane vode

kao otvorenog ekspanzionog suda. Rezervoar tehni~ke demi

vode }e biti postavqen na kotu +39,81 m i wegova zapre-

mina od 35 m3 }e biti dovoqna da kompenzuje promene za-

premine vode iz celokupne grejne mreè. Puwewe ekspan-

zionog suda i cele grejne mreè vr{i}e se demineralizo-

vanom vodom iz HPV-a, pomo}u pumpe za puwewe sistema.

Primarna vrela voda toplotu predaje potro{a~ima bi-

lo neposredno, preko vodenih kalorifera, bilo posredno,

preko sekundarne mreè. Sekundarnoj toploj vodi predaje

se potrebna koli~ina toplote u toplotnim izmewiva~ima

voda/voda, koji se nalaze u podstanicama, koje su sme{tene

tako da sekundarnom toplom vodom snabdevaju vi{e objeka-

ta istovremeno. Sada su u funkciji toplotne podstanice u

objektima 55 (restoran dru{tvene ishrane) i 56 (uprava

investitora) i u wima su instalisani elektri~ni kotlo-

vi, a predvi|ena je izgradwa jo{ dve podstanice, i to u

objektu 6.1 (postrojewe hemijske pripreme vode, nova pod-

stanica „A”) i u objektu 14 (pogon za odràvawe, nova pod-

stanica „B”). Temperaturski reìm tople vode u sekundar-

noj mreì se mewa po kliznom dijagramu, a za spoqnu pro-

jektnu temperaturu od tpr = – 16 ºS iznosi 90/70 ºS.

Priprema potro{we tople vode

Potro{na topla voda, temperature ttv = 60 ºS, dobija se

zagrevawem vodovodne, pija}e vode, temperature thv = 10 ºS,

u toplotnom izmewiva~u kapaciteta 900 kW. Grejni fluid

je primarna vrela voda iz grejne mreè. Cirkulaciju po-

tro{ne tople vode kroz izmewiva~ toplote vr{i pumpa po-

tro{ne tople vode (jedna radna).

Potro{na topla voda se akumulira u rezervoaru zapre-

mine â = 10 m3. Ovaj rezervoar je snabdeven elektri~nim

greja~em snage P = 300 kW, kojim se potro{na topla voda

zagreva u periodu van grejne sezone, kada je i potro{wa to-

ple vode mawa.


Regulacija temperature potro{ne tople vode vr{i}e se

trokrakim regulacionim elektromotornim ventilom, koji

}e biti ugra|en u dovodnom vodu vrele vode.

Izmewiva~ toplote za pripremu potro{ne tople vode i

rezervoar potro{ne tople vode bi}e sme{teni na koti

+5,50 m, izme|u redova „V” i „S” i izme|u stubova 1 i 2, a

pumpa potro{ne tople vode na koti +4,50 m, ispod izme-

wiva~a i rezervoara ( akumulatora ).

Razvod vrele vode

U glavnom pogonskom objektu se cevovodi primarne vre-

le vode postavqaju vidno, po zidovima i stubovima. Trase

cevovoda su odre|ene tako da su dilatacije re{ene samo-

kompenzacijom. U okviru glavnog pogonskog objekta vrlo-

vodi su izolovani mineralnom vunom, debqine prema pro-

ra~unu, u oplati od aluminijumskog lima.

Cevovodi kojima se snabdevaju potro{a~i toplote van

glavnog pogonskog objekta se unutar GPO-a vode, tako|e,

vidno po zidovima i stubovima, a zatim se uvode u betonske

kanale, gde se pridruùju ostalim cevovodima.

Za izlazak cevovoda vrele vode iz glavnog pogonskog

objekta predvi|ena su dva betonska kanala, i to jedan u osi

„A” ma{inske sale, i drugi u redu „O”, u bunkerskom traktu.

Kroz kanal u osi „A” vodi se vrelovod 120/75 ºS, ∅100,

ka toplotnoj podstanici „A” u objektu 6.1. (HPV). Izme|u

GPO-a i HPV-a cevi vrele vode se polaù na regale koji

su na me|urastojawu od 2,5 m, a na regalima se nalaze kli-

zni oslonci. Fiksni oslonci se nalaze na svim ulazima i

izlazima kanala iz objekata.

Cevovod sekundarne, tople, vode temperature 90/70 ºS

(∅50) polaè se kao predizolovan toplovod u sloj peska, u

zemqu. U betonski kanal u redu „O”, u bunkerskom traktu,

ulaze tri para cevovoda vrele vode, i to:

– par vrelovoda ∅150 ka toplotnoj podstanici „V”;

– par vrelovoda ∅300 za postoje}e objekte u krugu elek-

trane i

– par vrelovoda ∅300 za objekte van kruga elektrane.

Vrelovodi ka toplotnoj podstanici „V” postavqaju se u

kanalu na ~eli~ne regale, preko kliznih oslonaca, koji su

na me|usobnom rastojawu od 5 m. Ovaj cevovod ima „Z” ob-

lik i dilatacija je re{ena samokompenzacijom.

Vrelovodi ∅300, ka potro{a~ima izvan kruga elektra-

ne, postavqaju se na svaki tre}i regal, tj. na klizne oslon-

ce sa me|urastojawem od 7,5 m. Dilatacija ovih cevovoda

re{ena je samokompenzacijom i pomo}u lira na odgovaraju-

}im mestima.

Svi vrelovodi u betonskim kanalima izoluju se stakle-

nom vunom, debqine prema prora~unu, a oblaù se ter pa-

pirom koji se pri~vr{}uje aluminijumskim trakama.

Iz toplotne podstanice „V”, koja }e biti ugra|ena u po-

gonu za odràvawe ( 14 ), topla voda 90/70 ºS se razvodi ka

pojedina~nim objektima ( 12; 15; i 3,8, i10 ) u tri ogranka.

Prva dva ogranka su od predizolovanih cevi ∅50, i celom

trasom su poloène u sloj peska, u zemqi, a tre}i ogranak

( ∅100 ) je delimi~no predizolovan i polaè se u zemqu, a

delimi~no je poloèn u betonski kanal, na regale.

5.2.3. Ograni~ewa i mogu|nosti razvoja

Kako je TE „Kolubara B” projektovana za rad u baznom

reìmu, sa najmawe 6.000 h rada na punoj snazi u toku godi-

ne (u po~etku eksploatacije verovatno 7.000 h godi{we na

punoj snazi), to se ograni~ewa u pogledu snabdevawa to-

plotnom energijom korisnika navedenih u prethodnom po-

glavqu svode na periode kada, eventualno, nijedan blok ne

bude u pogonu. Verovatno}a pojavqivawa ovakvog doga|aja

je veoma mala, a vreme wegovog trajawa vrlo kratko.

Ipak, kao rezervni izvor toplote, predvi|eni su pomo}-

ni kotlovi, koji mogu da zadovoqe potrebu svih potro{a~a

za toplotnom energijom. Pomo}ni kotlovi }e biti izvor to-

plote na gradili{tu sve do pu{tawa prvog bloka u pogon.

U slu~aju da se jedan blok kre}e iz hladnog stawa, a da

nijedan drugi nije u pogonu iz bilo kog razloga, dogodi}e

se prekid u snabdevawu potro{a~a toplotnom energijom,

zato {to pomo}ni kotlovi nisu dimenzionisani da pokri-

ju istovremeno i potrebe strane pare za hladni start blo-

ka i potrebe toplotne energije za grejawe svih potro{a~a

iz toplotnog bilansa. Ovakvi doga|aji de{ava}e se vrlo

retko, i, ako budu neizbe`ni, traja}e najvi{e ~etiri sata,

i to po pravilu no}u, kada je smawena potreba za grejawem.

Ovakvi doga|aji, koji se mogu podvesti pod pojam slu~ajno-

sti, predstavqaju prakti~no jedino ograni~ewe po pitawu

snabdevawa korisnika toplotne energije iz budu}e TE

„Kolubare B”.

Kako je ve} u uvodu re~eno, TE „Kolubara B” je prvobit-

no planirana za spregnutu proizvodwu elektri~ne i to-

plotne energije, i ta mogu}nost postoji i daqe, a wena re-

alizacija zavisi, pre svega, od iznalaèwa odgovaraju}eg

konzuma grejawa, potro{ne tople vode i toplote za tehno-

lo{ke potrebe, {to bi najvi{e uticalo na isplativost

prelaska sa kondenzacionog na toplifikacioni na~in ra-

da elektrane. Ovde treba da se konstatuje da se spregnutom

proizvodwom elektri~ne i toplotne energije stepen kori-

snosti ciklusa, tj. iskori{}ewe primarne energije gori-

va znatno pove}ava.

5.2.4. Tehni~ki uslovi za izvo|ewe toplovodne mreè i objekata

Sistem grejawa objekata i postrojewa i sistem za pro-

izvodwu pomo}ne pare u termoelektrani, osim {to pripa-

daju termotehni~kim, spadaju u pomo}ne sisteme termoener-

getskih postrojewa, te za wihovo projektovawe, kao i izra-

du i montaù vaè Zakon o parnim kotlovima i sudovima

pod pritiskom, odredbe Jugoslovenskih standarda za pro-

jektovawe i izradu termotehni~kih instalacija i cevovoda

(JUS.C.B5.036), kao i granski Pravilnici i preporuke.

Svi u~esnici u projektovawu, izradi, montaì, kao i u ka-

snijoj eksploataciji du`ni su da se pridràvaju svih va-

è}ih normativa.

6. TELEKOMUNIKACIONI URE\AJI

I INSTALACIJE TERMOELEKTRANE

Na planskom podru~ju planirani su slede}i telekomu-

nikacioni ure|aji i instalacije:

– telefonski;

– interfonski sistem – (za brzu i namensku komunika-

ciju u okviru upravne zgrade termoelektrane i sa zna~ajni-

jim objektima postrojewa termoelektrane kapaciteta 40

interfonskih aparata);

– sistem za traèwe osoba – radio „paging” sistem,

– lokalna informaciono-ra~unarska mreà (Fast Exter-net tipa za prenos od 100 Mbit/s po TCP/IP protokolu);

– sistem ta~nog vremena;

– sistem dojave poàra (radi blagovremenog obave{ta-

vawa o pojavi poàra u objektima termoelektrane predvi-

|en je adresabilni sistem dojave poàra sa modularnim,

mikorporocesorski upravqanim centralnim ure|ajem sa

mogu}no{}u procesirawa signala detektora adresabilnog

tipa; otkrivawe po~etnih poàrnih veli~ina planirano

je automatskim adresabilnim detektorima dima, termodi-

ferencijalnim detektorima i linijskim detektorima di-

ma; pojava poàra signalizira}e se i adresabilnim ru~-

nim detektorima, a upozorewe zaposlenima o pojavi poà-

ra bi}e realizovano alarmnim sirenama);

– sistem tehni~ke za{tite (za kontrolu no}nih ~uvara

i proveru ispravnosti obavqawa posla, predvi|eni su po-

sebni ure|aji koji se sastoje iz centralnog ure|aja za kon-

trolu i analizu podataka, xepnih kontrolnih jedinica za

osobqe straè ili kontrole i kodnih jedinica ugra|enih

na svakom kontrolnom mestu koje se obilazi);

– instalacija za kontrolu pristupa (beskontaktni ra-

dio-sistem koji omogu}uje efikasnu kontrolu pristupa za-

poslenih, posetilaca i vozila; zaposleni nose svoje iden-

tifikacione kartice na ode}i ili u xepu bez potrebe da

ih pokazuju, provla~e kroz ~ita~e ili ukucavaju {ifre;


– radarski lokator gre{ke (namewen za locirawe kva-

rova na 220 kV i 400 kV dalekovodima – kratkog spoja fa-

ze sa zemqom, kratkog spoja izme|u faza ili mesta odvoda

sa prelaznim otporom od nekoliko kW); i

– radio-veze za prikupqawe ekolo{kih i hidrolo{kih

podataka (radio veze sluè za povezivawe ekolo{kih i hi-

drolo{kih mernih stanica sa kontrolnim centrom u po-

stoje}em objektu meteo stanice „Kolubara B” u Kaleni}u).

6.1. Telekomunikaciona mreà i objekti

6.1.1. Analiza i ocena postoje}eg stawa

Komleks TE „Kolubara B”, ~ija je izgradwa zapo~ela

osamdesetih godina, a zatim prekinuta, obezbe|en je osnov-

nom telekomunikacionom infrastrukturom, koja se sasto-

ji iz slede}ih izgra|enih elemenata:

– telekomunikacionog kabla na relaciji ATC „Veliki

Crqeni” – TE „Kolubara B”, u duìni 8700m,

– ku}ne automatske centrale (KATC ) „Kolubara B”, ko-

ja je preko kabla TD 17 PV 100x4x0,9 povezana na javnu te-

lekomunikacionu mreù,

– telekomunikacionog kabla TK 10 200h4h0,4 TE „Kolu-

bara B” – kop „Tamnava – zapadno poqe” i

– mre`nih telekomunikacionih kablova koji me|usob-

no povezuju izgra|ene objekte unutar kompleksa TE „Kolu-

bara B”.

Ovako izgra|ena telekomunikaciona sredstva bila su,

za vreme kada su gra|ena, zadovoqavaju}a i obezbe|ivala su

osnovne potrebe za telekomunikacijama, kako za fazu iz-

gradwe kopleksa tako i za funkciju uprave TE „Kolubara

B”. Me|utim, ve} u dana{we vreme, ona su tehni~ki zasta-

rela jer ne omogu}avaju efikasno obavqawe sve vi{e nara-

slih potreba za prenosom podataka, internetom i sli~no.

6.1.2. Planirano stawe

TE „Kolubara B”, kao zna~ajan proizvodni kapacitet

Elektroprivrede Srbije, zahteva savremena re{ewa za dve

osnovne funkcije u oblasti telekomunikacija, i to:

– prikqu~ewe na javnu telekomunikacionu mreù i

– ukqu~ewe u tehni~ki sistem upravqawa i poslovno-

komunikacioni sistem EPS-a.

Za obe ove funkcije, u dana{we vreme zahteva se tele-

komunikaciona infrastruktura koja ima {irok propusni

opseg i koja je pouzdana i uvek raspoloìva.

Da bi se ostvarile te funkcije, {to jeste glavni ciq

razvoja telekomunikacija za ovaj kompleks, neophodno je

obezbediti telekomunikacionu infrastrukturu zasnovanu

na digitalnoj komutaciji („telefonskoj centrali”) i op-

ti~kim kablovima kao telekomunikacionom medijumu, jer

jedino oni mogu obezbediti sve potrebe i to za duì vre-

menski period kori{}ewa.

Prema tome, osnovni ciqevi razvoja telekomunikacio-

ne infrastrukture za naredni period za komleks TE „Ko-

lubara B” su:

– ugradwa digitalne ( multimedijalne) komutacije i

– povezivawe komleksa TE „Kolubara B” pomo}u opti~-

kih kablova u javnu telekomunikacionu mreù i funkcio-

nalnu mreù EPS-a.

Kada je re~ o razvoju telekomunikacione infrastruktu-

re za komleks TE Kolubara B, treba razlikovati dve osnov-

ne faze u wihovom razvoju

– fazu izgradwe kompleksa i

– fazu pu{tawa u rad termoelektrane.

U fazi izgradwe komleksa treba izvr{iti moderniza-

ciju postoje}e telekomunikacione infrastrukture i sred-

stava, tako da se omogu}i efikasno obavqawe radova na iz-

gradwi, kao i efikasan nadzor investitora. Zato je u toj

fazi, koja se procewuje do 2010. godine, potrebno izvr{i-

ti slede}e:

– zameniti postoje}u analognu centralu savremenom di-

gitalnom;

– izgraditi opti~ki kabl umesto sada{weg bakarnog na

relaciji Veliki Crqeni – TE „Kolubara B”, ili prilago-

diti postoje}i kabl za povezivawe digitalne centrale u

javnu mreù; i

– uraditi potrebnu infrastrukturu za telekomunikaci-

je unutar komleksa koja }e mo}i da prihvati re{ewa po-

trebna za fazu pu{tawa u rad termoelektrane.

U fazi pu{tawa u rad termoelektrane, potrebno je, po-

red obezbe|ewa kvalitetnog povezivawa na javnu telekomu-

nikacionu mreù, obezbediti kvalitetno i veoma pouzdano

prikqu~ewe objekta TE „Kolubara B” u telekomunikacio-

nu mreù Elektroprivrede Srbije, u ciqu povezivawa ovog

va`nog proizvodnog objekta u sistem tehni~kog upravqawa

elektroprivrede i to prema planovima razvoja u koje je

EPS ve} ukqu~io i ovaj objekat.

Prema tim planovima objekat TE „Kolubara B” povezu-

je se u funkcionalnu telekomunikacionu mreù EPS tako

{to se razvodno postrojewe (RP) 400 kV termoelektrane

ukqu~uje u postoje}i dalekovod 400 kV Obrenovac – Kragu-

jevac, koji se preseca i obostrano uvodi u RP 400kV TE

„Kolubara B”. Po ovom dalekovodu ve} se postavqaju opti~-

ka vlakna u zemqovodnom uètu istog, a postavqawe opti~-

kih vlakana u zemqovodna uèta predvi|eno je i po svim

ostalim dalekovodima koji se uvode u RP TE „Kolubara B”.

Na taj na~in }e u objekat TE „Kolubara B” biti uvedeni te-

lekomunikacioni opti~ki kablovi iz vi{e pravaca, {to

obezbe|uje kvalitetno i pouzdano povezivawe objekta u te-

lekomunikacionu mreù EPS-a.

Prema tome, za fazu pu{tawa u rad termoelektrane po-

trebno je slede}e:

– uvesti opti~ka vlakna u RP 400 kV termoelektrane,

preko zemqovodnog uèta koje se uvodi u RP;– razvesti opti~ka vlakna od RP do objekata kopleksa

kroz TT kanalizaciju koja je u tu svrhu ura|ena u toku iz-

gradwe kopleksa; i

– ugraditi potrebnu telekomunikacionu i teleinfor-

macionu opremu u objekte komleksa, kako bi TE „Kolubara

B” mogla da bude ukqu~ena u tehni~ki sistem upravqawa i

telekomunikaciono- poslovni sistem EPS-a.

Na osnovu napred iznetog mogu se navesti osnovne ak-

tivnosti u oblasti izgrawe telekominikacione mreè ko-

je treba u kopleksu TE „Kolubara B” uraditi u napred na-

vedenim periodima.

U periodu do 2010. godine:

– zameniti postoje}u telekomunikacionu centralu novom ;

– prilagoditi postoje}i bakarni kabl na relaciji Ve-

liki Crqeni – TE „Kolubara B „ za rad digitalnih siste-

ma ili ga zameniti opti~kim kablom;

– izgraditi TT kanalizaciju izme|u objekata unutar

kompleksa TE „Kolubara B”, koja }e omogu}iti kasnije po-

lagawe opti~kih kablova izme|u tih objekata; i

– poloìti bakarne kablove koji }e me|usobno poveza-

ti sve objekte unutar komleksa, ukqu~uju}i i objekte Depo-

nije gipsa, pepela i {qake.


– uvesti opti~ke kablove po zemqovodnom uètu daleko-

voda 400 kV u razvodno postrojewe Termoelektrane;

– razvesti opti~ka vlakna od RP do svih objekata u kom-

pleksu koji su obuhva}eni sistemom tehni~kog upravqawa;

– ugraditi telekomunikacionu i teleinformacionu

opremu u objekte prema planovima razvoja EPS-a;

– zameniti bakarni kabl na relaciji TE Kolubara B –

Veliki Crqeni opti~kim, ukoliko to nije ura|eno u peri-

odu do 2010. godine; i

– nabaviti sistem radio veza za tehnolo{ku celinu De-

ponija gipsa, pepela i {qake.


– vr{iti zamenu instalirane telekomunikacione i te-

leinformacione opreme sa novijom koja bude primerena

tom periodu kori{}ewa.

Za Regionalnu deponiju komunalnog ~vrstog otpada neo-

phodno je obezbediti povezivawe na javnu telefonsku mreù


u ciqu povezivawa prate}ih objekata deponije i recikla-

`nog centra sa op{tinskim centrima Lazarevac, Ub, Obre-

novac i Barajevo. Na taj na~in obezbedila bi se mogu}nost

komunikacije komunalnih preduze}a u svakoj op{tini sa

preduze}em koje }e upravqati Regionalnom deponijom, odno-

sno sa samim objektima deponije.

S obzirom na to da je lokacija ove deponije na terito-

riji op{tine Ub, predlaè se izgradwa prikqu~nog tele-

fonskog kabla na najbliù telefonsku centralu na pod-

ru~ju , a to je Radqevo. Pored izgradwe ovog kabla, neop-

hodno je nabaviti i ugraditi ku}nu telefonsku centralu u

sedi{tu preduze}a za upravqawe Regionalne deponije i po-

vezati telefonskom mreòm me|usobno sve prate}e objekte

deponije i recikla`nog centra.

Prema tome, za realizaciju potreba za telekomunikaci-

jama Regionalne deponije ~vrstog otpada ovim planom je

predvi|eno:

– nabavka telefonske (biznis) centrale do 100 prikqu-

~aka;

– izgradwa telefonskog kabla za povezivawe ove cen-

trale do javne telefonskecentrale Radqevo u duìni oko

3 km i

– izgradwa telefonske mreè koja povezuje me|usobno

prate}e objekte deponije i recikla`nog centra na ku}nu

centralu.

6.1.3. Tehni~ki uslovi gra|ewa telekomunikacionih kablova

Polagawe kablova

Telekomunikacioni kablovi polaù se unutar kom-

pleksa u TT kanalizaciju izgra|enu od PVC cevi pre~nika

110 mm, a izvan kompleksa u rov iskopan u zemqu. Bakarni

kablovi se polaù neposredno u rov, a za opti~ke kablove

se prethodno u rov polaù PE cevi pre~nika 32-40mm, u

koje se kasnije uvla~i (uduvava) opti~ki kabl.

Rov se kopa na dubini od 1m, od nivelete terena, u na-

seqenom mestu i na dubini od 1,2m, van naseqenog mesta,

za ááá kategoriju zemqi{ta. Za zemqi{ta áâ kategorije du-

bina polagawa je 1m, kako u naseqenom mestu tako i van

wega. Za vi{e kategorije zemqi{ta dubina rova se moè

smawiti, pri ~emu je najmawa dubina 0,6m. Rov se, po pra-

vilu, postavqa u koridoru saobra}ajnice po mogu}stvu u

putnom zemqi{tu na rastojawu od 3m od profila puta, ili

u za{titnom pojasu {to bliè putu.

Kada se polaù cevi za opti~ke kablove iste se moraju

nastavqati. Nastavqawe cevi izvr{iti nakon temperatur-

ske stabilizacije, najboqe par dana nakon polagawa. Pri

spajawu cevi geometrijski oblik cevi ne sme biti prome-

wen, a spoj mora da izdrì pritisak od najmawe 6 bara.

Nakon postavqawa i nastavqawa cevi u duìni fa-

bri~ke duìne kabla koji treba poloìti, provu}i kroz

cev, vr{i se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spoje-

va i ispitivawe prohodnosti cevi kalibratorom. Poloè-

ne cevi moraju biti zaptivene gumenim ~epovima sve do po-

lagawa, provla~ewa kabla. Nakon polagawa kabla, cevi se

zatvaraju gumenim ~epovima prilago|enim za odre|eni tip

kabla. Mesto zavr{etka cevi mora biti obeleèno, jer se

na tom mestu, kasnije, uvla~i kabl u cev.

Rov se, posle zavr{enog ispitivawa cevi, zatrpava u

slojevima:

a) á sloj – sloj peska ili sitne zemqe debqine od 15 do

20 cm;

b) áá sloj – sloj zemqe debqine od 30 do 40 cm;

v) opomenska i identifikaciona traka sa oznakom „TT

kabl”, koja sluì za upozorewe i odre|ivawe trase kabla

tokom odràvawa;

g) ááá sloj – sloj preostale zemqe (od iskopa rova), s tim

da se vi{ak zemqe nanese na trasu.

Trasa kabla se obeleàva betonskim stubi}ima, koji se

postavqaju na svakih 200 do 300m i na mestima prelaza pre-

ko prirodnih i ve{ta~kih prepreka, sa obe strane prelaza.

Na mestima ukr{tawa trase kabla sa rekama, potocima,

kanalima, putevima, prugama i uop{te na mestima gde kabl

nije pristupa~an i gde ne moè da se izvr{i brza inter-

vencija, kabl se postavqa u cev. Postavqawe kabla u cev se

vr{i i na mestima na kojima je kabl izloèn mehani~kom

optere}ewu. Ako se cevi polaù u zemqu i ako je sloj zemqe

iznad kabla debqi od 60 cm, polaù se RE cevi ili PVCcevi. Na mestima gde kabl prolazi nadzemno, odnosno nije

dovoqno za{ti}en slojem zemqe postavqaju se gvozdeno-

pocinkovane (FeZn) cevi.

Na mestima TT prelaza postavqaju se RE-cevi ∅ 40, ko-

je treba nastaviti u kontinuitetu sa cevima koje se polaù

u rov.

TT prelazi mogu biti izvedeni bu{ewem, prokopava-

wem ili pravqewem specijalnih konstrukcija, {to zavisi

od va`nosti objekta preko koga se radi TT prelaz i od

uslova koje daje vlasnik objekta.

Prelazi seoskih puteva i potoka, ako ne postoje ve-

{ta~ki objekti, izvodi}e se prokopavawem. Prokopavawe

seoskih puteva vr{i se u jednom potezu. Nakon postavqawa

cevi, rov se zatrpava i zemqa se dobro nabije.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa vodovodnom i kanalizaci-

onom mreòm treba izvesti pod uglom od 90º, sa vertikal-

nim rastojawem koje ne sme biti mawe od 0,5 m. kod para-

lelnog vo|ewa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe

od 1 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla i kablovske elektroenerget-

ske mreè treba izvesti pod uglom od 45º tako da opti~ki

kabl bude iznad elektroenergetskog sa minimalnim verti-

kalnim rastojawem od 0,3 m. Kod paralelnog polagawa ho-

rizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 2,0 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa postoje}om TT mreòm

treba izvesti tako da opti~ki kabl bude ispod TT kabla sa

min vertikalnim rastojawem od 0,5m. Kod paralelnog po-

lagawa horizontalno rastojawe treba da bude 1m, izuzetno

minimalno 0,5m gde teren to zahteva.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa gasovodom treba da bude

pod uglom od 90º . Vertikalno odstojawe izme|u opti~kog

kabla i gasovoda pri ukr{tawu treba da bude minimalno

0,3 m. Na mestu ukr{tawa kabl treba postaviti u za{titnu

cev duìne 2 m, a iznad na propisanom rastojawu postavi-

ti gal {titnike i upozoravaju}u traku. Pri paralelnim vo-

|ewu, minimalno odstojawe opti~kog kabla i gasovoda, me-

reno od spoqne ivice kabla do spoqne ivice cevovoda tre-

ba da bude 0,5 m. Odstojawe {ahtova od gasovoda treba da

bude min 0,3 m. Iskop u blizini gasovoda mora se vr{iti

ru~no, uz obavezno „{licovawe”.

7. REKULTIVACIJA I PEJZA@NO URE\EWE

PROSTORA

7.1. Postoje}e stawe

Kao rezultat prirodnih i posebno antropogenih utica-

ja, postoje}i prirodni resursi su znatno ugroèni i degra-

dirani, gde znatan negativan uticaj na ìvotnu sredinu

ima vi{egodi{wa kontinualna eksploatacija lignita.

Deo predmetnog prostora ~ini antropogeni predeo ko-

ji je nastao izme{tawem dela reke Kolubare. Napu{teni

meander korita reke Kolubare je nasut, i tako je formira-

na lokacija TE „Kolubare B”, {to je uslovilo i formira-

we specifi~nog vegetacijskog pokriva~a u formi `buna-

sto-drvenaste vegetacije – {ikare. Postoje}e {umski po-

kriva~ zauzima povr{ine nepravilnog oblika i predsta-

vqa rudiment nekada{wih brojnih hrastovih {uma, pre

svega {uma hrasta sladuna i cera. Pored {umskih zajedni-

ca na ovom prostoru zabeleèna je i vegetacija ritova i

bara, mo~varnih i dolinskih livada.

U okviru predmetnog prostora nema za{ti}enih pri-

rodnih ni kulturnih dobara kao ni identifikovanih obje-

kata geonasle|a. Prostor karakteri{e umereno kontinen-

talna klima, odnosno uslovi koji nisu ekstremni u smislu

temperature, padavina i vazdu{nih strujawa.


U neposrednoj okolini (van granica predmetnog pro-

stora)sme{tena su naseqa – najblià su Kaleni} 2,5km i

Stepojevac 4km, kao i povr{inski kop lignite „Tamnava –

isto~no poqe” i „Tamnava – zapadno poqe”.

Zna~ajan potencijal prostora predstavqa postoje}i

biqni i ìvotiwski svet. Posebno se mogu izdvojiti po-

jedina~ni, osamqeni, u mawim ili ve}im grupacijama pri-

merci hrasta lu`waka i poqskog jasena izuzetno reprezen-

tativnog i atraktivnog habitusa, koji su vitalni i plodo-

nosni. Predmetni prostor ~ini va`no stani{te ptica, po-

sebno ptica selica koje se tokom jesewe seobe zadràvaju u

prolazu kao {to su {umske {quke i divqe patke, dok su po-

vr{inski kopovi stani{ta specifi~ne ornitofaune. Bo-

gat je i fond sisarske faune sa oko 35 vrsta od kojih je vi-

{e od polovine za{ti}eno kao prirodna retkost. Pored

toga, zastupqena je i lovna sisarska i pernata divqa~.

Na osnovu analize bonitetnih klasa zemqi{ta3 podru~-

je plana zauzima zemqi{te tre}e bonitetne klase (smoni-

ce i gajwa~e, fluvijlano i lavadsko zemqi{te), gde osnov-

na ograni~ewa jesu usled te{kog mehani~kog sastava, a kod

hidromorfnih i mogu}nost visokih podzmenih voda.

Uvaàvaju}i ~iwenicu da je prostor namewen za pogone

TE „Kolubare B” nastao nasipawem korita jalovinom po-

vr{inskog kopa „Tamnava – isto~no poqe”, pod uticajem

ovakvog materijala dolazi do zadràvawa padavina na po-

vr{ini zemqi{ta. Koli~ina padavina i wihova raspode-

la u toku godine predstavqa tako|e ograni~avaju}i faktor

jer je preko 60% padavina u vegetacionom periodu (u pro-

le}e mawe padavina nego u jesen tako da biqke iz zimskog

perioda ulaze sa deficitom padavina). Maksmimale pada-

vine su u letwem periodu kada su i najve}e temperature te

stoga je nedostatak vlage evidentan tokom cele godine, a

posebno u prole}nom periodu.

7.2. Plansko re{ewe – osnovni koncept

S obzirom na konflikt izme|u za{tite i kori{}ewa

prirodnih prostora i resursa, osnovni koncept planskog

re{ewa jeste iskori{}avawe prirodnih potencijala pro-

stora wihovim unapre|ewem i preduzimawem aktivnosti za

umawewe negativnih uticaja rudarsko-energetskog kom-

pleksa i za revitalizaciju degradiranih prostora.

Osnovni ciqevi podrazumevaju:

– unapre|ewe kvaliteta ìvotne i radne sredine ozele-

wavawem, kao i revitalizaciju i rekultivaciju degradira-

nih prostora;

– za{titu, o~uvawe i unapre|ewe sveukupne vegetacije; i

– za{titu i unapre|ewe karaktera predela planskog

podru~ja.

S tim u skladu posebni ciqevi su slede}i:

– ozelewavawe, odnosno pejza`ne intervencije u smislu

podizawe pojasa zelenila u funkciji za{tite od vetra i

razvejavawa ~estica pepela i dima;

– ozelewave u smislu unapre|ewa vizuelnih odlika pro-

stora i obezbe|ivawa kvalitetnijih uslova za rad i ìvot,

– podizawe {umskog i vetroza{titnog pojasa oko depo-

nije pepela,

– revitalizaciju i rekultivaciju prostora deponije pepela,

– privremenu rekultivaciju degradiranog prostora,

– podizawe pojasa za{titnog zelenila oko Komunalne

deponije,

– ure|ewe i ozelewavawe obale Kladnice i

– za{titu i unapre|ewe postoje}e i novoformirane ve-

getacije usmeravawem wenog daqeg razvoja sa ciqem obez-

be|ivawa èqenih funkcija (vetroza{titne, i dr.) .

Radi realizacije predvi|enih ciqeva neophodno je oze-

lewavawe, rekultivaciju i pejza`no ure|ewe sprovoditi

autothonim vrstama kao i onim koje imaju sposobnost da za-

dovoqe odre|ene funkcije (za{titne, dekorativne, i dru-

ge) i imaju ve}u otpornost na {tetne materije.

–––––––––––

3 Prema: Regionalni prostornii plan Kolubarskog okruga pogo|enog

zemqotresom, IAUS, JUGINUS, Beograd 1999.

7.2.1. Postoje}e zelenilo

[ume i {umsko zemqi{te

Za postoje}e {ume koje se nalaze u okviru granica pla-

na predvi|a se za{tita sa ciqem o~uvawa estetske slike

predela, oboga}ivawe vazduha kiseonikom kao i pozitiv-

nog uticaja na mikroklimu.

Slobodne zelene povr{ine

Slobodne zelene povr{ine obuhvataju dominantnim de-

lom vegetaciju livada i pa{waka. Po{to wihova namena

vi{e nije poqoprivredna, podrazumeva se valorizacija i

unapre|ewe ovih prostora sa ciqem wihovog uklapawa u

krajwu viziju prirodnog antropogenog predela.

7.2.2. Prostorna celina 1 – Kompleks TE „Kolubare B”

Zelenilo u krugu TE „Kolubara B”

Ozelewavawe kompleksa TE „Kolubara B” treba sprove-

sti na osnovu odgovaraju}e projektne dokumentacije.

U okviru kruga TE gde su sme{teni prate}i sadràji,

tj. tehni~ki pogon, osnovni kriterijum ure|ivawa podrazu-

meva obezbe|ivawa preglednosti i dostupnosti, sa mini-

malnim intervencijama u smislu ozelewavawa. Planirati

travwake i to neposredno uz rashladne ure|aje, rezervoare

te~nog goriva, otvorenog skladi{ta, radionice i magaci-

na, kako bi se obezbedio ~ist prostor u ciqu lak{eg pri-

stupa i preglednosti.

U okviru zone gde su prate}i objekti, ozelewavawe se

obavqa oko objekata (upravni objekti, restorani, objekti

za boravak radnika i drugo) u ciqu unapre|ewa kvaliteta

radne i ìvotne sredine. U slu~aju kada su povr{ine be-

tonirane postaviti àrdiwere i to na ulazu u objekte, a

izbor vrsta prilagoditi funkciji àrdiwera, u smislu

estetike i za{tite ìvotne i radne sredine.

Drvorede postaviti uz saobra}ajnice gde god je mogu}e, ta-

ko da se ne ugrozi osnovna funkcija i bezbednost prostora.

U okviru zone rezrevisane za áá fazu izgradwe, uzimaju-

}i u obzir da je prostor rezervisan, nema potrebe za ve}im

aktivnostima ozelewavawa, osim redovnog odràvawa po-

stoje}eg zelenila i, prema potrebi, podizawa travwaka ka-

ko bi se spre~ilo razvejavawe zemqe i pra{ine.

Od vrsta za ozelewavawe mogu se koristi vrste istih

karakteristika kao i za podizawe {umskih i za{titnih

pojaseva zelenila i to: topole hibridne (kanadske), hrast

lu`wak, crveni hrast, klen(poqski javor), grad, crna jova.

Pored toga, uvaàvaju}i ~iwenicu da je neophodno da oze-

lewavawe povr{ina oko prate}ih objekata podrazumeva po-

red za{titne funkcije, i estetsko-dekorativnu fukciju,

mogu}e je koristiti slede}e vrste: ginko, dafina, platan,

hrast kitwak, koprivi}, srebrnolisna lipa, zatim od ~eti-

narskih atlanski kedar, pan~i}eva omorika, srebrna smr-

~a, krivuq, tuja, a od `bunastih lovorvi{wa, pirokanta,

kurika, kalian, beli glog.

Zelene povr{ine u okviru kompleksa TE „Kolubara B”

Oko kruga TE „Kolubara B” podiè se pojas zelenila u

funkciji obezbe|ivawa za{tite od zaga|ewa kao i nega-

tivnih vizuelnih uticaja. Pored toga, ovaj pojas podrazume-

va obezbe|ivawe rekreativne funkcije u smislu prostora

za rekreaciju i odmor radnika.

Prilikom podizawa ovih zelenih povr{ina neophodno

je maksimalno iskoristiti postoje}e resurse u smislu za-

{tite zemqi{ta koje je pod {umom, kao i ~iwenicu da se

van granica Plana nalazi zna~aj kompleks {umske vegeta-

cije. Stoga, ure|ivawe i ozelewavawe se sprovodi u ciqu

unapre|ewa postoje}e strukture i kapaciteta, uz mogu}nost

podizawa novih zasada zelenila radi obezbe|ivawa èqe-

nih funkcija.

Od vrsta za ozelewavawe se mogu koristi slede}e: topo-

le hibridne (kanadske), hrast lu`wak, crveni hrast,

klen(poqski javor), grad, crna jova i druge.


7.2.3. Prostorne celine 2 i 4 – Deponija pepela, {qake igipsa i Regionalna deponija komunalnog otpada

Uvaàvaju}i uslov Predloga prostornog plana podru~-

ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena (IAUS,

2006), koji postavqa obavezu za{tite neposredne okoline

povr{inskih kopova od buke i pra{ine formirawem za-

{titnih zasada, bedema ili ograda, zatim vlaèwem ili

zatrpavawem unutra{wih povr{ina kopova, kao iprivre-

mene rekultivacije povr{ina do preduzimawa mera rekul-

tivacije, na Prostornim celinama 2 i 4 se podiù za{tit-

ni pojasevi zelenila, i to oko deponije pepela, {qake i

gipsa, kao i oko komunalne deponije.

Prilikom zasnivawa za{titnih pojasa zelenila, pri

izboru vrsta trba uvaìti slede}e uslove:

– da brzo rastu i da se brzo sklapaju,

– da su otporne na mogu}e {tetne agense,

– da se lako obnavqaju i

– da imaju jak korenov sistem.

Uvaàvaju}i prethodno istaknute uslove, mogu se izdvo-

jiti slede}e vrste: topole hibridne (kanadske), hrast lu-

`wak, crveni hrast, klen (poqski javor), grad, crna jova.

Tako|e, sa ciqem za{tite zemqi{ta planira se pojas

priobalnog zelenila oko Kladnice a izbor vrsta zasniva-

ti na onim koje su otporne na zaga|ewa. Uvaàvaju}i da

Kladnica predstavqa recipijent, kao i to da je predmetni

prostor zauzet sadràjima koji emituju negativne materije

u sve segmente ìvotne sredine, obavezan je naturalni tip

obrade obale kako bi se ovaj prostor nakon eksploatacije

uklopio u èqeni krajwi ciq dobijawa prirodnog antro-

pogenog predela.

Za{titni pojas zelenila

Pod za{titnim pojasom zelenila podrazumeva se pojas

koji je u funkciji za{tite od negativnih uticaja TE i de-

ponija. Razlikuju se slede}i za{titni pojasi: {umski za-

{titni pojas, vetroza{titni pojas i pojas za{titnog zele-

nila oko komunalne deponije.

Uzimaju}i u obzir da za{titni pojasevi zelenila imaju

ulogu za{tite od razvejavawa ~estica i pra{ine sa depo-

nija, wihova funkcija se nakon prestanka eksploatacije

deponija mewa i zahteva druge mere upravqawa i negovawa.

[umski za{titni pojas

[uma predstavqa filter za zadràvawe pra{ine i ra-

diklano smawuje mogu}nost wenog daqeg {irewa na ve}a

prostranstva. Za dostizawe efikasnog {umskog pojasa neo-

phodan je pravilan razme{taj, izbor vrsta i adekvatna kon-

strukcija i struktura kako bi se dobio biolo{ki postojan,

dugove~an i funkcionalan pojas.

Ovaj pojas treba da bude formiran od brzo rastu}ih vr-

sta, koje brzo daju èqeni sklop i od vrsta koje se lako ob-

navqaju. U neposrednoj blizini naseqa {umski pojas je u

funkciji smawewe brzine vetra i preno{ewa ~vrstih ~e-

stica, zatim apsorbovawa gasova i smawewe buke i vibra-

cija. Od otpornijih vrsta koje se mogu koristiti preporu-

~uju se hrast, jasen, breza i druge.

Prilikom projektovawa {umskog za{titnog pojasa,

primeniti model grupi~no mozai~nog rasporeda listopad-

nog i ~etinarskog drve}a, u kombinaciji za `bunastim vr-

stama kako bi se u toku cele godine obezbedila za{titna i

estetsko-dekorativna funkcija zasada.

Vetroza{titni pojas

Vetroza{titni pojas se podiè na osnovu odgovaraju}e

projektne dokumentacije, uz uvaàvawe osnovnih principa

za projektovawe:

– struktura vetroza{titnih pojaseva – visina, gustina,

broj redova, sastav vrsta, duìna, orijentacija i kontinu-

itet – determini{e efektivnost vetroza{titnih pojaseva

u smislu obezbe|ivawa osnovnih funkcija i to umawewa

brzine vetra i modifikovawa mikroklimata;

– visina vetroza{titnog pojasa je najzna~ajniji faktor

koji odre|uje prostor koji }e biti pod za{titom (u vetro-

za{titnim pojasevima gde je razli~ita visina redova, naj-

vi{i red odre|uje koliki }e prostor biti pod za{titom);

– za prostore iza vetroza{titnog pojasa umawewe brzi-

ne vetra se javqa na rastojawu i do 30 puta visine vetroza-

{titne barijere;

– prilago|avawem gustine vetroza{titnog pojasa se mo-

è uticati na pravac vetra i prostor pod za{titom; gusti-

na od 40 do 60% obezbe|uje najve}i prostor za{tite i efi-

kasnu za{titu od erozije tla; vetroza{titni pojasevi koji

se projektuju sa ciqem da umawe sne`ne nanose i brzinu

vetra imaju vi{e redova i ve}u gustinu, 60 do 80%, ali za-

to i mawi prostor iza barijere koji je pod za{titom;

– izbor vrsta determini{e visinu i uti~e na duìnu za-

{ti}enog prostora; za maksimalnu efikasnost, duìna u kon-

tinuitetu treba da bude 10 puta visine vetroza{titnog pojasa;

– minimalno rastojawe vetroza{titnog pojasa od pro-

stora koji se {titi jeste 25 metara; ako je rastojawe mawe

podiù se {iri vetroza{titni pojasevi;

– vetroza{titni pojasevi su najefikasniji kada su ori-

jetisani upravno na dominiraju}e vetrove; i

– za obezbe|ivawe osnovnih funkcija vetroza{titnih

pojaseva neophodno je kontinualno upravqawe.

Prilikom sadwe neophodno je planirati gu{}u sadwu

(75.000 sadnica/ha) a prilikom izbora vrsta mogu}e je kori-

stiti brest, dren, ruj, kiselo drvo, gledi~iju, bagrem, brezu.

Za{titni pojas zelenila u kompleksu

komunalne deponije

U okviru kompleksa komunalne deponije, oko tela komu-

nalne deponije podiè se za{titni pojas zelenila u {i-

rini od 30 metara. Osnovna funkcija ovog pojasa jeste u za-

{titi okolnog prostora od negativnih uticaja prilikom

eksploatacije deponije kao {to je, izme|u ostalog, spre~a-

vawe podizawa i razno{ewa ~estica na ve}a rastojawa,

umawewa vizuelnog uticaja i drugo.

Uzimaju}i u obzir da je za period nakon eksploatacije

deponije ovaj prostor planiran za {umsku rekultivaciju,

pojas za{titnog zelenila }e tada imati drugu funkciju i

samim tim i druge uslove upravqawa, te stoga, prilikom

izbora vrsta za formirawe pojasa, treba uvaìti ovu ~i-

wenicu i koristiti vrste koju su napred navede za formi-

rawe {umskog za{titnog pojasa.

Zelenilo u zoni kompleksa komunalne deponije

U okviru ove kategorije podrazumeva se ure|ewe i oze-

lewavawe oko objekata deponije.

Podizawe i ure|ewe zelenih povr{ina planirati oko

upravne zgrade i dela izme|u ovog objekata i saobra}ajni-

ce sadwom visokog i niskog – partnernog zelenila. Kori-

stiti dekorativne i cvetne vrste a travwake zasnivati od

otpornih vrsta trava.

7.2.4. Prostorna celina 3 – Vezni infrastrukturni koridor

U okviru zone koridora nalazi se {umski kompleks ko-

ji }e usled aktivnosti pri podizawu koridora pepelovoda

biti direktno ugroèn usled prosecawa. Uzimaju}i u ob-

zir da je prostor u funkciji potreba TE, a uvaàvaju}i zna-

~aj zelenila, obavezno je o~uvawe postoje}eg {umskog kom-

pleksa kao zna~ajnog izvora kiseonika i wegovog uticaja

pri umawewu negativnih uticaja TE.

7.3. Prostori za rekultivaciju

Mere i postupci za rekultivaciju zemqi{ta su sastav-

ni deo rudarskih projekata i sprovode se kontinualno kroz

sve faze po~ev{i od iskopa odnosno transporta i odlaga-

wa raskrivke, kroz morfolo{ko ure|ivawe terena i inè-

werske postupke wegove stabilizacije, a zatim biolo{ke i

hemijske rekultivacije. Osnovna koncepcija rekultivacije


podrazumeva obavezno skidawe plodnog, humusno-akumula-

tivnog horizonta, wegovo privremeno deponovawe, i po iz-

vr{enoj tehni~koj rekultivaciji, razastirawe po povr{i-

ni predvi|enoj za biolo{ku rekultivaciju.

Pristupawem {umskoj rekultivaciji ostvaruje se èqe-

ni efekat u smislu za{titne funkcije, proizvodwe kiseo-

nika, apsorpcije ugqen-dioksida, taloèwa ~estica pra-

{ine na li{}u. Planirati monitoring razvoja zasa|ene

dendroflore kako bi se omogu}ilo da se za svaki tip depo-

sola izvr{i optimalni izbor vrsta za po{umqavawe koje

}e postizati najve}a razvojno-proizvodne efekte, vital-

nost, dekorativnost i druge funkcionalne vrednosti.

U pitawu ograni~ewa za rekultivaciju neophodno je is-

ta}i da revitalizacijom i rekultivacijom nije mogu}e

formirati i obnoviti u potpunosti autothoni ekosistem

~ije je formirawe trajalo stole}ima. Da bi se obnovio i

profunkcionisao prirodni i reproduktivni sistem po-

trebno je od 10 do 15 godina

Prostori za {umsku rekultivaciju

[umski ekosistemi osnovani u postupku biolo{ke re-

kultivacije imaju izvanredan zna~aj u zoni uticaja povr-

{inskih kopova.

Uvaàvaju}i ~iwenicu da dinamika rekultivacije pra-

ti dinamiku rudarskih radova, osnovni zadatak jeste da se

stvore povoqni uslovi za prijem sadnica.

Rekultivacija se sprovodi na osnovu programa i projek-

ta rekultivacije.

Prostori za privremenu rekultivaciju

Ovi prostori su, prema perspektivnoj nameni povr{i-

na, predvi|eni za {umsku rekultivaciju. Uvaàvaju}i ~i-

wenicu da je u planskom periodu primarno podizawe za-

{titnih pojasa zelenila, na ostalom prostoru predvideti

zasnivawe biqnog pokriva~a, {to jeste sastavni deo pro-

grama i projekta rekultivacije.

8. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

8.1. Koncept za{tite ìvotne sredine

Priprema dokumentacije za izgradwu TE „Kolubara B”

traje ve} vi{e od 20 godina. Od samog po~etka u sklopu in-

vesticione dokumentacije obra|ivani su problemi za{ti-

te ìvotne sredine u skladu sa trenutno vaè}im propisi-

ma. S obzirom na to da su se propisi za za{titu ìvotne

sredine vremenom poo{travali a tehnologija za termoe-

lektrane unapre|ivala, uporedo sa doradama projektne do-

kumentacije za Termoelektranu vr{ene su u vi{e navrata

„ekolo{ke” analize projekta koje su prikazane u slede}im

dokumentima:

– Investicioni program, Kwiga 5: Preliminarni eko-

lo{ki elaborat, 1983;

– Feasibility study, Vol. two: Environmental impact report, 1989;– „Detaqna analiza uticaja na ìvotnu sredinu TE-TO

„Kolubara B” sa elementima analize uticaja i merama za-

{tite od deponije pepela”, Institut „J.êrni”, 1998 i

– Prethodna analiza uticaja TE „Kolubara B”, á faza-

2h350 MW” na ìvotnu sredinu, Energoprojekt-Entel, 2003.

Problematika za{tite ̀ ivotne sredine od TE „Koluba-

ra B” razmatrana je i u okviru dosada{wih radova Institu-

ta za arhitekturu i urbanizam Srbije na „Prostornom pla-

nu podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena”.

Pored toga ura|en je „Prethodni izve{taj o strate{koj

proceni uticaja Prostornog plana podru~ja eksploatacije

Kolubarskog lignitskog basena”, u kome je uz ostale objek-

te razmatran uticaj TE „Kolubara B” na ìvotnu sredinu.

Integralno posmatrano, dana{wi koncept TE „Koluba-

ra B” zadovoqava vaè}u doma}u regulativu i kriterijume

za{tite ìvotne sredine. Predloène tehnologije omogu-

}uju daqe usavr{avawe u pravcu pove}awa nivoa za{tite ta-

ko da se zadovoqe i normativi EU koji su u ovom momentu

po pojedinim parametrima ne{to stroì od doma}ih.

Sada{wa zaga|enost vazduha na lokaciji TE „Kolubara

– B” je znatno ispod dozvoqenih GVI. Budu}i rad TE „Ko-

lubara B” }e dovesti do pove}awa emisije CO2 za 23%, SO2oko 20%, NOx 8% i pepela za 3%, u odnosu na dana{we ni-

voe emisije postoje}ih elektrana „TENT A i B” i „Kolu-

bara – A”.

Prema prora~unima disperzije dimnih gasova iz De-

taqne analize uticaja (1998), u koje nisu uzeti u obzir si-

stemi za pre~i{}avawe SO2 i NOx, dolazilo bi do preko-

ra~ewa grani~nih vrednosti imisije. Prora~uni jedno~a-

sovnih koncentracija SO2 na lokaciji budu}e termoelek-

trane pokazuju da se najve}e koncentracije mogu o~ekivati

pri nestabilnoj stratifikaciji atmosfere (klase stabil-

nosti A i B) na rastojawima do 5 km od izvora. Maksimal-

ne koncentracije do 400 mg/ m3 (ve}e od GVI = 350 μg/m3)

mogu se javiti pri nestabilnoj stratifikaciji atmosfere

(klasa A) u pojasu {irine 800-1.200 m u duìni do 3.500 mpo pravcu vetra od izvora. Ovakvi meteorolo{ki uslovi ja-

vqaju se u 6% slu~ajeva godi{we. Prora~un raspodele

sredwih 24-~asovnih koncentracija SO2 pri nestabilnom

vremenu po pravcima vetrova pokazuje da je mogu}e i dvo-

struko prekore~ewe GVI (150 mg/m3) u Kaleni}u, Arapov-

cu, Sokolovu i Ro`nici. Koncentracije do 110 mg/m3 mogu

o~ekivati selima Crvena Jabuka, Jo{ava, Qubni} i Vuki-

{evica. Maksimalni nivo taloèwa pepela pri istovre-

menom radu termoelektrana Kolubara A i B procewuje se u

Crvenoj Jabuci 110 mg/m2/dan, u V. Crqenima 105

mg/m2/dan, u Stepojevcu i Junkovcu 55 mg/m2/dan, {to je u

svim slu~ajevima niè od GVI na mese~nom nivou.

Naknadno je ura|ena Prethodna analiza uticaja (2003),

zasnovana na dora|enoj tehni~koj dokumentaciji za objekte

TE „Kolubara B”, koja ukqu~uje odgovaraju}e sisteme za

pre~i{}avawe dimnih gasova. Emisija zaga|uju}ih materi-

ja u dimnim gasovima iznosi: 82,8 t/h ~estica pepela, 7 t/hsumpor-dioksida i 0,7 t/h azotnih oksida ra~unatih kao

NO2, {to proizvodi koncentracije navedenih polutanata

od 24,9-96,2 g/m3, 2,53-4,1 g/m3g/m3 i 0,5-0,6 g/m3, respektiv-

no. Koncentracije ovih polutanata u dimnom gasu znatno

prevazilaze propisane grani~ne vrednosti emisije4. Za

odvajawe pepela dimni gasovi se vode na elektrofilter-

sko postrojewe efikasnosti odvajawa 99,91%. Izlazni ga-

sovi se zatim usmeravaju na postrojewe za odsumporavawe

(ODG) efikasnosti 84% i kona~no se ispu{taju u atmos-

feru preko dimwaka visine 250 m, koji uti~e na smawewe

zaga|enosti prizemnog sloja atmosfere. Emisije polutana-

ta sa poboq{anim tehni~kim re{ewima svode zaga|ewa u

granice propisane normativa. Prora~uni imisije u pod-

ru~ju termoelektrane, uzimaju}i u obzir i emisije iz

„TENT A i B” u Obrenovcu, te iz Termoelektrane „Kolu-

bara A”, pokazali su da bi nivo koncentracija polutanata

bili ispod propisanih grani~nih vrednosti. Za kvantita-

tivnu analizu rasprostirawa polutanata kori{}eni su

softveri IFC Diffusion model (za normalan rad postrojewa)

i ALOHA (za udesne situacije), koji su odobreni za kori-

{}ewe ameri~ke EPA.

Pored uticaja na ìvotnu sredinu u reìmu regularnog

rada termoelektrane i prate}ih objekata, mogu}a su odstu-

pawa od propisanog reìma rada pojedinih sistema i kva-

rovi na postrojewima, usled ~ega mogu nastati hemijski

udesi koji za posledicu imaju intenzivne, ali kratkotraj-

ne nepovoqne efekte u ìvotnoj sredini. U analizama

uticaja termoelektrane na ìvotnu sredinu razmatrane su

slede}e mogu}nosti tehnolo{kih udesa:

– poreme}aji u radu elektrofilterskih postrojewa,

– pojave isticawa iz sistema te~nog goriva,

– nekontrolisano ispu{tawe hemikalija,

– nekontrolisano ispu{tawe otpadnih voda i

– havarija na sistemu za hidrauli~ki transport pepela.

–––––––––––

4 Pravilnik o grani~nim vrednostima emisije, na~inu i rokovima mere-

wa i evidentirawa podataka („Slu`beni glasnik RS”, broj 30).


Dosada{wa iskustva sa ovakvim udesima na postoje}im

termoelektranama (Kolubara A, Kostolac i Kosovo A i B)

pokazuju da se takve havarije de{avaju veoma retko i da tra-

ju kratko (od desetak minuta do par sati).

Otpadne vode iz kompleksa Termoelektrane ~ine vode

od odmuqavawa reaktora 40m3/h, ispirawa pe{~anih fil-

tera 50m3/h, neutralizacije 50m3/h, prawa „Ljungstroma”20m3/h, zatim zauqene vode 30m3/h, demineralizacione vo-

de 60m3/h, vode odsoqavawa rashladnog sistema 500-

600m3/h. Ovome treba dodati oko 50 m3/h sanitarnih voda,

koje se aerobno pre~i{}avaju i hlori{u u postrojewu tipa

„Putox”, i padavinske vode. Od ovih voda 210m3/h }e se ko-

ristiti za hidrauli~ni transport pepela i {qake, a osta-

le vode (pre~i{}ene sanitarne vode, vode od odsoqavawa i

ki{nica) ispu{ta}e se u recipijent, reku Kladnicu. Tret-

mani otpadnih voda su predvi|eni tako da omogu}uju wiho-

vu bezbednu daqu upotrebu u zatvorenom ciklusu termoelek-

trana-deponija pepela odnosno ispu{tawe dela voda u

Kladnicu tako da ne pogor{aju propisani kvalitet vode u

vodotoku.

8.2. Planirane mere za{tite ìvotne

sredine pri izgradwi

TE „Kolubara B”

Polaze}i od ciqeva za{tite ìvotne sredine defini-

sanih u usvojenim strate{kim dokumentima i zakonskih

propisa, neophodno je pri izgradwi TE sprovesti kom-

pleksne tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke, organizacio-

ne i druge mere za{tite.

Za{tita vazduha

Za pre~i{}avawe dimnih gasova od sumpor-dioksida

projektovati takvo postrojewe za odsumporavawe da emisi-

ja bude ispod GVE (650 mg/m3) sa mogu}no{}u da se emisi-

ja svede na EU normu od 400 mg/m3.Elektrofiltarska postrojewa moraju da obezbede da

emisija lete}eg pepela bude mawa od 50 mg/m3. Obezbediti besprekoran rad postrojewa za pre~i{}ava-

we dimnih gasova.

Projektovati tehni~ka re{ewa za smawewe {tetnih

efekata u slu~aju havarije na sistemima za pre~i{}avawe

vazduha.

Obezbediti stalno pra}ewe emisija SO2,, NOx i lete}eg

pepela kontinualnim merewem.

Za{tita voda

Zahvatawe vode iz Kolubare mora biti uskla|eno sa bi-

olo{kim minimumom reke.

Zaga|ene vode iz tehnolo{kog procesa tretirati u od-

govaraju}im postrojewima za pre~i{}avawe (neutraliza-

cione jame, talo`nici, lamelni separatori, filtri sa ak-

tivnim ugqem).

Tretirane tehnolo{ke otpadne vode maksimalno kori-

stiti u zatvorenom ciklusu termoelektrane i za hidrauli~-

ni transport pepela i {qake.

Vi{ak rashladne vode pre ispu{tawa u recipijent kon-

dicionirati.

Sanitarne otpadne vode posle tretmana ispu{taju se u

recipijent.

Atmosferske vode odvode se u recipijent bez tretmana.

Na deponiji pepela izgraditi hidroizolaciju radi za-

{tite podzemnih voda.

Definisati zone za{tite lokacija izvori{ta vodo-

snabdevawa.

Definisati zone za{tite magistralnih vodova vodo-

snabdevawa.

Za{tita zemqi{ta

Pri projektovawu i izvo|ewu deponije pepela i {qake

primeniti tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa kojim se spre~a-

va zaga|ivawe zemqi{ta.

Na pretakali{tima te~nih goriva i hemikalija izgra-

diti betonske tankvane za prihvat izlivenih te~nosti.

Institucionalno-organizaciona podr{ka

Dosada{we iskustvo u okviru preduze}a EPS-a pokazu-

je da se problemima za{tite ìvotne sredine posve}ivala

znatna pa`wa. Me|utim, i pored toga u za{titi i unapre-

|ewu ìvotne sredine nisu postignuti adekvatni rezulta-

ti. Za ostvarivawe zakonskih obaveza i zadatih ciqeva za-

{tite ìvotne sredine u kompleksu TE Kolubara B po-

trebno je:

– formirati stru~nu slu`bu zaduènu za ìvotne sre-

dine ve} u toku izgradwe,

– uvesti sistem upravqawa za{titom ìvotne sredine

primenom standarda JUS-ISO 14001,

– uspostaviti integralni sistem monitoringa vazduha,

zemqi{ta i voda,

– formirati informacioni sistem ìvotne sredine,

– formirati koordinaciono telo za za{titu ìvotne

sredine od predstavnika EPS-a, op{tina i NVO.


Rezime glavnih vrsta emisija zaga|ewa i predvi|enih tehnologija tretirawa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Emisija Vrsta Sistem za tretirawe Ispuwewe normativa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 Dimni gasovi ~estice pepela elektrofiltri +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

sumpor-dioksid sistem za odsumporavawe +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

azotni oksidi redukcija NOx u kotlovima +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ugqen-dioksid bez tretmana nema norme

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 Otpadne odmuqavawe reaktora recirkulacija +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

vode isplaka pe{~.filtera vra}a se u reaktore

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

zauqene vode dvostruko pre~i{}avawe +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

vode rashladnog torwa tretman – H2SO4 + polifosfati +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

sanitarne vode postrojewe tipa „PUTOX” +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

atmosferske padavine bez pre~i{}avawa +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 ^vrsti otpad {qaka i pepeo hidroizolacija, drenaà deponije,

rekultivacija +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

komunalni otpad odvoèwe na deponiju +

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4 Otpadna topla voda hla|ewe u rashladnom torwu nema norme

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

toplota topao vazduh i para bez tretmana nema norme

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

8.3. Planirane mere za{tite pri izgradwi

Regionalne komunalne deponije

U ciqu za{tite okolnog zemqi{ta, podzemnih i povr-

{inskih voda od {tetnog uticaja zaga|ewa od sanitarne

deponije, bilo da ono poti~e od procednih voda (filtra-

ta) odnosno od atmosferskog taloga koji pada na aktivni

deo deponije i infiltrira se kroz deponiju, voda koje do-

spevaju kroz wene bo~ne zidove iz okolnih geolo{kih for-

macija ili voda koje se slivaju sa okolnog zemqi{ta, neo-

phodno je deponiju u~initi potpuno vodonepropusnom, ob-

lagawem kosina i dna deponije slojem konsolidovane gli-

ne i postavqawem HDPE folije.

Izgradwom sistema za sakupqawe i odvo|ewe u sistem

talo`nih bazena sa povr{ine deponije (tako pre~i{}ene

vode koriste se za kva{ewe povr{ine deponije) i spre~a-

vawem prodora voda sa okolnih terena i bo~nih geolo{kih

formacija, spre~ava se {irewe zaga|uju}ih materija (mi-

kroorganizmi izaziva~i crevnih i drugih oboqewa kod qu-

di i ìvotiwa) nizvodno od deponije.

Zaga|ewe zemqi{ta u okolini deponije, koje moè na-

stati usled razno{ewa otpada vazdu{nim strujawem i

transmisijom pra{ine i drugog zaga|ewa vazduha sa depo-

nije, kao i zaga|ewe vazduha (izdvajawe metana, {irewe

pra{ine i neprijatnih mirisa ili pove}awe koncentraci-

je zaga|uju}ih materija u vazduhu u okviru i u okolini odla-

gali{ta otpada u periodima bez vetra) spre~ava se prime-

nom odgovaraju}e tehnologije deponovawa koja podrazumeva

redovno prekrivawe deponije unapred pripremqenim pre-

krivnim materijalom u sloju potrebne debqine i izvo|e-

wem vetroza{titnih pojaseva.

Evakuacija metana i drugih toksi~nih, eksplozivnih

ili zapaqivih gasova koji bi iz tela deponije mogli do-

speti u atmosferu pewu}i se prema povr{ini i ugqen-di-

oksida koji je 1,5 puta gu{}i od vazduha, pa se u telu depo-

nije spu{ta prema podlozi, odatle moè dospeti u podzem-

ne vode i okolno zemqi{te i ugroziti biqni i ìvotiw-

ski svet, obavqa preko vertikalnih biotrnova, d=0,6m,

ravnomerno raspore|ene po celoj povr{ini deponije na

rastojawu od 30m. Ovi gasovi se ili spaquju ili se kori-

ste kao energent.

Potrebno je predvideti kontinualnu kontrolu stawa na

deponiji i oko deponije (monitoring gasa na deponiji se

vr{i i 20 godina nakon zatvarawa deponije). Pravilno

raspore|enim pijezometrima pokriti mogu}e zone uticaja

deponije i kontinualno opaàti promene kvaliteta pod-

zemnih voda. Potrebno je predvideti neophodne mere za

obave{tavawe i uzbuwivawe u slu~aju havarija.

9. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I

USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU

9.1. Op{ta ocena rizika od elementarnih nepogoda

na razmatranom podru~ju

Prilikom ocene op{teg rizika od elementarnih nepo-

goda, odnosno ocene podobnosti razmatrane teritorije u

inèwerskom smislu, analizirani su slede}i uslovi: kli-

matske karakteristike podru~ja, hidrodinami~ki reìm

kod obala vodotoka, reqef, geolo{ka gra|a podine, savre-

meno neotektonsko kretawe i seizmi~ke pojave, hidrogeo-

lo{ki uslovi, osobenosti fizi~ko-mehani~kih svojstava

stenskih masa i inèwerska delatnost ~oveka (tehnogeni

~inioci) odnosno uloga antropogenog faktora na elemen-

tarne prirodne osnove i to pre svega na promene kvalite-

ta zemqi{ta, vegetacije, iskori{}avawe voda i osvajawe

ugroènih podru~ja.

Rudarska proizvodwa i proizvodwa energije kao domi-

nantne funkcije na {irem podru~ju u vi{estrukoj su zavi-

snosti od ekstremnih prirodnih pojava. Iako planirane i

organizovane prema normalnim uslovima, one su u vanred-

nim uslovima, tj. uslovima elementarnih nepogoda u eksce-

snom stawu.

Znatan rizik za razmatrano podru~je predstavqaju zaga-

|ewa ìvotne sredine koja mogu dosti}i nivo elementarne

nepogode, a posledica su rudarskih i geolo{kih radova,

bu{ewa, raskopavawa, pozajmi{ta, raskrivke. Rizik pred-

stavqaju i sami povr{inski kopovi, izme|u ostalog i pro-

stori deponovawa pepela, {qake i gipsa i zona koridora

sistema za transport ovih otpadnih produkata iz elektra-

ne, usled specifi~nog tehnolo{kog postupka i mogu}eg

toksi~nog kontakta sa podzemnim vodama, ali i akcidenti

na wima. Rudarski i energetski kompleks, prema riziku po

obimu i mogu}nosti pojava akcidenta, predstavqa realnu

opasnost za {ire podru~je od razmatranog, pa mora biti

predmet posebnih stru~nih i nau~nih analiza.

U slu~aju velikih poàra u kompleksima rizi~ne teh-

nologije, a naro~ito u rudarsko-energetskom kompleksu,

zbog blizine naseqa i wihovog neadekvatnog poloàja u

odnosu na strujawe vetrova, moè se o~ekivati kontamina-

cija otrovnim dimom i gasovima. Ina~e, razvoj proizvodwe

u naseqima van urbanih jezgara, primena mehanizacije i

hemijskih sredstava znatno pove}ava poàrni rizik i raz-

voj poàra u prostoru.

Kada se govori o za{titi od zemqotresa, onda se svaka-

ko ne moè govoriti o apsolutnoj za{titi od zemqotresa,

s obzirom na to da bi ovakav pristup bio ekonomski nepri-

hvatqiv. Stoga je neophodno formulisati strategiju za-

{tite, koja bi, uz odgovaraju}e planske i druge potrebne

mere morala biti propra}ena i osigurana takvim pristu-

pom aseizmi~koj izgradwi objekata i tehni~ke infrastru-

ture na podru~ju koji bi oslobodio projektante rizika

opredeqivawa nivoa aseizmi~nosti. Ukupna slika op{teg

rizika za saobra}ajnu infrastrukturu implicira zone

prihvatqivog rizika u kojima bi trebalo uspostaviti sao-

bra}ajnu povezanost pojedinih prostornih celina u okviru

razmatranog podru~ja, me|usobno i sa {irim podru~jem, ~i-

me bi se omogu}ilo adekvatno funkcionisawe saobra}aj-

nog sistema posle akcidenta alternativnim pravcima i

popre~nim vezama.

Seizmi~ki hazard eksploatacionih poqa je veoma vi-

sok, a s obzirom na mogu}nost prekida proizvodwe i mogu}-

nost dovo|ewa tehnologije za otkopavawe ugqa do stepena

neupotrebqivosti, veoma je visok i seizmi~ki rizik. Teh-

nologija koja se primewuje na objektima rudarsko-energet-

skog kompleksa je veoma povredqiva u uslovima zemqotre-

sa i to pre svega bager-glodar, dok odlaga~i u uslovima ja-

kih zemqotresa zbog mogu}nosti pokretawa odlagali{ta u

nastupawu, tako|e, mogu pretrpeti havarije do stepena wi-

hove neupotrebqivosti. Na pove}awe seizmi~kog rizika

tehnologije koja se primewuje za otkopavawe uti~e i dodat-

na povredqivost bagera – glodara u procesu wegovog re-

monta. Nemogu}nost snabdevawa ugqem termoelektrane u

duèm periodu znatno bi se odrazila na ukupnu proizvod-

wu energije u Srbiji. Da bi se ocenio prihvatqiv seizmi~-

ki rizik eksploatacionih poqa, neophodno je posebno pro-

ceniti povredqivost terena pri zemqotresima razli~itog

intenziteta, zatim povredqivost tehnologije, kao i wiho-

vu interakciju.

Posebno treba prou~iti, u uslovima zemqotresa, scena-

rij ~itavog niza doga|aja za sve u~esnike u tehnolo{kom

procesu proizvodwe ugqa i energije i odrediti stepen wi-

hove pojedina~ne povredqivosti, a zatim oceniti kriti~-

ne ta~ke u tom procesu koje su najugroènije pri uticaju ze-

mqotresa.

Na taj na~in tek preko tzv. scenarija uticaja zemqotre-

sa za razli~ite intenzitete, moè se pri}i re{avawu pro-

blema svo|ewa seizmi~kog rizika na prihvatqivu meru.

Prihvatqivi rizik treba iskazati u terminima faktora

gubitaka i uticaja na funkcionisawe energetskog sistema

zemqe u celini. S obzirom na veli~inu seizmi~kog rizika,

neophodno je izna}i i wegov uticaj na cenu tone ugqa koja

se dobija u eksploataciji, a zatim i na cenu proizvedene je-

dinice energije.


Pri planirawu posebno va`nih objekata, a u smislu va-

è}eg Pravilnika o tehni~kim normativima za gra|ewe

objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima, pojedi-

na~ni objekti u sklopu TE „Kolubara B” su objekti van ka-

tegorije i objekti á kategorije, pri ~ijem je projektovawu ,

kao i u ostalim zonama gde je proceweno da su mogu}e in-

direktne {tete ve}e od direktnih {teta pri zemqotresu,

neophodno sprovesti detaqna seizmi~ka i druga ispitiva-

wa kao podlogu za izradu posebnih studija seizmi~kog ri-

zika na bazi utvr|enog seizmi~kog hazarda (9º-8º MSK-64).

Kao podloga za projektovawe planiranih gra|evinskih

objekata, moraju se izraditi i karte seizmi~ke mikrorejo-

nizacije, koje sadrè o~ekivana maksimalna horizontalna

ubrzawa i intenzitete na povr{ini terena za razli~ite ha-

zarde po definisanim geotehni~kim modelima lokalnog

tla sa odgovaraju}im spektrima odgovora lokalnog tla na

dubini fundirawa i povr{ini za razli~ite ulazne pobude.

Prema vaè}oj regulativi, osnova za projektovawe obje-

kata van kategorije su projektni zemqotres sa verovatno-

}om pojave 70% za periode od 100 godina i maksimalni ze-

mqotres sa verovatno}om pojave 70% za periode od 1.000

godina. Uvo|ewem EVROKOD-a osnova za procenu seizmi~-

kog hazarda je maksimalno o~ekivani zemqotres sa verovat-

no}om pojave 70% za periode od 475 godina.

9.2. Op{ti i pojedina~ni zahtevi i preporuke

u ciqu za{tite od elementarnih nepogoda

U ciqu smawewa neusagla{enosti i postoje}ih proti-

vure~nosti izme|u zahteva i potreba za{tite od elementar-

nih nepogoda i opasnosti izazvanih kori{}ewem prostora

neophodna je primena jedinstvenih kriterijuma za ugradwu

za{titnih mera u plansku dokumentaciju:

Termoelektrana sa pripadaju}om deponijom je energet-

ski objekat koji predstavqa rizik za okolinu (ìvotnu sre-

dinu) i kod normalnog rada postrojewa odnosno gde ima ri-

zika od skladi{tewa, manipulacije i transporta lako zapa-

qivih, eksplozivnih i otrovnih materija, a pre svega rizi-

ci koji proizilaze iz tehnolo{kog procesa i veli~ine ka-

paciteta. Obim i verovatna u~estalost katastrofalnih ne-

sre}a kod ovih objekata su zna~ajni a do akcidenta dolazi

iznenada (po pravilu uz mogu}i poàr ili eksploziju), pa je

za najrizi~nije pojedina~ne objekte (iz katastra zaga|iva~a)

neophodno izvr{iti i posebne studijske analize uticaja sa

aspekta rizika od elementarnih nepogoda. Pri tom analize

treba izvr{iti za scenarije uspostavqene prema ta~noj oce-

ni najverovatnijih kriti~nih faza za svaku primewenu teh-

nologiju i kapaciteta rizika za ure|aje i opremu.

U ciqu za{tite od elementarnih nepogoda neophodno je

na planskom i {irem podru~ju obezbediti slede}e:

– pove}ati {umski fond u smislu za{tite od svih ob-

lika nestabilnosti i erodibilnosti terena, racionalnog

kori{}ewa slobodnog zemqi{ta, biolo{ke i ekolo{ke

ravnoteè sredine;

– obezbediti {to ujedna~eniji razvoj pre svega komu-

nalne infrastrukture odgovaraju}om distribucijom funk-

cija u skladu sa op{tim rizikom od prirodnih i tehni~kih

(izazvanih) katastrofa, {to bi obezbedilo funkcionisa-

we industrije i privrede uop{te i pri iskqu~ivawu poje-

dinih kapaciteta u vanrednim situacijama;

– odgovaraju}im studijama za potrebe planirawa neop-

hodno je definisati prihvatqiv nivo rizika za funkciju,

pa pojedina~ne objekte odnosno ve}e proizvodne i druge

kapacitete tretirati kao kriti~ne kqu~ne ta~kaste objek-

te u sloènoj prostornoj mreì odnosne funkcije (ovo je

u direktnoj vezi i sa takozvanim linijskim objektima);

– u sistemu vodosnabdevawa naseqa obezbediti rezerve

pija}e i tehnolo{ke vode iz alternativnih izvora (kata-

star izvora) i

– unutar kompleksa termoelektrane, u skladu sa oprede-

qenom tehnologijom, posti}i adekvatno zonirawe po funk-

ciji uz obezbe|ivawe za{titnih zona i slobodnih povr{ina

sistemom primarnih i sekundarnih internih saobra}ajnica.

9.3. Posebne mere za{tite od elementarnih nepogoda

Planirawe mera za{tite od elementarnih nepogoda mo-

ra biti zasnovano na slede}im ocenama i strate{kim

opredeqewima:

– ocena ugroènosti na planskom podru~ju i povredqi-

vost objekata i funkcija ukazuje da su prema obimu i vero-

vatno}i u~estalosti zna~ajnije indirektne mogu}e {tete

od direktnih;

– za{tita od elementarnih nepogoda mora biti komplek-

snija i {ireg prostornog obuhvata od prostora koji se {titi;

– osnovni ciq pri obezbe|ivawu pojedina~nih mera za-

{tite mora biti bezbednost qudi i

– na~in i obim za{tite moraju biti utvr|eni prema

prihvatqivom riziku koji, iskazan za pojedina~ne sisteme

i funkcije kao vremenska komponenta uspostavqawa po-

novnog funkcionisana, iznosi od nekoliko ~asova do jed-

nog dana za saobra}ajnu infrastrukturu, do sedam dana za

komunalnu i tehni~ku infrastrukturu i prekid proizvod-

we energije (prekid funkcionisawa same termoelektrane)

koji odgovara peridi~nom profilakti~kom remontu (npr.

nakon 6.000 ~asova rada elektrane).

Za{tita od elementarnih nepogoda na planskom pod-

ru~ju je ugra|ena u sintezu ciqeva i osnovnih polazi{ta

plana i osnovnu koncepciju za ure|ivawe, kori{}ewe i re-

vitalizaciju prostora do nivoa posebnih zahteva koji ima-

ju karakter mera za{tite i to:

– razvojni planovi svih vrsta i nivoa morali bi u sebi

da sadrè i aspekt pripremqenosti i upravqawa za vanred-

ne okolnosti, {to bi omogu}ilo da se uspostave konkretni

zahtevi pri izboru tehnologije i stalne opreme, projektova-

wu pojedina~nih gra|evinskih objekata i tehni~kih siste-

ma, izboru lokacija i minimalnih sigurnosnih udaqenosti,

izvo|ewu, nadzoru i preuzimawu gotovih objekata, pri peri-

odi~nim pregledima, nadzoru i kontroli objekata u radu,

popravkama i remontima, zameni delova ili ~itavih po-

strojewa, osigurawu rezervnih postrojewa i drugo;

– idejni projekat sa studijom opravdanosti za termoe-

lektranu (ali i projekat eksploatacije rudnika PK „Tam-

nava – zapad”) i Regionalnu deponiju komunalnog otpada

mora da sadrì i Studiju rizika i za{tite od elementar-

nih nepogoda;

– za pojedina~ne sisteme u sklopu Termoelektrane pri-

mewivati prostorno-ekolo{ki povoqnije tehnologije,

a poseban zna~aj dati kvalitetnom i redovnom odràvawu

i remontu postrojewa i tehni~kom remontu objekata i ure-

|enih radnih povr{ina;

– sva krupna mehanizacija i oprema pri gra|ewu i eks-

ploataciji elektrane i deponija, kao i tra~ni transporte-

ri za dopremu ugqa i drugih sirovina i sistem za tran-

sport i istakawe pepela, {qake i gipsa moraju da budu ate-

stirani na zemqotres i vetar;

– sve va`nije objekte i kompleks u celini graditi u

skladu sa odgovaraju}im studijama i ekspertizama u smislu

smawewa rizika od lokacije i same funkcije odnosno za

postoje}e objekte inovirati i dopuniti planove za{tit-

nih mera od elementarnih nepogoda i akcidentnih stawa;

– kori{}ewe i za{tita vodnih resursa, zna~ajne promene

u reìmu povr{inskih i podzemnih voda u zoni povr{inskog

kopa, velike potrebe kompleksa elektrane za tehnolo{kom vo-

dom, kao i ostali oblici degradacije povr{inskih i podzem-

nih voda, zahtevaju ta~no utvr|ivawe oblika, mesta i intenzi-

teta degradacije vode i uspostavqawe informacionog i kon-

trolnog sistema za kontrolu reìma podzemnih i povr{in-

skih voda, institucionalizovano, na teritorijalnom princi-

pu, sa jasnom podelom obaveza i odgovornosti privrednih su-

bjekata i nadle`ne uprave, kako republi~ke tako i lokalne;

– odgovaraju}im istra`nim radwama i studijskom doku-

mentacijom, sagledati ukupne vodne potencijale u neposred-

nom okruèwu radi utvr|ivawa tehnoekonomskih, prostornih,

ekolo{kih i drugih aspekata pre~i{}avawa otpadnih voda, a

prednost dati zatvorenim sistemima i recirkulaciji tehni~-

ke vode, naro~ito one upotrebqene za transport pepela;


– tehni~ko-tehnolo{kim postupcima spre~iti oticawe

otpadnih voda sa deponije ugqa i sistema dopreme ugqa,

ali i sa utovarne stanice i mesta utovara ugqa za {iroku

potro{wu;

– obezbediti siguran transport muqa iz termoelektra-

ne uz jasne operativno-organizacione mere i postupke u

slu~aju saobra}ajnog udesa ili havarije na ure|ajima i

transportnim sredstvima, ali i od saobra}ajnih udesa na

servisnom putu u koridoru sistema za transport pepela,

{qake i gipsa;

– ure|ewe obodnih kontura i obezbe|ewe kosina depo-

nija, bez obzira na vertikalne gabarite mora biti za tlo u

miru ali i u uslovima zemqotresa;

– mere i postupke za{tite od elementarnih nepogoda i

rekultivacije deponije pepela, {qake i gipsa i komunalne

sanitarne deponije ugraditi u rudarske i gra|evinske pro-

jekte i sprovoditi permanentno u svim fazama po~ev od is-

kopa odnosno transporta i odlagawa raskrivke, morfolo-

{kog ure|ivawa terena i inèwerskim postupcima wegove

stabilizacije, a zatim biolo{ke i hemijske rekultivacije;

– prostor regionalne komunalne deponije mora biti

ogra|en sigurnosnom ogradom, minimalne visine 3m, a na

po~etku pristupne saobra}ajnice postaviti podiznu rampu

i tablu sa upozorewem i obave{tewima;

– pored dvadeset~etvorosatne kontrole svih ulaza, uspo-

staviti posebnu slu`bu obezbe|ewa i primeniti operativ-

no-organizacione mere na neprekidnom pra}ewu situacije

u celom kompleksu i pregled stawa sigurnosne ograde i

radnih povr{ina;

– na sanitarnoj deponiji mogu}e je odlagawe samo neo-

pasnog ~vrstog komunalnog otpada; ne mogu se odlagati ra-

dioaktivni i medicinski otpad i materijali koji koji

izazivaju paqewe kod isparavawa pri temperaturi ispod

120ºS; industrijski subjekti moraju opasan otpad, u svom

krugu, prethodno preraditi do neutralnog nivoa;

– postupak odlagawa nekorisnog otpada, dnevne segmen-

te za odlagawe otpada i dnevno prekrivawe inertnim ma-

terijalom (radi spre~avawa pojave insekata, prodirawa

vlage u deponiju, razno{ewa odloènog sadràja ) propi-

sati kao kontrolisani radni postupak;

– predvideti redovno polivawe i prawe saobra}ajnih i

manipulativnih povr{ina i svih betonskih platoa;

– vr{iti redovna kontrolna merewa, od ovla{}ene or-

ganizacije, kvaliteta otpadnih voda i redovne kontrolne

preglede i odràvawe postrojewa;

– istovar i obradu otpada vr{iti u objektu hale sa pri-

rodnom i ve{ta~kom ventilacijom, a prostor za manuelno

sortirawe obavezno klimatizovati;

– prilikom postavqawa ure|aja za sakupqawe deponij-

skog gasa radi spe~avawa nekontrolisanog otpliwavawa

(biotrnova), uraditi analizu rizika od poàra i eksplo-

ziva na deponiji i

– predvideti protivpoàrnu hidrantsku mreù u okvi-

ru recikla`nog centra i prate}ih objekata, a na mestima

gde moè do}i do poàra i eksplozija postaviti aparate

za po~etno ga{ewe poàra i sanduke sa peskom.

9.4. Uslovi od interesa za odbranu

Uslovi od interesa za odbranu utvr|uju se na osnovu pro-

cene ugroènosti od ratnih dejstava i drugih opasnosti

predmetnog i susednih podru~ja, procene potrebe organizo-

vawa za{tite qudi i materijalnih dobara u ciqu o~uvawa

qudskog i materijalnog potencijala, a u svemu prema Uslo-

vima i zahtevima za prilago|avawe potrebama odbrane ze-

mqe izdatim od MO, Sektor za gra|evinsko-urbanisti~ku

delatnost, UUPIO (int. br.5260-2 od 2. decembra 2005),

{to podrazumeva kao pojedina~nu meru i obavezu izgradwe

dvonamenskih skloni{ta u skladu sa planiranom namenom

objekta, s tim da se broj i kapacitet skloni{ta planira

prema broju angaòvanih radnika u najbrojnijoj smeni.

Predmetno podru~je prema svom zna~aju ali i mogu}oj

povredqivosti predstavqa potencijalnu opasnost, a sa

druge strane ono je prema dominantnim funkcijama od iz-

uzetnog zna~aja za funkcionisawe u vanrednim uslovima.

Stoga je neophodno utvrditi i kategorisati za{titu pod-

ru~ja oko energetskih objekata i va`nijih objekata rudar-

ske proizvodwe kao podru~ja pod posebnom za{titom. Deta-

qe u tom pogledu re{avati odgovaraju}im posebnim plano-

vima i odlukama, u saradwi sa nadle`nim organima.

Objekti rudarsko-energetskog kompleksa i neki drugi

objekti i zone, u smislu Odluke („Slu`beni list SRJ”,

broj 35/95), objekti su od posebnog zna~aja za odbranu, pri

~ijem projektovawu, izgradwi i rekonstrukciji investito-

ri du`ni po zakonu da se pridràvaju posebnih uslova iz-

gradwe, propisanih mera za{tite od ratnih razarawa i

drugih mera od interesa za odbranu. Gradwa, premer i is-

traìvawe zemqi{ta u rejonima ovih objekata od posebnog

zna~aja mogu se vr{iti samo uz prethodnu saglasnost Mi-

nistrastva odbrane.

Bezbednost objekata od posebnog zna~aja obuhvata i or-

ganizovawe i sprovo|ewe mera za wegovu za{titu od o{te-

}ewa i uni{tewa odnosno otkrivawa tajnih podataka

Za sve navedene objekte propisan je postupak obave{ta-

vawa i na~in postavqawa zahteva prilikom projektovawa,

izgradwe i rekonstrukcije tih objekata odnosno obaveza

investitora objekata da pre zapo~iwawa investicionih

radova o tome obaveste Ministarstvo odbrane. Ministar-

stvo }e u postupku ocene potrebe prilago|avawa potrebama

odbrane zemqe propisati mere odnosno postaviti uslove

ili zahteve.

Za pojedina~ne prostorne celine neophodno je izradi-

ti poseban prilog mera za{tite od elementarnih nepogoda

i uslova od interesa za odbranu uz urbanisti~ke projekte,

ali i projektnu dokumentaciju za va`nije pojedina~ne

objekte.

Poseban akcenat dati analizi uslova i mogu}nosti za

obezbe|ivawe mera za{tite i globalni pregled potrebnih

sredstava, aktivnosti, institucionalne i kadrovske orga-

nizovanosti za realizaciju planiranih mera za{tite u

smislu smernica i preporuka za realizaciju plana.

10. USLOVI ZA[TITE PRIRODE I USLOVI

ZA[TITE KULTURNIH DOBARA I ARHEOLO[KIH

NALAZI[TA

Uvidom u Centralni registar za{ti}enih prirodnih

dobara, od strane nadle`ne ustanove – Zavoda za za{titu

prirode Srbije, konstatovano je da na podru~ju plana nema

za{ti}enih prirodnih dobara.

Na podru~ju plana, uvidom na terenu, od strane Repu-

bli~kog zavoda za za{titu spomenika kulture nisu konsta-

tovani povr{inski pokretni nalazi i ostaci drugih nepo-

kretnih kulturnih dobara, tako da se primewuju op{te me-

re za{tite.

11. SREDWORO^NI PLAN URE\EWA JAVNOG

GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Podru~je plana je, u celini, nameweno za ure|ewe jav-

nih povr{ina i izgradwu javnih objekata od op{teg zna~a-

ja. Elementi za utvr|ivawe potrebnih sredstava za ure|ewe

sadràni su u tabeli: Orijentaciona procena investicija

i to kao procena sredstava za ure|ewe saobra}ajnica i sa-

obra}ajnih povr{ina i izgradwu javne komunalne i teh-

ni~ke infrastrukture i objekata (sa stalnom opremom).

Procena investicija potrebnih za zavr{etak izgradwe

TE „Kolubara B” analizirana je u elaboratu „Analiza sta-

wa i opravdanosti zavr{etka izgradwe”, ura|enom u

„Energoprojektu Entel” tokom 2004. godine.

Za potrebe zahvatawa sirove vode za tehnolo{ke potre-

be TE, izme|u ostalog, Elektroprivreda Srbije u~estvuje u

finansirawu izgradwe brane i vodoakumulacije „Stubo-

Rovni” i to sa 27,6% od ukupne vrednosti investicije, ko-

ja iznosi cca 50.000.000 €.Investicije u tretman sanitarnih otpadnih voda izno-

se cca 400.000 €.


Radi procene tro{kova izgradwe mreè puteva sasta-

vqeni su predmeri povr{ina kolovoza pojedina~nih sao-

bra}ajnica i primewene cene JP „Putevi Srbije”.

Do 2011. godine treba da bude izgra|ena á faza TE „Ko-

lubare B”, 2h350MW, {to zna~i da do tada treba da bude iz-

gra|ena i pomo}na kotlarnica, pumpno-izmewiva~ka stani-

ca za kapacitet grejawa i potro{nu toplu vodu od 21 947 900

Wterm i svi potrebni cevovodi, sa pripadaju}om armaturom.

Obim potrebnih sredstava za ure|ewe Regionalne komu-

nalne deponije i izgradwu objekata u zavisnosti je od iza-

brane tehnologije i mogu}e ga je proceniti samo dovo|e-

wem u vezu sa investicijama za sli~ne aktuelne projekte.

Orijentaciona procena investicija u 000 €––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Procena sredstva za ure|ivawe saobra}ajnica i saobra}ajnih

povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Prometni putevi (prilazne saobra}ajnice )

38,904 h 120 4.668,48

Interne saobra}ajnice 45,444 h 120 5.453,28

Trotoari 1200 h 20 240,00

Servisni put uz instalacije 3540 h 70 247,80

Saobra}ajnice 10.609,56

Procena investicija

(za opremu i radove) potrebnih

za izgradwu toplovodne mreè i objekata

Gra|evinski radovi 150,00

Ma{inska oprema 1.250,00

Elektrooprema 220,00

Transport i osigurawe 60.00

Montaà, ispitivawe

i pu{tawe u pogon 230,00

–––––––––

Ukupno 1.930,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Procena investicija (za opremu i radove) potrebnih za

izgradwu telekomunikacione mreè i objekata

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Telekomunikacije za TE „Kolubara B” i

Deponiju pepela 185,00

Telekomunikacije za Regionalnu

komunalnu deponiju 45.000

–––––––––

UKUPNO 230,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Procena potrebnih sredstava za izgradwu Deponije pepela,

{qake i gipsa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Deponija gipsa 1.504,00

Kaseta á 11.343,00

Kaseta áá/1 3.456,00

Nadvi{ewe kasete á 825,00

–––––––––

Ukupno deponija bez nadvi{ewa kasete 14.799.00

–––––––––

Ukupno deponija sa nadvi{ewem kasete 12.168,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Procena potrebnih sredstava za izgradwu Regionalne

komunalne deponije

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sanitarna deponija sa prate}im objektima 8.250,00

Recikla`ni centar 6.000,00

–––––––––

UKUPNO REGIONALNA DEPONIJA 14.250,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Procena investicija (za opremu i radove) potrebnih za

nastavak izgradwe TE „Kolubara B” u 000 €––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Glavni pogonski objekat 273.340,30

El. filtri, dimwak i lift. torwevi 15.562,27

Sistem odsumporavawa dimnih gasova 62.059,31

Orijentaciona procena investicija u 000 €––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Sistem dopreme ugqa 7.629,41

Sistem te~nog goriva 2.040,41

Sistem pepela i {qake 20.087,67

Sistem odg- sistem kre~waka i gipsa 9.319,87

Sistem sirove vode 2.117,96

Sistem rashladne vode 28.218,05

Sistem HPV i HPK 12.972,97

Sistem zauqenih otpadnih voda 721,88

Sistem snabdevawa pomo}nom parom 2.742,75

Sistem komprimovanog vazduha 708,62

Sistem tehni~kih gasova 979,24

Skladi{te uqa i maziva 645,31

Pogon za odràvawe 1.836,24

Sistem spoqnih cevovoda 724,98

Grejawe i provetravawe GPO 1.599,00

Spoqno osvetqewe 476,50

Spoqno uzemqewe 130,89

RP 400 kV i RP 220 kV u SF6 tehnici 16.065,12

Telekomunikacioni ure|aji i instalacije 969,60

Portirnica sa vatrogasnom stanicom 130,89

Upravna zgrada i restoran 2.709,67

Saobra}ajnice 402,00

Dalekovodi 2.697,78

Ostali objekti i sistemi 5.400,00

Ostala investiciona ulagawa 19.400,00

–––––––––––

UKUPNO TE „Kolubara B” 508.644,45 €––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Finansirawe ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta,

pripremawa i opremawa istog, obezbe|uje se u skladu sa od-

nosnim odredbama Zakona o planirawu i izgradwi (~lan 73).

G. P R A V I L A Z A S P R O V O \ E W E P L A N A

Planom su utvr|ena pravila ure|ewa i gra|ewa koja

predstavqaju osnov za izdavawe izvoda iz plana.

Izvod iz plana, koji sadrì podatke o urbanisti~kim

uslovima za ure|ewe prostora utvr|ene planom izdaje se za

potrebe izrade ili verifikacije postoje}e tehni~ke doku-

mentacije i pribavqawa odobrewa za izgradwu.

1. Izrada planske i tehni~ke dokumentacije

Nakon prihvatawa kona~nih tehnolo{kih re{ewa za

objekte TE „Kolubara B” bi}e pokrenuta izrada urbani-

sti~kih projekata.

Izrada urbanisti~kog projekta je obavezna za kompleks

Regionalne deponije komunalnog ~vrstog otpada sa pri-

stupnom saobra}ajnicom.

Urbanisti~ki projekti }e sadràti odgovaraju}a re{e-

wa u skladu sa zakonom.

Ukoliko su promene u koncepcijskim i tehnolo{kim

re{ewima TE „Kolubara B” u suprotnosti sa osnovnim

planskim re{ewima, nadle`ni organi }e pokrenuti po-

stupak za izradu i dono{ewe izmena i dopuna plana.

Na osnovu plana, op{tine donose sredworo~ne progra-

me ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta.

Po isteku roka za koji se donosi sredworo~ni program

ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta, a najmawe svake

~etvrte godine, organi nadle`ni za pripremu i dono{ewe

plana du`ni su da sprovedu postupak provere planskih re-

{ewa i utvr|ivawe potrebe da se pristupi izmeni i dopu-

ni plana.

Izmene i dopune plana vr{e se na na~in i po postupku

propisanim za wegovo dono{ewe.

2. Uslovi gra|ewa pojedina~nih objekata

Dispozicije i gabarite objekata definisati prema od-

re|enoj nameni, tehnolo{kom procesu, usvojenom tipu i

broju tehnolo{ke opreme, kao i broju radnika u najoptere-

}enijoj smeni.


Poloàj pojedina~nih objekata na parcelama (unutra-

{we gra|evinske linije) mora biti unutar linija dozvoqe-

ne gradwe, odnosno unutra{we gra|evinske linije uvek po-

merene u u unutra{wost prostora ogra|enog ogradom kom-

pleksa ili podceline, a kod Prostorne celine 4, unutar

prostora ogra|enog sigurnosnom ogradom. Izvan ove lini-

je mogu}e je podizawe samo za{titnog zelenog pojasa odno-

sno ure|ivawe zelenih povr{ina.

Svi objekti treba da imaju visinu i spratnost u zavi-

snosti od namene odnosno tehnolo{kog procesa i zahteva

ugradwe opreme.

Na~in izgradwe objekata, pojedina~nih ili grupacija

objekata, mora biti uskla|en sa wihovim zna~ajem i funk-

cijom u kompleksu (prostornoj celini kojoj pripadaju), ali

tako da svi objekti ~ine jedinstvenu prostornu celinu, bez

ukr{tawa i preklapawa funkcija i na~ina kretawa zapo-

slenih i mehanizacije.

Primeniti savremene postupke gra|ewa i materijale

koji zadovoqavaju uslove kori{}ewa u specifi~nom okru-

èwu. Teìti maksimalnoj racionalizaciji, imaju}i u vi-

du da je vek eksploatacije pojedina~nih funkcionalnih ce-

lina ograni~en u smislu tehni~ko-tehnolo{ke efikasno-

sti i kapaciteta prostora (na primer za odlagawe pepela,

{qake i gipsa odnosno komunalnog ~vrstog otpada).

Prilikom projektovawa pojedina~nih objekata i kom-

pleksa u celini pridràvati se pozitivnih tehni~kih

propisa i standarda za predmetnu vrstu objekata.

Za sve novoplanirane objekte, u daqoj fazi projektova-

wa, neophodno je uraditi detaqna geolo{ka istraìvawa

i izraditi geomehani~ke i geotehni~ke elaborate u kojima

}e se definisati na~in i dubina fundirawa objekta, dre-

nirawa terena, za{tita podzemnih voda i na~in za{tite

postoje}ih objekata supra i infrastrukture.

Na svim objektima ugraditi repere i pratiti slegawe u

toku gradwe i eksploatacije.

3. Monitoring, izrada tehni~ke dokumentacije

i odobrewa za gradwu

U skladu sa ~lanom 89. stav 4. Zakona o planirawu i iz-

gradwi za deponiju pepela, {qake i gipsa, kao deponiju ot-

padnih produkata budu}e termoelektrane, prema navodu pod

1. kao za visoku branu i akumulaciju ispuwenu vodom, jalo-

vinom ili pepelom, je propisano tehni~ko osmatrawe, i za

ostale objekte, prema navodu pod 5. kao za objekte u sklopu

termoelektrane snage 10 i vi{e MVA. Izdavawe odobrewa

za izgradwu ovih objekata je u nadle`nosti ministarstva

nadle`nog za oblast gra|evinarstva odnosno rudarstva

(deponije pepela i {qake).

Regionalna deponija komunalnog ~vrstog otpada, kao re-

gionalna deponija za odlagawe neopasnog otpada je objekat

koji je, u smislu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o

planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 34/06,

~lan 29), svrstan u objekte za koje prema ~lanu 89. Zakona o

planirawu i izgradwi, odobrewe za izgradwu izdaje mini-

starstvo nadle`no za poslove gra|evinarstva (ta~ka 9a).

Za ovu vrstu objekata, prema Zakonu o proceni uticaja na

ìvotnu sredinu i podzakonskim aktima, propisana je oba-

veza izrade studije o proceni uticaja objekata na ìvotnu

sredinu.

Odobrewe za gradwu izdaje se na osnovu izvoda iz ovog

plana i podnete tehni~ke i druge dokumentacije za izgrad-

wu objekta, u skladu sa zakonom.

Sastavni deo plana su i:

PLANSKE KARTE

Karta br.1 – Dinamika rudarskih radova

do 2020. godine – Izvod iz

Prostornog plana podru~ja

eksploatacije Kolubarskog

lignitskog basena 1 : 50.000

–––––––––

Karta br.2 – Postoje}e stawe 1: 5.000

Karta br.3 – Granica podru~ja Plana i

podela na prostorne celine

(za koje se predvi|a izrada

urbanisti~kih projekata)-

– List 1 i 2-1, 2-2 1: 2.500

Karta br.4 – Plan namene povr{ina 1: 5.000

Karta br.5 – Plan tehni~ke infrastrukture 1: 2.500

Karta br.6 – Plan saobra}ajnica

i saobra}ajnih povr{ina-

– List 1 i 2-1, 2-2 1 : 2.500

Karta br.7 – Plan zelenih povr{ina

i prostori za rekultivaciju 1 : 5.000

DOKUMENTACIJA PLANA

1. Program za izradu plana sa Analiti~ko-dokumenta-

cionom osnovom

2. Odluke o izradi plana

3. Zahtevi nadle`nim organima, institucijama i zavodima

4. Uslovi i dokumentacija nadle`nih organa, institu-

cija i zavoda

5. Originalne podloge pribavqene za izradu plana

6. Dokumentacija i podaci o obavqenoj stru~noj kontro-

li, javnom uvidu i drugim raspravama o planu

7. Odluke i amandmani na Predlog plana

Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u

„Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Lazarevac

Broj 06-194/2006-áH, 29. novembra 2006. godine

Predsednik op{tine

Branko Bori}, s. r.


ànoj 27. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1.

Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”,

br. 47/03 i 34/06) i ~lana 19. Odluke o organizaciji i radu

organa gradske op{tine Lazarevac („Slu`beni list grada

Beograda”, broj 34/2004), donela je

P L A N D E T A Q N E R E G U L A C I J E

„RASADNIK” U LAZAREVCU

1. OP[TI DEO

1.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu plana detaqne regulacije „Ra-

sadnik” u Lazarevcu je:

– Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, broj 47/03)

– Izmene i dopune Zakona o planirawu i izgradwi

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 34/06)

– Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-

wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i o uslovi-

ma i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 12/04)

– Odluka o izradi plana detaqne regulacije „Rasadnik”

u Lazarevcu („Slu`beni list grada Beograda” , broj 14/06)

Sastavni deo odluke o izradi plana detaqne regulaci-

je „Rasadnik” u Lazarevcu je i Program za izradu plana de-

taqne regulacije „Rasadnik” u Lazarevcu (u daqem tekstu

plan).

1.2. Planski osnov

planski osnov za izradu plana je Regionalni prostorni

plan administrativnog podru~ja grada Beograda („Slu`be-

ni glasnik RS”, broj 10/04).


1.3. Povod i ciq izrade plana

Povod za izradu plana je potreba gradske op{tine La-

zarevac za formirawem odre|enog broja gra|evinskih par-

cela za izgradwu porodi~nih i vi{eporodi~nih objekata,

a u svrhu raseqavawa doma}instava sa podru~ja koja su pod

uticajem eksploatacije povr{inskih kopova, sa prate}om

infrastrukturom (saobra}ajnice, mreà vodovoda, mreà

fekalne i ki{ne kanalizacije, elektroenergetska mreà,

TT mreà, mreà toplovoda) i prate}im sadràjima (snab-

devawe, trgovina, usluge, komercijalne delatnosti...).

Ciq izrade plana ja stvarawe planskog osnova za utvr|i-

vawe op{teg interesa, definisawe javnog gra|evinskog za-

mqi{ta, izdavawe Izvoda iz urbanisti~kog plana, kao i iz-

davawe odobrewa za izgradwu planom predvi|enih objekata.

1.4. Obuhvat plana

Na osnovu potreba Gradske op{tine Lazarevac i subje-

kata planirawa, kao i na osnovu povoda za izradu plana,

planom je predvi|eno da podru~je obuhvata padinu od ulica

Kolubarski trg (zapadna granica), [umadijske (ju`na gra-

nica) do korita reke Lukavice (severna granica). Isto~na

granica je granica KO Lazarevac sa KO Lukavica. Ukupna

povr{ina plana je oko 24.15.12.6 ha.

1.4.1. Granica podru~ja plana

Granica podru~ja plana je prikazana na grafi~kim

prilozima i definisana je analiti~ko-geodetskim ele-

mentima za obeleàvawe.

U okviru granica plana su cele katastarske parcele broj:

– 1876,1877, 1878, 1879, 1881/1, 1883/2, 1883/3, 1884/2,

1885/1, 1885/2, 2439, 2440, 2441/1, 2441/3, 2441/4, 2441/5,

2441/6, 2441/7, 2441/8, 2445, 2446/1, 2446/2, 2450/1, 2450/4,

2456/1, 2456/2, sve KO Lazarevac;

kao i delovi katastarskih parcela broj:

– 1880/1, 1880/2, 1880/3, 1881/2, 1883/1, 1883/4, 1884/1,

1884/3, 2441/2, 2456/15, 2492/2, 2492/23, 2492/28, sve KO La-

zarevac.

Katastarska parcela broj 2492/27 KO Lazarevac je van

granica plana. Bi}e obuhva}ena Planom detaqne regulaci-

je ure|ewa korita reke Lukavice (u toku je izrada idejnog

re{ewa ure|ewa toka reke Lukavice).

U slu~aju neslagawa gore navedenih brojeva katastarskih

parcela, vaì granica utvr|ena u grafi~kim prilozima.

1.4.2. Poloàj u odnosu na postoje}e gradsko podru~je

Prostor obuhva}en planom se nalazi jugoisto~no od

centralne zone Lazarevca (preko reke Lukavice).

Ulicom Kolubarski trg ostvarena je veza sa centrom La-

zarevca, kao i sa ostalim podru~jem op{tine. U okviru cen-

tralne zone grada, kao i ostalog podru~ja u neposrednom

okruèwu predmetne lokacije locirani su administrativ-

ni sadràji, osnovna {kola, sredwo{kolski centar, Dom

kulture, Sportski centar, Dom zdravqa, autobuska stanica,

objekti trgovine i snabdevawa, Spomen-kosturnica...

1.5. Podloge za izradu plana

Za potrebe izrade programa i Plana detaqne regulacije

„Rasadnik” u Lazarevcu ura|en je Katastarsko-topografski

plan u analognom i digitalnom obliku u razmeri 1:1.000 i

pribavqena je katastarska kopija plana u razmeri 1:1.000.

U dokumentaciji se prilaù koordinate poligonih i

me|nih ta~aka overenih od strane RGZ-a, kao i ortofoto

snimak ra|en u maju 2002. godine.

1.6. Postoje}e stawe

1.6.1. Prirodne karakteristike

Prostor obuhva}en planom pripada levoj dolinskoj stra-

ni reke Lukavice. Korito reke Lukavice je regulisano u po-

tezu od u{}a u Kolubaru uzvodno do stacionaè 7–412km, i

~ini severnu granicu prostora obuhva}enog planom.

Najnià apsolutna kota prostora je 125mnm (uz korito

reke Lukavice), a najvi{a apsolutna kota je 160mnm, uz uli-

cu [umadijsku. Prose~an nagib terena leve dolinske stra-

ne je od 3–5º, a relativna nadmorska visina je od 25 do 38m.

Teren je u gorwem sloju (dubine preko 2m) izgra|en od ne-

konsolidovane ja~e sti{qive peskovite gline, a dowi ni-

vo je izgra|en od boqe sloènog {qunkovitog peska.

Pri izradi tehni~ke dokumentacije, prema inèwer-

sko-geolo{kim i seizmolo{kim podacima, stepen sei-

zmi~nosti iznosi 8–9 MKS skale.

1.6.2. Namena povr{ina i izgra|enost

Prostor koji obuhvata plan trenutno se koristi uglav-

nom po podacima katastarskog operata (vo}waci, wive, pa-

{waci, neplodno).

Izgra|eni objekti na lokaciji se koriste kao namenski

objekti vo}no-loznog rasadnika, kao i u komercijalne svr-

he („Usluge” – uprava).

1.6.3. Saobra}ajna mreà i mreà infrastrukture

Prostor u obuhvatu plana se sa zapadne strane grani~i

sa ulicom Kolubarski trg, u duìni oko 320m (ne ulazi u

obuhvat plana) sa koje postoje}i objekti imaju pristup.

Ulica [umadijska je u obuhvatu plana i delimi~no je izve-

dena, duìne oko 570m.

Saobra}ajno re{ewe u Planu detaqne regulacije treba

da bude takvo da se tranzitni saobra}aj na regionalnom pu-

tu R 203 (ul. Kolubarski trg) ne sme ugroziti, pretvaraju}i

je u saobra}ajnicu nièg reda.

Severnu granicu prostora koji obuhvata plan, ~ini re-

ka Lukavica, ~ije korito je ve}im delom ure|eno kao dvogu-

bo sa oblogom od lomqenog kamena minor korita i kosina

major korita do visine 1% proticaja. U toku je izrada idej-

nog re{ewa ure|ewa korita deonice uzvodno od 7–412km.

Na prostoru koji obuhvata plan u koridoru Ulice [u-

madijske (delimi~no) postoji fekalna kanalizacija ∅250,

kao i vodovod VL200 – paralelno sa regulacionom linijom

ulice Kolubarski trg.

Mreà vodovoda i fekalne kanalizacije izvedena je i

severno od reke Lukavice.

U {iroj zoni lokacije nalaze se ~etiri trafo-stanice

10/04kV. U postoje}im trafo-stanicama ne postoji raspo-

loìva snaga za potrebe planiranih objekata, te je neop-

hodno planirati nove TS 10/04kV u centru potro{we, kao

i rekonstrukciju postoje}ih objekata.

Na prostoru koji obuhvata plan detaqne regulacije pod-

zemni TT kablovi su postavqeni u koridoru ulice [uma-

dijske i Ulice Kolubarski trg (nije u obuhvatu plana).

Izvedeni kapaciteti delimi~no zadovoqavaju sada{we

potrebe.

Uz reku Lukavicu (sa severne strane), se planira po-

mo}na magistrala toplovoda TS, NV 200mm, sa koje }e se

napajati i potro{a~i sa podru~ja plana.

1.6.4. Stawe ìvotne sredine

Na planom predvi|enom prostoru za sada nema izvora

ugroàvawa kvaliteta ìvotne sredine. Severnu granicu

~ini korito reke Lukavice koje je ure|eno u duìni oko

600m (od mosta na reci Lukavici). Za deonicu do {kole u

selu Lukavica je u toku izrada idejnog re{ewa ure|ewa ko-

rita. Pravilnim poloàjem novih saobra}ajnica i mreè

infrastrukture potrebno je izbe}i mogu}nost ugroàvawa

ìvotne sredine (otpadne vode je potrebno tehni~ki „od-

vesti” do mesta prikqu~ka na postoje}oj mreì).

Nije dozvoqeno naru{avawe postoje}eg klizi{ta, ve}

se preporu~uje delimi~na stabilizacija klizi{ta (izgrad-

wa saobra}ajnice). S obzirom da se planira formirawe

oko 150 gra|evinskih parcela kao i prate}i sadràji, kroz

pravila ure|ewa i pravila gra|ewa, definisa}e se odgova-

raju}i uslovi za kori{}ewe istih, a sa namerom da se iz-

begnu sadràji koji mogu ugroziti ìvotnu sredinu.


1.6.5. Za{ti}eni objekti i spomenici kulture i prirodna dobra

Prostor koji obuhvata plan nije utvr|en kao kulturno

dobro, ne uìva status prethodne za{tite, ne sadrì poje-

dina~ne objekte koji uìvaju za{titu.

Na prostoru koji obuhvata Plan detaqne regulacije ne

nalaze se za{ti}ena prirodna dobra, kao ni dobra sa po-

sebnim prirodnim vrednostima predloènim za za{titu.

2. PRAVILA URE\IVAWA

2.1. Koncepcija plana

Iz opisa i analize postoje}eg stawa sledi da je ve}i deo

prostora neizgra|eno zemqi{te. Ve}i deo koristi se po kul-

turama iz katastarskog operata. S obzirom da prostor koji

obuhvata plan tangira centralnu zonu Lazarevca uz reku Lu-

kavicu (jugoisto~na strana centralne zone Lazarevca), da je

povezan preko ulice Kolubarski trg sa preostalim podru~jem

Lazarevca, da je korisni{tvo op{tine Lazarevac na ve}em

broju katastarskih parcela (71.3%) , stekli su se uslovi da se

prostor opredeli za stanovawe, saobra}ajnice sa infra-

strukturom, prate}e sadràje, zelene povr{ine i rekreaciju.

Prostor obuhva}en planom ne sadrì objekte infra-

strukture, sem fekalne kanalizacije ∅250 koja je delimi~-

no u koridoru ulice [umadijske, kao i deo vodovodne mre-

è VL200 – paralelno sa regulacionom linijom ulice Ko-

lubarski trg.

Prostor je organizovan u funkciji formirawa gra|e-

vinskih parcela za porodi~no (ve}i broj) i vi{eporodi~-

no (mawi broj) stanovawe, sa prate}im centralnim sadr-

àjima koji su u funkciji korisnika novoformiranih

parcela, a ~ini}e i dopunu ve} postoje}ih sadràja u uèm

okruèwu lokacije. Mreà saobra}ajnica sa kompletnom

infrastrukturom postavqena je tako da omogu}ava dobru

povezanost prostornih celina u obuhvatu plana, kao i po-

vezanost sa preostalim podru~jem Lazarevca.

Saobra}ajnica na severu (do reke Lukavice) je planira-

na u svrhu stabilizacije klizi{ta i kao segment unutra-

{weg saobra}ajnog prstena Lazarevca (saobra}ajno re{e-

we }e definisati Generalni plan Lazarevca).

Ure|ewe zelenih povr{ina bi}e u funkciji reke Luka-

vice, parkovskog zelenila sa rekreacijom. Pe{a~kim mo-

stom preko ure|enog toka reke Lukavice bi}e omogu}ena

veza sa centrom Lazarevca.

2.2. Namena povr{ina

Planirane namene povr{ina u okviru granica plana

odre|ene su grafi~kim prilogom „plan namena povr{ina”.

Za povr{ine odre|ene za stanovawe i rekreaciju mogu-

}e su i kompatibilne namene.

Planirane namene povr{ina definisane su u granicama:

– javnog gra|evinskog zemqi{ta i

– ostalog gra|evinskog zemqi{ta.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Gra|evinsko zemqi{te ha %

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Javno Namena povr{ina

gra|evinsko Saobra}ajne povr{ine 4.98.90 20.65

zemqi{te Zelene povr{ine 6.12.19 25.35

Povr{ine za energetska

postrojewa 0.16.27 0.67

––––––––––––––––

Ukupna povr{ina 11.27.36 46.67

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ostalo Porodi~no stanovawe 9.61.66 39.82

gra|evinsko Vi{eporodi~no stanovawe 0.97.34 4.03

zamqi{te Komercijalni sadràji 2.28.78 9.48

––––––––––––––––

Ukupna povr{ina 12.87.80 53.33

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

∑ = 24.15.14 100

Granica javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta de-

finisana je analiti~kim elementima za obeleàvawe.

2.2.1. Javno gra|evinsko zemqi{te

Javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata:

– saobra}ajne povr{ine (sve saobra}ajnice) u okviru plana;

– rekreativne, zelene, parkovske povr{ine;

– gra|evinske parcele za infrastrukturne objekte.

2.2.1.1. S a o b r a } a j n e p o v r { i n e

Ukupne saobra}ajne povr{ine u okviru granica plana

~ine katastarske parcele broj :1885/2, 1884/2, 2 441/8,

2446/2, 2450/4 i 2456/2 KO Lazarevac i delovi kat. parcela

broj : 1885/1, 1883/2, 1881/1, 1833/1, 1884/1, 2441/2, 2492/28,

2450/1, 2456/1, 2445, 2439, 2446/1, 1884/3, 2440 i 2441/1 KO

Lazarevac, ukupne povr{ine 4.98.91ha.

1. Saobra}ajnu parcelu SP-01 ~ine delovi katastarskih

parcela broj: 1884/1, 1883/1, 1881/1, 2492/28, 1885/1, sve KO

Lazarevac. Povr{inu ove parcele ~ini poligon odre|en

detaqnim ta~kama:

– 1, 134, 135, 136, 137, 138, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147,

148, 149, 253, 254, 255, 256, 257, 258, 259, 260, 261, 264, 265,

266, 267, 270, 271, 273, 72, 90, 91, 92, 93, 96, 97, 98, 99, 110,

113, 117, 119, 123, 124, 750, 133.

Ukupna povr{ina SP-01 je 1.40.66ha.


parcela broj: 1884/1, 1881/1, 1885/1, sve KO Lazarevac. Povr-

{inu ove parcele ~ini poligon odre|en detaqnim ta~kama:

– 172, 173, 182, 183, 186, 189, 192, 195, 198, 200, 203, 208,

210, 211, 212, 209, 202, 201, 197, 196, 191, 190, 185, 184, 180,

179, 171, 170, 167, 165, 164, 161, 160, 157, 156, 155, 151, 152,

158, 159, 162, 163, 166, 168, 169.


3. Saobra}ajnu parcelu SP-03 ~ini deo katastarske par-

cele broj 1884/1, KO Lazarevac. Povr{inu ove parcele ~i-

ni poligon odre|en detaqnim ta~kama:

– 251, 250, 249, 248, 247, 246, 245, 244, 243, 242, 241, 240,

239, 238, 237, 236, 235, 234, 233, 232, 231, 230, 229, 226, 225,

222, 221, 218, 217, 216.





– 311, 214, 213, 219, 220, 223, 224, 227, 228, 293, 292, 287,

286, 285, 284, 279, 278, 277, 544, 731, 706, 709, 710, 711, 712,

713, 703, 704, 705, 655, 654, 653, 645, 644, 545, 546, 542, 543,

537, 499, 498, 497, 474, 473, 468, 467, 466, 294, 295, 299, 303,

304, 308, 309, 310.





– 287, 292, 291, 262, 261, 264, 263, 290, 288.



parcela broj 1884/1 i 2492/28, sve KO Lazarevac. Povr{i-

nu ove parcele ~ini poligon odre|en detaqnim ta~kama:

– 96, 93, 94, 74, 73, 72, 71, 95.



parcela broj:1885/2 i 1884/2, 2441/1, 2439, 1884/1, 1885/1,

2441/6, 2241/8, sve KO Lazarevac. Povr{inu ove parcele

~ini poligon odre|en detaqnim ta~kama:

– 342, 343, 344, 345, 346, 347, 348, 349, 350, 351, 352, 353,

354, 379, 381, 382, 383, 387, 388, 391, 392, 395, 396, 314, 315,

316, 317, 318, 319, 320, 321, 322, 323, 324, 325, 326, 327, 328,

329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 743, 341.





– 313, 453, 454, 455, 458, 459, 462, 464, 469, 468, 473, 472,

471, 470, 463, 461, 460, 457, 456, 452, 451.




parcela broj 2440, 2445, 2446/1, 2441/1, 2439, 1884/1, sve KO

Lazarevac. Povr{inu ove parcele ~ini poligon odre|en

detaqnim ta~kama:

– 399, 447, 401, 402, 403, 404, 407, 408, 410, 412, 415, 414,

413, 411, 409, 406, 405, 400.


10. Saobra}ajnu parcelu SP-10 ~ini deo katastarske

parcele broj 1884/1, KO Lazarevac. Povr{inu ove parcele


– 448, 487, 488, 489, 490, 491, 492, 493, 494, 495, 496, 497,

498, 501, 504, 505, 510, 511, 516, 517, 521, 522, 523, 524.





– 284, 279, 280, 281, 269, 270, 267, 268, 282, 283.





– 437, 438, 439, 440, 441, 442, 443, 444, 584, 585, 586, 590,

592, 593, 594, 595.





– 526, 527, 528, 529, 530, 531, 532, 533, 534, 535, 536, 538,

539, 540, 541, 542, 546, 547, 551, 555, 556, 563, 564, 570, 571,

572, 576, 573, 577, 578.





– 629, 630, 633, 634, 636, 638, 640, 643, 646, 645, 653, 652,

651, 650, 649, 648, 647, 642, 641, 639, 637, 635, 632, 631.





– 679, 678, 702, 701, 700, 699, 696, 697, 698, 718, 717, 714,

713, 703, 676, 674, 673.


16. Saobra}ajnu parcelu SP-16 ~ine delovi katastar-

skih parcela broj 1884/1, 1881/1, 1883/2, 1883/1, sve KO La-

zarevac. Povr{inu ove parcele ~ini poligon odre|en de-

taqnim ta~kama:

– 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110.


17. Saobra}ajnu parcelu SP-17 ~ine delovi katastar-

skih parcela broj 1884/1, 1881/1, 2450/1, 2456/1, sve KO La-

zarevac. Povr{inu ove parcele ~ini poligon odre|en de-

taqnim ta~kama:

– 665, 664, 663, 631, 629, 579, 578, 526, 525, 524, 448, 449,

450, 451, 313, 312, 311, 214, 215, 216, 251, 252, 253, 149, 150,

151, 155, 154, 212, 211, 207, 314, 396, 397, 398, 399, 447, 446,

445, 444, 584, 583, 582, 581, 580, 628, 627, 626, 625.



parcela broj: 2456/15, 1884/3, 2441/1, 2446/1, 2450/1, 2456/1,

1884/1, 2441/8, sve KO Lazarevac, kao i cele katastarske par-

cele broj 2456/2, 2446/2 i 2450/4, sve KO Lazarevac. Povr{i-

nu ove parcele ~ini poligon odre|en detaqnim ta~kama:

– 379, 381, 380, 376, 414, 415, 420, 429, 437, 595, 599, 601,

604, 607, 612, 615, 620, 625, 665, 669, 670, 672, 673, 679, 680,

682, 686, 689, 688, 687, 685, 684, 683, 681, 677, 675, 671, 668,

667, 666, 624, 623, 622, 621, 619, 618, 617, 616, 611, 610, 609,

608, 603, 602, 600, 598, 597, 596, 436, 435, 434, 433, 432, 431,

430, 419, 418, 417, 416, 370, 371, 372, 375, 377, 378.


19. Saobra}ajnu parcelu SP-19 ~ini katastarska parce-

la broj 2441/2, KO Lazarevac. Povr{inu ove parcele ~ini

poligon odre|en detaqnim ta~kama:

– 371, 370, 369, 368, 367, 365, 364, 363, 366.


2.2.1.2. R e k r e a t i v n e , z e l e n e i p a r k o v s k e

p o v r { i n e

Ukupne rekreativne, zelene i parkovske povr{ine u

okviru plana ~ini cela katastarska parcela 1883/3 KO La-

zarevac i delovi kat. parcela broj : 1879, 1876,

1880/1,1880/3, 1881/1, 1881/2, 1883/1, 1883/4 1884/1, 1885/1,

2492/2, 2492/23 i 2492/28, sve KO Lazarevac, ukupne povr-

{ine oko 6.12.19 ha.

1. Blok „Z–1” ~ine katastarske parcele broj 1879 i

1883/3 KO Lazarevac i delovi kat. parcela br. 2492/23,

1876, 1880/1, 1881/1, 1881/2, 1881/3, 1883/1, 1883/4, 1880/2,

1883/2, 2492/2, 2492/28 i 1884/1 KO Lazarevac, ukupne povr-

{ine oko 3.15.63 ha.

Granicu ove parcele ~ini poligon odre|en detaqnim

ta~kama:

– 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29,

30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47,

48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65,

66, 67, 68, 69, 70, 71, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104,

105, 106, 107, 132, 131, 130, 752, 753.

2. Blok „Z–2” ~ini deo katastarske parcele broj

1884/1,KO Lazarevac, ukupne povr{ine oko 1.02.58ha.Granicu ove parcele ~ini poligon odre|en detaqnim

ta~kama:

– 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89,

90, 91, 92, 93, 94.


1884/1,KO Lazarevac, ukupne povr{ine oko 0.50.86ha, a gra-

nica je odre|ena detaqnim ta~kama:

– 228, 229, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 237, 238, 239,

240, 241, 242, 243, 244, 259, 260, 261, 262, 291, 292, 293.



nica bloka je odre|ena detaqnim ta~kama:

– 263, 264, 265, 266, 267, 268, 282, 283, 284, 285, 289, 290.



nica bloka je odre|ena detaqnim ta~kama:

– 269, 270, 271, 273, 274, 275, 278, 279, 280, 281.



nica bloka odre|ena je detaqnim ta~kama:

– 170, 171, 179, 180, 184, 185.

7. Blok „Z–7” ~ini deo katastarske parcele broj 1885/1,

KO Lazarevac, ukupne povr{ine oko 0.08.48ha, a odre|ena

je detaqnim ta~kama:

– 749, 138, 137, 139, 140, 174, 175, 176, 177, 178, 181, 336,

337, 338, 339, 341, 743, 335, 744, 745, 746, 747, 748.

8. Blok „Z–8” ~ine delovi katastarskih parcela broj

1884/1,1881/1,1878,1879,2492/23, sve KO Lazarevac, ukupne

povr{ine oko 0.11.28ha, a odre|ena je detaqnim ta~kama:

– 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 753, 752, 751, 750, 133.

2.2.1.3. G r a | e v i n s k e p a r c e l e

z a i n f r a s t r u k t u r n e o b j e k t e

Gra|evinske parcele za infrastrukturne objekte for-

mirane su u granicama plana od delova katastarske parce-

le 1884/1 KO Lazarevac, ukupne povr{ine 0.16.27ha.1. Gra|evinska parcela „EP-01” je formirana od dela

katastarske parcele broj 1884/1, KO Lazarevac, a wenu gra-

nicu ~ini poligon odre|en ta~kama:

– 153, 154, 155, 156, 157.

Ukupna povr{ina bloka „ EP-01” je oko 0.02.13ha.

2. Gra|evinska parcela „EP-02” je formirana od dela



– 206, 207, 211, 210, 208.





– 573, 574, 579, 578, 577.






– 706, 707, 708, 709.





– 275, 276, 277, 278.





– 285, 286, 287, 288, 290, 289.


Napomena: u slu~aju neusagla{enosti grafi~kog i tekstu-

alnog dela plana (oblasti: 2.2.1.1., 2.2.1.2. i

2.2.1.3), vaè podaci dati u grafi~kim prilo-

zima plana.

2.2.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

Ostalo gra|evinsko zemqi{te ~ine zone:

– A – Vi{eporodi~no stanovawe,

– B – Porodi~no stanovawe i

– K – Komercijalni sadràji.

2.2.2.1. Z o n a „A”

Zonu A ~ini blok „A” (deo kat. parcele br.1885/1 KO

Lazarevac) namewen vi{eporodi~nom stanovawu, povr{i-

ne oko 0.97.34 ha i Blok 3–6 koji je namewen parkovskom ze-

lenilu, povr{ine oko 0.12.69 ha.

Regulaciona linija koja razdvaja Blok „A” od javnih po-

vr{ina prema ulici Kolubarski trg, pomerena je u odnosu

na postoje}u regulacionu liniju ulice Kolubarski trg pre-

ma severoistoku, tako da se u {irini od oko 5,5m formi-

ra za{titni pojas zelenila „Z–7” oko postoje}eg vodovoda

VL200 – ta zelena povr{ina pripada javnom gra|evinskom

zemqi{tu.

Obavezna je razrada zone „A” urbanisti~kim projekti-

ma – u smislu parcelacije Bloka „A”, a na osnovu uslova da-

tih ovim planom.

2.2.2.2. Z o n a „B”

Zonu „B” ~ine blokovi B1–B16,nameweni porodi~nom

stanovawu. Ukupna povr{ina zone „B” je oko 9.68.47ha.

– Blok B1 se formira od dela kat.parcele br. 1884/1 KO

Lazarevac.

Sadrì {est gra|evinskih parcela: GP: 03,04, 05, 06,

07, 08 ukupne povr{ine oko 0.38.46ha.

– Blok B2 se formira od delova kat.parcela br. 1884/1

i 1881/1 KO Lazarevac. Sadrì pet gra|evinskih parcela:

GP: 20, 21, 22, 23, 24 ukupne povr{ine oko 0.30.04 ha, par-

celu kom. P- 19 povr{ine oko 0.03.28 ha i E.P- povr{ine

oko 0.02.10ha. Ukupna povr{ina bloka B2 je oko 0.35.42ha.

– Blok B3 se formira od dela kat. parcele br. 1884/1

KO Lazarevac.

Sadrì 12 gra|evinskih parcela: GP: 28, 29, 30, 31, 32,

33, 47, 48, 49, 50, 51, 52 ukupna povr{ine oko 0.73.17 ha. Par-

celu KOM. P-34 povr{ine oko 0.09.28 ha i EP-2 povr{ine

0.04.18 ha. Ukupna povr{ina bloka B3 je oko 0.86.63 ha.

– Blok B4 se fomira od delova kat. paracela br. 2441/1,

2440, 2439, 1844/1 KO Lazarevac.

Sadrì devet gra|evinskih parcela: GP: 53, 54, 55, 56,

57, 72, 73, 74, 75 ukupne povr{ine oko 0.62.5 ha.

– Blok B5 se formira od delova kat.parcela br. 2446/1,

2445, 2450/1, 2456/1, 1884/1 Lazarevac.


81, 99, 100, 101, 102 ukupne povr{ine oko 0.69.52 ha.

– Blok B6 se formira od delova kat.parcela br. 2456/1

i 1884/1 KO Lazarevac.

Sadrì 13 gra|evinsih parcela: BGP: 103,1 04, 105, 106,

123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, ukupne povr{ine

oko 0.91.37 ha.

– Blok B7 se formira od kat. parcela br. 2441/3,4,5,6,7

KO Lazarevac.

Sadrì pet gra|evinskih parcela:GP: 150, 151, 152, 153,

154 ukupne povr{ine oko 0.39.66 ha.

– Blok B8 se formira od delova kat. parcela br. 1844/1,

1883/1, 1881/1 KO Lazarevac.

Sadrì pet gra|evinskih parcela: GP: 09, 10, 11, 12, 13,

ukupne povr{ine oko 0.32.03 ha.

– Blok B9 se formira od dela kat. parcela br. 1884/1

KO Lazarevac.

Sadrì pet gra|evinskih parcela: GP: 14, 15, 16, 17, 18,

ukupne povr{ine oko 0.31.03 ha.


KO Lazarevac.

Sadrì 10 gra|evinskih parcela: GP: 35, 36, 37 38, 39,

40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, ukupne povr{ine oko 0.85.28 ha.


KO Lazarevac.

Sadrì 14 gra|evinskih parcela: GP: 58, 59, 60, 61, 62, 63,

64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, ukupne povr{ine oko 0.99.98 ha.


KO Lazarevac.


87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, ukupne povr{ine

oko 1.03.12 ha.


KO Lazarevac.

Sadrì 13 gra|evinskih parcela: GP: 107, 109, 110, 111,

112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 120, 121, ukupne povr-

{ine oko 0.88.23 ha, parcelu KOM.P-122 povr{ine oko

0.09.40 ha i EP-03 povr{ine oko 0.04.06 ha.


KO Lazarevac.

Sadrì 11 gra|evinskih parcela: GP: 132, 133, 134, 135,

136, 137, 138, 145, 146, 147, 148, ukupne povr{ine oko 0.83.67 ha.


KO Lazarevac.

Sadrì tri gra|evinske parcele: GP: 139, 140, 141

ukupne povr{ine oko 0.19.27 ha, parcelu kom. P-90 povr{i-

ne oko 0.32.96 ha, KOM. P-115 povr{ine oko 0.28.59 ha, EP-

04 povr{ine oko 0.01.78 ha i EP-05 povr{ine oko 0.02.53

ha. Ukupna povr{ina Bloka B15 je oko 0.85.13ha.


KO Lazarevac.

Sadrì dve gra|evinske parcele: GP: 142, 143, ukupne

povr{ine oko 0.15.07 ha, KOM. P-144 povr{ine oko 0.04.11

ha. Ukupna povr{ina Bloka B16 je oko 0.19.18ha.

2.2.2.3. Z o n a „K”

Zonu „K” ~ini blok „K” i formira se od kat. parcela

br. 1877, 1878 KO Lazarevac i delova kat. pacela br. 1876,

1881/1, 1883/2 1883/1 i 1884/1, sve KO Lazarevac.

Sadrì {est gra|evinskih parcela namewenih komer-

cijalnim sadràjima.

Parcele KOM.P-01 i KOM-06 su izgra|ene.

Parcele KOM.P- 02, 03, 04,05 su neizgra|ene i ukupne

povr{ine su oko 0.76.21ha.

Ukupna povr{ina zone „K” je oko 1.14.04ha.

U okviru zone „B” planirane su gra|evinske parcele za

komercijalne sadràje, {to je po blokovima i nazna~eno.

U okviru zona „B” i „Z” planirane su gra|evinske par-

cele za infrastrukturne objekte, {to je po blokovima i

nazna~eno.

2.3. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine

i javne namene

Saobra}ajne povr{ine (saobra}ajnice) prikazane su na

grafi~kom prilogu br.3 sa analiti~ko-geodetskim elemen-

tima za obeleàvawe (S.P.1–19).

Saobra}ajne povr{ine su linijom regulacije razgrani-

~ene od ostalog gra|evinskog zemqi{ta, kao i od rekrea-

tivnih, zelenih i parkovskih povr{ina .


U okviru saobra}ajnih povr{ina nije dozvoqena iz-

gradwa trajnih i privremenih objekata (osim objekata in-

frastrukture).

Rekreativne i zelene povr{ine bi}e definisane urba-

nisti~kim projektom sa urbanisti~ko-arhitektonskim re-

{ewima. Urbanisti~kim projektom bi}e data re{ewa po-

vr{ina na osnovu planiranih objekata i sadràja (u okvi-

ru zone „Z” , blokovi Z-1, Z-2, Z-3, Z-4, Z-5, Z-6,).

Zelene povr{ine „Z-7” i „Z-8” koje se formiraju kao za-

{titni zeleni pojas postoje}em vodovodu VL200 u delu gde

on „izlazi” van postoje}e regulacije ulice Kolubarski

trg, namewene su iskqu~ivo zelenilu (nisko rastiwe). Po-

plo~ane povr{ine svesti na minimum (eventualno pe{a~-

ki prilazi objektima u zoni „A” i zoni „K”) i obavezno ih

formirati od plo~a koje se lako uklawaju u slu~aju inter-

vencija na vodovodnoj mreì.

2.3.1. Urbanisti~ki uslovi za saobra}ajne povr{ine

Predmetna lokacija u saobra}ajnom smislu definisana

je saobra}ajnicama Kolubarski trg (postoje}a ulica), no-

voprojektovanim saobra}ajnicama Ulica 3, Ulica 7 i Uli-

ca 1. Ulica 1 je deo obilaznice Lazarevca.

Unutar ovog podru~ja predvi|ene su interne saobra}aj-

nice, ~ija je osnovna funkcija opsluìvawe individual-

nih parcela.

Ulicu 1, koja predstavqa deo obilaznice Lazarevca

projektovati sa slede}im elementima popre~nog profila:

– kolovoz 2h6.00m 12.00m– trotoari 2h2.00m 4.00m– razdelno zelenilo sa desne strane 4.00mUkupna {irina regulacije za ovu saobra}ajnicu izno-

si 20m.

Saobra}ajnice interne mreè projektovati sa {iri-

nom kolovoza 6m i obostranim trotoarima {irine 2m.

Svakoj individualnoj gra|evinskoj parceli obezbediti

kolski prilaz preko trotoara i upu{tenog betonskog ili

kamenog ivi~waka.

Osnovni elementi popre~nih profila novoprojektova-

nih saobra}ajnica dati su u grafi~kom prilogu br.3 u raz-

meri 1:50.

Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom

i nivelacionom smislu prilagoditi postoje}em terenu i

kotama postoje}ih saobra}ajnica na mestima prikqu~aka.

Nivelaciona re{ewa novoprojektovanih saobra}ajnica

definisana su podu`nim profilima razmere R 1:50/500, a

u situacionom i nivelacionom planu upisane su visinske

kote na svim ukrsnim mestima osovina saobra}ajnica.

Odvodwavawe kolovoznih i pe{a~kih povr{ina re{a-

vati pomo}u zatvorenog sistema ki{ne kanalizacije.

Kolovozne konstrukcije novoprojektovanih saobra}aj-

nica dimenzionisati na osnovu prognoziranog saobra}aj-

nog optere}ewa i geomehani~kih karakteristika tla. Pro-

jektovati fleksibilne kolovozne konstrukcije sa zasto-

rom od asfalt-betona.

Trotoare obraditi prefabrikovanim plo~ama radi

lak{ih intervencija na mreì infrastrukture.

Parkirawe vozila za potrebe korisnika objekata obez-

bediti u okviru gra|evinskih parcela.

U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti odredbe

Pravilnika o nesmetanom kretawu dece, starijih osoba i

invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).

Investiciona vrednost za saobra}ajnice i saobra}ajne

povr{ine iznosi:

3.7km h 26.400.000din/km = 97.680.000 din.

2.3.1.1. U s l o v i z a s a o b r a } a j n e p o v r { i n e

p r o i s t e k l i i z i n ` e w e r s k o - g e o l o { k i h

i s t r a ` i v a w a

Na ovom terenu sve saobra}ajnice se izvode povr{in-

ski. Ukupna duìna projektovanih internih saobra}ajni-

ca je oko 3km. Nivelacija se prilago|ava terenu i ne}e bi-

ti velikih zahvata usecawa ili nasipawa. Ukoliko do

istih i do|e, stabilnost kosina, visine do 2 metra moè

se u potpunosti obezbediti kosinama maksimalnog nagiba

1:1.5. Kosine za{tititi biotorkretom sa raster plo~ama,

odnosno u potpunosti ih treba zatraviti i dodatno osigu-

rati brzorastu}im niskim rastiwem. Prikupqawe i odvo-

|ewe povr{inskih voda sa saobra}ajnica obavezno vr{iti

betonskim kanalima i ucevqenim odvodima. Ova mera je ve-

oma bitna jer se u potpunosti mora otkloniti opasnost od

prelivawa i natapawa padine povr{inskim vodama.

Deluvijalne naslage su pogodne za ugra|ivawe, u vidu

tamponskih slojeva u nasip i kao podtlo za izradu poste-

qice. Iste }e se dobiti iz iskopa za stambene objekte pri

~emu }e se predhodno odstraniti humificirani deo.

Prema op{tim standardima JUS. E1.01 kriterijumi za

ocenu kvaliteta koherentnog tla su slede}i:

Za izradu nasipa za saobra}ajnice:

– granica te~ewa tla Wl <65,0%;

– indeks plasti~nosti <30;

– suva zapreminska teìnaγd >15.0 kN/m3

za nasipe do 3 m visine;

Yγd >15.5kN/m3

za nasipe preko 3 m visine;

– optimalna vla`nost <25 %;

– stepen neravnomernosti tla Ud60/dl0>9;

– sadrìna organskih materija <6%.

Za izradu posteqice kolovozne konstrukcije:

– maksimalna suva zapreminska

teìna tlaγ

d >16 kN/m3;

– granica te~ewa tla Wl <50.0%

– indeks plasti~nosti Ip<20,0;

– stepen neravnomernosti tla Ud60/dl0>9;– odstupawe od optimalne vla`nosti +/– 2,0%;

– CBR >3,0% ;

– sadrìna organskih materija <6%.

2.3.2. Urbanisti~ki uslovi za zelene, parkovske i rekreativne povr{ine

Blokovi 3-1, 3-2, 3-3, 3-4 i 3-5 su predvi|eni za sport i

rekreaciju. Uz ure|en tok reke Lukavice planirana je kol-

sko-pe{a~ka staza, minimalne {irine 3.50m.

Zastrte povr{ine treba da zauzimaju maksimalno 20%

ukupne povr{ine bloka.

U skladu sa inèwersko-geolo{kim uslovima datim u

poglavqu 2.7. stabilizacija terena ove zone (Rejon R-2) se

svodi na ugradwu potporne konstrukcije i povr{insko

ure|ewe. Preporu~uje se sa|ewe drve}a sa dubokim kore-

nom, nivelisawe istrbu{ewa popuwavawem depresija, iz-

rada kanala kojim bi se kontrolisano skupqala i odvodi-

la atmosferska voda izvan tela klizi{ta. Tako|e, predla-

è se ugradwa sanacionog nasipa u noì~nom delu klizi-

{ta od zemqanih kamenih masa. Regulacija korita reke Lu-

kavice nije samo jedan od najbitnijih faktora stabiliza-

cije terena u ovoj zoni, ve} i jedan od preduslova formira-

wa kompaktne ambijentalne celine.

Kao {to je to ve} vi{e puta nazna~eno u tekstu, daqa

razrada cele zone se predvi|a izradom urbanisti~kih pro-

jekata sa idejnim urbanisti~ko-arhitektonskim re{ewi-

ma. Posebno obratiti pa`wu na formirawe jedinstvene

ambijentalne celine uz tok reke Lukavice, u funkcional-

nom i prostornom smislu, kao i integrisawe planiranog

re{ewa u sistem rekreativnih prostora u gradu (na pri-

mer, formirawe kontinualne pe{a~ke i biciklisti~ke

staze uz ceo tok reke Lukavice).

Rekreativni prostori i zelene povr{ine treba da do-

prinesu ukupnom unapre|ewu kvaliteta ìvotne sredine u

ovom delu grada.

U Pravilima gra|ewa date su zone gra|ewa po blokovima.


2.4. Mreà infrastrukture

2.4.1. Hidrotehni~ka mreà

2.4.1.1. P o s t o j e } e s t a w e

Vodovod, ki{na i fekalna kanalizacija prolaze uli-

com Kolubarski trg koja je grani~na ulica budu}eg naseqa.

Postoje}i vodovod VL200 u ulici Kolubarski trg, de-

limi~no ulazi u obuhvat plana. Na postoje}em vodovodu na-

laze se dva {ahta V[1 i V[2 u kojima je izmeren pritisak

od 4,9 i 4 bara. Tehni~kim uslovima JKP „Lazarevac” pred-

vi|eno je prikqu~ewe u pomenute vodovodne {ahtove.

Postoje}a ki{na kanalizacija tako|e prolazi Ulicom

Kolubarski trg i izliva se u reku Lukavicu. Tehni~ki

uslovima nije predvi|eno prikqu~ewe u postoje}u ki{nu

kanaliziju, ve} najkra}im putem iz naseqa odvesti

atmsferske vode do reke Lukavice.

Fekalna kanalizacija u ulici Kolubarski trg je jedini

mogu}i recipijent za fekalne vode i tehni~kim uslovima je

predvi|eno prikqu~ewe fekalne kanalizacije na dva mesta.

Postoje}a fekalna kanalizacija ∅250, delimi~no izvedena

u ulici [umadijskoj, bi}e definisana u planskom re{ewu.

2.4.1.2. V o d o v o d

Za ukupno podru~je koje je predmet regulacionog plana u

pogledu pritisaka moè se konstatovati da }e isti nakon

planirane izgradwe biti zadovoqavaju}i, a to zna~i na svim

mestima obezbe|ivati uslove protivpoàrne za{tite. Zbog

velike potrebe za vodom za pi}e i protivpoàrne vode u no-

voprojektovanom nasequ i imaju}i u vidu veliki dnevni i

~asovni koeficijent neravnomernosti, kao i gubitke u po-

stoje}oj mreì, kona~no re{ewe vodosnabdevawa bi}e omo-

gu}eno pove}awem kapaciteta izvori{ta za Q=20 l/s.Trasa vodovoda definisana je situacijom. Sastoji se od

dva prstena ∅150mm koji se povezuju u postoje}e vodovodne

{ahtove V[1 i V[2 na postoje}u livenogvozdenu cev ∅200.

U ostalim ulicama predvi|ene su cevi pre~nika ∅100mm.

Sve cevi su polietilenske. Ukupna duìna vodovoda izno-

si 3887 metara, od toga ∅150mm 1937m, a ∅100mm 1950 me-

tara. Sve cevi su za radni pritisak od 10 bara.

Vodovod-uslovi proistekli iz inèwersko-geolo{kih

istraìvawa

Uslovi za vodovodnu mreù vrlo su ujedna~eni i povoq-

ni na celom prostoru.

Prate}i objekti vodovoda, {ahte, podstanice i drugi

objekti, mogu se temeqiti na lokalnom tlu direktnim me-

todama (plitko temeqewe), na svim vrstama temeqa. Napo-

ni na temeqnom kontaktu, ne treba da budu ve}i od 100.0

kN/m2.

2.4.1.3. K i { n a k a n a l i z a c i j a

Da bi se atmosferske vode sa terena efikasno evakui-

sale potrebno je izgraditi ki{nu kanalizaciju, koja je

predmet ovog planskog re{ewa. Trasa ki{ne kanalizacije

definisana je situacijom. Trasa novoprojektovane kanali-

zacije je locirana oko osovine saobra}ajnice. Lokacija te-

rena koja pripada nasequ je u padu prema reci Lukavici, pa

je i logi~no da sve vode izliju u reku najkra}im putem. Od-

vo|ewe ki{nih voda sa terena obuhvata projektovane sao-

bra}ajnice i novoformirane parcele. Uporednom anali-

zom cena i raspoloìvih proizvoda na na{em trì{tu,

usvojen je slede}i cevni materijal :

– za cevovode, pre~nika <500mm, ukqu~uju}i i slivni~-

ke veze, PEHD cevi klase 5,

– za pre~nike ≥500mm poliesterske cevi klase SN5000.

Predvi|eni su tipski revizioni silazi ∅1000mm, od

monta`nih elemenata, sa kru`nim poklopcem ∅625mm za

teàk saobra}aj (JUS M.6.226.). Za cevovode pre~nika od

∅600 predvi|eni su revizioni silazi sa armirano beton-

skom kasetom visine 1.10m i 1.30m od dna cevovoda, iznad

koje se nastavqa revizioni silaz od gotovih monta`nih

delova. Revizioni silazi su projektovani na svim horizon-

talnim i vertikalnim lomovima trase cevovoda, na spoje-

vima dva (i vi{e) cevovoda kao i na propisanom rastojawu

na pravim deonicama, a u zavisnosti od nivelacionog re-

{ewa saobra}ajnica. Na mestu izliva predvi|ena je izliv-

na gra|evina. U revizionom silazu K125 predvi|en je talo-

`nik pre upu{tawa u reku Lukavicu. Ukupna duìna ki-

{ne kanalizacije iznosi: 3.878 metara.

2.4.1.4. F e k a l n a k a n a l i z a c i j a

Fekalna kanalizacija – op{ti uslovi

Da bi se sanitarne otpadne vode sa predmetne lokacije

efikasno evakuisale potrebno je izgraditi fekalnu kana-

lizaciju, koja je predmet ovog planskog re{ewa. Trasa fe-

kalne kanalizacije definisana je situacijom i locirana

po osovini budu}e saobra}ajnice. Predvi|eni su tipski

revizioni silazi ∅1000mm, od monta`nih elemenata, sa

kru`nim poklopcem ∅625mm za teàk saobra}aj (JUS

M.6.226.). Sve cevi su od tvrdog PVC pre~nika ∅250mm.

Tehni~kim uslovima predvi|eno je prikqu~ewe na dva

mesta u postoje}e revizione silaze u ulici Kolubarski trg.

Ukupna duìna fekalne kanalizacije iznosi 3.779 metara.

Investiciona vrednost hidrotehni~kih radova za naseqe

rasadnik u lazarevcu

Duìna (m) DIN/m’ Dinara

Vodovod 3885 9000 34 965 000

Ki{na kanalizacija 3878 12000 46 536 000

Fekalna kanalizacija 3779 10000 37 790 000

119 291 000

Kanalizacija (ki{na i fekalna) – uslovi proistekli

iz inèwersko-geolo{kih istraìvawa

Uslovi za izgradwu kanalizacione mreè su povoqni,

s obzirom da su nivelacioni uslovi u terenu identi~ni, pa

}e linijska mreà imati male i ujedna~ene padove. Prema

standardima izgradwe kanalizacione mreè, dubina isko-

pa nije ve}a od 2,5m, a na toj dubini mogu se polagati ma-

wi cevni objekti bez sanacije tla, dok je za kolektore ve-

}ih pre~nika od ∅=400mm neophodna sanacija podtla iz-

radom {qun~anih podloga.

Za uslove za{tite iskopa (rovova) nema posebnih zahte-

va, s obzirom na karakteristike tla do dubine od 2,5m.

^vrsto}a i deformabilnost tla zadovoqavaju uslove sta-

bilnosti iskopa. Do navedene dubine, nije neophodna za-

{tita iskopa.

Kod polagawa fekalne kanalizacije na dubini do 2,5m,

kao i znatno dubqe, na {irem prostoru ne}e biti pojava

podzemne vode.

Izgradwa prate}ih objekata, u vidu revizionih {ahti

izvodi}e se u konkretnim uslovima poboq{awa temeqnog

tla, u zavisnosti od optere}ewa, odnosno, napona na te-

meqnoj spojnici. Obi~no su malih gabaritnih optere}ewa

i temeqewe se moè izvoditi na svim tipovima temeqa.

Ukoliko se izvode duboki iskopi onda je neophodno la-

ko razupirawe, {to se defini{e posebnim projektima za-

{tite. Na~in i mesta razupirawa definisa}e se stati~-

kim prora~unom. Za{tita stabilnosti iskopa moè se iz-

vesti: privremenim kosinama – {irokim iskopom ili sa

kontinualnom podgradom (drvena podgrada ili sa pokret-

nim ~eli~nim tablama sa vo|icama „krinks”).

2.4.1.5. E l e k t r o e n e r g e t s k a m r e ` a

Za napajawe elektri~nom energijom budu}ih objekata na

lokaciji pribavqeni su tehni~ki uslovi od „Elektrodi-

stribucije – Lazarevac” br. 02/4-385 i 02/4-385/1 od 1. juna

2006. godine.

U ciqu stvarawa neophodnih uslova za prikqu~ak budu-

}ih objekata, uslovqena je rekonstrukcija postoje}e 10KVmreè uz izgradwu novih trafo-stanica (2) na lokaciji

stambenog naseqa. Uklapawe novih trafo-stanica predvi-

|eno je izme|u postoje}ih TS „Projekt-biro” i TS „Gaj 1”


podzemnim kablom HHE 49A 3h1h150mm2. U okviru rekon-

strukcije 10KV mreè, a sa ciqem ostvarewa dvostranog

napajawa novopredvi|enih trafo-stanica, potrebno je ume-

sto postoje}eg vazdu{nog 10 KV dalekovoda (AL.Ê 25

mm2) koji je postavqen na betonskim stubovima me{ovitog

voda (NN mreà i spoqna rasveta) ugraditi podzemni kabl

tipa HHE 49A 3h1h150mm2 od TS „SUP 1” do rekonstrui-

sane TS „Projekt-biro”, koriste}i trasu vazdu{nog 10KVdalekovoda.

Rekonstrukcija postoje}e TS „Projekt-biro” podrazu-

meva zamenu postoje}e blindirane TS 10/0,4KV, snage

400KVA, novom MBTS (monta`no-betonska) kapaciteta

2h1000KVA.

á – 10 KV DALEKOVOD

Razvod 10KV od rekonstruisane TS „Projektni-biro”

do novoprojektovanih TS 1 i TS 2 i daqe do postoje}e TS

„Gaj 1” izvodi se podzemnim kablom tipa HHE 49A

3h1h150mm2.

áá – TRAFO-STANICE 10/0,4 KV

1. TS 10/0,4 KV „Projekt-biro”

Na mesto postoje}e blindirane TS 10/0,4KV snage

400KVA koja se demontira, postavqa se nova monta`no-be-

tonska MBTS 10/0,4KV kapaciteta 2h1000KVA.

2. TS 1 (nova)

Locirana je na parceli op{te namene u centralnom de-

lu prve polovine budu}eg naseqa. Trafo-stanica je monta-

`no-betonska sli~na tipu EBB – D1 proizvo|a~a „Elektro-

izgradwa”, Bajina ba{ta, kapaciteta 2 h 630 KVA ili u zi-

danom energetskom objektu u kome je sme{tena i toplotna

podstanica sistema daqinskog grejawa.

3. TS 2 (nova)

Locirana je na parceli op{te namene u centralnom de-

lu druge polovine budu}eg naseqa. Trafostanica je monta-

`no-betonska sli~na tipu EBB – D1 proizvo|a~a „Elektro-

izgradwa” Bajina ba{ta, kapaciteta 2 h 630KVA ili u zi-

danom energetskom objektu u kome je sme{tena i toplotna

podstanica sistema daqinskog grejawa.

U zavisnosti od dinamike izgradwe objekata daje se mo-

gu}nost faznog opremawa predvi|enih trafo-stanica.

ááá – NN MRE@A

Na osnovu zahteva investitora, a u skladu sa dobijenim

tehni~kim uslovima EDL, primarna niskonaponska mreà

od trafostanice do slobodnostoje}ih razvodnih ormana

izvodi se podzemnim kablovima sli~nim tipu PP00-A

4h150mm2. Napojni kablovi za objekte vi{eporodi~nog

stanovawa, kao i objekte op{te namene izvode se kablovi-

ma istog tipa i preseka i polaù iz trafostanice TS

10/0,4KV „Projekt-biro”.

Napojni kablovi do objekata porodi~nog stanovawa (se-

kundarna NN mreà) od slobodno stoje}ih razvodnih orma-

na do objekata na planiranim parcelama polaù se u pri-

premqenoj kablovskoj kanalizaciji – odgovaraju}im PVC

cevima. Time se obezbe|uje fazno prikqu~ewe objekata na

elektrodistributivnu mreù u zavisnosti od dinamike iz-

gradwe objekata.

Trase kablova NN mreè locirane su u trotoarima bu-

du}ih saobra}ajnica i sinhronizovane sa lokacijom osta-

lih instalacija (PTT, vodovod i kanalizacija i toplovod)

na propisanim odstojawima. Na prolazima ispod saobra-

}ajnica predvi|ena je odgovaraju}a kablovska kanalizacija

(betonske kablovice sa potrebnim brojem otvora – PVC ce-

vi potrebnih dimenzija).

Slobodno stoje}i razvodni ormani locirani su na tro-

toarima budu}ih saobra}ajnica neposredno uz regulacionu

liniju placeva objekata za porodi~no stanovawe. Razvodni

ormani su sli~ni tipu „Rital” za spoqnu montaù u odgo-

varaju}oj IP za{titi sa nastre{nicom. Rade se od pocin-

kovanog lima plastificiranog spoqa. U ormanima se

ugra|uje potrebna oprema za uvod napojnih kablova iz pri-

padaju}ih trafostanica i osigura~ke osnove 4h3NVO

160/HA za napajawe objekata porodi~nog stanovawa. Pri-

mewuju se za prikqu~ak ~etiri ili tri objekata u zavisno-

sti od konfiguracije NN mreè.

Napajawe potro{a~a elektri~ne energije u objektima

komercijalnog sadràja predvi|eno je podzemnim kablovi-

ma tipa PP00 – A 4h150mm2 direktno iz pripadaju}ih tra-

fo-stanica do lokacija budu}ih objekata.

Za napajawe budu}ih objekata na zelenim i rekreativ-

nim povr{inama (sportsko-rekreativni objekti, spoqna

rasveta, prate}i objekti) predvi|eni su kapaciteti u no-

vim trafo-stanicama. Do lokacija ovih objekata predvi|e-

no je polagawe podzemnih kablova tipa PP00 – A

4h150mm2 direktno iz trafo-stanica.

áâ – SPOQNA RASVETA

Spoqna rasveta je predvi|ena svetiqkama koje se posta-

vqaju na stubove u delu raspoloìvog prostora trotoara.

Za saobra}ajnicu („Ulica 1” – magistralni saobra}aj)

usvojen je tip „dvorednog rasporeda stubova” sa naspram-

nim rasporedom svetiqki, a za ostale saobra}ajnice usvo-

jen je tip jednorednog bo~nog rasporeda stubova.

Na osnovu izvr{enih prora~una i potrebnog minimal-

nog osvetqaja za saobra}ajnicu („Ulica 1”) usvojena visi-

na stubova spoqne rasvete je H=10m sa izvorom svetla

150W i me|usobnim rastojawem l=37m, a za ostale saobra-

}ajnice visina stubova H=8m sa izvorom svetla 100W ime|usobnim rastojawem l=30m.

Prema tehni~kim propisima i preporukama EDB, in-

stalacije spoqne rasvete se napajaju iz ormana javne rasve-

te koji su locirani na delu slobodnog prostora na trotoa-

ru saobra}ajnica. Ormani su opremqeni ure|ajima za da-

qinsko ukqu~ewe (MTK), ure|ajima za merewe utro{ene

elektri~ne energije, sekcijom za uvod dovodnog kabla iz

TS i izvodnih kablova prema stubovima spoqne rasvete.

Ugra|enim kontaktorima omogu}eno je ukqu~ewe spoqne

rasvete kao „celono}no” i „poluno}no”.

Trase napojnih kablova od trafo-stanice do ormana i

stubova spoqne rasvete odre|ene su u delu raspoloìvog

prostora ispod trotoara saobra}ajnica namewenog za pola-

gawe kablova 1KV mreè. Kablovi su tipa PP00 (A) potreb-

nog preseka. Uz kablove se polaè i traka FeZn 25 x 4mm2

za uzemqewe razvodnih ormana i stubova javne rasvete.

Procewena vrednost elektroenergetskih objekata

á – 10 KV dalekovod 15.715.000 dinara

áá – Trafo-stanice 10/0,4 KV 3.125.000 dinara

ááá – NN mreà 26.283.000 dinara

áâ – Spoqna rasveta 17.106.250 dinara

UKUPNO 62.229.250 dinara

2.4.1.6. T e l e k o m u n i k a c i j e

Na podru~ju budu}eg naseqa se planira izgradwa dva

MSAN ure|aja kapaciteta od po 500 prikqu~aka. MSAN

ure|aji se mogu montirati u zatvorenim prostorima ili u

tzv. uli~nim kabinetima.

Pomenuti MSAN ure|aji }e na nadre|enu „Soft switch”centralu biti povezani preko odgovaraju}eg „edge rutera”pomo}u opti~kih kablova koji }e se postaviti od Teleko-

movog objekta u Lazarevcu kroz TT kanalizaciju, a zatim

kroz PE cev ∅40mm poloènu u rov koji }e biti iskopan

du` ulice Kolubarski trg.

KDS sistem na predmetnom podru~ju }e biti izgra|en kao

savremena dvosmerna {irokopojasna telekomunikaciona

mreà namewena prvenstveno prenosu video signala kao i

signala podataka i signala video nadzora u opsegu u~estano-

sti 85–862MHz u direktnom smeru (od glavne stanice do pret-

platnika) i 5–65MHz u povratnom smeru od pretplatnika do

glavne stanice). Kablovska distributivna mreà treba da


bude izgra|ena kombinacijom opti~kih i koaksijalnih (hi-

bridna mreà) uz kori{tewe odgovaraju}ih aktivnih i pasiv-

nih elemenata. Kako se u ovoj mreì o~ekuje maksimalan broj

korisnika od oko 1.000 nije potrebno kori{tewe distribu-

tivnih stanica ve} se razvod u celosti moè re{iti putem

opti~kih i koaksijalnih ~vorova.

Kompletnu primarnu KDS mreù je potrebno poloìti

u PE cevi ∅40mm koje bi se polagale u istom rovu zajedno

sa primarnom pretplatni~kom mreòm Telekoma. Primar-

na KDS mreà bi se sastojala od ~etiri opti~ka ~vora od

kojih bi se jedan nalazio u Ulici 3 u zoni kolektivnog

stanovawa, a preostala tri du` Ulice 8, na raskrsnicama

sa ulicama 2,4 i 6.

Telefonska integrisana mreà je koncipirana tako da

bi oba MSAN ure|aja imala svaki svoju primarnu i sekun-

darnu pretplatni~ku mreù. Granica izme|u ovih mreà

bi bila Ulica 4. Mreà koja pripada MSAN-1 bi pokri-

vala prostor kolektivnog stanovawa i individulane i bi-

znis korisnike severno od Ulice 1 i ju`no od ve} pomenu-

te Ulice 4. Ova mreà bi imala tri primarna kabla: kabl

br1. , kabl br. 2 i kabl br.3.

Glavni mre`ni kabl za podru~je br. 1 (kabl br.1) je po-

~etnog kapaciteta 150X4X0,4. Ovaj kabl polazi Ulicom 2 i

ide u pravcu objekata vi{eporodi~nog stanovawa u kojima

je planirano {est unutra{wih izvoda kapaciteta 30 pari

i nastavqa u polukrugu daqe drugom ulicom prema raskr-

{}u sa Ulicom 8.Na ovom kablu su planirana i tri vawska

izvoda kapaciteta 20 pari. Glavni mre`ni kabl br. 2 je po-

~etnog kapaciteta 75x4x0,4 i ide desnom stranom Ulice 8

do ra~vastih nastavaka za Ulicu 2 .Na ovom kablu su plani-

rana 4 vawska izvoda kapaciteta 20 pari i i dva vawska iz-

voda kapaciteta 10 pari. Glavni kabl br.3 je po~etnog ka-

paciteta 100x4x0,4. Ovaj kabl tako|e polazi od prostorije

razdelnika i ide levom stranom Ulice 8 u pravcu severa do

ra~vastih nastavaka na raskr{}u sa ulicama 3 i 4. Ovaj

kabl treba da napaja osam vawskih yvoda kapaciteta 20 pa-

ri i osam vawskih izvoda kapaciteta 10 pari.

Mreà MSAN-2 bi pokrivala individulalne i biznis

korisnike severno od Ulice 4 , a ostavqena rezerva u ka-

pacitetu kabla na kraju ulice 8 bi se mogla koristiti za

povezivawe dela pretplatnika iz postoje}eg naseqa koje se

oslawa na naseqe Rasadnik.Ova mreà bi imala ~etiri

primarna kabla: kabl br1., kabl br. 2 i kabl br.3.

Glavni mre`ni kabl za podru~je br.1 polazi iz prosto-

rije razdelnika du` Ulice 8 a do ra~vastog nastavka na

raskr{}u sa Ulicom 5. Ovaj kabl napaja pretplatnike u

Ulici 5 i jedan deo pretplatnika u severnom delu Ulice 7.

Polazni kapacitet ovog kabla omogu}ava prikqu~ewe tri

vawska izvoda kapaciteta 20 pari i {est vawskih izvoda

kapaciteta 10 pari. Kabl br 2 tako|e polazi iz prostorije

razdelnika prelazi na levu stranu ulice 8 kojom nastavqa

ka postoje}em nasequ na obodu naseqa Rasadnik. Ovaj kabl

u nasequ Rasadnik napaja samo dva izvoda od 20 pari i je-

dan izvod od 10 pari a preostali kapacitet }e biti isko-

ri{ten za napajawe pretplatnika u postoje}em nasequ.

Kabl br.3 polazi severnim delom Ulice 8 a zatim skre}e u

Ulicu 6, a zatim ulazi u Ulicu 9. planirano je da ovaj kabl

napaja tri vawska izvoda kapaciteta 20 pari i {est vaw-

skih izvoda kapaciteta 10 pari.

Svi kablovi koji }e se koristiti u primarnoj pretplat-

ni~koj mreì bi bili konstrukcije TK 59GM i preseka

provodnika 0,4 jer najve}a udaqenost pretplatnika od

MSAN ure|aja ne prelazi 600m ra~unaju}i i sekundarni

deo mreè. Na strani MSAN ure|aja kablovi bi se zavr{i-

li na zidnim razdelnicima odgovaraju}eg kapaciteta, a na

strani TT izvoda na izvodno razvodnim samostoje}im orma-

rima odgovaraju}eg kapaciteta (IRO ormari). Sekundarna

pretplatni~ka mreà koja nije predmet ovog projekta bi se

radila od IRO ormara do odgovaraju}e VVD kutija na sva-

kom individulnom objektu, a za objekte kolektivnog stano-

vawa primarna telefonska mreà bi se zavr{ila na odgo-

varaju}im razvodnim ormarima za unutra{wu montaù u

prizemqu svakog objekta saglasno projektu objekta.

Specifikacija materijala i radova za telefonsku mre-

ù i mreù KDS:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Naziv Iznos

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Materijal za telefonsku mreù 3.550.250,00

Materijal za KDS mreù 1.725.340,00

Radovi za obe mreè 4.330.550,00

Ostali tro{kovi 950.320,00

–––––––––––––

Ukupno 10.581.460,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2.4.1.7. T o p l i f i k a c i j a

Za podru~je obuhva}eno planom pristupilo se izradi

planskog re{ewa primarnog razvoda, toplotnih podstanica

i sekundarnih fleksibilnih toplovoda od toplotnih pod-

stanica do objekata na lokaciji „Rasadnik” u Lazarevcu.

2.4.1.7.1. Namena povr{ina u okviru granica plana

– Porodino stanovawe povr{ine oko 10ha sa 145 gra|e-

vinskih parcela, odnosno individualnih stambenih obje-

kata povr{ine 6–8 ari i prose~ne bruto gra|evinske povr-

{ine 300m2, {to iznosi ukupno oko 43.500m2.

– Vi{eporodi~no stanovawe povr{ine oko 1,2ha i bru-

to gra|evinske povr{ine po objektu 2800m2 {to iznosi

ukupno oko 14.000m2.

– Objekti centralnih sadràja bruto gra|evinske povr-

{ine od oko 4.800m2 na povr{ini od oko 1,2ha.

2.4.1.7.2. Ukupan toplotni konzum

Ukupan toplotni konzum dat je projektnim zadatkom i

iznosi 9.400.000W {to zadovoqava potrebe ako se ostvari

stepen izgra|enosti od 0,5 za individualne stambene objek-

te, pri ~emu po proceni ostaje u rezervnom toplotnom kon-

zumu 20%. Ovo podrazumeva da, ako se individualni stambe-

ni objekti izgrade ve}ih povr{ina od 300m2, toplotni bi-

lans }e biti pokriven iz planiranih kapaciteta toplovoda

i toplotnih podstanica sa 20% u toplotnom kapacitetu.

2.4.1.7.3. Toplotne predajne stanice

Na osnovu plana parcelacije i namene povr{ina pla-

nom su odre|ene lokacije za toplono predajne stanice a

wihov broj je odre|en prostorno tako da regulaciono po-

krije planirane objekte toplotnom energijom. planirano

je osam toplotno predajnih stanica kao posebnih objekata

ili u sklopu sa trafo-stanicama a za objekte kolektivnog

stanovawa u samim objektima, {to je definisano situaci-

onim planom.

Predvi|ene su toplotne podstanice indirektnog tipa

bez mewawa toplotnih fluida. Vrela voda iz primarnog

magistralnog toplovoda dovodi se u primarnu toplotnu

stanicu i izmewiva~ toplote sa slede}im parametrima:

– radni fluid u primaru vrela voda temperature:

130/75ºS;

– radni fluid u sekundaru vrela voda temperature:

90/70ºS;

– nazivni pritisak primar/sekundar: NP16/NP6;

– kapacitet toplotne podstanice: Q=600.000W.Toplotno predajna stanica gradi se kao zaseban objekat

sa posebnim ulazom i pristupnim putem. Povr{ina objek-

ta je oko 30m2. U samom objektu izgradi}e se rashladna ja-

ma za vodu sa posebnim ventilom za pra`wewe. Poseban

elektroorman snabdeva}e elektropotro{a~e, elektri~nom

energijom sa svim potrebnim komandnim funkcijama i

osvetqewem.

2.4.1.7.4. Primarni toplovod

Primarni toplovod prikqu~uje se na {ahtu br.11 na bu-

du}oj magistrali C2 za slede}e parametre radnog fluida –

vrela voda:

– temperatura 130/75ºS,

– nazivni pritisak NP16,

– raspoloìvi pritisak – 1,9 bara.


2.4.1.7.5. Sekundarni toplovod

Sekundarna razvodna mreà od toplovodnih stanica, vo-

di se do komora koje su uglavnom locirane na granici iz-

me|u dve parcele za individulno stanovawe. Za vi{eporo-

di~no stanovawe u stambenim zgradama ova mreà }e se vo-

diti prema projektima zgrada. U planu razvoda definisan

je broj prikqu~aka sa razdelnika i sabirnika do komora.

Sekundarna razvodna mreà je od fleksibilnih cevi

tipa HT-PE-Ha proizvod „Austroflex” koje se postavqaju u

ukopanom kanalu. Cevi su predizolovane i isporu~uju se

dve cevi u zajedni~koj izolaciji do ∅63mm gde je spoqa-

{wi pre~nik izolacije za obe cevi ∅200mm. Cevi preko

∅63 do ∅110mm isporu~uju se jedna cev u izolaciji. Radni

pritisak je NP6.

Cevi se spajaju fitingom u svemu prema uputstvima pro-

izvo|a~a, a postavqaju se u pesak po postupku klasi~ne pre-

dizolovane cevi. Ove cevi su fleksibilne i kompeziraju

dilatacije vode do termperature od 95ºS.

U komorama sa dva prikqu~ka sa dva individualna

objekta ugra|uju se po dva kuglasta ventila na potisnom i

povratnom vodu. Sa ovim se zavr{ava razvod sekundarnog

toplovoda.

Budu}im korisnicima za individualno stanovawe kao

uslov za prikqu~ak na sistem sekundarnog grejawa treba dati:

– prikqu~ewe objekta vr{iti u {ahtu na kuglastom ven-

tilu i fleksiblinim cevovodom sekundarne mreè voditi

do prikqu~nog ormana grejawa;

– prikqu~ni orman grejawa ugraditi na spoqwem zidu

objekta;

– u prikqu~nom ormanu ugraditi mera~ utro{ka toplot-

ne energije i ru~ni regulacioni ventil za regulaciju pro-

toka tipa TA STAD;

– orman na predwoj strani ima termoizolaciona vrata

sa bravicom i kqu~em za otvarawe.

Specifikacija predvi|enih radova i tro{kova:

A. Toplotno predajna stanica 12.960.000

B. Primarni toplovod 19.147.128

V. Daqinski razvod 960.000

G. Zemqani radovi 14.252.000

D. Gra|evinski radovi 6.518.400

\. Sekundarni toplovod 29.546.370

–––––––––––––––––

Svega 83.383.898

+ PDV 18% 15.009.101

–––––––––––––––––

Ukupno dinara 98.392.999

Specifikacija ukupnih predvi|enih tro{kova za sao-

bra}ajnice i kompletnu infrastrukturu:

(BEZ PDV)

– Saobra}ajnice 97.680.000,00 din.

– Hidrotehni~ka mreà 119.291.000,00 din.

– Elektroenergetska mreà 62.229.250,00 din.

– TT mreà 10.581.460,00 din.

– Mreà toplovoda 83.383.898 din.

UKUPNO : 373.165.608,00 din

Planom predvi|ene saobra}ajnice i kompletna infra-

struktura treba da se realizuju u toku 2007. i 2008. godine.

Investitor mreè saobra}ajnica i kompletne infra-

strukture je JP RB „Kolubara”.

2.4.1.8. S n a b d e v a w e g a s o m

Na teritoriji op{tine Lazarevac nema izgra|ene gaso-

vodne infrastrukture, pa samim tim ni snabdevawa pri-

rodnim gasom. Po prikqu~ivawu Lazarevca na planirani

razvodni gasovod Beograd-Vaqevo, i izgradwom potrebne

infrastrukture ste}i }e se uslovi i za gasifikaciju pla-

nom odre|enog podru~ja.

2.5. Kretawe lica sa hendikepom

Na podru~ju plana obezbediti kretawe lica sa hendikepom.

Kod javnih povr{ina obezbediti kretawe pe{aka (bez

denivelacije – u istom nivou ili rampe). Ostale mere za

kretawe lica sa hendikepom obezbe|uju se u skladu sa Pra-

vilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objekata

u vezi sa neometanim kretawem dece,starih, hendikepiranih

i invalidnih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).

2.6. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite

2.6.1. Urbanisti~ke mere za{tite vodotoka

Delimi~no ure|eno korito reke Lukavice ~ini severnu

granicu Plana detaqne regulacije. U ciqu za{tite istog,

potrebno je preduzeti slede}e:

2.6.1.1. V o d o s n a b d e v a w e

– Izvr{iti analizu postoje}eg i planiranog stawa za

kompleks (kapacitete, distributivnu mreù, kvalitet vo-

de, prognozu potrebe za vodom) i prema tome planirati vo-

dovod.

2.6.1.2. K a n a l i s a w e i e v a k u a c i j a

o t p a d n i h v o d a

– Izvr{iti analizu postoje}eg stawa i prognozu koli-

~ine otpadnih voda za planirani period imaju}i u vidu

osnovnu koncepciju upu}ivawa vode na budu}e postrojewe

za tretman otpadnih voda, odnosno evakuaciju ki{nih voda

u vodotok.

– Evakuaciju svih otpadnih voda nastalih na predmet-

nom kompleksu vr{iti preko separacionog sistema odvo-

|ewa ki{nih i otpadnih voda.

– Prihvatiti sve otpadne vode (ukqu~uju}i i pojedina~-

ne zaga|iva~e, sa eventualnim predtretmanom, zavisno od

vrste otpadnih voda) i mreòm ukopanih kanala koji pra-

te postoje}e i planirane saobra}ajnice, odvesti do sabir-

nih kanala u dolini vodotoka.

– Do izgradwe gradskog kanalizacionog sistema i po-

strojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, kao privremeno

re{ewe za prihvatawe otpadnih voda, planirati vodone-

propusne septi~ke jame.

– Daqu izgradwu sabirnih kolektora, planirati na naj-

niìm kotama, u pojasu budu}eg regulisanog toka reke Lu-

kavice.

– Regulacijom i nivelacijom terena i saobra}ajnica,

prihvatiti ki{ne vode i mreòm kanala koji prate posto-

je}e i planirane saobra}ajnice odvesti do recipijenta –

reke Lukavice, s tim da se ne ugrozi propisana áá klasa vo-

de u recipijentu.

2.6.1.3. U r e | i v a w e v o d o t o k a

– Definisati plavnu zonu du` vodotoka i propisati

uslove gradwe.

– Propisati nastavak regulacije prema postoje}oj teh-

ni~koj dokumentaciji, kao i kompletno hidrotehni~ko ure|e-

we doline reke Lukavice (prihvatawe spoqnih voda, antie-

rozne radove na planiranim slobodnim povr{inama i sl.).

– Obezbediti za{titu podru~ja od uticaja velikih voda

vodotoka.

– Predvideti isti profil regulisanog korita – oblo-

ènu dvostruko izlomqenu kinetu ({to za male vode u du-

èm periodu godine omogu}ava lak{e oticawe bez zamuqi-

vawa i zabarivawa, lak{e odràvawe i za{titu od zaga|e-

wa), zatravqenu inundaciju i obloène kosine major kori-

ta, kamenom u cementnom malteru.

– Na osnovu predloène trase, predvideti pojas za re-

gulaciju uzvodnog dela vodotoka, u minimalnoj {irini od

30m, imaju}i u vidu koridor za infrastrukturu i eventual-

ni prostor za ozelewavawe, kao i konfiguraciju terena.

– Regulisanom trasom pratiti {to je mogu}e vi{e po-

stoje}u trasu u ciqu o~uvawa postoje}ih objekata i okolnih

terena.

– Preko ure|enog profila toka predvideti mostove na

ulicama (lokalnim putevima) dovoqnog profila za neome-

tano proticawe merodavnih ra~unskih voda (0,7m nadvi{e-

wa iznad Q merodavno).


– Izlive ki{ne kanalizacije ili drena`nih kanala u

vodotok, uklopiti u regulisani profil, uvesti pod uglom

i obezbediti lokalni teren od erozije.

– Ukoliko su ki{ne vode zaga|ene, pre upu{tawa u at-

mosfersku kanalizaciju, predvideti odgovaraju}i pred-

tretman.

– Prilikom ukr{tawa sa podzemnom infrastrukturom,

minimalno odstojawe vodova ili gorwe ivice cevi od re-

gulisanog dna treba da iznosi 1m.

– Zemqi{te du` vodotoka moè se koristiti na na~in

kojim se ne ugroàva sprovo|ewe odbrane od poplava i re-

dovno investiciono odràvawe objekta.

– Posebno je nedopustivo zatvarawe proticajnog pro-

fila zbog pove}awa gra|evinskog zemqi{ta.

– Za izgradwu novih ili rekonstrukciju postoje}ih

objekata, kao i za izvo|ewe drugih radova koji mogu utica-

ti na promene u vodnom reìmu, obezbediti vodoprivredne

uslove i vodoprivrednu saglasnost u skladu sa Zakonom o

vodama.

2.6.2. Urbanisti~ke mere za za{titu prirode i ìvotne sredine

Obaveze obra|iva~a odnose se na op{te uslove za{tite

prirode i ìvotne sredine ~l. 33. i 34. Zakona o za{titi

ìvotne sredine, („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04).

U odnosu na sistem naseqavawa, izgradwe, prilikom

dono{ewa predloga plana potrebno je pridràvati se

osnovnih principa i mera. Ispo{tovati osnovne prostor-

no-planerske principe ekolo{ki prihvatqive izgradwe:

– Racionalno kori{}ewe stambenih i rekreativnih zona.

– Promenu urbanog identiteta izvoditi na takav na~in

da se po{tuje prepoznatqivost i morfolo{ke osobenosti

grada.

– Humanizacija grada podrazumeva slede}e mere: for-

mirawe mreè zelenih povr{ina, spajawe parkova, skvero-

va i drvoreda sa prigradskim zelenim pojasom.

– Reafirmaciju tradicionalnih oblika arhitekture i

uli~ne matrice pe{a~kih zona, trgova, individualne arhi-

tekture zgrada i dr.

– Vra}awe nacionalnog identiteta u izboru detaqa i

gra|evinskih materijala i mestima wihove primene.

– Saobra}ajni sistem i mreù saobra}ajnica formira-

ti tako da obezbede u{tedu u putovawu i smawewe potro-

{we goriva sa vi{e razli~itih oblika javnog prevoza.

– Prirodna bogatstva o~uvati i unaprediti i u najve}oj

meri obnoviti, a ako su neobnovqiva racionalno ih isko-

ristiti.

– ôveku obezbediti uslove za odmor i rekreaciju.

– Odrediti mere za{tite od udesa i elementarnih nepo-

goda {irih razmera.

– Posebni reìmi o~uvawa i kori{}ewa podru~ja za-

{ti}enih prirodnih dobara, izvori{ta vodosnabdevawa,

termalnih i mineralnih izvori{ta, {uma, poqoprivred-

nog zemqi{ta, javnih zelenih povr{ina, rekreativnih

podru~ja.

– U okviru stambene zone nije poèqna:

– Izgradwa ili promene u prostoru kojom bi se naru-

{ilo stawe ~inilaca ìvotne sredine u okruèwu (prio-

ritetno vode, vazduha, zemqi{ta).

– Izgradwa skladi{ta sekundarnih sirovina, skladi-

{te za otpadne materijale, kao i skladi{tewe otrovnih i

zapaqivih materijala.

– Delatnosti koje ugroàvaju kvalitet ìvotne sredi-

ne, proizvode buku ili neprijatne mirise.

– Izgradwa objekata na nepripadaju}im povr{inama.

– Izgradwa koja bi mogla da ugrozi i naru{i uslove

ìvqewa i sigurnost stanovni{tva u ve} postoje}im

objektima.

– Kapacitet nove izgradwe utvrditi u skladu sa mogu-

}im obezbe|ewem prostora za parkirawe (prostore za par-

kirawe planirati van postoje}ih zelenih povr{ina, a za-

senu planiranih parking mesta obezbediti sadwom drvo-

rednih sadnica visokih li{}ara).

– Obezbediti prikupqawe atmosferskih voda sa sao-

bra}ajnih povr{ina i kontrolisano odvo|ewe u kolektor

ki{ne kanalizacije.

– Planirati centralizovani na~in zagrevawa objekata.

– Planirati neophodan % u~e{}a zelenih i nezastrtih

povr{ina.

– Obezbediti posebne prostore za sakupqawe i odno{e-

we komunalnog otpada i mesta za kontejnere.

– Omogu}iti kretawa hendikepiranim licima na pe-

{a~kim stazama, prilazima i prolazima.

Planirawem i ure|ewem prostora i naseqa treba obez-

bediti o~uvawe prirodnih vrednosti i ìvotne sredine

tog naseqa, susednog naseqa i regiona.

Pravila ure|ivawa u okviru urbanisti~kih planova

treba da odre|uju op{te i posebne uslove o za{titi ìvot-

ne sredine od razli~itih vidova zaga|ewa i za{tite ìvo-

ta i zdravqa qudi i za{tite od poàra, nepogoda i uni-

{tavawa.

Ure|ewe prostora treba da se zasniva na na~elima odrì-

vog razvoja, za{tite i unapre|ewa prostora, uskla|enosti so-

cijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i za{tite i revita-

lizacije ìvotne sredine, za{tite prirodnih vrednosti, ra-

cionalnog kori{}ewa neobnovqivih prirodnih resursa.

– Od obra|iva~a planskog akta se o~ekuje da precizira

sve zna~ajne urbanisti~ke parametre, a posebno udaqenost

objekta od granica parcele, dozvoqeni stepen izgra|eno-

sti na parceli (dat kroz indeks izgra|enosti), maksimal-

nu i dozvoqenu visinu objekata, minimalnu veli~inu kata-

starskih parcela predvi|enih za izgradwu, op{ta obele`-

ja arhitekture, posebno za stambene objekte sa osloncem na

lokalne materijale i tradiciju gra|ewa, izglede ograda i

ulaznih kapija, ozelewavawe i ure|ivawe predba{ti.

– Sanacija i ure|ivawe svih degradiranih povr{ina.

– Posebna pa`wa treba da se posveti organizaciji

uli~ne mreè u stambenoj zoni koja se planira, tako da se

obezbedi kako odgovaraju}a dostupnost i proto~nost sao-

bra}aja, tako i prostori za drvorede, mawe zelene parkov-

ske povr{ine na zasebnim parcelama ili raskrsnicama,

igrali{ta za decu i sl.

– Obale reke Lukavice treba da ostanu neizgra|ene, od-

nosno treba da imaju javni karakter, da budu prohodne, po-

èqno je ure|ivawe keja. Predvideti regulaciju korita re-

ke upotrebom prirodnih materijala (kamena, a ne betona).

Ukoliko postoji potreba za antierozivnom za{titom naj-

boqe je ostvariti je sa|ewem `bunaste i visoke vegetacije.

– Podrazumeva se izgradwa kompletne infrastrukture,

a posebno one za evakuaciju otpadnih i fekalnih voda.

Ukoliko ne postoji mogu}nost prikqu~ewa na gradsku ka-

nalizacionu mreù, minimalni uslov je izgradwa nepropu-

snih septi~kih jama.

– Adekvatna propusnost saobra}ajnica i re{ewe parki-

rawa unutar naseqa. Za vlasnike individualnih parcela,

gde god je mogu}e predvideti obavezu parking mesta. Ovo se

odnosi i na druge investitore i vlasnike objekata.

– Planom treba obavezati budu}e korisnike ovog pro-

stora da odràvaju maksimalni nivo komunalne higijene

na svim lokacijama.

– Planom treba obavezati budu}e korisnike na kabli-

rawe infrastrukture (elektroenergetske, PTT).

– Obaveza ure|ewa (ozelewavawa) prostora oko svih

objekata, kao i individualnih objekata.

– Prostorno izdvajawe delatnosti koje mogu na neki

na~in ugroziti stanovawe u stambenim zonama (bukom, pra-

{inom, mirisima i sl.).

– Kroz planski akt, odre|enim merama treba zabraniti

lagerovawe gotovih proizvoda, sirovina i sl. van objekata

(prodavnice, radionice, proizvodni objekti i dr.).

– Utvrditi zabranu postavqawa privremenih objekata

kao {to su kiosci, metalne garaè i sl. na javnim povr{i-

nama (trotoari, parkinzi, zelene povr{ine).

– Planom utvrditi mere i uslove prema kojima izgrad-

wi bilo kog objekta prethodi infrastrukturno opremawe

lokacije.


Treba utvrditi da, ako se u toku radova nai|e na prirod-

no dobro koje je geolo{ko-paleontolo{kog ili mineralno-

petrografskog porekla (za koje se pretpostavqa da ima svoj-

stva prirodnog spomenika), izvo|a~ radova je duàn da o to-

me obavesti ovaj Zavod i da preuzme sve mere kako se prirod-

no dobro ne bi o{tetilo do dolaska ovla{}enog lica.

2.6.3. Urbanisti~ke mere za za{titu od poàra

Potrebne mere za{tite od poàra su:

– Objekti planirani za izgradwu moraju biti izvedeni

u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra („Slu`beni gla-

snik SRS”, br. 37/88 i 48/94).

– Objekte planirane za izgradwu realizovati u skladu

sa Odlukom o uslovima i tehni~kim normativima za pro-

jektovawe stambenih zgrada i stanova („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 32/4/83”).

– Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va-

trogasna vozila u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim nor-

mativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ewe platoa

za vatrogasna vozila u blizini objekata pove}enog rizika

od poàra („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95).

– Predvideti hidrantsku mreù, shodno Pravilniku o

tehni~kim normativima za spoqnu i unutra{wu hidrantsku

mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni list SFRJ” broj 30/91).

– Ukoliko postoje ili se planiraju objekti skladi{ta

isti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom o

tehni~kim normativima za za{titu skladi{ta od poàra i

eksplozija („Slu`beni list SFRJ”, broj 24/87).

– Ukoliko se planira izgradwa garaà za parkirawe

putni~kih automobila iste moraju biti realizovane u

skladu sa Pravilnikom o tehni~kim zahtevima za za{titu

garaà za putni~ke automobile od poàra i eksplozija

(„Slu`beni list SCG”, broj 31/2005).

* Ukoliko se predvi|a gasifikacija podru~ja realizo-

vati objekte u skladu sa Odlukom o uslovima i tehni~kim

normativima za projektovawe i izgradwu gradskog gasovo-

da („Slu`beni list grada Beograda” broj 14/77”) i Pravil-

nikom o tehni~kim normativima za projektovawe, gra|ewe,

pogon i odràvawe gasnih kotlarnica („Slu`beni list

SFRJ”, broj 10/90) uz prethodno pribavqawe odobrewa lo-

kacije nadle`nog organa unutra{wih poslova.

– Ukoliko se planira izgradwa elektroenergetskih

objekata i postrojewa isti moraju biti realizovani u skla-

du sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu

elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra („Slu-

`beni list SFRJ”, broj 87/93), Pravilnikom o tehni~kim

normativima za za{titu niskonaponskih mreà i pripada-

ju}ih trafostanica („Slu`beni list SFRJ”, broj 13/78), i

Pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih normativa

za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafo-

stanica („Slu`beni list SFRJ”, broj 37/95).

2.6.4. Urbanisti~ke mere za za{titu od elementarnih nepogoda

Radi za{tite od potresa objekti moraju biti isprojek-

tovani i realizovani za 9 MKS, a u svemu prema Pravilni-

ku o tehni~kim normativima za izgradwu objekta visoko-

gradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”,

br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90).

2.6.5. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu qudi i dobara

Investitori novih planiranih objekata du`ni su da u

skladu sa Zakonom o odbrani („Slu`beni Glasnik RS”,

broj 45/91) i Pravilnikom o tehni~kim normativima za iz-

gradwu skloni{ta („Slu`beni list SFRJ”, broj 55/83 )

obezbede skloni{ni prostor izgradwom skloni{ta ili

uplatom naknade za izgradwu javnih skloni{ta.

Obaveza za projektovawe i izgradwu skloni{ta ili

uplate doprinosa za izgradwu skloni{ta za objekte bi}e

utvr|ena kroz sprovo|ewe plana na osnovu bliìh uslova

za skloni{ta, koju na zahtev investitora izdaje Urbani-

sti~ki zavod Beograda.

2.7. Inèwersko-geolo{ka istraìvawa

2.7.1. Uvod

Na lokaciji Rasadnik , na povr{ini od oko 25ha, na le-

voj dolinskoj strani reke Lukavice, izvr{ena su tokom me-

seca oktobra 2006. godine, detaqna geotehni~ka istraì-

vawa terena. Ciq istraìvawa je bio da se obezbede geo-

tehni~ke podloge za plan detaqne regulacije prostora, kao

i podloga za glavne gra|evinske objekte. Ovde prikazani

geotehni~ki uslovi predstavqaju samo kratak izvod iz Ge-

otehni~kog elaborata, neophodan za sprovo|ewe plana. Ge-

otehni~ki elaborat u celini sastavni je deo ovoga plana.

Specifi~nost ove lokacije predstavqa ~iwenica da se

u najnièm delu padine prema reci Lukavici nalazi jedno

aktivno klizi{te.

2.7.2. Geotehni~ka rejonizacija terena

Rejonizacijom terena izvr{eno je izdvajawe, odnosno

ograni~avawe pojedinih podru~ja unutar kojih su geotehni~-

ki uslovi gra|ewa pribli`no isti, odnosno sli~ni. Izdvo-

jena su dva rejona uz uvaàvawe slede}ih svojstava terena:

– reqefa (nagibi povr{ine terena, karakteristi~ni

mikroreqefni oblici);

– geolo{ke gra|e (sastav, starost i geneza stenskih masa);

– hidrogeolo{kih svojstava i stawa podzemnih voda;

– fizi~ko-mehani~kih svojstava stenskih masa;

– stabilnosti terena i prisustva egzogenih geolo{kih

procesa;

– seizmi~nosti terena i neotektonske aktivnosti.

Prema navedenim svojstvima izdvojena su dva geoteh-

ni~ka rejona i to:

– Rejon – 1 (stabilan teren)

– Rejon – 2 (nestabilan teren – zona aktivnog i poten-

cijalnog klizawa).

2.7.3. Rejon R–1 (stabilan teren)

Teren ovog rejona u povr{inskom delu izgra|uju deluvi-

jalne naslage. U morfolo{kom smislu to je blago zatala-

sana padina sa apsolutnim nadmorskim visinama od 130 do

163m, ukupne povr{ine oko 23ha. Teren je blago nagnut sa

relativno kontinualnim nagibom 3–5º. U prirodnim uslo-

vima teren je stabilan. Na povr{ini terena nisu uo~ene

nikakve deformacije koje bi ukazivale na procese kliza-

wa stenske mase. Nivo podzemnih voda je dubok, odnosno na

dubini ve}oj od 3–4m, prakti~no na kontaktu deluvijalnih

glina i degradiranih tercijarnih sedimenata.

Prostor omogu}ava izgradwu objekata ve}ih gabaritnih

dimenzija. Mogu}a je gradwa kako pojedina~nih, tako i vi-

{elamelnih objekata u nizu. Relativno blag i kontinualan

nagib padine pruà mogu}nost provo|ewa saobra}ajnica u

plitkim zasecima. Objekti se mogu direktno fundirati na

deluvijalnim naslagama, uz obavezno uvaàvawe preporuka

koje su date u odgovaraju}im poglavqima – u okviru Pravi-

la gra|ewa i Pravila ure|ivawa za pojedine zone.

2.7.4. Rejon R–2 (nestabilan teren)

Zahvata deo terena u zoni aktivnog klizi{ta, odnosno, no-

ì~ni deo padine Lukavice. Povr{ina nestabilnog terena je

oko 1.5ha. Nagib povr{ine terena je promenqiv, u vr{nom de-

lu je oko 5–8º, a neposredno uz korito reke Lukavice je i znat-

no strmiji. Nestabilan teren predstavqa aktivno klizi{te

sa akutnim procesom klizawa i privremeno umirenim proce-

som klizawa. U ovoj zoni je predvi|ena zelena povr{ina i

glavna saobra}ajnica. Projektovana trasa glavne saobra}ajni-

ce prolazi obodnim delom klizi{ta na duìni od 300m.

2.7.5. Predlozi mogu}ih na~ina stabilizacije terena

Stabilizacija terena svodila bi se na ugradwu potpor-

ne konstrukcije i povr{insko ure|ivawe.

Povr{insko ure|ivawe obuhvata slede}e radove:

– Ublaèwe nagiba ~eonih, a posebno bo~nih oìqaka.

– Na obodu i telu klizi{ta treba zasaditi drve}e sa du-

bokim korenom, shodno klimatskim uslovima.


– Povr{insko ure|ivawe tela klizi{ta nivelisawem

istrbu{ewa, popuwavawem depresija. Izrada kanala kojim

bi se kontrolisano skupqala i odvodila atmosferska vo-

da izvan tela klizi{ta.

– Regulacija korita reke Lukavice.

– Ugradwa sanacionog nasipa u noì~nom delu klizi-

{ta od zemqanih kamenih masa.

S obzirom na trase planiranih saobra}ajnica, predla-

èmo kao osnovno sanaciono re{ewe:

– Konstrukcija od {ipova ili kontraforova sa naglav-

nom gredom i zidom.

Ovim potpornim konstrukcijama omogu}ilo bi se ne-

smetano proticawe podzemnih voda. Deo pritisaka smawi-

}e se plasti~nom deformacijom stenske mase koja }e se

obaviti izme|u {ipova. Kriterijum zavr{etka {ipa, odno-

sno wegove dubine, je da se u osnovnu – nekretanu podlogu,

odnosno sive gline, peskovite gline, za|e minimum za

1/3–1/2 duìne {ipa kroz klizi{te, odnosno sive gline. S

obzirom na svoj poloàj prema pravcu kretawa stenske ma-

se (klizi{ta), duìna potporne konstrukcije bi iznosila

250m. Potpornu konstrukciju izvesti odjednom i u celini.

Da bi se obezbedila {to ve}a stabilnost, odnosno krutost

potporne konstrukcije, {ipove treba izvesti u dva me|u-

sobno smaknuta reda koji }e se armirano betonskim greda-

ma povezati. Me|usobno rastojawe {ipova definisa}e se

gra|evinskim projektom.

Kruna vrha {ipova, odnosno kontragrede, moè se uko-

pati u teren 1–2m dubine ispod nivelete puta. U tom slu-

~aju se na kontragredi gradi mawi potporni zid do visine

nivelete.

Zbog dubine klizi{ta i wegovih hidrogeolo{kih karak-

teristika, koje se ogledaju u izrazito promewivoj vertikal-

noj i horizontalnoj vodopropustqivosti, smatramo da pot-

puno drenirawe terena u smislu melioracije ili sanacije u

tehni~kom smislu nije dovoqno pouzdano i te{ko je izvo-

dqivo. Mere sanacije i stabilizacije ovog klizi{ta mogu

se sprovoditi samo prema gra|evinskom projektu sanacije.

Proceweni tro{kovi stabilizacije terena, odnosno

sanacije klizi{ta iznosili bi oko 65.000.000 dinara

({esdeset pet miliona dinara), {to se moè smatrati pri-

hvatqivim obzirom na vrednost cene investicije.

2.7.6. Zakqu~ak

Na osnovu napred prikazane analize geotehni~kih

uslova gra|ewa, moè se zakqu~iti da na prostoru kom-

pleksa „Rasadnik”, iskqu~uju}i rejon klizi{ta, postoje

povoqni geotehni~ki, pa i prostorni uslovi za planirawe

i gradwu zna~ajnog broja objekata razli~ite namene. Zbog

specifi~nosti ovog terena uslovqene prisustvom aktiv-

nog klizi{ta preporu~ujemo da se pre po~etka gra|ewa

stambenih objekata u potpunosti izgradi kompletna in-

frastruktura, ukqu~uju}i i stabilizaciju terena u zoni

glavne saobra}ajnice (Ulica 1).

Sprovedena geotehni~ka istraìvawa, pored ostalog,

obezbe|uju sve potrebne elemente za izradu glavnog gra|e-

vinskog projekta sanacije klizi{ta i svih planiranih

gra|evinskih objekata.

3. PRAVILA GRA\EWA

3.1. Op{ta pravila

3.1.1. Parcelacija

Formirawe gra|evinskih parcela u okviru OGZ (po

blokovima), kao {to je dato planom, proisteklo je iz po-

treba subjekata planirawa, odnosno investitora da se

obrazuju parcele za porodi~no stanovawe minimalne povr-

{ine 0.06.00ha, kao i potrebe da se za ceo prostor obezbe-

de sadràji koji }e uticati na kvalitet stanovawa budu}ih

korisnika. Ispo{tovani su zahtevi za postavqawe pojedi-

nih objekata mreè infrastukture van regulacije saobra-

}ajnica, a u okviru posebnih parcela za tu vrstu objekata

(TS, toplovodne,..... MNS) pri formirawu gra|evinskih

parcela uvaàvale su se postoje}e katastarske parcele (ko-

risnici fizi~ka lica) gde god je to bilo mogu}e.

U planu je dat Plan parcelacije, a u prilogu plana su

dati analiti~ko-godetski podaci za formirawe: saobra-

}ajnih parcela, gra|evinskih parcela, parcela za komerci-

jalne sadràje i infrastrukturne objekte; zona za zelene,

rekreativne i parkovske povr{ine data je po blokovima.

Zona „A” }e se daqe razra|ivati urbanisti~kim projek-

tima po potrebi. U tom slu~aju, treba se pridràvati sle-

de}ih pravila:

– Gra|evinska parcela ima, po pravilu, oblik pravouga-

onika ili trapeza.

– Gra|evinska parcela ima povr{inu i oblik koji omo-

gu}ava izgradwu objekata predvi|ene namene, uvaàvaju}i

pravila gra|ewa, tehni~ke propise, kao i druge uslove da-

te ovim planom.

– Pri formirawu gra|evinskih parcela maksimalno

ispo{tovati postoje}u katastarsku podelu.

– Gra|evinska parcela moè se deliti do minimuma

utvr|enog primenom pravila o parcelaciji, a u skladu sa

namenom predvi|enom ovim planom.

– Najmawa {irina parcele za slobodnostoje}e vi{epo-

rodi~ne stambene objekte je 20m, a za objekte u prekinutom

nizu 15m.

– Najmawa povr{ina parcele za vi{eporodi~ne stambe-

ne objekte je 600m2.

– Svaka nova gra|evinska parcela treba da ima obezbe-

|en kolski pristup, ali ne iz ulice Kolubarski trg, Uli-

ce 1 i Ulice 3.

3.1.2. Pravila regulacije

Regulacione linije blokova su definisane granicama

postoje}e i planiranih saobra}ajnica.

U okviru regulacionih linija saobra}ajnica dozvoqe-

na je izgradwa samo objekata infrastrukture (podzemne

instalacije). Gra|evinske linije u okviru gra|evinskih

parcela, odnosno blokova utvr|uju se u odnosu na regulaci-

onu liniju. Podzemne gra|evinske linije mogu i}i maksi-

malno do regulacione linije.

Napomena: Regulaciona linija prema ulici Kolubar-

ski trg ovim planom se pomera za oko 5,5m ka severoisto-

ku (ta~ni podaci su dati na odgovaraju}im grafi~kim pri-

lozima, kao i u prilogu plana u tabelama sa koordinatama

detaqnih ta~aka). Razlog je za{tita trase postoje}eg vodo-

voda. Izme|u „stare” i „nove” regulacione linije formi-

ra se zelena povr{ina (javno gra|evinsko zemqi{te) na

kojoj je mogu}e formirati samo pe{a~ke prilaze objektima

zone „A” i zone „K”, tako da postoji mogu}nost wihovog la-

kog uklawawa prilikom eventualnih intervencija na vodo-

vodnoj mreì.

3.2. Pravila gra|ewa u zonama

3.2.0. Pojmovnik

– Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta do

kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno do kote

venca (za objekte sa ravnim krovom). Nulta (apsolutna) ko-

ta je ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta.

– Pod terminom BRGP se podrazumeva zbir svih etaà

– nadzemnih i podzemnih.

– Regulaciona linija je linija razgrani~ewa parcela

za povr{ine i objekte od op{teg interesa od parcela koje

imaju drugu namenu.

– Gra|evinska linija je linija na kojoj je mogu}e posta-

viti gra|evinski objekat. U slu~aju da je gra|evinska lini-

ja obavezuju}a, gra|evinski objekat se postavqa striktno

na obavezuju}u gra|evinsku liniju.

– Izme|u gra|evinske i regulacione linije nema iz-

gradwe.

– Stepen iskori{}enosti (zauze}a) zemqi{ta je odnos

izme|u bruto povr{ine pod objektom i povr{ine gra|evin-

ske parcele, pomnoèn brojem 100.


– Koeficijent (indeks) izgra|enosti je odnos izme|u

bruto razvijene izgra|ene povr{ine svih etaà korisnog

prostora i povr{ine parcele.

3.2.1. Pravila gra|ewa za „A” zonu

– U zoni „A” su planirani objekti za vi{eporodi~no

stanovawe sa poslovnim sadràjima u nivou prizemqa

(kompatibilne delatnosti stanovawu – usluga, trgovina...).

U okviru ove zone vaì}e slede}i urbanisti~ki para-

metri:

– maksimalni indeks izgra|enosti 2;

– maksimalni stepen zauze}a 40%;

– maksimalna spratnost objekta (Sut ili) Po+P+3+Pk;

– maksimalna visina objekata je 18.00m.

– Poloàj objekata u odnosu na javne povr{ine

Gra|evinska linija novoplaniranih objekata je odre|e-

na u odnosu na regulacionu liniju postoje}ih (ulica Kolu-

barski trg) i planiranih saobra}ajnica (Ulica 1, Ulica 2

i Ulica 3).

U odnosu na novu regulacionu liniju ulice Kolubarski

trg, gra|evinska linija je obavezuju}a i udaqena je 2m od

pomenute regulacione linije({to zna~i da je gra|evinska

linija od trase postoje}eg vodovoda udaqena 3m).

Prema Ulici 1 i Ulici 3 gra|evinska linija je obave-

zuju}a i iznosi 5m od regulacionih linija ovih ulica.

Gra|evinska linija prema Ulici 2 nisu obavezuju}a –

minimalno rastojawe gra|evinskih linija objekata i regu-

lacione linije ove ulice je 5m, a urbanisti~kim projekti-

ma je obavezno ta~no definisawe poloàja gra|evinskih

linija projektovanih objekata.

Sa ulice Kolubarski trg, Ulica 1 i 3, dozvoqen je samo

pe{a~ki pristup gra|evinskim parcelama, a kolski pri-

stup je dozvoqen samo sa saobra}ajnice „Ulica 2” u okviru

zone „A”.

Poloàj objekata u odnosu na susedne gra|evinske

parcele

Objekti za vi{eporodi~no stanovawe mogu na gra|evin-

skim parcelama da se postave kao slobodnostoje}i objekti,

ili dva ili vi{e objekata spojenih u niz.

Ako su objekti slobodnostoje}i, rastojawe istih do

bo~nih granica parcele iznosi 4,5m.

Za gra|evinske parcele, koje se grani~e sa gra|evin-

skim parcelama za porodi~no stanovawe, rastojawe objeka-

ta do granice parcela treba da iznosi min. 6m.

Ako se objekti za vi{eporodi~no stanovawe planiraju

kao objekti u nizu, wihovo rastojawe do granice susedne

gra|evinske parcele je 0.0m, osim kod „krajwih” objekata

(prvi i posledwi objekat u nizu) – gde je rastojawe objekta

od granice susedne gra|evinske parcele namewene porodi~-

nom stanovawu – min. 6m, a od granice susedne gra|evinske

parcele namewene vi{eporodi~nom stanovawu – min. 4.5m.

Op{ta pravila za izgradwu prizemqa

Prizemqa novoplaniranih objekata }e se koristiti

kao poslovni prostor i kao prostor za garaìrawe vozila.

Kota poda prizemqa je maksimalno 0.20m izdignuta u

odnosu na kotu terena. Visina prostora u prizemqu je min.

3m (od kote poda, do plafona).

U slu~aju da objekti u nivou prizemqa sadrè prolaze

(pasaè), „~ista” visina prolaza je min. 4,5m.

Nije dozvoqeno „ispu{tawe” ravni izloga izvan gra|e-

vinske linije objekta.

U slu~aju postavqawa nastre{nica: tendi, iste se po-

stavqaju konzolno bez oslawawa na teren, na min. 3,0m u

odnosu na trotoar uz objekat, a {irine maks. 10% {ire od

trotoara uz objekat.

Iznad prizemqa (na ostalim etaàma) mogu}e je izve-

sti erkere, maksimalne {irine 1,2m u odnosu na fasadnu

ravan. Balkoni, terase i lo|e mogu se izvesti ispred fa-

sadne ravni maksimum 1,2m.

– Op{ta pravila za izgradwu posledwe etaè

Maksimalna spratnost objekata je (Sut ili) Po+P+3+Pk.

Umesto potkrovqa moè se izvesti i povu~en sprat, tako da vi-

sina objekta ne prelazi 18.00m.

Visina nadzida za potkrovqe je maksimum 1.6m.

Iskqu~uju se mogu}nosti „mansard krova”.

Krovove re{avati kao krovove sa kosim krovnim ravnima.

Parkirawe i garaìrawe vozila

Parkirawe i garaìrawe vozila se re{ava iskqu~ivo

u okviru gra|evinskih parcela. Broj parking/gara`nih me-

sta odre|uju se tako da se planira jedno parking/ gara`no

mesto za jedan stan, odnosno jedno parking/ gara`no mesto

na 70m2 korisne povr{ine poslovnog prostora .

Povr{ina odre|ena za garaìrawe vozila u okviru

objekta, ne ra~una se kao korisna povr{ina, ali se ra~una

u BGRP objekta. Prose~no parking mesto je gabarita 2,5 h

5,0m, a gara`no mesto 2,7 h 5,0m.

Preporu~uju se za parking mesta raster plo~e, kao i

sadwa odgovaraju}ih vrsta li{}ara.

Zelene povr{ine

U okviru gra|evinskih parcela obezbediti min. 20%

povr{ine za ure|ene nezastrte zelene povr{ine. Zelene

povr{ine tretirati kao travwake sa odgovaraju}im vrsta-

ma ~etinara, li{}ara i ukrasnih niskih vrsta.

Blok „3–6” je planiran kao mawa parkovska povr{ina

sa odgovaraju}im mobilijarom za igru dece. Odnos zastrtih

i nezastrtih povr{ina ne treba da bude ve}i od 1:4.

Napomena: Zelene povr{ine „Z–7” i „Z–8” koje formi-

raju za{titni zeleni pojas postoje}em vodovodu VL200 u

delu gde on „izlazi” van postoje}e regulacije ulice Kolu-

barski trg, namewena je iskqu~ivo zelenilu (nisko rasti-

we). Poplo~ane povr{ine svesti na minimum (eventualno

pe{a~ki prilazi objektima u zoni „A”) i obavezno ih for-

mirati od plo~a koje se lako uklawaju u slu~aju interven-

cija na vodovodnoj mreì. Ova povr{ina pripada javnom

gra|evinskom zemqi{tu.

Ogra|ivawe gra|evinskih parcela

Ograda se postavqa prema regulacionoj liniji, a u okvi-

ru gra|evinske parcele. Gra|evinske parcele za vi{eporo-

di~no stanovawe }e se ogra|ivati zelenom „ìvom” ogra-

dom visine do 0,90m (ako je potrebna ograda). Ispred po-

slovnog prostora ne preporu~uje se postavqawe ograde. Ako

se objekti izvode kao slobodnostoje}i ograda se postavqa

na granici gra|evinskih parcela kao zelena „ìva” ograda

visine do 0,90m. U slu~aju postavqawa kapije za ulaz vozi-

la, preporu~uje se „klizna” konstrukcija za kapije.

Komunalni otpad

U svrhu odlagawa komunalnog otpada u okviru gra|evin-

skih parcela obezbediti mesto za dovoqan broj kontejnera

(u neposrednoj blizini saobra}ajnice sa koje je obezbe|en

kolski pristup).

3.2.1.1. U s l o v i g r a | e w a z a z o n u „ A ”


i s t r a ` i v a w a

Ova zona pripada rejonu R-1 (stabilan teren). Shodno

tome,prostor omogu}ava izgradwu objekata ve}ih gabarit-

nih dimenzija. Mogu}a je gradwa kako pojedina~nih, tako i

vi{elamelnih objekata u nizu. Objekti se mogu direktno

fundirati na deluvijalnim naslagama uz uvaàvawe slede-

}ih va`nih preporuka:

– Stambene objekte projektovati spratnosti do (Sut

ili) Po+Pr+3+Pk sa podrumskom, odnosno tehni~kom

etaòm. Objekte fundirati na armiranobetonskoj temeq-

noj plo~i sa minimalnom dubinom fundirawa 2m, uz oba-

vezno formirawe tamponskog sloja od {qunka.


– kanalizacionu infrastrukturu ugraditi u tehni~koj

etaì – podrumskoj prostoriji, a nikako ispod objekta. Na

taj na~in kanalizacione i vodovodne cevi bi bile pod kon-

trolom i u slu~aju havarije lako bi se moglo intervenisati.

– dozvoqena nosivost tla je 180 kN/m2.

3.2.2. Pravila gra|ewa za „B” zonu

Zona „B” je planom predvi|ena za porodi~no stanovawe.

U okviru iste planirano je 16 blokova „B”, gde vaè ista

pravila gra|ewa (za svaki blok,odnosno gra|evinsku par-

celu namewenu porodi~nom stanovawu).

U okviru blokova „B” nalazi se i {est gra|evinskih

parcela za komercijalne sadràje kao i pet gra|evinskih

parcela za infrastrukturne objekte-energetska postrojewa

(„E.P.” su javno gra|evinsko zemqi{te). planom parcela-

cije je ure|eno formirawe gra|evinskih parcela (plansko

re{ewe) sa potrebnim elementima za obeleàvawe istih

(u prilogu plana).

U zoni „B”, blokovima „B”, za gra|evinske parcele na-

mewene porodi~nom stanovawu vaè slede}i urbanisti~ki

parametri:

– maksimalni indeks izgra|enosti 1;


– maksimalna spratnost objekta Po ili Sut+P+2;


Poloàj objekta u odnosu na javne povr{ine

Gra|evinska linija novoplaniranih objekata se posta-

vqa na obaveznom rastojawu od 5m u odnosu na regulacionu

liniju saobra}ajnice sa koje je planiran kolski pristup

parceli, odnosno, objektu. Sa novoplanirane saobra}ajni-

ce „Ulica 1” dozvoqen je samo pe{a~ki prilaz gra|evin-

skim parcelama. Sa ostalih saobra}ajnica omogu}en je kol-

ski i pe{a~ki pristup svim parcelama.


parcele

– Objekti za porodi~no stanovawe mogu se u okviru gra-

|evinskih parcela postaviti kao slobodnostoje}i objekti.

U tom slu~aju rastojawe gra|evinskih linija objekata od

granica susednih gra|evinskih parcela treba da iznosi

min. 3m, a od granice susedne gra|evinske parcele u istom

bloku koja ima kolski pristup sa druge saobra}ajnice –

min. 5m.

Ako je parcela ugaona, rastojawe gra|evinske linije

slobodnostoje}eg objekta od granice susedne ugaone parce-

le je min 5m, a od susedne gra|evinske parcele koja nije

ugaona – min. 3m.

– Ako su objekti za porodi~no stanovawe u okviru gra-

|evinskih parcela postavqeni kao dvojni objekti, rastoja-

we izme|u susednih gra|evinskih linija tih objekata je

0.00m, odnosno granice susednih gra|evinskih parcela ko-

jima pripadaju dvojni objekti i gra|evinske linije dvojnih

objekata se poklapaju.

Rastojawe izme|u gra|evinskih linija dvojnih objekata

i susednih gra|evinskih parcela (kojima ne pripadaju

predmetni dvojni objekti) je min. 3m, a rastojawe izme|u

gra|evinskih linija predmetnih objekata i granice sused-

ne gra|evinske parcele u istom bloku koja ima kolski pri-

stup sa druge saobra}ajnice – min. 5m.

– Ako su objekti za porodi~no stanovawe u okviru gra-

|evinskih parcela postavqeni kao „objekti u nizu”, rasto-

jawe izme|u gra|evinskih linija objekata i granice sused-

ne gra|evinske parcele je 0.00m, osim u slu~aju „krajwih”

objekata niza i susednih gra|evinskih parcela (koje ne

pripadaju tom nizu) – tu je rastojawe izme|u gra|evinske

linije krajweg objekta u nizu i granice susedne gra|evin-

ske parcele koja ne pripada tom nizu – minimalno 3m, a ra-

stojawe gra|evinske linije predmetnih objekata i granice

susedne gra|evinske parcele u istom bloku koja ima kolski

pristup sa druge saobra}ajnice – min. 5m.

Napomena: u grafi~kom prilogu „Pravila gra|ewa, re-

gulacija i nivelacija” data su rastojawa gra|evinskih li-

nija objekata od susednih gra|evinskih parcela.

Postavqawem objekata na gra|evinskim parcelama omo-

gu}iti dobru osun~anost svih objekata.

Na gra|evinskim parcelama je dozvoqena izgradwa sa-

mo jednog objekta u okviru koga treba predvideti (a u okvi-

ru dozvoqenih urbanisti~kih parametara ) sve potrebne sa-

dràje: stanovawe, pomo}ne prostorije, garaè, mogu} po-

slovni prostor.

Op{ta pravila za izgradwu posledwe etaè

Planirana spratnost objekata je Po ili Sut+P+2,

krov se preporu~uje kao kos krov (sloèn ili krov na „dve

vode”). Streha krovnih ravni treba da bude paralelna regu-

lacionoj liniji. U skladu sa specifi~nostima terena,

predvi|ati suteren i podrum, gde je to potrebno i mogu}e

prema uslovima Geotehni~kog elaborata.


sti erkere, maksimalne {irine 1,2 m u odnosu na fasadnu

ravan. Balkoni, terase i lo|e mogu se izvesti ispred fa-

sadne ravni maks. 1,2 m.


U okviru prizemqa objekata mogu}e je obezbediti pro-

stor za garaìrawe vozila, kao i poslovni prostor (odnos

poslovawa i stanovawa maks. 30%–70%). Maksimalna „~i-

sta” visina prizemqa je 3m (od kote poda do plafona). Ko-

ta poda prizemqa (preporu~ena):

– za stambeni prostor 0,45m;

– za garaè i ostave 0,10m;

– za poslovni prostor 0,20m.

Mogu}e je postavqawe tendi i nastre{nica.

U slu~aju postavqawa nadstre{nica, tendi, iste se po-

stavqaju konzolno bez oslawawa na teren, na min. 3m u od-

nosu na trotoar uz objekat, a {irine mah. 10% {ire od tro-

toara uz objekat.


U okviru gra|evinskih parcela obezbediti dovoqan

broj parking-gara`nih mesta: jedno parking-gara`no me-

sto za jedan stan, odnosno jedno parking/ gara`no mesto na

70m2 korisne povr{ine poslovnog prostora.

Garaè, ostave, poslovni prostor su u okviru BGRP

objekta.

Prose~no parking mesto je gabarita 2,5 h 5,0m, a gara-

`no mesto 2,7 h 5m. Preporu~uju se raster plo~e za parking

mesta.

Zelene povr{ine

U okviru gra|evinskih parcela obezbediti min. 30%

povr{ine za nezastrte zelene povr{ine. Prostor ispred

objekata do regulacione linije urediti kao zelenu ure|enu

povr{inu sa odabranim vrstama li{}ara i ~etinara, kao i

niskih ukrasnih vrsta.

Ogra|ivawe gra|evinskih parcela

Ograde postaviti uz regulacionu liniju, odnosno gra-

nicu sa susednim gra|evinskim parcelama, a u okviru gra-

|evinske parcele. Preporu~uje se maks. visina ograde 1,4m,

s tim da 0,30m visine bude monolitnazidana, a preostala

visina transparentna.

Mogu}e je postaviti i zelenu „ìvu” ogradu. Postavqa-

wem ograda na gra|evinskim parcelama na uglovima bloko-

va ne sme se ugroziti sagledivost raskrsnica. Kolske ka-

pije se postavqaju tako da se otvaraju u poqe gra|evinske

parcele.

Komunalni otpad

U okviru gra|evinskih parcela predvideti mesto za

kantu za odlagawe komunalnog otpada, tako da su blizu sa-

obra}ajnice odakle je obezbe|en kolski pristup.


Napomena: za gra|evinske parcele namewene komerci-

jalnim sadràjima u okviru zone „B”, odnosno blokova b,

vaì}e pravila gra|ewa za zonu „K”.

3.2.2.1. P r a v i l a g r a | e w a z a i n f r a s t r u k t u r n e

o b j e k t e u o k v i r u z o n e „ B ”

Za gra|evinske parcele za infrastrukturne objekte, od-

nosno energetska postrojewa (javno gra|evinsko zemqi-

{te), vaè slede}a op{ta pravila gra|ewa:

– Objekti su iskqu~ivo P+0.

– Povr{ina ovih objekata se odre|uje na osnovu funk-

cije (u saradwi sa preduze}ima ~iji su objekti).

– Gra|evinska linija se moè „poklopiti” sa regulaci-

onom linijom.

– Gra|evinska linija prema granicama susednih parce-

la je na min. rastojawu od 2,5m.

– U okviru ovih gra|evinskih parcele obezbediti po

jedno parking mesto za vozila za intervencije.

– Ove gra|evinske parcele treba da budu ogra|ene tran-

sparentnom ogradom propisane visine i sa kontrolisanim

pristupom.

3.2.2.2. U s l o v i g r a | e w a z a z o n u „ B ” p r o i s t e k l i

i z i n ` e w e r s k o - g e o l o { k i h i s t r a ` i v a w a

– isti~e se zna~aj nivelacionog ure|ewa terena oko pro-

jektovanih objekata, tj. plato treba da ima formiran nagib

tako da se ni na jednom wegovom mestu ne zadràva voda;

– ispod objekta, zbog relativno dubokog nivoa podzem-

ne vode ne treba raditi klasi~nu drenaù. To me|utim, ne

iskqu~uje izradu kompletne horizontalne i vertikalne hi-

droizolacije;

– kao podtlo moè se koristiti tamponski sloj od

{qunka;

– otpornost stenskih masa prema iskopu je mala i u pot-

punosti se moè izvesti mehanizovano;

– privremeni iskop do dubine 2m moè se izvesti u

vertikalnom nagibu;

– s obzirom na relativno homogen sastav stenske mase

ispod kote fundirawa o~ekuju se relativno mala slegawa,

odnosno zanemarqiva diferencijalna slegawa objekta. Te-

meqe projektovati tako da dozvoqena nosivost tla iznosi

maksimalno 150 kN/m2, s tim da minimalna {irina temeq-

ne trake ne bude mawa od 1 m;

– Induvidualne objekte spratnosti (Sut ili)Po+Pr+2

treba fundirati na krutim armiranobetonskim temeqnim

trakama-ro{tiqu. Krutost projektovanih stambenih obje-

kata dodatno obezbediti me|usobno povezanim horizontal-

nim i vertikalnim serklaìma;

– projektovane objekte, u jednom bloku u zavisnosti od

morfolo{kih karakteristika treba teìti da se projektu-

ju po „izohipsi”. Na taj na~in bi bili fundirani na je-

dinstvenoj koti. Svakako da stambene jedinice u lamelnom

nizu mogu biti smaknute, ali pod uslovom da temeqne tra-

ke budu fundirane minimum dubine 1m (sa tamponskim slo-

jem) od povr{ine terena.

3.2.3. Pravila gra|ewa za „K” zonu

Zona „K” je planom predvi|ena za izgradwu objekata ko-

mercijalnih sadràja (trgovina, usluge, ugostiteqstvo...).

U okviru zone „B” nalazi se {est gra|evinskih parce-

la, koje su planirane za objekte komercijalnih sadràja.

Za sve objekte komercijalnih sadràja (a u okviru zone

„K” i zone „B”) vaì}e ista pravila gra|ewa.

Vaè}i urbanisti~ki pokazateqi:

– maksimalni indeks izgra|enosti 1.0;


– maksimalna spratnost objekta Po ili Sut+P+1+Pk;


U okviru objekata za komercijalne sadràje, a na gra|e-

vinskim parcelama za iste nije dozvoqeno planirawe i iz-

gradwa stambenog prostora.

Poloàj objekata u odnosu na javne povr{ine

Gra|evinska linija novoplaniranih objekata za komer-

cijalne sadràje se postavqa na rastojawu od 5m u odnosu

na regulacionu liniju saobra}ajnice sa koje je planiran

kolski pristup parceli, odnosno, objektu. Sa novoplani-

ranih saobra}ajnica gra|evinskim parcelama je dozvoqen

i kolski i pe{a~ki pristup.

Gra|evinska linija novoplaniranih objekata za komer-

cijalne sadràje prema ulici Kolubarski trg se nalazi na

rastojawu 2m u odnosu na „novu” regulacionu liniju („no-

va” regulaciona linija je linija razgrani~ewa izme|u za-

{titnog pojasa zelenila postoje}eg vodovoda, koje pripada

javnom gra|evinskom zemqi{tu, i ostalog gra|evinskog ze-

mqi{ta u okviru plana)


parcele

Gra|evinske linije objekata prema susednim parcelama

su postavqene na minimalnom rastojawu 3m od granice su-

sedne parcele.

Rastojawe izme|u gra|evinskih linija objekata u parce-

lama KOM-1, KOM-2, KOM-3, KOM-4, KOM-5 i granice

susedne gra|evinske parcele KOM-6 je minimalno 5m.

Objekti nameweni komercijalnim sadràjima mogu se

projektovati i kao dvojni ili objekti u nizu, i tada vaè

pravila ista kao i za zonu „B”, a za takvu vrstu izgradwe.

Napomena: u grafi~kom prilogu „Pravila gra|ewa, re-

gulacija i nivelacija” data su rastojawa gra|evinskih li-

nija objekata od susednih gra|evinskih parcela.


Prostor u nivou prizemqa je namewen komercijalnim

sadràjima kao i sprat. Visina prizemqa (od kote poda do

plafona) je min. 3m.

Kota poda prizemqa treba da bude maksimum 0,20m izdig-

nuta od kote terena uz objekte. U prizemqu objekata mogu}e

je obezbediti i garaìrawe vozila (ako je celishodno).

U slu~aju postavqawa nastre{nica i tendi, iste se po-

stavqaju konzolno bez oslawawa na teren, na min. 3m visi-

ne u odnosu na teren.


sti erkere maksimalne {irine 1,2m u odnosu na fasadnu

ravan.

Potrebno je obezbediti neometano kretawe lica sa hen-

dikepom u okviru gra|evinskih parcela i sadràja u pri-

zemqima objekata.

Op{ta pravila za izgradwu posledwe etaè

Maksimalna spratnost objekta je Po ili Sut+P+1+Pk.

Umesto potkrovqa moè se izvesti i povu~en sprat, tako da

visina objekta ne prelazi 12m.

Visina nadzida za potkrovqe je 1.60m. Iskqu~uje se mo-

gu}nost „mansard krova”. Krovove re{avati kao krovove sa

kosim krovnim ravnima (sloèni ili krov na „dve vode”).

Streha krovnih ravni treba da bude orijentisana tako da

bude paralelna sa regulacionom linijom.


Parkirawe i garaìrawe vozila se re{ava iskqu~ivo

u okviru gra|evinskih parcela i to, odnosno jedno par-

king/ gara`no mesto na 70m2 korisne povr{ine poslovnog

prostora.

Povr{ina garaà u okviru objekata ne ulazi u korisnu

povr{inu objekata, a u sklopu je BGRP objekata.

Parking prostor re{avati raster plo~ama, sa sa|ewem

odgovaraju}ih vrsta li{}ara.

Zelene povr{ine

U okviru gra|evinskih parcela za objekte komercijal-

nih sadràja obezbediti minimalno 20% povr{ine za ure-

|ene zelene nezastrte povr{ine (travwaci sa odabranim

vrstama li{}ara i ~etinara i niskog rastiwa.


Ogra|ivawe parcela

Za gra|evinske parcele za objekte za komercijalne sadr-

àje predlaè se postavqawe zelene „ìve” ograde prema

regulacionoj liniji, a u okviru gra|evinske parcele. Vi-

sina ograde je maksimalno 0,90m.

U slu~aju postavqawa kapija, predlaù se kapije sa

kliznom konstrukcijom, a u okviru gra|evinske parcele.

Komunalni otpad

U okviru gra|evinskih parcela za objekte komercijal-

nih sadràja predvideti prostor za dovoqan broj kontejne-

ra za odlagawe komunalnog otpada. Prostor treba da bude

u neposrednoj blizini saobra}ajnice sa koje je obezbe|en

kolski pristup.

3.2.3.1. U s l o v i g r a | e w a z a z o n u „K”


i s t r a ` i v a w a ( v a ` e i s t a p r a v i l a k a o

i z a z o n u „B”)

– isti~e se zna~aj nivelacionog ure|ewa terena oko pro-

jektovanih objekata, tj. plato treba da ima formiran nagib

tako da se ni na jednom wegovom mestu ne zadràva voda;

– ispod objekta, zbog relativno dubokog nivoa podzem-

ne vode ne treba raditi klasi~nu drenaù. To me|utim, ne

iskqu~uje izradu kompletne horizontalne i vertikalne hi-

droizolacije;

– kao podtlo moè se koristiti tamponski sloj od

{qunka;

– otpornost stenskih masa prema iskopu je mala i u pot-

punosti se moè izvesti mehanizovano;

– privremeni iskop do dubine 2m moè se izvesti u

vertikalnom nagibu;

– s obzirom na relativno homogen sastav stenske mase

ispod kote fundirawa o~ekuju se relativno mala slegawa,

odnosno zanemarqiva diferencijalna slegawa objekta. Te-

meqe projektovati tako da dozvoqena nosivost tla iznosi

maksimalno 150 kN/m2, s tim da minimalna {irina temeq-

ne trake ne bude mawa od 1 m;

– Objekte spratnosti (Po ili) Sut+P+1+Pk treba

fundirati na krutim armiranobetonskim temeqnim traka-

ma-ro{tiqu. Krutost projektovanih objekata dodatno obez-

bediti me|usobno povezanim horizontalnim i vertikal-

nim serklaìma;

– projektovane objekte, u jednom bloku u zavisnosti od mor-

folo{kih karakteristika treba teìti da se projektuju po

„izohipsi”. Na taj na~in bi bili fundirani na jedinstvenoj

koti. Svakako da jedinice u lamelnom nizu mogu biti smaknu-

te, ali pod uslovom da temeqne trake budu fundirane mini-

mum dubine 1 m (sa tamponskim slojem) od povr{ine terena.

3.2.3.2. U s l o v i i m e r e z a r e k o n s t r u k c i j u i

d o g r a d w u o b j e k a t a k o j i s e p l a n o m z a d r ` a v a j u

U zoni „K” se nalaze objekti koji se koriste kao namen-

ski objekti vo}no-loznog rasadnika, kao i u komercijalne

svrhe („Usluge” – uprava). Planom se ne predvi|a uklawa-

we ovih objekata, ali se dozvoqava rekonstrukcija i do-

gradwa istih. Pravila gra|ewa za zonu „K” data u ovom po-

glavqu, primewuju se i pri rekonstrukciji i dogradwi po-

menutih postoje}ih objekata.

Rastojawe izme|u gra|evinskih linija dogra|enih obje-

kata i granica parcela KOM-1, KOM-2, KOM-3, KOM-4,

KOM-5 je minimalno 5m.

Rastojawe izme|u gra|evinskih linija dogra|enih obje-

kata i granice susedne parcele „Z-1” je minimalno 3m.

3.2.4. Pravila gra|ewa za „Z” zonu

Blokovi 3-1, 3-2, 3-3, 3-4 i 3-5 mogu sadràti otvorene

terene za male sportove i rekreaciju sa prate}im sadrà-

jima, trim staze. Kao {to je napomenuto u „Pravilima ure-

|ewa”, uz ure|en tok reke Lukavice planirana je kolsko-pe-

{a~ka staza minimalne {irine 3.50m, sa odgovaraju}im

linijskim zelenilom u vidu drvoreda.

Zastrte povr{ine (staze, tereni, mesta okupqawa,...) ne

treba da zauzimaju ve}u povr{inu od 20%.

Zona gra|ewa (koja }e sadràti sportske terene sa pra-

te}im sadràjima u vidu monta`nih prizemnih objekata za

rekvizite i svla~ionice), definisana je u grafi~kom pri-

logu br. 6 – Pravila gra|ewa, regulacija i nivelacija –

gra|evinskim linijama:

– minimalna udaqenost gra|evinske linije od regula-

cione linije ulice je 5m;

– minimalna udaqenost gra|evinske linije od susedne

parcele druge namene je 3m;

– minimalna udaqenost gra|evinske linije od regula-

cione linije reke Lukavice je 30m.

Ta~an poloàj gra|evinskih linija sportskih terena,

kao i prate}ih objekata, bi}e definisan naknadno urbani-

sti~kim projektima, a na osnovu uslova iz ovoga plana.

Blok „Z-2” za sada nije predvi|en za izgradwu, jer u tom

delu reka Lukavica nije regulisana. Regulacijom reke

stvori}e se uslovi za urbanisti~ko re{ewe ovog bloka u

sklopu celog kompleksa.

Daqa razrada cele zone se predvi|a izradom urbani-

sti~kih projekata sa idejnim urbanisti~ko-arhitekton-

skim re{ewima.

Potrebno je uvaìti sve uslove date u Inèwersko-ge-

olo{kim istraìvawima iz poglavqa 2.7.

4. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA

Ovaj plan predstavqa pravni i planski osnov za izda-

vawe izvoda iz plana za izgradwu planiranih objekata i

objekata infrastrukture.

Tako|e, predstavqa pravni i planski osnov za izradu

urbanisti~kih projekata sa idejnim urbanisti~ko-arhitek-

tonskim re{ewima za zonu Z (blokovi 3–1, 3–2, 3–3, 3–4,

3–5, 3–6), kao i za zonu „A”, namewenu vi{eporodi~nom

stanovawu.

Sastavni deo plana je i Projekat parcelacije na osno-

vu kojeg }e se izvr{iti formirawe gra|evinskih parcela.

Faznost pri sprovo|ewu plana „na terenu” bi se odvi-

jala slede}im redosledom:

– Sanacija klizi{ta i izgradwa „Ulice 1”.

– Izgradwa ostalih saobra}ajnica sa kompletnom in-

frastrukturom (podrazumeva se i izgradwa objekata in-

frastrukture u zoni „B”).

– Formirawe zone porodi~nog stanovawa (zona „B”),

izrada urbanisti~kih projekata za zonu „A” i formirawe

zone „A”.

– Izrada urbanisti~kih projekata za zelene, rekreativ-

ne i parkovske povr{ine, a zatim i realizacija urbani-

sti~kih projekata u ciqu formirawa jedinstvene ambijen-

talne celine. Blok „Z-2” bi se realizovao tek nakon regu-

lacije korita reke Lukavice.

Napomena: U grafi~kom prilogu br.05 „plan namene

povr{ina” grafi~ki je prikazana faznost za odgovaraju}e

namene.

5. PRILOG PLANA

U prilogu plana dati su analiti~ko-geodetski elemen-

ti za obeleàvawe granica plana i regulacionih linija,

kao i podaci za formirawe gra|evinskih i saobra}ajnih

parcela.

Sastavni deo ovog Plana detaqne regulacije ~ine i do-

kumentaciona osnova i slede}i grafi~ki prilozi:

01. Poloàj lokacije u okruèwu01a.

Fotografije lokacije 1: 5.000

01b. Postoje}e stawe

(namena povr{ina i infrastruktura) 1: 1.000

02. Geodetska podloga sa granicom plana

(izvod iz geomehani~kog elaborata) 1: 1.000

02-a. Inèwersko-geolo{ka karta lokacije

Rasadnik u Lazarevcu – sa planiranom

saobra}ajnom mreòm 1: 1.000

03. Plan saobra}ajnica sa analiti~ko

geodetskim elementima 1: 1.000


03. (1-10) Podu`ni preseci saobra}ajnica 1: 1.000

04. Granica javnog gra|evinskog zemqi{ta

sa elementima za obeleàvawe 1: 1.000

05. Plan namena povr{ina 1: 1.000

05a. Plan parcelacije 1: 1.000

06. Pravila gra|ewa, regulacija, nivelacija 1: 1.000

07. Sinhron plan infrastrukture 1: 1.000

07-1. Planirana hidrotehni~ka mreà 1: 1.000

07-2. Planirana elektroenergetska mreà 1: 1.000

07-3. Planirana TT mreà 1: 1.000

Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u

„Slu`benom listu grada Beograda”.


Broj 06-216/2006-áH, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

Branko Bori}, s. r.


ànoj 27. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 22. Zako-

na o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg

interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002 i




R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PROGRAM URE\IVA-

WA I DAVAWA U ZAKUP GRA\EVINSKOG ZEMQI-

[TA, IZGRADWE I ODR@AVAWA OBJEKATA ZAJED-

NI^KE KOMUNALNE POTRO[WE, SA FINANSIJ-

SKIM PLANOM ZA 2007. GODINU

1. Daje se saglasnost na Program ure|ivawa i davawa u

zakup gra|evinskog zemqi{ta, izgradwe i odràvawa obje-

kata zajedni~ke komunalne potro{we, sa finansijskim

planom za 2007. godinu, koji je doneo Upravni odbor JP Di-

rekcija za gra|evinsko zemqi{te, planirawe i izgradwu

Lazarevca na sednici odrànoj 29. novembra 2006. godine.

2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.



Predsednik op{tine

Branko Bori}, s.r.








R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PROGRAM POSLOVA-

WA JAVNOG PREDUZE]A ZA KOMUNALNU PRIVRE-

DU „LAZAREVAC”, LAZAREVAC ZA 2007. GODINU

1. Daje se saglasnost na Program poslovawa Javnog

preduze}a za komunalnu privredu „Lazarevac” Lazarevac za

2007. godinu, koji je doneo Upravni odbor Javnog preduze}a

za komunalnu privredu „Lazarevac” Lazarevac na sednici

odrànoj 20. decembra 2006. godine.


grada”.



Predsednik op{tine

Branko Bori}, s.r.








R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA PROGRAM POSLOVA-

WA JAVNOG PREDUZE]A ZA INFORMISAWE

„RADIO LAZAREVAC”, ZA 2007. GODINU

1. Daje se saglasnost na Program poslovawa Javnog

preduze}a za informisawe „Radio Lazarevac”, za 2007. go-

dinu, koji je doneo Upravni odbor Javnog preduze}a za in-

formisawe „Radio Lazarevac”, na sednici odrànoj 21.

decembra 2006. godine.


grada”.



Predsednik op{tine

Branko Bori}, s.r.


ànoj 27. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 23. stav 1.

Zakona o komunalnim delatnostima („Slu`beni glasnik

RS”, br. 16/97 i 42/98) i ~lana 19. Odluke o organizaciji i

radu organa gradske op{tine Lazarevac („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 34/2004), donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU UPRAVNOG

ODBORA JAVNOG PREDUZE]A ZA KOMUNALNU PRI-

VREDU „LAZAREVAC”, LAZAREVAC O POVE]AWU CE-

NA OSNOVNIH I OSTALIH KOMUNALNIH USLUGA

KOJE PRU@A JPKP „LAZAREVAC”, LAZAREVAC

1. Daje se saglasnost na Odluku o pove}awu cena osnov-

nih i ostalih komunalnih usluga koje pruà JPKP „Laza-

revac”, Lazarevac broj 60-Hâááá/06-2 koju je doneo Upravni

odbor Javnog preduze}a za komunalnu privredu „Lazare-

vac”, Lazarevac, na sednici odrànoj 20. decembra 2006.

godine.


grada”.



Predsednik op{tine

Branko Bori}, s.r.


Na osnovu ~lana 25. Statuta Javnog preduze}a za komu-

nalnu privredu „Lazarevac”, Lazarevac, Upravni odbor

Javnog preduze}a za komunalnu privredu „Lazarevac”, Laza-

revac u skladu sa i instrukcijom Ministarstva finansija

Republike Srbije broj 0203-02-526/2006-06 od 27. novembra

2006. godine o izradi i pra}ewu realizacije godi{wih

programa poslovawa lokalnih javnih preduze}a za 2007. go-

dinu, na sednici odrànoj 20. decembra 2006. godine, jed-

noglasno je doneo slede}u

O D L U K U

O POVE]AWU CENA OSNOVNIH I OSTALIH

KOMUNALNIH USLUGA KOJE PRU@A JPKP

„LAZAREVAC”, LAZAREVAC, S CENOVNIKOM

^lan 1.

Cena osnovnih i ostalih komunalnih usluga koje pruà

Javno preduze}e za komunalnu privredu „Lazarevac”, Laza-

revac pove}avaju za 7,5%, po~ev od 1. januara 2007. godine.

^lan 2.

Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana dobi-

jawa saglasnosti od nadle`nog organa osniva~a.

^lan 3.

Sastavni deo ove odluke je cenovnik osnovnih i osta-

lih komunalnih usluga koje pruà Javno preduze}e za komu-

nalnu privredu „Lazarevac”, Lazarevac.

Javno preduze}e za komunalnu privredu „Lazarevac”

Broj 60-Hâááá/06-2, 20. decembra 2006. godine

Predsednik

Upravnog odbora

Slobodan Boì}, s. r.


JP ZA KOMUNALNU PRIVREDU

„LAZAREVAC” LAZAREVAC

CENOVNIK

OSNOVNIH KOMUNALNIH USLUGA

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Redni Vrsta usluge Stara cena sa Nova cena sa

broj PDV-om PDV-om

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Isporuka vode (din/m3)

1.1. Doma}instva

– VODA 31.80 34.19

– KANALIZACIJA 5.90 6.34

1.2. Poslovni prostor

– VODA 61.40 66.01

– KANALIZACIJA 15.30 16.45

1.3. JP „Gradska ~isto}a” Lajkovac 12.60 13.55

2. Grejawe (din/m2)

2.1. – POSLOVNI PROSTOR 49.14 52.83

2.2. – STAMBENI PROSTOR 26.46 28.44

3. Izno{ewe sme}a

3.1. – ZA DOMA]INSTVA (DIN/M2) 3.50 3.76

3.2. – ZA OSTALE KORISNIKE (DIN/M2) 8.80 9.46

3.3. – P.V.C.- KANTA120 l 280 301

3.4. – P.V.C.- KANTA 240 l 420 451.50

3.5. – ZA SAM. DELATNOSTI PO KATEGORIJAMA

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kategorije Povr{. do 30 m2 Povr{. preko 30 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

á – GRUPA 540,00+PDV (8%) 540,00+PDV (8%)+13,00din./m2+PDV (8%)

VIDEOTEKE, ZLATARE, ÂSOVNIÂRI,

ADVOKATSKE KANCELARIJE, GALERIJE

I ATEQEI, HEMIJSKO Î[]EWE, Nova cena Nova cena

OPTIÂRI I SL. 580,00+PDV (8%) 580,00+PDV (8%)+13,90din./m2+PDV (8%)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá – GRUPA 700,00+PDV (8%) 700,00+PDV (8%)+13,00din./m2+PDV (8%)

AGENCIJE, TRGOVINA NEPREHRAMBENOM

ROBOM, PR@IONICE I PRODAVNICE KAFE,

APOTEKE, PODRUMI PI]A, PRIVATNI

VRTI]I, PRIVATNE [KOLE, FOTOGRAFI, Nova cena Nova cena

FOTO-KOPIRNICE I SL. 750,00+PDV (8%) 750,00+PDV (8%)+13,90 din./m2+PDV(8%)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ááá – GRUPA 850,00+PDV (8%) 850,00+PDV (8%)+13,00din./m2+PDV (8%)

ZABAVNE IGRE,SPORTSKE KLADIONICE, Nova cena Nova cena

TERETANE I SL. 910,00+PDV (8%) 910,00+PDV (8%)+13,90din./m2+PDV (8%)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áâ – GRUPA 10,00+PDV (8%) 10,00+PDV (8%)+13,00din./m2+PDV (8%)

TRGOVINA PREHRAMBENOM ROBOM,

UGOSTITEQSKO RESTORANSKE USLUGE,

PICERIJE, ]EVABXINICE, PRIVATNE

ORDINACIJE, KOZUMETI^KI SALONI,

SERVISI ZA VOZILA, SERVISI, STOLARSKE, Nova cena Nova cena

BRAVARSKE 1075,00+PDV (8%) 1075,00+PDV (8%)+13,90din./m2+PDV (8%)

LIMARSKE I DRUGE ZANATSKEUSLUGE,

PEKAREBUREGXINICE, OBU]ARI,

TV SERVISI, TA[NERI,POSLASTIÂRI,

RIBARNICE, FRIZERI I SL.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Cene osnovnih komunalnih usluga primewuju se od 1. januara 2007. godine

Predsednik

Upravnog odbora



„LAZAREVAC” LAZAREVAC

CENOVNIK POGREBNIH USLUGA JPKP „LAZAREVAC”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Redni Vrsta usluge Stara cena Nova cena

broj sa PDV-om sa PDV-om

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Redovna sahrana 8.545 9.185

2. Sahrana u postoje}i grob 12.250 13.168

3. Drà~i venaca do 40 dana 1.745 1.875

4. ûvawe umrlog u hladwa~i dnevno 620 666

5. Kori{}ewe parastos sale po jednom ~asu 465 499

6. Kori{}ewe kapele 325 349

7. Prevoz pogrebnim kolima-pau{al na podru~ju op{tine Lazarevac 1.640 1.763

8. Prevoz umrlog od stana do kapele u Lazarevcu 1.030 1.107

9. Prevoz umrlogLazarevac-Beograd-Lazarevac 4.920 5.289

10. Prevoz pogrebnimkolima van Lazarevca (din/km) 38 40

11. Izno{ewe umrlog iz kapele u vozilo – ~etiri radnika – kad se umrli sahrawuju

na drugom grobqu 400 430

12. Kori{}ewe ozvu~ewa 215 231

13. Naknada za kori{}ewe, ure|ewe i odràvawe povr{ina grobqa za jednu godinu 430 462

14. Naknada za rezervaciju po grobnom mestu za 10 godina 2.620 2.816

15. Kori{}ewe sudova 325 349

16. Izdavawe odobrewa i tehni~kih uslova za izvo|ewe radova na grobqu kod izrade

opsega i montaè spomenika, izdavawe uslova za porodi~nu grobnicu 1.090 1.171

17. Opremawe kov~ega, postavqawe tapacirunga 435 467

18. Ispisivawe slova na krstu i piramidi 215 231

19. Upotreba struje i vode za postavqawe spomenika 545 585

20. Naknada za ulazak vozila za izvo|ewe radova na spomeniku 2.180 2.343

21. Usluga preno{ewa prava kori{}ewa grobnog mesta 600 645

22. Sme{taj urne po izvr{enoj kremaciji u postoje}i grob 4.360 4.687

23. Zakup grobnog mesta na novom grobqu sa izradom opsega bez mermernih lajsni za jednogrob 27.325 29.374

24. Zakup grobnog mesta za dvogrob 32.790 35.249

25. Zakup grobnog mesta za trogrob 38.255 41.124

26. Pisawe trake 54 58

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Napomena: cene sahrawivawa i prevoza za decu umawuju se za 50%

cene pogrebnih usluga se primewuju od 1. januara 2007. godine

Predsednik

Upravnog odbora



„LAZAREVAC”, LAZAREVAC

CENOVNIK PIJA^NIH USLUGA JPKP „LAZAREVAC”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Kori{}ewe povr{ine tezge, rama ili poslovnog prostora zelene pijace za

poqoprivredne proizvode (din./m2,povr{ina 1,70 m2 ) 190 204

2. Kori{}ewe povr{ine tezge, rama ili poslovnog prostora zelene pijace

za poqoprivredne proizvode pola tezge 95 102

3. Za prodaju neprehrambene robe( á i áá smena) 140 150

4. Kori{}ewe povr{ine tezge OTC 75 80

5. Kori{}ewe prostora za postavqawe {atri , ringi{pila i ugostiteqskih objekata

(din./m2 /dan) – 5m2 430 462

6. Kori{}ewe prostora za postavqawe {atri , ringi{pila i ugostiteqskih objekata

(din./m2 /dan) – 10m2 870 935

7. Za ulaz na sto~nu pijacu zapre`nih i motornih vozila utvr|uje se dnevna naknada za :

7.1. Zapre`na kola 95 102

7.2. Traktor i traktor sa korpom 120 129

7.3. Traktor sa prikolicom 160 172

7.4. Teretno vozilo do 2 t 380 408

7.5. Teretno vozilo iznad 2 t 760 817

7.6. Putni~ko vozilo sa i bez robe 95 102

7.7. Za ìtarice i prera|evine od ìtarica i kre~ primeniti ta~ke pod {iframa od 7.1–7.6

8. Naknada za kori{}ewe sto~ne pijace pla}a se dnevno za:

8.1. Goveda, junad, kowe, telad, `drebad i tovqene sviwe (din./kom.) 85 91

8.2. Ovce, koze, jagwad, nazimad, prasad i jari}i (din./kom.) 40 43


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

9. Naknada za merewe stoke na pija~noj vagi (din./kom.)

9.1. Do 25 kg 20 21

9.2. Od 25 kg do 100 kg teìne 85 91

9.3. Preko 100 kg teìne 130 139

10. Mese~ni zakup tezgi

10.1. Tezge á reda 5240 5.633

10.2. Tezge áá reda 2400 2.580

10.3. Tezge ááá reda 1420 1.526

10.4. Tezge áâ reda 1090 1.171

10.5. Licitacijske tezge licitacija

10.6. Ram licitacija

11. Mese~ni zakup tezgi na OTC-u (na osnovu posebne odluke) 3145 4.500

12. Kori{}ewe rama ili poslovnog prostora pijace -mese~no 4150 4.461

13. Kori{}ewe vitrina sa rashladnim ure|ajima-mese~no 5460 5.869

14. Kori{}ewe vitrina sa rashladnim ure|ajima -1/2 vitrine 2730 2.934

15. Prostor za prodaju rasade i cve}a -2m2 mese~no 1850 1.988

16. Dnevna naknada za prodaju vo}a i povr}a iz vozila :

16.1. Putni~ka vozila, traktor, kombi i dr. do 2 t -dnevno 280 301

16.2. Teretna vozila peko 2 t – dnevno 760 817

17. Mese~ni zakup tezgi za prodaju mle~nih proizvoda 1640 1.763

18. Pija~arina koja se napla}uje svakim radnim danom za procewenu vrednost iznete

robe na deo tezge ili van we do 500 din. 25 26

19. Pija~arina koja se napla}uje svakim radnim danom za procewenu vrednost iznete

robe na deo tezge ili van we preko 500 din. 65 69

20. Parkirawe vozila (din./h)

20.1. Putni~ka vozila 25 26

20.2. Teretna vozila 75 80

21. Mese~ni zakup tezgi za prodaju mle~nih proizvoda licitacija

22. Kori{}eweprodajnog prostora zelene pijace – OTC po m2 – mese~no 2950 3,171

23. Kori{}eweprodajnog prostora polovna roba 2m2 – mese~no 1440 1.548

24. Za zauzet prostor na zelenoj pijaci i OTC i po m2

(frigomati,atrijum, terase, ba{te i sl.) 2400 2.580

25. Za prodaju neprehrambene robe ( zanatske i doma}e radinosti) 2m2 -dnevno 160 172

26. Za zakup parking mesta :

26.1. Putni~ka vozila – dnevno 540 580

26.2. Teretna vozila – dnevno 1300 1.397

26.3. Putni~ka vozila – mese~no 2500 2.687

26.4. Teretna vozila – mese~no 5000 5.375

27. Prodaja polovne robe po mestu ( posebna odluka) 100 107

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Napomena: cene pija~nih usluga primewuju se od 1. januara 2007. godine

Predsednik

Upravnog odbora


JP Za komunalnu privredu

„Lazarevac”, Lazarevac

CENOVNIK OSTALIH USLUGA

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Usluge fizi~kih radnika tre}im licima (din./h) 277 297

2. Davawe geodetskih usluga(din./h) 722 776

3. Davawe tehni~kih podloga za prikqu~ak vodovoda i kanalizacije (din./ prikq.) 1289 1.385

4. Davawe tehni~kih podloga za prikqu~ak na toplovod 1289 1.385

5. Rad komisije od 3 ~lana za kvalitetni prijem objekta vodovoda i kanalizacije (din./ h ) 2166 2.328

6. Prikqu~ak na vodovodnu mreùza stambeni prostor -po stambenoj jedinici 5416 5.822

7. Prikqu~ak na kanalizacionu mreù za stambeni prostor-po stambenoj jedinici 5416 5.822

8. Prikqu~ak na kanalizacionu mreù za poslovni prostor do 100 m2 -po lokalu 13026 14.002

9. Prikqu~ak na kanalizacionu mreù za poslovni prostor preko 100 m2 (din./m2) -po lokalu 130 139

10. Prikqu~ak na vodovodnu mreù za poslovni prostor do 100 m2 -po lokalu 13026 14.002

11. Prikqu~ak na vodovodnu mreù preko 100 m2 (din./m2) -po lokalu 130 139

12. Prikqu~ak na toplovodnu mreù (din./m2) 193 207

13. Prinudno iskqu~ewe sa vodovod. ili kan. mreè ( din./prikq.) 12897 13.864

14. Izno{ewe sme}a iz kontejnera (din./kom. 4h mese~no) -PDV (8%) 6610 7.105

15. Prevoz vozilima po kilometru (din./km) 64 68

16. Prevoz kamionom (din./h) 2386 2.564

17. Prevoz traktorom (din./h) 1508 1.621


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

18. Kori{}ewe auto cisterne za vodu

Gra|ani (din./h) 773 830

Pravna lica (din./h) 2063 2.217

19. Kori{}ewe fekalke 0

Pravna lica (din. / h) – PDV(8%) 2774 2.982

Gra|ani (din. / h) + PDV(8%) 1888 2.029

20. Rad kanal-xeta (woma) na odgu{ewu

Pravna lica (din/h) + PDV (8%) 7790,00 8.374

Gra|ani (din./h) + PDV (8%) 4000,00 4.300

21. Rad kanal xeta voma i fekalke na odgu{. van grada pla}a se posebna nadokn.

Za svaki pre|eni kilometar (din./kom) + PDV (8%) 88 94

22. Rad auto ~ista~ice(din./h) + PDV (8%) 3541 3.806

23. Rad kompresora Atlas , Makita(din./h) 2321 2.495

24. Rad bagera SKIP -KRAMER (din./h) 3030 3.257

25. Rad bagera RD 600H (din./h) 4256 4.575

26. Rad pumpe „honda”(din./h) 4256 4.575

27. Rad elektri~ne pumpe (din./h) 1676 1.801

28. Rad agregata : od 36 i 45,5 kw (din./h) 1676 1.801

29. Rad motorne testere (din./h) 812 872

30. Ko{ewe zelenih povr{ina -igrali{te + PDV (8%) 11804 12.689

31. Parkirawe vozila (din./h)

Putni~ka 25 26

Teretna 64 68

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Napomena: cene iz ovog cenovnika primewiva}e se od 1. januara 2007. god.

Predsednik

Upravnog odbora


CENOVNIK ZA USLUGE PRENOSA VOZILA PAUKOM JPKP „LAZAREVAC”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––



––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila 3220 3.461

2. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa rezervisanih parking mesta

za odre|ene korisnike ispred kolskih ulaza,individualnih garaà i dvori{ta

(sa kolovoza i trotoara) 3870 4.160

3. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila iz zona raskrsnica i pe{a~kih

prelaza (sa kolovoza i trotoara) 3870 4.160

4. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozilasa mostova, nadvo`waka,

kao i prilaza ovim objektima 3870 4.160

5. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa bisiklist. staza i prostora

za kretawe pe{aka 3870 4.160

6. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa kolsko pe{a~kih staza u stambenim

i poslovnim objektima 3870 4.160

7. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa protivpoàrnih staza 3870 4.160

8. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa prilaza bolnicama

i drugim javnim objektima 3870 4.160

9. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa {ahti i prikqu~aka namewenim

vatrogasnim i komunalnim slu`bama 3870 4.160

10. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila iz {kolskih dvori{ta,

sa sportiskih terena i prostora namewenih za igru dece 3870 4.160

11. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozilasa prostora benzinskih pumpi 3870 4.160

12. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa mesta kada je time blokirano

kretawe motornih vozila i pe{aka 3870 4.160

13. Prenos vozila iz saobra}ajnih nezgoda 3220 3.461

14. Prenos nepropisno parkiranih vozila sa zelenih povr{ina i parkovskih staza 5150 5.536

15. Prenos nepropisno parkiranih putni~kih vozila sa javnih povr{ina, ako su vozila

ostavqena suprotno propisima gradske op{tine Lazarevac 5150 5.536

16. Naknada za uklawawe putni~kih vozila za vreme javnih manifestacija, javnih skupova i dr. 3220 3.461

17. Naknada za deùrstvo specijalne dizalice „PAUK” po nalogu nadle`nog organa 5150 5.536

18. Usluga ~uvawa vozila po isteku 24 h po zapo~etom ~asu 25 26

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Napomena: cene usluga prenosa vozila paukom primewuju se od 1. januara 2007. god.

Predsednik

Upravnog odbora



MLADENOVAC

Skup{tina op{tine Mladenovac, na sednici odrànoj

26. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o

planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj

47/03) i ~lana 20. Odluke o organizaciji organa op{tine

Mladenovac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/04),

donela je

P L A N D E T A Q N E R E G U L A C I J E

KOMPLEKSA SPECIJALNE BOLNICE

ZA INTERNE BOLESTI I PROSTORA IZME\U

ULICA BO@E DAMWANOVI]A, KNEZA LAZARA

I DIMITRIJA TUCOVI]A U MLADENOVCU

á – U V O D

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU

I DONO[EWE PLANA

1.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plan detaqne re-

gulacije, sadrì se u odredbama:

– Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, broj 47/03),

– Odluke o gra|evinskom zemqi{tu („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 29/03),

– Odluke o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta

na teritoriji op{tine Mladenovac („Slu`beni list gra-

da Beograda”, broj 25/03),

– Pravilniku o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-

wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima

i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 12/04).

– Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije kom-

pleksa Specijalne bolnice interne bolesti i prostora iz-

me|u ulica: Boè Damwanovi}a, Kneza Lazara i Dimitri-

ja Tucovi}a u Mladenovcu. Skup{tina op{tine Mladeno-

vac broj 9-006-1-3/21/2005-á od 1. juna 2005. godine. („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 13/05).

1.2. Planski osnov

Planski osnov sadrì se u Generalnom planu Mlade-

novca 2021. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 9/05).

1.3. Ciq izrade plana

detaqne regulacije

Osnovni ciqevi izrade Plana detaqne regulacije kom-

pleksa Specijalne bolnice interne bolesti i prostora iz-

me|u ulica Boè Damwanovi}a, Kneza Lazara i Dimitrija

Tucovi}a u Mladenovcu, su:

– ure|ivawe kompleksa,

– utvr|ivawe pravila gra|ewa i pravila ure|ewa za iz-

gradwu objekata,

– dobijawe osnova za eksproprijaciju zemqi{ta i pro-

gla{ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta,

– dobijawe pravne i planske osnove za izdavawe odobre-

wa za izgradwu.

Analiza ostoje}eg stawa i uslovqenosti iz plana {ire

prostorne celine analizirana je kroz Program za izradu

plana koji je izra|en na osnovu Privremenih pravila gra-

|ewa na teritoriji op{tine Mladenovac („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 29/03), aprila 2005. godine. Kako je

Generalni plan Mladenovca 2021, prihvatio re{ewa iz

Privremenih pravila gra|ewa na teritoriji op{tine

Mladenovac, a usvojen je u maju 2005. godine, preuzimaju se

analize i i ocene postoje{eg stawa kako su i data u Pro-

gramu za izradu plana detaqne regulacije.

2. OBUHVAT PLANA

U gore navedenoj Odluci o pripremawu Plana detaqne

regulacije, definisana je granica obuhvata plana.

2.1. Granica plana detaqne regulacije

Granica plana predstavqaju osovine ulica Boè Dam-

wanovi}a i Kneza Lazara, kao i spoqne me|ne linije kata-

starskih parcela 1894/6 (ulica Dimitrija Tucovi}a)

i 1891 KO Selo Mladenovac i se~e katastarsku parcelu

broj 2299/4 KO Selo Mladenovac kao deo ulice Boè Dam-

wanovi}a.

Ukupna povr{ina obuhvata plana je oko 7.00 ha.

– KO Selo Mladenovac

– Mesna zajednica 25. maj

Granica plana je prikazana u grafi~kom prilogu br. 1

„Katastarsko topografski plan sa granicom plana”,

R – 1:1.000.

2.2. Popis katastarskih parcela

Popis katastarskih parcela u obuhvatu plana: kp.br.

1891, 1892/1, 1893/1, 1892/3, 1894/1, 1894/10, 1894/9, 1984/8,

1894/2, 1894/3, 1894/11, 2299/7, 2299/8, 2299/9, 2299/10,

2299/11, 2299/12, i delovi kp.br. 1848/2, 1894/5, 1894/6 i

2299/4 sve u KO Selo Mladenovac.

U slu~aju neuskla|enosti navedenih katastarskih par-

cela sa granicom plana detaqne regulacije prikazanom u

grafi~kim prilozima, vaè podaci iz kopije plana parce-

le R – 1: 2.500, koja je sastavni deo dokumentacije plana.

Analiza vlasni~kog statusa zemqi{ta prikazana je u

Programu plana detaqne regulacije u grafi~kom i tekstu-

alnom delu, koji sastavni deo dokumentacije plana.

2.3. Podloge za izradu plana

Ovaj plan izra|en je na slede}im podlogama:

– overenom katastarsko topografskom planu u digital-

nom obliku koji }e u analognom obliku biti prezentovan u

razmeri 1:1.000. (geodetski biro „Terra” iz Mladenovca –

april 2005. godine).

– ortofoto snimak za teritoriju op{tine Mladenovac

(Preduze}e za kartografiju „Geokarta”, maj 2003. godine).

– kopija plana parcela u R 1.2500 u analognom obliku

overena od strane RGZ – Slu`ba za katastar nepokretnosti

Mladenovac – novembara 2004. godine.

Grafi~ki prilozi plana izra|eni su u razmeri 1:1.000.

áá – P R A V I L A U R E \ I V A W A

3. KONCEPT URE\EWA – NAMENA

POVR[INA

Planirane namene prostora su definisane u grafi~-

kom prilogu broj 3 „Plan namene povr{ina” R=1:1.000.

Generalnim planom Mladenovca 2021, u okviru obuhva-

ta plana nalaze se namene: javne povr{ine i objekti od op-

{teg interesa (Specijalna bolnica za hroni~ne bolesti),

saobra}ajni objekti i povr{ine, i namena vi{eporodi~no

stanovawe centralnog gradskog podru~ja – rejon B .

Konceptom plana kao razrada generalnog plana Mlade-

novca predloène su slede}e javne namene: zona bolni~kog

kompleksa, i javne saobra}ajne povr{ine i ostale namene

i to: vi{eporodi~no stanovawe centralnog gradskog pod-

ru~ja i sport i rekreacija .

Koncept saobra}ajnog re{ewa unutar obuhvata plana

predloèn je tako da se nastavqaju postoje}e ulice Dimi-

trija Tucovi}a i Zmaj Jovina ulica i formira nova pri-

stupna ulica uz bolni~ki kompleks. Ovako se formiraju

stambeni blokovi u okviru kojih su u poglavqu Pravila

gra|ewa definisani osnovni urbanisti~ki parametri.


Tabela br. 1.: Kompatibilnost namena izvod iz GP-a


3.1. Podela na prostorne celine

Prostor obuhvata plana predstavqa deo rejona – CEN-

TRALNO GRADSKO PODRU^JE REJON „B” u okviru kog

razlikujemo dve ZONE: Javno i ostalo gra|evinsko zemqi-

{te, a u okviru ovih zona postoje razli~ite celine i to:

Javno gra|evinsko zemqi{te:

Celina „A” – JAVNE POVR[INE I OBJEKTI

OP[TEG INTERESA

– kompleks Specijalne bolnice za interne bolesti

CELINA „B” – SAOBRA]AJNI OBJEKTI

I POVR[INE

Ostalo gra|evinsko zemqi{te:

Celina „C” – Vi{eporodi~no stanovawe

– blok 1

– blok 2

– blok 3

– blok 4

– blok 5

– blok 6

Celina „D” – Sport i rekreacija

Javno gra|evinsko zemqi{te:

Celina „A” – Javne povr{ine i objekti

op{teg interesa

– kompleks Bolnice za interne bolesti

U okviru ove celine izgra|eni su objekti u funkciji

Specijalne bolnice za interne bolesti i to objekat bol-

nice, pomo}ni objekti, objekat mrtva~nice bolni~ki park

i pristupna saobra}ajnica. Mogu}a je dogradwa, rekon-

strukcija ili adaptacija postoje}ih objekata i parkovske

povr{ine, izgradwa novih objekata u funkciji kompleksa,

izgradwa ograde kompleksa kao i rekonstrukcija saobra-

}ajnih povr{ina i sanacija evidentiranog klizi{ta.

Celina „B” – Saobra}ajni objekti i povr{ine

– Saobra}ajne povr{ine

Izdvojena celina podrazumeva izgradwu objekata sekun-

darne uli~ne mre`e i izgradwu objekata u funkciji sao-

bra}aja kao {to su pe{a~ke staze, povr{ine za miruju}i sa-

obra}aj, povr{ine za odvodwavawe saobra}ajnih povr{i-

na- bankine, saobra}ajni propusti i drugo. Za ove objekte

potrebno je formirati posebne parcele javnog gra|evin-

skog zemqi{ta, {to je definisano grafi~kim prilogom

broj 5. „Granica javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta”.

Izgradwa drugih objekata nije dozvoqena.

Ostalo gra|evinsko zemqi{te:


– Ova celina planom je podeqena na blokove koji su no-

voformiranim i postoje}im regulacionim linijama defi-

nisani u grafi~kom prilogu „Nivelacija i regulacija” broj

– U ovoj celina preovla|uju}a namena je vi{eporodi~-

no stanovawe.

– Blok 1

Ovaj blok je formiran kao otvoren gradski blok. U

okviru ovog bloka izgra|ena su tri objekta vi{eporodi~-

nog stanovawa, pomo}ni objekat garaè i objekat komerci-

jalne namene kao i pripadaju}i parking prostor. Objekte

vi{eporodi~nog stanovawa mogu}e je rekonstruisati sa-

nirati i adaptirati do parametara zadatih planom. Osta-

li objekti ostaju u postoje}im gabaritima sa mogu}no{}u

adaptacije i sanacije. Mogu}a je rekonstrukcija saobra}aj-

nih povr{ina i izgradwa parking prostora . Izgradwa no-

vih objekat u bloku 1, nije mogu}a.

– Blok 2

Ovaj blok je formiran kao otvoren gradski blok. U

okviru ovog bloka izgra|ena su dva objekta vi{eporodi~-

nog stanovawa, pomo}ni objekat trafo-stanice i objekat

komercijalne namene – samoposluga kao i pripadaju}i par-

king prostor. Objekte vi{eporodi~nog stanovawa mogu}e

je rekonstruisati i nadzidati do parametara zadatih pla-

nom. Ostali objekti ostaju u postoje}im gabaritima sa mo-

gu}no{}u adaptacije i sanacije. Mogu}a je rekonstrukcija

saobra}ajnih povr{ina i izgradwa parking prostora. Iz-

gradwa novih objekat u bloku 1, nije mogu}a.

– Blok 3

U okviru ovog bloka nema izgra|enih objekata. Mogu}a je

izgradwa objekata vi{eporodi~nog stanovawa do parametara

zadatih planom i internih saobra}ajnih povr{ina kao i ze-

lenih povr{ina. Blok formirati kao otvoreni gradski

blok sa vi{e objekata na parceli.

– Blok 4

U okviru ovog bloka nema izgra|enih objekata. Objekti

se mogu graditi kao slobodnostoje}i objekti ili objekti u

prekinutom nizu. Mogu}a je izgradwa objekata vi{eporo-

di~nog stanovawa do parametara zadatih planom i inter-

nih saobra}ajnih povr{ina kao i zelenih povr{ina.

– Blok 5

U okviru ovog bloka izgra|eni su objekti komercijalnog

sadràja. Mogu}a je izgradwa objekata vi{eporodi~nog sta-

novawa do parametara zadatih planom i internih saobra}aj-

nih povr{ina kao i zelenih povr{ina. Mogu}a je izgradwa

slobodnostoje}ih objekata ili objekata u prekinutom nizu.

Mogu}e je objekte komercijalne sadrìne kao kompatibil-

ne zadràti u postoje}im gabaritima sa mogu}no{}u adap-

tacije i sanacije, uz formirawe potrebnih saobra}ajnih po-

vr{ina, a koji ispuwavaju uslove za{tite ìvotne sredine.

– Blok 6

U okviru ovog bloka izgra|en je objekat porodi~nog sta-

novawa. Mogu}a je izgradwa objekta vi{eporodi~nog stano-

vawa, slobodnostoje}eg na~ina izgradwe, do parametara za-

datih planom i internih saobra}ajnih povr{ina kao i zele-

nih povr{ina. Ukoliko se planiraju kompatibilni komer-

cijalni sadràji, moraju biti u funkciji zdravstva.


U okviru ove celine planirano je formirawe dve povr-

{ine koje su podeqene regulacionim linijama novofor-

mirane saobra}ajnice. Na ovim povr{inama mogu}a je iz-

gradwa sportskih terena, terena za rekreaciju, igru dece,

zelene povr{ine, parkovske povr{ine, {etali{ta i sli~-

ne namene u funkciji sporta i rekeacije. Na ve}oj povr{i-

ni mogu}a je izgradwa objekata u funkciji sporta i rekre-

acije do parametara zadatih planom.


Tabela 2: Planirani urbanisti~ki parametri po zonama

Napomena: u prora~un koeficijenta izgra|enosti ne ulaze etaè ispod kote prizemqa, namewene sme{taju neophod-

ne infrastrukture i sme{taju stanarskih ostava i garaà.

Tabela 3: Bilans povr{ina ostvareni parametri po celinama

4. PRAVILA REGULACIJE I NIVELACIJE

4.1. Pravila regulacije

Prostor plana regulacionim linijama je podeqen na

povr{ine gra|evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog

zemqi{ta. Sve regulacione linije definisane su geodet-

skim elementima za obeleàvawe u odnosu na osovinu sao-

bra}ajnica, u grafi~kom prilogu broj 4 „Plan nivelacije

i regulacije”.

4.2. Pravila nivelacije

Planirana nivelacija terena postavqena je u odnosu na

postoje}u nivelaciju uli~ne mreè i postoje}u konfigura-

ciju terena. Planirane ulice nivelaciono se vezuju za kon-

taktne, ve} nivelaciono definisane prostore, a u odnosu

na postoje}i teren, podignite su prema geolo{koj studiji,

koja je sastavni deo dokumentacije plana a izra|ena od

strane Geozavoda iz Beograda.

Planom je definisana nivelacija javnih povr{ina iz

koje proizilazi i nivelacija okolnog prostora. Visinske

kote raskrsnica ulica definisane su na grafi~kom pri-

logu broj 4 „Plan nivelacije i regulacije”.

4.3. Instrumenti regulacije prostora

Regulaciona linija

Regulaciona linija razgrani~ava povr{ine javnog gra-

|evinskog zemqi{ta od povr{ina u okviru ostalog gra|e-

vinskog zemqi{ta. Ovim planom odre|ene su i posebno

ozna~ene gra|evinske parcele javnog gra|evinskog zemqi-

{ta a definisane su geodetskim elementima za obeleàva-

we u grafi~kom prilogu broj 5 „Granica javnog i ostalog

gra|evinskog zemqi{ta”.

Regulacione linije su definisane odstojawem od oso-

vine saobr}ajnica a obuhvataju ukupan koridor saobr}ajni-

ca (kolovoz, pe{a~ke povr{ine, bankine i parking pro-

stor). Regulacione linije definisane su grafi~kim pri-

logom broj 4. „Plan nivelacije i regulacije”. Na regulaci-

onu liniju postavqaju se ograde parcela.

Gra|evinska linija

Gra|evinska linija se ovim planom utvr|uje u odnosu na

regulacionu liniju. Gra|evinski objekat postavqa se svo-

jom glavnom fasadom na gra|evinsku liniju, odnosno unu-

tar gra|evinske linije.

Podzemna gra|evinska linija je linija temeqewa objek-

ta i moè biti postavqena u pojasu izme|u gra|evinske u

regulacione linije.

Ostala rastojawa su definisana grafi~kim prilogom

broj 4 „Plan nivelacije i regulacije”. U zonama izgra|e-

nih objekata gra|evinska linija se odre|uje na osnovu po-

zicije ve}ine objekata.

Visinska regulacija

Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta do ko-

te slemena ili venca objekta. Nulta kota objekta je ta~ka

preseka linije terena i vertikalne ose objekta. Visina

objekta na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniè),

kad je nulta kota objekta nià od kote javnog puta predsta-

vqa rastojawe od kote nivelete puta do kote slemena (ven-

ca). Ukoliko se objektu pristupa sa dve saobra}ajnice na

razli~itim kotama, merodavna je kota nivelete vi{e sao-

bra}ajnice.

Visinska regulacija odre|ena je brojem nadzemnih eta-

à (P+n) gde se jedna etaà ra~una u prose~noj vrednosti

oko 3 m (poslovni prostori, objekti nameweni sportu, pro-

izvodni prostori i ostali prostori koji to po svojoj funk-

ciji zahtevaju, mogu imati visinu ve}u od 3 m). Maksimalna

spratnost objekata u pojedinim celinama definisana je u

grafi~kom prilogu broj 3 „Plan namene povr{ina”.

Kota poda prizemqa u okviru plana treba minimalno da

bude u visini nivelete saobr}ajnice (merodavna je vi{a

saobra}ajnica), a mogu biti vi{i od kote nivelete puta

maksimalno 90 cm.

Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi naj-

vi{e 1,60 m, ra~unaju}i od kote poda pokrovne etaè do

ta~ke preloma krovne kosine.

5. REGULACIJA SAOBRA]AJNIH POVR[INA

5.1. Uslovi za izgradwu saobra}ajne mreè

A. Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa

Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa predstavqa pro-

stor ograni~en:

– sa istoka delom postoje}e ulice Boè Damwanovi}a,

koja je sistemom uli~ne mreè u Generalnom planu Mlade-

novca definisana kao ulica drugog reda. [irina kolovo-

za je 8m., {irina trotoara je od 3 do 4m. Du` saobra}ajni-

ce predvi|en je parking za putni~ka vozila.

– sa juga delom ulice Kneza Lazara, koja je u sistemu

uli~ne mreè u Generalnom planu Mladenovca pripada se-

kundarnoj uli~noj mreì, odnosno kategoriji pristupnih

ulica. [irina kolovoza je 6m., a {irina trotoara 1.70m.

– sa zapada delom ulice Dimitrija Tucovi}a, koja tako-

|e pripada sekundarnoj uli~noj mreì, kategoriji pri-

stupnih ulica. [irina kolovoza je 6m. a trotoara koji je

orijentisan sa desne strane kolovoza 1.50m. Bankina je le-

vo od kolovoza i {irine 1m.

Teren na kome se prostor posmatranog plana u blagom

je padu ka zapadnoj strani, na koti 166 do 178 m.

Ovakvo stawe prostora moè se smatrati pogodnim, jer

se koncept saobra}aja mogao planirati bez ikakvih uslo-

vqavawa koja name}u neplanski izgra|ene saobra}ajnice.

B. Unutra{wi saobra}ajni sistem kompleksa

Unutra{wi saobra}ajni sistem kompleksa sa~iwavaju

dve pristupne (stambene) ulice, koje pripadaju sekundarnoj

uli~noj mreì i to:

– ulica „A”, duìne 250.94m, {irine 7.50m.(6.00m. ko-

lovoz i 1.5m. trotoar sa ju`ne strane saobra}ajnice). Pro-

stire se jugozapadno-severoisto~nom stranom, i povezuje

ulice Boè Damwanovi}a i Dimitrija Tucovi}a

– Ulica „B”, duìne 166.25m., {irine 8m.(kolovoz 5m.

i trotoari sa obe strane po1.50m.) Pravac pruàwa

saobra}ajnice je sever-jug i povezuje ulicu Kneza Lazara i

ulicu „A”.

5.2. Miruju}i saobra}aj

Du` ulice Boè Damwanovi}a predvi|en je parking za

putni~ka vozila, ukupno 14 parking mesta, dok se du` no-

voformirane stambene saobra}ajnice „B” predvi|a parki-

rawe za 30 parking mesta.

Za potrebe novoizgra|enih objekata, potrebno je obezbe-

diti na sopstvenoj parceli potreban broj parking mesta i

to na jedan stan jedno parking mesto, i jedno parking me-

sto za poslovni prostor povr{ine do 70 m2.

5.3. Pe{a~ki saobra}aj

U obuhvatu plana, za sve saobra}ajnice planirana je iz-

gradwa pe{a~ke komunikacije-trotoara za odvijawe pe-

{a~kog saobra}aja. Trotoari su {irine od 1.50–4m. U gra-

fi~kom prilogu prikazane su planirane pe{a~ke staze. U

okviru parternog ure|ewa pojedinih blokova potrebno je

formirati odgovaraju}e pe{a~ke povr{ine.

5.4. Autobuski saobra}aj

Linija javnog gradskog prevoza putnika saobra}a uli-

com Boè Damwanovi}a. autobusko stajali{te locirano je

na javnoj povr{ini ispred k.p. br. 1894/3, i u potpunosti

zadovoqava prevoz putnika na lokaciji obuhvata i {ire.


5.5. Biciklisti~ki saobra}aj

U prostoru obuhvata plana nisu planirane bicikli-

sti~ke staze jer je proceweno da je nemogu}e formirati

propisane biciklisti~ke staze odnosno wihovo pravilno

ukqu~ewe u saobra}ajni postoje}i sistem i obezbediti

kontinuirani pravac kretawa ka atraktivnim rekreativ-

nim destinacijama.

6. MRE@A I OBJEKTI INFRASTRUKTURE

6.1. Elektroenergetska mreà

Postoje}e stawe

U granicama ovoga plana sada postoje dve transforma-

torske stanice 10/0,4kV i to: snage 250kVA za kompleks

specijalne bolnice i snage 2h630kVA za postoje}e stambe-

ne zgrade. Rezerve u wihovim kapacitetima nema.

Objekti malog tr`nog centra su napojeni iz transfor-

matorske stanice stambenog naseqa „25 maj” u kojoj tako|e

nema rezerve.

Planirano stawe

Za sve novo planirane stambene objekte, kao i za nadzi-

|ivawe potkrovqa na postoje}im stambenim objektima po-

trebna je elektri~na snaga 1200kW. On se moè dobiti iz

nove tipske transformatorske stanice 10/0,4kV-2h630kVAkoja }e biti u objektu, a locirana u centru potro{we. Na-

pajawe visokim naponom bi}e iz postoje}e TS 10/0,4kV-

2h630kVA podzemnim kablom HHE49A 3h1h150mm2, 10kV.

Napajawe stambenih objekata bi}e podzemnim kablovi-

ma radijalne mreè PPOO-AS 3h1h150+70mm2, 1kV.

Uli~no osvetqewe bi}e izvedeno podzemnim kablovima ti-

pa PPOO-A 3h35mm2 do metalnih stubova sa natrijumovim

sijalicama 150W, 230V.

6.2. TT instalacije

A. Postoje}e stawe

U trotoaru parne strane ulice Boè Damqanovi}a po-

stoji TT kanalizacija i u woj podzemni TT kablovi. Po-

stoje}e stambene zgrade u okviru ovoga plana imaju TT in-

stalacije koje su prikqu~ene na javnu PTT mreù. Posto-

je}a bolnica je tako|e prikqu~ena na PTT mreù. Objekti

zanatskog centra su tako|e prikqu~eni na PTT mreù.

B. Planirano stawe

Za novo planirane i nadzemne stambene objekte potreb-

no je obezbediti kapacitet od 288 prikqu~aka. On se moè

posti}i na dva na~ina: planirawem op{tinskog kabla od

ATC Mladenovac do ovoga prostora ili izgradwom istu-

renog stepena.

Telefonske instalacije dogra|enih stanova bi}e pove-

zane na postoje}e daqe koncentracije objekata. Za wihovo

prikqu~ewe na javnu PTT mreù poloì}e se do prvog ok-

na u ulici Boè Damqanovi}a, telefonski kabl najmaweg

kapaciteta 50 parica.

Telefonske instalacije novih stanova bi}e preko da-

qih koncentracija objekata povezanu na javnu PTT mreù

pomo}u poloènog kabla do najblièg okna u ulici Boè

Damwanovi}a najmaweg kapaciteta 250 parica.

6.3. Vodovodna mreà

Na prostoru izme|u ulica Boè Damwanovi}a, Kneza

Lazara, Dimitrija Tucovi}a i kompleksa Bolnice za hro-

nine bolesti postoji izgra|ena vodovodna i kanalizacio-

na mreà du` pomenutih saobra}ajnica, koje su na obodu

obuhvata plana detaqne regulacije, dok unutar ovog prosto-

ra nije razvijena mreà hidrotehni~kih infrastruktur-

nih objekata.

A.1. Postoje}e stawe

Prostor obuhva}en planom pripada prvoj visinskoj zo-

ni vodosnabdevawa grada Mladenovca. Vodovodna mreà je

izgra|ena u ulicama Boè Damwanovi}a (potisno-distri-

butivni cevovod ∅200mm) i Kneza Lazara (distributivni

cevovod ∅80mm). Vodovod je izgra|en od azbest-cementnih

cevi sa pritiscima u mreì od 3,5 bar (u ulici Boè Dam-

wanovi}a) do 4,5 bar (na raskrsnici ulica Kneza Lazara i

Dimitrija Tucovi}a). Na ove cevovode su prikqu~eni svi

objekti izgra|eni unutar obuhvata plana, ukqu~uju}i i

objekat bolnice, koji je na gradsku vodovodnu mreù pri-

kqu~en u ulici Boè Damwanovi}a.

Dubina ukopavawa uli~nih vodovodnih instalacija je

oko 1,2m. Od objekata na vodovodnoj mreì postoje samo

podzemni hidranti za ga|ewe poàra, sme{teni u trotoa-

rima i za{ti}eni liveno-gvozdenim kapama sa poklopcem.

A.2. Planirano pro{irewe vodovodne mreè

Izgra|enost i kapacitet vodovodne mreè dozvoqava {i-

rewe vodovodne mreè prema unutra{wosti obuhvata plana.

Planirana je izgradwa prstenaste vodovodne mreè du` pla-

niranih saobra}ajnica, na 0,5m od ivice kolovoza, a ispod

trotoara, na dubini od 1,2m, sa spajawem na postoje}i vodovod

u ulicama Boè Damwanovi}a i Kneza Lazara. Novoizgra|eni

cevovodi moraju biti minimalnog pre~nika ∅100mm sa svim

potrebnim prate}im objektima ({ahtovi, hidranti,...). Tako|e

je u planu da se postoje}e vodovodne cevi od azbest-cementnog

materijala zamene drugom vrstom cevnog materijala (polieti-

len, PVC, duktilni liv,...), s tim {to }e se u ulici Kneza La-

zara postoje}i cevovod zameniti novim minimalnog pre~nika

∅100mm bez promene trase, dok }e se u ulici Boè Damwano-

vi}a izvr{iti zamena cevi uz promenu trase, tako da novi ce-

vovod bude ispod trotoara, sa iste strane ulice, udaqen 0,5mod ivice kolovoza i minimalnog pre~nika ∅200mm.

6.4. Mreà fekalne kanalizacije

B.1. Postoje}e stawe

Osim u ulicama Boè Damwanovi}a (gde je izgra|ena fe-

kalna kanalizacija ∅200mm) i Kneza Lazara (izgra|ena fe-

kalna kanalizacija ∅200mm), gradska mreà fekalne kana-

lizacije postoji i u ulici Dimitrija Tucovi}a do ulazne ka-

pije bolni~kog kompleksa (∅200mm, kojim je na gradsku ka-

nalizaciju prikqu~ena bolnica) prema ulici Vojvode Mi-

{i}a. Svi ovi kanali su izgra|eni od kerami~kih cevi, sa

izgra|enim objektima na mreì – revizionim {ahtovima sa

liveno-gvozdenim poklopcima. Ovi {ahtovi sluè za redov-

no odràvawe kanalizacione mreè i intervencije na is-

toj. Na ovu mreù fekalne kanalizacije su prikqu~eni svi

objekti izgra|eni unutar obuhvata plana. Dubina ukopavawa

uli~nih kanalizacionih instalacija je izme|u 2 i 3m.

B.2. Planirano pro{irewe mreè fekalne kanalizacije

Svojim kapacitetom i poloàjem kanalizaciona mreà

izgra|ena na obodu obuhvata plana omogu}ava prikqu~ewe

novih objekata planiranih unutar ovog prostora. Planira-

na je izgradwa mreè fekalne kanalizacije du` planira-

nih saobra}ajnica, ispod osovine kolovoza, na dubini od 2

do 3m, sa spajawem na postoje}u fekalnu kanalizaciju u

ulicama Dimitrija Tucovi}a i Kneza Lazara. Novoizgra|e-

ni cevovodi moraju biti minimalnog pre~nika ∅200mm sa

svim potrebnim prate}im objektima ({ahtovi, kaskade,...).

6.5. Mreà atmosferske kanalizacije

C.1. Postoje}e stawe

Mreà atmosferske kanalizacije nije izgra|ena na

prostoru koji obuhvata ovaj plan.

C.2. Planirana izgradwa mreè atmosferske kanalizacije

Kako postoji potreba odvo|ewa atmosferskih voda sa

lokacije na kojoj se nalazi bolnica, zbog postojawa klizi-

{ta, a tako|e i sa kolovoznih povr{ina u ulicama Boè


Damwanovi}a, Kneza Lazara i Dimitrija Tucovi}a, plani-

ra se izgradwa mreè ki{ne kanalizacije, koja }e biti

prikqu~ena na postoje}u atmosfersku kanalizaciju

∅500mm u ulici @ivomira Savkovi}a. Ki{na kanaliza-

cija na prostoru obuhva}enom planom }e biti spojena sa

postoje}om preko cevovoda minimalnog pre~nika ∅400mm,

koji }e biti izgra|en u ulici Vojvode Mi{i}a. Predvi|e-

na je izgradwa mreè atmosferske kanalizacije du` pla-

nirane saobra}ajnice koja spaja ulice Boè Damwanovi}a

i Dimitrija Tucovi}a, na 1m od ivice kolovoza, na dubini

od 1,5m, kao i ispod kolovoza postoje}ih saobra}ajnica u

ulicama Boè Damwanovi}a i Kneza Lazara. Novoizgra|e-

ni cevovodi u ovim ulicama moraju biti minimalnog pre~-

nika ∅300mm sa svim potrebnim prate}im objektima ({ah-

tovi, kaskade, slivnici...).

6.6. Termotehni~ke instalacije

Postoje}e i planirano stawe konzuma

Postoje}i stambeni objekti u bloku 1 i 2 koji se nala-

ze u ulici Kneza Lazara izme|u ulica Dimitrija Tucovi}a

i Boè Damwanovi}a, imaju ukupnu korisnu grejnu povr{i-

nu od 9.000 m2 . Navedeni objekti se trenutno zagrevaju lo-

kalno (svaki stan zasebno), uglavnom ure|ajima na struju.

Zgrade su izvedene bez spoqne izolacije, sa dotrajalom sto-

larijom, i u daqem sagledavawu toplotnih potreba usvoji-

}e se toplotni gubitak od 180W/m2.

Novoplanirani stambeni objekti u BLOKU 3, 4 i 6, sa

stepenom izgra|enosti 40% predvi{ene povr{ine za iz-

gradwu stambenih objekata, ima}e korisnu stambenu povr-

{inu od cca 14.000 m2. Novi objekti gradi}e se sa sa pro-

pisanom toplotnom izolacijom tako da }e biti usvojen to-

plotni gubitak od 120W/m2.

U Bloku 5 postoje}i objekti su prikqu~eni na distri-

butivnu gasovodnu mreù.

Pravci razvoja i mogu}nost prikqu~ewa na postoje}u

infrastrukturnu mreù

Prema postoje}em stawu izgra|enih stambenih objekata

i plana izgradwe novih stambenih objekata, procena je da

}e postojati konzum od cca 23.000 m2 za koje je potrebno

predvideti mogu}nost daqinskog snabdevawa toplotnom

energijom ili gasom.

Prema usvojenim veli~inama toplotnih gubitaka, ukup-

na koli~ina toplotne energije potrebne za zagrevawe svih

postoje}ih i budu}ih objekata iznosi cca 3.3MWh.

Trenutni kapaciteti JKP „Beogradske elektrane” koje

vr{e distribuciju toplotne energije i prirodnog gasa su

ograni~ene postoje}om dimenzijom toplovodne, odnosno

gasovodne mreè. Za prikqu~ewe na daqinski sistem gre-

jawa neophodno je izvr{iti kompletnu rekonstrukciju po-

stoje}e toplovodne mreè, odnosno izgraditi drugu magi-

stralu toplovoda kako bi se oslobodili potrebni kapaci-

teti za zagrevawe objekata predvi|enih ovim regulacionim

planom. Budu}i toplovod bi se na postoje}i prikqu~io na

uglu ulica Drvarske i Boè Damwanovi}. Time bi se izvr-

{ilo snabdevawe toplotnom energijom i netoplifikova-

nih postoje}ih objekata u ulici Boè Damjanovi}.

S obzirom na nepostojawe kompletnog kvalitetnog re-

{ewa, ovim planom definisana je trasa budu}e i toplovod-

ne i gasovodne mreè.

U po~etnoj fazi ostvarivawa ovog regulacionog plana

objekti }e se prikqu~ivati na distributivnu gasovodnu

mreù, prema tehni~kim uslovima distributera gasa i slo-

bodnom kapacitetu u gasovodu.

Prikqu~ewe na toplovodnu mreù zavisi }e od plana

razvoja distributera toplotne energije, kao i zaintereso-

vanosti i mogu}nosti budu}ih investitora i stanara u po-

stoje}im objektima za budu}a ulagawa u izgradwu nove to-

plovodne mreè.

Dinamika izgradwe i vrsta prikqu}ewa zavisi }e od

gore navedenih uslova.

Objekat bolnice poseduje sopstvenu kotlarnicu na te~-

no gorivo, ali je ovim regulacionim planom predvi|ena

mogu}nost substitucije energenata. Te~no gorivo bi ustu-

pilo mesto prirodnom gasu, kada budu postojale tehni~ke

mogu}nosti distributera gasa.

7. REGULACIJA SLOBODNIH I ZELENIH

POVR[INA

U okviru obuhvata plana postoji:

– Zelenilo u okviru kompleksa Bolnice za interne bo-

lesti Mladenovca

U okviru pomenutog kompleksa formiran je bolni~ki

park. Mogu}a je wegova rekonstrukcija, pro{irewe for-

mirawe ograde kompleksa i formirawe novih pe{a~kih

ulaza u bolni~ki park a na osnovu projekta parternog ure-

|ewa. Zasaditi odgovaraju}u vrstu vegetacije dugog vegeta-

tivnog perioda (travnate povr{ine i nisko rastiwe) uz

primerenu gustinu sadwe.

– Zelenilo u okviru vi{eporodi~nog stanovawa.

Sve povr{ine u okviru vi{eporodi~nog stanovawa

pripadaju ostalom gra|evinskom zemqi{tu i u funkciji su

vi{eporodi~nog stanovawa. Posebnim projektom parter-

nog ure|ewa koji je sastavni deo glavnog projekta izgrad-

we vi{eporodi~nog objekta, definisa}e se raspored pe-

{a~kih staza i organizovanog zelenila koji }e se ukompo-

novati sa objektom i okolnog ambijenta. Zasaditi odgova-

raju}u vrstu vegetacije prete`no autohtonih vrsta, dugog

vegetativnog perioda (travnate povr{ine i nisko rasti-

we) uz primerenu gustinu sadwe.

8. SISTEM PRIKUPQAWA I EVAKUACIJE

OTPADA

Tehnologija rada u delatnosti izno{ewa sme}a, podra-

zumeva locirawe pocinkovanih kontejnera na to~ki}ima

zapremine 1,1m3 (1.05h1.36h1,42m). Nadle`no komunalno

preduze}e obezbedi}e odgovaraju}u dinamiku pra`wewa

kontejnera. Pra`wewe kontejnera se iskqu~ivo vr{i na

deponiji „Mladenovac”. Unutar kompleksa postavqaju se

korpe za otpatke i obezbe|uje redovno praèwe.

[irina saobra}ajnice mora da obezbedi rad specijal-

nog vozila za izno{ewe sme}a, koje ima gabarit

8,60x2,50x3,50m. Kretawe specijalnog vozila nije dozvoqe-

no unazad. [irina saobra}ajnice za jednosmerni saobra}aj

mora se predvideti min.3,50m, a za dvosmerni 6m.

9. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI

Izra|en je Geotehni~ki elaborat o uslovima sanacije

klizi{ta kod bolnice u mladenovcu oktobra 2005.godine.

Obuhvat ovog elaborata je delom obuhva}en planom a delom

se odnosi na padinu ka ulici @ivomira Savkovi}a. Ovaj

elaborat je sastavni deo dokumentacije plana.

KRATAK PRIKAZ GEOTEHNI^KOG ELABORATA

U periodu od 11. septembra – 15. oktobra 2005. godine

izver{eni su radovi na:

– Analizi postoje}e dokumentacije

– Zakqu~ak o stepenu istraènosti istra`nog podru~ja

– Inìwersko-geolo{ko kartirawe terena

– Istra`no bu{ewe terena

– Inèwersko-geolo{ko kartirawe jezgra bu{otina

– Laboratorijska ispitivawa

Na osnovu izvr{enih istraìvawa i ispitivawa pri-

kazani su rezultati izvedenih istraìvawa i to kroz sle-

de}a poglavqa elaborata:

– Op{ti podaci o istrènom poru~ju

– Morfolo{ke odlike terena

– Geolo{ka gra|a

– Hidro-geolo{ke karakteristike terena

– Inìwerkogeolo{ke karakteristike stenskih masa

– Seizmi~nost terena

– Savremeni egzogeodinami~ki procesi i pojave


Proces klizawa je dominiraju}i proces na istra`nom

podru~ju. Cela padina je u prvobitnom stawu, tj. pre na-

stanka aktivnog i aktivnog primirenog, ~inila jedno sta-

ro umireno klizi{te. Naknadnim delovawem udruènih

~inilaca formirano je aktivno klizi{te i aktivno pri-

mireno klizi{te.

Aktivno klizi{te razvijeno je od gorwih delova padi-

ne do noì~nih delova klizi{ta. Prema podacima dobije-

nim od osobqa zaposlenog u bolnici 2002. godine do{lo je

do pucawa cevi, voda je isticala duè vreme, a dvori{ni

deo bio je natopqen vodom. Tada je izvr{ena sancija cevi.

U leto 2001. godine nakon obilnih ki{a prila?ni put

bolnici se izvitoperio i ispucao.

U prole}e 2005. godine u roku od nekoliko dana do{lo

je do klizawa tla i do odlamawa puta. Nakon toga izvr{e-

no je nasipawe puta u ciqu uspostavqawa saobra}aja. Akti-

virano klizi{te je deformisalo i odnelo nasip puta.

Formirani je klizni oìqak visine oko 3m. Dimenzije

klizi{ta iznose pribli`no 40,0h50m. Klizawem je zahva-

}eno nasuto tlo pleistocenski deluvijalno-proluvijalni

kompleks i kompleks pra{ine, peska i gline. Dubina do

klizne ravni iznosi 4,0–6,5m. Stenska masa je izrazito po-

reme}ena, velikim delom vodozasi}ena i u stalnom je po-

kretu. Javqaju se i sekundarni klizni oìqci visine

1,5–2m. Proces klizawa se, po svojoj dinamici, odvija ube-

zano. Na proces klizawa uti~e stalni dotok vode; jer zapa-

èno je da iz tela klizi{ta na sredi{wem delu padine is-

ti~e voda. No`ni delovi klizi{ta svojom aktivno{}u iz-

gurali su kliznu masu na okolni teren, a taj proces se pre-

manentno odvija.

Aktivno primireno klizi{te konstatovano je na povr-

{ini terena u zoni prostora za parkirawe vozila i u dvo-

ri{tu bolnice. U istrènoj bu{otini konstatovana je du-

bina klizawa od 4m. U dvori{tu bolnice uo~en je klizni

oìqak, modeliran i ublaèn visine 0,7–1m. Ovo klizi-

{te je po svojoj dinamici aktivno, ali se trenutno nalazi u

primirenom stawu. Klizawem je zahva}eno nasuto tlo, plei-

stocenki deluvijalno-proluvijalni kompleks i kompleks

pra{ine, peska i gline. Kretawe materijala odvija se ne-

{to sporije u odnosu na kretawe mase aktivnog klizi{ta.

Ali ono {to je zna~ajno za ovo klizi{te je to da se kretawe

mase odvija i da se o~ekuje daqe napredovawe procesa.

Umireno klizi{te konstatovano je na gorwim delovima

padine, a neposredno ispred bolnice. Radi se o starom umi-

renom klizi{tu, koje je formirano, najverovatnije, u doba

stvarawa terena. Umireno klizi{te konstatovano je i istr-

ènim bu{ewem. Dubina klizawa je 8–10,3m. Klizawem je za-

hva}eno nasuto tlo pleistocensi deluvijalno-proluvijalni

kompleks i kompleks pra{ine, peska i gline. Razvoj proce-

sa klizawa odvija se permanentno i regresivo, tako da, u ko-

liko se nepreduzmu odre|ene sanacione mere, umireno klizi-

{te }e u kratkom vremenskom roku da preraste u aktivno.

Na aktivirawe procesa klizawa najve}i uticaj ima sva-

ko nekonrolisano upu{tawe vode u teren; kao i svaka ne-

kontrolisana gra|evinska aktivnost (zasecawe, formira-

we iskopa, nasipa, optere}ewe padine, dinami~ki udari) u

terenu. Tako|e, na razvoj procesa klizawa imala je i okol-

nost da je ova godina obilovala padavinama koje su dodat-

no ubrzale razvoj procesa.

Analiza geotehni~kih uslova sanacije klizi{ta

Aktivirawe procesa klizawa uzrokovalo je vi{e fak-

tora:

– geolo{ka gra|a terena,

– inèwersko-geolo{ka svojstva stenskih masa,

– hidrogeolo{ke karakteristike terena,

– veliki nagib padine,

– neknntrolisano upu{tawe vode u teren,

– zapu{en kanal za prihvat vode iznad puta, i to {to

nije sproveden do recipijenta,

– obodni kanal oko bolnice koji nije sproveden do re-

cipijenta,

– dinami~ko optere}ewe vozila na putu.

Imaju}i napred navedeno u vidu, dolazi se do re{ewa

sanacije aktivnog klizi{ta:

1. Eliminisawe svakog nekontrolisanog upu{tawa vo-

de u teren,

2. Regulacija povr{inskih voda iznad puta,

3. Osigurawe kolovozne konstrukcije i padine,

4. Osigurawe padine od erozije.

1. Eliminisawe svakog nekontrolisanog

upu{tawa vode u teren

Ovaj faktor je od presudnog uticaja za celishodnost sa-

nacionih mere. Neophodno je da se u terenu uspostavi pri-

rodni hidrogeolo{ki uslovi, onih koji su vladali pre ak-

tivirawa procesa klizawa. U tom ciqu potrebno je uradi-

ti drena`ni sistem, koji }e sve povr{inske vode da pri-

kupi da odvede izvan tela klizi{ta.

Potrebno je izvr{iti popravku svih o{te}enih vodova

komunalne infrastrukture, obezbediti laku i brzu revizi-

ju istih. Tako|e, potrebno je da se spre~i svako naknadno i

nekontrolisano upu{tawe vode u teren.

2. Regulacija povr{inskih voda iznad puta

U teren se ispu{taju znatne koli~ine vode {to je dove-

lo do natapawa (tla) padine, slabqewe fizi~ko – mehani~-

kih karakteristika tla i aktivirawe procesa klizawa

– potrebno je drena`nim kanalima oko bolni~kog kom-

pleksa prikupiti povr{inske vode i kontrolisano ih od-

vesti sa terena.

– kanal poder pristupnog puta zapu{ten je i zapu{en

{to je dovelo da se znatna koli{ina povr{inske vode iz

kanala sliva niz padinu. Nije ni sproveren do recipijen-

ta pa neobavqa svoju funkciju.

– kanal koji je napravqen neposredno okolo bolnice

tako|e nevodi do recipijenta ve} se voda slobodno uliva u

tlo. Potrebno je i ovaj kanal dimenzionisati tako da pri-

hvati povr{insku vodu i istu treba sprovesti do najbli-

èg recipijenta.

3. Osigurawe kolovozne konstrukcije i padine

Nivelacija pristupnog puta bolnici izvedena je nasi-

pawem. Konstrukcija terena i puta predstavqaju nepovoq-

ne okolnosti za stabilnost terena. U ovakvim okolnosti-

ma a prema na{im saznawima name}e se re{ewe koje se od-

nosi na:

– Izradu potporne konstrukcije koja bi bila oslowena

i ankerisana sidrima u nekretanoj podlozi

– Izradu zavese od bu{enih {ipova koji bi na vrhu bi-

li povezani veznom gredom, a koji bi bili osloweni i an-

kerisani sidrima u nekretanoj podlozi.

– Pravilno odvo|ewe vode sa kolovozne konstrukcije i

nasipa

– Koji }e od predloènih metoda sanacije ( potporna

konstrukcija, {ipovi, broj i raspored {ipova i sidara...)

biti usvojen, proiste}i }e iz posebne analiize koja }e biti

predmet glavnog gra|evinskog projekta u kome }e po~etni

elementi biti podaci prikazani u Geolo{kom elaboratu

4. Osigurawe padine od erozije

Nakon izvo|ewa sanacionih radova potrebo je vratiti

biqni pokriva~ na padinu (travnati sloj i drve}e), kako

bi se spre~ilo da povr{inske vode eroduju padinu.

Zakqu~ak

– Na padini neposredno ispod kruga bolnice formira-

no je aktivno klizi{te ~ijom aktivno{}u je ugroèn „od-

ne{en” pristupni asfaltni put.

– U inèwersko geolo{kom pogledu teren je izgra|en

od: nasutog tla, kompleksa pra{ine, peska i gline -nanos

aktivnog klizi{ta, kompleksa pra{ine peska i gline –

nanos aktivnog primirenog klizi{ta, komleksa pra{ine

peska i gline – nanos umirenog klizi{ta, pra{inaste


gline i gline-deluvijalno-proluvijalne glina i pesak -

proluvijalni, pra{inasta glina-deluvijalno’proluvijal-

na, kompleks prq{ine, peska i gline i lapovovita glina

i lapor.

– Kompleks pra{ine peska i gline, – nanos aktivnog-

primirenog i umirenog klizi{ta, hidogeolo{kom pogledu

predstavqa sredinu promewqivih hidrogeolo{kih karak-

teristika

– Aktivirawe procesa klizawa uzrokovalo je vi{e fak-

tora:

– geolo{ka gra|a terena,

– inèwerskogeolo{ka svojstva stenskih masa,

– hidrogeolo{ke karakteristike terena,

– veliki nagib padine,

– nekontrolisano upu{tawe vode u teren,

– hidrolo{ke prilike,

– zapu{en kanal za prihvat vode iznad puta, i to {to

nije sproveden do recipijenta,

– obodni kanal oko bolnice koji nije sproveden do re-

cipijenta,

– dinami~ko optere}ewe vozila na putu.

– Imaju}i napred navedenu u vidu, dolazi se do re{ewa

sanacije aktiviranog klizi{ta:

1. Eliminisawe svakog nekontrolisanog upu{tawa vo-

de u teren.

2. Regulacija povr{inskih voda iznad puta.

3. Osigurawe kolovozne konstrukcije i padine.

4. Osigurawe padine od erozije.

5. Uspostavqawe osmatra~kih objekata za kontorlu sa-

nacionih mera.

Obavezna je izrada Glavnog projekta sanacije klizi{ta

kod bolnice. Orjentacioni obuhvat projekta sanacije prika-

zan je u grafi~kom prilogu „Plan namene povr{ina” broj 4.

10. USLOVI I MERE ZA[TITE I UNAPRE\EWA

@IVOTNE SREDINE

Odeqewe za komunalne, gra|evinske i urbanisti~ke po-

slove SO Mladenovac, u skladu sa Zakonom o strate{koj

proceni uticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik

RS”, broj 135/04), donelo Re{ewe broj 07-501-18/05 od 28.

decembra 2005. godine, u kome je utvr|eno da ne postoji po-

treba izrade studije o strate{koj proceni uticaja na ì-

votnu sredinu za Plan detaqne regulacije kompleksa spe-

cijalne bolnice za interne bolesti i prostora izme|u uli-

ca Boè Damwanovi}a, Kneza Lazara i Dimitrija Tucovi-

}a u Mladenovcu.

Prilikom izgradwe objekata primeniti odredbe Zako-

na o proceni uticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 135/04), Zakona o za{titi ìvotne sredine

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04) i Uredbe o utvr|iva-

wu liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i li-

ste projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja na

ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/05).

11. OÛVAWE KULTURNIH VREDNOSTI

I AMBIJENTALNIH CELINA

Predmetno podru~je je van interesa slu`be za{tite.

Prostor obuhva}en planom nije utvr|en za prostorno kul-

turno-istorijsku celinu, ne nalazi se u okviru iste, ne

uìva status celine pod prethodnom za{titom, niti se na-

lazi u wenom okviru, tako|e za sada nema evidentiranih

arheolo{kih nalazi{ta na tom prostoru.

Ukoliko se u toku realizacije plana nai|e na arheolo-

{ke ostatke, neophodno je obavestiti Zavod za za{titu spo-

menika kulture grada Beograda (Kalemegdan br. 1), kako bi

se preduzele odgovaraju}e mere za{tite.

12. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH

I DRUGIH VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO

PLANSKI USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU

U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od

ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opasnosti

u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora biti reali-

zovana uz primenu odgovaraju}ih preventivnih, prostornih i

gra|evinskih mera za{tite.

Radi za{tite od potresa planirani objekti u komplek-

su moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravil-

niku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata viso-

kogradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list

SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90), i u skladu sa

Pravilnikom o privremenim tehni~kim normativima za

izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu u sei-

zmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 39/64).

Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora bi-

ti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo-

àrnim propisima, standardima i normativima:

– Mora imati odgovaraju}u hidrantsku mreù koja se, po

protoku i pritisku vode u mreì planira i projektuje pre-

ma Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unu-

tra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni

list SFRJ”, broj 39/91).

– Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-

nikom o tehni~kim normativnima za za{titu visokih obje-

kata od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 7/84).

– Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro-

gasna vozila, shodno Pravilnuku o tehni~kim normativima

za pristupne puteve ... („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95).

– Objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil-

nikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`beni

list SRJ”, broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata

od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj

11/96), kao i u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim norma-

tivima za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih

trafostanica („Slu`beni list SFRJ”, broj 13/78, 37/95).

– Sistem ventilacije i klimatizacije predvideti u skla-

du sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za ventilaci-

ju i klimatizaciju („Slu`beni list SFRJ”, broj 87/93).

– Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-

nikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe

dima i toplote nastalih u poàru („Slu`beni list SFRJ”,

broj 45/85).

– U skladu sa ~l. 12. Zakona o za{titi od poàra („Slu-

`beni glasnik SRS”, br. 37/88 i 48/94) investitor mora

pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju objekta

od MUP-a Srbije – SUP-a Uprava protivpoàrne polici-

je u Beogradu.

U vezi sa civilnom za{titom u skladu sa Odlukom o vr-

stama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~-

kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe („Slu`beni list

SRJ”, broj 39/95) na predmetnoj lokaciji nema posebnih

uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe.

13. USLOVI ZA NEOMETANO KRETAWE DECE,

STARIH HENDIKEPIRANIH I INVALIDNIH

LICA

Prilikom projektovawa i realizacije svih objekata, sa-

obra}ajnih i pe{a~kih povr{ina, primeniti re{ewa koja

}e omogu}iti invalidnim licima neometano i kontinual-

no kretawe i pristup u sve sadràje kompleksa i objekata

u skladu sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i pro-

jektovawe objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece,

starih, hendikepiranih i invalidnih lica. („Slu`beni

glasnik RS”, broj 18/97).

14. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA

JAVNOG ZEMQI[TA

Ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta podrazumeva

wegovo pripremawe i opremawe. Pored ovoga, sredworo~-

ni program predvi|a i pribavqawe i progla{ewe javnog

gra|evinskog zemqi{ta. Pripremawe zemqi{ta obuhvata:

istra`ne radove, izradu geodetskih i drugih podloga, iz-

radu planske i projektne dokumentacije, sanirawe terena

i druge radove.


Potrebna sredstva za realizaciju prve faze plana su da-

ta orijentaciono, a realizacija }e se uskladiti sa godi-

{wim programima ure|ivawa gradskog gra|evinskog ze-

mqi{ta, odnosno minimalni period za realizaciju ove

faze je ~etiri godine.

U obezbe|ivawu poredbenih sredstsava u~estvova}e

osim SO Mladenovac i sredstva pojedina~nih investitora

na lokacijama.

Potrebna sredstva za ure|ivawe javnog gra|evinskog ze-

mqi{ta u obuhvatu ovog plana prikazana su u tabeli br. 4.

Tabela br. 4.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Opis radova

––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vrednost (din.)

Pripremni radovi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Otkup zemqi{ta oko 23,oo ari h 42.000 966.000

2. Projekti, geodetski radovi á faza 260.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ure|ewe i izgradwa saobra}ajnica

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3. Saobra}ajnice á faze 76.480.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izgradwa vodovodne mreè

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4. Vodovodna mreà (3.000m) 18.000.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izgradwa kanalizacione mreè

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5. Kanalizaciona mreà orijentaciono 9.000.000

6. Atmosferska kanalizacija orijentaciono 4.000.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izgradwa elektroenergetske mreè

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7. Elektro-mreà orijentaciono 20.000.000

8. Trafo-stanica 2.300.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno prva faza 141.304.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ááá – PRAVILA GRA\EWA

15. Pravila parcelacije

Prostor Plana detaqne regulacije podeqen je na par-

cele javnog gra|evinskog zemqi{ta i parcele ostalog gra-

|evinskog zemqi{ta. Parcele postoje}eg javnog zemqi{ta

ostaju u tom statusu.

Parcele u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta

Parcele javnog gra|evinskog zamqi{ta formirane su

za potrebe novoplaniranih saobra}ajnica i bolnice. Par-

cele u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta definisane

su analiti~ko geodetskim elementima za obeleàvawe i

ozna~ene su slovima. Ovi podaci dati su tabelarno (Tabe-

la broj 5) i grafi~ki na grafi~kom prilogu broj 5. „Gra-

nica javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta”.

Tabela br. 5: prikaz novoformiranih parcela

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Gra|e- Oznaka Nastala Parcele od

vinsko povr{ina kojih je formirana

zemqi{te novonastala parcela

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Javno „A” 2.87,52 Ha Deo k.p. br. 1891 , deo 1893/1,

„V” 0,18,08 Ha Deo k.p. 1891, deo 1893/1, deo

1892/1, deo 1892/3

„\” 0,17,30 Ha Deo k.p. 1893/1, deo 1894/1,

deo 1894/11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ostalo „B” 0,16,79 Ha Deo 1892/1,

„G” 0,77,84 Ha Deo 1893/1, deo 1894/1

„E” 0,25,46 Ha Deo 1893/1

„@” 0,26,96 Ha Deo 1894/1, deo 1892/3

„Z” 0,26,72 Ha Deo 1893/1, deo 1894/1, deo

1892/3

„I” 0,09,02 Ha Deo 1894/1

„D” 0,11,99 Ha Deo 1894/1

„J” 0,51,07 Ha deo1894/11

„K” 0,78,31 Ha Deo 1894/1, deo1894/11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Parcele ostalog gra|evinskog zemqi{ta koje ne mewa-

ju oblik i povr{inu nisu navedene u tabeli.

Parcelacija javnog gra|evinskog zemqi{ta sprovodi se

direktno izvodom iz plana detaqne regulacije.

Pravila parcelacije – ostalog gra|evinskog zemqi{ta

– vi{eporodi~no stanovawe

– Parcelacija i preparcelacija, ostalog gra|evinskog

zemqi{ta, sprovodi}e se Urbanisti~kim projektima na

zahtev investitora.

– Gra|evnska parcela je najmawa zemqi{na jedinica na

kojoj se moè graditi objekat, koja se utvr|uje regulacio-

nom linijom prema javnom putu, granicama susednih gra|e-

vinskih parcela i prelomnim ta~kama odre|enim geodet-

skim elementima.

– Gra|evinska parcela mora imati izlaz na javni put

ili na privatan prolaz, koji ima vezu sa javnim putem.

– Gra|evinska parcela mora imati prete`no pravouga-

oni oblik ili oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u

skladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra|ewu i teh-

ni~kim propisima.

– Najmawa {irina neizgra|ene gra|evinske parcele za

vi{eporodi~ne stambene objekte je 25m a minimalna povr-

{ina parcele je 1200m2. Formirawe novih gra|evinskih

parcela mogu}e je izradom Urbanisti~kog projekta u onim

delovima u kojima postoji definisana regulacija, bez mo-

gu}nosti promene namene.

– [irina privatnog prolaza za parcelu ili najvi{e

parcela, ne moè biti mawa od 3,5 m.

– Parcele se mogu cepati do minimalnih parametara za-

datih planom. Parcele se mogu ukrupwavati spajawem vi{e

parcela radi izgradwe objekata i formirawa privatnih

prolaza. Parcelacija se utv|uje urbanisti~kim projektom

parcelacije i preparcelacije, prema parametrima zadatim

planom.

– Parcele koje nemaju izlaz na javnu povr{inu neuslov-

ne su za izgradwu te se moraju objediniti sa parcelama oko

wih ili obezbediti privatan prolaz radi izlaza na javnu

povr{inu. U tom slu~aju se parcelacija utvr|uje urbani-

sti~kim projektom.

– Na parcelama koje su formirane kao gra|evinske (po-

stoje regulacione linije ka javnoj povr{ini i drugo) mo-

gu}e je izgraditi nove objekte i postoje}e rekonstruisati,

sanirati i dograditi do maksimalnih zadatih parametara

plana, iako su povr{ine i oblika maweg od propisanih.

Razrada urbanisti~ko arhitektonskim konkursom

Na podru~ju obuhvata plana nije odr|ena ni jedna povr-

{ina za koju je potrebno sprovesti urbanisti~ko arhitek-

tonski konkurs.

16. PRAVILA GRA\EWA

Ukupna povr{ina plana spada po inìwersko geolo-

{kim karakteristikama u povoqne terene, osim evidenti-

ranog aktivnog klizi{ta.

Na ovom terenu nema ograni~ewa prilikom urbanizaci-

je osim aktivnog klizi{ta gde se neprdvi|a izgradwa osim

saobr}ajnice i infrastrukture, gde se uslovqavaju izvesna

ograni~ewa (nivelaciono prilago|avawe prirodnim uslo-

vima, za{tita stabilnosti iskopa, kontrolisano drenira-

we, itd....)

16.1. Postoje}i objekti

Pravila za dogradwu i nadzi|ivawe postoje}ih objekata

– Dograditi ili nadzidati se mogu svi postoje}i stam-

beni objekti i objekti u okviru bolnice za specijalne bo-

lesti koji se nalaze unutar planiranih gra|evinskih i re-

gulacionih linija, a koji imaju postoje}i izlaz na saobra-

}ajnicu, do izgradwe novih saobra}ajnica.

– Dogra|eni i nadzidani objekat svojom ukupnom bruto

povr{inom (postoje}a +dozidana+ nadzidana) mora da


bude u okviru urbanisti~kih parametara zadatih ovim pla-

nom (procenat izgra|enosti, koeficijent zauzetosti,

spratnost ...), a prema stati~kim mogu}nostima.

– Visina objekta koji je nadzidan ne sme pre}i planom

predvi|enu visinu.

– Parkirawe obezbediti u okviru parcele.

– Pre zahteva za izradu izvoda iz Plana detaqne regu-

lacije, potrebno je proveriti stati~ku stabilnost objekta,

proveriti negativne uticaje na ìvotnu sredinu i drugo,

po{tovati uslove za fundirawe objekta iz elaborata geo-

mehani~kog ispitivawa terena.

16.2. Pravila gra|ewa u okviru ostalog gra|evinskog

zemqi{ta

OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE


– Blok 1

– Blok 2

– Blok 3

– Blok 4

– Blok 5

– Blok 6



– BLOK 1,2, vi{eporodi~no stanovawe

Ova dva bloka su privedena nameni vi{eporodi~og sta-

novawa u formi otvorenog gradskog bloka.

Mogu}e je stambene objekte nadzidati potkrovnom eta-

òm tako da se jednovremeno izgradi celokupna potkrovna

etaà pojedinog objekta, sa nadzitkom maksimalne visine

1,60m i vi{evodnom krovnom konstrukcijom, u okviru koga

mogu biti formirane baxe radi obezbe|ivawa potrebnog

osvetlewa.

Pre izdavawa Odobrewa za izgrdwu, na zahtev op{tin-

ske uprave potrebno je pribaviti stru~no Mi{qewe Komi-

sije za planove op{tine Mladenovac na idejni projekat, u

skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu`beni

glasnik RS”, broj 47/03).

Ostali objekti mogu se adaptirati i rekonstruisati u

postoje}im gabaritima.

Mogu}e je o okviru parternog ure|ewa formirati nova

parking mesta sa pripadaju}om internom saobra}ajnicom.

– BLOK 3, 4, 5 i 6, vi{eporodi~no -stanovawe nova iz-

gradwa-

– Objekti se postavqaju na gra|evinsku liniju.

– Objekti mogu biti slobodnostoje}i, u neprekinutom i

prekinutom nizu.

– Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku

liniju vi{e od 1,20 m, na delu objekta vi{em od 3 m.

Horizontalna projekcija ispada postavqa se na gra|evin-

sku liniju.

– Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ula-

zne nastre{nice i sl. ....) mogu pre}i gra|evinsku liniju

ako su na visini iznad 3 m i to: na delu objekta ka ulici

1,20 m ka bo~nim stranama 1,50 m, ka dvori{noj strani 1,50

m., a maksimalno do dve treíne fasade.

– Podzemna gra|evinska linija je linija temeqa objek-

ta moè pre}i gra|evinsku liniju, ali ne sme pre}i me|nu

liniju ka susednim parcelama, niti regulacionu liniju.

– Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati

na objekat ako savla|uju visinu do 0,90m., one koje savla|u-

ju ve}u visinsku razliku, ulaze u gabarit objekta i posta-

vqaju se na gra|evinsku liniju. stambenih objekata je mini-

mum 5 m.

– Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez

ispada) vi{eporodi~nog stambenog objekta od linije su-

sedne parcele je 3 m.

Postavqawe objekta u odnosu na susedne

parcele i objekte

– Ukoliko se objekat gradi u neprekinutom nizu, otvo-

ri na bo~nim stranama objekta mogu biti iskqu~ivo u

okviru svetlarnika.

– Me|usobna udaqenost slobodnostoje}ih objekata vi-

{espratnica i objekata koji se grade u prkinutom nizu , iz-

nosi najmawe polovinu visine susednog objekta.

– Udaqenost se moè smaqiti na ~etvrtinu ako objekat

na naspramnim bo~nim fasadama ne sadrè naspramne

otvore na prostorijama za stanovaqe (kao ateqeima i po-

slovnim prostorijama).

– Ova udaqenost nemoè biti mawa od 4m ako jedan od

zidova objekta sadrì otvore za dnevno osvetqewe.

– Vi{spratni slobodnostoje}i objekat ne moè zakla-

wati direktno osun~awe drugom objektu vi}e od polovine

trajawa direktnog osun~awa.

Pravila izgradwe prizemqa objekata

– Kota prizemqa objekta je kota na koju se pristupa

objektu sa pristupne saobra}ajnice, privatnog prolaza ili

javne povr{ine.

– Na prostoru obuhvata plana mogu}a je izgradwa pod-

zemnih etaà u skladu sa geomehani~kim ispitivawem

terena.

– Kota prizemqa ne moè biti nià od kote pristupne

saobra}ajnice.

– Kota prizemqa moè biti maksimalno vi{a od okol-

nog terena 0,90 m.

Spratnost objekata

– Maksimalna spratnost objekata u ovoj celini je

P+4+Pk

– Potkrovne etaè mogu imati nadzidak maksimalne

visine 1,60 m.

Parkirawe

– Za parkirawe vozila za stambene potrebe, potrebno je

obezbediti jedno parking mesto ili gara`no mesto na je-

dan stan.

– Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici

ostalih objekata po pravilu obezbe|uju prostor na sopstve-

noj parceli i to jedno parking mesto na 70 m2 korisnog

prostora.

Pravila za ogra|ivawe parcele

– Gra|evinske parcele se mogu ogra|ivati ka regulaci-

onoj liniji zidanom ogradom do visine od maksimalno 0,90

m (ra~unaju}i od visine trotoara) ili transparentnom

ogradom maksimalne visine 1,40 m. Svi elementi ograde

moraju biti u parceli vlasnika.

– Ograda ka susednim parcelama moè biti transpa-

rentna, ìva ili zidana, visine do 1,40 m tako da svi ele-

menti ograde budu u parceli vlasnika. Zidana ograda po-

stavqa se uz saglasnost vlasnika susedne parcele.

– Vrata ograde ne mogu se otvarati van regulacione

linije.

– Parcele u okviru otvorenog tipa bloka se ne ogra|uju.


U okviru ove celine planirana je izgradwa sportskih

terenana na povr{ini ka ulici Boè Damwanovi}a i te-

rena za igru dece i rekreaciju na parceli ka ulici Dimi-

trija Tucovi}a. U okviru parcele za izgradwu sportskih

terena mogu}e je izgraditi objekat namewen sportu ili re-

kreacije (sportki teren za ko{arku, odbojku, zatvoreni ba-

lon za mali fudbal, rekreaciju druge sportove, ili sli~-

no). Pod slede}im uslovima:

– Objekat je maksimalne spratnosti P+0.

– Na parceli se mora obezbediti potreban broj parking

mesta.


– Objekat moè imati podrum ukoliko je to u skladu sa

geomehani~kim ispitivawem terena.

– Parcele se mogu ograditi transparentnom ogradom

visine do 3m.

– Ove parcele se nemogu deliti parcelacijom ili pre-

parcelacijom.

16.3. Pravila gra|ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta

Saobra}ajne povr{ine

– Planirane saobra}ajnice definisane su koordinata-

ma temenih i osovinskih ta~aka sa elementima krivine, s

tim {to se numeri~ki podaci definitivno utvr|uju kroz

izradu idejnih i glavnih projekata.

– Popre~ni nagib kolovoza je dvostran i iznosi 2,5%,

a popre~ni nagib trotoara je 2%.

– Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za o~ekivano

saobra}ajno optere}ewe.

– Horizontalna i vertikalna signalizacija u podru~ju

plana re{ava}e se kroz izgradu odgovaraju}ih projekata u

skladu sa zakonskim propisima.

Kompleks specijalne bolnice

Objekti kompleksa specijalne bolnice mogu se rekon-

struisati adaptirati, i sanirati do parametara urvr|enih

planom.

Ukoliko se planira izgradwa novih objekata u okviru

ovog kompleksa, obavezna je izrada Urbanisti~kog projek-

ta. Objekti koji se grade moraju biti u funkciji delatno-

sti Specijalne bolnice za hroni~ne bolesti.

Klizi{te

U okviru evidentiranog klizi{te nije mogu}a izgrad-

wa objekata.

Mogu}a je sanacija i rekonstrukcija postoje}ih infra-

strukturnih vodova i postoje}e saobra}ajnice sa potreb-

nim objektima saobra}ajnice i objektima potrebnim za sa-

naciju klizi{ta (potporni zidovi i drugo)

16.4. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe

U oblikovnom smislu novoizgra|eni objekti treba da

budu reprezentativni uklopqeni u ukupan ambijent, uz pri-

menu kvalitetnih materijala, sa savremenim arhitekton-

skim re{ewima. Posebne oblikovne vrednosti objekata

moraju biti prema pristupnim saobra}ajnicama.

17. SMERNICE ZA SPROVO\EWE

Plan detaqne regulacije predstavqa pravni i planski

osnov za izdavawe Izvoda iz plana detaqne regulacije, iz-

radu Urbanisti~kih projekata i osnova za eksproprijaciju

zemqi{ta i progla{ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta.

Odobrewe za izgradwu moè se izdavati u fazama.

Plan detaqne regulacije stupa na snagu osam dana od

dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Sprovo|ewe kroz obaveznu izradu Urbanisti~kih proje-

kata za nove objekte, prikazano je u grafi~kom prilogu

broj 8 – Sprovo|ewe plana R 1:1.000, osim za sanaciju kli-

zi{ta u okviru kompleks bolnice.

Potencijalni investitor rekonstrukcije i nadzi|iva-

wa postoje}ih vi{eporodi~nih objekata u bloku 1 i bloku

2, pre izdavawa odobrewa za izgradwu duàn je da sa JP

„DIP-MLADENOVAC” sklopi ugovor o izgradwi po-

trebnog broja parking mesta.

áâ – GRAFI^KI PRILOZI PLANA

1. KATASTARSKO-TOPOGRAFSKI

PLAN SA GRANICOM PLANA R 1:1000

2. IZVOD IZ GENERALNOG PLANA

MLADENOVCA 2021 R 1:1000

3. PLAN NAMENE POVR[INA R 1:1000

4. PLAN NIVELACIJE I REGULACIJE R 1:1000

5. GRANICA JAVNOG I OSTALOG

GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA R 1:1000

6. PLAN SAOBRA]AJA R 1:1000

7. SINHRON PLAN R 1:1000

8. SPROVO\EWE PLANA R 1:1000

â – DOKUMENTACIJA PLANA

– Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije

– Izve{taj o sprovedenom javnom uvidu

– Izve{taj o stru~noj kontroli plana

– Re{ewe SO Mladenovac o strate{koj proceni utica-

ja na ìvotnu sredinu

– Overen katastarsko topografski plan R 1:1.000

– Program za izradu plana detaqne regulacije

– Elaborat inìwersko geolo{kog ispitivawa terena

Skup{tina op{tine Mladenovac

Broj 9-006-1-8/34/2006-á, 26. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

Zoran Kosti}, s. r.

Na osnovu ~l. 40. i 41. Zakona o lokalnoj samoupravi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 33/04 i 135/04), ~lana 28.

Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br.

9/02 – 85/06) i ~lana 30. Odluke o organizaciji organa op-

{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beograda”, broj

16/04), predsednik op{tine Mladenovac donosi

R E [ E W E


OP[TINE MLADENOVAC ZA 2007. GODINU

^lan 1.

Do dono{ewa Odluke o buxetu gradske op{tine Mlade-

novac za 2007. godinu, a najkasnije do 31. marta 2007. godi-

ne, vr{i}e se privremeno finansirawe u skladu sa odred-

bama Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”,

br. 9/02 – 85/06) i odredbama Odluke o buxetu gradske op-

{tine Mladenovac za 2006. godinu („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 32/05, 7/06 i 26/06).

^lan 2.

Privremeno finansirawe iz ~lana 1. ove Odluke vr{i


nih buxetom gradske op{tine Mladenovac za 2006. godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, preuzete obaveze iz

2006. godine mogu se izmirivati, iz prenetih sredstava iz

2006. godine, do iznosa preuzetih obaveza.

Obim i raspored sredstava iz st. 1. i 2. ovog ~lana utvr-

di}e se tromese~nim planom za izvr{ewe buxeta gradske

op{tine Mladenovac za 2007. godinu za period januar –

mart 2007. godine, koji donosi predsednik op{tine na

predlog Slu`be za buxet i finansijske poslove.

Korisnici sredstava buxeta gradske op{tine Mladeno-

vac mogu preuzimati obaveze za 2007. godinu i izmirivati

obaveze iz 2006. godine samo u okviru sredstava predvi|e-

nih Tromese~nim planom za izvr{ewe buxeta iz stava 3.

ovog ~lana.

^lan 3.

Prihodi koji se ostvare i rashodi i izdaci koji se izvr-

{e u periodu privremenog finansirawa sastavni su deo Od-

luke o buxetu gradske op{tine Mladenovac za 2007. godinu.

^lan 4.




Skup{tina op{tine Mladenovac

Broj áá-4-006-3/665/2006, 28. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

Zoran Kosti}, s. r.


OBRENOVAC

Predsednik gradske op{tine, 23. decembra 2006. godi-

ne, na osnovu ~lana 28. Zakona o buxetskom sistemu / „Slu-

`beni Glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05, 66/05, 66/05,

101/05, 62/06 i 85/06 /, ~lana 32. ta~ka 9. Odluke o organiza-

ciji i radu organa gradske op{tine Obrenovac / „Slu`be-

ni list grada Beograda br. 32/04, 7/05 i 32/05 / i Odluke o

buxetu gradske op{tine Obrenovac za 2006. godinu, („Slu-

`beni list grada Beograda”, br. 32/05, 6/06,16/06 i 23/06)

donosi

R E [ E W E


OP[TINE OBRENOVAC ZA PERIOD

1. JANUAR–31. MART 2007. GODINE

á – OP[TI DEO

^lan 1.

Do dono{ewa Odluke o buxetu gradske op{tine Obre-

novac za 2007. godinu, najkasnije do 31. marta 2007. godine,

na osnovu Zakona o buxetskom sistemu / „Slu`beni Gla-

snik RS”, br. 9/02....85/06 /, Zakona o finansirawu lokalne

samouprave /”Slu`beni Glasnik RS”, broj 62/06/, Re{ewa o

privremenom utvr|ivawu obima sredstava za vr{ewe po-

slova grada i gradskih op{tina i utvr|ivawu prihoda ko-

ji pripadaju gradu odnosno gradskim op{tinama u 2007. go-

dini, broj 4-3059/06-G – od 20. decembar 2006. godine i Od-

luke o buxetu gradske op{tine Obrenovac za 2006. godinu,

vr{i}e se privremeno finansirawe.

^lan 2.

Privremeno finansirawe iz ~lana 1. ovog re{ewa, vr-

{i}e se srazmerno sredstvima kori{}enim u istom perio-

du u buxetu prethodne godine, a najvi{e do jedne ~etvrtine

iznosa ukupnih prihoda raspore|enih u buxetu prethodne

fiskalne godine.

^lan 3.

Shodno ~lanu 31. Zakona o buxetskom sistemu primawa

buxeta op{tine Obrenovac, prikupqaju se i napla}uju u

skladu sa zakonom i drugim propisima nezavisno od izno-

sa utvr|enih u buxetu za pojedine vrste primawa.

^lan 4.

U teku}u buxetsku rezervu planirana su sredstva u izno-

su od 800.000 dinara, a u stalnu sredstva u iznosu od 200.000

dinara.

O upotrebi sredstava stalne i teku}e buxetske rezerve

odlu~uje predsednik gradske op{tine.

^lan 5.

Ukupni prihodi buxeta op{tine Obrenovac za period

1. januara – 31. marta 2007. godine, utvr|uju se u slede}im

iznosima:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ekonomska Izvor

klasifi- Prihodi finan- Iznos

kacija sirawa

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

711 Porez na zemqi{te 01 500.000

713 Porez na imovinu 01 20.500.000

713 Porez na nasle|e i poklon 01 750.000

714

716 Lokalne komunalne takse 01 9.000.000

714 Posebna naknada

za za{titu

i unapre|ewe `ivotne

sredine 01 250.000

714 Godi{wa naknada za

drumska motorna vozila 01 2.500.000

741 Naknada za kori{.dob.od

op{teg interesa u

proizvodwi elek.energ. 01 12.542.927

741 Kamata na deponovana

sredstva 01 1.500.000

741 Naknada za kori{}ewe

gra|evinskog zem. 01 150.000.000

742 Prihod od zakupa

poslovnog prostora 01 7.000.000

742 Prihod od zakupnine

za gra|evinsko zem. 01 1.000.000

742 Naknada za ure|ivawe

gra|evinskog zem. 01 5.212.000

742 Op{tinske

administrativne takse 01 850.000

742 Prihodi op{tinskih

organa 01 1.500.000

733 Zakonski transferi RS 01 39.500.000

733 Kapitalni transferi

iz buxeta grada 01 140.539.573

743 Prihodi od mandatnih

kazni 01 200.000

744 Dobrovoqni transf.

od prav. i fiz. lica 04 600.000

771,772 Memorandumske stavke 03 200.000

–––––––––––––

Ukupno 394.144.500

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


áá – POSEBAN DEO

^lan 6.

Sredstva buxeta u iznosu od 393.344.500 dinara i sredstva sopstvenih prihoda direktnih i indirektnih korisnika

sredstava buxeta u ukupnom iznosu od 800.000 dinara raspore|uju se po korisnicima i to:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo vrsta pozi- organ. Ek. izvor funkc. Vrsta rashoda Sredstva Izdaci iz Ukupna

bux. cija ide klasif. finan- klasi- iz buxeta dodatnih sredstva

kor. sir. fik. prihoda

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 1 04282 OP[TINSKA

UPRAVA

130 Op{te usluge1 411 01 Plate i dodaci

Zaposlenih 19.923.000 19.923.000

2 412 01 Socijalni doprinosi

na teret poslodavca 3.537.000 3.537.000

3 413 01 Naknade u naturi 5.000 5000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4 414 01 Socijalna davawa 160.000 360.000

03 zaposlenima 200.000

5 415 01 Naknade za zaposlene

/prevoz/ 900.000 900.000

6 416 01 Nagrade,bonusi i

ostali posebni rashodi 5.000 5.000

7 417 01 Odborni~ki dodatak 1.500.000 1.500.000

8 421 01 Stalni tro{kovi 2.500.000 2.500.000

9 422 01 Tro{kovi putovawa 100.000 100.000

10 423 01 Usluge po ugovoru 4.000.000 4.000.000

11 423 01 Naknade ~lanovima

radnih tela Skup{tine

i Ve}a, ~lanovima

Ve}a koji nisu na

stalnom radu i

funkcionerski dodatak 1.600.000 1.600.000

12 424 01 Specijalizovane usluge 800.000 800.000

13 425 01 Teku}e popravke

i odr`avawe 750.000 750.000

14 426 01 Materijal 1.000.000 1.000.000

15 482 01 Porezi, obavezne takse 1.500.000 1.500.000

– kazne

– obaveze za PDV

16 511 01 Zgrade i gra|evinski

objekti 10.000 10.000

17 512 01 Ma{ine i oprema 1.750.000 1.750.000

110 Izvr{ni i zakonodavni orani, finansijski i fiskalni poslovi i spoqni poslovi

18 481 01 Dotacije nevladinim

organizacijama 120.000 120.000

– verske organizacije

– ostale dru{. organiz.

I udru`. gra|ana

19 481 01 Dotacije nevladinim

organizacijama –

politi~kim stankama 210.000 210.000

20 483 01 Nov~ane kazne i penali

po re{ewu sudova

i sud. tela 25.000 25.000

21 484 01 Naknada {tete

za povrede ili {tetu

nanetu usled el.

nepogoda ili drugih

prirodnih uzroka 25.000 25.000

22 499 01 Sredstva teku}e

buxetske rezerve 800.000 800.000

23 499 01 Sredstva stalne

buxetske rezerve 200.000 200.000

620 Razvoj zajednice24 451 01 Teku}e subvencije

za vodoprivredu 2.500.000 2.500.000

25 451 01 Teku}e subvencije

za poqoprivredu 2.000.000 2.000.000

26 451 01 Teku}e subvencije

za JKP Obrenovac – deo

socijalnog programa 3.500.000 3.500.000

090 Socijalna za{tita nekvalifikovana na drugom mestu

27 472 01 Naknade za decu

i porodicu iz buxeta 100.000 100.000

28 472 01 Naknade u slu~aju smrti 100.000 100.000

29 472 01 Naknade iz buxeta

za jednokratne pomo}i 220.000 220.000

820 Usluge kulture30 472 01 Naknade za kulturu

iz buxeta 100.000 100.000

810 Usluge rekreacije i sporta

31 472 01 Naknade za sport

iz buxeta 100.000 100.000


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

980 Obrazovawe32 472 01 Naknade iz buxeta

za obrazovawe 200.000 200.000

830 Usluge emitovawa i izdava{tva

33 451 01 Subvencije javnim

nefinansijskim

preduze}ima- JP „SKC” 6.180.000 6.180.000

34 451 01 Subvencije javnim

nefinansijskim

preduze}ima- JP „Radio” 1.820.000 1.820.000

IZBORNA KOMISIJA

160 Op{te javne usluge koji nisu klasifikovane na drugom mestu

35 421 01 Stalni tro{kovi 50.000 50.000

36 423 01 Usluge po ugovoru 100.000 100.000

37 463 01 Transferi drugim

nivoima vlasti 10.000 10.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega 58.600.000 58.600.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 1.1. MESNE ZAJEDNICE

160 Op{te javne usluge38 463 01 Teku}e donacije

i transferi 400.000 400.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega 400.000 400.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 1.2. 04311 JAVNO PREDUZE]E

ZA IZGRADWU

620 Razvoj zajednice39 411 01 Plate i dodaci

zaposlenih 8.720.000 8.720.000


na teret poslodavca 1.797.000 1.797.000

41 414 01 Socijalna davawa

zaposlenima 800.000 800.000

42 415 01 Naknade za zaposlene

/prevoz/ 225.000 225.000

43 416 01 Nagrade, bonusi

i ostali posebni

rashodi 480.000 480.000

44 421 01 Stalni tro{kovi – 3.000.000 3.100.000

04 redovna delatnost 100.000

45 421 01 Stalni tro{kovi –

komunalna higijena 18.000.000 18.000.000

46 421 01 Stalni tro{kovi –

gasifikacija 3.000.000 3.000.000


48 423 01 Usluge po ugovoru

Redovna delatnost 2.500.000 2.500.000

49 423 01 Usluge po ugovoru –

tro{kovi rada JP 260.000 260.000

50 424 01 Usluge o~uvawa

ìvotne sredine 4.000.000 4.000.000

51 425 01 Teku}e popravke i

odràvawe –

saobra}ajnice 50.000.000 50.000.000


i odràvawe

Ki{na kanalizacija 1.000.000 1.000.000


i odràvawe

Fekalna kanalizacija 500.000 500.000


i odràvawe

Toplifikacija 2.000.000 2.000.000


i odràvawe

Ure|ivawe terena 25.000.000 25.000.000


i odràvawe

Redovna delatnost 12.000.000 12.000.000


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


i odràvawe

Sokolski dom 500.000 500.000

58 426 01 Materijal – redovna

delatnost 2.000.000 2.000.000

59 485 01 Naknada {tete nanete

od dràvnih organa 4.000.000 4.000.000

60 482 01 Porezi, obavezne takse

i kazne – redovna

delatnost 700.000 700.000


objekti –

Vodosnabdevawe 4.000.000 4.000.000


objekti – Fekalna

kanalizacija 12.000.000 12.000.000


objekti – ki{na

kanalizacija 8.000.000 8.000.000


objekti – toplifikacija 35.000.000 35.000.000


objekti – ure|ivawe

terena 15.000.000 15.000.000


objekti – saobra}ajnice 40.000.000 40.000.000


objekti – planska

dokumentacija 25.000.000 25.000.000

68 512 01 Ma{ine i oprema –

redovna delatnost 13.000.000 13.000.000

69 541 01 Zemqi{te 10.000.000 10.000.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega 302.212.000 600.000 302.812.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4 1.3. 04283 FOND ZA ZA[TITU

@IVOTNE SREDINE

530 Za{tita ìvotne sredine

70 411 01 Plate i dodaci

zaposlenih 1.561.000 1.561.000


na teret poslodavca 330.000 330.000

72 415 01 Naknade za zaposlene –

prezvoz 50.000 50.000

73 416 01 Nagrade, bonusi i

ostali rashodi 90.000 90.000

74 421 01 Stalni tro{kovi 617.500 617.500

75 423 01 Usluge po ugovoru 1.289.000 1.289.000

76 424 01 Specijalizovane usluge 19.900.000 19.900.000


i odràvawe 50.000 50.000

78 426 01 Materijal 1.145.000 1.145.000

79 481 01 Dotacije neprofitnim

organizacijama 100.000 100.000


i kazne 100.000 100.000

81 512 01 Ma{ine i oprema 100.000 100.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega 25.332.500 25.332.500

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5 1.4. * JP POSLOVNI

* PROSTOR

*

*

*

*

*

*

*

411 Op{ti ekonomski i komercijalni poslovi

82 411 01 Plate i dodaci

zaposlenih 1.137.500 1.137.500


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


na teret poslodavca 203.750 203.750

84 413 01 Naknade u naturi 1.250 1.250

85 414 01 Socijalna davawa

zaposlenima 25.000 25.000

86 421 01 Stalni tro{kovi 145.000 145.000


88 423 01 Usluge po ugovoru 575.000 575.000

89 424 01 Specijalizovane usluge 625.000 625.000


i odràvawe 2.000.000 2.000.000

91 426 01 Materijal 137.500 137.500


i kazne

PDV 1.975.000 1.975.000

93 512 01 Ma{ine i oprema 125.000 125.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Svega 7.000.000 7.000.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNI RASHODI I IZDACI 393.344.500 800.000 394.144.500

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


ááá – POSEBNE ODREDBE

^lan 7.

Direktan korisnik buxetskih sredstava moè da vr{i

pla}awe do visine izdataka planiranih ovim re{ewem, za na-

mene za koje su im po wihovim zahtevima ta sredstva odobrena.

^lan 8.

Na teret buxetskih sredstava korisnik moè preuzeti

obaveze samo do iznosa odobrene aproprijacije.

^lan 9.

Odeqewu za privredu, finansije i dru{tvene delatno-

sti, buxetski korisnici su du`ni da stave na uvid doku-

mentaciju o wihovom finansirawu, kao da dostavqaju izve-

{taje u skladu sa vaè}im propisima.

^lan 10.

Izmene visine aproprijacije utvr|ene ovim re{ewem,

vr{i}e se saglasno odredbama Zakona o buxetskom sistemu.

^lan 11.

Za izvr{ewe re{ewa o privremenom finansirawu od-

govoran je predsednik gradske op{tine. Predsednik grad-

ske op{tine je naredbodavac za izvr{ewe buxeta.

^lan 12

Sredstva buxeta predvi|ena za pribavqawe dobara i

usluga i za ustupawe izvo|ewa radova koristi}e se u skla-

du sa Zakonom o javnim nabavka.

^lan 13.

Prihodi i primawa koja se ostvare i rashodi i izdaci

koji se izvr{e za vreme trajawa privremenog finansira-

wa, sastavni su deo Odluke o buxetu gradske op{tine

Obrenovac za 2007. godinu.

^lan 14.

O sprovo|ewu ovog re{ewa stara}e se Odeqewe za pri-

vredu, finansije i dru{tvene delatnosti.

^lan 15.

Re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa, primewuje od

1. januara 2007. godine i objavquje u „Slu`benom listu gra-

da Beograda”.

Predsednik gradske op{tine Obrenovac

âá – 15 broj 401 – 297, 23. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

Neboj{a ]eran, s. r.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici

odrànoj 27. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 25.

stav 1. i 29. Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni gla-

snik RS, br. 9/02, 87/02 i 66/05, 101/05, 62/06 i 85/06), ~lana

30 Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”,

br. 9/02, 33/04 i 135/04) i ~lana 21. ta~ka 5. Odluke o orga-

nizaciji i radu gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni

list grada Beograda”, br. 32/04 i 7/05 i 32/05) donela je

O D L U K U

O IZMENAMA I DOPUNAMA ODLUKE O BUXETU

(DOPUNSKI BUXET) GRADSKE OP[TINE

OBRENOVAC ZA 2006. GODINU

^lan 1.

U ~lanu 1. Odluke o buxetu gradske op{tine Obrenovac

za 2006. godinu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/05

i 16/06), vr{e se izmene:

– u ta~ki A – á Ukupna primawa, iznos od „1.684.753.806”

dinara zamewuje se iznosom od „1.703.389.968” dinara;

– u ta~ki A – Teku}i prihodi, iznos od „1.619.616.092”

dinara, zamewuje se iznosom od „1.638.252.260” dinara;

– u ta~ki A – U podnaslovu 1. Ustupqeni prihodi iznos

od „754.157.898 „ dinara, zamewuje se iznosom „771.960.169”

dinara, nastalim na osnovu promene na prihodu -Donacije

i transferi iz buxeta grada, ekonomska klasifikacija

733, iznos „76.441.898 „ dinara, zamewuje se iznosom od „

94.244.169” dinara;

– u ta~ki A – U podnaslovu 2. Izvorni prihodi iznos od

„756.458.194 „ dinara, zamewuje se iznosom „757.292.085”

dinara, nastalim na osnovu promene na prihodu -Naknada

za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, ekonomska klasi-

fikacija 741, iznos „550.000.000 „ dinara, zamewuje se iz-

nosom od „ 550.833.891” dinara;

– u ta~ki A – áá – Ukupni izdaci, iznos od

„1.679.395.385” dinara zamewuje se iznosom od

„1.698.031.553” dinara;

– u ta~ki A – áá – Ukupni izdaci, podnaslov „Teku}i

rashodi”, klasa 4, iznos od „1.257.982.093” dinara zamewuje

se iznosom od „1.276.618.261” dinara;

– u ta~ki 1 „Rashodi za zaposlene”, kategorija 41, iznos

od „153.862.012” dinara, zamewuje se iznosom od

„157.373.012” dinara;

– u ta~ki 2 „Kori{}ewe roba i usluga”, kategorija 42,

iznos od „843.290.081” dinara, zamewuje se iznosom od

„843.910.081” dinara;

– u ta~ki 4. „Subvencije”, kategorija 45, iznos od

„166.370.000” dinara, zamewuje se iznosom od „177.858.513”

dinara;

– u ta~ki 6 „Ostali rashodi”, kategorija 48,49 iznos od

„34.054.000” dinara, zamewuje se iznosom od „37.070.649”

dinara;

^lan 2.

^lan 2. mewa se i glasi: „ Buxet gradske op{tine Obre-

novac sastoji se od:

– primawa u iznosu od 1.703.389.968 dinara i

– izdataka u iznosu od 1.703.389.968 dinara.”

^lan 3.

U tabelarnom delu ~lana 9. odluke vr{e se slede}e iz-

mene

– U razdelu 1 – Op{tinska uprava, pozicija 4, ekonom-

ska klasifikacija 414 -Socijalna davawa zaposlenima, iz-

vor finansirawa 01,iznos od „4.005.898” dinara zamewuje

iznosom od „4.655.898” dinara, tako da se ukupan iznos od

„8.005.898” dinara zamewuje iznosom od „8.655.898” dinara,

koji }e se realizovati narednog dana od dana dono{ewa

ove odluke.


ska klasifikacija 421-Stalni tro{kovi, izvor finansi-

rawa 01,iznos od „11.500.000” dinara zamewuje iznosom od

„11.800.000” dinara.


ska klasifikacija 423 -Naknada ~l. rad. tela Skup{tine,

Ve}a, ~lanovima ve}a koji nisu u stalnom radu i funkcio-

nerski dodatak, izvor finansirawa 01,iznos od

„6.500.000” dinara zamewuje iznosom od „6.820.000” dinara.


ska klasifikacija 499 -Teku}a buxetska rezerva, izvor fi-

nansirawa 01,iznos od „15.900.000” dinara zamewuje izno-

som od „18.916.649” dinara.

– U razdelu 1 – Op{tinska uprava, posle pozicije 27/b ,

dodaje se pozicija 27/c, ekonomska klasifikacija 451 – Te-

ku}e subvencije JKP – socijalni program, izvor finansi-

rawa 01, planiraju se rashodi u iznosu od 7.747.528 dinara.

– U razdelu 1 – Op{tinska uprava, posle pozicije 35/a ,

dodaje se pozicija 35/b, ekonomska klasifikacija 451 –

Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organi-

zacijama – JP „SKC-socijalni program” izvor finansira-

wa 01, planiraju se rashodi u iznosu od 2.906.087 dinara.

– U razdelu 1 – Op{tinska uprava, posle pozicije 35/b,

dodaje se pozicija , 35/c ekonomska klasifikacija 451 –

Subvencije javnim nefinansijskim preduze}ima i organi-

zacijama – JRP „Radio Obrenovac socijalni program”, iz-

vor finansirawa 01, iznos od 834.898 dinara.

– U razdelu 3 – Javno preduze}e za izgradwu, pozicija

43, ekonomska klasifikacija 414 – Socijalna davawa zapo-

slenima, izvor finansirawa 01, iznos od „550.000” dina-

ra, zamewuje iznosom „3.411.000” dinara,

– U razdelu 3- Svega Javno preduze}e za izgradwu, izvor

finansirawa 01, iznos od „1.155.512.875” dinara zamewuje

iznosom od „1.158.373.875” dinara, tako da se ukupan iznos

„1.216.512.875” dinara zamewuje iznosom od „1.219.373.875”

dinara.

– Posle navedenih izmena, u tabelarnom delu ~lana 9, u

zbiru „Ukupni rashodi i izdaci”, iznos od

„1.684.753.806”dinara, zamewuje se iznosom od

„1.703.389.968” dinara.

^lan 4.

Odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac

âá-13 broj 400-6, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine



odr`anoj 27. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 14. Za-

kona o lokalnim izborima („Slu`beni glasnik RS”, br.

33/02, 37/02, 42/02, 72/03 i 100/03) i ~lana 21. Odluke o or-

ganizaciji i radu organa gradske op{tine Obrenovac

(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/04, 7/05 i 32/05)

donela je

R E [ E W E

O IZMENI RE[EWA O IMENOVAWU OP[TINSKE

IZBORNE KOMISIJE U STALNOM SASTAVU ZA

SPROVO\EWE IZBORA ODBORNIKA SKUP[TINE

GRADSKE OP[TINE OBRENOVAC

1. Re{ewu o imenovawu O{tinske izborne komisije u

stalnom sastavu za sprovo|ewe izbora odbornika Sup{tine

gradske op{tine Orenovac âá-13 br. 020-12 od 25. januara

2005.godine, („Slu`beni list grada Beograda”, broj 1/05) u

ta~ki á stavu 3. potta~ci 6. vr{i se izmena tako {to se:

– ~lan komisije Qubica Miri}-Petrovi} iz Obrenov-

ca razre{ava ove du`nosti pre isteka mandata i

– {to se u Komisiju, za ~lana, imenuje Sne`ana Miro-

savqevi} iz Obrenovca,

2. U ostalom delu re{ewe ostaje nepromeweno.

3. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.


âá-13 br. 020- 151, 27. decembra 2006. godine

Predsednik




kona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op-

{teg interesa („Slu`beni glasnik RS” br.25/00,

25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30 ta~ke 8 Zakona o lokalnoj

samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02,33/04 i

135/04) ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa

gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beo-

grada” br. 32/04, 7/05 i 32/05) i ~l. 25. i 37. Odluke o orga-

nizovawu JKP „Obrenovac” iz Obrenovca br. âá-13 br.020-

106 od 1. decembra 2006. godine donela je

R E [ E W E

O DOPUNI RE[EWA O IMENOVAWU UPRAVNOG

ODBORA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A

„OBRENOVAC” IZ OBRENOVCA

1. Dopuwava se ta~ka 2. Re{ewa o izmeni re{ewa o ime-

novawu Upravnog odbora JKP „Obrenovac” iz Obrenovca

br. âá-13 br.020-114 od 1. decembra 2006. godine, tako {to

se u Upravni odbor imenuje

Dragan Lap~evi} iz Obrenovca, za ~lana kao predstav-

nik zaposlenih ovog preduze}a.

Mandat ~lana imenovanog ovim re{ewem traje do iste-

ka ~etvorogodi{weg mandata Upravnog odbora JKP „Obre-

novac” iz Obrenovca zapo~etog 25. novembra 2004. godine.


grada”.



Predsednik op{tine






{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00,

25/02,107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj




grada”, br. 32/04, 7/05 i 32/05) i ~lana 29. i 37. Odluke o or-

ganizovawu JKP „Obrenovac” iz Obrenovca br. âá-13

br.020-106 od 1. decembra 2006. godine donela je

R E [ E W E

O DOPUNI RE[EWA O IMENOVAWU NADZORNOG


„OBRENOVAC” IZ OBRENOVCA

1. Dopuwava se ta~ka 2 Re{ewa o izmeni re{ewa o ime-

novawu Nadzornog odbora JKP „Obrenovac” iz Obrenovca

br. âá-13 br.020-115 od 1. decembra 2006.godine, tako {to

se u Nadzorni odbor imenuje:

Dragan Stojiqkovi} iz Obrenovca za ~lana, kao pred-

stavnik zaposlenih ovog preduze}a.

Mandat ~lana imenovanog ovim re{ewem traje do iste-

ka ~etvorogodi{weg mandata Nadzornog odbora

JKP „Obrenovac” iz Obrenovca zapo~et 25. novembra 2004.

godine.


grada”.


âá-13 br.020-140, 27. decembra 2006.godine.

Predsednik op{tine



odr`anoj 27. decembra 2006.godine, na osnovu ~lana 12. Za-


{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br.25/00, 25/02,

107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj samo-

upravi („Slu`beni glasnik RS” br. 9/02,33/04 i 135/04)

~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op-

{tine Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br.

32/04, 7/05 i 32/05) i ~lana 25. Odluke o osnivawu JKP „To-

plovod”, Obrenovac br. âá-13 br.020- 105 od 1. decembra

2006. godine donela je

R E [ E W E



„TOPLOVOD” OBRENOVAC

1. Dopuwava se Re{ewe o imenovawu Upravnog odbora

JKP „Toplovod” Obrenovac br. âá-13 br.020-112 od 1. de-

cembra 2006. godine, tako {to se u Upravni odbor imenuje

Gradimir [ainovi} iz Obrenovca za ~lana, kao pred-


Mandat imenovanog ~lana traje ~etiri godine ra~una-

ju}i od dana imenovawa Upravnog odbora JKP „Toplovod”

Obrenovac.


grada”.


âá-13 br.020-141, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine





{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br.25/00,





grada”, br. 32/04, 7/05 i 32/05) i ~lana 29. Odluke o osniva-

wu JKP „Toplovod” Obrenovac br. âá-13 br.020- 105 od 1.

decembra 2006. godine donela je

R E [ E W E



„TOPLOVOD”, OBRENOVAC

1. Dopuwava se Re{ewe o imenovawu Nadzornog odbora

JKP „Toplovod” Obrenovac br. âá-13 br.020-113 od 1. decem-

bra 2006. godine, tako {to se u Nadzorni odbor imenuje:

Jasmina Mr{evi} iz Obrenovca za ~lana, kao predstav-


Mandat imenovanog ~lana traje ~etri godine, ra~unaju-

}i od dana imenovawa Nadzornog odbora JKP „Toplovod”

Obrenovac.


grada”.


âá-13 br. 020-142, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine











wu JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac br. âá-13

br.020- 104 od 1. decembra 2006. godine donela je

R E [ E W E



„VODOVOD I KANALIZACIJA”, OBRENOVAC


JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac br. âá-13 br.020-

109 od 1. decembra 2006. godine, tako {to se u Upravni od-

bor imenuje:

Mileta Crvenkovi} iz Obrenovca za ~lana, kao pred-



ju}i od dana imenovawa Upravnog odbora JKP „Vodovod i

kanalizacija” Obrenovac.


grada”.



Predsednik op{tine










gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni. list grada Beo-


wu JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac br. âá-13

br.020- 104 od 1. decembra 2006. godine donela je

R E [ E W E



„VODOVOD I KANALIZACIJA”, OBRENOVAC


JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac br. âá-13 br.020-

110 od 1. decembra 2006. godine, tako {to se u Nadzorni od-

bor imenuje:

Goran Rajkovi} iz Obrenovca za ~lana,kao predstavnik

zaposlenih ovog preduze}a.Mandat imenovanog ~lana traje

~etiri godine ra~unaju}i od dana imenovawa Nadzornog

odbora JKP „Vodovod i kanalizacija” Obrenovac.


grada”.



Predsednik op{tine











wu JRP „Radio Obrenovac” iz Obrenovca („Slu`beni list

grada Beograda”, br. 16/06), donela je

R E [ E W E


ODBORA JAVNOG RADIODIFUZNOG PREDUZE]A

„RADIO OBRENOVAC” U OBRENOVCU


JRP „Radio Obrenovac” u Obrenovcu br. âá-13 br.020-81 od

15. septembra 2006. godine, tako {to se u Upravni odbor

imenuje:

Verica Nikoli} iz Obrenovca za ~lana,kao predstav-


Mandat imenovanog ~lana traje ~etri godine ra~unaju-

}i od dana imenovawa Upravnog odbora JRP „Radio Obre-

novac” u Obrenovcu.


grada”.


âá-13 br.020- 145, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine









gradske op{tine Obrenovac („Sl. list grada Beograda” br.

32/04, 7/05 i 32/05) i ~lana 29. Odluke o osnivawu JRP „Ra-

dio Obrenovac” iz Obrenovca br. âá-13 br.020- 105 od 1. de-

cembra 2006. godine donela je

R E [ E W E


ODBORA JAVNOG RADIODIFUZNOG PREDUZE]A

„RADIO OBRENOVAC” U OBRENOVCU


JRP „Radio Obrenovac” u Obrenovcu br. âá-13 br.020-113

od 1. decembra 2006. godine, tako {to se u Nadzorni odbor

imenuje:

Novka Pavli~evi} iz Obrenovca za ~lana,kao predstav-



ju}i od dana imenovawa Nadzornog odbora JRP „Radio

Obrenovac” u Obrenovcu.


grada”.



Predsednik op{tine




stava 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatno-

sti od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00,

25/02, 107/05 i 108/05), ~lana 30. ta~ke 8. Zakona o lokalnoj


135/04), ~lana 21. Odluke o organizaciji i radu organa


grada”, br. 32/04, 7/05 i 32/05) i ~lana 20. i 29. Odluke o

osnivawu Fonda za za{titu ìvotne sredine op{tine

Obrenovac âá-13 br.020-95 od 13. novembra 2006. godine

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 23/06) donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU MARICE [EHOVI] DU@NOSTI

DIREKTORA FONDA ZA EKOLOGIJU OBRENOVAC

I O IMENOVAWU MARICE [EHOVI] ZA DIREK-

TORA FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

OP[TINE OBRENOVAC

1. Marica [ehovi}, diplomirani turizmolog iz Obre-

novca, imenovana na du`nost direktora Fonda za ekologi-

ju op{tine Obrenovac Re{ewem Skup{tine gradske op-

{tine âá-13 br.020-40 od 24. novembra 2004. godine na pe-

riod od ~etiri godine, razre{ava se ove du`nosti sa

31. decembra 2006. godine, zbog prestanka rada Fonda za

ekologiju op{tine Obrenovac sa 31. decembra 2006. godine

i osnivawa kao pravnog sledbenika Fonda za za{titu ì-

votne sredine op{tine Obrenovac koji po~iwe sa radom

1. januara 2007. godine.

2. Imenuje se Marica [ehovi}, diplomirani turizmo-

log iz Obrenovca, za direktora Fonda za za{titu ìvotne

sredine op{tine Obrenovac sa 1. januarom 2007. godine,


do isteka mandata na koji je imenovana za direktora Fon-

da za ekologiju op{tine Obrenovac, a u skladu sa ~lanom

29. Odluke o osnivawu Fonda za za{titu ìvotne sredine

op{tine Obrenovac âá-13 br.020-95 od 13. novembra 2006.

godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj 23/06).


grada”.


âá-13 br.020-147, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine




stav 1. ta~ka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi („Slu`beni

glasnik RS”, br. 9/02,33/04 i 135/04), ~lana 27. Zakona o jav-

nim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg inte-

resa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00, 25/02 i 107/05),

~lana 21. ta~ka 18. Odluke o organizaciji i radu organa


grada”, br. 32/04, 7/05 i 32/05), i ~lana 18. Odluke o osniva-

wu Javnog preduze}a „Poslovni prostor” Obrenovac („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 23/06), donela je

R E [ E W E

O DAVAWU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG

PREDUZE]A „POSLOVNI PROSTOR” OBRENOVAC

1. Daje se saglasnost na Statut Javnog preduze}a „Po-

slovni prostor” Obrenovac, koji je doneo Upravni odbor

ovog preduze}a 11. decembra 2006. godine. Navedeni Statut

sastavni je deo ovog re{ewa.

2. Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik op{tine


Na osnovu ~lana 17. stav 1. Zakona o Javnim preduze}i-

ma i obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu`beni

glasnik RS”, br. 25/00, 25/02 i 107/05 ) i ~lana 17 stav 1 ta~-

ka 4. Odluke o osnivawu Javnog preduze}a „Poslovni pro-

stor” Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda, broj

23/06”) Upravni odbor je na sednici odrànoj 11. decembra

2006. doneo

S T A T U T

á – OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Javno preduze}e za upravqawe poslovnim prostorom

„Poslovni prostor” Obrenovac je preduze}e koje obavqa

delatnost od op{teg interesa.

^lan 2.

Osniva~ Javnog preduze}a je Skup{tina gradske op{ti-

ne Obrenovac svojom odlukom pravo i obaveze osniva~a

utvr|ene su odlukom osniva~a iz prethodnog stava.

^lan 3.

Preduze}e kao privredni subjekt ima sva prava, obaveze

i odgovornosti na trì{tu, preduze}e je du`no da posluje

u skladu sa zakonom, dobrim poslovnim obi~ajima i po-

slovnim moralom.

^lan 4.

Ovim Statutom ure|uje se organizacija i poslovawe Jav-

nog preduze}a i osnovna pitawa unutra{wih odnosa u

preduze}u i to:

1. Firma i sedi{te preduze}a,

2. Delatnost preduze}a,

3. Zastupawe preduze}a,

4. Odgovornost preduze}a za obaveze,

5. Sredstva preduze}a,

6. Organizacija preduze}a,

7. Unapre|ewe rada i razvoja,

8. Raspodela dobiti i pokri}e gubitaka,

9. Sredstva rezervi preduze}a,

10. Organi preduze}a,

11. Sticawe prihoda preduze}a,

12. U~e{}e radnika u upravqawu,

13. Za{tita ìvotne sredine,

14. Poslovna tajna,

15. Statusne promene,

16. Sindikalno organizovawe,

17. Op{ti akti preduze}a.

áá – FIRMA I SEDI[TE PREDUZE]A

1. Firma preduze}a

^lan 5.

Javno preduze}e iz ~lana 1 posluje pod poslovnim imenom:

Javno preduze}e „Poslovni prostor” Obrenovac (u da-

qem tekstu Javno preduze}e) skra}eno poslovno ime predu-

ze}a je: J.P. „Poslovni prostor” Obrenovac

Sedi{te Javnog preduze}a je u Obrenovcu u ul. Kraqa

Aleksandra Prvog 10c.

Odluku o promeni poslovnog imena i sedi{ta Javnog

preduze}a donosi Upravni odbor Javnog preduze}a uz sagla-

snost Skup{tine gradske op{tine Obrenovac.

^lan 6.

Javno preduze}e ima svoj pe~at i {tambiq.

Pe~at Javnog preduze}a je okruglog oblika,pre~nika

35mm i ispisan je }irili~nim pismom po obodu sa tekstom:

Javno preduze}e „Poslovni prostor” Obrenovac.

[tambiq Javnog preduze}a je pravougaonog oblika i sa-

drì vodoravno ispisan tekst poslovnog imena i sedi{ta

preduze}a sa mestom za broj i datum.

^lan 7.

Broj pe~ata i {tambiqa, wihova upotreba, ~uvawe i

uni{tavawe, reguli{e se posebnom odlukom direktora.

Zaposleni koji rukuje pe~atom i {tambiqem zaduùje se

uz potpis i li~no je odgovoran za wihovu upotrebu i ~uvawe.

Pe~at i {tambiq se ~uvaju posle upotrebe zakqu~ani.

^lan 8.

Preduze}e ima za{titni znak i logotip.

Za{titni znak i logotip utvr|uje Upravni odbor na

predlog direktora preduze}a.

ááá – DELATNOST PREDUZE]A

^lan 9.

Prete`na delatnost preduze}a je:

70200 – Iznajmqivawe nekretnina

– Upravqawe i izdavawe u zakup poslovnih zgrada i po-

slovnih prostorija, ~iji je korisnik gradska op{tina

Obrenovac.

– Izgradwa i odràvawe poslovnih zgrada i poslovnih

prostorija.

– Poslovi evidencije poslovnog prostora.

Pored delatnosti iz stava 1. ovog ~lana, preduze}e oba-

vqa i slede}e poslove:

– 74130-istraìvawe trì{ta radi prodaje poslovnog

prostora;


– 74140-konsalting i menaxment poslovi;

– 74401-prire|ivawe sajmova;

– 74402-ostale usluge reklame i propagande;

– obavqa i ostale nepomenute usluge koje su u funkciji

obavqawa osnovne delatnosti Javnog preduze}a.

^lan 10.

Odluku o promeni delatnosti preduze}a donosi Uprav-

ni odbor preduze}a na predlog direktora preduze}a uz sa-

glasnost osniva~a.

áâ – ZASTUPAWE PREDUZE]A

^lan 11.

Preduze}e zastupa i predstavqa direktor bez ograni~ewa.

U slu~aju odsutnosti ili spre~enosti direktora predu-

ze}e zastupa lice koje odredi direktor.

^lan 12.

Direktor preduze}a moè, u okviru svojih ovla{}ewa da-

ti drugom licu pismeno punomo}je za zastupawe preduze}a.

Ovla{}ewe na potpisivawe akata i dokumentacije di-

rektor moè preneti punomo}jem na zaposlene u okviru po-

slova i zadataka koje obavqaju u odre|enim oblastima po-

slovawa u Javnom preduze}u.

Direktor, uz saglasnost Upravnog odbora, moè dati i

opozvati prokuru u skladu sa zakonom.

â – ODGOVORNOST ZA OBAVEZE

^lan 13.

U pravnom prometu sa tre}im licima preduze}e istupa

u svoje ime i za svoj ra~un.

Preduze}e odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom

imovinom.

Osniva~ odgovara za obaveze preduze}a u slu~ajevima i

pod uslovima propisanim zakonom.

âá – KAPITAL (SREDSTVA PREDUZE]A)

^lan 14.

Sredstva koja ~ine imovinu Javnog preduze}a su objek-

ti, ure|aji, postrojewa i druga sredstva koja su uslov rada

preduze}a i u funkciji su obavqawa wegove delatnosti.

^lan 15.

Osniva~ obezbe|uje sredstva za osnivawe i po~etak ra-

da Javnog preduze}a, i to:

– nov~ana sredstva iz buxeta gradske op{tine Obreno-

vac za po~etak rada u iznosu od milion dinara;

– pravo kori{}ewa kancelarijskog prostora u poslov-

noj zgradi u dràvnoj svojini ~iji je korisnik gradska op-

{tina Obrenovac na adresi u ul. Kraqa Aleksandra Prvog

br.10 c kao sedi{ta Javnog preduze}a;

– pravo kori{}ewa na opremi, inventaru i drugim

sredstvima za po~etak rada Javnog preduze}a.

^lan 16.

Javno preduze}e nastavqa da posluje poslovnim zgrada-

ma i poslovnim prostorom u dràvnoj svojini RS, ~iji je

korisnik gradska op{tina Obrenovac, a koji objekti su iz-

uzeti iz delokruga rada op{tinske uprave gradske op{ti-

ne Obrenovac i preneti u delokrug rada Javnog preduze-

}a,danom po~etka rada Javnog preduze}a.

Javno preduze}e nastavqa da posluje drugim poslovnim

zgradama i poslovnim prostorom koji je osniva~ svojom od-

lukom prenese Javnom preduze}u.

^lan 17.

Preduze}e moè za potrebe svog poslovawa prikupiti

sredstva i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom.

âáá – ORGANIZACIJA PREDUZE]A

^lan 18.

Preduze}e je organizovano kao jedinstvena ekonomsko-

poslovna celina.

Organizacija preduze}a utvr|uje se prema potrebama po-

slovawa i obavqawa delatnosti preduze}a, a u skladu sa

zahtevima organizacije rada.

âááá – UNAPRE\EWE RADA I RAZVOJA

^lan 19.

Unapre|ewe rada i razvoja Javnog preduze}a zasniva se

na dugoro~nom i sredworo~nom planu rada i razvoja.

Za svaku kalendarsku godinu Javno preduze}e donosi go-

di{wi program poslovawa.

^lan 20.

Godi{wi program poslovawa posebno prikazuje plani-

rane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, kri-

terijume za kori{}ewe sredstava za pomo}, sportske aktiv-

nosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijume za

odre|ivawe naknade za rad predsednika Upravnog i Nad-

zornog odbora kao i ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora.

^lan 21.

Planove rada i razvoja i godi{wi program poslovawa

na predlog direktora donosi Upravni odbor preduze}a.

áH – RASPODELA DOBITI I POKRI]E GUBITAKA

^lan 22.

Dobit Javnog preduze}a utvr|uje se na osnovu finansij-

skog izve{taja u skladu sa Zakonom, osniva~kim aktom i

op{tim aktima preduze}a.

Odluku o raspodeli dobiti i kriterijume za wenu ras-

podelu donosi Upravni odbor Javnog preduze}a, uz sagla-

snost osniva~a.

^lan 23.

U slu~aju poreme}aja u radu Javnog preduze}a osniva~

preduzima mere kojima se obezbe|uju uslovi za nesmetano

funkcionisawe Javnog preduze}a i obavqawe delatnosti za

koje je Javno preduze}e osnovano, u skladu sa zakonom kojim

se ure|uje pravni poloàj Javnih preduze}a i zakonima ko-

jima se ure|uje obavqawe delatnosti od op{teg interesa.

Javno preduze}a je du`no da na zahtev osniva~a podnese

izve{taj ili dostavi informaciju o svim pitawima u vezi

sa poslovawem Javnog preduze}a.

^lan 24.

Javno preduze}e moè, uz saglasnost osniva~a, osnivati

zavisno privredno dru{tvo kao i ustanovu za obavqawe de-

latnosti iz domena svog poslovawa, a u okviru delatnosti

utvr|enih ovim Statutom.

Javno preduze}e moè, uz saglasnost osniva~a, zakqu~i-

vati ugovore o trajnoj poslovnoj saradwi, u trajawu duèm

od godinu dana, sa drugim Javnim preduze}ima, ustanovama,

privrednim dru{tvima i drugim subjektima.

Pri osnivawu zavisnih privrednih dru{tava ili usta-

nova, odnosno ulagawu kapitala i zakqu~ivawu ugovora o

trajnoj poslovnoj saradwi sa drugim Javnim preduze}ima, u

smislu stavova 1. do 3. Javno preduze}e polazi od na~ela:

– racionalnog kori{}ewa sredstava za obavqawe de-

latnosti,a prema wihovoj prirodi i nameni;

– ekonomske efikasnosti i efikasnosti upravqawa i

kori{}ewa imovine radi nesmetanog obavqawa delatno-

sti od op{teg interesa;

– ostvarivawa potrebnog stepena koordinacije u oba-

vqawu delatnosti od op{teg interesa i izvr{avawu po-

slova od zajedni~kog interesa.


^lan 25.

Javno preduze}e je du`no da organizuje obavqawe delat-

nosti na na~in kojim se obezbe|uje efikasnost i racio-

nalnost u poslovawu.

Osniva~ i Javno preduze}e mogu pojedina prava i obave-

ze u obavqawu delatnosti urediti ugovorom, u skladu sa za-

konom.

H – SREDSTVA REZERVI PREDUZE]A

^lan 26.

Preduze}e moè imati posebne rezerve u skladu sa zakonom.

Sredstva posebnih rezervi mogu se koristiti i za dru-

ge namene, o ~emu odluku donosi Upravni odbor.

Há – ORGANI PREDUZE]A

^lan 27.

Organi Javnog preduze}a su:

– Upravni odbor,

– direktor,

– Nadzorni odbor.

1. Upravni odbor preduze}a

Sastav, izbor i mandat

^lan 28.

Upravni odbor ima pet ~lanova od kojih su predsednik

i tri ~lana predstavnici osniva~a i jedan predstavnik za-

poslenih.

^lan 29.

Predsednika i ~lanove Upravnog odbora imenuje i raz-

re{ava osniva~.

Predstavnika zaposlenih u Upravni odbor predlaè

direktor Javnog preduze}a,na predlog zaposlenih.

Predsednik Upravnog odbora ima zamenika koga odre-

|uje osniva~ aktom o imenovawu Upravnog odbora.

^lan 30.

Predsednik i ~lanovi Upravnog odbora imenuju se na

~etiri godine.

U slu~aju razre{ewa predsednika ili ~lanova Uprav-

nog odbora pre isteka perioda na koji su imenovani novi

predsednik ili ~lan imenuje se do isteka perioda na koji

je imenovan Upravni odbor.

^lan 31.

Predsednik i ~lanovi Upravnog odbora mogu biti raz-

re{eni pre isteka vremena na koje su imenovani u slede-

}im slu~ajevima:

– ako Javno preduze}e ne ostvaruje rezultate poslovawa

u skladu sa planom i programom razvoja preduze}a;

– ako ~lanovi Upravnog odbora nesavesno vr{e svoja

prava i du`nosti;

– ako ~lanovi Upravnog odbora glasaju za odluku koja je u

suprotnosti sa Zakonom, a na to su blagovremeno upozoreni;

– za nesavesno obavqawe du`nosti ~lana Upravnog od-

bora Javnog preduze}a;

– u koliko svojom krivicom nanese ve}u materijalnu

{tetu Javnom preduze}u;

– na li~ni zahtev;

– u drugim slu~ajevima predvi|enim Zakonom.

Delokrug i rad Upravnog odbora

^lan 32.

Upravni odbor Javnog preduze}a obavqa slede}e poslove:

1. Utvr|uje poslovnu politiku i daje smernice direkto-

ru za ostvarivawe poslovne politike.

2. Donosi dugoro~ni i sredworo~ni plan rada i razvo-

ja kao i godi{wi program poslovawa.

3. Donosi Statut i druge op{te akte preduze}a.

4. Odlu~uje o pove}awu i smawewu kapitala.

5. Odlu~uje o osnivawu zavisnog privrednog dru{tva

ili ustanove, kao i o ulagawu kapitala u druga privredna

dru{tva kupovinom akcija i udela.

6. Usvaja izve{taj o poslovawu i finansijski izve{taj

Javnog preduze}a.

7. Odlu~uje o raspore|ivawu dobiti i pokri}u gubitaka

Javnog preduze}a.

8. Donosi investicione programe i programe i krite-

rijume za investiciona ulagawa i investicione odluke.

9. Odlu~uje o cenama zakupnine i drugih usluga u okvi-

ru obavqawa delatnosti od op{teg interesa, uz saglasnost

osniva~a.

10. Odlu~uje o izdavawu hartija od vrednosti koje emi-

tuje Javno preduze}e i kreditnim kao i drugim zaduèwi-

ma ve}e vrednosti.

11. Odlu~uje o statusnim promenama Javnog preduze}a.

12. Odlu~uje o raspolagawu imovinom ve}e vrednosti.

13. Odlu~uje o trajnoj poslovnoj saradwi sa drugim

preduze}ima,ustanovama,privrednim dru{tvima i drugim

subjektima.

14. Donosi poslovnik o radu.

15. Odlu~uje o visini naknade za rad ~lanova u Upravnom

i Nadzornom odboru Javnog preduze}a,na osnovu kriterijuma

sadrànih u godi{wem programu rada Javnog preduze}a.

16. Odlu~uje o drugim pitawima i obavqa druge poslo-

ve utvr|ene Zakonom i Statutom Javnog preduze}a.

^lan 33.

Odluke iz svog delokruga Upravni odbor donosi ve}i-

nom glasova prisutnih ~lanova.

U slu~aju jednake podele glasova ~lanova pri odlu~iva-

wu o pojedinom pitawu, glas predsednika Upravnog odbo-

ra je odlu~uju}i.

^lan 34.

U hitnim slu~ajevima, kada odlagawe dono{ewa odre|ene

odluke ne bi bilo u interesu preduze}a, Upravni odbor moè

donositi odluku i bez sazivawa i odràvawa sednice(pisme-

no, telefonski, telegrafski ili na drugi sli~an na~in),

ako se tome ne protivi nijedan ~lan Upravnog odbora.

Kada nastupi slu~aj iz stava 1. ovog ~lana, predsednik

Upravnog odbora obave{tava ~lanove o neophodnosti po-

trebe dono{ewa odluke bez sazivawa i odràvawa sednice

i upoznaje ih sa odlukom koju treba doneti.

O glasawu ~lanova Upravnog odbora sa~iwava se protokol

o glasawu i isti se usvaja na prvoj sednici Upravnog odbora.

Ako se nijedan ~lan Upravnog odbora ne protivi dono-

{ewu odluke na na~in iz stava 1. ovog ~lana, odluka se sma-

tra donetom kada se za wu izjasni (pismeno, telefonski,

telegrafski, ili na drugi na~in) ve}ina ukupnog broja

~lanova Upravnog odbora.

^lan 35.

^lanovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za

svoj rad.

Ako se posle odre|ivawa primawa ~lanova Upravnog

odbora pogor{a finansijsko stawe preduze}a, Upravni

odbor ima pravo da smawi ranije utvr|ena primawa.

^lan 36.

Odgovornost ~lanova Upravnog odbora

^lanovi Upravnog odbora preduze}a odgovorni su za

svoj rad osniva~u i zaposlenima u preduze}u.

^lanovi Upravnog odbora preduze}a odgovaraju solidar-

no za {tetu koju svojom odlukom prouzrokuju preduze}u i pove-

riocima ako je odluka doneta namerno ili grubom nepa`wom.

^lan Upravnog odbora ne snosi odgovornost ako je pri

glasawu o dono{ewu iz stava 1. ovog ~lana izdvojio svoje

mi{qewe u zapisnik.


Opoziv ~lanova Upravnog odbora

^lan 37.

^lan Upravnog odbora moè biti opozvan:

– ako ne u~estvuje ili ne u~estvuje redovno u radu

Upravnog odbora;

– ukoliko svojom krivicom nanese ve}u materijalnu

{tetu preduze}u;

– ako nesavesno obavqa du`nost ~lana Upravnog odbo-

ra preduze}a;


– u drugim slu~ajevima predvi|enim Zakonom.

^lan 38.

Na~in rada i odlu~ivawa na sednicama Upravnog odbo-

ra bliè se reguli{e poslovnikom o radu.

^lan 39.

Radi obezbe|ivawa za{tite op{teg interesa, osniva~

daje saglasnost na:

1. Statut Javnog preduze}a.

2. Statusne promene Javnog preduze}a.

3. Pove}awe i smawewe osnovnog kapitala.

4. Kriterijume i odluku za raspodelu dobiti.

5. Dugoro~ni i sredworo~ni plan rada i razvoja preduze}a.

6. Godi{wi program poslovawa Javnog preduze}a.

7. Visinu zakupnina i cenovnik usluga Javnog preduze}a.

8. Davawe garancija avala, jemstava, zaloga i drugih

sredstava obezbe|ewa za poslove koji nisu iz okvira delat-

nosti op{teg interesa.

9. Ulagawe kapitala.

10. Akt o proceni vrednosti dràvnog kapitala i iska-

zivawu tog kapitala u akcijama, kao i na program i odluku

o svojinskoj transformaciji.

11. Raspolagawe (pribavqawe i otu|ewe) imovinom Jav-

nog preduze}a ve}e vrednosti koja je u neposrednoj funkci-

ji obavqawa delatnosti od op{teg interesa, utvr|ene ovim

Statutom i drugim odlukama.

12. Druge odluke u skladu sa zakonom kojim se ure|uje

obavqawe delatnosti od op{teg interesa.

2. Direktor

^lan 40.

Direktor je organ poslovo|ewa u preduze}u.

Direktora imenuje i razre{ava osniva~ na ~etiri go-

dine.

^lan 41.

Za direktora preduze}a moè biti izabrano lice sa vi-

sokom stru~nom spremom sa najmawe tri godine radnog is-

kustva.

^lan 42.

Ako direktor ne bude imenovan ili mu prestane funkci-

ja, osniva~ moè imenovati vr{ioca du`nosti direktora.

Vr{ilac du`nosti direktora ima sva prava i du`nosti

direktora.

Vr{ilac du`nosti direktora obavqa tu funkciju do

imenovawa direktora, a najduè godinu dana od dana wego-

vog imenovawa.

^lan 43.

Direktor preduze}a odgovara za svoj rad Upravnom od-

boru i osniva~u.

^lan 44.

Direktor Javnog preduze}a odgovara solidarno sa ~la-

novima Upravnog odbora za {tetu prouzrokovanu Javnom

preduze}u i poveriocima, ako je odluka kojom je {teta pro-

uzrokovana doneta namerno ili grubom nepa`wom.

^lan 45.

Direktor Javnog preduze}a moè biti razre{en pre is-

teka mandata.

Postupak za razre{ewe direktora pokre}e Upravni od-

bor po svojoj inicijativi,ili postupak pokre}e osniva~.

O razre{ewu direktora Javnog preduze}a odlu~uje osniva~.

Odluka osniva~a o razre{ewu direktora je kona~na.

^lan 46.

Direktor moè biti razre{en u slede}im slu~ajevima:

– ako svoju funkciju ne vr{i u skladu sa zakonom;


– ako postoje gubici u poslovawu i insolventnost u po-

slovawu Javnog preduze}a;

– kada svojim nesavesnim ili nepravilnim radom ili

prekora~ewem ovla{}ewa nanese {tetu Javnom preduze}u;

– ako prekr{i pravila klauzule konkurencije i pravi-

la postupawa u slu~aju sukoba interesa sa Javnim preduze-

}em,a {to bude utvr|eno odlukom nadle`nog republi~kog

organa;

– u drugim slu~ajevima predvi|enim zakonom.

^lan 47.

Direktor Javnog preduze}a obavqa slede}e poslove:

– predstavqa i zastupa Javno preduze}e;

– organizuje i rukovodi procesom rada i vodi poslova-

we Javnog preduze}a;

– odgovara za zakonitost rada preduze}a;

– predlaè programe rada i planove razvoja i preduzi-

ma mere za wihovo sprovo|ewe;

– podnosi finansijski izve{taj i izve{taj o poslovawu;

– podnosi Upravnom odboru predloge odluka i izvr{a-

va odluke Upravnog odbora Javnog preduze}a;

– odlu~uje opravima, obavezama i odgovornostima zapo-

slenih iz radnog odnosa, odnosno u vezi sa radom u skladu sa

zakonom i preduzima mere za za{titu zaposlenih na radu;

– preduzima mere za za{titu imovine i lica u obavqa-

wu delatnosti od op{teg interesa;

– odlu~uje o drugim pitawima i vr{i druge poslove od-

re|ene zakonom, odlukom o osnivawu kao i ovim statutom.

3. Nadzorni odbor

^lan 48.

Nadzorni odbor Javnog preduze}a nadzire poslovawe

Javnog preduze}a i pregleda godi{we finansijske izve-

{taje i predloge za raspore|ivawe dobiti.

Nadzorni odbor donosi poslovnik o svom radu i obavqa

druge poslove utvr|ene zakonom.

Nadzorni odbor najmawe jednom godi{we podnosi izve-

{taj osniva~u o izvr{enom nadzoru.

Izve{taj iz stava 3. ovog ~lana Nadzorni odbor isto-

vremeno dostavqa i Upravnom odboru.

^lan 49.

Nadzorni odbor ima predsednika i dva ~lana, od kojih

su predsednik i jedan ~lan predstavnici osniva~a dok je

jedan ~lan predstavnik zaposlenih.

Predsednika i dva ~lana Nadzornog odbora imenuje i

razre{ava osniva~.

Predstavnika zaposlenih osniva~u predlaè direktor

na predlog zaposlenih.

^lan 50.

Predsednik i ~lanovi Nadzornog odbora imenuju se na

~etiri godine.

U slu~aju razre{ewa predsednika ili ~lanova Nadzor-

nog odbora pre isteka perioda na koji su imenovani novi

predsednik ili ~lan imenuje se do isteka perioda na koji

je imenovan Nadzorni odbor.


^lan 51.

Predsednik i ~lanovi Nadzornog odbora mogu biti raz-

re{eni pre vremena na koji su birani:

– ako nesavesno vr{e svoja prava i du`nosti;

– u drugim slu~ajevima predvi|enim zakonom.

Háá – STICAWE PRIHODA PREDUZE]A

^lan 52.

Javno prduze}e sti~e sredstva za rad i obavqawe delat-

nosti iz slede}ih izvora:

– od izdavawa u zakup poslovnog prostora;

– iz buxeta gradske op{tine Obrenovac;

– iz drugih izvora u skladu sa zakonom.

Hááá – UÊ[]E RADNIKA U UPRAVQAWU

^lan 53.

Radnici Javnog preduze}a u~estvuju u upravqawu i odlu-

~ivawu u skladu sa zakonom i ovim Statutom.

^lan 54.

Radnici Javnog preduze}a imaju pravo da budu svestra-

no, blagovremeno, objektivno i na pogodan na~in (preko

oglasne table, usmenim putem i sl.) informisani o svim

bitnim pitawima vezanim za rad Javnog preduze}a i mate-

rijalni poloàj zaposlenih u Javnom preduze}u.

Háâ – ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Direktor Javnog preduze}a i drugi zaposleni du`ni su

da u skladu sa svojim obavezama i normativnim aktima Jav-

nog preduze}a organizuju za{titu i unapre|ewe ìvotne i

radne sredine, odgovorni su za sprovo|ewe mera iz ove obla-

sti, kao i mera za{tite na radu i protivpoàrne za{tite.

Hâ – POSLOVNA TAJNA

^lan 55.

Poslovnom tajnom smatraju se isprave i podaci utvr|e-

ni odlukom Upravnog odbora Javnog preduze}a.

Du`nost ~uvawa poslovne tajne traje i posle prestanka

mandata ~lana Upravnog odbora Javnog preduze}a i pre-

stanka radnog odnosa zaposlenog.

Odavawe poslovne tajne predstavqa teù povredu radne

obaveze a ako je zakonom odre|eno i krivi~no delo.

^lan 56.

Poslovnom tajnom ne mogu se smatrati isprave i podaci

koji su po zakonu javni ili isprave i podaci o kr{ewu za-

kona, dobrih poslovnih obi~aja i na~ela poslovnog morala.

^lan 57.

Poslovnu tajnu du`ni su da ~uvaju radnici koji na bi-

lo koji na~in saznaju za ispravu ili podatke koji se sma-

traju za poslovnu tajnu.

^lan 58.

Poslonom tajnom u smislu ovog Statuta smatraju se do-

kumenta i podaci:

– o poslovawu koje nadle`ni organ proglasi poslovnom

tajnom;

– ponude za konkurs i javno nadmetawe do objavqivawa

rezultata konkursa;

– podaci koje nadle`ni dràvni organ poveri Javno

preduze}u;

– podaci koji se propisom ili op{tim aktom odrede

kao poslovna tajna.

Dokumenta i podatke koji se smatraju poslovno tajnom

moè saop{titi drugim licima direktor ili lice koje

ovlasti Upravni odbor Javnog preduze}a.

Hâá – STATUSNE PROMENE

^lan 59.

Odluke o statusnoj promeni preduze}a donosi Upravni

odbor preduze}a uz saglasnost osniva~a.

Odluku o promeni oblika preduze}a donosi Upravni

odbor preduze}a uz saglasnost osniva~a.

Hâáá – SINDIKALNO ORGANIZOVAWE

^lan 60.

Direktor Javnog preduze}a }e obezbediti uslove za rad

Sindikata i informisati ga o svim bitnim pitawima ka-

ko bi sindikat mogao da ostvaruje svoju funkciju predvi-

|enu zakonom i Kolektivnim ugovorima.

Direktor }e razmotriti sve inicijative i predloge

sindikata i o tome obave{tavati Upravni odbor.

Hâááá – OP[TI AKTI PREDUZE]A

^lan 61.

Op{ti akti Javnog preduze}a su Statut i drugi op{ti

akti kojima se ure|uju odre|ena pitawa (pravilnici, po-

slovnici, kolektivni ugovor, odluke i sl.).

Statut je osnovni op{ti akt Javnog preduze}a.

^lan 62.

Statut kao i wegove izmene i dopune donosi Upravni

odbor uz saglasnost Osniva~a. Inicijativu za izmenu Sta-

tuta mogu dati:

– Upravni odbor,

– jedna tre}ina zaposlenih,

– direktor,

– osniva~.

^lan 63.

Ostali op{ti akti moraju biti u saglasnosti sa Statutom.

Op{ta akta Javnog preduze}a donosi Upravni odbor

osim onih za koje je po zakonu nadleàn direktor ili dru-

gi organ.

HáH – ZAVR[NE ODREDBE

^lan 64.

Shodno odredbama ~l. 8 i 8a Zakona o sredstvima u svo-

jini RS („Slu`beni glasnik RS”, br. 53/59, 3/96, 32/97), Jav-

no preduze}e obavqa sve poslove u vezi sa upravqawem po-

slovnim prostorom na kome je gradska op{tina Obrenovac

korisnik, a Republika Srbija nosilac prava raspolagawa.

^lan 65.

Za sve {to nije regulisano ovim Statutom primewiva-

}e se odredbe Zakona o preduze}ima, Zakona o Javnim pred-

uze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg interesa, Zako-

na o sredstvima u svojini Republike Srbije i drugi pozi-

tivni propisi.

^lan 66.

Drugi op{ti akti preduze}a done}e se u roku od 60 da-

na od dana stupawa na snagu ovog Statuta.

^lan 67.

Statut po dobijawu saglasnosti osniva~a se objavquje

na oglasnoj tabli Javnog preduze}a i stupa na snagu osmog

dana od dana objavqivawa na oglasnoj tabli.

Pre~i{}en tekst ovog Statuta objaviti u „Slu`benom

listu grada Beograda”

Zamenik predsednika Upravnog odbora

Javnog preduze}a „Poslovni prostor”

Predrag Jovanovi}, s. r.


SOPOT

Skup{tina gradske op{tine Sopot na sednici odrànoj

25. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 45. Zakona o lo-

kalnim izborima(„Slu`beni glasnik RS”, br. 33/02, 37/02,

42/02, 72/03,100/03 i 101/05) i ~lana 15. Odluke o organizaci-

ji organa gradske op{tine Sopot („Slu`beni list grada

Beograda”, br. 22/05 – pre~i{}en tekst), donela je

R E [ E W E

O PRESTANKU MANDATA ODBORNIKU

U SKUP[TINI GRADSKE OP[TINE SOPOT

1. Utvr|uje se da je Miladinu Panteli}, odborniku

Skup{tine gradske op{tine Sopot, izabranom na izbori-

ma odrànim 19. septembra 2004. godine, prestao mandat

pre isteka vremena na koje je izabran nastupawem smrti da-

na 7. oktobra 2006. godine.


grada”.

Skup{tina gradske op{tine Sopot

Broj 020-30/2006-áâ, 25. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

@ivorad Milosavqevi}, s. r.

Skup{tina gradske op{tine Sopot, na sednici odrà-

noj 25. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 47. Zakona o

lokalnim izborima („Slu`beni glasnik RS”, br.

33/02,37/02, 42/02, 72/03, 100/03 i 101/05) i ~lana 5. Poslov-

nika Skup{tine gradske op{tine Sopot („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 22/05 – pre~i{}en tekst), donela je

R E [ E W E

O POTVR\IVAWU MANDATA ODBORNIKU

U SKUP[TINI GRADSKE OP[TINE SOPOT

1. Potvr|uje se mandat odborniku u Skup{tini gradske

op{tine Sopot Nenadu Petrovi}u sa izborne liste Srpske

radikalne stranke – Tomislav Nikoli}.

2. Danom potvr|ivawa mandata odbornik sti~e prava i

du`nosti odbornika Skup{tine gradske op{tine Sopot.


grada”.



Predsednik op{tine


Skup{tina gradske op{tine Sopot na sednici odrànoj

25. decembra 2006. godine, na osnovu ~lana 30. Zakona o lo-

kalnoj samoupravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 33/04)

i ~l. 15. i 16. Odluke o organizaciji organa gradske op{ti-

ne Sopot („Slu`beni list grada Beograda”, broj 22/2005), a

u vezi sa odredbama ~l. 10–15. Zakona o buxetskom sistemu

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02 i 87/02), donela je

O D L U K U

O TRE]OJ IZMENI I DOPUNI ODLUKE O BUXETU

GRADSKE OP[TINE SOPOT ZA 2006. GODINU

U Odluci o Buxetu gradske op{tine Sopot za 2006. go-

dinu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 32/05, 6/06 i

21/06) vr{e se slede}e izmene i dopune:

^lan 1.

U ~lanu 1. iznos 222.209.000 dinara zamewuje se iznosom

237.264.100 dinara.

^lan 2.

U ~lanu 4. u Bilansu prihoda i rashoda buxeta, deo Pri-

hodi, vr{e se slede}e izmene i dopune:

– u ekonomskoj klasifikaciji 713 – Porez na imovinu,

iznos 9.271.000 zamewuje se iznosom 12.000.000; u ekonom-

skoj klasifikaciji 713 – Porez na nasledje, iznos

1.560.000 zamewuje se iznosom 2.000.000; u ekonomskoj kla-

sifikaciji 714 – Komunalna taksa za dràwe motornih vo-

zila, iznos 6.000.000 zamewuje se iznosom 6.500.000; u eko-

nomskoj klasifikaciji 716 – Komunalna taksa na firmu,

iznos 11.500.000 zamewuje se iznosom 10.000.000; u ekonom-

skoj klasifikaciji 741 – Komunalna taksa za parkirawe,

iznos 132.000 zamewuje se iznosom 30.000; u ekonomskoj kla-

sifikaciji 743 – Nov~ane kazne za prekr{aje, iznos 46.000

zamewuje se iznosom 35.000; u ekonomskoj klasifikaciji

742 – Op{tinske administrativne takse, iznos 2.757.000

zamewuje se iznosom 1.600.000; u ekonomskoj klasifikaci-

ji 742 – Prihodi organa, iznos 1.152.000 zamewuje se izno-

som 4.000.000; u ekonomskoj klasifikaciji 741 – Naknada

za kori{}ewe gradjevinskog zemqi{ta, iznos 3.700.000 za-

mewuje se iznosom 10.000.000; u ekonomskoj klasifikaciji

742 – Naknada za uredjivawe gradjevinskog zemqi{ta, iz-

nos 800.000 zamewuje se iznosom 3.000.000; u ekonomskoj

klasifikaciji 742 – Prihodi od zakupa, iznos 363.000 za-

mewuje se iznosom 420.000; u ekonomskoj kasifikaciji 741

– Prihodi od kamata, iznos 415.000 zamewuje iznosom

700.000; u ekonomskoj klasifikaciji 745 – Me{oviti i

neodredjeni prihodi, iznos 5.000 zamewuje se iznosom

1.050.000; u ekonomskoj klasifikaciji 733 – Transferi iz

grada, iznos 29.750.000 zamewuje se iznosom 30.656.100; po-

sle ekonomske klasifikacije 745 – Me{oviti i neodredje-

ni prihodi dodaju se dve nove kasifikacije i to:

– ekonomska klasifikacija 711 – Porez na prihod od

poqoprivrede i {umarstva sa iznosom 65.000

– ekonomska klasifikacija 711 – Porez na zemqi{te sa

iznosom 450.000.

^lan 3.

U ~lanu 4. u Bilansu prihoda i rashoda buxeta, Poseban

deo, vr{e se slede}e izmene:

u poziciji 1, ekonomska klasifikacija 416 – Naknade

~lanovima op{tinskog ve}a, iznos 1.000.000 zamewuje se iz-

nosom 1.400.000; u poziciji 4, ekonomska klasifikacija 423

– Usluge po ugovoru, iznos 1.500.000 zamewuje se iznosom

1.700.000; u poziciji 8, ekonomska klasifikacija 411 – Pla-

te i dodaci zaposlenih, iznos 32.493.000 zamewuje se izno-

som 35.900.000; u poziciji 9, ekonomska klasifikacija 412

– Socijalni doprinosi, iznos 5.816.000 zamewuje se izno-

som 6.400.000; u poziciji 10,ekonomska klasifikacija 414 –

Socijalna davawa zaposlenima, iznos 500.000 zamewuje se

iznosom 700.000; u poziciji 11, ekonomska klasifikacija

415 – Naknada za zaposlene, iznos 600.000 zamewuje se izno-

som 650.000; u poziciji 12, ekonomska klasifikacija 416 –

Nagrade, bonusi i pos.rashodi, iznos 200.000 zamewuje se

iznosom 500.000; u poziciji 13, ekonomska klasifikacija

421 – Stalni tro{kovi, iznos 4.000.000 zamewuje se iznosom

5.000.000; u poziciji 14, ekonomska klasifikacija 422 –

Tro{kovi putovawa, iznos 100.000 zamewuje se iznosom

300.000; u poziciji 15, ekonomska klasifikacija 423 –

Usluge po ugovoru, iznos 5.000.000 zamewuje se iznosom

2.000.000; u poziciji 16, ekonomska klasifikacija 482 – Po-

rezi, takse i dr. rashodi, iznos 391.000 zamewuje se iznosom

450.000; u poziciji 17,ekonomska klasifikacija 499 – Stal-

na rezerva, iznos 1.156.000 zamewuje se iznosom 1.200.000; u

poziciji 18, ekonomska klasifikacija 499 – Teku}a budzet-

ska rezerva, iznos 13.000.000 zamewuje se iznosom 7.200.000;

u poziciji 19, ekonomska klasifikacija 472 – Naknada za

socijalnu za{titu iz buxeta, iznos 130.000 zamewuje se iz-

nosom 250.000; u poziciji 20, ekonomska klasifikacija 424

– Specijalizovane usluge, iznos 3.000.000 zamewuje se izno-

som 1.000.000; u poziciji 21, ekonomska klasifikacija


425 – Teku}e popravke i odràvawe, iznos 5.000.000 zamewu-

je se iznosom 3.000.000; pozicija 23, ekonomska klasifika-

cija 511 – Zgrade i gradjevinski objekti, sa iznosom od

4.000.000 bri{e se; u poziciji 24, ekonomska klasifikaci-

ja 512 – Ma{ine i oprema, iznos 5.000.000 zamewuje se izno-

som 5.800.000; u poziciji 26, ekonomska klasifikacija 451

– JP „Direkcija za izgradwu” op{tine Sopot, iznos

129.458.000 zamewuje se iznosom 153.939.100.

^lan 4.

U skladu sa izvr{enim izmenama u ~lanu 3. ove odluke,

vr{e se odgovaraju}e izmene u Bilansu prihoda i rashoda

buxeta u delu 2 – Rashodi.

^lan 5.

Ova odluka stupa na snagu danom dono{ewa, a primewi-


^lan 6.

Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.



Predsednik op{tine


Predsednik gradske op{tine Sopot, 27. decembra 2006.

godine, na osnovu ~lana 28. Zakona o buxetskom sistemu

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05, 66/05,

101/05, 62/06 i 85/06), i ~lana 27. Odluke o organizaciji or-

gana gradske op{tine Sopot („Slu`beni list grada Beo-

grada”, broj 22/05) doneo je

O D L U K U


OP[TINE SOPOT ZA 2007. GODINU

^lan 1.

Do dono{ewa Odluke o buxetu gradske op{tine Sopot za

2007. godinu a najkasnije do 31. marta 2007. godine, vr{i}e

se privremeno finansirawe na osnovu odredbi Zakona o bu-

xetskom sistemu („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02,

61/05, 66/05, 101/05, 62/06 i 85/06), Zakona o finansirawu lo-

kalne samouprave („Slu`beni glasnik RS”, broj 62/06) i na

osnovu Re{ewa o privremenom utvr|ivawu obima sredstava

za vr{ewe poslova grada i gradskih op{tina i privreme-

nom utvr|ivawu prihoda i primawa koji pripadaju gradu, od-

nosno gradskim op{tinama u 2007. godini br. 4-3059/06.

^lan 2.

Privremeno finasirawe iz ~lana 1. ove odluke, vr{i

se srazmerno ukupno kori{}enim sredstvima u buxetu grad-

ske op{tine Sopot za period januar-mart 2006. godine, a

najvi{e do jedne ~etvrtine ukupnih prihoda raspore|enih

buxetom gradske op{tine Sopot za 2006. godinu.

^lan 3.

Prihodi koji se ostvare i rashodi koji se izvr{e za

vreme trajawa privremenig finansirawa, sastavni su deo

Odluke o buxetu gradske op{tine Sopot za 2007. godinu.

^lan 4.





Broj 400-6/06-á, 27. decembra 2006. godine

Predsednik op{tine

@ivorad Milosavqevi}, s, r.

Slu`ba za skup{tinske poslove gradske op{tine So-

pot na osnovu ~lana 4. Odluke o izmeni i dopuni Odluke o

obrazovawu mesnih zajednica za podru~je gradske op{tine

Sopot, sa~inila je pre~i{}en tekst Odluke o obrazovawu

mesnih zajednica za podru~je gradske op{tine Sopot.

Pre~i{}en tekst Odluke o obrazovawu mesnih zajednica

za podru~je gradske op{tine Sopot sadrì odredbe Odluke

o obrazovawu mesnih zajednica za podru~je gradske op{tine

Sopot broj 020-9/2000-áâ od 9. avgusta 2000. godine(„Slu-

`beni list grada Beograda”, br. 12/2000), odredbe Odluke o

izmeni i dopuni Odluke o obrazovawu mesnih zajednica za

podru~je gradske op{tine Sopot br. 020-12/2006-áâ od 20.

marta 2006. godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj

6/2006) i odredbe Odluke o izmeni i dopuni Odluke o obra-

zovawu mesnih zajednica za podru~je gradske op{tine Sopot

broj 020-29/2006-áâ od 25. decembra 2006. godine.

Pre~i{}en tekst Odluke o obrazovawu mesnih zajedni-

ca za podru~je gradske op{tine Sopot ne sadrì ~l. 12. i

13. Odluke o obrazovawu mesnih zajednica za podru~je grad-

ske op{tine Sopot broj 020-9/2000-áâ, ~l. 3. i 4. Odluke o

izmeni i dopuni Odluke o obrazovawu mesnih zajednica za

podru~je gradske op{tine Sopot broj 020-12/2006-áâ i ~l.

5. 6. i 7. Odluke o izmeni i dopuni Odluke o obrazovawu

mesnih zajednica za podru~je gradske op{tine Sopot, broj

020-29/2006-áâ.

O D L U K A

O OBRAZOVAWU MESNIH ZAJEDNICA ZA PODRU^JE

GRADSKE OP[TINE SOPOT

(pre~i{}en tekst)

^lan 1.

Radi zadovoqavawa potreba od neposrednog zajedni~kog

interesa za gra|ane na odre|enom podru~ju gradske op{ti-

ne, obrazuju se mesne zajednice na podru~ju gradske op{ti-

ne Sopot.

^lan 2.

Na podru~ju gradske op{tine Sopot obrazuje se 16 me-

snih zajednica i to: Sopot, Babe, Drlupa, Du~ina, Gubere-

vac, \urinci, Mala Ivan~a, Mali Poàrevac, Nemeniku-

}e, Parcani, Popovi}, Raqa, Roga~a, Sibnica, Slatina i

Stojnik, u postoje}im granicama.

^lan 3.

Mesne zajednice utvr|ene ovom odlukom ~ine deo teri-

torije gradske op{tine Sopot i gra|ani koji u woj ìve

organizuju se preko mesne zajednice radi ostvarivawa od-

re|enih zajedni~kih potreba i vr{ewa poslova od nepo-

srednog interesa.

U mesnoj zajednici gra|ani zadovoqavaju zajedni~ke po-

trebe koje sami utvrde.

^lan 4.

U mesnoj zajednici se obrazuje savet mesne zajednice,

~ije ~lanove biraju punoletni gra|ani koji imaju prebiva-

li{te na wenom podru~ju.

Savet mesne zajednice u mesnim zajednicama Sopot, Du~i-

na, Drlupa, \urinci, Guberevac, Mala Ivan~a, Mali Poà-

revac, Nemeniku}e, Parcani, Popovi}, Raqa, Roga~a, Sibni-

ca i Stojnik ima predsednika i {est ~lanova, a u mesnim za-

jednicama Babe i Slatina ima predsednika i ~etiri ~lana.

^lan 5.

Izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik

gradske op{tine Sopot.

Predsednik gradske op{tine Sopot donosi odluku o

raspisivawu izbora najmawe 30 dana pre isteka mandata

saveta ili najmawe 30 dana do odràvawa izbora za odbor-

nike Skup{tine gradske op{tine Sopot.


Za predsednika i ~lanove saveta mesne zajednice mogu

se kandidovati punoletni gra|ani koji imaju prebivali-

{te na podru~ju te mesne zajednice.

Kandidovawe se vr{i dostavqawem imena kandidata za

predsednika saveta mesne zajednice i ~lanove saveta, uz

potpis najmawe 30 gra|ana te mesne zajednice, upisanih u

bira~ki spisak.

Izbore sprovodi Op{tinska izborna komisija za izbor

odbornika u Skup{tini gradske op{tine Sopot, u skladu

sa ovom odlukom i Zakonom o lokalnoj samoupravi.

^lan 5a

Savetu mesne zajednice prestaje mandat ostavkom pred-

sednika saveta ili ostavkom ve}ine ~lanova saveta mesne

zajednice.

O prestanku mandata iz prethodnog stava, predsednika

gradske op{tine Sopot obave{tavaju predsednik saveta

ili ~lanovi saveta mesne zajednice i referent mesne kan-

celarije po slu`benoj du`nosti.

Po prijemu obave{tewa iz stava 2. ovog ~lana, predsed-

nik gradske op{tine Sopot postavqa privremeni savet,

~iji mandat traje do odràvawa izbora za odbornike Skup-

{tine gradske op{tine Sopot i savete mesnih zajednica,

odnosno do wihovog konstituisawa.

^lan 6.

Mesna zajednica ima Statut koji izme|u ostalog reguli{e:

– poslove – delokrug rada mesne zajednice,

– ovla{}ewa saveta mesne zajednice i

– sredstva mesne zajednice.

^lan 7.

Sredstva mesne zajednice su:

– sredstva koja op{tina prenosi mesnoj zajednici,

– sredstva koja gra|ani obezbe|uju samodoprinosom ili

na drugi na~in,

– pokloni i druga sredstva.

Mesna zajednica koristi sredstva iz stava 1. ovog ~la-

na u skladu sa svojim planovima i programima.

^lan 8.

Mesna zajednica ima svojstvo pravnog lica u pogledu

prava i obaveza utvr|enih Statutom i aktom o obrazovawu.

Savet mesne zajednice prema osniva~u ima obavezu:

– da traì saglasnost na Statut i wegove izmene,

– da dostavqa izve{taj o radu i plan i program rada to-

kom januara meseca svake godine.

Saglasnost na Statut i wegove izmene, kao i razmatra-

we izve{taja i programa rada mesnih zajednica obavqa

predsednik gradske op{tine Sopot po pribavqenom mi-

{qewu Op{tinskog ve}a gradske op{tine Sopot.

^lan 9.

Administrativno-tehni~ke poslove za potrebe mesnih

zajednica obavqa Op{tinska uprava preko radnika raspo-

re|enih na poslovima u mesnim kancelarijama ili u okvi-

ru drugih poslova uprave.

^lan 10.

U slu~aju organizacionih promena u radu mesnih kance-

larija, stare{ina op{tinskog organa uprave obezbedi}e na

drugi na~in izvr{ewe poslova za ra~un mesnih zajednica.

^lan 11.

Stupawem na snagu ove odluke prestaje da vaì Odluka

o obrazovawu mesnih zajednica za op{tinu Sopot („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 15/1996).

Gradska op{tina Sopot

Slu`ba za skup{tinske propise

Broj 020- 35/2006-áâ, 26. decembra 2006. godine

Sekretar

Jelena @ivkovi}, s. r.

SURÎN

Skup{tina Gradske op{tine Sur~in na sednici odr-

ànoj 29. decembra 2006 u skladu sa Odlukom o obimu sred-

stava za vr{ewe poslova grada i gradskih op{tina i utvr-

|ivawu prihoda koji pripadaju gradu, odnosno gradskim op-

{tinama u 2006. godini („Slu`beni list grada Beograda”,

broj 29/05), Zakona o buxetskom sistemu („Slu`beni gla-

snik RS”, br. 9/02, 87/02 i 66/05), a na osnovu ~lana 42. stav

1. ta~ka 1. Odluke o organizaciji i radu organa op{tine

Sur~in, a shodno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 09/02, 33/04) donela je

O D L U K U

O PETOM DOPUNSKOM BUXETU GRADSKE

OP[TINE SURÎN ZA 2006. GODINU

^lan 1.

U Odluci o buxetu gradske Op{tine Sur~in za 2006. go-

dinu objavqenoj u „Slu`benim listu grada Beograda”, broj

4/06 prihodi se mewaju sa 135.573.000 na 293.940.511.

^lan 2.

^lan 4. Odluke o buxetu op{tine Sur~in primawa i iz-

daci buxeta op{tine po vrstama se mewa i tabela glasi:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7 Teku}i prihodi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

71 Porezi

711 Porez na prihod



7133 Porez na nasle|e

i poklon 1.800.000

714 Komunalne takse

(lokalne) 14.000.000

716 Kom.taksa

za isticawe firme 3.250.000

–––––––––––

Ukupno 71 54.182.510

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

73 Donacije

i transferi

733141 78.450.457

733151 42.865.653

733154 26.588.679

–––––––––––

Ukupno 73 147.904.789

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

74 Drugi prihodi

7411 Prihodi od kamata 976.000

7415 Naknada za

kori{}ewe gra|.zemq. 49.200.000

742152 Prihodi od zakupa 1.620.000

742251 O. administrativne

takse 3.630.000

742253 Naknada za

ure|ivawe gra|.zemq. 31.112.000


kazni 5.000

744 Teku}i transferi

gra|ana 4.810.000

745 Ostali prihodi

op{tina 500.272

–––––––––––

Ukupno 74 91.853.272

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno prihodi 293.940.511

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 3.

U Odluci o buxetu op{tine Sur~in za 2006. godinu u „Posebnom delu” ~lan 5. tabela se mewa i glasi:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo Glava Pozi- Funk- Ekon.- Opis Sredstva Iz dod. Ukupna

cija cija klasi. iz buxeta prih. sredstva

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 SKUP[TINA OP[TINE

110 Izvr{ni i zakonodavni organi1 417 Poslani~ki dodatak 100 100

01 Izvori finansirawa za funkciju 110 Prihodi iz buxeta 100 100

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 110 100 100

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za razdeo 1 100 100

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

2 PREDSEDNIK OP[TINE

110 Izvr{ni i zakonodavni organi2 425 Teku}e popravke i odr`avawe 38.000.000 38.000.000

3 463 Transferi ostalim nivoima vlasti – MZ 1.000.000 1.000.000

4 472 Naknade za socijalnu za{titu 4.500.000 4.500.000

5 481 Dotacije nevladinim organizacijama 6.500.000 6.500.000

6 499 Sredstva rezerve

– stalna rezerva 1.000.000 1.000.000 1.000.000

7 511 Zgrade i gra|evinski objekti 85.468.851 85.468.851

8 512 Ma{ina i oprema 11.500.000 11.500.000

Izvori finansirawa za funkciju 110 01 Prihodi iz buxeta 85.570.346 85.570.346

07 Donacije od drugih nivoa vlasti 63.850.208 63.850.208

––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za razdeo 2 147.968.851 147.968.851

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3 OP[TINSKA UPRAVA

130 Op{te usluge9 411 Plate i dodaci zaposlenih 64.500.000 64.500.000

10 412 Socijalni doprinos na teret poslodavca 11.545.500 11.545.500

11 414 Socijalna davawa zaposlenima 5.500.000 5.500.000

12 415 Naknade za zaposlene 2.500.000 2.500.000

13 416 Nagrade, bonusi i posebni rashodi 6.500.000 6.500.000

14 421 Stalni tro{kovi 7.500.000 7.500.000

15 422 Putni tro{kovi 400.000 400.000

16 423 Usluge po ugovorima 18.500.000 18.500.000

17 424 Specijalizovane usluge 8.000.000 8.000.000

18 426 Materijal 5.500.000 5.500.000

19 482 Porezi i takse 50.000 50.000

20 485 Naknada {tete 120.000 120.000

Izvori finansirawa za funkciju 13001 Prihodi iz buxeta 125.663.437 125.663.437

07 Donacije od ostalih nivoa vlasti 4.952.063 4.952.063

––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 JP „Sur~in”

410 Op{ti ekonomski poslovi i poslovi u pitawu rada

21 411 Plate i dodaci zaposlenih 4.245.000 4.245.000

22 412 Socijalni doprinos na teret poslodavca 760.160 760.160

23 414 Socijalna davawa zaposlenima 36.000 36.000

24 415 Naknade za zaposlene 320.000 320.000

25 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 1.700.000 1.700.000

26 421 Stalni tro{kovi 460.000 460.000

27 422 Tro{kovi putovawa 5.000 5.000


29 424 Specijalizovane usluge 800.000 800.000

30 425 Teku}e popravke i odr`avawe 3.710.000 3.710.000

31 426 Materijal 500.000 500.000

32 482 Ostali porezi 950.000 950.000

33 512 Ma{ine i oprema 450.000 450.000


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

01 Izvori finansirawa za funkciju 410Prihodi iz buxeta 15.356.160 15.356.160

––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO RAZDEO 3 145.971.660 145.971.660

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNI IZDACI 293.940.511 293.940.511

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

^lan 4.

Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u ,,Slu`benom listu grada Beograda.”

Skup{tina gradske op{tine Sur~in

Broj 01-04-06-632/2006

Predsednik op{tine

Vojislav Jano{evi}, s. r.


Skup{tina gradske op{tine Sur~in, na predlog pred-

sednika op{tine, na sednici odrànoj 8. decembra 2006.

godine, na osnovu ~l. 4. i 9. stav 2. Odluke o utvr|ivawu na-

ziva ulica i trgova na teritoriji grada Beograda (,,Slu-

`beni list grada Beograda”, br. 7/94, 16/98, 3/2000, 3/01 i

12/04) i ~lana 25. ta~ka 23. Odluke o organizaciji i radu

organa gradske op{tine Sur~in (,,Slu`beni list grada

Beograda”, br. 34/04, 38/04 i /06), donosi

R E [ E W E

O ODRE\IVAWU NAZIVA ULICA NA TERITORIJI

GRADSKE OP[TINE SURÎN*

1. Odre|uje se novi naziv ulica u Sur~inu, i to:

– ulica Prirodna po~iwe od desne strane ulice Bra}e

Nikoli} do restorana ,,Dediwe”;

– ulica Fru{kogorska SRC, po~iwe od desne strane

ulice Prirodna do jezera;

– ulica Sur~inska SRC, po~iwe od desne strane ulice

Prirodna, se~e se sa ulicom Galovi~ka i nastavqa prema

jezeru;

– ulica Galovi~ka SRC, po~iwe od kraja desne strane

ulice Prirodna do ulice Sur~inske;

– ulica Jakova~ka SRC, po~iwe od leve strane ulice

Prirodna i ide do {ume, do Jakova~kog kqu~a;

– ulica Sremska SRC, po~iwe od desne strane ulice Ja-

kova~ka SRC do jezera;

– ulica Kolubarska SRC, po~iwe od desne strane ulice

Jakova~ka do ulice Sremska;

– ulica Jezerska SRC, po~iwe od leve strane ulice

Sremske i ide do {ume, do Jakova~kog kqu~a;

2. Ovo re{ewe objaviti u ,,Slu`benom listu grada Beo-

grada” po pribavqenoj saglasnosti Ministarstva za dr-

àvnu upravu i lokalnu samoupravu.

Gradska op{tina Sur~in

Broj 01-04-06-591/2006, 8. decembra 2006.

Predsednik op{tine


––––––––––––

* Ministarstvo za dràvnu upravi i lokalnu samupravu dalo je saglas-

nost pod br. 015-05-00081/2006-09 na ovaj akt.

Predsednik gradske op{tine Sur~in 29. decembra 2006.

godine, a na osnovu ~lana 28. Zakona o buxetskom sistemu

(,,Slu`beni glasnik RS”, br. 09/02, 87/02 i 66/05) i Re{e-

wa o privremenom utvr|ivawu obima sredstava za vr{ewe

poslova grada i gradskih op{tina i privremenom utvr|i-

vawu prihoda i primawa koji pripadaju gradu, odnosno

gradskim op{tinama u 2007. godini broj 4-305906-G, kao i

~lana 37. Odluke o organizaciji i radu organa gradske op-

{tine Sur~in (,,Slu`beni list grada Beograda”, br. 34/04

i 38/04), donosi

R E [ E W E

O PRIVREMENOM FINANSIRAWU GO SURÎN

^lan 1.

Do dono{ewa Odluke o buxetu op{tine Sur~in za 2007.

godinu , a najduè do 31. marta 2007. godine , vr{i}e se

privremeno finansirawe GO Sur~in.

^lan 2.

Privremeno finansirawe iz ~lana 1. ovog re{ewa vr-

{i se najvi{e do ¼ ukupnih prihoda raspore|enih u buxe-

tu prethodne fiskalne godine u iznosu od 54.568.695.

^lan 3.

Prihodi iz ~lana 2. ovog re{ewa raspore|uju se po vr-

stama i to :

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7 Teku}i prihodi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

71 Porezi

711 Porez na prihod



7133 Porez na nasle|e

i poklon 450.000

714 Komunalne takse

(lokalne) 3.500.000

716 Kom.taksa za

isticawe firme 812.500

–––––––––––

Ukupno 71 13.545.627

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

73 Donacije

i transferi

733141 18.059.750

–––––––––––

Ukupno 73 18.216.185

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

74 Drugi prihodi

7411 Prihodi od kamata 244.000

7415 Naknada za

kori{}ewe gr.zem. 12.300.000

742152 Prihodi od zakupa 405.000

742251 O. administrativne

takse 907.500

742253 Naknada za ure|ewe

gr.zem. 7.778.000


kazni 1.250

744 Teku}i transferi

gra|ana 1.202.500

745 Ostali prihodi

op{tina 125.068

–––––––––––

Ukupno 74 22.963.318

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO

PRIHODI 54.725.130

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 4.

Sredstva buxeta se raspore|uju po namenama i korisnicima:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Razdeo Glava Pozi- Funk- Ekon.- Opis Sredstva Iz dod. Ukupna

cija cija klasi. iz buxeta prih. sredstva

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 PREDSEDNIK OP[TINE

110 Izvr{ni i zakonodavni organi1 417 Poslani~ki dodatak 30.000 30.000

2 425 Teku}e popravke i odr`avawe 6.156.435 6.156.435

3 451 Teku}e subvencije nef.preduze}ima i inst. 1.000 1.000

4 463 Transferi ostalim nivoima vlasti 50.000 50.000

5 472 Naknade za socijalnu za{titu 300.000 300.000

6 481 Dotacije nevladinim organizacijama 100.000 100.000

7 499 Sredstva rezerve 1.500.000 1.500.000

– stalna rezerva 250.000

– teku}a rezerva 1.250.000

8 511 Zgrade i gra|evinski objekti 8.025.438 8.025.438

9 512 Ma{ina i oprema 1.000.000 1.000.000

Izvori finansirawa za funkciju 110 01 Prihodi iz buxeta 17.162.873 17.162.873

––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

OP[TINSKA UPRAVA

130 Op{te usluge10 411 Plate i dodaci zaposlenih 15.407.700 15.407.700

11 412 Socijalni doprinos na teret poslodavca 2.758.800 2.758.800

12 413 Naknade u naturi 1.000 1.000



15 416 Nagrade, bonusi i posebni rashodi 1.625.000 1.625.000

16 421 Stalni tro{kovi 1.375.000 1.375.000

17 422 Putni tro{kovi 100.000 100.000


19 424 Specijalizovane usluge 2.000.000 2.000.000

20 426 Materijal 775.000 775.000

21 482 Porezi i takse 50.000 50.000

22 485 Naknada {tete 30.000 30.000

Izvori finansirawa za funkciju 13001 Prihodi iz buxeta 29.675.500 29.675.500

OP[TE USLUGE

NEKLASIFIKOVANE NA DRUGOM

MESTU

160 Mesne zajednice23 421 Stalni tro{kovi 100.000 300.000 400.000


25 423 Usluge po ugovorima 100.000 100.000 200.000

26 425 Teku}e popravke i odr`avawe 100.000 30.000 130.000

27 426 Materijal 100.000 100.000

28 472 Socijalna davawa 10.000 10.000

29 481 Dotacije ost.n.v. 10.000 10.000


01 Prihodi iz buxeta 400.000

04 Sopstveni prihodi 500.000

––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 160 400.000 500.000 900.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

JP „Sur~in”

410 Op{ti ekonomski poslovi i poslovi po pitawu rada

30 411 Plate i dodaci zaposlenih 1.683.000 2.281.313 3.964.313

31 412 Socijalni doprinos na teret poslodavca 301.257 408.355 709.612

32 413 Nagrade u naturi 1.000 1.000



35 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 425.000 425.000

36 421 Stalni tro{kovi 140.000 140.000


38 423 Usluge po ugovorima 900.000 900.000


40 425 Teku}e popravke i odr`avawe 927.500 927.500

41 426 Materijal 125.000 125.000

42 482 Ostali porezi 237.500 237.500

43 511 Zgrade i gra|evinski objekti 100.000 100.000

44 512 Ma{ine i oprema 462.500 462.500

01 Izvori finansirawa za funkciju 41001 Prihodi iz buxeta 5.667.757

04 Sopstveni prihodi 2.689.668

––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

560 Za{tita `ivotne sredine45 423 Usluge informisawa 100.000 100.000


Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno za funkciju 560 200.000 200.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

760 Zdravstvo neklasifikovanona drugom mestu


48 425 Teku}e odr`.objekata 50.000 50.000

49 463 Donacije na ostalim nivoima vlasti 50.000 50.000

Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

810 Sport50 424 Manifestacije iz oblasti sporta 50.000 50.000

51 472 Nagrade iz buxeta za sport 50.000 50.000

(sport. nagrade,pehari)

52 481 Dotacije sportskim klubovima 200.000 200.000

Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

820 Usluge kulture53 424 Usluge kulture 50.000 50.000

54 472 Naknade iz buxeta za kulturu 10.000 10.000

55 481 Dotacije KUD-ovima 200.000 200.000

Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

830 Uslube emitovawai izdava{tva

56 423 Usluge reklamirawa 200.000 200.000


Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6 7 8 9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

860 Verske zajednice58 481 Dotacije verskim zajednicama 300.000 300.000

Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

910 Pred{kolsko i osnovnoobrazovawe

59 463 Dotacije ostalim nivoima vlasti 300.000 300.000

60 472 Nagrade iz buxeta za obrazovawe 10.000 10.000

(nagrade najboqim u~enicima i studentima)

Izvori finansirawa


––––––––––––––––––––––––––––––––––––


–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO RAZDEO 1 54.725.130 3.189.668 57.914.798

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

UKUPNO RASHODI 54.725.130 3.189.668 57.914.798

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


^lan 5.

Ostvareni prihodi i izvr{eni rashodi u periodu pri-

vremenog finansirawa ~ine deo buxeta op{tine Sur~in

za 2007. godinu.

^lan 6.

Iskazani prihodi i rashodi u re{ewu o privremenom

finansirawu uve}a}e se za iznos namenskih prihoda koje

}e grad prebacivati za posebne namene, kao i za prenete

prihode iz prethodne godine.

^lan 7.

Ovo re{ewe stupa na snagu danom dono{ewa , a prime-

wuje se od 1. januara 2007. godine.

^lan 8.

Za izvr{ewe ovog re{ewa stara}e se Odsek za finansije.

Predsednik op{tine Sur~in

Broj 01-01-112-23/2006, 29. decembra 2006.

Predsednik op{tine


S A D R @ A J

Strana

Program potreba za auto-taksi prevozom u gradu

Beogradu za 2007. godinu – – – – – – – – – – – – – – – 1

Akti skup{tina gradskih op{tina

i drugih organa gradskih op{tina

BARAJEVO

Odluka o privremenom finansirawu op{tine

Barajevo za 2007. godinu – – – – – – – – – – – – – – – 1

GROCKA

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o buxetu

op{tine Grocka za 2006. godinu – – – – – – – – – – 5

Odluka o privremenom finansirawu op{tine

Grocka za 2007. godinu – – – – – – – – – – – – – – – – 10

Odluka o prestanku statusa lokalnih puteva – 11

Odluka o pristupawu izradi plana detaqne re-

gulacije za izgradwu stambenog naseqa „Radmilo-

vac” u KO Vin~a – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 11

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o Op-

{tinskoj upravi gradske op{tine Grocka – – – – 12

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o odr`a-

vawu ~isto}e u posebnim naseqenim mestima na te-

ritoriji op{tine Grocka – – – – – – – – – – – – – – 12

Odluka o izmenama Odluke o odre|ivawu javnog

gra|evinskog zemqi{ta na teritoriji op{tine

Grocka – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 12

Strana

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o osni-

vawu Javnog preduze}a – Direkcije za gra|evinsko

zemqi{te, urbanizam i izgradwu op{tine Grocka 13

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o izdva-

jawu organizacione jedinice „Vodovod i kanaliza-

cija” iz sastava Javnog komunalnog stambenog

preduze}a „Grocka” i osnivawu posebnog javnog

preduze}a „Vodovod i kanalizacija”, Grocka – – – 14

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o pripa-

jawu Javnog preduze}a za stambene usluge op{tine

Grocka Javnom komunalnom preduze}u „Grocka” – 15

LAZAREVAC

Odluka o privremenom finansirawu gradske

op{tine Lazarevac za 2007. godinu – – – – – – – – 16

Plan generalne regulacije podru~ja TE „Kolu-

bara B” – prva faza – – – – – – – – – – – – – – – – – 16

Plan detaqne regulacije „Rasadnik” u Lazarevcu 50

Re{ewe o davawu saglasnosti na Program ure-

|ivawa i davawa u zakup gra|evinskog zemqi{ta,

izgradwe i odr`avawa objekata zajedni~ke komu-

nalne potro{we, sa Finansijskim planom za 2007.

godinu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 67

Re{ewe o davawu saglasnosti na Program po-

slovawa Javnog preduze}a za komunalnu privredu

„Lazarevac”, Lazarevac za 2007. godinu – – – – – – 67

Re{ewe o davawu saglasnosti na Program po-

slovawa Javnog preduze}a za informisawe „Radio

Lazarevac” za 2007. godinu – – – – – – – – – – – – – 67

Strana

Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku Uprav-

nog odbora Javnog preduze}a za komunalnu privre-

du „Lazarevac”, Lazarevac o pove}awu cena osnov-

nih i ostalih komunalnih usluga, koje pruà JPKP

„Lazarevac”, Lazarevac – – – – – – – – – – – – – – – 67

Odluka o pove}awu cena osnovnih i ostalih ko-

munalnih usluga koje pruà JPKP „Lazarevac”, La-

zarevac s cenovnikom – – – – – – – – – – – – – – – – 68

MLADENOVAC

Plan detaqne regulacije kompleksa Specijalne

bolnice za interne bolesti i prostora izme|u uli-

ca Boè Damwanovi}a, Kneza Lazara i Dimitrija

Tucovi}a u Mladenovcu – – – – – – – – – – – – – – – 72

Re{ewe o privremenom finansirawu gradske

op{tine Mladenovac za 2007. godinu – – – – – – – 82

OBRENOVAC

Re{ewe o privremenom finansirawu gradske

op{tine Obrenovac za period 1. januar–31. mart

2007. godine – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 83

Odluka o izmenama i dopunama Odluke o buxetu

(dopunski buxet) gradske op{tine Obrenovac za

2006. godinu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 87

Re{ewe o izmeni Re{ewa o imenovawu Op-

{tinske izborne komisije u stalnom sastavu za

sprovo|ewe izbora odbornika Skup{tine gradske

op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – 88

Re{ewe o dopuni Re{ewa o imenovawu Uprav-

nog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Obreno-

vac” iz Obrenovca – – – – – – – – – – – – – – – – – – 88

Re{ewe o dopuni Re{ewa o imenovawu Nadzor-

nog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Obreno-

vac” iz Obrenovca – – – – – – – – – – – – – – – – – – 89


nog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Toplo-

vod”, Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 89


nog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Toplo-

vod”, Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 89

Strana


nog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Vodovod

i kanalizacija”, Obrenovac – – – – – – – – – – – – – 89


nog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Vodovod

i kanalizacija”, Obrenovac – – – – – – – – – – – – – 90


nog odbora Javnog radiodifuznog preduze}a „Ra-

dio Obrenovac” u Obrenovcu – – – – – – – – – – – – 90


nog odbora Javnog radiodifuznog preduze}a „Ra-

dio Obrenovac” u Obrenovcu – – – – – – – – – – – – 90

Re{ewe o razre{ewu Marice [ehovi} du`no-

sti direktora Fonda za ekologiju Obrenovac i o

imenovawu Marice [ehovi} za direktora Fonda

za za{titu ìvotne sredine op{tine Obrenovac 90

Re{ewe o davawu saglasnosti na Statut Javnog

preduze}a „Poslovni prostor” Obrenovac – – – – 91

Statut Javnog preduze}a „Poslovni prostor”

Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 91

SOPOT

Re{ewe o prestanku mandata odborniku u Skup-

{tini gradske op{tine Sopot – – – – – – – – – – – 96

Re{ewe o potvr|ivawu mandata odborniku u

Skup{tini gradske op{tine Sopot – – – – – – – – 96

Odluka o tre}oj izmeni i dopuni Odluke o bu-

xetu gradske op{tine Sopot za 2006. godinu – – – 96

Odluka o privremenom finansirawu gradske

op{tine Sopot za 2007. godinu – – – – – – – – – – – 97

Odluka o obrazovawu mesnih zajednica za pod-

ru~je gradske op{tine Sopot (pre~i{}en tekst) – 97

SURÎN

Odluka o petom dopunskom buxetu gradske op-

{tine Sur~in za 2006. godinu – – – – – – – – – – – 98

Re{ewe o odre|ivawu naziva ulica na terito-

riji gradske op{tine Sur~in – – – – – – – – – – – 100

Re{ewe o privremenom finansirawu GO Sur~in 100


„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik

RADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

gradona~elnik grada beograda, 28. decembra 2006. godi-ne, na osnovu ~lana 36. zakona o prevozu u...

Documents