Izdavač:Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okrugaVlajkova 199, 16000 Leskovac, RSwww.centerzarazvoj.org

Redakcija:Blagoje Jovanović, Slobodanka Pavlović

Grafička priprema:Danijel Ljubenović

Fotografije:Blagoje Jovanović, Dragan Bosnić,Vojislav Grujić, Dragan Kostić, Žoska, Angelika Temper, Zlata Golubović, Igor Markov

Naslovna strana:„Radan, dar prirode“model: Karolina Simatfoto: Zlata Golubović

Prevod:Ružica Šmelcerović

Štampa:„Plutos“ Vranje

Autor:Lokalna akciona grupa„Održivi razvoj Radana“angažovana od strane Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga u okviru projekta„Prodržka održivom razvoju opština Jablaničkog i Pčinjskog okruga“koji finansiraAustrijska agencija za razvojwww.ada.gv.at

Concept/Konsultacija:Angelika Temper, 3etravel d.o.o.www.3etravel.me

poznatog pod imenom Caričin grad, simbol ovog regiona čine i jedinstveni kameni stubovi Djavolje varoši kod Prolom banje; oba ova mesta ostavljaju najupečatljiviji utisak na posetioce u zoru ili pred smiraj dana.

Austrijska agencija za razvojnusaradnju je proteklih godina podržala rad regionalnog Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Posebna želja nam je bila da ukažemo na mogućnost razvoja održivog turizma. Regionalni Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga je zato kao pilot projekat odabrao region Radana i time bitno doprineo laganom otkrivanju jednog sasvim posebnog prirodnog dobra. Uz finansijsku pomoćAustrijske razvojne agencije markirane su pešačke staze na Radanu i odštampana je karta pešačkih staza.

Stoga i moja želja da se o ovom tako raznolikom regionu brinete sa posebnom pažnjom. Uživajte u pričama i u predivnom doživljaju Radana, dok ga obilazite pešice ili biciklom.

Dr. Clemens Kojaambasador Austrije u Srbiji

Ova brošura predstaviće vam stanovnike regiona Radana i njihove lične priče. Saznajte više, o gradonačelniku Djavolje varoši, o pešačenju Radanom sa dr Ljubićem i Sašom, o domaćinu koji peče rakiju i upoznajte region oko Radan planine.

Radan se nalazi na jugu Srbije i predstavlja istorijski gledano važnu oblast, ali malo zabačenu u odnosu na uobičajene turističke rute. Mnogim ljudima naziv Radan zvuči poznato, ali retko ko zna gde se ova planina zaista i nalazi. Ovom brošurom upravo to želimo da promenimo.

Opštine Bojnik, Kuršumlija, Lebane, Medveđa i Prokuplje „dele“ planinu Radan, koja spada u planine srednje nadmorske visine i bogata je šumom, a na njenim obroncima prostiru se livade, voćnjaci i idilična sela. Pre oko 1600 godina ova oblast je bio važan administrativni centar Vizantijskog carstva – iako samo na kratko. O tome svedoče ostaci grada „Justiniana Prima“. I kroz naredne vekove su ovaj region presecali trgovački, ratni i putevi hodočasnika, u više navrata. Ova višeslojna prošlost i netaknuta priroda Radana podarile su stanovnicima ove planine njihov identitet. Ljudi sa Radana su duhoviti, otvoreni i puniživota. Ovdašnji život karakterišetradicionalna gostoprimljivost, atopla i spontana dobrodošlica očekuju posetioce i u najudaljenijim selima. Pored ostataka grada„Justininana Prima“, danas

Radan - putevi i price o životu na planini

ˇ

Srbija

Ono što sigurno neću uspeti je da vam recima docaram osećaj kada stojim na vrhu, dok pogled puca na suncem obasjanu kotlinu; osećaj tišine u kući na Radanu koju narušava samo simfonijakiše i na kraju osećaj smirenosti i zadovoljstva kada vozeći bicikl pogledam obronke Radana iza koga Sunce već u suton pada.

Kada krenete u šetnju Radanom, gde god da poželite proći, skoro uveć će se otvoriti put. Samo je vaš izbor da li ćete ići dobro utabanom stazom ili šumom. I u jednom, i u drugom slučaju možete stići gde ste krenuli. To je ono što Radan čini posebnim – taj osećaj slobode. Na vama je da odredite šta vam je cilj i svakako, uz malo ili nešto više napora možete stići do svog cilja. U toku te vaše šetnje, vožnje bicikla ili jahanja konja, uvek ćete nailaziti na neke delove koji će vas dotaći... Na Petrovom vrhu je

pravo mesto da se okrepite kraj jedne male crkve. Na Kamenjaru, vrhu pored Petrovog vrha pruža se pogled okolnih kotlina i planina kao na dlanu. Ako vam se učini da ste videli sve što vrhovi Radana mogu ponuditi, tada treba otići doSokolovog visa koji kao kruna stoji nad Gajtanom i pleni svojimizgledom. To je vrh na komeintenzivnost zelene trave i zlatna boja sunčevih zraka uspešno beže fotoaparatima koji bi da tu lepotu ponesu na neko drugo mesto. U šumi iznad planinarskog domanalaze se slapovi zvani Ripivoda.

Poseta Caričinom gradu vas na trenutak vraća u vreme Vizantije, a Djavolja varoš na mesto između legende i stvarnosti.

To je moj Radan. Uvek me je dobro docekivao. Možda se mi tako dobro slažemo, jer sam ja našao Radan u sebi.

Prvi odlazak na Radan Blagoje Jovanović

Sećam se prvog odlaska na Radan, kao da je juče bilo. Stigosmo ispred vikendice mojih komšija i drugova iz detinjstva. Prohladan, ali svež vazduh mi napuni pluća. Mesec je obasjavao okolnu prirodu, a ujedno i objekat koji će biti baza naših budućih istraživanja. Dok smo se raspakivali stekao sam prvi utisak o mestu gde ćemo boraviti narednih nekoliko dana. Već je na prvi pogled zadovoljilo kriterijume za jedan prijatan boravak. To veče smo proveli pored logorske vatre uz priču. Iako je priča bila o tome šta ćemo sutra videti i kuda ćemo se uputiti nisam pokušavao da zamišljam predele, ne znam da li zbog toga što nisam ništa posebnoočekivao ili što uvek postoji mogućnost da se vaša slika ne poklopi sa slikom stvarnosti. Bilo kako bilo, svanu jutro i krenusmo u moju prvu šetnju Radanom do vrha Sveti Petar. Tada načinih prve istraživačke korake po ovoj planini... To putovanje ovom planinom i dalje traje jer svaki put kad se na nju vratim čini mi se kao da sa nje nikad nisam ni odlazio. Kada ste na Radanu, imate priliku da osetite prirodu, ali ne divlju i neukroćenu kroz koju je nemoguće proći, već tajanstvenu i pitomu.

ˇ

Volim da šetam njegovim livadama, da vozim bicikl šumskim stazama koje se prožimaju odličnim vidikovcima i da fotografišem

zalaske sunca sa njegovih vrhova... Ja ću biti na Radanu, a Vi kada odlučite da dođete slobodno se javite. Dogovorićemo i za Vas foto-turu Radana sa mnom, šetnju sa Sašom i dr Ljubićem ili možda vožnju bicikla sa Ružicom.

Blagoje Jovanović,diplomirani menadžer u turizmufotografhedonistički biciklistazaljubljenik u Radan

Pogled na Gajtan i vrh Sveti Petar,B. Jovanović ©

ˇˇ

Pogled na Ivan kulu,B. Jovanović ©

Kada ste na Radanu, imate priliku da osetite prirodu, ali ne divlju i neukroćenu kroz koju je nemoguće proći, već tajanstvenu i pitomu.

Hleb

Od vajkada se hleb pripremao ovako ili onako, od ovog ili onog brašna, ali se do danas na prostoru Radan planine koristi jedan stari način pripremanja hleba, hleb ispod sača u crepulji. Svakog dana majka Mike raspiruje vatru u svojoj staroj odžakliji u podradanskom selu Svinjarici u blizini Caricinog grada. Zagreva crepulju i sač, bocka površinu testa

Darovi prirode

Priprema hleba na tradicionalan nacin - pod sacemB. Jovanović ©

strukom bosiljka i peče hleba za svoju mnogobrojnu familiju. Jer, kako kaže, njena deca i unoci ne vole hleb iz gradskih pekara, niti obično ispečenog u relni šporeta. Hleb iz crepulje je jela ona od kada pamti za sebe, a sada ga predano priprema svojoj porodici, i tako će dok je zdravlje služi, a onda će svoj zanat predati snaji.

Rakija

Rakija ovde ima puniji ukus. Ne znam, da li je to zbog ovdašnjih divljih krušaka ili zato što predstavljaponos domaćina. Kako je bilodrago dekici iz sela Ivan kula kada nas je dočekao i s ponosomponudio svojom rakijom. Ona je već stajala na stolu i čekala putnike namernike. Možda je ona bilarazlog lepih priča koje je pratila i neka pošalica.

Na zapadnoj strani Radana postoji običaj „Rukatka“. Rukatkom,čašom punom meke rakije, nazdravljaš nekome koga ceniš i tu pred svima kažeš šta miliš o njemu, šta ceniš kod njega ili šta je dobro uradio. Zatim onaj kome je nazdravljeno ustaje i nazdravljanekom drugom. Smisao ovog običaja je da se ljudi raspričaju i da se zapodenu priče.

Med

Ima jedno selo na obroncima Radan kraj Caričinog grada. Selo se zove Prekopčelica, samo ime govori da je oduvek u svom ataru gajilo savršeni svet pčela i danas ima visokokvalitetnog meda u izobilju. Divna i Vlada žive u ovom selu i pakuju med na razne načine, kao i mnogi drugi pčelari na Radanu, za svačiji ukus i potrebu.

Suvo i koštunjavo voće sa Radana prelivaju medom, pakuju med sa saćem, prave propolis i vade matični mleč. Sve oveposlastice i lek nude putniku namerniku koji je na svom pohodu planini odlučio da prođe kroz njihovo selo. Med sa lešnicima je odlično osveženje u toku pohoda ka vrhovima Radana.

ˇ

Radanska trpeza,D. Bosnić ©

šuškaju kao snovi zaljubljenih. Mistične i lekovite vode ove planine su naša fascinacija. Bile suizazov i najvećem vizantijskom caru Justinijanu Prvom, koji ih je akva-duktom doveo do Caričinog grada. Dar prirode su nam i šumski plodovi Radana: divlje trešnje, kupine, borovnice, maline i divlje jagode. Šumsko voće koje svojim ukusom i bojama hrani duh i telo.Divlji beli luk, glog, hajduška trava, dren, majčina dušica, odoljen, slez, beladona samo su deo bogate Radanske „apoteke“, Ovi darovi

prirode i svež vazduh su čest povod doktor Ljubiću nam daje dodatna objašnjenja o pozitivnim uticajima prirode na čoveka. Na „Stazi zdravlja“ koja počinje kod Doma na Radan planini, mogu se oprobati svi, deca, stariji, svi oni koji se žele zabaviti i svoju šetnjuupotpuniti novim sadržajem. Mi smo ponosni na Radan. On nam daje zdravlje, radost i spokoj koji nam je potreban.

Saša Dajević,ljubitelj prirode

Stazama zdravlja Saša Dajević

Šetnja Radanom sa pogledom na Petrov vrhfoto Žoška ©

Odlazak na Radanplaninu za mene i moju porodicu znači novi početak avanture, novopunjenje baterija koje je preko potrebno u ova luda vremena. Drago mi je kada i moj prijatelj doktor Ljubić krene sa mnom, pa nam šetnja bude obogaćena razgovorom. Naše druženje na planini traje godinama i nije nam dosadilo, jer nam Radan pruža uvek nove inspiracije za nove teme. Mir i tišina koju pruža Radan planina uvek nas opušta i daje nam snagu za nove metre staza koje ona ljubomorno čuva u svojim dubokim šumama i iza zagonetnih prevoja.

Stara vodenica,A. Temper © Izvori Radana su njegov

ukras i kao da se medjusobno nadigravaju u svojoj lepoti. Njihove vode su zdrave, pitke, hladne, lekovite.

dr Milomir Ljubić

Volimo stazu pokraj starih vodenica, volimo staze uz planinske potoke na kojima slapovi „Ripivode“ i „Borinski skok“ prave vragolaste vratolomije. Najveća radost je kada svi skupa krenemo kroz Ivanjske livade gde lahor odiše svežinom, a otkosi mirisnih trava ispod naših nogu

Adaptacija na klimu je gotovo trenutna. Visine od 600 do 1000 metara smiruju me i opuštaju napete nerve.Istovremeno veće visine preko 1000 metara izoštravaju misli i podsticu maštu.

dr Milomir Ljubićˇ

Mir i tišina koju pruža Radan uvek nas opušta i daje nam snagu za nove metre staza koje ona ljubomorno cuva u svojim dubokim šumama i izazagonetnih prevoja.

Jesenja šetnja,B. Jovanović ©

ˇ

putevi se migolje i vijugaju na sve strane i to na ovoj nadmorskoj visini, kakva privilegija!!! Nema saobraćaja, niti automobilske buke. Bezbrižno osvajam kilometar po kilometar puta, uzbrdo, nizbrdo, potpuno se prepuštajući magiji trenutka. Volela bih da ovaj dan traje večno. I trajaće, nosim ga sa sobom. Znam da će energija koju ću poneti odavde biti zarazna i preneće se na mnoge ljude oko mene. Već razmišljam o dogovorima narednih biciklističkih i pešačkih tura, do Djavolje varoši ili Caričinog grada, Prolom banje, Sokolovog visa ili Gajtanskih vrata. Na kom vidikovcu narednog puta uživati u prelepoj panorami? Nakojoj livadi udahnuti opojne mirise planinskog bilja? U kom hladu smišljati planove za neka nova sutra? Nisam ni primetila da dan odmiče, da satima nisam stala, da je već sumrak. U punom naboju emocija zahvaljujem ovom prirodnom blagu na podarenom danu. On će trajati, zauvek i dan više.

Ružica Šmelcerović, profesor nemačkog jezikaVišestruka Prvakinja Srbije u MTB i organizator prvog MTB maratona na Radanu

Gradska vreva, svako-dnevnica na asfaltu, zvonjava telefona, nedostatak slobodnog vremena. Ali ne i danas. U glavi se vrti misao, misao na dva točka. Krećem u susret planinskim vrhovima i piramidi koja se tako upadljivo ističe na horizontu i odavno me mami. Danas joj punog srca hrlim u susret. Već dugo sazreva u meni želja da upoznam ovu vekovnu planinu. Koliko često sam posmatrala kako sunce iza nje zalazi, da bi opet izašlo donoseći neka nova jutra.

Obožavam škripu guma i kocnica. Osećaj brzine. Otkrivam divne puteve za pedaliranje. Kao da vode u beskraj.Koliko mogućnosti. Levo ili ipak desno. Široki makadamski putevi se migolje i vijugaju na sve strane i tona ovoj nadmorskoj visini, kakvaprivilegija!!!

Od Šopota ka Gajtanskim vratima,V. Grujić ©

ˇ

Biciklizam Ružica Šmelcerović

Trenutak odmora,D. Kostić ©

I tek što sam krenula iz Leskovca, već sam tu. Preda mnom se otvaraju kapije nekog novog, drugačijeg sveta. Ono iskonsko. Uranjam bez mnogo razmišljanja. Kakav mir i tišina. Divan cvrkut ptica. Oštrina planinskog vazduha. Žubor vode. Čula se opuštaju i prepuštaju spoljnim impulsima. Montiram svoj bike i krećem u avanturu, u susret prirodi. Obožavam škripu guma i kočnica. Osećaj brzine. Otkrivam divne puteve za pedaliranje. Kao da vode u beskraj. Koliko mogućnosti. Levo ili ipak desno. Široki makadamski

Sijarinska banja

To područje obuhvata teritorije pet opština koje spaja Radan planina; Kuršumlija, Prokuplje, Bojnik, Lebane i Medveđa. Svaka od opština ima svoje turističke potencijale. Turisti time dobijaju jedinstveni užitak u različitostima koja bi razna kružna putovanja kroz svih pet opština omogućila. Svakako bi najatraktivnija bilaturistička tura koja bi povezala tri turističke destinacije koje imaju evropski turistički značaj: Neolitsko naselje Pločnik, Djavolju varoš i Caričin Grad.

Sijarinska banja je poznatabila i starim rimljanima, koji suboravili na ovim prostorima, što pokazuju ostaci njihovih kupatila, te se pretpostavlja da su u vreme Vizantije dolazili imućniji stanovniciCaričinog grada da se ovde odmaraju i koriste lekovita svojstva banjskih izvora. Tim tadašnjimposetiocima nije mogao dapromakne jedinstveni gejzer naBalkanu, čije vode iz utrobe zemljeizbijaju ka nebu u visini od 12m. Danas je tu je sportski centar, sa olimpiskim bazenom i bazenom za vaterpolo, terenom za malifudbal i košarku. Posetioci mogu pored korišćenja usluga terapije termalnim vodama, imati i razne vidove rekreacije. Kada preko leta u banju dođe veliki broj turista, pored svega što je nesebično ponudila priroda, ljudi banje organizuju za goste“Gejzerske noći”, sa muzičkim sadržajem, koje se završavaju na Svetog Iliju, drugog avgusta, sa zajedničkim venčanjem mladenaca ispod gejzera. Kao poklon, mladenci dobijaju “medene dane” ubanjskom hotelu.

Dragan Denić,Turistička organizacija Medvedja

Dragan Denić

Prolom banja Radovan Tanasković

Ceo svoj radni vek koji traje 47 godina posvetio sam razvoju turizma na ovim prostorima. Uporedo sa mojim radom razvijalase i Prolom Banja, od jednog kaptiranog izvora i improvizovanog kupatila do modernog banjskog kompleksa. Lekovita svojstva voda Prolom Banje su vrlo jasno dokazana nakon 50 godina rada i preko 500 000 turista koji su koristili naše usluge. Između ostalog leči bolesti bubrega i mokraćnih puteva, organa za varenje, kožna oboljenja, bolesti perifernih krvnih sudova i vanzglobni reumatizam. Danas su kapaciteti Prolom banje uglavnom popunjeni, ali se stalno radi na podizanju kvaliteta ponude i usluga. Poslednje urađeno u banjskom kompleksu je izgradnja otvorenog bazena i opremanje konferenciske sale u jesen prošle godine. Moja vizija se danas ostvaruje, objedinjavanjem turističke ponude Radanskog područja.

Lekovita svojstva vodaProlom Banje su vrlo jasnodokazana nakon 50 godina rada i preko 500 000 turista koji su koristili naše usluge.

Kada je u meni sazrela ideja o zajedničkom nastupu na tržištu turizma, više ne mogu govoriti samo o Prolom banji, kao zasebnoj turističkoj destinaciji, nego me misli po inerciji vode ka Djavoljoj varoši, Caričinom gradu, Brestovačkom jezeru, Sijarinskoj banji, i svim drugim turističkm potencijalima na Radanu, njegovom užem i širem okruženju.

Radovan Tanasković,Direktor Sektora za razvoj turizma u Planinki

Gejzir u Sijarinskoj banji,D. Bosnić ©

Hotel u Prolom banji,D. Bosnić ©

proširimo i kvalitativno poboljšamo paletu naše ponude. Istovremeno cilj nam je i poboljšanje životnih uslova ljudi na Radanu, uz prave inicijative,projekte i investicije.

Ja se već radujem narednoj šetnji Radanom. Pozivam i Vas – pridružite nam se!

Dobrila Sudimac – Mratinković, SavetnikCentar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga

Zaposlena sam u Centru za regionalni razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu. Cilj naše organizacije je podrška opštinama na jugu Srbije, kojih ima trinaest, u održivom socijalno-ekonomskom razvoju, uz davanje strateških saveta, tehnički Know-how, kao i pružanje podrške u realizaciji regionalnih projekata. U 2011. godini započet je projekat za unapređenje razvojaturizma na teritoriji Radan planine,uz finansijsku pomoć Austrijske razvojne agencije (ADA). Naš prvi uspeh je da je pet opština (Bojnik, Kuršumlija, Lebane, Medveđa i Prokuplje) povezano kroz preko 250km pešačkih i biciklističkih stazanamenjenih za planinski biciklizam. Mapa pešačkih staza ibrošura stanodavaca već sadaposetiocima umnogome olakšavaju orijentaciju na Radanu. U realizaciju projekta uključili su se mnogi stanovnici ovog područja, koji su veoma aktivno i kreativno doprineli kako zaštiti, tako iodgovornom korišćenju potencijala planine Radan u svrhu održivog razvoja turizma. Šta su naši dalji planovi?

Želimo da Radan, u saradnji sa ljudima koji žive na ovoj teritoriji, popularišemo kao destinaciju za

Održivi razvoj turizma Dobrila Sudimac – Mratinković

odmor i očuvanje zdravlja, koja uzto nudi mogućnost za mnogo raznih doživljaja. Brojni učesnici naših pešačkih i biciklističkih manifestacija nam potvrđuju da se sa ovakvomponudom nalazimo na pravom putu. To što smo za ovako kratko vreme toliko toga postigli čini nas ponosnima, ali istovremeno smo svesni i činjenice da smo tek na samom početku. Biće nam izazovda kontinuirano pratimo razvoj održivog turizma i da za naše goste

Radionica,B. Jovanović ©

Turisticke karte i brošure,B. Jovanović ©

Putokazi,B. Jovanović ©

ˇ

Tradicija Slobodanka Pavlović

Potreba da se sačuva ono što je vredno, a što se može nazvatitradicijom okupila nas je oko zajedničke ideje. Tako je formirano Udruženje žena „RUŽA“ u Lebanu. Negujući stare zanate i stalno se vraćajući rukotvorinama naših predaka, pokušavamo da široj javnosti približimo vrednost onoga što preti da bude zaboravljeno. Put nas je poveo ka našim selima, naročito onim planinskim, koja najbolje odolevaju modernizaciji i promenama.

Crkva na vrhu Sveti Petar,B. Jovanović ©

jednu pešačku stazu i dali joj ime „Na putu rukotvorina“. Ova je staza postala „prvenac“ projekta „Razvoj pešačkih i biciklističkih staza na Radan planini“. Interesovanje za doživljajem tradicionalnog je veliko, upravo zbog autentičnosti koju pruža sadržaj na pešačenju. Naši gosti su, šetajući stazama sela na obroncima Radan planine, uživali u blagoj i pitomoj prirodi, i sretali se sa očuvanom tradicijom u spremanju hrane, izradi predmeta u starim zanatima,autentičnim folklorom ovog kraja, starim graditeljstvom, koje je Turistička organizacija opštineLebane ovekovečila u svomprojektu „Atlas starog gradteljstva“. Zadovoljstvo mi je da naše vrednosti predstavim posetiocima, a naročito gostoprimstvo u seoskim domaćinstvima, gde ljudi pokazujuotvorenu želju da podele sa gostom sve što znaju i ponude što imaju. Mi se stalno vraćamo u sela na Radan planini, možda već naviknuti na nešto što je drugačije a dobro.

Slobodanka Pavlović,Udruženje žena RUŽA

Proizvodi od pustovane vune,B. Jovanović ©

Ono što zovemo tradi-cijom, u selima na Radanu živi svojim prirodnim tokom i prisutna je svakog trena u životu planine i njenih stanovnika. Umeća, veštine, zanati, kako je postajalonekada, postoji i danas.Imamo atmosferu jednekulture koja jeste stara, alisveprisutna. Ocevi prenose svoja znanja na sinove, majke i bake na svoje ćerke i unuke, jedan prirodni sled kojim se cuva nasledjeno.

ˇ

ˇ

Kada smo povezali pet podradanskih sela sa onim što neguju u svojim atarima, dobili smo

Tradicionalno skladištenje luka,D. Bosnić © Tradicionalna kuća na Radanu

Pretpostavlja se da ruševineCaricinog Grada predstavljaju nekadaznacajan regionalni centar Justinijanu Primu, mesto koje je podigao carJustinijan I s ciljem ovekovecenja kraja svog rodjenja.

Caričin grad predstavlja,slobodno se može reći, jedini antički grad na prostoru Srbije, koji posetilac može sagledati u celini. Ulaz u grad obeležen je kapijama, a celim putem posetilac se šeta prostranim ulicama sa porticima koji se otvaraju prema brojnim crkavama i javnim građevinama svedočanstvima nekadašnjeg sjaja paleovizantijske metropole. Caričin grad je podignut ex nihilo u prvoj polovini 6. veka u severozapadnom delu provincije Sredozemna Dakija, nedaleko od granice sa Dardanijom. Izgrađen je u ruralnoj oblasti i predstavljajedinstven primer kasne urbanizacije na prostoru severnog Ilirika –centralnog Balkana. Caričin Grad je sagrađen na izduženoj i uzvišenoj gredi, dužine preko 500 m i širine 150-200 m, koja dominira okolinom i koju sa istočne strane uokviruje Caričinska, a sa zapadne Svinjarička reka. Urbano jezgro, površine oko 8 ha, zauzima vrh grede i opasano je sa tri prstena bedema izgrađenih od kamena i opeke koji su uokviravali tri celine: Akropolj, Gornji grad i Donji grad.Primarna funkcija ove fortifikacijebila je zaštita javnih objekata i zvaničnih rezidencija, važnih državnih institucija, kao što su crkva i vojska. Oko urbanog jezgra nalazilo

se razvijeno široko podgrađe namenjeno populaciji koja je opsluživala grad. Ceo prostor je bio branjen suhozidanim bedemom i rovom, koji se danas jasno prate sa južne i istočne strane grada. Deo ovog bedema nazire se i saseverozapadne strane. Obepomenute linije odbrane bile su, najverovatnije, ojačane palisadom.

nekada značajan regionalni centarJustinijanu Primu, mesto koje je podigao car Justinijan I s ciljem ovekovečenja kraja svog rođenja. Gradu je, prema XI noveli, bilo predodređeno da postane sedište prefekta pretorije Ilirik, a istimzakonom car je želeo da novuprestonicu podigne u rangarhiepiskopije sa jurisdikcijom nad celom Dačkom dijecezom iMakedonijom II. Preseljenjeprefekture u Justinijanu Primu ostalo je, usled nesigurnosti izazvanihupadima varvara na teritorijuBalkana, mrtvo slovo na papiru. Ipak, gradu su, prema CXXXI noveli, potvrđene prerogative arhiepiskopa Justinijane Prime, a njegova vlast je bila usmerena na Dačku dijecezu. Justinijana Prima ostala je prevashodno crkveni administrativnicentar i garnizonski grad, kao i važan centar oblasti.

dr Vujadin Ivanišević,Arheološki institut Beograd

Caricin grad,B. Jovanović ©

Ivstiniana Prima dr Vujadin Ivanišević

Kapitol,B. Jovanović ©

ˇ

Ceo kompleks, površine oko 20 ha, uokviruje zanatski centar, sa konstantovanim pećima za izradu opeka i onih za obradu metala, koji se razvio uz obale reka.

Osim toga, na Svinjaričkoj reci bila je podignuta brana sa jezerom. Mrežu direktne odbrane grada činile su fortifikacije, u nepo-srednoj blizini. Na istoku se nalazilo utvrđenje na uzvišenju kod Sv. Ilije, zatim osmatračnica na lokalitetu Kulište-Jezero, na severu utvrđenje kod Sakicola, a na jugozapadu Gornje Gradište u Svinjarici. Pretpostavlja se da ruševine Caričinog Grada predstavljaju

ˇ

ˇˇ

za mene prijatelji često u šali kažu da sam „gradonačelnik Djavolje varoši“, a ja sam inačeupravnik spomenika prirode „Djavolja varoš“, koja je zasebna radna jedinica u DOO „Planinka“ iz Kuršumlije. Ovim poslom se bavim od 2008 godine, kada je glasanje za izbor 7 novih svetskih čuda pri-rode bilo u toku. Djavolja varoš se nalazila među prvima na listi. Turiste u Djavolju varoš najviše privlače dve retke prirodne pojave: zemljane piramide koje nastaju erozijom tla, a u prirodi deluju vrlo atraktivno i dva izvora jako kisele i raznim metalima prezasićene vode, kakvih u svetu ima malo.

Djavolja Varoš Radoje Stepanović

Djavolja varoš,D. Bosnić ©

Djavolja varoš noću,D. Bosnić ©

posetioci imaju priliku da čuju tu priču i mnoge druge kao i onu o čudnim i nesvakidašnjim zvucima, koje su nekada davno ispričane, a danas se prepričavaju. U poslednje tri godineDjavolja varoš je najposećenija turistička destinacija ove vrste u našoj zemlji. Postepeno se povećao broj turista koji dolaze na vikend turizam sa noćenjem u ProlomBanji. Oko 15% ukupnog brojaturista su iz inostranstva koji dolazeiz raznih zemalja, a najviše orgazovanih grupa je iz Poljske i Bugarske.

Veliko interesovanje turista je i za legende oDjavoljoj varoši, kad ih cuju ne mogu odoleti a da ne vide i sami se uvere u cudnovatost izgleda „varoši“ i osete atmosferu mesta zbog kojeg se ispredaju price i legende. ˇ

ˇ

ˇ

Najpoznatija legenda o Djavoljoj varoši je ona koja govori o okamenjenim svatovima koje je Sveta Petka sprecila da poslušaju Djavola i učine rodoskrnavljenje venčavajući brata i sestru. Svi

Stubovi Djavolje varoši, kojih ima preko dvesta, uvek pružaju posetiocu drugačiji dozivljaj, jer zavisno od količine i vrste svetlosti,Djavolja varoš uvek drugačije izgleda. U različitim delovima dana pruža drugačiju percepcijukod posmatrača Perspektiva turističke ponude Djavolje varoši je udruživanje turističke ponude Radanskog područja, što pruža turistima bogat i raznovrsni program i doživljaj.

Radoje Stepanović,upravnik spomenika prirode „Djavolja varoš“

Pogled ka Djavoljoj varoši,B. Jovanović ©

Najpoznatija legenda o Djavoljoj varoši je ona koja govori o okame-njenim svatovima koje je Sveta Petka sprecila da poslušaju djavola i ucine rodoskrnavljenje vencavajući brata i sestru.

Stubovi Djavolje varoši,D. Bosnić ©

ˇˇˇ

Zvezde

Zašto zvezde u tvom životu? U zvezdama ima neštomisteriozno, nešto nepoznato. Nude puno mogućnosti. Svaka zvezda ti nudi mogućnost da postoji neki novi život oko nje. Neka druga vrsta, drugi predeli. Znaš to su ti kaogranice, granice u kosmosu. Kao kad ovde šetaš planinom, od mesta do mesta, od vrha do vrha. Svaka ta tačka ti otvara novi vidik. Tako istražujući zvezde, idući od jedne do druge, proučavajući ih šire ti se vidici. Kada izađem na vrh, dolazim do mesta na kome se otvara novi horizont, novi vidik.

Kakve veze imaju Radan i zvezde?

Vojislav Grujić

u kojoj bi sporadično razmenili po koju misao. Što smo više gledali i što su nam se oči više navikavale na dubinu noći, to smo više mislima bili bliži zvezdama. Blještava svetlost nas je odjednom zaslepela i čuli

U blizini Radana postoji opservatorija. Koja će biti otvorena za posetioce. U ovoj oblasti je najmanje svetlosno zagađenje. Mlečini put se na Radanu vidi odlično. Sećam se da kad sam bio mali, da je nebo bilo zeleno od zvezda. Voleo bih da provedemjednu noć na onom malom vrhu (Kamenjaru), da meditiram posmatrajući zvezdano nebo. Jedne večeri, posle celo-dnevne šetnje planinom sedeli smo na terasi moj mlađi brat i ja i posmatrali letnje noćno nebo.Posmatranje je upotpunjavala priča

Na Radanu sam prvi put verovatno, video Mlecni put. Moj otac mi je dok sam bio mali pokazivao neke od zvezda, a ja gledam i nemam pojma na koju misli jer je nebo nad Radanom prepuno zvezda u vedroj noći.

ˇ

Noćno nebo nad Radanom,I. Markov ©

smo poznati glas našeg oca koji nas je upitao: „Šta radite momci? Hoćete li da vam upalim svetlo?“. Blještava svetlost je naravno bila od sijalice koju je upalio i pre pitanja. Za kratko vreme se ponovo vratila harmonija dubine noći, ali nam se društvo povećalo zajednog člana. Želim da mi Radan ostane takav... da i drugi osete spokoj Radana u sebi.

Vojislav Grujić,diplomirani astrofizičarbiciklista

Opservatorija,A. Temper ©

Angelika Tempertemper@3etravel.me

Blagoje Jovanovićblagoje342@gmail.com

Vojislav Grujićvojislav.grujic@gmail.com

Dobrila Sudimac Mratinkovićdobrila.sudimac.mratinkovic@centarzarazvoj.org

Milomir Ljubićdrmljubic9@gmail.com

Radovan Tanaskovićradovan.tanaskovic@gmail.com

Radoje Stepanovićinfo@djavoljavaros.com

Ružica Šmelcerovićsmelcerovic76@gmail.com

Saša Dajevićs.dajevic@gmail.com

Slobodanka Pavlovićudruzenjezenaruza@gmail.com

Prilikom posete, za više informacija kontaktirati:

Centar za razvoj Jablaničkogi Pčinjskog okruga Vlajkova 199, 16000 Leskovac +381 (16) 233 441 +381 (16) 233 440 (fax) www.centarzarazvoj.org

Turistička organizacija opštine BojnikTrg slobode 3, 16205 Bojnik +381 (16) 821 214 (lokal 116) +381 (16) 821 829 (fax) turizam@bojnik.org.rs

Turistička organizacija opštine LebaneCara Dušana 55, 16230 Lebane+381 (16) 847 160+381 (16) 843 083 (fax)tolebane@gmail.com

Turistička organizacija opštine MedvedjaKralja Milana bb, 16246 Sijarinska Banja+381 (16) 891 348tom@medvedja.org.rs Turistička organizacija opštine Prokuplje Ratka Pavlovića 84, 18400 Prokuplje+381 (27) 334 049+381 (27) 334 243 (fax)topkoffice@open.telekom.rs Planinka a.d. - KuršumlijaKosovska 44, 18430 Kuršumlija+381 (27) 381 344 +381 (27) 381 512info@planinka.rswww.planinka.rs