grassroots action support - gras i stabilnost– iks · 1. ovaj izveštaj pruža pregled okruženja...

Izdavač: GrassRoots Action Support - GRAS

Menadžer projekta: Kosovska Inicijativa za Stabilnost– IKS

Uredili: Kosovska Inicijativa za Stabilnost– IKS

Istraživanje na terenu: AnketaCo

Napisao: Kuštrim Šaipi

Tehnička obrada i dizajn: Kosovska Inicijativa za Stabilnost– IKS

* Sva prava zadržana

Izjava o odgovornosti

"Ova publikacija je objavljena uz podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost "the name of the contractor" i ni na koji način ne predstavlja stavove Evropske unije."

2

SADRŽAJ

SAŽETAK 1

1. UVOD 5 1.2 Svrha i ciljevi mapiranja 5

1.3 Metodologija i uzorak 6

1.1.1. Metodološka ograničenja i definicije 9

2. NALAZI 14 2.1.1 Pravni i institucionalni okvir 18

2.1.2 Geografska distribucija i pokrivenost 20

2.2 Trenutna situacija u lokalnim organizacijama 22

2.2.1 Razumevanje zajednica kao sastavnih delova u kontekstu Kosova 22

2.2.2 Upravljanje i strukture 23

2.2.3 Aktuelni programski fokus 29

2.2.4 Finansijska i institucionalna održivost 32

2.2.5 Zagovaranje i grasrut aktivizam 34

2.3 Potrebe za razvojem kapaciteta 46

2.3.2 Stručnost i obuka 46

2.3.3 Institucionalni razvoj 47

3. ZAKLJUČCI I PREPORUKE 51

4. BIBLIOGRAFIJA IZVORA 58

5. DODATAK 1: UPITNIK 1 63

6. DODATAK 2: UPITNIK 2 72

7. DODATAK 3: LISTA INTERVISTIRANIH ORGANIZACIJA 74

TABELA FIGURAFigura 1: Zastupljenost aktivnih OCD po region ............................................................................................................................ 15 Figura 2: Članovi i izborne jedinice-zajednice .................................................................................................................................. 23 Figura 3: Broj članova Upravnog odbora po regionu ............................................................................................................. 24 Figura 4: Upravljanje: Skupština članova prema vrsti organizacije ...................................................................... 25 Figura 5: Učestalost sastanaka skupštine ......................................................................................................................................... 26 Figura 6: Broj zaposlenih u protekloj godini ..................................................................................................................................... 27 Figura 7: Broj angažovanih volontera u 2018.god .................................................................................................................... 29 Figura 8: Aktuelni programski fokus po regionima ................................................................................................................ 30 Figura 9: Članstvo u nacionalnim i međunarodnim mrežama po vrsti organizacije ......................... 31 Figura 10: Trenutni finansijski izvori ........................................................................................................................................................... 33 Figura 11: Trenutna vrednost portfelja sadašnjih projekata po vrstama organizacija .................. 33 Figura 12: Broj aktivnh projekata po regionu................................................................................................................................... 34 Figura 13: Načini komunikacije koji koriste organizacije u svrhu identifikacije potreba zajednica ....................................................................................................................................................................................................................................... 35 Figura 14: Oblici angažovanja zajednice u implementaciji projekta. ..................................................................... 35 Figura 15: Objavljivanje rezultata i dostignuća projekata ................................................................................................ 36 Figura 16: Partnerstva sa drugim organizacijama po regionu ................................................................................... 37 Figura 17: Sastanci sa opštinskim predstavnicima po vrsti organizacije ...................................................... 37 Figura 18: Monitoring opština po regionu ........................................................................................................................................... 38 Figura 19: Slanje pisanja i javnih pitanja po regionu ............................................................................................................. 39 Figura 20: Zadovoljavajući odziv na zahteve po regionu ................................................................................................. 40 Figura 21: Zadovoljstvo sa reakcijom na zahteve prema regionu ........................................................................... 41 Figura 22: Nivo zadovoljstva transparentnošću po regionima ................................................................................... 42 Figura 23: Nivo zadovoljstva finansijskom podrškom dobijenom od opština po regionu .......... 43 Figura 24: Dostupnost strateških planova po regionima .................................................................................................. 44 Figura 25: Dostupnost planova održivosti po regionu .......................................................................................................... 45 Figura 26: Planovi za buduće aktivnosti ............................................................................................................................................... 45 Figura 27: Planovi za kopiranje aktivnosti na drugim lokacijama ......................................................................... 46 Figura 28: Potrebe formulacije/analize lokalne politike po vrsti organizacije ......................................... 47 Figura 29: Potrebe strateškog planiranja po regionima ................................................................................................... 48 Figura 30: Usvajanje novih tehnologija .................................................................................................................................................. 49 Figura 31: Upravljanje i sprovođenje po regionima .................................................................................................................. 49 Figura 32: Upravljanje i sprovođenje po tipu organizacije .............................................................................................. 50

1

Ovaj izveštaj pruža pregled okruženja za implementaciju projekta GrassRoots Action Support - GRAS, projekat koji se finansira od Evropske Unije, i koji se rukovodi od Kancelarije Evropske Unije na Kosovu, a implementira se od strane Inicijative za Stabilnost Kosova (IKS), Lens i Friedrich Ebert Stiftung (FES), kancelarija na Kosovu. U izveštaju se takođe daje pregled kapaciteta i potreba organizacija civilnog društva (OCD) koje su usmerene na ovo istraživanje, a to su lokalne organizacije civilnog drustva. S obzirom na to da ne postoji univerzalno razumevanje o definiciji grasrut organizacija, mnoge definicije su analizirane pre usvajanja one koju je obezbedio helpdesk EU za civilno društvo onlajn, koji koristiti „samoorganizaciju, zajedničke interese, volontersku, neprofitnu organizaciju“ kao ključne reči koje se koriste za definisanje takvih organizacija. Slično tome, poteškoće u prevođenju reči “constituents” i ”constituencies” na albanski odnosno srpski jezik, prilikom intervjuisanja organizacija reči “zajednica (kao sastavni deo)” i još nekoliko izraza je korišteno kao

najbolji način za objašnjenje koncepta.

Živo okruženje za OCD zahteva stalne napore u održavanju i unapređenju rada OCD-a, kao i njihovu sposobnost da se suoče sa izazovima sa kojima se susreću svakodnevno. Osim toga, živo okruženje za OCD zahteva sistemska poboljšanja i zakonske izmene postojeće infrastrukture kako bi se stvorilo ugodnije okruženje za aktivnosti OCD-a. Iako je smetnje i prepreke od strane države skoro da ne postoje, većina OCD-a je prijavila potrebu za podrškom u daljem povećanju njihovih aktivnosti i održavanju organizacija aktivnim.

Od "start-up" OCD (registrovanih u poslednje dve godine) do organizacija koje imaju više od deset godina iskustva, broj organizacija civilnog društva koji rade na lokalnom nivou je prilično raznolik. Većina organizacija obuhvaćenih istraživanjem je

Novostvorene OCD kao i one osnovane pre vise od jedne decenije, pokazuju finansijsku ranjivost i slabu održivost svojih aktivnosti. Većina njih ima godišnji budžet do 100.000 EUR i portfolio

SAŽETAK

2

prijavilo budžetu manji od 100.000 EUR godišnje, što ukazuje na značajnu finansijsku ranjivost i nedostatak finansijske održivosti. Njihovi trenutni projektni portfelji krecu

se između jednog (1) i nekoliko projekata, pri čemu značajan broj organizacija izveštava da imaju jedan (1) ili dva (2) aktivna projekta. Trenutno većina OCD izveštava o planovima za aktivnosti, ali zahteva određene kapacitete za njihovo efikasno i efektivno sprovođenje. Uprkos tome što imaju planove i ideje za buduce projekte (koji preslikavaju postojeće projekte u drugim geografskim područjima kao i razvoj novih projekata), oko polovine organizacija nema odgovarajuće strateške planove. Na ostale aspekte održivosti organizacija (upravljanje znanjem, osobljem i razvoj procesa i implementacija) negativno utiče nedostatak finansijske održivosti.

Jedan od najvećih nedostataka kapaciteta za prevazilaženje se odnosi na sposobnost organizacija da održavaju stalno zaposleno osoblje. Ovo je rezultat zavisnosti od finansiranja koje se zasniva na projektu, što je tipično za većinu organizacija. Oni nisu u stanju da izgrade ljudske resurse, akumuliraju znanje i know-how, i unaprede nivo svojih operacija. Zastupanje, formulacija politike i monitoring, su svakodnevne aktivnosti koje zahtevaju stalnu pažnju i napore. U tom smislu, prekid finansiranja, rezultira nedostatkom kadrovskih resursa i dovodi u pitanje dalje učešće OCD u procesima. Kao takav, tekući proces za dobijanje grantova i razvoj kapaciteta za lokalne OCD održava stalni odnos sa neophodnim kapacitetima za uspešno rešavanje izazova na lokalnom nivou. Iako treba prepoznati migracije osoblja i stručnosti iz jedne organizacije u drugu ili iz jednog sektora u drugi, napori za podizanje njihovih kapaciteta se ne trebaju smatrati

Stalna izgradnja kapaciteta je neophodna za održavanje profesionalnih kadrovskih resursa u okviru civilnog sektora, ulsed stalnog priliva/odliva ljudi iz sektora. Razvoj kapaciteta je takođe neophodan za održavanje savremenih znanja i veština u korak sa globalnim trendovima i razvojem.

Međusektorsko partnerstvo skoro da ne postoji na Kosovu i trebalo bi ga promovisati kao jedan od najpopularnijih svetskih trendova. Inkluzivno rešavanje problema i angažovanje privatnog sektora u pronalaženju rešenja su ključ za rešavanje većine izazova sa kojima se Kosovo suočava kako na lokalu tako i na centralnom nivou.

3

izgubljenim. Umesto toga, treba prepoznati da je razvoj kapaciteta napravio talas koji se preliva i u drugim sektorima koji su takođe u očajnoj potrebi za profesionalnim kadrovskim resursima.

Uzorak potencijalnih korisnika GRAS podrške je dovoljno raznovrstan da bi omogućio fleksibilnost u dizajnu i fino podešavanje. Ciljane organizacije, u smislu veličine, iskustva, tema i obuhvaćenih sektora, kao i u sektorima, temama i prioritetima, predstavljaju šaroliku kompoziciju.

S obzirom na ograničeno znanje koje OCD imaju u procesu primene, evaluacije i donošenja odluka u konkurentnim javnim pozivima za aplikacije, preporučuje se da se tokom informativnih sesija za buduce programe davanja grantova posebna pažnja i fokus stavlja na proces evaluacije i da se OCD detaljno objasni proces evaluacije, šta će komisija za evaluaciju smatrati važnim, kao i koliko su evaluatori upoznati sa širokim spektarom obuhvaćenih tema, itd.

Nosioci trgovina i industrija (T&I) retko uključuju OCD priliko

1

https://www.un.org/sustainabledvelopment/blog/2015/03/integrating-resilience-and-sustainable-development/

adresiranja/zagovaranja svojih problema. Globalni trendovi donose međusektorsko partnerstvo i uključivanje privatnog kapitala u rešavanju problema. Dok T&I predstavljaju ključne nosioce sa značajnim interesom i velikim uticajem, oni su često u potpunosti zanemareni od strane OCD. S toga, povećano angažovanje privatnog sektora (T&I) u budućim aktivnostima treba posebno ohrabriti sa šemom grantova1.”Revitalizacija globalnog partnerstva za održivi razvoj, je cilj održivog razvoja kome je posvećena najmanja pažnja.

Voluntarizam je još jedan ključni aspekt rada i angažovanja lokalnih organizacija, posebno onih na koji je usmeren GRAS projekat. Iako većina organizacije prijavljuje neuspeh u mobilizaciji volontera za svoja pitanja i aktivnosti, po definiciji uzroci i pitanja u kojima se OCD angažuju bi morala da odražavaju prioritete zajednice ili građana. S toga, angažovanje volontera treba snažno ohrabriti jer to takođe utiče na inkluziju, koja je očajnički potrebna u svim sektorima na Kosovu. Dodeljivanje bonus bodova organizacijama koje imaju

4

komponentu volonterskog angažovanja bi značajno povećalo horizontalni uticaj i domet GRAS investicija, čime bi se stvarno stvorio efekat grasrut talasa u različitim sektorima i temama.

U rešavanju relativno niskog znanja i podizanja svesti od strane OCD-a o procesu pristupanja EU,mehanizmi predpristupne faze i generalni okvir politike EU pravnih tekovina; snažno se podržavaju tematske sektorske radionice za usmeravanje doprinosa OCD-a u EU Izveštaju o napretku EU. Organizovanje radnih grupa / radionica sa organizacijama civilnog društva o temama koje prate strukturu Izveštaja o napretku EK značajno će ojačati napore zagovaranja na lokalnom i nacionalnom nivou i maksimizirati sinergije između različitih inicijativa. Trenutno konsultacije civilnog

društva koje organizuje Kancelarija EU na Kosovu obično uključuju mali broj organizacija, pretežno iz glavnog grada.

Što se tiče razvoja kapaciteta, identifikovane su kao neophodne i generičke i tehničke obuke. Vecina organizacija na koje je ciljao GRAS projekat imalo bi koristi od razvoja kapaciteta i prenosa znanja u razvoju projekata, upravljanju, praćenju i evaluaciji, kao i srednjoročnog strateškog planiranja i prikupljanja sredstava. U pogledu tehničkih obuka, identifikovani su potrebni razvojni kapaciteti u formulaciji, analizi i praćenju politike. Veštine istraživanja su takođe identifikovane kao veoma slabe među organizacijama i treba ih poboljšati radi povećane efikasnosti i efektivnosti njihovih zalagačkih napora.

5

1.1 Opšte informacije

Ovo Mapiranje je napravila AnketaCo kroz projekat koji finansira EU a sprovodi Inicijativa za stabilnost Kosova (ISK)kao deo GRAS projekta. Glavni cilj mapiranja je informiše ISK kao i druge partnere projekta, LENS i Friedrich Ebert Stiftung Kancelarija na Kosovu (FES) u dizajniranju adekvatne podrške i precizne tehničke pomoći ciljanoj publici lokalnih OCD i organizacija zajednica. Kao takvo, mapiranje je imalo za cilj da napravi presek stanja situacije (prioriteti i potrebe) na terenu, i identifikuje planove (prioritete i potrebe) za predstojeći period.

Perspektiva koja se ovim izveštajem podrazumeva je orijentisana na ciljeve i fokusira se na pravilno identifikovanje prepreka i izazova, i koje su opcije za njihovo prevazilaženje, sa ciljem stvaranja pogodne sredine koja promoviše kulturu angažovanja među OCD i šire javnosti.

ISK je blisko sarađivala sa partnerima projekta kako bi finalizirala metodološki pristup, odgovarajuće instrumente i uzorke, kao i stvarnu implementaciju radu. Doprinos i podrška svih nosioca je

bila ključna za uspešno izvršenje zadatka i treba se propisno priznati.

1.2 Svrha i ciljevi mapiranja

Osnovni cilj ovog mapiranja je identifikacija trenutnih potreba i prioriteta podrške OCD u stvaranju povoljnog okruženja koje podstiče lokalni aktivizam civilnog društva. Osnovni zadatak za ostvarivanje ovog cilja je dobijanje i objektivno prikazivanje informacija o situaciji u sektoru OCD, koji se odnose na sliku OCD i pravni okvir koji reguliše aktivnosti OCD; Kapacitete i potrebe OCD-a da se uključe u politički dijalog; i Identifikovanje područja za poboljšanje, uključujući i izazove sa kojima se suočavaju organizacije i potrebe za razvojem kapaciteta. Posebno, svrha ove aktivnosti je: a) Izraditi mapiranje OCD i njihova

povezanost sa nacionalniminstitucijama i razvojnimpartnerima, analize učešća OCDu procesima razvoja i saradnje iformulisanju prepreka uoblastima koja će biti ojačanakako bi bilo omogućeno OCDda imaju aktivo učešće;

b) Identifikovati ključneorganizacije i strukture ucivilnom društvu, kao i ključneprepreke sa kojima se

UVOD

6

suočavaju u pogledu pružanja usluga, zagovaranja, dijaloga o politici i umrežavanju;

c) Identifikovati područja zapoboljšanje, strategije zaizgradnju kapaciteta i održivostOCD, i pripremiti mapu puta zastrukturirano civilno društvo iefikasno učešce OCD u dijaloguo politici i održivom razvoju;

d) Napraviti listu aktivnih OCD iposebnu listu lokalnihorganizacija i organizacija uzajednici iz velikog broja OCDaktivnih na Kosovu.

1.3 Metodologija i uzorak Analize Meta-podataka i postojećih baza podataka2 organizacija za identifikovanje trendova, obrazaca i osnovnih pretpostavki je primenjena na polaznoj tački za precizno podešavanje istraživačkih instrumenata i uzorka. Triangulacija je postavljena kao analiza pristupa razlikovanja između izvora informacija i stoga, stavova i mišljenja različitih podgrupa i kategorija unutar ciljne publike. Revizija politike (relevantne strategije, zakoni, planovi, itd.) takođe je izvršena paralelno sa procenom meta-podataka. Takođe

2 Baza podataka registrovanih OCD I druge neobrađene informacije iz sekundarnih izvora kao što su tabele bodovanja za poslednjih dvanaest godina za USAID CSO SI za Kosovo. 3 Nakon istraživanja, istraživački tim je isključio sedam upitnika iz analiza, zbog kvaliteta. Rezultati predstavljeni u izveštaju su dobijeni od 63 organizacija koje su završile istraživanje po zadovoljavajuc em kvalitetu.

su pregledani izvori zvanične statistike i izveštaji kako bi se sveobuhvatno procenilo okruženje za implementaciju. Temeljni intervjui sa relevantnim ključnim akterima su vođeni nakon završetka inicijalne procene sekundarnih informacija i razvoja osnovnih scenarija. Ovaj pristup osigurava da su preporuke iz Konačnog izveštaja prihvatljive i predstavljaju inkluzivne stavove, čime se povecava vlasništvo nad preporukama koje se odnose na njega.

Veličine uzorka i metodologija uzrokovanja

Istraživanje obuhvata dva uzorka iz dve ankete: 1) Prvo istraživanje o proceni

potreba OCD uključuje ukupnoistraživanje sedamdeset (70)organizacija3. Ovo istraživanjeje dizajnirano i napravljenokako bi se dobio opšti pregledlokalnih OCD u lokalnojzajednici u smislu njihovefunkcionalnosti, strukturaupravljanja, njihovihprogramskih aktivnosti,resursa i potreba organizacija.Uzorak je napravljennasumično iz baze podataka

7

koja sadrži svih devet hiljada dvesta osamdeset i pet osamdeset (9.285) registrovanih nevladinih organizacija, u Odeljenju nevladinih organizacija (DNGO) u okviru Ministarstva javne uprave. Uzorak je odabran kroz proceduru u dva koraka. U prvom koraku, organizacije koje nisu zadovoljavale opšti opis grasrut organizacija koje su korišćene u ovoj analizi bile su isključene sa liste potencijalnih ispitanika. Drugi korak je bio slučajni izbor organizacija iz preostalih grupa kvalifikovanih učesnika. Nakon primene skupa inicijalnih filtera (tj. aktivnosti, tema, geografske pokrivenosti itd.) I kako bi se jasno isključile one organizacije koje nisu grasrut4 ili organizacije koje nisu lokalne, lista od oko hiljadu (1000) registrovanih organizacija je napravljena, iz koje su ispitanici odabrani za istraživanje korišćenjem standardizovane metode nasumičnog odabira ispitanika/organizacija.

2) Dodatno istraživanje jesprovedeno kao dodatakprvom samo za specifična

4 odnosno sportske federacije, opštinski ansambli/KUD-ovi, sportski klubovi, institutin, think tank, itd.

pitanja u vezi sa zajednicama i načinima interakcije i angažovanja OCD i sa svojim zajednicama. Uzorak za ovo dodatno istraživanje proširen je sa sedamdeset (70) na četiri stotine i pet (405) organizacija, uključujući i one koje su intervjuisane u prvom krugu. Osim prvih sedamdeset (70) organizacija koje su bile uključene u prvi krug istraživanja izabrano je još tri stotine i trideset pet (335) organizacija nakon što je populacija OCD korišćena za početno istraživanje redizajnirana. Redizajnirana baza podataka sadrži listu od oko hiljadu i pet stotina (1500) organizacija koje su bile aktivne tokom verifikacije statusa organizacija kroz mapu koja je objašnjena u nastavku.

3) Vežba Mapiranja je imala zacilj identifikaciju i kreiranjeaktivne liste OCD-a, uključujućii posebnu listu za organizacijeklasifikovane kao grasrut ivezane za zajednice podefiniciji utvrđenoj tokomistraživanja. Baza podatakaONVO je korištena kaoprimarni izvor pri čemu je

8

primenjen broj filtera i verifikacija za obe namene. Postojeća lista aktivnih OCD sa više od hiljadu (1000) OCD koje je napravila Lens kroz sličnu aktivnost u 2015. godini korištena je kao polazna tačka s obzirom na to da je to jedini dostupni izvor koji je korišten tokom mapiranja. Pored toga, nedavna lista od dvadeset pedeset (250) aktivnih OCD koje je kreirao Forum za građansku inicijativu (FIK) 2018. takođe je iskorišćena da se isključi proces verifikacije ove grupe OCD s obzirom na njihov poznati aktivni status, dok su samo proverili da li bilo koji od njih može biti klasifikovan kao grasrut. Drugi koraci uključuju: isključivanje organizacija koje očigledno nisu grasrut ili ne-lokalnih organizacija koje ne zadovoljavaju opšti opis grasrut organizacija koji je korišten u ovom istraživanju iz ostatka baze podataka, proveravajući veb stranice OCD-a i njihovo prisustvo u društvenim medijima i kontaktiranje organizacija direktno kako bi se proverio njihov status. Dodatna provera kod Online Sistema Poreske Administracije primenjena je

na sve organizacije nakon tri neuspela pokušaja da se dođe do njih. Rezultati koji su izvedeni iz ove vežbe uključuju: 1) spisak aktivnih OCD-a kojisadrži ukupno tri hiljade dvesta sedamdeset šest (3276) organizacija, i 2) posebnu listu grasrut organizacija i lokalnih organizacija civilnog društva kojih ima ukupno hiljadu dvesta pedeset (1250).

S obzirom na dugogodišnji izazov koji su mnogi akteri na Kosovu pokušali da reše, može se smatrati da je aktivna lista OCD-a koja dolazi iz ove aktivnosti najsveobuhvatnija lista napravljena do sada, dok je ona koja napravljena za grasrut I lokalne organizacije prva koja je napravljena do sada. Bez obzira na to, tačnost prezentiranih podataka ce biti tekuci proces s obzirom na složenost aktivnosti i raznolikost sektora OCD tokom vremena.

Jedna od najvećih poteškoća u primeni oba upitnika bila je preciznost podataka u bazama podataka registrovanih NVO u ONVO. Naime, mnoge organizacije nisu mogle biti kontaktirane zbog zastarelih

9

informacija u bazi podataka5. Da bi osigurala slučajnost u odabiru organizacija, OCD sa kojima se nije moglo stupiti u kontakt su preskočene I prva sledeća na listi je izabrana, čime se održava pravilo slučajnog izvora. Kako bi se osiguralo da su OCD aktivne i sprovode aktivnosti, baze podataka prošlih i tekucih grant programa6 su bile dostupne istraživačkom timu i korištene su za identifikaciju I kontaktiranje organizacija. Druga pitanja prilikom sprovođenja dodatnog istraživanja se odnose na: nedostatak razumevanja OCD-a o konceptu zajednice, te da se podaci sami prijavljuju, a pružene informacije mogu biti pristrasne.

Najznačajnija pitanja koja ja su se pojavila tokom mapiranja su: • netačnost podataka u

pogledu njihovih kontakdetalja

• nemogucnostkontaktiranja velikogbroja organizacija u bilokom smislu, bilo zbogtoga što su postojeci

5 Osoba za kontakt, kontakt informacije, nefunkcionalne organizacije 6 Organizacije koje aktivno traže sredstva (konkurišu za fondove) predstavljaju najbolji dokaz o njihovom aktivnom statusu

brojevi neaktivni, vlasnik postojećeg kontakt broja je promenjen ili jednostavno ne odgovaraju;

• promene inicijalnogregistracionog oblika organizacije (npr. od fondacije do biznis organizacije);

• nedefinisan organizacioniprofil, delokrug rada i mešavina aktivnosti;

• OCD se ne deregistruju uONVO iako nemaju budžet li aktivnosti godinama.

1.1.1. Metodološka ograničenja i definicije

Postoji mnogo preklapanja u naučnim debatama o civilnom društvu, organizacijama civilnog društva, nevladinim organizacijama (NVO), grasrut organizacijama civilnog društva kao i mnogo preklapanja o njihovih definicija. Kada je civilno društvo organizovano i struktuirano, postaje organizacija civilnog društva (OCD). Uprkos pojmovima "civilno društvo" i "OCD" koji se često koriste kao sinonim, postoji osnovna razlika između njih, koju mnogi ne razumeju. OCD su definisane kao

10

organizovano civilno društvo i mogu se pojaviti u mnogim oblicima, neke neformalne a neke i kao formalni entiteti kao što su nevladine organizacije, organizacije koje se bave zajednicom (CBO), organizacije koje se bave verom (FBO), kao i mnoge druge. OCD je organizacija kada se grupa pojedinaca udruži za zajedničku svrhu, kako bi ispunila određeni mandat usled potrebe.

Organizacije civilnog društva treba da imaju zajednice jer imaju korisnike kojima služe i u idealnim stuacijama bi trebalo da zastupaju njihove interese. U svakom slučaju, kako bi razmotrili grasrut OCD, treba poci od šireg koncepta, odnosno civilnog društva koje vuče korene iz 1980 (Gellner, 1994), I mnoge organizacije da preedstavljaju taj koncept. Široka kao što je, još uvek ne postoji sporazum između naučnika i stručnjaka o tome ko zaista pripada ovoj kategoriji. Ipak, u nekim kontekstima koncept civilnog društva i dalje uživa široko značenje u političkoj diskusiji, dakle pokriva širok spektar aktera kako bi obuhvatio sve što nije zvanično deo države, u slučajevima čak i multinacionalne korporacije, dok se u drugima koncept sužava do malog skupa određenih organizacija

7https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK459047/

koje predstavljaju samo grupe sa malim uticajem na društvo. Sami napori da se definiše civilno društvo predstavlja sam problem kada se govori o civilnom društvu.7 U svakom slučaju, postoji previše sporova oko definicije i normativnih argumenata koji govore o preovlađujućim političkim debatama o civilnom društvu.

Neke od najistaknutijih definicija civilnog društva su predstavljene u nastavku:

Definicija Svetske banke kaže: "Izraz" civilno društvo” se odnosi na širok spektar nevladinih i neprofitnih organizacija koje su prisutne u javnom životu, izražavajuci interese i vrednosti svojih članova ili drugih, na osnovu

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK459047/

11

etičkih, kulturnih, političkih, naučnih, verskih ili filantropskih opredeljenja.

OCD se, dakle, odnose na širok spektar organizacija: grupe zajednica, nevladine organizacije, sindikati, domorodačke grupe, dobrotvorne organizacije, verske organizacije, profesionalna udruženja i fondacije”.8

Srž definicije civilnog društva nalazi se u Eur-leksu: "Civilno društvo se odnosi na sve oblike društvene akcije koju sprovedu pojedinci ili grupe koje nisu niti povezane niti upravljaju državom". "Nijedna država niti tržište" pri čemu se intelektualci razlikuju kao Jurgen Habermas i Jeanne Kirkpatrick slažu, ne mogu uhvatiti suštinu civilnog društva, ali je teško nastaviti bez nekih specifičnih karakteristika definicije. Problem sa ove dve definicije je da one

8https://caribbean.britishcouncil.org/sites/default/files/assessment_of_civil_society_organizations_in_jamaica.pdf 9 Peter Gundelach. Grass Roots Organizations. Research Note. Acta Sociologica. Vol. 22, No. 2 (1979), pp. 187-189. Sage Publications, Ltd. Available at: https://www.jstor.org/stable/4194291?newaccount=true&read-now=1&seq=1#page_scan_tab_contents 10Janis Foster Professional Blog. What do we mean by Grassroots. Available at: http://www.janisfoster.com/2009/10/what-do-we-mean-by-grassroots.html

isključuju veliki deo društva ili je pak društvo previše uključeno.

Definicija koju je usvojio Peter Gundelach sa Aarhus Univrziteta definiše grasrut organizacije kao ” Lokalne političke organizacije koje žele uticaj na uslove koji nisu povezani sa radnom situacijom učesnika i gde je aktivnost učesnika njihov osnovnog 9.

Još jedna definicija koju koristi Janis Foster na svom profesionalnom blogu kaže da grasrut implicira na “ljude koji su okupljeni oko nečeg što im je zajedničko čije se posledice osećaju i lično i na zajednicu i daju sebi pravo da reše problem sa kojim se suočavaju ili da stvaraju budućnost koju žele””10

Definicija civilnog društva takođe zavisi od konteksta u kojoj je predstavljena. S obzirom da GRAS projekat planira da uključi

“organizacije civilnog društva” kao I sve forme grupa ili okupljanja koje uključuju građane, formalne ili neformalne, koje karakterišu: autonomija, volunterizam i slobodno pristupanje, nezavisnost od porodice, neprofitnost,, van “političkih institucija”, društvena odgovornost I legitimitet’” (Costantini,G. Geetanjali G, 2013)

12

organizacije koje učestvuju u kreiranju politike u različitim sektorima, mi cemo videli grasrut kroz različite objektive onih koji su angažovani u podsticanje demokratske stabilnosti i performansi. U tom slučaju civilno društva se posmatra kao "javni prostor između države i građana koje se uspostavlja na osnovu potrebe za organizovanje na osnovu "evolucije saradnje i poverenja među građanima". Zavisno od odnosa političke demokratije, OCD treba da prikaže sledece karakteristike: demokratsku strukturu, 'pluralizam i organizacionu autonomiju, široku popularnost, i otvorenost za regrutovanje članova' ((Hadenius, A. i Uggla, F.1996)

S druge strane, sužavanje definicije u kontekstu samo na grasrut OCD postaje još teže s obzirom da nema zajedničkog i opšteg razumevanja ili pak ni zajedničke percepcije o tome ko s pravom pripada ovoj grupi. U većini slučajeva javnost identifikuje grasrut kao "nevladine organizacije" ili "dobrotvorne organizacija", u drugim slučajevima, koji su definisane kao "sve organizacije na koje vladavina I tržište ne utiču”11.

11 2006, The Civil Society Index Study Republic of Mauritius, MACOSS.

Iako, izuzev profesionalnih udruženja i mreža, istraživanje nije uspelo da otkrije korene većine organizacija civilnog društva u svojim zajednicama, s obzirom na nedostatak jednog od atributa grasrut organizacija. Jedan od razloga za ovu nepovezanost potiče od pritiska da bude apolitične, pritiska da bude odgovorne donatorima, a ne korisnicima i njihovo usredsređenje na kratkoročne projekte, a ne na dugoročne strukturne promene (Fovler, 2000a, 2000b; Lang, 2013; Mohan, 2002). Ovi pritisci su im omogućili da sijaju u ostvarivanju rezultata na račun njihove funkcije civilnog društva.

Iako ne pokušavamo da rešimo pitanje na koje nema odgovora o definisanju grasrut OCD na način koji obuhvata heterogenost koja postoji među njima, verujemo da je različitost između NVO-a i organizacija civilnog društva zasnovana na članstvu ključna diferencijacija koju treba napraviti kako bi se resursi GRAS projekata fokusirali ka korisnicima odnosno korisničkim grupama. Iako je i dalje široko, istraživanje zaključuje da je definicija prema kojoj je "grasrut

13

organizacija samoorganizovana grupa pojedinaca koja ostvaruju zajedničke interese kroz volontersku neprofitnu organizaciju" (Anheier, H./List, R., 2005) I to najbliže opisuje grupu koja je cilj GRAS projekata.

12 https://webgate.ec.europa.eu/fpfi

14

2.1 Oblast sprovođenja

Do juna 2018, devet hiljada dvesta osamdeset pet (9,285)lokalnih nevladinih organizacija i oko petsto trideset (530)ogranaka međunarodnih organizacija je formalno registrovano u Odeljenju za registraciju i vezu sa nevladinim organizacijama (ONVO) u okviru Ministarstva za javnu upravu13. I dok je registracija NVO relativno lak posao, i većim delom se može obaviti elektronski, zatvaranje organizacija nije jasno definisano. Kao posledica, veliki broj organizacija koje se nalaze u bazi podataka NVO je neaktivno, ne postoji ili su informacije o njima netačne. Samo u nekim slučajevima, aktivnost/registracija organizacija je suspendovana (a kasnije i ugašena) jer se sumnjalo da su te organizacije povezane sa nasilnim ekstremizmom i radikalnim grupama14 i da te organizacije ugrožavaju ustavni poredak Kosova15. Osim ovih, ne postoje drugi javno poznati slučajevi deregistracije organizacija ili njihovo razrešenje od strane državnih institucija..

13 Bazapodataka lokalnih registrovnih organizacija I medjunarodnih registrovanih organizacija. 14 Promovisanje ekstremizma kroz NVO nije dozvoljeno. Radio Slobodna Evropa / Radio Liberty. (na albanskom) https://www.evropaelire.org/a/27550186.html 15 Ministarstvo javne uprave. ONVO. Decision Reference 06/097/2017 to suspend the activity of Airsoft Club Kodiac. https://map.rks-gov.net/getattachment/4705fd74-a4cd-4518-9644-afa12f0ee875/Vendim-(1).aspx and Decision Reference 06/096/2017 to suspend the activity of Airsoft Club Vukovi. https://map.rks-gov.net/getattachment/feff1b4f-6a69-4c84-95d0-3d6c95fd45de/Vendim.aspx

Prema ovom istraživanju, identifikovano je tri hiljada dvesta sedamdeset šest (3276) aktivnih na Kosovu. Zvanični podaci registrovanih Nevladinih organizacija ne prave razliku između aktivnih i neaktivnih organizacija. Naši nalazi uklapaju se sa drugim izvorima koji navode da je jedna trećina registrovanih organizacija dobila/tražila finansiranje od različitih donatora koji su bili aktivni u poslednje vreme.

Ako se posmatra broj aktivnih OCD po regionima, onda je region Prištine region sa najvećim brojem aktivnih OCD, dok su ostali regioni približno isti. Dok ukoliko posmatramo period registracije OCD, oko 80% aktivnih OCD u vreme pisanja ovog izveštaja je registrovano u periodu od 2008 – 2018, i samo 20% je ostalo aktivno ukoliko su registrovani u periodu od 1999 do 2007. Ove cifre pokazuju da je veliki broj OCD registrovanih ranije, prestalo da postoji.

NALAZI

Zastareli podaci u registru OCD I nedostatak pouzdanih podataka o operacijama OCD predstavljaju jedan od najvećih izazova za prevazilaženje prilikom dizajniranja podrške civilnom društvu na Kosovu.

https://map.rks-gov.net/getattachment/4705fd74-a4cd-4518-9644-afa12f0ee875/Vendim-(1).aspx

https://map.rks-gov.net/getattachment/4705fd74-a4cd-4518-9644-afa12f0ee875/Vendim-(1).aspx

https://map.rks-gov.net/getattachment/feff1b4f-6a69-4c84-95d0-3d6c95fd45de/Vendim.aspx

15

Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

48.02%

11.87%

11.96%

11.29%

13.79%

Figura 1: Zastupljenost aktivnih OCD po region

Na Kosovu, termin "Nevladina organizacija" se koristi za definisanje fondacija i udruženja članova, koji su jedina dva pravna oblika organizacije za ove entitete prema Zakonu o slobodi udruživanja. Mnoge donatorske organizacije koriste pojam NVO sa OCD naizmenično, ali OCD po pravilu podrazumeva širi spektar organizacija, entiteta i grupa. Takođe, često neprecizno odražava adekvatan oblik ili definiciju organizacija. U mnogim slučajevima, pravni oblik koji su usvojile nevladine organizacije je bio prilično neinformiran i ad hoc odluka osnivača nakon prijave za registraciju.

Održivost organizacija civilnog društva u velikoj meri zavisi od dostupnosti sredstava. U tom cilju,

16 USAID Civil Society Organizations Sustainability Index 2016. 17 USAID Civil Society Organizations Sustainability Index 2017. 18 Definicija consistuency prema rečniku Merriam-Webster Dictionary, po kojem se daju dva značaja: a) grupa ili telo koje kapitalizuje, podržava ili pruža zastupanje stvarajući grasrut zajednicu za nastavak projekta -Fred Reed: i b) osobe uključene ili kojima služi jedna organizacija (kao što je firma ili institucija) …smatra svoje klijente kao glavnu zajednicu. – Andrew Hacker. Dostupno na: https://merriam-webster.com/dictionary/constituency

vecina aktivnih OCD ima raznovrsne izvore finansiranja, a ponekad i sopstvene prihode stvorene putem usluga, rentiranja, članarina ili drugih vrsta diskrecionih prihoda, ali one nisu u mogućnosti da samostalno održavaju svoje poslove16. Ovo posebno važi za think tanks i organizacije za demokratiju i upravljanje. Vecina članskih organizacija prikuplja članarinu (barem delimično) od članovima. U organizacijama zasnovanim na članstvu, ovo predstavlja veci deo prihoda/diskrecionih prihoda, iako prikupljaju sredstva i iz drugih izvora za svoje aktivnosti17. Organizacije se retko oslanjaju na nefinansijsku volontersku podršku svojih zajednica, jer one generalno ne usševaju da izgrade efikasne izborne jedinice/zajednice18. Sve veci broj organizacija pokušava da prikupi sredstva iz lokalnih filantropskih izvora i aktivira mobilizaciju resursa, uključujuci organizovanje sportskih događaja i kulturnih festivala, radi prikupljanja sredstava. Prema CAF World Giving

16

Index-u iz 2017. godine, 41 odsto ispitanika na Kosovu prijavilo je donacije dobrovoljnim organizacijama u 2016. godini. Nekoliko organizacija tako đe je koristilo crowdfunding platforme

(skupno finansiranje) za finansiranje svojih aktivnosti.

Evropska komisija i USAID su dva najveća izvora međunarodnog finansiranja za kosovske organizacije; Švedska agencija za međunarodno razvojno partnerstvo (SIDA), Švajcarska razvojna saradnja (SDC), Nemačka razvojna agencija GIZ, Lux-Development, Norveška razvojna pomoc i drugi bilateralni donatorski programi takođe predstavljaju značajan deo međunarodnog donatorskog doprinosa na Kosovu. Mnogi19 od ovih donatora su u proteklim

19 USAID, European Commission, SIDA, SDC, Norwegian Foreign Ministry, etc. 20 KOHA Net. In two years Kosovo NGOs received 28 Million from Kosovo Institutions. (in Albanian). Available at. https://www.koha.net/arberi/5662/ojq-te-per-dy-vjet-moren-28-milione-euro-nga-institucionet-e-kosoves/ 21 Socijalne i porodične usluge kao što je smeštaj, osnovne usluge za osteljive kategorije itd.

godinama sve više angažovali lokalne fondacije za donacije kao posrednike za refinansiranje. Većina sredstava međunarodnih donorskih organizacija se dodeljuje javnim konkurentnim procesima putem javnih poziva za predloge. Značajan iznos finansiranja za sektor civilnog društva na Kosovu takođe dolazi iz regionalnih i međunarodnih izvora finansiranja, kako vladinih tako i privatnih fondacija. U tom cilju, najznačajniji deo ove vrste finansiranja predstavljaju fondovi zasnovani na EU i američkim fondacijama.

Kosovske institucije su takođe glavni izvor finansiranja, posebno za male lokalne organizacije. Izveštaj Kancelarije za dobro upravljanje, napravljen uz podršku projekta finansiranog od strane EU, po prvi put ikada je objavio informacije o transferima NVO iz javnih izvora finansiranja. U izveštaju se navodi da u periodu 2014-2015 godine oko 28 mil. evra prebačeno na račun NVO iz različitih jedinica javnog budžeta20. Ovaj iznos uključuje i transfere iz Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu za usluge ugovorene sa OCD21, grantove

Evropska Komisija i USAID su dva najveća izvora međunarodnog finansiranja kosovskih organizacija; drugi bilateeralni ili multilateralni donorski program takođe predstavljaju značajan deo međunarodnog donosrskog doprinosa na Kosovu. Kosovske institucije su takođe glavni izvor finansiranja OCD sa oko 28 Mil EUR za period 2014-2015,

17

sportskim klubovima, kulturnim organizacijama i pojedinačnim umetnicima putem Ministarstva za kulturu, omladinu i sport, sufinansiranje (odgovarajuća sredstva) donorski-finansiranim projektma i svi drugi oblici gotovinskih transfera na računima NVO. Iako je objavljivanje ovog izveštaja inicijalno bio prvi korak ka povecanju transparentnosti finansiranja NVO putem javnih sredstava, potrebno je preduzeti dalje korake kako bi se osigurala veća transparentnost i odgovornost u dodeli javnih sredstava.

U cilju rešavanja transparentnosti i finansijskog aspekta, u junu 2017. godine Ministarstvo finansija je usvojilo uredbu o uslovima i procedurama za dodelu sredstava OCD-u22 koja predviđa javne i konkurentne procese, kriterijume transparentnog ocenjivanja, eksterne evaluacione komisije i mere monitoringa za sve projekte koji dobijaju javna sredstva. Obim u kome se ova regulativa primenjuje i efekti koje ona proizvodi u praksi, nisu poznati.

22 Official Gazette of Republic of Kosovo, The Regulation of Ministry of Finance No. 04/2017 on the Criteria, Standards and Procedures for Public Financing of NGOs. Available at: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=14831 23 Uslov koji je postavila EU kao deo političkih kriterija za dobre susedne odnose u procesu vizne liberalizacije.

Prostor za aktivizam je još jedna važna dimenzija koja se smatra obaveznim preduslovom za obezbeđivanje okruženja OCD i održivog civilnog društva. U tom smislu, veci deo poslednje dve godine karakteriše politički zastoj koji ostavio malo ili nimalo prostora za građansko angažovanje i zastupanje. Povecane političke tenzije i sveukupna polarizacija zbog izbornih procesa, uzrokovanih temama visoke politike, smanjili su prostor za aktivizam i ometali sposobnost građanskog društva da efikasno zastupa svoje ciljeve. Javni domen (i politika i mediji) je uglavnom bio monopoliziran pitanjima koja su ocenjena kao pitanja od nacionalnog interesa. 2017. godine je okarakterisana kao izborna godina, tokom koje su održani i prevremeni nacionalni izbori i redovni opštinski izbori. Zastoj oko ratifikacije Sporazuma o razgraničenju granice sa Crnom Gorom23 je dovela do izglasavanja nepoverenja vladajućoj koaliciji u maju, što je dovelo do prevremenih izbora koji su održani u junu. U septembru je formirana nova (šira) vladajuća koalicija. Smatra se da je to jedna od najnestabilnijih vlada do

https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=14831

18

sada, i njenu krhku prirodu dokazuje većina od jednog glasa u Parlamentu. Iako su redovni lokalni izbori održani u oktobru i tom prilikom nisu zabeleženi veliki problemi, vecina opštinskih uprava nije formirana do decembra, zbog održavanja drugog kruga izbora, ponovnog prebrojavanja i zakonskih rokova za žalbe i sporove, sve do formalnog sertifikovanja rezultata Centralne izborne komisije.

Sa takvim političkim okruženjem, Kosovo je zaostajalo od planiranih procesa i planova implementacije (tj. implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jedini sporazum potpisan između Kosova i EU). Kao posledica toga, mnogi procesi podržani/organizovani od strane OCD i institucija koje su prvobitno namenjene pracenju procesa implementacije SSP-a su zaustavljeni. Organizovani kriminal i korupcija i dalje predstavljaju najveci izazov s kojim se suočava Kosovo. Kosovu tek predstoji da reši uspešno krivično gonjenje u slučajevima političke korupcije na visokom nivou. Članovi Skupštine, bivši i aktuelni ministri, gradonačelnici, sudije i drugi visoki zvaničnici optuženi su zbog za zloupotrebu vlasti, prevare, proneveru i pranje novca, a ipak im je i dalje dozvoljeno da učestvuju u

javnom životu. Dok su OCD i istraživačke novinarske mreže redovno prijavljivale korupcijske skandale i podizale crvene zastavice u sumnjivim praksama korupcije, rezultati u praksi su prilično ograničeni. Ovo je delom slučaj i zbog nedostatka lokalne podrške antikorupcijskom radu OCD i nedostatku jakih zajednica. Drugi razlog za ovu situaciju identifikovan je kao politizacija sektora pravosuđa i vladavine prava, kao i slabih državnih institucija. Novi zakon o uzbunjivanju koji je vlada nedavno poslala Parlamentu može stvoriti zamah za vece javno angažovanje u antikorupcijskom radu i poboljšati efikasnost napora civilnog društva.

2.1.1 Pravni i institucionalni okvir

Pravno okruženje koje reguliše OCD nastavlja da se poboljšava, a 2017. godine zabeleženo je nekoliko značajnih procesa i inicijativa. Zakon o slobodi udruživanja nevladinih organizacija iz 2011.

Trenutna revizija Zakona o slobodi udruživanja i druge slične osnovne zakone bi trebalo iskoristiti za: a) Diverzifikaciju moguće registracione forme kao dodatak već postojećim; b) Jasno definisati fiskalne koristi/izuzeća različitih tipova OCD.

19

godine, kojim se uređuje registracija i rad OCD-a, je pod revizijom. Ovo osnovno zakonodavstvo je trenutno prilično nejasno kada je u pitanju javno ugovaranje nevladinih organizacija, a ukupan pristup implementacije prema ovom zakonu je bio restriktivniji nego što je pružao podršku. Argumenti prevencije nepravilnosti i u mnogim slučajevima pristup institucijama ometao je rast i potencijale civilnog društva. Dva organizaciona oblika propisana ovim zakonom su 1) Asocijacija zasnovana na članstvu, ili 2) Fondacija, kojom rukovode nezavisni upravni odbori. Smatralo se da predstavljaju smetnju I ne odražavaju raznolikost čak i trenutnih modela u sektoru civilnog društva na Kosovu. Imajuci u vidu izmenu Zakona o slobodi udruživanja i sa ciljem stvaranja pogodnog okruženja za civilno društvo umesto da ga ometa, otvara značajan prostor za iskorišcavanje ekspertize NVO-a u pružanju saveta i pružanja usluga kroz omogucavanje međusektorskih partnerstva.

Komunalna organizacija kao što su "zajednički radni prostor" NVO, Usluge inkubacije za start-up, istraživačko-razvojne ustanove i

24 Uvođenje automatizovnih (onlajn) Sistema, obično (naročito na Kosovu) dovodi do značajnih komplikacija u praksi. Tehničke greške (odnosno opseg registracionih brojeva ne uključuje opseg NVO registracionih brojeva), ili lista dokumenata traženih na tenderima

usluge ili različiti hibridi društvenih preduzeca, vec su prisutni na Kosovu, a buduce zakonodavstvo treba da uzme u obzir takve entitete. Ne-javni univerziteti su takođe često registrovani kao NVO na Kosovu. Ovo je takođe oblik organizacije za mnoge mikrofinansijske institucije. Privredne komore, profesionalna ili sektorska udruženja, think tanks i instituti, pa čak i agencije za regionalni razvoj, čiji su odbori članovi gradonačelnika opština koje zastupaju, sve su registrovane NVO na Kosovu prema zakonu o slobodi udruživanja. Sportski klubovi, kulturni festivali, filmska produkcija i mnogi drugi oblici kulture i zabave organizovani su kao nevladine organizacije i takođe su registrovani kao fondacije ili udruženja.

Aktuelni zakon o javnim nabavkama prepoznaje NVO kao ekonomske operatere koji imaju pravo na nadmetanje za sve javne ponude. Međutim, kako bi se takmičile za takve ugovore, čak i sada NVO moraju da pruže niz dokumenata, koji u praksi NVO nisu obavezne da imaju. Ako se proces sprovodi elektronski putem automatizovanog sistema, NVO mogu biti negativno24

20

pogođene u praksi. Kao takve, NGO moraju efektivno da zagovaraju da budu predviđene u sistemu javnih nabavki kako bi imale koristi od povecane transparentnosti javnog ugovaranja i kako ne bi bile negativno pogođene sistemom uvođenja takve transparentnosti, za koju su se mnoge NVO zalagale godinama.

Uredba Ministarstva finansija br. 04/2017 o kriterijima, standardima i procedurama za javno finansiranje NVO je još jedan dodatak pravnom okruženju koje upravlja operacijama OCD. Uredba donosi transparentniji sistem finansijske podrške NVO od strane kosovskih institucija. Uredba definiše proces planiranja i dodjeljivanja sredstava nevladinim organizacijama koja se primjenjuje na sve javne fondove. Neki od kriterija i procedura uključuju:

▪ Predvideti finansijsku podrškuNVO u odgovarajućim godišnjimbudžetima institucija;

▪ Planirati vrste i oblasti podrškeu skladu sa odobrenimbudžetima;

▪ Objaviti otvorene pozive,zasnovane na jasnim kriterijimai standardnim obrascima za

uključuje dokumentaciju koju NVO možda ne poseduje, čime je njihova aplikacija/podnošenje nemoguće. Dok trenutni sistem dozvoljava da ljudi donose odluke, automatizovani sistem će automatski blokirati OCD I njihovo učešće. 25 Iz uredbe. Dostupno na: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=14831

prijavu, zajedno sa detaljnim instrukcijama za primenu;

▪ Proceniti aplikacije zasnovanena standardizovanom sistemu i kroz komisije za procenu, koje bi takođe trebalo da uključe i spoljne eksperte;

▪ Obavestiti sve zainteresovanestrane i javnost o rezultatima procene, organizacijama korisnicama, dodeljenim iznosima i prirodi podržanih projekata, itd.;

▪ Razmotriti eventualne žalbe;▪ Potpisati ugovor za svaki

podržani projekat ili program;▪ Pratiti podržane programe i

projekte, i prikupiti i analiziratiodgovarajuće izveštaje;

▪ Sastaviti godišnje izveštaje ofinansijskoj podršci NVO sadetaljnim informacijama opodržanim oblastima i iznosu,korisnicima, geografskoj itematskoj distribuciji,kriterijumima sprovođenja iprocedurama, itd.25

2.1.2 Geografska distribucija i pokrivenost

Aktivnost civilnog društva nije jednako distribuirana širom Kosova. Iako baza registrovanih organizacija


21

ne pruža informacije kojima se mogu lako identifikovati (filtrirati) po opštinama, postoji značajan nivo akumuliranih informacija među ključnim akterima u pogledu raspodele OCD. U vezi s tim, informacije dostupne iz sekundarnih izvora, koje su generalno potvrđene u razgovorima sa ključnim ispitanicima26, ukazuju na to da distribuciju aktivnosti OCD karakteriše razlika između centra i periferije u blizini glavnog grada ili drugih većih centara koji predstavljaju centre oko koji OCD gravitiraju. Manja i udaljenija područja su i dalje slabo pokrivena aktivnostima OCD.

Anegdotski dokazi/primeri koji su dobijeni od ključnih ispitanika sugerišu da veliki deo procenjenih tri hiljada (3,275) organizacija gravitira u-i-oko glavnog grada, Prištine, gde je fizički najveća koncentracija donora. Dodatni aspekt ove disproporcionalne pokrivenosti OCD u korist glavnog grada je i prisustvo centralnih institucija (Parlamenta, Vlade, Pravosudnih institucija, Nezavisnih agencija). Po definiciji ovo podrazumeva da značajna aktivnost OCD-a u nadgledanju centralne vlade i njenih ogranaka se fizički

26I skusni I znanjem potkovani aktivisti civilnog društva, predstavnici lokalnih grant fondacija, itd.

nalazi u i oko Prištine. Treci faktor koji doprinosi nejednakoj distribuciji organizacija je dostupnost stručnosti van glavnog grada. Ljudski kapital postaje sve slabiji udaljavanjem od glavnog grada. Anekdotski dokazi ukazuju na to da neke od najmanjih i najudaljenijih opština nemaju skoro nikakvu aktivnost OCD-a. Na najudaljenijim i udaljenim područjima kao što su Mamuša ili Dragaš registrovan je najmanji broj organizacija.

Dokazi u praksi (vidljiva aktivnost civilnog društva) navode da preostali deo aktivnosti OCD gravitira oko većih administrativnih i regionalnih centara na Kosovu: Prizren, Peć, Gnjilane, Mitrovica, Uroševac, i Đakovica. S obzirom na praktične poteškoće u identifikaciji OCD u svakoj opstini, uzorkovanje za istraživanje je takođe napravljeno na regionalnom nivou, markiranjem aktivnosti OCD u svakom od 5 regiona. Ovakav pristup omogućava razvoj jasnijeg razumevanje regonalne raspodele dobijenih odgovora.

Tematski, OCD se uključuju u aktivnosti od pružanja usluga, politike i upravljanja, zdravstva, obrazovanja, infrastrukture,

22

ekonomskog razvoja i preduzetništva, životne sredine, ljudskih prava, kulture, omladine, sporta, inovacija do mnogo drugih različitih delatnosti i sektora.

Još jedna lupa, kroz koju se filtriraju analize, su vrste organizacije koje su oni odabrali prilikom registracije. U tom pogledu, može se razviti konzistentnost sa programiranjem odnosa ili trendova. Iz ove perspektive, velika vecina organizacija se definiše po registraciji kao kulturne, sportske, omladinske, ženske organizacije, ljudska prava, think-tank, instituti ili neke vrste članskih udruženja. Iako raspoložive informacije ne pružaju konačne dokaze o stepenu stvarnog poštovanja/usaglašenosti sa prvobitnim misijama, vizijama ili primarnim identitetom i formi organizacije, korisno je proceniti različite aspekte aktivnosti OCD-a, u svim sektorima.

2.2 Trenutna situacija u lokalnim organizacijama

2.2.2 Razumevanje zajednica kao sastavnih delova u kontekstu Kosova

27 Andrew Hacker, Dostupno na: https://merriam-webster.com/dictionary/constituency

Definicija zajednice usvojena iz rečnika Merriam-Webster, prema kojoj se predviđaju dva moguća značenja: a) grupa ili telo koje poklanja, podržava ili nudi predstavljanje stvaranjem; i b) ljudi uključeni ili koji rade za organizaciji (kao sto su firme ili institucije)27 Zbog poteškoća u prevođenju reči “Constituency” ili “Constituents” na albanski odnosno srpski jezik, reč “zajednica” je usvojena koja je najbliža u opisu ovog koncepta. Stoga, je reč “zajednica” korištena u istraživanju I odnosi se na grupu ljudi koja je vezana za OCD. Pozitivni aspekt nedostatka preciznog prevoda ove reči da nasuprot engleskom ne stvara zabunu ili nerazumevanje sa političkim izbornim jedinicama.

Zbog velikih varijacija u vrsti i veličini anketiranih organizacija, teško je kvantifikovati informacije prikupljene od njih u pogledu njihovog razumevanja zajednica. Međutim, kvalitativna analiza pokazuje da, osim malog dela organizacija kao što su sindikati, profesionalna udruženja i zagovaračke grupe za ljudska prava koja predstavljaju određenu grupu, ostatak organizacija ima pogrešno shvatanje da su njihovi korisnici

https://merriam-webster.com/dictionary/constituency

23

zapravo njihovi članovi, bez obzira na činjenice da su korisnici fluidna grupa koja se menja sa finansiranjem projekta i nije direktno povezana sa njihovom celokupnom misijom. Pored toga, mnoge OCD ograničavaju pojam volonterizma na svoje osoblje i članove i imaju malo poštovanja prema zajednici kao celini ili vecoj ciljnoj grupi.

Na pitanje da li imaju ključne grupe pristalica na koje se oslanjaju i za koje su odgovorni, skoro 70% organizacija je odgovorilo pozitivno. Međutim, ono što je interesantno

među odgovorima je njihova geografska distribucija. Organizacije u Prištini i Peći organizacije sa 83% odnosno 80% vode po pitanju izveštavanja da imaju članove. Organizacije Prizrena zaostaju za oko 15%, sa 67% organizacija koje prijavljuju da imaju članove. Izgleda da je najgora povezanost sa zajednicama u regionu Mitrovice i u regiji Gnjilana, gde 37% odnosno 25% odgovara da imaju članove. Postoje i organizacije koje prijavljuju totalnu nepovezanost sa svojim zajednicama. .

Odgovori

Regioni

Ukupno Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Da 83.3% 80.0% 66.7% 37.5% 25.0% 69.4%

Ne 16.7% 20.0% 33.3% 62.5% 75.0% 30.6%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

Figura 2: Članovi i zajednice

2.2.2 Upravljanje i strukture

Upravljanje je ključni aspekt operacija OCD i održivost sektora. S tim u vezi, zakonski propisi zahtevaju podelu između struktura upravljanja i rukovodstva, odnosno odbora/skupštine članova i

rukovodstva i osoblja. Zakon predviđa jasno razdvajanje upravljanja između odbora i rukovodstva, ali u praksi je to retko tako. Podaci prikupljeni putem istraživanja OCD ukazuju da vecina organizacija u uzorku ima između pet i sedam članova tj. 43% i 29%.

24

Oko 24% organizacija prijavljuje tri člana odbora, dok 10% prijavljuje da ima više članova. Kompletan pregled rezultata po regionima u pogledu broja članova odbora prikazan je u Tabeli 3.

Kada se istorijski analizira, čini se da su se dimenzije odbora smanjile tokom vremena, gde su starije organizacije imale vece odbore a nove organizacije se ograničavaju na manji broj članova. U tom pogledu 17% organizacija registrovanih u periodu 2000-2005.godine imalo je tri člana odbora, 33% ima pet članova odbora, dok je 50% imalo sedam članova. Dok organizacija koje su

registrovane u periodu 2006-2010godine, 11% je prijavilo troje članova odbora, a 44% njih ima pet i sedam članova odbora. 17% organizacija registrovanih u 2016. i nadalje izveštava o tri člana odbora, dok preostalih 83% ima pet. Po pitanju pola, vecina organizacija prijavljuje da ima jednu ili više žena u sastavu odbora, dok istovremeno prijavljuje značajan starosni raspon članova odbora. Kada je u pitanju starost predsedavajucih u odbora, 40% organizacija prijavljuje ovu poziciju za osobe mlađe od 35 godina.

# članova odbora

Region Prištine

Region Peć

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Ukuono

3 člana 36.8% 14.3% 12.5% 50.0% 23.8% 5 članova 42.1% 42.9% 83.3% 25.0% 42.9% 7 članova 10.5% 42.9% 16.7% 62.5% 50.0% 28.6%

13 članova

10.5% 4.8%

Figura 3: Broj članova Upravnog odbora po regionu

Iako ne postoje dokazi iz podataka o razlozima ove situacije,anegdotski dokazi ukazuju na to da jedan od ključnih faktora može biti funkcionalnost struktura odbora u OCD. Prema izveštaju USAID-a OCD SI 2017 za Kosovo, "Na papiru, OCD imaju jasno definisane upravljačke

strukture, uključujuci priznatu podelu odgovornosti između odbora direktora i članova osoblja, jer je to zakonski zahtev za registraciju. Međutim, odbori su često proforma

25

i retko se bave upravljanjem organizacija.”28

Još jedan aspekt na kom se mapiranje zadržalo u pogledu upravljačkih struktura i sistema je postojanje skupštine članova. U tom pogledu, 73% organizacija u uzorku izveštava o ovoj strukturi upravljanja. Ne postoje velike geografske razlike u distribuciji odgovora unutar regiona, ali postoje neki interesantni nalazi koji se odnose na odgovore na ovo pitanje, kada se analiziraju kroz objektiv tipova organizacija koje predstavljaju. Na primer, najveci procenat organizacija koje prijavljuju skupštine članova su organizacije think-tank-a, životne sredine (svaka 100% u okviru poduzorka) i zdravlje (80%). Iako nema jasne linije između članskih organizacija i fondacija, organizacije kao što su umetnički klubovi i drugi oblici organizacija (pozorišta, ansambli itd.) izveštavaju o najnižim procentima svih, samo 67% njih prijavljuju da imaju tu strukturu. Istraživanje ne pruža dokaze o razlozima za ovakvu situaciju, međutim ključni sagovornici sa kojima se razgovaralo zapazili su da nedostatak znanja i iskustva o obliku organizacije i upravljanja

28 USAID CSO SI 2017 izveštaj o Kosovu. Dostupan kod autora. Javna verzija će biti dostupna uskoro na zvaničnoj USAID internet stranici.

OCD-u predstavljaju jedan od ključnih razloga za ovu situaciju.

Figura 4: Upravljanje: Skupština članova prema vrsti organizacije

Učestalost sastanaka skupštine članova je bio još jedan aspekt istraživanja. Oko 10% organizacija prijavljuje da se njihovi skupštine susrecu jednom godišnje ili manje. Polovina organizacija u uzorku prijavljuje svoje sastanke najmanje jednom godišnje, a 40% njih prijavljuje da se ovaj događaj održava nekoliko puta godišnje u njihovim organizacijama. Region

77.8%

71.4%

100.0%

40.0%

66.7%

100.0%

80.0%

66.7%

40.0%

22.2%

28.6%

60.0%

33.3%

20.0%

33.3%

60.0%

Omladinske NVO

Ženske NVO

Think Tank

Demokratizacija i vladavina prava

Humanitarne/dobrotvorne

Životna sredina

Zdravstvo

Umetničke

Ostalo

Da li imate članove skupštine Ne Da

26

Gnjilana beleži je sa najvecim procentom organizacija koji se sastaje nekoliko puta godišnje odnosno 100%. Region Prizrena beleži drugi najviši procenat organizacija koje se sastaju više puta godišnje sa 80%. Pec sledi čin sa 45%, region Prištine sa 23,5%, dok regija Mitrovice ima najniži procenat održavanja sastanaka sa više od jednom godišnje. Ako se posmatra po vrstama organizacija, čini se da je najveci procenat organizacija koje prijavljuju nekoliko sastanaka godišnje su humanitarne sa 100%; demokratije i upravljanje, umetničke, životna sredina i omladinske sa 50%; zdravlje sa 33,3%; i žene sa 28,6%.

Figura 5: Učestalost sastanaka skupštine

29 Izveštaj o Kosovu. USAID CSO SI 2013 – 2016..

Veličina organizacija u pogledu osoblja je još jedan aspekt koji je istraživanja i koji je povezan sa aspektom upravljanja. Najveci broj organizacija u uzorku prijavljuje između 3-6 zaposlenih. S obzirom na to da je najčešce prijavljena veličina odbora bila između 3-5 članova, razumno je zaključiti da je često veličina odbora u nevladinim organizacijama ista kao i veličina organizacije u pogledu osoblja. Grafikon 4, daje pregled rezultata po regionima, u poređenju sa ukupnim na nacionalnom nivou. Od ukupnog broja prjavljenog osoblja, oko polovine je sa punim radnim vremenom, što dodatno smanjuje stvarnu veličinu organizacija. Ova situacija dovodi do prve zabrinutost u pogledu kvaliteta upravljanja i odgovornosti unutar.

Dokazi sugerišu da često sastav odbora uključuje i placeni kadar ili konsultante organizaciju, ili prijatelje/saradnike ili rukovodstvo organizacija. Zabrinutost za funkcionalnost upravnih struktura OCD takođe se pojavljuje u kontekstu USAID OCD SI Izveštaja za Kosovo29, gde je primećem fenomen od nekoliko osoba koji sede u višestrukim odborima organizacija i koji se potencijalno

0.0% 20.0% 40.0% 60.0% 80.0% 100.0% 120.

Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Učestalost sastanaka članova skupštine

Nije primenljivo Retko ili nikadaManje od jednom godišnje Barem jednom godišnjeNekoliko puta godišnje

27

dovode u položaj sukoba interesa. S obzirom na veličinu zemlje/regiona, ovaj problematični aspekt upravljanja OCD-om je teško izbeci, međutim, ograničavanje broja odbora u kojima osoba može biti član, bi bila jedna od mera koja bi potencijalno mogla smanjiti ovu pojavu. S obzirom na to da je Zakon o slobodi udruživanja pod revizijom,ovaj aspekt bi mogao biti uključen u amandmane.

Figura 6: Broj zaposlenih u protekloj godini

Sposobnost angažovanja dobrovoljaca i njihovog korišcenja za postizanje ciljeva, takođe je razmatrana tokom ovog mapiranja.

30 KCSF Index 2016. strana. 53. 31 Mladina i volonterizam na Kosovu: Mogućnosti za učenje—Studija UNDP / UNV na Kosovu koju je napravio KPPC. Dostupno na at: http://www.kppcenter.org/volunteerism.html

Različiti izveštaji i analize ocenjuju ovaj aspekt na Kosovu, a neki ga procenjuju na nešto višim nivoima. KCSF Indeks civilnog društva 2016. predviđa da je broj volontera angažovanih od strane organizacija četiri puta veci od broja zaposlenih u organizaciji30. Ne podržavajuci takav zaključak, uz značajan broj organizacija koje su uspešno mobilisale stotine volontera, i uprkos malom broju stalno zaposlenih, svi relevantni izvori ocenjuju da je nivo volonterizma na Kosovu vrlo nizak. Studija volonterizma mladih na Kosovu31, ukazuje da iako je to redak slučaj, volonteri prelaze na placene poslove, oko polovine ispitanika (49%) identifikovalo je sticanje iskustva i veština kao primarnu korist od volontiranja, a nakon toga doprinos razvoju zajednice (18%). Izveštaj takođe identifikuje opšti nedostatak ponuda ili mogucnosti za volontiranje i školsko angažovanje kao ključne razloge za nizak nivo učešca mladih u volonterskim aktivnostima. USAID OCD SI za 2017. godine, navodeci indeks Svetskog dobrovoljnog davanja za 2017. godinu, navodi da samo 6% ljudi na Kosovu učestvovalo u dobrovoljnoj akciji,

0.0% 50.0% 100.0% 150.0%

1 osoba

2 osobe

3 osoba

4 osoba

6 osobe

7 osobe

12 osoba

Broj zaposlenih u prosloj godini

Ukupno Region Gnjilana Region Mitrovice

Region Prizrena Region Peći Region Prištine

http://www.kppcenter.org/volunteerism.html

28

što prema izveštaju beleži pad iz prethodnih godina32.

Tabela 7 dole, pruža vizuelni pregled angažovanja volontera po vrstama organizacija. Kao što se može videti preko 65% organizacija (kolona Ukupno), prijavljuje pet volontera ili manje u 2018. godini. Ova situacija potvrđuje pretpostavke nivoa volonterizma na Kosovu i postavlja pitanja o tome kako se ona može poboljšat.

32 USAID CSO SI 2017 za Kosovo.

29

Figura 7: Broj angažovanih volontera u 2018.god 2.2.3 Aktuelni programski fokus

Još dimenzija mapiranja bila je ispitati najčešće vrste aktivnosti u kojima se angažuju lokalne i grasrut organizacije civilnog društva. Tri najčešće prijavljene vrste aktivnosti

2018 ukupno

Tip organizacije Ukupno

Omladinske NVO

Ženske NGO

Think Tank

Demokatija i upravljanje

Humanitarne / dobrotvorne

Životna sredina

Zdravlje

Umetničke

0 volontera 16.7% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 3.4%

1 volonter 0.0% 20.0% 0.0% 66.7% 0.0% 25.0% 0.0% 0.0% 13.8%

2 volontera 0.0% 40.0% 100.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 50.0% 17.2%

3 volontera 16.7% 40.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 25.0% 0.0% 17.2%

4 volontera 0.0% 0.0% 0.0% 33.3% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 3.4%

5 volontera 16.7% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 25.0% 0.0% 10.3%

8 volontera 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 0.0% 0.0% 0.0% 3.4%

11 volontera 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 0.0% 0.0% 0.0% 3.4%

20 volontera 16.7% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 0.0% 0.0% 6.9%

21 volonter 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 50.0% 6.9%

22 volontera 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 0.0% 0.0% 0.0% 3.4%

34 volontera 33.3% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 6.9%

170 volontera 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 25.0% 0.0% 0.0% 0.0% 3.4%

ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

30

u kojima se OCD trenutno angažuju su zagovaranje i lobiranje, rodna ravnopravnost i obrazovanje/obuka. U Prištini, u kojoj se odvija najveci deo aktivnosti OCD na nacionalnom nivou, 52% organizacija prijavljuje da se bavi zagovaranjem i lobiranjem. Aktivnosti u obrazovanju/obuke u regionu Prištine prijavljuju 45% organizacija u uzorku, dok se rodna ravnopravnost navodi u fokusu 28% organizacija. Rodna ravnopravnost predstavlja najveci fokus na angažmanima u regionu Peci i Prizrena sa 36% odnosno 29%, dok ni jedna organizacija iz regiona Gnjilana nije prijavila angažovanje u ovim aktivnostima. U Mitrovice mali deo aktivnosti organizacija uključuje pitanja rodne ravnopravnosti, odnosno 7% organizacija biraju ovu aktivnost. U samom regionu, rodna ravnopravnost je druga na listi aktivnosti. Obrazovanje/Obuka su najčešci fokus aktivnosti u regionu Mitrovice, naime 18% organizacija prijavljuje da se bave takvim aktivnostima. Oni takođe predstavljaju jednu od dve aktivnosti u regionu Gnjilana, gde OCD izveštavaju o angažovanju. Kulturne/omladinske / sportske aktivnosti su takođe deo najčešce prijavljenih aktivnosti organizacija. Prištinski region takođe dominira u ovoj vrsti aktivnosti unutar sektora,

a potom Pec i Prizren, koji takođe pokazuju značajne aktivnosti ove vrste. Mitrovice pokazuje neku aktivnost, dok organizacije Gnjilana nisu prijavile nikakve aktivnosti ove vrste. Na grafikonu 7 dat je pregled prijavljenih aktivnosti OCD, predstavljenih po regionima. Ilustracija ne uključuje druge odgovore, što je za vecinu regiona rezultiralo nikakvim angažovanjem. Takve aktivnosti uključuju volonterizam, zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, socijalna preduzeca, podršku osobama sa posebnim potrebama, ljudska prava, angažovanje građana, socijalno uključivanje, kulturno nasleđe i generalno ih je prijavila jedna ili dve organizacije u regionu.

Figura 8: Aktuelni programski fokus po regionima

0.0% 10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0%

Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Tekući programski fokusi aktivnosti

Kultura Obrazovanje/obuka

Rodna ravnopravnost Zagovaranje i lobiranje

31

Članstvo u nacionalnim ili međunarodnim mrežama je još jedan aspekt koji pokriva mapiranje. Preko 60% organizacija u uzorku izveštava da nisu članovi bilo koje međunarode ili nacionalne mreže. Nedostatak učešca u mrežama je jedan od faktora koji koče uspeh organizacija civilnog društva u zagovaranju njihovih ciljeva. Nedostatak koalicija zasnovanih na problemima, krovne organizacije i mreže i disfunkcionalnost ili delimična disfunkcionalnost postojecih, sprečavaju koordinaciju napora u zagovaranju i ograničavaju rezultate u praksi. One uzrokuju fragmentaciju aktivnosti civilnog društva i, iako za neučlanjivanje u međunarodne mreže razlozi mogu biti finansijske prirode i faktor pristupačnosti, članstvo u nacionalnim mrežama je obično manje skupo. Drugi faktor koji je identifikovan za neučlanjivanje u međunarodnim mrežama je poteškoca prilikom putovanja i učešcu u aktivnostima mreže. Ograničenja putovanja za ljude sa Kosova otežavaju čak i profesionalno učešce organizacija u mrežama, posebno zato što obično nisu u mogucnosti da prisustvuju sastancima u državama koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

Kada se analiziraju prema tipu organizacije, rezultati su vrlo vidljivi. Najčešce umrežene organizacije u uzorku su ženske organizacije civilnog društva, organizacije za demokratiju i upravljanje i umetničke organizacije, koje prijavljuju najveci procenat članstva u mrežama sa 80%, 60% i 43%. Čini se da su omladinske OCD najmanje umrežene vrste organizacija sa samo 29% njih koji prijavljuju da su članovi u nacionalnim ili međunarodnim mrežama. Jedina vrsta organizacija koje prijavljuju manju umreženost su think-tanks, tj. samo 20% prijavljuje članstvo u mrežama..

Figura 9: Članstvo u nacionalnim i međunarodnim mrežama po vrsti organizacije

0.00% 20.00% 40.00% 60.00% 80.00%

Omladinske NVOŽenske NVOThink Tank

Demokratizacija i vladavina pravaHumanitarne/dobrotvorne

Životna sredinaZdravstvoUmetničke

OstaloUkupno

Članstvo u međunarodnim ili lokalnim mrežama

Ne Da

32

2.2.4 Finansijska i institucionalna održivost

Raznovrstnost izvora finansiranja je jedna od ključnih poteškoca u održivosti koje OCD žele postici. U tom smislu, drugi aspekti održivosti obuhvataju i osoblje i njihov razvoj, kao i druge dugoročne neizvesnosti koje zavise od dostupnosti finansijskih resursa. Ova dimenzija održivosti OCD takođe je identifikovana/procenjena kao jedna od najproblematičnijih za postizanje. Konsekutivni USAID CSO SI izveštaj procenjuje finansijsku održivost kao najgore ocenjenu dimenzija na koju se indeks fokusira. U izveštaju iz 2017. godine utvrđena je finansijska održivost od 4,5 u skali od 7 tačaka33, gde je nacionalni SI rezultat 3.7. Ovakav rejting postavlja finansijsku održivost od 0.8 poena na skali od 7-poena ispod proseka indikatora održivosti.

U regionu Prištine, lokalni fondacije (60%) i centralne institucije (44%) predstavljaju dva najčešće prijavljena izvora finansiranja. Međunarodne organizacije su prijavljene kao izvor prihoda u 38% organizacija u ovom regionu. Opština je najmanje prijavljeni izvor prihoda u Prištini, i samo 18%

33 CSO SI koristi 1-7 skalu gde 1 predstavlja najviši nivo održivosti a 7 najniži.

organizacija je prijavilo za izvor finansiranja. U regionu Peći primecena je slična diverzifikacija izvora, pri čemu lokalne fondacije predstavljaju izvor finansiranja za najveci deo organizacija (40%). Međunarodne organizacije su prijavljene kao izvor finansiranja od strane 28% organizacija u ovom regionu, dok je 18% prijavilo centralne institucije kao izvor finansiranja. Opština se takođe nalazi na četvrtom mestu u Peci, sa samo 12% organizacija. U regionima Prizrena, Mitrovice i Gnjilana situacija je malo drugačija. U ovim oblastima, primarni (najčešce prijavljeni) izvor finansiranja su opštine sa 18%, 41% i 12%. Centralne institucije su drugi najčešce prijavljeni izvori finansiranja u ova tri regiona sa 19%, 13% i 6% organizacija unutar svakog regiona. Međunarodne organizacije su treci najpopularniji izvor finansiranja u regionima Mitrovice, Gnjilana i Prizrena, dok lokalni fondovi nisu identifikovani kao takvi.

33

Figura 10: Trenutni finansijski izvori

Sadašnja vrednost portfelja projekata je takođe istraživana kod OCD. U tom smislu, samo 13% njih ima izvještaj o aktivnom portfelju od preko 100.000 EUR. Od 50.000 EUR - 100.000 EUR je aktuelni aktivni portfolio kod 10% organizacija. Između 20.000 EUR - 30.000 EUR je trenutni portfolio projekata za 13% organizacija u uzorku. Još 16% organizacija prijavljuje trenutni portfolio projekta između 10.000 EUR - 20.000 EUR. Najveci procenat organizacija u uzorku (28%) izveštava o godišnjim budžetima između 5.000 EUR i 10.000 EUR, dok 16% procenata organizacija prijavljuje aktivna portfelja od manje od 5.000 EUR.

Kada se analiziraju prema vrsti organizacija, oni koji se identifikuju

kao organizacije umetnosti i životne sredine, čini se imaju najveci procenat organizacija koje prijavljuju portfelja od preko 100.000 EUR, sa 33% odnosno 17% organizacija unutar ovog poduzorka. 50% organizacija koje se bave demokratijom i vladavinom prava, 33% humanitarnih i 17% organizacija civilnog društva za životnu sredinu u uzorku, prijavljuju aktivne portfelje od 50.000 do 100.000 EUR. Grafikon 10 pruža kompletan pregled portfelja po kategoriji / tipu organizacije.

Figura 11: Trenutna vrednost portfelja sadašnjih projekata po vrstama organizacija

Pored vrednosti trenutnog portfelja, mapiranje takođe istraživalo koji je

0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%60.00%70.00%

RegionPrištine

Region Peći RegionPrizrena

RegionMitrovice

RegionGnjilana

Izvori Financiranja

Centralne intitucije Opštine

Lokalne fondacije Međunarodne organizacije

0.00% 10.00% 20.00% 30.00% 40.00% 50.00% 60.00%




OstaloUkupno

Trenutni portfolio projekata

100,001 EUR + 50,001-100,000 EUR 30,001-50,000 EUR

20,001-30,000 EUR 10,001-20,000 EUR 5, 001-10,000 EUR

< 5,000 EUR

34

broj aktivnih projekata koje trenutno sprovode anketirane organizacije. U tom smislu, najveci procenat organizacija unutar svakog regiona je prijavilo da ima samo po jedan aktivni projekat (41% organizacija u uzorku). Procenat organizacija koje su prijavile dva aktivna projekta je 28%, dok je onaj koji prijavljuje tri projekta 15% od ukupnog broja organizacija u uzorku. Preostale selekcije koje se odnose na broj prijavljenih projekata čini manje od 10% ukupnih organizacija u istraživanju.

Ako se posmatra po regionima, čini se da region Mitrovice ima najveci procenat organizacija koje prijavljuju da imaju samo po jedan aktivni projekat koji se trenutno sprovodi, naime 71% organizacija prijavljuje takvu situaciju. Region Prizrena je drugi sa najvišim procenat organizacija koje imaju samo jedan aktivni projekat (57% organizacija iz ovog regiona). Regioni Gnjilana i Peci prate sa po 33% organizacija, dok organizacije iz regiona Prištine imaju najniži procenat samo jednog aktivnog projekta sa 30% organizacija. 28% organizacija u regionu Prizrena prijavljuje da ima više od šest aktivnih projekata koji su trenutno u implementaciji. Nijedna organizacija u drugim regionima ne

prijavljuje šest aktivnih projekata. Grafikon 11, daje vizuelni pregled dobijenih odgovora po regionima.

Figura 12: Broj aktivnh projekata po regionu

2.2.5 Zagovaranje i grasrut aktivizam

Još jedna od dimenzija mapiranja odnosi se na sadašnje zagovaračke napore i nivo grasrut aktivizma. Najvažnija komponenta u ovom pogledu je proces prikupljanja informacija od zajednice u svrhu identifikacije potreba zagovaranja. Na pitanje da li uključuju potrebe zajednice pri kreiranju projekata 94.22% organizacija tvrdi da to čini. Najkorišceniji način komunikacije u ovu svrhu je direktna komunikacija tokom sastanaka sa zajednicom, gde 51.60% anketiranih organizacija

0.00% 10.00% 20.00% 30.00% 40.00% 50.00% 60.00% 70.00% 80.0

Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Ukupno

Broj aktivnih projekata

6 projekta 5 projekta 4 projekta 3 projekta

2 projekta 1 projekat 0 projekata

35

koristi ovu metod, nakon čega sledi komunikacija putem e-poruka koju koristi 16,8% organizacija i 8,1% organizacija koriste društvene mreže. Samo mala procenat ovih organizacija (2,9%) koriste metode istraživanja kao što su fokus grupe i ankete. Međutim, treba napomenuti da je organizacije ili vecini slučajeva ne razlikuju zajednicu od svoji članova, tako da u većini slučajeva sastanci sa članovima I sastanci sa zajednicom znači istu stvar.

Komunikacioni kanali

Procenti po organizacijama

Društvene mreže

8.1%

Email 16.8% Direktni sastanci 55.2%

Telefonski pozivi 7.2%

Ankete i fokus grupe 2.9%

Ostalo 9.8%

Ukupno 100.0% Figura 13: Načini komunikacije koji koriste organizacije u svrhu identifikacije potreba zajednica

Relativno visok procenat organizacija, ili 31.50%, nije pružio validne informacije o načinu na koji uključuju zajednicu u sprovođenju projekata i zalaganje. Međutim, u

24,57% slučajeva članovi zajednice su pre svega angažovani na ovim projektima u ulozi učesnika na javnim skupovima, debatama, konferencijama itd., 17,34% se angažuje kao učesnici na treninzima, seminarima i radionicama, dok je 6,36 % se angažuje kao primalac usluga. Nivoi angažovanja u fazi planiranja projekta su znatno niži sa samo 5,2%. U tom cilju, neuspeh uključivanja zajednice u planiranje rezultira i ograničenim sposobnostima za mobilizaciju u implementaciji ili nakon toga u održavanju rezultata.

Figura 14: Oblici angažovanja zajednice u implementaciji projekta.

Oblici angažovanja % po

organizacijama

Učestvovanje u sastancima, debata, i konferencijama 24.57%

Učestvovanje u radionicama, treninzima i seminarima

17.34%

Primaoci usluga 6.36% Pružaoci usluga 1.16% Volonterski rad 4.62%

Planiranje projekata 2.89% Anketirani ispitanici 1.45% Organizacija projekta 2.31%

Ostalo 7.80% Bez odgovora 31.50%

Ukupno 100.00%

36

Kada je u pitanju odgovornost prema zajednici, 89,5% organizacija tvrdi da obaveštava zajednicu o rezultatima i dostignućima njihovih projekata. Osnovni načini korišćenja ovih organizacija za informisanje svojih učesnika o rezultatima projekata su direktni sastanci u 35,26% slučajeva, društveni mediji sa 12,43%, e-pošta sa 8,67% i publikacije izveštaja o implementaciji projekta sa 7,23%. Ostale organizacije ili 16%, koriste telefonske pozive, nacionalne i lokalne medijske publikacije, veb stranice i letke za tu svrhu.

Figura 15: Objavljivanje rezultata i dostignuća projekata

Drugi važan aspekt u pogledu zagovaranja je partnerstvo sa drugim organizacijama. 72% svih organizacija u uzorku izveštava da

imaju partnerstva sa drugim organizacijama. Ako se posmatra po regionima, OCD iz regiona Prizrena prijavljuju da imaju najveci procenat partnerstava čak 85% organizacija iz ove regije kaže da ih ima. Region Prištine predstavlja drugi sa najvišim procentom organizacija sa partnerstvom (75%), dok je Pecki region treci, sa 73% njih koje potvrđujući da imaju partnerstva. Organizacije regiona Gnjilana beleže najniži procenat prijavljenih partnerstava (samo 33%), dok 63% organizacija iz Mitrovice prijavljuje partnerstva. Priroda partnerstava takođe varira između organizacija. Iako vecina njih prijavljuje konkurisanje za fondove kao bazu za partnerstva, prijavljuju se i drugi oblici saradnje. Grafikon 16 daje pregled odgovora

Kanali komunikacije % organizacija

Društveni mediji 12.43%

Email 8.67% Direktni sastanci 35.26%

Telefonski razgovori 1.16% Objavljivanje izveštaja 7.23%

Nema odgovora 13.87% Ostalo 21.39% Ukupno 100.00%

37

na nivou opšte populacije kao i po regionima.

Figura 16: Partnerstva sa drugim organizacijama po regionu

Alati korišceni za ciljeve zagovaranje i grasrut zagovaranje u najrazličitijoj formi takođe su procenjeni mapiranjem. U tu svrhu organizacije su pitane koliko često se susrecu sa predstavnicima opština (i izvršnim i zakonodavnim), koliko često su podneli javne zahteve, učestvovali na javnim saslušanjima, peticijama i slično. Na prvo pitanje zastupanja i komunikacije –ono koje se odnosi na direktne sastanke sa predstavnicima opština, najveci procenat organizacija (35% od ukupnog broja) izveštava o sastancima sa opštinskim

zvaničnicima nekoliko puta godišnje. 26% organizacija u uzorku izveštava o sastancima sa opštinskim zvaničnicima nekoliko puta mesečno, dok 20% organizacija izveštava o sastancima sa opštinskim službenicima jednom godišnje. Samo 10% organizacija izveštava da se nikada ne susrecu sa opštinskim vlastima u okviru svojih zagovaračkih aktivnosti.

Figura 17: Sastanci sa opštinskim predstavnicima po vrsti organizacije

Obim i stepen aktivnosti monitoringa na lokalnom nivou su takođe procenjeni putem ankete u OCD. U tom smislu, 48% organizacija u uzorku nikada ne

0.00% 20.00% 40.00% 60.00% 80.00% 100.00%

Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Ukupno

Partnerstvo sa organizacijama Ne Da

0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%60.00%70.00%80.00%90.00%

Koliko često se susrećete sa predstavnicima opštine/članovima skupštine

Nekoliko puta mesečno Otprilike jednom mesečno

Nekoliko puta godišnje Jednom godišnje

Nikada

38

prati rad opštinske vlasti. 18% njih izveštava da to radi jednom godišnje, a 12% navodi da prati rad opštine više puta godišnje. Procenat organizacija koje su redovno pratili rad opštinske vlasti bio je 22% (14% više puta mesečno, a 8% oko jednom mesečno). Iako nisu poznati razlozi zbog kojih OCD ne preferiraju/ne angažuju se u aktivnosti monitoringa, dostupni grantovi za ove svrhe su u proteklih nekoliko godina bili dosta bogati. Ograničeno interesovanje organizacija da se uključe u takve aktivnosti zajedno sa ograničenim kapacitetima za uspešno prikupljanje sredstava za svoje projekte smatra se jednim od osnovnih razloga zbog kojih se ne postoji veci procenat organizacija koje se bave monitoringom njihovih lokalnih vlasti.

Kada se geografski analizira, izgleda da je u region Mitrovice najveci procenat organizacija koje ne izveštavaju o lokalnoj samoupravi (63%), a zatim regionu Prizrena sa 50% organizacija koje ne izveštavaju o lokalnoj samoupravi. Ukupno 49% organizacija iz regiona Prištine nikada ne prati rad lokalnih vlasti dok je u region Peci to 44% organizacija. S druge strane, najaktivnije organizacije u

nadgledanju opštine (nekoliko puta mesečno) dolaze iz regiona Gnjilana i Prizrena u kojima je 33% organizacija koje nadgledaju I prate rad opštinskih vlasti. Ovu frekventnost monitoringa prijavljuje 22% organizacija iz regiona Peci i 8% iz regiona Prištine.

Figura 18: Monitoring opština po regionu

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

RegionPrištine

Region Peći RegionPrizrena

RegionMitrovice

RegionGnjilana

Ukupno

Monitoring rada opština po regionima

Nekoliko puta mesečno Otprilike jednom mesečno Nekoliko puta godišnje

Jednom godišnje Nikada

39

Slanje javnog pisma/pitanja opštini je još jedan alat/kanal zagovaranja koji je istraživan u organizacijama u svrhu ovog mapiranja. U ovom aspektu, 31% svih organizacija u uzorku nikada ne šalje pismo ili javna pitanja institucijama. Jednak procenat organizacija od 20%, prijavio je slanje pisama institucijama jednom godišnje i nekoliko puta godišnje. 18% i 10% organizacija prijavljuje slanje pisama institucijama sa učestalošću "jednom mesečno" odnosno "nekoliko puta mesečno".

Što se tiče geografske raspodele odgovora, postoji nekoliko aspekata koji se mogu primetiti u vezi slanja pisama kao kanala za zagovaranje pitanja i ciljeva. Region Mitrovice je najpolarizovaniji u smislu distribucije odgovora, pri čemu 50% ispitanika u ovom regionu izveštava da šalju pisma jednom mesečno, dok preostalih 50% organizacija nikada ne koristi ovaj pristup. U regionu Gnjilana, jednak procenat organizacija (33%) nikada ne piše da piše pismo, piše pismo jednom godišnje, odnosno piše pisma jednom mesečno. Region Prizrena beleži najviši procenat organizacija koje pišu pisma nekoliko puta mesečno i jednom mesečno, 33% organizacija. U regionu Peci i

regionu Prištine ima više različitih odgovora i izjednačenije odgovore u odabiru ponuđenih opcija.

Figura 19: Slanje pisanja i javnih pitanja po regionu

Javna saslušanja su još jedan kanal za zastupanje pri čemu je od organizacija zatraženo da izveštavaju o tome u kojoj meri to primenjuju. S tim u vezi, učešće na takvim sastancima je prilično raznovrsno, jer neke NVO prijavljuju da učestvuju na javnim saslušanjima sa i nekoliko puta mesečno, dok postoji i značajan procenat organizacija koje

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

Region Prištine Region Peći Region Prizrena Region Mitrovice Region Gnjilana Ukupno

Koliko često šaljete pisma ili javna pitanja

Nekoliko puta mesečno Otprilike jednom mesečno Nekoliko puta godišnje

Jednom godišnje Nikada

40

prijavljuju da nikada ne idu na takve sastanke.

Grafikon16 prikazuje rezultate prema vrstama organizacija.

Figura 20: Zadovoljavajući odziv na zahteve po regionu

Slična situacija se takođe može primetiti i u vezi sa peticijama. 41% organizacija izjavljuje da nikada ne primenjuju peticije kao instrument zagovaranja. U proseku, prijavljena frekventnost organizovanja peticija je jednom godišnje za oko 20% organizacija. Oko 35% organizacija navodi da organizuje peticije nekoliko puta godišnje, dok ukupno 4% organizacija tvrde da organizuju peticije više puta mesečno.

Jedan od aspekata za koje je mapiranje tražilo informacije je odziv lokalnih samouprava na zahteve koje dobijaju od organizacija. U tom smislu, veoma zadovoljna odzivom lokalne vlasti prijavljuje oko 6% organizacija, dok su zadovoljniji nego nezadovoljni 28% organizacija u uzorku. 32% organizacija u uzorku izveštava da nisu ni zadovoljni ni nezadovoljni ovim aspektom. Više nezadovoljni nego zadovoljni prijavljuje 20% organizacija u istraživanju, dok 14% njih izveštava da su veoma nezadovoljni. Ako su pozitivni odgovori grupisani i upoređeni sa onima koji izražavaju negativne stavove prema odzivu, to pokazuje da je procenat organizacija koje su veoma nezadovoljne i više nezadovoljne nego zadovoljne 34%, što je identično procentu organizacija koje su odgovorile sa veoma zadovoljnim i više zadovoljne nego nezadovoljne. Grafikon 17 daje vizuelni pregled ili rezultate o odzivu lokalne uprave po regionu. Kao što se može videti iz grafikona, region Peci (27%) i Prištine (17%) su jedina dva regiona koja su "vrlo nezadovoljna" odzivom, dok u ostala tri regiona nisu zabeleženi takvi odgovori. Organizacije iz regiona

0% 20% 40% 60% 80% 100% 120%




OstaloUkupno

Učešće u javnim diskusija

Nikada Jednom godišnje

Nekoliko puta godišnje Otprilike jednom mesečno

Nekoliko puta mesečno

41

Gjilana kažu da su u vecoj meri zadovoljne nego nezadovoljne (67%), dok preostali procenat organizacija (33%) govori o neutralno o odzivu lokalne vlasti. U regionu Prizrena 43% organizacija je izabralo neutralnost prema odzivu lokalne vlasti, isto toliko da su više nezadovoljni nego zadovoljni. Samo 14% organizacija u regionu Prizrena je odgovorilo da su zadovoljniji nego nezadovoljni.

Figura 21: Zadovoljstvo sa reakcijom na zahteve prema regionu

Transparentnost je još jedan aspekt istraživanja. U tom pogledu, 13% organizacija je izuzetno

nezadovoljno stepenom transparentnosti lokalne samouprave. 30% organizacija je više nezadovoljno nego zadovoljno, a isti procenat (30%) izveštava da je neutralan prema ovom aspektu. Više zadovoljni nego što su nezadovoljni transparentnošcu lokalnih institucija prijavljuje oko 24% organizacija, dok su veoma zadovoljni izveštajem o transparentnosti oko 2% organizacija. Ako se analizira kroz regione, onda je Pecki region na vrhu tabele sa procentom nezadovoljnih organizacija odnosno 25% svih organizacija iz ovog regiona koje su izabrale ovaj odgovor. Region Prištine i Prizrena takođe beleže značajan procenat organizacije koje su veoma nezadovoljne, što je u oba regiona dostigle ukupno 15%. Nijedna od organizacija iz regiona Mitrovice i Gnjilana nisu izvestile da su veoma nezadovoljne transparentnošcu lokalnih institucija. Na drugom nivou odgovora, oni koji više naginju ka nezadovoljstvu no suprotno, pri vrhu su region Prištine sa 40% organizacija koje prijavljuju da su više nezadovoljne nego zadovoljne transparentnošcu institucija. Region Gnjilana je region za koji se

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80

Region Prištine

Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Ukupno

Odziv na vaše zahteve

Veoma nezadovoljan Više nezadovoljan nego zadovoljan

Neutralno Više zadovoljan nego nezadovoljan

Veoma zadovoljan

42

izveštava da je transparentniji i gde je zaprepašcujucih 67% organizacija prijavilo da je više zadovoljno nego nezadovoljno, dok preostali deo organizacija izveštava da je neutralan. U Gnjilanu nisu zabeleženi odgovori koji se odnose na nezadovoljstvo transparentnošcu. Grafikon 22 daje detaljnu ilustraciju odgovora razdvojenih po regionima.

Figura 22: Nivo zadovoljstva transparentnošću po regionima

S obzirom na to da opštine predstavljaju značajan izvor finansiranja, naročito za manje OCD koje su aktivne samo u ograničenim geografskim područjima, zadovoljstvo podrškom koju dobijaju od lokalne uprave je takođe je bio

jedan od aspekata prilikom ovog istraživanja. Te u tom smislu, organizacije u istraživanju su sklonije nezadovoljstvu nego zadovoljstvo nivoom finansiranja od strane opština. 37% organizacija izveštava da su više nezadovoljne nego zadovoljne ovim aspektom. Oko 20% organizacija u uzorku izveštava da su veoma nezadovoljne nivoom finansiranja od strane opštinske vlade, uz dodatak

40% više nezadovoljnih nego zadovoljnih, a oko 30% organizacija su bile neutralne po ovom pitanju. Oko 5% organizacija u izveštaju o uzorku je veoma zadovoljno finansijskom podrškom dobijenom od opština, a 12% je više zadovoljno nego nezadovoljno. Ako se analiziraju po vrstama organizacija, dobrotvorne / humanitarne organizacije prijavljuju najviši nivo nezadovoljstva sa svim

organizacijama koje se kategorišu kao takve i te organizacije veoma nezadovoljne nivoima finansijske podrške od strane opštine. Organizacije koje se bave zdravljem, demokratijom i vladavinom prava i ženske nevladine organizacije prate nivo nezadovoljstva sa 50%, 25% i 20% organizacija koje su izvestile

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

Prishtinë/Priština Region

Pejë/Peć Region

Prizren Region

Mitrovicë Mitrovica Region

Gjilan/Gnjilane Region

Total

Zadovoljstvo transparentnošću

43

da su veoma nezadovoljne u svakoj grupi/vrsti. Sa druge strane, čini se da su najzadovoljnije organizacije koje se bave životnom sredinom i omladinom sa 18% i 14% izraženog zadovoljstva. Grafikon 23 prikazuje vizuelno odgovore po tipu organizacija koje predstavljaju.

Figura 23: Nivo zadovoljstva finansijskom podrškom dobijenom od opština po regionu

Planovi za budućnost

S obzirom na to da je primarna svrha mapiranja prilagođavanje planirane podrške ciljnim organizacije, istraživanje u organizacijama je takođe uključivalo

planiranu perspektivu paralelno sa dokumentacijom o trenutnom stanju i iskustava organizacija iz prošlosti. U tom smislu čini se da su strukturirani/pisani planovi prisutni kod 47% organizacija, dok 53% njih izjavljuje da nema takvih planova. Izgleda kao da su

organizacije iz regiona Mitrovice i Gnjilana najslabije pripremljene za buducnost, sa 13% i 25%, odnosno da ne imaju strateške planove. 57% organizacija iz Prištine i Prizrena potvrđuje da imaju strateške planove, dok je procenat organizacija sa takvim planovima u Peckom regionu 56%.Nema informacija/dokaza o neusaglašenosti između regiona, ali organizacije iz regiona Mitrovice i Gnjilana zahtevaju posebnu podršku u strateškom planiranju. Nedostatak strateškog plana i vizije, sprečava organizacije da efikasno prate i sprovode projekte i aktivnosti i umesto toga pribegavaju ad hoc

odlučivanju i improvizacijama. Tabela 20 daje pregled rezultata dobijenih od strane organizacija na vizuelan način. Treba napomenuti da od onih koje su izvestile da imaju strateške planove, 18% je izvestilo da se njihovi vremenski rokovi produženi do kraja 2018. godine, dok 23% planova organizacija obuhvata i 2019.

0.0% 20.0% 40.0% 60.0% 80.0% 100.0% 120.0%

Omladinske NVO

Ženske NVO

Think Tank

Demokratizacija i vladavina prava

Humanitarne /dobrotvorne

Životna sredina

Zdravstvo

Umetničke

Ostalo

Ukupno

Nivo zadovoljsta finansijskom podrškom opština

Veoma nezadovoljan Više nezadovoljan nego zadovoljan

Neutralno Više zadovoljan nego nezadovoljan

Veoma zadovoljan

44

godinu. Ova informacija ukazuje na to da postoji značajna potreba za

podrškom strateškog planiranja među ciljnim organizacije.

Da li vaša organizacija ima strateške planove?

Regioni

Ukupno

Region Pristine Region Peći

Region Prizrena

Region Mitrovice

Region Gnjilana

Da 57.1% 55.6% 57.1% 12.5% 25.0% 46.9%

Ne 42.9% 44.4% 42.9% 87.5% 75.0% 53.1%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% Figura 24: Dostupnost strateških planova po regionima

Među organizacijama je istraživana i dostupnost planova održivosti. Samo 18% organizacija je odgovorilo pozitivno, dok je ogromna većina organizacija odgovorila negativno na pitanje o planovima održivosti. Ako se posmatra po regionu organizacije u regionu Peći su izvestile o visokom nivou planova održivosti (44%), dok nijedna organizacija iz regiona Gnjilana nije izvestila o posedovanju istih. 25% organizacija u regionu Mitrovice, 14% u regionu Prizrena i 10% organizacija iz glavnog grada je izvestilo o postojanju planova održivosti. Kao što je ranije navedeno, nedostatak finansijske održivosti pokreće efekat talasa u svim aspektima održivosti, čime se organizacije sprečavaju da planiraju unapred. Čak i u slučaju strateških

planova, koje većina organizacija poseduje, to je više "lista želja" od stvarnog strateškog plana aktivnosti, pošto njihova implementacija u velikoj meri zavisi od prioriteta finansiranja koje određuju donatori, što je pod minimalnim uticajem OCD-a.

45

Da li vaša organizacija

ima plan održivosti?

Regioni

Ukupno Region Pristine Region Peći

Region Prizrena Region Mitrovice

Region Gnjilana

Da 10.0% 44.4% 14.3% 25.0% 18.2%

Ne 90.0% 55.6% 85.7% 75.0% 100.0% 81.8%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0%

Figura 25: Dostupnost planova održivosti po regionu

Predviđeni fokus budućih aktivnosti

Planovi za buduće aktivnosti za koje trenutno nemaju sredstva su prisutni kod vecine organizacija u uzorku. Skoro 89% organizacija u uzorku izveštava o planovima za buduce aktivnosti za koje trenutno nema sredstava. Opet, organizacije u regionu Gnjilana prijavljuju značajno niže nivoe planova za buduce aktivnosti (75%), u poređenju sa organizacijama u

regionu Prizrena , gde na primer, svi prijavljuju takve planove. Organizacije iz regiona Prištine, Peci i Mitrovice prijavljuju znatno vece proseke od onih iz regije Gnjilana, odnosno 88%, 89% i 86%.

Da li imate planove za sprovođenje

novih aktivnosti?

Regioni

Ukupno Region Prištine Region Peći Region

Prizrena Region

Mitrovice Region Gnjilana

Da 88.0% 88.9% 100.0% 85.7% 75.0% 88.5%

Ne 12.0% 11.1% 0.0% 14.3% 25.0% 11.5%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% Figura 26: Planovi za buduće aktivnosti

46

Na pitanje o tome da li organizacije imaju planove za kopiranje / proširenje tekucih aktivnosti na drugim lokacijama/regionima, 40% organizacija potvrđuje takve planove, 50% njih negira planiranje širenjem geografskog fokusa svojih aktivnosti, a 12% organizacija je odabralo odgovor ’ - Nije primenljivo (potencijalno jer su njihove aktivnosti vec sprovedene širom zemlje ili na više lokacija). U tom smislu, organizacije iz regiona Prizrena prijavljuju najveci interes/nameru da replikuju

aktivnosti u drugim regionima / lokacijama, gde 71% organizacija iz ovog regiona potvrđuje takve planove. Organizacije iz regiona Peci imaju drugi najviši nivo ambicija za replikaciju aktivnosti u drugim oblasti (60%), dok 38% organizacija iz Prištine izveštava o istim namerama. Nijedna od organizacija iz regiona Mitrovice i Gnjilana ne govori o planovima za kopiranje / proširenje aktivnosti na drugim lokacijama.

Da li organizacija planira kopiranje aktivnosti na

drugim lokacijama?

Regioni

Ukupno Priština Peć Prizren Mitrovi

ca Gnjilane

Da 37.5% 60.0% 71.4% 39.2% Ne 37.5% 40.0% 28.6% 100.0% 100.0% 49.0% N/A 25.0% 11.8%

Ukupno 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 100.0% Figura 27: Planovi za kopiranje aktivnosti na drugim lokacijama

2.3 Potrebe za razvojem kapaciteta

2.3.2 Stručnost i obuka

Formulacija i analiza lokalne politike je prva oblast stručnosti i obuke o kojoj se ispitivalo. U tom smislu, najveci procenat organizacija koje potvrđuju potrebu za razvojem kapaciteta u formulaciji /analizi lokalne politike dolazi iz Prištine,

63% organizacija koje identifikuju ovaj prioritet dolazi iz ovog regiona. Organizacije Peckog regiona predstavljaju 25% organizacija koje potvrđuju potrebu za razvojem kapaciteta u oblasti formulacije politike, dok 13% njih dolazi iz regiona Prizrena. Nijedna organizacija iz regiona Mitrovice i Gnjilana nije odabralo ovu

47

prioritetnu oblast za razvoj kapaciteta.

Kada se analiziraju prema tipu organizacije koju predstavljaju, odgovori su prilično ravnomerno raspoređeni između vecine kategorija organizacija. Omladinske i ženske organizacije, dobrotvorne

organizacije i organizacije koje se bave zdravlje su zastupljeni u odgovorima svaka sa 12,5%. Think-tankovi i nevladine organizacije koje se bave umetnošću predstavljaju 25% organizacija koje su identifikovale ovu prioritetnu potrebu za razvojem kapaciteta..

Formulacija/ analiza lokalne

politike

Tip organizacije

Ukupno Omladinske NVO

Ženske NVO

Think Tank

Dobrot./Humanitarn

e Zdravlje

Umetničke NVO

Prioritetna oblast 12.5% 12.5% 25.0% 12.5% 12.5% 25.0% 100.0%

Ukupno 12.5% 12.5% 25.0% 12.5% 12.5% 25.0% 100.0% Figura 28: Potrebe formulacije/analize lokalne politike po vrsti organizacije

2.3.3 Institucionalni razvoj

Kako otprilike polovina organizacija potvrđuje da nema dostupnih strateških planova, ovaj prioritet za potrebama razvoja kapaciteta je identifikovan kao neophodan od strane značajnog broja organizacija. U tom cilju, organizacije Prištine i Pec i predstavljaju preko 50% organizacija u uzorku koji su odabrali ovaj prioritet koji im je potreban. OCD iz regiona Prizrena i Mitrovice predstavljaju oko 18% organizacija u uzorku, dok OCD u Gnjilanu oko 11% svih organizacija koje biraju potrebu za institucionalnim razvojem. Grafikon

48

29, prikazuje odgovore na ovo pitanje po regionima.

Figura 29: Potrebe strateškog planiranja po regionima

Prikupljanje sredstava je još jedna vrsta razvoja kapaciteta potrebnih za značajan institucionalni razvoj organizacija. U tom cilju, s procedurama kokurisanja kod doantorskih organizacija koje se konstantno razvijaju i postaju složenije i zahtevnije, vecina organizacija na Kosovu bi imala koristi od neke vrste obuka za prikupljanje sredstava. Iako su neke organizacije mnogo naprednije od drugih u ovom pogledu, očigledne su njihove potrebe za razvojem

kapaciteta u prikupljanju sredstava. Čak i neke od najvecih organizacija na Kosovu pribegavaju spoljnim konsultantima i kompanijama za usluge prikupljanja sredstava, što ukazuje na očigledan nedostatak kapaciteta u ovoj oblasti. U okviru anketiranih organizacija koje su identifikovale potrebu za razvojem kapaciteta u oblasti prikupljanja sredstava, preko 33% njih je iz Prištine, 30% iz Peci, 15% iz Mitrovice, 12% iz Gnjilana i samo 9% iz Prizrena. Ovakva kompozicija odgovora prema regionu odgovara odgovorima dobijenim u pogledu posedovanja strateškog plana.

Još jedan aspekt istraživanja je usvajanje novih tehnologija. U tom cilju organizacije prepoznaju potrebu za usvajanjem novih tehnologija. Takav razvoj kapaciteta se takođe smatra potrebnim u vecini regiona i tipova organizacija. U tom smislu, samo organizacije u regionu Gnjilana nisu identifikovale

Region Prištine, 28.6%

Region Peći, 25.0%

Region Prizrena, 17.9%

Region Mitrovice, 17.9%

Region Gnjilana, 10.7%

Strateško planiranje po regionu

49

usvajanje novih tehnologija kao potrebu za razvojem kapaciteta.

Figura 30: Usvajanje novih tehnologija

Upravljanje i sprovođenje projekata i programa je takođe potreba koja je ispitivana za potrebe ovog istraživanja. U tom cilju, OCD masovno prepoznaju potrebu za pravilnim upravljanjem projektom tokom sprovođenja aktivnosti. Dobijeni odgovori ukazuju na to da je regionalna distribucija i distribucija u različitim vrstama organizacija veoma široka, što ukazuje na potrebu za razvojem kapaciteta u ovoj oblasti. Ako se posmatra kroz objektiv geografske distribucije, najveći broj OCD u regionu Prištine je odgovorilo pozitivno za potrebe razvojem kapaciteta u ovom smer sa preko

46%. Organizacije iz regiona Peci i Mitrovice svaka sa 16% predstavlja od ukupnog broja OCD koje prijavljuju ovu potrebu, dok su regioni Prizrena i Gnjilana zastupljeni u ovom odgovoru sa 12%.

Figura 31: Upravljanje i sprovođenje po regionima Distribucija odgovora je takođe sasvim linearna i kada se analizira prema vrsti organizacije. S tim u vezi, svi tipovi organizacija u izveštaju o uzorku prijavljuju potrebu za razvojem kapaciteta u oblasti upravljanja i sprovođenja. S obzirom da su donatorske organizacije (uključujuci lokalne


Region Peći, 30.0%



Usvajanje novih tehnologija


Region Peći, 15.4%


Region Mitrovice, 15.4%


Upravljanje po regionima

50

fondacije) sve složenije i sa sve većim standardima, potreba za ovakvim razvojem kapaciteta postaje očigledna.

Figura 32: Upravljanje i sprovođenje po tipu organizacije

Omladinske NVO, 16.0%

Ženske NGO, 4.0%

Think Tank, 16.0%

Demokatija i upravljanje, 8.0%

Humanitarne/Dobrotvorne, 4.0%

Životna sredina, 8.0%

Zdravlje, 12.0%

Umetničke, 8.0%

Ostalo, 24.0%

Upravljanje i sprovođenje po tipu organizacije

51

3.1 Zaključne napomene i predloženi pravac delovanja

U skladu sa smernicama za ovaj zadatak, ovaj odeljak daje pregled ključnih zaključaka i preporuka zasnovanih na nalazima i rezultatima istraživanja. U tom smislu, zaključci i preporuke su izrađeni u cilju uklanjanja trenutnih i buducih prepreka za živo i pogodno okruženje koje podstiče aktivizam. One imaju za cilj maksimiziranje efikasnosti podrške koju pruža GRAS projekat koji finansira EU i koji ISK sprovodi za OCD, kako u smislu podrške finansiranju tako i razvoja kapaciteta. Perspektiva uključuje kapacitete, planove i trenutnu situaciju OCD-a kako bi se obezbedile glavne linije i faktori koji mogu uticati na efikasnost pružanja podrške. Iako mnogi drugi zaključci i preporuke za pracenje mogu biti dodati na listu, predloženi najvažniji aspekti koji treba uzeti u obzir prilikom finalizacije dizajna podrške lokalnim i grasrut organizacijama su sledeći:

Opšte napomene

Zaključak 1: Jedan od najvećih nedostataka kapaciteta za

prevazilaženje odnosi se na sposobnost organizacija da održavaju stalno zaposlene na stalnim pozicijama. Ovo dolazi kao rezultat finansiranja koje se zasniva na projektu od kojih vecina organizacija zavisi. Kao posledica toga, organizacije nisu u stanju da izgrade ljudske resurse, akumuliraju znanje i know-how i unaprede svoje poslovanje. Zastupanje, formulacija i pracenje politike, su tekuca svakodnevna aktivnost koja zahteva stalnu pažnju i napore. Prekid finansiranja, stoga rezultira prekidom angažovanja osoblja i učešca civilnog društva u procesima. Kao direktna posledica dovodi do toga da su procesi površni, ekskluzivni i bez učešca javnosti. Do sada su uloženi veliki napori na razvoj kapaciteta (obuku) od strane različitih donatorskih organizacija i taj mali efekat se može videti u OCD u pogledu održivosti, ali ukupan efekat razvoja kapaciteta se održava unutar sistema.

Predloženi pravac delovanja: Stalne aktivnosti za dobijanje grantova i razvoj kapaciteta za lokalne OCD su obavezne za održavanje sektora koji ima neophodne kapacitete za uspešno rešavanje lokalnih izazova. Iako migracije osoblja i stručnosti iz jedne organizacije u drugu ili iz

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

52

jednog sektora u drugi treba prepoznati, napori u podizanju njihovih kapaciteta ne treba smatrati izgubljenim. Umesto toga, treba imati u vidu da je razvoj kapaciteta stvorio efekat talasanja u drugim sektorima, koji su takođe u očajnoj potrebi za profesionalnim kadrovskim resursima..

Zaključak 2: Raznolikost organizacija u pogledu veličine, iskustva, tema i obuhvacenih sektora je dovoljno široka da omoguci fleksibilne mogucnosti dizajna za finansijsku podršku i razvoj kapaciteta. Projekat GRAS koji finansira EU, koji implementira ISK, može prilagoditi svoju podršku ili vec razvijenijim organizacijama sa vecim kapacitete ili manjim organizacijama jer je podrška potrebna i jednima i drugima, u svakom slučaju nema potrebe za ograničavanjem šeme na bilo koju određenu ciljnu grupu.

Predloženi pravac delovanja: Šema grantova može obuhvatiti nekoliko grantova koji se prilagođavaju kapacitetima vecih i manjih organizacija, čime se pružaju mogucnosti svim zainteresovanim organizacijama da prosleđuju ciljeve GRAS-a. Što se tiče razvoja kapaciteta, moguce su i dve mogucnosti:

1) ponuditi generički razvojkapaciteta koji je dovoljno fleksibilan da zadovolji različite nivoe znanja kao i seniorske organizacija; ili,

2) ponuditi nekoliko nivoa obuke naistu temi (tj. početni, srednji, napredni kursevi).

U suprotnom, organizacije se biraju putem javnog poziva za dostavu predloga, ne postoji način da se nivo detalja i sadržaja izmeri preduslovnim znanjem učesnika.

Zaključak 3: Sastav organizacija prema sektorima, temama i prioritetima koje one predstavljaju je dovoljno raznovrstan i omogucava fleksibilne i inkluzivne opcije dizajna. Organizacije aktivne u sektoru životne sredine mogle bi isto tako efikasno koristiti mladima, sportskim ili drugim organizacijama sredstava koja su dostupna iz GRAS-a..

Predloženi pravac delovanja: Preporučuje se da dizajn šeme grantova bude dovoljno fleksibilan i omogucava dugačku listu odgovarajućih tema / sektora / pitanja koja ce biti pokrivena grantovima. Iako se opšti cilj svake finansijske podrške fokusira na jačanje lokalnih zastupanja, sektore treba ostaviti.

53

Posebni zaključci i preporuke za šeme grantova

Zaključak 4: OCD imaju ograničena znanja o procesu konkurisanja, evaluacije i donošenja odluka u konkurentnim javnim pozivima za aplikacije. One su ograničeni na svoja perspektivna pitanja i često ignorišu proces aplikacije, ciljeve finansiranje, kriterije evaluacije i slično. Nedostaje im osnovno razumevanje koncepta koje primenjuju različiti donatori, kao što je logički okvir (tj. ne mogu da naprave razliku između aktivnosti, rezultata, ciljeve u formulaciji i razumevanje koncepta).

Predloženi pravac delovanja: U rešavanju ove praznine, preporučuje se da se tokom informativnih sesija za buduce programe donošenja grantova posebna pažnja i fokus stavlja na proces evaluacije, a organizacijama civilnog društva detaljno je objašnjen proces evaluacije, šta ce komisija za evaluaciju smatrati bitnom, znanje evaluatora na širok spektar tema, itd. Javne sastanke sa CSO takođe treba koristiti za objašnjavanje procesa evaluacije, kriterijuma i ciljeva finansiranja. Regionalne javne prezentacije ce takođe povećati informisanje i poboljšati svest o mogućnostima za grantove koje pruža GRAS.

Zaključak 5: Postoji pogrešno shvatanje o značenju zajednice kao sastavnog dela od strane OCD. Mnoge OCD razumeju njihova članstva i njihove korisnike, kao deo zajednice, bez obzira na činjenicu da su korisnici grupa koji se menja sa finansiranjem projekta i nije direktno povezana sa njihovom sveukupnom misijom. Nedostatak mera na terenu je delimično zbog nemogućnosti OCD da ostane finansijski održiva isključivo putem međunarodnih i lokalnih sredstava. Jedan od razloga za isključenje potiče od pritisaka da bude nestranačka kao i da bude bude odgovorna prema donatorima i vlastima, a ne prema korisnicima, a ovo se često dešava I to na uštrb civilnog društva.

Predloženi pravac delovanja: Slabosti u razvoju zahtevaju strategiju izgradnje kapaciteta. Međutim, kratkoročna finansijska podrška i mentorstvo od organizacija koje pružaju podršku ovakvu podršku bi barem pomoglo u boljem razumevanju prvo koncepta zajednice kao sastavnog dela u cilju sprovođenja narednih koraka u daljem razvoju.

Zaključak 6: Nema angažovanja privrede i industrije (P&I) u pitanjima OCD i rešavanja istih. Dok globalni trendovi donose

54

međusektorsko partnerstvo i učešce privatnog kapitala u stvaranju ekonomskih mogucnosti, gde trenutno postoje izazovi, ovaj aspekt na Kosovu je prilično ograničen. U mnogim sektorima, oblastima, temama, akteri privrede i industrije su ključni igrači koje OCD često ignorišu. Takvi primeri mogu biti obezbeđeni u različitim sektorima kao što su životna sredina i održivi razvoj,34antikorupcija35, sport36, i umetnost37.

Predloženi pravac delovanja: Povećano uključivanje privatnog sektora (P&I) u buduce aktivnosti treba posebno podsticati šemom grantova. Ovaj aspekt (međusektorsko partnerstvo) je jedini Cilj održivog razvoja koji nikada nije adresiran na Kosovu. SDG 17: Revitalizacija globalnog partnerstva za održivi razvoj, potpuno je ignorisana na Kosovu, a predstavlja ključni globalni trend od najveceg značaja. Razvijena partnerstva, takođe ce stvoriti prostor za korišćenje nedavne izmene zakonodavstva o korporativnim donacijama, pri čemu privatni sektor može donirati do

34 T&I izvor problema ali i rešenje 35 T&I na strani davaoca. 36 Klubovi se smatraju isto što se politika tiče bez obzira da li su OCD ili privatni biznisi. 37 MKOS konkursi su često univerzalni i obuhvataju pojedince, grupe, registrovane i neregistrovane ustanove, javne, privatne i neprofitabilne organizacije.

10% svog profita na pitanja mladih, sporta i kulture.

Zaključak 7: Volonterizam je ključni aspekt rada i angažovanja lokalnih organizacija, posebno onih koji su usmereni na GRAS projekat. Vecina organizacija izveštava o tome da nisu imali mnogo uspeha u mobilisanju volontera po pitanju njihovih problema i aktivnosti. Podsticanje podrške zajednici je ključni preduslov za održivost aktivnosti, jer uslovljava vlasništvo nad rezultatima, njihovo održavanje i dugovečnost, kao i sveukupni uticaj. Angažman volontera takođe utiče na inkluzivnost, koja je očajnički potrebna u svim sektorima na Kosovu.

Predloženi pravac delovanja: Preporučuje se da grant podrži bonus za predloge projekata koji uključuju komponentu volonterizma. Uslovni grantovi (ili dodeljivanje bonus bodova) organizacijama koje imaju komponentu volonterskog angažmana značajno bi povecale horizontalni uticaj i domet GRAS investicije, čime stvarno stvaraju efekat talasanja u različitim sektorima i oblastima. Lokalni angažman je jedan od neophodnijih

55

sastojaka za pitanja OCD koja dobijaju široku podršku na lokalnom i nacionalnom nivou. Udeo volontera takođe povecava verovatnocu podrške na lokalnom nivou kroz davanje u naturi ili gotovine, za inicijative u kojima se oni osećaju kao deo iste. Izgradnja zajednice, koja je opšta slabost u civilnom društvu, bice značajno olakšana kroz volonterski angažman. Razvoj kapaciteta za angažovanje volontera i upravljanje bi takođe u velikoj meri poboljšao sposobnost OCD da regrutuju volontere.

Zaključak 8: Tim je takođe došao do zaključka da je vrlo malo znanja i svesti OCD-a o procesu pristupanja EU, mehanizama koje predviđaju pretpristupnu fazu, i generalnog okvira EU za pravni poredak i tekovine. Takođe, generalno nisu aktivne u podnošenju komentara u Izveštaju EU o napretku, što predstavlja jedan od najefikasnijih alatki za zastupanje trenutno dostupnih na Kosovu.

Predloženi pravac delovanja: Jasno se preporučuje i ohrabruje da se podržavaju tematske sektorske radionice za usmeravanje doprinosa OCD-a Izveštaju EU o napretku. Organizovanje radnih grupa / radionica sa organizacijama civilnog društva o temama koje slede strukturu Izveštaja EK o napretku

značajno ce ojačati napore zagovaranja na lokalnom i nacionalnom nivou i maksimizirati sinergije između različitih inicijativa.

Zaključak 9: Vecina organizacija civilnog društva izveštava o radnim modelima za koje smatra da se ponavljaju u drugim geografskim regionima/područjima. Iako vecina organizacija civilnog društva izveštava o novim projektima za implementaciju, ukoliko bi imali pristup finansiranju, znatno veci broj organizacija izveštava da ce povećati/prekopirati svoje aktivnosti na drugim mestima.

Predloženi pravac delovanja: Preporučuje se da GRAS podstakne repliku uspešnih priča iz prošlosti i povecanje inicijativa koje su trenutno prisutne na ograničenim geografskim područjima. Ovo maksimizira efikasnost OCD-a i kapitalizuje na akumuliranom know-how. Takođe smanjuje rizik tokom implementacije za donatora, jer su organizacije implementirale aktivnosti na identičan način i dokumentovale takvo iskustvo. To takođe podrazumeva povecanu efikasnost u planiranju i raspoređivanju resursa, čime se maksimizira GRAS investicija.

Posebne preporuke za razvoj kapaciteta

56

Zaključak 10: Vecina organizacija prijavljuje da rade na ad-hoc bazi sa vrlo malo prethodnog planiranja aktivnosti i resursa. One generalno reaguju na svaku priliku za konkurisanje za koju saznaju i izveštavaju da imaju prilično nisku stopu uspeha u poređenju sa naporima prilikom konkurisanja.

Predloženi pravac delovanja: Razmotriti planiranje i pružanje radionica za OCD: o strateškom planiranju, monitoringu i evaluaciji, i prikupljanju sredstava i PR. Ovi aspekti mogu značajno poboljšati kapacitete planiranja organizacija, strukturirati resurse i poziciju adekvatno na duži vremenski period. Ovo bi znatno poboljšalo održivost organizacije, povećalo bi njihovu ekspertizu i održalo nastavak prisustva OCD-a na temama, sektorima i oblastima. Osim toga, kreiranje i distribucija "Adresara donatora" sa svim raspoloživim izvorima finansiranja, procedurama prijave i rokovima, ciljevima finansiranja itd., kao deo napora za obrazovanje/razvoj kapaciteta i njegova široka distribucija među organizacijama civilnog društva bi takođe povećala efikasnost u prikupljanju sredstava i blagovremenu raspodelu adekvatnih resursa.

Zaključak 11: Malo znanja i know-how su prijavljeni o razvoju projekta, upravljanju i evaluaciji. Postoji mnogo pogrešnog razumevanja čak i u osnovnim pojmovima (tj. ciljevi, rezultati, aktivnosti) i kvalitet aplikacija koje primaju lokalni fondovi za donacije često su ispod očekivanja.

Predloženi pravac delovanja: Preporučuje se da se u okviru razvoja kapaciteta, posebno podrže dizajniranje i pružanja tehničkih obuka, usmerenih na rezultate planiranja i logički okvir. Ovaj alat u različitim varijacijama koristi vecina donatorskih organizacija prisutnih na Kosovu, čime se stvara efekat i kroz druge programe, uticaj ovakvog razvoja kapaciteta bi bio veci za GRAS projekat, ukoliko bi se to organizovalo pre nego što se raspiše poziv za podnošenje prijava.

Zaključak 12: Organizacije imaju vrlo ograničeno znanje i svest o perspektivi drugih relevantnih aktera i procesa koji su potrebni za promenu (tj. privatni sektor, opština, vlada, parlament). Oni takođe ne prepoznaju i ne inkorporiraju druge procese koji se odvijaju paralelno sa onima u kojima se angažuju, i kako one utiču na njih i njihov rad. Njima nedostaje kompleksnija perspektiva procesa izvan njihovog neposrednog angažovanja i

57

konkurentskih paradigmi u upravljanju, društvu, ekonomiji i politici.

Predloženi pravac delovanja: U rešavanju ove praznine, tim preporučuje obuke za analize formulacije politike, analize i promene. Takva obuka treba da bude osmišljena tako da predstavi organizacije sa nacrtima procesa formulacije/procesima promene i kako treba da naprave monitoring svog rada. Razvoj kapaciteta o zastupanju i lobiranju za prioritetizovanje pitanja pre donosilaca odluka značajno bi povećao sposobnost OCD-a da se efikasno zalažu za bolji odaziv i

široko zasnovane politike i njihovu implementaciju.

U vezi sa Zaključkom 8: Videti gore Zaključke o nedostatku svesti o EU mehanizmima.

Predloženi pravac delovanja: GRAS bi trebalo da uvede razvoj kapaciteta i podigne svest o procesu evropskih integracija kao alat za zagovaranje. Izgradnja znanja unutar OCD o mehanizmima EU je ključna strategijska intervencija koja je neophodna kako bi se OCD omogucilo da efikasno "prave" proces integracije u EU i poboljšaju svoje napore u zastupanju.

58

Ary Burger and Paul Dekker with Tymen van der Ploeg and Wino van Veen. The nonprofit sector in the Netherlands. Working document 70. Sociaal en Cultureel Planbureau. Den Haag, April 200. Available at: https://www.scp.nl/dsresource?objectid=316d28b5-799a-4acb-8392-cca00cdfb86b&type=org.

Consolidated version of the Treaty on the Functioning of the European Union – Part Three: Union Policies and Internal Actions – Title VII: Common Rules on Competition, Taxation, and Approximation of Laws - Chapter 1: Rules on competition - Section 2: Aids granted by States - Article 107 (ex Article 87 TEC). Available at: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:12008E107&from=EN

Croatian Government. Regulation on the criteria, standards and procedures of financing and contracting programs and projects of interest to the public good implemented by associations (Official Gazette, no. 26/15, Croatian). Available at: http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2015_03_26_546.html

Croatian Government. Regulation on the financial management and control system, drafting and implementing financial plans of non-profit organizations (Official Gazette, no. 119/15 - Croatian) Available at: http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2015_10_119_2255.html

European Commission Directive 2007/66/EC amending Directives 89/665/EEC and 92/13/EEC with regard to improving the effectiveness of review procedures concerning the award of public contracts (Public Contracts Review Procedures Directive). Available at: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=CELEX:32007L0066

EU Civil Society Online Helpdesk Referencing the Dictionary of Civil Society, London: Routledge, 2005 from authors Anheier, H./List, R., Available at: https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/aidco/index.php/Grassroots_organisation

European Commission Directive 2006/111/EC of 16 November 2006 on the transparency of financial relations between Member States and public undertakings as well as

BIBLIOGRAFIJA IZVORA

https://www.scp.nl/dsresource?objectid=316d28b5-799a-4acb-8392-cca00cdfb86b&type=org



http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:12008E107&from=EN



http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2015_03_26_546.html






http://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/ALL/?uri=CELEX:32007L0066



https://webgate.ec.europa.eu/fpfis/mwikis/aidco/index.php/Grassroots_organisation



59

on financial transparency within certain undertakings. Available at: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:32006L0111&from=EN

EU Commission Regulation No 360/2012 of 25 April 2012 on the application of Articles 107 and 108 of the Treaty on the Functioning of the European Union to de minimis aid granted to undertakings providing services of general economic interest. Available at: http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32012R0360&from=EN

European Commission. A Quality Framework for Services of General Interest in Europe. Communication from the Commission to the European Parliament, The Council, The European Economic and Social Committee and the Committee of Regions. Available at: http://ec.europa.eu/archives/commission_2010-2014/president/news/speeches-statements/pdf/20111220_1_en.pdf

European Commission. EU Legislation on Public Services (Services of General Economic Interest). Available at: http://ec.europa.eu/competition/state_aid/legislation/sgei.html

European Commission. Social Services of General Interest: Employment, Social Affairs, and Inclusion. Available at: http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=794&langId=en

European Commission. Guide to the application of the European Union rules on state aid, public procurement and the internal market to services of general economic interest, and in particular to social services of general interest Commission Staff Working Document. Available at: http://ec.europa.eu/competition/state_aid/overview/new_guide_eu_rules_procurement_en.pdf

European Commission. European Year of Volunteering 2011. http://ec.europa.eu/archives/volunteering/en/home2.html

Freedom in the World 2018: Democracy in Crisis. Freedom-House Global Democracy Index 2018. Available at: https://freedomhouse.org/report/freedom-world/freedom-world-2018

Forum for Civic Initiatives (FIQ). Analytical report on the Legislation related to Philanthropy, in Kosovo. November 2015. Available at (in

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:32006L0111&from=EN



http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32012R0360&from=EN



http://ec.europa.eu/archives/commission_2010-2014/president/news/speeches-statements/pdf/20111220_1_en.pdf




http://ec.europa.eu/competition/state_aid/legislation/sgei.html

http://ec.europa.eu/competition/state_aid/legislation/sgei.html

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=794&langId=en

http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=794&langId=en

http://ec.europa.eu/competition/state_aid/overview/new_guide_eu_rules_procurement_en.pdf



http://ec.europa.eu/archives/volunteering/en.html

http://ec.europa.eu/archives/volunteering/en.html

http://ec.europa.eu/archives/volunteering/en/home2.html

http://ec.europa.eu/archives/volunteering/en/home2.html

https://freedomhouse.org/report/freedom-world/freedom-world-2018

https://freedomhouse.org/report/freedom-world/freedom-world-2018

60

Albanian): https://www.fiq-fci.org/file/repository/Raport_analitik_lidhur_me_legjislacionin_qe_ka_te_beje_me_filantropine_ne_Kosove_nentor_2015_820508.pdf.

Government of Kosovo, The Report on Public Financial Support for NGOs from the institutions of the Republic of Kosovo for the years 2015-2016, Prime Minister’s Office - Office of Good Government, March 2017.

KCSF Civil Society Sustainability Index 2016. Prishtina, October 2016. Available at: http://kcsfoundation.org/repository/docs/05_11_2016_3646225_Indeksi_Kosovar_i_Shoqerise_Civile_2016_KCSF.PDF and metadata http://kcsfoundation.org/index2016/

KCSF. Monitoring Matrix on Enabling Environment for Civil Society Development. Country Kosovo Report 2016. Available at: http://www.kcsfoundation.org/repository/docs/16_04_2018_6592658_Monitoring_Matrix_Kosovo_Report_2016.pdf

KIPRED Institute. Money Laundering Response in Kosovo: Between Policy and Practice. Policy Paper No.2/16, March 2016. Available at:

http://www.kipred.org/repository/docs/Money_Laundering_Response_in_Kosovo_In_between_Policy_and_Practice_FINAL_588142.pdf.

Lancet. Contracting NGOs to provide health care in developing countries improves services. Public Release. August 5, 2005. Available at: https://www.eurekalert.org/pub_releases/2005-08/l-cnt081705.php

Ministry of Public Administration, Department of NGOs, online CSO portal. Available at: https://ojq.rks-gov.net/Login2.aspx

Nicola Pesaresi, Adinda Sinnaeve, Valérie Guigue-Koeppen, Joachim Wiemann, Madalina Radulescu. The New State Aid Rules for Services of General Economic Interest (SGEI). Available at: http://ec.europa.eu/competition/publications/cpn/2012_1_9_en.pdf

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law No. 02/L-17 on Social and Family Services. Available at: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2447

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law No.04/L –057 on Freedom of Association in Non-

https://www.fiq-fci.org/file/repository/Raport_analitik_lidhur_me_legjislacionin_qe_ka_te_beje_me_filantropine_ne_Kosove_nentor_2015_820508.pdf





http://kcsfoundation.org/repository/docs/05_11_2016_3646225_Indeksi_Kosovar_i_Shoqerise_Civile_2016_KCSF.PDF




http://kcsfoundation.org/index2016/

http://www.kipred.org/repository/docs/Money_Laundering_Response_in_Kosovo_In_between_Policy_and_Practice_FINAL_588142.pdf




https://www.eurekalert.org/pub_releases/2005-08/l-cnt081705.php

https://www.eurekalert.org/pub_releases/2005-08/l-cnt081705.php

https://ojq.rks-gov.net/Login2.aspx

https://ojq.rks-gov.net/Login2.aspx

http://ec.europa.eu/competition/publications/cpn/2012_1_9_en.pdf

http://ec.europa.eu/competition/publications/cpn/2012_1_9_en.pdf

https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2447



61

Governmental Organizations. Available at: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2764

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law No. 03/L-022 on Material Support for Families with Children with Permanent Disability. Available at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=260&Itemid=28&lang=en

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law No. 03/L-048 on Public Financial Management and Accountability. Available at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=141&Itemid=56&lang=en

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law No. 03/L-040 on Local Self Government. Available at: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2530

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law No. 03/L-049 on Local Government Finance. Available at: http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=142&Itemid=56&lang=en

Official Gazette of Republic of Kosovo. Law on Public Finance Management and Accountability. Part IX Limitations pertaining to Borrowing, Granting, Lending, Capitalization, Donations and Subsidies. Available at: https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=2524

Official Gazette of Republic of Kosovo, The Regulation of Ministry of Finance No. 04/2017 on the Criteria, Standards and Procedures for Public Financing of NGOs. Available at: https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=14831

Qosaj-Mustafa Ariana and Dibrani Selvete. Review of Primary and Secondary Legislation related to the Decentralisation of Social Services in Kosovo. November 2015. EU Support to the Ministry of Labour and Social Welfare (MLSW) in Strengthening the Mechanism for Implementation of Social Services Decentralisation. European Union Office in Kosovo.

Sergii Lukashov, Blerta Perolli, Gani Luga. Database Directory (Map) of Social Services at regional level in Kosovo. EU Support to the Ministry



http://www.gazetazyrtare.com/e-gov/index.php?option=com_content&task=view&id=260&Itemid=28&lang=en



















62

of Labour and Social Welfare (MLSW) in Strengthening the Mechanisms for Implementation of Social Services Decentralisation. European Union Office in Kosovo.

Shaipi, Kushtrim. Assessment of Challenges and Opportunities of Contracting CSOs to deliver Public Services in Kosovo. Support to the Implementation of the Government Strategy for Cooperation with Civil Society Project. Prishtina. June 2017. European Union Office in Kosovo.

Social Platform. Public Procurement for Social Progress: a guide to the EU Public Procurement Directive. A Social Platform guide to the EU

Public Procurement Directive. Available at: http://www.socialplatform.org/wp-content/uploads/2015/10/Public_procurement_for_social_progress.pdf

Toward an Enabling Legal Environment for Civil Society, Statement of the 16th Annual Johns Hopkins International Fellows in Philanthropy Conference, Nairobi, Kenya. The International Journal of Not-for-Profit Law, Volume 8, Issue 1, November 2005.

USAID CSO Sustainability Index for Kosovo 2005 – 2017. Available at: https://www.usaid.gov/europe-eurasia-civil-society

http://www.socialplatform.org/wp-content/uploads/2015/10/Public_procurement_for_social_progress.pdf



https://www.usaid.gov/europe-eurasia-civil-society

https://www.usaid.gov/europe-eurasia-civil-society

63

Istraživanje OCD I drugih lokalnih organizacija za projekat GrassRoots Action Support-GRAS

Upitnik

Ispitanik #|__|__|__|

(Izjava za ispitanka)

Poštovani predstavniče OCD-a (ime i prezime) ___________________________,

Ja sam ___________________ i radim za AnketaCo, istraživačla firma iz Prištine. Ovo istraživanje je naručilo Kosovska inicijativa za stabilnost (IKS) kao deo projekta "GrassRoots Action Support-GRAS" kojeg finansira EU. Cilj ovog istraživanja je prikupljanje informacija o situaciji u kosovskim opštinama u vezi aktivnosti OCD-a na osnovu kojih će se razviti i sprovoditi šema finansijske i tehničke podrške. Molimo vas da odvojite oko 20 minuta vašeg vremena i da nam pomognete da realizujemo ovaj zadatak, kao i da pomognemo projektu GRAS koji će razviti šemu na osnovu vaših potreba. Informacije koje dajete NEĆE biti korištene ili predstavljene pojedinačno, nego samo sažetom obliku, zajedno sa informacijama ostalih organizacija. Ako imate dodatna pitanja u vezi upravljanja informacijama, mogu vas direktno povezati sa mojim menadžerom i ona će vam moći dati dodatne informaciji.

Hvala na vašem vremenu i cenimo vaš doprinos.

Osnovne informacije o organizaciji

1. Naziv organizacije :2. A. Sedište: grad ______________ 2.B Region (Centar, Istok, Zapad, Sever, Jug)3. Pravni status (lokalna fondacija, lokalno udruženje):4. Godina osnivanja:5. Ime predsednika odbora:6. Ime direktora:7. Ime I pozicija kontakt osobe:8. Telefon: 9. Email:10. Veb stranica:11. Geografska pokrivenost (gde najviše sprovodite svoje aktivnosti):a. međunarodneb. regionalnec. državned. podržavne/regionalnee. lokalne/ na nivou zajednice

DODATAK 1: UPITNIK 1

64

12. Gde se nalaze kancelarije organizacije (ukoliko ih imate)? (Ime mesta i GPS koordinate)

13. Imena osnivača organizacije:a. _______________________ d.___________________________ b. _______________________ e.___________________________ c. _______________________ f.___________________________

14. Šta je misija organizacije?

Sistem upravljanja

15. Broj članova odbora:15.a. # muškarci 15.b # žene 15.c ukupno # :

16. Broj članova odbora mlađih od 35 godina?17. Da li je predsedavajući upravnog odbora mlađi od 35 godina?18. Da li imate skupštinu/skupštinu članova? a. da b. ne19. (Ako da) Koliko često organizujete sastanke?

a. Nekoliko puta godišnjeb. Barem jednom godišnjec. Manje od jednom godišnjed. Retko ili nikadae. Nije primenjivo

20. Ukupan broj zaposlenih po godini I prethodnih godinaa. 2018 b. 2017 c. 2016

Ukupno Žene Ukupno Žene Ukupno Žene

a. Puno radnovreme

b. Nepuno radonvreme

c. Volonteri

21. Koja su odeljenja u okviru vaše organizacije? (navedite) (dodajte ukoliko je neophodno)a. ________________________b. ________________________c. ________________________d. ________________________

Postojeći programi

22. Šta su fokusi tekući programi (možete zaokružiti više od jednog)?Zagovaranje I lobiranje

Rodna ravnopravnost

obrazovanje/obuka

65

Zdravstvena zaštita

Poslovi

Društveno preduzetništvo

Volonterstvo

Pomoć oosobama sa specijalnim potrebama

Ljudska prava

Građanske inicijative

Socijalna inkluzija

Kulturno nasleđe

Kultura/Sport/Omladina

Demokratizacja

Ostalo (navedite)_______________________

23. Da li imate članove/ podršku? a. Da b. Ne24. Kako definišete članove/zajednice/grupe koje predstavljate?

25. Da li članovi/zajednica učestvuju u planiranju vaših programa?a. Da b. Ne

26. (Ukoliko da) kako I na koji način?

27. Koliko članova ovih grupa je učestvovalo u vašim aktivnostima prošle godine?28. Koje su vaše osnovne aktivnosti? (npr. Bilo koja aktivnost koja ne zavisi od donora)?

a. _______________________b. _______________________c. _______________________d. Sve aktivnosti zavise od donora

29. Ukupan portfolio projektnih aktivnosti u EUR:30. Ukupan broj aktivnih projekata:31. Kada se završio vaš poslednj aktivni projekat:

32. Za koje aktivnosti trenutno konkurišete: (Molim navedite)

1._______________________________________________________________

2._______________________________________________________________

3._______________________________________________________________

66

4._______________________________________________________________

5._______________________________________________________________

32. Da li imate planove za nove aktivnosti? a. Da b. Ne33. (Ako da) navedite vrste planiranih aktivnosti za koji su vam neophodni fondovi:

1._____________________________________________

2._____________________________________________

3._____________________________________________

4._____________________________________________

5._____________________________________________

Mogućnosti volontiranja

34. Da li se vaša organizacija oslanja na volontere prilikom sprovođenja aktivnosti?a. Da b. Ne c. Ponekad

35. (Ako da ili ponekad) u koje vrste aktivnosti uključujete volontere?

36. Koji prosečan broj volontera koji učestvuju u aktivnosti:37. Kako organizacija motiviše/ceni rad volontera?

a. Pismo preporukeb. Poklonic. Zahvalniced. Učešće u radionicama organizacijee. Finansijske nagradef. Ostalo:g. N/A

Strateški planovi

38. Da li organizacija ima strateške planove? (zaokružite odgovor) a. Da b. ne

39. (Ako da) Na koji rok? Do koje godine__________40. Ko učestvuje u pravljenju strategije? (zaokružiite sve koji odgovaraju)a. Osobljeb. Članovi odborac. Donatorid. Grupe interesa/članovie. Članovi skupštinef. Partnerig. Ostali, navedite__________41. Da li organizacija ima planove o održivosti? ( zaokružite odgovor ) a. Da b. Ne42. Koje su trenutno ciljne grupe organizacije? (navedite)a. Deca i adolescenti (do 18 godina)b. Omladina (do 29 godina)c. Žene

67

38 Rasljena lica, manjinske zajednice, mladi, osobe u procesu obrazovanja, rada ili obuke (NEETs).

d. Osobe sa specijalnim potrebamae. Osetljive grupe38

f. Ostalo, navedite_____________

43. Da li organizacija planira da replicira/kopira aktivnosti na drugim lokacijama?a. Da b. ne c. N/A

44. Ako da, gde?_______________________________ b. nije primenljivo45. Ukoliko organizacija planira da replicira/kopira aktivnosti, koji su modaliteti?a. Franšizeb. Partnerstvac. Tehnička asistencija drugim organizacijamad. Otvaranje novog ogranaka kancelarijee. Ostalo________________f. Nije primenljivo

Monitoring I evaluacija

46. Koje aktivnosti monitoringa I evaluacije je organizacija preeduzela:a. Na nivou organizacijeb. Na nivou programac. Na nivou projektad. Ništae. Ostalo______________________

47. Koje indikatore organizacija koristi za merenje rezultata?

48. Koliko često organizacija meri rezultate?a. Stalnob. Periodično (u skladu sa planovima monitoringa)c. Retkod. Ne prati indikatoree. Ne primenjuje

Partneri I sredstva finansiranja

49. Da li je vaša organizacija u partnerstvu sa drugim organizacijama? a. da b. ne

50. (ako da), navedite partnere I vrstu partnerstva (odaberite sve sto odgovara)a. fondovib. aktivnosti za sprovođenje,c. tehnička asistencija,d. informisanje,e. umrežavanje na nivou projektaf. ostalo , navedite______________g. nije primenjivo

51. U cilju postizanja uticaja na javne politike, koliko često:

68

# Akcija/inicijativa Nekoliko puta mesečno

U proseku jednom mesečno

Nekoliko puta godišnje

U proseku jednom godišnje

nikada

A Da li se sastajete sa opštinskim predstavniciam / predstavnicima skupštine opština?

B Praćenje rada opština/radnih grupa itd.

C Slanje pisama/Javna pitanja

D Učestvovanje u javnim diskusijama

E Pisanje peticija

F Slanje komentara na Izveštaj o progresu EK

52. Koliko ste zadovoljni sa sledećim aspektima saradnje sa opštinskim vlastima?

# Aspekti Veoma zadovoljan

Više zadovoljan nego nezadovoljan

Neutralno Više nezadovoljan nego zadovoljan

Veoma nezadovoljan

A Odgovor/reakcija

B Transparentnost

C Podobnost inicijativa civilnog društva i građana

D Inkluzija u procesu odlučivanja

E Finansijska podrška

69

53. U kom sektoru su bile navedene aktivnosti/iniciative?

# Aktivnosti/Inicijativa Sektor/i

A Susreti sa opštinskim predstavnicima/predstavnicima skupštine opština?

1.

2.

B Monitoring rada opštine/radnih grupa, itd. 1.

2.

C Slanje pisama / Javna pitanja 1.

2.

D Učesće u javnim diskusijama 1.

2.

E Pisanje peticija 1.

2.

F Slanje komentara na Izveštaj o progresu EK

1.

2.

54. Koja su trenutna sredstva finansiranja:a. Centralne institucijeb. Opštinac. Lokalne fondacijed. Dobrotvorni događajie. Privatne kompanijef. Međunarodne organizacijeg. Individualne donacijeh. Članarinei. Crowd fondacije / (kroz onlajn platforme)j. Organizacije uslugek. Ostalo, navedite__________________55. Da li je organizacija članica lokalne ili međunarodne mreže? a. da b. ne56. (Ako da), molimo vas navedite imena?a. __________________b. __________________c. __________________57. Koliko je prosečni godišnji budžet za poslednje tri godine u EUR? ______________EUR58. Koji je procenat troškova pokriven iz prihoda organizacije?_____%

Resursi organizacije

59. Da li imate (posedujete) kancelarijski prostor? a. da b. no

70

60. Ukoliko ne, koji su aranžmani ugovora?a. Iznajmljivanje,b. Besplatno iznajmljivanjec. Dogovor sa opštinomd. Ostalo, navedite________________61. Ko plaća komunalne usluge?a. Organizacija iz svojiih izvorab. Osnovno finansiranje od donatorskih organizacijac. Fondovi iz projektad. Ostalo, navedite________________62. Ko plaća zaposlene?e. Organizacija iz svojih izvoraf. Osnovno finansiranje od donatorskih organizacijag. Fondovi iz projektaa. Ostalo, navedite________________63. Ko plaća održavanje?h. Organizacija iz svojih izvorai. Osnovno finansiranje od donatorskih organizacijaj. Fondovi iz projektaa. Ostalo, navedite________________64. Koji su varijabilni troškovi organizacije (po vrstit):a. Zaposleni: _________________ EURb. Materijal i oprema: ___________EURc. Iznajmljivanje:_____________EURd. Komunalne usluge: _________EURe. Ostalo, navedite________________65. Koji resursi su na raspolaganju organizaciji?a. Bibliotekab. Kompjuterska laboratorijac. Sale za obuked. Oprema za nauku, tehnologiju, inžinjerstvo i matemariku (STEM)e. Ostalo, navedite________________

Potrebe organizacije

66. Koje su potrebe organizacije za ubuduće u pogledu opreme I prostora?1. oprema2. kancelarijski nameštaj3. tehnička oprema4. dodatni prostor5. Euro6. Ostalo, navedite________________67. Koje su potrebe organizacije za ubuduće u pogledu tehničke podrške (zaokružite tri

najvažnija prioriteta)a. Menadžment i sprovođenje………………………|__|b. Formulacija/formulacija lokalne politike……|__|c. Formulacija/formulacija centralne politike ……. |__|d. Strateško planiranje…………………………………..|__|e. Praćenje i evolucija………………………….. |__|f. Informisanje i komunikacija ……..|__|g. Upravljanje finansijama…………………………………..|__|

71

h. Zastupanje I lobiranje……………………………………..|__|i. Prikupljanje fondova………………………………………….|__|j. Upravljanje volonterima……………………………..|__|k. Usvajanje novih tehnologija………………….|__|l. Ostalo, navedite ___________________......|__|

72

GrassRootsAc tionSupport-GRAS istraživanje Kosovska inicijativa za stabilnost realizuje jedan projekat za dodelu grantova lokalnim organizacijama civilnog društva, prethodno vodeći jedno istraživanje o funkcionisanju ovih organizacija. Molimo vas da odgovorite na jedan upitnik koji je pripremljen u tu svrhu. Upitnik sadrži 13 pitanja i neće vam uzeti više od 5 minuta.

Podaci o organizaciji

1.Naziv organizacije

2.Godina osnivanja organizacije

3.Opština u kojoj se organizacija primarno razvija

4.Veb stranica organizacije/društvena mreža

5.Email adresa organizacije

6.Broj telefona organizacije

Uključenost zajednice

7. Koji oblik komunikacije sa zajednicom koristite kako bi ste identifikovali kakve su njihove potrebe?(npr. putem emaila, javnim ili individualnim sastancima, telefonom, anketama itd.)

DODATAK 2: UPITNIK 2

73

8.Da li su potrebe zajednice uključene prilikom razvoja projekata u vašoj organizaciji?

� Da � Ne � Ponekada

9.Na koji se način zajednica uključuje u sprovođenju vaših projekata?

10. Da li obaveštavate zajednicu o rezultatima i postignućima projekata?

� Da � Ne � Ponekada

11.Ako da, koji oblik komunikacije koristite kako bi informisali zajednicu o rezultatima projekata?

12. U slučaju da vam je potrebna podrška (u kratkom roku) za realizaciju projekta, koji oblik podrškeje najsigurniji?

� Putem angažmana članova organizacije u projektu � Putem angažmana volontera � Putem angažmana novog osoblja u projektu � Ostalo:

74

Naziv organizacije Region

Create Foundation Prishtinë/Priština

Chilproof / CIPOF Pejë/Peć

Avoko Prizren/Prizren

Ec ma Ndryshe Prizren/Prizren

Shoqata Ekologjike “EKO-TREPÇA” Mitrovicë/Mitrovica

Iniciativa për Zhvillim Lokal Prishtinë/Priština

JEF Kosova (Federalistët e Rinjë Evropian) Prishtinë/Priština

Network of Peace Movement Gjilan/Gnjilane

Kosovo Advocacy and Development Centre Prishtinë/Priština

OJQ Me dorë në zemër Mitrovicë/Mitrovica

Organizata e Personave me Distrofi Muskulare Mitrovicë/Mitrovica

Organizata Rinore Akti Prishtinë/Priština

Qendra për Jetë të Pavarur Pejë/Peć

Shoqata e Filozofëve të Kosovës Prishtinë/Priština

Shoqata e Kultivuesve të Arrës dhe Lajthisë Prishtinë/Priština

Shoqata Kombëtare e Diabetit (SHKDK) Pejë/Peć

Euro Atlantic Association of Kosovo Prishtinë/Priština

BEHAR Prizren/Prizren

Klusteri i Industrisë së Metaleve dhe Energjisë së Ripërtritshme

Prishtinë/Priština

OJQ Aksioni kundër dhunës dhe ndertimi i paqes Gjilan/Gnjilane

OJQ “Union Plus” Gjilan/Gnjilane

Mileniumi I Ri Prishtinë/Priština

Iniciativa Qytetare Skënderaj Mitrovicë/Mitrovica

BIO NATYRA Gjilan/Gnjilane

DODATAK 3: LISTA INTERVISTIRANIH

75

Qendra Kosovare për Hulumtime urbani PRO-Planning Prishtinë/Priština

OJQ “Euro-Ekologët” Pejë/Peć

Take Care about the Future Mitrovicë/Mitrovica

Autizmi Flet Prishtinë/Priština

Këshilli për Barazi dhe Edukim në Shoqëri Prishtinë/Priština

Shoqata e Intelektualëve të Pavarur Pejë/Peć

Rrjeti i OJQ-ve të Grave “Qeliza” Pejë/Peć

Shoqata HardhFest Prizren/Prizren

Women’s Association Aureola Prishtinë/Priština

iCHAT Centre Prishtinë/Priština

Environmentally Responsible Action (ERA) group Pejë/Peć

Ekovizioni Prishtinë/Priština

Qendra për Këshillim dhe Përkrahje të Grave Dora-Dorës Prizren/Prizren

Shoqata Kosovare për Celiakinë-CELIAKKOS Prishtinë/Priština

OJQ “JETA” Prishtinë/Priština

Qendra për Zhvillimin e Grupeve Shoqërore Prishtinë/Priština

Let’s Do it Peja Pejë/Peć

Femrat Aktive në Gjakovë Pejë/Peć

Public Organisation for Local Initiatives and Supporters Prishtinë/Priština

OJQ “Durmish Asllano” Prizren/Prizren

Organizata Rinore “Hareja” Mitrovicë/Mitrovica

Klubi Dëshira Prishtinë/Priština

Provo Ndryshe Prishtinë/Priština

OJQ për Riintegrimin e Grave të Riatdhesuara AMZA Prishtinë/Priština

Make a Difference Prishtinë/Priština

Shoqata për Emancipimin e Femrës ALMA Pejë/Peć

OJQ Giving Hope Prishtinë/Priština

Cult Club Prishtinë/Priština

76

SH.H “Anton Qeta” Mitrovicë/Mitrovica

K.F.A.N Mitrovicë/Mitrovica

OJQ INNO Pejë/Peć

Rinia Ndryshe Prishtinë/Priština

Qendra për Emancipim Shoqëror-QESH Pejë/Peć

RADC Learning Center Mitrovicë/Mitrovica

Kosovar Youth Council Prishtinë/Priština

Shoqata e grave fermere Krusha e Vogël Prizren/Prizren

Community Development and Empowerment Prizren/Prizren

The Youth Movement for Development for Development and Integration

Pejë/Peć

Iniciativa për Zhvillim të Qëndrueshëm Mitrovicë/Mitrovica

grassroots action support - gras i stabilnost– iks · 1. ovaj izveštaj pruža pregled okruženja...

Documents