ИЗВОРНИ наСIIОВ дсла:

Gustav Meyrink Оег Епgеl vоП1 Wеstliсhеп Fellstel'

Leipzig & Zilrich, Grethlein 1927

Урсдник

ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА

ГУСТАВ МАЈРИНК

АНЂЕО СА

ЗАПАДНОГ ПРОЗОРА

Превео с немачког

ИВАНИВАЊИ

Београд, 2007

ЧУДIIO неко осећањс: држати у рукама УЗ�ЩОМ завезано 11 запе<шћено ВЈ1асништво једног мртваца! ТО је као да од ње­П1 полазе фllllll, IIеВИДЉИ811 конци, неЖН11 као '13У<IНlШ, И во­де IШС преко, у тамно ц.1.рство.

ТО како је везан кавап, како је БР ИЖЈЫIВО IlрссаВI1јСIШ nЛШk1. харТИЈа омота Iюд ЊИМ: све то I-Iемо свеДОЧlt о циља­НОМ разМl!шљању и делОRaЊУ живог створа, који је оссћао ДОЈlазак СМрТ!!. И који због тога сакупља, сређујс 11 слаже у С8Сжњеве шtсма, забелешке, кyrије испуњеllС Ilскада ва­ЖIIИМ, а сада већ умрлим стварима, 1Iа1'ОГUЬСIIИМ успоме­нама сада већ давно прохујалим, tшпола мислсћl1 IШ једног IШСЛСДНl1Ю1 у будућности, неког скоро 1)'ђСI', далеког 'ЮВСIШ - на Metle - који ћс сазнати о њсговом одласку 1I ДОЖ�IВе1'11

. га онда када затвореЮI заВСЖЈЫlj, залугао у царству живих, буде нашао пут у "уђе руке.

То је запечаћеllО големим црвсним пе'ШПlма - а они носе грб моје мајке 11 Ibelle породице - мог рођаю) Џона РО­џера. Доста дуго су ТОГ СИIЩ мајЧIIНОГ брата рођаке и тетке наз�1Ва1lе )последњим изданком свога родз«, 11 те су речи у

• MOJIIM ушима звучале увек као нека СnС<Щtta 1111)'1Iа IIЗ њс-1'01301' И иначе страног имена, када б�1 га са ЧУДI1ОМ, IlОМало смсшном гордошћу изговарале тaIIKC, смежуршtc усне које су у низу бlше послсдње и које су Ilскашљав..1.JlС остатак живота јеДIЮГ вell одумрлог племена.

То IЮРОЩIЧНО стабло - ваставља да буја хеР[UlДlIчка слика у реЧlIма у МОЈОЈ заМltшљеној маШI'. - IIСПРУЖIIЛО је 'IУДllе 'lвopHOвaтe гране преко страних земаља. Им[U1O је КО­реlЬе у Шкотској И цветало свуда по Ен,"'леској; кажу да је с јеДllИМ од најСТ8Рllјих велШКl1Х rmсмсна било у крвном сро­дству. СнаЖНlI изданци израсли су на тлу Шведеке, Аме­PltKC 11 - Ile 118 последњем меС1)' - Штајсрскс и Немачкс. Свуда су граllс ОДУМРllе; у Великој БРИТШlији осушило се Ii само СТ8бло. Само још овде, у јужној Аустријlt, пупела је СОЧIIQ последња грана: мој рођак Џон Роџср. И .'у последљу 11XIHY - угушила је ЕНIЋеска.

Како се 'lВpCTO ))његово лордство«, мој деда с МЩЧИllе СТРШIС, још придржавао предања и 'Јмена eBoj�JX предака!

5

ОН, а б�ю је само сељак �I произвођач млека у Штnјсрској! -ЏОН Роџер, мој рођак, кренуо је ДРУГItМ путевима, студирао . . Је пр"родне .шуке It окушао се као лекар у модерНОЈ псн-

. . . хопm'ОЛОГИЈII, ишnо Је lIа дуга пуюnања и IIСТIЮЈНО cnщао ЗН;Јња у Бечу" ЦИРIIХУ, у Алеrrу �I Мадрасу, у АлексаНДРllјll и Торину како од Дlll1JlОМИРalШХ тако И од неДllmюмираНl1Х,

• МII, скроз У прљаВШТI!IIУ 11СТОЮ1 уnаља�IИХ IIЛtI у IlспеглаlЮЈ пругастој КОШУЉII заtlада, сјајЩIХ l'IOзнаваmща оног дубљс," живота душе.

!-IСКОl1Ш::О година после нзбнјања рата преССJIIЮ се у ЕII­глеску. Кажу да се тамо баВIIО �lстрnживањсм судбине 11 1'10-

рекла IШWСГ старог рода. Из разJlОга које ја нс I·ЮЗllајем. Ал", увек се ГОВОРЈШО да ТрШ"а за I"СКОМ дубоком, ЧУДном тајном. Тада га је изненадlЮ рат. ИнтеРШlРШI је као aYCTplljcКlI ре­зеРВН�1 Офfll.\lIР. После пет ГОДЩlа је изашао из логора као

. . СЈIOМЉСII човек; НI1ЈС више доспео преко KallaHn, умро Је IЈС-где у ЛОIЩОIIУ, оставио за собом ммо ствари које су сад раз­деЉСllС између члановима породице.

МеШI је, уз неКQJШКО успомена, остао пакет који је данас стигао. КОСI1М СЛОВliма нсписана адрсса ГШIС�I "а моје име.

Родословље СС угас�шо, разбијен је грб! И то је само јеДlШ моја lIиwтаВIШ МЈlсао јер ItIIкакав хс­

ралДI'lчар Iщје над гробннцом извео тај мра'lносвсчаlНl Ч�IН. Разб,uен је r1X5 - рекох тако ТlIXO сам себи, док сш." от­

варао црвени печат. Нико више IleIle печапml ПIМ грбом. Сllажан је, баш ЈIСП тај грб Koj�1 овде -номим. Разб�ljам?

Чудно, зар ми се I1Зllеllада не '1111111 као да поново заШlсујем некакву лаж?

Истшш је да ЛОМflМ грб, али, 1\0 зна: можда га сш .. ю бу­дим из дугог сна! - I-Iа грбу подељеном на трн чствртшrе, а саВl1јеном ПРI1 дну, у дссном, плавом I'IOЉУ стоји сребрна сабља управно забодена у зелеllИ брежуљ<'1К - због поседа ГлеДХllла у Ворчестсру кој!! је ПРIlI1а,цао наШIIМ прецима. У левом сребрном пољу стоји зелено дрво, а измеl)у корењн му IIЗВl1ре среБРlнt IIЗвор - због Мортлејка у МНIЏ1есексу. У зелсном уметнугом троуглу IIЗIЩЦ стопе l-рба гори светлост оБЛl1коваr-ш као лампа l1З преДХР�lшћанског BpcMCI'la. Необи­чно нацртаЮ1 грб; одвајкада су ПI стручњаЦII за хсраllДИКУ nOCMaTpaJII! са одбојношћу.

6

УстручаШIМ се да поцепам послеДIЫI, веома лепо ути­СIIУПI грб; задовољство је l"лсдатJt га! -Али шта је то?! Па то 11 Нllјс 01-10 упаљено кандило Над СТОI'lOМ грба! То је lIеки КРI1стал! ПраВI!лаll додекнедар окружеl'l зрацима светлости као ГЛОР�IQJшма? СјајШI ШIСМ камен, дакле, а не ф�rпUb џпо ШК�IЉII lIа уљу! И НШIQIЮ се у меllИ јавља ЧУДIIО осећање: СIЮ ми СС чltШI као Д<Ј се IIска успомена боР.1 да б.1 МI1 дошла к CBecтtt, а лсжrulll је 11 СI1Шtала - КОШIКО, да, већ С1'Олсliима.

Како тај Шlем каме" доспева у грб? -И. гле: сиl\УШlll1 '1)' је IlaТПl1С? У:шмам луrtу It ч�rгам: »Lapis sacer SШlсtijiсйtll.'i et p/'Clecipulls !l/аllijеsшtiОlli.s. ((

Одмахујуl\и главом посматрам 1)' IlераЗУМЉIiВУ IIQвота­Рllју на cтapo�" l\lеЩ1 иtШ'lе добро познатом грбу. То је на­црт грба којll ја сиrypНQ Imкзд нисам BIIДOO! - Ил" је мој рођак ЏОН Роџер liM;:1O 11 'IСКII дpyГl! пе'щт, 11Л11-да, па то је јасно: оштре, модеРllе црте не могу да преваре: ЏОII Роџер је у ЛОIIДОIIУ staручио да му се изгравttра ноюt печат. Али за­што? Лампа са уљем! ИЗНСllада МII се то чини само 1'10 себи разУМЉИВII"', скоро CMCU.IНlIM: та СВe1lIЉка нијс била IIИШта друго до познн, бароКlШ фалсификат! У грбу је одувек ста­јао сјајШ1 брдски кристал! - АШI шта рече тај ПОТГВIС? -Чу­дно, како 1\111 се БРДСКI1 КР"СТШI ЧflНI1 познатим - некако из­НУ'ра ОРI1Сllltм. БРДСК�I Kpllcтa.n! Знам l'lеку бајку о сјајном алем камену којll зраЧII с врха, a.rш сам 1)' бајку заборавио.

Устручавајућн се, ЈЮl\Н!М последљи пс'шт и развсзујем пакст. Пред MClle падају прастара Пliсма, акта, Докумета, I1ЗВОД�I, пожугсли пергамеllТl-I са Шllфрованнм писмом ру_ Жltlшх BI1Te'"JQIk'l, днеВ�IИЦII, СШ1ке <:''1 херметичком заurГlfГОМ. ДСЈЮ.\1 II<1IЮЈШ IIСТРУЛСЛС, неКОЈIIIКО томова у повезу од свиљ­СКС коже сп украснl-.Ш од бакра, ГОl\НШС свезака сваке врсте; IIСКОЛIiКО КОВ'IСЖllћа од СЛОlюве кости са IlеоБНЧllltМ древним стваР'lма, IIQlтц, ЩЈво, као да је релИКl3llја, оmОЧСIIО среБР­НIШ И1111 ЗllаПIIIМ JlИМОМ, коurгице; IIздаље, у масном сјају, а као KPflCTaJl оштро IIЗрезаll lIа рубовима, примерак најбољег ka:-'lеlЮГ угља 1'13 ДеВОНШllра, и још којешга слично. -I-Iа врху је бина цсдуља са КРУI'ИМ, косим рукописом ЏOlШ Роџсра:

�)Читај ИЛИ Ile Чlнај! Спали или сачувај! Мемлу стави уз мсмлу. М 1'1 од рода Ноё!а DIЮlsа, кнеза од Велса, мртви је­смо. -MacЦlI.«

7

Пl1ТnМ се јесу ли те речснице ynућене мени? Биле да је баш тако. Смисао 'Iе разумем, али ништа ме не тера ни да о њему размишљам; као Кад би неко дете рекло: а шта ћс МII 1'0 да сада већ сазнам. Иначе ћу све сазН3П! само по себи! А шта ли значи та рс'! »Масци«? Постајем радознао. ОЈ'варам леКСIIКОI,. "Мајсее - стари allГЛОКИНескн нзраз« - ЧIГЈ"аМ та­МО - зна'IИ ОТПРlUнн,е: Баш ме брига! Једнако као н шю ру­СКО: »НИ'IСВО.«

Било је касно када сам синоћ, после дугог размишљања о судбини мог рођака Џона Роџера 11 о пролазности сваке наде и свих ствари, устао од стола да бих подробније ИСпи­П1Вање наслеђа оставио за један од следсћих дана. Огишао сам У кревет и убрзо заспао.

О'l�tГЛСДНО мс је мисао о брдском кристanу на грбу про­ГОI·IИЛ8 у сну; у сваком случају, не сећам се да сам ИКЩЏI сањао 11IКО чудан сан као те ноћи.

Алем KaMCl1 лсбдео је негде високо нада мном у тами. Један бледи зрак, који је полазио од њега, погађао је моје 'ЈСЛО и јасно сам оссћао да је између мојс главс и камсна на тај наЧl1l1 успостављеllа зна'шјна веза. Како ме је плашила, покушавао сам да се избавим 11 окретао главу час овамо, час онамо, али није ми УСГlевало да избеПlем зрак СВСТЛ0С111. За­то сам поновљеним окретањем И савијањем главе стекао Једно IIСК)'СТВО које ме је машило: чинило ми се као да зрак алем камсна погзђа мојс теме чак и када бих га зарио у ја­С1)'ке. Јасно сам осећао како мој потиљак поприма пласти­'lНy структуру НОВОI' лица: полазећи ОД предела мог раздсљ­ка IIЗрасла би МI! нова фИЗIIOНОМltjа. - ТО ме нипошто Ilије ГUJашИЈЈО; БИЈЮ МI! је само досадно јер ни на којl! начин ни­сам успевао да избегнем тзј зрак светлости.

Јанусова глава, рекох себи, али знао сам и у СНУ да јс то бнло само сећање tta школу, на наставу лantllСКОГ језика, и хтео сам да се помирим с тим; али нисам имао мира. Јанус? Којешта, какав Јанус! Али шта оt-Ща? - Неугодном УПОрIЮ· шliу та моја соест из сна инснсmрала је на питању »Шта онда?« - А није ми падало на ум, »ко сам ја«? -Уместо тога догађало се нешто друго: алем камен се полако слуштзо, спуштао са своје висине на којој је стајао нада мном, и при-

8

,

БJIIlЖавао се мом темену. А осећао сам да је то нешто мени тако туђе и пра'lуђе, што 1111 IЩ који �ШЧI1Н HllcaM успевао да I13реЮIСМ речима. Предмет са далСЮIХ звсзда нс би Вltше могао да MII буде туђ. - Не ЗIIЗМ зашто сада, к.1д раз�1IIшљам о том сну, морам да nOMllCJНIM на голуба KOjl1 је у току кр­uпeња Исуса од руке аскете Јована, слетео с небеса. - Што ми се алем камен 8ише приб.rlИжавао, зрак светЛОСТИ све је

. . . . . C1"pMllJe падао на МОЈУ главу, то Јест на ЛИIНIJУ СIlОЈIНЩУ ю-међу два Лltца. И постепено сам тамо ОССТI!О као да ледено хладно ГОрll. С ТИМ нимало nplljaTHltM оссћањсм сам се про­буд�ю ...

Слсдеliе пре подне изгубио сам разМllшљцјуlilt о Ct·IY. MY'IHO, 11 мало-помало, из HцjpaH�tjer ссlШlbа 118 дстиlb-

, , СТВО ЮДВОЈила се fЮ1l0ВИ'lна успомена: 118 ЈСДШI разговор, , , ЈСДНУ Прll'IУ, IIСШТО измишљщю ИЛl-t IlpO'II1TaHo - или шта Је Iщаче могло да буде - I'де је бl1JlО РСЧIf о aJlCM камсну и о 1IИ­цу или I'ШК лику, који се, међупtм, нијс звао »ЈШIУС«. - Ско­ро лсli потпуно избледела Вl1Зија сс l"lQстеПСIЮ јављала преда МIЮМ:

Кад сам још као дете седсо 118 крилу дедс, ОТМСIIОГ лор­да, који је ипак био само један штзјсрски ПОССДIШК, стаРl1

, , ГОСПОДIfII 1'.111 Је, док сам му Ја..хао на колеllУ, полугласно

, причао КОЈекакве приче.

Све што је у мом сећању бщка одиrpnna се lIа КОЛСllIIма тог дедс, Koj�1 и сам ГОТОВО да је из неке бајкс. - и деда м" �tСПРllча са". - »Снови су«, рече ми он, »већа завеurralta пра­ва од лордства и наСЈlедеНllХ земаља, дете моје. ЗatШМТИ то. Ако будеш чеспrпt наследник јеДIЮМ I\y ти завештаПI наш сан: сан о Hoёfll DlшISIl.({ - А З<1ТIIМ М" јс, тзјшrСТRСl10 пр"­гушеllllМ гласом, тако тихо као да се бојао да бll и сам ваз­дух у еобll могао да ПРllслушкује, ПРllближавајући се мом

• • • • уху. Пр�tчао о Једном алем камену у ЈеДНОЈ ЗСМ;Ы1, у КОЈУ ни-један CMJYI'HIIK нс може да дође, OC�jM ако га нс вод" неко ко је еећ надвладао смрт, а са круном од злата It брдског кри­стала на глави са два шща, а који је, који - - - ? - - - ЧШIН МИ СС да се ссћам да је о том СllеlЮМ двоструком лltку r-o­ворно као о неком далеком прстку IIШI духу породице. -Лsн! на том месту моје памћен.е отказује послушност, и то

, , гютпуно; све ОСТ3ЈС заВIIЈСIIО у таМlIосвС'пrу ItЗмаглицу.

9

1 ,1

у СШIКОI\I случају ја никада нисам сањао Н11какав сличан Сall, све - спе до Holiac! - Да Лllје то бlЮ Сall Ноё!а Dlщ!sа?

Нема сврхе да разбl1јllМ главу. ОСI\1o.1 тога, прекинула ме је посета мог пријатеља Сергеја ЛI1ПОТIIЈ1а, старог aI-Iп!квара из I3срснове улице.

ЛИПQТИН - У граду му дадоше надимак »I-\ичево« - био . . Је некада ДВОРСКI1 антиквар IbCrOBOI" веЈ]ичанства цара, ШШ Је

• ЈОШ увек веома угледни, репрезеlггатиЕНIИ ГОСПОДИII, УПРКОС својој бедној судбини. Некада МИЛlюнер, знагшц, стручњак 3<1 умстност Азије од светског гласа, сада је сmрll, беСПQМО· I1но СМрТI1 предани, бедни старегинар с којекаквом са СВИХ СТРШIR зграБЉСIЮi\1 робом претСЈКlЮ из Кине, Мl! још увек цаРllСта све до сржи. Његовој неПОГРСllllllюј OUCIll\ захваљу­jC1\1 што 110ссдујем неке изванредне ретКОС'ПI. И - што је заиста 11еоБJlЧНО - кад год нарО'ЈI1ТО чезнем за HeKIIM пред­метом, за који ми се ЧlillИ да се тешко може набав�гги, убрзо долази Л�1ПоТlШ у посе1)' и доноси ми 1·lешто СЛИЧIЮ.

Пошто при РУЦII .1Смам Iшшта достојно пажње, данас �1Y показује1\1 ПЩ1111ЉКУ мог рођШ\а Ю ЛОНДШIa. ОН XIHU111 НС­КОШIКО CTapllX отисака 11 назива ИХ »1Ћгissimак Интересо-

. вање му изазиваЈУ и нек" преДМСТII СЛИЧНI" меДаЈЬОЈI11"Ш: ва-ЈЫIЮI, liемаЧК11 ренеС3l1СIШ рад К1щлитета више него зш-13т­ског. Најзад погледа 11 грб ЏOfКI Роџера, тргне се и замисли. Питам га шта га је спопало. ОН само слеже раменима, ПШНI цигарсту и - liуп1.

После смо разговаратl о lIеваЖНI·1М стварима. Пре �leгo ШТО ће гюћll још ми је добацио: »Зlraте ЛII, уваЖСI1�1, наш до­бри М�lхаИЈ] Аранђелович Строганов тешко да ће преЖ1-1ве­ПI својс ПОСЈ1СДЊС паюю ЦИ1"<lрета. И добро је тако. Шта би још залmlПЮ'? Па ако. То јс крај свих нас. Ми Руси излазимо као СУ11це на Истоку, да бисмо 1-13 Западу - зашли. 3богом!«

Липотин оде. Размишљ..о сам. Дакле 11 Михаил Строга ­

нов, стари барон, мој познаник ю кафане, сад је стигао до­тле да пређе у зелено царство МРТВИХ, у зелеllУ земљу Персе­фоне. Orкад га ЗI13М, ЖИ13l1 само од 'Јаја 11 Цllraрета. Када је, беже1iи из РУСl1јс, стигао овамо, Н11је 11мао ништа, ОС11М 0110-га што је IЮСIЮ на телу. Л 1)' јс БИ110 11 I1ОЈ1<1 lуцета прстсња са БРlfљантима �1 готово ИСТО ТОЛIIКО златних џспних сатова: о�ю што је, проб11јајуl1и се кроз ланац бољшеВ�lк<t, могао да

10

1УТllС У џеповс. Од тих др<tгоцености живео је безбРИЖIЮ и као веЛIlКИ господин. llУШl10 је само щјскупљс LI1lгарете ко­је је Шlбављао lIепосреДIЮ са Истока, ко ЗIШ преко каквих ПОСРСШlика. »Претварати предмсте са земЈЬС у ДИi\Н<, волео је често да каже, »можда је јеДl1на услуга коју можемо да УЧИI·IИМQ Богу(. Али 11а крају је полако умирао од глади; ако !шје седео у ЛИПОТ1iНовом малом дућану, С1\lрзавао се у сво­јој мансардн негдс у предграђу.

ДаЮIС. YMl1pe барон Строганов, бlfВIJ 1И царскн посланик у ТехсраllУ. »Ако. Добро је тако«, рекао је ЛИГIОТШI. УЗ уз­дах, 11е размншљајући вишс, окреliем се ПОIlОВО рукописима 11 књигама Џщш Pouepa.

ВаЩI1\1 ово И1l11 ОIЮ без циља 11 почињсм да 'I1П11М. Сада сам цео дa�1 прсryрао по документима 11З заостав­

ШТИ11е Џона Роџера, а резултат је да 1\111 сс '1111-1И да нема на­де да те остатке аНТl1кваРСКI\Х С1)'дија 11 старих забелсжака срсднм тако да nOCTal1Y цслина са неким смислом: од таквих отпадака не може Вllше да сс сагради l'рађСВIf!-1а! - "Спмн или сачувај!« увск 11аново шапатом одјекујс у меlШ. »Мсмлу стави на мемлу!«

Шта се мене ТИLlе та пр"ча неког тамо Џона Дија, баро­�leтa од Гледхила? Само зато што је то био стари ЕliГЛез са својим сптнlOМ, а УЈ то, можда, �1 предак мојс мајке?

Али не 1\IQ!'У да се одлучш,! да баЦIIМ сав тај стареж. по­l1екад предмети "мају више 1'.юliи над нама не!"\) мн над ЊИ�Ш; У таквим случајевима МОЖД,а су они Вllше ЖИВII, само сс пре­тварају да су мртви. - Не могу чак 1111 донети ЩU1уку да пре­Юlнем с читањем. То мс сваког часа све више пезује, а нс бнх умео да кажем зашто. На основу сплста одломака израста I1З старог ГlОлумрака тужно-лспа сmlка: слика УЗВ�lшеног духа. Неког, кога су ужасно преварl1ЛИ, неког човека - блиставог ујутро, у облаЩ11\13 изгубљеног у ГIОДllе, прогнаног, наруга­тl су му се, разапсли 113 крст, напојили сирliстом 11 дал11 му жуч, да пође доле у пакао, �utи ипак је позван да на крају буде узнесен ка високој тајНII небеса, као uпо се збlша само с плсмеllИТИМ душама, уз то чврст У верн, а заљубљени дух.

Не, прича Џона Дија, потомка јСДIЮГ од IшјстаР�lјllХ ро­дова са острва, старих кнежева 11 грофова од Велса, претка моје мајчинске крви -та прича 11е сме сасвим да се изгуби!

1 1

АЈIll jfl НС умсм Д3 је П1lшем онзко као што бнх хтео, то увиђам. За то МII IIСДОСn�у I"ОТОВО сви предуслови: MOl)'h­IЮСТ СОПСТВСНlIХ CТYДllj;l, заТIIМ вслико знање МОГ рођака о обдаСТlIма које нски I'iaЗlшају )юкултним«, а други �шсле да МОI)' да I'IX I"ур"у у страну уз реч })параПСIIХОЛОГllја«. У TIIM ств.1рима недостају �Ш 11 IIСКУСТВО, " сопствен" суд, I-Iс 1'.101)' да УЧIIШIМ ШIШ'm боље него да направим ред и бар донеклс р..1ЗУ�ЏЫI8И nЛflll за срс l )ltвање те збрке рушеВИНfI: »да задр­ЖИМ " дам даље«, џпо pe'IC мој рођак UOI-I Pouep.

Тако, варавно, иаC11lје само IlеПOТnУIШ СЛllка у l\Iозаl1l\У. А)III з<1Р чар некс рушеВIIне често није већа од глаткс табле СЈ[IIКС? TJ�aIlCTOCJ[O се jt\IlI'I><1 оБР�IС јсдног смешка на уснама, повремено дубока бора бола над кореном носа; тајанствсно

• • у IШС ['Леда ЈСДIIO око под ОДllОl\lљеним челом; тајаЈlствеlЮ изнеltaда заБЛIIСта �IIIKapHflT 113 трошној позадIiН�I. TajrIНCТBe-

. но, тајШ[СТ8СIЮ ...

Cn�alic мс IIСДСЈЫI, ако не Ii мссеци, док мучним радом не заВрШIiМ l'1Осао IШ нуж"0М раСПЛl1Тању већ допола "стру. лелог чпора. Колебам се: да ЛlI да то УЧIНIlfМ? Да јо у MOIIII само ЮВССIlОСТ да мс �leKo 1,IЗНУI-ра присиљава, онда бих од­бllО псћ 11 IIЗ ината It све то претIЮРIЮ у ДI1М, већ да бих -)>добром бо[), '1'11111110 јеДllУ услуry.«

А за то UPCMC НСПрСКlЩНО морам да мислим �Ш то да УМlIрС БЩ)()II МI1Ха!1JI АI),щђелОRIIЧ Строганов, који нсћс 811-ше CТllt1ll да rюпуum све своје Цllгарете - можда 11 због тога urгo се драп! бог УСТРУ'шва да од јещюг човека "р"о\щ" су­ВИШС УСЈIУПl.

Даllас MII сс а.нсм камсн ПOl1Ово јавно у сну. Бшю је с IЫ\М као 11 l'1I:IOтеЮlе 1101111, МII ледеlЮ хладlЮ осећање ПРIIЛII­ком силаска кр"стruш на моју главу са два лица ВИЩС није УЗ� роконало бол, тако да сс од тога HIJcaM пробудио. - Не знам, можда је то бюю у везн с 'ГI1M што је мем KaMeHI'Ja крају до­Jtltpl1YO моје теме? У СвакОм СЛУ<lају, оног истО!' трена ющ јс зрак СВI;.''ТЛОСТl-l paВl юмерно обасјао оба лица �юје главе, ја сам

• • IШДСО ДН ЛИЧНО Јссам ОIЩЈ двоглави - па Itпак �I неко JIPYI'IC

IНIДCO сам себс, то јсст » Јануса«, како rlOKpel1e обе усне на . . . јСДllОЈ СТРШl1t глзнс, док ЈС друга половина те главе остала IIсrюкрстна. А тај нем" сам заправо био »ја«. О�шј »други«

12

дуго се узалуд трудио да изусти макар само један глас. БI1ЛО је као да се нздубоког с.ш бор" да нзусl1t jeJtllY рсч.

I-Iајзад су његове усне створИЈЈС да.х 11 ду"уо 1'.111 је у сусрет РС'IСНliцама:

»Њшrrn не сређуј! Не З<1НОСИ се да то можеш! Гдс р..13ум срсђује ПОС''Пlже Заокрет Праразлога 11 nOjtCTIt'IC ЩЮIШСТ, ЧIt1'3ј ЮIКО ПI ја будем водltО руку 1'1 не ств.1р..1ј раЗЩ)<1IЬе. -ЧIП'3ј како- ја - ВОЩli\1 , .. «

Осећао сам напор због говора у својој »друroј« rJШВI1 са тшшом муком да сам се веровптно од тога IlроБУДltO.

ЧУДIIO се осећам. Шта 1)' настаје? Издваја 1111 се из мене авет? С1)'[Ш ШI фантом из сна у мој живот? Жсли ]111 да pac� цепа моју свест, да ЛИ ћу поста'Ш - »болеСТШI«? Засад знам да сс оссliам баш сјајно н кад сам будан не успсвам дП ОСС'ПIМ 1111 Ilајмању склоност да будем »ДВОСТРУКII«; а да 11 lIе гово­рим о томе да ме нсшто )}Присltљава« да мисmlМ овако ИЩI онако ЮIИ да нешто одредено УЧltlВ1М. На сваки 11аЧliН ја сам господар својliХ осеl1ања, својих Iшмсра: ја сам слободан! ...

ПОIIОВО се јавља дели]; ссlшња IШ моје јахачке разговоре . .

на КОЈ1е�IИо\Ш лорда деде: ГОВОРIЮ MII Је о томе да јс дух 110-РОДИЧIЮГ CIJa нем; алlt једном l1е ПРОГО!ЮРIIТIi. Онда је до­шао крај CBIIX дана наше крВЈ! и круна ШШIС нсће лебдетн 1Iaд глаоом, него ће засјати са њеl"ОВОI' двоструког чела.

Почиње ЛII »Јанус« да говор"? Дође ЛII крај наше крвн? Јесам Лllја последњн потомак Ноёlа Dlюtsа?

СвејеДIЮ, те ре'Ш које су се задржа1lС у МОМ rшмћењу • •

Ш!аЈУ jlIсан с�щсао: »Читај како ја ВОдИМ!�( И »Разум пОС'Тltже з':10Крет Пра­

раз.1Юlll.«. .. Нека буде, ПОВlшоваliу сс заПОВССТ11; али IIC, "С,

Ilијс то заповест, иначе бих сс одупро, јср ја Ј[С дозвољаВt.1.М да м" се заповеда; 1'0 је савет, да, да, савет је то - Сама савет! И зашто га не бих послушао? - Ја даклс "ећу да сређујем. Ја lју забслсжltти, како 1'.111 се чега рука дохвt\пl.

И насумице изваднх ШIСТ ИСШlсан косим рукописом МOI' рођака Џона Роџера и читах:

»СВС је ода1311О прошло. Људи, који СС Г1ОјШ1љују У ОВIIМ судБШIСКНМ докумеН'ТI-1ма, са жељама својllМ 1-1 страстима­а 110 Ч I,�ем се пспелу усуђујсм копаЋI ја, ЏОIl Pouep - одавно

1 3

11

су MPТB�j. И 01111 су l'lрекошшаllll по пепелу друпrх ЉУЩI, који тада беху псћ исто тако Д<ll3IЮ мртви, као сад што су ОIlИ са�IИ, 'IlIји пспео препрliС�f. Шта је мртво'? '.I.lта је про­ШЛО? ШТО се јеДIЮМ СШIСЛJt и ШТО делоuaше и ДalШС још јс мисао" дејстоо: сие urro је СIЩIIQ ЖI1Вli! 1-lашлJt, додуше, сии ШI скупа H�ICMO што тра>КIIСI\Ю, ПР<IВII КЉУ'I за благо ЖIШота, тајаНСТВСIЮСТ, чије тражењс вell представља СМIIС<lО 11 ирс­ДНОСТ СИСКОJII-!КОГ ЖI1АОта. КО ВIIДС круну са ftЛСМ камсном '!ЦД IbОМ? Нађосмо сии, ШI што траЖIIМО, само Ilссреliу не­схватљнву и l'1Оглед на смрт за коју сс 1)' ВСЛlI да треба да буде прев.."lЗIlђена! Али бllћс да кључ ПО'lива у понору реке. Ко ca�1 заРОI-IIЮ IIС буде, добlt"П'1 11\ нсће. Бсху ЛII вашем роду предсказаШI ПОСЈЈедњи JIaHI" крви? HIIKO од Iшс IlОСЈЈеДЊ�1 дан нс BIIДC. I;сшс ЩI то радост наша? Онда то 6ешс 11 liaша кривица. Мени се Дlюпtaви "С појаШI, ма КОЛIIКО [·а зазивах. Ни алем камен ја не сагледа;". Биliс дllЮlе да је овако: коме ђаво силом нс ОКРСIIС шију на леђа, тај, на незадр>юшом пу­'У у зсмљу умрлих I-II1КЭД веће саПlедати юлазак свеТЛОСТII. Ко хоllС да СС успнс УИIIС мора ДОлс Д<l СШIa3И, ollДa тек доње може да ПОСТfII lС ,'орње. АШI коме, од CBitX '!ас КрВН Џона ДI1ја, говораше Бафомст?

UOII Poucp.«

Име )}Бафомет« ме 'ЮI"ОДl1 као ударац тољагом. За IIме божјс, тај -Бш/юмеm! - Да, то је бltJlO ТО ItMC, ко­

јс IIl1како да 11.111 падне на памет! То је КРУННС.:1lm с<l диОСТ(>у­ким JIIще.\1 113 110родltЧIЮГ сна, тај боr мог деде! То I-Iме ШI је шаl1Угао на УIIО, р"ThIИЧКlI JI�IIHyllll, као да чеКII/јсм жели I-Ie­што да .\111 УКУIЩ У душу, кад сам JI<1 ",еговој БУПlIlIЈ - ја де-

• ТllњаСПI витез -Јахао горе-доле:

Бафомеm? БаrfЮ.11еm.'

Али, ко је Бафомет? 0.1 је TajrlllCTrteli11 CIIM60Jl прастаро!' тај ног реда Оllтсзова

светог ДУХ<1. ПР<1странац, којll је IJItтсзу светог ДУХ<l ближи од сиега б]lllСКОГ 11 6аш због тога остаје I [спознаТlI 601'.

Беху ЈНI 6аlЮIIСТИ од Глед.'\1tJlа НИТCЗQВII СIIСТОГ духа? УIШгах се. То б�1 могло да будс, ПонеЮI од ЊIIХ, 3<1U1ТО да

14

не? Свс ШТО Пр�IРУ'lIlИЦII кажу о предању 11 Ilpll'laMa апсур­дно је: Бафомет јс )>доњ" ДC�lIIjypг«; пrОСТl-I'IК!oI болесно '1е­пркањс по хијерархијl1? Зашто би онда Бафомст бlЮ један од диоглаВIIХ? И зашто сам ја онај коме у CI-IY израсч' две глаlre? Од СllеЈ'а је �1C11'IHa јСДIЮ: ја, ПОСЈlедњlt Iютомак по кр­ВI1 1'01' СltI'ЈIССКОГ пле�IСIIIIТОI' lюда Дија од ГЛСДХЈuш, ја сто-. .

JIIM »!Ја "I).1)У дШ-Ш КРВII«, И OCCTliX нсодрсђеilО да сам спреман да Ilослушам, ако

611 Бафомст liзволео да проговори. Ту мс Љ'IПОТIIII преЮlДе. Донео МIt јс вестlt о СТРОГШЮllУ, МИРНС душе, I!ртсћи сиоју цигарету, IIСПРllча Мl-I да је барон ИСЦРГЏЪСII од бљувања КрВН, Можда НС би требало 11збсl'lll лекара. Можда само Д<I му олакша крај. )Међупtr-.I« - 11 ЉШОТIIII, ТIЮМО слежуlill ра­MelIliMa, I'1ОКа3<1 ПОКI>еТе бројања новца.

СхваПIХ 1'1 ОТВОРIIХ фијоку У којој 'IУIШМ новац, ЛIIIЮТl-IН МI1 стави ДJltIll на руку и на неОПIIСIЩl1 наЧИIJ

гювуче YBIIC својс тсшке обрне, као да жеJIII да каже: »Само IщкаК(ЮI' МlI1Iосрђа«, 11 прегр"зе своју ЦIII'Щ)СТу: »Сачскајте, уважеШI,( ПРУЖII руку ка свом крзну It IIЗIЩДII мали, КОIЮП­нсм .-.реl�11IИ КОI!'Iежиli уз мрмљање:

»ПОСЈ1сдња ствар од МI'lхаила АраllђелОВllча, ОН вас мо­JIII, ако ювољевате б�гги тако добри. Ваша јс.((

С устручавањем УЈех тај предмет у рукс, ММСllа,јеД1Ю­ставна КУПlја од тсшког сребра. Прекривсна СlIстемам браИ<Ј на шнфру, ItСТОЩЈеМСIIO декораТИllНllХ 1. COJIIIДHliX. Тракс и браве 61111С су пример KyjYllUlljcKe уметНОСТII ТУllе �leKOГ 1),1-нијег СТОJlећа. У СВ<1КОМ СЛУ'lају, нимало 1'lсзаНIIМЉIIВ КО�ЩД примеlьеllС уметности,

Дадох ЉIIЮТИНУ по мојој npOltCll1f пристојllУ суму у НО­ВЧШIИlщма. 011 liX, Ii не пре6ројIШШIf, СТРП<1 немарно у џеl'l прслука. »Михш-ш АранђеЈIOВltч моliи liе Д<1 уМре пристојно« -беше све што још НШlОмеllУ о тој стпаРlј.

Убрзо заТIШ оде, Још уиек ДрЖнм у РУЦII тешку, срсбрну Kyrl1jy са брава­

ма lIa !ЈlllфРУ, а не МОГЈ' даје OTBopIIM. Сате IIРОIЮДIIМ гюку­шавајуliи: IIС може се ОТВОрIIТИ, Тс C�lmKllc траке ПОПУСТlјЈЈе би само под тсстером ИЛII д'лстом, АЛII Оlща би та лепа КУГII­ја бl!Ла YII liштеl Ја. Оставимо је, даЮlе, каква јесте.

15

Слушц;ући заrЮIЈССТ I1З СIШ управо сам дохваТIЮ прву фаСШ!I<IlУ и ПОЧИlbем изводима ю ње заШIСИвање приче о UO�IY Днју, мом прсте'т. А н тс 11зводе записујсм тa'lHO тако

• • • како МИ nOJCДlHII1 ЈIНCТQЮI харТИЈе доспеваЈУ У руке.

Бщlюмет ће 1'3 Зl-tати, urra ]јс lfЗ тога да ПРОliЗllђс. АШI ја сам сад радознао како се OДB��ajy догађаји у једно .... жшюry, па макар то бlUlа само судбина једног давно прохујruюг ЖН-

• вота, ако се <lOвск �IC меша СВОЈОМ сопствеНОМ вољом 11 !!С покушава разумом који бll да I1спраВlt, corriger /а[ОГlllпе.

Beli 11 то како сам се ПРВ�I пуг маШl10 »ПOCJlУШIIOМ« ру­ком да Heltrro узмем само што мс не )"II1HII сумњичавим. Треба да ПОЧllем ПРllказlшањем једног Шlсма 11Л11 акта, Чlфl

. . . сс садржаЈ ОДIIОСl1 на ЈСДНУ CTB<lp КОЈа на први, Iювршан ПОI'Лед нема IlIlкш(ве везе са Џо�юм Дијем н његовом при­·юм. Реч је о извсштају о походу »Г{JIlеl1ћешl«(-а који је, како се чнни, одиграо одрс!јСI'IУ YJIOI'y 11РИJlИКОМ религиозних не­мира у Еllглеској крајем ]549. ГОДИI!е.

ДОКУМСIП глаСII:

ИЗGеlllmајједl/ог /JI0јllог агеmllа са lUuфро.м )+( љеговом JlордСlJlау, бискуп)' Боиеру у ЛОlfдОIfУ, свом гОСllодару: У го­дшm /550,

» - - Иако Ваше лордство, господине БIfС"-'Упе, знају, како је тешко да се гледа на 11рсте таквој еатанској јерес!! и ryбавом оmадништnу толико ОСУМI'ЬИ'IСНС господе, као што јс ЮВССIIII сср ЏОII Д�I, како ми јс наређено - а Ваше лор­ДСТIЮ ЗIШЈУ, да се чак и његово лордство господи!! ,')'вернер JlИЧIЮ нажалост из ваљаних разлога тој поryбној CYMlbll све IНlШС 1r.1/lажс сваЮIМ даном - �tпак се усуђујем да Вашем

. . . . лордстпу достаnим Olk1J таЈIIII извсштаЈ из СВОЈе привремене КаЈщел<lријс СИГУрllllМ кури(Юм, а да би Ваше JlОРДСТВО ви­дело како жарко желllМ да ее допадl�ем 11 да бl1 се МIЮЖИЛС заслуге мојс на IIсбссима. Ваше лордство ми јс припретИJlО

• CBOJIIM ГlIСIЮМ, проклетством 11 мукама за СЛУ'ШЈ да ми IIС усгlC ЩI пронађСl\1 УЗРОЧIШЮI ИЛlI УЗроЧНI1ке Iщјl1Овијих дрс­кости плсбса ПРОТIIВ I!аШС прссвсте всрс. Молим због тога најПОllизнијс Ваше лордство да са својим страШI'ilIМ судом о МСIШ беДIЮМ, аl1l1 верном слузи, ИЗВОЈIИ још мало сачскаПI

16

-

због 'lI1њснице да данас Beli имам понешто да jasltl\l, на ос-•

�IOBY чега се Јасно могу саглсдати кривице дпа 3ЈIO'IИIIIЩ. Вашем лорДству је добро познато сраМIЮ држањс сада­

шње владе под његовим JlОРдСТВОМ лорДом Ilротекroром, па и како због IICMapa Ilајвишсг господара - да 'IС кажсм mшrra !"Оре - отровна XllДра неПОСЛУШНОС11t, поБУ�IС, cKpllanљeњa

• светих сакрамената, цркава и Мflнастир<-", сме да ДИГIIС СВОЈУ MP<-... ·IНу пшву У Енглсској. А сад јс '!пк У ГОДШllf спаса ]549 .

крајем децембра у Велсу на светлост дана изашла 'iитава банда побуњсне руље, као да ју је земља IIзбљувnла. То су необуздани морнари �1 CK�тIl1ЦC, аШI Bcl\ н понеЮI сељак 1U1�1 nОЛУДCJlII занатлија међу њима, шареl.а БШlДа без реда 11 резона, која узе себи један барјак; а на њсму јс приказана

. у..каСllа, црна глава гаВРШЈа, СЛlIЧIШ TaJllOM знаку ШIХСМllчара - f'Ш ОСНОВУ чега сами себе називају 'гавраноглаВllма'.

И на "рвом мес"!)' им сс НШlази јСЗИlll1 IICKli разбојlШК, а у ствари мајстор касапин из ВСЈlшпула, по IIMCIIY Бартлет Грllll, KOjl1 'IМ је каПСТЭ11 н као КОЛО1Јоljа баllДС се ИСТ'I'IС 11 грозно ГOBOPII прап1В бога и спаСIfI'Сља, а нарочито 1-1 ужас�ю боГОХУЛII �tз пре6лажену девицу Марију, ГOBOpcl'н1 да света кр<uыща �Iсбсса није ништа ДPYI·o до крсатура IIЛИТИ СТ60ре­ЊС Hajuclier божанства, ШIl1ТII још бољс IJДOJl I1lIадђавоmща, коју lIазl1lkl'ЦРIЮМ ИзејIlС'.

А ИСТI. Бартлст ГРI1Н има 11 тако �le'IYBeIIY дрскост It хра­брост да јавно изјављује да га је ње!"Ов IIДОЛ 11 ђавоља курва та ИзсјllС нач�tн1tла потпуно нсраЊИВltм 11 да од ње као по­КJIQI-I I-IOCII сребрну ЦИПСЛУ С којом гдегод ЖcJlИ кора'ш ка '"!О­беДII 11 тrшјУ�lфУ. Плакат}! је богу да тај IIСТИ Б. ГРIШ зајСДIЮ са својо.'1 баl-IДОМ на све странс као да l1аС1У'Ш I"!ОД заl.lrrllТО.\l Бe.nзе6уба и његових главешина, yrОЛlIКО пре Ilrro до сада H�I­каква IIУШка, отров, заседа HlfТH б�Г['ка IШСУ УСПСЩI 1111 lIај­мање да му llaшкоде. Осим тога, као друго, IIмам да jaB�IM, иако 111'1110 да сазнам MeHl1 све до овог ТРСl1а у 1101'ПУIIОСПI JOIJIТC шtjс успело: да, наиме, шtjс то 'шк 1111 јеЗ�IВII 11 застра­шујуtll1 Бщrrлет, него СКРИ1ЈеЩI Ileкtl мајстор, којll диригује 1'lрегшдима, разбојничким походима и, Ш·I11В�tше, 'шк и дого­I!0P'IM<I са злонамерно.\'[ господом ове земље, све што долази од бандс гавраноглавих; уз то такођс И помоНу ефtкаСIIИХ ствари као што су новац, писма It потајllИ са1ЈС'ТИ Уllапређује

1 7

све као праВ�Ј намесник сатанс. А требало би да се такав један коловођа, што потеже све конце, поч>ажи међу онима ГUJeMCHlrra рода, Ш'гаIНll1Iе, међу моl1llицнма краљсвства. И може лако 61тЈ lIflje тај IIЗВССНН сер ЏОН Днједан од IЫ1Х,

ГlОСЈIСДЊИХ дана тако је. а да 611 се IШРОд Велса ПРIIЈјУ� као на страну l}авола, покреllУО вапад на HajcBcТl�e место МИЛОСТlt и ХОДО"flшћа, наиме, ва гроб светога бllскупа Даll­етатl у Бредероку �t IICТIJ је у 11ОТltуВости униuЛ"lЮ, оробио. свете су МОШТlt безбоЖНО разбаЦallе Ila све стране, тако даје 1'0 јад и беда О којој jaaJhal\1. И то стога што доБРI'1 11арод BC� роuaшс у сагу да је гроб светога Данетана НСГlОвреДIШ во вјеки вјсков и да ће бес 11 гром небеса сместа У"ИШЋПl'1 спа­ку грешну руку која б�1 се усудила да 111 ПНПliе. А сад је с BC� ЛИКОМ 1'10РУl"ОМ И 110дсмехом тај Бартлет уништио светl1ЊУ, те МУ јс послс ПРИШЛО ТРКОМ МIIОI"О бедастог народа. ---

Јам.ам 11 ИЗВСШПlвам 11адаље, што управо 'ЈУХ, даје СКII-1"HHЦU јещш МОСКOIiI1тека, .. удан неки 1\1OMaK, уз свакојакс гласове 11 дошаптаваЊ<l 11ОЗIШ1' 11[1 MIIOГlJM MeCTI1I\НI, неД<lВIЮ ПРllшао БартлС'Гу Грнну н да је с 11СТIII\f IНtШС пуга на сум­њив Ha'IНH конфсрисао.

А ре .. еlЮГ MOCKOBlrrc имс није IlIIјеДl10 друго "сго: Mn­СЩЈ - да ЛlЈ је то l'lадимак ИШI шта треба да зна'1I1 11С ЗIШ;\l. А таЈ I\шгистар MOCKOlIlIТCKOf цара. како 111 ТIIТУЛIlШУ, човечу­Љ1lК је сувоњав и CII8, бllliе и Вllше од педесст ГOД�IHa етар 11 ГОТОВО r.rrapcKOгa ИЗI'лсда, Кажу да је ч>говац 1 1 продавац којскаК81ЈХ ЧУДIНIХ I1собllЧIЮСТН са којllма PYCIl II КШlези до­ђоше у зсмљу. а каква се тpгolIНlla да.шс ВОДIl. СУМЊIIII MO� мак, а III1КО IIС Зli!l одакле 11Oтн .. е.

До сада, lIаЖаЈ1ОСТ, Юlје УСIIСЈIО ДОКОП1l1l1 се речеllОГ Ma� гистра Масцнја,јср долази 11 нсстаје као дим.

Још једна ствар, која се '111че тог моыка " ыоже да наы послужll као ослонац да га се ипак што пре ухваТIЈ: кажу дe� ца 11З Бредерока IIfI су В�1Де1Щ, како је после оне Iшјгорс 1)'­жве тај МОСКОВИПI 11рllс·t)'пио оекрнављеној гроБНИLlИ свстог ДаЈ'lстана 11 пружио руку међу разбнјеllС каме.ю ПЈ10ЧС 11 Ю гроба ИЗШЩIЮ ДВС ЛСПО ИЗI'Јш'taнс кугле, једну белу 11 јеДI1У црвсну, UСЈIИ'IИIIС лопте KQjy може обухваПIТН шака да се

• • поигра, а ШГl1еда као да су од СЈа.Јне, краСIЈС СЛOlIODС KOCТlI. Кажу да их је с ДIIВЉСЊСМ глсдао, а заТ11М, caKpllВajyli�1 ИХ у

1 8

своје UCllORC, журно отишао. - Ја, даЮIС, с вaљalНlM разлогом MIICJНtM даје исти магистар речене кугле узео к себи њихове РСТКОС'ПI радll, а као трговац да liс ТlIX BpeIII'IOCТII ускоро Хте'ГН да се ратосиља It прода ИХ, -3601' тога сам 1IаЈ10ЖНО да се за таКIIИМ куглама строго трага, мада caMOI' маГilстр..1 за сада НII1'"ДС нс МОI)' да пронађем да бltх указао lIа ",ега.

Остаје м" о једном да се ДВОУМIIМ 11 бринем, што пред ВаШllМ ЈIOРДСТIIОМ као мени боroМДШIИМ OL�eM IlсповеДIIII� ком 'Iе 1'.101)' да прећУГIlМ. Нсдавно 1'.111 је дошulO шака једно ШIСМО надређсlЮГ МИ господара, њеl"ОООГ Jlордства I)'I\eP� lIера. Учини ми се да је то знак 11С6еса �1 потајно га узех. И нађох ювсштај једног учено/" доктора, ''Ј)СI1УГIЮ Ik1спитача ЊСIЮГ ВИСQчанства, лсди Елllзабет, принцезе Енглсскс, а BPJtO ЧУДIЮГ садржаја, Поред ТОГЈ трака Гlсргамеlml, кој 11 ја ПОI\НIСЛI1Х да г11 МOI'У извадИТlI IIЗ писма без оштсliсња и опа� СIЮСТI1 да се rюсумња, те то прилажем ОIlОМ мом ювсштаЈУ јп огigif1а!i. А јавља тај вt1СГ11i'гач њеПШОI\1 JlОРДСТВУ, ГYIJCP� IIСРУ, 1 шј краће речено следећс:

Све до завршенс четрнаесте fOIIl1l1C живота, у ово са­Д;;Јшње вреыс, са леДII Елизабет све јс стајшlO најбоље. За Д1-1� вно "удо. Прl1lЩеза је готово ПОТIIУНО rlромсmиш својс рани­је познато, юопачено бllће �I окренула се ПРllстојНIIМ жеl[� сюtм деЈШПIOСТllма, Нароч�rrо је престала да се боксујс, Ile� ЊС, 11m1Па 11 гњаllИ СЛУШЮIЊС �I другар"цс У Игрll. 11а су �1 му­'lсње 11 расецање I\шшева 11 жаба за пршщезу скоро потпу� 110 ЮI)'бшlН своју драж, и постала је З.l:lМIIШЉСIШ 11 rlpeAaHa ,\IОЛIГГШI 11 вредном учењу СВСТIIХ СПllса, за разлщ,:у од Сllе­т на што су је paH��C НalЮдltЛИ ђаво 11 ",erOBII СУДРУГОIШ.

Ila 11пак се леДI1 ЕлIНIoР, кћерка ЈlOрда Х3lГГШI1,(НШ, •

cnдa с-rnра шеснаест годшш, жалll да Је у току игре ПР�lllЦеза ухвати тако жестоко, да l1а својој ЖСIlСКОСТII II,\Iа зелсне 11 I1ЈШRС I\шеllице. Прошлога дана свете Гертруде нареДllла јс леДl1 Елюабет од Енглеске да са својl'IМ другаРlщама олјаше до МОЧRаРllе шуме АксБРJlU 11 раскалашно друштво је без 1'lкакпог надзорајурило онамо преко пуС'ГОПОЉИltс - баш као дп су слсдбснице паКЈ1а. ЈlllшеllС рсда и пристојНОСТl1, ама као да то Чllне 1'IРОКЛСТС, паганскс АмазОI1КС.

И РС'lсна леди ЕлИI10Р достаВII другога дшla да је ЛеДII ЕЈl1tзабет баш тамо. у оној ШУШI Аксбриuа, посетила јсдну

19

стару вешТlЩУ 11 ту се заклсла да 110, тако јој КРВИ Христове, упитати ОIlУ бабускару о свом високо краљевском животу, баш као што то I-Iекада У<IИIШ њеll блажеlЮПОЧИВ1Џ11 госпо­ДШI предак краљ Макбет.

Од те веШТlще леди Еrнвабет, ПРlllщеза од Енглеске, lIе доби само којекакве изреке, мрмљања и пророчаНСТВfI, него такође и ужасни неки llaпитак, тако да всћ скоро да мора да се помисли на ђаВОЛСКlI љубаВНl1 наШlТак, који је наводно ПОШlЛа на пропаст своје јадне душе. А после тогаје lIаIЮДIЮ

• та вешпща ЊОЈ на пергамеlГIУ IЫПl1сала пророчанство, те се прюшжс НСТО као СОгрll!>" (lelicti. јср то не можс да будс ни­щта друго до 13ештичИlЮ писмо, али се не м())ке разумети

• • • • ама liIIЈеДIШ Једина мала реч, 1-IИЈе то пред МОЈИМ очима ]IИ-шта друго до г]роклети t'аЈIIII\ШТllјас. Цедуља од IlepraMeHTa прилажс сс прикопчана.

Нека све ово вашој бискупској милости послужи за по­треб�IУ ОГЈссрвацнју, а да у СЈ1)'Жбн то чиним н<uгюкорније 11

• остаЈем итд.

Потпис: )+( тајни агент.«

Писмено HfI тrmци пеРIЋмента, коју је тајни агент при-1IОЖIIО свом писму по злу познатом )жрвавом бискупу Бо­неру« године 1550. ['ЈЈаСЈ! ДОС1l0ВНО као ШТО следи - мој ро­ђак ЏОII Pouep је као објашњење ДОДflО да је ту очиглсдно ре'l о ПрОРОЧШIСТВУ вештице из Аксбриuа ГlрllНцези од Ен­глеске, ДОЦ�lије краљици Елиза6ети Еllглеској :

20

Трака nерга.менmа

»Упитях Геу, црну I\шјку, куд све то тече, сиђох седам пута седамдесет стеПСНllка« , то НIЈјс

варка: »Но брини, Quel!1I Elisabelll!« -.... шјкfI рече. »Тtl попи спас себи!« - чух да викну чуварка,

»Раставља 11 везује Iшпитак тај; же�IУ од човека посyrог ињем. Споља је болест, унуграје сјај: Остцје цело, а половично дај,

ја шппим -саетављам - проклињем! у постељу тија доводим младнnа: Будите јеДIЮ у lюћи! И једно у дану! Ја и Ти се не раздвајцју у лажи сред тог пиНа! Н и овде ни преко краљевства не стану! Сакрамснт ТOI' Лl1квора двоје у једно сјеДИIНI, што напред и натраг кроз нап ['леда течно. а никад не спава, а стражари веЧIIО, а васцели век му се будним даном тек чинн.

БУДIt мирш, не бр�IНИ Queell E!isabetbl Црни кристал из мајке више не бежи, ИЗЈ1ечиНе круну Енглескс и свет! -На почетку се разбlЈ, отад разбијен лежи:

Напола твој је, напола мој сребрен мач, зелен мс брежуљак на недра своја пови! Топионица чека и постеља и драч да претопи у нову вредност злато уз плач и да се стара круна оБН0811!«

Уз 8СШТltЧ�IНУ траку пергамеl-lта прикључен је још и СЈЈе­дећи Р. s. тајног агеllТЭ )+(. Са .... laJlO речи се каже даје поме­нyrи коловођа l"авраноглавих из пltсма бискупу Бонеру, Ба­ртлет Г'рнн, ухваћен 11 6аЧСII у затвор. Он гласи:

Р. S. у nОl/еде.љак после светог nраЗ1/ШШ васкрсења 1/а­шега Госnодиllа ! 550.

»БШlДа Бартлета ГРl1на је потучсна, он сам је ухваћен и то нерањеll, што је с обзиром на свиреПII бој готово чудо. Тај угурсуз, Друмски разбојник и HaдjcpeТlJK, даК1Iе, JlеЖ�1 у добрим �I сигурним оковима скроз наскроз, ЧУВaI-1 даљу и lюћу, тако да I'а ниједан од његовнх демона, чак ни сама цр­на Изејис, његов идол, спаСТlI не може, И преко сваког лан­ЩI три пута је изговорено Apage Sаfmшs и обезбеђеlЮ је 11 ЗII3КОМ крста и освеnеlЮМ водицом. ---

Сада се поБОЖНО надам у бога да се ипак ИСПУ"11 проро­ЧflllСТВО свеТOIЋ Данстана свом снагом, а да би скрнавитељ 11

2 1

поДстрскач скрнављења његовог светоl" rpоба - можда баш ошј Џон Ди? - буду прогоњени, МУЧСI'IИ 11 кажњени cl3e до СВО1' lIсблаженог Kpi�a. Амин!«

Потпис )+( l1� НИ агент.

Следеtш свежаlb хартије, што [Ћ моја рука наелепо вади из заоставштинс мог рођака Џона Pouepa - m сместа ВИДI1М ДIIСВI-ЈИК је наше!' претка сера Џона Дија. ЈаСl10 је да пред� ставља наставак Шlсма Та.ЈНОГ агеlпа 11 носи скоро исти дa� 1)'М. А писмо гласи:

Фраг.меllfIJ из д1lевН/Јка VOlla Дuја од Л,едХIlJЮ. 'lO'lеmиll са даI/О_\l 1I nрославО/ll његоrюг /lаllJllеновањй за магllсmра.

На даl/ светога AllmY/la 1549.

- - - Прослава магистрата нека ПОСТа!'lе једна велика ПltjШlка пред лицем I'ОСПОДЊИМ. Ехеј ! А што ле да Сl1јају CBO� јим челима �! носевима Ilајбољи ДУХОВI1 старе нам Енглеске! АШlја ћу им l3ећ показати, које мсђу Ibима �шјсmр! ---

--- Ох, ['lрОКЛСТI1 да[l! Проклета ноћи! -- - - Не, блажеlШ Ilека си НОnll, буди MI1 за право! - Пе�

ро [lЮзно шкрипи, јер, шта је '[У јс, рука МII је још пиј ана, дабоме, Пllјана! - Али мој дух? Јасан, више него јасан! И још једном: завуци се у постељу, свињо једна, �I немој да се усудиш! - ЈеДl 10 је јасније од сунца: ја сам господар свих сво­јих 110ТОМШШ ... Гледам низ бескрајни ред: КраЉСВlI! - Кра­љеви ссде на престолима Енглеске! - --

Глава МI1 је поново чиста. Али ЧИIIИ се као да ће сс рас­пукнуги, '1ИМ помислим lIа протеЮIУ ноћ и шта се догодило! - Ред је сабрати сс и тачно полож�rrи рачун. - Са прославе маГИС1'ра'lуре Гиљфорда Талбота ДО11ратио мс jeдa�J слуга, БOl' зна како. Ако то Iшје било Hi�JlYQe баН'Iење, од кад EH� I'леска постоји, Оllда - - - . Е па лспо, биће ДОВОЉIIО да Ka� жем да сам био Iшјан као још никад у свом ж.шоту. Можда је Ноје б.ю m1јаllији.

Била је млака КИШОВI1Та 1101\. То је Вlшу тек дало ону праву сншу Мора да сам до своје купе допузао чствороно� шке, о томе ми сведочи уништсно одело.

22

Кад car.1 се нашао у својој спаваћој соби, отерао сам слу� I'y доl)<шола јер не IЮЛИМ да се према мени опходе као према дСТС1)'; кад се борим ПрОТI1В демона l3ина не дозвољавам да ме заогрну плаштом као некад давно стари Ноје.

Укратко: покушавао сам да се разоденем. Успео сам 11,

ПОlюсан због тога, стао пред огледало. Тада сам B�tДeO како ми се цеРI1 најбедније, најј аднијс,

. . . Ш1ЈПрЈЫШИЈе шще КОЈе сам нкада видео: момак С3 високим

. . . чеЛОi\I, али НIIСКО чешљаНИМ, јсдваЈОШ мрким УIЮјцима, као

. да тиме жели да нагласи ниске нагоне, КОЈИ зра'lС из mr oд� рођеног мозга. Плаве очи, не, величанство, заповеДIIС, већ од I!спаравања ВИШI зејтинасте и мале, али дрске. Широка губица пијанца са ПРЉiШОi\1 козјом брадом под њима, уместо танких усана унука Родсрика обликовшmх да заповедају; дебели врат, повијена рамена, укратко: слика поруге и lIaKa� радности једног Дија, баронста од Гледхила.

Сrюп<ю .... ,е хладан бес; исправио сам се и раздерао се 1-13 момка у стаклу:

»СВИIbО! Ко сн ти? Крмачо прљава, којајеси од l'лаве до пете ИСПРЉЩI(I УЛИЧIШI\I блаmм, зар се не СТИЩIШ преда МI10М?! Зар никад IIИСИ чуо речешщу: Богови да будете? По�

. . . 1'.)lсдај ме: зар ЈОШ нмаш ма 11 �ШЈI\ШЊУ слич[юст са мном, са унуком Hoёla DIШfsа? Не! Ти изроде од нскрим,сне, зама­зане ноћне аветlt од једног rUlеменитог јун кера. Ти издувано страШI-IЛО од једног маПIСllJа fibеraПfl!l arlium! - Више не би смео имати храбросп! да МII се цериш у лице! Падни [lреда МIIОМ зајеДl10 са тим огледалом разбијЩЈ у хиљаду комада!«

И подигао сам руку да удар.ш. Ат!, онај у огледалу Ta� KO�C flOдиже своју, што је ЛI-IЧIIЛО [-Ја покрет из самилостн, бар се мсни тако '!lШИЛО у мом ТУПОМ расположењу.

Изнснад[ю и дубоко сажаљСЊС ме спопаде због тог мог другара, тако да сам наставио:

»ЏОJlе, ако још заслужујеш то "асно име, CВlIIbO једна,

Џоне, заЮ[llњем те јамом светога Патрика, покуњи се! Mo� раћеш да се поправиш - мораш наново да се родиш у души, ако ти јс и I'Јадаље стало до мог другарства! СабеРl1 се, мом­'Је проклето --- ! «

И тога TpeliYTKa слика у огледалу се llJrHY, као да јс m • •

нешто сасвим .lOрмално, што Је мени и сваком ко Је 'l'езвен • •

ПОТПУIIО јаСIЮ; али у ПИЈанству сам НЗI'lеIЩЦНО усправљење

23

момка у огледалу схватио као његову вољу да се поправи 1I l-IаСТ1ШI1Q с.1М дуБОКО дIЈРНУГ:

)}ТО бар даКIIС увиђаш, брате, крмачо прљава, да Ila тај Ha'lItll вишс НС можеш да �шставиш. - А радује ме, дpaГlI мој, да теЖIfШ ка поновном рођењу у духу; јер ..-.« и сузе нцјвеће саМИЛОСТl1 Iютскоше IIЗ MOjltX очију - » -јер шта ће Ilначе бlПl1 с то6ом?«

И онај кога тако ОСЈlOвнх У огледалу просуо је обилато своје сузе, UffO је МСIЩ у мојој несхватљивој ГЛУПОСТII, oja� чало у уверењу Да сам учинио нсшто савршено важно; и Ta� . . ко ЈОШ Д0811КНУХ ПОКаЈ�IИКУ:

»Срсћа је lIебсска за тебе, пали мој брате, urro си СС мс-1111 данас показао у спој својој БСЩI И стао преда ме. Пробу� ДИ сс ПI Iшјзад 11 УЧИIIИ колико можеш, јер кажсм ја теби, ја ћу - убудуће се 11 не обазируtНl на тебе -ја ћу -хоћу -- - «

- 1·1 грч гyrnња, ОД СI1Л1l1lе вина ПОДигнyr до грла уз гy� шење ми одузе глас.

Зато - уз ЈlедеlШ страх! - глас стиже од Лllка у огледалу са раВlюмеРI/ИМ, бlШГltм звуком, :иНl као да је изговорен кроз неку дуга'IКУ цев:

» - - ЩI 1-II1Т1"' имам мира, IШП! да станем све ДОК не ca� ВJI<Щам обале ГреЮШllда, 11за којих сија поларна CBe'rJIOCT -све док ногом Ilе ГnЗLIМ по Гренланду If ГјХ:ЮIaНД нс поко­РIIМ својом снагом. - Коме ГреЮЩIIД 6уде дат к..10 феуд, 611-ће му царство дато с о ... е cтpalle мора и биће му дата кру ... а Енглеске! «

ЗаТИМ глас ућута. Како сам ја, пијанац, ДОСll00 у постељу - више 11 не

знам. Као да јс олуја УСКОПlffлала моје мисли, тако да нисам Morao да се одбраним. Мисли су вијориле преко мене тaKO� рсliи ме не ДОДliРНУВШII.

Оссћnм lјХ Н<Щ собом, па ипак их покрсћем. OAarleo сам зрак IIЗ зида огледала - - - , то беше отпри­

ЛIIКС језгро тих ројсва мltсли: звезде п<щаЛlще! - тај зрак ме ПОГОДlt и поrЋђа юа менс све ДУА< nyraIbe 6удућност" и све моје потомке! Створио сам један узрок за 6удућа столећа! _

- - СхваТltх r rешто од ТОIЋ и записах дрхтавом руком у свој ДI·lев�IИК. Затим узсх слику дугачког flИза краљева, сви су били моје крви 11 таЈанствеlЮ скривени У МСIIИ, понесох IIХ са собом У С3l1.

24

,

Данас знам: ако постанем краљ Енглескс - а шта да.

ме crтpe'lII да остварим то чудесно, Н:Џl,I-шраВlЮ, па Itпак у МОЈИМ '1УЛlt/\ш настало Ilривиђењс? - ако постанем краљ Еliглеск

.е,

онда ћс СЩЮВII, унуци, праунуци сеДCnI на престолу 11<1 КОЈI1 се пењем! Ехеј ! Сад и ја "мам спој спас! Тако ми барјака соетога Ђорђа - ија видим свој nyr! Ја. Џон Дlj.

На дан свеmога Павла 1549.

Данас сам дуго разМ�II11Лк1.0 о пУЈ)' до KpY�le. Греј и Болејн су II/\Iена. ю моје гсltеWlОпtје. И ја сам Kpa�

љевске крви. Едвард, краљ, је бола�l. Још мало пп liе OТKa� шљати дО СМРТИ. - Двема женскама јс 06ећшr престо. Уко­Зllпање Божје! Марија? - НW1ази се у рукама паписта. ПО� пови неliе бити мој и пријатељи во вјеюt вјеков! Осим тога: Марија у грудltма носи истог црва као 11 ЊСН брат Едвард. Кашље! Пфуј, дођавола. Њене су руке хладне и штаЖliС.

Дакле, договорено с БOI'ОМ 11 судБLIIЮМ - Е.Лliзабета1! Њe� rш се звезда диже, упркос томс IJnuје ПроГOlrи ШIТИХРIIСТ!

Шта је учиње�ю до сада? - УПОЗНаЈ1И смо се. Два rlyra у ћlчмоrщу. Јещюм у Лондону. У ћrЧМОIЩУ сам јој ДOlIСО во­дену ружу 1I пр" ТОМ У мочвар" УIIИШnЮ ципелс и чарапе.

у Лондону - ипак сам јој зака'IИО КQПЧУ на куку, а она ме у знак захвалности ударила у шщс. - Ја MltCJlltM за ПО-

. чстак Је довољно.

Послао сам поверљивс КУРIЈре у РИЧ/\1QIIД. Мора да се 11РОlшђе ПРШlИка. ---

Добре Becn' о схватањима 11 Мllшљењу леДII Елизабет. И она је уморна од магистарства �I тражи овантуре. - Ако бих само успео да пронађем моеКОВЮУ Масција.

Данас стиже карта Гренланда ГРnВllра�щ у ХолаНДllји руком мог прl1јатеља и мајстора за цртањс карата:

На дан свете Доротеје

Данас је изненада Масци стајао пред мојнм вратltма, Пlt­тао мс да Ј1И ми је lIешто потребlЮ - Има IЮВС, IJсоБИ'lllС,

25

чудес •• е ств�ри ю Азије. - - - Баш сам био изненађен, кад •

сам .Ћ у'Ћедао, а ЈОШ сам се Еlсдавно узмудно распипшао за њега. И заклео ме да се не сазна за његов долазак. Његов боравак у I\юјој купи сада lIије никаква ШШЈа. Може да стаје главе. Б.1СКУП БОIIСР свуда �tмa своје очи.

Показао ми је две кугле од слоноваче,једну црвену и је­д" У белу; свака сс састојшш од по две половине .1 фино су могле да се зашрафе. Али, Иlшче, шtшm наРОЧIГfО. Купио сам их: нешто због нестрпљења, нешто и да му сачувам до­бро расположење. - - - А он ми је обеnао да ће сс ГlocTapa­ти. Замолио сам га за CI-laЖIlИ tшроБНl-l напитак који nе иза­звати љубав и срепу у оном, чltји ће га благослов испратити. Рече да не уме да га IШflравн, МI1 liе га ДО]lети. - - - MeH�j је свеједно. Идем најкраћнм пyrем. Брзо желим да стигнем l-Ја циљ. - Што се тиче КУГЛl-t од слоноваче, дошло 1'.1.-1 је да на њих УI'ребем неке ЗIIаке. После ме од њих - баш је чудно! ­спопалајеза и бацио сам �jX кроз прозор! ! !

МаСLlИ, )щарев« магистар, замолио ме да за тај љубавни нашrraк дам косу, крв, nљувачку 1-1 - Пфуј - -- 1 --- СМ I-Iма све што му је потребно. Одвратно, али �leKa, ако води цюьу!

На да/l свете Герmруде 1549.

Пада ми у ОЧ'1 да данас уопште I·]е могу да се ослободим чудне заљубљености у леди Елизабет. То је tlешто 110130 код мене. До сада је заправо леД'1 Етlзабет у �IOм срцу била "с­што IЮТllуно ращщцушно. - Моје је само да послушам про­РОЧallСТВО из QI'ледма - Ту сигурно није било Itикакве flpe­варе. Нечувеl'lа стварност тог догађаја урезана I\HI је у душу тако свсже као ОltQГ првог JYI-P" 110ТОМ.

Ат-l данас моје мисли круже око - тако м" светога Ђор­ђа, заП�lсаliу:

--- Око моје веРСIIИЦС! - Елизабете!!! LUTa 0118 ЗIШ о MeH�I? Вероватно ништа. ЕвеlГГУално са­

мо: да сам пок.васltо ноге кад сам пецао водене руже; eBell-. .

l)'ШIНО 11 да посеДУЈСМ Један њеl! шамар. В,Јше нипошто. А штаја знам о леД'-I ЕлllЗабст?

26

Olla је чудно �.eKO дете. Истовремено тврда и мека. Вео-•

ма ItCKpella 11 говори свс Дllреl\" ю, па нпаКЈе затвореllа као стара књига. CcliaM се како 11000)'па са својим служавкама �I rtријатељицама. - Неколико пyra ми је дошло да покажем штајс редјеДIIОМ дрском дечаку у жеllСКИМ хаљинама.

АШI оно смело и Сllажно у њеним очима баш ми се мно­го свиђшю. Све ми се ЧИН�I да поповима гази по жуљевима кад год може и да нн према коме l'lе показУЈе велико пошто­вање.

Али уме да мољака као мачка, ако само хоће. - Зар бих се Iшаче бацио у ону мочвару?

А ни Оlшј шамар није био благ, па ипак као од најмскше .

I\taЧЈе шапе. 111 SШII/llа, ШТО б�t рекли логичари: KparъcBcKaje. Помислим, није то непJtсменита дивљач за којом се

шуњам, а данас ми је све врело 110 телу при самој помисли. Масци је поново нестао. Данас м" јсда" мој верml друг рече о јахању принцезе

на дан свсте Гертруде. То је дан када сам се и ја осећао тако

"УДIIO. Пршщеза је одјахма у аксбричке шуме, а маП1стар

Масци јс зanугanом друштву 11Оказао пут до мајке Биргите у

мочвари. Елизабета је 1l0пила мој љубавни напитак! Боже у не­

бесима, нека нам јс тај ItaПl-tтак благословен. Леди Erшнор од ХаЈГfИllгго�ta би нам по свој прилици у

име вечнOI' блаженства радо покварила свадбу: Оllа је у сво­јој IlеДОЛII'lIюј охолости хтела да принцези ударцем шбије IШf]итак из руке. Али тај покушај није успео.

Мрзим 1)' уображену Елинор и њеlIO ледено срце.

Сав горим да одем у РичмшlД. Чим обавим неке одређе­

не послове, чим неке одређене обавезе буду обављене, наћи

ћу изговор кој и ће ме одвеСПI у Ричмонд. А тада: -Довиђења, I2mtзабето!

На дсm болова свете Марије

БР'lllем се. Последње аферс са гавраlюглаВИI\Ш ми сс ни-•

како Ile допадаЈУ.

27

На дан светога КвllрШЮ

Не умем себи да објасним хладноћу његовог лордства гувернера од Велса. Зашто се не ЧИIНI rrишта за заштиту, ИЈ[И, баш ме брига, макар за замену гавраноглавих?!

Да ли је то крај евангелистичког покрета? Издаје ли лорд протектор своје Beprle СЈ1едбеН�1Ке?!

Можда car.r направ�1O глупост. Њ!кад није добро да се човек удружи са руљом. Ако се не спроведе до краја, блато

• ОСЋIЈе залепљеllO за чарапе.

Па IIпак � ако прецизно промислим, не могу себи Ilишта да замерим. Вес-п! које сам добијао из логора реформисаllllХ бlше су и сувише СИГУРI�е. Више ни за њих IleMa повратка на старо!

Лорд протектор - � � (овде је откинyr лист) � � � за освајање Греl-uтаIlJtа. А какве бllХ трупе осим бсзнадежних морнара 11 одслужених пешака могао да надем тако брзо, ако би смела експедиција у ту северну земљу ItЗllенада бшта потреБIШ?!

А ја слушам своју звезду! - Нема сврхе да време тро­!.Ш!М на беСКОРl1сне бриге.

Четвртак пред празник светога Васкрсења

Тај проклети страх! из дана у дан све је горе с ЊI1М. ВаИСТl1llУ, ако би човек могао да буде потпуно слободан од cTpiLxa, па и од оног скривеног, који је дубоко у њему - ја мислим да би он постепено постао чудотворац. Ја МИСJlИМ да би му се морале покорити чак If саме силе таме. - -- Још увек 1'leMaM вести од гавраноглаВliХ. Још увек lieMaM вести од )щаре[юг магистрак Никакве вести из Лондона!!

Последље дотације ратној каси Бартлета Грина - ох, камо среће да никад у живслу нисам "уа то име! - преко сваке мере су исцрпле моја средства. Без потпоре из ЛО�lДо­"а не могу даље!

Данас сам читао о најбезобразнијем разбојllИЧКОМ похо­ду који је Бартлет икада предузео против нског IIШНlСТИЧКОГ

28

гнезда. � Биће да I"а је ђаво начинио ОТПОРLrим lЈа ударце и убоде, али такви ипак ниеу и сви њеr""Ови људи! Kpajrьe не­разуман rюдухват!

Ако Бартлет остане победн�rк, никад та јеКТIJ'шва Ма­рија неће владати. Елизабета! Па онда CB�! на ноге!

BeJ/lIKlI петак

Зар се поново пробудила свиња у оглеДШIУ? Звера 1Iи у ме-не опет тај пијанац? Од чега ли CII се опила прљаrmдушо!

Од бургундског вина? Не, ПРИЗI'lај, крпо једна бедна, OIlила си се од страха! Господе боже, господе боже! Моје слyrrье! Са гавраlЮ-

главимаје готово. ОПКОЛIIЛИ су их. Гувернер � пљујем му у лице, пљујем му међу зубе, ње­

гово лордство! ! ! Човече, освести се! Још ћу јаједног дана лично да Ilред-

водим гавраноглanс. - ГаВРШlOглаl3l! су моја деца, ехеј ! Ехеј ! Не бој се, o!clJollll1lY, Ile бој се! ­Не бој се!!

Васкршња недеља 1549.

А шта сад да се ради --- ? l3ечерас сам седео 11роучавајућl1 Меркаторову карту,

када се врата моје собе сама отворише и уђе неко мени не­познат. Беше без ознака, без ОР)ђЈ\ја н без пуномоћи. Кора­КlI)' према мени и рече:

»Џоне Ди, време је да се уклониш. Не стој и добро по те­бе. Твоје су пугеве запосели непријатељи. УК110њенје и циљ прсд тобом. Опroрен је само још један правац; 01-1 води пре­ко мора.«

Човек изађе без поздрава, аја сам остао да седим као па­ралисatl .

Најзад сам скочио, - дуж ХОЩlика, низ степенице: ни­ШТ<1 се H�rje запажало од присуства мог госта. - Упитао сам

29

I

кастелана КОД капије: );Кога си ПУСТИО к мени у тако ПОЗIIИ час, момче7(

КастеЛall је одговорио: »Никог, коликоје MCНlI познато, господару!« Онда се без речи вратих натраг у кућу и још и сада се­

ДИМ овде и МI1СЛНМ, МJtСЛlIМ - - -

у /1Оllедељак, rlOсле светог nраЗllика Васкрсења /lашега Господ/та

Не могу да донесем од.луку да побегне�l. Преко I\юра? То би ЗШIЧfIJlО: ДlliЬe од Енглеске, дшъе од

мојих планова, нада --- радије ћу и то изговорити: даље од ЕлllЗабете!

Упозорење јс било ваљааю. Чујем да су гавраlюглави имаШ1 злосреliну бrпку. - ЗШ1ЧИ да је СКРllапљење Данста­новог гроба ипак донело Hccpchy! - -- реliи ћо каТОЛI1ЦИ. Да ли l1е lIесреliу донети и мени!?

Па ако! Само смело! Ко ће се усудllТИ да за менс каже да сам ковао заверу са бааIДИТЮ.ш? - Ја, баронст ЏОII Дl1 од Гледхила?!

ПРИЗI шјем, била је то јеДl 1a дрскост -једна будапаШТИlIa с моје CTpalle. - Само се ти не бој Hf1'ICr, 1,.10111-11 Ја седим у својој тврђави 11 бавим се IШIIICl1liОГОfll. ја сам поштовани племи/i и IlaУЧIIИК!

Не могу да ее ослободим сумње. - МНOI"ос'граl-lа је опре­ма анђела званог ))Страх«!

Зар lIе би било боље да напустим земљу на неко време?

Проклетство, 11 сувише сам оголео после оних послед­њих давања! Па ипак! Ако бих замолио Гиљфорда? � Он би

. ми позаЈМИО.

Важи! Сугра ћу ујугро ---За 11ме бmlgе и свих светих, штаје то -- -Tal\lO lIallOJЬY?

- - - КО то хоће - - - шта ЗIШЧИ тај звекет оружја 1"1ј)ед вра­Тl1ма? Зар то није глас капетана ПеРК�lнса KOjl! комаlщује, капетЭlI3 Перкинса 113 полиције крвавог бискупа?

30

Стишl\ем зубе: присиљавам се да запису јем све ДО по­слсдњег МИllуга. Чекиl\има бију гю мојим храсТQВИМ враПI­I\Ja. Само спокојно, не!\е IIХ разбити тако лако, а ја хоћу, ја хоћу, ја морам да наПИШС/l.1 до краја.

Овде следи заБСJlсшка РУКОПIIСОМ МОГ рођака, ЏОfКI Ро­џера, у којој се каже да је нашег претка Дија ухапсио капе­Tall Перкинс из бнскупске полиције, како произлазl1 из пр"­ЛQженог орш'нналног писма:

0pllZllllaJ/l/O ПllСМО из заОСIJЮG/Шllll1lе ЏОllаДllја lI прuјава к(шетаl/а ПеРЮlI/са 113 бllСКУ/lске !loJ/U/fll.je његовО.lI лорд­

СlIЮУ БUСКУIIУ БО1lеру У ЛОllдОIl. ДаmУЛl llе'lIfmак

»Вашем Ј10РДСТВУ ПОКОрlЮ јављам да смо траженor' госп. UOlla Дија ухваТИЛlI у њсговој кytНt У ДИСТОliУ. Затекли смо

• га с отвореном мастионицом и влажш1М ГУШЧИЈИМ пером над географским каРТНI\Ш. Нисмо, међyrим, нашли IШШта напис­мено. Билаје Iшређена најтемељнија прсмста'lИIШ целе куће.

Још исте I-Iоl\и пребачен је у Лондон. СмссТlIO сам запюреllllка у број 37, јер је 1"0 нај'll3ршliа �1

IlaјбезбеДlшја ћеJlllја у Тауеру. - Мислим да сам 1-13 тај начин . .

ухапшеllQга l!аЈпоуздаНИЈе одсекао од CBIIX веза с његовим бројllИМ, yrИlщјllИМ И тешко прегледним КОНТШ,Тllма. Међу­Тllо\1, објављујем да је затвореll под 73, уместо под 37, јер је 1\101\ IЈеких ПРЈ1јатеља ухапшенога и сувише далекосеЖllа. OC�IM тога He�1a довољно поуздања ни у тамm!'lIIре јер су ла-

. . . коми, а MllOro Је Јеретичког �IOВЩI у ОГIТI1Ц<UУ.

Повсзаност Џона Дија са сраШIQМ бандом гавраНOI'ЈIII­БИХ је, такорсliИ, доказана и ИСПIIТИlшња мучењем свакако ће 11реостало ИЗllетll на светлост да�l3.

Вашеl' Jlордства најПОКОРllији Гај ПеРКНlIС, капетан.«

.Јама светога ПаmрuкCI

Прекидајуliн ме у ЧIПiJЊУ последње реЧИ у днеВНllКУ Џо­lIа Днја, из ходни.ка зазврјli ЗIЮIЮ. Отварам. Недорасли ЛI1-потинов ГЈЈаСНI1К Mft предаЈе писмо.

31

"

Не волим кад ми сметају ДОК радИМ, па сам због тога llOЧИНИО национални злочин; онако огорчен, заборавио сам да дам напојницу! Како то сад да поправим! Иако ми Љmо­тин ретко шаље некаква саопштења преко КУРI1ра, увек ми их донесе неко други. Мора да ЛИПОl'ИН међу СКИТНI1ЧКОМ омладИIЮМ вслсrvада има бројне пријатеље вољне да 1\1)' бу­ду на услузи.

Е па, дакле, Липотин M�I пише у СВОМ билету:

» 1 . маја, на дан светог Социјуса. Михаил Араllђелович је захвалан због лекара. Осећа

олакшање. А propo, заборавих нешто: он вас МОЛL1 да сребрни КОВ­

чежић поставите што је могућЈ[О та'lНије у IlpaBЦY меСIЮГ мсридијана. И то тако да цизеmtрана трака орнамента, која се повлачи дуж ковчежиliа, а показује (.'Тилизнрану кинеску таласасту шару, СТОЈИ паралелно са мерf1ДИЈаном.

Чему то служи занста не I'.lQry да вам кажеr-.l, јер је M11-хаил Аранl}елович добfЮ IЮВИ напад KpBaBor кашља, пошто

. . ми Је дао таЈ налог за вас, и Ilисам више Morao да ra НСПI1ТУ-• Јем о детаљима.

ОчиглеДIiО стари сребрни КОВLlежић има Iютребу да сто­j�1 паралеЛlЮ са меР�1Дијаном и најУГОДllије се осећа у том lюложају. Због тora му по МОЈ)'ћНОСПI УЧl1llите 'IУ УСЛУ'1'! Може бити да то звучи донскле сулудо, опростите ми - <UIИ

• ако Је неко, као Ја, целог CBor живота имао посла са старим, древним Ilредмстима, помало познаЈе fl њихове IlaBHKe и стиче осећање у прстима за тајанствене жеље и хипохон­дрије тих ствари са обичајима старих девица. -Људи нашег соја се обазиру на то.

ВИ МI1слите да се таква нежна осећања .ю показују ни у савременој, а IIИСУ показивала ни у �Iегдашњој Русији? -Да, људи KOjl1 су, као што је познато, без икакве душсвне вред­НОСТII, 1'.10'1', разуме се, да буду 11 злостаllЉани. Али лепе старе ствари су осетљиве.

Вама је, уосталом, ПОЗII3ТО, да rlOMeHyгa КИllеска тала­саста трака на Kyrl1j�1 из Туле представља стари, таонстички симбол бескона'IНОСТИ, а у неким случајевима и вечности? ­Т ora сам се само тако сетио.

Ваш одани ЛIШОТИll.«

32

БащtO сам ЛИПОТИНОВQ ПИСМО У корпу за отпатке. --­ХМ, ) ПОКЛОН« барона на самрти Строгзнова почиње да

бива страшан. Био сам принуђен да однекуд ПРOllaђем своју бусолу и да пипаво устаНОВIfМ како иде меридијан - разуме се да мој писаћи СТО стоји коса. Тај ваљани комад наме-

. . штаЈа, ма колико да Је стар и ПОllПQвања ДОСТОЈШI, I[икада није постављао захтев да мора стаја:l11 упоредо са мериди­јalЮМ. због ТОI'3 што се иначе Ile осећа добро!

Колико потајних прохтева само има све што �I3M долази са Истока! - - - Поставио сам, дакле, кyrију из Туле према меридијаliУ. - А има ту још будала- као ја, .13 пример - које тврде да је човек господар своје воље! А шта је послсдица моје добродушности? Све на мом писаћем столу, па и 011 сам, цела моја соба са редом у њој lIа који сам навикао, све, све

. . ми се сад ЧИ.IИ као да СТОЈИ укосо; чини се да Је меродаван IЮСl1lО дубоко цељени меридијан, а не више ја! - Или та ку­тија из Туле. Све стоји, лежи, виси КОСО, коса, КОСО према том проклетом производу из Азије! Гледам са писаћег стола кроз прозор и шта видим? Цсо предео напољу стоји - }жосо«.

ТО IIС може трајlЮ да остане тако; неред ме чини нерво­ЗIIИМ. ИЛИ КУПlја мора да нестанс са писаћег стола, или - ­

за име БOl"31 - па не могу цели стан да преуредим спрам те ствари и IbeHor меридијана!!

Седим, гледам укочеllИМ очима у Tor ђаволана из Тупе и уздишем. Тако ми јаме CBeтor Патрика - другаtlије нс може бwrи: кyrија је у »поретку«, она има свој »правац«; мој писаћн сто, моја соба, цела моја еГЈистенција леже без плана

. . . . наоколо - немаЈУ ОрИЈеlГfaЦИЈУ са правим смислом, а Ја то све до данас нисам ни знао! Али то је IlpOCТO мучење разми­шљањем.

да бих избегао све јачу сулуду представу како из ових стопа, сместа, морам, полазећи од писаћег стола, као стра-

. тег, да прегрупишем цели СВОЈ стан и доведем 1"fI у нови пра· вац, ХIПро се машим Роџерових папира.

И падне ми руку она цедуља са забелешком од његове руке, КОЈа IIОСИ његов KOC�1 рукопис, па читам 11сечак; натпнс гласи:

»Јама cBcтora Патрика.«

33

Шта то буја у мојој души, тако да сам пре IICK01ll1KO ЧЈе­lIутакаЈОШ 11М,Ю на уснама ry МСНИ дО д1lнас ПОТfIУIIО нспо­знату фоРМУl1У ЗflКЛСТВС?! Легла МlIје Iш јеЗIlК, 11 да Прl1 TOi\1 Ilисам имао 1111 пој ма одакле ми јс дошла! - - Стој! - Тог тренутка севне у меШI: 1'0 је - то је бшю - журно лнстам на-. . ч><\г у РУКОПIlСУ KOJII лежи l'lpelta мном - ТО СТОЈ" У AHel!HIIKY Џона Д�lja!: ) Џоне, преКЛllњем те јамом cвeтol" Патрика, по,,},њи се! - Мораш да се 11011раЩIШ, да се ПОIIQI!О РОДI'IШ у . . . духу, ако ти Је ЈОШ стало до мог другаРС1'ван IНlКlIC ЈУIIКСР С'IOМ ЩIКУ У огледалу - »тако '1'11 јамс светога Патрика, по­куњи Се! «

Баш "удно. Вllше него ЧУДIIО. Зар СЉ\1 ја ЛlIК У оглсдалу Џона Д�lja'? I1ЈШ 'IaК свој СОI'IС1'IМ:IIII, па се глсдам укочеl-lО IIЗ заПУШТСНОСТlI, �lеЧl1стоће 11 lI]магЛ\ще пијаНC1Th1? - Да Ш1 је Пllјанство веli �I - всћ и када свој стан - нсмамо - у упоред­ном правцу са МСРИДllј аном? - - Какви СУ то СIIОl.ll1 11 Фан­тазиј с усред бсла дана! Дах мсмлс из свежња докумената Џона Роџсра ошамуliује моју I'Лаву!

Дакле, Ш1<l је с том јамо.,\ светог ПаТРIIК3? Л31'11М се Сl!e­жн.а са документима 11 у рукама ДРЖIIМ - обузшш мс XJI<ЏI.на језа - објашљсље на листу забелсшке мог рођака, ЏОllа Роџера. Казује на OCII08Y једне етаре лсгенде:

);Прс нсго што се врати из ШКQ'Тске у Ирску свст" би­скуп се попе lIа једно 6рдо да бl1 ГlOСТl1О 11 М01llЮ се Богу. Тада виде lIадаЈlСКО 11 ПР�lметl1 да је земља l1у"а змија 11 OТPOBHorn гмаза. Подижс своју б�IСКУПСКУ l,алlЩУ 11 тако заnретl1 ЖГЩЏlји која заПСIlУIJlЩIO и шиштеtНl узмачс. Затш.1 му дођоше горе људ" да 611 му се наРУГаЈlI1. Он I'Oвораше пред ГЛУ811М ушима и замоли бога З3 3Н3К од I\ol'a liе се људ" уnлаШИТlI, па Ј'УШI IUтапом о стену I-Ia којој стајашс. И тада

• се Q'Твори ПУКОТllна у стеНII, као Jn:\ffI сва округла KnO круг, а IIЗ њс юбl1 ЮI М И плаМСII. И ОТlюри се јаз све до срца зе­мље н зачуше се вика и псовке, то ОСllШI проклетих ородре ю те јаме. И тада се ужасвуше који то Вllдеше 11 СХIШТl1ше дајс СnС1"И ПаТРllК прсд ЊlIма отворио врата пакла.

И Рс" С светн Патрик: ко lУ cllIje, томе Вltше I-IC треба • •

друго покаЈањс, а ако Је на њсму �Iешто од 'IIICTOI" злата, ужарена liс га пеtl �IСТОПН"Пt од једног jyrpa до другог. И потом МИОГli уђоше, алll ретко кад један по, юво lIЗаl)с. Јер

34

ватра судбllllС ЧIIСТ!! IIJIИ спаљује сваког I!сli према њего-130:\1 саставу.

И то је јама свстога ПаТРl1ка, па свако нска ry 11скуша какав јс 11 да 1111 може да i'lЗдржи крuпeње ђавола прс ве­чнога ЖlIвота. - - -

А Mc l)y IШРОДОМ се све до дана данашњсг шапуliе да је јама још увек отворена, алll BIIДCТI! је може само један, који је за то суђен 11 сређен 11 рођен је ПрlЮI' маја као CIНl јеДllе nСШТlще I1ЈН1ТИ курВС. Па кад црна плоча младог месеца CToj �1 УГlрашlO !,шд јамом. ЩIД3 се IlpCMa њој УЗДЮКУ псовке ПРОКЛСТIIХ горе IIЗ срца земље као YCPJIIIa 1'.1011111'83 IjaBOJlCKOl' IIЗ jeJtlle Ilзопа'IСIIOСТII 11 пад1УУ на земљу као ње­не ЮШII, aJlll 'НlM дирну TJle од њих постану ЦрIlС, аветин,­скс ма'lке«.

McpllДlljall - рекох сам себи - таласаста трака! - Klllle­CКlI симБОЈI IlСЧНОСТИ! - Неред у мојој с06111 - Јама свеТОПI ПатР�lка! - Упозорење мО!' 'Iукуидеде Џона Д!lја свом дру­гару l1З OrJlClt<lJla, ако му јс у будућностн још CТ<lJ1O до љего­вог ПРllјатеЉСТI\<\! 11 »)1'.11101"11 уђоше у јаму светога ПаТРlIка, 3ЛII ретко к;щ ко l1Овово 113..1ђе!« - I.lp"c аветИ1Ьске мачке1 -свс то з6рда здола У мојим уз"еМllреним MIICJ1I1Ma ствара беСМI1СJl СНИ ковитлац IIрсдстава н осећања у мојој глави. П а ИIШК: 113 свега тога ми IШМI1гуј е нски Ol1rrpli, 60JIIIII смисао као зрак сунца! Иза јУРИlUа СШiХ тих облака. Али, ако поку­шам да 3..1. себе ЗГУСIIСМ CMItCaO да бll постао формула, осећам се оаралllсаним 11 Mopa�1 да се "lpeAaM, ---

ДаКIIС да, да, да, у имс божје, cyrpa liу Сlюју собу већ ))СРСДIГПI према МСРИДllјану«, ако всћ тако мора да буде, са­мо да шшм мира.

Бићс баш згодно c.·lpeMaIbC! - ПРОКЈIСТН ковчежић н3 Туле.

ПОIЮIЮ Пре1)'рам по зt1C)С'l1ШI1lТlIНII: преда МIIОМ ЈIСЖil та­нка КЊIIПI Уllсзана у као сафl!јан зелсн отров. ПОI�ез је у Iшј­м<Ньу руку IIЗ 1l0ЗНОГ cclIal\1i'taccтor вска. Писмо које се нала-311 у њсму је сигурно рукО!'1IIС самог ЏОllа Дија; К<lрактср 11 Д)'юус се подудnрају са ДIIСUIШКОМ. Свеска јс Уlшкажеllа од 'fТJaГOBa ГUlаt.lеllЗ, РУКОПIlС је меСТИМllЧНО пmТ'уtlO УНllштен.

35

"

•

На чI1с1"ом предњем ЛI1С1)' повеза налазим наПОМСIlУ за­IIIIСЩIУ с�rГIIИМ словима. Али од 1)'1)c руке!! ОIШ у преlЮДУ гласи:

)}СпалИТl'I, ако ЦРIЩ Изсј нс IlроВllрИ за време опадаља месеца. Тако "11 блажеllства твоје душе! � таДfl СПаЈ1I1!(

Мора да јс 1"0 упозорење пеома узБУДI1ЛО вског ПОЗIIОГ, lIe110311<1TO: (!) влаСН�lка КЊllге, то оссћам. - Вероватно га је )}LlpHa ИЗСјIlС« поглеДШIrt. из месеца Koj�1 је опадао, биliе да је због тога ЮЫ1ЖIЩУ бацио у ватру, само да б�1 је се отарасио. То бll објаСIIIIЈЮ трагове ватре. - NIII, ко ЛВ ју је опет ю· вукао.' "'ре licro што се сасвим угљеНllсала? И IЮ јс бllО онај, КОМС је пре тога ИСПРЖlmа Ilрсте?

О томе 'Iема никаквог 3l1ака, НlIкакав P.s. "ншта lie јавља. C�MO уrюзорење Clk1KaKO нс rЮТII'IС од руке Џона Днја.

НеКIi јС HaCJleДlнtK, дакле, то упозорење заПl1сао на ОС IЮВУ резултата CIlOr власппо,', OrHtKOr 11скуетва.

То што је ЧIПКО у Сllесци повезаној у ЗС)Јеllll сафнјаl l Сад СЈlеД11 као Poucpoвa забелсшка:

Дllја/Јllју.н Џmш Дllја, даmllрСl1l ад 1553. -дакле З до 4 zoдllHe касиllје lIezo 'Юllе(ЈIIIIК«.

СреБРIICt Ifl/llеЈЮ Барmлсmо ГршlCt

Ово сам за6елеЖIIО после небројеШIХ дана патње ја, ма· ГllcTap ЏОН Ди - којll 'lре тога бејах ташта заМJlата 11 Прl1шt·

'1110 IIссо\ютреltll ОllLљар - paдll сопственог orнeдaњa 11 успо­МС

.НС раД!'I; It нска буде одређеllО за поучно упозорење CBI1Ma

КОЈ" [је Aol�1I после мене, а од моје КРВIt. Нека lюсе обеllану круну; то Ја данас знам са l1Зоссношћу nelioM I'Јего 11када. Ал" круна ће IfХ савити до праШlIне, као што сам ја С�Шllјеll у 'lp<lШlllrу - ако ови, IlредаВШl1 се ЈШКОМIIСЛСIIОСЋt и разуз­Дшюсти, �Ie буду видетt неПРltјатеља, који сс сваког часа шуња око нас It глсда како да нае прождсре,

I.lJтo !Нlше се круна ПОМ<1ЮIa. то дубље јс руган,е IШIdIa.

Следеliе сс зби уз дозволу Божју на дан l·јОСЛС светога 11раз�lIlка васкрсења, а то бll са MII01\1 ПQCJlеДЊСlll. ДШIa ап­ршш 1549. ГОЮ lНе:

36

YBe'IC ОIlОПI даl�а, када су моје бр�tгс и IIСllзвеСIЮСТ о мојој судGШIII највише l"ЮраСЛlI, КflПетан I1СРЮIIIС 11 оруж­НИЦlt KpвaBol' бискупа - К<IIЮ су С пр<1ВQМ IIaЗIШ<LJ111 то 'IУДО­IНII.Hтe У људском облику које је беснело по Лондону као бнскуп Бонер, допреше до менс н УХ<1ПСlfше ме у Ilме кра.ља: у име ЕдВflРДfl, тог СУШН'IflВОГ ДСIСIU! Мој ropКlI смех још вишс IЩЉ)'11t )Ј.,-бире, тако да на једвите јаде нзбегох ЗЈюC11l­вљање.

Успело МI1 је да Ј11lстове, које сам управо IIСI1УШЮ

својllМ сумњама, Ilpe БУ'lIlОГ уласка тих слугу, СflКРllјем на C�II'YPHO MC� у ЗIЩУ, где је, Н<1 cpc l;y, всћ тог часа све су­MIbl160 што Је могло да мс ItЗда бшlО СКЛОЊСIЮ. Сва cpclia што сам још ДШIСКО пре 6аЦllO кроз прозор Масцијсве куглс од СJlоновачс, што МII flOCJle није 6юш само мала угеха, јср сам те воћи '1<1 основу једног незграШlOг mП<lIЫI бнскуl'IСКОГ капетана ПеРЮНlса закључ�1O да му је посебllO 611ЛО стапа да трш'н за таюшм КУГЛflМfI. Мора, дакле, да је 611110 нешто IШ­РОЧIIТО са МасцијеВIfМ ))llсоБИЧНIIМ 'IYJIeclmM СТ&1рш.ta ltЗ АЗlljе((; а IIЗ тога ВаЈЬ.:1 Irзвућll поуку да се не верује уоск LЩревом маПIСТру.

БI1Јшје ЗШlарна 11011 11 оштре ее јахшlО уз сурову пратњу, те смо слсдсћег југра етllГЛlI у ВаРШIК, A.rщ IIСПОтребно је опнсarll ДllеЩlе одморе у собама са решеткама у кулама, све док. н�зад, пред lюli ПРllога маја ннсмо СТllгшt у ЛOlЩОII, гдс ме је капетан Перкинс одвео у јеЩIУ liеЮlју напола IIС­под земље, Н" основу свега тога 11 дрУn1Х мера предосчю­ЖНОСТII КОЈС су предузели протио мене, могао сам да СХ8.:1-ћlМ да су сс ТРуДнли да мој транспорт остане у пуној тајно­СПI И стално еу б11Л11 у 6РШl1 да б�1 могло да дође до Iщс�tЈ1· ног покушаја мог ослобођеља - тада IlИсам могао НII да 3.1-MIICJIIIМ са чије б�1 cтp<IHeTaj покушај дошао.

Jlично ме је кнпеТ<1I1, дакле, гурно у ПОДЗСМIlУ таМlilЩУ; кад су ШКРllllаве резе споља ПОНОВО на�ШКllуге, �шшао сам се прво, уз ПРliJIИ'IНУ ошамућсност CnllX CвojllX чула, сред дубокс тишшlс 11 мрака 11 мој ПllпаВl1 корак се оюшзнуо о ВЈНlЖllУ мемлу,

Никада не бих могао да заМИСЛIIМ да веli само веколнко МЩlута у 3.1ТВОру МШУ да l1За30ву осећање такве ПОТIlУНС IШПУllIreности у једном ЉYДCKO�I срцу. То IJГfO још НI1К<ЏЩ

37

I

IНlcaM 6110 чуо: шум крви у СОl'Iствен�1М ушш.щ - сада ме обузе као ударшьс таласа мора сред уеамљеlЮСТИ,

ИЗI'lеll[1да ме уплаши о,цјск 'шрстог и подругљивог гласа, KOjl1 као да је долазио из ЗI1Д3 I'ШСУПроТ коме сам стајао, у виду неког поздрава стра.хови1'С таме:

»БлаroСJlООСН долазак, МШ'llстре Ди! Добродошао у та­МIЮ цapcтno lIOlbIIX 6ожанcтnва! - Баш си се згодно сгюта­као преко пр.:1га, млаЩI властеШIllУ од Гледхшш!«

А после ТО!- опширног, подрУГЉllВОГ ословљавања слс­дило јс бl1чевање смеха, а 11CTOOpCMCI-l0, из његаје резала да­лека грмљаВlllШ те се зачас прстворила у СIШЖЈШ, заглушу­јућll удар l-рома споља, којн је 'fYГљеtш проrугао саБЈlaеНI-I смех.

Одма.х затим, муњајс Н3111О noцепала мрак таМlНще, а 70 •

што сам само Једног тpellyrKa Вllдео у еумпор"ом осветље-њу "евремснн, пр06уразlШО мс ја као ледена игла кlюз ки­чму, од темена спс до доле - Iшсам 6110 сам у затвору; на ка­меном З�1Ду. преко пуга гвоздеНIIХ врата кроз која су мс гур­нутl, окован теШЮIМ ЈШНЦIIма, рашчеречених руку 11 IЮГ)', У 110ложају широког Крста CBCTOrn Патрика, бllО јс 'ювек! -

Да 1111 јс заllета висио тамо? - У дамару Прll бљеску муњс - видео сам га. А већ га јс поново ПрOlугала тама. Је ЛИ то 6юlO у06ражење? Ватром урсзану IIЗмеђу капака 1-1 ока Вl1ДCO сам пред собом etpa.XOBl-l1У еЛIiКУ, као да 100кЗД ства­рно није постојала изван мене - као да је ТО, штаЩIШС, lieKa унуграшња СЛlIка IIЗ 1\101' мозга, произаUUlа IIЗ царСТlk1 моје душс а да никада mtje бшш телесна реалност. - ЖIШII човек разапет lIа ужаСIlУ муку крста, како би IIкада МО1"(Ю да гово­р" тако М.lрllО �I "РОН'1'1IЮ, да се Cl\lcjc тако подругљиво?

Поново зацеППI муња, муња за I\IУЊОМ, тако брзо да је дрхтаво тал<lсањс СВСТЛОСТI1 бледо показа.но сводовс. -Заиста, тако 1\111 бога, тамо је UИСIIQ '!Овек, сумњс IИlше нијс могло бити: ДIШ од човека, ЛlIЦС ГОТОВО саКР�ШСIIO испод ри­tJeГ струјаља косе - широка уста готово без усаllа, отворе.ш IIЗнад рl1ђе, IlCуредне браде, као да ће се одмах поново 1'10-ЧСПI смејаПI. HIIKaKaB израз llатње 11[1 цртама Лl1Ца, yrlpKOC ТОМ МУЧСIШЧКОм положају са рукама и НОГ<1I\13 сгеГНУГIIМ гвозденим кар"кзма. Ја сам успео само мущtjуl;и да IIЗГОВО­pllM реЧI-l: »)КО с" ОПI, '1'11 '!Ове'IС тамо, на ЗIIДУ'?« - а заглу-

38

lJIујућ�1 уд'Ч)..'Щ грома 1'.111 Гlресече реч. »Трсбало је већ у мраку да ме прспознаш, влаеТСJllIнчићу!« УСЛСД�1 одговор уз ведру 11Opyr)'. - »Кажу, ако НСКО fюзајми паре, дужник.а 1'.10-р11 да I1реlю:mа већ 110 мириеу!« 06узе ме хладlШ ужас. ,анач!! 1111 то, да СН ПI -- - ?«

}}Јесте, Ја сам Бартлет ГРIНI, гавран поглавара гавранова, заl1lТllТНIIК lIевеРllИК<I у Бредероку, побеДН�IК над великом губlЩОМ свстоrn Дш-rстшta, а тренугно домаl\ИII овде код хладНОЈ' гвожђа и код врелог дрвета за тако позне, залугале пуl'Нl-Iке, као urro СН '1'11, ВС)I�ЮЖНli nOKpormTeJbY реформа­ције 11 ",el!C I'лаве 11 њeНllx УДОl1а !«

ДtШЈЫI смех, од ко.-а јс задрхтао ЦСЈНI ЛlIК на крст на6 •• -. . .

ЈСНО!', а дп, као што м" се '11Нlltл0 у 'IУДУ, lIИЈе OCCТIЮ ни наЈ-МalЫI 6011 због тог потреса, OKOII'1ao јс rvoЗНН говор .

» Оllда сам IIзr)'БЉСIН(, ЦВlIлео сам 11 пао lIа узану дрвену .

клуmщу. KQlY сам тек сада np"McrlIO, Сном СIШГОI\I спдз је I'IО'Iсла олуја. Све 1-1 да сам хтео да

разговарам, сред урлан,а IIсбсса свака 611 реч И одговор 1'10-тонуJIIl, 31111 мени Вllше 11 шtjе било стаJlО до тога да НСШТО кажем, ВIЩСО сам пред О',има своју НСlIЗбежну смрт јер је очиглсДlIO бllJ!О познато да сам повлачио конце гаврано­глаВ.IХ, Иеувише сам добро ЗIЈаО за говоркањз о томе које је ПЈmпремс КРllави б.1СКУП сматрао потре6�IИМ за Щlзазивањс

• • • ПQКЦ)ШIЧКС cnpeMHOCTl1 СВОЈИХ жртава да раЈ видс НЗДШlека«.

Лудачкн страх ме је wчепао за грло. НJtjc то б�1O страх од 6рзе RllТCшке СМрТII - б�ю јс то неизрец�tвll ужас, који УНИW­тава сва чула, од постепеног, страшног приблюкавања џелата - од flсювеСIЮГ Н НСВIЩIЫ180Г му'!ења које се приближава кроз крваву IiЗмаглицу! Стр.1Х од бола који претходи СМРПI "РliСI'lљаnа сва 6111'13 да сс копрцају у мрежи овозсмаљскot­ЖIШота: да 'leMa бола, "Iа СnС'IУ 'IС бl1 више било ни страха.

Оllуја је урлала, а ја IIIIIJI1<l ,теам "(уа. П08ремено би до мог упа ДOllРО зов, '"ЈЮМК�I смех са зида Koj�1 се тако близу уздизао !Iрсда мном; аЈlИ Шlсам се на то обазщlt10. ПmТfУНО су ме 1,IС1'lуњавалll страх 11 ЛУД�1 ГUJafЮВI1 за мој сад всћ Е'lе­заМИСЛlШI-1 спас.

Бо!)' се IIIlсам 1\10)1110 IIИ 113 тренугак. Када је олуја попустила, В�IШС не Зliам да Лl1 тек послс

ВlШlе 'l<Iсов.1, I\IOJC су се МllСЛlt CMltpIUle, nocтaJle су сређе-

39

,

вије, лукавијс. Као слсдсliа извес�юст преда �НЮМ је стајала

�ињеНl�ца да сам се налазио у Ьартлстовим рукама, уколико ЈОШ l"IIJe све признао 11 Ilије ме 11здао. Од њсroвог говора или ћуrnњаје, дакле, З<1ВI1СIV10 оно LlПО liе уследити као MOjrc судбина.

УпраВО сам се проБЈIO дО OWIYKC да мирно 11 опрезно IIС­ШIШIМ MOryIillOCТ да Бартлета учиtНlМ склоmlМ МОМ ЧУДНОМ захтеву да ћуги, утолико пре ШТО 011 више није могао ииurra НЈ! да добије шt да изгуби - тада ме је уплашило тако НС­чувена и ужасно збиваље, да су Мfl се сунавратили СВИ плз­IЮВИ, наде и МУДРОСТII У једном једином уз6урканом страху.

UИНQВСКО тело БајЛЛета ГРlIна се сопственом ВОЉОМ између t'Воздсних окова IШ његовим зглобовима ПОКРСltуло њи�ући се као неко

,ко би да заигра. То њихаљс постајало је

све Јаче и елаСТИЧНИЈС, као да друмски разбојник избије'l на крст себи дозвољава удобно задовољство IЫlхања у лежаЈЬ­ки између две пролеhне брезе; само што су му шкрипаJlе жиле 11 кости 11 крцкале као испод стотину језивих конопаца за Mytleњe.

И �aje Бартлет ГРI!Н, са гласом кој и је у почетку зву­чао ПрIfЈЗПЮ, почео чак 11 да пепа - мада је песма убрзо П�UUlа у продорност једног ШКQ1'Cког пиБРО'lа If у кричање КОЈе се преламало од l-рубе сладострасти:

40

Ехсј хеј! шта то кроз зрак хучи после Лllњања у мају! Ехеј хеј! Мјаучи мачко! Мој мачку, мјаучи! Псnaјте, па нек СIШ знају!

Ехеј хеј! Ехеј хеј! На губltлиl.lЛY љубичица цвета после Лllњања у мају! Ехеј хеј! Ту сте спалили телеt1дК прошлог лета слушајуliи мачју грају! Ехеј хеј !

Ехеј хеј! Чворак пспа тамо са гране после ЛJlњања у мају!

Ехеј хеј! М 11 се њишемо If певамо са оне стране, Хеј, мајко Изејltс на крају! Ехеј хеј!

Не може се описа"t како ме је потресао ужас док сам слушао дивље псnaње ПУКОПНlIка гавраНОГЛ3ВIfХ; нисам МIf­ешю НИLlПа друго до да је изненада полудео због мучења. И дшraс док ово заПltсујем, IlрИ самој rюмисли lIа то леДll I'tнJ се крв у ЖIU1f1МfI.

ЗаПIМ су заклопарале pt:'Je 118 вратима оrrroченш.t Г80Ж­ђеr-.I мог ЗдТпорп и ушао је један надзорник са два nOMotHllt­ка. ОIIИ су одврнули окове којllма је човек био lIабијен �18

крст на зиду 11 пустили га као ЦрЮIyt)' KpacТ<l8Y жабу да па­дне на ЗСI\UЬУ. »)И опет је npoumo шест caТII, Majcтo� Барт­Ј1ет(ж, сирово се ругао тамничар. )�Be МII се <IИНII, ускоро ћете имаТ!t Ilајдуже УЖlIвање у љуљпњу ... 01 зиду. Можда liе­те још једном смети да се Јыlете,' ако уз вражју помоli при томе будете осеliали )'Жltnaње, алн потом пстс као Елија да Kpettcтc пламеним колима на свој пуг небесима. Све ми се ЧШIИ да ће вас у великом луку одвести у јаму светога Патри­ка, па да се 1Нlше никад lie ВИДI1МО!«

Б.'1рглет Грнн се уз CMI1�HO роктзње �IЗ својим ИШ'lUше­HI1M удовима допукао до п�грurПl CJlfiMe и снажио УЗRраnю:

» ВаИСТИIIУ, кажем ти, Давиде, љупка Ilебсска стрnшю од тамничара, што јеси: Још би данас био са мном у рају, ако бll ми било ПО ВОЉИ да већ сада oтnyryjeM тамо! Али 'Iсмој Нl1чем да се надаш, тамо ће п1 бити другаЧltје HCI'O што можеш да заМИСЈ1ИШ у својој јЗДlюј паШlстичкој ДУШ�I! Или, желиш ли да ти Ila брзину још УДСЛIiМ крштење из нужде, CItH'lItliy мој?!«

B�tДeo еам како су се l1Jубе слуге П�"l)С"rШlе од страха. И таМllичар се повукао са праз�ювсрним страхом, руком је Iшправио З11fiК одбране Ираца од злокобног погледа 11 ВИ­К"УО:

) Скиmt тај свој проклети ypoКJblIВl1 поrлед с мене, rlр­ворођенче пакла! Мене Iюзнаје свети Давид од Велса, мој добри заШТlfl1Н1К, Kora су ми ДОДСllWlИ још док сам био у пеленама. ОН ме познаје It он ће хладно да однесе Тlюј ЗЛИ благослов у зсмљу!«

41

ПОСЛС тога, СПОТИЧУЊ1 се заједно са CBoj�IM слугама, <1 Ilспраllсн 'lЮМQВНТI1М смехом Бартлета Грина, повукао сс щ ћеюtjе. ОстаВ\lО је свсже воде 1I један хлеб.

Неко време WIЩЏUШ је ПIШl1на. Како се све Оllше јављшlO праскозорје, све сам јаСllllје

RIЩео СIЮГ сузаТlюреllllка и његово Лllце. Његово је ДССI-IO око снјало БСЛllчаето, НМШIO је МIIечно ОШUIНН бљесак у ју­r.lрњој светлости. Изгледало је као да поседује I-Јеки свој со­ПСТRеШI, крути поглед, пу" зла као бсздШI. Био је то поглед МРТВaL.Щ који је умирућt'l још Вlщео нешто у..каCIIО. То бело ОКО бlUТО је слепо.

Овде nO'IIIIbe шlз листова ОlJпећеНlIХ од ватре. Текст је свс нечиткијll. Па "пак се јасно cXВfITa узајамна всза.

» 130да? То је ма.лВа3l1ја!« ругао сс Бартлет, ПОДl11ЋО СЛОI\1ЉСIIИМ ЗI'л060'" ТСШЮI кр'шг за воду и ]]окао, тако да сам се заБРИIlУО за свој МШlli дсо, јер сам такође б�1O всо�ш жсдан - »За моја замшљсна чула то Шlје IIIlшта друго ' Iего пијШIка - - - хук - ; ја ЩIКflДа не осећам бол - хук; - а страх?! Страх 11 бол су БЛllзанцн ! - Heurro ћу да ти ПООСрI1М , маПlстре ДII, то 1"11 11<1 твојm,1 ВИСОК�IМ школама јОНЈ IIIIKO Нllје дао I·Ш Зlшње - - - хук - - - ја ћу бtfГIl CJtободнијl1 кад r.1Н будс СКlшyro ТО ""СЈIO - хук - - - мене шппе '1 111111 од оног IIГгo IШЗlшају смрћу, све док не напуcnш своју триде­сет 11 1'pcl1Y ГОДIШУ - - - Хук - - - ШIII данас још нисмо до­ШЛII дотлс. ПРВОI' маја, кад веuгnще пођу IШ М<lчсl1у t.щсу, Оllда liе доl\" кр.:1ј мог времеllа. - О да ме је моја мама 3<1-држruШ код себе још мссец дана дуже и да 11М<lМ још јеДall ЈХЖ, како 6ю; ttЈШТl10 ТОМ крвавом 6fIСКУПУ, тој шсtЈРТЈЫI, за IbCI""OBC 'lO'IC"1'IIII'IKC прохтеве! Ћ. I\еш бискупу - - - (Мрља од В<lТре ' Iа ДОКУМСН1У) - - -

- - - tЩ што мс БаJYI'ле-г ГРШI JIOJIIIPIIY под вратом - мој грудњак су војн�щи ГЮЦСIIШIII, тако да су I\Ш ГPYД�I биле голе - - - додирну МИ кључњачу �I рече: »То јс та I\НlСТIIЧIЩ КОU IТlща, на коју МНСЛНМ. НаЗlIвају је гаораtЮВИМ юрашта­јем. У II,ој се IIШТflЗ�1 Т<�ШI сок живота. Не труне под земљом. 3боl' ТОПI су Јсвреји нешто блсбетали о васкрсењу за стра­LUII11 суд - - - алl·! то треба да сс CXBaТl1 другачије; - - - MtI,

42

кој" СМО од оних, који познају r.ljllY младог мссеца --- хук _ _ _ МII СМО давно ваСКРСЛII. А по чему сам то ВИДСО, ма­ПIСТРУ? ЧIIН11 МtI се да ТlI IШСl1 много ЩlПрсдовао у тој уме­TIIOCТII, упркос свем лаТllltСКОМ 11 зш!њу шго га СШIКО ЗIШ! Perlll ћу 1'11, маПlстре: 3<11'0 што "" КОШТlща cltja у јещlOМ свстлу КОЈС ДРУПI не MOIJ' да схвате -- - ({

(Мрља ОД ватре). _ - - Као urro ће свако лако схваТИ"l'lI, Докје ""ј ДРУМСКII

разбојник I""ОВОРИО, уз Mel·le се l'IСII,ала хладна језа, тако да ca�1 I'Ш јсдюrrе јаде савладавао свој ТИXfI глас без шраза, којllМ сам шrrао: ) ЗнаЧ�1 1111, даКJlС, да 11 ја НОСНМ знак, који се мсшl цеЛОЈ' мог живота није објавно?« - На то МН јс Бар­тлет одговорио веома озбиљно: ) Да, ГОСllOдшtе, 1"11 СН 06е­лсжеll. И то си обележен знаком УЗВllшене БОГllње, а ж�tве, IIСВ�IДЉИВС, у чије коло 1I11КО IIC може да уђс,јср IЋјош I'IИКО IlIlje �шпусТlIO, ко је рођен у њсму; јер ШIКО ДРУГII не може да нађе улаз, све до дана краја крви - - - БУДII дакле МllрШI, брате Ди, нека си ти и од другачијег KaMella 11 нска дслујеl!1 у супро'nЮМ KpYIJ', ja те IlI1када нсћу I!Здаш ТОМ ОЈЈОШУ, Koj�1 се налаз�1 liСllOД I·ШС. МИ смо од самог почетка УЗВI1ШСllil liЗ�tад ТС багре, која ВI1ДIЈ само Шr.I је Сlюља, а остаје мшtка од веЧ�IОСТII до вечнQCТН!«

--- (Мрља од ватре у рукопису). _ _ - и ја признајсм, да после ТlIX речи IIIlcaM прошао

без УНУЈvзшњег узда.ха олакшања, "ако сам потајно почео да сс CТIIДIIM збоl' свог СЧЈ:tXа од ТOI' неотесШЮI' момка, Koj�1 јс ""ко олако узимао на ссбе још fl Вllше, а можда мор.:10 да буде Орllllремљен за Iшјстраlшmје му'.ењс због обсliшlOГ tiyrnню �I МОЈll спасења paдll.

» --- сам син једног поrш«, lIастащlO је Бартлст ГрШI. »Моја мама била је од шюг C11Ulежа - госпођ�ща лекар

сте"на, тако су је називали - аШI то је био само ШIД�lмак, као што се да наСЛУГWfl1. Одакле јс дошла 11 куда јс ОТllшла засада је, Mel}YГ�IM, скривено за МСНС. Мора ипак да је била ЦСЊСllа риба, а звали су је именом МаРllја, пре "его што је Ilропала заслугом мог оца."

--- (Мрља од ватрс у РУКОП�IСУ.) Бартлет се насмсја на свој чуДI Н1, безоссћајltи Ita<IШI и

настаои после паузе: )) ... мој отацје б�ю најфШ-ЈаТI1'1I1Ј1јн, Iшј-

43

безоссliајНllјll, а при том најкукави<tКl1јll поп, кога сам Вliдео у ЖНВ01У. Прш .. шо ме је, рече, ю милосрђа, да бl1Х могао да се окајем з601" грехова мог МСШI l'lепознаmг оца, јер он није I111 слугио да сам ја потај но знао даје то био 011 ЛI1'1IЮ. И ва­СПlП1Ю мс за JCAlIor свог мишtстранта 11 дечка којll маше та­мјаном. - - - ПОТОМ МИ је наредио да се покајем �j "'РIIСIUНЮ мс да само у IЮШУЉИ на јез�lВој ХЈЈадноliн сваке lюli�1 у цр­кви сатима I\IОЈIИМ без прccтuнка на каменим С1'Спеllltцама олтара, а да б�1 се мом IЮЦУ« опростили rpeCl1. А ако бих пао од слабоСТl1 11 омамљујуће чсжњс за сltавањсм, узсо би бич и тукао мс до KpBII. - - - Тада је у мом срцу ГЮЧСЛа да се диже страХОВIП<l мржња ПРОТIШ Оног који је 1)' бl1О разапст на крсту It МIСИО Ю�lад олтара; а ускоро заТlIМ, I!аКО м" није постало јасно како је 1"0 могло да буде н да се догоди: 1<IIюђс

• • н против ЛWffiIlIlЈе, КОЈУ сам морао да молим, 1<IКО да се окреllула у мом мозгу и кроз моја уста излазила унатрашке - тако да сам МОЛlIТВС изговарао нзопако, што щ, јс �ICTO­времена у душу улеваЈlO врело, НСlюзнато задоuол>еIbС. -Дуго мој отац 11I'Ш"ffi није прш.lсl'tипао,јер сам мрмљао тихо пред себе. аЈНI jCJlllc lюli,1 јасно је 1"0 схват,!О и глаСIЮ уз­викнуо од беса, и ужаса, проклео IIме моје мајке, прекрстио се " отрчао 110 секиру да ме убttјс. - - - ПреСТllгао Сам га и расцспао му лобаlbУ од темсна до IJИЛllца, а пр" том му је испало јеДIIО око �I звераJlО у мснс одоздо. И тада сам знао да су моје обрнyt"C МОЛl1Тве продрле до среДIIШТtl зсмље, уместо да се уздIlГНУ. као ШТО Јсврсј'l тврде да сс то догађа са I�RИЉСIЬСМ lюБОЖllИХ кад се моле -- - .

Заборавио сам да ти кажсм, дрш·и 6рате Џоне Ди, да је Ilpe тога усред Holi�t мојс дссно око ослепело од страХОВllте светлост коју сам щненада в�щео 11ред собом - а може би­"\'11 11 да гаје погодио НСЮI ударац мог оца бичем - не знам. �

Тако је, кад сам му располугио главу, доrшю до обистиња­ваН,.1 закона: око за око, зуб за зуб. - Да, ПРI!јатсљу, тако сам ваљано зарадио своје бело око, од кога се руља ТОЛИКО ruтa" Iшt, са МОЛИ1ЋОМ!« - - - (Мрља од ватре.)

» - - - '1М,1О баш четрнаест година, КЩЩ сам остав�ю свог госпощtlш оца да у својој KpBli 11 са УДВОСТРУЧСIЮМ главом лежи пред OJl1<lPOM, а ја побегао преко МIЮГI1Х дру­мапа у Шкотску, где сам шеl-ртовао кодједног касаПlНlа,јер

44

Cal\l МI1СЛ\1О да не може да 1'.111 буде тешко ССКЈIIЮМ ударати IЮ главамй говеда и тслад, када сам у случаЈу lюпа, МOIЋ оца, ОIШКО без грешке ПОГОДI!О усред тонзуре, алИ lIије тако бшю,јср км год бих ПОДIIIЋО секиру, пред мојllМ бll се оком појШИUIa она ноћна слика у цркви 11 дирнула мс, КЗ0 да •• е би требало да оскрШtвим 1)' леву СЛIIКУ убијањем ЖИВQТшbt1.. Због TOI·a сам пошао ДаЈъе �I дyro се вртео по ШКQТCким ruш­ШIНСК�'М сеЛIIма и мајурима, где сам на УКрnДСIIИМ гајдама стаIlОВl'IIЩИМfI (IJl1ћукао којскаКl)е оштре пиброче, а ЊIIХ је при томс хватана хладна језа, али нису I'IИ слупt1IИ зашто. Ја сам добро Зllао зашто, јер су СВС те мелодијс ишле по тексту ЛlПЗНlljс коју сам некада морао да молим пред олТtlром, а које су још увек у мом СРЦУ 110тајно о.цјекиваЈ'С обр,-ryro, од крај а г'рсма почетку. - - - Када бих ноћу сам ишао преко мочварве пустопољ�ше CB�'pao бих ва гщдама; - наРОЧIПО када би сијао пун мессц СIЮПШ1а би ме жеља, а б,1ЛО МИ је "ри томе као да ми 1"11 ЗВУЦ" силазе низ Јlсђа као МОЛliТве " зопа',еIЮСТlI све до МОЈИХ 110,)', а од њнх у КР"ЈЮ земље. ­И јеДIЮМ у ПОlюћ � а б,ю је б<.1.W први мај �I празник друида

. . �, Ilушt Је месе'.1 опадао - IlеВИДЈыtва ме ЈС рука из црне зе�lље 'lIIрстО ухватила за ,югу тако да B'iwe IlIIсам могао да l[аправ�1М I'IИ корака; 11 стајао сам као ["рикован; 11 сместа сам такође Ilpecтao и да свирам. И тада јс дошло ледена

• хладlЮ дуван>с, како ми СС Ч�IШ\ЈЈО из Једне OKpyfJle рупе у ЗС�UЫl llIК вреда мном, 11 ДУВаЈlO је у мене ,1 ЗаЈ1едИЈIO ме од темева до ПРСТ'lју на НОllша, а IЮu.rro сам то осећао на по­ТIIЉКУ. окреllем се и nllД�jM �ICKOГ 1<IМО; 011 је бlЮ као 1,.еКЈI паСТIlР, а "Iмао У руци дуга<IКУ мотку горе раЧВ<lIiу као неко велико слово ИIIСИЛОII. Иза Ibсга стадо ЦрlШХ оваца. Пре то­га Ш1сам Iшдео ни сnщо, IШ њега, па сам 'lOМltСЈtlю, 611ће да

• сам ходао напола 3<'lтtЮРСIШХ О'1I1ЈУ И тако I!аПОЈIa у СIlУ да сам прошао поред њсга, јер он mtПош1"О HlljC 6110 11PIt8llt}e" ње, као што 611 МОIЈЮ да се 3<1.Мltсли, него је саll био ТС!1ССШI као и његове овце, што сам осећао и по мирису мокре пуне ЊIIХОIЮГ крзна - - - .(Мрља од ватре.) - - - И показао јс IШ МОЈС слепо око и рекао: ) . . . зато што си позван.« ---

(Мрља од ватре.)

45

I

Мора да је на ТОМ МСС1)' Оlнtспна нека страшна TajHrI маГllјС,јер је нека трсћа рука ЦPBCI!IIM маСТI1ЛОМ Itзнад угље-. . mlСalЮГ ЛIICl<l ДIIЈар�uуf,Ш ЗНПНС.,lIШ:

)}ТII који �Ie уме.ЈI да 06уздаш своје срце, нс <lIrrзј даље! ТII којl! сумњаш у снагу своје душе, юабсри: Овде

QДРlщањс 11 МI1Р - тамо радозналост �, пропаст!« Следе потпу'ю упроrЈашћеНl1 ЩIСТОВI1 у зеленој свеСЦl1 у

сафијаllУ. Као што се може ра3<1браТII на основу M<lJII'X ОДlю­мака, пас,..,р је БаРТIlСry открио Mllcтcpl1je које IIMi1jy везе са HeKO�1 мрачном богињом 113 стаРШlа н са маПIЧННМ дејством месеца и са ОНИМ ужаСIJ ltМ PllTYaJ!OM у Шкотској, којl1 још 11

данас у устима народа ЖИВII ПОД именом })Таig',еаrщ«. Надаље, ИЗ TIIX OДnOMuKa IlРОНЗIIЛази да је БаРТJlСТ Г pllH све до свог У'<lмничсња у Тауеру ЖIШео ПОТПУНО ЧСДlЮ, што дс-

• • ЛУЈ С утолю<о ЧУДН�1ЈС urra се rЮJrlШ уздрж.rышост I'IсраВ3ТIЮ не IщлаЗI1 адвеli често код друмских разбојlll1ка. ДП ШI је то пранзшшю .13 његапе воље ИЈ11t ПР.lроIjС�lе одпрат.юсти пре­ма жеllll, НС �lOже да сс сазll<l IIЗ ыалобројШIХ ТРШ-Оlх1 текста. Од тог места надаље штете ад 110Жnра опет је СIК: М<lЊС It оно што слеДI1 може јаСIЮ да се ЧlIта:

- - - То шта М.'I јс паСТllр пр"чао о дару, кој.1 ће 1\1.1 једном даПI црна Изеј.IС, спмо сам Iшrюла разумео - та 11 сам сам ја тада јаш бrro }>nаЛОПНЧall« • јер како. б.t магла да сс даГОДII да ltЗ нсшtдJЫIIЮI- пронзаl)с рсални l'IРСДМет! - Када сам га пнтаа како. liу ЗIШПt да је дашла времс, адгопарlIО је » ... '.уliсш петла да КУКУР.lче.« - То .IHcaM могао. да схваП11\1; петлови се спакаг југра jallЉajy у ССШlма. А H.lcaM могао. IIИ да CXI13.1'III\I 'Ieгa бll Зlш'шјног бшlO У таме да се 11<1 земљlt пише 'СС ЗIЈа за страх 11 бол, погатаву шго MII се то ЧIIНШ1Q ниurrаВIIIIМ, Јер сам и �Iначс всравао да сам даllQЉIЮ Ile­устраШИIJ мамак. АЛII, када су прашле ГОДlofllС сазревања, чуо. сам кукур.жањс ПСТЈЈа на кајс је М.1СJ1lЮ, што I1с рсlщ: у ссбll самаме - - - све дотле нисам Зlша да све прва :'1Oр.:1 да сс дагод" у 'ювекавој КрВII, пре "сго шта liс ншюљу да се УСИр.1 у стварност. И заПIМ сам заliСТ3 и ПРIIМllа дар од Изсјнс - »сребрну ШIПСЛУ«; за дуго време �IШЧСКНШlња I1мао сам баш чудна и ПРl1l!l1ђења 11 збl'IВalьа на телу, као што су: даДl1рН мокрих, НСВIIД/ЫIIЩХ npeТlljy, укус гop'''llIe lIа језll­"'У, осеtшње као да МII '''ОР'' на тсмену, као да орело нско

46

Ј"Вожђе палн тонзуру у мојај KOC�I IШ глаВl1, бодењс .1 бу-• •

ШСЊС по дланавима �1 Hal'aMa 11 rтОТ1�IЮ МЈаукање у YUJL1Ma. -Пllсмена, а "С умем да 'Iитам, слична ОIlИМ што НХ JCBpcjLt уПОI ребљав;�у, пајаwышала су се ЮIЈyrpa 110 мајој каЖII као QCИП, алll су убрзо понаво IШI'сез.ла 'СИМ 611 зрак сунца гшо на I Ј,I1Х. ПОllек<lД б.1 ме такође спопала и врела чежња за IIС'IИI\I женским, што је, међугим, лсжало у MClllt еШ\IO�lе 11 ЧI1Нllла М.1 се угаЛ\lка 'IУДШlјим, IJrI"О ме адувек обузнмала дубака јсза од жеllСКllња 11 њиховнх cBllfbaplrja, које "мају оби'lЩ да lIа све СТРШIС ЧШlе са МУШКЗРЦlIма - - - .

Затим, ющ сам чуо како. то КУКУрl1каље IlеТЈШ ГlO'II1ЊС да се успшье гю МОЈОЈ КI1'IМII .1 када јс, као. што МII је предска­заlЮ, У ВIIДУ 11скаг крштсња па меШI пала хладна Кllша. I-!аКО сс вада мном нису MOr1l11 еагледаТII IНtI\aKBII облшщ, усред

ДРУI1ДСКС наћи првО!- l\Iаја, ја сам пошао. IЈа мочварну Clycтo­пољину УЈДУЖ И папреко док сс Шlсаi\l, �I не тражеllи је, убрзо I'шшао ,'lред онам рупом у зеМЉII. - - - (Мрља ад ва­тре.) - - - 11 'Iукаа cal\l 3..1 собом 11uы�гc С<1 педесет црних М<1'шка, К<10 што МII је са8С1"Ооао пастир. УГlашю Cal\f IШТРУ 11, гюшто сам Шlсолвирао СlРОКЈНlњање ПУЈЮГ месеца, пр" чему јс у 1\10јllМ Жllлама почсла да круж.! оссћањс IIСОШIС11ваг

. ужаса. тако. да 1\111 ЈС 1·lеlШ ударила на уста, узсо сам прву ма-чку, набио је lIа копље 11 Започса »ТаigЈlеагm« на T,� I·ШЧIIН што са\, је, СЈЮРО је вртсћ" нм IUШМСIЮМ, Tllxa "скаа. ОКО

. . пола сата МI1 Је страхащпо урлање а.цrСКlIВ<UЮ у УШllма, а ГIРllчињавщю ми се као да траје МСССЈЏII\Ш, тако да је ВРС,\IС за мене ПО'ЈСЈЈО да се продужава да 1·lеIlЗДРЖЉ.ШОСТlI. Како ШI ћу, ПLlтао С<1М се у себи. моnrl да 11ЗДрЖltм тај уж[\с педе­сстострука. Јер знао. еам да 'ЈС смсм да престанем све до 110-СЈЈедње I\ШЧКС, а морао сам добро да паЗIfМ да урлањс HI1KaKO IЈе "Iрестанс. - Убрзо су започеле .1 оне у кавезу .1 ад тага је IШСтао хор, кој 11 сам осеliаа као духавс !lУЩlла који УС!ЩИПlЮ леже у МОЗI)' СI1ЗКОГ 'ювека, а rlр06удилн су се у МСН1Ј �I по­'leJll,1 да МIf раз,lI.lIРУ душу. Нису, мсђупш, остајале у MeHII, l1ега су као дах ПLlрllле IIЗ мај.ЈХ уста у хладl"l lюћШI ваздух .1 ДI1ЗШIС сс према месецу cтnapajyћ�1 бљсштаШ1 круг ока Ibсга. - ПаСТIlР 1\111 је рекао. да је СМl1саа тог ))TaiglJ(!(II"/I/«( да све што У l''ПјllОМ каре"'у страха .1 6ол[\ постоји У мен" кроз Пlюцедуру �tY'lcIba ЖIiВОТltња, nocвeIlelll,tX боГIIIЫI, црннх

47

мачака, пређе ШI љу, а таквих коренова страха 11 БОJlа да има педесет. - Као што је обрнуго Назарећанин хтео да IIа себе преузме сву шпњу креатуре, зли је заборашю IШ ЖIIIIОТИЊС. - � када кроз »Таigllеаmщ сав страх и бол буду I1ЗВУ'lени из МОЈе KpBII у СllOљљlt свет - свет месеца - из кога ПОћIЧУ, ОГОЈ1иће се и моје бссмртно бllће и заувек ће побсђени бити смрт и то uло је прати: велНЮt заборав ко сам јсДlIOМ б,ю И rубљење сваке свести. »ИCnIflЗ да liе«, рекао је, »касније и твоје тело БНПI плен ruшмсна као тела мачака, јер заКОl1 на земљи мора да се испуни, аЈII1 зашто би те за то било брига ! « - - - Две 1I0!il1 11 један дан тp�ao је »Таigllеаmщ и ја сам се одвикао да осећам шта је то време, а свуда око мене јс трава ПУСТОПОЉИIIС била сва црна, испржеШI због страХОВlПQг ја­да. Али, I!сћ у току прве ноliн почела су да се отварају моја унyrpашња чула; почело је тако шго сам у ужасном хору мачака у кавезу тачно могао да разликујем сваКl1 појсдини глас. Струне мојс душе враћале су их натраг као одјек, све док не би препукла jeAlla струна за дрУГОМ. Т!,Ме су се от­вориле моје уши за мУЗltку сфере1 IIЗ ПОIЮра; отада зlшм шга је то »чугlt« - -- �Ie мораш да 3аПУШIIШ своје уши бре-rre ДII; ево, ћутаћу о мачкама. Њимаје сада добро, можда се горе на небесима играју » �Ш'lке 11 миша« са душама попова.

Да, а ОКРУI'ЛИ мессцје стајао ВIIСОКО и ватра се б�lла уга­С�tла. Нш'с су M�I толико дрхтале да сам се КЈШТl1О као трска. Мора да јс нско време изгледало као да се зсмља клати јер сам Bltдeo како месец трепеР�1 l'Ope на небу тrlMo-aMO, све док се није утопио у тами. - Тма сам схБаПЮ да сам осле­пео и на 01-10 моје друго око, јер није било више IВIКаквих далских шума н планина, .юго само нема тама. А не знам внше како се зби, али сада сам Вl1део спојим бслим ОКОМ, иако је оно било мртво, 11 то 'IYAIll1 .Iекн свет, у њему плаве, непознате птице са брадаrnм људским лицима како круже кроз ваздух; звезде са дугачкнм I-Iоrnма паука трчале су пре­ко небеског свода, корачало је дрвеће од камсна, рибе су ру_ кама давале неме знакове и било је ту још много тога необи­'lног, што ме на чудан наЧIIН ЩIрНУЛО и изглсдало МI1 као да сам тамо CТ<Ijao сое од праrlОчетка сваког сећања, а само сам био забораВIЮ. Било је то 11 IleKaKВQ друга'шје осећање шта је било »пре«, а urra »ПОТО!,1« у мени, као да је све време

48

si

СКЈIИЗIlУЛО некуда са странс. - - - (Мрља од ватре.) - - - у великој даљНШI се из земљс дизао црни дим, раван као да­ска, а постајао је све шири, све док као тrlМlюплаВJt ,.POKyr са врхом долс није стајао на небу, па је пукао и као жар цр­вена пукотина се отворила од горе до доле, у њему се лудом БРЗ�IНОМ ОllЮМНО вретено - - - (Мрља од ватре) - - - све док на KP�Y IIIIcaM видео страшну црну мајку ИзејllС са њени.х х�ш.аду руку како тка људско месо на прсслици - - ­

а из ПУКОћlне кШ'uьала крв -- - всколико каrlИ, отпрснувши од земљс, ПОI'Одиле ме тако да /\111 се тело IIзмрљало, као да ме спопала црвена .... -уга, што је ваљда бiVlО тајанствено крштењс кршьу - - - (Мрља од ватре.) - - - 'тме се зов IIMClla велике мајке, веровапlО љене ћеРКlще, који бl1ће да је дотле cnaBajyl'lII лежао у MeJlI1 као зрно семена, пробудио, те сам Пlме продро до вечнога жltоота It заувек повезан с IbОМ за двоструко БНВЗI,ье. - Ја 'ВI дО тада никада Irисам упознао успаљеност људи, али сам О'l'iща, 1'111 све до пе'lIlОСТlI, тога спасен, јер како би неко ко је пронашао свој сопствен н ЖСНСКII део, што га носи у себi1, још могао да буде захваћен проКЈlеТСТIЮ/\l бllЛО које! - Оlща, када сам опет могао да видltм својим људским оком, једна МII је рука IIЗ дубlIНС ру­пе у мо'шарној ПУСТОПОЉllltll rlруж"ла предмет, којн је clljao као тамно сребро; - - - дуго IВlсам могао да га ухваП1М својим овоземаљским прстю.ta, ЗЛИ је онда ћеркица Изејис у мени IIСllРУЖI-tJJа своју глатку /\Iа'lећу руку 11 дала /\111 ципе­лу: »СреБРIlУ ципелу« која УЗllма сав страх од OIIQr КО јс обује - - - прm,ључио једној трупи ПСЛlшаllа као ш-рач lIа ЖИЦI1 и укропггсљ ЖИВQ'fиња - - - ЈаТ)'арll, Ј1сопарди, пан­Tep�1 фркта.гВt од дивљсг страха и бежалll у угао, кад б�1 их погледао Сl\ојllМ бслим ОкОМ. - - - (Мрља од ватре.) - - - и да плсшем на ЖIЩI1, нако НliЮIД Шlсам био научио, јер ми је среБРl-la Цl1пела узе/ш сав Clpax, IIИСaJ'll могао да падllем или да ме спопадне вртоглаВlща, а »)вереIIИЦЗ« у ме..,1 увлаЧllла је сву ТС'''О1llУ мог 1'Сла Yl1yrpa к себи. - ВИДIIМ rlO теби, бра­те Д�j, тек се сада питаш: »rш зашто онда тrlj Бартлет Гp�1Н Iшје постltгао више, "Iего је само постао пещшан 11 ДРУМСКIt разбојIlНК?« - Одговорttliу 1'11 113 то: ))ја ћу постати СЈЈободна снага тек ПОСЈЈе крштења ватром 11 rюwто су С<1 МIЮМ учltllИ-1111 Таigllешm. Ал" тада ћу бlmt највиши од IIсвIџlIыIIхx га-

49

I

враноглавнх 11 ОДСВllраtiу паmlСТl1ма, 111:\10 преко, тзкав rlиб­роч, да ће да IIМ jaYK�le кроз сва СТОЈlеl1а; 11 IIска само слобо­Дlю пуцаЈУ са пуцаљчнцаМ<I - I'IYM, нека пас �le 1I0годе - - ­

Сумњаш. је ли, маПlCтаРЧllћу, да сам 06уо сребрну ЦIIПСЛУ? - Погледај овамо, малОДУШllllче!н - 1·1 Gартлет IlаСЈlOlШ врх своје 'Нlзме са обадом lIa лсну nC"ry да бll је СКИIIУО. а тад -IIЗненада престаде, раШ�IР" ноздрвс као звер, показа зубе и rюче да н.ушка 1"10 зраку. О,щз је ю његових УС'll1 1l0ДРУ­ГЉIШО изашло: ») ••. осеl1аш ли, брате Д11? ДОЛnЗlI ПIllГгер! « -Задржао сам дах 1'1 'IИН1IЈЈО МИ СС као да 11 ја осеlшм змах пантсра у ваздуху. Мало потом сс напољу зачуо корак пред вр.-1тима ћСЛltjе l'Ш.IНlще. -

Један тренутак каСlщје звекнуле су тешке ГВОЗј.\еllе резе 'Ја l�pa"IMa.

Овде се прскидају записи у свесци увезаној у ЗСЛСIIII са­фијан МОЈ' Јlретка ЏОJlа Днја 1I ја се препуштам дубоком раз­Мltшљању.

МllРIIС паlпсра!

Негде ea�1 1'IРО'II1111О да се на cтapliM cтвapllMa може 3<1-држати l'ICKa клетва, lIека анатема, lIека чаРОЈlllја, која ћс спопасти 01101' ко такав предмет однесе куtш 1·1 110'111(: да се баВli њимс. КО Зllа шта се '111111'1, кад СС за време једне ве­'IСРЊС шетње ЗВlIзне l"Iудли која cKlrra, а прешла је човеку IlpeKO nyra! ИЗ Мllлосрђа се 11Оведе у топлу собу, а IIЗllеlщца из ЦРIЮГ КРЗlta I"lроВИрf1 сам ђаво.

Да ШI се са мном - са llраУIlУКОМ IJOlla ДlIја - догађа 11СТО што 1'leКlЏЏI са ДOКТOPO�I Фаустом? Да ли сам, "'PI1MtI.­јуlil' мсмљиво IШСЈ1еђе од мог po l}ilKa ЏОIl<l РОlJера, УIIЩО у круг Ifспаравања старнх осећања? Да J1II сам пр"зuао силе, заклео снаге које седе у ЋIМ ТРllцама од pe1IlIKUllja као У'ШУw реlШ ЦРВI" У дрвету?

ПреКlщам 1'lреГII1С�lВањс Юl)ода l1З зеленог AlleBIIIIKa Џо­�Ш Дија да бllХ устаlЮВl!О шта се то управо ДОГОДIIЛО. При­знајем да то 'IИIIИМ готово са I!CK�IM опюром. Као да М!:: је освојнла нека 'IYAHa радОЗllалост, просто потреба да lIаС1<l­BItM са лсктщюм заПlIс.1 МО!' ДаЈlеко,' llретка IIЗ Т'\Мlllще. Ра-

50

дознао сам као бl1ЛО којн узбуl)еНlI чl1т8.Jшц романа да упо­знам наСТ1Шак ДOll1ђаја у затвору за јеретикс крвавог бlt­скупа БОllера 11 да сазнам IШ шта је то Бартлет Гриlt М�IСЈНЮ са CBOjllM ЧУДIIИМ ускликом: ))М�IРШlJе на пшrrcра!к ..

Па 11пак - да 1I то кажеr.1 сасвим отворено - леl1 данима

I-Iе MOI)' да се ослобоД�IМ OCellallx1 да у cвaKO�j 1l0гледу, шro се ТИ'Је 111Х стваРI1 са POUCPOHOM заостаВIJIТI1IЮМ, као да

морам да Itзвршавам �lеЧltjс 3<1поnеСЋI. Све до врхова својих

I1РСПlју осећам јсдном изреЧСI'IУ одлуку да, оrlиеујуl1и 11tj

ЧУДlllI ТОК живота мог еНIЋееког претка, не поступим према

сопственом нахођењу ИЈНI по сопствеllОМ избору, него да

послушам како је ))ЈЩiУС« IIЛI1, ако баш хоћстс, ))Бафомет«

нареДIЮ у мом сну: Ја '1111<1М н 11IIшем како - )ЮII - BOДl-IK

!-Iећу ШI да mrl11M да ЛlI у то вођеље спада 11 ОНО шro се

управо ДОГОДI1ЛО. ПОIЮIЮ узевши перо у руке 1IeKaKO се чудно оеећам. од

оног треllугка, када сам се ТPYAl10 да на основу 11<1110110 юго­реЛlIХ белеШКII у днеВllИКУ ПОIЮВО састаВllМ разговор Барт­лста ГРIНШ са Џоном Дијем, прошло је једва BlII.ue од ПOl1а сата, Па III13K, већ сада Ilе MOI)' сасвим "111'1110 да кажем да ЛII се l-IеКIIХ 'IУЛНlIХ опажања, која су се зб�uш за то кратко вре­ме, запраlJО сећам праВШIlЮ '" 1'..1'1110, 111111 трсб<l да "х оценим само као ХаЈЈУЦЮШЩlје које су овлаш 11 нестварно. у ВIЈДУ cellK'" доживљаја, КЛИЗl-lуле преко моје На!"ЮЈШ БУДllС свести? Ту пре CBCI1\. спада: у собll је изненада ННТСЮltвl10 замнрНw СаЈlO оа »)пшггера«; бcuьe речено: 11мао сам Ileoдpel}CHY сенза­цију задаха Д1ШЉИХ звер" - у ссб" сам ДОЖlшео СЛIIКУ кавеза у некој !оlСllaжеријll циркуса где су се, юа бесконачна IЮРС­ђШillХ реШСТ<1ка. IlеМllрlЮ горе-ДОЛС УСХОДШЈС ВСЈlltке мачке,

Претрнуо СfШ. ЧУО СМ .. I журно "-"у1щње 11<1 затвореНIIМ враТI1ма своје радне собе.

Мој I-111МШIO ПРllјазНII УСКЛ�IК да се уђе - всћ сам ПО!оIС­иуо КОЈIIIКО МрзllМ кад мс у 1l0греШIЮ време ометаЈУ У раду ­npeдyx�rrplmo је нагло отварање врата. Видео сам уruшше­IЮ, чак 3<1преl'шшtiено ЈIИIlС моје старе, иначе добро ШКОЈ10-1331.lе домаћице, које мс је IleTOl.lpeMe�1O l�eMO моmиlO за опро­штај; aJllI ујеДIIО, пролnзећll поред ње н нсобуздшю, слаСП

,I­

'1110 упадање једне B�ICOKe, веома витке даме у Х,UЫ!НИ КОЈа је rdMHo севапа,

5 ]

Одакле ми прапо да улазак даме, која је, додуше, остз­вила упtсак одређене ГОСПОДске безбРIIЖНОСТИ, сигурности HaBltKHyгe 113 заповедање, ОПИЈЈrем тако претсраНИl\.1 речима? - Спакако да се те PC'I�j сада, кад преда мном стоје на па­пиру, и мсни самоме чинс и сувише ромаНТИЧII1IМ. Али,

• �tПак ПрИЛИЧIЮ тa'IHO одаЈУ угисак о мени потпуно неПОЗI'Ia-тој жеlllt, који сам имао у првом ТРСI/УГКУ. Дама из ВСЛl1КОГ света, то је сместа било ван сваке сумњс. Чин ило се као да њена лепа, жућкаста глarщ нсшто тражи док је пролазила од врата напред. Корачала је, скоро да је лебдела, УЗДIIГllуга чела и прошла поред мене; зас11lГШ Је тек на углу мог писа­ћег стола. Њена рука је пипала, као што то чиrlе слепи KOjl1 су Iшучltли да виде врховима прстију, преко руба плоче Г1t1-саћег стола, као да тражl .. ослонац. Најзад се рука смирила и цело тело НСllOзнате изгледало је као да се, сада смирено, ОСJlања 113 чврсто склопљену руку.

Одма;..: до ње стајао је ковчежић из Туле. Са непоновљивом лакоћом која се lIикада не може Ilay­

читн, ОIЩ је сместа преwыдма оно што је било ЧУДIЮ, шта­више, скоро да бltх сад МOIЋО да кажем, запаљујуliс у тој СllтуаЦИЈИ, ИЗГOIЮрlШШИ са осмехом Ilеколико речеllица из­вињења са очигледним С1ювеНСКIIМ акцентом, тако да је 11<1КО успела да моје збуњене I\.IИСЛI" поведе у јеДIIОМ одре­ђеllОl\.1 правцу реЧI .. ма:

» - укратко, гocrlOAllНe, долазllМ код Вас са jeAHol\.1 мол­бом. Да ли r.eтe MI! је ItСllУНИТН?«

Добро ваСГlитаJlII човек на тзкво Пltтање jeAl1C I1Званре­дно лепе жене, која на Ilеобичан �13ЧIIII уннжава свој приро­ДНII ПОIЮС OTl\.lCHe ПОЈаве, претВОРИВШII се у жену КОЈа I\1ОЛI1,

. . . с осмехом може да да ЈедаНЈСДИlIИ одговор:

» - са ItCKpellllM З,Щовољством, милостива �iOја, само ако јс само испуњење у мојој моliи.{{

ВеровапlO сам одговорио тако илlt СJIIIЧНО јер сам се су­срео са брзим, неописиво IICЖНИМ погледом KOjl" као да се у пролазу приљубљивао. Истовремено је лак, спор, изванрс­дно l'lријатatl осмех обојио њенс следеliе речи, KojllMa ме је живахно преКИIIУ1Ш:

»Хвшш Вам. I-Iе плашите се неЮIХ немогућих жеља. Мо­ја је молба једноставна. Испуљавање стоји - само - у мо­гућtюсти - ваше воље« -засталаје на нею .. чудан начин.

52

ПОЖУрlЮ сам: »Ла онда, ако бих могао да чујем, моја - « Схватила је сместа отсзање у мом гласу It ускликнула:

»Али моја подсетннца ЛСЖII ту, lIа вашем писаћем столу 1 .. то већ - « 1I OllCТ Оllај пријатни, клизеliи смех.

Збуњено сам погледао у правцу у коме је показивагш ру­ка, веома Bml{a, не МillШ, ми мека, па IНшк веома затегнуго облнкована - и заиста, на самом рубу писаliег стола, до 0I1е ЉШОТШlOве кугије са шифрова�IИМ бравама лсжала је карти­ца; уопште Iщсам приметио како је доспела тамо. Узео сам јс.

АСЈА ХОТОКАЛУНГИНОВА

стајало је на њој, у бакрорезу. Преко .IMeHa бизарно 06-ликована Кllежевска круна. Знам, l'la Кавказу, јУГОИСТО'IIЮ од Црног мора, има још породица циркашких племе�IСКИХ по­I'лавица, делом под руским, делом под ТУРСКИМ сувеРС�lите­том, које носе Юlежевске титуле.

ИСТОЧlюаријскс, строге црте лица, које су истоврсмеllO подсећшlC и на ГРЧКII и на персијсюt ндеал лепоте, а које сам запажао код даме, заиста се I[ИЧИМ I"ИСУ могле замеН�ГПI.

ПОКЛОНlio сам се, дакле, поново ОflJJаш пред својом ["'()­шћом, која је напола седела, напола лежала у једној фотељи поред мог [lИсаћег стола, док су јој прсти ПО нски пуг ле­жеРIЮ 11 меко прелазили преко ков'{еЖI1liа из Туле. Ја сам то посматрао, јер је изненада кроз Melle мучно прострујала ми­сао да би могла да помеРl1 кугију из Ilравца меридијана. Али сс IIИlнта томе слично ниЈс догодило.

»Ваша молба за Melle је заповест, кнсгињо.« ДIНШИ лик се непосредно напола подигао из фотеље, поново мс је до­дирнуо поглед који је елекrpнзирао, жућкасто c.ljao .1 неоrtlј-

. . CltвO ПрИЈ�IO, а кнегиtьаЈе почела:

» Сергеј ЉlПотин је мој стари познаник, то треба да зна­те. Он је срсђивао збllрке мог оца у ЈекатеРИlюдару. ОН је у Mellll пробудио љубав према лепим предмстима старе и на­рОЧII1-е израдс. Ја сам колекционарка старих - старих пред­мета из мог завичај а, тканина, кова'lКИХ радова 11 - нарочи­то, старог оружја. Пре свега одрсђеног оружја, које сс у MO�1 зав.tчају - то смем да кажем - веома цени. Има ту између ОСТillЮГ«, њен MeKI!, гугуl'аюt глас са стрarюм музиком, ак-

53

ценгом 11<1 чушш начин ЗЈlостэruьеНlIМ од нема'lIЮГ сазвучја PC'III, увек је наново застајюшао, рlПМНЧЮl, као да је 11111а· саље које МИ је улазllJlO у крв и тамо једва примепlO ПО'lело да узnраliа l'lеком I"Ullt�IOM, како Mlt се ЧИНIUlО. Према ономе urro је гооорщш, бар у прво lipeMC, бllO сам ПОПlуно рашюду. ШШI, аЈlIl 11<1'11111 како је ГОВОРIU!а lIЗазllвао је у мен" фlllЮ щt· јанство које осеllам још и сада 11 које oKpllВљyjeM зато шго м" се fЮllешто од 01'10111 што се Itзмеђу IШС IIЗIХЖIЮ, ур..'ЩIIЛО, а можда чак само MIICJНUIO, сада IШКllадНО 'ШНII као да сам r.ю�а само сањао. КllеПllbа јс нагло npcKHHYJla ОГlИС�IЩI",е СIЮЈIIХ КОЈIСКЦllОllаРСЮ1Х СКЛОНОСТIf 11 нагло преШ1lа на друго:

» ЛНllОТЈ.1I1 ме шаље код вас. Од њсга сам саз�Јала да с"Ге ВII у поседу једне - једног /Јсома плеМСIНПОГ, веома дpaгo� ЦСIЮГ·, всома - одвајкада поштоnшьа достојног блага: једног копља - хоћу да кюкем: једног врха копља Iщјређе IIзраде. СКУПОЦСIIO је TaYlJllipaH, као ШТО знам. ТаЧIIО сам УllOЗlщТft. Лнпопtll МИ је дао опис. Може бlПl1 да сте га Il<IбаЩШli њеl'OВНМ посреДСТАом. СвејеДlЮ - - - « одбаЦl1Лаје зачуljеl'IУ примедбу, коју сам хтео да напршшм, ) - - свеједно. аЈЈl' хтела б'IХ да дођем до тог копља. Да т1 бllСте МI1 П1 преГЈУ· стит1? Ја Ik1C мош,м!((

. . Љене Г1ОС1lедњс реЧII I"ОТОnО да су се преламале. Седела

Је Јако наГllуга lIапред - морао сам да nОАП1СЛИМ: као cnpeM· на IШ скок; а 'IУДIЮ сам се 11 дубоко У себll смеШlfO због 3<.1· чуђујуtlе I'IOЖУДС КОJlеКЦIIОlшра, који могу да засеЮIУ у бу· �IUY СВРСМII" на СКОк. да вребају. где год видс ЖСЈЬСШI 06· ЈСКат 111111 само Мllсле да су '"<1 наЊУLlНtлlt - као кад nшггср скаче за соојl'IМ П1lеIIQМ.

-- ПшrтcрН - -ПОIIОПО је кроз MellC ссвнула реч пш-rrcр! - - Изгледа да

је Бартлет ГРIШ д06ра фшура као ю романа у ЖllВffiy ЏОllа д"ја. Љегове се liЗреке памте.

А цnо се тиче мојс ш'ркашкс кнсгнње, ОIШ се ЊIIХаЈШ "а KP<uIbeM рубу фотеље, а преко њсног лепог JIIща lIемаскира­но су просто бежanи ТаЈЈаСН l'lшчскнвања, сnреМНОСТIJ за зах· ВаЈЈНОСТ, трзајll заБРШlyrocПI 11 изражајlЮГ ласкања.

Једва да сам бно у стању да caKplljcM своје искрено туж. IЮ раз?'шрање кад сам јој, смсшећи се и КОШIКО сам умео неЖНl1Је, морао ОДГОВОРИТII:

54

) КIIСГI1ЊО, ви ме занста '1IIIНпе несреtшим. Ваша молба је TaКlk1 маленкост, а ПР"Шlка да јеДlюј П1lемеlНlТој дами, јещюј чаробlюј жеlШ с..1 Т3КО НеЈlI'КОДУШНИМ IЮ8срсњем У . . MCliC, I,CГIYНlIМ Једну малу жсљу тако Је l'IСГЮIЮВЉlIва, да сам једва у стању да вас разочарам саопштсњсм: Шlћl nocc-

. . ДУЈСМ описано ОРУЖЈе, НИТII сам '11 �JKaдa макар 11 8IЩОО«'

у су'Чютности са свим што сам очеЮlвао КlfегиtЫl се смсш'tла. 1·IIШало збуњена, па се са стрпљщmм ОПРОII.пајем r.UlaдC мајкс. којој је њен ЗJlаТН.1 СШI'1нћ нсшто бесциљно слагао, нш'нула ближе према MCIII!;

»ЛИПОТIIН то зна. Зна,,! да сте IЩ среliщ, rlосеДIIЈIК ТОГ КО!ИI,а које ЖеЈlИ,,1 да нпбаВII,\I. Ви liетс м" га - продан,. Ја . вам се срда'lНО зn..х.ваљУЈСМ.«

»Ужас�ю мнје ШТО морам да вам кажсм, МII]lостива КlIC· п,њо, Љ"ПОТЈIII греши! ЛI,"ОТIIН греши! ЉIПОТIIII је I-IСШТО Ilеl«lКО збркао, укратко - - «(

Кllсгињајс устала Њl1шуliн сс. КораК�lулаје према мени. JЪC1l ход - да, њен ход! - Изненада м" се у еећању јан,ља њеl'l ход. - Њен ходје б�ю IlCllyjall, као да се њишс 11<1 I1рХО· IНlMa ПрсТIIЈУ. еластичаll, понекад ''0'1'000 да се МаЈЈО ШУЊШIa,

• нечувено дражесно сс шуњала - - где сам само са С80Ј IIМ МИСIll1ма? БссМliСЈlIще! -

Кllсгнњ.аје ОДГОВОРlша: »Мо!)'ћIЮ јс. Свакако. бнће да је ЉШOn1Н 11ОгреШIIО. Ко­

ruьe lIIue доспело у ваш посед IbeГOBItM rlocpeHcтвoM. То је свејсдно. Ал" ВИ сте о6еliалlt да liете 111- МСIШ - поклоmп�,.�(

Оссћао сам "ако м" се очајањс дltже уз косу. Сабрао сам се свакltм својш.1 делићем у ТСЖЊII да не lIаЈЬУГНМ .'У 1IС'IУ ЖС"IУ КОЈа Је стаЈала преда мlюм сва у одушсм.СIIОМ очеКIt­в.1.њу, са ШIlРОКО разРО11lчеН�IМ очима дивног златног СЈаЈа, емсшсhll ее на менс снагом зачараНОСПI коју IlIIкада раније HllcaM оссliао; само сам се с муком уздржавао да 1IC зграбнм ",elJe руке да бl1 IIХ обасуо ПОЉУПЦllма IШИ сузама бееа -беса због "Гога ШТО нисам r.ЮIЋО да јој IIСI1У'IИМ жељу. Гр·

• • • • чеl3�IТО сам сс успраВlЮ у СПОЈ СВОЈОЈ IНlC'''IIII, гледао ЈОЈ у тl· це потпуно отворено и покушавао да свом гласу дам юраз ОЖаЈюшћСIЮГ ПОШТСlJ,а, рекавши:

»ПОСЛСДЊII пут, КНСГIIЊО, IЮlшвљам да 1·II!CaM ШШСflllК копља IIЛII nрха копља Koj�1 тражlпе, да то "С МО!)' БНТ11, да

55

I

'IИ11IВОГ свог живота - l1мао сам, додуше, којекакве х06нје, па сам сс одао 11 понекој СК1lОности колеЮ.ЏlOнарства, али l!Икада 1-I11C.1.M скупљао никакво оружје 1IНП1 делове оружја НfH1 ко­ВIllЈе бшlO које Врсте. - - -« Застао сам застрашсно 11 ПрОТltll МОЈе lюље пењао МII се ка 'leJlY ужарени пламен лажне ПOCnI­ђellOCl11 - ту јс 11реда MIIOM стајала 1'3 дивна женс1., дражеСl10 се смешеtiн, нн вајмањс љуrиra, а ,ъсна десна рука је разиг­р;1но ЮНlзшlc1., као да лепо коваlЮМ сребру наlЮСИ магнетске потезе, преко 1)'лског ковчежнtiа Липотина, који је, пошто је свакако бllO ков�нlc1., на lIајllсзr'РаПЮ�11 начин докаЗll8ао да ла­же�l. - Како бих на брзнну пронашао објашњење? - Тражио сам погодне речи. Кнегиња сс браншlc1. ПОДИГВУI"OМ руком:

»Ја вам од свег срца радо верујем, r'ОСПОДИfIС мој; немој­те се труднти. ЊНlOшто Ile желим да продрем у тајне вашсг хобl�а. Липотин свакако греши. И ја могу да погрсшим. Само вас још једаl11 'ут са сlюм - оданошliу - - са свом _ _

беспомоliношћу јеДIЮГ - можда превише шашавог - IНЩc1.lЫ\ - М01ll1М за 0110 оружје о коме ми јс ЉIЛОТl1н -- «

Ја сам Гlред љом пао rш КОJlена. Сада се и мени самоме то спе ЧШНI помало театралним; алll тог треllутка с.1М ве­ровао да немам fНlједаи ја'!ll И, истовремеlЮ, нежнијJt израз за своје бесно, бесI10"'1Оti�ю Ilестршьење. Сабирао сам све своје МIIСЛlI да бltх најзад нашао победоносно убедљиву реч -01ЋОРIЮ уста И хтса да 11О'шем: ))КнегиЊQ« - а она је т;)Да уз тшrn, меКI1- да, морам да напишем: залуђујуlil1 СМСХ КЈII1-знула преМn Bp..1.TIIM1I, 1'3мо ее поново окренулn 1I рекла:

» I�оспоЈЏ-НIе мој, ја ВIIДIIМ како се борите. Верујтс ми, ја вас разумем �I оссћам као 11 ви. Размислите! Дођ.пе до одлу­ке која ће )'.lе усрсlilrrи! Доl\и liy IЮНОВО. Онда ћсте испуmml моју молбу. Онда rleтe мн IЮКЛОНlIП! - врх KOfUЪa.«

С 1'11)'.1 је кнеГllња 1-tестаЈ1а. Сада је простор око мене испуњен необичНlIМ, Ф.IШIМ

IЩlРl1СО)'.l њснс присуrностlt. МеЩI fiеlюзнат парфсм: сладак, ПОВРШc1.lr, као од лаТllца 1·lепознатих цветова - па ипак: по­стој" 1)' И јеДШI задах, оштар, необl1чан, узбудљив 'Iекзко, нс могу себи Д3 објасним, IleKaKo - зверски. НечувеllO уз� БУДЉ.IВ - луд - усреliује - стеже срце - у КОВIIТШЩу Вl1ТЈШ

наде I ,апољс у r·юодрсђеност - оставља нenагоЈЏ-ЮСТ 11 _

страх, то морам да ГIРНЗIЩМ, у најдубљој дуБIIНИ: та посета!

56

Осећам да данас више lIећу б,rrl1 у ста",у дп Hacl1HHIM са радом. Оmћlt ћу сам код липотина у улицу Всрсн.

Још две ствари морам кратко да забелеЖIIМ, јер МII то управо IЮНО60 пада на памет: кмn је киеnttbt'1 ХотокалУllnl­IЮва ушла у моју собу врата су била у дубокој сеlЩII там­IIИХ, напола IШВУ'lеннх завеса �1c1. мом прозору нза ПI!саћег стола. 3а11ПO сада уображавам дп су 0'111 KIICfllllte која је улазlщtl, у ТО)'.1 полумраку, 3.1. дели!! јеДI-lС CCКYIIДC као ЖIlВО­тшьске очи трепериле у ФОСФОРССЦСlmюм сјају? Та'!но знам да то ЮIПОШТО није могло би"Н! тако. А заПIМ: ЮlеГIIЊllllа хаљш13 бюш јс од црне СВllле са ПОДМСТf1УТИМ сребром, рекао бих. Кроз тканину су стално жубориле траке .1 таласи затаМЊСIЮГ cj,�a метала. Мислеliи сада '·Iа то, поглсд м" И не­хотице ОДЈlуга до тулске кутије. Сребро TaYUlllp:HIQ у црно: све МI1 се 'IИНИ, тако слично мора даје бшlO е том хаЉlllюr.l.

Всli је било кас�1O увече кад сам lIапусшо кућу да бl1Х потражltо ЉtпОТliна у његовом дућаllУ у ушщи Bepel·l. Уза� луд сам ишао. ЛИIЮТИIЮВ дућаll јс био затвореl·l. На спуш­ТCIIQM юtrtку нашао сам малу залеnље�IУ цедуљу с IШТnИСОМ »)Q-mуговао«.

То ме Iшје задовољило. Комшијска Ka1lllja дозвољавала је да се уђе у једно мр..1.чно у"уграшње Дlюрltштс Itз кога сс можс баЦlml поглед у Лиnотшюву одају 3.1. Сl1анањс н стано­ЩllЬС иза ЊСI'080Г дућана. Ушао сам у двориште; ЉЩОТИН08 MYllilI прозор био је заС11" 3.1.весом, алlt моје Нllшеструко куцаље потом је уродило IIJIOДОМ јер су се ОТВОрltла сусеДl-lа врата в једна је жена шrraла LlJra жеШIМ. Одмах ми је Iютврдила да је Рус olllyroвao, И то још јyrpoc. Није знала када rle се враТИТlI; он је само површно нешто рекао о томе да је ре'l о НСКОМ смртном случају - �leKI' је PYCK�I барон умро од глади, а господин ЉIПОТIIII сад морn ДП среди ЈЪС­гове ствари. Ја сам МI1СЛИО да сам схваТlЮ довОЈЫЮ: баРШI СтрогаНО[1 је ПОГlУШИО своју IЮСЈ\СДЊУ ЦIIГnРСТУ

. 11 умро.

Нека тужна путовања у вези с TItM 1)'Жlrим CIlучаЈСМ пока­зшш су се за ЛнrЮТИllа као неОГIХОДIШ. Глупо! Тек сам сада Гlред затвореЈ\ИМ прозороМ собе осећао КОШIКО је моја жеља била снажна и хитна: да разговарам са стаРl1М ШIТI1кваром о kr-tеГИЊII и да га замолим за објашњењс, П можда 11 за савет у

57

6СЗ11 С '1111\1 ГlJЮКJlетИМ врхом копља. Ипак МII се 'IIIШI lIај­ncровалшјИI\I да ме је ЛИПСУПШ IШI1 побркао с liеЮII\I ДРУПIМ куrЩСl\1 те ретКОСТII, ИЛII да чак '1 са", још поседује једну таки)' драШУШlју �1 само због своје уоб�lчајеllе расqјrнЮСТI1 1\1�IСJII.1 да 1\111 ју је веli �1 продао. - У оба случај а можда бl1 ШШК бllЛО могућно да сс Jl0l\10rIICM врха копља; а I\юрам да " Рl-13l1ам: дозволио бl1Х себи 11 да I"1J1аТИМ сасшщ Ilесразмер­'IУ суму, ако бих могао да КУПl1М предмет који бих могао да lюдаРl1М кнегињи ХОТОКnЛУНГIl1IOоој. - ЧУДIIO сам се до које мсрс моје МIIСЛИ ројс око ДОЖl1вљаја даНЩllњег даоа, А occliao сам: нешто се у ме"" збl1l1.а, алll IIС умс,\! то ссбll тако да разјаСl1l1М као што бнх жслео. Зашто никако "е I\IШУ да СWI,ща:-'1 мисао да ЛИПОПIII уопште �Iијс IIИ отnyroнао, ЩI јс ,\IIIР"О седео у својој радњн И flPltMIIO IНrтање које сам по­СТШНIQ у !.ЈСЗlt с врхом копља - иако сам га НЗГОВОРIIO само IIСМО у себ�t, док сам стај ао пред ПРОЗОРО"1 - т1 одговорио IIСШТО 11IТО сам у мсђУВРСМСllУ ПОТПУНО заборашю. Итl Да СМ.I на крају IirTaK био Yliyт-pa у њеl'ОВОМ дућану и надугачко Ii 1ШШIIIЮКО разговарао с љим, а сада Вllше не знам о чсму? У свест I\IИ 1"0 долази као IICКlI дОЖlln.љaј којll сам -дабоме­могао да 1'�Ia�I пре CТQ"rlНlx'K l'OJl!lH<I, могао да га 111'.1""1, да сам тма пећ угледао свет -- - .

ЖСJlltl\1 још да ПРlIмепIМ да сам .. :ући пошао преко СТII­IЮI< бедема, са кога се пружа лсп поглед преко поnx, 11 бре­ЖУЉ:lка све до оБЛl-IЖIЫ'IХ rlJl:llшна. Ве'IС је бllЛО веома ПР�I­јаТIIО, а Ilејсюк је, јаСШI у MCCC'I llrIH, лсжао преда Мl-IQМ Jt ВIt­дсло се �lflДШlеко. Било је тако упаДЈЫ'ВО свстло да сам JlС­ХОТlще поглсдом потражио КО'IУР м(.'Сеца, којн је морrю да будс скривен IIзмсђу MolillliX КроШЊI1 кестсlюва. Убрзо за­'." 111'.1 сс IIЗl\lеђу неКОЛIIКО стабала 110јаl\l1O I1ЗН;:Щ бедема скоро ЈОШ 11)'1111 �ICCCЦ са нскаКОI\М "YlIIIIIM зеленкаспlМ сјщсм 11 црвеном ауром, Док сам још с 'Iуђењем посматрао њеl'OВУ светлост I\aO кроз �lспарсње, а МУ'lила су мс необl'l'lна упореl)ења с ранама из којих јс каГLЉала крв - а 11рИ том МС је OI"IС'Г спопало осећање: да JlII је то стварност "ЛИ нско np<l­старо ссћање? - B�lДeo сам како срп месеца, BI1COK као човек, ИЗЈтаЗII lIЗа бсдема. И "СТО" Tpe!ryт'Ka је преко 11)IO'lС, Kqja јс просто севала, КЛI1ЗIIУО тамrш, JlItтК�ј JIIIК жене - очигледно "ска всчерња wетаЧlща, која је прела:ИU1fl преко бедема до-

58

Јшзсlш к MCHII. Још јеДIЮМ МИ се Y'IIIIНUIO да МИ се тај ЛIIК

Kopa'тajyt1ll пр"БЛllжав.:, IIЗмеђу КССТСIЮва, IlI)()СТО као дП 11С

догmуrаПI до мсне - да � ДOГUlyгaТl-I, баш је то права реч -

тада јс сеВНУЈЮ кроз менс осеliањс као да у среБРНОЦРlюј •

ХаЈl>ltllИ Кlтсгиња прилази к меШI из месеца КОЈ" опада __ .

Тада сам I1Зненада IIЗгубио тщ ЛIIК као и своју свсст ..,

само сам јурио по бедему 11IMOrlMO, као да сам луд, све док

сс IIIЈсам освестио, лушю се по чслу 1-1 самога ссбе назвао

човеком који 11е ПОЛУДе11'. УЗ�ICЩlреll сам кренуо куlш. Ходајуlill, псвушио сам врсд

себе, а шщале су м" �Ш 11аме'!" РС'Н1 које сам 110КУШrlвао да 3<'IOДСIIСМ у зБРКа!IУ мелодију, 1-111 са:-'I Ilе знам како 11 заШI'О:

Из месеца који опада само, Из тс r юtНl сребрне ССllе, ПоглеД1� МС ти, Поr'лед,� ме 1'11, Која си упек МIIСЛL1ЈШ lIа менс, Која Сlј увек С1ЋlIовма тамо ...

Та l'IССМlща, која ниurга IЈе казује, l'рогаЊЗ.JIа ме јс све до моје собе. С муком сам СС отресао јеДllOЛlIчне ЛИ11lНltјс. Али сада МI-I се то ЧIIНII сасвим необн'rНШо.t:

Из мссеца Koj�1 опада само? .. Тс MI1 је I)СЧlt неко донсо, оссlшм ја то - ПРlIвнјају се уз

мене као - КnО црr'lе ма'lке. УОIТШТС се може peћiJ да јс 10.11101'0 тога на Ilеобичаll

11a'1It11 ЗllачајlЮ, што ми сс сада JloraIja. Или 1'.111 се то само тако чшти? Спе 1"0 је, изгледа, почело када ca�I почео да се 6.'ВIIМ I'ШПl1р�lма мог рођака, ЏОllа Pouepa.

Атl каквс везе, за "ме cl!C"ra, има Mecel� КОЈII onaдfi � 11 СПОl"lадвс ме юю страх 11 I1Знснада знам зашто 1\111 се те двс I:>СЧII ННМСШ11lју на врху јез�lка - ItaПllсано је то 1)'ђом руком У Дllјарнјуму Џона Дија као УIЮЗОрењс! - У свеШ'I�Щlt ПОВС­зшюј у ЗСЛСНI'I сафијан!

Па 1-IIlак: ја [101щвља м, KaКl\C, за име спета, има всзе то tajI"ll ICTI\cr-ю упозорење неког rтраЗТЮВСРIШК(\ 11З седамнае­CTor вска, који указује на ШКQТскс ђаuолскс мистерије, " ље­говог страха да ]11\1 се ПQC6СПI, са мојом вечерњом шетњом 11

59

сликоnитим изласком месеца виђеним са бедема нашег доброг, старог f1Jaдa? Какве веза то има СА мном, шта се то Тll'lC меllе, кој'1 ЖНВlIМ у двадесстом IlСКУ?

Сшюllње /leче мс још МУ'l�1. Лоше сам спавао. МУЧШIII су M� збркаШ1 снови. Мој лордовски деда пуштао ме да хоп­ХОП-Јашсм IIlI њeГOВlJM КОЈ1снима " стално мијс гоиорио ону двостг>уку реч на упо, коју сам 3.:1бораВlЮ, али која нма IleKC везе са »обру'юм« н са »KOruъeM«. ОсIlМ тога, поново СШ"I видео 11 ово »друго Лlще« юа себе; �lМало је буДl-Н/, напет, ПЈ'Тово бих рекао упозоранајуli11 израз. МеђуП1М, 'Iе могу да се ССТИI\.I lIа шта ме је упозоравало. И Кllегиња је f 1lIС1)'ПНЈШ у ТОМ Сrlњ .. 1110М l1рlIВllђењу - разуме се! - CrlMO што такође више IIС з.шм С ЧИМ У ве:ш. БССМllСJllща је, уосталом, гоno­Р'fП1 о уз.1јаМIIИМ 1м:з.:1ма у таКВIIМ сањаНIIМ фШiТnЗl1јама.

у сваком СЈlу'шју, муnю 10.111 је у глави и ја се заправо ра­дујем нпо 11мам ЧИМ да се бавим, LlПО ме за данас ослобађ.1 са­�lостru�IЮГ разl\.ШllJљшыt. Кад је '!овек тако РrlСПОЈ10ЖСН, при­Јатно Је IlреВртаТI1 ГЮ cTapI1M РУКОПНСI1ма, Утолико Ilpllja­TНllje, ШТО јс дl1јаријум Џова Дllј а, КОЛIIКQ могу да ВIIДI!М, ОД OHor места ,""Де сам jY'le стао, па СВС до краја, У ПРIUIИЧНО до­бром стању. Настапљам, дакле, да ГlреВОДllМ 11 преп"сујсм:

СреБРI/G 1(1I11ела Барmдеmа Гриllа

» У ltaшу тамшщу слабо обасјаllУ ПРВИМ jyraplbllM зра. ком сасrшм сам ушао је црни чопек једва срсдњсг раста, а упркос својој деБЉ"IIВ1 /'ЈеоБИЧI\О покретљивог хода 11 главе. Сместа calo.l запазио ОUГI'РИ Ј\ШРИС. кој" је долазио ОД тамо­-амо баЦШIС црне, С/leштеннчке мшrгије ТО!" 'ювека, З:шста је мирисао на звер. Тај душебрнжник са округлим лицем 11 np�ljaTHo зарумеНеЈ1IIМ образима - ПРltјазно буре од јеДlЮГ фратрn, као што б�Ј могло да се l1рстпостаПll само да није 'Iмао тај llеобllЧIЮ КРУТ", .taпола ГОСllодареки, l/апола пре. бајуliи поглед ЖУПIХ ОЧI�У тај човек, 6ез ик;)кве наРОЧIГГС ознаке IШ свом руху 11 без IIкакве пра'пье -јер, УКОЛlIКО је И l1остојала, ОIШ је у сваком случају остала �lеПIIДЈЫlВа - био Је, то сам одмах Зllао, JberOBO Ј10РДСТВО сср Бонер, крвави би­скуп ЛОIIЛOlta лично. Gартлет ГРIIН је без ре'lli 'Iучао на­супрот МСIШ. Његове зеlJlще које су се споро KOTpJbrwe, па-

60

ЖЈЫШО су праТ/шс сваки покрет ПОССТI1Оца. ОбраћајУЊI па­жњу на m, зачудо сам се ОСЈlОБОДIIО сваког cтplLxa ј'ј мирно сам, следеnl1 пр"мер МУ'lеIЮ" поглавице гапраНOI'лапнх. че­као '/а МОМ месту, као да нимало не обраћам пажњу l'la '/а-

• • шсr' ,"оста КОЈ 1·1 Је тихо ходао горе-ДОЛС.

После IIЗIfСIНl,IЏЮГ заокрета 01-1 је стао пред Бартлста, ЈШ­ко га гурно IЮГОМ 11 нспосредно заурлао тврдим заповсдни­'IKIIM гласом.:

»ДИЖII сс!« Бартлст једва Arlje ПОДИIЋО обрпе. ЊcI'OB коси по,'лед ее

смејао, горе, на МУ'впеЈьа cBor'a тела .. а ЊСI""ОП глас, дубок, ДОЈ1uзеhLI Itз Шl1РОКОГ грущюг коша, IIОДРУГЉИВО је 01l0на­шао rpMlbt1BIllIY:

))Исувише је рано, анlЈсле са страLшю,"суда са позаУ110М! JoLtТгe није час. вас.крсења МIЈ1Ћ�IХ. Јер, ВIIДII, још СМО у ЖII-1.I01)'! «

» То nltдllM са гађењем, 'Iудовиuл-е L1З пакла!«, бllо је од­roвop БНСl<упа чудним, IlежнltМ, свеlЈIТСНL1ЧКII добронамср­!tИМ пшсш,l, шm је нсто тако на !!еоБИ'ШII начин бl1JlO у су-. ПРОТНQCТII са СМ�IСЛОМ ње,"ОШIХ реЧ�I, као IlПО Је одударало од ММOI"fрсђашњег, урлајуliеl' ГШl1тсрастог lIаС1)'па:

И ИСТIIМ 6Ј1Ш"IIМ гласом њсroво JlОрдстпо је наставило: ))Чуј, БаРТJlете, неДОКУЧl180 мшюсрђе I1РСДВНДСЈЮ јс 11З­

међу бројllltх MOгyIlIlOCl1I И случај ДrI дођеш к свести - 11 тпоју исповест. УКОЛlIКО СВС признаш твој rlyr у пакао �/ lUIa­ме�IИ катран може да се ОДI""ОДII - можда чак 11 да се юБСI'не. НIIIЮШТО не бll требало да т" се скрати време овоземаљског rlокаЈања.«

Напола 110111CHyr, lIа 'IYJIa ... I·I<IЧIIН подсеliајуliн 11<1 коТр­љање, смех Бартлета Грнн!! био је јеДIIIIИ одгопор, Видео сам како је у бltскупу све уздрхтало од 11p.rrajeHor беса, ми он се задltвљујуliе савnaђивао. Приближио се за корак том бедном КIIУI'/чету људскога меса које се трзало од ТIIХОГ сме­ха на својој трулој слаМl1, HacтaвљajytНl:

))Осим TOI11 ВИДIIМ, Gартлсте, да стс добре КОIIСТll1УЦllј е. Трш"ањс за ИСПfНОМ МУ'lењсм само је МаЈlО могло дп впс са-1Иiјс, а другн 61-1 већ oдaВlIO I!СПУС-ПIl1И своју СМРДЈышу ду­шу. Тако СС можемо надати у бога, да бll вас спосоБШ1 бер­бери, па чак 1I лекари, ако то буде 1l0тре6но, МОГЛII гюново

61

•

СКРПИТlI. Верујте, ДШ(ЈIC, у моју МИЛОСТ, као 11 у моју стро­гост. Још OBOr-tI. часа можете да напустите ову рупу, зајеД1Ю -« 611Сl\Уl100 глас је П01ТlУНQ прешао у љубаЗIIО 11 lIајПО8СР­љшшјс Пlхщење ))зајСДIIO са CIIOjllM другом У rЩ'ПЫI JI суд­бlIНII. ВJТnCTCJlIIHOM дllјом, вашим ncp�IIIM npllj<tТCJbeM.«

Ово је бl1ЛО Пр81-. "'УГ да се бllСКУП OCBPIIYO Н<I мене. Са­да, КМ ме је тако l1ЗЈ /снада ОСЛОDIIО IIМCHOM, оссћао сам као неки )'6од, као да I-IСКО 113 раВНОДУШНОI' сна I1)неНDДа засч)а­ше�1 стигне у стварност. Јер неко време ГОТОВО I\Ш се ПРИ'!II­НIIЛО

. кrю да IIЗДаЈlска ПОСl\штрам ItI"(ЈУ снова 11Л11 згодну ко­

меДИЈУ, а као да се мог тела и Ж1ШО11l све то 1111 щ�јмањс �IC тиче. Аl1Н сада је с ТИМ било "ОТQIЮ И ја сам јСДIШКО I-ICЖНО, као " 'lЮ311О, бискупошtМ ОСЛОIUЫI.IШЊСМ YOY'ICII У број су­lIeolll-ll<3 у тој неПРllјатној Ш'РII. Ако би Бартлст сада npll. знао да мс rюзнаје, био бllХ изгубљсн.

Једна да јс тај rшгml ужас, кој 11 ме је У'lЩIIЮ свеСШIМ СВOIll 110ЈюжаЈа, СНlгао да ми потера крв из СрlЩ У жиле које су 6о;rслс, када је Бартлет, НСОШIСИI)Q стаЈЮЖСII, НСПОКОЈlе. БЉIIВО окренуо rлаву llpeMa меш! и заБРУllдао:

»Властслшr овде, код MellC 11[1 слаМII? � Хвпла Вам �Ia ПО'ЩСПI, брпте бискупе. � Веl1 CflM I\tllСЛIЮ дп сте ШI даШI IIC. ког кројача за друштво, KOjl! 611 У вашој доброј JJlКОJllI треба. ло да ЈШУ'llt како душа од страха БСЖII IIЗ ПШПаЈIOIЩ?«

Та Бартлетоnа УЩ)СJUЫtвn реч, која је дошла до те �Iepe неО'IСК�IIШIЮ, наrло мс је поroДllла У мојој ршшјој I"ОРДОСТII, тако дП СУ моје cKnKfllbC, моје одб�tjа",е 11 бес ПрНШI'l11O увср. ЈЫIВО 11 HCTIIНHTO ДОШЛИ до изражnја, што НI11l0ШТО није мо·

• гло дп Itзбс,'не бl!СКУГlУ 6mlеру. којll нас је IIОСМnТрnо не· тремнцс. Одмах заТltм сам eBoj�IM 1IЗ0штреним 'IУЛllма сх[щ. 1110 намеру храброг БаРТЈlета, па је због тога у моју душу ушао тако велик 11 сигура1l мир, да сам, дакле, и Iшдаље сјцј-110 Ilграо у тој комсднј ll It Бартлету, као н БIIСКУI'ЈУ, сваком на њсму lюroдан Ha'lIlfI, успевао да одговорим.

у �lcIjYBpeMeHY је сср Бонер caKpl10 иза зеВnЊ.1 �I рсжања своје разО'lарање urr'o је [Јеn. друг!! пут паНТСРСК�11\1 скоком 1'lромаШIfО своје дос жртве 11 то је ЗШlста у ПР"Л I'llюј Mep�1 подсеТI1ЈЮ на ужасне :шуке Ilе,'ОДОDања неке BeJJl.IKe мачке.

})ТI�РДИW, даКlIС, да овог овде не познајсш, IIИ по лику, НН 110 IIMCHy, доБРН мој мајсroрс I;артлете?(� - умиљавао сс

62

IЮНОАО бискуп IШ свој наЧИ�I. Алll Бартлст Грllll је осорно 1)'.lђао одговарајуl'1I1:

) Баш 6их волсо да IlОЗlшјем 1)' КУКаЈШЦУ, коју СТС Mlt, мокру из I'IСЈIСIШ, ПОЛОЖII.ЛI1 У ГliСЗДО, шсфс CBIIX кукшшца! Баш бllХ ВОЛt.:О да видим CBOjlll\1 очима једног тако младог l'lca што НВIoIJlf.I, како се испред мене шспl кроз ваLIЩ као ка· тран топла 'Iсбеска врата; ми зато још 1 1I1сам пријатељ 11

брат по млеку сваке посране душе ВЈШСТСЈIIНШ, као што сам

1k11lJ, рођаче Бонеру!( ))Завсжlt 1)' своју ПОРО'II'IУ губицу, ВУЦ�lб<rГ"НО Ilрокле·

та1« � ИЗliенада заВIIка бискуп, чијајс прибраност бlЏШ при крају. ОСИ�I ТОIЋ сад се чуло како оружјс знекеliе l13а УЈНlЗа у рупу таМНIIЦС. - ))Дрво " катран мало су за тебе, llрворођеll· 'ЈС БслзебубCl! за тебе ћс сс lIапраВИ'ПЈ 11ОМ<I'Ш од сумгюра, да 61'1 УlialipСД ОКУСИО какве те р<1ДОСТI! "ICKajy у твојој куtш �I куliи твог оца1« � урлао јс бllСКУП таМl Iоцрвен у mщу од шкрипаВQI' беса 11 пока:,ншао зубе, јср су га речи скоро гу­IЩШС. Алl! Бартлст ГРИII сс емсјао ЗВОнкО 11 тако јс све сна·

. . . ЖНЈIJС Њllхао СВОЈС ЮDрНУГС удове, да ЈС мене само док <:':11\1

l'Ледао спопадао ужас. ) Грешиw, брате Бонеру!« 6лејао је одоздо. » I-I�Шlта се сумпором нс може, као што СС 1'11 надаш, l Iајдражи мој. Купање у сумпору је добро за Фраllцузе; Hcliy ТIII\IС да кажем да тебll не бll 61I.ЛО потребно такво јСДIЮ ку· Јшње здрао.ља радН, ха, хо, � allII, чуј, l\Iомчиliу, тамо Ј'де liеш ТII да ЧУЧl1Ш кад дође твојс време, задах сумпора liе ЈШЖIIТlI за мошус �I IICPCltjCКlI бмзам!(

» ПРЮllај, дс�юну са CIHllЬCKOM глшюм«, драо се с друге Cl-ранс ТO�le 6�IСКУП Бонер ЈШ8ЈЫ1М глаСОм, »да јс тај Iщасте·

ЈНЩ Џон ДlI, овде твој судруг у р<1збојlнrштву Н убl1јању.

liJlIl --- ! « » - ItJ1 lI?« ПОДРУГЈЫ1ВО је као одјек викнуо БаРТJlе'Т ГРIIН.

» Дајте завртњс за пмчсве!( � стењао јс БItСКУП, гш су СJlУ'''С зајед.ю са ОРУЖ.IIЩIIМCI УГРЧаЈlII код нас, Тада је УlшкажеНl1 I;артлет Ilуцајуlill од смсха ПОДШ1Ю своју десну руку, 'IУРИО свој f-tCпружеtlll пмац дубоко међу OI'poMlle чељуС'1'II �1 је· ДlIIII\1 јеДИI'111М тестер<lСТI11\1 у"РI1ЗОI\1 одгризао себll палац све до корсна 11 УЈ ПОНОВIНI ПОДРУГЉИШ1 ГРОХОТ пљу"уо бllСКУПУ У mще, тако да су крв fl l1љувачка i'lрсНУЛIt по образу и ман· Тlф! ужаСllугоr свешгеllllка. ) I-Iа!« � урлао је потом уз стра.

63

ш,нt смех, щаби себ�1 мој палац у - - - « и сма је хитрим језиком Бартлет почео да сипа такво I\.НЮШТlЮ f-Iсизреtџших 11СОВЮ1 11 ругања против бискупа, да би б,iЛО немогуtню 110НОВIЛlI их, све 11 да је мојс ссl'lflње бюю у cntњу да ма и само маљи део запамти. У главном се СВОДнло на то дп је Бартлет б'-IСКУПУ дшшо Iшјгрознија обећања '-1 уверавања ка­ко I\c се всћ за ЊСI'а »Н3 прска« браТСК�1 побрltllУГИ, кад всћ 011, Бартлет, буде crИI'аО у земљу С онс CТJ>.:'llle; он ју је 113-зивао » зелеIlQМ«, кад буде долетео до ње из пламена ломаче. Неће ш, њега тада cnollaдaTl1 ни катраном, ,ш сумпором, о ВС, доБРIIМ ће OJlГOBOPImI I�a ЗЛО 11 њему, свом дрш""Ом детету - послати ђаnОJllще од ОIIИХ што ,шј60ље МИРШIJУ и којима се најмање може одолети, з601' којих би и сам цар хтео да nocтal,e Фрш·щуз. И 1wt ће му 6111'11 зачињен ПШV"lеf-lО слатка 11 Ilаклсно горко св.аки овозема.љСКJI 'ШС, јер прско -

» -јер тамо преко, дечкићу мој«, тако је ОТПРIUНlке Бар­тлет завршавао своју lIепероваТIIУ пропопед, )>преКо ћеш ти з.'lВl�<r11i у свом ШIКЈIУ Н јмаћеш се и смрдети из С801- БРJlОl1l IlaMa, кнежеВlIма од цр'юг камена, '-Јама, крун"еа�IИМ од са­вршсне безбоJlНОСl'II« !

He1>l0ryhe је да се Qпнше макар l' ce"IKfI "гре страхо­ВIГТИХ МИСЈ1II, јУРИUIfI разбеснелих страсти ИЛ�1 '1>Озно,' уж.а­са, који су ЗD време те бујице од 11совањ.а теКЈIJI преко '.1111-роког ЛШЏI бllскупа Ьонера. Тај снажНII човек је стајао као да Је пустио KOpe'l; �,за IЬcr1l се Крllла скупина џеЩlта и IшјаМllИКА скрив.ајуliи се у �шјдуБЉII liошак, јер се св.аю1 од IbIIX празноверно бојао од ЗЛОЈ' погледа 113 слепо,', белог ока, које може да '110.1 I1ш'ссе п.акаст, од којс би могли да буду беДIIИ сви ДОк су ЖIIВ�1.

Најзад сс сер Бонер ПР�lбрао '1 полако је СIНUlешiМ ру_ кавом обрисао Зlюј. Заl1lМ је рекао мирно, готово тихо, маца Промуклнм, узнеМ�lреннм гласо:..t:

» I-.

I e У'НiШ ПI мене lIикаКIЮМ 'ЮIЮМ говору IIС'ШСЋ1ВОГ HellplljaTeJba 1I цара лажl!, копиле од пешпщс. Алl! уrlОЗО­р..'lваш мс да се 110ЖУрнм да сунце небсско више дуго "с сија "а таквог пуког ђавола.«

»)ИДI-l, ПОЖУРИ«, одвраnю му је Бартлет кратко и Iшбу­c�rro, »скло, .... I\.HI се с о'шју, ЦРКОТИНQ, тамјаном треба rlЈЮ­""спrги ваздух где си ти дисао!«

64

;:

БIIСКУП је MaXIlYo господском руком 11 слуге су пожу­риле да га дограбе, аш! 011 се склупчао пред ЊИХQВИМ јури­шом, щtJыю се Ila својим широким леђима '1 'IСТОАРСМСНО са стрroюыщом пружио им је и босу ногу, тако да су се свн на­гло повукли. ) Погледајте!« ВIIКНУО је, »Па ћетс В�lДети сребр"у ЦlшеJlУ коју МИ је ПОКЈ101lLща велика мајка Изејнс. Док њу носим, шта МИ МОI)' страх ШIИ бол?! Надрастао сам ја таквс бољкс паryљака!« --- Са грозом с.ам видсо, да �Ш

љеговој ,-!ози ,шје било IlрС"Тију; голи шrгрљак је l-оглсдао као �IСЗI'раrlНа, мста.1lна ЦШlела. ПРОЖДРаЈШ га је сребрна Jlепра, бљеwтава губа. Бартлст је бlЮ као губшщи у Бllблиј'l, за које стој" заrIllСШЮ: бели су као cjajH�1 снег ---.

»Куга 11 губа!« крештале су слуге, бациле КОlUье 11 окове "за себе н у безглавом 6екству IIстрчале кроз отвор I�paтa ю тамнице. И сер I>oИСР је стајао, сивкасто жуг У лицу од ужаса �I одвраТIIОС"ПI, колсбајуtш се IIзмеђу поноса и стра.ха, јер срсБРliаСТОСlIва .1Iепра 1, за ЗНаЈще 11 lIаучнике ш\жи као страw,ю зарnз'ю зло. Полако се БIlСКУП, кој!! је дошао да се

наслади својом моћll над нама, БСДlНlМ заточеН'ЩI1МЗ, корак по корак ПОВШ!'IIIQ пред Бартлетом, којll је КЛИЗIЮ напред и увек 1 .... lюllO гурајући OllaMO своју '")'бану 110'), пљувао нсиз­реЦlше 'lcOBKe и богохуљеља Ilрсmш ЦРКIIC'юг ВСЈ!едостој­lIика. Сер Бонер је завршио тако што је без �юле храБРОСТI1, хитро се oKpeIlylHI К BpaTIIMa, ['ростењао:

»Још да'lЗС ч>еба да се спалll та куга седмоструком [щ­тро:..1. А TII, ДРУIЈ,кане "Iајдоњег паКЈШ« - и ТО ОСЛОВЉilвање се ОДНОСIIЛО на мене - »окусићеш пламен, којll "ас ослобађа од то,' ужаеа, да бll вреД'IQ могао да I1СШfl1lШ да тl је твоја ,1poКJICТn душn још у ста"'у да се ОЧIIСТИ. И биће ПРава МII­лост, ако те будемо бацшН1 �Ia ЛОI\.Ш'IУ jepeтI1 Ka!«

То су биле flоследње жеље благослова које сам 'IУО из уста Kplk'lвor бнскупа. ПРllзнајсы да су мс за неколико тре­"утака llротерале кроз све ПОIIОре и пакао МУ'lсља, страха и најужаСIII��!Х ,"редставај јер, ако се ГOBOP�I о серу Бонеру да је веШТ да своје жртве убl�е ЧШ пуга: прв" пут својим ос­мехом, ДРУПI пут речима, а тpetlll пут C60jll1>l џелатом, онда . . . .

Је сигурно таЧIIО да Је нада мном извршио Ш1јМУЧ'IИЈ" 'I<I'IИI' поryбље",а, пре 'Ieгo што ме је несхватљиво чудо мо,' спасе­ња понгтедсло треће смрт" из руку тог човека. ---

65

I

•

Тек 11ТГО сам ПQfЮ80 остао насамо са Бартлетом ГРШIOМ, 0'1 је прекинуо насталу ТНШИIIУ својим пућкавнм СМСХОМ, па ми се обратио готово д06роI1УДIIО:

»СI\1I1РИ се, брате ДИ. ВИД'IМ ја гю теб�1 како ПI страх l"а­мижс под кажом као хиљаду бува и крпеља. Ат!, као што сам учинио све од себе да те L1З5а1ШI\1 сваког :щјСДШIШТIШ са МНОМ - добро, ВИДlIМ ја да 1'11 то Гlризнајеш - тако је такође истина, да liеш још једанпут да се избапиш 113 ове IUIОГ1кс; у Iщјroрсм случају ћс 1'11 мој лет у небеса помало ог'рљитн бра­ду. Ал •• то мораш да ПОДllесеш као мушкарац.((

l-IеповеРЉlјВО сам ПОДIН11Q уморну главу, у којој је од Ilретрпљеног замора .-, застраuншања постепено llOЧе.ло бо­JIIIO да M�I куца. Ос'IМ 1'01"3, ПОIIОВО сам - као што ТО бllва Кад Гlрсвнше узбуђењ.1. и неугодности потпуно '!СЦРПС душу - остао скоро раВНОДУШ<Н1 �j ГОТОВО ослобођен свих бриr-а; зато сам са допаДЈЫШИМ смехом Мllсmю на фliНН страх 611· скупа 1I њеl'ОВИХ момака када су видели »среБРl1У ЦI-IПелу« губе 113 МОм другу У TaMНltЦlt, 1'1<1 сам се уголико ПРКОСllИјс у д;уху примакао caCВlIM БЛIIЗУ обслеженомс.

Бартлет је то CaCBI!M добро зашшю и роктао 118 свој <Iудан Ha'lItн, али сам по акцснту ипак - са доБРIIМ ЊУХОм 'tOвека којlt је о"-усио зајСДIНI'lке ,штње - ПрllМСТIЮ да је Дlll1ље,' момка спопала нешто што 611 код ЉУДII р.:13ЈIIIЧI-ГПIХ као небо 11 земља могло можда чак и да сс IlрО1умаЧI-1 као гласиli људске ганугОС'пt.

Полако је �Iсправљао свој КОжни грудњак, у комс су бl'l· ла љегова маљава прса, Докје ПРОСТО рекао:

;)СлобоДIIО се ти прltБЛIIЖLt, брате Ди; дар моје љубазне rocподарицс такве је Пр�lроде, да свако мора да га за себе зас· ЈIУЖIi сам. Не 6их могао да т" га оставнм све И КМ 611Х хтсо.«

OГleT је из њега IlзбltO тај пуliкаВlI, напола nporyl"flllll смсх, тако да сам се сав најеЖIЮ, Ускоро је наCТflВlЮ:

»И тако сам ја УЧIIIНIO својс да б�IХ попове ос.ујепtO у 113-НiUтажењу нашег зајеДlll1штва; атl нисам то УЧllllltO IIЗ љубави према тсбll, добри мој ДРУШЮlllе, него због тога што сам морао ЈоШ основу OllOf ШТО ЗIН'lМ 11 'Је могу да прОМСIНIМ. - Јер ти, властелИllчићу ДЈ1, ТII СII краЉСВСЮI младllћ 01)ОГ нашег доба 11 теби је обсliаlШ круна зелене земље 1 1 I"ОСlюда· plttla трн царства. чека на тебе.«

66

Као гром ме је ОШ�lНуло 000 шro сам 'IУО из уста тог дру. МСКОI' разбојНllКn и с муком са.\1 сачувао присебност. Али у 1.111-СЛL\ма сам брзо саб�lрао 0110 што је мо[)'liно с оним ШТО је ве· роватно, 1I IIзненада ми се Y'IIII1�UIO да јасно схватам (Језу Ба· ртлета, као рођене СЮПЈ-Нще It мађИОНltчара, са вештицом из МО'IIШрIIС шуме код Аксбриџа, Щlli чак 11 са самим Масцијем.

Као дајс Чlпао моје 1.11"СЛII Бартлег је наставио: » Ссстру Зејру из АксБРI1UrL добро познајем, а такође It

маП1стра MOCKOImTCKora цара. Чувај сс! 011 је подводач; аl1l1 TII, брате, треба да владаш С8ССIIOМ IЮЉОМ ! UpНCHa 11 беЈШ кугла, којс СII юбаЦl-Ю кроз прозор Сlюје куће --- «

ПРКОСI Ю сам се насмејао: ;;доБIЮ СII 06авеuпеll, Бартлсту, ЗIШЧII ЛИ даје и Масци

једа" 113 вода гавраноглаВI1Х?« » I-Iсliеш бити паМСТllliји ни ако т" кажем да греШi1Ш, ни

ако ТII кажсм можда. АШI PCIIlI IIY ПI - - - «, и пща 1.111 је ДРУМСЮI разбојШIК на сат 1I МI1IIУГ рекао све што сам y'II1IIHO Оllе ноli" када су мс БL1СКУПОВI1 жБИРII нашли 11 шчеПШll1, мс· сто 11 врсту скr.юШIШта и снс ШТО јс у љему било rlOTajHo за­ПIIСШЮI', део 1'10 део, што сам тамо СТШЈЈъао уз Iшјвећу опрс·

• ЗНОСТ 11 тaJ"OВlfГO, тако да то нисам хтео да поверШ.1 ,Ш овом овдс Д1ICBIIIIKY. И све 1'0111 је то са смехом ОШlсао тако та'lllO као да је ЛII'IНО КlIII у виду авст" био са МIЮМ све то време

• док сам то 'IИIlIIO, као llПО HItKalI човек IШ зеМ1ЫI ни на КОЈI1 нач"," нс бlt могао да извиДlt.

ВСJllIКО је, даклс, било моје чуljење 1I мој потајщ, ужас од 'Го" оGогаљеlЮГ поглавице ,'авршюва и јадног греШШIка, 11 ПОГОТОI\у зБOl' неоБИ'IIII1Х дарова, MajcTopltja 11 C�laгe и смеха љеговог, па IIIlcaM више остао l'Осподар свог држања 11 само сам га "СМО гледао у лице, па Щюмуцао: »Ти, који не знаш за бол н IlOбеђујеш најтсжс муке тела - којн, како кажеш, шtaш 'Ја својој страни СИШIУ 1l0Moli господаРlще 11 l!Дола, црне ИзејllС, и умеш да сагледаш све 1I у највећој СКРОВIIТО­ст" - заLLНО Оlща овде леЖIIШ бедан If у оковима 11 са I'ЮКИ· данltм уД08l1ма, па hеш ускоr.ю бltш бачен н да те пr.юждре I1лаМСI-1 - а НС ИДСIЈI Iщпоље жив 11 здрав кроз ЗИДИIIС захва· љују1\11 чудеСl lOј моћи?!«

у међувремену је Бартлст са својнх груди скинуо малу вре1\ицу од коже, коју је см ДРЖClО слободно у руци It почео

67

као. клаТ1 IО да је њише тамо-ама пред MOjllM лицем. Ilри то­ме ЈС ГОВОРНО са смехом:

)}3ар 1'11 Ile рекох, брате ДII, да моје ВреМС пролаЗl1 по нашем закону'? Ја сам ПОСНС'11Ю мачкс у fU1aMcHY, па тако мор.1м сам себе на IICTI! lia'!ИН да I'IOCВC'!liM fUшмсну, јер јс данас трlЩесст 11 трећа .-оДIIШЊlща мога живота. ДаIШС сам још БаЈЛ'Ј1СТ ГРИI I, кога Кllње �Ia овој бедној слами, могу да мс КllДajy 11 rtaлс, а I'ОlЮрIIМ с тобом као CIIIt јсдне КУРНС 11 јеДIЮГ попа; а сугра liс с ТИМ бltТи ј'ОТО80 и син човсков бlll'tс вереник у Kyllll BCJI IIKC мајке. И тада lie JIOtlll времс за мојс господстlЮ - 1'1 СВ" 811 скупа, брате Ди, oceтlllieтe 11 те како како ја ШНЏЏ I.М Be'lIllIM ЖIШQТОМ ! - - - л да бl1 се ceтllO мене и ових мојих РСЧI., 11 да бll увек нашао мој пуг, прш.нt у наСJlСДСТВО ово моје овоземаљско благо и - - - «

Намерно УIН1ШПШI1ЊС тскста IIОНОВО прекида везу. ИЗ­гледа као да Је то упроrшштавање рукописа извршено соп­СТflСIЮМ руком ЏОIIa Дија. Али које је врсте бlЮ дар Бартлс­та ГРIIIНI IJJШСТСJ1I1IIУ д"ју јасно произлазll l1З првих IЈаре­ДIНIX речеllllЩI СЈlсдеliсг добро ca'IYBaHOJ' дела ДlleBНlIKa,

(Мрља од ватре). - - - бlIЛС око '1CТllpll '!аса 110110дне за­ВрШСllе clre Прlll"lрсМС, које јс осветшtчка машта KpIk1BOI' бll­Сk)'па само МOI"ЈШ да смltСЛII.

И tЮшто су OA6CJ11I БаРТJlста Грнна, аја, Џон ДII, вel'! rlpe­ко пола сата OC11l0 да ceJtIIM сам у Т3.МШЩII, ПО ко Зllа кој" пуг наново сам УЛЊ1<l0 CKPO�IHII дар 11 l'Iосматрао rlap'IC камсног YI"JЫ\ ВСЛttКQ као Ilссшща, ПРlиН1'1НО фlIНО 11 праВШIIIО 113-глач:нro У 06ЩIКУ октасдра, очскујуtш да ]11.1 l1е према упут­cтny 11 обсћању његовог рш·шјег власmЈКа, мађИOlшчара Бар­тлста, да се IШ сјајним rЮВРШ�lнама можда појrши СЛIIКn оног што се збиrш 11<\ удаЉСltll1\1 I\1CcтItMa, IUНI чак пр"каз будуlillХ дОГОДОВЦn'I,нta мојс судбlillе ВИДЉIIВ као у огледму. А ако СС НС појаои IIIllL1та - што СС 1\10ГЛО СЛУГIIТИ, било би то због НСМИРIЮI' муliсњn 1\101' раСIlОЈ10жења, које јс 11 СШ.1 БартлС'Г назвао ПЈХУП1Вttlll\1 том 'НillУ 11 за осуду.

I [,�зад crш се тргао збоr' звука на рсзама мојс TaМltllЦC, па сам TajaHcTAclII1 yr,ub брзо сакрио у Бартлстову стару ко­ЖНУ вреlнщу, а њу у Уllутрашњу постану свО!' грудњака.

68

Убрзо заПIМ, ушла је скупltlщ тешко IШОРУЖШillХ мома­ка у бllскуповој прапыt и ја у свом прВОм страху ,,"сам по­МItСЛНО НIIШта друго него да су дошли ПО МСНС, да мс одведу у смрт, IШ брзу руку 1I без суда. Бшю јс, McljYfIIM, О.WlУЧСIlО другаЧllје " требало јс само. да бll се моја ТВРДОКОРIIa ДУ".'" боље Прlшремила 1I 0IlYC11UJa, да будем одвеДС" до JIO�ta'le, тако БЛIIЗУ да ми ватра ОПрЉII косу 11. да I!IIДIIM какО Б..:1IУГЛет ГРltl-l .-оРII. Лако је могућно да је сам COTolla указао бllСКУПУ 1'itI то средство, не би ли Бартлет у својој саМРТlюј муци, а рад" ужасавнња мснс самог како глсдам у страху, lиН,ј ја лltЧIЮ нешто нн СШ1У пр"зltаЩI о наШС�1 другарству 11Л1t се нскако другачије ЮДаЈШ. Бшш је то, међУГIlМ, rlQl'решtiа ра· чушща. Не волим са много pe'lIt да ОПllсујсм оно UITO јс 11

IIначе, док год будем ЖIIвео, као успомена l'lсюбрисиво 1"10-пуг БСJlсга урезана у моју душу. Сада бих дп БУДС�1 сажет и CnMo да забележим да јс бискуп БОI,tер по CIlCMY друrЋ'Iltјс морао да IIСКУСИ СШUЫlВањс БаРТIIста ГРИIШ, "сго IIЈТО је ТО,

вероватно у пожуди својс САирепе npltpoJtC, прстхоДl IO заМII­eJI IIO,

Око петог сата, наимс, Бартлст је жустpD пошао 1'11.1 ло­мачу, као да се псње на �lajCТ8<1pHlljy всрсшt'IКУ постељу, а l'Iослс такuoг обрта мог rlepa Ilaдajy М" IШ па�tет Бnр'Гl1С1'Опе pC'НI да се нада како ће још вечерас да будс IlCpelнtK 6СЈIIIКС мцјкс, којима је св..1како МI1СЛIЮ IШ ПОI\ратак еuoјој ЦРlюј ма­тер" ИзејllС.

И ПOlЈIТQ се попео на губllЛIIШте, I'лnсtю 1I са емсхом је ДОВIIКНУО б�I.СКУПУ: »добро се 'IYBajTc, rocПОДlIне rЮIЮ, кад буде.\! започео да IlcвaM "IССМУ о поВр.1ТКУ куtш 11 па31пе I-Ш своју ћслу, Ima'IC liу 8<1С пошкрошrпt јСДIЮМ IШIUЫЩОМ ка­тршta 11 11ЈшмеНОI' сумпора да 611 нам мозак ''Орео CLle до ва­шс,· СОГlСТRсtюг пуговањ.а у пакао!((

А ломача је заиста бl1Ла ttаправљеl'lf\ са ТОЛIIКО лукаLlО­СТ" 11 1'lpDMyIiYPI'IC СВltрепости као UЛ'О Шl.када РШll1јс 1-llIјС­дtш Шlјс, а божјом АОЉОМ никад IlијСДl'lа 11 I lclic lIа OLlOM САе­lУ пу'юм беде, HallMe, на ХрШI влажllС БОРОВИIIС, која лоше ГОРI1, усправљен јс С'lуб lIа кога су Бартлета прltвеЗаЈlI1 1"80З­ДСI II1М обручltма. А то дрво за мучсњс бшю јс оБЈ10ЖСIIО кон­Щlма од сумпора све до I"оре, гдс је Iшд главом јадног греш­ника ВИСlfO вснац од катрана It сумпора IlрlШII'IIIС дсБЈЫШС.

69

и Кад је џелат гурнуо бакљу са разних страна у дрво, П�ВО су као фИПIЉ јарко ГОРСЛlt КОIЩ�I од сумпора, 11 тако ЗСЈТllнасти пламен 11рво одвслlt ка IIСIЩУ 1I<Щ 'reMCltQM деЛlI-

• КReIП'8, тако да Је IЩ њега почела да капље спор..' Кllша р..1С-ruтамсалог сумпора 1I кm-pаиа.

AIllt је упркос ТОМ rpoЗоВИТом призору деловма само као да је освежавајућll пролећНII пљусак It ма�ш за тог чуде­сног 'ЮI�ка на КОJlЦУ. И даље јс држао срам ве 11 погубllО шаљl1ВС I'Oворе ПроТl1В бllскупа, тако да се убрзо '1IIII11ЛО ка­ко је ОН, на својој фотељи од сомота, више бlЮ на губlIЩI_ Ш1)' од жртве на ломачн. Да је сср Бонер на ЗГОДШI ва'IШI могао да се удаљи са места гдс сс jaBl-IO предсказивало шта ћс 611Т" њеl'OВИ rpeCII, 11 где се ЗIНI1IО за све њеl""Ове r<ljHe које се НIIММО НIIСУ Ш'reделе, он бв то У'IIIНiЮ са МНОГО paдOCТl1 �1 ВОЛСО бll да се одрскне сладостраСТIi погубљењн! Овако је, међугим, 1IЗ['ледrulO као дн је под IlccXBaTJbHBOM ПРI1ВУДD:l.1 н �[ишта му ДРУГО ,н!јс преостало IIСГО да ћугеtш дрхти усред мука беса 11 стида 11 да запењеl-lО ItЗдаје нарс 1}сње по наре­ђеље слугама да свим среДСТВl1ма 110журе дело, lIако је 1><1-НI!је намеравао да што Вltше ОЈ�А<I1 са ОIIИМ lIајстраШЈ[ијим. Па ипак је било чудо да се ВИД" како ниједно од танадд која су lIа крају као I""рад l"IJьуштала по Бщrrле1)', НJlСу могла да га yћyrкajy као да је чврст и ЧШlНма одбрањен П0 Цслом телу. Најзад јс суво набацшlO дрвеliс 11 грањс са много умеШШ'IС кучннс довело гомилу дрва до тога да усплаМТI-I 1-1 Баrллет је нестrю у ватри Jt ДIIМУ. Али тада јс [ючео да псва громко и КЛII'lући, као што раније нијс НН у таМНИЩI, када се Њl1хао на Зltдy, па се уз праскзљс ДpBC'Гfl IICТOBPCMCIIO јсзщю 11 ра­досно ОРЈmа ЊСl'Oва Дllшьа песма:

Ехеј хеј! Чворак пева тамо са гране послс 1Јllњања у МflJУ. Ехеј хеј! МII се IЫIШСМО 11 певамо С OIIC странс: Хсј, мајко Изејl1С, на крају! Ехеј хеј!

На тргу са губ�Ulltштем �1 УIЩОКОJlО завладала је МРТ&1-чка ТIIшина и страх и ужас су ПРОЖlщалl1 uслате 1" слуге 1I СУЮtје, II000Юве 11 господу од главе до пете, 1"<IКО да је било

70

,

" РОСТО CMCIНIIQ. ИСflред СВНХ других је, McIjYТIIM, седео њс­['0110 лорДСТВQ бискуп Бонер на својој СТОJlИЦИ као сива сабmlСТ, а рукаr.ш се ГРЧСВll'ro држао за Щ1СЛQН. УКQЧСIШ 1'10-.-леда IIРО�Ш11l.:10 је Шlaмен. И када се '.уо последњн звук 'lCCMC Ю уста БаРТJle11l ГРIIIНl, Koj�j је roрео, видео сам како бllСКУП уз узвик ПОСКОЧII тcrypajyhll се, као да је на смрт по­гођен. Можда је ветар захвапю ломачу ШII1 су зоне-па ДСМОII­екс снш-е бluте ry " на делу: IIЗненада се са највишег врха

• ЈIO.\laче ПОЮIГ,Ю пламен као од црвеножynlХ Је:Ш'laка и -гре-перео, Jtсбдео, у вртлогу кренуо УВIIС, У BC'lcpIbe lIебо, баш у правцу БИСКУIlСКОГ ССДIIШТН, а IlpcKO главе сера БОllсра, Да

• • ЩI Је 1·1<1 lУ Г}13ВУ пало 11 УПРЉИJlО Је lIешто од гшклених капљи сумпора, као што јс Бартлет нсшro раније прорекао, Ilе могу да кажем. Ал" судсlш по JIIЩУ крвавог бllскупа, ис­кеЖСНОl' од страха, готово да је тако морало бlrrll, а да ЛI1 је он глаСIЮ УЗВI1К1IУО 111ШЧС није МОГЛО да се чује због 1)'-

• марања ЉУДII н звекета ОРУЖЈа �Ш СМРДЉI1ВОМ -тvгy.

ИСТИIIIПОСТI1 paдl1, ваља у овом Ilanl1cy још рећl1 11 да је •

�ICIIII, кад сам IЩНОВО дошао к Свес'ПI, опрљени уВОЈак са моје сопствсне СЛСПООЧlllще l1ао на зешьу. када сам у забу-1111 тог часа руком 11 �Iсхотице хтео да сс ухваПIМ зn глnву. 1-1011, која је УСJlСДl1ла после СТРШЈJIIИХ ДОЖl1вљаја тог ДШШ, . . . . . провео сам у СВОЈОЈ усамље�ЮЈ таМЮЩI1 под ШIЈЧУДШIЈИМ

ОКОЛНOClllМn, ОД којих ћу сс само УСУДИТI1 да понеке пове­РИI\I својој КIbIIЗII, urro, мсђугим, З�Ш'II'I yroЛIIКО MnIbe, по­што ће ми она 11011 остатlt јсднако IlсзабораВIlа, Kno све што MII се ДОГОДlIJto у зnтвору крвавог бискупа у ЛОНДОIlУ.

То Be'le 11 првJt део ноlill провео СШ.I Cтar1110 О'lскујућ" '-IOво ItСГllrПlв.ање, ако IIC 'шк И MY'leJЬc суда бискупа БОIiСра. Прюнајсм да је мој е самопоуздаље 6ltJю малено упркос ПРОРОЧflнској речи Бартлста, "ако бllХ сс увек НfllЮВО до­ХIШТI10 његовог угљс][а како 611 покушао да на 11СПОJIIlраннм ГU1Qчама HCy.-лсдног мннерала запазl1М слику своје будуlillО­CTII. Ускоро је, међyrnм, за то било већ и СУВIIШС Mpa'IIIQ у тој рупlt од ll1МНiще; а као " проuшс HOIiIl, тамни'ШР" нису IШIUЛI1 за потребlЮ да МI1 донС{;у неку СВСТlUьку у IiСЈНЈју -l .. тl су чак морали да сс покоре ЮРII'1I1тој забраllИ.

Пошто сам тако седео НII сам 'Iе ЗIШМ колико дуго, док је Ilролазила lюl1, размишљ.:1јуli�1 о својој 11 БаРТЛCТQвој суд-

7 1

БИН�t Н прt, томе IНtше пут уз глаСllС уздахс завидсћll УJIL!­'IIЮМ разбојнику кој" је сцца у сваком сл)'чају ОЧIIIЋСДНО био измакао свакој Iювој беД11 11 оковима, бllће да сам око l'!Оноћ" од I1СЦРПЈЬСIЮСТII пао у ОЛОВ�IИ полусаll.

И т;ща м" се учинило као да су се "а потпуно .Iсобјаш­њив lIa'llIIl отворшш rвoзде.lа врата рупе моје тамнице 11 да је ушао Бартлст Грив, без Ilкаквих пренемагања ИЛII "аро­'НlћlХ ПР�lПрема, и то здр.:'lв, ycnpaвall 11 просто моћнс телс­clle гpa�e, ПРIIЛИЧIIQ радостан 11 свестан свих својих чула, з60l' ЧСПI сам се у HajBclioj МСрlI зачудио, иако сам, "стоврс­МСНО 11 БУДШI, сваког ТPCIIY"Ka знао да је пре неколико Cд1l! IЮlу6љс.t 11 CtlB ИЗI·Орео. То сам му убрзо 11 рекао MllpllllM гласом 1I Пllтао га у 'IМС Свете Тројице ЩI ли прюнајс да је авет, �lЛllјс пак Бартлет Грин у својој сопственој особи, IIако

• ,Ш �Ш'lI,tI'l KOJ�I се '-Ie може IIзраЗIПИ, доведе.'! овамо са l,екО[" другог света.

На то се БаРТЈ'СТ насмејао на уобичајешt 'ЈаЧИII, као да му смех rшвrlре из целог грудног коша, ОДГОВОРИВШII да ОН свакако HltjC авет, него здраВII ]f најпотпунији Бартлст Грин, 11 да вс ДОЈШЗII 1111 из каквО[" другог света, него 11З овог Iшше!" рсалНО[', у коме сад само станује са супроmе стране, а јер 11 нема Шlкакnoг )ю,ю,' света«, већ свуда на ЖllООf)' само овај јеДШI свет, иако 01-1 11ма mlше, па чак 11 безброј lf3глсда и про­жимаља, па јс. додуше, његоno биће нешто мало другачије од мога.

АЛII све је то само промуцано и речено после СШI.IQI' збlllШња 11 "Н �Ш Koj�, ItaЧШI не умем да ОПl1ШСМ ону велику jacllOIiy, jCAIIOCТ<lBHOCТ, чак и разумљивост саме 1'10 себи, које сам бар МI1СЈIИО да осећам у тим тренуцима полубудне ПРI,јСУГIIОСТII духа, јер је YB�Iђaњc ИCnIЩПОСПf онога urro шt је Бартлет rOBOPIfO 611ЛО 3<1.роlbе,ю у такву свстлост СУНца, да су СВС тајне IIЈ>остора, Bpe�leHa �I постојања свих ствари са­CB�IM nJ?OBIIIIHo �I QTbopel-IQ лежале пред мојим бићем. Барт­лст ми Је у том <шсу пружао велика Са3нања о мени самом и о мојој будуlil'IОСТlI, ТакО да сам све то добро упамтио 11 IIII� сам заборrrвио l lI1јеДllУ С�ПI'lltцу.

Па чак ако сам те ноtш још 11 сумљао и мислио да се са М�ЮМ ПШIГРШШ IIСЮ1 лудаЧЮј сан, већ сам у много случајева з.ачуђујућнм 11 истовремено спаком разуму ПРС)'П1ВННМ оства-

72

р"вањем њсгових пророчанcrnва поучен, тако да би, баш на­супрот томе, сада 61IЛО лудо с мојс C1lJa.IC, ако 6их мање вс­po8.:'lO да ће се и даље тако наставнти. А само мијс једно пр" свему томе чудно: који ли је Бартлет могао IIмат!! разло," да тако верно МИСЈИI на мене 11 тaKopeћll ме прим!! ''!Од сnoјс добротворно noђcтno, yrолltКО Гlре што све до сцца ништа 11 1111 IШ кој" на'IИВ није тражlЮ од мсне да У'lИНIIМ "сuпо шго не би 6ило право и H�1je се појatuышао 'НI у каквом ЛIIКУ Шlкле.юг заВОДНИка, јер онда бих бllО ДОВQЉIIO човек да му сваког часа довикнем снажно и еqшкас,ю apoge Stllal/OS! Ta� ко да 611 rЋ морао прогутати пакао, у који би уобра:нrо да ме­не може ПОlJуliи.

ЊС!"ОIJ пуг на вјеки вјеков Hltje мој !lyr; па tlKO бих IIкада прltметио да не смера са мном .rишта добро, могао б,1Х увек да му покажем панац!

Пошто сам га усрдно ntlтао, Бартлет ми је те 'lOћl, обја­СНlЮ да 11)' већ yjyrpo слсдећег да�ш б�IТl1 слоБОДШI. Па кад сам га, IIИМало му не верујуl1и да би та тврдња Kqia јс �Ш

основу свих околности била неМOI"ућа мо,'ла да се оствари, још упор.шје запиткивао �I liстовреМСIЮ настојао да му до­кажем да MII обсћава нешто urro је најлуђс и "ајмањс всро­ватно, '011 је l1ућкао од смеха тако страховито, као ваљДа ни­када у свом животу и рекао:

»Ти си, бр..1.те Ди, будала. ГЈlедаш у сунце, а l'IOрИ'lСШ

око! Aml, како C�I почепНlК у тој уметН0С111. теби је KOl\laд

земље вщuе од живе речи. Узми стога, кад се пјЮ6удltш, r.юј

'10КJIOII, па 8ltди куда твоја свест још НС може да ДОЛСПI.« НајваЖ.llllјll део поука које ми је давао ОДIIОСII се ва ва­

Жllа упугства у вези еа освајањем Грешшнда �I х�пношћу и једва преl"леДШIМ Зliaчајсм ТОГ подухвата 3<'1 целу моју бу­дуliу судбину. Нећу да преliугш., да ме је Бартлст ГРlm при­ЛИКО.\I својих доцю1јих посета - а сада ме посеliујс чсшl\с ­увек lIаllОВО и с великом веРlюшћу 11 чврст!,шом упуliивао ,Ш п� пуг, а да бих постигао свој rtaјВ�lш�t циљ за којнм так'О снаЖIЮ чезнем, јер пре cBcI'a, рече, дrr ми јс ювесна круна Греl,uшнда; 11 сад почињем ЩI схватам тај Mltr! - - после тога сам се пробудио и месец у опадању стајао је сјаја!! BII­соко на небу, тако да ми јс пред ноге кроз узar-III прозор па­дао бсличаСТО�JUТави квадрат светлостlt. Стао сам сад у ту

73

светЛОСJlУ греду месеца 11 са великом пожудом Ilзвадно yг� љени крltстал 11 једну од љеГОIЩХ ГЮВрШИlШ, које су се TaM� но РСфJlсктовале, држао у сјају небеског тсла. Појаюьнвали су се рефлекс" М'1ВII'ШСћl, готово црнољубll'lаСТII 11 дуже Bpe.\le f lисам могао да ОTh:ријем IJIIUrra друго сем тог запажа· ња. AJIII, IICTOBpcr..ICIIO јс у МСII" рпстао ЧУДIIИ 10.1111' који сам 11 телесн? осеЊю, '� ЦрЩI КРIlСтал У мојој руц" престао је да дрхт" ЈСр су 11 МОЈН прст" ПОСl<UНI ЧЩХ:ћl И СНГУРШI, као све на MCIНI.

Тада је мееечев сјај почео да се пресllјава у дупtШIМ бојама у ОЈ'ледму од угља; млеЧ1l0 опалне занссс облака ДИ� зrulС су се 1I Г1ОIЮ80 с�tир'ЩrulC. Најзад сс на ращщ огледruш појаВllла ОШЧ:k'l у СВСТJlОСПI It CJ1l1KOB�rra у обрнсш.ta, прво M�ella слика ПОПУI' 'н-ре паl)'Љflка под сјщном МССС'IIIНОМ,

КОЈС као да сам посr.1<tтрао кроз рупу на неким щшгm.ta, ал�1 ускоро заћlМ IIЗГЛСДМО јс као да расту у ШllрltllУ Ii ДУЖltну �I то ШТО сам видео постаде - беСГIРОСТОРIЮ, алll нпак до те мерс рс...'lfllЮ, као да сам се 11 сам нашао усред TOI' збивања. И видех --- (Мрља од ватре.)

ДРУГIl Ј·'УГ се већ овде у ДllјаР�lјуму налазll веома брнж, љива IIЗI!СДСНО ушtUlтшшње текста, уосталом, нс бatн l3eIlCI' обима. КОШIКО еам у сТању да ПРОСУДIIМ, олетјс мој IIраflре­дак СОIIСТВСIЮМ руком то место y'lIl1iilQ неЧIГГКIIМ. Изгледа да му ЈС, тек шro ЈС 0110 Iшmlсао, пмо на ''Јамет да нежеље� ним Чlп-аОЦllма не би требало да I13даједну Taj IIY, која му сс после II,СГQПИХ ДОЖlшљnја у Таусру могла УЧШIIIТII ОIШСНОМ. Мсђу1'l1М, на том месту је у днещtllК станљеl] фрагмент је. дног ПlIС�Ш. Очигледно га је мој poljaK Роџср ОДIIСКУД доб.1.' вио I1 У току СROј "х rtре ТХОДI •• '.Х (,"I)'дија умстнуо овамо јер Пl1� СМО HOCI .. одговарајућу забелешку IraШlсану ЊСI'()ВОМ руком:

)})едшm остатак једllог дО"Умеlllllа о тајll/l ослобађаља ЏОllа Дuја tIЗ Тауера. ((

Адреса 11<1 коју јс I I IICMO упућСIЮ rшше се IIС може YГBP�

дИТН IШ ОСНОВУ ЊСI'ОIЮГ садашњег стања, што је, уосталом, 11 IIООI1ТНО јср сазнање о ЖИВОl)' Џона Дllја, захваљујућlt том фрагмеm)' m1сма, свеједно постајс још јаСlшјс. ПIЮllЗllJlазil

74

да је Џон Ди ОСЈ1обођен �Iз затвора I ш основу ТQП\ што се умсшала ПР'illllсза Е.ЈII13абст.

Овде IшвОЩIМ цеЛl1 фрш'ме.гг ПИСМ<1:

)) - - - навоДИ MClle (1I0на Дllја) да Вама као jCItlmoM човеку IШ свету гювер"м ову тајну, Kqja је IIстовремено Ile� што на што сам IшјПОНОСJlllј ll, а што је 11 Ш�ОГШСIIИЈе у мом ж�шоl)'. Па ако НIIШТ<Ј друго, шща ово може да ме оправда у свему uпo сам У"IШIИО 11 што l'Jy још УЧI1НIПИ У част 11 ово­земаљску славу наше l-шјМIUЮСТН8ије господаРlще, девнчаll­ског велllЧfНlства Елизабете, моје великс КРаЈЫЩС.

ДаюlC, укратко: Како је краљевска 11рlt1щеза на OCHOI�y једног одрсђс.юг

ювеШr.:J.ја саЗIl1UШ за моју очщну СIП)'altllју - она је, са CMe� Jlошћу 11 опрезношћу, којс бll шta'lе јсдна моглс да сс оче­кују од детста њеног доба - наредила да пред љу дођс lIаш зајСДНllЧКИ 1'lријатељ Лестер 11 питала га lIа Вlпешку реч о љеговој СМеЈЮСТII, љy6aB�1 и верност" према MCHII. И како јс I-taшла да јс IlOmyнo спреМШI 11 од.nУ'IШI да, УКОЛIIIЮ ТО буде потребно, ЖIУI'Вујс 11 car..lOrll себе, са "С"УНСIIQМ хр.аброшћу је КрСllула да ме еП<lсава. И жслео бих само, већ 11 раДl1 ема· њсња маг СОIIСТВСIЮГ, ItlН"I'lС БСЗ['РШIИ'IIЮГ Дf1Вљeњa, г]ре да 1'lреТПОС11lВltМ, него што бltх могао да нађсм доказа за то: да јс љена 11011'IУ.Ю депtњаста бахатост, која не можс да про· цеј-lll опасност, "отово лудост њеног бвllа, која је понекад СIЮП8ДНС, БИЈlа то што ју јс lIатерало да учини 0110 што је заправо било lIемогуће, 118 ипак изгледало као јеДl11Ш MOГY� ћ.юст за мојс спасење.

у току lюћll је уз помоll npaBllX 11 лажних КЉУЧСвtl -небсса Зllaју како су ДОСПСIllI У ""ctle руке - кришом Уl1ала у државtlу кшщеllарију краља Еднарда, који јс управо тих дана нсгощю нарочито ПРl1јатеЉСТ130 са БИСКУПQ:l.I Б01 lером 11 стаmю с љим сарађивао.

Нашла је 11 OТnОрl11Ш касету у којој су лежалll JII1'IIIII, Ha� РО'НП11�1 НОДСНIIМ жигом ОЗIЦ\чеltll краљеви 'ШПl.Р�', 11 смело, руком која је ОПОliaшrura рукопис краЈьа, написru.а заповест да сместа буде:'.1 пуштен Ii запечаТIIЈШ I1ИСМО Едвардовим СОl1ствеllИМ I'Iсчатом, којlt је такође 116 IlеСХВЗТЉl1В иаЧll1l IШUlла, lIако је готово увек БРIIЖЉI1ВО бlЮ под КЉУ'lем.

75

Мора да је све то извела са Дlшљењ.:1. достојном обазРН­вошllу, а истовремеlЮ МУДРОlllћу 1I смелошћу, тако да није било НlIKaKBC. lНI IlajMall,e сумње у сам ДОКУМСIIТ - штаВШЈЈе, сам краљ Едвард, када му је тај спис ДОЦНllје дошао 11ред 0'11-1, био је до те мере забезекнуг због тог магијски IШСТШЮ" Пlюизвода о.еГОIЮГ пера - а О коме 111�e имао 1111 fюјма - да је немо I1рих:ва·lllO документ као свој сопствеНII. );03 оБЗllра што може 11 да се сумња да је схваТIЮ како се рад" о Ф<UI­Сllфltкаry, ми јс то IlПак lIугке отрпсо, само да IIС бll морао да призна да је такав чаробња'lКlI '1llH ЮIИ неЧУВС1Ш дрскост могућна 1I заМllсшша у непосредној БЈ1ЮИНИ његовс Ј1ЈIЧIIО­C1l1 - тек, слсдеllег јутра, јот 11j)С ост11"а CYIII.tt1, l)обсрт Да­).Vlil -ДОЦНlljе СЈ>Л од Jlсстера, у ... ао је у канцеларију БIlС"-УШI Бонер..'I 11 пренео му XIITHO 11IЈСМО, IIlfСНС"Пlрајућll IШ томе да Лl1ЧllO добије одговор на преllС1У заповест 11 самог затворе­ника 113 руку ДYXOBIIOr суда. УЈ то јс успело! -

Никад ШIСМО сазншlИ IIИ ја, ни бl1ЛО кој., други човек, шта је стајшlO у lIаводном Јlltчном ntlСМУ КрШЬ.:1. Едварда - а којс је ItЗЩIСЈIIIЛО 11 1·lапнсшlO ШССllаССТОГОДlНuње дете! Ја само знам да је крвави бискуп безбојно И С дрхтаВIIМ удови­ма својим ТС1l0ХРШlllтељима у ПрllСУСТnУ Дадлија К:IO llза­СЈlНника краља I1Здао наређење да ме Itзруче. - То је све, по­штовшш ПРI-Iјатељу, што смсм да вам повеРliМ. А Вl1 бll тре­бшlО на ОСIЮВУ овог UIТO сам вам с.:'Iопштио само са УСТру'щ­вањем, да cX8aTlfre у чему је ствар са юм 'ве'IIЮМ одаl!О­шllУ', о којој сам у вези с IШШОМ IIзјМИJlОСТIfВlljом 11 ш)јУЗ81f� шснијом краљицом већ В�lше пyrn roВОРIfО�.«

Тиме се завршаRa ФрnгмеlГГ Шlсма. у щ�аријуму Џшш Дија, юа OllllX реченица које је учн-

11110 неЧIIТКИМ, стоје још опс речи:

и тако сам, иrro је представљало 11ajтa'lНltje исrtуњавнње IlРОјЮчаllСТва Бартлета ГРllllа, још истога јутр.:'! без "какве (Iюрммности 11 ОЩIШЋња осло6оljСl1 Ю свог тешко!" I"IOЈlOжа­ја н мој друг из ДСТИlhства и оМ Ьоу Лестер ме је одвео IIЗ Тnуера �Ш јеДIЮ безбедно место, l'де бll 11 са:\юм господину бискупу Бонеру б�tJI0 теllНЮ " да наСЛУПI да сам тамо, а ка­М01l" да дође 1"10 мсне, УКО1I11КО 611 му ·ГО још једаред могло

76

да падне 1111 памет, ако бll се ипак покајао urro је сместа по­ПУСТIIО у ОДIЮСУ на моју ]lИ'lIIOСТ. Не жеЈНIМ о томе више да дајем I-Iикаквс комснтаре, IlIiПI да дрско обј ашњаШIl\1 чудс­снс пугеllС I·осподње до r1ослеДЊIIХ танчшш и доказУЈем IIХ secl/l1dam ,'afiollem, - Само 61ЈХ још lUлико ГlРJlМетио да је пореД "nдacoe нсобll'IНС 11 готово невероваПlе смелости и ВCЏllllHe спас�uшца одма.х 113а божије ВНДљиne помоћн овде бl11"НО и душе8lЮ стање бискупа Бонера после СI'!аљивањ.:1 Бщrrле'Га Грина. Допрло је до MCliC, наиме, од каплана ссра Бонера, пугсвима који Оlще нису важни, да бltСКУll �ICTe 1I0liи нијс 1\101'<10 ока да склопи, 1-IСfО је у IЮЧСТКУ у �Iемирној збу­ЊСНОСЋI своје ШI'IНОСТII сатима ходао l'Ope-долс 110 свом ка­БIШС1)', :1 после тога пао у l1собlt'IНII делllријУ�f, у юку кога је It3ПlеД:1 шrГIЮ од најllСОПIIСltnијсг ужаса. Otl јс за то вреМС говорно неком HeВlIДЉIlBOM посетиоцу повре.\lено скоро lIечујНIIМ, неразумљивим ПIf1СОМ 11 сатима BOJtIIO борбу с KojeKaKBllM уображсним деМОIIИ�Ш; најз.'Щ јс jeJIlloM гласно узвикнуо: ) ПРlIЗнајем да нсмам моl1и над тоБОМ и признајем да ме Bal'Jh.'I прож.цliРС - IkТГ)Ю - ШIТр..'I!«; ПОС1lе чега га је ка­ман, који јс дотрчао, нашао без свест" 11<1. ""eГOIIOM лсжају. МеђупlМ, lIeliy овде да дам простора којекаквим ДРУПIМ вс­Сll1ма, које су такође допрле до r.ICHe. 0110 ШТО сам сазнао тако је ужасно да верујем да бих од престрављеllОСТИ своје душе изгубltO свест ако бнх желео да скупим СIШl·С 11 да то напишем 1·13 IШПl1РУ.

TIIMC се завршава IIзвештај Џона Дllја о »сребрној ци­flели« Бартлста ГРlша.

пр",јшlO МI1 је неколико даllа на селу It шстање по Пllа­IIИНСКНМ гшдшtaма. Донео car.1 брзо одпуку 11 оста lШО писа­ћli сто, меРИДllјаl1е It ЧУКУIЈујака Дија заједно с њсговим пра­шњаВIIМ реJlИК811јnма, ОСЈlобоДItО сам се ОКОl.lа куће 11 рада, као да сам побегао из таМIIIЩС.

Зар није смеШIЮ, I"{)ВОlћЮ сам самом себll, када сам пр-вог часа у rrсјс.ажу "спрсд Г1Ј1ШIИIIЗ ходао lЮ мочварНОЈ пу­CТOllOJbIIH�I, да се осећам нсто као што се веровапю осећао Џон Ди после савладанс тамнице, док је трчкарао по шкот­ској Вl1сораВIШ? И морао сам да сс смејсм што сам пошТQ­пото хт(."о себи да YBPТII�t у главу да Џон Ди мора да је ншао

77

['[реко сличне пустопољине, IIСТО тако радостан, IfСТО тако напет у дуБШ'II'1 своје душе 11 нсто тако скоро растргнут ОД IIQВОГ осеliања слободе, као ја, КQји сад ГОТОВО три СТО'ГЈШС Н педесет ГОДII!Ш !юсле Дllја, идсм ПО мочваРllЩI ПОЉl1ма ју. жне HCMa'IKc. А мор..:1 да је бlUТО баЈЈI у Шкотској, можда )' OKOJIIIHII Сндло ХllЛса, О којm.1a �III је ваљда мој деда поне· кад ПРllчао? ТО uпо су се моје Iщеје тако надОВСЗIIllаЈ1е, уо­сталО:'-.I, �I IHlje JtlUICKO од ТШI\IСТII, јер је l-Јама, деЦII, наш C11-Пlсско-штајсрски деда често nOTlJp!jliRao сродltост раСI10ЈЮ­:жсња и особ�rгocТlI шкотскю': прнБРСЖIII'ЈХ мо<tШЈРn сп ОJllIма Kqje ЛСЖС 11СПРСД Iтсма<tЮЈХ AlIШI.

А моје је сањарењс ишло јОЈ!Ј 11 ДШЬе: Видео сам себе како <ty<tIlM код кућс, али нс Оl-lако како

човек глсдајуliЈI у прошлост уме често да щщJt самога себе, Ј'lе: вtщео сам се тако као да ЈОШ It сада седим тамо зn писа­liим СТОЛОМ у граду као некаква љуска, као некквп прошло­roдltшња ларва IlIiCCKTa, одбачсна 11 змепљена IШ мес'Т)' СВО-. . .

.. ЈС смрти, I'IЗ КОЈС Је тек пре неколико дана успсо да се IIШ-чаур" леrrшр којll 1)' радОСIЮ лсБДl1 да би ОВДС горе У-А<lшао у својој liовој слоБОДII усред ЦРВСIЮГ бllља ПУСТОПОЉIII'ЈС. То осе liање 611110 јс тако снаж�ю 11 СЛlIКОВИТО да мс јс просто

• хватала Јсза када сам ипак ПОIIОвО морао да МИСЛИМ нн сва-ЮIЩIШЊIIUY 11 на ПОАратак куtш. Помarю сам сс ужаС<lвао ПОМИСЛlI да можда ипак стsаРIЮ за пиеаћим столом 'тучи моја празна кожз, у коју ја K<lO Сlюј Cltвll двојнltк ПОНОВО мо­рам да сс YBY'ICM, да бllХ се 1-1<1110110 сјСДliНИО са својом про­цmошliу.

Истина да су таКАе �lrpaplljc мојс маuпc брзо нестале када сам ушно у рештност СВОI' СТЩ IН, јер сам сс НII СТСI'!СНII­UЛ)' сударио са ЉШОТlнюм, који јс силазио ПОС1Је узаЈ1УДl-ЮГ покушаја да мс посети. Нисам га пуспю да одс, нсго сам га, упркос З<lмору МОЈНХ удова од IlУТОllања, опет повукао за со­бом !"Оре У cтal!. Изнешща се у мојој ДУШII, ншшс, живље

• него �IKaдa, Ј<lВI'UШ жсља да разl·0Ik1р..:1М с њим О КlJeГlIЊII, а н о Строгшюву 11, уопште, о I\IIЮГО чсму што - --

Укратко, ЛIIIЮТIЩ ме ОТГlраТlЮ натраг н остптак всчсри провео ЈС са МIЮМ.

НсоБИ'IIЮ вече! - Боље речсно, ако бих же11CQ да будсм 11реЦlIЗан, З<lпраАО само �lеоБИ'IIЮ аI7П1КУЛНСflВ оеЧСрЊ11 раз-

78

говор, јср JlIlПОТIIН је бlЮ блаГОГJlat'ОЈЫIВllј�1 НСГО IIIШ'lе, а ја-че Је дошла до Ilзражаја 11ЗIIССНЗ његова лакрдијашка црта,

. . КОЈУ eal\l свакако и paНlIJC понекад запажао код њсга, тако да

• МИ се учJtlIlЮ некако другаЧ1ЧJ.lМ I�CI"() што Cfll\l га иначе по-зналао.

IlРII'ШО ми је о смрти БЩЮIШ Сf1>Or<lнова, која је .. мала ие'IСГ фИЛОЗОфског, н ПОI'IСШТО безначајlIO о својll:'-.I пернпе-

• ТИјаl\Ш са уrтраВI1Тсљнма заОС1<ШШТlIНС, о НСКОЛIIКО одеЮll1Х предмета који су В�IСИШI lIа ЗI1ДУ загlуш'Ге�IС одајс - као ларве ЛСIIТI1РН. Знпало 1'.111 је з1'l ОКО да јс Лнrютнн КОРI1СПЮ cacBl1М слJt'lНУ СЛИКУ као што јс бltJlа 011а која МlI за време MOjllX ШСТЊJt IHIKaKO Iшје IIЗЈШЗllла из главе. И ПОТtlј�IO су МIЈ као рој МРЩ�1 IIРОЈlaЗШIС YCHyГllc мItСЛН, mljc .1111 доживља­вање СЩЈТII СЈIIIЧНО осећању да се кроз нека врата IIЗЈШЗИ ва· пољс на сJtобод.у, док празllУ l1<1рВУ - одбачеllО рухо - кољ,)" коју 1'.111 11 овде за живота - као што ме JlаУЧI11Ю моје нај но­Iшјс IIСКУСТВО - оссћамо као 1IСШТО себи туljс, са осеliањсм уж:аса ЩIJlазltмо оставље�юм иза себс, да смо, можда, као мртвац којн је у стању да б.1ЦII IЮГЛСД натраг 11<1 ЈТсш, којlt је остаВlюда лежи taMO---

Успут је Љrпотин стално брбљrю те ово, те 0110, IШ онај .

СВОЈ испреющnlШ, напола Ilpo11l1'1I11t начин; узалуд сам, ме-ђутим, чекао ЈШ то да tJC сам раЗl'ОВОр да скрещ: 11<1 КНСПIЊУ XOTOKaJl)'llrI1ll0I3Y. ч)'дlю IIСКО устручаваљс дуго МС је спре­чавало да дам разговору ПIХЈ1k1Ц који см, ЖС1IСО; најзад мс побеДIIЛО lIестрГlљеlЬе 11 док с:ш ПРllпремао .шј неl10Сред�ю МII јс IIЗЈ1СТСЛО nllТЩЪС 11.ITfI јс запр..:1ВО ЩlaО lIа уму кад је Ю-lеГИIbУ упутно IШ мене 11 како му је пмо IШ памст да ми јс продао IICKII СТНРl1 КОI\НЩ оружја.

» Е, па зашто да нисам тако Ilешто прОдао Вама, УВflже­ни?« )'зврапю је Л�II'ЈОПIН MIJpllC душе. Љегов '1'011 мс је IIРИ­тнрао, ШIКII)'О сам ЖI!ВЉС IICI'O ШТО сам запр<н1O 'laмеранао:

»Ама, ЛllllОЋlНе, ВВ морате да знате A<l1II1 стс МII 11 када I'lродал�1 С1<tроперс�ljски 1-11111 бог Зlifl какав врх копља, ШНI ItIlС'Ге?! Бољс РСЧСIЮ: ЊI врло добро Зllaте да нltсте Нllкада«.

01-1 мс је IlреЮ11-1)'0 са I'IИМ<UЮ промењеном раUIIOДУШНО-шliу у ИНЈ'ОНаЈЏlјн:

»АmЈ свакако, )'ваЖСШI, биl1е да сам Вам продао то ко­пљск

79

Н>СГОIШ су каПЦl1 'гешко ВlICIUlII Над очима, њеroви прст" ПУШUIII остткс ДУВalШ ltllrapC'Te у МУШntклу. Чtm1в њсroв 113-глед 6110 је пу" самопоуздања. Али ја сам сс уз6ушю: ))Ка­кве су ТО lШUlе, др.11-И мој ! Никада никакву сличну ствар IШ­СflМ кушю од вас. Нн Bltдeo Нllсам ништа сли'!но код вас! ВII грешите на IШ'lНl'1 који IШПОllfГO не могу да разумсм!((

»Тако?« ОДговорн ЛIlllm1t11 лсњо. »Е, па авда је то бшю paHltje, кад сам вам ородао 'l'O ОРУЖЈе.((

) I-Iикада! НII недавно, IIИ раlllуе! Схватнте Iшјзад! - Ра­Hltje!! шта то уопште треба да зна'!I!? - Од кад се МII уоп­ште познајемо? Неких !ЈIССТ месеЦII, а за тај BpeMcHcK11 раз­мак Зnl1ста бll 1-ребало да вас памhење послужи!«

ЛllllOћlll МС погледа КОСО одоздо 11 одговор"': »Ка.д. јо кажем 'рашtjе', онда всроваТIЮ МIIСЛИМ у неком ранltјем ЖII­воту - У јеДlюј ДРУI-ој ШlкraРНnЦltjн.«

» I([lKO то МI1СЛИте? У јеДlюј - ?« ))У једној РШlИјој liIIЮIРIКIII11јIИ, понови ЛИПОТИII јас�lO.

УЧllIIllЛО MII се да 'lyjCM прювук подрупщања; зБOl' ТОI-а npl1XВnТliX тај ТО" 11 рекох ИРОНII'!НО: »Ах, тако!н

Л"'IЮТllllје liyrao. Атl ПОШТО јс меЕII1 бllЛО стало до тога да Са3IШМ заurrо

је ПОСЈШО КlleГHЊY код мене, 3<1ПО'lСХ ПОIlОВО: »Уосгалом, ја В .... Ма lIa тај наЧIШ захваљујем што сам се

УПОЗIШО сајеДllOМ дамом, којаје - - - « О" КЛliМIlУ гяавом. Ја наставltх: »l-IажаЈIОСГ, ДОIIСКЈIС ме збуњује МllcntфикаLНlја коју сте

с тим у '�C'j" СМ<1'грашt потребном. Ј .... би,х, КОЛIIКQ то моје С.ШГС допуштају, радо 11Омогао ЮiеГIIЊII ХотокалУltгшювој, да дође до ору-..кја које ТОЛIIКО ЖeJllI -- «

» Алl' оно се Ilалази у вашем поседу!«, сасвим озбliЉНО се rlpeTвapao ЛIIПОТi'1Н.

)}ЉtПОn1l1е, с вама се Д8!ШС 11С може разговараТII!« »)А зашто?« »)ИСУВllше је ЈIУДО! Слагалl1 сте једној дами да се у МОМ

поседу налази комад ОР)'ЖЈа - « » - који сте КУПI\ЛИ од мене.« »)ЧОllсче, Мillючас - управо сте ПРИЗllали - даје то биЛО у

једној другој ИllкаРI IaЦlФ1 . - Па нека и буде тако!« - Ј1ИП<ЈТl1II се IlpeTBHpao као да се удубllО у рнзмишљање и промрмља:

80

»Лако је могуће да човек понекад побрка столеће.« СхRt1ТИО сам да те вечери није бюlО могуће са aI'rrIlKBa­

ром ВОДlrrи озбиљан разговор. У себи сам се �lnaK ПОМаЈЮ љутио. Збоr тога сам на силу прИХ8а'Пto тај тон, суво се IЩ­смејао да бих рекао:

» lllтeтa што Кllсrињу ХотокалУНПlНову не MOI)' да упу­TIIM tlЗ једну РЗlшју инкарнацију у вези с том ДРЗl1щеlЮUlћу коју тако страствено ТРnЖll!«

» А зашто да не?« упита ЉtПотин. »3ато што ће бити да КI'lсrињи недостаје разуме8аll.е за

Rt1Ш једнако комотан, као 11 филозофски ЮГО80Р·« »Немојте тако« - Лнпотин се насмеШI1. - » Кнегltlъа је

РУСКlш.а.« »Па IЈlта?« »Pyc�tja је млада. Чак веома млада, мисле Ilеки ваши зе­

мљаЦI1. Млађа него сви ми. Али Pycllja је такође 1I веома стара. Прастара. Нико се нама НС чудН. Можемо да Цl3l1ЈШМQ као деца, а такође као ТP�I сребрнобрада старца да разми­шљамо мимо свакоr острва у мору СТОJlећа - «

Ја сам ПОЗlшвао ту охолост. Било �H' је 1'1Смогућс да по-•

ПIСI,IСМ СВОЈУ поругу. »3нам, PYCII су нraрод божјll lЩ земљи.« ЉНЮТИII се tшцерl1 фатално: »Можс бити. Јер у ПОТПУII()СТН припадају ђrШОЈIУ. -

УОСТаЈIOМ, све је то једаll једll1lСII/аеllU свст.« У меНl1 је све више расла ПO'q.>eба да се 110другујем 1'Ој

уображеlюј филозофији 'шја 11 'Џlrарета, тој руекој IIЩIIO­lIалној БОЛССТII.

Одвра'11IХ: »Мудрост достојна једног Зlrrиквара! CTRt1P�1 lfЗ древне

прошлости, l1З сваке ПРОИЗIЮЉllе епохе, cтaвљe�le у нашу руку која живи данас, проповедају нам о I"POCТOPY И време­,IУ. Само СМО ми сами везани. - - « - Намеравао сам да, 1"0-ворс1iи што брже, избрбљам такве Ii сличне баШUНЮСТII, мс­шајући IIX без пробираља, да бих ГlреплаВIЮ УЗШIШСIIИ ТOII tшше филозофсме, али 011 ме прекидс смсшеlill се уз кратки трзај своје rпl1ЦОЛИКС главе шпред:

»Може бит" да сам понешто IШУЧIIO од шmlквитста. Утолико пре што сам ја lIајстаРllји од СВИХ MCHII познатих ralГfиквитета. Ја се заправо З0вем МаСЩI.«

81

Нема речи којима бих Morao да опишем страх који ме спопао после тих ЛИПО'П1Нових реЧ�I. За тренутак МI1 се учи­нило као да се његоЩl глава претвара у беличасту Ј\!аСУ ма­гле. у менн се ужаршlO једва савладllВО узбуђење, 1I само сам се уз н<ljвећи напор савладавао да бю.: са юразом бледе зачуђености и радОЗIШЛОСТИ упитао:

}}Одакле з�ште за то име, ЛIIПQТине? Ви немате п�ih1(1 ко­лико ме то заlшма! То име, наимс - н и мени није сасвим не­познато.«

»Је ли?« - рече Ј1ИПОТИII кратко. Његово је лице остало l-IеобјаШЊIIВО.

»Да. Морам да ПРJtзнаhl да ме то име, 11 човек који ra је носио, муче нећ неко одређено време - «

»Тек неко одређено време?« Iшруга ее ЛНПQТIIЈI. »Да! СИГУРIЮ«, одвратих жустро. » О!'када сам ово - ово

- - - « Нехотице сам направио неколико корака у правцу CBor писаћег стола, где су лежала ltaслагана сведочанства Mor рада; ЛИПОТИII је то добро видео и због Tora му свакако �Iије било тешко да комбинује. Прекиде ме са ПРIIметннм изразом одређеllе самодопадљиве заДОВОЉШТИllе:

»Хоћете да кажете, од када имате у CBOr.1 поседу та акта и сведочанства о животу извесноrЋ Џона Днја, мађliOlшчара и фантасте из времеllа КВИ!'I Елизабет? - Тачно је. Масци је познавао и ту господу.«

Постао сам нестрпљив. »Па слушајте, Лигютинс«, узБУДIfХ се. »За вечерас сте

мс заиста Довољно завитлавnли. Полазим од Tora да је Ваш тајанствени rOBOp резултат вашег доброг nС'lерњег распо­ложења; али како стс се сетllЛИ имеlШ Масци?«

» Па лепо{(, рече ЛИПОТИII непромењено лењо, )ЮII је, као што сам вам 13ећ, чини ми се, рекао - «

»Рус, дабоме. 'Царев магистар', како се понекад назива у документима. Али 13I1? Какве вн везе имате с њим?«

Лнпотин се подиже и Прl1Па.!ТИ себи нову Цllгарe-rу: »Шanим се, уважени! МагиС'ГрИ царева су познати у - у

нашим круговима. Зар б�1 б�tЛо 11скључе�ю да једна lюродица . .

археолога и atrгиквара, као што ЈС МОЈа, потиче од Tor ИСТО!' Масција? То је само претпоставка, уважеНI1 мој !'lријатељу, само једна претпоставка1« - и УЗС свој капут и шеШl1р.

82

»Зб�lља шаљиво«, ВИКlIУХ. »Ви ту необичну фю)'ру по­знајете из 11сторије своје земље? А појављује се такође и у старим енглеским СГll1сима и докумеllТliма и - такорећи -

. улазli у fo.ЮЈ ЖИ130Т- - «

Речи су ми дошле на усне без неке намере. Ј1шюТlН' ми пружи руку, а IICTOBpeMeHO левицом ухвати

кваку: » - такорећи у ваш ЖI1ВОТ, уважени мој зашпrгниче. Ра­

зуме се, ви стс 3.:"1Сад само бссмрп1И. Он, међутим. - « Ли­ГЮТИII се за кратко поколеба, намигну из углова очију и још јеДIЮ1>1 м" стисну руку - » рецимо јещюстаВНОСТl1 радн: �a'­ја, то морате да знатс, ја сам вечан. Свако је бнће беСМIТПЮ, само lIе зна 1IЛI1 заборавља када долазн на свет или ra НШЈУ­

шта, због тora нс може да се каже да поседује вечни живот. Можда liемо Дру,'Н пут ОПШИРНltје о томе. Па ми liемо, Ila­дам се, јан! дуго да OC1'alleMO зајеДIЮ. Дакле, до внђења!«

С 'Гим је отр'ШО низ степенице. Остао сам прилично УЗl-lемиреll �I збуњен. Одма.хујући

глаВО�Ј, покушавао сам да се сетим. Да ЛИ је Ј1игютин Morao да буде припит? ВI1ШС пута ми се учинило да је то, што је 11СКР�tлО у његовим очима, можда плод винско]' расположс­ња. Али није ми IЈна'lе изгледао Н1Iмало Iшјан. Пре помnло луд, али 011 је такав од када ra познајем. ОКУС�ГПI судбину изгнан�[ю\ са седамдесет ,'одина, као он, свакако дп може да уздрма СЈшге душе.

Игшк јс необично да је и он знао нешто о »царевом ма­аIСТРУ« - био с ЊIIМ чак у сродству, ако је мисЛlЮ озбиљно став.љајућl1 ону примедбу.

БIЈЛО би драгоцеlЮ сазнати urra тачно зна о том човеку! Али - проклетство! У ствари кнегињс нисам успео да напре­дујем НII за корак!

И у том погледу l1е ми ЉIПОТШI у боље дневно доба и трезвеlшјој Пр�tлици морати да одroВОРI1. Нећу ДОЗВОЛlПII да ме још једном 3.:"1мајава!

А сада Ј ш посао.

Један покрет на слепо, као што сам ОДЛУ'IИО да liу учи­Нlt"I"и, захватање из дубине фиоке, у којој се крије пошиљка

83

-----------------------------"--��--����----��----------------- ---

Џона Роџера, доноси МИ свеску увезану у добру плаТl-lену хартију, за коју, отварајуnије, КОНСТЗlујсм даје једна од сред­њих всроваТIЮ већсг броја таквих свезакајер ПОСI�lње без на-- . тшtса �l заштитног омота, ОДМах, са раllИЈе ищt каСlllче дати-раним забелешкама. Рукопис је, додуше, у поређењу са ди-- . ЈарИЈУМОМ ПРl1щtчно промењен, ШНI нема сумње да пр�tпада Џону Днју.

Почињем еа преmlсивањем:

Записи из дОЦ1luјег .жшюmа гас1/. ЏО1lаДuја. Лета господљег 1578.

Дa�JaC, на празllИК васкрсења нашеl' господа, ја, Џон Ди, веома сам рано устао са свог лежај а и фино, тихо се ИllJун.ао из своје ЛОЖllице како не бl1Х пробудио своју садашњу, дру­гу супругу Џејн - и да не бllХ омео Артура, СIЮГ вољеног си--IЈа, У сну У њеГОВОЈ колеВЦl1.

ГОНИ ме да Itзађем из куће и са дворишта да доспем у сре­диште пролеnњег дана, који се БУДIt као даје од fo.U1CKa и сре­бра, па ипак не бих умео да кажем шта ме је заправо толико тсрало, ако то Ilије бнла мисао како мије злокобllO почео тај Itстlt ДШ [ Ускрса пре сада већ двадесет и осам ГОДШЈа.

И нашло би се можда много разлога да се искаже [·IС­измсрна и ИСКРСIЈа захвалност неПРОIlII1UЫlВој судБИIIII, I!ЛИ, да бих то рекао као што је ПРl1стојшuе: божаl·lственом про­Вlјђењу и милосрђу, што још данас, у својој 1·lCдесст и седмој ГОДШIИ, смем при добром здрављу и здравој свестн да УЖ�t-

. вам у дрШ'0�1 живот)' и да гледам сунце КОЈС се тако ДИВIЮ диже ИЗllад ХОРИЗОlIта lIа истоку.

Од оних, који су тада хтели да ми одузму живот, ве llина је одавно умрла, а према серу Бонсру крвавоме бискупу, остала је само одвратност и гађење народа; када се ПРllчају

. старе приче и ДОЈкиње Њllме плаше неваљалу децу.

Али шта се збlt са мном и са Пlюрочанствима, са свим - . Т\јМ смелим ОЛУЈама духа из OllllX дatш МОЈе СI1ЮIНlС младо-сти? - - - Не волим ни да IЮМИСЈШМ на то како су ми про� шле године и планови и разочарања 11 cllare.

Подавши се таквим мислима, које су ми се наметале снажније �Ieгo икад, ходао сам обалом узаног патока, којије

84

вероватно MOr>1 роду liCKaдa дао име: Ди; и тај поток Д�, ме је своја;.., КОМИЧНОМ журбом опоменуо да помислим на rlpc� брзи ток СВИХ ЉУДСК�IХ ствари. Тако сам н доспео до једног места на коме гюток, вишеструко и ВI1југајући кроз теСliзце, окружује брсжуљак-видиков:щ Мортлејк, а �Ш ТОМ месту се вода UJиrm у једну стару јаму сред ИЛОВдче, тако да се створило некакво језеро са трском на тој изБО'lсној обали. На први поглед изгледа као даје поток ДИ овде стао, просуо се у МQчвару; просто, као да се изгубио.

На ТОМ MO'lВapIIOM Mecry, код те рупе, застао сам 11 КО зна КОЛИКО дуго гледао у трску, која се слабо кретала и по­Кр�tВала бару �Iспуњену KpacтaB�jM жабама. Најнезадовољ­нија замишљеност Мl! је испуњавала свест; и сувише су се снажно јrшљала пнтања иза мога чела: нс OI'JIеда ли се кроз судб�tну потока Ди хtiПерболичtю судбина самога ЏOlШ Ди­ја којl! стоји пред њим, гледа у љега и управо као симбол ступа пред сопствене очи? - Брзи трк If стара мочвара, уста­јюта вода, жабе крастаче и трска - а юtщд тога млаки зрак суt1ШI 11 замађијаtю лебдење светлуцаВltх ВWlШIИХ КОlыща с крилцима као украшеним драгим камењсм: ал!t кад ухвапtш то варЉIШО чудо, у рукама држиш само РУЖIIОГ црва са ста­ЮЈаСТIIМ крилима.

Док Cal\l тако разМllшљао, ПО\""Јlед ми паде на велику, си­bkaCTO:-'lрКУ ларву, од које се у све већој ТОПЛОТИ ПРОЈ1сћног jYTPfI одвајао јсд31 I IJИЛl1l1 коњ!щ. Дрхтећн ItНССКТ се није дуго држао жуге стаБЉltке близу места за које је грчевито пријањала l1Эпуштеl1а аветињска чаура, за време тог чина ПУI \ОГ страха од смрти I! рађања. Неж�ш су се крила брзо ОСУШWlа под топли м сјајем сунца. Трзајући се, дигла су се више П)'111, дражесно се ширила, поравнала у сненом покре­ту, жустро су се трле стражље lюжице, побожно су уздрхта­ле - и изненада се подигла, зујећи, мала вила, сеВНУJlа, па веn следеnег треН)'1·ка лупuта IШОКОЛО у трзавом лету по блажеНС1ЋУ мора ваздуха. А круга ларва је мртво в!tСИЛfl �Ш УМРЈ\ој треци над устајал\lМ блатомјезера.

»1'0 је тајна живота« , рекох сам себи гласно. »Тако се бесмртно претвара из једног у друго, тако је победоносна воља да се испуни одређење ПOl\ОIЮ раскинула окове«-

И тако сам и самога себе видео, такореnи, иза себе, у ду­гом IIЮУ слltка које су се губиле у прошлости мога живm·а;

85

чучећи у Таусру поред Бартлета ГРlша; ч�rгајуlНI ДOCnДl-Je купусаре и Jlопсl'lII зсчеве у ШI<ОТСКQI\I СКроВНШ'l)' Р06СЈУга Дад.лија; nraBeli�t у ГРИI-ll1ЧУ хороскапе за I\lлаl)аl1У ЕЈНЈЗа� бету, ту ДI1Вљакушу, коју НI1КО није МОIЋО ухваТIfТИ; - - - го­lюрећи тираде 11 ЮНlн.ајућlt се пред царем МаКСНМИЛltјшю ... , у БУДIIМУ У ВСlIгсрској; MCCCL(lIMa Ilспредање ГЛУВIIХ l1tj1m са НИКОЛОМ ГРУДllјусом, тајНIIМ секретаром цара Карла н • • • ЈОШ M�IOГO Т<lЈIIИЈ�IМ адетом реда IЖтезова РУЮIIIОГ крста. Видео сам себе телесно, а као YKpyliclIOr у MHOГ�IM смеШ�IИМ 11O�11Ц11jaMa, ПОI'оIjСIIОГ МIЮГlШ страХОIИlма KOjl1 убl�ају срце ,тll беспомоtНII1М слепилом осећајносш; болесног у 1-lшtСllју на Kpel� војводе од ЛОТРl1нгена; горсћег од жус­триt-lе, љуб:Щlt 11 бурних плatюва 11 t-Iада у PII<IMOlIlIY: IlpCA 'ьом врелом, леДСIЮ хладном, cCBajyliOM, сумњнчаnо ОД/1а­жућом, r'peA ,ьом - прсд њом - - -

и видео сам себе крај гюстсљс својс прве жеllС, своје нс­IlРllјатсљице, своје бездушне Еmн1ОР, док сс борила са см р­liу, �j видео Со:1м како ТIIХО КЛltЗIIМ напоље ИЗ затвора смрти, I'ШIIОЉС у баштс Мортлсјка, к ,ьој - К њој - Esшзабсти!

Ларва! - MaCI-:а! - Авет!! -Свс сам то ја; све то Iшса�1 ја, 8сћ мрки црв на ЗСI'.UЪН са беСllIlМ KaHuaMa час 'ry, час тамо, кој и СС хвата за рођење другог, оног с КРШ lllма, праuог Џона Љuа, освајача Гренланда, вође јуриша 'Ја свст, краљеВСКОI­МJlадића!

А још увек само црв који I1Iмиже - а још увек IIС ncре­IIИК! - О �шадОС1'I! - О ватро! - О моја КРаЈЫlце!!

ТО је бmta вc<repњa шетња јСДIЮI' човека СТЗIЮI' педесет . .

и седам ГОДIШfl, КОЈИ Је са двадесет 11 ссдам намеравао да се дочеllа KPYI'IC ElIrJrCCKC и да под своје ноге CTflfll t IlpeCTO 110-lIOГ света.

А шта се ДОГОДltllO за времс тих дугих тридесет r'OAliIi<I, откад сам у ПflР�IЗУ ссдео на BIICOKO слављеној катедри пре­тварnјући HaY'IImKe у учешњ:с, fI Ilf>шјуliи међу спојШI вред­ШIМ слушаОЦlIма јСДfЮГ краља 11 једног војводу ФраIlЦУСКС? - у ком трњу се закачило крило орла који је теЖIЮ ка CYII­цу? У Ю1КВ�IМ сс мрежама тај орао заплео, скупа са дроздо­ВlIM3 и rlрепещщама, ДСЈ1сliи зајСДII ИllКУ судБШIУ са собним rrпщама, н још се ЗILХваЈЬујућll богу што H�lje з..'1једrю са бо� ровњаЦllма ДОСIIСО у Пlraњ за Ilечсњс1

86

•

ВIIДСО сам ТОЈ' ТIlХОГ уСI\РШњег југра како преда МНОМ пролази ЦСЛlI мој ЖИВОТ: НС IШ OIшј наЧI1Н како се 06II'1НО 1'0-1l0рl1 О УСIlОi\IСlшма 1Iа прошлост; ја сам себе ВI1ДСО телесно » ltза ссбе«, ,',рисуrног у ларШI сваког времена и ја сам по­НОВО прошао МУ'IСње У6Јшчсња у сваки од I,шпуштених ли­кова теЈШ од почетка СВОГ свесног живота, па све до дана­llIњег дана. Атl тај ХОД КЈХУЈ Пакао "'lOj�IX узаЛУДIЮСТИ ипак HlljC 6110 без IIкаквс кор�tсти; зачудио сам се, јср IIзнс�tада ми јс бlIЛО јllСIЮ све о IIспреПЈ1етаним rlYГCIНIMtI мог лyrnња, као да их јnрко обасјава СУIЩС. И учltНИЛО МII се да треба да 11СКОРIIСПIМ тај дан �I тај ДОЖlш.љај да бих заБСЈlежио оно urro сам 8I\ДСО. И тако овде ЗШ'II!сујсм шта ми се доroдwю за протеКЈIIIХ Д8<Щесет 11 осам I'ОДlllШ:

Осврт

РодерltК Вслики од Велса је мој предак, а НоШ D/шt до-6pl1, О Ko:-,rc су 11Сl1сваlШllе Iшродне песмс кроз столсћа, по­НОС је liашег рода. Због тога јс моја крв старија од »обе ру. жс« ЕIIГЛССКС 11 краљсвска као бlU10 која у краљевини, која је IIкада 611Ј111 позвана да влада.

ПOlIОСУ крви не шкоди IIИМШIО што су rюссди ерлова од Дија �j сш\ш титула разпсјаНII, разбијеr!и и Itзгубљсни у току олуја времена. Мој ОТflЦ РоулаllД Ди, бflРОНСТ од Гледхила,

. nycnlx " Уll<1 11 диllЉCГ раСl10Jlожења, ОД очеВlIне Нl1je задр-жао fttrшта OCIIM -rnрђаве ДI1СТОН 11 умерено BCJlllKOf земљо­поседа, 'lIIја је pelrra била таман довољна да задовољи ње-

• говс сировс cтpaCТll, а уз то �I њеГ08У чудну СУЈету да од ме-

• Ile, свог JeДlIHoг сина 11 ПОСЈ1сдњег изданка старог племена, СТВОРl1 нови цвС'Т И васпита IIОВУ славу за lIаш род.

Као да је желео да кроз МСIIС окаје грехове очева и пра­отаца, lIа силу јс СШЈJlадапао своју природу чим би била у ГlIIтању моја будуlillОСТ, па "ако ме никада друraЧllје није УПОЗllао 'ЈСТ"О IIЗ далека, 11 упркос томе што су нашс природе билс раз,I1 It'lИТС као вода 1 1 ватра, ипак јеДИIЮ њему треба да заХВWlltМ за rlеroвање МОЈ!!Х СКЈIОНОС1'и 1"1 IlспуњаШlње сваке моје жеље, ма колико оне њему биле стране. Човек коме је свака КЊIll1\ била ужас, а fшуке 11за3нвапе подругљнви смех, РЭЗВI1јао је мојс духовнс талеll1'C 113 најБрижIыlmјll Itачин н

87

обсзбеДlЮ MII, �I У том погледу сав од нагле гордости, нај­I1зврсније образовање, у коме је у Енглеској мото да УА\ива само 6о1"аТII господин високог рода. У ЛОНД0l1У И ЧеЈ1мес­(Iюрду мије држао најбоље наставнике оног времена.

На колеuу светог Џона у Ксмбриuу упоmуњав.:10 сам сnoје Зlщње у кругу најотменијltх If најспособl-lltј�IХ духова земље. А када сам, не без части и достојанства, у сnoјој два­десет '1 трећој ГОЩIНН положио �IСПИТ зрелости на Кембри-uy, КОЈИ IIC може да се купи 11111'11 да се неюtм друга'lllјим странпутицама добаВII, мој отац је у Д�IСТОIIУ ПрНрСЩЮ све­'1aIJOCТ због које је бl10 принуђеll да зarюжlt треЊшу свога IIMaIba да бlt МОIЋО да IIСnЛати краљевске дугове, у које се увалllО због 3о.'lИС1<1 беСМltcлсно разметЉIl8С ПРИПРС1\lе за тај дан славља. Убрзо 3о.'lТИМ је умро.

Пошто јс моја мајка, тнха, фшш �1 ојађена жеllа Beli ода­ино била мртва, j<l сам изненада, у својој двадесет и '1ствртој години, б�1O јСДItНИ и независни IшслеЩIИК јеДНОI" ,tnак још сасвим пристојlЮI" поседа и титуле стаРОI" сјаја.

Ако сам I\lалочас тако јаким ре'тма нагласио КОЛl1КО су нам природе биле ПРОТlшре'IНС, УЧНlIIЮ са. ... 1 то само с наме­ром да чудо, које се догодило у ДУШ�I тог човек..1. ОСВСТШIМ на прави Нз'Чltll, јер је, иако 1IИ'II1О одан само оружју и коц­ЮI, лову И пићу, l1Пак у СУШТШIИ презреним слоБОДIIИМ уме­ТlIостнма KOjltX је било седам, прltдавао толико вреДIЮСТИ да бlt од њих - 11 ОД мојих СКЛОНОСТl1 за ЊIО;: - очекивао уве­liaHY славу за свој, у току ЛОШl1Х времена иећ ПРЩIltЧНО офу­цаЮI грб. А никако 1U1сам хтео да кажем да 1I сам Шlсам на­следно добар део ОllОГ дивљег �I IIСУК(ЮТИВО СИЛОВI1ТО1' б�lћа Mora оца. Страст за ryчама 11 nHjnHKaMa It још понека сум­њива llpтa мог карактера су ме у pa�JItM годинама доста чс­сто доводили у IшјнеuероваТНllје cIfryaUl1je, понекад 'ШК и у опасност да сломим врат. Међу њима негдашња, у млми­ћкој разуздаНОСТII већ више него само дрска афера с погла­вицом гавраноглавих, нијс бшш чак 1111 најгора, мада је Оllа дала IIајсудбоl[оснијll заокрет моме живСП)'.

Због тога су ['Iре свега безбрижност за будуЊt ДШI и си� ров\! аuанryРl1зам бllЛИ оно што мс је .lагоншlО да убрзо по­сле очеве смрти поверим кућу и земљу једном управитељу и да као прави лорд са више него скромном рентом KpCllCM Ila

88

пyroвrtlм. Me�Ie су дражltле BIlCOKe школе у Лувену 11 Утре­xry, Лејдсltу �I Паризу, живот lIа великој нози - додуше 11 велика СЈШШt jaBH�IX н тајl'il1Х Iшука, које су се тамо буј�ю ра­сцветале.

KOPIICJI Гема, ВСlllНПI матсмаТl1чар - ФРIIЗllјс, достојни lIаслеШIИК Еуклнда ceBepHllx земаља - .. адалеlЮ СЈШ8НII Гер­м1РДУС Мерюrrор, први међу 11Ознаваоцш.tа земље и неба мог вреМСIШ, били су тамо моји настаВllИЦII 1I ја сам сс кући BpaTIIO са ореолом фНЗН'Iара �I астронома, којl l НI1је заоста­јао IЈИ зајСЩIИМ у Еllглеској. И то у својој дuадссет 11 четвр­тој I"ОДIIШI! З60г тога моја IIММСНОСТ вије бlUШ мала, а моја

• природна It Iшследена раз}'ЗJЏIIIОСТ нашла ЈС у ТОМ успеху сваку ЖСЉСIlУ храну.

Краљ Hllje узео у обзllР 1111 моју младост, IЈИ моје луде . .

3Baнrypc, �' IШllменовао ме Је за bactaBBI-tка ГРЧКО'" ЈСЗIIка на свом Ilајомиљенијсм колегијуму Снете Тројице у Ксмбриџу,

. . . . КОЈИ ЈС уж"нао његову 1'!ароЧИry ПроТСКЦIIЈУ: LUга Је могло СJlађе да I"ОДН мојој сује1'1t "ЈСГО то llПO сам тако рано позван на МССТО где сам �' сам .ICKaдa седео у клупlt.

Како сам 6110 мајстор међу својим вршњацнма, па �I cтn­ријllма од мене, мој соl1екјlllJl К"аесјае најчеl1lliс се могао пре назuати соllеgiuПЈ Ьасс!li et 'IIelleris него collegiufII officii. И заиста, још м" се данас уста развлачс у смех кад се сстим оног извођсња » Мира« старог писца комедија Аристофаllа божанствеlЮГ; ја сам га са СlЮјим ученицима 11 другарима пр"казао 11 nocтaullO на сцеllУ наједан, у иајосtlOј мери 'IУДС­са", наЧIIII. Тма сам КОIIстру"сао, тачно према прописима писца, ЏИJlОВСКУ бубу балегара, у чијем је телу била тако до­бро СМllшљеlШ мехаlllf'lка lIаправа, да се оиа буба зачас по­дltl"ла у СЈю60дан ваздух � .. I-!аД глеЩIOЦIIма, Koj�1 су тада пра­Зlювер�ю УЗВIIЮЈУЛИ, одбруltдаЈ1а право под Ilебо, да би уз велику буку Ii смрад ОДНСЈlа поруку пред Јупltтероs престал.

Како су само добри професори 11 магисчm, као и уваже­ни грађшm 1I предстојllИЦIt ''Рађанства, ПОДИI"ЈIII носеве �I

• НСllуurrалн усрдне молитвс гюд СВОЈе клупе 30.1 седење, све из страха, мукс �I ужаса због те чарошtjе If "уда и црне магије младог, и сувишс дрског сваштара ЏОliа Дllја.

YrlpKOC спој тој БУЦII, СМСХУ, ВIЩИ И ДРСЦiЈ тих дана, мо­гао сам, да сам само бl10 паЖЉlfвији, ипак " да �ШУ'IIIМ "С-

89

што о обll'lајш.ш. овог света у коме саы рођСI'1 It 113 којем ca�1 Пlюклет. Јср. овај свет и плебс у њеыу, KOjfl му одређујс за­КОНС, IШ безаЗJlСНУ разУЗДIНЮСТ �1 подбадање oJIrosap<"ljy гор­коы мржњом �, CI\.IPTHOI\.I озбllЉlюшћу.

Тс ,юlil1 су због тога јурнули у моју куlју да би ме, cal3c­ЗШIК<1 ђавола, ухваПIЩI I,Ј ОДВУЮIl1 пред свој БССI\.Н1СЛСIIll суд 6ез мозга. А декан 1'1 СУI1СрИОР факултета rp<lKTaJlII су пред I'IJlсбсом први, СШI'1НН ЦрНI1М m'ЩЏЈма леШШШРllМ<I, о 601'0-хуљсњу, све саыо РадИ јСДIЮГ веселО!' mecllanicllsa! - И да мој npltjaтcљ ДадтН1 ]Јестер Шlјс r.ЏЏI 6110 достојШIСТОСIIII 11 раЗУМI1И рСlП'Oр колеuа, ко Зlta да ЈНI 611 мс тај У'IСНIt 11 про­фШIН Шlебс "СТОГ часа O1ТIРСМIIО из ЖIIВQТa У смрт 11 lIаСЈ1а­JIIIO Сlюју похотну сладостраст "JleJIajytm како 1\.111 СС УСЩ><"Ilk1 кро!

Опако сам, ипак, на брзом коњу побсгао у свој 'ШРСПI ДНСТОI', па оданде ГЮIIQОО преко мора у град ЛУВСII IЈа ви­соку школу. За собом сам оставио 'lасно звање, ПРl1стојну пл(1)' 1I IIме, којс су IlраnСД11IЩ11 11 побоЖl1l1 скроз наскроз юбmlТlIЈШ својом мржњом fl пакошћу, провуклlt га кроз 1"101'811 CYMlbIl'leIba. Тада сам се још неДОIЮЉНО 6PIt1IYO због ПРИЩЩIIС HC�lOћll noopeMCltllX Сllктзња проп1В "Iенс, која су 611ЈЈа далеко испод мог сталежа. Још сам 6110 нсук У 1'I01"11еду јСДlюr' IIСКУетва овог света: ннјеД<IН CТiUlеж ItIlје тако IШСОК, а щtјсдан КЈIСВСТННК тако I\.!аЛСН 11 polje�J у презрењу. да "х мржња према још већем нс бн за .,СКО време могла СГIQј�ГПЈ како бн fiЗ пљувачкс из ду6111t<1 11Змсшма отров за ОIЮГ којl" • ЈС tlJrCMcrlltTOГ рода.

О, мојll другов" по еталсжу, како сам их у мсђувремену У'lOзн!1O ЮIO I�MaCBe ЗЈ1с1

з..'IПIМ сам у ЛувеllУ студнрао хеМlIју 11 мхемнју од С<1-мог почетка 11 испитнвао Пр�lроДУ cTвap�l, ОНОЈшко КОЛltко су ttaС'll'IВtНlЩI умелtt да мс IШУЧС. А после тога сам за CKY'1C ј!аре у ЛУ8еНУ I13градио corlCТBCHY лаборзторнју 11 вреДНО почео сам за себе да ТРШЋМ за ПР"РОДIIИМ It божшtСlllСIОIМ тајнама САета. И тако сам стскао МЈюга знања ј{ схвnтања е!еmеlllП lIaluгae,

Тада сам себе rЩЗИАао IШlgi.\·lеl· IЊега111111 aJ·tilllll, А како БJlссава 11 отровна оговараља ItЗ мог снглеског зarнtчаја овде ШIкако нltСу могла да допру до мснс It да ме прotllњ<"ljу, у6р-

90

30 сам УЖlIвао у BHCOKItM ПО'ШСТlIма међу научmЩl1ма It ненаУЧВIЩlIl\.Ш 11 када сам на јесе" 113 KaтeAp11 у JlУВСјlУ пре­ДШk'lО аСТРОlIомију, имао сам међу CHOjll1\.1 учеНИЦllма вој­l\Оде ЋСЈ1ија од Мш-гroве 11 МСДIНlе, који су тада на један дм' свакс "сде.љс због меl'Је посебно дојаХItВаЈlI{ ш Брисла, где је цар Карло V држао свој двор. А ЩIЩС пуга су се и само ве­лJtЧ:\IIСТВО rшl.llЛИ међу мојим слушаоцима и ЩIСУ дозвоља­rk'U1ll да СС због ЊIIХ ма 11 �шјмањс промени уобl'l'шјсшt на­'11111 ОДРЖfшања colegii, И сер ВlUl llјам ПнкеРННI', јсдан У'1С-

. . ШЕ 1I сваког поштовања ДОСТОЈ1Н1 џеEn11мен IIЗ МОЈе ДОМОВII-IIС. као It Мапtjас Хако 11 Јоханес Каmпо 113 Данскс пажљи­но су СЛУШilll1l моја предаваља. И 611ЛО је то у оно време ка­да сам ГЈосавстовао цара Карла да 3.."1 'Iеко доба напуст" 1-111-ЗОЗСl\.1ску, пошто сам на ос.roву HCK�IX СI1Г)'рНИХ ОКОlllЮСТII,

• КОЈС сам пре тога студирао, ВИДСО да те 8ЛЮКНС зиме наlUШЗI'1 куга 11 вер'ю сам указао цару на '1)' ОГШСIЮСТ, Цар Карло сс

. . . страховито зачуДlЮ, СМСЈао се, I lIiJe ХТСО да повеРУЈе У то пророчаllСТВО. И многа су господа IIЗ њсгове пратње �jCKO­PIIC'11Ula ЈlOГОДIlУ ПРИШЈКУ и ГЮКУШillЕа ругањем и лаЖl1ма да мс I'IOTItCHY 113 О'IИI'JIСДIIС IшклоtюС'пt њеroвог веЩ1'1аНC1lk1. због које су се већ одавно ужаСЩЩl1l1 и на којој су МИ 3..11111-ДСЈIII, uЛ'о IIХ јс гриЗJlО као црв. Војlюда Ђелн од МеДИllе је цару укаЗ�1Вао на моју 6plIf)' �j озбнљно га упозоравао да нс прснсбрспrс Moj<l упооорењ."I, Јер ја сам војводи, када сам схваТlIO њеroву БЈ1агонаклоltост, указао IШ oJIpcIjelle знаке

• • IШ КОЈима сам заСНlшао СВОЈС 1'lрсдсказање,

И Зallста су се УСКОРО послс новс ГOдНl Је ЗIЈаЦИ за 1l0МОРУ TOJ1liKO УШIQЖИЛI1 да је цар Карло V у великој журбll напу­С11Ю cuoj ДIЮР У Брltслу а у6рзо заТItМ 11 земљу, не забораu.ља­јУ!!I! да ме позове у своју сввту, Н ЮlДа сам због других, XItT­'НIХ luшtlOва морао да од611јем 1)' 'шет, даровао ме је ЗШIС1l'1 ЮiСЖСВСКОI\.I CВOТQf\1 новца It ЗЈШТIНlЈ\.1 ланцем као нзгр.:''\дОМ

. . . СВОЈС МttЈlOспt It тако МИ се јШ tШјЈШСКШНlЈlt начин захвалио.

Убрзо заlltм Дl1глзјс главу смрт са кашљем у ХолшtДllји It БССIIСЈ1Н ТОЛIIКО да је за два мсссца юбројено тридесет X�j­љ,ща I\.1IПВИХ у градовима 11 ССЛllJ\.lа.

Ја !IItЧIЮ такође сам I13макао СПllДсмијl1 преССЛI1ВШН СС у Пар1tз. Тамо су ·Љрнеби tI Петрус РСМУС, фИЈ10ЗОф. It Ранко­не 11 ФеРIIС, всmtЮI лскарf1. It Петрус I-IОllI!јус, матсматичар,

91

постал�' моји УЧСШЩIf ЕУКЛIIДОВС гсометрије ft аСТРОIЮМllјс. Убрзо за'['IIМ јс дошао у слушаонш-'У н краљ Хајнрих ХЈ �I

није желео IlНurra друго, него да као цар Карло у Лувену се· Д" до �lOjHX ногу. Преко IlOјводе од Монелика С'Ј11гла ro.m је 1101IYJta да nOCl'3I'leM ректор јеДI�е академије која бll се ОСIЮ· вa.rш посебно за Mel.e, ШН' да прихвзl'l'М да будем щ>офесор у ПарttЗу уз DeJlIIKH обеliШlх1 за будућност.

АЈНI за Melle је свс то бшш само игра 11 власТlfrn охолост ме је натср..1Ла да све одбf,јем уз смех. Мене је моја тмурm, ЗRезда ГОllила да се поново BpaТlIМ у Енглеску � јер ми је у J1YBe�IY један ШМ:ПIЊСКИ шкотсКl' св"рач на гајдама � може бlГП' да је то б,ю јСЗfННt пастир Бартлета Грина � кога је ко зна где нашао Taj1l11 коморш,к цара Карла Њ'кола ГРУДllјус, усрдно упозоравао да сам oJIpeQel1 да у Енглеској 1l0СТИl"НСМ нај веl1е YCI-,cxe 1I AOCТlIГlleM IщјВllше почасти, ТО ми се тако дубоко урезало у душу да ми се ЧИНИЛа као да мора ,юсто· jaТl1 још 1I јеДlЮ магијска Зlщчеll..е, са кој 111'.1 �Iисам могао да будем '·!аЧI1СТО. АЛIf како год да је било, нисам могао да се ОС1l0б0ДIIМ и све је то драЖIIЛО моју аRаЈПУР"СТIi'IКУ сујету. И тако сам се вратио И уrlуст�ю у опасну и крваву Ш-РУ снага које је РСIlюрмаЦllја ослободила IIЗмеђу оних којll су МIIСЛИ­ЛlI паПl'СТ'I'IКII, .1 OIIIlX кој!! су БИЈНI JlyreраНЩI, а којаје, 110-'lеRIШI од краљевске 110РОДlще па све до доле, до последљег се;ш, t-lill'lравилn неПРllјатеље од браllе и раздвајала рою.те­ље. Ја сnм стао "n СТЈЮIlУ рефорro.шраШIХ и у брзом 118С1УПУ љубави IlЗмеравао сам да освојнм руку ЕlIизабетс, која је бlUШ за CRa.il"CJIItKe. Мој " еуспех у томе верно сам опltсао у ДРУI'IIМ ДНСВШЩl1ма. па због тога 'Iеllу поново да прича�1.

Роберт Дa.w1l1, rpoф од Лсстсра, најбољи ПРI�атељ кога сам "мао за живота, скраtllшао ми је даJlС скровитости после ОПУШТ<lња - боље бll IIШIК бшю pchll: после мог спасеља из ВЈШСТlI бl1скупа Бонера у Тауеру � у свом IJIКОТСКОМ гнс3ду од једне тпрђапе у ЗЩUIOУ Хилу, на тај на'IИН што 10.111 је више пута причао о саветоваЊllма и догађајllма који су yt'11LЏUlИ ШI моје ослобођеље. А моје flOX1.CfIHe уШi1 нису МО­глс да се IIflСЛУlџају СВСIЋ ШТО ми је причао о дечачкој сме­лости Ii аВШПУРIIСТl-I'Iкој снази да донесе одлуке, које су се Be l! тада ОЧIIТОВ<uЈе код flрlllщезе ЕЈ1I1забетс. А ја сам знао више, још МIЮГО ВЈlше, него ШТО је Дадли могао 1I да наслу-

92

1"11. Ја сам знао, 311ао са КЛlIкraњем у грлу којс сам једва ус­певао да еав.llадам, даје ПР'IIЩеза Елиза6ета спе IIIто јс Y'I�I­ншш за мене, исто толико 11 још '1 више У'lIшила 11 за саму себе � та ollaje попила љубавни наmпак кој" су MaCt111 11 вс­IJITIIII,a из Аксбриџа l'IРИПремипи за љу од МОЈ"тела!

Мене је снажно уздизала Mllcao 11 сазнање о свази ItaIШ­тка, којЈI се, I(.:1КО ми се ЧIIНIIЛО, ДОКnЗlllk10 1111 OCIIOBY скоро невероватно храброг поступка пршщсзс. ЧаробllOМ снагом сам 113 СIUlУ постигао да сам � у виду ЈшпJtтка � продро у душу 11 вољу Ј,еди Е".Јшзабет. Itз којих сада 11 JIItKM вltШС IIJ-IСам могао да будем Itзпшн све до да.ш данашњег, упркос свим отпорима IlесхваТЉltве судбl1llС.

))Успећу!« - то је било гесло мог оца 'lIt'mlЮГ његовог ЖltвОl'а, а 01·1 је ту паролу наслещю од свог оца; то ЛУДIIЛО веЛИЧШlе и та изрека изгледа да су 6111111 старlI као �I род ДЈlјСIIИХ - ))Успећу!« � то је била 11 моја r-.нtcao 11 моја воља све од ранс младости, мамуза за сва моја дела 1I успсхе у IIIПСШКОМ, као 11 у ученом животу. »)Успсl'lу!« - то меје као младllћа учиншю учитељем и саВСТIШКОМ царева н краљева 1I IIЗпраВ�IJIО, то могу да кажем, јеДIШМ од �lајпоIlГГОВat-lllј��х ЗШ\1lаца Прl1роде и духа мојс отаџбшll.:. » Успећу1« � то ме Је ослобоДIUЮ liЗ кщiЏl' инквизиције It ) Успеliу!(( �

_ � _ сујетна будала! У че:.'у сам то успео за ПРОТСКЛIIХ ТРlщесст ГOAIНla?! - У току деценија својс најбоље мушке СI'ШГС?! � Где је круна Енглеске? - Где стоји престо ГРСIUШН­да � 11 OI-lllХ држава на зашщу. којима данас дају име НnЗillkl­јућ" "Х земљом отрцаног мореruювца АмеРllга ВССl1уч"ја?!

Прескачем ОН'IХ пет беднltХ година, које је liу.wыша 11 глупа судбина даровала сушичавој Марији Е.Юlсској, да би ВеЈlI1КУ БРlIтзнију баЦlша у IЮIIС, узаЛУДllС збрке 11 ДаЈШ п?­I'lИСТliма још јеДШI пor-уБНl1 рок да ПОIЮВО успоставе СВОЈУ ItI-ЮllеРIlУ 11 IIССТРnЉИВУ власт.

Мени самом еу се те ГОДИ"lе УЧI1IЈ1tЛе као дар ПРОВI1ђе­ња, које је мудро зауздало моје cтpacТl" јер ја сам ТИШIНlУ uрсмеlШ, на коју сам био принуђен, ПОСIIСТIЮ "lајБР'1ЖЈЫННI­јем студирању Ј1 припремама својих греllJlШIДСКlIХ плatюва. у тихом llmјумфу сам ЗI'laО да liе моје - да I1с наше време Aol'lI1, време славне краљице �, моје време: време њеног про­рочанством и судбином прсдодрсђСIЮГ cyrlpyra.

93

I ,

Кад ПQМIIСШ'М на ТО, Чllшt МИ се као да су таква проро­чшrства од 'Iflca мога рођења лежала у MqjOj крви. Данас 1\111-СЛltМ, као ШТО сам всli тада МИСЈIIЮ: ве!; је моје детиlЬСТВО G.tJIO НСI1УЊСl!О rlOтајним сазнањем О мојој краљевској пред­одређеНОСТII; а можда је то била та слепа, тш<орсћн крвљу Iшспеђеllfl снryРШ)СТ, захваљујУЊI којој 1'0111 запршю HIIKaд IIllјс ПШIO Н? памет да поблнже IIСПlffiJ.М то моје полагањс 'Iа права на КОЈима сам све засщшао.

И данас, tlОСЛС бсзграllН<IIIIIХ !!СУС['!еха '! разОЧnрШЫI, ТО знање 11 та УIJСре�юст, ераст! са 1\11101\1 у дуБШНt моје душе, ЈНI нзјмањс IIИСУ поколсБЗНII, yrтpKOC тсше шro језllК ЧIIIbС­IlIща снаж�ю СВСДО'III ПIЮПIВ ,\IСI10.

АЛII, зnр 011 ТО ЗШIcr.J. 4111111? Данас occliaM потребу да IШО трговац сам пред c0601\1

обра'lУllflМ своје Itмnње, на тај ШIЧШI ШТО /ју rrравсДlЮ рас­пореДИЋI права мојс душе 11 моје воље �1 успехе МОПI ЖIШОта на СТРШllще дуговања 11 потраживање главне юы.IГС M�ic су­дбине. Јер осећао с..1М 11 ово: 'IСК" г/шс у �leH�1 ме 1""01111 да бр­зо IшправltМ тај бшшнс.

1·lиLtIТa НС б"х умео да IlOlIсдем, ШI �Ia ОСIIOВУ докуме­ната юrги I-IЗ ВЈШСТIГГИХ успомс�щ, што би �IИ дa.rю право на Iшнuљсње да је Bell моје Де'ТItЊСТВО бllЛО У знаку сазнања, које би само 1"10 ссби подразумсвшlО да сам поnсзан са пре­столом. � А ТО је могао да 6удс само престо E�IГ11CCKe! тако увек наново Ј\)ВОРItМ се6и 11 у "" еllll "ма HC'Ier што МII '-је дозвољава да у ТО сумњам. Б"t,е да "'111 је мој отац Роуланд, како ТО обично Чlше ПРОПаЈl1I nлемнllи кој" пре,щmђају не­славни KP� сво,' рода, В�lсокопаРIIItМ речима чсето 1'01301'110 о слави ранга 11 угледа Iшшег l"lЛсмена и Iшглашавао срод­ство са ГpejoВl'!М 11 GолејНОВIIМ. АЛII 011 бн ТО нnjчсшћс '111_

11110 када 611 краљевски судски IIЗl.lрш"те.lЫI опет узап1iIШали неку орашщу ил" део ШУ"'IС, Није, дакле, сећан.е на те сра­Шlе JIoral}t1je могло 6и"ПI ОНО ШТО 611 ме ТОЛIIКО УЗДI'IЗаЈЮ у сновима О будуlillOСПI.

Па "пак је прво свеДО'IШIСТВО 1I прво ПРОРОЧШIСТВО О MOjllM 6YJlylil-tМ ДСЛl1ма дошло IIЗ Melle самога, ако емсм тако да кажем, Iшиме, из стакла I\ЮГ огледала, у коме сам видео самог себе mфнюг If умазщюг послс све'ШНОСll! поnoдом добијања маПlстарске ТЮУ.IIС. РС'ВI које је тада ГОВОРIЮ авс·

94

. . . TIIIbCK�1 1II1К У оглеЩUIУ ЈОШ 11 Данас одзвањајУ у МОЈИМ уши-ма; а ни СЈIИКn IШ речи ШIСУ деловаШI као да 110ПIЧУ од ""СНС, јер јп сам себе у огледалу l.111Део другачнјllМ НСГО што сам IIСТОВРСМСНО 6ио, а Г080р чуо "Iе Kno да долази fIЗ МСНС, "его ОД OHOI- кој 11 је стајао у стаклу наспрам МСIIС. У '1'0;0.1 ПОПlеду не заварat�1 ме IIllKaKBa за6УIШ чула Ш1ll ссlшња, јер ca�1 се

. . тада, кад МНЈС ОПIСДало проговорнло, IШЈеДl-IOМ отрезнио све

• ДО НОЖIIIIХ ПI>С'ГИЈУ.

ЗаПIМ јс дошло чущю пророчанство МО'шаРI'ЈС вештиuе ю А ксБРlluа ре'lеlЮ леДl1 E'Jlltзабст. Сама Пр'tIIЦС:Ш МII је по­сле, ГlОСРСДСТВОМ пријатсља Роберта Дщџшја, посmuш тајllИ

. . . I1рсmlС коЈ" ЈОШ It данас, каО It тада, НОСИМ Щl свом срцу, Јер је ДОДаЈШ трн речи: IteJ"ijicellll- јn aelemi!i. 110ТОМ м" је необtt­'1НfI Б..'lРТllе'Т rpltH, KOjl" је, као што данас врло добро знам, гю­ТПУНlI посвеllеlНIК страшних """стерија којс у горњој ШКОТ­ској 110IIeKaд ПОТI'УНО опссдну ЊlIхове УЧС1lllКС 11 следбени­ке, у Таусру још много јаСlшјим указивањем и обеllањнма

. OTKpl1O l' IIССУМЊIШИМ знаЦlIма 11IpaHТOвaO што 1\111 Је Ilредо-дрсђсно. 01-1 ме је тада поздравtЮ као )жраљсвског МlIа­дllћа«. Што је, уосталом, израз због кога понскад lIе MOry да се ослободи'\! жеље да га алХСМ�IСЋI'IЮI објаСНIIМ. И ТОМ ПРIIJlltком чссто ПО1\IItСШIМ да бll »KPYII(\« , којn М" је предо­дређена, можда трсбanо да се ГIРОlУI\ШLIИ по свему другаЧ�I­је, а нс овозсмшъски. � - - 011, �lеобразоваlll1 Kacal'111 �1, отво­рио 1\111 је 0'111 за смисао 1I0рдијскс Туле - ГРСllлаlща, као мо­ста KOjl1 lюдt1 ка "lеllзмеРЉIIВIIМ земљама 11 6лаl)' IlIlДијati­ског дела CI\e11l, од кога су аншrryрИСТtt Колумбо " I1Н3.:1РО . . . . откриml 11 Шl1аНСКОј круllИ IЮЈЈЈарМИШI само IЩ)МШЫI 11 Н1\]-мање предан део. Он 1\111 је указао 11 �Ia СЛОМЉСIlУ КРУНУ запа­ДIЮГ 1\10)18, ЕНI'Лсске н северне Америке, коју nOl1060 треба

• састаВИТlI, а краља и краљlЩУ СЈсдињене " ]IСII'ЩНС IIа rlpe-СТОЛlIма острвља и нове ИllДltjе.

ПОНОВО ме овде Ш'lеШI: да ЛlЈ све то заllста Iреба да се схвати lIа ОlюзсмarЪСЮI иа<l1Itt?!?

И 01/ јс био тај, кој 11 је - lIе само тамо у Тауеру, него • •

послс тога ЈОШ два пуга, када ЈС телССIЮ стао ]'IРСЛ менс и разl"'Оварао са �IHOM ОЧ�1 у ОЧII - увек НШЮIЮ као гвоздеНI-tм копчама У'шршliивао 11<1 ГРУДltма РодерltКОIЮ I'ССЛО: »Успе­ћу!« Он - 011 је 6110 тај, којll ме је у току јсдне своје посете

95

. принудно на последњн .шгюр - на краЈЉИ IШСIUlНИ 'lIНI 11

који ме је страШНОМ снагом своје pc<II-fГOCТН, јасне као разум свезнањ.:,\ и lIСКОВНТС као ледена вода IЩ чело у rpoзн�щи, во­ДИО, наводио и завео да савладам своју краљицу, премда је њсна колебљиUfl 11 тajaHcTucl1a ПРlјрода изгледа увек ншюno у ДрХ1'3ЈУ хтсла да се nOBY<IC.

И поново МС Ш'lепа на ТОМ месту: да ли све то 'рсба да се схваТИ 'Ја ОПОЗСl\lаљски на'IИН? !?

Али да бих и то оставио на СВОМ месту 11 у праВlЏШQМ редоследу, IlаСПlВиhу свој осврт о ПроШЛllМ годltнама како бю: З<1ТИМ исшггао где 61. могле щt буду скр'шене грешке у МОМ узаВРСЈЮМ труду.

После СМЈЈПI Марије ы�леске,' која је ПаЈШ у мојој ТР"­десет 11 чегвртој ГОДИ.'II ЖIIВ0Т3, У'IIIIНUЮ 10111 се да је моје време дошло. ОсIlМ тога, тада су сви мојl! ПЛШ!ОВII за војну СКСГlеДИЦllју 11 окупацнју I�РСI'IЛаllда, као и за �Iзградњу тих крајсва за базе и мостобранс с цшьсм ПЛallСКОГ освајюЬс1. сс· вернс Америкс већ бl!ЛlI IlајБРИЖЉ!Шltjе l!зрађСIIII и спрем· нн. " !I1сам забораRlIO IIH најмању околност која би могла да посrrСШI1 ИЛL1 закочи jelIIJII тако IЈII1РОКО замншљеНJI I'IOДу· хrшт, IЩ са rcoграфске, 1111 са HaYJ'II'IKC, ни са Bojlle странс, паје због тога већ нщскоријс време морало да доведе до 1'10-

четка те акције енглеске моћи, која бll 1'Iре06разlџra свет. Свс је убр'ЈО започсло на најбољи Morylil1 fШЧИН. Већ

fювсмбра 1558, ми јс мој всрни Дцдтш, срл од Лестера, пре­нео 'Iалог �lOјс младе краљице да ПОС1<181!М хороскоп за да.1 ЊСIЮI" крунисања у ВССТМНllстеру. С пр.:1.вом сам то схваТIЮ

• као Прl1ЈатеЉСКl1 поздрап н мнг И са ватреном марЉlIвоuJtiу сам се дао на посао да сагледам свеДочанство звезда 11 саме lIебескс судб�I'lе за УЗЮ1заll.е Ibellc славе 11 мојнм Ilророчаll­ством посвеliСIIОМ и нашсм заједничком краљевском пре­додрсl)ењу.

Тај хороскоп, чија је чудесна КОllстслаЦ�fја заиста обећа­naла доба неупоредивог Ilроц8.'ТЈ'а 11 ЖСТ8С за Енглеску и &111-забе-ПIНУ владавнну, донсо IШI је поред значајlЮI' дара у 1I0В­цу 1'1 топле похвале и нat"ОlЈСштаје веliе од крILљевске зпхшU1-НОСТII владарке. Новац сам невољно ставио [Ја страну, али бројна тајанствена обсllан .. 1. повезш'ш с љеном наКJlоношl'iу, која ми је Лестер непрестано преНОСIIO, на нај60ЉII наЧIIН су

96

У'lвршћивала моје ГlОуздање и допуurraла мн да се надам СКОРО:'.1 ИСIIУЊСЊУ свих својих снова.

АЛlI - није сс IIСПУШЏТО ништа! Краљица Елнзабета је почела да се игра са МIIОМ и то се

шtjе јасно заврuIНЛО ни до ДalШ данашњег. КОЛltКО је то мс­не стајало снаге, душеВ.ЮI" Мllpa, повсрења у БоI1\ 1'1 вс'те СI1Ле, снаге сопствсне воље и целе моје просте и УЗВНI.llСllе природс, о томе никако l'lе могу да положим рачу"а у овом СI1ИСУ, али Ilзгубиле су се снаге способllе да Ilзграде један 110611 свет, а 1I да руше.

у почетку је изгледало да јој јс ласкава ТlПула »ДСВII­ЧШlске краљlще«, која ес убрзо сп CВlIX страна умиљавала ушима Елизабете и која је брзо УЗДИГllуга У Нl1Шта мањс нс­го ГlОмодни назllВ н.еIЮГ всличавства, доносила толико ра­ДОСТI! да јој јс само име завpreло мозак те је ОД1IУ'lIlЛа да се

ПОIFaша СХОД1l0 том ПО'1асном називу, HeYKpoтllВocт Ibelle душе 11 rlpllpoJtHa слободарска гордост томе су на судбоlЮ­сан lIаЧIIН излазили у сусрет. С друге стране, томе је прсЈ"ПШ-ре'lШЮ то што Је имала снажну, природну склоност своје пУЈ'Н, која је всli од малеtFa [lРОСТО ВШll1Јlа дп задовољи чула - IШКО често на најllеоБН'IIшјl1 и ltaјопакији tШЧIIII.

И једном - l'lије то бlЩО MIIOГO Ilpe наше прве жестоке clk1. l}c - Iшје МОI1\О да ме превари никакав НССIlОразум, када сам IIРИМIЮ IbCf'l позив да дођем у ВиндзоркаСТJl да бих про­вео слободно времс с њом. Ја сам у lIаглој ускиnтслоети од­био, јер ни на KOjl! наЧИ11 нисам тежио за TIIM да проведем ноћ са успаљеlfОМ девојком, lIего сам чезнуо за дамом сла­Blle краљевске заЈеднице.

Тако може да буде 11 Ilетинс у говоркању да је мој при­јатељ Дaдrrи, којем је, IIначе, за задовољство бlUIO потрс61Ю ман.е од менс, са задовољством примао оно uпо сам ја себи 11 својој љубшш, због својс ванвремснскс жеље, забршню. Да ЛlI сам у то:'.! погледу ГlОгреШIЮ, зlш сам Ба!".

То што сам много kaCI-lије У'IIЩIIO з601" просто запове­ДНОI" lIaBaљllвaIba Бартлета Грина, нсрођенOI" 11 IНIKaдa умр­лог, који је доmшю и одлазио, најзцц јс на моју главу наву­кла гром проклетства, који МI1 је тако дуго претlЮ УIIИШте­њe�l, али пре ItЛII к.:1.сније би ме свеједно погодно; 6ићс даје он 6110 предодређсн од HCYMIГrнc судбllНе. Ваља још peIl�I:

97

. . како сам ЖИ� издржао и таЈ удар грома - иако су МОЈа ЖИIJQ-тна снш-а и душевни мир неизлеЧИВQ lIастрадалl1: Cllara тог проклетства ме НlJ у ДРУПI Ilеки час ни под другом консте­лацијом звезда не 6и ПОТПУIЮ уништила.

Али ја сам данас свеједно још саl\Ю рушевиш своје 1·ICf­дашњс снаге. Само што Данnс знаr.1 против чега се 60Р111\1!

ЕлнзаБСТlmо двосмислеllО 11 свирепо држањс према ме­ни довело је до тога да Сillll, У бесу због њеног ПОНОВНО пре­кршеног обећања да r..ш неliе нареДИТI1 долазак у ВИIщзорка­стл IШ ЧllСQве брбљања, мажења 1I заВНТJtавања, него на 03-бl1ЉIШ саветовања - r1OH060 напустио Енглеску н отпутовао до цара МаКСИl\нuшјана у Мађарску, да бих ТОМ ПРСДУЗ�IМ­ЈЬИВОМ ГОСПОДИI-lУ IIЗЛОЖИО своје ГlJшнове како да се освоји и насели северна Америка.

На nyry ме је, међугим, опет спопало то 'IУДIIО покајање и учишuю ми се као да је юдаја најдубље ТЩ�lе коју делим . . са СВОЈОМ краљнцом, то ме Је заустанљало, као да сам пупча-нам врпцом магнјСЮI повезан са I\шјЧШlскm.1 природом своје господари це.

Тако сам цару предочио само којешта што сам МИСЈlIlО о астрологији 11 алхемији, да бих за неко време нашао Прllбе­жиun-е на његовом Двору као царскн матемаПIКУС и аСllЮЛО­гус. Наше међусобне ПРОПОЗИЦllје су се, међУГIIМ, разбиле.

Тако да сам следеће ГОДИllе, у 'ICTPJICCC"гoj r·однни свог живота, пошао IШТРШ' у Енглеску 11 Елюабсту затекао 11ЗМII-

. . реНу са м�юм, У 111КВОЈ слаТКОЈ заnодљltвости и хлад�IУ У кра-љевској гордости као Iшкада. Као ЊСН гост rlpoBCO сам у Гри­ШIЧУ lIеколико дана који су МС дубоко узбудили, јср јс први пуг са више воље гюклаll,ала пажњу мом ИЗJlаmњу 11 с озбиљ­IIОМ ЗJl..хвалlюшliу ПРl1Магш ruюдове мог lIаУЧ!ll1ЧКОГ радд. Ср­дачно I\шје обећanа своју моliну заштнту против свих Ircnplt­јатељстава и мрачљака 1I убрзо ме увукла у најужи It нај по­nерљивији КРУГ својих сопствеllltх плшюва, циљсва и брига.

Тада ми је отворено рекла, час благо, час дивље: ЊСIIО страсно срце се још приклања свакој сч)асти своје младост" и уколико се то Тltчс моје ЛИЧIЮСТИ 11 слободно мнје дала на знање да није забораВlfла мој наПlпак код вештицс.

Ј а сам на ОСНОВУ тога са чуђењем схваТI10 да је знагш B�I­ше нсго што сам мислио. Истовремено I\-шјс, MeIjYГ�IM, тако-

98

ђе с нсобичном свечаношllу изјавнла да се сада до краја Ж�I­вота МНОI"O више осећа мојом сес·гром, а IIllKaKo МI1ЛОСНИЦОМ моје КРВИ н да НПIIЩ заједница мора свој зачС"тк да нађе у крвно", сродству брата 11 сеетре, да бll јеДIЮГ дана моtJШ да нађе Сlюј врхунац у сједињењу крви. Нисам много разуме­вао НIПИ данпс разумем cf\.Нlcao и сврху таквог ФаllтаСПIЧНОГ

. . говора, али и тада ме Је шчепало, као да Је из краљице гово-рило нсшто што I·Нlје било овоземаљско - ако није "flJCбало . . да разумем да Је желела да ми укаже на граннце, КОЈе су МОЈа

. . . Жllлава rШСТОЈања и н<щања могла да rlризrrаЈУ само уз IШЈ-пећи отпор. БшlO је чудно јсдино то IUТО никада нисам успео да се ослободим мисли да је l1З њеног говора проговорило Ilешто друго -једна НСГЮЗIШта Сllла, IIеПОЗllаП1 глас - нешто што мора да Ilма одређено значење које можда lIикада нећу моliи да одгонетнем. Шта ли само JlЮба да зна'IИ: врхунац у сједињењу крви?! - Тада сам У ГРИН�I"У прв" н јеДИlIИ пуг с Елизабетом водио OTBope�IY и поштену борбу љубаВ�1 и уз­враћања љубаШI за r·lрИроДНО право мушкарца на жену. Уза­луд. Елизабста ми се lIије дала, неДОСТИЖНltја НСI'O икада.

Да, послс тих дана нщдубљег зајСДlшштва душа, Оllа се једног ћугљивог југра у парку окренула �lеЮI са ПОТПУIЮ ю­МСЊСIIИI\I лrщем. Њене очи гюказиваllе СУ непроrШIЏЪИВИ It

. . ТfUанствс�rи юраз Једrlе готогlO подругљиве ДВОСМflслености, када је рекла: )}Гlошто СН ПI, Ilрнја'l-ељу Ди, преда МIIОм то-

• лика говорио у прилог права мушкарца ЕШ жеllУ, Ја сам у току ПРО·I-екле rюliи о томе озбllЉНО разМlfшљала и дошла до слобод�юг закључка да сада OTBOPltM пуг '-ЈС само твојој склоности мушкарца, Hel'o чак и да ПI 11РУЖИМ СПОЈУ соп­ствену помоћ ради задовољавања твоје чежње. ЖеЈНIМ да ПрlЩрУЖИМ копље 06РУ'IУ и да ти их ставим у грб као з�шк срсћrюг брака. Знам да твоје ствари у МОр1"лсјку не стоје баш најбоље и да јс Гледхил заложен све до последњег цреllа на крову. Због тога Tllje свакако примарна БOlЋта жсна и то ис­товремеlЮ таква нека која IIИШта неће моћи да наУЩI гордо­сти јсдног ГIотомка Родсрика. Ја сам ОјЏ1у"ила да сс ожсшtlЈ\ мојом дражеСIЮМ 11 1·laдacBe благом IlријатеЉIЩОМ из детињ­ства, леди Ilпшюр Хантltнггон, И то што пре.

Ледrl Хан"Гинггон од јуrpoс зна за lУ моју жељу и ода­ност коју оссliа према мојој ЛИЧIЮСТII није јој дозволила да

99

се УСТРУ'ШЈk1 ЈЮКОРИТI1 мојој жељи. Као што Rl1ДЩU, l,Iоне Љ1.ја сам - заиста сестРliНСКИ забринут за тсбс.«

Cтp.1XOBIIТfI ПОДРУГЉIШОСТ њених ре'ЈИ - 11IКО сам ја то бареf.1 осећао - поroДIUШ ме је посред СРца. ЕSlllзабета је добро ГЮЗl1fl8ала моја осећања према Епинор ХЩГГIIIIГТОII, тој ОХOJIој, ВЈШСТII Н оroварања жељној, лажно побожвој It злонамср�юј УПРОl1аСТlггеЉЮI мојих дечјllХ снова и �Ulадllћ­КlIX шщања. КраЈыщ.а је, даЮ1С, врло добро Зllала шта је ЧII­НllЛа МСШI 11 ссби самој, ю\д МII је снагом моћll свог nСЛII­чанства IШРСДllла брак са том урођеном непрнјатеЉIЩОМ CBIIX мојю. IШСТИIIката 1I Iшдања! Поново ме је тада спопала у срцу гuтaMcll3 мржња IТРОПIВ нсчеl- у IlрИроЩI моје кра­љевске љубrlВlllще "ја сам се без реЧ11 ПОКЛОНIIО нем од туге It рањсног ГЮlюса Гlред ТОМ ОХОЛОМ, овоземаљском владар­ком I1 наПУСТI1О парк ГРIIIIII<lкастла.

3rILllТO бliХ ПОIlОВО ПРИЗИШIQ борбе, понижења и »разбо­р,па« разfo.tIIШЈЫ1.lЫl која су потом услеДllла? Роберт Да;џIl1је посредовао 11 кршыlајеe спровела своју вољу, Ја сам се тада аже�IНО са ЕЛИIIОр ХШПI1НIТОН и на њсној страни прожнвео чстири мраЗОlНlТа лета 11 пет ЗIIма ужареНlIХ од сшда 11 од­вратности. ЊСJl мираз ме је y'lIlHIIO богатим 11 бсзбРlIЖНI1М, ПРl!падНIЩII мог CТШlежа су МII 3.:1В1ЩСЛlI 11 IfЗНОва ме ПОНЈТо­

валll због њ.СIЮГ "мена, Краљица Елизабета У'АШВ.1IШ је У СВФI злом 'ГРIУУМфУ, што јс Зllала да сс ја, вереник Ibelle дy� ше, Ilалазим у ХЈШДI1ОМ загрљају жене коју не волим, Чllјll llOЉУI'IЦI' НIIСУ преТIlЛ1I ЩI изазову ILIlкакву опасщ)Ст љубо­море с њене C'11JaIIC - са СТРШIС љсног )щсвичat�СЈЮГ« nетl

<IШlства, Тада сам се пред олтаром "стовремено З<1l(Jlео и на верност својој жсни 11 113 освету.

M�IГ за 1)' OCBery дао МlЈје Бартлет Грин, Међугим, Ilpe тога се Елнзабетајош Вllше 11Шlгравruш сп

м�юм, јер мс је тск сада ЗаЈ!ста УВJltlчила у HajllmHMlllljC БРII­I"С својс ["pIIBaТlle пощrrике. Olla ми је ОТВОРСIIO рекла да ре­ЗОII држаuе од ње траЖIf да се ускоро и сама уда, Питruщ мс је вребајуl\1I I1 сп r-рОЗIIИМ осмсхом вамnнруше 'грnжшта мој савет 11 моје Мl lшљење о особинама човека који би њој ГlрИ­J\l1'1I1O. Н, IшјзfIД, Ilијс нашла IIИКОГ ПОГQДНllјсг од менс да - ­

- кренем да проuодаЏIIШСМ; па сам и то бреме натовар"о ,-ш своја ле l}а, да бих МСРIЩУ свог понижеља lIаПУIIIЮ до врха.

]00

.'

Од тих планова за брак LНHIJТa се није остnарило; и моји со­l'IСП3СНIt ДIН1Ломатски заДfЩН ЗЗВРШI1ЛI1 су се тако што јс Е'Јlшабета промеНILfLfl својс n01lИ111'1КС комБШЈације, а ја сам се тешко разболео у Нансију, и то у I-OCnIНСКОј гюстељlt је­ДI1ОГ од Юlндlщата за брак моје Краљllце. - Сломљен у својој roрдQC'ПI 11 смеЛQCПI, 8раТlIO сам се у ЕILГЛеску.

ИстОЈ- дана када сnм тмуран CnlrrlO у МОРТJlсјк - било је то у лепу I1 топлу рану јесеll године 1571 . - СnЗlНю сам од ЕлIl�ЮР, мојс жсне која је увек свсму била на трагу као nflc nTII<13p, да се краљица E.rtюабета још једном у то 1'103110 го­дшщье доба најавила у РИ<IМШIДУ, што је бlUЮ крајње нео­бll'II1О. ЕЛIIНОР је једва усrlСВШЈа да савщща своју 3Јюнаме� PIIY љубомору �IЗ мене, без оБЗllра на то што се сама према мсни nОllаШaJI3 нељубазllО н хлад.ю као мермер, упркос мо­

јој дуrчi ОДСУГНОСПI 11 не без довођења у 0llаСl1ОСТ мог једва повраћеног здраIlЉ3.

И занста је у ТО време ЕлизаБС'1'а СТИI-ла у 1'I1" MOliД са мruю r'lpaTtbe 11 заузела тамо одаје, као да liе остати дуже времс. - А РИЧМОНД је удаљен од Мортлејккастла једва је­дну добру МI1ЉУ пуга; због тога Нlye могао да се I13бегне скарашњи сусрет са краљицом, којн бl' СС заТIfМ често и оБIlОШЮ, само да .Iије I1Зраз�по заЖСJlсда да ме IIС ВIIДИ. До-11ЩIIЈЮ се, међУГItМ, обратно 11 Елll3абета ме је nР"Мlща са веЈ1IIКI1М ПО'lаСТ�lма 11 љубазношћу већ СYI'Р<Щан IlOurro је СТIII'ЈШ у ћIЧМОнд, као urro је 11 у l-IаНСI! за мном послала два своја ЛlI'lна лекара It свог HajnoBcPЉIIBltjer КУрllра ВItЛlуема СIIДIIнја у највеРlшјој БРИЗl1 и заповедајуl\lI да ми СС УЧl1l-lе спс Mory llC замисливе Y!'OJtHQCnI.

Она се �I сада показала всома заБРИl-lУroм за моје здра­вље, лако добачсним речима �1 III-роМ која ме је IIОТI'IУIЮ збу­ЊИВаЈta; сваки дан ми је све више стављала до знања своју наклоност, КОЛIIКО сс осећа ослобођеном и YCpeIiCIIOM, уз пу-110 О'IСКШЈања због наново стечеllС слободе, како ЖIIВО 11 за� ХВaJlНО осеtш избављање од окова брака, који �IИТII би иза­зваЛli њену љубав, "'IТИ би јој oMoгyliНJII1 да ОСТШlе верна, Укратко: ",еlЩ су наговештај 11 у јаркој светлости често кру­Ж�IШI око IIШJLС тајне повеЗШ\ОСТ11 и nOlleKaд ми СС ЧШlИло као да сс та несхватљива љубавшща руга псдаl\ПЮ НСI'IЈIO­Дlюј љубомори минор ХаЈГfИIIГТОII - истовреМСl1Q је такође

] О]

11 orlр:lвдавајућн. ПOllOno са/'.I IНlШС од месец дана IIUШО у . . . IШЈслеШЬОЈ одаНOC1lI на ПОВОЦУ СВОЈе roc.юдарицс 11 она 1111-када није са ТОЛlIКО озБЩЫIOС:nI, доБРОIшмеРН0С111 �I вср-

. . . . . ности слушала док сам ЈОЈ IIЗIIОСИО СВОЈе IШЈСМСЛIIЈС планове у вези с њеном ШI'lIlОш!iу 11 ВЈЈадавином над царством. 01101. • • ЈС 'lОIIOIЮ IIзгледшш ОДУШСIlJЬСIШ �lДeJOi\1 гренландскс скспс-

. . . ДIIЦИЈС Н ВрlllИла Је темељнс ПРltПрсме да сс МОЈII IlреWIОЗl1

. Itcrнrr.IJY 11 спроведу у дело.

В'ШЈе стручних увсрсња адмиралlllеш назв.,"U1О је мојс БР'IЖЉIШО разрађене дltсгюзltЦllје It rlројекте ПОПlуно остn;}-

• РЉИВИМ, а ВОЈНИ сrpУ'IњаЦII су се одушеВЉСIЮ саглашаВШIII. КРШЫЩ:I се CB:lKC нсдеље СНС U.1ше загрејавruш Д:I 3<.1rlO'l lle са 1'111'01 BCJНIКlIM подух.ватом. Ја сам uepon"1o да сс приблнжавам ЦЮI,У свог живота Н всli је ЕлИ3<.1бетИII\IМ УСТlIма - 11 то са

. . каквом љупком маПIJОМ уста КОЈа су зра'IИЈШ осмехом са највеliим обсliаЊl1ма - ! - изрС'Iе ..... реч којом бих б�1O IШ�I­МСIЮIШН за ВlщеКР,Lља свих земаља подчињеннх КРУI'Ш 1211-гж:ске: за )жраља 1'lрестола с ОНС СТРШlе западllОга 1'.101'01.«, кадн је у току јСД.IС јед.tJlс 1101111 најСllЛюtjll сан MOI""3 Жlщота r'I]>опао на .шјсвирепијll, IшјбсДlшјli, lIајш!ше огорчаu..1јуlil1 113'11111, на Чltjе тpnљeњe јс �IKaдa бlUlO осуђеllO CP'tC 11 ДУIIIС-

8113 СI-ШГd једнО!' ЧОВСIШ. Ш'т ЛИ се потајно ДОГО}.IIIlIО, са­ЗI.аТI1 нисам могао.

Још н" данас 1'01.1 у својој суu.rrШН·1 шljе позната мрачна и страшна т3Ј�ш тог слома.

Сазll80 сам само оволико: За то всче сазван јс ПОСЛСДlЫ1 крунски савет са lIајблн-

• ЖIIМ сш�еТН'Щ'1ма краљице: 'ШрОЧI!ТО Је позваll лорд каllце· лар ВеЈIЗ�lНгхем. КаСIЮ ПОСЈIС rюдне 11/'.101.0 сам aYДlljC' lЦltjy код сиојс I'Oсподарицс ради објашњавања иеКlIХ малоброј­IIIIX Пllтзња за то саветовање - боље речено, брбЉ<10 сам с ЊОм као са снојнм Iшјбољим другаром 11 пооеренlН\ОМ ГIOД крошњама јесењеl' парка. У јсдном TpcHyr'KY, кма смо се обоје саглаСIIЛИ у везн са сюlм тачкама мог пројекта, она је

• ухваПlЛа МОЈУ руку 11 рекла ми - Ii њсн велнчаНСТВСl 1II гю-глсд сс истовремено ИСГlИТlшаЧКl1 У"СО у 1\10је ОЧ�I :

))Д да ли ћеш ПI, Џонс Ди, као rocподар ТlIX HOBIIX ГЈРО­ВIIJЩllја и као 1l0ДЮII!К мојс КРУНС У сиако доба �IMaT'" прсд 0'11-11'0101. добро I! срећу моје ЩIЧIIOСТII?«

102

Тада сам се пред rocподарщ�ом баЦIЮ '-Ја колена 1I 3<.1.­клсо јој СС, Бог I'ICK<I ,\111 буде сведок 11 СУЮ1ја, да од сада 1111-шта друго I"etiy нн да cllyjeM, "Н да " ИНIШ, нсго да rIOC"IC-

• ШЮ. I њсну власт �I господство IIПД ТI!M IIOВИI\1 ИНДIIЈШ-lСКИМ делом света.

И тада су ЊСItС очи чудl tо севнулс. Снажном руком мс ПОДllгла 1'13 мог Юlсчеliсr' става и CllOpo рскла:

))Добро је, UOlle ДII. ВIIДНМ да си одпуЧl10 да сиој живот и себе жртвујеш у слу*-"611 - - - ))еmlКС БРЮ'аннјс, 1101. rdj Ha'lIIlI IIП'О I1СНЈ ,\Ове делове зсмљс СТЩ\ИТII под моју ВJНlcт. {)СТРВ<I ТИ сс захваљују 3<1 1)' Тlюју ОДllУКУ.«

ОПIУСПUJ:l мс С П1�1 ХЛНДIНIМ 11 IlеПрОЗllрНIIМ ре'lима. Всћ у току IlOћи која је УСЈIСДIЏШ заНlIДfЫШII и краткови­

ДII лорд канцелар ВСЈЈзш.гхем је успсо да rlРllдобијс краlЫI­'1.)1 за ОДIlУКУ да се цела ствар ОДJlОЖl1 llа нсодређено време, с ТlIM 'ЈIТО liс се једног дана све још јеДIЮМ ПРСИСПltТ3Т1-1. - - -

Свега 'циа дана касније кршыща IZлизабста је свој двор премеСТIUШ у Јlондон, а да се са 1'01'101'.1 Ilије чак 1111 ОПJ>OCТl1Ла.

у MCIIII се свс С1l01\l'11IО. РСЧII ШIСУ У стању да юразе ра­зочараll.с мог срца.

И Т,Щ је у ТОКУ HOtHI Бартлст дошао код мене 11 наругао 0\111 сс; смсјао се ПРIUJI-IЧIIO БУ'/IIО на сnoј неотесани ha'111I-I:

» lZxcj, Iшјдражи брате ДII, тако СН 1'11 сnoјој будућој су­rrРУЖl llIчкој драгој онако ИС'I'Ш'СКlI као раТlЩК са медвеlјоo\l кожом 11 чувар юьучева импсрнјс пошао IlРОТИВ њених нај­драЖIIХ снова .1 гадно сн повукао за КИКС ДСВl1'ШIIСКУ љубо­мору њсног веЛИЧШIСТЩ1.! Пп се " УДIIШ што мачкица грсбе, а чсткао C�I је I II1З длаку?! «

И тада м" је IIЗнс�taда, захнаљујући БартлеТОВIIМ реЧ�I· ма, СВШIУЛО пред ОЧI1ма 11 сад снм 81tДCO Елизабсп!ну душу . . . 11 <lIlтao у н,ОЈ као у отворе.IOЈ Кlbl1311; схватJ.lО даЈС њeli;} ду-ша мораЖI да пати, l1ГГO сам за другс lIeKC ствари бlIO noљзв дп КОIЩСIЕТЈЛlшем своје СКЛОIЮСТII, свој труд 11 СВ<1 настоја­ња,1I "с само за њену 1II1ЧНОСТ 11 CКJIOIIOCTII! И сав у очајању, јаду 11 страху, скочио сам ю свог кревета 11 заклео БаРТЛСТi1 да MII, тако му свсга што му ЗЕт'!lI моје пр"јатеЉСТ130, да са­вет 1111'(1. да ЧI!ШIМ како бих ПО'юво :.uщобио наклшюст увре­ђенс УЗВliшенс жене. И Бартлст 1'0111 је ТС ноћи много тога дао 118 31'18ЊС захваљујући <lудеСl lој моћи 11 дозволио ми је да у

103

чаробном угљеllУ, који МИ је поклонио када је отишао са ове . .

стране света, IЩ I\аЈI�еСУМЊIВ�IЈ" IlаЧИ�1 видим дп 11мам кра-љицу Елюа6е1)' и лорда ВелЗllllгхсма за прОП 1Внике - њега, јср СС управо спремао да постане II>CII љубаВl1l1К - а њу, јер се на мене ТОЩIКО љyrила IЬеIШ увређсна же.lска l"Ордост. Тако сам пао у јзросно бесНIIЛО 11 заклео се Н3 дyl"O обузда­вш�у освету за сва МУ'Iења и завоl}ења и сав се предао саве­тима Бартлета, Koj�1 ми је рекао шта да се радll да бих l\а си­лу ))жеIlУ« Елllзабе1)' привео �\aтpaг својој вољи и KpB�I.

Тако сам још те исте lIоliи СIЮМ CHaroM својс ПСllушаве жудње припремио осве1)' И пр"клањ.:ЈО се свим УI1УТСll.щма са6лаСlЮГ Бартлста Г p�!Ha,

Не усуђујеl\.l сс да овде редом ОПl1шем ceremQflias које сам И3ВОДI-IQ дп бих стекао власт вад душом 11 телОм Елиза­бете. Бартлет I\HI је nOMarao, кад би м" зној избl1јао IIЗ свих пара због страШIlОГ дела 11 кад би ми у срцу н М03I)' БИ1l0 тоmlКО зло да сам 110МИСЛНО да liу пасти у lIeCBCCT. Могу само да кажсм: постоје бића чнји јс ИЗI"ЈЈед већ тако страШаЈl да човеку З<1станс крв; а ко 6" још могао да мс схв..1ти када бl1Х рекао: још је страшнија IЫIХОва. невидљива близина! Онда уз најужаснијl1 страх долази још 1I грозно осеliање бе­спомоћног слеПllна.

н.uзад ми јс успело да заврuнlМ са чинима које сам на крају IfЗВОД�Ю �lзван куће на ПРЮ\II'lIlOј хладlюliн, а голог тела, при месецу који се СI'IУШтао; на крају сам rюдиг.ю УГЉСlflј кристал наспрам месе'llше 11 у трајаљу трll очснаша, УЈ краЈЉУ НШЧ>С111У1·0СТ свих СIШIti. своје воље, гледао у 1'U1o­чу која се рефлскrовала. Уто јс БаРТJlет нестао, а краљlща Е'ЈЈизабета јс лсбдећим кораком 11 са заnюреним о'тма у та­јанственој журб�t долазЮЈа кора'lајуliи 110 тр�щњаку парка. Ја сам добро BIIДCO да се ГОСl10дарица не налази 1111 у будном СПIЊУ, ни У природном сну. Напротив, она јс вишс личшш IЩ авст. Никада l'lcl'!y забораfнml urra се за то време ДОl1lђало у мојим грудима. Више није било никаквог куцања срца -не, то је било AIIBJbC. неаРТИКУ]lИСаЈlO викање које се откида­ло из CBaKor дамара, па ипак дубоко у мени самоме будюlO одјек ужаСllе збрке гласова, тако да ми се ва крају од дивљс језе подизала коса на глави. АЛI! скупио сам сву храброст I! узео Елиза&ry за руку и одвео је у моју ложницу, како r.ш јс

104

Бартлет РШ'II,ljе бllO HapeДlIO. И видео сам да је љена рука прво била хладllЗ, али СС ПОСТСПСIЮ загрејавала, као цели

. . ЊСI" лик, као да се МОЈа крв прелива у њу, што сам ЈС дуже ДОДИР�lвао. н.uзад је мојс всжrю мажење изазвало и љуба­зан осмех "а њеним затвореlШМ цртама, на ОСIЮВУ чега сам препознао ЊСIЮ слаrn.ње 11 праву чежљу њене душе, како ми СС УЧIIIНШО. Зато се ВИШС нисам дуже устру<rав.ю, НСI'O сам се са orpoMI-IQМ СIШИНОМ 11 IIЗНУТТ'а КЛllчућll у себи од побе­доносно!' оссliања спојио с њом CIНlM својим 'IYIНIMa.

И тако сам силом ОСlюјl1О предодређеву I\ПI жеl'IУ.

У ЩIС6ltнку Џона Дија овде 113 неколико страница следе крајњс 'IУДНII И збркаНIf ЗН<1ЦIf, који се IIваче Н" IШ који на­чин не 1\101)' Пр<луl\lач�ml, збркшю насликаНIf симболи и ра­чун", можда 1I кабruШСТII'lке ПР�Iроде, са ЦI!фрама, као и са словима. Атl ОI·IШТИ љихов УГllсак уопште III-Iје такав као да . . . . .

ЈС то IlеЮIКlЮ таЈ НО ПIIСМО КОЈе �II\Ш СВОЈ смисао, НltПI да Је произвољна I1гра пера. ПРСIТ1ОС'mвљам да те црте имају НС­какву везу са мађllјом, коју је мој предак Д�! кор"СТIIО не БLI ли на СШLУ освојио Елизз6СIУ. Нешто у..каСIIО, ГIШIУЈ' фllНОГ задаха, нзвирс IIЗ ТИХ слова 11 овладава r.НЮМС. тако да ми сс не '1111111 могућнм да их дуже гледам са пажњом. Јасно осе­ћам да ЈIУДI\ЛО притнскује IICШТО трош�ю, као lIeKaKBY Гlра­стару, ф"КС�Iрану прашиltу од бllљака 11змеђу J1I!стова хер­бар�ljума, lIа тим стравицама ДllеВlШка Џона Дија, 11 да лу­дило такође расте као неВIIДЉИВ�1 флуид 1I прети мојој гла­BII. Лудило је шкрабало по ТIIМ ЛIIСТОВlIма соој llМ веразум­ЉИВ�IМ 31шцима и послеДЊII редови, кој и су IЕа брзину наба-

• цани и KOJ�1 сс ItпGК могу ПРОЧIIтати, нзгледа да то само по-тврђују. Рскао бих да се јављају као лице 'ювека, који се

• управо JeДl\a спасио од смрти дављењем.

Пре неro што наста8Ш.I са ПР"КаЈИ8ањем те књигс, ради СОnCТВСШОI· оправдања и да бllХ обсзбеДIЮ својс rtaмћење овде ћу ПОIlСШТО за6еЈIСЖlfПl:

Пре CBCltI: од самог ПО'IСТК3 осеliао сам потребу да сс КОIГГРОЛIIШСМ. 3ахваљујуlil1 тој особини шljе могло да ми промаКllе: што дуже СС бавим ћlме да студирам заостаВIIIТИ­ну ЏОIЩ Pouepa, све сам мање сиryран у себе. Понекад се губим, ИЗI'lсвада чиnlМ туђllМ очима. МИСЛI1М cтp.:1HIIM осе-

105

ћањсм ОР["alЩ: ТО IIС МIIСЛI1 моја l'Лава, већ MI1CJНI )НleJ1JТO« ПРОСТОРIЮ [JCO�·.a уДВ.ЉСIIО од мснс, У ВСЈIIIКОЈ удаљеност" од мог тела које оодс ceд�j. Онда MII је потребна та контрarш да бllХ себе l!ОuраћЮ из 1'01" стања неодрживог осеtшња врто· глarНlНе: »дyxOВl·,e« [Iске uртоглавиuе!

А з. .... гим: кош;т,пујсм да је Џон Ди заиста после СОО'" заТО<lеШIIJЈтва у Тауеру гюбегао у Шк{ПСку - да је за�lста '·laI.IШО l'IРllбеЖl1uпе у ОКОШIНII З�IДJlОУ Хнласа. Констатујем даје UOII ДI'I спс до IICТOBCT�locтlt тюјеДllНИХ реЧ11 [IMaO IIСТII дожltllJЬ.:U са ларвнма l-tIJсеката као II ја. Зар се не наслеђује само крв? Зар се Н<lслеlјују и ДОЖИlIJЪајн?! - Свакако 611 се СВС то лако могло објаСIIIГl'lI ако бl1 се претпостаВIЮ НСЈ!У· '1ај<(. ДобlЮ, доБЈЮ, aJII-I ја то OCeIia1\1 друга'lllје. Ја осећам IIC­ШТО СУПроТIIО од с.пУ'laјllO'''. АЮI uпаја то ДОЖJ.lвљавам, ТО ­- то јОНЈ IIC Зllам. - -- О'lуда Ko�гrpOJ1a.

Наставак /t:J дll(!Ш/llка ЏОllа Дuја

f.rlllзабета се касније још једном враТlша, атl ја ШI да· IШС, ПОСЈlе 1'011IIKO годнна, не знам да ЛlI је стварно [1 заltста то 6[lла она J1LЈЧI!О. Зар то IНljC б1UШ авет? Она је тада СIIСШlа IШ I\1С1111 као 1.k1M1111p. Дакле, то шшк Н[јјс бюш E.Iшзабета? Хlщта I\1С jC'..k1. Да 1111 је то б..uш ЦРllа Изсјl1С? Некакав сукуб? - Не, l(рl1а ИзејltС Ilема III[KaKBe везе са Елllзабстом! А ја?-- - Па IlIIаl\ је то ДОЖlшела E.slllзабета, дабоме: 01-1<1 ЛII<IIЮ! ОНО ш1'О сам У'1I11111О са JteMoIIKoM, ако је то била демонка, ЕлIt:k16стаје .... кођс ДОЖ11вела кроз Ilсобјашњ�IВУ врсту заме­не. Ипак је EJIIt:k16cтa, којајс ДОLШ1а код мене у lюћl1 опадају· ћег месеца, у парку, она сама, а нипошто ю1је ЦрlШ Изејi1С! ! !

И те 1101111 ЦРI!О'· I[СКУШСЊ<l югубио сам оно шго је било моје IщјдраГОЦСllllјс наслеђе: мој таписман, бодсж - врх копља мог претка НоШа Dlю!sа. ИзгубllО сам га доле lIа травњаку парка за време бцјања 11 'I"H�1 ми се да сам га јОЈЈI држпо у руци IIОСЛС упугстаВ<I Бартлета Гp�IHa, када М[1 је ПРИЈШЗl1ЈШ авет Li кад са1-.1 јој ПРУЖIIО руку. АШI после Вllше IIС! - ЗIШ'l[1 да сам ПЈ1аТlIO црној ИзсјllС за оно шта сам после Прl"МIЮ од црнс Изеј l1С.

ЧИI1Н ШI се као да даllас схватам: Изејl1сје жеl·lка у сва­кој ЖСIlКLI И 1'lpoMeHa СВСКОJlике ЖСlIске креатуре у - Изеј [Iс!!

] 06

Ornдa МИ је постано посвс lIемогућс да CXlk1Т11M Ели· забсlу. Оllа мlt је пocтarш саСIЩМ туђа, ШНI ја С<1М осећао да MII је бm.ска као икад Ј)<1није. Веома БШIска: то је 0110 I·шј· '1УДlшје што усамљена патља може да I1ЗМIIСJIII! Веома БJlIt· ска без сједињеЊ<1, то је ОН01ll[КО КОЛlI1\О 11 смр"'. - - - Кра· Љlща E.sшзабета била је пре�ш меНII 8ООl\Ш М11J10С'11ша. Њеll ХЛ<ЩШI поглед I\НJ је спржио cplJ,e. Једна cacllIIM IlеЈШК<I, са· СВИМ - - - аветШhска хладноћа долазила је од њс када бих доспео у њену близину. А она �НI је <[есто 3ШlОведала да до. ђем у Вшщзоркастл. Али кад бих ДО!II[Ю, IIМflJЩ би да ми ка· же само HCLLГfO потпуно 6езна<lајно. Задовољавuла сс тиме да ме јеЮllll\'l IЮ["Јlедом ПОIЮIЮ убl1је. Страшно је бllЈЮ то бllажеllО liyraJobe юмеђу ње II ме�lC! - - -

Неко врс.\IС после тога пројаХШla је МI1МО МОРТЈ1сјка. Пм[щом за јахање ШI'lбнула је ЩIПу flpeJt кшшјом, поред које сам ја стцјао поздрављајуtНI је. -Љнш гюбољева If ГРШlе су јој се отада ОСУШИЈ1С. ---

Каснltјс сам срео краљицу у јаРУЗII CaCtнtM БЈ1НЗУ BltJlA· зоркастла одакле је пуштана СОКОЛОВС да новс 'IIН!ЉС. с.1 МIЮМ јс јурила моја верна ДОIЋ. Е.;НI3..1бста М[I јс MaXIJYJ1a да ПР[lђеl\l.

М[IJIOС"1шојс прихватила мој поздрав и ГЮМLUlОвма мог оса. ОЈI је Ilркао следеће ноћ!Ј. ---

Љша јс УМIIРШIЗ одоздо IШ горе. БюlO мlt је жао лепог дрвета; нареДIЮ са/'.I да га посску. - - -

Чlfтаne позне је<:еНI1 It ЗI[ме ВIIШС НI[CaM BI1ДCO своју краЉIIЦУ. HI1jc бшlO IНlKaKвor ПОЗЩЩ, шtкаКl� Гl3жње према мојој Лlt<IIIОСТII. И Лестер се држао подаљс од I\ICIIC.

6110 сам усамљсн са ЕлI1НОР која меје одвцјкма 1-.1р3СЛа. С IшјвеtlOМ вредноliОМ удубllO сам СС у ЕУЮl IlДа. Тцј I"С·

//I·1jaJII-lll ,·сометар IIПак ш1је CXBnTl1Q да се наш свет IIС lјСЦР· ГUbyje у трн дllмензије: ДУЖШIII, Ш�IРIIНИ, дуби/в!. Ја сам всћ ОДа/ШО на траГЈ' јеДI'Је теорије са четвртом ДlIмсюијо.\I! На· ша <[УЈта ВИСУ " ранице света, H�ICY чак /111 грашще ШIШС со· IICTBe�le Тlрl1роДС.

Јасне ЗLlмске [[oћ�1 ДОЗlюљаl1а.пе су мlt тад чудесна оп,,· жања 113 ЗllездаllОМ небу. Моја се душа ГЮIIQВО учпршlilшала у MOjlll\1 'VУД[tма као 'ЮЈшрна звезда у JlеюмеРllОМ простору космоса. 3аПО'IСО сам јСДШI спис: nDe stel!a шЈminlll(lа ilJ

] 07

Сassiорејщ(. КаСllопеја је једна веома неоБИЧllа звезда; њена веЛИЧl111а 11 светлост се често мењају из часа у 'шс. Та звезда, дакле, може да буде мека 1I да lIeCTaHe као светлост једне људске душе. - - - Чудесне су силе које ублЮ'каRају, а које cl1Jyje доле IЈа нас из дуб�lне небеса. -- -

Усред марта E.illlзабета је сасвим 1'lеО'lекивано, на крај­ље тајанствен начин, преко Лестера најаВlша своју посету Мортлејку! Шта Лlј само хоће?1 - питао сам се тада. Дадли је дошао по на.гюгу КР1Uhице. На моје највеliе чуђење, па чак Ii ужае, NI ме је IIЗllеl1flда �1 юравно питао за један одређени »glass« или магијеКl1 камен, који је навощю у мом поседу �I који би краљица E.iЈизабета радо желела да разгледа. У први мах бlШО бll ми немогуliе да сакријем ИСТИНУ 11 да eaKp�tjeM камеll Бартлста Грина, што ми гаје дао и уз ЧI�У помоli сам веli толико тога постигао. Осим тога, Да.ми ми је укратко дао Ilа з�шње да господарица тачно зна све о мом поседу, пошто је, како је ШIЧIЮ IшреДИЈШ Дадлију да ми пренесе, тај камен видела код мене у сну јеДllе 1I01i1, IlроШЛС jeceltll. Срце је npecrdjMO да ми куца док је ДаДТI1I то говорио. С муком сам сачувао свој став 11 препоруч�ю се доброти и милости господари це, рекавши да је сав посед моје ШIЧIЮ­СПI И моје куliе љена својина.

Кадјс ДадЈlИ полазио, пољубио је - о, колико је BpeMeltll отада прошло1 - руку Е.ЈШItОР, моје супруге, а онају је пову­юта готово ltепристојlЮМ БРЗ�IНОМ; и после ми је ЗJlоћудног израза лица пршнма да су уста витеза додирнула њсну ру­ку са одвратltим задахом смрти. Најозбиљније сам изгрдио Елшюр зБО1" таквих речи.

Затим је господари ца дошла овамо са Дадлијем и јед­IIИМ СЛУI"'ОМ коњаником. Јахаliим бичем МII је КУЦltула �Ja

прозор. Тада се Еrшнор толико уплашила да се ухватlUШ за срце 11 П1UШ на патос у несвест. ПреlЈео сам је "а њену лс­жшьку и више је не гледајућн пожурио сам да изађем и гю­здравим господарнцу. Она ме је питала за леди Елшюр и �<џ.\ је чула за IIСУl'Oдан случај који јој се десио, Iшредила ми Је да погледаl\l шта је са мојом женом; намеравала је за то време да се одмори у парку. Није УШЈЈа у моју кућу, ма ко­лико да сам јс МОЛlЮ. Оlща сам ушао у собу код своје жене и I·шшао Је како умирс; и с неизрецивим ужасом у срцу ишу-

108

. . њао сам се сместа напоље СВОЈОЈ господарlЩИ и OJtItCO ЈОЈ » glass«: ЕлИIЮР међу нама Ш1је Iюмеllуга ЮlјеДЈЮМ peLUY· Видео сам тада по Елизабет1l даје Зltма шта је са мојом же­"ом. Ilосле једног сата господари ца је одјахма. Те вечери је ЕЛIIНОР била мртва. Кап је окончма њен живот. - - - То је било 21 . марта 1775. године.

у време пре и после тог страшног догађаја са мном је лоше стајало, као што још и даltас могу да преСУДI1М. О томе не би требмо юшпа више рсl\и, веli само да се захваљујем небесима IIЈТО још И Да1If1С здрава духа могу да се OCBplteM .Iа те дане збуњености.

Кад демони уђу у наш краТIПI живот, сваки пуг нас, "а­

име, додирује смрт тела или, што је још и горе: смрт духа, и

увек може бити само милост ако ту СМрТ избегнемо. После тог вреМСIЩ краљица Елизабета више није дола­

зила у Мортлејк. Ни ја више Шlсам примао заповест да до­ђем на двор и готово да сам СС радовао због тога. Т ада ме је спопма одвратност rlpeMa господари ци, која је била још 11

гора од мржњс јер је знаЧlfла највеће удаљење упркос уну­трашњој проютетој блискости.

Дfi бих окончао с тим одлучио сам да са своје cтpalie учиним ОЈЮ што је I'осподарица својевремено сматрма за добро да м" нареди: у треlюј ГОДI'IЮI како еам био удовац It всћ у педесет четвртој ГОДИНII свог ЖlIвота оженио сам се женом која ми се свиljма, женом која lIикада није УПОЗ�lма Itи видела Е.Ј1Нзабеry, Лондон, двор и велики свет, једним невиним 11 здравим дететом природе: Џсјн ФРОМОII, кћсрком јеДItОГ ваЉfllЮГ закуп ца, која, даЮlе, Нltje припщма IlIојје­дном сталежу и због тога била недостојна да икада изађе на очи љеног величанства. Али зато, понављам то још јеДШ-I­пуг: драго дете са тада двадесет �' ТРII ГОДИЈlе н мени одано свим срцем. И ја сам ускоро, по ЧУДJlОМ сазнању у својој крвн И НСlюгрешивом осећању у срцу, примстно да сам сад показао I'IIaТ својој гоеподарlЩИ .1 да јој дмеко од мене немоћан бес загорчава щше. То ми је била двосl1Jука сласт у загрљају Ј\юје младе жене и ја сам свесно 11 намерно пустио ону - којаје У'1Иllила дајfi тако IIСl1змерно патим -да и сама пати. Све док се ЕJlизабета шtjе у Ричмонду разболела од грознице са високом темпера·IУРОМ. Тада, међугим, кад сам

109

то с.:1ЗШЮ, проБОЈЮ ме је као мачеlН!ма 11 KOnJbIIMa 1I ја сам 11 IlеПОЗВШI појУРIЮ у РII'IМОНД код моје 1'ОСlюдарице, rAe ме нису OAGliJlII, него су ме БР-Ја l'IУСТIUНЈ пред њен боЈlеСН�IЧКlI кревет, у коме самјс за'reкао у ОСЛllкој опаСllОСТll,

JG.u с.. .. м IlplICT)'llllO ње�юј IIOCTCJbII. на њен МIН" су свн, господа и СЛУШКllње, НatlУСТIUШ собу и пола часа сам остао с њом 1-t:"lсамо .1 lIикад у ЖIlООТУ Ilcl'ty забораВltтll IШIЈI разro­оор.

>Jl-lalloo CII мн прилично бола, ПРltјатељу Џщrе((, почела је. >ЈНије на пюју добит ШТО СII 1'1 ДРУI"II Ilyr C11tвlIO оешТlЩУ Ю,\lсђу lIас двоје, а да бll нас " ешто -туђе раздоојило; тада са напrЈТКОМ. а овога пута са Сlювима,«

у МСIIII је постојао јаСШI пркос, јер ме је ПрИроДIШ 1'1 је­Дlюстаrнш IШIUlОIlQCТ моје Џеј н учинила МИр!НIМ 11 зал.ОFЮЉ­I-!ИМ 11 био сам уМОрШI од двосмислене "Iгре Сll<1СТII 1'1 oAGlljrr­II,a jeдrlc ХИРОlJите Kpaљl1lIC, Због тога сам уз ДУЖЈЮ пошто­ваlbС ВC1lичаllС'ГВrt, како Мl" СС У'lIlНIНIО, ОЩ"ОООрliO веома па­MeтllO 11 МУШКlt: ))lLIто је IIСCl1!IJlЛУК јеДIIОМ 11СПИО својом слободном вољом IIl1како не може да повреди 3<1KOlle приро­де, па 111'1 божаНСТflСIЮГ л.УХ[I, ПО заКОlIима пр"родс. 1IЈ1\1 ће lIеПРI�аl'СЉ тена знаЧI"'ПI смрт тела, �'ЛII ће тело YCMJYГlIТlI њсrn тако шго l1е га Гlрождратн It одбаЦl1Тl1 ю себе, А гю 3<.1-КОШlма духа нама је дата Сll060да I-!аД lIаШО�1 оољом, па су 1<IКО �I наши СIiОШI бlUlО хршш, било IIзбаЦllвање, али увск само IIСllУ"><1IШЊС IlalJle noљс. Према то,че је оно, што смо без штете по ТСЛО ПОПИЛII, одаОIlО МIIIIУЛО; а што смо СШIx'UIII

MIIMO својс воље, 1136.""СIЮ је IIЗ здравог оргаНlIЗма душе lIа Iberooo добро; 'тко да се треба IlадаНI у бога да ће Вашс вс-1II-I'IШIСТ80 послс из,дРЖШ"ЮI" liСkушсња устаПI уroЈННЮ ВI"ше ојачшНl 11 ослобођСlнrjн,«

Мој говор ПОС1<lјаојс дРСЮlји 11 одбојннји него на 11О'lе­тку It Ilero што сам хтео; због тога ca�1 се УГUШШIЮ због бле­ДOl" 1'1 строгог mща којИ�1 ме је круто гледала господари ца I!З CBOjltX jaC'tYKa, Њlјс то, меljугим, био бес, lIero потрееllП myIjelJOCT и IIсприкосrЈОlJсrrа пеЛИ'IШШ, које су МII I!ЗНСlllща Гlродирале све до сржи; кад ми је одговорила 6шlO је као да IIЗ ње " ОВОРI,I »духоВlШ« КрШI,ица:

) Дмеко си одлугао, УIIУЧС Родерика, с пугева свог одре­ђења. Бнћс да у току IlOl1и веома мудрим разумом посма-

1 1 0

траш звезде на небу изнад СВOI" куl'нюг крова, Шl11 нс зlшш да IIУЈ' дО ЊIIХ IЮЩI кроз њихову рефНСКСlrjу, која станује у те­бll ll НС ДОЈtaЗI! '1'11 на ум мисао да те боГОI}ll ОДОЗI"О Ј'10здр .. 1дљ.а­ју за'го нпо 611 хтели да се ГЮI1НСШ дО IЫјХ. Т" С" МII IЮСВС11Ю jeltlIY BOO�la па1\lеПIУ расправу: De slel/a аdm;,'шulа ;11 Сш."ј­ореiа, О, ЏОliе ДII, "ма и СУВllше TOI<l чему сс ЧУДIIIII, а flpD­пуС11Ю СII да ca�1 постансш чудо у CВCMl,py, АЛII С пр.шом СII rrаслут"о даје та 3Д.\шраБШlна звезда у КаСIIОГlсјн доос..'l'рука зос'зда, која КРУЖII са1\Ја око себе засјаВUll1 у етаmюј блаже­lюј вe'IIIOCТI1 11 поново се lюв.лачсlщ у себе, IIГГО је 11 природа љубаВll, - Сш.ю п1 настави �IИРНО да СТУДНр8Ш двостру"у зпс­:щу КаСlюпеју, шю сад можда орло брзо будем IIШIУСЋUrn ово мшю краљсвстпо Ilа ОСТРВIIМП, да бих ВlIДСЈШ шта јс сп 01101\1 СЛОЩЬСIЮМ круном, КОЈа се за i\le�re чува тамо преко, -- - «

Тада сам lIичиuе пао пред постељом своје ГОСlюдар�ще 1,1 само сам rrаllОла 6110 свестан оних рсчи које смо још раз­Mell"'lI�l.

Показало се да је кршьичшra болест МIIОГО тежа него што се у почетку МИСЛ1lЛО 11 лекарl' се rн,шс " нсу МIЮI"О �Ш­"MI1 да ће је одржаПI у ЖIIВО'Iу. Тада сам креllУО у ХО1ШН­дlјју, а rlOTOM у Нсмачку. да бllХ ДОl:lео С1ШUlIС Јlскарс, које сам ПОЗI'lавао још 113 Лувена It ПаРlI3а, аlll1 у I"Paдy "нсам "а-

. . шао IШЈсдноt", тако да сам ГОТОIЮ очаЈан 11<1 КУР"]>СКIIМ ко-IbIlMII јурио 3.:1 њима дан 11 ноћ, СВС док МС У ФраIlКфУР'У IШ Одр" I-tlljc СТltгла всст о оздраnљењу моје господарtще,

И rdKO сам се �' ЧЈећи пyr вратио КУЊI rlOCJ1C GcСi\lИСЛС­'IOГ пyroваља Ila силу у служб1l господаРlще 11 код куће на­ђох жену lIejll, која је родила дс'шю}, Mor IIpaгor СIIIIЧll liа Ар­'урн КОГ<l i\l1I Је даровала у двндсссl' 11 rlCТOJ '"OAIIIIII Жllво-m,

Од тог времена су страхоо!! "по 11 радОСТI!, боJlОВ�1 као �, пordј иа аваmУРИСНlчка lIадања 1'ilKopelil1 IЮТI'IУIЮ 11CC'гaJl�1 у току �юјllХ реТКIIХ веза са крrtЉIЩОМ Е.mlзаGcтом 1" ДООI>О1\1 У ЛОIIДОIIУ 11 мој живот јс ове две последњс I"OAIIIIC текао ми­РНО као реЧlща ДИ 1'ilMO напољу; "С без драЖССIIQI" Крlщуда­ња усред љуБЮllе земље, м" без abaJl-тура It без 01'101" вели­чанствеНОl' бхјања токајсднс �юlнЈС рекс, која )КУРII у сусрет Дмским и судбоЈЮСllИМ ХОрll30lГПIма,

Краљlща ЕЛll3абета је прошле rOA1lJIC МliЛОСТЈ tВо "зво­Ј1СЈШ ПРI1МI1Тиједно упозорење које сам 1I(l1'II'ICaO готово 11]>11-

1 1 1

------------"-------------------------,,!�,------------------------------------------------------------

СltЉalk'lјући своје перо: као завршстак својих ВllсокопаРllltх, па ипак строго и БРИЖЉIfВО ЩЮМИ1ШЬСНИХ планова, 11OCВC­ТIIО сам јој Сlюју таыlаa geografica Amel-icae, на којој сам по­кушао да још једном укажем на несагледиве и у будућlЮСТl1 IIСДОСПIЖНС могућl·ЮСТII 1. IlреДНОС11! тог подухвата. Ја сам само IIЗВРШИQ своју ДУЖНОСТ. Ако краљиц.а више вали да fЮСЛушn савет ускогрудих завII)џыl<1ца НСI"O савет свог -пријатеља, онда је судб�IНСКlI час по Е,"глеску прошао IIСНС­КОРllшtlСН И вщuс се НИКад неће враТИ1l1. Алl. ја могу да че­кам, то сам научио за rЮJlfl столеflа! Господарица сада слуша Вш·/еigl1{l. QIШ слуша, алll савете и сувише лако ПРIII\Ш сво-. . . . ЈНМ QЧЮ.IП, КОЈС са задовољством почиваЈУ �Ja МУШКОЈ лепо-ти. BIII"leigll ме никада Iшјс ПОДlЮСIIO. Не очекујем бог зна шта од ЊСI'ОВС Уnl,'Ij�IВ"ОСТII, а савршено IIИll.ffil од Ibel"OBC правеДIIOСТlt. Али постоји још једна друга околност, која Д1�e СIШ!)' мојој постојаности и због које више I'le задрхтим због 01101' што б.1 KPY'ICКlI савет о.wlУЧ�Ю. У току ГОДНlIa .1С­кушсња почео сам да сумњам да ЛlI је овозеМаЈЬСКlI ГрСI.-

. . . ЛШIД Ц.1Љ 1'.101' деЛОЩ1ња, прапи предмет ОСВа.ЈЗН><1 КОЈС ми Је 1'lрореЧСIIО. У Iшјновије време имам разлога да сумњам да 1111 сам праПI1Л11О ПpD1)'ма'lltO ре'IИ .13 мог огледала; имам раз­лога да сумњам у сатанског Бартлета ГР11на, упркос њего­вом 'IaТПРНРОДIIОМ 11 ВIIДО811ТОМ бllћу, које се тако чеС'1'O 110-тврђllВаJlо! 1 о,ю што је код љега I-шјђаволскијс јесте: 1111"0 каже истину, али IШ такав начин да СС она мора погрешно разумети. - -- ОIЩj свет овде није цеllИ свет, тако I\IС јс сам Бартлет ГРНII У'IИО У 'шсу своје смрти. Овај свет 'Iма свој

. . С'ТражЊII свет, Ill\Iа МIЮЖIНlУ ДliмеНЗИЈа, КОЈе се не Ilcцpnљy-ју светом IIШUСI' тела 11 нашег простора: н ГреНllанд 'Iма своју рефлексију, баш као н ја: - с оне СТР<Н.,С. Грен - Ла�lД? Зар то ш�е 'IСТО urro �I зслена земља? Нису ли мој ГреНЛШIД и моја АмеР'IКЗ - с оне стране? То испуњава моје слугње 1I СIШГУ мој'lХ 1\1ItCJIII од када ја - доживљавам Друго. Па је у том погледу lIаШ}Јышаље и упозореље Бартлетово да овдс, овде и IIШ'де другде потраж'1М смисrю fIОСТОЈш-ьа, само овде

• • да веРУЈСМ, више ОПОМСIЩ за МОЈУ слугњу него aprYMellT и потврда за мој разум. Јер ја cal\! нау·ою да из основа сумњам у разум, као да је 011 ОЛl1'1сње Бартлета Грнна. А Бартлет мој пријатељ Iшјс, бсз 06зира КОЛlIКО се сам препоруч.шао као

1 1 2

мој спасилац 1I саветодавац. Можда мс је тенссно спасао из Таусра само да би ми убио душу! Ја сам га препознао, кад мн јс помогао да дођем до демовке која се щ>срушltЛЭ у ErlизаБСТllНУ aClJ)aJ'HY природу, само да б" се домогао мсне. Сад сам, међутим, .1РИМИО јед.ю саопштење ю своје соп­С"!Ћенс дубине, које цели мој живот отуђујс од мснс самог, тако да га видим као у једtЮМ зеленом огледалу 1I изазива ме да \lспуС'пtМ оно огледало, чије је ПРОРО'швство овај пр-

• В'I nyr променшlO МОЈ живот.

Ја сам постао друraчијll од OIlОг кој'l је 6'10 ЛУI·ка и сад

мртав ВIIСИ tщ грању дрвета живота, Од те године нисам Вl1ШС марионета која слуша запо­

веСПI .1З ЗеЈlСIЮГ огледала; '1 ја сам слободrlН! Слободан за промену, за узлетање, за царство, 3.1 »кра­

љицу« 1I за )жруну«!

Ту се завршава неоБИЧI'Ш свеека са забеJlСШК<lма Џонэ д"ја, које обухватају њсгов живот од ОТllуштаЊА из Тауера у ЛОIЩОНУ па све до \851, год.1НС; даклс, време од готово двадесет 11 осам година, све до љегове псдесет н седме годи­не Жl11юта: а 1'0 значи, до времена када се жltпО'Г 0611"HOI' '10-века редовно већ приБЛllжава миру, Г1Р'1бнрању 11 Сlшаску.

Осећање које се затruшсало у мојој дубшнt, llеобјаШЊ'1[}а НШIС'ГОС'Г и 811ше нею природно саучешће с 1'111\1 необl1ЧШII\I ЖllROТOМ, меlШ, његовом пaroмку, ИЗ ду6lше душе ,'()ВОР'I да овде тек ПОЧIIЊУ праве олује, Il>МЉЗВl11i3. суд6.шс 11 TlmlHCKC борбе, да paC'IY, lIарастају 11 да tlC се Н;)ДВIПlI јеДllа над дрyry

_ за "ме божје, какав ме '1)' ужос изненада спопала?! Јесам ли ја тај, Koj�1 пише? Јесам ЛИ ја nocтao Џони ДII? Је ли 1"0 моја рука? А не његова?! - Не њеl"опа? И, забоra, ко стоји тамо? Је JI�I то нпет? Тамо, тамо, крај мог 1lIlсаl1еl' стола! ---

Уморан сам. ПРОlllJ1е ноl111 ока Ilиеам склOlШО. Узбур­IШНОСТ ДОЖIIвљаја и чаСОВl1 очајllС борбе за здравље мог ра­зума, који еу после уследили, сада леже �Iза мене у УМIIРУЈУ­ћој јасноћи једног пејсажа, преко кога је .1стовремеlЮ .1 као у,шштзвање и као благослов прОlllJ1а тешка олуја.

Бар ујутро овог новог дана, пошто сам претрпео ту но\ј, ја сам у стању да напишем 1I да задржш .. 1 0110 што се споља збило кроз Сl1ноћњи доживљај.

1 1 З

БIUIО је око седам сати увече км сам завршио прево­ђење Днјеие евеске са ОСВРТО1\, ,щ његов ПIХШUШ ж,шот. Мо­је ''1<)СЛСДII.с реч" '·ш хартиј" сведоче о томе да ме је ток те ЖИRО11.е "Рllче дир •• уо дубље .,его urro то можда Ilзпrеда потребно за ',ског р<lВ'ЮДуш.юг оGрађива'ш старих ПОРОДII­',ш,х реликата. Да сам неки фантаста, ја бих рекао: 'тј Ди, ч"је lIаслсђе КРIllI НОСilМ у својим Ilсшtjама, васкрснуо је ЈIЗ мртвих. из MpТnIIX? Да ли је мртав шшј кој,. још 'l'p<lje у lје­lIItjaMa јед,ю,' саnреме,mка? Алlt нећу IНI rюкушаПI да обја­ст,м T� прс06�.ље саУ·IССТВОВ<1ња. ДО80ЉНО је што је "у, цrro ме Је спопала.

Ишло је тако An.rreKO да сам не само на наЧШI, кој'l је тешко опltса'Пl, кроз flекакве параБОЛН'Iне успомене, мислио да душом и телом сам учествујем и ДОЖllвљавам судбину. штавише, чак 1 I сам живот тог разочараног наУЧНlIка Џона Дl1ja, који се у МОРТl1ејку Iшстанио са женом ,,' .\lалltм си­IIОМ, па сам тaKopclil1 l'IOчео истовремеlЮ с IbИМ просто да осећам ОКОЮНlу његове куllе, собе, намештај, које својнм те­лесн!!м очима liIIкада lIисам видео, па It да осеllам ItСТО 'Ј'ТО је UOII Дн осећао у веЗ'1 с Њ'lМa; IJltше, далско Вllше од 1'OI'a, почео сам да оссliам, па чак н да BIIДHM све 11ре'lње ЖltнDТa Jt судб,,"е Tor 'ШШnYрltсте, мог 1/ссреliног прar'lретка, авш.rгу­ристе ШШIС душом него свој ш •• делима, '1 то таквом зачара­IlOм, боЛНОМ 11 Оllссгюкојаuајућом снш"()м као даје реч о мом сопственом 'lепромеlЫIВОМ удесу, кој!! је као нею. теШКIЈ, црни ЗIIД од облака пред �юјllМ унyrpаШIЫIМ O'HI�ta бацао сенку 113 l'lејсаж мојс душе као преко 'Јске СЛI!КС дубоко у меlШ.

Морам да се "увам да не пожелим да кажс"" В'ШЈе, јср осећам како у тренугку моје ""IСЛII постају све з6ркаНllје, а речи више " еће да ме слушају. Због тога се rutaшим.

Због тога В'Ш1С неliу да ГОВОР"М О неllсказllВО ужасном, што се догод'lЛО ОI!ОГ трена кад с:.сш,ш суво будем бележ�lO:

ДОК сам још заШIСИВЯО послсдње речеlшце предя мном се отворио такореl1и телеСlI1I rюглед у будуliност Џо�щ д',ф од щюг тренугка ЮIДа СС прекида његов дневник. ПOl'ЛСД 06асјаll таквом продорном светлошliу. као да сам сам све то у будућlЮСТloI ПРОЖlIвео заједно са ЏОIIОМ Дијем. Шта ја то ''Оворltм: са ЏОJlОМ Д"tjем! Ја сам све то видео - као ЏОII Дн,

] ] 4

ја сам сам био, гюстао сам Џон д", о коме шшче нltсам 3H!� 0 mШЈm, 11\,'" .. сада знам бшю шта ДРУ'1) осим OIlOгa ШТО СТОЈИ

• IШIНlса,ю на харПIЈИ.

. И '1'Ог трена сам с неОПl!СIIВИМ ужасом осепю: Ја ЛII'lНО

сам бltо ЏОIi Ди: .,еUПO неодређено, I'ЈСКО осећање 11.1 ПОТIUЬ­ку као да hНl тамо юраС1-а друго JIIще. Јанусова ПlаЈkl - - -Ба<lюмет! И док сам још уз некаК80 леДСIЮ-ХЛМI-IО, замрло, УКО'IСIIO пр"слушкивање самога себе 11 те npoMellC седео, у простору око MCI"e одш-равала се као драм" судБНIШ ЏNlа Дltja, која је lIостајала моје сазнањс:

Преда МIЮМ, између писаћег стола 1I прозора, израстао "IЗ ваздуха, стајао је он - БаРТllСТ ГрIШ, стајао у C801\,e на­пола m'копчаном кожном fIРСЛУКУ, с РIlIjIlМ маљама на ШII­pOКlI.\I грудима, дебсла врата, шшмеliе браде у коју је урасла Moћ�Ja месарска Гl1авурда која је зажИ8сла страХОВIПО близу ЏШрОКlIМ, пријатеЉСКIIМ церекаll,ем. ­

НеХОТИl\С сам шаком прсшао преко . .

O'lIlJY; заТIIМ ЈОШ •

јсдном, уз Ilспитивање 11 трезвено раЗМlIIlJљање, пошто Је прошао Г]рЮI јеЗИВl1 страх. Али човек је остао прсда МIIOI\I 11 ја сам знао даје то БаРТllСТ rPlIl I 't нико другн.

И тада сс догодило O�IO најнесхваТЉlll3ије: ја више нисам 6110 ја, ШII1 сам то "'ЈаК био; 6'10 с.:1М овде 1I с О'IС стране IIC� товреМСIIO. 11 бl1О сам 11 присугаll 11 ОДСУI1Н1 Н одавно нестао: с.Је IICТQвремеllO. Ја сам б�1О )ја« 11 веко дрУI'И -6,ю сам ЏОН Ди У сећању 11 IIстовремено у својој жtlвој, 1рснупюј cвeenl.

Ја то IIЗВРНУЮ стање не умем друrn'шје да опишем рс-тма. _ Ово је можда ораои ]IЗРаз: ГlPOCTOP 11. време су 1\111 6ИЛII нс­како IIЗВРI-lУТИ, nOhfcpeHII, као стмр КОЈа се гледа док

.се rlpl�­

ТlIскује око: КОСО, стварно '1, У исти мах, нестварно: Јер КОЈС од два ока »B�IДIН( IlраВliЛIIУ СЛIIКУ? - КаО 11 поље вида, било је померена н rюљс слуха. Из непосреднс БЛlIЗlIllС н такође IIЗ дубllНС RllшеСТОJlС11lе Да]ЫШС ']уо сам како се Бартлет ГРIIII руга:

))Још увек весело на Ilyry, брате Ди? АJlМ '1'11 пера, баш CII на AYI"()i\\ путовању. Могао СН све то да имаш 11 на јсДlЮ­етаВ�lltjи l'аЧIIН!«

»Ја« сам хтео да проговорим. ) Ја« сам хтео да УК1ЮНIIМ сабllаст речима. Али моје је '1'ЈIO било запе'lаliеIlО, мој језик се залеПlЮ, осећање телесне одвраТIIQCПI 11 муке БИЈЮ је

] ] 5

потпуно чу1ТЈ1O 11 свссно; уместо мога гласа из мсне је гово­рlЮ 11 » MLfCJII!O« ДРУГII HCКlI глас превазилазсћн веКОIIС уз маlllfфс�цНју зuука, која јс ДОП"Рa.rш " до мог СПОЉЉСI- ува - ре'Ш, КОЈС Шlсам УI'ШПред с"нrСJlИО; а OI-lС су глаСIl1IС: » Л ТII Б.артлетс, тaкot)e 1'.111 OllCТ овде стојищ на ПУЈУ 11 нећеш ДП CТIIГlICM ДО CBOI- циља. ПУСПI ме и ослобоДИ "111 nyr до 1'.101-обличја у зеЈlСIЮМ ОI"JIСДалу!((

Рllђо?рада. авет 111ТЈ1, ако баш хоћсте, Лl1ЧIЮ Бартлет

Грин мс ЈС СВОЈIIМ БСJIIIМ, слсmlМ оком погледао право у ЛlI­ЦС. Њсгов осмсх МII је зевао у сусрет као израз једнс вслике мачке: » ИЗ зеленог оглсдала баш као и из ЦРНОГ yrJbll по­здра!Vbа те лицс ДСВIЩС У опадајуliем месецу - ЗllatЈЈ ТИ то, брате Ди: добре rocподарицс, којој је толико стало до ко­пља!((

Гушсlill СС бсз даха УкОЧСlil1М О'lима сам глсдао прско према Бщrглету. Ваља сс

.страХОВI1Та струја туђих мисли,

ПСОВКИ, заМИLШ�СIЮI- пок<uања I1 одБРШlе, која је истовре­мено бll1111 обаСЈаЈШ муњама, затамњеlla и заборављеlШ, а преко ње јс IIзбll1Ю јСДIЮ једино сазнање из моје сопствене СВСС'ПI, IIЗ таме лстаРГlIЧ�IС ошамућеllОСТИ:

» ЉtlЮ'П1Н! - Врх копља за КlICГlIIbY! - Од мсне се тражll копље!«

С TI1M је све Of'01· щюхујarlO. Алll пао сам у разМllwљањс СЈШЧНО соу, усред кога 1'.111 се '1I1НIШО да ЛИЧIIО ДОЖИВЉЗ8Љ\1 напола БУДllIIМ " УЛllма ону IlOћ са .... ессчино .... , када је ЏОII Ди rtР"Зlшао суку6 У баl.l.JТll МОfYГлејка. Све шro сам прочи­тао у љеговом ДI'СШ'"Ку з.щобllјало је на.цјас"у npllcyrnocT If �IIKorнггy телесllОСТ, а ШТО се у угљено", кристалу ЏОIIУ д.UУ ПРllВнђало као лсбдеlil' ЛlЕК краљlще Елизабетс, коју је "IРНЗIIВ.10, за мене је сад БLlО ШIК ЮIСГl1ње ХотокалУflГllнове; а Бартлст ГРlщ, KOjl" је стајао преда мном, нестао је У мом, IIЗ Д<ЩIIQГ ссliања пронзашлом CI-lУ о сласти Џона Днја са де-МОНИЗllрШI'I'" фШfГОМОМ крruъице Е.лllзабсте. __ _

То је свс што још умем да юокем о неразУМЉIIВОМ с •• -lюћњем ДОЖIНlљају. Остало јс несхваТЉLlва магла! - избрн­СШllf сан.

3аоставштина Џона Pouepa је, дакле, ожнвела! Ја ВИIНС IlIlсам у стању да настаВIIМ да 11грам улогу IIсзашггерссо-

1 1 6

вшюг преООДIЮlЩ. Ја сам учеСIШК, 1Iа нек" IШ'ILНI учествује", •

у свему томе - У тим стваРIlма, тим хартИЈама, КЊlIгзма, аМУllСТlIма и с ТИМ сандучићем IIЗ TYJIC. - Ма IIС: тај KOB'le­Жllћ и Hllje део наслсђа! 011 ПОТIIЧС од МрТlюг барона - од Лl1потина IIOТII'Ie, од потомка Macц,�a! Од човека кој" код менс тражll врх Koruъa за кнегињу ХотокалУIН-.Ш08У! - све, све је узајамно повезано! ! - Алll како? Зар Ј1ШЩII од магле, траке од дима довеЈШlе 08<"\""0 IlpeKO векова 11 векова могу да мс вежу, да ми одузму слобо.цу?!

Па ја и сам, са свим nlM LlЛ'О сс овдс НаЈlазll око МСНС, већ Ж�IВ�IМ по »меР"Д11јШIУ«!! НеОПХОДlI1I су 1'.11-1 MI1p �, разМIIШ­љањс. ТалаСI" збуњсности XJI<lДIIO Ilрелr\ЗС преко МСНС. Сва­КОГ часа мој разум почнње да се СПОПIЧС. ТО јс опаСIЮ, то је лудо! Дко IIзгубllМ власт Haд cBojliM Вllзијама, онда ---

у MelНE се узднже нека врелина кад 11OM ... CJlIIM на ЛIIПО­ТЈIIШ 11 њсгово l'lепрозирно ЩЩС U�IIIIIKa; IIJIII IШ КНСГ"''''У, ту

дивну >кеlIУ -- ! Ја сам заиста саС8ИМ сам, "'01')' да се осло­IНlM само на себе, немам никакву IIOMoli против -- па, реЦII­мо: против Ilзрода моје маште, пропlВ -- аВСТII!

Мораћу озбиљно да се саберем.

ПОСЈ1е подне. Не МО!')' да се ОДllУ'ШМ да дшшс заВУ'lем руку У фиоку

како б,IХ IIЗ ње IIзвукао једну нову свеску. С јСДllе CTp<'IIIC, 11 СУВllше јасно осећам да се мој'l ЖIIВЦII 11 даље Ilpe811111C нс­MllpllO клате и вибрирају, с друге cчmlIС, нсстрПЈЫIВ сам због ПРI�атног Itшчскивања јеДНОI- изненадllOГ IIOНОIШОГ Вllђења 11, истовремено, немиран. вест м" је стигла у 1l0Дllе 'lOL1JfOM.

Увскјс чудно 11 узбудљиво кад се '!Овек ПОIЮВО сретне с другом IIЗ t.uщцости, који је некад 6110 присан, али јс током nOJ!OII�IIIC ЖIшота нестао IЈЗ окружењп и обеliав.1. да lie тако враТIIТИ неокрњену прошлост. l-IеокрIbСIIУ? - разумс се даје то 3.:1.БУfШ: као и ја лично, тако СС св.1.како ПРОМСIllIO 11 он, а 1111-ко од нас Iшје способан да сачува прошлост! ИЗ заБУflе због тога 'Iecтa израста разочарањс. ДаЮIС, ваља OCTaТl .. IIP�I CIIC­нам IIшчекивању које ме је оБУЗСJlО док сам замишљао како liу всчерас lIа железничкој стаНIIЦИ са'lскаПI Тсодора Гсрт-

• "сра, ж�tВ<L,(НО-ЛУДОГ друга са С1)'Д11j<l пре ТОЛIIКО времена, ко-jl' је као младlt хемичар жељан аВМГlура пошао у Чиле и та-

1 1 7

!

мо стеюю Щ1СОКС ПОЧ<lСТlI, )ТЈЈед н богатство. СМ је 01 [ CBaKa� КО постао онај прави »стриц из Амерш.:е« којн С1lСI'ШI111О же­ли да у СТ3јюј ДОМОВlIНII II<l миру 11O'rpouщ све ШТО је заРЩIJ10.

Непријатно је само ПОМаЈЮ шго баш данас, док о<,с"-ујем 1)' rЮСС'IУ, моја домаћllца која З�Щ о меН]1 и Moj�jMa, мора да крене I!!'I свој одмор 1'1 да отпyryјс у своје Зal1l1чајJlО ссло. Нисам ШНtJс имао оправдаlfХ1 ШI разлога да је још заДРЖIЈМ. Јер, морам да признам да јој то одсуство дyryjCM већ тpel'!y I,()ДШIУ! Увек \lЗНQва 611 се нешто НСПРС'IIU10 збоl' МОI" C,'OIl­зма ШН1 њснс савссносп!; а сад 611 опет бlЮ IIa реду мој еЈ'О­IIзам; - I IC, то нс може! QllДa ћу већ радије да се смири м и да за име бога будем стрruыш и некако да покушам да юађем на крај са З<1МСНОМ, коју 1'.111 је најавила 11 IшбаRllла. Рi1Дознао сам како ћу се снаћн с ТОМ »)госпођом ДОКГОР«, која треба да буде замсна за моју стару Домаћицу!

Разведсна »дама«, 1ш'IЮДIЮ без средстава, 11рину!јена да прихва",1 неки посао - разВСДСllа је, наравно, без своје КРИ­шще! - TIIXJ1 ДОМ! - ВСРIШ упр..1ВIIтеЉlща! 11 тако ­

BepowrrHo: • • »УЩЩСЈОЈ се не виде,

IIа прстима Ленка иде!а,

као �'гo пева ВIЩХелм Буш: дакле, па:нГI"И! Морам да се IШСМСЈСМ кад 110М�IСЛИМ шта спс ПРСТ" IUIИ може да прети матором IIСЖСЊII као што сам ја! Olla се, уосталом, "С зовс »Лснка«, Ilct-o Јохана Фром. А, с друге стране, та госпођа доктор IIма тек двадесет 11 1рIЈ roJIItIIC. Ваља, даЮlе, IlмаПI Ilред очима стално снс фршrюве �I МilСЛlrги како да се капијс IIежењс добро обезбеде на све стране.

Кад 6и бар добро куваJlа!

Мој рад на заостаВtlЈТlll1И Џона Pouepa остаће BepoвaTIIO 11 ДalШС НCТnЮ-lУГ. Мораћу прво у ссбll да направ"м реда послс СШIOIiЊI!Х ДОЖI1в.љ.-Uа и угисакn.

ЧНlIИ M�1 се да Пl1сшье ДНСВllика представља дсо IШСЈlеђа оних KOj l1 су ПРl1М I!JIII крв И грб Џона Дија. Ако се овако на­cтaBII, мораћу 11 сам да 3..'lпо'\Нсм С Ilисањем протокола о сво­јш.1 aвaHrypaMa! А необущшшје I-IСГО I!када ме прОIЋНх1 ЩI,

1 1 8

,

што јс брже МОl]'liIю 1" што дубљс, продрем у Ilecтa.тll" живаг Џона Дија јер осеl1ам да IlcrAe тамо мора да буде скривен кључ нс само за смисао свих судбина 11 заroнстки Koj�1 су одрсђИВаЈlII њсгов ЖIIВОТ, IIСI-О, за<IУДО, 11 кључ за схватање . . СУШТllllе ОIlИХ заплета усрсд KOJ�IX сам се Ја сам СГIСТЈЫЮ заједно са OIIfolM ж\шотом мог претка аваюуристс. ГРОЗllИча­IЩ радозналост би да гурнс у страну сваку другу жсљу и мисао " да Iшсумице узмс СЈlедећу свсску забележака или, још радllјс: да на с�щу разбllје КУfllју од Тула-срсбра ту, преда МIIОМ, 113 мом Пl1саћсr.1 столу. - - - Излудела фшгraзи­ја после пренадраженосl'И протекнс IЮЊ"! Не налазим дру­гог СРСДС1Ћа да је охлади м 11 укроПlМ, него да онолико објс­KTIIBHO КОЛlIКО је то Ј\ЮГУЊЮ, 11 Шl'О lIСIШJl1М реДОМ, заllИШСМ 0110 шro сс ДOl-ОДIЈЛО.

CHllolI дакле - тачно у шест са-п! - стајао сам 11<1 ССВСР­lюј железнн<tкој стаНlЩII " <ICKao брзн поз којим је, као што је ТСЈ1сграфllсао, требало да стигне мој пријатељ доктор l�ерТl-lер. Стао сам на ШТО јс могућно поroДНI!јс место близу . . �IЗЛаза с 11Сро1Ш, тако да IIIIJC могао да MI1 промаЮ-lе ЩIЈедан 1'lyrlIl!K кој " бll IIаПУСТl10 ЖСЈЪсзничку СТШIИЦУ.

Експрес јс стигао таЧIЮ н ја сам МИрl10 контролисао Гlрl1стигле; мој пријатељ Гсртнер НI1је био међу Њl1ма. Сачс­као сам док IЮСJlСДIЫI пупшк Iшје прошао баријеру - са­<lекао сам да 110"3 наПУСТlI колосек 11 пређе на други. ЗатIIМ сnм, Прl1ЛII'IIЮ разочаран, KPCIlYO ка ИЗЩIЗУ.

Тада ми јс IIШIO на памет да l1З истог правца треба да сти­rlle и друаl брзи воз, додушс нс из иностранства. ДО1IСО сам . . одлуку 11 ОКрсllУО се, заузео стари положщ 11 ca'lcKao 11 таЈ воз.

Уз.'U\уд! ГlОЩIСЛIIO сам помало orop'leHo да је, дакле, • • • стара тачност 11 1l0УЗДallОСТ мог друга са С1)'ДИЈа само ЈОШЈС-

Дllа од ос06Иllа које су се у току ГОДИllа моралс ПРОМСШIТИ lIа IIСПРI!јатаl l IШЧ�1Н. И тако сам нсраСПОЛОЖСII напустио ЖСЈIСЗНlt'lКу стаНIЩУ да бllХ пошао куtш, у нади да ћу тамо можда затеliи ТСJlсграм са објашњењем.

Изгуб�1О сам ГОТОIЮ I.!СJIII сат у даш)'би пред рам пом; бll1l0 је веl1 блнзу седам 1" почело се смркаватн, када сам без IlJtalla, ПРОЛ!lзсllli кроз јеДllУ ТЮПРС'IIIУ уmш,у која заправо баш 11 mtjc лсжшta на мом nyry куl1н, IIЗllсшща срео Л I1ПО'ПI­lIа. Сусрет сд cтaplIM ll>l-ОВЦСМ УМСТНН<IЮIМ предметима 113-

1 1 9

• неНfiДИО МС Је тако нагло и на чуда1l llа'ОIН те сам стао и ПР�I-ЛИЧIIQ при глупо ОДГОВОРИО на њсroц rюздрав речима: ) Шта Ви тражите OBAC?!i(

ЛIfПОТ�IН се 3аЧУДlЮ - ОЧllглеДНQ је ПрИМе111О моју збу-. .

It.eHOCТ - И на њcroBO�1 лицу се сместа ПОЈаЈlIЮ OIIaЈ сарка-• • •

СТИЧНI1 осмех, КОЈИ ме ЈС код њега често иритирао; уз то Је говорио, осврћуliи се IIспитивачкJ.I:

»Овде? - Чега има нарочm-oг у овој уЛlЩИ, уважени? Она, додуше, има ПРСДIЮСТ urro ме 113 моје кафане ВОДI! ско­ро право као стрела, у правцу север-југ, мојој кућн. А Ви Зllате: права је lIајкраћа раздаљина између две r.-lчке; - ме­ђугим, Btt, заШЋm-lИЧС мој, ВИ сте, све ми се чини, кренули нским страНПУl1щама,јер нс бих знао шта бlt Вас МОI'ЛО до­OCC-1lI У овај сокак ОСIIМ векс врсте мссс<шрства!« Уз то се Липотин смсјао гласно и површно, а мене су IberoBe речи ДОl1щалс скоро језиво. Мора да сам га гледао ПРltЈIИЧНО не­rlРОДУХОВЉСIЮ и блесаво, кад сам му ОДI'ОIЮРИО:

»Баш тако,ја сам месечар. Намсравао сам да iЩСМ кytНl.(( ЛИПО11Н1 се поново rюдругљиво насмејао: »)ДIIВНО, како мссечар може да ЗШ1yrn у СВОМ родном гра­

ду! Ако жеЈ1I1те да идете кући, уважени, моратс да се врати­те натраг, до друге попре'[не улице ШЏ1СВО, али ако дозволи­те,ја ћу Вас отпратИ'П1 неколико кућа даљс.«

ЉУЈ11ТО с.ам се једним трзајем 01 ресао своје I'Jlyne збу­ЊСIIОСТIi да бих са своје стране постиђсно рекао:

» ЧИltи ми се, заttста, Липотине, да сам спавао насред улице. Хвала Вам што стс ме пробудили! Уосталом - до­ЗВOJIlrre В" мени да Вас IIСПра11'М.« Липотинјс изгледао као да сам га обрадовао и тако смо заједно креttУЛlI ка њ.еговом стану. Успуг ми је, а да га нисам питао, l'IРIЈчао да се кнеги­ња Хотока.лУllгинова недавно живо Иllтсресовала за мене -очиглеДIЮ сам јој се веома свиђао; могу, дакле, да забслежим једно ласкаво освајање. 3З1111\1 сам ЛШlOтину еllСРГИ'lНО обја-

. . СИНО да Ја l-IIIсам никакав >юсваЈа'щ 11 да 11 не ГlQмишљам да то будем - ШI1l Љшоти]! се бранио подигнyntм рукама 11 смејао сс; на БРЗil1lУ, али не без приметне IНlMCpe да ме подбада, додаојс: »0 врху копља, које се траЖl1, уосталом, l1ије бшю ни речи. Таква јс кнеПlња. Данас је тврдоглава, а сугра је вcl1 заборавила. СаСВIIМ женски, зар ве, уважеви?«

Ј20

Морам да кажем да сам захваљујуlilt ТОМ саопurгсњу осе­тио извеСIЮ ОЈ1НI<I.нање. Дакле, ипак само један хир!

Због TOrn 1\111 се - кадјс Липагин rIj:>СД1IОЖИQ да једног од СIlСДСh.их даЊ.1 дође ПО мене како 611СМО ПQCe11tr1И кнегињу - ОН је рекао да је СIII)'ран да 6и се КI'ICГlIIЫ) веома обр�оваJlа да ме прими, да просто једва 'ICK[I на то - УЧИlНtЛО даЈе сасвим у реду да НС пропуС1'нм такав "ИН УЧТtlВQCТИ и ПОllуђену ГlрИЛИКУ за. ПОНОВIЮ виђеll>С с КНСПtЊОМ - можда и са Цl1ЉeM разјшuњаваља стваРI! са 111М антикви.е IOM, утолико пре игro је 11 она КОД MCIIC дошла ItЭ тако јсдаll llсформалан наЧИII.

у међувремену смо СТlн'ли до куће у којој је ЉtПОТИ�1 IIмао свој маш. дуliан и скровиштс свог C·Hlt-Ш. Хтео сам да сс Ql'lРОСТИМ од љега, али 01" је юнешlДU рекао: »Е, па кад сте већ ту, баш МI! пада .ш памет да са!'.1 ју·.с добlIO малу по­ШIIЉКУ лепих аlП'ltкви]еrа из Букурешта: ви већ знате, оним заоБIЩа3НИМ путем, којим мlt згодном ПР"Лltком, још fюша­љу понешто IIЗ зсмље бољшеВltка. - Нажалост, нсма ничег од биТl-ЮГ ЗШ1'щја, али можда ипак If IIма ПО�lешто што бисте једном сасвим радо погледали. Имате Ш! мало времеlШ? До­ђи1'С КОД МСIIС на треНYfЗК.«

Колебао сам сс мало збо]' своје �tДeje да бих код куће можда на�tшао 113 неки ТСЛСll'ам од мог IlРllјатеља Гертнсра, пом�'слио сам "а брзину да бl!Х, дакле, MOl1l.0 да I1РОПУCn1М 'шс новог заказаног виl}сља, с друге странс, љугио сам се због ГСРПtсровс 1.ет3ЧНQCТII 1I 3601' тога сам, брже lIего urro сам IIaMepaBao, liat'Ло се ОДЛУ'IИlШIИ, рекао:

»Имам времена. Долазим са вама.(( Љшотин је већ шџџю I'CКl! прспотопски кључ из џепа;

браве су звекнулс и ја сам се преко оnюрсних врата СI'Iотз­као улазећи у тамну одају.

Већ сам 'IССТО у добра доба дана био под уским сводови­ма старог Руса; све је ПУI'IО РОМ3Iпике 3<'lпуштсности као нпо сс са:.ю пожелСТlI може. Да ВJlага и опали малтср IlCKO­.Ш, којl' је заку..кио подрумску просторију, нису према l taпо­Ј13 еВРОlIскtlМ схватањима БИЈШ ПО·IТIУНО l.еприкладШI, те­ШКО да би у време стамбеl'ИХ невоља послсратнО!' времена ЉIllОТИН успео да добије то скровttште.

Лип01lIН је упалио малени ГUlaMCH СВОЈ' џепног упаља<13 11 l.ешто се мотао у једном углу. Слаба СВСТЈIOСТ са улице IIИ-

Ј 2 Ј

је бllла ДОПОЉIШ да за M�j поглед створи ред сред нсјаСIIС, Iштруле старсжи. ЛИПОћlНОВ беllЗИНСКИ плаМllчак се лслујао и скакутао као спетлост ЛУГ;Ull1Ц<l ИЗIЩЦ Црlюмрке r..ючваре, из КОЈС су ВИрИЛl1 комади, ивице, делови напола потопљеНI1Х ствари. Најзад је у углу засвстлело парче свећс које је прво обасјмо 1·lепосредну околину, lIаllме, један oncUCHII, одвра­ПIИ лик идола од потаМllелог стемита, у 'Iијој је избушеној шаЦII стајала свећа. Липотив је још био сагнут над ЊИМ, ва­љда да би посматрао да ли ће прашњави фИТJlЉ да храНII ruшмеll; - а деловало је као да он 1·lред IIДОЛОМ на брзину ВРUIИ потај]IУ церемонију ПОКЛО]I,ења. ЗаТIIМ је уз танко тре­перење свсћс најзад напипао једву пстролејку, којаје ускоро l1устила да кроз њево зелсно ЗВОIIО процвста релаТIIВВО I.IJИ­рок 11 11ријатан сјај. Ја сам све време без покрета стајао те­скобно притешњен и просто сам уздахнуо од ОЈШКlшньа.

»Тајна речи 'Нека буде светлост!' код Вас се разnија по­стспено као у правремена стварања свста!« довикн)'Х Ли­ПОПIНУ; »I(ако Је приглупо И просто, после оваквог тростру­ко 110теlщирatюг објављивања свете 1k1тpC, и јещюставно не­поетично ШlUьоцањс електричног дугмета нашсг времс]щ!«

Из угла у коме се JlllПОТИli још IIСЧИI\I бавио, суво, го­тово крештаво се зачу његов глас:

),Баш тако, уважеНII! Ко 11 сувише �Iагло тежи из добро­ТВОрlЮГ мрака Ilа светлост � кваРII 0'111. У томе је сва судбll­на вас Европејаца!«

Морао сам да се насмејем. То јс опет бllла азијnтска над­меlЮСТ која је умела да IIЗ СИРОПlње и беде једне шпнље предграђа зачас направи предност II lшдмоli! Имао сам вољу да сс ГlрlIхватим бесмислене свађе о благодсти или проклет-

. . . ству тако омиљене ШЩУСтрllЈС елеКТРIIЧI·lе енерПIЈе,Јер знам

. . да се у таквим пр"ликама увек ЈаВЈЫ1ЈУ извесне 'IУДIIО ду-ховите, додуше и зајсдљиве Лllпотшюве ПРlIмедбе, али мој поглед, кој 11 је лугао наоколо, ПРИКОВЗ0 се lIа оБРl1СУ једног лепо юрсзбареног старофлореНТIIНСКОl' рама, који је засјао

. . CBOJHI\I тамним златом, а ураМЉlшао Је замрљано, ви-шсструко затаМ1Ьено огледало. Пристушю сам му и истог часа ПРСПОЗllао изврстан рад веома БРlIжљиве н ТШ·ЈаЈlC руке ИЗ седаi\шаестог века. Оквир ми се веома допао и у мени се сместа појавила жива жсља да поседујем тај комад.

]22

»Ето, веli IIмате у рукама нешто од стпари које су јуче стигле до MCI-IСi<, рече ЛIIПОТlЈН ]1 приступи ближе, ЖUН! то је најгоре. Та ствар нема вреДНОСТII.«

» Мliслите �Ja огледало? � То је тачно.« » 1-111 оквир MHOI""O НС вреДIН(, рече Липотин. Њсгово лице,

зелСlIкасто обасјано лампом, осветли се жућкасто-црвеним . . .

УСI1ј<ньем цигаре у његовим устима, КОЈУ Је снажно повукао. };Рам?« � устручавао сам се, ЛИПОТI1Н га није сматрао

ОР"ПIII3ЛОМ. ЊСI'ова ствар! - Али, сместа car..1 се гюспщео због те ПОМJlСЛlI уобичајсне у трговини уметННЧЮfl\l предме­тима наспрам јеДIЮГ Bpnra, као што јс Љ1ПОТИ1I. 01-1 ме је оштро посматрао. Да ли је примеТlЮ да сам се СТlщео. Чуд­но: 1·lpeKo његовог Лlща пређе нешто IШЛltК разочарању. У моје се срце ушуња liеугодно осеliање. Са нешто пркоса за­врши;.;: рече�IИЦУ: >НЮ мом Мl1шљењу је добар.«

}}добар'l Свакако! Али копија. Петроградска копија. Ори­гинал сам пре I\ШО!'О I'одина продао кнезу Јусупову.«

Колсбајуlill се окретох тамо-ама огледало у светлости лампе. Одлично гюзнајем кnалllТСТ петроградСЮIХ фалсифl1-ката. Руси својом ВСШТlIНОМ У том погледу МOI)' да се так­I\1Ilче са Кинсзима. Па ипак, тај рам огледала био јс ориги­Ilал! Тада сасвим СJlучајно открих напола замазану стару флореНТlIНСКУ марку. ИНСТlIllКТ љубитеља 11 ловца у меlШ се живо побуни 1·]роТИВ ТОI'<l да саопштим ЛIIПОПIНУ шта сам приметио. Било је ДOlЮЉIIО ако останем при CBOI\I суду. Ре­кох му, даклс, ПОWТСIЮ 11 ОТВОРСIЮ: »Оквир је н СУВI1ше до­бар и за 1·l3јбољу копију. ПО мом Мllшљењу, то је ОРИГllllал.«

ЛIШОТИII је ЉУП1ТО слегнуо рамеНl1ма: »Ако је ТО ОРНПlllал, ОllДа је кнез Јусупов добl1О фмси­

фнкат. � - То је, уосталом, свеједно, јер ја сам добио цену за ОР�IГИН<UI; а кнез, његов ДОМ 11 Ibсгове збирке неСТаЈЈl' су са Лlща земље. Свађа је дакле решена 11 свако IICKa остане при свом МIIШЉСЊУ.«

))А старо, очигледно енглеска стакло ОГЈ1едала?« упита:". »ОIЮ је, ако баш хоћете, право. То је ОРИПlНilllНО стакло са тог ОГЛСДillШ. ЈУСУПОА је дао да се у рам намести ново ве нс-

. . l.111јанско стакло зато што Је огледмо КУПIIО за СОПСТАеllУ употребу. OCf!M тога, био j� Ilразновсран; рекао је да је у стакло тог огледма глед<u1O 11 сувише много људи. И да та­ко 11ешто може да донесе несрећу.«

] 23

»Па Оllда - 1« )}Па OIlJIa, можете да задржrпe ,у ствар, nOlllТOBaHil з.'l­

ШТir!"lIlIЧС. Не BpeД�j нн да сс разговар.' о ЦСШI.« ) Л ако бil ОК811Р ипак 6110 орипшал?« » ПJlаllСI1 јс. ОРНГlшал IUlI' нс - ДОЗВОЈНrre МII да Вам тај

поздрав 113 �ojc бllllше домовинс дам IIa дар«. ПОЗllајем 1)' руску 1Ћрдоглавост. БIUIO је 00111 као што је 11

рекао: ОРIIП111аЈI ИЛII нс, морао сам прllМИnI rюклон. ИIШЧС бих изазвао љегово Ilерасположење према себи. БIШО је, JIaКJlc. боље да се ОСТШ ЈС I1pll томе да H�lje оригинал, да се не 611 11ак­надlЮ једно због Сlюјс забуне ако б�t схватио да је ПОI1JCШ1Ю.

И тако сам дошао до једног ЗЩIСта прскрасног мајстор­ског деЈШ РШЮI' барока.

у себlf сам OAllY'lIlO да 8СЛIIКОДУШllОГ дародавца, ЧIIМ буде могуће, обеШТС'fIlМ IШ тај IШЧLIН ШТО ћу му ОТКУПI1Т11 I'IСШТО ДРУ" О за ЦСIlУ повољну 1'10 њега. дm1 Iшје ме ЗШНI­терссовшlO Ilишта од оног што Mil је показивао. Најчешће је nlKO: ређе се пружа ПРIlЛlIка да се оствари једна добра 113-мера, Ilего да сс попуС'Пt свом СГОIIСТIIЧНОI\I нагону; и тако СаЈ\1 ПОЈШ сата AOUHllje, постиђен кренуо са ЛИПОПIНОВIIМ поклоном, а да �1�tCaM У'IШIIЮ IlIlшта друго него да ссб" обс­I\ам како liу МУ то IIЗДОКllащml првом ПРИЈШКОi\1 неким дру­nlм куr101НIIЩМ8.

СПlmо сам кyll1! око осам и на свом пис.,ћем столу •

нисам щшraо НIШI'm OC�IM l'1Qслсдње, кратке веСЋI од МОЈе JtOMaI'НlUc. да је ЊСIШ замеl"шца у СЛужби бlUlа I·IСUПO после шест са i\lОЈlбам да одroди IЮЧетак свог посла до осам увече, јер Щ>С тога мора да СВРШIl још неке стварн. ОКО седам је моја стара ку1ilщ дама ОТlIшла; према томе, кратко време свог Нlп'СрРСГllума код Липоmна H�lcaM провео без KOP�ICТlI за себе Ji могао сам да ра'1У.ШМ да liе следећих неколико ми­НУI11 СТllћ" моја 1Iова помоtннща, уколико је та ) госпођа доктор ФI)ОМ« била же.lа од речи.

НсраСПОЛОЖСII што је мој пријатељ Гертнер бlЮ тако нетачаll, О/.џrУЧIIО CflM се да сс yr·сшим тако што ћу oJIMoTaTII ПОКЛОII Руса, који сам још увек носио под руком.

1-111 IЮД l1еМIIЛОСРДIIQМ светлошћу е.пектричних сијалlща старо оглсдало Шlје изгубило ништа од своје савршене лс-

124

l'IOте. Чак "Н1 се УЧИlIИЛО да �I таМllозслено, ПОМаЈlO ОШЏlIIIIМ мрљама УН[tкажеlЮ стакло има неку стаРIlНСКУ драж �I ства-1'110 је из оквира сјало Вllше као да је m саВрШСIЮ GРУШСIIII, оБJlачас-m зелеН�1 ахат - местИМIIЧl!О 'IaК као ОI1)ОМIIИ сма­р.,гд - а IIC IlQтамнела ПОВРШllнајСДIЮl' ослепелог Оl'ледала.

На 'IYJIaH �lаЧIIН фасциниран I'lрекрасlЮМ СЈIУ'lЦјIЮ�1 лспотом старе површине једног OIЈ1сдала са OKCllДllpajyћOM сребр�IOМ преlUlаком, ставио сам тај предмет пред себе 11 удубllO сс У неизмерност њcroвe ду6lН1С У којој су се тајаll­С1ЋСНО 11РССl1ЈаВaJlИ одрази.

Зар сс изненада нисам осећао као да не стојнм У Сlюјој c06�J. �ICГO 1"" северној железllll'lкој стаШЩl1 11 да се око MCI'le таласају ОIШ који чекају пред рам пом 11 ПУГIIlЩII којll су CТII­гли БРЗllМ возом? И сред тог Тlјскања поздравља мс доктор Гертнер махањем шеШI1ра!? Пробио сам сс кроз MflCY И не без муке стигао до CBOI' ПР�lјатеља којl1 ми је пр"лазllO са смехом. У трену ми је севнуло кроз главу: ЧУДIЮ је то што СА собом IICMa НlIкакав ПРТЉflГ. Бнће да IЋ је ГlOсm1О, 1'10-МИСJll1О сам, а после сам на то nOТIlY.1O забараш1О.

Поздравиmt СМО се веома срдаЧIЮ; једва да смо 11 помс­НУ)II I Ч�lњешtUу да се деценијама НIIСМО ВIIДСJlII.

Напољу, испред жељезнlt'lке сташщс, узe.rllt с,,1O кола 11 клизсtlll l lеобllЧНО 11 не'Јујно, ВрЛО брзо СМО IIOIIЏlII дО MOI' cтalla. На пyry, па још 11 'Ia стсr'lсшшrry разl"Оваралll смо о нашој зајсдничкој ПРОШЈIQCПI врло живо �I узајамно се пре­кндајући; 11 m је спречило да обр.ТГIIМ ВIШlе пажње 113 спо­редне околности. на пр"мер, на кој!1 на'lIIН смо nлаТИJlН KO� Чllјаша и друге ствари. Све се на неЮI .... }чiIН свршава1l0 ВРЈЮ брзо само по ссбll И већ је CJlсдећеl' Tpella опет бlUЮ заба­раI1ЉСIЮ. Због mra сам једва cТltгao да се на БРЗIШУ, тако­рс1ш, рассјано 11 узгреДНО зачудим томе што MII се У'lIНШЛО да запажам да понсшто у мојој собl'l Il11јс стајшlO сасвим онзко као што сам навикао. Прво што ми је ШUIO у очи било је да ""сам, бацајући кратак поглед кроз један од 1'lрозора, гледао на уmщу са вилама, него lIа wироки пејсаж са Лllrш­дом It ,уђим СI1Луетама дрвеllа it Ј1ИНllјама ХОрllЗОllТа IШ које уопште НI1сам навикао.

Чудно! - 11OМJtслих; не В\lШС - јер с друге f...'Тршrе ,\111 се тај Itзr'лед учини и ПОЗllаТltм 11 ПРИРОДНИМ, а и мој ПРltjатељ

125

ГСЈУГнер мс СПОl'1ао живаXlВlМ щгпны-ша и заХТСВlI�ta ЩI сс Ilечег сетим, да своје пампсњс I\Оllцеl'rrpншсм lIa овај ШН1 Oll� догађај L-IЗ времена наШIIХ CT)'JIllja.

Атl, I\ада смо сс удобlЮ IщмеСТl1Јllt 11 ССЛII У мојој рад. ној собll, само LlfГO ОIIСТ HllcaM I'\ОСI\ОЧIIO из стаРlfllСI\С фо­теље са 811COl\III\1 ... аСJlОНОМ 11 OrpOMllI1М noj<JC"IY<ICIIIIM обра-

. . . ЗlIма, У КОЈУ сам сс СПУС"ГIIО 11 КОЈа cacBllM СIПУРIIO 1IIIjC спа-дма У llaмештај у мојој собll - толико 1\111 СС IIЗIIСIНЏЏl око­лина, на коју сам, l1На'lе, ОЩIВIЮ наВlIкао, УЧlшила туђом; па IlI1ак 11 с ТЮ.t У ВСЗII ПОIЮВО осећањс: свс 1\111 је познато и то мс умирује! Зачудо, Clk1 су се та запажања, раЗМIIIJЈЉ3ЈIx1 1'1 осећања ОДIlI1ХIШU!а немо У дуБИlll1 :о.юје душе; liltjсдном ре­<!ју HI1caM ни ООМСјlУО Прl!јатељу та узбуl)сња MOI' срца, а споља се све догаljмо као да СС само IЮ себи разуме 11 наш

• разговор сс lI"јС I-ЈИ за тренугак прСКНIIУО.

Промсне којс СУ се догодилс са стварима око менс 11111'10-•

игго се нису пщалс само lIамеШТ<ljа; 11 11РОЗОрll " ирата, па чак . .

11 зидови су стаЈаЈlИ другаЧ�ljе. тако да се М0I11О заКЉУЧllПI да су ЗIIДОВII веома деБСЛII, да јс реч о моћЮlјllМ аРXlпекто­I�CKIIM ОДНОСllма него што их об�IЧI IO имају модерне зграде у IIслеграду 11 како IIХ познајсм судсћ" по својој ВНЛlI. С друге СТРШ·lе, свс оно 1\[1'0 MII је било lютреб�ю за сваКОД.lевну уrlOтрсбу ОСТаЈlO је не1ЈРОМСIbСIЮ. Тако је елСКТРИЧНI1 лус­тер, са сној11Х ШССТ свепtJЬки. као и увек светло обасјавао на

• чудан наЧIIН IIспремештану ОКО1IIII1У 11 снс СГIk1рИ, KYl1'IjY С ЦllгnpaMa, та6аксру 11 РУСК" чај који СС пуиJlIO - а који �1I1 јс ЛIIПQТИН набављао по IIсзаМIIСЛIlfЮ повољној цсни - њеГОlk1 снажна арома сс ДНЗаЈЈа према I,шма у увој1.\lп.ta облака паре.

Сада сам сву своју пажњу такореl\и први ПУ'" свесно ycpeJICPCJtl10 1101 СLЮI' ПРltј атеља Гсртнера. 01 .. је седсо преко пуга ",elle; удобно се С�lестио У фотеЈЫI СЛllчној оној У којој сам и сам седсо; смешсll!t се, држао је Цllгару Mcl}y прстима 11 у једној rШУЗl1 Щl.l.llег разговора - ЧIIНII МН сс да је БШIfI

. . 1'lp1k1 откако смо СС среШI на ЖСЛСЗII11'1КОј CТn1I1ЩII - мирно ЈС сркао свој чај . Брзи м лстом 11рисеl\ања наново сам Гlрошао све о 'ICMY СМО 1(0 сада попричаЛlI 1'1 као да ЈС IIЗllСIНlда тре­бало да оцсним да СУ ти разговорн бllЛlI дуБЉll 1I зна<шј l1l1јl1 НС/'О што М II се пре учинило. Било је досга говора о нашој младОСПI, О З�СД1111<IЮIМ пла�IOВIIЖ\, пројеКТIIма кој" "'Iкада

126

::

HllCy извеДСНII, о узалУДНlI1\1 1Јадама, о ПРОПУIЈlтеIIOМ, осга­вљеном ПО cTpal1l1. - - - Тlща је юненада у просторt!ј11 на­СТУПИЈ1а некаква мслаНХОЈlија, због које сам се тргао 11 морао да погледам ПРltјатеља као ·ryђJlJlца, као IIЗ Ilске веЛlIКС ДаЈыше. УЧIIЮUIO ми се као да сам цени тај РЮI'QIЮР ООДIIО ја сам, да сам га таl\орећи ДltjaJiОI'IIЗОВ30. Да бих с ТИМ за­вршио, брзо сам "амсрно, всомајаСIIО а СУМЊlIчаво, упитао:

»ПРI'I'I�, како си прошао као ХСМllчар у Ч�Ulсу? !« ПОДI1гао јс :лаву коса Гlреко шољ�щс са чщсм окреhУПII

врат, гестом К(=!ЈII сам тако Давно Iюзнавао као ЊСI'ОВУ свој­ственосг 1'1 ПОl'11ещlO мс У 1Нщс са љубазНliМ rrРОТЈШIПIТ<lII.см:

))Па? - ИЗl'Лсда да тебе 1·lel.I,IТO узнеМllрава?« - -Прво сам брзо савладао застрщuе�IOСТ која је као магла

- . . пролеодела IIЗllад 1\10је д)'ше, IШЈС непосредно �Iзбило 113 ме-не оно што мс је ЗШlста 11О'IСЈ1О мучиТl .. још пре НСКQЛlIКО минута,

» ДpaГlI прнјатсљу - IIсliу да порекнем: 11ма ТУ нсчег чу­ДliQГ IIЗмсljу I-ШС - свакако, ми сс neћ доста ДYI'Q "IIСМО в�щс­JIII као што ми сс Ilзненада '1111-111. Па Iшак: MHOI'O 1'0111 <Ieгa је - IICKaдa бlUlO - мисли м да ПОIЮВО ПРОНаЈЈазl'IМ, да такорећ" HC['JpoMCII,CHO 11реПСУЈн�ем у ,·06"1 - па ипак - IIпак: -- ОПIЮ� СТН ми - jecl'l Ј1Ј1 Тl" заllста Тсодор ГеРТllер? Меlll", мени си ТИ у ссћању нею'lКО ДРУIЋчијJ.t; - l le: 1"11 НИСII 111ј Тсодор Герт­нер кога сам раније ПОЗ1Шlk10 - то -то ја BltДIIM , то jacllO ОСС­liам - па ипак м" због тога HIICH мање познат - мање - како да кажем: мање npllca.l, мање ,,\Ој npl!jaTeJЬ.«

Теодор ГеI1П1СР се нагнуо још 1шше према MCIIII, нас ме­ШIЮ се 1'1 рекао:

))ПОСl\lатрај мс без УСТРУ'lfIlJања, таЧllијс, можда ћеш се поново сеПIТI .. ко сам ја!«

Н�што мс Г)'ШIUIО У грлу. Савшщао сам сс, I·Ш сам сс насмеЈао на CIIJIY 11 УЗВIIКНУО:

»)Т" нс смеш да 1\111 се ругаш ако ти будем "'РНЗЩIO да ме јС, (Уп:ад

.СII ушао овамо - у мој CТnH« - осврнуо сам се по

npocтop�ljll I'отово застраШС11О - »)СI10Пало IIЗНССIЮ отуђељс. OBД�, наиме, 06I1ЧIIО, peKflO б�IХ - обично IIзгледа lIешто дру_ l'аЧИЈе. АЛII ти 1·lI1раВIIО не можещ да схнапш.Ј на шта "'11-СЛlШ - ; укратко, Н11 1'11 "'11 ама баш НI1ММО нс ИЗl'JlеДШЈЈ као cтap�' Тсодор ГСРТIIСР, као момак IIЗ оних времсна - clk1KaKO

127

да то више Ј1 не можеш бlf'ГИ, ОПРОСПI! - али HHCII 1111 Теодор l�epl1lep, који је lIеuпо oc-rnpeo, хемичар Гертнер, ако ба\U хоћсш - чилсаttски професор I�cpruep.«

Мој пријатељ ме преКlшуо сасвим мирно: ) У том погледу си, наравно, у праву, драги мој ! ЧI1-

ле�II�КИ 1·lрофесор repTllCp се усред океана - -�( �j ту је ЛIIК, КОЈItЈе седео насупрот мени, направио ШИроЮI Ll I.lеодређСlll-t гест руком, који сам ипак, чини ми се, правш1t1O схваТIIО, »всli пре много времена УI'OПIfО .- «

Проболо ме је кроз срце. ДаКIIС ипак! - ссонуло Mlj је кроз бнће 11 мора да сам ва ... себе пријатеља ПОГIlсдао у щще јер се ИЗllеl-taда нагло насмејао 11 нatlзглед весело MaxltyO главом да бн ми одврапю:

) Нс на тај начин, драг!! мој ! Ја М�tслим да аости оБИЧIЮ IIC

. уживају у циraрама и чају - уосталом, у оеома добром

чаЈУ. - Али - « његово лице 11 глас су ПОВР,ПlIЛИ МШlОllре1)а­шњу озбl1ЉНОСТ - ))аЈШ је, додуше, IICТlmR да је твој прија­тељ Гертtlср - �lpтalJ.«

»А ко сн ТИ?« упl-frnО сам тихо, али IIЗненада опет са­COII!\! мирно, јер ми се У'ILlIНIЛО да ће решсње мог заl-ОliСПЮГ

стања бlПИ добродошло ОСЈ1обоl)Сње, »поново: КО с" ТI1?« -ОШlј }ЩРУГIl« је, као да жеЛII изрИ'IIПО Д;I нагласи да је

cTlmpati и ЖIШ, узео нову ЦI1l'аРУ из КУПlје, опипао је 11 [10-

I\нtрисао као зналац 11 са уживањем, одсекао јој врх, уП<UlИО шибицу н пустио да крај Цlјгарс, који се вртсо у њеroшlМ flpCТL1Ma, заСl1ја у зајеДllИЧКОМ пламену; повукао је првс дy� боке ДlIмове са тако прИМСТIIИМ задовољством да би 11 не­ком BetleM nлашљltвцу од MClle морала да одапш С8аку сум­њу у ВОЗII са, -rnкорећи, грађанским стањем мог госта. ЗатllМ се IIСПРУЖИО у својој фОтеЈЫI, Гlребацио ногу преко 1101·e 11

Зt1по'tео: »)Рскао сам да је Теодор ГСР11lер мртав. Пре Свега, Morao

би да ГIОМI1СЛИШ - то је III1Мало необllчна, мада flОмаJlО Ilи�окопарна фраза, ако 'Iеко о себи жели да каже да ltЗ бl11l0 KOJIIX разлога жели да прекинс са својом ГЈрошлошliу It да �Ш себе I·ШВУЧС лик новог чооска. Претпостави за час да сам то тако мисЛlIO.«

ПреКIIНУО сам га тако нагло да сам се и сам себи ПО1"цјltо зачущlO:

128

))I-Iе, Iшје у томе ствар! СУШТllна ,·вог биtш се Нllјс Tlpo­меl·lила, С<lЧУВ� �жс! - Ал'1 оно ми је ,уђс, 0110 није Теодор Гс.tynlср1 - НlIJe таЈ некада тако вреДIНl IIстраживач природе,

:аЈ 3аКЈIСТIi Ilenpltjaтeљ свих 'Iуда, СВItХ �ј ШI! - Иltjс тај, кој '-1 Је одмах бива? спремаll да разговара о трулом празноверју, о бе3llа;�СЖIIOЈ глупости, кад год бll партнер у разговору па ма 11 IШЈмање дотакнуо оно што СС у свету СТllзрlt lIе може ЮUIКУЩlсаТlt 11ЛИ се усудио да ТВрДII да IIма нешто у СУШТlt­HI1. ttрllроде шro остаје неДОКУЧIIВО. - Поглед оног, мсђут"м, КОЈII сада сеДII Гlрсда МIЮМ, чврсто је 11 стално упереll lIа П�1разлог, дабоме: на t·lраразлог соих ствари, а РС"И, које ЧУЈСМ од тебс, кажу 11,111 да nt волиш тајнс! - ТО HIICII nl, Тсо­дорс Гертнеру, НИСII :11 - па ,так CII ти мој nplljaтeљ, мој Ilc­ома CТ3pll, добрlt ПРИЈатељ, само што не могу да му се CeTItM ИМСllа.«

»)Ако тако мислиш, и MelHI јс ГIР,ШО«, одговорио је мој roc:т МЩ)IIО. ':Ьегов ПOl"'ЈЈед сс 113 ItСОПИСИВ начин увртсо у МОЈ It У MCHII Је уз споро MYLICIbC расло ПQC1·СПСIЮ сећањс на ДаЕШУ 11 дубоко. заборављену прошлост, о којој НIIСШ\1 умео да кажем да ЈШЈС бlIЛа са" протеклс lюћи ilлltјс пonщала IIЗ ПОIIOIIIIО� буђења вишевеК08НОГ лatща доraђаја. За то OPC�IC Гершер Је IшстаВliO, НIt1<lало се Ile збуt 1It61U1I:

. »)Гlошто сс 11.

сам трудltш да ми flOMorllew ПРIШИКОМ оБЈаНlн,авања СВОЈIIХ СУМlhl1, ШТО је, ето, постало lютребllО, можда смем понешто да кажем једностаВlIIlјс и краће него што би 11ШI'IС БИ1l0 YnYТIIO. - МI1 смо стар" пријатељи, то је таЧIIО. -.Лли 'доктор Теодор Гертнер', твој бl1ВШИ ПРliјатсљ са СТУДИЈа, ДРУј- за време TBOjllX НСВnЖlШХ студентских даlШ, нема МIIОГО везе с ТИМ. Због тога за ",ега с правом можемо да кажемо: 011 јс мртав. С правом ти схва-rnш: ја сам [[еко други. - Ко сам ја? Ја сам баUПОВatt.({

»Т!I СII ПfЮмеНIЮ своје з..1 ... lшање?« хтео сам да му упаднем у реч, aJнt сам благовремено nOTllcHYO у себlt то глупо IlIггање јер реч ГеРТlIер на немачком значи баштоваll. Л ОЩlј јС. IШСl1ШИО 1·le обраliајућlt IШЖЊУ на мој покрет:

»МОЈ позив баштоl3Ш13 МС је IШУЧIЮ како да се опходим са ружаМfl, са ружама �I њltХОlНtм калсмљењсм. Моја је YMe� тtjOCT ОКУЛТllзам. Твој пријатељ је бl10 здраво ИIЈаДО стабло; овај, кога ВIIДII Ш Ilред собом, lIаКаЈtеМЉСllа је МЛflДlЩII. Ди-

129

------------------------------,------------------��---------

вљи цвет младог стабла је Ilсетао. Olraj, кога је родила моја мајка, одаnно се утошю у мору l'IJюме�щ. - Младо стабло -рухо које мс ноои, њсга је роДltЛfl M;:�Ka другога -јсДlЮГ НСI'· дашњсг С1удскт xeM�ljc који се звао Теодор Гертвср, кога СII познавао, ПIILJ Чl1јаје незрела ДУIJЩ всli IlзмеРIU1а СЈюј "р06.«

СrlОrшла �Ie је језа. Тајанствен као 11 његов говор, преда МIIQМ је седео 1\1IIpllll JlИК МОГ госта. Као саме од себе моје усне су прошапутале ПllТањс: » Д ЗШLlТО ен 111 сада ',)'?«

» Зато што је nреМС«, одговорно је мој саГОВОрШIК ш­разом юю да се то разуме само по сс511. Додао је са осмехом:

» Радо се јављам увек кад сам потребан! « » И 'Ги« - рекох, не Il<lзећll lШ везу I\.юјнх реЧI! са IherQBIIM

- »1'11 дакле -- ниси више ХСМllчар '-1 IIИСII више ---?« » Ја сам увек 6110 IIС'Ю. 'ШК 11 као твој ПРllја1'С.љ Теодор

Гертнер, којll је юю 11 СШIКИ IJГllOраllТ са НIllIOДОШ1С1ваll.e,,1 с IНIСШlе гледао на краљевску уметност, Ја јесам I-t био сам од када памтим: ШЈхеМliчар,«

»Како је 1'0 могуllllO; - АлхеМII'ШР?«, просто IIзби из "Iе­нс, »1'11, којll СII некада -?«

»Kojll сам неюща - ?« Тада сам се сешо да је онај неЈ'даШIЫ' Тсодор Гсртнер

заправо MpT'rIB, »Дј>УПI« је, међУПIМ, наставио: » МОж.lЏI се сећаш да сн IIСIШLЏl 'IУО да је у elmKo доб.l

бllвaIJО ПР'lвара и мајстора, - ТИ МIIСJ1IIШ на I-ЈРЧ1Jc1рсње ка.ц МЈ1СЈ1I1Ш IЈа средњопеКОШIС надрнлскарс Ii брљшш. ИЗ те на­зови уМСТllQСТИ се, ме1јУГIlМ, развила МIЮГО хваЉСI Нl хемија овог времена, lIа 'lнјl1 је напредак твој 1'lpfljnTeJI, Теодор ГеРТllер бllO TOfHIKO деТllњасто ПOllOсан. - НадрнлеКnрl1 .... ра­ЧIЮГ срсдњег века сада су узнанреДОВаЈllt 11 постали високо цењеllИ професори хе .... ије lIа ВIIСОК�Ш школа .... а. - Ат'! M�I, ПРИСТаЈl�ЩС 'златне руже', НIIк<Щ:l се IЩСМО баВlI]1II разла-11lIbelo.I материје, ОД1ШПlњем СМРТII IШИ [lOвећањем гладll за проклету \lграчку - зла'I"(). Ми смо остаШI UfЮ смо 1 1 бlШII: лаБОР31ГПI UC'lHOr ЖIIВота.«

Опет је кроз MCliC ссвнуло скоро болно осеliаll,е ДОДl-IРИ­вања l'It:UУЩLљеI1liјсг, l·шјllедохпаТЉI1Вијег сећntЫl; ШНI щtзашта t·ш свС1У НС бнх могао да кажем куда It заш1'О ме је IlOЗlIва110 то occl'IaIbe. Потиснуо са", у ссбн ПI·rГcIње 11 само од06равају-

]30

liи КЛI·tI\ШУО глшюм, Мој ['ОСт јето примеТltо �I чудаll осмех је опст прелетео [lpeKO његовог шща. Чуо сам га како говори:

) А ти? lll'lll сс за спе ово дуго време догодИJIО с 1'0601\l?« _ Њеl'"OВ брзlt I'ЮГJlед прслетео је Ilреко МОI" Пllсаnеl' стола: » ВIЩIIМ, 111 С" - - КЊllжеВIII1К. Е, па да! Ти, даЮlе, Ј'реШllШ ПРОТIШ бибжtjс? Бацаш бllсерје пред публику. ПрeryРШЈI по стаРШI, натрулltМ ДОКУМСНТlIма - то CI'I увек радо '11"1'1110 - 11 Iшмерав<,ш да забав.љаш свет ttсоБИЧI-IОСТl1ма јеДIЮГ праху­јаЈЮГ. 1·lеобll'II ЮГ столсћа? Ја MliC.IIII"1 да овај свет 11 ово доба lIемају МIЮI"'О осећања - - за с�шсао ЖI100та.«

Застао је 11 ПОIЮВО сам осетlЮ да.'" дубоке мелаllхолије, која јс почела да се таЛОЖJf I!аД њим �j IНщn мном; [·ОТОВО I'Ш СИЛУ сам се TPГlIYO и покушао да се отрессм притиска 'тко што С.ам IIО'IСО да IIР"'lаl\l о MO�j послу 01\0 заостаВШТIШС "юг рођака Џона Роџера. ЧIIНIIO сам то са све Iщше ЖУСТрllllе и ГЮГlсрсња и осеliао као доБРО'lинетво што меје ГеРТllСР слу­шао ГШЖЉIШО 11 МIIРНО. LLITO сам дуже прt·tчао, то је у МСIIII било јаче осеliање да је 011 cnpeMall Aa МИ УВСК помогне, ако б .. м" IbCl'"OIkl Iюмоll 6юш lютребна. За сада сам, додушс, IIЗ

• њеl'"08ИХ yC'rcl само повреМСIЮ "уа »тако, тако«, све док ШIЈС tЮДllгао поглед и директно упt-l'ffiО:

» ПоврсмеIЮ МI1 се '1ИI-l11 као да се са TBOjll:.t ПОСЈЮlo.t xpo� ""чара liЩI са твојом службом издавача, као неко бреме ме­ша 11 твоја сопствсна судбllll[l која на Оl1асан 11[1'11111 ПрсТII да Т\: спетља са СIШМ тим мртвим ствар"ма из ПРОШЛОСТН?«

Просто Ј'1Ожудаll да кажем све што Mll je лежшlO �Ш срцу, ја сам му ItСПРН'Iао све, 1'1О'IСВШИ од СШI О Бафомery; све што сам ОIНЈХ ltедеЈЫI, откад сам пр"МlЮ наслсдство од ЏОllа Р04 ucp.."\, ДОЖlшео 11 препапlO; IIIШПll Ниса .... заборавио.

»Бољс 611 бltJЮ да Нl1Kaд 1I�lcaM 1-111 видео заостаШ.lIТ1IНУ I.lolla Pouepa!«, тако сам заllрШНО своју �tcповест, >Ю1lда бllХ С1Џ1а овдс седео на миру 11 своју сујС'Т)' ЮЫ IЖСВ�lика - МОЛIIМ те да 1\1 11 повсрујсtJl - Радо бих жртвоlJc"\О за тај ћlllp.«(

Мој Ј"'ОСТ ме је, смеlllеli" сс, гледао кроз облаке Дllма cuojc цигаре; за Tpe�lyraK ми СС I'OТOВO УЧI1IНIЛО као да њсl'"oв лttк ПОЧliЊС да 1'lccTaje прсд мојим О'lI1ма 1I да се ПРСТlIара у I-tЗмагшщу. ИЗltСl lада јс, ПРIГfискујућlf ми ГРУДI", у мени IIQЧСО да р..1СТС стра.х да б�1 011 могао ПОЖC.IIстн да ме на HCK�j IЩЧШI IШПУС1'" - И сама та помисао мс ЈС IIСПУ"ltЛа тако

Ј 3 Ј

I БОЛII�IМ ужаСQМ да сам 1 1 l-IеХQпще ПОДL1гао руке. Изгледа да је то ПрllМСТIЮ па ca�j. док је облак ДlIма нестајао, чуо како се смеЈе �I говори:

» ХваЛfl ТI1 �Ia твојој HCKpeJtQCn1! - Зар GIt тако радо же­лео ГIO�IOВО да се ОТЩXlСIIШ моје посете? Оllда IШЩ, ПОМItСЈЈИ lIа то да ја не бllХ седео овде код тебе да је тnoj рођак ЏОI1 Роџср - задржао сnоје Iшследстl.Ю.« Ско'вю сам:

)}TIf дакле знаш нешто подробније о Џону Роџеру! _ 1'11 ЗШIШ како је умро ЏШI Роџер!«

» Будlt МllрШI«, глаСIЮ је одговор. » Умро је како j� мо­ПЮ.« » УI'tIIЮ је з601- тог ПРОКJlСТОГ Н<lслсдства ЏОlIа ДИј<\?!« » Не тако, како ТЈ! IЈЗгледа МIIСЛltш, I-Iа љему IЈе ЛСЖII IНIKa­КIЮ f'lIЮКЛСТСТВО.«

»Зашто �щје заВрШIЮ тај посао - тај бсСМ'-IСЛСIЈ1.1, СУШ'I­ШIIII посао, којll је сада t.IСIIИ на вра1У? __ «(

»И кога Сl1 се добровољно Прю, вапю, ГlрLuатсљу мој! _ Јер: са"упај lти спат!, тако јс U<1Jblta 61UЮ 3..1fЩС<1но?! «

Све, све је знао тај 'ювек, ту преда Ј\1НО.\f у фОТСЉII! »1а ништа нисам СП1UIIЮ«, РСКОХ.

»Добро је што I-IIICII !« - Он јс, даклс, погодно моје 1\111. СЛИ. »А 3fШrго ЏОII Роџер све то није спа11l1O?« УШIтах ПIХО. » ВсроваТIIО IВlјс 6110 'lОгодан ItЗВРШIUlац теСТШI.'снта.« Спо­rrала ме тврдошавост као да сам у rpo3I11ЩН: »А зашто 011 ТО I lије бно?« » Умро јс.«

СIЮlиша ме је јез..1. Сада Cl1o\1 1'lаСJlУТ�1O од чега је умро мој рођак Роџср: умро је због црне ИзејllС!

Мој npltjaTcJb ГСР'I1IСР је бащlО Цlll1lру у lJеГЈС1IXЈРУ �I ок. ренуо се I'OРIЫIМ делоo\l тела према мом nllcalicM столу. И1l).1-јУЊЈ сс, руком је ОIll1Гшвао xapTlljc које су лежале раз6ацаllе '1 у ГО.\нтама, ЛlIСТ'dО је " раПIЮДУШllIlМ захваТО"I, као СЛУЧI1-јна, извукао један 11IIСТ, који је, зачудо, раннјс ИЗМl1као мом ПОГЈЈСДу; маждаје запео међу КОР'lцама ДI�CBOГ ДllСШlllка 111111 ко зна где. Ја сам се са ОчскнваЊСЈ\1 IIШ'Нуо напред. - »ПО­:mајеш 1111 OIю? Изгледа дајош "с!« РС'ЈС 1\111, пошто је пре­лCТCQ JIIIСТ 11 "ружно МII 111, Одмахнуо сам глаВЩI 11 .. �rrao ­СIШС је био I-IСШIСШI СТРМIIМ рукописом мог рођака Роџера:

И з611 се како одавно наСЛУПIХ! Очек�tвах то. всl1 KnД заПО'lех да се 6аш-ш прашњаlЩМ, ГРОЗШI1\I наслеђем нашег

132

претка ЏОllа Дllја. Све се 'ШНlt да mЈсам пр�" којlј liе срести 1110. Ја, Роџер ГЈ1СДХИЛ, господар l-рба, CTOJ�JM прсд ШlIЩСМ кој!! себl1 СТООР" lIаш предак, Саучесник сам, псома ст�аР�IИ саучеСШIК ТlJX ПРОКЈIСТСТВОМ оптсреliсНl�Х ствари, К.ОЈ: Je� ДllОМ додирнух. - НаСЈlеДС'111О МРТIЮ Н"Је! - - Јучс Је она прl.Щ пут б�mа код MClle. Онајс веома I:НIТKa, веома лепа �I ':13 ЊCНlIX хаЈЫlна I1ЗЈIа3И ФIlНIt, јсдва ОССТЉЮНt да.х звсри. МОЈИ су ЖИIЩИ отада ТОfШКО узбуђеlНl да стаЈНЮ �lOрам да ШЈСЛIIМ на њу. - Она ссбс назива леД�t Сиси, ru[H J[I 'Је �lOry Д[I за­МIIС1IИМ даје то љено право имс! ШКОТЛШlljанк� Је, то твp�" Она. - Xolie од меllе 'Iскакво nljaHcTBcHO ОРУЖЈС! - ОРУЖЈе �ICKO, које се oel\ можс 1 i[lСЛУП-ГГИ У мом староМ грбу �I-tja од ГЛСДХИЈ1а, каже она. - Ја caAlje увсрш�о да "С поседУЈем тЈ­какво такво ору..кје, али она се са�ю смеШIIЈШ, - Отада вltше немам MllpHOr '[[Iса! Просто с.ам опссднут жељом Д" за ЈIСДI' СИС�I, IVIII како сс гол звала, Iшб.аВИ,\1 то ору..кје које ЖСЛlI да IIма, па макар ме то стајruю ЖI1JJDта 11 блажснства, - _ Ох, све

. ' С " мн се чltlm да ЗIIШ .. " ко Је заиста леДl1 �ICII _ _ _ .

Џо" Роџер Гледхил

Лист "'" клизну Ю руке 11 одлете 11<1 ПflТОС. - Поглсдао сам СIЮI' ['оста. 011 СЛСПЈУ рамснима.

»)Од тогаје, дакпе, умро мој рађак Роџер?!« уmпах, . »Ја МIIСЛИМ да се сав из[убио у том IЮIЮм задатку КОЈII

му јс гюстаВИJlа '1уђа дама'« рече Оlшј кога �e Вltше не усуђујем ЗU<1ПI Теодорам Гертнером, Краз мсне Је почела �a хуји дивља армада шuтаМlшјl1Х мисли: ЛСДII СIIСН? Ко ЈС то?!: ЮlеПlња ХотокалУlIгинова, ко би иначе 6110!! А olla је?!: UpHfI Изсј�tс, КО би други!! - ИзејllС Бартлста rpIIHa! ! ­То је напуК/ш страна света деМШIСКОГ царства, коме се П�­пltсао Џо" ДИ �I после њега онај НСЗIНIНИ, застрашеНII, К?ЈИ је lI<1прашю оне забелсшке у Дlljap�JjYMY ЏОIШ Дија из КОЈИХ виче у..кас -- 11 l']Qсле њега мој рађак Роџер - " lюсле њега: ја - - ја, кој" сам замолио ЉtГЮТI1IIа да У'IИНИ све да бих могао да IICllYНlIM КНСГlIII)ИНУ ЈlеоБИ'!Ј IУ молбу!

. , Пријатељ насупрот мене се полако усправљао у СВОЈОЈ

фотељи, Његово МII се шще учинило светшtj�tм, ШIИ ЊC[�(J 1IIIК HejaCHI��IM него малопрс. у току говора ЊСГОВ .глас Је губно ТСЛССIlII тон просторне ПРllСynюсти - шапуп\О ЈС:

133

) Ти си сад ПОСЈIСДЊII господар грба! ЗнаЦII из зелсног огледала прошлости скупљају сс на Te1o.IeliY твоје главе. Са­'IYBaj или спали! АШI Ilемој I'ЈроћердаЛl1 Алхсмија душе за­ЈlOведа преображај IШИ смрт. Слободно бирај -- «

Тргао сам сс због нагле грмљаШlне; као да куrщаци пу­шака свом CHarOl\.r ударају по вратима дебелим rrcKomrKo цо­ла: сам сам седео у својој радној соби, преда MHO�! је стајао Липотшюв дар: старо енr'леско позеленело огледало у ФJlО­реЈ ггшrСКФI раму; нrlшта од моје уобичајенс околине НlI најмање Шlје бllJЮ Ј·rромењеrю, алн на врапща је упршю ку­цало по ДРУЈ'И пут веома скромним ТОIIОМ, који никако није ЛИЧIIО на грмљаВIIНУ.

Пошто сам викнуо да је слободно, врата су сс отворила и у оквиру је пр�mИЧЈЮ cТlЏЏЫIВO стајала једна врло млада да:-.ш. 0113 се представила: »Ја сам Фромовица.«

Устао сам збуњеllО. Млада жеlЩ 1\.111 ее свидела 113 први поглед. Пружио сам јој руку 11 расејано бац�ю поглед на свој џеПlIИ сат. Госпођа Фром је тај покрет, кој 1I јс можда могао да се учини ПОМаЈЮ неучтивим, ехватила као нешто УГlерено против 1Ьс саме и рекла тихим гласом:

» Покушала сам да се ИЗВIIНИМ још данас у пощrе; била сам спрсчсна да пре осам сати rЩС1)'fIIIМ у својој слу..кБJt. 1-I;щш .. 1 се да сам Ta'rHo одржала реч.«

ТО јесте. На мом са·])' бюто је педссст и два МНI ЈУП\ после седам.

Значи да код купс НЈlсам био више од десет МШlуга.

ТО се синоli збило тачно тако као што сам овде наПllсао на хаРТl1ји. Све дубље, тако МlI сс ЧI1Н]I, успевам да бацим поглед у као понор дубоке узајамне везе, које некако постоје Itзмеђу мојих СОllствених доживљаја и судбl1не Џона Дија, мог претка. Сада је у мојим рукама стварно 11 »)зелеIЮ ОГЈIС­дало«, о коме гоrЮрl1 у свом AHeВlIIIKY.

А то зслено огледало, одаюте сам га добно? Потиче из ЛипопtНове собе за стареж; оставио МII га је

као »Поздрав и дар из моје бllвше домоuине«. - ИЗ које до­МОВlIне? ИЗ домовине руског цара Иватш Грозног? Као дар унука Масција, царевог МШ-llстра1?

А ко беше Масци?

134

Ништа није једностаВШlје него ХЈнщном главом и M�IP­НОМ Kpr.vьy ПР�lуПllТати дневнике Џона Дија: Масци је б�ю ЗЛИ дсмон устанка плебса » гавраноглавих«; он је преное.ю поруке 1I судБОlюсне ПОКЛОllе од безбОЖIЮГ поглаваро га­ВрОIЮIш, оскрнагштсља гроба, паликуће и уБИllе, Бартлета Грина, сшш Изејl1С, ОIIOГ што свс Уlшurrава, беСМРТIЮГ не­пријатеља и заВОДlшка, риђобрадог у кожном прслуку, кога сам тек јуче овде Вllдeo юа l"lИсаl'lег стола! - Он је, дакле, ГlриеУТЩI, онај Бартлст Грl1Н он је ·1)': он, непријатељ Џона Дија, кој 1I је еада 11 мој непријатељ. И он, он мије преко Ли­ПОТИIШ као кријумчар послао зелено оглеДаЈЮ, КОЈе Је сада у МОЈИМ рукама.

Алl1 ја 11У У�IСТИ да се чувам заповеСПI које долазе IIЗ тог огледала; чудно само јесте и остаје то што је као ПРВ�I из оглед:uш сl)'пио мој Ilрнјатсљ Теодор Гертнер. - А он је баш дошао као пријатељ, да ме УПОЗОрll, до би 10.111 помогао! Зар да сумњам у Ibсга? Шта 1)' покушава да ме збуни?!

О, како сам наl'1УШТСН 11 усамљен I'Ја том као нож ош­тром врху планине свести, на коме СТОЈИМ и са кога гледам доле како зевају понори с обс стране; понори ЛУдl1ла, који прете да ће ме 1'lрогугаТI1 чим учиним ма �I најмаЊl1 гюгре­]l.Iaн корак!

Спопада ме поново, са IЮВОМ пожудом, страсна жеља да стекнем све јаСllији увид у Tajllc Днјевог наслсдства, да от­КИIIСМ од н,ега све снажнију потврду моје сопстuене судби­не. Ocel\aM да је та опасна радозналост 11зраСЈ1а у опседну­тост којој Нllсам у стаљу да се одупрем. Све је то већ по­стаЈ10 судБОIIOСЈЮ. Немам вишс IIИ tpel-lугка мира, све док се та судбина не изврши; морам воду евог живота да помешам са реком старих покољења која је, такореliи, подземно дотскла до Mel,re, извире испод МОЈИХ IЮГУ �I иште ме. - -

На основу тога дао сам потребна упугства. Госпођа Ф(юм је ПРИМllла строго наређење да ме следећих дана еllеРI'ИЧНО одБРШIИ од сваке смстње, од сваке I!ОСете. Не очекујем I-IНKaKBe Ilријатеље; усамљеник као ја 11 нема ГlрН­јатсљс. А други - гост,,? О, ја I1Х јасно и разl"ОвеТIЮ осеl'lам, све Koj�1 стоје напољу пред MOjllM прагом! Ја ћу се одбра­IIHТli од њиховог доласка. Најзад, ја, хвала богу, знам шта хоће од �leHe.

135

I

�

Због ТОI<I см., госrюђll Фром дао најпрецюнија ynУГСl'ва 11 OC�1M тога још 11 Юрl'I'IIПI1 ОПИС, један rocПОДI1Н ЛI1nОТI1Н, Koj�J югледа 1'<IКО If тако - има да се одбије! ЈСДlIa дама, па ма како да себе ,",азоIlС, на пример: »кнегиња ХотокалУIIГИ­IЮRa«, "ма да се одбltјс!

ЧУДIIO, уосталом: када сам својој ПрИЛllЧНО fUJflШЉllвој 11 на "удаll Hn'HIII стIIд./ы�ојj новој кyliHoj ЩI�Ш описао ЛИК 11 појапу кнепщ..е. преко њсног Лlща је прешао ПРllмеТШI дрх­таЈ и на ЊСIIOМ лепом малом носу покренуле су се ноздрве, као да већ сада 1'СЈЈССНО ЊУIUl! нежељену посету. Оllа 1\111 је rrреСТРШЈЈСШIМ IIШ'ласком обећала да he пocryпити таЧIЮ према мојим ЖСЈЬама 11 да ће најБРИЖЈыtвијс пазИЋI " све са­СВИМ одрсђеllO 11 паметно средити тако да посете не успеју да продру 1111 до мој их врата.

Подигао сам 0'11" због њсне жустрине и ДОК сам јој се кратко Зilхваmю пршt IIУI' сам 11 нехотице нешто боље по­гледао своју нопу УКУЊIIIИЦУ. Онаје средњег раста и пише је IIСЖII� Ilеl"О ЖСIIСТlJеl'Ш; l1Пак, у њеllИМ очима If љеном бнћу ПОСТОЈ!I Ileurro што не дозвољаuа да сс њена појава назове М1I<џщла'IКОМ Ю1I1 чак девојачком. Њен поглед је на llсоби­чан Начl .... 1 стар, замагљен 11 далек. Просто б!1 се могло pel'нJ: CТnЛ.l lо)е у бекству од сш.юra себе или од тренугне ОКО1ll1не, у КОЈУ Је НСIЮЈЫIQ yrlcpell.

Кроз МСЈ'IС јс У ТОМ треl'IУ посматраllх' севнула IШllOЈЈа јасна ПО�Нiсао на моју бссrюмоћну усамљеност, какву сам је СlIноћ ПРОIЈ пуг осетно са болном аштрином, али '-1 c-rpаШliе опкољености неПОЗllатим б!lliима и yrnцајима каюш долазе од аоеПIЊСКОl' БартлС11\ ГРlmа. И баш JillД сам тако I\fИС1НЮ IЈа JЬern, ПОII060 сам осетио нешто ужасно близу 11 ПРОЖеЈЈО мс је осећаљс сумње: да та госпођа Фром такође НIЈје једна од OIНIX масю!? Да Лlt се 11 у тој младој жени скрива авет 11 У Лltку домаlillце теЖtl да продре у мој живот коме све прети?

Можс бlт! да сам госпођу Фром, док је тако стајала преда МIIOМ, погледао дуже и Вllше исшrrивачк!t I .. его што је то бllЛО ПОДIЮШЉИПО за њено суздржаllО биће - у сваком случају, она је јако поцрпснела и други пуг ју је спопала бе­спомоliна дрхтnоица. А за то врсме ме је "ледала с тако пре­страШС�1I1М Itзразом да сам сс постидео кад сам ПОМflСЈIНО шта ]111 она сад може м!tсл�rrlt о мсни. Због тога сам се отрс_

136

С<lО СlюјllХ ПIУПИХ мисли И потрудио сам се да што брже Itз­БРl1ШСМ l,еуГОДНII утисзк тако што сам са глумље1l0М расе­јПlюшћу прешао руком кроз косу �-I IiЗГО60рllO веКОЈIИКО IIС­КllДatшх речеlшца о недостатку премс�ш 1-1 потре611 3<1 еамо-110М, још једанпуг је заМОЛIIВШ�1 да ме са r,уио разумсв..1ња одбраНI1 од св..1tЮГ 1·lеже.љеIЮГ ремећења мог Mllpa.

ГЛСДаЈшје мимо мене 11 безюражајm1М тоном рекла: »Да. Па зато сам i1 дошлак Забезеквуо сам се због тог одговора. ПОIЮIЮ МlI се y'lIl­

ШЏlО као да осећам некакве )}узајамне всзе«. И Ilсхопще сам mrrnо жешliе него urro сам намеравао:

»811 стс IЈаМСРНО прихваТliШ1 тај посао код мснс1 8�1 Зlште нешто о I\lени1«

Само је лако одмахнула главом: »Нс, ја о Вама не знам Н�lшта. Свакако да је само случај

што сам овде. --Само што ПШlекад сањам ... « »ВII стс сањали«, упао сам јој у реч, »да ћетс ПРllвре­

мсlю да IlрихизтltТС опај посао? - Тако Ilешто сс nOllCKaд до­гађа«.

» Нс, не на тај IЩЧI1Н.« »Него как01« » l-IареДИJlII су ми да Вам ПОМОПIСМ.« УrUШШIIО сам се: »)Како ТО МIIСЈНlте1« ПогледаЈlа ме је намучсно: »МошtМ Вас да ми опрост�rrc. Брбљам ГЛУПОС1'l1. Поне­

кад МII се догађа да морам да се борим протип угв..1ра. Али то lillШта не значи. - Сад морам да МIIСЩIМ "а свој посао. МОЛ�1М вас да I\нt опpocnпe urro сам смстала.«

Брзо се окренула и хтела да IlОђс дО Bp..1"rn. Ја сам је ухва1'l1O за руку. Мој је притисак био мОЖда МаЈlO 11 сувише нагао н изгледало је да је веома плаше мојl! прст!t, који су обухв..1Т1IЛИ њен '-{Ланак. Тргла се као ударена елеК'"rpНЧНОМ струјом и стајала преда мном ПО111уtю orlУШТСIIИХ удова. Бе­ЗВОЉIЮ МИ је препустила своју руку; израз њеlЩГ лица се промешю на чудан наЧИlI, изнеl .. адаје ЊСII поглсд скреllУО У празно. Нисам схватао шта се догађа с II>ОМ, аЈll! MClle је спо­пала чудно осеtшње: све то, све до lIајмање ситнице ја сам всћ јеДIЮМ дожипео пре - пре - 1 - И 'Iе разМIIШЈЫ�УЊ1 о то­ме шта сам чинио или рекао, лаКltм прнпtском прста на-

137

терао сам јс да сед" с у јед" у фотељу поред мог ш,саћег сто­ла, а за то времс су ми 'ШСУf.нщс ,Ш уста навирале реЧI!:

,)Са )'Т'!с1рама, l'Оспо1)О Фром, свн MII понскад морамо да се боР'-lМо. В.-, кажете да XOllCTC да МII помо,"нетс. Па помо­ЗIIМО себll - можда 11 узајамно. З'Шl'е, ја, на npltMCp, после­ДЊltх IlеКОЛIIКО ДаЈ-Ш мора:'>1 да се бор,,!\! са представо.\! да сам Ја - д? с.

а'\! заГlj:Ю80 сnoј сопствен,. предак, један старll ЕII"Лез, КОЈ" ЈС ... «

ПРСКИI-lУJlа "Iе је са ТI1:ШМ узвиком. Погледао ca�1 је. Гледала мс јс УI\ОЧСIII-IХ оч�tjу.

» Ш:r<l вас УЈбуl}ује?«( ПреКlшуо сам се. Њен поглед, који 1\010 да ЈС продирао кроз менс, учшн-ю I\-HI се IlеКОЛI1КО трс­НУГ<lЮ1 СТРШlllЩМ 1-1 горео је од IICI\Of унуграшњсг пламена.

Госпођа ФРОI\-I је юlltмнула некако одсутно 1 1 ОДl'ово­p�11Ia:

. »Ја сам нек,щ давно БШIa у ЕнглеСl\ој . Била сам УЩlТа за

ЈеДl!ОГ стпро" Е, lглсза -- « »Лх, '·I1КО« - морао сам ДI1 се lIасмешим осеПШWII нс ка­

КlЮ ОЈшкшањс, али нс бttх умсо да кажем зашто; одмах по­слс тога у ссбll C<lM се 'П-јХО чуд.ю I\<lKO јс 1<IКО I\-uшда жена мо­ГЈШ да 111\-1<1 за собом веli два бр.lка - » ах, 1<Iко. 1311 стс пре СIЮГ брака са доктором Фромом већ б"UН1 удати у ЕНI'11еској?«

Од.РСЧllO јс одма.ХIIУЈЈа Г1швом. » -- Ш1I!је сам ''ОСПОДIIII доктор Фром био ... ? OnpOCTI1-

те МII зБOl' ТIIХ 11II·'l1н.а, аЈll1 ја Ilе знам никакве појеДИНОСТII о нашој досадашњој судбlllllt.«

Ова јс lIаГIРШIl1Ј1а жестоК покрет као да се бран!!:

.»Доктор Фр<m јс био :'>lOј МУА( само 8СОма кратко нреме.

То ЈС бllЛа JCJIIIfI заБУ�lа. Он јс ущ>о убрзо поllПО смо се р.:1-СТаЈ1I1. ОсИМ ТОПl, доктор Фром II�Jje б�1O Енглез 11 Н�IКNЩ н'l­је 6110 у ыlJlсској.«

»Л ваш ПРIНI супруг'?« »Доктор Фром ме јс узео из РОДlпељске куће када C<lM

�lмала ОСПМllnССТ 1'0Д'IНlI. HllcaM се двапут удаАШШ.« ))Не разумем, драга госпођо Фром.« »П<l, ,re разумем 1!It ј,щ једва је проговорила, наму'!СНОГ

�tща " као да траж�t 11Омоl\ ОКРСllула се према мснн _ »Т:1 " J<I сам тск од OllДa -теl\ OJIJI<lH<1 када C<lM I']QCТM<I rocnol}a до­!..'Торка Фром сазнruш да C<lM ... да ПРlшадам неком друroм.«

] 38

» Јсдном старом Енглезу. као што рскос1'С. Па ЈIСПО. - Да

JIIt је 011 неко llOзнанство ю вашс младОСl1t'? Нек ... ДОЖ.111Јъај

из детнњства1« Ж"во је потврlјивasш, ал" одмах з..1ТНМ је rlOllOl\O пasш у

своју 6еспомоhIЮСТ. "l-IIljе тако као шго В'I .... IICJlltтe. Све је caCBII�j друга-

• '''IЈС.«

Са UCЛIIКlIМ напором се Гlрltдl!гла у фОТСЈ ЫI, IIЗНУЮШ ру­

ку, коју сам још увек чврсто ДРЖ;)Q, нз моје, ссла усг'раВНllје

11 11РОI'ОВОРI-UШ брзо јеДНОШI'lIIItМ речима, рсчеlllщнма Kqje

као да јс IШУ"ИЈШ напамет, све то што ћу овде да KOI-IСТН'јУ­

јем CHI\-IO у l·лаВl1I1М ПI',кама:

»)Ја сам KI'jcpKa јед'!Ог закупника ИМatьа 1'3 Штајерске. Ја

сам јСДИIIО дете свог оца. Одрасла C<lM у добрнм уСЛОВllма.

После је мој опщ доживео несрећу и м" СМО ПQCтasll1 сиро­

маШlIL-t. Као дете сам НСКОЛIIКО пуга '1О1111Ш 11<1 маља пута­

ШIII,а, али III1KaJI<l преко ауеТ(щјскс ГРШIIЩС. Пре "СI'О што

сам се удала бюН1 C<lM само једшmуl' у Бе·IУ. ТО јс 611110 моје

IНljBeћe пyrolk1ње. Упркос ТОМС, као дете сам честа сањruш о

једној Kyli.! " једном пејсажу, које никад<l IlIIcaM IJllдсла бу­

дна. Ја сам и тада увек знasш: то су једна куlш 11 један пејсаж

у Енглсској. лли ГЮ '!сму сам то знала Itлll МltеЛl1Jlа, то не

YMC�I да кажем. И за мене би б1UЮ само по себн раЗУМЉIIВО

да сс све то г!роглаСII ruЮДОМ ДСТllњастс уобразшье, иако . . ,

. сам таЈ I'IСЈсаж, о коме сам сањма, ОIIШС пута ОПlIСШШ Је-

ДHO�I .ШШС:'>I дaљњe�1 рођаку, Kojllje 6110 пр.:1К11IКШIТ код мог

оца 11 кој" је одрастао код нских Ital1l11X Cl-lглеСКIIХ "'Рllја­

тсља: он сам, Kojllje био напола ЕI-IПIС3, тада MII је CBaКl! ГI)'Т

ГОВОРIЮ да сањам о ШКО"ГСЮI:'>1 брдима а понскад тal\ol}c 11 о

РII'IМОIIДУ, јер се 111 пејС<lЖ1I у 110ТПУIЮСТII подудаР<1ју са

мојим ОПI1СОМ, само што та.\Ю 1111 IIздалека IlIlJe сос TOJIIIKO

С1<lРIШСКII као што ја ВНЩIМ у сну. Ја сам, меIJУГI-IМ, д06.tjала

потврду н са других страна, ако то тако може да се назове.

Наиме, као детс ',сета сам сањма о једном старом 11 тмур-

1I0М граду са T<lK80M таЧllошl'tу и јаСtюliом да сам IIрсменом

ПОСТаЈ1<1 способlШ да се шетаМ по љему, да УЛllце, тргове 11

куће НШЈаЗИМ са великом с�tГУР'lOшћу; 11 увск бllХ тамо lIала­

ЗIIJЈа 0110 што сам очеюшала да l'ty Iшдепt, тако да је тешко

рсtш да C<lM ја све та само сањала. Тај ''РМ НШ1] рођак у 1::11-

] 39

I

глеској није "031-131130 и б,ю је МIII.llљсња да се снгурно не IЩЛа311 у Енглсској. Напротив, 1'0 MOP<I даје неЮI стари град IШ копну. ОН Ј1СЖII на обе обале jCAliC реке средње I\СЛII'ННIС, а два дела града гювезује стаРl1 камеНII мост кој 11 IШ обе оба­ле Ilма мраЧllС кrшнје 11 одбрамбене куле. А најСДlюј ОД оба­ла, Ilа којој су зб�уено поређШIС KyllC, ДIIЖС се IIЗНад богато озслсњсmt.х брс-..куљакајеДIШ llaдасвс моћно ПОСТ3IIЉСIIa 11ЈР­ђава. Једног Дана су ми РСКЈII' да је 1'0 Праг. Ал!. ДОС1"а од то­га, што сам умела тачно да ОПlШЈСМ, Ilзгледа да више не по­стоји ИЛИ је ПОСТаЈlО другачије, I!аКО је на једном старијем плану града 11Oнешro одговарало ОIlОМ ШТО сам ја тако тачно llOзнавала, Све до данас Нllсам доспела у Праг If бојим се тог 'l'ма. Ннкада, lIикада не бllХ желела да С1УПIIМ у њега жи­В!!М ногама! Ако дуго само МIIС)ШМ на њеrз, спопада мс ди-11Ibl1 ужас и у духу видим једног човека, од 'mјег BllђeIba - не Зllам зашто - застане крв у MOjllM жилама. 011 IleMa ушију; мора да су му I1Х одсеКЛII 11 крщшо црвеШI ОЖllљцJt само уо­квнрују рупе на обе стране његове главе. - МеНII ее ЧИНИ као да је он ЗЈII! демон тог стра.Х08l1ТQГ града. Тцј грац, 1"0 знам СIIГУРIЮ, у'ншио би ме IIccpeIlHoM �' УН�IШnlO 611 мој ЖИROТ!«(

Госпођа Фром је изroвор�lла ПQCЛедње реч" брш\Сћи се тако жестоко да сам је уплашеllО прекинуо. Мој узбуђе�IИ

• • 110крет ЈУ Је ПРJlЗВ<Ю свссти; IbellC су се црте СМl1Iшле, руком је ПРСШJlа преко Лllца као да жеШI да изБРНШС СЛIIКУ коју је управо ющела. Затим је, ОЧИГЛСДIЮ Ilсцрnљеlla, исrlрекида­ШIМ реЧlIма додала:

»Ако хоћу 11 будва МOI)' да се пренссем у ol"y кућу која је lIекада стајала у Енглеској. Могу да етанујсм у љој, ако хоћу, сатима 11 ДШНlма; 11 ипо с::щ дуже тамо, ут'ОЛlIКО ми све бива јасније. Ја онда у06ражавам - зар не, то се тако Iшзива - да Cal\l тамо удата за једног cтap�ljeг господина. И мо!)' да га 81ЩIIМ веома jacllO, ако само желИМ, са. ... ю што је све LLП"О запажам ypoIbel1O у некакву ЗСЛСJlкаС1)' светлост. Све је то тако као да гледам у неко старо зелено огледало -- ((

ПОНОВО сам је прекинуо IШI""1I1IМ покретом. Моја рука сс дохватила флореНТИliСКОГ огледtIЛ<I у Липоnнювом раму, којс јс стајшlО на мом писаћем столу. ГОС!lOђа Фром се, IIЗ­гледа, на то није обазирала. НастatНlЛаје:

140

»Прс НСКОГ врсме�ш сам сазнruш да му прст" нскаква опасност.«

»KOI\.IC прети опасност?« Њено јс шще опет !ЮПРIII\.ШЛО Оll3ј израз удал,СIЮСТИ;

ТОГ<I часа Оllа јс ocтaBJЬaJl3 УП1сак као да liе СС CHaKor трс­lIyrкa онесвсcnпи, затим се lIа љеном лиuy појавно страх. Онаје промрмљала: »Мом супругу« . .

» Хоћете да кажете, доктору Фрому?«( намерно сам Је воДНО у IICKYI.HCrьc.

» Нс! Та доктор Фром јс мртав. НапроТltн, МОМ правом супругу -- господару Iшше куliе у 1:!.�lглеској ... «

»Зар 11 данас још живн тамо?(( » Нс. 011 је тамо ЖIIВСО давно, даВlIO.(( »Кадје ЖII8СО тамо?« »То НС ЗIШМ. Али отада јс проtшlO много IJРСМСlIа.« »Госпођо Фром!« Она сс тргла: »Јесам ЛИ говорила бесмнсЛlЩС?« H�lcal\.l имао CHare да ПIЮГОВОРIIМ и само сам одреЧНО

махнуо ГmШОМ. ИЗВIПЫI'�1јуl1н се, настаВ11Л3 јс да np�I'\a: )\Мој агац је IIaЗl1вао 'брбЉ<1ЊСМ бесмItСЈIИL1.а' када бих

rоворила о својим стаЊI1I\.Ш. 011 то "Iије желео. ОН јс ТО на­Зlшао 'БОJlССIIНМ'. Отада се бојим да ГOBOP�JM о TOI\.IC. - А ви стс све то сазнали од мсне нећ ПрНОГ ДШIa! Ви tlCTC просто ПОМИСЛlIТII: та је жена болеСIШ и то је сакрила - преваром је нашла Iшмештсње - а ја шшк осеtшм да сам овде IШ свом месту 11 да сам овде веома потрсбна! ... «(

• Она је узбуђено ПОСКОЧIUШ. Узалуд сам ПОКУUШIЩО да ЈС

СМИРI1М. Само сам постепено успсо даје убеДIIМ да IВШОШ�О НС сматрам да је болесна 11 да спакако може да задржи СВОЈС место КОД мене свс док сс моја стара ДОi\ш!ilща Ile BpaT11 са свог одмора.

Изгледа да ју је то YI\IIIPIIJ\O. 011а се заХВаЈll10 и збуњено насмеШllла. •

» BllДc!1cтe да мо\)' да IIЗUРШНМ ДУЖНОСТlt КОЈе сам пре-

)'Зела. Да ли сада смем да ндем IШ посао?( »Само још једно, госпођо Фром: да ЛIl бар оmР"Лliке

можете да ОПlIШете како IIзгледа Оl1ај стари човек у куliи код Ричмонда'? И да ЛlЈ можда 'laК 11 знате како се зове?((

141

Она се заМIIСЛl1ЈШ. На њеном лиuу се појав�IЛО чуђењс. »Како се зове? Не, то lIе Зllам. H�IKaд се lIисам IIИ сетила

да 611 требало да имам It једно одређеllO имс. Ја га увек IШ­ЗIllШМ само: 'Он'. - А како изгледа? Он .lзгледа ... 011 ЛlI'Н1 на вас, I"ОСПОД�lItе M�j. - Mopa�1 MllOro тога да ла:'1 надокна­дим!«- И с тимје већ изашла lIапоље.

Сад нсмам воље да размишљам о IlOвој загонетки која ми јс банула у кућу са том госпођом Фром. Нема никаквс СУ1>lње: IЪУ спопадају таКОЗВaI·ta алтсрнирајућа стања свести. Њеll случај З1l јеДIЮГ лекара нс би представљао никакву рс­ткост; он би то назвао rtубертетском хистеријом. ФИКСII­раним сликама из снова. ДрамаТlIЗltран�1М СllOВllђењима у безумљу. Доживљавањсм једне 'Уђе ЛlIЧНОСПI у самоме се­би. У овом случају се та 'Уђа лн'Iност ОЧIIГЛСДНО пројектује у јещlO прошло столећс. Свс то 11 Шlје IIИШПI не06IIЧIIO.

Али Ричмонд? И СЛII'ЩОСТ сањаног супруt'а са мном? -- и TaKB�1 СЈ1уч11јеви су познати лекарима. А шта лекарима IIL1je познато! - Таква врста БОJLССНl1ка се ttaро'tlПО радо до­хваП1 ,·јске ШIЧНОСПI од поверсља у својој ОКОJLltни. - Ли­чност од поверења? Зар сам ја за њу ЛИЧIЮСТ од повсрсња? Нарш:нlO да јесам; mlсам ЛII ја Лl1'НIO њој управо рекао: »По­мозимо се, дaкne, узцјаМIIO.« Кад бl!Х само знао игта треба да Зllа'lе оне њсне РСЧI1: »Морам много тога да ваl\l Ha,!J,oКlla­}.Џ1м!« Зар јс то језик ј СДI'Ее СОl\шамБУЛllе хистерије? - Е, [lа показаliе се да Лlј сам ја то себи прибавио јеЩIУ JJl1ЧНОСТ ко­јој HI!je све у реду у глалLt. Додуше: један Уli)'Г\)аUIЊИ пшс б.1 да МII Дошапне l'lешто [lOсве друго; Ш1l1 '·Iе смем да по­ПУСТИ�I Иlшче liy се поноло ИЗJlОЖИПI опаСIЮСП1 да само се­бе зБУШIМ 1U1И - да себе шryбl1М. А шта би требало да учи­IIИМ, ако моја судбина треба да добl1је IICКJ1 СШlсао, то знам 11 сувише добро, Судбнна већИIIС })нормалIlИХ« ЉУДII, ако сс боље погледа, нажалост, такорећ" нсма никаквог СМIIСЈШ.

ЗнаЧI1 брзо поново на посао! Прсда мном је IIOВl1, са 1\11101'0 чворова завсзани слежањ,

којlј сам IIС бнрајућl1 ювадио ю фюкс на основу наређења из снова које ми је дао -јесте: Gафомет, сетио сам СС,

Можда ћу у њему пронаtщ кључ и Iюве загонетке? Преда MIIOM лежи један готово Црl" ТO�1 уве..1ШI у кожу С

l,штГtI'IСОМ:

142

На другој страни заГlисано је рукописом Џона Дија:

БродСКI/ дllеШ/l/К са люг IIP(JOZ IIсmра;;IС!I(Ј[Ј'IКОг. путова­

ља у пратl 11 UСП1l11IСКlI Греllлаllд. IIреспю и КРУ"У веЧllе ЕII­

глеске. 20. !lО(ЈеЛlБР[Ј 1582. zoalllle после рођења {'OClloaIbez.

Сала је одлучено и јасно да су моје сумње биле пра­веДllе 11 угемељене, када сам прстпостављао да се ГреШЈаНД, којll сам намеравао да ПОДflсдем под овозе�"uьску власт краљице Елизабете - нс може наЊ1 овде lIа земљи.

Мене је аРХllхуља 11 прелараllТ Бартлет Грин од [IРВliХ дш-ш наше везе, када сам се у слепилу СУЈете УГIУСТИО са га­враноглаВlIма, 1-13 Iшјсрамнији начин вукао за нос и ђавол­СЮIМ средствима одмамио �Ш страНПУl'ИЦУ 11 у заблуду. А бићс да јс тако са готово CB�IM људима - да сс олдс IШ зсмљи оптерете којекаквим мукама, зато што не схватцју да тамо преко мора да се кош, а нс овде; нису схлаТИЛlI прокnетство ИСТО'!IЮГ греха! ОНI'1 не знају да овде �юра само да се копа у смислу да се нађе »тамо прско, с оне cтpalle«. Мени је Барт-

• лет на�1СНIЮ r,yт духовног квареља када �1Н Је уЛlЮ мисао да овде lta земљи тражим ,тод своје сујсте, само да не бих за­пазио да сс круна налазll »с оне стране«. Трсбало је да ми то постане пуг труда, разочарatъа 11 невоља и издаје, а да би то мснс У'IЩI�IЛО седим �I да би м" живот У'шншlО досадним,

Одвсll је велика била опасност �I за праВII цшь не само . .

МОЈС душе, а 011 Је хтео да спречи и позив MO�I ПЈIСМСIIУ 11 рс-•

ду да постигне оно IЩЈвише што може да се IIСПУ"I�1 1'leKoM ко се враћа после случаја rpexa. Његов савет да пут у том правцу траЖИ:'1 ходајућll стазом овоземаљске моl1ll 11 КРУlm­сан,а био је 11З основе rюгрешан. Данас засигурно знам да ми је одређеllО да ГреНЈШНД 11 KpYНllcaHY зсмљу потраЖL1М щ:

. . оне cTpalle« �I да цели моЈ живот никада IIИЈе имао другог С:'lисла. С оне странс, ,'де неоштеliСllа КРУ"Ја слих тајни �I }ще-

. В�lчанска кршыща« чекаЈУ lIа свога краља.

Сада је већ трећи дан како рано ујугро н при здравој 11

будној свести юtaм }НlРИВllђење« које HCM<I ама 6ШJl lIикакле

везе са liекзК1ЩМ сном или томе СЛ�IЧНО. PaНl1je једва да сам

Зllао да постој�1 нешто што је с оне стране БУДIIОГ стзња,

143

СlIова итl дубоког сна I1ЛИ СУМ<IIIУГОСТИ: нешто []ето, �Ie­објаШЊIШО: гледање СЛIIКОВИТИХ догађща, којll lIемщу Шlка­кве везе са земљом. А ПРИВllђсње, које сам IIМ'Ю, беше по свему другачије од оног у огледалу од у,'ЈЬена, које МII је &3-ртлет својевремено показ.'ю. Беше ПРОЈЮчанство у симболи­ма, биће да ми се ТnКlЩМ приказало.

Вндео сам зеле�IИ брсжуљак и знао да је то Глед.'нUJ, брсжуљак куће из које потичем, ОIШКО како гордо 11 радосно cтojll У грбу Дијet:шх. Алll на 'Ьеговом врху не беше сребр­ног мача, него баш као и на другом пољу грба се са њсгове благе [ШСlше уздюало зелено дрво ю Чllјег је корења по­текао жуетрим током жнвахаll извор. Обрадовао сам се том прюору 11 тсжlю сам I1з Шllроке ДQЛllНе ПУ�IС 11спараваНх1 према то ... , брдашцету да бllХ се окрепио на стаЈЮм буиару мога рода. Било је чудо како сам IIстовреМСIЮ све, a.r1И за­иета свс схватао 11 као стварно, па ипак и као Сl1мбол.

А пеЊУЊ1 се уз брежуљак 11ЗIIСl lада сам јаСlюliО�1 која је горела у меlНI СХ8НТIЮ Д<1 сам ја сам то дрво на брсжуљку 11 да сам се у љеговом стаблу, као својом кнчмом, хтео уздll11l1 нсбесш. ш 11 да сам се СВI1М њеГОВI1М 'l'aHaMa 11 гранчицама,

• као споља IIЗненаЩ] ВIЏЏЫШIIМ ТОКОШlМа СВОЈИХ ЖIЩаЈ.Щ 11 крвних жНЈШ, ШИрlЮ усред ваздуха. И доживео сам сокове 11 осећаље крви и радОСТ11 како дамарају у мом дрвС1У од Жllла 11 ЖIIВ'1I.1.<1 преда МIЮМ 11 ПУII гордостн бејах у њему само , .. себе свестан. А сребршt IIЗВОР крај мојих ногу рсфлеh."Товао ми је у бссконаЧIIОСТ моју децу 11 децу мојс децс, као ЩI су из будуlilЮСПI сви ДОШJIII на 11раЗШ1К све ближсг, атl и сада веп ПрllСУПЮГ ваСКРСllућа ве'lнога живота. Љще свакога од њнх беше различито, алll св" имадоше 11 СЈIIIЧIiОСТ са мном; беше 1'.111 као да сам то ја, који сам 11М удаР"0 псчат нашег рода да би свс ЊItХ заувек сачувао од смрш It пропасти. То осетнх [Iосвсћеном гордошћу. А сад, кад приђох бт1же др-. вery, 1IIIДСХ У њеГОВОЈ КРОШЊ�I на врху изнешща круну као двоструко mще; јСДIЮ јс Ilзгледало мушко, ДPYI-O, међугим, жеIIСКО, 11 обе главе бсху CpaCJIC у јсдну. А иза удвоструче�lе главе у злапюм светлу лебдела је јсщш КРУI Ш rlOjt кристn­лом IIСllЗрецивог СН!,I.

Убрзо У женском ЈШЦУ преПОЗIШДОХ моју господарицу f.Jmзабсту 11 доumо бll MII да ГЈШСIЮ 11 paдOC�1O УСkЛllкнем, у

144

чему ме спречи трзај �lеочеК�lRatюг и наглОГ бола, јер виДСХ 11 осетих мушку главу �Ie као своју, Ilего �tJlaђy и CВlIM сво­јим цртама без6рижнију него што је ја �юсих на рамену од Щlllа своје неlШIlС младОСТI1. Истина, хтеде да ме преnар

." нека Врста меJlaI'lхолије, као да сам на дрвету рођеНll llпаКЈа сам, и да је 01'1 то само у мојим сопствеНШ.1 IiзгубљеШIМ 1'0-Дllllама детињства, али НСМИЛОСРДНО то убрзо разОТКрllХ као превару 11 јасно схватих да то �,c гледам ја ю olle ДВOCTp�Ke главе, већ неко у даљини, неко ПЈЮllзашаа из извора до МОЈИХ НОГУ, неко НСДОС1.,..жаll у овом мом времену, неко -ДРУПI! .

И спопаде мс љуги бол што није требa.rю да то будем Ја, lIel"O неко дрУГII моје крви 11 Cei\leHa, IIСКО потоњи, lIaCJle­ДIШК крунс и IlсрасюlДИВО сјсдињен са мојом Елизабетом. И у свом бесу 11 тузи ПОДIIГQХ руку проТlIВ себе - стабла - �a бllХ га ТnKopel'HI оборио. Тад проГОВОРl1 дрво ИЗ дубинс МОЈе ЮI'lмеIlС МОЖДИllе:

))Лудо, која сама себе још увек нс rlРСI'IОЗllајеш! ':lITa је то време? Шта l'lреображење? - И кад столећа прођу Ја сам: _ .Ја 11 после с'Ютог гроба сам ја: - .Ја и rlосле стато" вас­крссња! И 1-11\ то С1'3бло ти би да ПОД]lгне1lJ руку, који си � еам само грана 11 liИШТn ВИ шс од каШI ВОДС IIЗ извора краЈ твојих 110ГУ?!«

Тада ПОlресен ПОГЈ1едах горе ка КРОШlЫt Дllјевог дрвm:а 11 видсх како дпострука глапа IlстоврсмеlЮ nOKpeIIc c'�Je усне и чух IIЗ 'Iензмерне mtCIIIIC 11 ДаЈЫ111С ДОЗ�lВањс, КОЈС с всликом муком продре до менс доле:

»Човек који дуго верујс, последњи живи! - РаС111 МII у сусрет, па ћу ја бlГГИ ти! ДОЖIIВII себе, па ћеш ДОЖШWГII менс, мсве - Ба(lюмета!«

Падох НИЧlще пред дрветом и оБГРЛlIХ његово стабло поБОЖ�IIIМ рукама 11 потресе мс такво ПJlакање да ВИ ШС нс могох да ВIЩ�IМ визију кроз вео шшча 11 спазнх гюново 1 рroвену HolillY светиљку у својој соби 11 рано свитање југра IШrlОЉУ кроз ПУКОТlIне за1ЋОрсIНIХ кагшка прозора. Али глас са дрвета још "ух и рече ми 1tЗ дубине моје душе: »)Хоћсш да поста�lеш бсСМРТnIl? З�taш 1]11 да тај процсс прсображща захтева MHOI'C процесе ватре и водс? МаtШ';а мора да прође кроз разНОЈНIКС патње!« -- -

145

Три пута ми је, дакле, сад кроз ПР�lВиђења ранога jYI-ра указано на слику и на СМ�IСIЮ и на пуг. Пут, како да нађем себе после nремена и после гроба - па нека буде кад хоliе -јеете двострук. Један је пут баш неСIН)'РЮЈ, случајан, као по ба'lеним мрвицаl\Ш које liе можда покљуцаТl1 Јlпще са не­беса, пре него Ш1'О се вратим друмом. ИI'lак ћу покушаПI њиме да кренем јер он може, ако успе, да постане Mo]iHO по­моlilю средство да бих се - јеДНОЈ' дана ПОIIОnО сетио. - А штајс друго бесмртност I�eгo еећање?

Бирам, даклс, I\ШГl1јСКI1 пуг писма 11 записује�1 судбину своју и 1'0 што ми се од њс приказује у овај дијариј, а да бих на �leK�1 наЧIIН био посвећеlЈ и сачуван од пропасти времена и злих духова, амин.

Ђt ДШlеки, ти други, који ћеш доliн после мене 11 на •

краЈУ свих дана дрвета читати ову књигу: сети се одакле до-лазиш и да си изашао из сребрног извора кој и напща дрво н кога дрво шаље. И чујеш ЛlI како шум и у теби 11 раС·I)' ли ти гране његове кроз твоје месо: ја те заЮlињем, ја, I)он Ди, бщюнет од Гледхила, тебе, да гюгледаш у себе и да се пробудиш из гробова времена и да схватиш: тl1 сија!

Али постоји још 11 један ДРУПI пут, који сам ДYA<a�1 СIШ себи, откако овде у свом месу Жlшltм у Мортлејккаетелу: то је Ј1ут алхе.\lllзаЦltје овог тела и ове душе, а да би стекли бесмртност обоје: у овом савременm. 1 добу.

А за тщ пут не знам тек од данас, већ корачам њнме ето сад већ скоро треliу годину; 11 имам много разлога да вс­рујем да I\Нlлоет те визије, која се ТРl1 пута узастоrlНО у рано jYl-РО јаВllла, всli има приметних lюследица 11 да је такореliи прва шtaта брање плода 11осле тог сталног труда. - Beli пре две године 1'.111 је СИl-lула светлост у чему се састоји права ал­хемија Ii веli око Божића 1579.ја сам, овде у Мортлејку, дао да се изградl1 хемијска лабораторија и снабдео јс свим што је потребно - 11 вреДIЮГ лаборанта сам унајмио из Сревс­берија, који мli се изненада пријавио и предстаВl10 на дa�l Христовог рођења те ГОДllне, па је отада веран, I\ШРЉIIВ If у свим стварима поштен, и 11реко свих О'lеКlшаља, веома до­бро обавештеll о тајној уметIЮСТИ, и показао се зачудо богат којекаКВIIМ искуством. Исти тај лаборант по Ј,шеlIУ се зове мастер ГардеJlСР 11 заиста ми је прирастао уз срце као при-

]46

јатељ који свакако заслужује моје поверењс јер се у свако доба верlЮ брШlУО за оно што ми припада и ревносно ми је �1 уз добар савет увек бннао Прlt руци, што овде IIЗРИЧИТО желим да признам са својом IIраВltЧIЮМ захвалношћу. На­жшюст, међУГIIМ, у последње време све је више знакова да је због свог великог знања, а ј-ШРОСЈИТО због поверења које му указујем, постао до те мере напуliен " бандоглав, да ми се све чешће супротставља св�iим IЈеслагањем, савеТlI�Ш за које Нllсам тражио 11 llсжељеним упозорењима. Надам се да ће се ускоро свега тога маНУПi .., у меШI поново Вlщети свог послодавца и њему увек сю!Оног господара. - Моја свађа с њим се, међУТIIМ. нс тиче само праксе и праВИЛllИХ метода YMCTHOCТlI алхемије, него он сматра да бl1 требшю да се су­протстави такође и мом општењу са побожним сабластима с оног друt·ОЈ' CBeT� тамо преко, КОЈе 1'.111 од IJCKOr времена ус· пева да успоставим на тако чуДalЈ IlаЧI1Н. А да HltjC могућно да је Прl1 том реч о превари 11аКЛСНIIХ духова, као што 01-1 мисли, 11111'1\ завитлавању од CTpalle бl1ћа из земље и ваздуха, произлази, за Me�Je, веl1 11 на ОСIЮВУ ЧllњеНlще што Пр�1 том увек поБОЖНfl 11 усрдна молитва БOl)' 1I спасиоцу свега ство­реног, Исусу Христу, представља увод у ПРl1Зlшање онога свста и lIа крају такође �1 завршава такво дело. ОСIIМ тога, 1I глаСОВ�1 и духови, који се у току збивања приказују, пона­шају се увек богобојaжrыtво и у Љl1ХОВОМ дсловању и гово­ру све је сасвим и ItЗРllLIИТО у име Свете ТројИltе, тако да ни­ПОlllТО IIсliу И не I\ЮГУ да верујем Гарденеровом упозорењу да су то маскирани ђаволи. Уl'ОЛflКО пре ШТО су поуке које I\1lt дају, како да се rlрипраЩI KaMe�J мудрости 11 СО ЖIЩОта, У IШlлуној супротности онима за које 011 тврди да их 11OЗНаЈС. Ја МI1СЛИМ да они њега, који мисли да зна све, вређају у њеl"Овој сујсти. То према мом људском схватању IIIlje нима­ло IlсразУМЉIШО, само што више Ile :желим да ТРШ1М њеГОIЮ супротстављање, без обзира са колико га добре воље ИЗНО­Сlt. Ја само желим да всрујем да мој Ј1аборант грдно греши кад ТnРДИ да је од ЧI1НИ и неизмернс пакости становника

. . . . Оlюга света СИI)'ран само онаЈ КОЈIIЈС прошао кроз цео таЈIШ 11POUCC духовног поновног рођења у дубини своје душе, као JJlТО су: МИСП1ЧНО крштењс водом, крвљу и ватром, ПОЈава

• слова на кажи, укус СОЛII на Језику, слушање кукурикања

] 47

пегла 11 МIЮro TOI'"3 ДРУГО'", "ПО, Ilа Г'Рllмер, да мора БНПI мо­I)'liно да се "у је nлаК<lIbС јеДlIOГ дете-т у СВОМ телу. Како то трсбн 11'1 се разуме, 011 lic1ie да каже; 011 ТВРДII да је 3.1ЮТС­ТВОМ обавезан да IiУI'I.I.

ПОIЈПО МС је l!nак ГlОколебао да ЛИ ме на крају IНШК не заЈtуljујс l)alЮJlСЮI )'Твар .. , Сlllюl1 сам за време ОДСУI'IЮСПl мог лаборшпа Гарденера .·ш до<."ТојШI IН!tIИН у lјМС IЈога Оца 1I Сl-tlщ 11 Светога Духа Гlризщю ШICТII да се појаве и да 1\111

�ажу да ЛII НСШТ? знају О извеСl!ОМ Бартлету ГРIШУ 11 да JIIЈ

Је МOi�а УДОСТОЈСН чак 11 ЊIIХОВОГ прнјатељсТ1Ш и другар­ства. I lрво сам

.У ваздуху .. уа всобично 3Вllждук..1ВО смсјањс,

а OДMa� заl11�1 Је изгледало као да ДУХOlШ са веЛIIКОМ 6уком 110КЮУЈУ СПОЈУ �ABpal1IOCT преr.ш 'mKвoj претrlОСТ3ВIllt н "у_ ДI!!! IЋaCOIНI, КОЈИ су ЗВу'tаЈТlI као метал, зачули су се ОКО MC� НС �IЗ зндова 11 rlaToca, �ЛПСОВII кој 11 су M�I наређивалll да убу� ,(1.)'117 ItзБСПIСМ свако зајеДII�lUrrпо C<l ИСТЩf I1заСЩ111�IКО�1 црне �зеЈltс, а ре�оше �

��I Ю1СНliјС, У 1'lpIlCYCTBY мојих cтapltx при­

jan:bl1 Х.аРИЈа П�аЈса �I ЕДМУЈща ТШIООта, као знак да су CJJC�

ЗЈШЈуlщ Ј.едну 11IјНУ,. коју сам зн<lо само ја н коју сам КРl10 чак

1I од СВОЈе жене UeJII. 01111 су, даклс, ОТКЛОНIШИ сваку моју сумњу У :rnHOBHllKe онога CBCТ<I 11 рекоше да се моја 1аје­Дllнца са Бартлетом ГРlIJlOo\I може ГIРСКIIНУГИ само ако од сс­бс заувек туђим онај 01""1lеДWШСТI1 Yl-љell, Kojl! MI' је, CBoje� ВIJ.CмеIЮ, ПОК1101tl1O у Тауеру. у 11ме Божје наредшНl су 0\111 да 111.1 KaMe11 или кристал од угља смсста одбаци М од себе �I да га у ЗII?� пою:uањо својом сопствеllOМ руком прспустим ватри.

. ].�ше б�IХ ПОСТllгао lIајЛСГШJl1 трнјумф над ГардеllСром

КОЈIIЈС само I\yrnо бсз IljCJII!C РС'III кад сам му IIСПРI" ШО Ш11l су MI.' наредили ДУХОRLI. У својој ДУШl1 сам сс, MeIjyrltM, Ј)Сћ ОДIЮЈIЮ од 'ьсга. Али, како 1\lLI је ОСИМ T0I1I било СПU10 до IlреКlща <:':1 СШIМ ШТО би могло да ме ПОДССТI! шllt '/аК ueже за Бщrглета r рина. ја сам јyrpoc PllHO IIЗвадио УГЉСIЮ ОГJlС� дало 111 њеГОАОГ СКIХННlшm 11 П]ЮД ОЧIIма мог лабоР311та rnpttel'l

.cpa бацио га

. да IIЗГОрl1 у јакој HaТPLI у мојој aJ,xeMlf­

чаРСКОЈ JlабораТОРI!Ј�!. А на моје lIe баш мало чуђење - Гap�

Jtel'!Cp за то време '"'!Је 1-111 треПIlУО, само је имао озбllљаlJ IfЗ� раз лица - глатка хладlюliа L-I3I""ОреЈlа је зеЛСlfllМ пламеном без 'Iкаквог дима If не остаnЛ><lјуliи за собом нн траг шљаке 111111 пепсла.

148

После TOI .... I опет су прошли јсд:ш дан 1I јеДЩI lюtl 1I те

HollIt МII се појавила, ПОДРУГЉИ60 се цере]lll, глава Бартлста

Грнна: претгюстављам да се церно да б�1 сакрно бес којll је

јОIЛ морао да осећа зато што сам СГШЈТI!О љегово огледwtQ од

угља. Онда је "lecTao у зеленом Д�IMY којlt је до те мере IIЗ­

ВIПОГЈСРIЮ црте љеговог лица да ми се за трен УЧИНIIЛО како

се претворио у неко lуђе лицс - у JIIще једног мени непо�

знатог човека са косом 1"ако тесно I1рltlшјеном уз образе да

је ItЗГJlСДало као да �leMa УШII. АЛII бићс да сам то само уо­

бразно. - После 1"01"11 сзм IЮIЮ.Ю саљао да видим дрво на

Глсд."'НIJlУ 11 'lyjCM ње..-ов I"'ШIС како ЩI ,'овор": )>Само 1"11 вреДIIО потер.\ј леК061ПII 11роЦСС којll IJШСIi:

патња Mal'epltjc IIЗ које треба да се KYlk1 11 да се добије СЛII­КСI!Р веЧIЮГ Жlшота.« - 3601"' ТОга са:'1 се С1)'ШТИО 11 бlЮ сам МСЈШIIХОЛИ'IШI још ду..-о после буђењн, тако да ме је "росто ГОIII-IЛО да шп-ам Гарденера за CrLHCT и да JIII МОЖ,..'1а Мllсл�t да М" 'Јретll некаква несрећа; осе'пю сам, међУТIIМ, КОЈ1еБЉI1� BOC'r да сс обратJtм том 'lOвеку. од кога сам се већ одрекао у дубlНllt Сlюјс душе, алИ мој СТРflХ је на несхваТЉltв НfI'IIШ щџЈјfl'ШО моју ''Ордост. ПрешrlO сам преко у ill1хемијску ла­бораторију. ми, уместо ГарДСllера ту <:':lМ затекао само IbC� гово '"IIIСМО У коме се УЧТIШIIМ. aJlIl СУШIМ речшta, за MHOI'O, много времена, ако не за »)увск« О,·lрашта.

ПОllРИJll1ЧIЮ сам се З3ЧУДIЮ када се око десеТОI" чаСа преподнева, унапред HajaBJbe�! од 1'.101' слуге, у мојој соби по� . . Јавио ЈеДnll С1"ршшц коме су, као што сам 11<1 ПРВII поглед ШI�

део .. бltJIС ОДССЧСIIС уши. ОЖ�U1,ЦlI ОКО УШltllХ рупа су поко­

ЗL-lваш! ди је сакаћење бшю недавно. Може БИn1 з601' неко,'

ЗЛО'llflta проnш држаВЈ/ИХ закона. Како сам з.taо да се lIажа­

ЈIOСТ 'Iесто н НСВIIНИ у овој земљи осуђују на такве казнс. •

ОДЛУ'lItO сам да "с гаЈИ�1 11I1КalШУ предрасуду према странцу. Осим 1"0111, његово 1IIще H�1je имало IНIIШК6С СЈIИЧНОСТII с ШI�

це", које сам сщюћ сањао. Ш'mВllше, претпостављао сам да

ЈС всроватно ре'l о ЈеДIЮМ BIIДOB�ГГOM сну за нареДШI Jtall.

Страllац је растом био 811ШИ од MCIIC 11 КРУПНllјс грађс која

шtjе ука31ЩаЈta 1111 110 какво т'МСНО порекло. ТСI.IIКО је бllЛО

OДPCДIIТ" његову стаРОСТ, зото што су дугачка коса 11 пуна,

помало разбарушена брада, скоро саСUl1М СКРШЈИ њсгово 1111-ЦС ГОТОЈЮ без подбратка, са заGа'lСНl1М челом 11 дрско ИCl)'-

149

•

ре1ll1М, к.љУЩIСТНМ НОСОМ. Ипак ми је IIЗглсда1l0 даје ПРНШI-4]10 МЈЩI.t 11 Iшсам му давао Imше од трlЩССет � I IIСIЈЈТО Ј'ОДИ­на. Kacllltje МII је стаВlЮ до Зllања да H�lje био наВРШIIQ liII двадесет 11 осму. БIЮ је, даКJlе,још млађlt од моје ЖСIIС Ucjt-I ФРОМОlrr. Гlra, 111'1<11\, mj човек каже да је, упркос својим ма­лобројЮIМ ГОДlншма, пропуювао Енглеску уздуж �I 11011pC­ко, а да је често одrШЗ110 11 У Француску 11 у холаНДске про­ВШlЦllје. Тако је 1I IIЗглсдао: авантуристичкн, неСТ3ЈЩII, а 1"10 браЗДз'М[I ,.,а њсгоnoм ЛlЩУ 611 се закључшю да га судбllна НII,\InЛО IIIIJC штедела.

ПРllшао МII је 11 СПУШТСlil1М гласом рекао да би требало нешто лажно да м" rюuери 11 да I'Iрll ТОМ I]ИКО не 611 смео да ш\м смета з601' 'Јега морам да затвори.\1 врата изнyrра. ЗппtМ је, у зnбрављсној ДВОРШIИ, юваДИQ стару КЊIIГУ од Ilcpr"a­МСIПЋ, увеЗШIУ у СВIIЊСКУ кожу, вредном руком ИСПlIСRНУ �I ItСЛlIкаIlУ, дотле скривену у једном тајном ueny своје доље одсliс, отворио је 11 показао једно одређено мссто. Пре HC''Q што сам био у стању да проч�rraм ItЗВIIТО[lерено, прастаро писмо, упитао МС је юнс,шда ДРХТ<lВИМ гласом, а са " УДНО трептавим 11OrJ1CJIOM својllХ ПРОДОРIЈИХ мишјнх ОЧllју, да ЩI МОг)' да му К[lЖСМ 11 објаС�lItм шта је ТО 'flројекцнја'?

На OCHOllY ТО[11 сам сместа схвапtQ да сигурно нема 1111-

какво,' 1l0јма о IUIXCMI�CKOM преображају мет<Uш. ОДГОООРIIО сам �IY. JIaКJIC, да сам, додуше, заиста у поседу ТОГ ЗШ1I)..'1IЮ 'шсто Xe�нtjcKoг Зlшња �I објаснио му појаву пројекције Ilpe­ма праВlЏlIIма већ llознате IШУКС. Он је паЖЈЫIВО слушао 11 о'шглеДIЮ био задовољан, ЗаПIМ, пошто мије предао у руке КЊIlГУ, брзо сам приметио да је преда мном било дС/ю ОД готооо негrроцсњивс 11рсЩЮСl1l, Iшиме, јеДl10 ynyt'CТвo l(al\O да СС наПр'ШII камсн MYJIPOCТII зарад IIСТIIНСк.ог алхемијСI(ОI' Прllпремања Te.lla 11 зарад добllјања елИКСllра бесмртности, овде и с OI-IC стране. Седео сам потпуно ОШ<'1.l\lуl\еннх чула, неспосоБШ·1 да I1Зговорнм 1I јеДIlУ јеДIШУ рсч, неспособан да саВ1l<щам своја оссћања која мора да су на мом ЈЈ1ЩУ ПР�I­казала ч�mlВО једно fЮЗОРllLJIТС узбуркаllИХ страст" јср сам ПРl1МСПЮ како мс странац за то време гледа оштро у очи, та­ко да му IНШI1Ћ IHlje I1Змакло ОД мог узбуђења. Нисам имао 1111 Iшмеру да му бllJЮ шта сакријем, заКЈЮШЮ сам Кlыtl)' 11 рекао: ) Зatlста фина књижица! И шта сте хтели с њом?« нДа

150

добltјсм СЛНКСIIР И камен, онако како је у њој Ilазl·Ш'IСI!О«, -ОДГОВОРIIO јс снажно обуздавајуtilt страх 11 пожуду које су му ОЧIII"'Јlедно снјале из погледа. ) 3а то је, пре свега, потрс­бво да КlbllГY неко ПРОЧlfrn ,1 даје разуме« , rlp'IMCТIIO саМ.

)IДа 1111 ви то умете и да л и за то хоћете да дате своју '13.­сну IUlсмићку ре'l 11 да се за .... -унсТс у тело 11 крв ХРllста?«

ОДГОВОРIЮ сам да сам радо спре"IШI да 1"0 учltl-ll!М, ..'11111

да 'lllMC још HltjC речено да ће ствар уСflC'fИ, јср 111'.13 баш 1\1110"0 КЊllга које садрже таква УI"lУГСТna 11 о припремаљу ал­XCMlljCKOr белог 11 црвснО!' праlllка, па ипак сав рад 113 ОСIIО-

• ву ,ЫIХОШIХ рецешrrа остаЈе )IЗ<'1Ј1удан.

Послс тих реЧ�1 лице мог госта се готово Ilрегutашено IIСЦСРIIЛО УСЈ[СД борбе осећања којаје заПО'lсла У његовој ду­ши; неповсрење 11 тријумф, најцрња сумња и уображе�Ја го­рдост, 1IЗМСЊIIВали су се у њеГОВЮ, I цртама брзином 'ШГЈIO наДОШJlе олује МIIСЮI. ИЗllенадаје нагло ОТВОРIIO кошуљу 'Ја ГРУДllма �I I1сцепао врсћицу од коже коју јс IIOCIIO скрнвену lIа голој кажи. Ставио је руку у њу 11 пружио 1\111 је тако да сам BIIДeo: у његовом дrШliУ су лежалс - ОНС две Масцијсве кугле од слоноваче! СмС{;та сам IIХ препознао, јср су обе би­лс обслеЖСllе знацима које сам ја У IbИХ урезао, пре него што сам IIХ избаЦIIO кроз прозор, Оllда кма су жбl1Р1l БIIСКУ­па БШlсра IlрllсryПИЛI1 МО/'.' хапшењу да 611 МС ОДIJСЈIII У Та­уер у Лондону. Ооога пуга ми је боље Hel'o малопре успело да обуздам своје МИСЈIII 11 oceћalЫl. 11 са прll8l1ДIIОМ p.:'1BtlO­душношliу УПlП30 сам странца заurro 1\111 кугле Ilружа са та­КlШМ r.tјаНСТIIСIIИМ гестом и шта је заправо с ",,,ма? А IШ то је, нс юговоривши HII једну jeJIIIHY pe'l, QТВОР'1O белу куглу и показао I\Ш да сс у њој t1аЈШЗ11 CHBII, фIlIlОЗРltaСТЈ.1 прашак. УплаШIIО сам се јер су ме 60ја 11 састав Marel·iae ,юдсс!l<lJlII I-Iа '1е(.'то оmlСlшаl-lУ mate,'ia trаШl1l/ltatiОllis посвеliСНllКЗ aJI­хемијс. Завртело МlI сс у глаВl1 од олује IшјЮ1wыtjих поми­СЈIИ: како је могуlilЮ да O�le ноliн страве, пред моје хапшсње, нисам схватио очнгледну тајну кугле која се тако лако може ОТIl0рIГП'! Како јс могуl1110 да сам сс сатима IIГРnО са кугла­ма уме-сто да их отворим, да сам с муком урезао Зllt1ке '-Ја тврдом оклопу од СЛNюваче, а заТIIМ IIХ rIPOCTO, У I·ШПnДY мрачног ужаса, бацио кроз fIРОЗОР? Можда M�I је ту, сад већ пре TpllДeccT l""Одина, већ јеДl-ЮМ ДOl"lала руку тајна ЖltВота, а

1 5 1

•

Ја сам, као дете tюје баца др..1ГО камсњс Мllслсћи да је у ml­тшьу шљунак, слепих чула одбацио ОД себе дар Iј(�беса, да бих за�:ЈВрат прш..flЮ ЖНROТ пун мука и најroрчих разочара­ња зБОf погреШНО схвзћеног »ГреНЛ<lllда«(!

. И док сам тако, тмурно пребнрајући по сећзњу, што је МОЈ Г�T MOI'aO да схваПI као Сумњичапо 'Iсповсрен.е, уко-4еllО Iледао отворене ПОЛОIНЩС кугле, ОН је оrrрезllO раста­�IЮ 11 црвену КУГЛУ ОД СЛQllOеаче 11 из шушъе корс ми је C�j­Јао у сусрет краљевски прзu/ак »upвеШI 1Ш8«! Ниједног Тре­Ilyrкa нисам IЩ посумњао да бих могао .lщ погреШllМ, ТС ШКР�UI,�сто

.rlУРПУРI-lе 11ЛQчице " СУВliШС сам често сретао у ОПИСII�Ы IШЈБОЉIfХ СПllса старих nOCBchCНlIKa, тако да нисам МOI�О да се rrрева�им у погледу ПР�lроде те Mtlтcpllje. И сада ми Је претl1ЈIO да ћс пропала МИСЛИ, које су бурно надl'Ралс са CBIIX c:тnalla просто да "с С

н _ . r . ' самада. ама сам НСМО KJНIM. уа када ме ЈС странац питrю ПРОМУЮIIIМ гласом:

»Шта. МИсЛите о ОВОМ, магистрс Ди?« Сабрао сам сву снаЈ)' СВОЈе воље, која је још бmш у MCIIН, Н упитао:

"

»Како сп: ДОШЛlf дО ТС две кугле?« СТРШlац се устру. !.Iвао. Затим Је рекао нсодређено: » Прво бих волео да ЗIЩМ шта BI, МItСЈНГге о КlЫfЗ •• И О !<уl'лама.с( Одговорно сам: » Сматрам да ваља искушаТIt JbI'XOBY вреДIЮСТ. Ако обе БУДУм

дl�жале �TO 06ећавају, ондајс то ГUlСМСН!fГИ посед.СС ОЈ гост ЈС Промрмљао нешто што је могло да звучи као изражава� 3.:1ДOВQЉCTBa. ПОТОМ је рекао:

» РаДУЈС ме што сте искрени. Мислим да могу да имам поверења � Вас. ЊI IIИСте један од ОЩIХ мађИОНltчара који само вребаЈУ како да друге људе ПРСИ<1ре за гта"!)' 11 добlfГ. 3,ато сам и дошао код Вас као код јещror' Вltтеза и ПJlсмића 1 ре6а да ме посаветујете и да ми ПОМОI'Нетс, а ја liу СВе дc� Лlпи са Вама.«

Одговорио сам му да добро чинн што 1'0111 всрује It да за. "ста .�щслим како вреЩI напраВlГГlt покушај са КlЬИI'()М и ма. :ГСРИЈОМ �fЗ обе кугл�. - Пошто смо сс ДOГOBOpmнt о Haцpry Једног y r овора

. о ЗflЈСДIIИЧКОМ раду " узајамном поnсрењу, упитах га како ЈС дошао у поссд те двс ствари

. Тада ми је IIспричао следсћу необllЧНУ �Рltчу: Кљига It кугле, тако 1\111 рече, потичу IIЗ гроба светога Данстана, то

152

i

ЗIШ 11OУЗДШЮ. Када је банда гаВРШЮГЛalН1Х, пре сада вell ТЈШ· десет ГОДlIна, под вођством нског ПО злу П031-1аТОГ БаРТJlста l�pltHa оскрнаВI1Ла гроб, бискуп је у ЉСМУ лежао ЧI.fГШЈ, као да је био покопан IIСТОПI дана; у рукама склогџьснltМ за мо· ЛL1Т1ЈУ држао је књиry, а кугле су му на чудан начин биле ВРllчвршliсне на уста 11 чсло. Јеpt..1'I1ЧЮI разбојlllЩII су били беС�1II 11 ра:Ю'Iарани што код мртваца 'Нlcy IШШЛИ HItKaKBe драГОЦСНОСТII о којимајс Бартлст сањао, па су б�IСКУПОВ леw баUl1J1II у rulaMCII цркве која је горела. А куглс 11 књш)' су ГЏЬачкаШ�1 за I\1МО пара продали jeДl10�1 HCn<rJHaТOM Русу, јер IlIјСУ ЗI'IШIИ ШТiI би С Тl1М.

»Аха, МаСЦII!« ПОМI1СЛl1Х у себи 11 наставю. да га I1СПИ· •

1)'Јем: » Д BII? Како стс 81-1 ДОШЛII до тог поссда?« » Јсдав старац, БИВUIII TajlНl аГСIП крваВОl' бнскупа Ба·

нсра, кој 11 је rlpe много ГОДl1на умро у лущUlУ - он је у ЛОН­ДОIIУ држао ОЗЈIOГШIШСI'IУ купу коју сам често поссliиl3<lO, па . . сам тамо 11 Crl3Bao«, додаде МОЈ гост UltНИЧНО се наСМСЈаВШIt, »б�ю јс послеДII>1'1 r'IOCCAIHIK 111Х cтвaplt. Ја сам "х вндео код ЊСIЋ И одмах ОјЏlУ'IIЮ да морају бити моје, јер сам одавно 311<10 да јс спст!! ДШlста11 био ВСЈIltКlI адСIП и да се разУlIlCQ у aJIXCMlljy. Успело ми је да их набаВIIМ баш у право време, јер исте те ноћи су тајно!' агеlП"i\ - - - то јсст, умро је саСIJИМ И31IСIШД<Н(, "справ" се IIС311анац брзо. »Ја сам то сазщlO од једног дспој чурка Koj�1 је ж�щсо у тој озлоглашеној кућн; стари подвода'l је имао налог од крвавог Бонера, пре много

• • годнна, да тражи књltГУ и кугле, и он нх Је нашао, aJНt Је то затајllО �, задржао "х 3.:1 себе. Кугле су онда 3.:1 11еко време на liе06јаWЊI1В начин нестале, али су се затим 113 исто тако

• 'Iудан на'lItн поново ПОЈаlJltЛе.«

» ЧУДIЮ!« - помислих у себ�l,јер сс таЧIIО сетих како сам те две КУПlе од СЛОIЮlklЧС баш пре свог тадашњсг хапшсља Itзбащю кроз прозор.

»И BII сте их купили од ТЩIЮГ агеmЋ пре њеГОАе смр· ТII?« упитах.

»!'!·IIC« - странац IIзбеже мој ПОI'ЛСД, погледа у страну, МИ се бр'ЈО сабра 11 речс I'JШС�1I1је Hel""O urro је бliЛО потребно: »ГlОКЛОIIIЮ IIшје то.«

Јасно сам оссћао да је тај '!Овск лагао 11 готово да сам се rюкајао због закљученог посла. Да ЛII је можда убио старог

153

•

------------------------------�j.-----------------------------

подводача да 611 се домогао књш'С �1 ""Угщl? ОсИМ ТОl11 пла­IJIН.О C��I се �1

_ колсбао, jel� ШI се нсобllЧIЮ привнђењс' сред

ноlш С.I човеком без УШИЈУ изненада У'IIНIIIЛО I\ао упозоре­ње. АтЈ Од

,мах 3<rШМ се СМIIРII:\: I'ЮМIIСЛИВШII да је �lOја су­

мња �O СВОЈ IlрliЩЩI·Ј неоправдана 11 даје СТЈКlнац у I-IIUГОрСМ СЛУ'ШЈУ само украо те ствар'-', па и то само ОД непоштеног "<Ulnза'rа. OCI�M тот, 611110 је и СУВ�ШЈС веЛIIКО Ilскушење да ОСтш rСI\1 у ЗrlЈСДНИ'ЈКQМ поседу тих драГDЦСIIО(.'ТII, тако да '-НlcaM б,ю у сnзњу да просто Ilзбацнм СВОГ rocта., као нгго је можда требало да Y'IIIIIIIM као !щспт 11 ЈUlСМllћ. НШ1РОТИВ уБСДIЮ сам самога себе да 10.111 је судбl1lШ предодрсlјена o� Бога послала у кућу тог човека, да 1\111 се указала МIIЛОСТ ка­мсна беСМРТНОСТII. ОсIlМ 1'01':1, рекох себlt: 1111 мојl! СОПСТВС­

,11101 ПУТСIНI У М1 1,ЩОСТlI I-ЈИСУ увск 6111111 GеспреКОРIIloI, те збш' гога нсмам ГЈрава да НЗllграnам сущuу у односу на '1'01' др_ ског МОмка пред собом. - ОД1IУ'IИО сам, AaIU/C, Ilосле кратког Р1lЗМlIIJJЈЫIН

:а, да �Ie l'lзбегнем своју судБШIУ, па сам IЩЗВ<10

странцу. КОЈИ МII рече да му је ЈIМС Ед(щрд КСЈIII, УГIРКОС све­му, ПОЖСЈlео доБРОДОШЛlЩУ у својој купи; ПРУЖIIО Сам му уверавања. да tiy ГЮШТСIIQ ПјЮВСРИТЈI њсгов 1"!Мстак, њс!'Ову ПСРОДОСТОјНОСТ 1I вреДIIОСТ. О" је, као што сам саЗllао био наДР�Iб<::.rlеЖI.IIIК у ЛOllДону, 3[11'111\1 пуryјуtщ anотекар �

/ над­

РI1Лскар, па Је због (�аJlеИфllковања докумеlшта каж",е�1 јШl­IIIIМ одсеl'щЊСМ YUНljY од СТРШIС UСЈШТn У затвору.

Сала, нека бог буде ОД ПОмоnн да ми је дошао у куliу са блаГОСЈЈОВОf.l !

Узео сам 1<1 .саСВII.М . код себе, упркос ПРИ�fедбlt моје драгс супруге ИСј"', КОЈа је од самОЈ' почетка нмала Сllюкаll отпор l'lрема том '!Овеку са одсеЧСI'1I1М ytlJIIMa.

HCKOJIII.KO дана после 1'01<1, ј а сам у својој алхеМluској лаб?Р<1ТОРНјll IIflправно 11PB�1 скспеР�lмеllТ са "раШКОЩ1ма 11 01 1 Ј

.С yc�co преко сваког ОЧСкивања: исll са саСВI'IМ МШ10М

пtЮЈекttllјОМ �111 смо од двадесст YНI.UI олова дабlЩИ ГОТОво десет УIЩli сребра, а од истог киантума калща не MIIOrO ма­ЊС од дc�eт УIЩI'I 'IИС1'О1' зла1<l . . Келијеве мншјс 0'111 су за то време cl'1j3JIe као у IlJOЗlНЩl1 11 ја се ужаснух ВIIДСВШII 1<.<1КО llOЖУД<1 може да промет" човека. Рекох му да морамо да бу­�CMO нсобl1ЧНО WТСДЉИВlЈ са праlUКОЈ:Нlма, yroЛI1КО пре што јС �ЩР�"0Г лаВ<l« бlUlO веома мало у једној кугли, а Кеml бl1 нај lЩЦИјС одмах од свега Iшпрапио злато.

154

Ја сам, међУП'IМ, чврсто It непоколс6љВlЮ О).ЏIУ'IIЮ - И то ea�J му рекао без икакиог ОКОJIIlшања - да ја за свој део ни сада, 1111"1'11 IIКад, не I\IIiCJIliI\I НII НЩМаЈЫI део ПР[lшка да ис­KOP"CTIIM како бllХ се обогатио IШ овом cElC1)', него ћу те­Жlrrи да КЊИI)' светога ДrJ1lC1<lllа Ilскор"еТИl-.t за liСПlП·lшање СТI!.арањ,а камеlШ мудрост!!, па кадједном будем е,азнао како

. . . се црпеl!а хеМ�IКаЈТlIJа може искористити за ПРОјеКЦllјУ lIа I1скваРЉl11!О тело одређСIЮ за васкрсење, ВИШС је IIl1зашта друго �Ieћy Нl" употребlГГII. КСЈIII је због 1'01<1 вероватно потај но наllрћио свој Шl1љаш нос.

у ДYUIII се, IШИМС, IlПак Iщсам могао ослобоДIIТИ сумње дн на крају нпак I-1l1сам поштено стекао та благ!]; осим тога,

. . МУ<llIла ме Је ПОШlсао да можда Iшак таЈНО ПIХЖЛСТСТIЮ ле-

ЖII на СТАНрllма којll су I·Ш такав IШЧIШ ОПЉНЧКШ'IС из гроба

свеца, утолико пре Ш1'О себе IIИСШ\I 1'.101<10 cacВlIM ослабо­

ДИПI кривице да сш\! ја 6110 - додуше само издалека - узЈЮ­

ЧIЩК те 11љачкс коју су ItЗВРШI1ЛI1 ГfшраноглаПIl. Тако сам

хтео да бар ПОЛОЖIIМ З!.1I{JlСТВУ да ћу тај l1алаз IICKOP"CTI-fТ11

CflMO у IlnjlU1еменитије сврхе. А кад јсДl-IOМ IlРОlшђсм тајну . . .

аЈlхеМI1јСКОГ ПроЦеС<I, OIlJta нека се у МIIРУ ОДВОЈИ МОЈ Ilyr ОД

КСJIIlјеВОI'; нека OIlAa баЦlI КОJIIIКО !'Од ЖеЈlII »црвеног IШва�(

"Ја IICrI11CMeHI1"1'11 метал да би стекао з.лата 11 злата, да би га

lltюћсрдао са курвама у TajHoВlrrl1M кућама 11 да 611 постао

6опп као краљ M�1Дa: ја заllста не мислим да му з..1Ш1ДНМ

З60Г тога - баш као што I1И ОН МСН" нсliе заВlЩСћl што liу С<1 •

драroцеНIIМ каменом теж�rrll дpyгa'II1jIlM ЦIUI>СЛlIма 11 по •

СВОЈ ПрlUIIЩII .\IOIЮ·ПI да ПОТРОIlШМ само маJlИ део ораlllка да

бих деСТИЛllсао беСМРТIЮСТ и сам JlаC1<l1З�Ю да живим СВС дО

»XeMlljcKor брак3.« са cnojo"'l кршыщом, кад будсм осетио

остварсње Бшlюмста у себи 11 KPYI�Y ЖllВОПl НЗIЈаД своје гла­

ВС, Тај ))ЈШВ« lIека ме од сада BOAll lla путу ка мојој кр,џы1ЦИ!

ЧУДIIО јс ШТО МИ 113 дана у дан СВС ВИШС lIедостајс мој l�epНlI Ј1аборант Гардеllер, који је ОТIШШО од менс, поготову О'гкад је ск�m"ща КеЛlI дошао у моју кућу; стмно је са MIIOM за ручком 1I вечером �I 06лнзујс се �I подригујс као СlJJlња. Тако бllХ радо ПIl1<lО мог ваљаног ГарДСllера шта ми-

• СЛII О ТОМ уљезу 11 да ли он можда 1·1�IJe IiccBeclН1 изасланик прОJ(Jlетог БЩУГJtета ГРIIIШ! Д<1 !1И МИ се можда дар IIЗ оскр-

155

-

I

I

------------------------�j-------------------------------

HanЉCHOГ гроба Сlмща ПОНОВО враТlЮ као YКJICТ<I ствар?! Зар ПрlНl ДШЮСllJlац шtjе бltо аВСТIIЊСКН Масци, саВСЗНItК Барт­лета ГР'НIfI, 0110" који У 'IМС судбине тајШlсmеlЮ ОДЛ3311 1I ДОЈ1ащ? Али те сумње нестају IШО дшш, Koj�1 мн пролазе споро 11 суморно. С'1.1 IIIГГШыt сада BIIДIIM у знатно MllPlll1jCM светлу: 1111 Масци, НI" КСЛII IШСУ БаРТ.IIСТО6l1 ItзаслаlllЩlt. 'ЈС'"О, оа-11poTII8, слепо оруђе Haj�IItJ1OC1'IIBlljCI' проuиђеЊ<l, које УГIР­КОС КЛОПКlt 11 01\1'111 зла треба дп ПОСJiУЖ'1 МОМ прrнюм спа­ссњу. Како 611 Itlш'tс б,шо MorylillO да даРОВlј јСДIЮI" свеца до­ђу до руку једног проклетШlка! Зар проклеТСТI:IО може да буде везано за такав поклон'! Да ли проклетсТВО гю60ЖНОГ БIIС"1'па може са оног света да прети смерно.\! 11 божанС'mе­не тајне жељном СЈIУЗ'I, који ТСЖlt да IIСПУНIt све њеroве на­мере? - Не: окајао сљ\, грехе своје дрске мшщости, а за све ЛУД

.ОСТII је ЮlжњеlЮ и моје тело. Ја данас више Iшсам l'lедо­CТOJH�' приммац дарова са оног света, као онда кад ми је »цареКII MaГllcтap(� први пyr 1l01lУДllO те тajlle које сам рази­rpallO�1 PYKO�' 06еllсжltо 11 1IЗ6аЦlt0 кроз прозор, да бих по­сле тридесет roД1ll1a могао IЮНО80 да их ПРСIЮЗllам 11 при­MII1\! У озбl1Љltllјем раСПОIlОЖСЊУ!

BepllIl ГарДСllер је свакако бllО у IlpaBY Кад мс је упозо­равао да се не окренем аЈlхеМllјlt која је везана з.а овозе­мшьско пре06ражаlk1ње метала. - Она је тесно попезшtа са мещањем СТ<llЮ8lшка јещlOГ неВИА/ЫIВOI', мра'ЕНОГ света у IШШ - са ЦРIЮJ\l, ЛСIЮМ Ma"'�OM, рекао бll он, у то сам уве­реН, аЈШ шта ме се Тllче! Ја ЛII'II-IO, I·шјзад, не учествујем у то­ме, ја не тежим да добијем злато, I'ЈеГО да стекнем вечни ЖИtЮт.

Не пориче�1 да имам пОСЈШ са австима: од дш·tа Кслнје-801' уласка у моју KyllY заllажају се Еlадасве неоБН'I1t11 ЗН::Щ,l-t ЊIIХОВОГ npltcycTlk1: чеcro куцање које одје"1'јс кр..тпю, као да "еко шестаром дуби дРIЮ; крцкање 11 праскшм� у ЗI1ДD­Вlша н ормаllима, етоЛОВI"lма 11 осталом намсшгају - до­лажење н одлажење корака НСШIДЈЫIВНХ гласника 11 УЈДаси 11 журно шагtУГ<1ЊС које нагло уllУТI! ако се паж.гыtвllје ослу­шltе - најчешliе око дрУI'ОГ сата после поноћll �I често "ро­нраћено .teKaKBI1M одуженим звуцима, IШО да ветар дува по

] 56

�шпеТIIМ СТРУfщма. Ја сам 'Iecтo усред lюћl1 ��IЗ�О l-лаву н заклињао I,CI НlДJЫ1ВO 611liс У liме Бога и Свете I РОЈtще да м" о;.џ'ОIЮРН и објави шта му то смста у MIIPY њеl'ОIЮГ гроба l'тЕ шта га ttlШ'lе шаље нама са онога света, са каквим на­логом Itлlt поруком; afll1 све до oBora часа H�Ue ХТС}IO да МИ OAгoвopfl. КСЈIIt мисли да је то у вези са KЊH�M 11 кугла.\�а светог ДШlстшta. ДухОВИ, каже 011, покушаВаЈУ да ca'lyвaJY остатак tшгюла открL1Вене Tajllc, атl 011 ћс всћ све одroн:т­Itути. И признао ми је да су му се такви глаСОВII и ЗВУЦИ Ја­BЉM�j од кмајс tшбаВIIО те стваРЕI.

Ја сам се веома УГlJlашио од тнх речи јер сам опст MOP�O ПОМИСЛI(пt да је стари -mjlllt Ш'СНТ \1 подводач, од KO� Је Кели »набаВlIO« те CТBapfl, МОЖда Iщак з601' њих И убщеll. ПОНОВО сам сс сenю ранијс нзреЧСНtfх реЧ11 верног Гарде­нсра: да је узаЛУДIЮ и опасно покуwати д? се XCМLIJCKII

. са­

стави камеll БССМРТIЮСТII, ако пре тога НИЈе з?вршен :mJElIl­СТВСIШ пyr nOItOBllOf рођеља, IШ кој и БI1бmtЈП указУЈС НС­СКРl1веНIIМ речима. Тај пут морам Гlрс �гa Д� ItСТРажим и да кренем ЊЕјме, IlНа'lе ћу само l1адаТII из ЈеДllС Јаме у другу, из једне патње у ДРУ1'У, као да ми је IЮдllЧ вapJ�"Ba СБеТЈЈОСТ.

Да бt1Х се УМИрlЮ, послао сам п.о КеЛIIЈа 11 Yn�I'111O га tI захтевао да се закуне у сt'шссње СВОЈе душе да шt Је "С:П1На оно што 1\.1 И је недавно '·tспрltчпо, tшиме, да ли му се оБЈаЕНtO зелени Ш'lђео, а не можда ђаво, са 06ећањем дп ће Iшс упyrи­ти како се rlрави камен. И Кешt се закле? са подиг!tyrol\1 p�­ком да је све тако и IIСТИIIИТО. Анђео, му Је речс, 06ј<1811O -?а Је ДОШ1l0 време даја 6удем посвсliСIi 11 сазнам послеДlЬУ т.Ј.ЈНУ.

Затнм ми је Кели открио какве припреме треба ювр­wитlt да би се зелеliОМ анђеJlУ омогућило да се гю законнма �tеВИДЈbt1ВОГ света појави IHIДIb\lB пред нашим оч"ма и схва­ТЉIIВ за Iшша 'Iула. Осим III.IС �I, пре свега, Џ.ејн, моје су.пру­ге, која би требало да седне CaCBtlM уз Келщп, требмо Је да Гlрисуствују још два моја пријатс..ња у одређени '!ас It �юtl опа­дајућсг месеца, у једној соби 'HUt1 се прозор .отвара 1 I� запад.

3аТlЈМ сам сместа послао гласнике ДВОЈIЩI'I CBOJ�"X про­BepellttX пријатеља, Талбmу I t Прајсу, и замолиО �oJX дп дођу код Me�Ee, да б.t ПРЮ�lВаIbС духова могло да сс ювсдс према KCJHUeBitМ Уllугстnима lоЈ у одреl)СIНt час, IIЩlме на ДШ", жртве свете Мпрнје, 21. новембра у 2 ca-m после пшюtш.

157

ПРlIЗlюање йuђелCl са З(l1lадuог nРОЗОIXl

Ти, lю1i�1 Map1UНl1e жртве, како си се дубоко ype3<'Ula у ДllеВlIIlК моје ДУllIе! Caдrr су Beli прошли " Ilза MC!le пото. IIУШ1, заборављени, као да ю.: IIIIKaдa �Iисам ДОЖl1вео: 1'11 ду_ 1'11, бескрnj�IИ 'шсовн ИШЧСК�ШШЫI и усплзмтеле Ilaдe. При. казала су м" се чуда, неописива чуда, чуда из царства с оног света. Нс могу да дођем к ссбll због чуђсња 11 троllyrocl11 због CIJCMol)'Iie снагс три пуга благословеног, СЈШВЉСI!ОI' 111-1-ђелrr. Дубоко у душlt IIЗВIIII:к1в..10 сам се КеЛlUУ што сам IIка­да лоше МI1СЛlIO о њему 11 ВIЩео трун у ЊСI'OВО.\1 оку, а I.IC брmю у свом сопстnс!юм. Он је оруђс llРОВllljења, саД<1 ја то знам. а Ilрожm..lа ме узбуljење кад на то само ПО�ШСЈIIIМ.

МоliШI су били даНII који су претХОДНЛlI тој IIOIНI, I-Iе­r-lреКIIДIЮ сам слао ЗШlаТЈlllјама слуге у Лондон кој има је I<с­ШI дао налог да направе сто на основу њеГ06ИХ упугстшш, око кога смо моралl1 да CCДl-ICMO Jlас петоро: џејн, ТаЈ1бот, Прајс, ОН 1II1ЧllO И ја. Ваљwю га је Hanpa6ffГI1 од драгоцеНОl' сшщаловог дрвета, ЛОВОРIЊ;С 11 rplHlxapтa, да flMa оБЛlIК пс­ТOII:p ... 1Ke звезде, I-Iа среДИШI велика Ilраlщлна рупа neтoyrao-1101' оБЈшка, Као щгтаРЗlljе, у IbeГOBItM ИВllцама каБШIIIСТIt­чкlt знаци, сипtJIе и име,ш брушена ОД МWЈаХlпа " "'рког ДН. мљеlЮГ топаза. - Како се дубоко Стидим у ДУШll када се се­ТI1М како сам се ја, малОДУШI1l1, бед!"" човек, БРllllУО раЗМIt­UJљајуliи о томе којс liе суме прогугаш израда тог ("'Тола! _ Дarшс бих дао своје очи да бllХ IЫIМЗ, као драгим камењем, OКlrrllO сто, ако би трсбапо да буде тако!

YJ�K, када би се СЈЈуге враnшс IIЗ Лондона, rOBOPIIJ1C су: cY1'Pa, Ilрекосугр.1! Јощ увек сто JНUe готов; посао се ОдуЖ'11O

. r као да ЈС за'ШРШI; оез 6НДЈЫ180Г узрока 'шс се овај, час ol�aj СТО1ШЈ>СII:" КWlфа тешко р.1збо.лео, а већ су тројlща усред по­СJlа умрла наглом, нсобјаШlblНЮМ смр!;у, као да l1Х јс зr'ра-61111а авет куге,

Нсмирно сам корачrю кроз просторије дворца 11 бројао MI1!lyre, све док Нl1je ОСВШiУJlО ТМУРIЮ l-IOвембарско јутро да­IШ МаРllјинс жртве.

Ilрајс '" Талбот су Спаrmлll као топови, онесвеЈнliенн IIС­ЮIМ 'ЈУДИЈI.\I, ТСШКIIМ маМУРIlУКОМ без снова, како су MII до-

158

цн�tjс ПРlt'lnJ\I1. И UejH сам јеДIk,) r.робущю: споmuшју је језа 11 бшlO јој је Х;ШДIЮ све дО СРЖII KOCТlijy. као да је 3.1 време СI1,НШllх1 добила "роЗНИЦУ. - Само ја 11I1сам склопио 0'111 ItII за трен; у мојш.1 жилама горела је врућllllЗ, неПОДIIOШЉ�IIШ вруliЈIIIа.

Јон! М.ЮI"О раније Келија је сгюш\о неки граЗНI1 немир; као УГUlаШСl1a животиља изБСIЋIШО је све људе; видео с.ш ]'а како у '1аСОШI�Ш сумрака луга 110 парку; трзао 611 се као ухваl1СII на срамном делу шю бн му се приближаВаЈlII кора­НН. у току дана је, разМIIШЉ<1јуlш, седео 11;1 каменим КJIY­ШlfoШ 'ШС оиде час тамо; нешто 6 •• lIеразговетно r.tрмљао се­би 1l0Д БР,,1ДУ, ОДСУПIOГ духа, IUlII би 11)001'110 ГЈШСIЮ И сам викао , .... неком IIСразумљивом језнку као да неко стој и пред ЊIIМ. - Ако 611 се [юнеКц"'1 6удио из ТОI' стања, то бн сс дога­ђало CCl�1O 1'1<1 �leKomlKO МI1НУТ<1 1-1 онда би журио шrrао Д<1 JII,1 је lIајзад СВС СНрСМIЮ, па кад бих O'lnjHO рекао да ш�е, почео би дп МС обаСlша I'рдњама, које 611 НШ'ЈЮ IrрсКlШУО да би по­НОIIО 3<1ПО'lео разговор са саМI1М собом.,.

Најзад, 11СШТО после поднева - од HccTpnљeњa и слабо­сти после дугог чекаJbll I1СПУЊСIЮГ стрепњом HllcaM ycrleo да "pOlyrnM 1'111 3<'Uloraj - BltДCO с.1М У даЉIНII! БРС-А<)'љкаСТОI' предела кзко се rrриБШlжавају таљиге 11 кола ЛОНДОНСIШХ 3<1ИClтшljа. I-!скоЛlНЮ часова после ТОПl сто је састављен -јер због IbCI'OBe веЛIIЧИНС IlIIје 1'.101.\0 у целннн да се rlpollCCC кроз врата - стај ао горе у ПРl1премљсној соби куле дворца. ТРII прозора прсма истоку, југу 11 севсру још су била заЗIЩll­IШ, као Џ1то јс KCJIII нареДIЮ а само јс IНlCOK�1 прозор према западу са луком - јЈа око шездесет СТOIШ ИЗНад зеf.IЉС - ста­јао oтnopcll, I-Iа 3ИДОВI1ма одцје у оБЛl1Ку праВI1ЛIIOГ Kpyl'a, по мом IШJlОГУ, IНlclU1e су Т"dШiе СЩlке МОЈИХ преД<1ка, а 11,11-ма јс трсбwlO да сс ПрltДр)'Ж11 н ГЮрТрсТ легендарног Ноё!а Dlюisа tlаСЛl1КШЮГ ШIШТОМ jeAHor ucликог нспознаТОl' мај­стор.1, MeIJYl'liM, он је убрзо заТI1М морао да буде yдruъeJI.jep јс Ксли просто побеснео кад гаје УI'ледао.

у Шlшама зида стајали су мојll високи среБРШI КШ1ДС­лаБРl1 са дебел им ВОШТШII1:\1 Сllеliама у држачнма у об!1l1КУ лала, IIl.11чскујуlil1 почетак свеЧЗIЮГ l'IРI1Зl1ваља. - МСМОРI1-pajyћr1 као глумац, често сам 11 дуго 11РОЈ1а3ИО кроз парк, да бl1Х добро запамтио загонетнс, l1еразумљиве маГИЧ11е 4юр-

159

-

муле 1I РСЧli које је требало изговорити пре него што би се ПрИЗI1lШО 3.11.ђсо. �СJlИ МИ ИХ је предао ујутро 11 рекао да су му дате 11<1 ЈеДНОЈ 1'р<'ЩИ пергамснта, руком испруженом ю ваздуха НОI којој је нсдостајао паmщ. l-IеХОТIЩС сам морао да ПОМIЈСЈIIIМ на ГIЮЗIЮI" &артлета ГРIНШ. који је се611 одгрюзо IНUШLl све до 'uшнка 11 ПЉУIIУО га у Тауеру БIIСh.)'ПУ БОIЈСРУ У 1I11це. - ИСТIlI/а да МС је, ДОК сам то мислио, спошwајеза, ми сам је одапшо од себе: зар нисам УНИl.lfгио угљен, ПОКЛОН тог друмског рnзбојника, спаЛlЮ га и тиме прек�шуо сваку всзу са Бартлстом.

Најзад, IlОШТQ сам се ваЉafЮ намучио, реЧl1 ПР"ЗIНШIЫI

су МII тако Уlшtс у крв да су ми мехаН�IЧЮI прелазИJlС преко усана, ако бllХ само ОТ1IОРIЮ уста с том намером.

Нас нсторо је седело ГIРС два сата у великој СШIII 11 слу· UНlЛИ СМО дО бола узбуђеШI, тpe liy четвртнну која јс fшја­ВЉСfЩ ударцима црквеннх звона. Тада смо се попели горе у кулу. Гlетокраки СТО, који је ИСГfУНИО готово целу просто­рију, засј,ю јс рефЛСf\Т)'јуl'нl светлост својом глзтком поuр­fШ!НОМ.' док се I,<ОЛII, палс!it1 их У!laЉСНИМ 11ВСРКОМ тетурао као пltЈatНЩ од JCД�!C свеће до друге. 3ап!м смо редом ссЛl! IIа СТОЛlще са Щ!СОКLIМ IШСЈЮНОМ. Два доња крака пента­гpaMCK�Г �roЛfl бltла су окреll)'Т3 према атвореlЮМ прозору кроз КОЈI" Је ЈIСДСI!О ХЈ!МIЮ проднрао l-Iоћ�IИ, месе'lfiIЮ:\1 оба­сјЮll1 ваздух. I-Ia 'ГНМ УГЛОВllма седели су Џејн и KeJllt. Ја сам седео леђима Ol<peIIYТ према истоку 1I мој поглед је лута у �,ltIlУ npel<O шумо,,", обраСJlе земље If брежуљаl<а, преко КОЈИХ су се беш! као од IIРОСУГОГ МЛСl<а провлачили путеВII 11 c:rnз� под ШЬеМ. Поред МСIIС су немо 11 у IIШ<fСКlшању сеДСJIII ' lраЈС .11 Т<UJбm·. ClJclie у tlPOCТOPlfjli су CТ<UJ11O трспериле од п

.р?мщс, �[\O да су и OIlC нзr)'б�U1е свој мир. - Месец, којl! је

СЈаЈшt �'гaJao �.Ja. Itсбу. бlЮ је cKpliBeti од мојих O<ffljy; само је

ЊC�'OB JapK�! СЈЩ пмао одозго, обасипајуllН бело камењс '1>У­доорана сногюм СlJетлости. - Исt'lред мене јс, црна 11 I\lра<tlш, зевала рупа у СТОЛУ као ШИIЮКО гротло неког бунара.

СедеЮI смо tIСПОМI1<fНО К<ЈО MPТB�!, а ваљда је СI3Ш(Q од нас чуо како КУLЩ љегово СОПСТI\СfЮ срце.

кслlf је IШIlЗГЛСД IIЗIIС�fада пао у дубоки сан, јер сс �шјс­дном ЧУЈIО како дише рокliуЊ ... Њсгово Л1ще ПО'lело је да се Тр3<:Ј, a.llll то је 1\101'110 1·1 да 1'.111 сс саl\Ю ПРlt'lIllЫlВа, јер је ти-

] 60

трава светлост воштаних cBelia наЮМСIН1ЧIЮ подрхтаваЈШ на њеroвом лицу. НI1сам знао када да rlОчнем с призщщњем јер заповест са Келијевих усана, коју сам I1ШЧСКНI}.'Ю, вије дола­ЗIUlа. Хтео сам да почнем са ИЗI"Овзрањем формула, алll C1}.1-

ки пут 611 ми се У<ШНIU10 као да r.ш се на YCIIC спуштају не­ВlIДЉIIIHI прсти ... Да l1И је могућно да је Келн снс само уо­бразио, III(rdO сам се, али тада су моја уста nO'ICJta да l"ОIЮре Сама од себе 1I ја сам гласом дубоким као одјск, ,,[\ко да сам се самоме себи '[ИНIЮ као далеки стршшц, ПО'Iео ПРИЗlшање.

Изненада је у просторији лежала ледено хладна 06амр­лост, евеliе су cтajarтe непомично, као да IIX је rЮI'О;ЏЮ дах CMpTI1.

Њl1ХОВ сјај био је другаЧI�11 нсго мало'шс: горелс су пра­по, а Iје Ш�lреlill светлост. Помислио сам да би се светлост мопta о)Џюмити од енећс - ОДЛОМlfТll као суво класје ... Пор­TpeTI'! предака на зидовима посталl1 су l'aMlta гротла - као пролази кроз зидове у тамне Iюдруме, а меШI је после lie­CTat lKa ТI1Х слика било као да сам см одсечеtl од 61111а, која су дотле Ital\lсравала да ме заштнтс. ---

Усред CMpт1le тишине чуо сс ЗI\OIIКI1 де'фl глас: »30вем се Мадl1НИ 11 ја сам сирота, мала девој'lица. Ја сам ПрС1·послс­дње дете сооје мајке, а имамо код куliе још "једно одојче«.

Истовреме�ю сам НШlOљу. 1-13 отцореном, IlепосреДI-IО ис­I'јред прозора, видео ЩIК једне дражССIIС. мале дсиојЧllце 113-међу седам 11 девет годнна; лебдела је, Њсна коса је напред бlU1а у увојцltма, а назад дyrn'lкa 11 падала IIIIЗ paMell3; 611ЛО1 је обучена у дугачку хаљину која се пресијавa.rш црвсно, а истовремено 11 зеленкасто, као да Је юрезаll3 IIЗ дрю'Оr каме­на /Ulександрита, који по дану изгледа ЗСЈIСII, а fюћу ЦРВСII јlOПУГ тамне крВII. - Ма IЮЛltко даје дете на rrpBl1 поглед из­гледало мило, угисак који је остављаЈIQ игшк је бltо 11Юзrш: оно је лебдело и ВI�ОРИЈЮ се као KpYlla, глатка свнла пред ПIЮЗОIЮМ 11 оБРI!СИ нису имarти ШIК[lКВУ npoCTop'IY дубину; црте ЈIИLJ,а биле су као насликане: фаНТОМII постојс само у две димеltзије. Да ли је то обећшtа појава аllђела? - питао сам се It спопала мс Је дивље 11 IIстовремено ОГОрЧСIIО разо­чарање, које H�jMaJ\O НI�e спласнуло liсобјаШlb1160М и чуде­СIЮМ Iщц.lыilшћуy ТО!' бића. Тада сс Тмбот IШПIУО према мом уве'!")' 11 пригушена шапнуо:

] 6]

-

»То јс моје дете; ЧIIIIII МII сс да га 11реПОЗlшјсм. УМРЛО јс убрзо гюсле рођења. ЗnР мртви још ј)<'ЈСТУ, пош1'О се УГIOКО­јс?«(

Глас мог ПР�lјатеља до те мере нијс звучао боЛНО ни по­треССIIO, да сам осепю: и 011 се сав lI�ежно, као 11 ја. - Да Лl1 је 1'0 СШlка из дубнне његопс душе, која се рефлеh1)'је у IJnЗДуху, која се некако I1Здllојила из ЊСIЋ и сада је I.нщљнва ту пред нама? - спопала мс јс M�lcao, али морао сам да јс ПОIЮВО одагнам јср се фюrroМ, IIЗllСllада [lреКрlшеl1 блеДIIМ зелсним сјајем којll јс нагло СIIIlУО IIЗ рупе-јамс усред стола међу нама 11 за трен као СllCсаВЈшђујуliН l"t�јЗIIР СКОЧIЮ YBIIC, I'Јрогрушао 11 ПОПРIIМIIO људско оБЈll1чје, алн Јlна'Је IIИМало људско. Настала је смараГДl1II маса l'IРОВl1дна као БСРI-UJ, 11<1 којој се видела страХОlllfта TupJtoIia камења - тврдоћа, мсђу­ТИМ, која сс jaclHtje 1<1 дубље могла [ШСЛУПrr11 у у"уграш1ЬО­сти [ ЈСГО ШТО би се могло ОССТl1'Г11 1!Л1I Ш1дети [10 б l1ЛО којој опозсмаљској Maтcpltjll. ИЗ те стс[[е су се юдв�rulС руке.

ГЈ[Ава и врат, - И шаке! Тс шаке! Било је IШ Њllма нешто што Шlсам могао да одредш.l. Дуго Iшсам УСI'lевао да СК1.Ј1lем поглед са Jы1,, док постспено IlIIcnt\1 СХВ<ТПIO: палац на IЈЈаЦII десне руке стајао је напољу, 1'0 је бltЛа њсгова лева щака. I-Iс бl1Х могао да кажсм да сам бно ужаСJlУГ због тог ПрllЗОра - а 11 заш1'О 6их? Али 1'0 61111с, које се тако ДI'IЮВСЮI У3ДIШUlO преда мном, због те наll;ЈГЛСД спореднс СЈ1ТНlще, бlmо је од меllО удаљс�ю све до праlуђе ваНЉУДСКОСТI1, Пl<lше ного због свог зачудног, необјаШЊ.IВОГ, IlеухваТЉI1ВОГ појављltlшња ...

Љще са рnзрогаЧСIЈИМ ОЧlIма без трепавнца било је до liСОШtСIШОСТИ укочеliO. ИЗ тог поглсда ИЗЛnЗlIЛО је нешто страшно, [lаралисагто је, YCMpliIlBa.llO, IJCCXBaTЉ�IВO потреСIЮ 11 УЗВllшеllО, и осећао сам да 1.111 се леДl1 кощтаlШ CpiК. Џсјн нисам могао да ВИДIIМ, јер јс бlUlа ПР"КРl1lи:на .II"КОМ al-lђС.llа, a.rш Талбот 11 Лрајс поред менс као да су се IlрСТВОрШIl1 у лешеве, тако су I1М лица бl'ЈЈа БСiКl1ВОТlЩ И бледа.

Усне анђела биле СУ 1i,plleHC као рубl1Н 11 повучене УШIС lIеюtМ MelНl стра�IИМ осмехом, кој 11 је ппрао фllНО у УI"ЛОUИ­ма уста. - - КОЛIIКО МИ се маночас дете у својој ДВОДIIМСНЗIЮ­II!Ullюј ПОВРШ�IНI" ЧI1IЈИ1Ю нсухватљиво ЧУДIШМ, толико је са­да деловало скоро OIlесвсшl\nвајуliе због тслеСНОСТl1 ЏIIlЮВ­скс фиrype која је I1реваз�UШЗlUlа изглед свега IJa urr:t смо на·

162

ВIIЮll1 IЈа овој земљи: HIIKaKвe CCIIKC у руху. које 611 IlcтaКfIC ItЛl1 пеРСllекпlВНО нагласиле ЈНЈК! Ла IIпак, ИlI" можда упра­во због ТОI"а, Y<1I1HI-tЛо 1'.111 се да све O�IQ ШТО сам ДОТЈIС видео у току свог ЖIlВОта на ЗСМЉIl IlИСУ бlUIС НI1 ПОВРШlIне, HIf11t су бина ТСЈ1а, у 1'10ређењу са изгледом тог бl1ћа из горњег света!

ВIIШС 11 l IС Зllам јесам Ј111 ја 6110 T� који је питао: »Ко с" TII?((, 111111 јс ТО био Прајс, I-Iе pacTuapajy lill УСl lе, анђео је хла­дно и оштро рекао гласом KOjlljC у меЩI одзвањао као да јс одјек l1З мој llХ сопствених I'РУДII :

»Ја сам Ил, глаСНIIК са западне Kal'lllje.(( ТШlбот јс Iюкушао НСШТО да Пlrrn; УСПео јс само да ПIЮ­

цшmll. Гlpajc сс тргао; хтео је да IЮС'ffiIlИ l'lеко питањс; 11 01-1

је могао само да ЦВlUШ! Ја сам скуrвю сву своју СIШГУ, хтео сам да ПОДlll'lЈСМ поглед до Ј1ИLЩ Щ'lђсла; али морао сам да CflYCTllM очи; осећао сам : умрећу ако на силу успем. Са СПУШТСI IQМ главом, Шlтао сам MYlIajyIlIl:

»ИЈ1С, свеМOI"Ући, ти знаш З3 'IИМ чезне моја душа! Дај

M�I ТЩI1У KaMella! Па нска цена буде моје срце, моја Крll -

преображсње људскс звеР�1 у краља, у 01101' Koj�' ће васкр­

СНУПI, у васкрслог овде и тамо ... то xoliy, Ја жеШIМ да pn­

зумсм ЮЫIl)' светога Данстана 11 JЪcгonc тајllе! У<ЈИИI1 да бу­

дем Оlшј, који бн .. . I ....... >бa.rю да будем !(� IlIЮШЈЮ је неко време које ми се УЧIIШtЛО као ВС'I1IОСТ.

СавладащlO мс је дубоки СШI, али сам се ОПl1рао свом снш"()м своје чежње. Тада су кроз простор одјекнуле речи, као да говоре ЗИДОlll1 11 зидине:

»Добро је 11[1'0 си тражио lIа западу, у зеленој 11мпсрнјll! То ми је 1'10 BOЉ�'. Hal\,eprНl сам да ПI дам камен!(

»Кад?((, УСКЛ11КНУХ �, ГОТОIIО IIЗI'Орех од дивље, бези мене

радОСТII. »ПрекосУЧЈ3!( -о.цјекује С110Г по С110Г.

» Прскосугра! ! ( , УСКЛIIКНУ моја душа. »Прскосугра!«

» А знаш ли ПI ко си?« УПl1та аllђсо. » Ја? -Ја ... ја сам !ЈОII ДII!( »Тако? ТИ СIЈ, .. Џон Дl1? !« - nOIlOIH, llРИВllђење. Анђео је

то рекао ошч:ю, гласом који је звучао још оштрије Ilего 1'<1111'1· јс. Дотакло мс се ... Ile смем 1'111 да IЩМI,IСЛНМ: ... као да је ... Ile, ја нс ЖСЈ111:\' да моја уста то IIЗГОВОре, све док имам моћ Iltџt IЫI­ма, I"rm да перо то заПIIШС, све док 1'.101)' У томе да га СЈ'lрс'ЈИМ.

163

»Т" C�1 сср UOI-I ДII, 8ЩIСВИК копља Ноё/а DIЮI.'iO, о, ја те добро ПОЗ�laјем! !« - РУI"30 се IIЗ праоц.1. прозора Пllека81-', 31111 глас; осепю сам, то је ТnMO напољу говорш1О ОНО аВСТИЊСКD дете.

))Ко има копље, тај је lюбеДIIИК!« - зазВУ'lале су РСЧI" 113 YCl1l зелСlюr' анђела. )}КО '·'ма КОl"IJье. тај је позван н �lзаБРЩI. Њсму су подре

lјСIШ ЧУГШрl1 све '!еТИРI.. каШlје. - Само т" увек послушцј Келнја, СВОГ брата; он је моје оруђе овде lIа зсмљи. Теби одређе1l "ао IЮДl1Ч, да би те пратио преко по. lюра QХОЛОСПI, ЊСг3 би требшlO да ПОСJiушащ, ШТО "ОД би

"'11 реюю IUЩ од тебе Зс1Х""Свао. Што од тебе ЗШIШте lIajllc. 311?,1'111��1 ,од мојих, ТО ТЈI дај MCH�I! Ја сам ОН, 11 IЈIТО њсму Дщсш, д<ljСЩ меИII! Онда могу да будем с тобом, у тебll, СlJе ДОК се НС окон<шју СВII Щ11II-1.«

»На то ПI се заКЈНtf-ЬСМ, анђеле, МНЈIOСПI ПУ�I!« 1Н1К1IYX потресеll до сржи 1I дрхтеli�1 ЦСЛlIМ телом. )јНа ТО т" се 311-КЈНlњем ОВОМ УЗдНГНyroм руком, па MflKflp ПрШШО због то­га! «

) Пропао ... због ... тот ! « одјСЮlва.rю је од ЗИД08f1. У проеторијll је ЗflВЈl<щала мртвачка ТIIШШШ. УЧltltluю

М" сс као Д" моја зш<Летва грм" у дубllнама IklСIЮНС. - Cncllc су Зс.1Трслериле. Г1.11aMcll "М јс стајао 8Одоравно. као да сс са­BI10 усед НШ110Г ударц..1 ветра.

Од анђела јс Ilpe"la MCIIII струјала таква хладноћа да су м" сс смрзлн преПI. - Готово гшралllсаНIIМ УСIШМfI СllМ уrштао:

»Иле, блаГОСЛОВСIНI, када liу те ПОIЮВО IIIIДСТИ? I<ако могу да тс саглсдам када СИ далско ОД f>lelle?«

»Увек мс можеш ВlЩC'lll у угљену. АЛII ГОlЮр1-П1I Крo:l "'C11l 'IС могу!«

»Ја сам СПаЈlIIО УГЉСII« , ПЈюмуцах 11 спопаде мс кајање ШТ� сам УНIII.lПИО ОГllедалаСТII 'фllCnUI пред ГаРДСIIСIЮМ, МОЈIIМ ПроКЛСТllМ Jlа60раНТО�I, у кукаВIIЧКОМ стра.ху од ';ар­тлста Грш-ш.

»Хо\iеш ЈШ да Т" га опст BPllТlТМ? - ЏOt]е Ди ... IШСЛС­ДIIIIЧС ... Ноё!а ... DЈю(sа?«

»ВраТII ми га, Илс моћllll.,.!« преклињао сам. » Оllда склопи руке за моml'mу! Молитв сс значи: 1'lр"­

мати, ако јс ... 'IСКО ... IIaУЧIIQ да СС моли!«

164

))ТО јссам!« КЈНlцало је у �feIНl. СКЛОПl10 сам ВрСТС, -Једа" пред",ст јс нарастао Itзмеђу мојих манова, растанљ..l0 их. - - Кад сам IIХ OT80pl1O, међу IJ.lIM�lje 6110 ... YrЉCII! ...

»Ти СН 1'11 спалио! Тимс је IIЗгубно свој cтapl1 ж�tвm'! Сада је mбој ЖllnОТ у II,eMY, ЏЩЈе Ди: 0]1 сс .. . пщlOВО род�tO И ШIСКРСНУО је из MpTlНfX ! Н" ствари IIC МОI)' да умру!«

У 'IYд.y сам гледао у тај преДМет, 61Ю сам �arшњеll до крај­I1ОСПf ! ! - I-Iltcy ЛI-I 'Iудссни путеВII lIеllltдЈы-lоfг света? Чак 111'1

ПРОЖДllрање плnмеlta на земљlt Ilе ДОIЮС�I Уllиштење! --Ј

. И r • )) а ... за.хваљУЈем п! се... ЛС •.. хвалn ПI.(( - хтедох да

промуцам. Бно сам ДИРl1УТ до те мере да HItCaM Вltще могао да I'ОВОрнм. Сузе су ми У'),ШltJIе I"лас. ЗаlltМ је из менс llро-6ило СНШ'ом lIајвсће IlJшме:

)јА камен'? Хоћеш Лlt MIl It њега ... ?!« »Г1ре ... ко ... суг ... ра ... « - шапугало јс као из вел�IКС да­

ЉИ1lе, јер allIjeo јс посnю IIеЖНl1 дах. ПРОВItДIlО, као мугно CI"flКJIO, дете је пред прозором снјало у мојllМ очима. BI·ICIIJtO је бежиноТlЮ у ваздуху као KOMaAIlIi СВlI)lеlЮГ вела. Заll"М јс

• • • неcтa.r1O у ПСЈсажу. пало юю ЗСЈIСllкаС-ГО-СЈаЈ.Ш маl'ЈЈа ка зс-мљ" 11 постало површшщ травњака ...

То је бltо I'oюј "'РВII сусрет са анђелом са западlЮГ про­ЗО1><1.

I<ако би судбина још магна да мс МУ'IИ Н убудуliе Тltш­ти?! Мене, кој ., сам удостојен ТnKBe МIIJЮСТИ ! Нека је бла­['ословеl la ,юli Map�tjHHe жртве!

Још дуго смо седели заједно 11 f.tЗМСЊlIвалI1 потреСliС рс­'111 О '.УДССНОМ догађају. Кrю да је lIaj]�eћe благо lIа свсту, ја сам Бартлстов УГЉСII ... "е, не: ШlђеОСКI1 угљсн држао у сво­јој PYIЏl, да би ме стмно lюдссlшо "а то како сам удостојсн јеДIЮГ 'IYAa. Готово да би ми срце препуКЈIO кад бих nOMIt­CJlIIO на обсliањс аllђела: преКОСУ'ра!

КСЈНI је лежао у дубоком ellY све док се праскозорје, цр­всно као да крвари ИЗ рана облака, Iшјс појавило на lIебу. ЗаПIМ јс ћугкс, шљапкщућll као YMOPI'''' старац, нсмо пошао

• долс, а да нас IHlJe нн ПOl'лсдао.

О, како јс погрсшна изрска маса: »Чувај сс обслсжс­них!« То сам схватио док сам глсдао за човеком са ОДСС'lс­НI1М УШllма. »Ов је оруђе ПРОВllђења 11 ... ја сам њсга, СIЮГ

165

•

----------------------�j"---------------------------

брата ... с�шТрао за ЗЛDЧltlща!« Хоliу да будем смсран! ТО сам ОдlIУ·НЮ. Смеран, ШI ћу ... б'ГПI достојан каМСllа!

. GшlO је " УДНО ШТО сам сазнао ОД Џејн: МIIСЈНЮ сам да је ,шђсо био QКРСIIУГ �eђl,tмa према Iьој . Сада 1\.111 је, на моје дJtшьсње, рекла да Је, бшџ юю и ја, стално mщсла да јој је бlЮ окрснуг 1ILЩСМ. Све ШТО ми је " оворио СШt су "утl бат као н ја. Ilрајс се одао претпоставкама како 111-1 је МОГЛО да се спроведе чудо са повратком yrљсна 11 прем" кој�ш СКРИIJС­НIIМ законима. 011 је ЮIIСО I\НIШЉСIbС да су ствари ипак не­што друго !IСI'О ШТО СМО м" У стаљу да наслугшю својнм огр.1lillЧСlmм СВ<lКQДIIСВIЩМ ЧУЛlIма; можда ТО 11 нису пред-1\1e111, IIС"О само ВlIPOBH неке "IСПОЗiШте снлс. Нllсам " n ЮЈ слушао. Срце ми је било .-. СУВllше испуњено.

ТtUlбот се rюказао шкрт на речщ.НI. Може бlтl да је он МIIС1IИО на своје мртво дете! ...

Ilроuшо је много мссеЦII 11 месеци, и заПIIСIIИЦИ које ВО­ДIIМ о седељкама са дyxoB�IMa постепено су ltaр.:1СЛИ у дебе­лс томовс. СГЮ",ада ме очајшЬе кrща 11Х ВИДИМ. Надс � I.щде, прож.rЩРУПII I"IJшмен IШl'IСКllВања кроз све те дане, KOjl! ни­како да се заВрlllС! Још увск нсма JtЗDССf!ОСТИ, нема IIСllуљс­ља! -Да ЛlI је оБНОВЉСIШ стара мука? Пехар неl1 IIСПllјаll до дна? 3.:1Р �! са MHO�! да се JtO!""OJtII, па да јеДIЮМ морам да

?,СКЛIIЮ lем: мој боже, мој боже, зашто мс напуcni?! Па нека ЈС 11 1"10 ту цену, ми могу тl да се Јщдаl\.l да ћу доБИТI! тело васкрссња'! - ОбсIШЊ<l CljJ.'IXOBllтor ЗСЈIСНОГ аlllјсла са загш­ДI��I" "IPDЗ?ра

.ЩIСУ npcCl<ljMa - али такођс НН моје сумње, КОЈе мс IIЗЈедаЈУ као ЦРВ дрво! Сваке седшщс, којс одржапам делом са својим пријатеЉllма, дслом и сам са Келијсм 1.' својом СУПРУГОМ Џејн, сваке ноћl1 када I"ЮЧНlЬС време опада­Њ3 мессца, nOllanJЬ.tjy се cjajlta 06еrшњз, која MII све блщке 11 блltжс стављају у юглед l'IСllзмеРIIO БОI"ЗТСТВО, nm, пре свега

�азIШЊС о тајном коришliен,у KaMella. Кад месец расте бро­JIIM 'lасове и Mllliyrc СВС док 1Iе дође време да МОЖСI\Ю ЛОIЮ­ВО дз заПОЧllемо ез ceallCaMa; то чекање је 'rnKO ужасно 11 Оду311ма М" вољу за све друго, лишавајућ�1 ме cllnre да се то

не може оп�сати. Време постаје вамш,р који Сlfше ЖНВОПIУ снагу 113 МОЈС крв!!. У МСIIII се рађа сулуда мис..l0 да сс ТЩfе хране IlеЩIДЉllIШ, грозна бlllll1 11 ја се УЈШlуд браllllМ МОЛН-

iбб

твама које просто вичем. Понављам у себи заклетву да IIИ­ПОIIIТО нс жеЛLIМ БОП:ЈТСТIЮ, па �lfIак се истовремено хватам за жарку наду да 11У стеl'ш IIOHau 11 �IMfllbe.jep шта l1е бlml са МIIОМ: СВ<IКОI"а дана се све што поседујем ТQIНI као ЛСД на сунцу. То је као да сама судбина жели да MI1 докаже да �Icliy 1\101111 да IIСПУШIМ заклстuу, да ће мс прНСИЛIIТlI, да: ПРI1СИ-11111'11 да је rrрсКрШIIМ. Да ЛII је Бог свснишњи дао ђаволи�ta СIIШУ да ме натерају да прскршим заклетву? Или јс Бог, у ко­га всрујсмо MII ЉУДII �I У кога се надамо, можда 11 сам -јс­дан ... 'IС, ја то Ilећу да ПОМ'!СJl�!М. ја нсћу ДОЗНОЈЈIПН да се то pe'UY I"скаже, 'Iсћу да IшmНIJСМ: коса ми се ДIIЖС 1-10 ПlаНII!

И поново рсђам ПРlшtlшњс духова IШ ПРllзиваље духо­на, ссшюу 11<1 ceallcy, МIIОЖНМ труд �' трошковс, прелазим преко СШ1Х оБЗllра: оБЗIij}а на здраnљc. на све друге ДУЖНО­СТII, оБЗllра �IO мој добар глас и IIMfllbe И настављам да за­КЛIIЊСМ незаСIIТОГ анђела, доносиоца благослова, нсуморног добlЮТlюра 11 да му прl .... юсНм сноје Iшде и крв СВOIЋ срца. К\ I,IIПI са мојим заШIСШЩlIма постаје ПОДРУI'ЉI1НО Гlроро­'lOнство, када јс npel1cll1nyjcM ОЧIIма које !""Оре у IlOћllма мојс

• lIеС<lllИЦС �I увек је ЮНОВ<I прегледавам, тражим грешкс КОЈе бих ссбll могао да прсбацим, борим се за разумевање како следећll пуг да 11ОСlЋВIIМ 1I испуним услове који бl1 11.111 дали моћ да добllјем дарове анlјела од ЗСЈIСIIQГ nЛдмещ, па макар �I ГЮ I (сну гюслсдње каш! крш' мог уморног срца. Кад тако сне до јyrарњег Сlшгзња БДIIМ и МОЛIIМ се Богу 11 тражим Са грозltl!'ta6ИМ кагщима и дамаром, који је све слабији, 11 као 11рсбllјеНIIМ уДОВШ�lа, IЮ'НIЊСМ да сумњам у тебе! Боже! После тога сам дattиl\.Щ неспособан да, као што 611 требало, IIроучаваl\.' K"'ItIY светога Данстана, а Кели ме обасипа пре­корима да ОДУI"ОIUЩЧIIМ са делом 11 да стављам на коцку

• ЊСl"О8 успех.

Ноlitlма Т:Щ поново леЖIIМ на IlзрањаВЉСШIМ КОЛСНllма KOj<l боле пред тоБОМ, Боже мој, кајсм се, Кltдам своје груди у Iшјдубљем покајаљу 11 "Iсмоliном обећаљу да liу поново да O'lBpc�leM своју веру. да оја'шм своју душу и да Ilстрајем у поБОЖIЮСЋI �I гюверењу у твоје небеске глаСlIнке н твог зе;IСIЮГ анђсла. Зltaм ја добро: чонек 'Iсма шта да тражи, НС­ма чсму да сс ,!ада у спету духова, ако нема I!егюколебљlt­ВОСТ 11 ВСЛII'IIЩУ душе јеДIIOI" ИЛltје IШ11 Даlшла у јами са Ла-

lб7

вавима, помоћу којих уме да издржи и да превазиђе щmу­шгеност од Бога 11 стра;хоту дубоког понора. - Зашто ПРI>!­ЗНll<1М шшј ДРУГII свет 11 љегове ужарене посланике, ја, бед­H�IK неПО3ВШIII, ако сумњам и КЈlOнем духом упркос IblfXO-811Х l-шјДllОlНlјllХ откровеља?! Ако ПО'lнњем да их МРЗИ"I, Y�lecтo да IЈХ ВОЛИМ, само зато што IIC нспуњавају своја обе­ћања?! - Зар aJ-llјсо не разговара са МIЮМ?! да Лil поново да Ilаднем iштраг у зај�ДIШЦУ безбројних слепих кепеца ОД љу­lIlI Н IIСЗ�lanlща, КОЈ И IНICy У стању У тако "IСШТО чак јm да верују, а камоJtlI да ДОЖlше? Зар ми IIlIје дата појава анђела на СlO'l'Iшс nyra у cj��y расгuтаr.пеле В<1.тре? Зар његова НС­СХnЗТЉltlk1 ЈШUIOСТ н љубазна благонаклоност HIICY показали потпуно СХn8Т3њс болова и НСУГОЉIIве наде МОГ срца и tшјтајнијс жеље моје душе, обсliавајући ми ИСПУlbење? Шта бихјnјош,ја будала �1 слабиli, шта бих још од веЧ�lOга б11ћа? Зар се око мене НIIСУ појаВИЛII СIll1 знаци који доказују да су Сlшга Божј а 11 тајне 01101'11 скривеног света спреМНl1 да МI1 се открију 11 да дођу у моје руке, ако те руке не буду дрхтале као руке старца .1 'Iе буду 1fC['lустиле најдрагоценије вред­ности као што песак ПРОТI1'1е кроз прсте? � Зар жртва Го­сподња, ХРl1шћанска ВС'lсра 11 ватрена молитв.1. вису peдap�1 СВ.IХ стnaр" од caMOI' l'IOчетка 11 прапочетка, помоћу којих се зли ДУХОВII 11.1011' oMeCn1 да дођу 113 наше ссансе? И зар Clk1KII пуг Iшдземаљска СВС'ПIОСТ, да: светлост, не Hajawьyje nламе­ног КУРllра? Зар се не откривају Hajтa.jaHCТ8eНllje ствари? :t1P Кели вс ГОВОрll у трансу 1I на језицима попут језика апо­СТОЈШ Господњих на CBCnI празНIIК Духова. И све те рсЧ.I имају везе са fUlСМСНИntм тај�шма перфекције, па ми се че­сто 'шни као да кроз иесвесна Келијева уста узимају РС'I ве­ЮIКИ јУ.ШLНI правреМСliа: ПлатОl1, краљ Соломон, сам Ари­стотел .1 Сократ 11 Љrraгора!

Како онда ја пожудзн смем да се нестрruыlB једим �I да губ�IМ храброст зато што операције, које су потребне да бн духови постал и чујни 11 l)ид.љИВI1, према упугствима КСJII I­јевим, гюстају необично скупе 11 Гlредстав.љају вел�IКИ изда­так за мој скромни иеп. Зар да цищ�ашим када, по IЫI10Гу зелеНОЈ' анђела, у Лондону набавља скупе саставне делОIJС кој l! су потребllИ за прављењс ю'tмеIШ, поготову ШТО рсце­тl1 IIЗ КЊllге СВCТQПI Данстана пос'тју свс мраЧlшји и та-

168

јаНС1ЋСllијlt uпo више HarlpeдyjeMo ПРI! Чl1тању 1I сryдира­њу? - Уз 1'0 долази још 11 да моја кућа у МортЛСј�у све Ш1ше г!Остаје нска врста l"OCПIонице за МlЮге од МОЈИХ некада­шњltх другова, који долазе, јер је због Кслијевог xвaItltcaњa ДОС1l1 тога од наших покушаја 11 успсха у прав.љсњу злата ПО'IСЛО да се преПРllчава. Ја ВI1ШС немам СШlге да то заустз­IН1М; пyuгraм да све тече како хоће, а rJICAtlM у cycpcr кtlмену УIЮЧСltltх очију, као што IТI1lцa унезверено гледа у очи зми­jlJ. Ускоро више неliу Зl'lатlt како да зGР�IIIСМ ЖСl1У 11 детС, док се Келll из дана у дан свс В�lше одаје Blltly 11 Јнtропању. Морао сам да му ПОПУСТIIМ Кад је захтевао да све IНIШС �I Вltше црвеllOГ пра.ха ПРСТВОРШ�I у злато и са страхом Пр11-Mcliyjel\l да та драгоцена ссеlщија нестаје IIЗ дана у Aall. Сад је цела моја 'lажња усмерена lIа то да тајнс IIЗ Данстщювс КЊI1ГС, уз помоћ, нажалост, 111КО Ilcjacltllx музнја зеЛСllOГ Ш'lђСЈЈа, одгонетам пре него што Вllше УОГIШТС "с будсм Ilмао >щрвеllOl' l1ава«! У међувремену се вест да се у мојој куliи призивају духови, да се у току 1I0ћи чују ЗВУЩI It јtlвљају aBCТII, далеко 11роширила, It доспела и на двор до КРаЈыще ЕлIl3<1бетс, Док је тамо код великана 11 код E.rНlзабстс све што је чудо изазивало вишс IЮДРУПIвањс HCI'Q �ажњу IШ­УЧllIlка, ре-ЈУЛ'llIТ мог истражиnaња 11 ГllаСШIС КОЈС круже у 8С'Ј" С IbItM овде на селу 11 код простог празllOllСРItОГ свста npeAcтanJbajy уголико веliу опасност. Стара сумња да сам IЮlUlOllltк црне MtlГlJje и ђаllOJlСКltх веlUllша n0110110 је пот­храњсва It претвара се у onaCl1O роrrmњс протнв MCIIC, Стар" IIСПРIЈјатеЈЫI дltЖ)' главу. Хајка против MC�le, вtlШеструко у ЖIlВОТУ ОЈЏПtкованог, хајка против паIlОГ мнљеlНlЮl краЈЫ!­цс, пратив још увек опаСНQI· ПОЛlmlчар.1 11 ПQЗllаlYlОца двор­ских IIHТP�lгa. за КQl1\ СС сматра да јс окружен IIсодређеllШI угицајем, укратко: стари пакосни страх ЗalЩД1ЫIВ.ща It људ" које сам чссто постидео, диже око менс свој стострук" јсзик 11 ЈlOкушава да ми нанесе зло,

у међУПРСМС�IУ, док се опдс, IIза З!lТвореШIХ npard, пре­IUшњу нсбсса ради осветљаваља I-!аШСЈ' jaдlJOJ', залyrnлог разума 1I тражи тајни пут како би човек могао да IlадВИСIt са­мога себе и да сс ослоБОДl1 проклстства смрти 11 зверског ЖИlюта, НШlОљу, пред зидинама Мортлсјка, CKyrlJbajy сс 06-ЈШШI Ilаклеllе олује и све се спрема да ме упропасти!

169

•

Често, Боже 1'оюј, губllМ свест 11 поколеба се моја вера да сам ПОЗ&1.II. Да Ј]" је �JCТIIHa то што ми је једшшуг ГордеlЈер, мој пријатсљ, кој" јс отишао у ЉУГЊII, ПрСДО'1I10, кцца са"'1 му у I1счем ПРОТ�tllреч�ю: да жсЛl1М да узгајllМ дрво још пре I1СГО L1По Cal\1 ссме СПУСЋЮ у земљу! ! ! - Када б" Зllао ''Де да r'Ютражим np1uaTeљa,ja бнх ПI са lюкајањем ПООI\.1.0 I laтpaI' н ставио бllХ своју стру, УМОРIlУ глапу као дете у њсюво КРliЛО ... АЮI 11 3<1. то је већ н СУВlшtс касно.

Келијсис СIШге расту у[юредо са мојом слабошliу. IЪCMY сам предао да рУКОИОДII CIНIM 11 сва'lI1М. Моја СУПРУIЋ Џејll то liутке одобрава; olla већ одавно са БР�IГОМ 11 caoce l\aIbeM запажа мој збуњеНl1 нзраз. Усправља ме још јеДIIIЮ њеlЩ храброст. Она јс IIСЖНО биliе; IIИПОШТО није ношеlШ IleКlIM Iшро'нrпlМ СШII'ама тела, 1111 IIГЈаК 1\111 I'леда у 0'111 уз Mllpl1Y смеЈIОСТ нз беде, мсне радlt. Оllа "Iе I!IIДI1 IНlшта 1'1 неliе HII­шта, OCII�1 1'.101' Cflacell,a. То је јеДl 10 добро другарство 1 Ја пу­ту усаХllуlш. - - - Че(,'То морам да МIIСЛliМ 1111 то како је ЧУДIIO да не са�ю [JIТO Келl1 IIЗ дана у дан све ВIIШС напредујс у свом телеСllOм здрављу како ја б�lВам болесНllјн 11 умор­Iшјl-l 11 IIСЦРЈIЉСI-lllјl1, нею, т.жоl;е, са СIШМ CвojllM О'lш"ле­ДШIМ 11 .. атпр"родним c�laraMa, 11 ЗСЈlени анђео са заЩЏЏЮI" прозора и аВСТI1ЊСКО дете, којс му увск претхаДLI - постају све јаСllији и тслеСllији! Не lI<lпушта мс помисао lIа бllбЛl1ј­ску реч ЈОВ<llIа КРСТlпеља: »Онај Не раСТII, аја ћу l'lсстаћl.« ­Да ли тај тајаllствеlШ закон јеДНОЈ" ДУХОВIЮI" свста такође &'lЖLI н за 1'оlра'lflа б1l11а ПОlюра? Ако је тако, онда 'ЈСК МII се смилује Бог! Овда 611 KCJIII бllО тај, који расте, а - - - . А зелеНII анђео би бl10 - - - нс! не! 11С!'!У то да доr.IIIСЛlII\1 до Kp<lJa. ---

НеМllРНI1 СНОВII 1'0111 гугају lюlitl; аЈlН ШТО "'11 се ВЮНС це­па дан због узаЛУДIШХ нада, УТОШtко ДIШllије насryfШ зелени allIjeo, кад дође доба Оllадаља MCCClta: све је богапtјс 11 рас­КОIШlllјс одеlК:lI, IIриказујс се прсд lIаШIIМ очшш l'IPCKp�jвeH 3IlaтoM 11 ДРШ"IIМ камењем. Сјај њeГOI� lюјаве rюстао је тако IIСЈII1К да бисмо, ако би ocraо макар 11 нај�ШЊII комаДI'Ј!'! rШЗ­шта њсговс AIJВOTC код нас, кад 011 "сстаје, CRlt до краја свог Жlшота МОГЛlI да ЖIШИМО без БРIН"С за хлсб наш I'ШСУШНИ.

У последње време његово чсло украшава драго камење као каПlI KPB�I, тако јс вел�IКО 11 од тако руБШНЦЈВСllС ватре

170

да сам чссто са болом и ужасом rюr.шшљао да прсд собом

ВИДI1М трњсм IIзранављену 1"11<111У Спаситеља. А 11<1 њсговом

челу сс Сllјају 11 каШ1 Зlюјll од IшјДllВОТflltјих дијамаllа'm, као

L[IТO су MCIII'I юбl1јаЛlI кроз многс IlpoтeKJtc lIоliи. - О, Божс,

нс дај да хуШIМ: з:шrrо нека од n'ЈХ капи нсltзмерно драго­

цсне крв" н Зllоја не падне на патос моје собе!

Ја 'lскам _ - - чекам - - - 'leKaM. Време је 30. .. менс

постаЈЮ као lIоссћа жена која lIе може да роди 11 прсЮlИЊС,

"РI1КОМ нспреКlЩНl1М 11 HI1Kaдa завршеннм, да јој најзад дође

спасеље. - Ја живим од наде, аЈНI та I\НI храна раЗДl1ре yrvo­

бу. Моје је пиliе одлагањс, али ПОСЛС сам још жеДllllјll. Када

liу Motнt да кажем: lf3вршено је?! ---

Сада смо се rютпуно окренули ствараљу З]ШТI1С ТШIКТУ­

ре It ретко KOjr. CCClijr. проljе а да у току ње зеЈlСIШ Шlђео не

обсl1а Ar. l1е следећсг дана \11111 следећсг noroltllOI" звездшюг

часа ОТКРI1Т1' тајну камена '" СflOПUПI1ТН формулу, која кру­

IIНШС дело. И увек се НatЮnО rюставља 11 "eKII 1101111 услов,

троши нска 110&1. Ilрlшрема, неЮI HOIHI замах УМСШIIОСТII или

нека нова жртва, неко ново ('Iропадање у цршt амбllС наде 11

поверен,а. У I-ш.роду се опет преносе најДIIВЉllјс ГЈШСШ!С о ТОМС

шта се навоДНО све догађа у МОРПlејку, тако да МI1 се '1I11Ш

још понајбоље да људ" - И ЗJlослугюt 1I добршшмеРНI1 -

са:шају све што је потребно о мојим експерltмеlГПlма 11 сту­

дијама. То је боље нею да се пустс узде клеве-mма, па да .на

дан, кала сс најмање надам, будсм IIЗРУ'IСН бесу ..

НСllрl1Јд­

тељству \1 крnoжеДНОСТli руље! Због ТOI"а сам IIЩЗnn попу­

СТИО :k'tXТCIIY лорда Лестера LIЗ Лондона, кој\! м" је lf3глсда

још увск СКЈ10Н због стаРIIХ IIреМСIШ, 11 замолlolО сам га да

заједно сајО1Ј1 IlеКОЛI1КО господс са двора КОЈа су радознаJlа

IШ чуда, Aol)C код менс у Мортлејк.

И тако су у мој дворнц ст1tГЛII лорд Лестср са пра-тњом �I

IЮЉСК�I кнез Алберт ЛаСКlI, н IIспуљавају МII сма кућу 11

днор"штс све до rюследњег кyrKa С80јщ .. 1 БУЧltllМ при­

суСТIЮ�I. О трошковима за достојно угошћавањс 11 смештај

боље да lI1НlI'т I'Je кажем И то је опет коштало ЗlштltС КОШI­

чине прашка украдеНОI' ltз гроба све-гога Данстана, алll KC11I1

се само подрУТ'ЉШЮ ItaCMcjao 1I промрмљао нешто себl1 110Д

браду, као да 'је он већ да О'1ерУIШ своју птицу!! ! Ја сам CТ�I-

1 7 1

I

снуо зубе, јер сам ПОГОДlIO шта �щмсрава. Чега сам остао ПО� штеђен у СIЮМ ЖIШ(1)' са'IИН.е]IOМ ОД неуморног трагзн.а за ИСТИном?! КОЩtКО је IlpJbaBцrrllHC, ПОJUIOСТИ, казне I! ЗЛО'!I'I­"Ја Ilсћ 1<1 rlYlyjylia аllотекарска СКlПlmца својвм рукшюм об­рисала о MCIJe?!

у мојm.1 је зшшсmщltма 3.:'1бележено шта се ДОГОДIIЛО за . . време Cecl1J<I КОЈе су код MCIIC приредила господа 113 Ловдо-на. ЗБУЉСIIOСТ у мојој кућЈI 11 души расте из дана у дан. Шта бих још 1\11101"0 MOl110 да кажем о ПОНОВlюј IlРОМСН�' и лут­њу .\lHCТlI'HIC IIГЈ>С питања 11 одговора юмеђу KCJНlja �I Зе.1tс-110'", :lI.1етlllЬ(:КОГ детета? Нема више говора о бесмртности 11 »)rl�IUI:HIДY((. о Кр<UЫЩI1 11 крунисању ш'чности 11 О свој I'ЩДЗСIl.1<UI,ској МIIJIОСТIЈ �lзабраНlIка; нема, Вffiшише, чак 1111 говора о томе кнко да се справе со " есенција, него су су јс­�M И ОВОЗСМ[lЉСК�IМ I'ЮВршннм 6р6љањем н похлепом дво­PJ,H Ia 1-1 Ii1l1pHraHTCKor' I'1ОЉСКШ' војводе юопа'lеllll сва при-6ра�IOСТ 11 cKpyr J JCllOCT душе у своју супротност, n1ко да Се­ClljC одјекују од 6УРllltХ ПIIn1IЬа ТИХ људи за смеШШI ток ЊIIХОIШХ заЧСТI-IХ 11ЛfНЮВ<1 11 частољу6ИВ�IХ намера, као да се­дс у ШП!ЏЫI ВСШТlЩС из AKc6pl1ua да 611 на основу љсне те­кућинс справљенс од погаЈНI тражили пророчarlСТШI ГlопУЈ' дсrюј',ура IШ Ik1шару, А за то Bpe�le Ксл" лежи у трансу као онда када су ПOCТtlВЈЪана rвJmњa о духовном ЖIIВОТу, ЛР�I­стотелу, ЛлаТОIlУ 11 "pt'lJЬY Соломону - с.1МО што сада 113 ње­ro811x уста I'ОБОре камерДIIНСр" н 'ШНКОЛlIСЦII краљеОСIШХ ЛОЖ�lllЦа,

ОдвраТIIО! - Одвратно 11 Вllше него ОДВpm1ю! - А не ЗI-Iам чак 1-111 џгm �III је одвра'l1Ю! __ _

После свакс такнс cecl�e Дllжем се као да су мн 11СIIСаЈIII срж JIЗ КОС'Пlју, а IЮI-еједва могу да ме понесу; ал" из смке такве CCCltjC КеJIII J.lЗJI<lЗ1I са HOВlIM paCТO�1 своје po6yc�le C�lare, славодобlП'lЮГ повсре�ьз и све caMocBccНlljeг држаН><1, НIЈјс он ВlШЈе гост у мојој кућн, мој УЧСНИIi: 11 фамулус, НСI'О сам ја овде све ВIШIС Ollaj кога трпе, слуга његове чудеСllС моlir1, роб ЊСI'ОВНХ све већих прохтева и захтева.

И да IIC б�IХ остао ТЮlIJтеђСII нијещюг ПРИЗllања своје срамоте: сад је 011, Ксли, тај који nOBpeMellO обезбеђује тро­шкове ОДРЖ[lвања ове куliе 11 IIмања, lIа тај начин што трroЮ'1 од мојl1Х гOCТl�y, а посебlЮ од кнеза Ласког, који, югледа,

] 72

раСllОЛ1lЖе ПРl1ХОДl1ма као из бајке, д? плате � саОП�Ј'ГСЊt1 која IIМ он даје у име зеле�IOГ анђсла. 1 ако сада Ја 11 МОЈI1 ЖL1-I�ИМО од ншюјlllща тог шарлатана! - Јер у ПОСllСДЊС преме за MCI-Ie ВИI.I.IС Юlје тајна да Ксли у току cecltjn не 6сЖII од n�­мрс 11 обмане, јср I1змсњеНИ1\1 гласом 11 геСТОМ �рокла/'.IУЈС што сујета 11 незасltТОСТ будала, које I I00000WIXlJY fIlП'ЗIЫI, жсле да чују �' LI.rгo паска Њ�IХОnИМ бсЗГРШIII'I IIIIМ амбlЩII­јама. - ОН МII је дрским реЧII1\ta \1 са ttиtlll<tШIМ смехом прюнао да то јесте тако 11 стаВIЮ мс пред аЈПСРI.ЈаТИ6У да ДОЗRОЛlIМ да /'.111 зarlOже кревет ilСПОД тела, само да бих ,на­ХрШll10 својс цењене госте, ако то fшше волим. ЛЛII ЈОШ ЩIШС од тог 110llllжења што сам 113 неки ttаЧШI саУ'IССШIК се­ЦlIкссе 11 преварш-гга у мени се јавља 1I МУ'IИ ме Гll-пзње: како ПРОВII!јењс може да отрпи да небески ГЈШСIIIЩII, као зелени Шlljео 11 авеТИIbСКО дете са зашџџюг прозора, мирtю пос:.ш­трају како се грозно вара прсд ЊL1ХОВИМ О'lllма, у tbliXOBNI npllcycTI3Y L1 у љихово име?! Јер, да се појављују усред свега тога ТСЈтеСIIO, ухватљиво и ВIIДЉIНЮ за све ПРИСУl"llе, доказа­ло сс више десстина пуга! - Све је то ДОШЈIQ прско MC�IC cejytHI пустош 11 11Зllенада као ГlУСТИlЬска олујn 11 ја ВIIДИМ да СС отвара ждрело удCCt'1, које прсти да ће мс прогугати. Ако Дсмаскирају КСЛllја, Ilропашћу зајеДIЮ с IЫIМ јер ја �1M ОКО­B.'1ТL уз ЊСIЋ 11 КО бlt МИ поверовао да сам IIСUIШ? \-IаЈ3t'Щ, 1111-сам то Вllше НII у својим cOnCTBell1lM О'lllма! - Већ су све упорнltјlt П<ЩlВlt којll ми наређују да дођем у ]1011Д01I код краЉlще ЕJlltзэ6ете, која је постала радознала на ОСIЮВУ ус­xlIlleHllx IIзвешгаја Пољака ЛаСКl�а 11 која ће траЖlrГl1 од ме­Ile да Ilред ЊОМ "е скривам HOBOOТKpllвella .. уда ОТВО�I-IIIХ врата ка ОllОМ СВС1у. У том случају бll бllO У l"IIIтању МОЈ ЖLl­ВО1", ЛЩI НIIКад нећу ДОЗВОЛlГГII да КеШI I1 пред 11>0:'1 nOHoBl1 своју 1'lpcBapy!! - Ту је оно последње, ЏОIIС Дн, 11 ту се IШ­лазн грm-lIща твојих заблуда 11 ЗЛО'lIllШ 11O'IIIIbCHIIX против тaj�le БафО:'len:l! ! --- . .

' Б О, бар да никад l'lисам ЗallИСllВао СnОЈе СIЮ,ве, - )аш ЈС 11СТlIIШ што говоре стари посве!iС\lИ: ко ЗallliСУЈС Сlюве НЛlI

IIХ Пfmча, Доживеће да му се претворе у стваРIЮСТ! - Зар се Iшје матернјаЈlIIзовао човек са одсечеШIМ YIJНlМa о коме сам сањао? Сад стојн ,треда мном, QI'OJЬel1 у ГlрљаlЮМ ЈIНКУ MOI' СУСl1l1шра н друга по судбини, Кслија! - И неПРСКI1ДНО мо-

173

prtl\1 дrt МIIСЛIlМ на БrtРТЈlета ГРИНf! �I Macц�1ja, та Два ЛСШl1-вара 1'1 скрнавltтељ..1 rтюба, та два юасланика мртвог, осве­ТНII'1КОГ бllСКУI1f! Данста.l1а са о�юг света, Ја сам постао жр­Т&.1 3..1'ШРalШХ од�юCt1 кад су IШI ПОС/ЈаЛlI кугле од СЛОIЮIШ'IС, да бlt се преПЮ]ЈIU1е у IЋоздене кугле ПРВКО&'1не за �lOје IЮГС, какве :1110'1111"1'-111 8УКУ кроз Ж1180Т. __ _

А садјс Пољак Љ.lСК" IIЗ Лондона, са РС'штом ДОД<lТlЮМ МОJl60." краЉIIЦС, гюслао ГЮ Mel lC н КСЛllја да бисмо ДО[1I1111 Ш[ двор 1,1 тамо I-Ia СВС'li1lюј сес�1ји I1РИЗ8аЈIII зслеlЮГ <lltlјсла ­- - зато IJITO је lюј IЮдУ 'Iз Пољске споnалfl костобољn у но­гnма " I\IИ кроз уста беСМРТlнtка треба да му саопшпlМО еф�tКllсшt лек IlpoTliB његове подагрс.

О, све "'дс flYТCM ю]ко сам предвидао: - збрка I!ЦД збр-КОМ! БСДfl Нi1Д бедом! Срамота �I пропnст! __ _

HalJle одбl1јањс је ПРСКШlула зnповсст краЉlще да ХI'IНЮ дођемо у J!OIIДOII. - - - Нас су на двору Itцјвел"''1а1IСТВСllltјс ДО'lСЮЏIl1, i1.J1I1 по какву цеllУ моје душе! _ �изnбета је

.III1СllспtРШlа да се одма.х I1р"реДIt I1CKOJJItKO

сеСIIЈа, у току КОЈIIХ сс, додуше, шtсу јавила никаква ВНДЈЫ1-ва

.llрItВ�tljсња, аЈ1l1 су два духа ГО80Рlша кроз КСЛllјева уста,

КОЈII су сс прсдстаШIЛII као Џубснделејс и Гслбсх и обсћаЛlI Поља ку НС само да liе ускоро оздраВIIПI, него чак постаТlI 11 краљ Турске. tJl

.llзабета јс с муком 1'lрIЊ:рIUШ спој С.'\lех, llilll

сам 8�Щео 1'10 ЉОЈ КОJlItКО ЖУдlt да сп мном nOllOOO ПО'lНС ста­РУ CBIlPCl'ly 'ЈГРУ M<I'IKC 1I �1I1ша 11 какву јој cnтal'ICKY радост Гlри·ltlња�1 да lюеМ3Тр<1 како се КJlаП1М !Ја рубу да МС 'Јсмеју,

Шта Је IШГШIlI да се тако ПОl-lаша? - НСПРСДIЩlЏЫШО 1lIЮ­виђење! - Да lШ је ТО l<1рш·lЦllја 11 обећање наше тajaHCТRClle, дУше811е П08еЗШIОСТI,I?! - Да 1111 је то крај nyrn који ВОДII Ба-фомС1У са KPYIIOM од веч�rrо бљештсћег КРltстала?! _ _ _

Ја сам СВС то успео да заустав�1М тако l1ПО сам свог старог пријатеља Лестсра усрдно молио да ГЮСТ"'Гllе да се ПРСКlIНУ c

.ccl1je у ЛОllДОl lУ, ИiЩ'IС б�t се још догодило да ду_

ХОВ" у Ha.JГOPC��

СJlу'шју Ласкнју обећају ВШlДавнну IЩЦ Вс­ЛНКОМ БРIf'Гattl1јОМ 1'1 цеmЈМ светом. На среliу се, McljYТliM, убрзо указruta

."РJolJlика да се кр,џыаa отргне од њене ђавол­

ске l'lгре са МОЈОМ збуњеношliу. Ја сам је у току једног 1'<131'0-вора прсклињао да се oдpCK�IC својс радозналостн 1I опште­ња са Kem1jem'lM ДУХОВlIма, докја сам нс саглсдам јас�ю којс

[ 74

су ОШI врсте. - Приказао сам јој како Оlшј свет може да буде HacтaЊC�j бllћ�Iма нцјразличитијс врсте It од ЗJlокобlШХ евс­ТЈЮСТII које су у стању да се 1'IРIНЩЖУ у ЈIaЖIIIII\1 оБЈ11IШIМrt ШtђСJlа, тако да би, такорсћи, )"3ВIIШСIIОСТ веJlичаttСТU<1 била доведена у опаСIЮСТ ако се IIЗЈЮЖII злокобllllМ Illпр"Г-o:Ilfl'­ским језlЩllма нсозБИЉНllХ фatггома. I-Iа то је KI).'UbtlIl.a, по­СЈIС ду-мег 1),1ЗМlII.u.љања, поста.ВШIa ПlП<lн.с да 1111 у будућно­С11! очскујем вltше од соог ПР"ЗllВања ДУХОIЩ lIего од СlЮј�IХ раНllјих l'иШllОва да освојш.1 ГРСllланд?

Ја сам ОДI'ОIЮРIЮ јеДНIIМ '1врСТJlМ ))Да!(( - И док мс је �IСI1IIТIIВаЈШ једним дубоЮ1М погледом, IШС1<1ВIЮ сам: ) Без абзltра проводно ШI ја свој ЖIШОТ 11<1 овај ШНt Оlшј 1I3'111Н -оДУвск сам бllО It ocTajel\1 на путовању раДl1 откр"вањз зем­ље IIСllуњсња, свс док буде"'l гледао свстлост дана; а I"ДС год бttх Прl1спtгао на обалу "'ли ДОЖliВео бродолом, TII.1\10 liу подићи барјак својс последњс љубави �j Еllглеску IlрихваТIt­TlI lle ДРУI'а'lије него као Вилхелм Освајач који је, обарајући ЕIIГЈIССКУ, приграбио земљу н узео је у lIосед.«

Крал,.ща није ОДГОВОРШЈа. Прспустио сам јс њеlЮМ liу­тању. AI!l1 сам видео како се ЊСIШ охолост узјОI)'llIша про­TItB MCl le 11 због тога сам добро разумео З<llЈЈТО се ЈШТlша ру­I<1Њ3 као одбране, када �IИ је рекла:

»У међувремену, маГI1C:тре ДII, чујемо на Сlюје зздовољ­стna да ваше ОПШтењс С<1 roрЊШI CI��I није остана без ОlЮзе�larьскс кор"СТИ за вас, на тај 113'1I'IH ШТО сте 1·"Џlзешuь� сюlм бllћllма о.'\югућили да вам открију како се I1I"'ВI' каме,", мудрост" 1,1 TIIHкryp<1 за спр,ављањс зла'I<I.((

Ја сам се у ПРIIЛИ'lној мСрИ УlUI<II1IIЮ зБОI' тога ШТО је рекла, јер сам своје алхемнјске 11O,,),шајс држао у 1<lјI ЮСТI1 11

1111С3М МOIЋО да cXBanlM како је Кра1ыща ,ншк сазнма за "'IIX. АтЈ, затим сам неУС'Тр<1ШIIВО nOJt111'(10 главу, јер сам се надао да МII се изненада пру-ма IlplHlltKa да се РСШII,\I СЕНIХ својllХ незгода. Зато сам кр:uыщн сасвим отворено ПРlIказао

• да сам се досада узануд трудltо да pellHIМ таЈIlУ 1"рансму-тaЦl1je метала �j да не само да HItCaM �Jl\1ao II�JKaKlJe КОР.IС1"I1, него да сам, IIШlРОТИВ, ИЗI)'био све своје имаlbе.

Тек тада је Еrшзабета показщш пажњу. као да је ЊСI!О хладно срце абузсло неко људско осећањс Гlрема l\1ешt, и Пlmuш ме је да ли ми је потребlШ Iьена фШШllсијска помоlј.

[ 75

Нllсам пред њом жслео да "спаднем просјак 11 због тога сам са ПОСllеДIЫIМ остатком сооје roрдости ОДГОООРИО да 'Iе желИМ без потрсбс да се КОРIIСТИМ милошћу своје владаркс, аЈlI1 да GIIX сс сетио њеllllХ реЧI!, УКОЛI1КО би ме на то npIIMO­рала КРа.Јња нужда.

Сада смо Iщјзм опет побеГЩI из 'УArne града " поново смо у ПfХО,\I Мортлејку заПО'lелн свој рад у алхе�шјској ла­боратоРllјll.

Ннје дуго ТЈ�бало чекати на нову нсвољу: у току јеДIЮ'" експеРИМСIП1l којlј сам пр..1вио, цела је лабораторнја ОД1lете­ла у ваЗДУХ. Као некнм чудом, ја сам остао .IСllOвређСI-l, аЈВI ЗIЩОIНt МOI" дворца зад061U1II су дубоке пукотине 11 [lразIlОВС­рfШ мржња сељака, KOjl1 станују унаоколо, тошtко је узбу­ђеllа да сваког часа морам да рачунам са нападом, јер гюру­ЧIШII су щt да не желе више да трпе ђавола у свом округу. _ ПРllGлижашю се крај.

3еЛСНII аllђео 06еliапа 11 обсћава - сваког дана свс одре­ђеlшјс, све УВСРЉЮНlје: све је ближе КШШЧ]lOм испуњељу, каже 011. Ал.н сви щt occliaMO да ће поr.юћ доli�t 11 сувише ка­сно: дошао Је одаВliQ са стра.хом очекивани дан пропастн.

IlОСJlеДlЫI пуг сам се посавстовао са КСЛl1јем 11 доtш]" смо до закључка да шtше нс ЖР1Ћујемо ИIШrrn од црвеног прашка, да бllСМО са тако СТС'lеним златом јсдва 06сзбеДIUlИ ЖIIIЮТ, ']его да што је брже I\ЮI)'ћио одемо ва.] земље, и то у Чешку, да бllСмО 'I11MO код цар.:1 Рудолфа, слав.IOГ aдelYтa краљевске УМСТIIQСТИ и ЊСI"ОВИХ ИСТО тако одушеRЉellllХ ГUleMelHmtX 11 богаТllХ npltjaтeљ..1, поново 1l0'leJНI са радО.\I и то са свакако всllИМ успехом, јср ћемо иеповсрљ"во�t Хаб­сбургу моћll пред IIteГOB�IM о<[има да пр"кажемо jeдa�1 екс­псримеlГГ са llреображавањем метала, захваљујућll још по­стојсћllМ ocтatI�IMa 113 КУГЛII од слонове КОСПI светога Дан­стана. Тамо, у Прагу, треба 3а'ГIIМ УЧИНIГГИ све да се у књизlt свеца �шјзад наljе r'IYТ до справ.љања камена, чиме бll �j беди КОI�аЧIЮ дошао крај �j отпорио се пут за IШШу срсliу 11 славу.

l-liije могло ЩI буде IЩЮ]КПС сумњс у то да су "а двору у Ilрmу

.изгледи за алхемичарс по свему другачији �Iero у Ен­

I'Ј[еСКОЈ, пред О'lима јеДl1е незахвалнс господаРlще. Lb:гo С3l\1 : зајсДно са својом жеllOМ Џсјн, ИСШlпшао тај

корак Јер 1'.111 ЈС бщю заllста тешко да у својој сада скоро BCtl

]76

шездссетој roДИНII постанем юбеглица, аЈщ ЗеЈIСШ1 анђео нам је тако СIl3ЖНIIМ 11 обсћања пуним РСЧl1ма д!ю запо]мх:т да кренемо, IЩПУСnlМО JlOMOBHIlY 11 oТnYTyjcMo код цар.1 pYJlOJI· фа, да сам однучио да се В�lше не устручавам. Као да су сама небеса :I:тела да ми поднесу доказ о правиЛlIOСТИ те З.1l10-вести, јуче сам ПРIlМИО писмо од кнеза Ласкија IfЗ Пољске, кој" ме иајласкавијим ре'lIIма ПООlща н МОЛII да зајеДl10 са својом супруl"ОМ 11 са Келијем будем гост иа ЊСГОВIIМ 'Iма­ЊlIма. докле год м" се то буде СВllђа.ло. Разуме се да ће он CIIOCIITII трошкове nyra, а OCI1M тога МII је обеliао �j 8ltCOKY ГОДIIШЊУ ruшгу. - Радост збо[' тог [тсма !шје дуго трајa.rш; цедуље са претљама да liе све нас cкylla n06�rrll 11 спалН'П1 IШМ кров над IЋаЈЮМ већ су СЈ1едеliег југра стајале 113 нашим BpanlMa. - То је и сувише: ЖIIВQТ својих Ile смсм да стаВIIМ на коцку. - Да затражим заштиту власти? Не бl1 11I\ШЈIO СМllсла. ОстаВIIЛИ би ме на цедилу. Јасно осећам да се иза тог устан­ка сељака крију моћlШ, тајни lюпријатељи, Koj�1 ми желе зло 1I покушавщу да мс упропасте. 360,' тога liy сам мораш да I'IСШТО учиним! - - - Новац од Ласкија нијс CTltrao и то је Сl1'гуацију погоршало до те мсре да сам се nocpCJlcтtlOM Лс­стера морао 06рапrrи краљици Елизабе1lt за помоl\. Ал�t сада јс већ све свеједно! Гордост 6I1ше I�e могу да �IЗI--убilМ. Не же· лим да постанем убица своје жене 11 свога детСlа! ---

ОД КРаЈыще сам посредством Kypllpa 113 коњу даш1С 1'lpIlMIIO: - - - четрдесет а.lђеосКIIХ талltра 11 јеДIЮ руком IШПllсано IIIICMO кој"м ми одговар.1 ... а представку због не·

lIOBOJblle заштите мог живота и моје куllе, да ње ... а Mo li Iшје дa.r!екосеЖН�lја од оне подрУ'IНlIХ влаСТlI. OcIIM тога, да је "yJ1.11 то што зелени aHI}eo; у кога се толико поуздам, нс мо­же да будс 6ољи заШnlТНИК од ље, која је само овоземаљска ВJlадарка. Ијош понешто на тај ледеIlО-XlЩЦНIl I-fаЧIlI'I.

ТIIМС је ОД.!lучено и потајlЮ све потребно УЧИIbСIЮ; 0110 мшlО rlРТЉШЋ, без кога не можемо, одмерено је lIа "ајскром­шtјlt lIа',ЩI, а само пуговање ће се 06аЩПII што је MOlylic jCBTIII[lIje. Све остало, овде у Мортлејку и тамо IlaПОЉу У мрач�юј будућllОСТИ, стављам у руке IЈајМЮIOСРДllије моllи небсса! ---

Дlшас. 21. ссnтембра 1583, KYЦl�YO је час MOI" опроштаја; у CI3�lтal!te l1емо у тajHOCТlt IШПУСППlI кућу У Iшручеlil1М

] 77

ПУПI�IЧКlIМ кочијама и llaдамо се да ћемо већ пре вечери Сnlћи до Грејвисинда. ---

Сшюћ и ГIРСД 11011 још је 'юпор сељака 11 ПЈlx1чкаша галамио пред дворцем �I јеДlШ је упаљена 6акља уба'lеlla у затвореllО ДВОРIIШте, тако да је мој стари слуга морао да је ИЗГnЗII ногама. С MYI\OM смо юбеГЛlI сусрет са новом руљом ItзaЗива'ш нереда у току нашег бекства и једва смо уСI"IСЈIИ да ГlOбеПlемо кроз јутарњу маглу. -_ _

Боже мој, СlЩ је ollaKo како је записано у мом Дllјар�lју: ја сам у бскству! - Иза МСНС лежи мој последњи посед на зе­MЉ�j који повезује Jtмe мог lюда са зеМЉО1-.1 Еllглескс: Мо­ртлејк је IlpeflYllJГCII најсздн руље, можда још и пре lIeгo што ћу IШIlУСТllпt IIСГОСТОЉубиву обалу домовине. __ _

CBOjliM старим, мут"им ОЧ�lма видео сам пожар Морт­лејка! На ХОРИЗОIПУ стојс ЦРШI облаци, тамо где иза брежу­љака лежи мој дворац. ЦРНИ облаци дебелоt" ДI!ма, у коме CTatlyjy деМОНI! IШl"qјеllИ од отрова, а које YВlIC тера l'll"pa веШllща I'Ш месту "IСl"дашњсг мира. ЗЛII ДYXOIН" IIРОШЛОСТII сада могу да Ilрождеру своје. Нека ИХ то HaxpaHII! Нека буду задОВОЉНIf д06а'lеном 11М жртвом! Нека забораве на мене због своје орпtје и те даће!! - Само ме једно дубоко 601111: моја лепа, драга бибЛ\lотека! Моје ЮЫlге, Ilрllрасле МОм срцу! J-Iсће 'Јх поштедС'пt ни ђаВОЈ111 освете, бащ као 1111 руља у својој бсзtщдеЖlюј I"ЛУIlОСТИ. Ту Itl\1a много дела која су јединcтnеlШ 11 ПОСЈIСДња своје врсте на сВС1)'. - Изгореће објаољивање щuдубље MyдpOCТlI, угљеШlсаће се љубав t-Iaj­всрније гюуке: збогом 1I пре-IЋОРИ се у пламен 113 кога nOТII­чеш; Ш"lеlа је за добру ре'l која се ГОВОРII бештиј�l. - [�.љe је вечно горе-пt 11 УЗ.LЏtli�1 се у завичај, 'тма где је ОПЫIШте вс­чне 8..1тре! - - -

Већ читав сат седим за писаtшм СТОЛО1-.1 �1 дРЖИМ У ру_ кама последи лист щtjаријума ЏОllа Днја. - Видео сам како ГOP�j дворац у Мортлејку, као Д" сам стајао пред њим. СЛlIка која HaeTllje за време ч�tтања llе може да буде топllКО жива!

ВI1ше flyt'll сам, покоравајући се lIаI"JЮМ l'laГОНУ, покрс­IlyO руку према фltјоUl" у којој леЖЕI свежањ са PoUePOBOM заостаВШТИIЮМ, WIИ рука Мl! је сваКIt пут шщала као па­ралиеatш и Ile могу да донесем О).щуку да се дохваТltМ IIОВИХ

178

Тlшшра који ми обећавају нова Рillјашњења. Нова разја­ШIЬеIЫI? Чему? Зар да подигнем .юве об113.КС меМ1lе'! ИСКQ­nauat.1 прошлост? Иако је за Melle све г1ОМСре! 10 у lIајсnет1шју садашњост? У заслепљујуliу светлост, која ме ГОТОIЮ оша­муliује! I)llће боље да искорИСЋtм ту Ilеобичну, ту '1удо-81ШIlIУ 'l'IWIIllY ч:аса, која ме обухвата; МСIIИ је као. д�, одtЮ� јен ОД цело,' света, па Iшак не и сам, седим у СВОЈОЈ радНОЈ

собll - као да седим вегде у rlРазвом СВСI\ШРУ 11 tlзван љу­дског времеlЩ. - -

За Mel1e више нема сумњс: ЏОII ДII, мој далек!! Ilрсдак, ЖI1В јс! 011 је ПРI1СУ"ШI, ОН је 08де, овде, у овој соб�t, Оlще, поред моје столице, поред Melle -- можда у Mel'II�1 - ЖСЈIIIМ да то I1ЗГОВОРI1/\! чврсто И недвосмислено: веома Је вероват-110 да сам -да сам ја ЏOlI Ди! ... Да сам то можда одувек бlЮ! БI\О одваiкада, а да нисам знао! - - Шта ме се тиче како је то MoryIiIlO?! Зар Ilије довољно што то осеliам са lIеОПI1СИВОМ јаСlюliОМ 11 ОШТРIII-ЮМ?! УОСТlUlОм, ЗШIСта IIMa проltЗВОЈЫIO много разлога 11 Ilримера са СВИХ MoгylillltX подручја науке IIШJJltх дана, која све то што ДОЖИllJьавам доказује, објашња­[Ш, руБРIIIЈ.llра 1 1 оз.шчава У'lеm!м Itмеlшма. ГОВОРI! се о це­rщњу 1II1ЧIIОСТИ, о двострукој свесћl, о параПСl-1ХОJlОШКl1М фе.ЮМСНlIма СВIIХ врста - свеједно о чему још! СмеШIIО је што се око таКВIIХ ствари HajBlНue труде лекар.! за ум06011НС којl!, lIеспособmt да ишта науче, сматрају да је 11УДО свс ОIЮ ШТО 11е р<1сте 11.:1 сушном пољу ЊI!ХО80Г Itсзtщња.

OIIpe3HO сам пред собом KOHC"ГalyjeM да се oceliaM душе­вlю Il<УГnУI-IO здраВllhl. Али, доста hШ је таКIШХ Itзвltњаваља пред самим собом 11 одсутнш-t, меШI, уосталом, IШКЈ1еllO ра­ВtЮДУШIItI1-.1 пснхијаТРllма �I седмоструко мудрим људским крпtuама.

ДаКЈ1е: Џон Дl1 IIИПОurrо ннје мртав; он је - рещtмо 1"0 краткоl1е рщНt: он је ЈIН'IIЮСТ са оно['а свста која 7а јаСIЮ ПQ(..,ЋвљеIlL1Io.1 ЖСЈlx1ма и Цl-IJьевнма IшстаllJьа да делУЈе 11 тру­ДI1 се да оствари себе. Тајанстnеllll TOKOBII крт. могу да бу�у тај )>доБРII СГIРОВОДIПlК«(, та ЖflВm'lla снага; у сваком случаЈУ: "го је СГЮРСДlШ ствар. - Ако претпостrшим да беСМТn:ШI део UOIIa Дија кружи тим током као слектрична СТРУЈа кроз меТаЈ1I'У жицу, ОЕща се ја налазим �ш KPIUY те ба крсне Жlще, а СJlСI'Тf.НIЧIШ струја ))UOI[ Дlи се сакупља 1111 крају те Жlще

179

11 1

1 11 11 1 11

,1

� �

� 1 1

I

I

целом својом свсшћу с онога свеТОЈ. - Ах, КОJlИКО с..'1М раВIЮ­ДУШШ I 1'lpeMa СIJCму ТОМС! Могуliс је иаћll хиљаду објаШIbС-1b<'1, nfl IНШК MII IIИ јсдно lIe надокнађује страховtлy јаСllоћу мог ДОЖIIRЉ.'1на�м! -- Mllcllja је �lOја! Мој је циљ н круна у ОС1Ћt1рIIВШI>С Бшlюмета! Ако сам ја - достојан! Ако IIЗДр­>ким! Ако сам зрео. - - На Me�lll, на последљем, почива �IC­l1уњсње шщ I1роl"lаст за вјСIШ вјеков.

Оссћам да о6еllање l"Opll на мом темену, баш као 11 пlю­КJleTcTBo. Ја сос ЗШН.1 1·1 ја сам спреман. Много тога сам 1-1<1-уч�lO, UOIIC Д .. , l1З TOOjllX посвсliеlНlХ и НОЈlшеБНIIХ ЮЫlга, Ko�e CII IНННlсао ради WШСТIГroг поновног подссliања! Потвр­IJYJeM 11-1,

,lшемеШГnt душе моје крв Н, да се ја сећам ! _ Према

томе, ТnОЈа �6ap лежи у добрим рукама, Џоне, и ТI1 CII »)ја« на основу МОЈе СJlобоДlIС воље!

Бартлст ГРI1Н једва да је могао сачекаПI да ме ПРOlшl)с CBCcllOr' да сам то ја ЛН'IIIО! ОН је већ и недавно ст<Јјао изn мог Iшсn1\ег стола у увсрењу да је МИС"Пlчrю сједињсње из­међу њеroве жртве UOIJa Дија 11 MerlC већ епронедеlЮ. То је бl[ЛО r'Лупо с ТIloje страrщ Бартлетс Грину! ТИ СII хтсо зло, П радно Clt у корист добра, као што ви то унек 'ШНlfТC, ВИ I'ЛУШI ђаНОЈНI Лсне руке! - TII СН само ПОЖУрlfО моје буђење, Б3Ј�rлете ГРIIllУ, 1I ОТВОРIIO Мl'! ОЧН 11 НЗОШТРIfО МII поглед за ТIЮЈУ 1"pacTapy rocподар�IЦУ Itз Шкотскс и I!З бсзда�,а Ц,рIЮI'

KOCl\loca! - БоПtll�'1 ма<шка, црна Изсјис, леди CIICII, nлеме­HltТa KII�Г'I'ЫI АСЈа ХотокалУНГIIНОва, OI-ш јс RC'IHO BCТ<l, rta "ска МIIЈс добродошла! ПОЗllајемја њу. Познщемја ","ен nYI' кроз 6езflреМСIIОСТ, од ОIЮГ часа "ада СС ПРСТВОРllла у сукуба MOI' IIССреl'llюг IlpCTKa, ШI

.Све до дШiа када је седела 1)' поред

МСНС Н МОJIIlЛlI мс 3.1 ОНЦI врх копља. Била је то једна ЊС�Ш маПI<lIIа СУГССћljа, коју није трсбшlO да (><"lЗумем баш због :0"[1 ШТО је за MClle остајала тајllа. 0110 женствено у MCH�I, ту ЈОШ заспаJlУ A<UblIIIY, KP<UЬCВCKY ))Е.rшзабс1у((, она lie може да УШIU/ТI'1 зnто што маГИЧ"аа будућност нс може да се у" "_ LLЛ'Н еве док нс постане садашљост, агш оно стварruшчко ОТСЈюв.љ�1 1O у МУШКОМ хтеЛI1 бll да Прl1граби како бl·ј спрс'lИ­ЈЈ<:I »хеМИЈСкИ брпк((, којн liе се обавити! - JI1 МИС)!ИМ ДП liемо морати да се обраЧУНI1МО! - -

Пр�ljllте.љ Jl1IПОТI1I1 је юјш:ию да је спреман, када га још Iшсам раЗУМСlJао. Он је себе ШIЗВI10 потомком »цаРСIJОГ ма-

]80

Пlстра((. ОН је ссбе, мада под ВСЈtoflима, IШЗltВЗО Масцнјем.

Добро, нољан сам да му за сма поверујем даје Масци.

А мој У'UПЉСI'Ш ПРltјатсљ Гсрт"ер? Ја ћу УПl-mlТl1 ЗСЛСIIО

ОПIСЩIЛО, које као ЛИПОПflЮВ дар С'юјll преда МIIОМ Н ја знам

да ће се Теодор Гертнер насмеШIfТlt у огледалу It CТ"aBIГГlI

Щl!""ЗРУ У уста, удобно I"IрсКрстlrrи ноге 1I јЮћl1: »3ар уопшгс

ВШIIС НС можсш да ме препознаш, оМ Jolm? MClle, ТООI' прн­

јатеља ГарДСllера, твог лабор<нrra.? О�ЮГ кој" те упозорава?

Ах, Koj�, те, нажалост, )'Зt'UIУД уnoзoрава? Nш, зар I'IС, данас

се нсli познајемо и ти ћсш бољс послушаТl1 моје сансте?!«(

НеДОС1<1је само још Едвард КСЛI-I, тај шарлатш·t са одсе­

чеНliМ УШII�ta, заВОДНlIК, MCJIlljYM, - онај човек 1\3 да-ш Џона

Дlljа, кој" је у нашем веку постао х�uъадоструким отоком

рака, којll растс �I расте, lIако више нсма своје Ја. Мсдијум!

Мост ка ономе СВС1У црне Изејис!

Р;ЩОЗllао сам када ће тај КеШI С'ТУПll'ТИ у мој ЖlllЈОТ 11 по­

КЈIOIIИТII сс, како бих могао дп CTprllCM маску времеlШ са ње­

I"ОВОГ ЈЈ1ща! - Спреман сам на све, Едварде, без оБЗflра да ШI

liеш се појавити као авет на СПIlРlffitСЋIЧЮ'1 'ШЧШI, илlt као

IrаРОДlll1 пророк, или као СКlПница,још дш-шс, доле IШ УJlицlt!

Остаје још Елизабета. - - -

Прюнајем да мс CllOrIMIIC дрхтапица It да нисам у стању

да заПflшем ОНО urro глава покушава да МИСЛII.

Магла 1·1 уз6уђење м" покривају видик. КОЛIIКО I"ОД сс ја

"апрегао, моје се мисли fl представе збуњују 113 "УД1IН начин

кад гюкушавам да MIICJНIM на »)Елllзабсту«. - - -

Доспео са",1 'I<1КО далеко са CBOjflM ДСЈIIIМlIЧI'Ю пуt-lllМ 110-

УЈДања а деЮIМИЧНО сумњltчаМIМ МitСЈНша, да сам се тргао

од жустрог ра3'""ОВора кој" јс IIзгледа nO'lco ншlOЉУ lIа ход­

IIИКУ 11 све се гласније ПРflБJlltжавао мојој собll.

Тада сам Ilреl'lознао гласове кој" су се оштре завадl-lJl�l;

KpaTK�j 11 заповедни усклици К�lеl'иње ХотокалУllГllIюве кој"

су naдiU111 као оurrpи ударци �' нежнији звук ШIМ;U10 мање

тврдоглавих примедбl1 моје KyIiriC даме, госпође Фром, која

је савесно поетушuш према мом '·IMor)'.

Поскочно сам: кнегнња у MOIo.' cтal'JY! - Она, која МI1 је

још нсдаВl10 преко Липотина дала до ЗI·шња да најзад очс­

кује моју узвратну l1осе·Ју. - Шта ја то кажем: кнеПlња Хо­

токалУIIГИlIова! Не: дсмонка rpoЗIIИХ JlOtHlltX, тајаllствеrшх

] 8]

I

р�t1уала, HCllp�jja1'CЉ"цa од прапочетка, )НIСДII Сиси« МОГ ро_ !јака rovcpa, ЖСЈШ 113 OIшдајуliсг Meceua; она ПQIЮIЮ наmща!

ДIНUlx1 радост МII је зщtpхтма кроз живцс. гшанула је у MCJII! јарК" .... JlЩlМСНОМ: доБРОДОIШЈа, добродошла у свој блll­СКИ, сраМО11m IIОраз, Ш3СТIIЊQ женека! - &аш сам распало­жен! Ја сам спремаll!

И <;'1 IIСКОJIIIКО БРЗ11Х корака ПОЖУрIЮ сам ка вратимо, IШГЛО их отворио 11 I!IIKHYO гласом КОЛИКО сам могао уз_ ДРЖЉIIIНlМ да 611 Зс1Зnучао као np,tjaтeЉCКlI прекор:

)јАма немојте, госпођо Фром! ПУСТlгге да.\lУ слобоДНО да уђе код менс. Ја сам се преДОМIIСЛИО! Биlје 1\111 3.1ДОВОЉ­етво щtје прщ.IIIМ! МОЛИМ вас ... «

Проmоеl1lt поред укочсне госпође Фром, шуurrclilt према мени, убрзrню ДШlJуlil. и са своје стране ВИДЉI1ВО се трудеtlИ да ГlрстрПЉСIIQ узбуlјсњс вешто претвори у љубаз�ю подру­ГЉIШII поздрав, кнегиња је рекла:

»/1росто сам зачуђеl'Ш, драПI пријатељу, што вас Iшла� знм тако строго oIIBojeHol' од спољног света! Бсз оБЗllра jc� сте ЛII 1l0K�IIIIK 111111 светац, у сваком случају ЧЈебало 611 да Iшг ]ращ1ТС изузетак са једном пријатеЉIЩОЈ\.I, која 'lезllС да вас ПО]IOIIО BIIДl1! Зар lIе?«

Дао сам Зllак l"ОСпођll Фром која је још увек, са уко­ЧСШ1М Г!ОПIСДОМ 1I једва Д11шућlt, стајала наслољена 11<1 :шд хоДи!!ка - као да јој је ItЗНyrpa З�tЈ\.Ш, тако ми се УЧIIIIIUlо,јер сам ВIЩео како нека летеl'tа дрхтзвица увек наново ПРОЖl1ма њсно тело - да се СМ!!РII 11 ПУСТIЮ сам, уз гест позива, KHe� ПIЊУ да уђе у моју радну собу. У тренугку када сам хтео Дfi затвОрllМ Вр..1Т3 за собом, још сам Вlщео како l"ОСпођfi Фром у l-IfiГЛОМ узбуђељу диже руке према мен". Ја сам јој још је­ДНОМ /(ЈЩМIIУО ПlaВОМ 11 мој смешак је требало да је обfi­вест" да може да буде бсзбРl1ЖНfi.

Онда CfiM сео IШСГlрам КНСГllње ХотокалУИПIНОIJС. ИЗ ЊС јс нзвирала бујlща љубазних прекора: да сам СII­

ГУРIЮ f]?"РСШНО ПрО1УМ<I']IЮ IbCIIY rdДашњу тврдоглавост, 11а сам ЈС због тога юбеПlВ<lО и зато H�lcaM одржао своје �eћaњe да liу јс ПОСС'пгги. - БIШО је тешко доliн до pe'I�I. БраНl1О сам се од ТJIX ласкавих PCOI�1 таман још У'mШI1М, кра­ТКИМ �, ОДССЧНI1М покретом руке. За тренугакје у просторијll заnлздала ТIIШИI'Ш.

182

» I1ЩlТеРСКlI мирис« - КОllстатовао сам 11OтэјllО, Кllеl"И­

]1.1111 Iшрфем ми је roлицао живцс. Збрисао сам себll са чсла

БУlIIlЛО којс је полако расло у менн; затим С<1М 11OЧ�:

»Веома lюurrована кнеГИIbО, R<"\ша посC'l1l ми Је, понав­

љам, веобlt'lНО добродошла. I-Iel'ly ЛШ1ПИ ако кажем да бl1Х

још данас узео слободу да вас потражим да сами IIИсте до­

IJm�l«, Заб..1R.Љало ме јс да HanpaBII�1 јеДI-lУ малу паузу дп бих је

IlOCMaтpao. ВIЩео сам, мсђynш, само како СС IШnOДIШ ЮIСГИ­

ња IIt1КЛОНltJш rlpeMa мени са кокетном захМf1Iюшћу, одговара­

јуliн МТ'I HCM�IM осмехом. На основу IfЗliенаД]ЮI'осећања спопа­

ЈШ ме је жеља даје препаднем; због ТОТЋ сам брзо IШСТЭВИО:

»Тсра ме, наиме, да Вам кажем кпко спм у међувремену

научио да разумем Ваше жеље у пот'леду моје ЛlIЧIlОСТН - да

сам схвапю Ваше мотиве ... н

))Како мс то радујс!н - преКИllула ме је ЮIСТ'ltња импул­

СIШIЮМ упадllЦОМ. - »То ме изузетно радујс!н

Трудио сам се свом СIШГОМ дП ми mщс ОСТШlе без по­

крета: ,,,",сам се обазирао на то што јс рекла, ХЈнџџю 1-1 оштро

сам фllксирао ље�ю насмсшеllО, заllСТЭ 3<1ВОДIlI1ЧЮI ЩIСМС­

шеlЮ mще да бих рекао: » Ја Вас IЮЗlшјем«. КлИ�Нlула је са очеКl1Вањем, брзо, као да је узбуђена од

најПРllјаТllllјег I1ЗНСlшђења. » Вн себе називате Юlегињом ХотокаJlУНI'ШIOВОМ«, 'Ја­

сташю са.'.l. »BII сте поседовали ИЛII поседујете - сасвим је свсјСДl10 -један дворац у Jckal-ерIНIOIIару,«

110.10111-10 l'lестрпљиво КЈшмање главом. » Да ЛlЈ Ilоседујете ЈШИ стс ПОССДОВаЈШ тэкоl}е It један

дворац у Шкотској? Или иначе ие,'де у Енглеској?!(( КЈIСПlњаје за'lуђеJlО од�taХ�lула главом: »ОдаКJlе lЗам то? Мојп ПОРОДlща нсма ама баш ни нај-

мшье везс са Еllглеском.(( Ја сам се хладно насмештю. »)Да лијс то сигурно, Јтеди -- CI1CII?(( Сад сам се одважио I щ пантеРСК�1 скок 11 зздрхтао сам у

својој ДУШII У очеКIIвању шта ће се ДОГОДИТlI, Али моја лепа партнерка је ОЧllгледно умсла да се савлада боље него што сам то очеЮ1В<lО. Она МII се, ОЧИГЛСДIЮ се забfiвљ�ући, Ha� смејшш у JIIще и упитана:

1 83

»Како је то забаПll0! Зар толико личим на �leKY снглеску жеllУ из круга Ik'Шlеl" 11OЗНШIClЋа? Ина'IС ми радо говоре - �IC З�lалf да ЛlI да би МII лаСКаЈlI1 - да су моје upre лица једин­ствене 11 да су чисто кавкаске! Па то нису црте јеДl1C Шкот­ланђанкс!?«

»Можс бl-fПI да су ласкан.а мог јаднО!" рођака Роџера та­ко звучала, МИЈIОСТlша« - - заправо сам хтео да је ОСЛОВИ М са ) МНЛОСТИВ<1 господарице црних мачака«, али кад сам всћ зауст�1O да 1'0 кажем на језllКУ м" се појаВIIО некакав отпор, тако да сам оставио онај други СЈШIC<lО реЧ11 »мнлостив.1« _ ))ја бих себll, са своје стране, ДОЗВОJlИО да Вашс црте лица lIазовем мањс кавкаСКIIМ, а више сатанским. Надам се да В<1С то "е врсђа?«

КнеПlња само што се није срушюта од paдOCТI1, Ii "'CI·I СЈШСТlt'НIИ глас извощю је праве каденце трилера смејшм. Алн затим јс зпстала, као да ју је изненада спогш;ш радо­ЗН<1Ј1ОСТ и ОIШ се СflГJlа напред са питањем:

»ЛШI сада сам заиста веli сва напета, Гlријатељу мој, да б�IХ чула зашто м" се одају СВI1 ПI каприциозни КОМПЛlIмеll­ТlI?«

» Ком rUlI1MClrrtt? « �)Па да! Па 1'0 су КОМПЩlменти сасвим IШЈЮЧIЛ'e врсте!

ЈеДIШ енглеска леди! Сатанска фИЗI1Оноr.н�а! Све су то 11Н­ТСРССШlТtlИ деТаЈЫI којих се никада не бих осећала достој­'IOМ.«

Дос.:1ДIUШ MIJ је та Jll"ра реЧltма. Напетост у МСНIf се пре­КИllула као преlшпреПlyrо уже. ИЗ мене је прокуљало:

) Доста Кllегињо, илlt како иначе желите да Вас зову! У сваком слу'щју КНСПlња паюta! Ја сам вам рекао да вас по­знајсм, јссте 1111 чул!!? Да Вас ПОЗlшјем! - Црна Изсјис може да мсњн хаљЩIС и имсна како жели; мени, мени, Џону Дију, Вllше I·ЈС може да ПОДIЈатl ни са каквом маском!« _ скоч�ю сам - ЖlJ1И 'хсмltјСЮI брак' Ј[епете осујетити!«

Кнсгнња је полако устала; ја сам, cтojeћ�J "РСД њом, б�ю JtaСЛОЊСII на свој Пllсапи сто и чврсто сам јој гледао у лице.

Мој поглсд 11стеРIIвања IIсчастивог нијс успео да отюю-1111 ДСМОI Ш ЈIlIТ11 да пt IЩтерз �Ja ПОВJlачење, npeтBopl1 у дим ЮlИ како ли сам Bcli замишљао дејство својих речи у узбу­Ijсњу тре/lyrкз. ОД СВСI"З тога Iшје се ништа десило; ,�апро-

] 84

ТIШ, ЮlеГ�lња ме је одмерила једним НСIIЗРСЦIШО веЈШЧШ·I­cтвeHI1M 11 одбојНIIМ погледом у комс је врсбао јеДШI ПР�I­кр�шеНII подсмех, 11 после кратког КОJlебан .. 1 рекла:

»Metнl IIИСУ ДОROљно ПОЗНfI"I"е IlсоБИ'II-IС форме опхо­'јења које су у овој зеr.uыf омиљене у ОДIIОСУ I-Iа Jlac, руске IlзбеГЈlице; з601" 1'Ога нисам сасвим сш-ур"а IШСУ ЈНI Ik1ше нс­обl1'lIlе реч" израз јсдне MCI"I 1·lеобјшшыlВС ОМСТСIIОСТИ ва­шег душевно!' здравља. Код нас, где су обичајll IШlIЗглед ЧС­ета суров��и, мушкарци даме нс пр"мају, ако су - 11 СУВ�lше nOI1lIJНI.«

Стајао сам ГЈред њом као ПОЈlивеl1 водом, Ilсспособаll да ItЗГОВОР�IМ и једну једину реч. Љщс MII је оБЮlJlа ВРСМlна. И прот�1В моје воље, само због тога што сам бlЮ l.IаСШПЋIt по обичају да Ilрема другом полу будем У'ГПIВ, лромуцао сам:

»ВОJlСО бих да ме разумете ... н »Нсваспитаност сс Ilикада лако нс може разумети,

ГОСПОДИ11е мој ! « Кроз мене је севнуllа луда мисао. Као муњз хитро сам се

lIаПiУО Iщпред и ухватио КllеГШЬШIУ УЗЗIlУ руку, KOj�ljC бllла IIзслоњена на руб мог Пllсаћсг стола. ПОIЈукао CflM ЈС према себи, осетио под својим Прс111ма крепкост те руке IШIJl1КЛ� да држи узде 11 спортски прибор, 11, као молећlt за опроштаЈ, принео је својим уснама. Била је слаСТIIчна 11 IЮрММНО тоruш, МLlрисала је нежно 1-1<1 аШIММНО узБУДЈЫ1В11 парфем кара,,:теР�IСТllчан за кнеГlIЊУ; али Itначс се l-ја њој IНlje могло запаз�rГII ама баш liИШта сабласно IШИ деМОIIСКО. ЗастаВШl1 секунд, KHerllIba је ПОRукла руку 11 110дигла је ка мени напола озБшыI,' напола прстсtш.

»Било јс ynУI"НО ту руку НСКОРИCТItТlI за HCu.rгo друго, а не Ilрепуштатн је тако прсвртЈЬивом зашпmll1КУ ради без­вредног мажсња«, грмелаје; лаЮI ударац по образу, који ми је дшta, такође је био од меса и Жllла, мада нс тако фи нс расе.

Оссlјао сам се разо'taрatlИМ, празним, као да сам без от­Ilopa прошао кроз фантом уображеног ПРОТИВШlка и IШ чу­дш", наЧИI·1 уморан IlQCJIC CROf узалУДllOГ ударца у ваздух. Спопала мс је 11есигурност 11 ПОТПУIIO зБУllила. Истовремс-110, у MCH�I је дрхтало необјаwњиво оссliањс које је lIа IIСКИ начин бllЛО 11Овезано са ДОДЈIРОМ мојЈIХ усана и К/IСГИIbИНС

1 85

IЩlЏШIIIЩС. јС3.:1 тајШlстненс прющаЧНОСТlI _ I1ЗненадllИ страх: БРllДело МII је по КОЖII да сам ;\южда увреДЈЮ фlННlју Н ТUlсмеШlтнјс организовану IIP�lpoJIY од моје. Изненада сам се осеtщо IlеlfзреlЏllЮ ГЛУГIНМ - УОIIШте више !Нlсам могао да CXВtl'ГI\М своју малопређашњу сумњу, сматрао сам да је прс­тср..1на, штаЩlше, умо6олна - Вllше нисам могао да разумем себе. укратко, мор .. 1 да сам деловао као ПРИЩIЧНО ЖаЈIОС/Ш �' КОМ"Чlta фllгура у том CTDIby бсспомоhноств које ме је IIЗНС­Ilада спос ... ало јер се Ю'СПlња mllСlшда ПОДРУГЉ�IВО, па "пак не без прш.lет1ЮГ caY'lcl,Lllia у тону lIаемејала, погледала ме �IСI'ЈlIl1шаЧКII од !'Лане до !Јете 11 рекла:

, »ја сам кажњеlШ због своје lIaMeтЛo�tвOCТII. То уВН!јам.

Даклс, щ.ЩIС нсћсмо јСДIЮ другом nребациваТII! Рачун јс плаliсн Ј-I у том случају време је да се наnYСПI хотсл.«

ЊШРЩНiла јс брз покрет у правцу врата, Koj�, се није мо­гао ЈЮГРСШIЮ разум(..,.и. -Ја сам се llреlојУО као из lIеСВСС'ПI:

»ПРСКЛIIЊСМ Вас, КIIСГНЊО! Немојте тако! Немојте да одете ЉУПIТI1, IIСl\юјте да ме Iншустите са таквим МIIШЉС­њем о Ј\1СIНI - О мојим МШlllрllма!«

» M�o 1101�рсljене. сујете каваљсра, уважени ПРllјатељу?«(

- Јl<'lСМСјала се кора'ШЈуlill даље - » Т о ће проliJl. ЗбоГОМ! « Сад сс IIJIШС lIисам УЈдржавао: »СаI\Ю још јСДШ'1 сскунд, кнсгиљо, да бих Вам рекао да

сам будала, да сам IiсурачуlUЫш, једном речју, да сам КОМlшетlШ луда! Д;III ... В" св.акако 3.:1пажате да HllcaM Ш, Пliјatшц, 111\ ПРОФССlю.,алllll Пj)OC1<lк ... В" не можете да ЗIШте urrn СС У MCIIII доrnђш1О llротеЮНIХ сати ... ЧlIме сам се бав�ю - UЛ1l СС све захтевало од моје главс .. .«

)}Одмах (;':1М ПО,\lВСЛIIЈШ«, ОДГОВОРШЈа јс кнегшьа са IIС­ТИIIС"ИI\I саУ<lешliсм, �Iз кога сс више H!1ie могло разабрати lIикаква rЮДРУПIR.ањс - »да занста ннсу погреШIIС �I прете­ранс ГlpeдcTaBC КОЈС cnCT Јlма о .lемаЧЮIi\1 tlИСЩlма; ОШI своје главе Ј'lунс �Нlсmll\lа далеК.11\I од овог света н .Iеразумљив.ш caњ�pe]I,CM! :Гре�шlО 6Ј1 да lНlше �lДeтc IШ свеж ваздуХ, драги npJlJaTeJbY! ! lyryjTC! РаЗОНОЩП'е се! ... «

»НајБОЛllllја УВllljавtЮСТ ме приморава да Вам пр�mшм да стс у праву, KlIcrIlIbo«, упао сам јој у реч и више нисам могао да обуздю. 1 свој јСЗIIК. - »)БIЮ бllХ срећа.! ако 611Х свој прв" одмор од Iюслова за Шlсаћ.tм СТОЛОМ, којl1 занста прете

1 86

да 1\111 дођу I'JЈНве, могао да проведем тамо где бllХ - можда IIУI"СМ једном веп nOHyt)CHOr ЉtПQТIJНО80Г посрсдсша - 1\10-пю да се Iшдам прилици и ПРИIНUlеГllји да Вас 1'1011000 1311-

ДIIМ Ii добltјем опроштај за својс давашње IlонашшЬе.« Кнегиња је ухватила KВt1КY, ОКрсllула се 11 дуго МС I'ЛС­

дала; IIЗl'ЛСДало је као да се један чю"yra" "Оllеб3JIа 11 узда­хнула је раЗВУЧСНI1I\1, шаљН611М ЗВУКО�I, који је, l\1еђУПI�I, lIеКatю rюдсеtшо на зсваlЬе ВСЛIIКС мз',ке:

»добро, ако баш хоћетс, важи. 11 Ilадам се да сада iI Ви YB�lђaтe да сте обавезни да понешто ОI'IСТ i1спрашrгс ... «

КЛlI,\Нlула 1\111 је подругљиоо 11 већ је слсдсћег тренутка нестала из6еПlУnШ11 још један мој покушај да је задржим. Врат:-. су се затоворила пред мојим IЮСО;\\ 11 када сам сс ПО­I!ОВО ['lреНуо већје бl!ЈЮ каСIЮ. Са уmщс сс чуо глас аyroмо-611ЛСКС трубе.

I-IаI'ЛО сам отворио [lРОЗОР И поглсдао за колима. Кад шкотскс ђаnолске ACMoIIKe, као што јс ужаСIШ 60-

Пlња мnчака Бартлета Гри.ш, у наше време креliу да КУI' lуј.у у /ЏШltИМ, модерним Лl1МУЗИlшма маркс ДIIIIКОЛlI, завета ЈС тешко да се одоли ЊIIХОВItМ неМIIШIМ ујдурмама, ругао сам се себll.

Док сам заl\Нlшљено затварао rlpo30p 11 ПОJlОIЮ СС окре­"уо ка YHYI-раШЊОСПI собе, госпођа ФРО�I се IlОјаВI1JШ тамо где се, још пре једнОЈ' мннуга, кнсгиња I-ШСЛ3ЊШШ IШ Пllсаl'нl сто. у први мах сам се готова уnлаUIlIO, јер сам је IlI)СПОЗIШО тек пошто сам јој се прибllИЖ�1O ва један корак, ТОЈШКО су МII се промеIЬе"'II�1 У<ШНlIЛН њен �IЗРаз н ЊСIЮ држање. Ста­ј:uш јс ry lIеl\Ю, нспокретна и са УflШlIlМ цртама ЈНща, ШIИ

<шрстнм IЮI'JIСДОМ посматрајућн сваКII мој 1l0КјЮТ " тежеlill сп 6еЗlIмеllИМ страхом у ОЧl1ма да IICIJITO проЧ�rI'а "а MOr.1 JJlЩУ.

Брзо сам савладао чуђење које се јаВIIЛО у мени због ње­Iюг ПОllашања; сетио сам се свој.IХ COnCТnCIIIIX, ПрОТlшре­'n!IfX упугстава и истовремено се мало ЈI постидсо - заправо 1 .... сам нисам знао зашто - пред том ш\ нсобl1'ШЈ[ ЈШЧЩЈ CIIM­паТИЧIЮМ же�юм, у чијој ми је БЛИЗllltи сада ваздух I1ЗJlенада изгледао као прочишћеli. .. Прешао сам руком преко JJlща: саСВI1М лаки, узбудљиви да.х зверског парфема - ЧУДiюг 11.111-Рllса ЮiСЈ'lIЊС -јОЈ!1 се увек задржавао на мојој КОЖII.

187

Госгюђи Фром сам дао јеДIЮ објаwњењс које јс требшю да З'lЗ[}У'НI ШШЫflЮ:

» 811 се чудите, драга госпођо Фром, IJПО дцјсм тако пре­ВРТЉJllk1 YnYI'C'rвa? I-Iе замсрю'С. Овај мој посао« - површним покретом руке Iюказао с.1М у правцу свог пис.1.nег стола 11

госпођа ФРО�I је ГlpcтepaHo .ГЮСJlУШНlIМ погледом пратwш тај покрет - » t\IOJC МIIСЈШ 11 идеје БШIII су узрок urro ми је floceтa тe дa�le IIЗllСlraда бruш доБРОДОШЈШ. ВII вarьдa разуметс?«

�)y nOТnYllocT\I Вас разумем.« » Утолико бољс, е па онда СХЊ1.Тlпе да то tпuс бlmо ЮI­

роlШТО С мојс СТрШIС ... « »Ја 6НДIIМ саI\Ю јсдно, а то је да сс налазlгге у великој

ОllаСНОСТII.« » ЛШI госпођо ФРОМ!« - I'laсмејао сам се и било мнјс ма­

ЈIO lIellp1uaTHO што је моја кућl-lа дама ГOBop�тa тако тврдо, бсз l'IМаЈЮ СРЩl'НЮСТи - »Шта вас наводи на такве IЩlеlш!ју­јуliе IlpeтnocTHBKe?«

»ТО !ilICY прс-тоставке, мој ГОСПОДШlе. У ПllТању је ... у Шlтању је ваш ЖIНЮТ!«

СП.ОI'IШЈа ме је јсза. Да ЛII је госпођа Фром имала јеДal'l

од СIЮјllХ ))fШСlуml«? Да ЛlI јс нешто осећала 'IУЛllма месе­'lара? - ПРllб!1llЖl1O сам јој сс. ОЧII те nлавушс су ме ТlIРДО­ГЈш во ГlраПIJlС 11 yx�aT"O сам њен поглед. То н"је био IIзраз J1Iща неке особе КОЈа се НаЈlаз" Iшпола у трансу! _ ПOlЮIЮ с.1М lIаст,ШИО ОШIКlIМ ТОНОМ:

» IHm 1111 BII само МIIСЛIГГС, I"(>спођо Фром! Та дама - то је, YOCTaJlOM, јеДllа К!IСгнња ХотокалУНГИНОR.1, юбсглица, кавкаска РУСКltll . .а; ClНypHO III\Ja тешку судБИI�У коју деJIII са clНlыa овима КОЈе су бољшеВIIЦlI прогаЊаЈ1II 11 протерали _

та Дама, ,'оспо l}о ФЈЮ�I, 6удите без 6риге, не стоји са МIЮМ IIИ у каквој наРО'l�ггој веЗII, која би - која 611 ... «

)) - коју бисте МОГЛII да коmро.лншете, мој ГОСПОДlше.« »Како то?«( ) Зrrто ШТО је Jre познцјсте! « » 3ар ви познај/;,'ТС кнеГltњу?« »Ја је гюзнцјем!« »811 ... ГЮЗllцјетс l\IIспtњу ХотокалУIIГНlЮUУ?! Па то је,

бога1\111, веома IIIITcpecaIITHO!« »ПОЗlшјем је - 'ЈС J1IIЧIЮ - - « » I-ICI'O?«

188

» Познајсм је ... тамо с 01lе стране. - Где јс зелено, км

сам тамо. - Не кадје светло, као lilшче ... « . »Нс разумем Вас баш добро, госгюђо Фром, Шта Је зе­

JlellO - тамо с оне стране?«

»Ја то зовем зеленом зеМЉОМ. ПО�ICКад сам тамо. То је

као IЮД водом И ја нс ДIIШСМ км сам тамо. Дубоко је под

водом усред мора 11 спс IIзглсда као да је уроњсно у зелену

СВСТЈЮСТ.«( . .

Зелена зешьа!! - Чуо сам СВОЈ cOГlcтвelll1 I'JIaС као да ЈС

всома удаљен од мене. Та реч мс је заПЉУСllула СIIJlItIЮМ во­

допада. Стајао сам ошамућен и са,\lО сам внше пута 1101Ю­

ВIIО: »)Зелена зсt\uъа! «

» I-lltШl"f1 доб!Ю нс долази одонуд«. IшстаВllла је госпођа

Фром, а да није П!ЮМСЮШа готоnо раВltодушаll, па l!Пак на

чудаll I-ЈаЧИН тврд 1 1 прстећн зuук свог ["Јшса. у коме су IIСТО­

uрсмеlЮ 110дрхтаВаЈIИ стидљltВОСТ 1t уз.дрЖallll страх.

СlIОМ силом сам се ОСЈюБОДIIО те ошамуliСIIОСТИ 1t упи­

тао као лскар који БРИЖЉИАО посматра:

» Реците ми, какве везе има 'зслена земља', коју ГЮliекад

ulIl)aтe, са кнегињом ХОТОКаЈIУНГИlЮВОМ?«

»Тамо она 111\.la неко друго нмс.«

Мојајс шшстост већ бшш неitЗДРЖliва.

»Какво име?!«

Госпођа Фром јс застала, fюгледа.llа мс одсупю, 1\01lс6а-

јућ" се. »Ја ... ја га сад не ЗН<lМ.«

»Сетнте сс1«, само LlПO НША.1М Ј\llкао.

Осећао сам, БШЈа је под yrицајсм моје зarlOl�СТII IUIII са­

мо јс ОДРС'IIЮ махнула главом, као да јс Ilешто liеНЗРСUllВО

мучи. - Ако је рапорт успостављен, ГОВОРIЮ. сам у себll

авда сада мора да дође "мс. Али, госпођа ФIЮМ ЈС остала H�­

ма; IbClr ПОlJlс.дје први пуг одлута од MClle. ВI1ДСО сам да ЈС

пружала отпор, а истовремено је душом покушавала да се

ухuа-пt за моју. Трудио сам се да савладам узбуђсњс " да

ОТКlюним свој утицај од ње - да одвојим своју вољу од ње­

HC, )l.a б�1 0I1CТ стекла своју corlcTnellY·

Напрашuшје покрет, тргнула сс. Ја ,"'Јсам 1111 слупю шта

је трсбало Щ"I значи км се I1ЗllеН<1да усправrшз и споро по­

Kpe�JyJ\a напред jeДlIY ногу. Зап1М је почела да хода; ходала

је споро 11 прошла поред МСIIC тако бесгю�юћll1tМ, потре-

1 89

I I

I

I

сшщ ПОl\ретима трагања 11 Гlpy..кaњa omора, да �III је срце узаврело 11 осenю сам �YДII ШIГОII да је npllBy" Cl\1 ссбll, угс_ ШIЊI, да дуго �а'lем 3<1ЈСдlЮ с ЊОМ, да је љу6вм, даје УЗ�IСМ к себ

�f као CIIOJY �убаВJiНЦУ, која ми је тако ду,'О, дуго IIС­

!lОС'ГdЈШЩ - као да Је она моја жена, жена која пр"пада меНII. Морао сам да ПРИ

,берсм сву снагу воље како нс б�IХ У'ЈНIНЮ

0110 ШТО сам у СIЮЈIIМ МllСJll fМЗ всl1 урадио. Госпо�а Фром се, ПРОJrазсlil.t поред фотеље, у којој Сам

0611'1110 седео радсnи, окренула ка супротној, УЗ3.lюј СТРШIII Il\IсаћеЈ' стола. IbClm

. покреТII су IIмалll у ссбll '''C'IC'' аую­

матсКОг; '�H поглед Је био мpтnп. А Кt.1Дa је заПIМ отворила ycтu, IЬС" Је глас звучао потпу"о туђе. Њlсам .. уа снс шro је ГОIЮРI'lла, веп само ово:

»3ар CII опет ту? ИДI1, МУЧltТСЉУ ЖI-tвОТlfња! MCI�e Ilсl1сш прсваРltТ

�I! - А Тебе" тебс ocel�aM - RIIДИМ ноју црно-сре­

?PI'I� ћНlJCKY кожу - Ја се IIС боЈII�I, мсни је дато I lареljсњс ­Ја -Ј<1, .. «

Госпођа Фром је СТlfгла до лсnог, ужсг руба мо,' Пl-lсаllCl' стола. Још пре IICI'O што сам СХI!.<1ТIЮ шта б�1 спс то тре6<1ЈЮ да знаЧII, њеl lе су руке, К<10 IIСПIfIСК�1 скок M:1<IKC, 1.IЗIЈСlшда

KpellYJlC Ilрема ЦРНО-Сребрrюј КУl1lјll IIЗ Тулс коју сам "сда­fIIЮ �IIIIЮТННОR�11\I rЮСIЮДСТIЮМ КУПIЮ од баЈЮIШ CTpOГ<lHOna 11 КОЈУ сам M�pao да 'I<IKO БРllЖЉllВО П0С11ШIIМ У IlpaBI\Y ЗСМf.lог МСРИД�IЈЮШ ..

))l�ЖI1М ЛИ те најз.:'Щ у рукама, Сребрно-црна з�нrjо«, IШI­штаЈ1а Је rocпођа Фром 1'1 ХIГГРI1М прстима, кој" су IЮДРХ111-пали од Ifервозе, ОПIIIНII3ШШ ОРIШМСIЈТе СШЈДУЧllћа ю Тулс.

Прво сам хтео да ,'IРI1СКОЧIIМ 11 да јој 1)' ствар отмем 113 руке. Неко чудно сујсверје ме јс СlюпаЈ1О всl1 од НСКОГ Bpe

.Mella, тако да сам f,НI�ЈНЮ да ћс СМllсао CBeTCKOl' 1l0ретка

б l 1111.

повређен ако КУТl1jа IIС буде остала у правцу кој" јс одрсlјеll. ТО ДСТ11IЬ.:1СТО JlуДlU10 мс је ТОГ тренугка спошџю защ:rn бесомучном СIUIIIIЮМ.

))НС IlIlПајте! Осташпе ТО!«, МНСЛИО сам дП УР/ШМ, шllt сам 'ЈУО да .из �IOГ " рла ИЗШIЗII само IIРОМУКЈ1If, IЮЛУГЛnСlI1I УСКJllЈК It IНIЈе �IИ успевало да арТIЖУЛЩI.lС�1 речи. . Слсдећсг трена су се IIСМИРlrн прсти ЖЩiе сшrрltJlII IIН ЈСДIЮМ одређеном меС1У ГЈЈаl'ке, сребрнс ПОnРШИIIС; просто су сс сакупљалн ТnMo као "ауц" - као самостална ж�ша 611-

190

ћа, којс l'IСI\l1 МllpllC ИЛИ 11ОГЛСд IШ з.:1јСДIШЧКИ п�ен жестоко

привла'Щ на једну одређену тачку. СКО'lнли су Једаи rlреко

ДРУГОГ, гураЛlI се, лутали око истог места гладним покре­

ћlма 11 ItЗllс,шда се чуло Ulкљоцањс једне тихе опругс: КУ­

тија 11З ТУЈ1е јс отворена Ј1ежалn У рукама ГОСllOђе Фром.

у TpCl 1 ока сам стајао порсд њс. Потпуно се с�шрила 1'1

држма moвopcHY кугију у рукама paUII�1М 11 �lспружеIlИМ, 1'10-

кретом Kojlije I'ОТОnО одавао ОДnР:1НIOСТ и гађењ.с прем� нс­

кој РУАCllој IIЛII опасној ЖИВОТИIbИ, пружала МИ ЈС КУПIЈУ· У

IbClrllM ЩП(1ма открио сам тријумф, радост 11 неку тешко 06-

јашњиву IIРОДУХОвљеност, која јс IШ MClle деЛОRaЛа као љу­

бав што МОЈIII И еТ\1JUЫШО СС приБЛllжава.

Без реЧ\1 сам узео кутију из ЊСllе рукс. Тада се ЧIIШtлО

као да се буд.!, Преко ЊСIЮГ шща преUIJIО је чуђење 11 лаки

C11XlX. Оllа је знала са КОЛlIКО сам строгости захтевао да СС l1а

мом 1'!11cnlieM столу 1'!ИШта �IC дира, Шlшта не помери. Гледала

ме је ВСЈНIК11М погледом уплаШСIIО, IIC раЗУМСlщјући НlШrfa, гш

lтак 1'1 по6сДOlЮСI Ю И ја сам осећао да би је ма ијсдна реч

rlpeKopa тог 11)cllyrкa з.:'\увск отерала од Me�le.H 1. \3 мојС

. куl"iе.

ТОПЛИ талас тај анствене IШКЛOlЮСТI1, KOJI1 Је СТРУЈао кроз

моју душу, СГlреЧНО мс је, мсђуг"м, да ИЗI'ОВОрИМ реч која

МII је ЛСЖ<U1fL на језнt.."У. NIII свс СС то ДОI1l.ђ<u1O У јСДIIQ�1 се­

""уIЩУ. Мој следећl1 поглед б"о је уперен на кугију 11З Тулс. BII­

део сам: l-Ја јеДIЮМ брижљиво рnђСIЮМ јаСlучићу шшрrшље­

ном од зеЛ�IЮГ атласа, ItзблсдСЈIOМ 11 сјајном од старости,

ПОЧIIЩIO јс l..api.� ","осе,' еl ргоесipulIs 1/I(1l/ijeS{Oliol/is lIOlla ДII­

ја, како му I'П је својевремс,ю, у току послеДЊllХ Д1Ш� у

МОIЛ"Јlејку, предао зелеНII ШЩСО са заПНДIЮГ прозора: ю6ру­

ШСIIII УI'љен Бартлета Гр�нш, KOI'1l. је Џо" Ди У ваТР11 спалио

�1 добио Iщтраг са OHOI' света IJa тако <Iудесан на'IИII.

Вcll ПРВII поглсдје ИСКЉУ1.ЈIIВЗО сваку слугљу: злаТIIО лс­

ilПII,IIТС, које јс ДI1 тако БРllЖЉIШО ОПllсао, дрal'OЦСIIII ОКШlр

угљеllа облика додекасдра - свс јс 611ЛО У реду: преда мном

је лежао дар Бартлета ГРl1на 11 ЗСЛСIIOГ ",-[ђела.

Њ,сам сс усудио да затворltм поклопац кугнје: могло сс

ДОI"ОДf.lТlI да се једном ОТВОРСJlа судбllна ГlOllOnО З�ТВОР"

преда МIIQМ као "скм пред ЏОIIОМ Днјсм, када је ПОКЛОЊСIIУ

ЦPBCIIY 1I белу куглу !!ЗбаЦltо кроз прозор.

191

-- --------------�

Сад више немам BpeMella за l)'бљење, рекох себи, сто­јим усред СIЮТЛQСТИ ., -ја знам, а ЏОН Ди, мој предак, морао

• Је да пипа у Мр.:1КУ.

БршкљиlЮ сам, дакле, rЮДllгао чудесlЩ кристал са њсго-. . 80Г .. атрулог Јастука, пажљюю исшrrивао СПОЈ леЖIIШТ3 11 . . . 0pH3MClrr КОЈИ Је држ,JQ ДИ81Н1, глаТКII, површинама КОЈС су се преснјаnaле OMcl)CНlI комад масног угљсна, IШ сам мало умепllt'lКО дело rюстаоно на гuючу свог пнсаћег стола. Тада је дошло до загонcnlOГ збlшања: угљени Крllcтa.ll почео је да Iюдрхтава по својој ОСОВl1ЮI 11 ОСЦЮlИрајући се покренуо; показало се да је на ПОЛОВlIма Јшбаво повезан са СТОШUlQМ 11 ГОРЕЫII1.1 делом oрнаМСIГГЗ. Yr'JbeH се, као да ОПIIIШIШ, сам постаfllЮ у прПВЦУ меРIЩllјшш! - ЗаПIМ се смирио.

rocrlOlja Фром и ја СМО немо Ilосматрали 1)' lН'Py. Онда сам јој пружио руку 11 рекао не рuзмишљајући:

})Х!Јала !Ја"" I1ријаТСЈЫЩС - и 110моћllице моја!« На ЊСIIОМ JIIЩУ сеШ'IУО је cjnj радости. Оllа се нагло са­

I'ЈШ 11 пољубl1ЈШ МИ руку. Јарка светлост се у ",еlШ јавила 11 l'рnjала КОЛlIКО и ГIQла

МIIСlll!. Рекао сам, а да 1111 најмаlbе нисам знао шта хоћу, шта Ч111111М. ) Џејll!«' .. привукао ca�! себи младу, !Ulаву жену 11 ла­које пољубио у чеЈ10. Онаје сагла главу. ИЗ њеlЩХ груди се 11ЗВI-UЮ jeIt,:'lIbC; нсшто је промуцшш у сузама које су јој изби­јШ1е IШ очи, Ш'ro IНlcaM разумео, IЮСТllђеlЮ 11 дивље збуњеllО ме погледаml; деловала је БССIЮМОПНО, у-..каснуro 11 без Itje­Дllе РСЧ'I побегла је из "юје собе.

ГQ.\lItлају се доказl! 11 сведочанства. Како бllХ JOIJI MOl1l0 да mншм око себе 11 да ДрЖIIМ намерно затворене 0'111, како бl·IХ још CYMl1x10 усред свс те јаСlюllе која ме окружава. Из збуњеlЮСТlI је Iшстма садаш њост. Садашњост је збllР све­КОЛlIке ПроШЛОСТI1 у једном тренутку свести, ШIШта ВI!шс. Л пошто је мотуliно доliи до те CBCCТII - тог сећања - кад год

• дух позове, то Је 11 tlС'l lгга садашњQCТ у току реке времена; ТО'lе ткаlhС 11 llOcTaje МIIРНО �lспружеНII ћилим, на кога моту да гледам доле 11 прстом да ознаЧIIМ место где може да се ЗШlOЧIIС са IlpalielbcM једне одређене црте, једне шаре. А заТl1М мог)' да 1l0ljCl\1 по концу, од чвора до чвара, напред иЛl! lIатраг; 1tI1Kaд се IIclic преКIШУГИ: он је веЧIIП! lюса" СЛIIке, а такође и СМllсла СЛlIке; у љему је вредност IiНЛllма, која IICMa I lIlкаК1Је везе са ОlJ.овремеТlСКИМ постојањем.

192

Сада стојl1М 1)', отворених очију It преПОЗlшјем себе на ОСIЮ8У тачке мог чвара: себе, ЏОJlа Дија, баРОllета ОД Глед­хltла, IIЗраслог I!з поновног сећања да би завршио шару суД­бlШС - коју треба да ткам IIЗ прастаре KPBI! Ноё!а Dlюtsa 11 8CJIIIKOf Родернка са крвљу ЕлнзабеТI1НОМ, а да 611 се завр­ШIUШ шара на hltJIH�ty! Остаје само шm:t.њс: шта за MellC Зllа­че ЖIШН удаРl1 Itз ДРУI"ОГ веза, који мс окружује, кад ме ного­дс? Да ли су 1I они на ТlIОЦРТУ ћШ1l1ма НЛlI ПРlшадају беско­Н.1'lНОI\1 МI!ОШТВУ другачијих слика, које непреюlДВО юаЗШill Бра.хмшш Ilгра?

I;оспођа Фром - како 1\111 се с<Ща то име ЧIIШI lуђllМ и l'IСПРIIКЈШДfIIIМ! - спада у то ткање! То је 1'0 u.по сам '.'СК тa�o каСIЮ схватно! Она је Џеј н, друга жена ЏОIШ AIIJa: МОЈа жена! Увек ме наново нападll вртоглавице бацају доле у по· IlOpe Tajlle будности ван времена! -

Џсјll од свог рођења у овом садашљем постојању JI>,:а дуж граница свог ЖIIВОТНОГ СI13, I\H-IQГО БЛllжа 11 СIlJ)СМIВ1Ја да се Ilробуди �Ieгo ја. Ја - -ја? - Зар јА Ilисам П03ВШI тек кад

је ... рођак Роџср доживео неуспех?! - Да J]� је 11 r�џср био: ЏОII Д!I? Зар је Џон ДII свуда?! Зар сам 11 Ја само јСДl'I<1 ма­ска? Једна чаура? Јещш труба, која кроз сс6с пропушта с.1МО удараll даха It За3вучи ОIlИМ што 11аrюљу, urю у IНlCIIНlI, желе уста Кад свирају?! Али: свеједно! Као што ја С3ЈЏ! до­ЖIIWЬ.1вам сnoју садаШIЬОСТ, тако јесте 1I никако ДPYK'"�C. И довољно је ТIIХ I\ШСЛI1 у 'НIЩ пау'шне! OrВОРИnI 01.111, I1М3111 '18рс1)' руку. Твоје грешке, ЏОНС Ди,јз lIећу ПОIЮВIIТII. Твоју пропаст, рођа'lе Pouepy, ја ПОНОВ1тl не жСЈНlМ. од мене створења са ове земље неће напраВlrПI будму - а IIСLШ)ЏЬИ­ва још маље. Ко је ю .. егщьа ХотокалУ�IПIIЮIk1 сазШlliу још пре него uпо сунце заузме "ету ПОЗllЩlју као cnдa.

Умеliу ја да разликујем гюurraре ОД Гlравих доносилаца моје судбlll1е; зар нс, пријатељу ЛIlПОТllне?!

ДуГО сам гледао угљенн KP�ICTM, његовс ПОВРШJ.lI'IС. Ме­IjУПIМ - морам да признам уз разочараљс - Щlјс се nojaBIIO 1I11 11uјмањи знак дима, маглс, облака, ИЛl1 чак СJlика, као што се саглаСIIО I1звештава о маГИЧН�IМ огледмнма 11 КРIIC1"f1ЛII­ма. у мојим рукама остајао је угљен, легю IIЗrJШЧШi и обра­ђеll угљен, ништа више.

193

НараВIIО да сам одмах размишљао о томе да ли Џсјн ... хоћу да кажсм, госпођа Фром - можда има OJЏly'lyjylle спо­собности да отме кристалу његову тајну. Управо сам је ви­кнуо. Не МОг)' да је пронађем. ИЗlЋеда да је ItзаШЛ<1. Mopaliy се стрпети, све док се не врати.

Тек што је моје вишеструко дозивањс госпође ФРОI>I је­кнуло по кући, зазвонио јс телсфон: - Липотин! И да ШI ме можс наћи КОД куliе? Има много тога Иllтсрссантног да ми покаже. - Да, ја сам код куliс. - Добро. С!"I)'СТИО је слуша­лицу.

Имао сам само мало времена да разМИСЛlIМ о том брзом развоју као у позоришl)', за који се побринуо редитељ »суд­б�IШI({, да разМотрl!М шта ли Липотин жели да ми саопшти овог треНУI·ка, а већ је стајао у мојој соби, нссхватљипо брзо км се узме у обзир дугачки пуг од његовог засвођсног дућана овамо до мсне.

Не! 011 је телефОlТирао из близине; I1Зненада �IY је про­сто пало на гшмет: био је то као неки импулс; и начисто слу­чајно јер је баш имао при себи IICШТО што би могло да ме

• заИliтсреСУЈС.

Погледао сам га са сумњичавим болом и питао:

»Јестс ЛlI ви заправо авет ШIII сте то заиста ви? Хајде, рецитс ми искрсно; заПIМ можемо да брбљамо уголико без­БРИЖllијс! BII и lТe знатс колико ја страховито волим анеПI!«

ЛИПОТИ�I је ту, 11пак помшю ЧУДllу шалу прихватио сасвим хлаДt-ЮКРВНО и IШСМСШIЮ се угловима ОЧI�iу:

))ОВOIЋ пуга сам стварШI, уважени. Зар бих Iша'IС могао да вам донесем овакву ... нсоБИЧI·IОСТ? !«

Копао је по бројним џеПОВIЊШ 11 затим МII, 11спружеНI1М прстима, пружио јеДllУ малу, upncliY куглу од слоновачс.

Само што ме није ударила кап - ДОСЈЮВIЮ, јер 1'0Jll1Щlње IЮ Жlщцима ми је снагом муње Гlрострујшю дуж поТl-tљка и низ леђа све до прстију на ногама.

))Кугла из гроба светог ДаНС1<ша!{( замуцах. Липотин се нацеРIЮ на �щјфатмнијll начин. »Сањате, уваже�IИ. Изгледате као да сте се УIUЈаШIIЛИ од

тс црвене кугле? Да юt сте у последљс време БИЛII баl\СУЗ игр�ући билијар, I1ЛИ сте некаквим тајним гласањем помо-

194

ћу куl'Ј1И I\ЗбачеШI из једног од тих ваших 1·lедостојних клу­бова?«

С тим речима поново је СКЛОliИО куглу, као да се ништа ниј"е ДОГОДIIJЮ.

»ОПРОСТИТС«, рекох збуњено, »-- гюстоје IleKe околно­СПI, неке ОКОЛНОСТlI ... па ... даЈте M�1 ту црвену куглу, заиста ме ИНТСРССУЈС.(

ЛипаТIIН је радознfiЛО приступио мом Пl1саћем столу 11 као да Ilије НII чуо моје ре'/и. С щјвећом пажњом јс посма­трао угљеНII кристал опточен златом.

))Одакле вам то?« Показао сам lIа отворено сандуче из Туле: »Од вас.« »Ах, 'lсститам!« »Зашто?{( ))1'0 јс, дакле, била садржина Сгрогановљсвог после-

дљег поседа? Чудно!« )}Штаје чуДl-Ю?«, инсистирао сам вребајућll га. Липошнје ПОДИ/ЋО поглед. Зажмирио је на лево око: »Сасвltм фи�ta израда! Чешка израда. Човек би просто

ПОМIIСЛИО на 'lувеlЮГ Дfюрскаг кујунџију Рудолфа Хабсбур­шког, 11рашког мајстора ХраДIшка.«

ПQlЮВО кратко севање у мојој души: Праг'! - Затим од­l'OBOPIIX, донекле /iерасположено:

})Л�tпОТlше, ви сасвим добро знате да ме овог часа мало ЗШ-/IIма ваша З3l1ста задивљујућа обавештсност о стварима ПрИl'.lењене уметности. OB� предмет ми значи - -- «

»Да, да. ПOlЋсдајте само 1)' I\Зваllредну, драгоцену изра­ду ПОC"fоља!«(

»Слушајте, Л�tпОТИllе!« наредих бесно. » Рецитс ми ра­дије, I!ОШТО свс знатс, како да изађем �tз. крај с ТИI\I предме­том који сте I\.IИ давукли у кућу.«

))Како хоћете да IIзаljсте на крај с љим?« )}Нltшта Ire видим - у љему«, одговорих кратко. » Ах, тааако!« - направи ЛШЮТИII ОТСПIУТО И извешта­

чена. »ЗIШО сам ја да ћете ви мене разумеп\!({, ТРl1јумфова.х.

Било M�1 је као да сада у рукама држим све карте игре.

195

» И ТО МII је неILЛO!«, промрмља Липon!Н '1 преГрlfзе своју неизбсжну цигарету, па б,ЩII још ужаренн tНIKaBaц у

• МОЈУ КОШОРУ 30 општке, а то је IIСl\1арност која 1\111 јс одвра-Тllа, HII то МII је нешто! Па то јс магични кристал; један glass. КnKO се каже у ШКО1'ској .«

»3аш1'О баш у I1Iкотској?! « , У'IIIДОХ му у ре'l као да сам Ilстражнн cYAllja.

» Гla та ствар долази 113 Енглескс(<, рече ЛIШОТИII "РОМО и IЮК1'ОI\1 показ.1 1111 фt1НО уграВllРШIИ украСНl1 наТПIIС, ПОЗIЮ готску ОрIШМСII'I'ИКу на гюстољу. До сада то нисам нн прн­МС'ТIЮ. - Натпис је бlЮ на енглеском 11 глаСIЮ је:

»)Овај плеМС�IИ'Т1I 11 ДрЮ'ОЦСI-lll KaMell, испуњеll чудесним СШЈама, пm'llче из заостаВUЛlIне DIIСОКОПОLIПОВШIOГ мајсто-1><1 СIJСКОЛИКО СКРlшеttс муДЈЮСПI, HecpellHOI' ЏOlШ Дllја, 00-fЮнета од ГЈЈсдхJ-tла. ГОДIНШ Ibel'OBOГ Уlюкојења 1607.«

Ту је, даклс, још преко свеl'а 611ЛО 11 докумеНТQВ<LI1O све­ДОЧallСТIЮ да је нцјДР<lгоцешtји посед ЏОllа Дија, кога јс це­шю више од CBCI' новца 11 блага 11.1 овом свету, верlЮ flpolJa­шао СВОЈ пуг ватраг до мене, Iшследника It руковаоца за­остаВШТИI\ОМ судбlше. ТО OТI(pllћe мс је JlИШИЛО 11 последње еумње ко је у ltllY своје душе бlЮ ЉшотltН. СтавltО G..1M му руку на раме 11 peK<lO:

» Е па, стаРI" глаСШlче Tцjlil1, peЦllТe ми .шјзад: 1.IJ'1'a же­J!lIтe да МII ДОIIСССте? Шта је са ЦРВСIЮМ куглом? Хоћемо ЛII да претворимо олово? Да прашiМО 311<1ТО?«

ЉШОТИII МII окрену своју ЩIСИЧllју главу '1 одговори око­лишно, аЈlIt тоном најМ�lрније објсICТИВНОСТИ:

»)8" СТС, значи, већ lIапраВИJlИ један експернмеllТ C�I уг­љеном? АJlИ у њему не можете да IIIIДИте ШШ.lта, зар нс?«

Није хтео да слуша. БIЮ јс тврдогла�, као што је то био тако често и хтео је да идс CBOjllM СОПCТnСНИI\I пугсм. Добро. Ја то већ ПОЗlшјСI\1 код њега. Морам да му се ПОКОрfIМ, Itначе се шtUlта с ЊIIМ нс може ПОСТllћll. Рекох, дакле, са l·щјвеlillМ миром:

» Не. Ништа у њему IIС могу да откријем, ма I.lпа ура­.11110.«

))То мс IНIМало нс чуди.« - ЛIНIOТИН СЛСПiУ Р<lМСШ1I\Ш. »)А IJlТЭ бllСТС У'НIНИJllI да бflсте �Ielrno ПРОЧlпалll из угље­на?«

196

) Ја? Ја ,Iемам воље да постансм меднјум.« )}МеДltjум? - А на други начин, по пашсм �lIIшљењу,

Itијс могуЊю?« »!-Iа,ijсАностаnt lије је: псх..'Т(\ТI1 меДI1јум«, одговори ЛtiПО-

тнн. »)А како се постаје МСДllјум?« »Питајтс Шреllка НОЦШlf'3.« На ЛИlШI'ШЮ80М JI1Щу за­

�Iгpao је МаЈlIЩIIОЗНИ осмех. »Ако хоliете да вам кажем IIСТШIУ, ја IIСI\НШ 111., поље ни

вреМСIЩ да постш�ем мещtjум«, одбраних се од њеl'ове по­руге. - » АЛ II зар нисте управо рекли да је постаПI медијум само нa.iiеДllостаВНf�е? Шта бfl бшю мањеједностаВIЮ?«

»Да се ОСТalНI I�ело 1'0 глсдање у КРИстаЈI1« Tpl'OX СС: »Иматс право са својим парадОКСl1ма; заИСТ'<I

би ми тешко пало да све 1'0 остаВIIМ! ОдрсђсliС околности ме, наиме, терају да претпостављам да на ПОВрШlшама овог уГЉСllа постоје у свом дрсмсжу фиксиранс слltке - тако б�1 се веровпТlIO изражавали ОКУЛТIIСТИ - CJJItKC ПfЮUIЛОС'ТIt,

• рецимо 3.'1 сада, којс су за MClle од великог ЗllачаЈа ... «

))Оlща 6fl требало да нешто Р"ЗlIкујете!« »)1111'..1, IШ пример?« ) На пример, сигурност од обмана - па IШЗ0ВltМО то: соп­

ствсне фшmt3l1је. Медијумистичко халУЦИllllраљс често по­стаје нека врста морфинизма душевне врсте. Осим ... «

»OCfIM ... ?« »)()сm.1 да се ttзађс'.« »Како то МИСЈII!ТС?« »Да се пређс lIа ону страIlУ!( »Како?« »Ооако!!« - Липотин је ItЗllенада опет држао у руци цр­

вену куглу и IЬСГОВИ ПрсТfi СУ 110Чели дајс окрсћу. »Дајте је овамо! Веп сам пас молио јеДIЮМ.« »0 I�C, уважеЮI; шшк I�e могу да вам препустим ту ку­

!'ЛУ! Ynl><1ВO сам се сетио да 1'0 IIС може.« Наљупю сам се: »)Шта то сад опет ЗН<lЧI"?« ЛШIOТI1II се уозБИЉIIО : »)Опростите! Ја сам Мfiлочас за-

60рашlO Н<I једну ситницу. Осеliам да сам дужаll да вам дам јеДl-IO 06јашњење. Та куглајс шупља.(

»3НШ-.I.«

197

I

------------------------------__ �E.-------------------------------------------------------

» СадрЖ�1 IIзвесnщ прашак.« » ЗIШМ.« » ОдаК1IС знате ... ?« - Липоn1Н се претварао да је веома

зачуђен. »Којсшта! Већ са"" нам рекао: веома тачно гюзнајсм по­

КIlQIIC rocподщш' МаСЦllја 113 гроба светога ДaHCТfIHa! Дајте Iшјзад овамо!«

ЉmОТIIII је УС1)'КIIУО. »Шта Im то ,'ОВОРIIТС О Масцију н гробу светог дШЈста­

на?! Не разумем Iшједну реч. КУI'JШ '-Iема никакве везе са по. џrrоnшНlМ MaCЦ��CM! Ја ли',на сам је добио 11<1 ПОКЛОН пре много годшш. ОдјСДIlОГ калуђера реда са UPBClllfM кагшма у CТCHOBlfТljM шmUЫlМа ЉIНГ Па крај брда Дпш! Бар.«

» ВI1 се wсtЋ'IИТС са МIIОМ, JlIЮQпtНС?« »АтЈ никако; ГОВОРIIМ ШIМ сасвим озБJUЫЮ! Неliу ваљда

себlt дозваJll1ПI да вама причам бајке! - Ствар се ДОI'ОЩIЈШ

?ГШКО: IIСКОЈНI.КО ГО

,щша пре юбијања руско-јапанског prlT<t,

Ја сам у МIIСIIЈИ МОЈИХ богатих руских заШТИПlliка бl10 У се­верној Кllшt, IШ кшtеско-тнбеnlllској граници; радюlО се о томе да IшбаВI1М одрсђСI,tу шбетзнску икону ю једног хра­ма, која је бщш ПрlUlltЧIIО фантастичне вреДIЮСТИ: rlpaCTapo K�1НeCKO СЛllкање rю СВI1Лlt 11 сшt'IНО. Укратко: морао сам пр­во ваљано да се СllријаТСЉltм са својим муштеРllјама тамо, пре .Iero што бих MOl1l0 1I да ПОМIIСЛИМ на ТРГОI!aЊС. Поред ОСТЗлог И са liсобll'IЩIМ стаНОВНlЩlll\Щ Дпan Бар Скида. Сск­� сс звала 'Јанг'. Они тамо Iјмају воома чудан рmyaл. Всома Је тешко о томе сазнати нсшто подробније. И MeHl1 једва да ЈС УСllело да CТCКlICM IICKII увид, иако ПРlUlИчно Зllам о маПI­ји Далског IIстока. - -ЉУДIt Iшају разне Врсте l'IосвећеНх1. У РИ1)'аJl ПООl!сttCња спада 11 'чаролија црвене кугле'. ЈсщlН је­ЩIНII nyr су м" ДОЗВОJll1Л1I да npllCYCTByjCM ЦСРСМОНllјll. К:1-K� сам дошао до тога, то нема везе. - НеофЮ"II диме, као та­МЈШЮМ, прашком који се чува у црвеним КУГJlШШ. Све се то paдli на заиста ltaрочит IШЧIIН, о коме сад ВИШС 1'leMa С!lрхе пр"чаТII. у сваком случају, Дlfмљење Ilредводи ЛИЧIЮ ШУ­МШ I И оспособљава младе ЮU1уђере, који СС ГlРlfмају у CCК"l)', да правс 'J a1ll' JI'III' И1ll1 да на себи доживе 'брак саАРlJlе.юг Kp�I'a'. Шта подразумевају под тим, мени такође IНlje поста­JlО јаСIЮ. И Ije ВОЛl1М да говорим о томе. 01111 тврде да 'liC·'Y-

198

,шњем' ю тела, захваљујући томе што су УДIIСWll1 црвени ДIIМ, СТIIЧУ моћ да 1'lређу праг смрти 11 да С"ПiЧу незамисливе мапtјскс способности, на тај ItaЧ�1II LlП"О се спајају у браку са ЖСIIСКОМ, 'OHO�I другом ПОЛОВIIНОМ' самих себе, која је у ово­земаљском ЖIIВОТУ скоро ynек CKP"8Clta, као што су, на при­мер: бесмртност, ЛИ'lНоот, заустављањс ТO'IKa рађања, укра­тко, нека врста раlll1l божанства, који дpyrn смрntа бlittа ие . . MOry да ДОС"НII·ИУ, све док ие познаЈУ тајНС nЛallltх 11 црвеНIIХ КУГЛII. - ОЧИГЛСДIЮ су У том вразноверју садржане идеје t.::oje юражава 11 нацрт држаВIЮГ грба Кореје: мушки fl жен­ск" ПрllIЩШI у НСЖIЮМ Мll1IОвању yHyrap Kpyra IIСlIзмеНЉfl-801'. - Ал�I, то је вама IшраВIIО све много боље 11031131'0, по­штовани заШТИТllllче, него мснн.«

Нарашю да сам приметио ПРIIТВОРIЮ рШШоДушни 1'01'1 ПОСЈlедњих Липотинових речи. Може бити да Io1М3 ПРИЛН'IНО

• лошс МIШlљење о мом Ј10знавању ItCTO'IIIO-,\ЗИјске МИСТltке; аЈНI 011 је У заБJlУДИ. Једно свакако ЗIШМ: симбол ЈИ�I-ЈаIlГ у IIСТОЧllOј Азијll ужива највсће поштоваlbС. СЩlка се као Kpyl' KOjl1 З�lIIјастом линијом постаје удвостручена Фшура, у ко­

јој сс две крушкасте paBHli - јсщш ЦРНСllа, а друга плава -ГIРIIСIЮ ПРllљубљују јсдна уз другу: гсомстрнјСКI1 знак брака између небеса 11 земље: мушко!" и женског 11рИIЩIНШ.

Само КЈ1I1МНУХ I'лавом. ЛIШQТIIН настаВII: »Секта Јанг МИСЈIII да је тај нн смисао знака сачувати ЈtЛи Фl1КСl1рати маг-

1·1С'ПIУ снш)' двају ПрЩЩIIЩ, уместо да се проћердају у раз­Двајању на полове. OHII Мllсле lIа �Ieurro као шта 611 био -хсрмафРОДIПCКlI брак ... «

Опет је преда мном 8ертикаJIIЮ сеВ.lула му",а; Y'IHIHIJIO МlI се да ћу юroрCТII од ЊСНОI' ЗЗСЈlсшьујућег сјаја! - Тек ми С1Ща долазн к свести та просветљењс! ЈИIII' - ЈШiГ: Бафомет! Једно те IIСТО! ... Једно те исто! ... »То је, дакле, nyr који води краљIЩII!« - УСКЛIIКЈ1УО је глаСIЮ један глас у MClill, тако да 1'.111 се У'IИНИЛО да спољаШЊIIМ ушltма чујем зов. Истовреме-110 се IШД моја узбуђена 'Iула и МIICJlI' спусТlIO чудеСIIИ мир.

Ј!шlOТИН ме је оштро посматрао: очигледно је BIЏI,CO ка­ква се ПIЮI\lt:lil1 догађа са МIЮМ, Iшдеоје како сам се УI1IШШИО '" мој ОСМСХ OCRCТfuel1 сигурношћу јер 011 се такође ItaСМСШI10:

»Као што видим, ви знате за стнру веру у THjtiY хсрма­фродитн«, рече после паузе. »Е, па мени еу nща у ТОМ азијат-

199

ском манастиру објаснlliТИ да садржнна ове црвене кугле мо­же да проузрокује сједињење са OIНlM женствеш1М у ,,,a�!a.«

»Дајте M�' је!«, ускликнух - . шрсдих! ЛИТIOТI1Н постаде сав свечatl. ))Морам да ПОlЮ1Н,М да сам сс 'Ia несхваТЉIIВ 11a'IИН тек

МаЈЮ'laС сетна једве околности, која је у БеЗII са давањем ове кугле. Ја сам, IШllме, морао да обсl1ам калуђеру l\Ojll м" ју је дао да ћу је У"llumп-и ако IНlKaдa не будем з':"lЖСЈ,ео да је У'lDтреб�IМ, М" IНIКад да је не дам у трсћу руку, осим ако је та рука НЗРИЧИ"I'Q �Ie зажели.«

))Јаје тражим!«, викнух брзо. Л'ШОТЮI Ш1јс Юf трсЩIУО, НСП) раВliOмерно наставио; »Д 1111 знате како ПУГНИЦII IIМЩу обичај да се опходе са

СКУРШIНИМ домаћИIIСКИМ ПОКЛOlшма .1Олудltfuьака: свашга се сакупи 'Ја да.нским пyroваљима, каква су морала да буду и моја, тако да се појединости често опет заборапе. Шта ви ми­слите, како ме је мшlO интересовала кугла КШlуђера Ja�lr! чо­век тако �ICШТО баци у кофер, па пyryје даље и заборatuъa све те невзжнс реткОСТII. Ја са својс cтpalle Нlfкада нисам оссћао ни "ајмању ПОl,юбу да свој 'Ја ... г' cтaBII�1 поред CВOI" 'JI·IHI1I' И да женствс,iO у себи позовем да �H' се затвори у кругу.(

Уз то се ЛIlПОТIIН церекао IШ ЦИIНlЧШI наЧИ11 It рукама tlравио ОДУР"lе, ItaСЦИВ�lе покрете.

Ја сам се трудио да то и .,с I.111ЩIМ И само сам l'lecтpn­љиво понављао:

))Чујете ли,ја то желим! Сасвим озбиљно и свом cllaГOM свог бића. - Тако МII бог помоrnо!«, додадох, 11 таман сам хтео да подип.ем руку како бих се заклео, кад ме Лигroпtн Прскиде:

))Ако веli жеmrre да се закунсте, онда већ морате, па ма­кар само за ша.лу, да се ДРЖlfГC метода калуђера Јанг. хо­ћеl'е ли?« - - и кад сам ПОТВРДIIО, рекао ми је да ПОС1,ШIIМ леву РУКУ на патос 1I да кажем;

»)Тражим и пр"мам на себе послеДlще, 11 1llMe тебе од­везУЈем

.од сваке освете кармс.(( - - Ја се l/асмеших,јер ми се

комеДИЈа УЧШ/llла прилично глупом, lIако ме Прl1 ТОМ спо­ГlШIО неко одбојно оссliање.

) Сад је 1'0 всli неш1'О друго!«(, рече ЛИПОТШI З<1ДОВОЉIЮ. »811 ћете MII orlpGCТИТи ШТО толико гњавим, a.rш као Рус ја

200

сам 11 сам помало АЗI,јат 11 Ilе бllХ желео да будем без пије­тета IlpcMa Moj �IM ПlбетаНСКIIМ пријатељима.«

Док је гопор'ю без даљег ми је ХI-Пром руком пружио ЦРl3е.,у куглу. Потражио сам 11 убрзо нашао како је фино за­шрафљеlШ. Да то није ипак била једна од КУПII! Џона Дија 11

апотекара Келl1ја? - - Две ПОЛО81111е кугле су се раСКЛОПИJlС. у љускама је СllВкастоцрве�IOГ прашка бшlО ОТПРШПlке шю­ЛIIКО KO;IIIKO би стало у јеДШ'1 шуruыI орах.

Лнпот'tII је стајао поред мене. Глсдао ме је са стра'lе преко рамена 11 полугласно 1'0111 ."Оворио. Његов I"1ШС ми је до­лаз,ю lIеоБИЧl10 једноли'"ю, беЖ'IJЮ'ТНО и као Itз дал,l!не:

) Треба Прl!ПреМlmt јеДј'IУ зделу од каме"а I! ЧIIС1)' ва­тру; најбоље ПЈlaмеll од ШIllIР'l1)'са. Шпиритус треба УСУПI у зделу и ЗШlаЈIИПI. Садржај куmе од СЛОНОIk1.че трсба ПРОСУПI преко вnтре. Прашак треба саСВIIМ да изгор"; треба сачека­ти, све док ШПIlРИ1)'С сасвим нс ИЗГОрИ, а дим прашка треба пустити да се подигне; треба да пр"суствује јсдан поглавар, који liе главу ,�еоф'mt ... «

Нисам 811ше слушао то шапугање; брзо сам ОЧIIСТ�tO здс­лу од 011l1Kca која м" је IlIIачс СЛУ-ЈКила као 'lСПсљара, БР�1-ЖЉIlВО, колико сам на БРЗИlIУ могао, насуо сам ШПИрlfJ)'С IIЗ ламшще запсчаћсње БОСКОМ, која увек стој и lIа мом писаliем столу, заП1UIIЮ га, узео сам у руку ПОЛОВИI-IУ црвене кугле и створио д'IМ. ЛИПОТИII је стајао по страни; ја се нисам оба­зирао lIа Ibсга. Алкохол је убрзо изгорео. Ocl11TaK у шољlt је полако почео да се жарl1 11 IIздllма. Створио се зеленкаста­l11laВII облак ДlIма, коврчао се и почео колебљиво да се диже из зделе од о,шкса.

"Заправо је то неПРОМIIшљсна лудост((, чуо сам како ЛII­ПОТШI I"ОВОрИ, п у мојllМ ушима је то звучало као подру­гљиво гакаље, ) стара, брза лудост да се Ilроl1ерда најдраго­цеlшја Ma-repllja без извесности да m" су испуњсш, сви ус­Л08И, KOjl1 Пlратују успех. - Ко вам каже, уважени, да је lIа Лlщу Mccr.t једа" од .1Огланара који се IlОМl1ЊУ, да би РУКО­водщl.И 1k1ШI'М 11Освеliењем? - Срећа је - ваша је незаслу­жена срсliа, уважени мој, ило је случај.ю rlpl1cyrnH јеДШI по­главар; што сам случај.ю јп присутан, кој" сам такође слу­чајно ПОСlJеliеНII дута калуђер I1з cell.Ic ЈаIlГ ... (

201

Још сnм щщсо као да МII се ИЗ веш!ке даљине прнбmlжа­[1.1 IШ 111jallcтnc1l ЈШ'IJtII проме�ЬенJt ЛЮlOтинов mlК У једном 1Ьубll'lастом IUJaUlry СII ЦРПСIlНМ, успращю поста.ВЉСНI1М оковраТНl1tЮм, са ПУРПУРIЮ:lЈ капом у облику "'УПС на глаВlI, IЈа којој сс rtРССЈtj:ШаЈЮ шесторо Itскошених ЉУДСКItХ O'll-tjy ОД С"l'ШUIR, које су БЈU1е распоређене у паРОВЈlма, једнс IIЗНад дpyгtlX, цереliн сс I)аВОЛСКJI весСЛlIМ, ПОТПУIЮ IIЗВllТОПС­реНЩI Ilзразом JIIща. Хтео сам да BllКlleM нешто као »I-Iс!((, аЛl1 изry6ио ca�1 IIЈШСТ Над својим ГЈШСОМ. ЛЈIПОТIIН, ИЛН стрnхошгпr К!Ulуђер са црвеНф,1 капом Ilза менс 111111 1).180 1IIIЧli0 НШЈ КО Јщ је I-tf!nче бllО, одостраг ме је гвозденом, IleoДOЉllВOM снагом ухвапlO за косу 11 ПРИТIIС�IУО МII лицс дубоко над зделу од Оllllкса у ДИМ црвснкастог прашка којll се дизао. - Кроз НОС МII се увлаЧIЮ слаткасто-горки МllРllС, нсюреЦlIlШ ПРIIТеШfi,СIЮСТ сс степеlювала до са:.tРТfJIIЧКОГ потреса 1'<IKO јСЗIШС СI!аГС 11 трајања, да сам осећао како страх IIЗ гроба ЧЈrrnвнх ГСI'lсрација у НСПРСКl1ДIЮМ нюу те'lе кроз моју ДУШУ. - Онда се мој:1 свест угасила.

ОД ОШIХ ДОilОIшъ.�а, којс мора да сам имао »Т1!мо пре­КО«, I'О'ГОI3О се III!шта Imје ЗfЩРЖаЈlO у мојој СВCCnI. МIIСЈШМ да МОЈ)' да кажсм : ХllаЈШ Боry! јср испрекидаНI!, као олујом IЮШСНlI ОСЋЩl1 И крпе ссliања, кој" ипак повремеlЮ пролсћу кроз CIICIIII СВСТ моје душе, I!СПУIЬеНI1 су таю.Щм }'Ж<l СОМ да м" се '1111111 као Iщјвсliс доБРО'IННСn3О што не морам lюјеДII­I-Јачно да ИХ ryмаЧIIМ. Са�ю се са неКО,.,1 тамном слynl,О�1 сеlшм да сам видео CJIINHC свстове, лролазlЮ кроз ЊНХ, као што ми IIX је ОllllСШШ госпоl}а Фром, кад Шlје ПР"'lшra о зе­леlЮМ СуМр..1КУ у .цубоКОf\1 језеру, у Ч1uем стакластом одсјају каже да се срела сн ЩJlЮМ Изејнс. - - Ја сам се тамо срео са IIC<IHM ужаСIIIIМ. БIIО сам у сулудом бскству ОД, од - - MII­СЛltМ од мачаl\а, ЦРlтх мачаl\а са ждрел01\l које се бсло пре­СI1јавало, са ужарсШIМ O'lItMa; - Боже мој, како да се опишу заборпвљеНIЈ сl ЮВII! --

и lЩЏl, У ТОМ бекству које је ошамућНIIIUlO, које је бшlO 11СПУII,СНО IlсзаМ�IСЛIIВ�tм ужасом, IIЗllеllада се ПОДИl'ла по­следња мисао о спаССIbУ: »Ако би само могпо да СПlпrеш до дрвета! - Ако би могао да стигнеш до мајке, до мајке, до ма­

ЈКС плаво-црвеlЮГ круга - НЛИ Т1!ко нешто слично ... онда 611

202

БJlО СIШWСII.( Мислим да сам високо '" далеко 11ЗJlад стаклс­НJlХ брда 11 с оне стране непроХОДlmх мочвара. JI МУ'lIШХ пре­прека Iнщео Баqюметаt Ја сам BltДco - како је М:1јка Елиза­бета IЈа неКЈ! IШЧIliI, а на кој" нс могу да сс СС'ГJlМ, MaxaJIa из крошње тог дрвета; - - 11 11Щ.1 се моје захуктало срце, 811-ДСIIШII јс, постспеlЮ СМJlРИЛО 11 пробудио сам се из ошаму­!iCIIOCTII. Пробудио сам се, како сам МItСЈНЮ, lюсле ВlIшсве­KOIНIOГ ДОil'ltвљаваlыt зелене дуБIlНС.

Кад сам ПОДШ"ао поглед са ВРТОI"JШ80М ГЈШ801lt, преда мном је ссдео Љmотин којЈЈ је у мене упеРIIО свој IICnOMII­ЧНil поглсд 11 играо се с ПОЛОВllllама МаЈIС, upoelle кугле од СЛОlюваче. НaJlазllО сам се У мојој радlюј собн, а око мене је clle лсжало It стајаЈЮ као пре, .. пре ...

»Три МIШУIЋ. То јс ДОI3ОЉfЮ« - рскао је ЛШlOП!l1 са 3.110-OOJbIHIM 11 стараЧКIIМ 1131'11301\1 .I1Iща 11 стаlllЮ сат У иСI'I.

Никад нећу заборавити тајШIСТВСIЮ разочарш'ill ItЗГl1СД којије имао Кад ме је питао:

�)И стварно вас није ОДllео враг? То указујс на пашу солидну КОIIСТИ1)'цију. - Уосталом, ПРIIМlIте моју чеСТJlТКУ. Ја Мltслим да ћете сад MOI'в'! да ОПСРllшетс С:1 нзвс(;lшм успе­хом ПIМ i'lЗГОре1l1fМ УI'ЉСIЮМ. Напуње�1 јесте, то сам у међу­времену установио.(

Наваmю сам на њега са ПI(I':1њем шта сс са мном з.'lпра­IЮ догадlUЮ. БIIЛО Mli је јасно да сам прошао кроз у06и'ш­јено посвеllеlЬе ДIIМО:'1, које је одупск JlГРало веЛJlК)' улогу у ",шодној MaгtljcKoj праКСII. БIIО сам Aporltpall Д�IMO:'I КО�Ю­I'UЬС I1ЛJI опијума ШIИ БУНИl\С; то сам осећао по лаrallој гла­вобољн ЈI ШТО ми је бllЛО помало муК:1, а што је Ilредcтu­ШЬС"1ЛО послеДIЩУ НСllарења отрова.

ЛипоТlIН Ii�Jje 6110 I'ОВОРЉИВ �j ЮГJlедао је IIсоБИ'liЮ мр­гаДНО. Опростио се са неКОJlИКО itpoHII'IIIIIX реЧ11 11 К<lО да му се СfЩа веома журило:

»Па ВII имате адресу, упажеНII; IIДIIТC у ДшU1 Бар Сющ. Постаните представник Дармс, раџс од БУПl.llа. 01Ос061111 сте за то. Тамо ће вас дочекапt раширеllltх руку. 110ложltЛII стс IшјтеЖII ИСПlrг. - Моје ПОШ1'Овањс, масстро!«(

С ПIМ је брзо узео свој ШСШIlР 11 одјурно. - - Са ходшtка још сам чуо кратку, учтиву размену рс'!и: ЉЮОТl111 се срео с мојом кућllОМ дaMO�1, која се управо IlраТllЛа. ЗаТltМ сам чуо

203

како се затварају врата ХОШlнка 11 следећег тренугка је ... а мом пр.:1ry стајала ГОСllођа Фром са IIЗра30м IшјвсliСl' узбу­ђеља 11<1 Лl1ЦУ: »Нисам смела да вас II<IПУСЩМ! Кајем СС ... «

» Не треба уопштс да се кајстс, драГд ... « - РС'I МI·1 је З,IМр­ла на устима. Видео сам KtlKO се госпођа Фром повлtlЧI1 од MCIIC с" изразО�1 наглог ужаса. »Шта вам је, драга пријате­ЈЫIЦС?«

» З�шк mщ тобом! 3нак1« - МУЦ1l.ла је гласом којll се гу_ 6110. - » Ох., садје - све -снс -- снс јс ,""отово за MCJIC!«

Таман сам још праВОЈ�реМСIЮ успео даје ПРllхваlllМ. Ви­СlUшјс у мом загрљају.

1-IIIГIiУО сам се над њу дубоко 3аnЛ8шеll, а IIСТОllреМClЮ гоњс" 11 ПРIlВУЧС'" БРЗIIМ IlзВ�lрањем оссћања ПОВСЗШЮС"ги , с�ш:ьсња: дубоке КРIШIЩС и одговорности, укратко, 8"РОМ 'ШЈI"СЈаСНI'IЈIIХ, ШII1 уголико жсшliих осеliања.

Уместо да се YBepllM у каквом јс стању, љубllО сам је к<ю - као "ско ко јс 8eKoIНlMfI морао да се ОДРltче. И зfl­TlIOretlltX очltју, са напола угашсном свсшtlУ, узвраlilUlа I't Нl ЈС пољупце тако жестоко, тако без устручавања, тако сулудо, као што никад у Жltlюту "С бих очекивао од те тихе, срамежљиве жене.

Очеюш.ао? Господе Боже, urгaja то причам? А да ЛlI 611Х све то О'lекивао од самога себе? Па све то Щ�С било одраз �1IIКШ<DС поље, никакве IIal\lcpe 11 fщкакаn препад УВСК �I увек ЈСДIШЮIХ 11 "рапавнх Lrула! То јс бll)Ю, то јссте - судбllна, ПрИl lуда, дуг, прастара НУЖIЮСТ! - -

Нама је сада обо�lа ПОСТШЈО јасно да су Џејн ФРОМОЈrт 11 Јохана Фром - - да сам ја н ЏО1l д.1 - - па како да то на:ю-" . IJC�1 . - да смо ми Један СIВОР у ЊиJIIМУ векова, један 'IIЮР, КОЈ" се увек наново враћа, СIЮДОК шара не буде готова.

Ја сам дакле тај »Енглсз« за кога p<lcцenљe ... a СIЮС"Г Јо­X3liC » зва« од CBOj�IX пубсј1'IСIСЮIХ ГОДШlа. Сад би, могао бllХ да nOMIICJII1M, све бlU1О д06ро 1\ jeAal1 бизарни, парапснхоло­Ш�II заснован ЖИВОllll1 роман МОЈЋО би да тсчс својю.1 у06l1-"ЗјСIJl1М током. - Ја у дубl.IIН\ своје душе не occliaM IlIнита �PYI""() дО Јохану. Чудо тог ДОЖlшљща ме је до те мсре осво­ЈI1)IO, да не бих ссбl1 могао да пожелим ниједну друry супру-1)" осим Јохане, жене с којом сам кроз столећа судБIlIlСЮ.\ повезан!

204

Ал\1 Јохана. са којом сам УI"раnо дуго, дyro разroварао ­

бшв сад, n01.1f1"O јс прошао љен ,,,апад слабости, ЈОХШ!а oc-rnjc npll свомс: да је између ... ас све узалуд, IIсушеllO, rш чак It проклета од самог почетка. Дајс њсна нада изгубљена 11 сав ЊСI' IЩЦЉУДСКII напор, њсна љубав 1-1 жртве да су IlpollCP­даШI. зато што је она »друга«, јаL18 од њс. Она додуше МОЖС да смета 11 да спре'18ва ону )щругу«, ал l .. никада, шtкада, НI1ЮЏЩ IIС може даје УКЈ"ю"и са CBC'I'<I н да је победи.

Почсла је да говори о томе шга је њу толико уnлаUlIlJЮ одмах кад је ушна; сјајно, оштре огршmчено светло лебдело је IIЗIЩД моје главе; светло об)lItка јеД.ЮI" кр"ста.JIа 8еЛИ<III11С

• IIССIIIЩС, а <НlCтo као дltЈамшrг.

Joxalla не дозвољаВ<1 да јој то IIзбијем IIЗ главе. Она од­бија свако логично објаШЊСIbС. Она каже да !Јећ одавно 1·1 врло Ilpel.ll-lЗ НО ПОЗllЗје тај ЗIШК lIа основу својих стања. Ука­зшю јој је, речс, да је 'гај ЗI18К објава краја Ibelle судбине и њсних Iшда. И остана је Прll ТОМС. - Нијс одбllјала Щlјсдан од мојих пољубаuа, Iшједну од MOjltX љубавних реЧII. Оllаје моја 11 остаје моја. Онајсстс моја жсна, рече -- » Твоја жена cтaplljcl' достојанства Ilего што бшю која жена, која данас ЖII8I1 овдс на земљи, може да говори о свом жснстве�IOМ достојIIllСТВУ.« - АШI ТУ, баш 'У C�IM устукнуо пред ЊO�I.

УЗIIIIШСIIОС"Т њеног <j�ICТOГ б�lћа које је светлсло од љубаВII, савила мс је ка IbeHIIM ногама, �I ја сам љубио те ноге као IшјдреВllију. Be<l�rro младу светиљу. Осећао сам се као онај САеШТСIIИК IlpeJ.! сликом ИЗIIС у храму.

А Ql-lДа је Јохана ПО'lсла да ми браНII, готово О'IЩНО да МI1 БРШl1I СВС, да се БРal-ll1 од мог обожаваља и IЮll<lшarЈа СС као луда н јецала 11 увек наlЮIЮ УЗIНIЮIВ<'U1а: 11<1 љој, њој самој деЖI1 СIШ кривица 11 само olla треба да се БОРII 11 да МОЈ1II за ШUlОСТ и OllPOlllтtlj 11 осл06ађање од СВIIХ својих грехова и њој јс наређе ... о да flOеТШIС жртва.

ВIIШС нисам �1О11Ю да сазlЩМ од ње. СхuапlO сам да је то ДУШСВIIО узбуђење бllЛО �j СУflИШС

ВСЩIКО за ЈОХШIУ. Умири вао сам је и ставио сам је да се одмори, ма како се жестоко браШUЈа.

Оllа јс заспала под мојим пољупцима и држећи МС за руку. Сада нска се одмори у дубоком сну.

К<lКlШ ли ће бити, кад сс буде пр06уДi"UШ?

205

I , I I

I

Прво гледаље

Једва 1'.1lt још успева да РУКОПНСШ.f следим буру дожи­вљаја 11 прнвиђсња која ме спопад<ljу.

Служим се ПOlЮПНИМ, ТИХНМ �ю llНИМ чаСовима да бих задржао на папиру све што се дОгодило.

Кад сам Јохану - ШН1 би требало да пишем; Џејll? _ од­вео до Kpe�eтa, вратио сам се натраг у радну собу 11 прво за­врw�ю СВОЈ заПИСI'I�К као што ми је то сад већ постао обичај; зшшсао сам догађ<Јј са ЛIIПОТИНОМ.

Заћli\1 сам узео »Lapis sacer е! pmecipulls mGllijestationis« Џона Дија и заМIIWЉсНО гледао у наПltс уграl3ltршr на посто­љу. ПОСТСI1СНО је мој поглед ПО"со да се одвцја ОД златног орнамента 1I све више се задржавао Ila I\1аСlю-сјајној повр­ШИIIИ самог каменог угљена. Тада се са МНЩI збliЛО сшt'lIЮ - тако ми се сада накнадно ЧИНII - као онда када сам гюгле­дао у ЛЮIOТlнroво флоре�mшско огледало, па с,ш l'lсхопще 110чео да сањам како стојим на железничкој станици н оче­ку јем CBor пријатеља ГepТllcpa.

у сваком случају, после HeKor време�ш ВIШЈС HlfcaM мо­rao да ослободим свој УКО'IСНИ поглсд ОД црне, рефЛСКСllе површинс кристала yrJbcHa. Тада сам угледао следеће: ИЛlI, боље речено, IIIlCам то тоЛl1КО HII ВlIДCO, колико сам сс на­шао усред ЊСIЋ; - усред чопора БСЈII1Х коња Koj�1 су галопи­ралlt у лудом трку, јурили преко тла које сс зелснкаСТО-ЦРIЮ талас�о. Прво сам ПОI\ШСЛIЮ - уосталом, потпуно сређено и са ЈаСIIИМ расуђивањем: аха, зелено море моје ЈОХШје! _ али, после HeKor времена сам јасщ1јс разликовао поједи­НОСПI и примеliивао даје чопор КОlbајезщю кроз шуме Jt на­измеlНILIНО IlpeKo �юliНlIХ ШllрОIШХ ораmща као Вотаllова ДH�љa војска. � 11стовремеlЮ сам схватио - то су душе ми­ЛИЈарди и МИЛluаРД�1 људи који спавају на својим лежаiима дОК 1b�IXOBC душе, бсз ГОС[lОдара 11 јахача, �юшенс мра�ним IIJIСТИI.rКТltм�, траже један дмеЮI, неПОЗllаПI завичај за KOjlf не ЗlНlJу где Је - о коме само слуге да су ra IlЗгуБИЛlt 11 да ra I1I1ше �Ie MOI'y IlаПи.

Ја сам сам био ја.ха'l на СНСЖIЮ белом коњу кој 11 јс У НС­ку руку био сшарнији и тслеСI[ијll ОддРУПIХ, белих.

206

Дивље разуздани, заПСllУlllarш муетанзи - бнлн су као '-Iсна l'la таласима олујом Шllбаног мора - ускоро су протут� њали кроз tЮШУ�lљеlЮ побрђе, које се таJlасмо пред нама. у даЉИ11I1 је подрХТёlвма фина сребрна трака реке која је MHorocTpYKo кривудала.

Преда мном се отворио казан једне дуБОДОЈlиt-lс про­шаран IIИЖИМ узвишеlЫlма. Лудо јахање иде ка току реке. У ДRЉIIНИ се уздиже јеДШI град. Изгледа као да се галопирају­ћи обриси коња око мене растварају у сиве облаке магле. - ­

Онда И3llеl lада јашем подјарким СУllцем јеДIlОГ cjajHor авгу­стовског јУ['ра преко широко засвођенOI' KaMeHor моста, на чијем грудобраl1У стоје ВlIсоке ста1)'е Сl3етаца 11 краљева. I-Iа обали реке преда МIIОМ СС Тllска стара, скромна збрка кућа надвишена l.еКОЛI-IКИМ раСКОШНИ�1 пагштама, просто потисну­та у страну, Ш1И �1 те понос�гге грађеВlше су готOIЮ задаВЉС4 не моћним рамеllllма ЗltДШlа УЗДИГНУ1'их ВI1СОКО rope на брежуљку обраСJlОМ дрвсliем, са там1 IШ.' зупцима кула, KPO� воnа, бедема Ii врхова катедрruю: }}ХрадЧal'IН« - каже јеДШI глас у ме.ш.

Тако сам дакле у Прагу? ! - Ко је у Прагу? - Ко сам ја?­Шта се догађа свуд око мене? - Видим себе како јашем у добром касу, rOTOBO ме ннко не запажа између бројlЮГ rpa­IjallcKO]" и СеЈьаЧКQ[' народа, KOjl1 као 11 ја прелази преко ка­MeHor моста преко Молдаве, пролази поред CBCTor Непомука IЩ другу ctpal-lУ. Ја знаl\l да ми је наређсно да СС појавим на аудијеНЦllјн код цара Рудолфа Хабсбуршког у Белведеру. Поред мене јаше још неко, мој пратилац, lIа белој кобилн, ую1јен у крзно, које се још IlИје MHoro офуцало, упркос томе што јејугро плаво 11 сунце ПО'lиње осеТЉIШО да нас пробада. КР'3неm! капу!' је, О'lIlглеДIЮ, пара..'{I.1f комад JЬerOBe IЋрде­робс и он ra је обукао да би се донекле показао [Iред Ibero­

BIIM веЛllчанством. »Скитничка елеганција« - пролази ми кроз главу. Не чудим СС што сам ја обучен у стаРlIнска оде­ла. А како бнх драгачије Morao да нзгледам! То је Лорсн­ПIНОВ дан, десети <lBryCT у ГОДИШI после рођсља Господњег, која се броји као хиљаду ПСТСТОТНJta осамдесет 11 четврта! Ја сам одјахао у прошлост 1-1 не налазим даЈе то И01lе ЧУДIЮ.

Човек са мишјим очима, ниским 'ЈСЛОМ И повучеllИМ подбратком је Едвард Кели, Kora сам једва СllреЧIЮ да не

207

ОдССдНСМО У ГОСП1О1'IИЦ�1 »Код последњег фењера« као 13исо­костојећl1 �I 6аснословно богаТI1 земаљски баЈЮНI1 II надвој­воде,

.кад дођу lIа двор. - Он води IШШУ заједничку касу 1I

ОllСТ Је на врхунцу као Ilрави доктор на вашаришту! Увек на�юво му успева да H�НlYIIII кесу, бесllЩНО 1I успешно, где БЕI неко, као ми, paд�lje дао да му се одсече рука, да леГltc Ilза следећег плота и да одаПllе у �IMe божје. Ја ЗII<IМ: ја сам UOI-I ДII, свој СОПСТВСlll1 предак, како би ШШ'IС тако јаСIIО могло да сс прm<ажс у мом памћењу све llГfO се збюто од �юг 6екстшt из ДОМОВИIIС 11 МОРТllсј ка! - ВИДI!М наш крхки ЈеДРСЊ<1К lюшеf'l буром усред канала; још упск НШ-iQВО до­жш�.љавам СМрПНI страх моје супруге Џсјн која се У'..кпснуга хвата за MCIfC It Ц8I1ШI: »С тобом, Џоне, радо ћу YMpeт�l. С тобом �МреПI, о, како радо! АШI не дај M�I да се сама УЮПlIМ - IЈе ЩIЈ да f'Ю'ГОНСМ у зелену дуб ину из којс нема ПО13ратка!« - А заТIIМ, БСДIЮ 1·lyrооањс кроз Холандију: ОДI\ЮР 11 1I0ћсње у lIf1jrOPIIМ крчмама, да би се уштедсло на ШКРТОI\1 '!ОВЦУ на ПУIУ. ГmlД I-t јадно смрзавнње, кукаВIШ СКИТНИЧКfI вожња са женом It дстетом It зналцем CBIIX друмова, ТИМ апотекар­CКlIM бflКаЈ1It1ЮМ, без чнјllХ враuбшш на вашаРl1ма IIПflК 'Iit­кад 'IС 6,IСМО успеm! да сс Ilробllјсмо кроз рану снежну ЗItМУ 1583. ГOAlt1lC, тамо '"Оре, преко немачке висораюllt.

Ззшм смо сс кроз ОШТрН Мраз ПРОllllаЧiШИ до Пољске. У Варшаnи је Келију УСI'lело да дашком белог прашка светога Данстана p..1CTOflЉCIIltM у <!аШII слатког вина I!злечи јеДfЮl' војводу од еПlЏlСПСI�е за свега ТР" дalla. тако да смо са ДII_ 8110 наново ItaПУЊСIНlМ кесама могн" да наставимо I'IУЈ. до кнеза Ласког. О" IШС је rlрш.1IIО са ВСЈ!IIКIIМ почаСТlIма It раСКОШflltм rocтОПРItМСТ80М. Ваљда I"OДIlНУ дана је Ксли

:амо ждерао, док није постао маста н �I округао, и просто ни­

ЈС могао да се Зt1ДОВОЉII да промењеннм австнњским гласо­!НIма обеtiа сујСТIIОМ 1l0љаку све кру"с Европс, све док ја ј-!Нсам прекинуо са IlpenapoM 1I навалио да отпутујсмо за Праг. - Тако смо, пошто смо I""(rroBO све 11ЈЮtiеРДаЈШ, СПС што СМО МИ - IЏlII 011 - прсваром I!ЗмаМIIЛII, кренуml из Кракова за Праг, куда су пошла " писма КРаЈьице Елизабете са пре­поруком Рудолфу Хабсбуриком. - у Прагу сада са женом дететом 1I КСШiјем: стану јем код I!I1COKOY'ICHor ЛИ<lНог лека� ра IberoBol' ВСJIIIЧflllства, ГОсподина доктора Тадеуша Хцјека,

208

у 'Ьеговој великој кући на Сl'арогра...'1СКОМ кружном буле­

вару. Данас је, даКJlС, дан прве, за мене .'Сl1змеРIIO 1k1ЖIIС ау­

ДltjСlluије код адеrпa међу владаРЩ,Ш " Kp..'Ubi.1 мсm"'а, КОД ll.<1pa Рудолфа тајаНСТВСIЮГ, кога СС боје, кога мрзе 11 коме се диве! Поред (l,ICI'IO, пун С<.1АlOпоуздаНх1 , Едвард Ко/ш; 011 IlУ­Ilrra cnol' коња да понграпа, као да сс ПOlюво '!ДС на бflllКСТ као пре roAllHY дa�Ea IIЗ ДРВСIЮГ дворца ПољаК(I ЛаСI\I�а. -I\ЛII моје је срЦС тешко од СJlУТЊII I,lIма)lО OCYH'lflllIlX lIaдO.\I. (1 МР<1'1l1а природа цара Рудолфа мн преТII ЦРIЮМ CCflI\O.\1 оБШJl.:а, којн баш брише преко cjajlle (р<1Садс тврђШIС тамо ,·оре. - КОПIIта наших коња одзвањају до" јашемо кроз раз­јапље�IУ чељуст ТМУрНС каПllје КУЛС IШ крају моста; данско

• нза нас, као ОДВОЈСII ЗIIДl1нама, OCТ<lJC весели свет сnаКlща-шњег живота радОСНIIХ људи. Узбрдо сс пен .. у безвољни со­

каЦII са саПIУПIМ, 60јаЖЉIIВИМ, у ВllсltllИ змепљешll\t куlш­

ма. ЦРIIС пшштс, као чувари Кl1пија IlpCA npCTCJiItM тајнама које су IЮЛСГЛС око ХрадчаНil, стојс 1Iам 'Ја nYIY. - Шltроко

. . се с,ща отвара ВСЈ1IIЧШIСТ13е.1I1 прилаз дворцу, КОЈИ Је смеJlИ HCllMap цара Рудолфа QТВОРIЮ УСред CТCI IC 1'1 одузео ТССlюј

1,IIУМОЮlтој ДОЛlши. Пред нама, BItCOKO горе, уздижу се прко­

СШI торњевн јеДIЮI· MaHacтltpa: »CТP<lXOI)« , каже МII један пшс у I\lellll: Страхов, он l1За својЈIХ ћyrљltlшх ЗIIДО&1 крије I\lIlOre ЖIIВС мртваце које је муња судбllllС погодlt1ш 1!'"3

тмур..10Г царевог ока I! још могу да говоре о cpclНt што IIM сс пуг заВРШl10 тамо 11 ШТО IIIIСУ M0p<'U1II да крену усрсд 1101\11 долс једним ДРУПIМ, узаНII.\1 СОКl1КОhl до тврђаве Д;Ulllборкс, где се ОI-Ща у току OBOI<1 ЖIЈВота послеДlb1l пуг можс I.IIЩC'l1I

cj<lj звезда. - - Двоструко, троструко јеДIШ ItЗllад друге стоје зграце с царским слугама, У'lВршliеllе уз стену К110 лзстави­

чја Пlсзда, св.аfi:а од ЉИХ те(l,lељсlш се на крову друге: Хабс­буржаНII желс по сваку цсну да 6уду окружеШI својом не­мачком тслесном гардо.\!; 01111 не верују тruшсању 1)'ђег н.а­рода тамо доле, с ОНС стране MOJIД<lBC. CKYl1JbCIIH, Храдчани стоје најеЖС НII од оружја над градом; ltЗ CBIIX улаЗ1lИХ капија горе чује се IJIYM 11 звскет увск СГlРСМIЮГ 111'11601'<1 за коље 11 oP.Y',�a. Мн споро јашсмо узбрдо; I'IЗ малих прозора шщ Iшма непреКIIДНО IШС препипавају СУМЊII'1ави погледи; всl1 треliи nyr су IШС неочекивано задржали страж:tр�l, кој! ! би 1IЗ11сна-

209

I

да баlЈУЛИ пред нас и Пllтали куда licMO и зашто; увек ншюво се Ilспюује ШIС�1O са ПОЗIIВОМ на аущtjенщuу код цара. - МII шјашсмо напоље 113 раСIЮLШIУ раllll'lУ 1I дуБОКО под нама се ШI1РИ Праг. - ПОГЈIСД је такав као да заТВОРСIШК гледа на­поље у слободу. Овде ,'оре IЩС гуши fIСВИДЈЫIl.!а рука; овде горе врх брда је Т<lhllllща! - СреБРНII да.х ЛСЖII IЩД I"радом тамо доле. А СУЈще IЩД Шlма псчс иза велОl1..1 liспар.'шања. Тада IIзненада 11<1 СВСПIO-прашњаUQМ СIЩIШСТО�1 плаветшU1У lIеба тамо горе севну ТЈ)I1 срсБРIlllСТС пруге: јата голубова круже, огледају се у ТlIXOM ваздуху 11 нестају Ilза ТејlЮВС цр­кве. - Без ГЛ;1са - Ilecтl!.:1plIO. - Ал!! j<l голубовс Над Пр''1ГОМ CXвaT,1М као добnр предзнак, Високо засвођена '1)8ljевинn ка­тедрале светог НllКQле IfСIlОСрещю IIСПОД IШС својим ЗВQIЮМ оглашава десеТII ЈyrnРЊl1 сат; ОШТрl'l, З1llтовеДШIЧК�1 звук сата се nOlHIВJtx1 однекуд l1За ЗИДИl1а тврђаве пред llaма 11 по­навља одређСНIIМ, БРЗII.\! бубњањсм Зlюњаве знак часа, кря} њс је време! МОIШРХ јс фШlaТНК чаСОВШ1Ка и IIШНIЮЮ да 1'а­'1110 у ceKYIIA l'ICKOP'Il-'Т1I своје щюмс. Тсшко 01101'.1 КО бll нста­'!аН хтео да се појаВlI Гlpeд ЊIIМ! Још петнаест минуга - /.111-СЛlIМ ја : тада ћу да станем пред РУДОJlфа.

ДОСПIГJIII смо В�IСШIУ И МОГЛlI бисмо коње да lIaГOlllIMo у кас, али '-Ја СЩIКОМ кораку нам хслсбарде !Ч>спречавају IlУТ: НlIKaд краја стражарс.кој служ6ll. - Најзад, I1ОД КОШIl'<\ма наших кон,а Зal"Р"Н1 МОСТ преко јелење јаме 11 ми јашемо кроз тихи парк усамљеног 1\1O�lapxa.

Иза CTap�IX храстова I]ред нама се појављује ваЗДУU.!аста rpal}cBllНa Бслведера надевођеlla ЗС1IСllltм бакром као бсзоб­ЛИ'lIНlМ нрамцем IICKOI" брода. Скачсмо из сеДЈШ.

Мој први 11О1"JIОД пад<1 IЩ 1«11'.101'111 рељеф, кој 1'1 је УГIУШТСI'I у темељ дражеСI-ЈС лође HanpaВJЬClle од лукова 113 стубовнма �!аОКОЈIO. - НаСШlкана је Самсонова борба са ЛШЮМ, а преко rlYrn: Херкул којн дави 'Iсмејског ЛШk1. ТО су симболи који­I\Ш се цар РУДОЈ1ф братl ''1<1 БОКОВ�1I\Щ улаза у своје последње СКРОЩIIUТС. ПОЗf ,ато је свуда да је лав II,erOBH Iшј:'IНЈщја ЖII-80'1'1111><1 11 да је за себе дрссирао јеДIЮГ 011>0:'11101" бербеРСКОI" лапа као пса пратиоца, са којl1М BOJНI да ruШlШI чак 11 своје најодшщјс. - Пусто 11 ПIХО је свуда унаоколо. Зар никог Ile­ма да нас ПРИМII? Управо зве'!и стаклеЮI звук као знак прве 'lСТ6рт"не јеДCllшестOI' сата. ЧаСОВIШЦII и овде'?

2 1 0

•

и са тим ударцем отварају се CKl)OMlla дрвеlШ врата. Је­ДШI слуга, сед као лед, без речи нас позива да уђемо. ИЗflе­нада су 1)' 11 I1IТШIСКС слуге да пр"ме наше коњс. CTojllMO у дуmчком, хлаДОIШТО:'1 холу Белведерса. Миршuе на камфор да сс угуш иш: цела ПРОСТОРl1јаје rlреllапуњеf'Ј кабинет Прll­IЮДIIIIХ IlaYKrI. ЗаСТШUЬСll11 орман до з..1стакљеlЮГ орr.шна са нс06L!'IНИМ, СI"ЗОТIIЧIIlIМ садржајем. Лутке ltl10JbIlX ЉУДII у ПР�lроДној ВСЛIIЧIIЮI у најl lеоБИ'lfЈllј�IМ позама 11 пословима; оружје; огрО:'11Iе ЖIШОПlње; прибор свакојаке врсте; заставе ИlIднјШl1lца 11 КШlеза: кур,юзlrГСПI об.а CBC'ffi у flСПреглсд-110М II!!ЗУ. - На ML!r IШШСI" ВОДL1'Ш застајсмо 111>СД MOћ�ljlМ, РУllасто ДЈНlЮШIIМ фантомом УА<аса, HCKIIM IIJУМСКИМ '10ВС­ком са главурдом која сс саТЮIСКlI IIнцерила. КеЛl�ева дрска храброст сс саКрLlла у најдубље боре њеroвог крзненог ка­пута. Шапуће 1\111 нешто о ЗЛIIМ ДУХОIИlма.-

Морам да се IlасмеШl1М збоr" тог иашарскоr" IIзвика'lfl ко­јн се lIе боји своје савести, аШI се уплшшю од прспаРI1РШЮГ roр"ле.

АЩI IIСТОГ трена и сам се УШШШI1М снс до бубрега: без

r"Лflса око callДYKa са мајМУIIОМ обllЛfl.1L1 једна ЦРIШ авст 11

IIрСД HrlMa стој и мршава r'IРWIИЮI; жуt·с руке сс хватају за

офуцatщ Цр"1I капут од СУКllа 1,1 IIСМllрНО се IЮllграваЈУ IIС­

KII.\! оружјем које се оцрт:ша ["ЈОД борама, всро�rпю КЈЖГКlI.\!

бодежом: II')IЩД тога БЈlеда Пl1!чја глава у којој СС жаре жутс

ОР110вске 0'111: цар! I Ьсroва готово безу6а уста су се танко СТllснула. Само тешка доња усна 611СII MJIIlтa80 11 rlЛавtlчасто над тврдом брадом. Његов поглед птице граБЈышице прелеће преко нас. ЂУГIl.

ЧI!НИ му се да сам за секунд 11 сувише касно пао IШ ко­ле"а. АЛlI, заТIIМ, пошто rюГl�yre главе на колеl�lll\1а чекамо пред 11.111\1. 011 УЧI1I1Н покрет руком као да одмаХУЈе:

» ГЛУПОСТI1. УстаН111'С, ако сте ваљани ЉУДII. Иначе, пак, Ilдlпе дођзвОЈШ 11 'Iе Kp .. :џtLlTe МII време.«

То су 11оздрllвне pe'lIl у3вишеног Рудолфа. Ја заПО'lltњем свој одаВlIО БР"ЖЈЫШО пр",преМЉСШI, ле­

по сроче�IИ '·ОВОР. Једва да доспем до помнњаља МI1ЛОСТlше Ilреl10руке мојс моћнс ВJlaдapKe. " цар ме већ HCCTprubI160 JlpcКlЏla:

2 1 1

»Даjrе да RI!ДИМО шта 31Ште! Поздраве IЮТСlГfата МII до­lюсе МОЈII IЮСЛ[lНИЦИ, па еу M�1 одавно додијаЛlI. - ВII TBpДlI­те да поседујете ТllIЈћ,-ГУру'?«

}}Више од тога, велНЧШЈС1ЋО.« » Шта је то: внше?«, ШI1ШТlI Рудолф. » Дрскошћу се код

мене не постиже НIlшг.Ј.!« »ОДalЮСТ, а нс ДРСКОСТ, IЩIЮДИ вас да тр.:'lЖI1МО прнбс­

Жltште у МУДростll узвишеног адепта ... 1( »Понсшто знам. Довољно да бнх вас У"ОЗ0рио да не

покушатс са прсварама!« » Ј а не тражllМ корист за себе, lk'lUIC ВСЈlичаIlСТIЮ! Ја тра­

ЖИМ ИСТIНЈУ.« »ИСТИIlУ?!« - цар кашљуца ЗЛIIМ cтapa'IK�IM смехом. _

»Јесам ЩI ја будала као онај Љтат, па да вас шrmм за 11СТИ­ну? Ја хоnу да знам: 11мате ЛlI fНj ТlшrпyРУ?(1

»Да. веШIЧШIСТВО.« »Овамо с њом!« КеШI се ''Ура lIапред. 011 у јСдlюј КОЖlюј щюtщ дубоко

скривеlюј у l'Рудњаку, IIOCII белу куглу IIЗ гроба CllCTOr Дall_ C'rnHa:

»Ваше спемогуliе ПСЈН1чattСТоо Нека само 113001111 поку­шати!« - уверава IЩ грубll I-ШЧ�III.

»Ко је то? Биliс даје ваш Јшбораlrr и медијум?« » Мој capaJtI IliIi: и гtРllj<пељ: магнстер Ке1llН<, ОДГОLшрам 11

осећам како 1'.111 се у души разВllја раздраженост. » ВИЩIМ ја да је НадРlтекар«, IЈ1IIШП, монарх. ЊеП)В ора­

C'rnpll поглед lIellll'Hapa, y�1Opall што је ., сувише често МО­р<lО да ПРОЗllре, једва да је ОКРЗI'IУО anoтeKap.:'l. 0"1 се сашljа као деран са УJ1lще кога су ударили 11 liуги.

»Нека IIaМ Iщше ВСЈI�lчatIСТВО укаже милост да мс саСJlу­ша!« заПОЧliњем 11111 /080.

Готооо ПЈЮ'ПIВIIO очскнв..'lЊУ Рудолф ма.хне. С,1ВН слуга ДОНОС'1 oroљeliY 11ОЉСКу СТОJIIЩу. Цар ссда 11 кратко кли�ta­јући главом д<ус 1'.111 дозволу.

»Ваше ве.I1.'tЧЗlIСТВО mпа за ТШIЮУРУ оних којll rlpaBe :UJa­то. Ми посеДУЈемо 1)' 111НЮУру; али м,,, IloceдyjeMo �1 - МII се молимо Богу да тога будемо достојllll - ми l"'еЖliМО ка I3IHueM.«

»Шта бl1 б,u/О 8Шllе од камсна МУДРОСПI7« - цар ПУЦКCТc'l I'lРСТllма.

2 1 2

»Сама мудрост, велl·,чаIlСТВО!« »Јссте л 101 IЮI1О8117(1 »Борнмо се за достојанство адеlпа, у 'IIЈјем кругу знамо

да се IIШШЗН 11 његово веJII,'ШllСТIЮ цар Рудолф.« » Д с КIIМ се то БОРlrrc?« IЮДРУ1'Ује се цар. -»Са анЈ)СЈIOМ који IЈаМ заПОllсда.« »А какав је то анђео?« »Т о је анђсо ... са �lПа,Дllе каПllје.« СаБJl3Сlll1 ПОЈЋед Рудолфа се гаСII Ilза спуштених ка­

пака: » Шта вам заповеда тај аllђео?« » АJlхе�lI1ју обе ПР'ојроде: траllсмутаЦIЈју СМРТIIОГ са бе­

СМРТIiIlМ. ИmljllН Гlyг.« » Зар 1'1 1111, као тај матор., ЈеврсјЩI, на ватре.II1М колима

хоћете да ЩЏlетшс у небо? Неко је 1'0 већ једном изводио преда 1\11101\1. Само што је СЛОМIIQ врат.«

»AI'IIjCO lIас не УЧI1 IШК[lКВI1М пеливаНСКltм мајсторијама, ВеЈIИЧШIСТВО. 011 нас УЧII сачувању тела I{ с оне стране гроба. 3[1 1'0 MOI'Y да ПОНУДIIМ УЧСIIОСПI царског веJllIЧШiСТR.'l доказ 11 свеДО'lШIСТВО.«

»3..'lp је ТО спе шго умстс?« -цар изгледа као да ћс заспа­ТlI. КСЈШ Ilостзје немиран.

»М"I можемо јОLlI 11 Вllше. Камен, који поседујемо, мења CBaКlI меТ<1Л«

Цар се брзо наПIЊС IШПРСД: »Доказ!« КСЈIII Ut'lД11 своју врећнну: »ВСЈIМОЖIllI I'ОСПОДIШ .ICKa заповеда. Ја сам спреман.( »Изгледа м" да си 1'11 11РИ}Н'ЧНО одважан момак, ти! Али

оч�'глещlO бllСТРllјег YMn, 'Iего овај овде!«(, цар је показао на менс.

rYUll1 мс увреда, само што ме не yдaB�'. Цар Рудолф mlје адеlП! 011 хоnе да BIIДII како се прави злато! Ilоглед H[I анђела I1 ЊСI'ОIЩ свеДО'lШIСТва, тајна бесмрпtOст - страllИ су љеговој д)'I.l11I ШIIi су оредмст за пор)'!)'. Иде 1111 011 пугем Леве руке? - - Оllда цар I-IЗltеШ}Да проговор�t:

»КО �III претвори lIеплсмен�гги метал у ГlJlсменитlt, тако да ја то могу да дохватl'IМ рукама, тај нека ми после прича о анђелllМН. А оног којl1 ПР<llНt пројекте нсliс спопасти ни бог, ЈШ t}<'l80!((

2 1 3

Пр06�а ме, �Ie ЗI1<1I\1 зашто. - Сада се цар диже брже 11 успраlJl lИЈе него што се IЈа први поглед могло очск�шати од његовО!' старачког лика. Глава лешннара се, тражеl1и плен, с трзај има окреће на све страl-Iе If клима ГЈрt:1о.Ш ЗIIДУ.

Отварају се врата усред тапете. НеКОШIКО тре�IУГШ([l Ю'lСШlје стојимо у Рудолфовој Jl.шлој

експерименталној lIабораторијl1. Она је добро СIЈабдевена свим Moгyli�IM прибором. Тигањ већ чека Ј\ЗНад добро нало­жене ватре од угља. За час је све спремно. Цар ШIЧНО добро lIЗ13сжбшlOМ руком раЩI посао лаборанта. Жестоком прет­њом забрањује сваку помоћ. Његово неПОRерење Ilема гра­IIИlЩ. Мере предострожности, које преДУЗlша веома бриж­љиво, морају сваког вараmщу да доведу до о<I<Uања. Немо­гуће је против цара liграПI цннковаШ1l\J картама. Изнеmща се чује тиха бука op)'ll�a. Пред тапетннм вратима, осећам. вреба смрт ... Рудолф кратко суди СКН"ГНИЦама и IIЩРI1На­УLПНlЩIма, Koj�1 се усуђују да покушају ЊС"'1У да ПОДВШlе.

Кетl пребледи 1I гледа I\le тражсlш помоћ, он јако дрхти. Ја осеliам, O�I Jl.1IICЛII: а шта, ако прашак сад не буде ваљао?! Хва-rn га страх СЮЈТНlще ...

Олоnо шишти у тигању. КеmЈ одврliе КУГЈ1У. Цар П'l по­сматра СУМЊ11чаво. Наређујс да се КУПЈа преда у љегове ру_ ке. КеЛIf се устручава; ПOlЋђа га ударац ОРJlОВСЮ'IМ кљуном:

»Ја IlIJса�ј никакав лопов, tшфто торбарска! Д� овамо!« РУДОЈlф врло дуго, врло прецюно liСJlюује сиви прашак

у ПОJlОВШI�1 кугле. ЊСI"ова подругљиво згрче�ш уста се по-лако олабавс. Плавичаста доња усна пада му lIа браду. Лс­Шl1нарска брада ПOllРИJl.lа израз разl\шшљања. Кели каже количину дозе. Цар еавесно ювршава евако упугство, тачно као Jlаб�рант кога су IШУ'IИЛИ да слуша: он Гlраведно поста­вља СВОЈе услове. ---

Олово -тече. Сада цар ТИНПlра. Сада је �I пројекц�Јја за� вршеlШ по правили�ш уметности; метал ПО'lшье да кључа. Цар »матеРИIlУ« пресипа у :хладну куп ку. Сопетвеl-IOМ руком вадll " румен 11 ДР)Юi га на светлу: 'lIјСТО се пресијава сребро.

Врело поподневно еунце трепери I-Iад баштом са дрвс­I\ем кроз коју јашемо ведра, !'ОТОIЮ пресмела чела КСЈ]И и ја. КеШI звекеће ереБРШIМ Јшнцем милости, Koj�1 му је цар Ру_

2] 4

долф данас 1·'реПОДllе ставио око врата. Цареве речи су биле: »Срсбро за сребро; злато за злато, господине надр"лекару. Следећи I·IУГ експеримент: да 1111 етс сами �шправJtЛИ прашак и да тl га поново можете Гlраnити. Круна је, запамти ТО, са­мо за ,щеllТС: Ла1ЩIЈ указују на - лаllце!«

С том �шдасве јасном претlbОМ 1'0111 емо за ову IlрШНlКУ били отпуштени ю Белведера, а да нисмо видели џелате

. КОЈИ еу зоецкали.

Кроз IlрОЗОр пријатне собе у Ky liJt господина X�CKa 1щ староградском круж�юм булевару, у којој стану јем са женом и дететом, УЖlНщм у лепом ПOl'леду lIа ШИРОЮI Тр" , коме се здесна IшлаЗI1 Тејнова црква са соојш .. 1 шшьаТI1М торњеВl1ма, а слева је ш.tеђе!-I велелеш!Ом ['радском веlilllЩОМ пркосног прашког грађШiства. Овде се увек ЈЈ11ЩI долажсњс �I одла­жење цapeB�IX KYP�lpa. ОIШ су обучени у сукно И СОМОТ, [lа то значи да су господару на ХРIЩЧШlима потребне парс. У зајам и са високом каматом на даl-I. - АлJt, ако дођу у оклопу �I са оружјем, ollДa то З�ШЧI-I: цар је вољан да сам пошаље по ОНОШIКО колико је процt:НIIО - у добру 1IЛ11 злу. Између Хабсбурга 11 Чешке увек се ради о новцу.

Ilрltблюкава се необl1чна поворка: гласник у свили, ми за ЉIIМ ItДe вод оружника IШ коњу. Какву ли незгоду наме­равају ОIIИ да приреде граДОllачелнику? - Шта је то? Заuгго се вод IIС ol<pelie преко, према широкој капијl-I градске већ­нице? - ОНII пречицом, преко КРУА<НОГ булевара, прилазе куliи господина Хајека!

Царев юаСЛаЈIIIК, тајllИ саветник Куртијус, стојн преда МIIOМ. Реч је о 11СПОРУЦИ »Доказа«, цару, сведоча�lства анђе­ла: заПlIсника, кљиге ю гроба светога ДаНС11"1на! Ја одлучно одбија",!:

»Његово веЛИ'Шl lСТОО су одбили мој Гlредлог доказа. Пре тога захтеоају сведочанl.'1"ВО о МОЈОЈ умешности да правим злато. Жсле од мене рсцепт како да се направи камен. Ње­гово величанство пе схваТlПИ да тој жељи не МOI)' да УД060-љим без свих гаРШlцнја и осталих обећања.«

»Цар lIаређује!« гласи одговор. >�Жалим. Ија смем да поста6Ш.1 услове.«( »I-Iаређује. Иначе неМllЛОСТ 6сличанства.« - 3векет ору­

жја у камешпом ХОДIIИКУ куliе.

2 1 5

�)Уr'ЈОЗОРаЈШМ: ја сам ГЮДШtl1К Велнке БР'П<lН'1је! Баро­ист енглескс KpYlre! ЉIСМО моје кршыще налази се у царевој РУЦI1 r «

Ђфн, caBeTHIIK КУРТllјус погrушта. МачеВlt 11 xCJIe6apJIe ЩIПОЉУ 3аl-lсме.

Кукшию погаlјarl>С. Кtща lie б'ffll спреr.ШН? » ПОСЈIС JOIl.1 јсднс аущuенције код цара, 3.:"\ коју МОЛИМ

увек вarюво ... ОД II>CBOI' "схода заВIIСl1 СВС. Mellc може да прrнЮJIII само ItapcBa РС" ЛII'lНО.«

ТЩШt саRетШIК претll, цењка се, MOOII. У Пlпању је IbС­гова реПУТ'IЦија. 01. је цару обеliао да 'јс зеца ухват�rпl 3.:"\ УШI

.' 1, IIСГ�ОРУЧI.ГГlt У КYXIIIbII. Уместо на зсца, Iшmtшо јс lIа

КУРЈака КОЈИ рсж�t. Добро јс што кукавщЏl KCJlII Iшјс lУ. ПОЈIУСВШ lсна, полугвоздеrщ поворка се крећс око угла

Betrlll�llC, ПРОЈШЗII I IСIЮД у свету чувеног УМСТlН1чког сата 11 1 recTIUe.

Кешt IНЩУГО XOJIfl прско крУЖllOГ булевара као ждрал. Из пршща у КОМС су СОIШЦlt са јавним кућаr.ш. Долепрша преко CTCJ1ellllr.IITa,jYPlrc у собу:

» Цар lIас јс гюзиао?«

)�Цap IШМ јс УI1УГНО ПОЗИВНIЩУ за Дwшборку! - ИЛlt rlOЗIIl!lllЩУ 3.:"\ јСJlСЊУ јаму за његове мсдвсде, кој" Жl1ВС од мсса 'ЩСlпа.«

КСЛlt прсбllСДII. » Издща'?«( » НltЮIКО. Ц<"\р жели само ... Ilаше Докумснтс.« КСЛII луПlIС IЮI<lма као IIСВ<lспrпаНII дечак. »НI·lкада! - Пре rry ГIРОГУЛIТII књигу светог Данста�ш KflO

нскад mюстол Јован 11<1 naTr.lOcy OTKPOВClnC!« »Л како стој 1·' са деШlIфРОIk"\II.см КЊIIГС, КеJII,?« »Анђео МII јс 06ећао за npeKocyrpa 06јашн,ењс ШllфРС.« Прекосyrра! ... О, то СТШIНО прекосугра које вечно УШI-

ШТIIIШ мозак, c�tI.Be срж ю коспuу!1!

ЧШII·I м" се да спавам. Па "пак нс Спавам. Идем кроз старе сокаке града Прага,

идсм преко бедема 06раслог дрвсliем, кој" 80ДII ка баруга-1111. Јесен је у Kpol.I/Iblt JIpBcl\a. ХладlЮ је. Мора дп је n03HI1

2 1 6

oKT06apcКlJ дшс Сад савијам кроз капију у Целтерову )'шщу.

Хтео б1lХ преко староградског крУЖIЮГ булевара доле до старе СШI<1ГОГС, rш до јеврејске вeћнrjцe. Хтсо бlJХ - �Ie, МО­р;.IМ - да Јщем узвltшеном рабl1ју Леву, 'IУДОТВОРЦУ. Нсдавво c,ar.t. З[LХRаљујуlm посредcrnу свог љубазlЮI' JtOMaIliIHa док­·!'Ора X;UCKa, СКJlОIНЮ с JыtM ПОЗllаш:тво. РаЗМСlIIl}lI1 смо НС­KOJIIIKO PC'III О таЈнама ...

Док тако IЩСМ својим flyrcM, MCI·b."\ се слика УЛlща. ЧИНН се као да сањам, па ипак то сасвим ClIгypllD ШUС СЩI; све је то тако, као што Јоха�ш Фром може да Iще кроз Праг, само кад - - - хоће.

JoxaHfI Фром? Ко је ОIШ 3.:"\llpaBO? НараШID да јс моја ку­IIIШ даМi\! Како само могу да ntпам! Та Јохшщ Фром је моја домаlilща1 - - Ашt - -lшсаl\l ШI ја ЏОI-l Ди?! - ЏОII ДII, који УllрalЮ Iшмерава да посеТII узвише�юг рабија Лсва, пр�tјатс­Jbfl цара Рудолфа!

AJ1tt Bc!i сам у рабијсвој 111"lској, ОI'ОЉСlюј соби 11 разl""О­варам с ЊI1М. У просторији стоје само једна слаМllата СТО­J1Iща 11 један СИРОВО pc�lДltCall1t сто. У зиду јс l Iапра l1ЉСl lа IlPlIJ1H'IHO IНlCOKa Нl1ша; у њој ceДlI, заl·lра80, IШIЮIШ стојећи

. -је IlaСЈюњен раби као ШТО MYMIIJC у катакомоама IШlюла стојс, а IШ11ОЈta су наСЈ10н,ене - а InCГОВ паПIСД је 1·lетреМlще У11СРСII на reol\leTplljcKC фlll)'РС ) кабаЈlI,СТII'1КОI' СТ!1К]НН<., које су на ЗIIДУ преко ПУIЋ њега нащrгаl1С кредом. ЈеДlJа дз је ГЮДlIгао поглед када сам ушао.

Раби је rюгуре�l. Њ�c јасно савија ЛI1 l""а cTal>OCT покр"­пена lјЊСМ IIШI СШ1IIна Imске, ПО'шl)авеле греде ТШШlнще ње­!"Овог става. Изгледа да је чонек ОРllјашког раста. l-beгoвa жуга глава rmще гр."\БЈЫlRlще IIзбразДШЈа је НСЩЮХОДI-НI М борама, а подсећа на цареву. Само Ilпојета глаШl још маља, IlРОФWl ювајаll још оштр��е, соколу СЮ1чщ�е. СМРШСIЮ пра­мсњс LЏШКfI, не зна се да шt косе IIШ' браде, израсло 113 06ра­ЗIIМfI �1 вра"\)', леБДl1 око тог ПРОРОЧflllСКОГ ЛIIIЩ, које једва да је веliс од пеСIIИЦС. Дубоко лсже мале, rr готово весело све­TJ1ytЏlBC очи ПОД ТСШКl1М, белим жбуњсм обрnа. ИСУВIIlНС ве­лико fI orшено, узано раб.iјеlЮ тело обаAltјсrю јс бриЖЈЫШО '1ИСТl1:>'l, добро CKPOjC�lItM кафта�ЮI\I од ЦРllе Сl3ИЛС. РаМСIШ су rЮДl1Г1lуГ<Ј. Руке и 1I0ге, као што је 1'0 обl·tч!� у ОР�lјен'Гал-1I0М ЈерусШlИМУ, стмно су У покрету пратсli'l говор.

2 1 7

Разгонарамо о мукама ЉУДlј којll нису благословени ЗII<I­ЊСМ О ВСЗI'I 'I�JlII Бога 1I ОIЮ'ЈеМ,UЫ:КОГ одређсња.

» Ваља �Ia СJlЛУ освајат" нсбеса«, кажем н указујем рабll­ју lIа борбу JaKOI.k1 (:<1 Шlђелом.

Рабll оДt"опара: »Иматс t1ршю. ваше 6лагорође. Бог се може Сfl6Ј1IЏџrги

МОЛIfiЋО�I.«

.»Ја сам ХРllwIiШIIIН; ја се 1'.1011111\1 срцем \1 свом снагом

СIЮЈе душс.« » А заLJfЮ, наше бmll'орође?« » 3.1 каl\lен!« Ра6н одмахује главом споро, меЛШIХОШIЧНО, као епшдТ-

CK�1 ЖДрШI. » МОШГI'ВI" се пм.,а У'IНТН!« »Шта Тllме xolit.'TC ЩI кажете, раби?« »ВI.1 се МОЈ1tIте за K<lMCH. Имате право, ваше благороljе.

Камсн је добра СТllар. - ГШll1ll0 је само да ваша моJttППlI на­иђе на БО)Ј�е уво!«

»А како да IIС бн?« - УЗШlкујем. - »Ла зар се ј" МОЛИМ Богу без всрс?«

)јС" вером?« - 1'<1611 liе, Кlштеlill се. - »Шта вреДI'1 всра без ЗН<lII.а?«

.» ВIt стс ЈСЩХфtll, 1'..1611( , 1fС1"р'Швам се. Раб" одгопара

УСНЈшlltМ О'IIЊШ: »ЈеврсјШI. ИСТШIУ стс реМ", ваше блаroрође. Зашто па

811 IШтатс ЈеорсјШlа З<l ... тајIlС?! - Мошml се, ваше 6лагоро­ђе, свуда је још на сВС1)' уметIЮСТ.«

)јеад стс снакако реЮII' IIС'ТШIУ, ра6и« - кажем 11 кнањам се кцј�liИ се з601' своје rtроклстс Хрllшћанске ОХОЈЮСТИ. Рабl1 сс C.\ICJC само 0'1111\1<1:

» ГaђaТlI умете, BII гојн, само ст-релом 11 ПУШIЮI\I. Просто 'IУДО како гаljатс и погађате! Ilросто УМС11ЮСТ како I'IУЦ<IТС. А1111, да 11101 умете н да се I\IОЛIПС Богу? Чудо, како 1)' nOI1>C­[ЈlllO гађпте 11 како ретко ... погаl)ате!«

» Ра6н! Па МОЈ1I1ТIШ I'I00је метак Ю цеви!« ) А зашто да Iшје, паше бllагорође'? МОЈштна јс С'ГрСЛ<l

која ПОПlljа Бога у уво! Ако стрела ГЮГОДII, i\lОЛlrrва ћс бllПI УСJ1 lШIСЈlа. Свака IIC МОЛИТВА бllТИ УСЈII1ШСllа - l\Iора 611ТI1 УСЈЈ I1ШС�Ш, јер МОJllпnа јс неОДОљина ... ако IЮroди.«

2 ] 8

»)А ако нс 110ГОДИ?« »O�lДa моmггва као I\згубљена стрела опет ШIдt'IС доле,

nOlleKnД ПОl"Oдll IIСШro ПОгрсШIIO, падне 1'1<'1 земљу Kl'1O Она­IlOва Сl-IШ'I - IIШI ... У ле1)' је ух8.llЋI онај 'друпt' 11 ЊСI"ОIlC СЛУI"С. ОНИ I'lосле УСЈIИluају молишу ... IШ свој IШ'II1II!«

))Који то 'ДРУПI'?« - mlтaM 0.1 стра..хом у срцу. ))Који то 'ДРУПI'?« - OIюнаша ,.IС ра611. »01111 кој" стр.1-

жаре \lЗl\lеђу Горе 11 Доле. КреН1)'ре aJl l}c1Ia МСТ'd'llЮIШ, го­cllOlInpa над ХIIIЫЩ)' ЛИЩI ... «

Схватам 11 хвата МС језа: а ако се ја МОJlIIМ Богу - 'Ја ПОI'реШШI наЧ�1IJ ?

Ра611 сс lIе обазире на MClle. ЊСГОВ 110ГЛСД 1IУl'а l'lскуда у даЉI-IIIУ. Он наставља:

»Нс тре6а сс МОЛIIТlI за Ka�IC!J, ако сс I1С ЗIЩ шта 011 ЗIШ­'111.«

»Камсн ЗI'lаЧ�1 IIСТИНУ!« у6ацујсм. » ИСТlIllУ - ?« подругује се раби баш као што је ТО '1111 1110

11 нар. ЧI1I1И МII СС као да liy ЧУПI како I'\[lсташъа: »Зар сам ја ПЮШТ ... ?« - Али УЗIlИШСI'IИ адснт нс каже IШШТn више.

»А шта би JtpYI"O камен ЗIШЧИО?« lIаваљујсм IIССI'ГУРI'IИМ срцем.

) 1"0 ваше благорође мора д" 311а f\З�lутра, у Сlюјој ДУШII,

<1 нс Iшпамет!« каже раби. »Ја добро знам да камс,' мора да се Iшђс YHYI'})a, у душlt,

-1U1I1 ... она Г.! после напраВII СО0ља тако да се зооо: eJIIIKCllp.« )}Чунцј се, CIIHC« , шаl1уliе ,:щби IIЗllенада мсњајући ТОII

сllOГ таса према мени, тако да МII щ>острујl1 Кр()'Ј KOCТII. »Чувај се, ако се молиш 11 мољакаш за камен! Чувај стрелу и ЦЮЬ И О0годак! Немој да добнјеш t10грешан ЮIМСI', по'"рс­шаll камсн 11<1 основу ПОГРСШIIОГ 1101"ОТКа! МОЈllп'Ва може да постане 11 !ЈСШТО УА<асно.«

»Зар је тако тешко праllllЛНО СС I\IOJII1TII?« »БесконаЧIIO тешко, наше 6лагорођс! Имuте право, ваше

БЈl1Iгорођс. Бескона'll Ю је тel[lKO ПОI"ОДИТI1 Бога у УIIО.« »КО ће мс lIаУЧИТlI да се праlJlIЛlЮ MOJНIM 601)''1« »Праrшлно сс МОЛI1ТН Богу .. . ТО може само неко ко је

жртвован np"1lIlKOM свог роljсња и које ЖРТIювао ... Неко, ко H�lje само обрезан него 11 ЗIШ да је обрезан и познаје ИМС спредn 11 одстрnга ... «

2 ] 9

I

У мсни расте ЉУ"ина: та јсврејска охолост провејава кроз пукотине којима се цепају раб�1јеве реЧ�I. Упа,п.ам му у реч:

»Да вам кажем нешто, раби,ја сам 11 СУВl1ше стар и и су­Вllше сам напредовао са науком мудраца овог света да бих дао да будем обрсзан.«

Из IlеСХIЩТЉИВ�IХ дуБИI�а очију наУЧНI'IК се насмеши: »Нећете да дозволите да будете обрезаШI, ваше благо­

рође ! У томе је ствар! Нсћс ДОЗВОЛНТlI да буде обрезана ни Дивља јабука. И шта I-!ОСИ?! ДpBellдcтe јабуке киселс као C�I­рће.«

Оссl\ам двоструко Дно '!од рабllјеВltм речима. НејаСII осеliам да ми се овде показује један кључ, да би га само тре­бало ДОХlJаТIIТИ. АЮI нерасположење због охолог ЈеврејИIIО­вог говора тог треllутка још преовла,п.ава у MeHlt. Одвраl'iам пркосно:

}}Моја се I\.юлитва не збива без MYДPOCТlI и поуке. Мо­жда ћу ја стрелу 'шк ПОЛОЖИПI криво; алfl анђео ми држи

• ЛУК 11 управља MOJIIM поготком.«

Раби Лсв се трl'не: »Анђео? Какав је то allђео?« Оrlисхiем му анђела са западl ЮГ прозора. Са напором му

описује�1 слику зелеНОl' Шlђела кој l! нас caBeryje и Kojlt је Iшјзад за прекосутра обећао откровеlье формулс.

Рабllја тада шненада спопаде СУЛУДII смех. Да, то јс смех, не могу другом речју да то искажем, па ипак је lIешто . . . друго IIСГО што ЈС ЉYДCK�' смех; то Је као ОЛУЈНО КЈ1епета ње крилима египатског ибиса, ка,п. у блl1ЗШШ приметl1 Зl\.шју 0'1'­РОВНIЩУ. - Усред смршсног венца косе, који сребр" асто IIгра горе-доле на глави птице граБЉНВII1Ј,С рабија, мruю жу­то лице се ЗГРЧИЈ10 као пеСlшца у чијој се среДIIНИ црна

. , . . . ОКРУ"ла рупа смеЈе, СМСЈС, смеЈе; Један ЈеДИНII дугачки жУТ't зуб скакуће одвратно усред црног ждрела ... сулудо! морам да помислим. - »Сулудо!«

Не�шр, неСfШЛа,п.ивн HeM�lp ме 1'01-111 горе уз степеннuе двориа. - Сад ме већ овде горе у немачкој четRJТПI познају као алхемичара из Енглеске Koj�1 нма ПРИС1УП тврђави и ње­ној околини. Истина је да увек мотре lIа моје кораке, ШIН 1Iпак могу овде горе да ходам унаоколо како хоliу; а меШI су

220

потрсбllC тихе стазе и пугеВlt обрасли дрвећем; потребна i\IИ је усамљеlЮСТ и YДfUЬellocT од Кслија, те крвопије моје ду­ше. - Залутам сред ћошкова сокака. Стој им предјеДllOМ од куliа залепљених за ЗИДlше Хра,п.чана и над шиљатим лу­ком улазне капије посматрам УКЈ1ССalЮГ у каМС"1 Исуса крај бунара поред Самарића�lке. На камену БУll3ра стој и lIаПII­СШIO:

De/ls esf �pirifl/s. - Dells esf spil'iflls - Бог је дух. - Да, дух је O�I, нијс злато! - Кели хоliе злато, цар хоће злато, '3ЈШТО ... хоliу ЛИ 11 ја злато? ! Моја жена Џej�1 је на рукама понела мог СlIнчиliа Aprypa и I,овор,ша ми је: )}Чиме да одржим дете, кад буде потрошеll последњи талир из кесе?« - И вндео сам да нема више накита који је раНl1је носила на Bpary. Џејн је Гlродавала кома,п. по комад СLlОГ поседа да би нас спасла од срамоте, од прошtсти, да ,шс не затворе у затвор за дужнике,

Dcus est .�pirifu.s. - Молио сам се Богу ДУХОВIIO и телесно. Јесам ли погодио стреЈ10М Бога у уво? И�13 ли раби право? Седи ли раби крај БУllара вечног Жlшота н лоучава ШI ону која УЗI1l\.13 воду, умор','У душу? Злато не тече, молитва која тражи злато нс лети. - И не разМlН.lJљајући, питам жсну која I1Злази кроз каПИЈУ из дворишта:

»Како се то овде зове?« - Хтсо бих да знам име тог со­кака.

Жснаје добро видела, одакле се Bpat\a мој поглед, па од­говара:

»Код злаТIIОГ бунарчића, ГОСПОДИI1С« , и оде ДfUЬC. Цар Рудолф У Белведереу. Наслоњен је IЈа високи ста­

клени орма" у коме је чопек из ceBep�le земље све унакрст обмотан кожним каишевима, сав завије�1 у кожс, нешто ба­рата са 11рапорцима. Воштаll3 лутка у CBOjll�1 и сувише ма­лим рукама ДРЖl1 трtшнгле и неки непознати пр"бор, » Један шамаll«, каже некн глас иза мене,

Поред Рудолфа стој" горостаСllИ човек у црној мантији. С муком и очигледно liерадо 01' се пред веЈ1ичаJlСТВОМ сави* ја у покоран положај. Црвсна капица на њеГОIЮМ потиљку одаје каРДlIнanа, Одмах ЗIlaМ ко је он: то је, у свој својој ду-. . ЖИIШ 11 са у,'ЈlOвима усщш ГЮВУЧСЮIМ увис тако да CTBap<ljy укочеНI1 осмех, легат ['Јапин, кардинм МмаСПlIна. КаРДИIIМ говор" усп1l\.Ш, која се често склапају оштро као шкољка,

221

, I

мирно, одређено н убсђујућlt цара. Постепеrю се II.сгове реЧИ разумевају све боље:

»Тако да ваше ВСЛllчаНСТВQ НС може бнп! поштеђено нс­разумr-юг прекора гомиле да преДllOСТI1 дајете маIjИО�1I1чари­ма и ОСУМfЫlчеШIМ - с разЛОГОМ ОСУМIЫiченим, штаВIШЈС _

да братство са Iјшюлом одржавају, да таквима ДОЗВQљавате I-IC само слоБОДШ'1 боравак, него још 1I вепс МIЈЛОСТI1 у като­JlН<[Кl1М покрајrlнама вашег велнчанства.«

IЈ,ар забацује леШllнарску главу. »Којешта! Енглез пращ! злато; а пршщтн злато, Прј.1јатс­

љу мој, дело је ПрНрОЩIC веШПlне. Ви свештеШЩl1 ]I�lieтe задржати људски дух кој ll кроз несвсте тајне прllроде, само �a ЈОШ внше ПQштовања, продире ка светим тајШIМft Бож­fИ�I ... «

}} ... да би се схватило шта је то била МI1ЛОС1'«, допуњује каРДИIIМ. Цареве жуте 0'111 се потпуно угасе IfСllОД троме коже њеп)Вих канака. Сш.ю тешка доња УСIШ Дрхтури од CKP�IВCHOГ РУГ:1ња. Још вщнс УllIlС каРДlfl-IШI ПОRJtaЧ�1 (!НiHC углове усана оссliајући се у сигурној HMMO!iHOCТlC

»Како год да СУДНЛII о праrvъењу злата: онај еl'lглески llЈ1еl\шti заједно са својим aBaJ-fryристичкнм другом јавно је признао да му баш није стало до злата и сребра, него до моћи да ГЈраВII <шролијс са својим телш.\ и да смрт савлма својом вољом. Ја о томе III\Н!М I щјтаЧНltјс I13вештајс. 3БOl" то­га у имс нашег Врховног господара Исуса XpltCтa и његовог свстог IЈамеСllика на земљи ОПl)'жујем Овог Џона Днја и њс­говог 11Омоlilmка з60г ђавоље УМСТНОСПI 11 црне 60гохулне мапuе, на коју стоје привремсна и ве'I�Ш смрт. 3емшьски мач не C�le да о.rџюжн свој задатак. То 6�1 611110 на зло ХРllшћЩ'I" ства. Ваше веЛllчанство Ta[IIIO ЗIЩ шта све стоји на KOLIКli !«

Рудолф куцка прстима по плоч�! стаклсног ормана - он гунђа:

»3ар да све будалс и паГЩ'IС ОТПРСЈ\.Нlм у ватиканске та­мнице и на дрвенс ломаче ваших попоnскю,: СУМЊI!? Светl! отац ме гюзнајс и зна IЮЛИко сам ревностан сшl и 6раНШЈаЦ верс; МИ нека мс не праВI1 пандуром CBoj�!x ПаЈlДура, који ме � корак прате. Иначе бисмо дошли још и дотлс да бих СВОЈСРУЧНО морао да ПОТШlшем смртну пресуду Рудолфу ХабсбУРШКОi\I, цару Римске империје - због ЦРIЈС мапuе?«

222

»Ваше веЈ1ича�IСТВО сами постављају грашще CB�IX ства­pll Ilа овом cBel)'. СflМИ пресуђују 11 caМlI одговарају пред судом Божјим [Iсгаје достојан Рудолф ХабсбУРШЮ1 ... «

»БеЗДРСКОСП1, 1100Ю!«, Ш�IШТИ цар. I{flРДИllал МалаСП11На се cflBI�ja Уll3траг као ЗМllјfl, за ко­

jO�1je кљуцнуо орао. Његова савијене усне се смеше: »Слуге господље наУЧl1ле су од мајстора свих мајстора

да се по ЉIIi\Н! ПЉ)1е и удара, МИ да упркос томе на уснама 1I0несу хвалоспев Богу.«

»И издају у срцу!«, додаје цар. Кардинал сс поклаља дубоко и с[юро: »МIЈ ItЗдајемо, где можемо, мрак светлости, слабости

величанству, варалицу БУДllOСТII праведног судије. ЏОII Ди Н све што ЧН!111 јесте јерес и IIЗНI1као ltЗ најгоре јереси. НОСl1 стигму богохуљења, скрнављењс светих гробова и опхоljс­ње са доказШIИМ савеЗНИЦllма ђавола. Свстом оцу у Риму би 61о1ЛО жао ако би морао да предупреДl1 овоземшьску руку и да себе ВIIДИ у стаљу прш. юраности да Ilред СВОМ јавношћу ИЗllесс спроведени процес против Џона Дl1ja .fОПllа јuгis на непријатну штсту царског аугоритета.«

Цар баца према каРДШIМУ пламеllИ поглед IIУН мржње. Не усуђује се више да замахl-lе кљуном. Орао је изгубно з�шју I1З СВОЈИХ К3IIЏИ. Шиштеlill, повла'!l! �lспружени врат међу црна раМС1 Ја.

Са,д је то стражња соба нашег БОРШIIШlТа код доктора Хајека у којој стој им 11 плачуtill грлим Келија:

»Анђео је номогао! Нска је хваљеll 31-1ђео! Анђео је по­MOIoaO - «

Кели др)ю! у рукама О·IЋоренс ПОЛОВИllе кугли светог Данстшш; обе су до врха наново lIапуњене драгоцеНI1М цр­nСНllМ 11 СIШI!М прашком. Зелени анђео је то ДШIСО синоћ У току сеансе, коју је, и не обавештавајуtiи мене, одржао КеЛII само сп Џеј ll. Сад то 1I0ВО богатство Држим у дрхтаВIIМ рукама:. аJlИ, што је IlеltЗмерно више: зелени a�lljco је одржао реч!! ОН није преварlIО мене 11 моју МОЛlfГву код златног бунара! - Мојс молитве нису пале на земљу. Моје молитве су погоднле Бога у уво. Оне су ПОГОДllле зелеlIQГ ЗI'lђела са западног прозора посред срца! - О, славље! О, ювесности! -

223

1

,

1 1

1 1

1 1 1 1 1 1 1

Пут није био узалудан, [шема на IbСМУ залугми! У мојю.1 рукама лежи СВСДОЧШIСТВО о праВО�1 савезу!

Сада је свршсно са бедом тела! Сада ПОЧШl.СМО да убла­жавамо беду душе и <[СЖIbУ!

На питање како да се савлада тајна камена, Ксли 1\-1>1 ОЛ> говара да се анђео l'l�t овога пута Iщје изјаСIЈИО; ДОГIOЉНй је веШIК I\,С['ОВ дар ОВОМ ПРИЈ]ИКОМ; другн пут ПОКЈюниl1е нам 11 остало, всп према заслузи, истрајНОСТI'! и моmtТlШ ! Бог пе све датl1 својиll.щ, Koj�1 га моле за то �I потребу ју!

Џејll стоји блсда и IIСМI1 поред нас са дететом на рукама. Љпам је, како је прошла благословена сеанса. ОЈШ ме

погледа УМОР"О збуње�[им Qчнма 11 одговара: »Не умем да кажем. Не знам Вllше Шlшта. БИJlО је _

ужаСIIО ... « Зачуђено ГЛСДШ\1 у КСJIIlја: »Шта се догодило са Џејl[?« »днђсо се појавио у неюдржљивој ватри«, муцави јс

1 ЬСГОВ одговор. »Господ Бог у ТРНОВlПом жбуну који гори!« - MOpaf<1 да

ПОМI1СЛIIМ 11 Ilемо захваћеll ВРСЛОI\! љубављу загрлим своју храбру жеЈ[У.

Поред мене пролазс неодређене слике као замагљене, у полусну обновљеlЮ успомене. Велика Г)'Жва, банкеТII, рукова­Ibа н браТИ.\lљење с веЛIIКОМ ГОСllOДОМ, е племетвом које [ЮОI златне ланце н звецка мамузама, ДНГUlOмаТСКIIМ 1I У'IСШIМ свс­то.\! У СЩЮ1)' 11 евилн. Поворке кроз уске сокаке ПраlЋ; свуда је Кели ПРВlI, бссмислеlЮ се разбаllује НОlщем IIЗ ОТВОРСI.Ю кесс са сребром, усред мноштва које се гура 1I урла. Ми смо ЧУДО, скандал и аваН1)'ра Прага. Луде приче о нама ДОПIIРУ чак " до IIiIШIIХ рођених УШI�У. Сматрщу IШС за неlfЗреЦIЩО богате Еllглезе који се забам,ају Т1tMe што варају двор и гра­ђанстrю Прага издајући се за нау'пшке 11 Шlхемичаре. - Од свих прнча о нама таје још IIщбезазлеШlја и �шјдоброћУДНI�а.

Дуl""е, заМОРllС расправе са КСШlјсм у �юћltма послс Пl1ја­IIИХ свечаности. - Кели, тежак од Вl1Ha и раскоши чешке ку­ХИlbе, уморан отетура у кревет. Ја, неспосоБШI да 1l0Дllесем свакодневну слику тог бесмиелеrюг разбациваља, хватам га

• за кошуљу, протресем 11ИЈШIЦа 11 вичем IЈа њега:

)}Свињо! Пролетеру! Надриадвокате покуrmсн у лондон­ском СJJl1ВНИКУ! Освеетн сс! Пробуди се! Докле l1е све то још да траје? CIIBII прашакје потрошен! Напола већ 11 црвенн!«

224

})Нека ми зелени ... ззз ... елеНII анђео да још једну ... по­

ново јеЩIУ по ... ПОРЦllју«, Ll.Ј1)'ца бllтанга.

Охолост, сладострашће, идиотско ћердање никада схва­

ћеlЮГ богатства, груба и глупа ЩlДуroст, сељачка 11OКОIЩИ­

реност: то су lюћне птице које су сс узјОГУllиле од анђеоског

злата; оне су излспршале из Келијеве мрачне душе, дy�e

човека са одсеченим ушима. У време сиромаштва био ЈС

ПОДIЮШЉИВ деран, ВИрl)'ОЗ у гладопању 1I у хуморном про­

бllјању кроз телеСl lе муке, али сад, други пут нмућан, па чак

у раскоши, не да се држати �ити се I\�оже укротити њсгово

побеснело, lIeYMepe�lO, раСПОЈасано ПИЈанство раСИПНIIштва.

Бог неће да злато просто буде на земљи. Јер ова јс зем-

ља станиште спин.а. . Хтео ја то нли нс: гони l\1е у уске сокаке, напољ� у Јевре­

јСКII град према МолдаВl1, у близину рабfl�а, к�Ји се.

уз

сулуди смех Iшругао мојој веРII у анђела - КОЈИ ме Је CBOJI I.M

ЊУПIМ патрљком зуба 11 смехом истерао из свечаности МОЈе

вреле верс 1I своје собе.

Стојим пред једном прастаром, као кула висок?м прола­

зном кућицом там�юг гета. На тренутак IIе знам КОЈИМ пут:м

да KpelleM; тада ми један глас дошапне из uplle .каПИЈе:

))Овамо! Овуда вас пут води ка жељеном ЦI1ЉУ!« - 11 Ја идем

за неВIЏЏЫШИМ I'ласом КОЈИ дозива. Усред мрачног пролаза изненада occћa�1 да ea�1 окр�'жеll

негюзнатим мушкарцима. Уз шапат ме ПОТИСКУЈУ У ЈеДаЈl споредни ходник, кроз нека гвожђем OKOB�Ha B�aTa, у по­лусвеТШI, дугачки тракт који I·IСШТО ПОПСЗУЈе, ЧИЈе HaTpy�e даске у патасу шкрипе под �ЈаШI1М корацима. Ходник Је осветљен ретКИМ, у висини намештеllИМ прорезима за све­тлост. Страх би хтео да загмиже по MeHII: упао сам У нска­кву клопку! - 3астајем: шта сс жели од менс? Личности, ко­јс сс тискщу око мсне, маскиране су и наоружане. Један од њих се приказује као коловођа. Он скида маску. Честито војllИЧКО лице.

Он каже: }}По нарсђењу цара.«

Ја УС1)'кнем . »Јссам ли ухапшен? Зашто? Упозоравам на заштнтно

писмо краЈыще Енглеске!« ОФIЩИР одмахује 1-1IаВОI\1. Показује напред:

225

))Није реч о хапшењу, сер! Цар 11ма своје раЗJlОге да 1\..1· шу посету, коју жели, држи у 1dјl-ЮСТII. Пођ�пе за Iшма !«

ХОДIШК приметно ВОД" у дубlIllУ. Нестаје 1I 11OC11CДllx1 днеВI'Ш светлост. Под IШШНМ ногама престају дрвене талпе. Почшье клизава, блатњ<Ша зсмља. Поред мсне IЈа БРЗlIIlУ гю­Р,IВIШПI ЗIIДОВИ, из којl1Х юбнја ВЛ:1ЖIIН воњ IшеСIII-I. - Изне· �шда заС1"ајемо! Тихо дошагггавањс мојих праТlШ<lца. Одавно мс спопала осећање да се IlаЈШЗI·1I'.Ю у тајlюс.1 lюдзеМIIОМ ха· дннку, о коме се говорка у "ароду да наводно из старог 1',)3· да nоди �IСI'ЮД Молдаве спе до Храдчана. Кажу да су раДIIII· ШI, који су га IlЗградшlИ, по "аређе .... у Хабсбургоnца, сви 1У 11 удав.љени да ,�e 611 маГ1111 да itздају тајну .... егОшlх 11З11аз.1.

Тада ItЗllенада успла�П'1 6ак.ља; палll се пltшс баЮЫI; у •

"'''хаваЈ С8СТЛОСТII ви)mм да пролазимо кроз "IСКУ врсту ру. дарскс јаме. НtIЗ моћних ГЮПЮрНllХ греда држе сво" Т,ШШIII· це саграђен од JlOMJЬeliOf каМСШ1. Понекад се ОДIIСКУД 'Ixje ,у. 113 грмљаШ1l-1а. Као даје И)lrад IlаШI1Х Г1шва. Дуго, дуго 1"al\O ходамо кроз неИЗДРЖIШlt смрад ТРУJlеж�t ТОI' ХОД" lIlка. Безбро­jlll! nrЩОВ�1 трчкарају I13мсђу l-I<Iшltх Hor)'. Сваким кораком БУДIIМО страшне IICMaHI1 �Iз крша 11 ПУКf.лина ЗIIДова. Ulљап· кава 'i:pШЈа ШЩ[.lМllша ГОТОВО да горе на лаГallOј tkTrpll ба· К1Ыј.

Најзад стаза ПОНОВО I1РltМС11Ю ПО<Јиње да се I1СЊС. Из· ДIUlска ИЗllеllада засја IUIШ\..1 CIICTlIOCT. БаК1ЬС се гасе. Око,

• КОЈС се IШВИКЈЮ на таму, запажа да се у ЗНДОВltма налазе гво­здсне карикс, у које ЉУДI'I осташъају своје УIЋшеllе б3.КЈъе. -За1'I1�С опет дрво под ногама. Стрщ�с узбрдо, повремено преко СТСllCница, Гill1еРlфl се flcIbe. Бог зна где ]ТЈ! смо, гдс licMO IIЗРОН[1ТII. - Али Beli сс око нас Нill1азн ДНСВIШ СВСТJlОСТ. ИЗllещwа: стој! Два мушкарца с муком ПОДIIЖУ ГВОЗДСIJI-I по· клоrlaЦ. Пењсмо се и стој llМО у једној узаној, 6еДlюј k.'YXlIlblI кроз Чl1ју смо Ilећ IlзаШЛII као IfЗ окна lIeKor дубоког бунара. Мора да је некаква K01ll16a Itли СЈШ<Ј'Ю. Простор"ја н »рата су мали, као за. лyrке, IlзлаЗIIМО у малl1 XOJIHIJK, а заТIIМ смс· ста У другу МШIУ одају, ШIII у њу УЈIaЗIЊI сам. Мој н су ПР:ПII· ац" бешумно неСТаЈIII иза MCIIC.

Испред меllе у огрошюј IШСЈ10њачи са ЈШСЈlОlНlма за обрnзс, која заУЗltма готова IlOJlOrHIHY t-.lме!'IС собе, цар Ру· долф, обучсн исто као што је бl1О када сам први J-IYГ У Gсл»е· дереу стао пред ЊСIЋ.

226

Поред њега прозор обрастао жуrим шсбојем леЖl1 у то­I'UIOМ It зла11IО.\1 сјају поподнеU�IOI' сувца. Собица би скоро могна да се IШЗОue пријашом. Од IlpВOf тpeHyrKa посnешујс лаroдltост, радост, ведру ОПУlJrrcIЮСТ. X-reo бих да се насме· јем док се осврћем у овој собlЩИ, У којој бll У свом кавезу требшlO да пева чешљугар - сада, послс тмурног, ГрСlЗlюг I"IУП} кроз OIшј ХОДник са задахом труЖСЈ1И испод МО1lдаве.

Цар ми I'ICMO ЮlИмне главом и БJlедом руком ми БРШII!

да му IIскажем достојно поuгговањс. Наређује ми да сс сме·

стим Iщспрам љега такођс у удобну наСЈ10њачу. ПОСJlушам

ј"а. - Ћyrnње у щюсторијll. - Напољу шуми старо дрвеће.

ПОГЛСд напоље ме ПОТПУIЮ збуњује: то ш�е иско t-.IСВlt по­

зщно место у Jlрш)'. Гдс сам? С OIIC стране крошњи, којс ма­

щу јеДI\..1 до BItCItHC прозора, ДIIЖУ се Сl'Р.\НIIIС rUlaHI-tна. Пре­

ма ТО.\IС, MII се налазимо у некој Kyћ�1 над узаНllМ тес�шцем

IUII' у УВМII ... »)ЈСJlењ.:'1 јама! (( -jaB�b� се мој унyrраШЊli глас. Цар СС полако успраwъа у СВОЈОЈ наСJlоњачи. » ЊUЮЖIЮ сам да дођете код Mel le, маГIIСтре Д�I, јер сам

Са3IШО да стс наnредоваШI са праnљењем З1lата, УКОЩIКО пас двојица. IIГшк нистс две cacB�1М префр.tгане вармицс.,,((

ЋУТIIМ 11 Н3 тај Ha'IIIH lюказујСI\1 Сlюју узвишеност 1131-ЩД

клеnстс IIЗ jCДH�IX уста која 'IIIСУ ДУЖl1а да 1\111 дају задО60Љ· I.IЈГIШУ. - Цар схвата шта сам TItMe хтео да юразИI\1 11 Iюмсра глапу:

) 13и, ДШ<ЈIС, умете да rтрашп"С злато. Добро. Такве људе одшню трffiЮIМ; шта тражитс?«

Ја 1iУ'·ИМ 11 .Iстремнце гледам у цара. »ИЮС шта xol\cTe?(( Мој одговор гласи: »Вашс пеЛl-lчанство зна да ја, Џо" Дlt, баронст од Глед·

Хllла, нсмам сујету ИЗВlIка<ш lIа взшару ЮГПI алхсмијСk.IХ шарлаnша да златом, коју 11шктур..1 ДОIЮС�I, само YKpaCItM

некакав р..1СК<UЈаШНlt живот. Ја сам од царског aдerrra O·jCКlI· вао yrlYI'C1 ВО и савет. - М" ТIШЖIIМО камсн преображења.«

РУДОЈlф савија главу у страну. Сада заиста югледа као стара ОРЛУШllllа IШ камену, која главу држи на криво, Ilапола захтева 11OLLlтовање, напола је ЈlеIIСКа3II1Ю КОМlIчна 11 мслаr'l· ХОIlItЧIШ у исто време, гледа у Ilсбо са реЗI1Г1rаЦl1јом јср је од ЊСIЋ одвојена гвоздеl'IИМ рсшсткама. - »Заробљеllll орао( , морам да ПОМIIСЛИМ 11 �lеХОТlще.

227

I

- - -----------�

НајзАД цар одronaра: »Јерес, сср! - Соасење, које би 1lJeбiUlO да нас прсоБР3.1Н

у нешто ДРУI'О, IШЛа3И се у рукама намесника Божје." �Ш овој земљи 11 зове се; C<IKpaMCI-П хлсба.«

ТО 3ВУ'IIЈ •• 3.I1О1Iа npcтelill, напола као СКрll8СIШ IlOруга. » Пр..'ши камен, l)СlIIl'ШIIСТВQ - тако се бар усуђујем да

l'IРСТПOCТnШIМ - �IMa зщсдннчко са обландом само то urro баш као ШI 011<1, КМ једном ДОЖНВ�' KOHcaKpaЦlljy, није 000-земаљска матсрнја ... «

»ТО је ТСОЛОГllја!«, каже цар уморно. »ТО је МХСМllја!« »Онда 611 тај K:l.MC'i морао да буде нек" MaГHjCK�1 injeclIlIII,

којll преображпва нашу KPIHC, шапуliе Рудолф заМИШЉСIJQ. " А зашто да нс, ваше IJсmtчанство? Јер најзад је 11 allrllm

potabile само пиliс, које 11РИIЮСltМо нашој КРВII!« »Ви стс будаJlа. сср«, прекида ме цар ЈIСВОЉНО, »ЧУШlјтс

се дП ШН.1 Т,lј камен, за који се молите Богу, једнOI' ДШ lа НССU<lРЉI1ВО lIе ЈICЖII у етомаку!«

Како то да MII, дОК цар изговара те речи, поново јарко зазВУ'IС Уllозорсн.а рабија Лепа о IlромашеНtlМ МОШlтuама? Одroварам 11:К после дугс паУЈе:

))КО једе IlсдостојltO, тај једе 11 Пl1је своју осуду, говор" rocnoJt.«

Цар Рудолф IЩГЛО усправља врат. Чини 1\-111 се као да ие­tobpeMCI-IО чујем како кљуца КЉУI-IОМ:

)Лепо вам саветујем, сср. 'IИНIПС као 11 ја: немојте да ПII­јете IlItшта н Ilсмојге да једете ниuгга што пре тога HIICTC ЩUIII lIеком JtPYI'OM да проб.:1. Свет је пу" ПОДМУКЛОСТlI н от­рова. КО зна Шт3 ми l'Iоп пружа у ПУПlру? Зар тело Госпо­дње ... не може да З3ЖСЈIII да ја узЈтетllМ у небеса? Не бl-I то бlUJО ништа 11080 - - ! Зелени a!lt}CO 11 ЦРНII паСТИРII - свсје то СМllIШЪСltO У IIcтoj Iшклсној шrШЉII. - - Чувајте се, сер!«

Спопада мс је-Ја. Присеliам сс шта су ми ту и тамо - всli на rtyry за Праг - ДОUШПllУJll1 11 шта сам могао да схватим на ОСI юву аJlУЗI�а, врло опреЗШIХ ШIУЗl1ја дО"'''ТОра Хајска, да цар Iщје беспрекорно rlpll здравој памети.,. он је можда ... луд.

КОСО мс додирује 11СПlIП1Вачки lюглед: »Поново вас УГlозоравам, сер. Ако желите да се прсобра­

ЗII11: - 11РСобразитс СС брзо. То бих вам саветовао. Света IНI-

228

КВIIЗlщија се живо Шlтересује за ваше - прсображење. По­С1<шља се само шгrnње да ЛII бll та врста IНl11:pccoBaњa ПО свему б'I1I<I по вашсм укусу! И да ЛII сам ја у стању да ЩIС одбр...111ИМ од IlIщврженостн те хумане ИIIСПI·lуције. - - Мо­рате да знате, ја ca�1 усамљен" старац. Мене 81lше много не

-ПИТ<IJУ .. ,«

Изгледа као да је орао заспао. МеИН се IШШI�taју груди: Ll.<1p Рудолф, ltaјмоћн�фt човек на СВС1)' - МОIЩрХ пред Koj�IM ДРХТС краљеви и прелаТJI, нnзltва себе cтapllM, БССllомоlillИМ човеком!? - - Да лије то глума, да ЈПlје 11OДМУКJlОСт?

Цар 11 са капцима спуштеним IШ 0'11-1 чита МIIСЛИ са МOI' Jlllца. Подругљиво кашљуца:

))ПостаНIIТС 11 сами краљ, сср! Qlща lieTe rlрнмеПIТII: то је дуroтрајlШ мука. Ко I,ије IIашао самог себе It постао дво­I'лав као орао моје куће, тај нека Ile ПРУА<а руке за крунама -било да су круне овог света или круне Tajlle науке.((

Цар се увлачи у себе као даје IJећ OAaUl1O исцрпљен. Ме-1111 се спе врти у глави. Како то да тај lIе06�I'''II1, тајанствсни старац који ссди 1)', преда МIЮМ. у юБJlедслој Iшслоња'IИ, :.ша н за моје најСКРИВСlIнје тајне?! - Како може да наслу-1'11 . . . ? И сетим се краљицс ЕЈшзобсте: 11 она ми је ПОllеlGЩ l'ооорltJш речи које никако Imсу могле да щвиру IIЗ њеног мозга?! Које су звучале као да долазе IIЗ IIСКОI' другог цар­ства, у коме Елltзобета Ю1fЮШТО није свесно могла да буде YKoT8ЉClla! - А сад цар Рудолф! И он такође! - Каква је то тајallСПСllа осоБИl-lа људ" који седе на прсстољу?! Јесу ли 01111 сеl .. ке великих биliа, која су крушtСа!Ш )>С Оllе стране« '?!

Цар се nOllooo усправљ:'1 на својој столици: ) Дакле, шта је с 111М вашим елИКClIРОМ?«

))Ако ваше ВСЈНI'ШIICТВQ нареДII,ја ћу 1" предmџ( ))Д06ро. Сугра у 11СТО време«, рече цар кр.'1тко. »Засад

пред cBliMa liугите о овим састаllЩIма са МIIОМ. ТО је пред­"ост и за вас.«

Ја се без речи поклањам и колсбам се. Јееам !в1 отпуш­ТС'!? - Изгледа да је тако. Цар је заспао. Окрсћем се ка 1111-ским вратима, отварам "х - ужаснуг се TpГl ICM lIатраг: lIЗа прага се дижс, грозно зевајућн, rrсшчаllО жуга неман. Демон из подземног света? - После другог, СтаЈIОЖСllијСI' Ilогледа, мој страх нијс нимало маЊII: то је l\Iоћаll llав Koj�1 јс своје зе-

229

I ,

• лс.rе маЧЈС 0'111 "раТКОRlЈДО 1I љунпо уперио у MCt-Щ рапаnи јСЗllК ПI<ЏЏЮ млатара око нскеженнх зуба.

Како се јп ПОIUШ'l1!М корак по корак, чувар прага се 110· СТС"IСIЮ TIIXIIM, ЧЈОМIIМ кораком гура УИУI]>З. Сма на мачји наЧI1Н ДltЖС леђа - сада се, тако се 'IИНlI, спрема да еко'ш на MeIlC. Нс усуђујем се да ПУСТИМ ни гласа. Пар.:'uшше ме са­М(УГНIIЧКИ стра .. '\(: 1'0 није НlIKaKan лав! Ђапоље лице ОКРУ''''С-110 ри l}ом ГPltВO�I ... ltCP11 ШI се ... КСЗil МИ се ... пукће ми у су­срет смех ... то је: - »)}IIще Б.1РТЛета Грllна!!«( хтео б •• х ЩI по-8'Р'СМ, aJlll глас МII отказује IlОСЛУШIIОСТ.

Тада liЗ царевих уста долази цоктаnи звук: жyrn звер окрећс ГШ\IJу, ПОСЛУШНQ ДОП)'ЗII до царевог ceДlНlITa, пружа се на патос прсдућlt тако да од померања моliног тела APXТI! цела соба. Ипакјс само лав! ЏИНОВСКИ примерак бербсрског лаlJ� с l.IaT�eHo-цpIJCIIOM гривом. Ншюљу пред прозором IJJУ­мн Јслсња Јама.

Цар 1\111 КЈ1нмнс: »ВI1ДИте како вас добро чуrшју. 'Црвеви лав' стојll свуда

IШ улазу тајне. То је знање шегрта r]pe него што Ilе постаТИ мајстор. ИДlгге!«

Галама спопада моје уво. Трештава МУЗ�lка за игру. 01'­ромна сала. - Ах, да ... сећам се: то је свс'шност коју смо ја 11 Келl1 приреДШIl1 у I�JНlKOj сали всћнице у Прш)'. Распу­ШТСIЈа маса беС1I1I 11 тупка, викање да жщmмо из уста �шrЮllа mlјаних 1'ОС111ју з6уњује сва чула. Келll МII тетура У сусрет са ВР'lем ПУ1НIМ nС1iушаоог, 'IСШКОГ mlВa. Израз његово,' ЛlI­ца је подмукао. )-lснсказиlЮ подао. Ilацовско ЛlЩС нсгдаш­њсг беле-nC1ilIка-преIk1рщ-rra I.IИШС није скривено НlIKaKВO"'1 ,\Осом са уредним раздсљком. Пarрљци одссчеНIIХ ушију одвр.тпlО су ужарещ1.

» Срцс, братс«, СШIНИ пијЩlац, » бр . . . брате, срце, дај 1\111 ОС ... остатак цр ... црвеllОГ прашка - Вр ... време је, кажем ТII, м ... МI1 смо ба ... банкрот, срцс, брmе!«

Одурност, СТЈЮ.Х 11 одвраТllОСТ ме истовре�lено спопадају. » Шта кажсш7 ПОIIОВО емо проћердагш све Ll1ТO је МОJllЈ­

ТIШ IШ КОЛСlll1ма током више мессци ИЗМОЛIUШ од анђела?! « »Брига мс за ваша крвава колена, брате, срце!«, всссло

вриска бсдн ик. - - »Дај црвсни пр ... прашак, дај га, разумеш ли, онда смо се до ссс ... сугра ИЗ8аДlmи! «

230

» Л за'11-lм7« »3аТI1М? ГлаВИI\ чувар тврl)аве цара, УРСI1Нуе гроф Ро­

зеl-lберг. та будшш, всli ћс нам по ... ПОЗllјМИТI1 I·IСШТО ... « у мен" вр" бес црвен као крв. Ударим пссшщом - IШ­

CJle.-.о. Врч са ГIllВОМ тресНС �Ш под и IШШСI'радеко ЩЈIЮ пиво ис(IJJlека јеДШI од мојю: најбољих капут. КСJlИ псујс. Мр­жња запал:щ.а 113 испаРШk1ња ж.драња свуд око мене.

Засоиралаје i\IУЗlIка у СШIlЈ: Три цвоњка, трН марјаша, ТP�I пољупца, то јс доста. »Шта се прав�rrс важни, Ma'IKY СПllJlеIlИ?! « , ВИ'lе Haдp�l-

ШlOтекар. »Пр ... праuшк, кажсм ваМ !« »Прашак сам обсћао цару!« » Цар може да l\1е ... « »Умукни, псето!« »ЈЈопове од барона! Чије су кугле, '"1ја Юhига?« » КО је оживео кугле и КЊI1ГУ?« })д ко анђелу lIегю може да :.шI1ЗIIС: Овамо бре! Је 1II1?« )}Погани јсзиче опаки! « » Ббб ... богомољче вајl·IИ!« »l)еЖII МlI С ОЧ�lју, БОГОХУЈIШI'1е, 11Ј111 ... !« ОТlюзад�1 се две руке обав�1јају око Moj�,x paMe1la 1·' .·ш­

рШlllШУ ударац бодежа којl1 сам ювукао. - ЏсјJl се luшчући 06есllЛа око мог врата ...

За ТJ>CIIYJllK сам опет онај који сеДJI за Пl1саћим столом и укочеlЮ ,'леда у угљени кристал - С<1МО за јсдан кратак, брзи треНУI"<IК, потом сам ЮНОВ<1 свој Гlрапредак ЏOlI љ. и лугам кроз нщстарије, најзапуurreн�ус '.сторт" СIХ:ДЊОВСКОВIЮГ

ПРllffi 11 'Iе знам камо ће ме ОДНC1l1 IЮГС. Осећам ,упу по­требу да заРОНltМ у безмерно блuто без�IМСIЮГ ПJlебса без са­вест" �1 одговорности, Koj�1 своје беСМ�lслеliС ДШIС IIспуњава задовољавањсм својих вагона, па је задовољан ако су му си­ТII меШl1на 11 пожуда.

Шта је крај свеКОШIКОГ настојања? - Замор ... Одврат­ност ... Очајање. - ПQ[ll�1 плем<..-гва �1 поган ГUIc6ca једна је ис'ш noгall. - - Цар нема друга'lIIју пробаву од чистача ка­lIализације. - Каква заблуда гледаТII горе у цара, тамо у Хра­Д'lаШIМat\1 Ю1О ка 1·lебееllма! - А шга IHIM долази С неба? Магла, КlIШ<l, бескрајно МI IOГО прљаВШПIIIС с ВЛnЖШfМ сне­гом. - Ci1TIIMa газим кроз ту небсску погаll, која ЈlеГIЉIШО па-

231

да са ОЈЈОIНЈО С�lВих висина. - - Пробава небсса, одвратно, одвратно .. . одврапю! - - 3апаж:ам да сам доспео у гето. Мс­ђу ЮГНШlИкс од НЗПlшшка. Дави ме смрмједног народа не­I'tшлосрдно з6l1јеног у неколико сокака, a.rш народа кој" за­<ЩЊС. раЈ}а, расте, на свом rpoбљу слаже мртваце ГlpeKO APYГlIX ТPYJIIIX мртnаЩl - у својим мраЧНlIМ кулама 3<1. ста­нопшье rot.flUIa Ж�IВС 11реко ЖИВИХ као харинге. И ОНII се мо­ле БоIУ �j чекају 11 ВУ"'-У сс на коленима док 11'-1 не прокрваре, �I чекају . . . чекЩу ... стотину roДШIa 3.:1. CТOТIIHOM roAIllIa ... на анђела. I-Iа IIспуњење обећшьа које JIМ је дато.

Џон Д�J, urrn су твоје мошггве If твоје чекаље, шта су 1Ћоја вера и 1Ћоја Iщда у обећања зеленог анђела, у поре­ђењу са <Iекањсм, вером, моюггвама, ишчекивањем " нада­ЊlIма TIIX бедних Хсбрејаца?! А Бог, Бог Исака и Јакова, БОI' Илије 11 ДЩlИла: зар је он IIИЖИ, IIСВСРЮUИ Бог од његовог слуr-с са заГIQЦlюr' ГIРОЗОРn?! --

Испуњзвn мс врСЈШ жеља да посетим узвишеног раб�Јја Левn I-Ј да га fJl1ТflМ :ЈП страШ�IС тајне чекnња на Бога ...

3щм, 'Iскако баш ЗI13М: телесно стојим у ниској соби кабалнсте рабија Лева. Разroваралlt смо о Аврамовој ЖрlЋLi - о неlt3беЖIIIIМ жртвама које Бог I1Ште ОД оних којс жеЛII да учишt крВlЮ СРОДIН!М ссби ... Чуо сам мраЧI-IС, тајанственс PC�H1 о јсДlIOМ ЖРТВСIIОМ ножу којll може да B�1Д1I само онај ""Је су се 0'111 ОТВОРИJlС за стваР'1 с ОIЮга света, стварll не­ВидЉlIВС смртним ЉУДfll\Щ - ствари, које су ефикасније �I cтnapHlljc од ствари на овој земљи. Чак 11 oHIIMa који слепо траже могу да буду само Н<lговсиrreис симболима слова и Цllфар.:1.. Кроз срж н КОСПI 1\111 пролазе те тајШ-lствсне реч�t Ю 6сзубllХ уста старог, сулудог човска! ... Сулудог? - Сулудог, као што је 11 његов пријатељ тамо горе, високо у твр�аВII, царсКII Рудолф од Хабсбурга! - Монарх 1-1 Јеврејин ю гета: браliа 110 ТЩIНt ... БОl"08l1 У смешној којештаР�Јји појаRlЮСТН ЊИХ обојица ... у чему је РазЈlI1ка?

На моју МО11бу ка6алиста је повукао моју душу у своју. Ја сам га МОJIIЮ да �tздвоји моју душу; O�I је то одбио, 011 је рекао да б�Ј је УIIl1ШТИО ако б�t 1'0 учинио. Она мора да се yx� вати за ЉСI'ОВУ, Kojn је прешла на OIIY страну од тела овозе­маљског света. - О, како сам, док је IIЗговарао те речи, мо­рао да МltСЩIМ l-Ја сребрну ципеJlУ Бартлета ГРIНШ! _ Онда је

232

рабll ЛСВ ДОДI'РНУО малу кост моје кључњаче, као -- баш као

онај друмски разбојник у таМНИЦII Тауера. - - А потом ви­

Alll\l _ ВlJДIIM МllрНИМ, непоколеБЉИВItМ O'lIlMa без суза ста·

рог рабина: моја жена Џејн ЮIС<III 11ред КСJlијсм у соби, тамо

преко, у кућ" .ш булевару. О'lа се с њtlм боРII за моју cpel1y,

како она I\1I1СШI: за злато 11 3.:1. анђела. - КСЈIll ћУСI\IUОI\I xolie да

OТвopll КОВЧСI' II извади ... -углс 11 књшу Ю његајер сам КЉУ'IС­

не СКЈюнио тако да их не може rlJюнаliи. 011 усред lюlilt 11 МЗ­

глс жe.rш са опљачканим да побеПIС из Прага а IШС да QC11I8И

у беДН II щюпасти. Џејн својим телом umrrи ковчег. O�Ja пре­

говара с том хуљом. ОIШ га прсклиње, ОIШ нс зна шга ЧШIИ.

Ја сс ... смешим. Кели покушава на сваки �lаЧИlI. Грубе прстње IlщtзмеШЈ­

ЧIЮ с Jlукавш.1 разМИШЈЫ]њем If хладним ковањем ПJl<нюва,

пр'FГворном еамилошliу. 01' поставља УСЈЈоне. џејн на сваки

одговара са да. Моју жену додирују све rlОЖУДIIнјlЈ ПОI"JIеди.

Док Џејll клечи пред њим, с ЊСIIИХ гради спадllе марама.

КСЈШ брани њсној РУЦИ, која би то довела у ред. 011 гледа

доле на њу. Ватра му се rШЛlt у глави.

Ја се ... смешим. Ксm! дозвољава да га наговори. Све што ће се ДОГОДlтl

сnшља у заНI1СНОСТ од заповести зелеlЮГ анђела. 011 посп,­же да СС Џејн закуне да ће - баш као 11 011 - 61ГI1-1 послушна, ПОСllУШIШ дО CMPТ�I 11 даље од CMpТlI Ј" ИЗВРШlfll-1 lIарс�ење a ... I}e1Ia, без обзира како оно буде ГJlасшlО. Само тако, препf он, може да нам се jaBl1 спасење. - Џејн се заклиње. ЊСIЮ щще се 060ји мртвачким блеДIIЛОМ c-rpaxa.

Ја се ... смешим; али фИIНl, шиљати бол као од lIајОШТР�I­јсг lюжа за клање, пресече ми, оссtшм ТО, жннотну ж�tJIУ. То је скоро као да ме смрт голица ...

3.trrlIM га опет видим прсд собом, IШО да слoGОДIЮ лебди у ваздуху, прастаро, борама избраздано, за"УДО мајУШIIО де­<lје лице узвишеног рабија Лева. 011 каже:

))Исаче, нож Божј и ти је стављен ЩI грло. A.rIИ У трно­ВИТОМ жБУIlУ се копрца заменичко јагње. Ако једном будеш rlpllXBaTao жrrгву, буди МliЛОС1'ИВ, као 'Он'; БУД�Ј МlUlOсТlШ као Бог мојих отаца.«

Мрак ПРОМllче поред мене као војска слепих lюћи 11 0СС­ћам сеliање на све оно што сам Вllдео очима рабllјеве душе,

233

све то бледи и нестаје. ЧIIIIII ми се као да је то био само те. жаксао.

Преда МIЮЫ се Д1tЖУ ШУМ06LIТ<l брда. УМОРIII1М НOI'"3ма, OI1'нут Тnl\ШИМ IUlаштом за путовање, стојим 113 једној стра. 1111 �I ДРХП1М од хщщноћс. CВllћC ГIРОХЈНЩIЮ јутро. Неко, ћу. MYPЏLJja, неки ШУМСК�I човек којl" МI1 је 6но ноlitНI ВОДIIЧ

. ,

мора ДЕI ме Је напустио ... Требало 611 да се ПОГlнем ТIIМО горе, l'Де се кроз маглу која у талаСlIма тече на доле, кроз труnо мрку шуму без Щlшћа lIаз�IРС Сll6а црта једног ЗllДа. Сад се јасшtjе В

.llдl1 моћШI венац ЗЩlIIIЩ, зубат од мапих кула, којll се оБШНlЈа око грађеВllIIС TBpl)<Llle: Y-ЈЗна зграда 3..1 СТШЮвање, <L lјСI1РСД ње стр.\Ю се ва стеНII диже кућа са tillШlјом; IIза ње III1�КlI, f.taСII6IIИ торањ на коме се хабсбУРШЮ1 ДВОГЈШВII ор.10 ШIЈе као огромни 8еТЈЮказ од щmог гвожђа. Још ВЈјlЈlе ,"Оре, lIЗа врта за уж"вање: ОГРОМIШ коцка друге КУЈlе ВIЈсоке шест CГlpaT�lIa.' с ПРОЗОРСКIIМ Ilрорезш.ш н готским луковJtма. Ку_ ла, КОЈа �e Iшпола неосrюјнво угврljење а напола катедрана што �P�IJC свете ствари: КШ'/III' Ту" - тврђава Карла ТејНfI _

тако ЈУ Је назвао пумурџнја: скрОIНIште блага CBeтor P�IМCKOI' царстви: поштов.ања достојно l'IРltбежиuпс н Ilpeтelie скро­Шllltте JtparoueHOCТII ItMl1epltje. _ _

ГleњeM се rope уском СТС�юшrюм C'г.lЗO.\I. ЗIШМ: тамо пре­ко <!Ска ме цар Рудолф. НареДIЮ Мl1једа тајно, lюl1у дођем код ЊСПI, таЈанствено, као увек, са cKpltвeHOM lIaMePOM, уз по­'П'IУIЮ Ilспровидне мере преДОСТРОЖIIОС'Jl.1. -Грозаl� човск!

Страх од издаје, сумњlt'IШ3ОСТ према сваком, презир пре­ма људима 11 мржња према свету ЧШlе старог орла ШУГИШ1М, It 1131"01'IC ra ю сваке љубав" 11 Лlщraвију га ПРИРОДIЮI' ГIJlем­

�TlJa његове натуре. - Какав цар IJ какав чудан адеtlт! - Зар Је мржња према СВС1У МУДРОСТ? 3.1Р се УЗВllшена l1освеliс­"ост lтаl1а сталНIIМ CaMpTllltM страхом од ТРОI1<1<Ш? Такве МIIС)Щ лебде око мог .. сла док пролазш.t КЈЈаНЦС�I, силом уре_ 3аIIЊ\1 У стсну, све до јаме преко које на Вр1'Оглавој BIICLtltll IЮДН покретНI! мост до Карлове ""УНС.

ПРОС'1'ОР који блиста од зла'l<1 11 драгог камења: капсла за КРIЈlтсње у )щитадсли«. Иза олтара се, као што знам, IШЈНlзе ЗllаЦIi достојШlства царства заз�lДанн у гробницу.

Преда мltом стој" цир У офуцаllОМ, црном luтаШIУ кио 11 увек; аЈНI усред ове окоmше супропlOСТ је још много Jlуђ�l,

234

суГlрОПIOСТ која се показује између Mo lill 11 ранга тог 'lOвека

11 љеroве СllOљаШ�IОСТЈt.

ПрсдајС�1 Рудолфу 3allНCHliКe из Iшше зб�lрке о »Acti·

011.\"(( које смо 1IМали са ЗСЈtСНИМ анђелом од првих дана у

Мортлсјку. Сваки од ЗШIl1СIllIЮI је оверен од CB�JX У'lеСI'IИКn

сеСllја. Цnp Рудолф овлаш IIcnll'ryje ПО'П'lI1СС. Боду му 0'111

IIМСIШ Лестера, кнеза Ласког, краља Стефана паЉСКQI'.

НССТРI'ЏЬИВО МII се обраћа:

» Il\та даље? Хајде брзо, сер; место и час HIICY таК6I1 :да

бttх ДУГО могао да будем са вама а да нас не ПРНСЛУШКУЈУ,

Те змнје ме прогоне све до rpoбltlща мојlЈХ отаца.« .

ВадltМ MaJlY КOJIItЧIIИУ црвеlЮI' 11рашк."I анђела, КОЈУ сам с

муком 113 СIШУ одузео од КеJIIljа 11 IlpeAajCM је цару. - Њеroве

0'111 Зi\I1СКРС. ) ПраВI1 је!«, зајецају њеl"О3а старачюt отвореlШ

уста. Гl.JШВltчаста доња усна без снагс лежи на гюдбратку. Ош­

"РIЈМ оком је адегп преПОЗltaо KaKfllJ арканум има у рукама.

Можда први пут у живо'ry, који је пун незаl\l�IСШIВl1Х

разочаран.а н превара, ДрсКIIХ и ГЛУПL1Х гюкушаја пеЩШНllа

да повуку за нос неког ко оroРЧСIЮ н очај но тражи IlспtllУ.

» Какото праВ�IТС?<� - uapcB глас ДPXT�!.

»ГlpeMa YllyrcтвltMa rmeMeHIIl'C КlI>иге ю гроба светог

ДшtСТШШ, као што ваше вeml'lallCТBO већ Зltају неко време

1 ш ОСНОIlУ 01101' што је roвор"о мој 11рI!јатељ КСЛll.«

» Дајтс ЮЫIГУ овам01« »КЊllга, вашс величаНСТВD .. .«

Жуг�t царсв врат се издужује К30 код египатског ОРJl3

ЛСILIНlшра. ) KIbllra? Где је?« ) КЊIIГУ IIС могу - бар lIе овог часа - да положltм у руке

ваШСI' ВСЛltчинствn .. , већ 11 због тога што је немам ПР�ј себн.

лоше би 611ла похрањена у џепу једвог усамљеног ПУПlика

усред 'lсшюtХ шумаљ

»Где јс ЮЫlга?«., шишти цар.

РаЗМ111Ј1љајуl'IlI, све сам мнрнијl1.

»КII>III'"3, ваше велИLlаЈIСТВО, коју још ни саМI'! нс умемо

да IIРО'"јтамо ... « - Цар њуши преuару - како онда да ra УВе­

рим у потребу за анђСJlОВОМ гюмо1\и?1 ... Јасно је: не CMCl\t ­

СЩЩ још нс - Рудолф сме ДЕI �I-ЩИ књигу тек ... тек пошто

постанемо господар�t његове Т"dJlle.

235

» Где је књига?�(, прекида ме Шlшпеће Рудолфово пита­ње: други пут омета моје разШlшљање брзо као муња. У IbС-1'060/0.1 леШИllарском погледу СС упмила претња. - Јесам Лli упао у клопку? ! Ја одговарам:

» В�шчarIСТВО� КЊllга је добро склољсна. О:lМО заједно са КелllЈем МСIЩ Је oMol)'11ello да ОТВОРИ1\1 брзву која чув.. ... драгоцсни дар светог ДаНСТШIfI. Један кљу" се налаз" код MeljC. а ДРУПI је код ЉСга: само оба lUЪуча з.-Уедно MOI)' да OlЋOpe I'ВОЗДСНII ковчег. - Али 11 када би Кели бllО овдс, када би 1\111 оба кључа бнла пр" PYЦ�' а такође и KOIJ'ICr _ ВСШI­'ШНСТlЮ. шта 611 МI1 гаР'}IIТОЈШЈIO ... «

» СКIIТIШЦС! Проб�lсвеТII! Jlупсжи! !« - IIОЧ�lље цар да кљуца.

Ја ОДI'О6.1рам достојаНСТВСIIО: » МОЛIIМ ваше UСЛIIЧ,ШСТво да ,'.111 извотl враТIIПI црвени

IIрашак IIЗ IШШ�IХ руку. За вашс ОСJlllчанство то јс ОЧИlЋедно беЗВРСЩlа праu.lltна, јер како 611 СК�IТIIIЩС, пробllСIJСПI И лу_ пежи ДОШ]1 11 у посед ТPOC1lJYKO свете тајне [дPI�\' frall.gOl·­mufiOIl is-a'!! «

Рудолф сс трпщ зареЖII. - Ја HacтaDЉaM: »OCIIM ТОПI. "емам воље да lIenoBpeJtllВO веЛllчансТ1Ю

'HI�"M безбеДНIIМ у СШ)'рНОСl1l своје УЗВllшеНОСТII од освете МОЈе увређенс 'ШСТI1 - части јСДНОI' еllглеског бщюнета јср таква бсзбеДIЮСТ Iшје IШ Ч<lСТ.«

Моје. одвсћ смеле реч!! OC''ilIlЉIUY IШ цара жсљеlШ ути_ сак. Он ЈОШ чвршће граБL'1 прстима тсглу с..'\ ЦPBCНl1M пра­шком. колеба се, З<lТltм избlуа из њега:

»Зар y�" IШНОВQ морам да кажем да ј а '-'"сам разбој­�I!!K?! К<Щ<t !Ју IIмати КЊИI)' у рукпма?((

ДоБИПI у времену - шапуће 1\111 моје срце. Затим кажем rлаСIIО:

»Кели јс управо полази? ЈШ пуг у вези са cTBap�IMa које су од ВIl)IШОСПI за нас, кцда Је ваше ЈЈеЈ1ичанстВQ IIfIPCJtIUIO да дођем ов..1мо. Ч'1М се будс враТlIO, нарсдићу му да КlbllГY све­тог ДаНCТ<IIШ У'IIIНИ ПРfIС1)'паЧIIOМ вашсм ВСЈНlчаIlСТВУ.((

»До када 'је се враПГПI тај Ксли?( Насумице Кll)кем: },За недељу ДаЈ [а, l3еЛИ'Iа!-IСТВО.« -- (Садје речеl 10. _) »добро. За десет дана јавите сс мом заповеЩIl1КУ замка

кнезу РозснбеРI)'. Ја ћу ОЈЏЩ да одредим шга ће се AOroJIlml.

236

- Немојте 'Нlше да се надате било KaKBLIM IIзговорима. На вама леЖlt проклетство свсте цркве. KapJIIllI<U1 МалаСГНlНа има юврснс ОЧ�I. ОН воља по ломачи, сер ДII ! А t"o.lOjoj мо1iи је, нажалост, крај на гра�IИLЈ.<1ма Чешке! - А те liетс границс Mopa1l1 да гледате својим лсђllма, ако у одређеном року не будем Morao да видltМ КlЫII)' светоЈ' Данстана и да уживам у вашој 110УЦlI О њеном садржају. Јес�fO тl сс разумели? До-- . оро ЈС.((

Капсла КРУЖII око мсне. - То је, дакле, крај? За десет да­на морам да наУ<IИМ да '!итам књнгу светог Даllстана IIЛlI ћемо сви бити IIзгу6љени, ИСПСОВ<ЈНI1 као ваР<UЈИЦС, НЗГlШШI

нз земље 11 ухваћени од жбllра I!НКВL1Зlщнје! - За десет ДаЈ Ш анђео MOI"'1 да помоrnс! У року од десет дана t.юраМ да знам иrгa Зlш',е мра' .... е реЧСlIIlЦС уп} ,става рукопltСIЮГ пер­гаМСlпа! - - Бар да ти ЛIICТOBIt HLlKaдa НИС[), 01'СТИ L1З TI1xor БНСКУllOвоr гроба! Бар да MII II1IKaдa ШIСУ ДОШЈIИ "а О'IИ! - -

КО је опљачкао гроб светог Данста�ш? Ко ДРУПI, дО ја сам, којll сам слао IЮВ'lаЈ la средства гавраllогmШllма 11 ПУЈ· дао их 'Ја сва IbItXOвa CpaMH<I дела?! Кривица ми се свети, L1З­вршав.. ... се пресуда. Сад 1'0111 1'IO�юз�L ТИ, KOjl1 јеДIШ" можеш да

• ШI помоrllеш, спас�юче МОЈе чаСГII, мог труда, МОI' ЖIШО1ll:

анђеле ГОСIЮДIЫI, чаробllИЧС са западнО!' прозора! ЈеДI'Щ беДIШ све-тиљка МУПIО гори у одаји. После раЗМ�I­

шљања ДШ-lИма и ноћима, С'IУдllрања и чскања сан би да мс . спor1ЦДНС; 0'111 су 1'0111 упаљене 11 горе. као што МОЈа душа гори, а мир ...

КСЛl1 се вратио. Показао сам му КОJlНКО са.'1 се МУЧIЮ да "родрем у смисао nepr1lMCIГfa CBcтora Данcrnна. Ilредочио сам му страuшу судбlillУ KOj<l прст" свима IЩмЭ, ако нс ис­nYllltMO цареве захтеве.

КСЈ111 lIагюла у сну лсжи у наслоњаЧ�1, у којој сам и сам "'Y'IIIO Сlюј мозак. Њеroво је Лl1це ПОСТаЈЮ cacBI1M ШИЈЬато. l-beговс 0'111 понекад засltјају I'СI'lOД Iшпела СКЈюгuьcних ка­паli:а. Тatю да ме спопада I'ШНШ,ава језа. Шта МIIСЈШ, шта сс кува у глав\! тог човека? А цrra да радим ја?

Хвата ме дрхтавица од страха. Само с муком успевам да спреЧIIМ ЦIЮКОтањс зуба дОК ML1 час врело час хладно струј и крв у жшtaма. Мој глас ЗВУ'!I1 храпаво и као да је обложен, док говорим :

237

1

»Сада тачно знаш, драги Ilријатељу, како ствари CT�jc. За трll Д�ша морамо да ДСШ�lфрујемо рецепт прављења 1'ИНК­rype, таЈНУ прашка на основу пергамснта ИЗ гроба светог Данстана, иначе ће нас сматрати варалицама са В<lшара н оп­ХОДIfТИ се с нама "Iа одговarщј)'ћ�1 наЧЩI. Бићемо изрУ4ени ИI-tКВНЗИЦији и roрећемо кроз неколико дана као ... као ... « _

,·ш.илазс ми речи на уста: �жао ... Бартлет Грин у ЛОНДОНСКОМ Тауеру.«

»Оlща д<u цару књигу!« - Келиј ева тромост делује раз­дражљивије ОД Iшјгорег ругања.

»П<l не могу да му даМ књигу коју не умем да читам �1 де­шифрујем!« - Кели мало подигне главу због МОГ узвика. Ље­ГОВ поглед прслаз�1 преко мене са вребајућ�1М изразом ШIТOIra.

»Ако, дакле, било ко може ... може да нас СШlсе из те клопке за Лl1сице, у коју СИ нас 1'11 довео, онда сам то ја, је JiИ?«

Немо IUIИI\НIМ ГЛnВОi\I ... »д шта ће бити награда ... за тог "адр�шдвоката, кога је

сер 1,1011 Ди покуПlЮ из блатз на утщама Лондона?« »Едварде!! « узвнкнсм, »Едварде, зар Н11СМО крвни пријз­

ТСЈЫI?! Нисам т! све, све поделио са тобом, као са правим братом -још 11 више: као да си део мене?!«

»Не баш еве«, кашљуца Ксли. Хвата ме језа. »Шта тражиш од Me�le? !{( »Ја од ... тебе, брате? Ништа, брате ... « »Награда! Награда! - Шта да буде награда, твоја награ­

да, Едварде?« Кели се нагиње напред на фcrrсљи: »)нико �IC зна за тајне 31iђела. - Ја, његова уста, ја знам

за ужас његове моћн. Јп сам сазнао шта прети оном ко му се заlUlео на ПОСЛУШIIОСТ а није lюслушан ... Ја анђела Вllше Ilр113ивапt нећу ... «

»Едварде!«, B�jCleM са надЉУДскнм страхом. » ... нећу rn ПРl!Звати, Џоне, изузев ако знам да ће се извр­

ШI1ТI1 l�apeQeIba која д�;e, послушно, као што после зрака еу­НЩI КОЈИ кроз облаке падне на море, оно мора да засја. - Хо­ћеш лн, брате Џоне Ди, да послушаш заповестн зеленог ан­ђела са западног прозора, као што liу то ја У'!l1Н�1П1?«

238

»Зар са/о,l 11када хтео ишта друго? !« - у мени се све y�jo-ГУНI1ЈЮ.

Кели М11 11ружа руку. » И то што год бl1ЛО! Закуни се на ПОСЛУШI1ОСТ!« Моја заклства испуљава одају као JiелујшНЈ дим, као ша­

пугање безбројних демона, као IЈЈУМ зелених ... да, ЗСЈlеllИХ ltнlјеоских КРНЛfl. - -

ЗаповеДIЩК замка РозенбеРl' кора'ш лево десно испред МIIОМ и са изразом жшъења диже �1 СПУl1па рамена. - Ђща изненада знам где сам: обојено полусвеТJiО, које �шс обавија,

. . пада кроз високе l'lРОЗОре Једне КQЛОllаде 11 ми СТОЈИМО ftза главног олтара катедрале светог Вита у тврђави.

Опет чудно место за сусрет, каква IЏIР rудолф и његовн ОПУНОМО!\СII1Щf1 увек 113�ЮВО умеју да изаберу да би I1збегли IШIЮДIЮ или стварно ПРИСЛУШК1шање 11 бссно ухођсње шпи­јуна и каРЩlНаЈЮIН!Х агената. - - Овде, у величанственом дому Божј ем, царев повереник мисли да га нико I�e посма­тра.

Најзад спuе тик Гlреда мном и њеroв озБИЉIШ, доброћу­днн ПОl'Лед, у КШ.IС се IIалаЗ11 и 11ешто од беСПО/о,юnне ЗШlссе­HOCТft, покушава да испита моју душу. Говори:

))Сер Ди, ја вам поmуно верујем. 1311 ми lIе изгледате као неко ко бн юмсђу вешшш и точка за мучеље хтео да се до­МОЈ'НС сребрног талира, као што то понекад Ч11не СКНТНlще и очај ни момци. Вас је у Праг и у нимало бсзопаСI1У БЛ1131ШУ цара Рудолфа довело ваше праD11Л1Ю хтење, ваша ваљана ЖУСтрНl1а да саз113те тајне бога и природе. - ДОЗIЮЉС�Ю Mft је да ва/о,l још једном ставим до знаља: БЛИЗИl1а цара Рудолфа ни за кога I1l1је место за одмор. Није ни за његове пр.tјатсље, сер, као што желим да вам поверим. А најмање за пријатеље његове велике страстн, њеroве ... хм . . . љегове Iшуке. - Укра­тко: шта можете да мlt кажете lIа цареву заповест?«

Ја се са 11скреним поштовање�1 Юlflњам пред загювеД�1I1-ком замка:

»)Анђео, кога морамо да слушамо, нажалост још није llоказао МIUЮСТ да уеЛИШlt Ј1аll1е усрщю преклињање. Све до ДаЈlас остао је l'lем. Али он ће I1РОl'ОВОРИТИ кад буде до­шло право време. - ОН liе нам дати дозволу да дсламо.(

239

Потајво се чудим како ми лако преко усана прелази лаж, спаСОНОСЮI IIЗГОВОР.

»ВII, дакле, желите да увсрим свог монарха да све заШI­си само од тог ... од тог такозваног 'анђела', од љегове доз­LlOJle да његовом веmlчаllСТВУ предате рецептс 113 гроба све­ТОЈ' Даllстана? добро, Ш1l1 ко IЋратује цару да liе ваш анђео 11када дати ту дозволу? 110НОВО вас упозоравам, сер Ди: цnр не ДО3L10љава да се е IbI1I\I ПОllгравају! «

»Анђео liе дати своју дозволу, грофе, ја то З�ШI\I ... ја га­p,HnyjeM цару ... « � Доб�ГГlI У времену! Добити у времену, то је све, све шго мијош преостаје.

»)Ваша часна ШlеМltllка реч?« »)Моја часва I'Ulеl\шliка pe'I !« » Да 110кушам, сср. - ПОТРУДllћу се да наГОВОРI1М њсгово

ВСЛllчанство да има cтprlJbelbll с вама. Реч је о мојој IJJJaCТlJ­тој д06робити, то да Зlште, сср! Ат! мислим "а ваше 06е­liшье и I-Ш обећање вашег ПРllјатеља да liете 11 меШI дати да учествујем у посвећењу које обсliава ваша КЊI-Јга. - Да 1111 то јесте �1 остаје ваша реч 'raСIЮГ чопека?«(

»Моја часна pe'l. I-рофе!(( »Е, па B�lДeћeMo urra се може УЧIIЮПИ. - Ехеј?! (( Розенберг се наГЈIO oKpelle. Иза њега се у дубиltи јсщtе

од капела. које се налазе око КОIIОIЈме. 1l0јаllЉује Црllll лик. СвештеШ1чка риза се дубоко ПОКnОНИ шуњајућн се поред IШС. Прсбледео. заповеДНllК замка гледа за калуђером.

»Orpовнице, где I"ОД станете! Кад ли ће се ОЧНС111ТII то легло издаје?! - Сад кардинм-юасланик опет има матери­јаЈШ за своје извеIЈlтајс ... ((

Громки двоструки зиук другог сата задрхТIJ са куле rlpa­IЏKe Тејlюве цркве кроз 1-юliШI ваздух. Доле се зачу је беСНII шум liающдног ваљања бронзане lIеманн са ЗВОIIIIка � .. про­JI�It. кроз

."Ућу доктора Хајека, царевог ЛН'IНОГ лскар..l, у

КОЈОЈ CТ<JIIYJCl\1o. Сroјш,tQ пред теШКIiМ вратщ,щ одајс �I КСJll! окреће

кључ; љегово је лице без Ilзраза Ii празно, као I{ увек у току часова који претходе појани ЗСЛСIЮГ анђела.

Са бакљама у рукама спуштамо се IЋОЗДСIIИМ Jlестн�ща­ма, којс као да IШКад l'lclie имати крща, доле, у зевањс стра­tЩlе ду6ИIIС. Кели НШ'lред; Ilзrшд Me�le моја жена Џејн. Мср-

240

jtCBIIHe имају пречке дебеле као руке, уковане су у С1"еIlОВИ-1"11 ЗIIД јер tшје то зидаНl1 простор у који се спуштамо: то Је KaMCНltт3. шmUЫl, можда краТср IIЗ сивог праврсмеlШ, КОЈИ сс направио од lюденог иира? На њсму стајн кућа ДОl>.-roра Хајека. Али ваздух је сув, није влажан �j зat)'ШЉИВ као у пс­ћшtaма. МртаА је н осушеtt као пустt·tЊСЮI зрак, тако да м" ее јсзик убрзо лепи за непца упркос страховитој хmщноl'lII која је од корака до корака све јача, како се све више и В�lше спуштамо у дубину. Одоздо Еlрсма горе, све до засвођенс ЗI1-ДШЈС таваlllще, допире заl)'ШЉ\lЩI мирнс сувог биља 11 ино­страНllХ щ:юга, које ШI'IIПI лекар овде 0611'1110 чува, тако да мс споtшда му'IНИ кашаЈЬ. ЗIIДОВII су од tyrlO-ЦРIЮГ, глатко исклесш-юг камења. Могу еамо да наслyn!м где смо: беwу­МНН мрак 'уга звукове као и слабу светлост наших баКЉ11. ЧИIН1 ми се као да се спуштам у бсзмеРНII простор самОЈ' свсмнра. Бнће даје таваница подрума над нама сад у ш-tеlШII од ТРI1Дсеетак стопа, КМ моја Iюга Iшјзм Iшилаз" на чuрет� тле. Скоро до 'urallKa пропадам у меюt, црни, 1'1СпелаСћl СЛОЈ "Ја зеМЉII, кој It се праши '!од CBaK�IM кораком.

Бледо, као да су yrвape пред lIама, засветле 06рнси ства­Р": широког стола, бурм�t 11 npella са бшъем усред дубоке ПоНlllе. Челом луrшм о "CKII 11редмет којl" је обешен у про­стору: КШIДIUlО од испечсне ГЛШlе. НИСII на I'возденом ланцу Koj�1 ВОДII горе У 11СПРОЗl1РНУ ноћ. КСJll1 пали каНДIIЛО; ље­гово беДl10 светло једва допола осветљава наше ликове.

ПостеПСIЮ се може запазl1ТИ CItBa камена коцка меНIt до прса; прнступамо озидшюј ОI'раД\! у квадрату ДУЖllНе чове­кове велИЧИllе; YHyrap њс зева ОКlЮ као бездан. »Јама светоЈ' Патрltка«, морам да помислим. Доктор Хајек ми је ПРllчао о том OКl'IY 11 О народном вероваљу које о њему постоји. Њcr'o­ва се дуб�ltra не може IIзмер�ml; по цеJlој Чешкој I-ОВ�ре да водн веРПIКаЈlНО све до средишта земље у округло Језеро ЗСЛСIIQ као море, у KO�le 1'13 једно", острву станује Гсја, мајка мрака. Бакље, којс се бацају доле, као што се увек наново ГЮКflЗ..'1ЈIO, гасе се већ у мшюј дуБИIIII, уryшене од OTpol3l-tl1Х racoLla.

Моја �юга ЛУПl1 о камен ВСЛИЧИllе песнице; гюдюкем га 11 бацам у гротла. Нагиљемо се над ограду 11 ослушкујемо: шt најмаљег звука који б�1 jaBIIO да је каме" стигао до дна.

241

Без гласа је нестао у дуб�1НН као да се раСТОЧИQ у празно liИШта.

ИЗllенада се џејн ТОJlИКО нагнње да је хватам за 'руку 11 ТРПIСМ ватраг.

»Шта радIIШ?«, ПОВllчем; ваздух је HCOIНICHBO суп, тако да ми речи 113 111'1<1 IIЗЛазс ГОТОВО без звука. Џејll 'Iе ОдI1щар.. .... Њсно се лицс вацсрнло.

Зaпtм ССДlјМ поред ње 3< ... ЦР ВОТО'IНШI столом И држltм је з.. ... руку која је, у rpo3lюј Х.JIащюtш која вас обухвата, поста­ла YKo'ICHa као од смрт" It леда. КСЈШ се, ухваl1СII OIIIIM неоБИЧIНlМ I�СМИРОМ којll као пре­дзнак објављује lIеВНДЈЫШУ БЛltЗ�IНУ анђела, попсо IШ roМIЈ­лу вреl1а н сеДII горе са УКрШТСНIIМ ногама; НСГlружио јс гла­ву са шиљатом брадом, спустио потиљак а беон,ачс некако окренуо унугрп, тако да му очи само још бело светле као млеЧIЮ стакло. Он сеДI1 тако високо да сјај упаљснО!' КШЩII­ла, чији r1Ламен стоји УСllрШНЮ као да је аветltlЪСКI1 ЗflМр­знуг, бледо осветЉflВfI љегове црте одоздо; cellKfI �юса пада му на чело у 13IЏl,у обрнугог црног трокуга I{}ЈИ угластс рупе дубоко у ',елу.

Чекам да њеГОIЮ Дl1сањс постане дубље како бих почео са flризивањсм анђела, онако како то умем све од оних дn�ш у Мортлејку.

Моје су оче IlenOM"'IHO yrlepe�le у мрак преда мном; не­ко Уllуграшње оссћање МII дошшп-авз да на оном МСС1)', I'ДС стој" .. �удобран око окна, мора да сс lюјаВit сабласт. Ја че­кам СЈаЈ зелСIfС СВСТЛOCnt, алll 'IИlilt се као да тама постајс само још дубља 11 гушliа. И постајс све гушliа и дубљ ..... , ВlЩlе Iјема сумњс. ЗI)'LШЬШШ се у КЛУllче неразумљиве, ' Iесхв.. ... -тљнве, 11С3<"'ЈШIСЈНfВе ЦРlюliе, потпуно слепшlO о'нljу је свет­лост у порсђсњу с њим. Мр ..... l\, којl1 леЖ�1 у простор�сјн, по­ред његз �Н1 сс УЧНlIII C�fВ�IM. И црно клупчс попрllМ ..... оБРНСС жеНСI\ОГ Јшка, кој" убрзо затим као лел)јаВIЈ дим JlсБД�1 'IМ понором окна 11 дрхтн. НС MOry да кажем да се види; те­лесним оком је IIC ВI-!ДНМ: видим је помоћу једног УНУlра­ШЊСГ 0РI'3llа коме 'IС прнпада имс »око« Запажам је све ја­сшtiе fI оштрије, I"I:"IKO lIa њу �Ie пада H�I најмањи зрак са кщ,­дила: ВИДIIМ је ОШТРl1је lIeгo ишта овоземаљско што сам икада видсо. То је женски лик, скаредан, па ипак од ДИВЉС,

242

за С1Ш чула опојllе, чудне леrюте; она LiMa гпаву BcmlKC ма­'lке: уметllllЧКО дсло - никакво живо бићс - I-!ДОЛ, можда сгшштског порекла - кип БОГl1ње ЗеХМСТ. ПараJll1ше МС ужас јер ми у мозгу бруј\!: то је lЦ)Ha Изсјнс Бартлeтfl Гршш; illlll осећање ужаса немоћно СК.JIiIЗ.lе са мснс, ТOJ!IIKO МС страхо­BItТO везујс noглед на у6.rrаЧIЮ лепу СЈ1IIКУ. ЧИНIt м" се као да MOp<lh1 скоч.rr�1 да потрчим до ње, деМОllке, да бих се - гла­вачке баЦIЮ долс у бесконаЧIiИ rЮIIОр "РСД њсним НОIЋма, зБУЊСlIIlХ чула пред ... пред ... немам IIМСIШ за ДИВЉII "агон саМОУlll1штењ<l., кој!! ме хвата својим КШЩ<l.ма. Тада нсгде у простору засја блеДl1, зелеНЮIСТII сјај; нс МОI)' да Н ..... ђсм Itз­вор те светлости: замагљена светлост је свуда око нас. - -Л�IК мачкасте богиње јс HeCТ<lo.

КСЛl1јсв да-х сад је постао спор, мираll 11 глнсан. Дошао је трснугак када морам да кажем сnоје формуле ПРIIЗliВшьа како су МII IIХ духовlt саопштили пре МIЮГО ГOДlтa - рсч" lIа јсдном меllИ lIепознаТО�I, варварском језику, <VII1 ја �IX знам напамет као очснаш; IIcli су ми одавно уШЛС у месо и крв. О Боже, всћ пре КОЛI1КО времсна!

Имам намеру да их гласно НЗГОВОРIIМ, a.rш мс cllOnaд.,c неllзреЦIIВИ стра.х. Да ли то оссћање стра-ха долазli од Џсј1l? Њсне руке дрхте - не, она се сва тресе! Ја сс flрибltрам: мора да буде! Зар КеЛII шtjс још јyrpoc рекао да ће анђео ове lюtш у два СЮ1\ да нам юда једно велико Hapet)CIbc 11 ... 11 ОТКРllј.

С ОIIУ последњу, с безltменом прелом чежњом призltвану таЈ­ну због које га вeli ТОЈП1КО I"ОДIНШ преКЩlњемо roРУЊIМ ср­цем'!! Ornарам уста желећи да Цit"l1'1э.. ... м; тада заllажам лик рабllја како се узвисујс у CТJ",,,,xoBlrroj даљшlll, са ЖртвСНIIМ IIОЖС�1 У уздигнyroј РУШ1. И одмах заТШ.t се поново Вад ок­нам за мањс од једног тpeHyrкa јав.љ.. ... црна 601'�III>a; у Jlево� руци она држи мало, еПНlатско, жеltСКО огледa.r1O а у деСНОЈ ствар која као да је од Оllикса, а изглсда као CC",.IВO 1\011Љ<l.

IIШt бар као врх копља ИЈ!И пак као увис успраnљеllИ бодеж. Одмах запlМ су оба лика Ilестала проrуr.нш јарким, зелеШIМ сјајем којl1 зрачи од Келија 11 такође пада и на MClle доле. ЗНСJlСПЉСН, затварам очи. ЧИIЈИ М" сс као да IIХ затварам ЗН­YUCK, да в�tше HItKaдa не бflХ видео светлост ове зсмље, a.rш то није страх од смрти, тоје oceliaIbe да јајесам умро. И MII­рIШ, обамрла срцаја глас�ю IIзговарам (Iюрмулу прн:.швања.

243

Поurгo ca�1 ПОДllгао ПОI"JЈСД . .. КСЛИ је HecrnO. 1"<1'11-10 је да тамо горе на ХРШI врсћо још иско сеДII, а преКрШТСliС IЮI"С су КСЛllјеве-јасно �IX Ilрепознајем у зеленој СВС'ГЛ0С111 вeli 1_' по нсзграШllIМ Цlшеламо СКИТI IИЦС - arш тело, ГРУЩI 1-' mще су прсображени. npoMCIbCl1II су IШ тајанствс." liССХВI1Т1Ы1В Iшчl-tН: то је аllђео, ЗСЈIСIllI n1lђео, 011 се тамо горе шliуliУРIЮ са прскрштеним ногама као ... као што ... као што су стари ПСРСI1јШЩI1 ПРliказИIЩ,llН ђавола који седи. Анђео је шюго маљи него што сам га Ilкада видео, али љегове Цр1"С, те прс­тећс, страшне, узвишенс црте врло добро су МИ 1"I0311(1"1'С. _

ТеJlО све више cllja 11 l'Iостаје IIРОВИдlЮ као СМ<lр.1Гд, а косе 0'111 горе као ЖИВИ метеОРlrrи; таНКII, фИНiI УГЛО811 усана rю­Бучени су УВIIС 11 стварају УКQЧСlill, лепи, тајШIС1ЋСIШ сме. шак.

Рука у мојој постала је тиха као у пеша. Да ЛII је Џej�1 мртва? - Б�Iће дaj� мртва ОНОШIКО КОЛИКО 11 ја -јавља се у мсни Mllcao. Као " Ја чека, 1'0 знам, 1'0 оссћам : 'IСЮI страшну заповест.

Каква ће то бllТll заповест? - Пlfтам се. Не: ја се IIC 1'111. тљ" јер у мени Жltl!lt С<1Зlшње како ће глаСll1'lI, аЛlI ))са· Зllal-ье({, које не продире до "орс, до мозга којн га cXBaтn, _ _

-Ја се ... смеШIIМ. Тада наилазе ре'ш из уста зелеllОl' анђела ... Чујем ЩI "х?

Разумем ЮI их? .. Мора да је ТnKO, јер крв застаје у мещt: жр· ТВСIШ IЮЖ, којll сам ВllДeo код рабија Лева, копа у мојllМ ГРУДltма, у MOjliM ltpcB�IMa, у мом срцу, у Moj�IM КОСПlма, кида жилс, кажу 11 мозак. Лјсдatl глас, као помоhllИК џслата , IJШСIЮ 11 споро, ужаСIЮ споро одбројава у мом уху одјеДElII до седамдесет и два. - - - Јсс.:1М лlt вековима лсжао у тој безllмсној, мучној, саМРТllој YKO'leIlOC11t? Јее..1М Лli се тек IlроБУДIЮ да бих чуо ужаСllе ре'/ll анђела? То не Зliам. Зllам само: ДРЖIIМ у РУЩI жеllСКУ руку хладну као лед 11 без реЧII се МОЛlIМ Богу - да, да, да је Џејll мртва! - У меЩI као натра /'оре реЧII зеленог аllђела:

»Пошто сте се ЗШVlСЈIII IШ послушност, то ћу Ba�I најзад објаВllТI1 Tajl"Y сних тајllИ, ШНI пре тога морате од себе одба· I!lIћl 1I ОНО ПQслсдње људско, да бисте постали попУ1' бо/'о-1.41. Те611, Џоне Ди, neplнt кметс, Iшређујсм: ПОJlОЖII своју жс­"У Џсјн мом слузи Едварду КеЛliју у вереничку постељу, да

244

I

б" је 11 011 поседовао и р..1ДОDао јој се као зеЈ\ШЉСЮI човек зс­МаЈЬСlюј ЖСIIII, јер 811 сте браtш 110 крвн И сковани уједно, Ю10 It Џејlt, твоја ЖСlta, у савез yrpoје који нека вечно rюстојli у царству зслсJtОГ света! Ptщуј се, Џоне ДII, и УСКЛIIКl IИ!(( - - -

ПОIIОВО И увек поново без IlpcCTnl-lКЗ копа у мојој души и у мом телу страннm Жр1ЋСllli IЮЖ 11 ја у себll YPIНlM мо­литву, очајни KpllK да будем CllaCCI1 од Жl1вmЋ Ii од свести.

ГlробуђСII од бmш којн струјll кроз менс ја се трзам: сс­дим згрБЉСII за својим ЩIС<1ћltм столом, још увек ГР'lевито држеl", обамрлим Прстllма YГЉCIНI Крllстал Џона д"ја. И мене је расекао жртве}1tt нож! Расскао IIa седамдесет It дм дела! - И болови, суЛУДl1 болови, бацају своје таласе као тракс СВСТЛОСТII, оштре као IIОЖ, кроз безмерне Ilpocтope, безмсрна вре:"IСIШ и погађају It MellC, пролазе кроз мсне ... Чltнlt МI1 се, у трајању СВСТЛОСШIХ година, од јеЩlе до друге звеЗДШIС даљине. -

Ћаво ћс га знаПI да ли су болови у мојим удовима

ДОШ1ll1 од неудобног ПО1lОжаја у коме сам се нашао ПрlI­

ЛIIКОМ буђења IIЗ зачарatюг полуС�ta, илlt је KpltB ПроКIICПI

отров ЉIП(ЈТIIНОВОГ тnмјшш који сам удисао: свеједно,

осеliао сам се ПРИЛИЧIIО бедно када сам, клатеtш се, устао са

столицс. Исувише дуго је у мсни ОДЗВ<1њао и lIеобl1'III�I до­

IЋђај, кој" сам у свом трщ .. су - ШII1 како да назовем то

улажсње у чудни кристал од угљсна, 1'0 СТ)'llање у прошлост

кроз ЦРlю-сјајну капију »Lap is pl'acipulfs mапijеSlаЈiоniS-(Ј« ­

IШl1О1Ш као гледалац, а напола као учссник проживљавао са

С1Н1М ОIlIlМ збиваЊI1ма, --I;"ЈЮ м" је 1101 peGно ПРШl11t1НО времена да се вратим У

садашњост. Болови су �Ш још roРСJIII у месу. Није бllЛО HI1�

какве сУмн,с: то што сам у )>СIIУ«( (смешне ли реЧ�I!) - Шп>

сам RIЩео у за'шраlЮМ погледу УIШзад, 1'0 сам Ја заllСТ8 до­

ЖIIВСО, када сам ... био Џон Ди, кожом It КОСПIШI, са душом 11

са сазlшњем самог себе. у сваком случају, IleMaM ш:щеру да се сада задржаАам

мудро[шњем, нако мс lIеПРСКИД1l0 cnOllaдa, прогањајући ме

чак 1I у сну. - Нека за данас буде ДОВОЉIIQ да забслсжltм шта . .

с:"штрам IШЈнажНИЈIIМ закључком овог часа:

245

•

Ко СМО МИ, 1\111 JbYAlt, то �Ie знамо. МИ смо за себе прltсу· ТШI 11 прсдмет СМО UJJ<lСТlПОГ IIСКУСТва само У оној Qдрсђеlюј » flмбnЛnЖl{(( која вам узвраtш поглед lf3 огледала 11 коју Itз­вољевамо називати својом lIичношћу. О, до које СМО мере CMIIIJCIIII, ако само ЗllаМQ тај пакет са IlaТПlIСОМ; ПОlUltљaЛзц: poAlrreJы�;; примаЈЈ<lU: гроб; ПОШIUbка пакета ОД »непознаТQГ( » I IСПО31IDТОМ« са р<t1l1II'IIПИМ примедбама поштс, дсклаРII­СШI као »llQшиљка ОД ВРСДВОСl1l« ШIII као ... »узорак без ире­ДНОСТII« , већ према томе - већ према Щlшљењу наше сујете.

YKp<'rfKO: urra t.Ht пакети знамо о садрЖИШI ПОUJluъке? ЧИIIII ,'.111 се као да се садРЖ�Нlа трансфигурира до миле воље према жељи нзвора снаге из кога произлази ФЛУL1Дllа суп­СТШlЦија. - А ПО свему су другачнја 611па она која зраче кроз нас! ... КtlСГШЫl ХотокалУIIГНlюва, на пример?! - О, ОЈШ сва­како Iшјс то ШТО сам зБОЈ' Јlуде пренадражености свог мозга ПОВРСМСIЮ по�шшљао о њој; она свакако H�lje ... Шlкаква авст! СаСВIIМ сиr-урно је жена од крви 11 меса; баш као што сам 1I Ја мушкарац од КРIЩ �I меса и дсте мојllХ РОД.Iтсља, као бl1ЛО које међу ЖНlНfМ створењима. Али ЩЈна Изеј"с С�fll"lујс cuoje зракс I1З оностраног космоса кроз ry посред­ницу 11 преображаna је у 0110 што беше од самог ПО'iетка свог бllћа. СВШ<I-I СМрТШIК ',ма свога бога 11 свог демона: у њима ЖIIВI\МО 11 јесмо, IЮ ре'l" апостола, у вјСЮI вјсков. - У меrш је жив: Џон ДI,; шта мари, ко је Џон Ди? А ко сам ја?­Ту јс неко ко је видео Бафоыета 1I ко треба да стекне дво­струко лице ItЛlt да пропадне!

Изr·rСllада ми П<ЩlfС на памет Џејн - - то зна 'Ш: Joxalla Фром. - Игра судбlше се протежс све до имена. -- Аш! И то се зби",'"I само IШ основу закона; јер наша су IIмена увеДСIЩ у књшу Жllвота!

Нашао сам Џејн-тако убудуће хоћу дајс зовем, а rrc Јо­хана - будну. Усправно је седела у свом ""]>евету 1I смеШllJlа СС тако необlIЧIIО, тако удубљена сама у себе, да �lИје чак IНI ПРl1меТИЈШ када сам ушао.

Седела је, леlШ међу својим јастуцима; мени се срце уз­ДИЗШIО; и чудес�ю су се 11О1\Iешми моја садашња наклоност И ПР<1стара МС!ЮДltја два Iн:преплетеl'lа lIиза ТОlIова, која МII

је довејавшш, кад сам готово са страхом ехваћЮ КОЩIКО јс садаwњз Јохаlla Фром еШIЧflа OIюј у Прагу - - у Прасу

246

цзра Рудолфа - - оној Џејн, коју сам управо оставио у том

ПраlУ Затим сам седео 11<1 рубу њеног кревета и љубllO је. Није

МII се јавл,ала ниједна Apyrn Мllсао, осим да сам ја, матор"

еамац, шшк природни, нераскидивом старом везом судбиlt­

cКl! Ilосвећеног брака са својом ЖСIЮМ повезани - ЈохаНШI

супруг. И Џејll је моје присуство прихватала са поверељем жсне

која ПО'lIl",1 У безбедности уобllчајСIЮГ.

Па IНШК, tle тако као што сам желео. 1-Iсжном руком се

6раlllUШ од ближег IIЗЛИМ моје IICЖIЮСТИ. ЊСIIO је лице оста­

ло IIРlrj:пељско. ruшје истовремеfЮ flСк..'"I flс06ИЧllа озбltЉНОСТ

Ilpl'!MeтHO удаљавала њсrю оссћа!Ьс од мога. ЈУР�lшао сам 11<1

њу ПI·lтањима, све опрезЮlје L-I све паЖЉIIв�rjе тражио сам

flyr до њсне душс, до извори шта њенс страсти. -- УЗШЈУД.

»Џејfl«, ВI1ЮIУХ, »11 ја сам ошамућеfl од 'јуда ТОГ .•. ТОГ

ПОНОВIIОГ fIРОllaлажС1Ьа« -јсза МИ је преwла НИЗ леђа - �)али

сада се најзад отвори )ЈGlвој стиаРНОСТlI! УЗМII ме ОfШКВОГ

какав сам, како је одређено да ме нађсш! Дај да живимо!

Заборавимо! - И да се ... ссћамо!« �)Ja сс сећам! - њснс су се УСIЈе ПIХО смеwилс. �)Ollдa заборави!« » И 1"0, најдражи -- Ја ... забораll.Љ3.М« Кроз грло м" је прострујао страх који мс је ryшио, као

да од мснс Уl\Нlрућl1 бежи нека душа: »Јохана! - Џејн!! - Какви су путсв" ПРОВllђења кој" наС

�I<1НОВО сјеДltњују!« Онаје полако завртеJlа главом. »Нису то путеВИ сједињавања. - Него rlУТСВИ жртвова­

ња, lшјдражи!« Хладно мс је засврбела кожа на глави. Да ли је 11 душа

Џејн заједно са мојом душом пуговала у прошлост? Прому­

цаа сам: »То је превара зелеlЮI' анђела!« » 0, не, најдражн, то је мудрост УЗВIIШСIIОГ рабија Лева«.

А при томе мlt се тако дубоко It 6Ј1I1СКО наемсшила у очи да су 1\111 сузе - потоци суза- затаМlfели поглед.

Не щам КОЈIIIКО сам дуго лежао "а IbCI·rIlM грудима које су тихо дисалс да бих сс исnлакао 11 да би се мој 11, до напе­тости пренапрегнУ"И Ж�IВЦИ, ОСВСЖШ1li од 1ЬСIЮГ дубоког . Mllpa, као дете што lIа ГРУДlIма маЈке.

247

. Најз.:'Џt сам разумевао IbCHO шапугаво УМllрlшање, дОК M�I Је њена рука непрестано пролазила кроз косу:

»Њјје лако IIстребlm! себс, најдражll! Корење KpBapll; бо1ll-l. АJll! то је само оно urro је пролазно. С Оllе стране све је дpyгa·ll�e. &..1Р ја Т1:IКО МИСЈlltМ, најдражи. Ја сам те и CYBII� ше волела ... нскада; ... �II�e битно кад; .. љубав It IIC З�1a ни� шrn. О времсну. И онаје предодређеност, зар не? - Е па да,ја сам те издала ... ја сам те тада Itздала, о Боже ... « - њсно тело је ''!Отресао кратак, страХОВlfПI бол, ItЗнена,rЏIII ГP'I, али је lIa� стаВlша са IlепојмЈЬИВО храБРI!М самосавлађиваљем:

» ... CltryPIIO МII је 11IКО било одређено. Јер, r..юја воља, Iшј� дражll, моја воља то Нl\јс бина. Било јс, као цrro б'tсмо Mlt данашњи могли да кажемо, као да је јез�tчак тако постављсн IШ раскрсници KOJIOCeKU. Таква једна шшзглед 1'1C1k1ЖЖI CТ8UP, која ипак, својим CKpoMHIIM 110ст0јањем преусмерава моl\ бр� 301' 80ЗU, мења му l'lравац 11 неми�юВlIO упућује у другу дa� ЉIIJlУ, у ОјlQм правцу одакле више нема повратка у заВllчај. - Вlщlt, Iшјдражи: тада је то што сам те издала био онај je� Зllчак скреПIIЩС. Твој бесни, судбинск" лст ОДВОДltO те I'Ш�

�eCIIO - менс �1Oj налево; шта бl1 онда колосеке, којl1 су се ЈСДНОМ раздlЮЈIUIII, могло поново да сјеДИЮI? - Твој пуг те ОДIЮДII оној - 'ДРУI'Ој'. Мој пуг ВОДII ... «

�)I-ICKoj 'ДРУI"Ој' да IЮДИ мој пуг?« - наљуто сам се' IШ� • •

СМСЈао; негодовао; сад сам ја бl1О по6еДIШК! - »Јохаllа, како можеш тако ... ешто да МИСЛIIШ о MeНlI! Љубо"'IOР�lа мала UejH! И TII МIIСЛIШI да би K ... erllњa могла да постане onaClta по тебс?.'«

Џејн се ltaгло тргла ltЗ својих jaC'tyKa и УКО'lсно ме по· глеДаЈШ без разумевања.

))КtЮГltња? На какву кнегињу мислиш? - Ах тако, на Py� CКl1ЊY· - Ја сам сасвим забораШfЛа да она ... даје још жltва.«

ПО;ОМ јс IbCII поглед постао замишљен, готово одсуган а OIlдаЈС 11311Сllaда гласно проговорила:

»3а �IMe Божјс, 11<1 њу још уопште нисам IЮМИСЩ\ЛU!« _

Ii са таквом жеСТltllOМ ужаса се ухваТlша за обс мојс руке да сам у менгслама њеlЮГ страха и сам 6110 уплашеll 1I нсспо� соБШI 'да се nOKpclleM. Нисам разумео IШ шта мисmt 11 чега се бој и. УПItТIЮ сам јој 11Q11lсдао у Лlще:

))Чему тај С1рах, Јохшш, драга, мала JlУДО ... ?«

248

•

) И то се, дакле, још мора претрпсти!«, шапугала Је -

)юх, сад знам lIГт мора да се ДОГОДIi! «

))3нащ мање него IIИШта!«, УСКЛИКltУХ It rюстнђе1l0 C�IM

осеlшо да се cMejer..t у празно. Она је рекла:

))I-Iајдражlt, твој пуг до краљ�ще још није слободаll. Ја ...

ја ћу"'" га ослобоДlшt!« Неодређени страх - не бнх умсо да lV.1Жем од 'сега - про�

Л<lЗIIО је кроз мене као муња која ПЈIaМlll IICKaJ1I1KO МIIНуга.

Хтео сам да говорим; l!Исам могао. ЂјХО сам погледао Џејн.

Ова се тумно Iшсмсшила. МисщlO сам И3IIСIl<utа да је IсеЮIКО

тамно схватам и остао са ... ' као параЈШСШI.

ОстаВI1О сам Џсјн саму. Бштаје то њена жеља.

Сада поново сеДIIМ за својим Шlсаliим столом 11 покуша�

нам да себи поднесем извештај на тај IШЧИII што 'laстављам

са својим забеJlСLllкама: Да лије то 61111а љубомора? Жеllска 11гра опреЗНОСТl1 про�

тив 01laCIIOCTII коју је оссћала, уобраЗliла?

Могао б.tх себе да убеђујем: I1ЗРИ<[ft1'а поља Џсјн да ме

сс одрекнс у корист 'ојеког фантома, �ICKe poMallТlt'lHe фаllта�

з�tjе, само је воља са потајном претпоставком. Јср, ГДС је та

))друга«, та краљица?! КО ће ми визију Бафомста ю CI�C'Т'd

мојих снова донети овамо у прс-tсуг"ост ове блаГОСЈювсне

године? Нека све то 11 буде некакl.Ш мисија, IICКl1 симБОЈI 1'1J)()�

дубљ�!Вања ЖIШО1'а, који данас још не успсвам сасвим да

CXIk1TIIM, свеједно, ма колико га чак 11 ПОШТОIk10, каквс он

има везе еа присугношћу једне lIoљe�jC жеltе?! Јер ја ВаЈ1IIМ,

ВОЛlIМ Џејн, о томе јс сад одnучено; она је 'tllС'ТЗ, добра дo�

бlП у тој нсоби ..... ој игри судбине коју ,.НI је �Iаслсђс рођака

Роџера бацило у куliу, као што море избацујс IШ обалу олу�

Пl1IiУ после броДолома. Џејн I\е или учинити да забораВIIМ пуг до »краљнце«,

IUlII Ijc МИ својом добротом 11 неоБИЧI'IИМ дуwевним СI'IОСО­

бlюстима поравнати пуг на ону страну. И тако бll остала

само та кнсгиња ХотокаЛУlIгинова? Кад се тако ругам, �,спи�

ту јем, осеliам премоћ мушкарца, преда МI1ОМ се увск I'ШНОВО,

ометnjуliи мс, појављује озбltЉIЮ лице Џсјt'l: затворено лице

којс као да види свој циљ, један циљ који ја "С могу IIИ да

наСЛУГ�IМ. ЧИНII ми се као да та жена има всюt одређен,

249

чв�т П1�ml, ЮlO да ЗIШ НСШТО ШТО ја не знам ... као да је она маЈка, аЈа Ile МIЮI"О више, него ... • ICro њено дете. � �

�ребаJlО 611 још MHOro ТОl'а да додам. Мораћу да CKpa� TIIM ЈСр MII се време проведено за ШlсаllliМ столом 'IШЩ '''O� ТОIЮ као 1131)'6љено усред тих вщюва ЖI!ВОта .. ,

Прскју',е мс је lюљуб.1Ц Џеј" преюшуо усред мог Шlса� ња � пољубац најдраже ЖСIIС, која се HC'lyjHO шнеllада поја� ВIЏЩ 113..1 Melle.

, Gрбљала јс К<lО добро посаветована, разумна супруга, КОЈа ПОСJlе ДУЈ'С ОДСУflЮСТII опрезно опст преузш.щ у своје руке вођење куliе. 3601' тога сам је помало :щдирюtвао, а ОIШ се смејNШ неДУЖно 1-1 ПОВСрЉI1ВО. Моје Су се руке непреК�I� ДНО кретале за њом 1 1 њеНIIМ мајЧlmскш..1 драгањем. ИЗ.lе� нада, без ВlЩЈЫrвог разлога, ЊСНО јасно лице О'lВрс.1Ю је 11 fЮЛр"мlUЮ lIеобllЧIlУ озБIlЉНОСТ, коју сам примсТlЮ ршшје. када се 611ла пробущmа, 11 рекла је Мllрl1О:

»НnjдраЖII, потребно је да посети ш К.lеПIЊУ.« »Шта је, Uejl!?« IJIIKIlYX зачудеlЮ. »lliаљеш ме код те

жене?« ) I-Iа коју сам ја тако љубоморна, најдражи, зар не?!« Нtщ

осмехом ЊСIlIlХ усшш стај1шаје заМlfшљена озБIlЉНОСТ. I-Iltсам СХШlтао. Одбијао сам да пођем у такву пОСС1У,

Чему? Коме 3..1 вољу? Џсјll � Ilазlшам је само још »Џејн« 11 сваки пуг Прll том

дубоко уздахнсм, као да МОјЈ<lМ да УДllшем снаЈ)' lfЗ хладl1ОГ бунара ПIЮШЛОСТlI - џсјн НI�e I'lQПУСТllЛа. НабјЈ<lјала јс јЈ<1. Зf10Г за раЗIlОro м 11 Itдejy за идејом, бесмислене идеје: да сам дужа�1 да ЩIМ задовољштину КllеГШЫI; али и њој, Џејв, cтa� ло је до тоrn да се одрже MOjl1 ОДIЮСН са КНСПIЉОМ 11 то ВИ� ше IIСГО IJГГО 611 умела да искаже. Чак ме јс набеДltла 11 да сам кукашща. То је допело до ОДJlуке. Кукави<шук? Само то не! Ако бll всћ тре6ало да се IIЗраВllа нек" cтapll рачун Џона Д�tjа Itлll МОI' lюђ<lка Poucpa, Оlща 01 .. мора да се IlЛаПI до по� следње парс. СКО'I�Ю сам 11 рекао то Џејll. Tnдaje ... КЛlIЗнула доле /10 MOjllX НОI'У, немо КРШИJlа руке 11 ... ruшкагш,

ДОК C:lM био 11:1 I-IYТY дО ЮlеПlње ХотокалУНГШIODе рпз� МIIШЈЫЮ сам о томе како 1 IсоБН'I1 10 Џејll уме да се 11pOMeH�I.

Када, lютаЮlуга IШШОМ прошлошliу ПО'lиње да сс осеliа као џејн Фромонт, 'Iсгдашња супруга Џона Дија, читава ље-

250

110 биће се промени у нешто ПОКОрllO, нешто што служи "

што је некако плачљиво; атl ако lJ3 ње гоrЮрll ГОСlюl)а �o�

хана Фром, онда из њс IIзбијају нсобјаш.њива снш'�, �Apel)C�

НОСТ 1I мајЧlIнска Ч8рстшta ].Ј доброта, КОЈе ме caIlJlaIJYJY· СПОIЕала ме је лака CllJCпња кад сам JIOJIIIPIIYO електр"�

'1110 З8011O, lIако ме је брзи поглсд преко предњег врта 1I куће МОјЈ<10 YMIlPlrгtl да овде тешко да ће �Ie IIЗllе,.'адlfl11 lIe�'ro 'ICO'leKIII�lBO. Куtш је бшшједна од НftjоБНЧIШЈИХ, еаграl)ева пре , .. ских ТРlщесcтnк година 11 СIIГУРНО је прошла кроз рук.

е МIЮГIlХ шпекуланата. Чуо сам да ју је КllеГllња само IIЗIIЩ� t.IШlајер је у свако доба стајала на располагаљу за Iювац: B�I� ла за 611ЛО кога у јеДlюј баШТ11 за 611ЛО кога на пернфеРll)1I велеграда.

Квака је кврuнула. Ушао сам 11 всћ су ме очскипrullЕ под из6а'IеШIМ кровом од млечног стакла IiЗllад УJlnЗl ШХ врата.

Светлост мора д<l је некако одозго падала кроз 6еЛllча� сто стакло, тако да је одвраТ1l11М одразом лице и РУКС CJly�e обојила у плаво, рекох се611, It с тим сам одаГllао страх KOJ � ме је замало спопао због погледа lIа ТО!' човска у таМl1ОЈ чсркеској �ЮШIЫI. ТО је 6110 '10ВСК юрnзито МОНГОJlСКОГ типа. Испод 1'01'00.0 СllуштеНI1Х каl1ака јсдва се ПРl1мсli!Iвало око! На моје IlllТaње, да ли је KHCГllљa код куliе �IIIKaKВOE' одroво� јЈ<1, само КјЈ<lтак трзај КЛl1мања главом, СШНlЈање roрњег дсла теJlа, оријСlгтално прекриrrnвt.1Iьс руку преко прса, све као да нско I-ICBIIДЉIIВ стоји llза ове беживотне лyrке 11 КОIЩllма y"'� ра8ља њениы покpeтtfма.

ЗаТIIМ је тај вратар, плав као lIеш, нестао иза МСВС 11 У ПОЈlумра'lIlОЈ\1 ходнику ПрНМllЩl су мс ДРУ"1 два момка без I'Jшса, KOjl1 су од мене узели капyr 11 шеШllр 11 crmрСШU111 ме, као lюurraнски пакет, ПОС1l0ВliO, БРИЖЉIlВО, немо, као да су ayroMa1lI. ) ГlоштаНСК�1 rшкет« - дабоме: поштаll�КИ пакет! Имао сам угиеак да сам ЛlI'IНО ОЖИВСЛII пример, КОЈII сам пре неко[' времеlоШ сам искористио опнсујућll 11'1 као симбол OBO� зсмаљског човека.

у међу времену је јеДШI од двојице КУРДСКIIХ ђаАОЩI Ha� ГЈIO отворио двокрилна врата 11 позвао ме 1-lеоБИЧI1О кур�Ю� ЗIШМ nOKpCТOi\1 руке.

, I>Да ЛII је то уопште човек?« - папа м" Је

. lIа I:ШМет :Iуда

мисао, док сам пролазио поред слугу; можда Је тщ ИСТll1ЈСII1I,

25 1

као зсмља МРЮ-I, МУl\шји СЛlIЧНИ момак са I\ШРIIСОМ гроба -лсмур! - Ја сам 1)' луду идеју смсста одбаЦflО: прнрОДl10 је да КIIСГlП-ЬЗ као Азllј:ПКII1Ьа има стаРI! монroлски пеРСОIЩЛ, I1ЗВРСНО ДРССI1РШ-IС, .IСТОЧI-IС аугомате, па 1'0 је само rlO ссб.1 разумљиво!

Не бl1 требало све У8ек l'леда111 само РОМalIТIIЧШ1М O'III� ма 11 фnнтаЗII�ОМ себи 1-13.r.lеUJТ<lТII авшnyре тамо ,'Де olle уоп� ште 'Iе ПОСТОЈе,

Позван да кренем напред, п бавеtш се својl-1М МIIСЛIIЩI, пролаЗIIО сам кроз више одаја чијег се IIЗгледа, зБOl' њихове безбојне РЗВIIОДУШIIОСПI, данас IНПUС вс МОТ)' се-ППII.

Али, ШЩ3 сам .ФIСllnда OCТnBЉCH у јСДlюј ПРОСТОРllјll која је и те како IIMflJl:1 оријентаЈНII1 кnрактер, јер су се 1)' у PUСIЮШНОМ 06I1ЉУ IЩЛnЗЮllt мање II.ЛIt више Щ:h'lГОЦСI-l11 азlt­�aтcКlI ћИЩIМII, "СКОШIКО отома�ш 11 бројllС кожс 11 крзна, KO� JII су ГУПU1I1 СВ<lЮI корак, 1<1КО даје све то више IНU1ИЧIIЈ10 IШ јеД/т шатор а не на собу немачке Ilроссчне вилс; међУПIМ, оно шт? је у ПРОСТОРlljи 611ЛО најнеобll'lНнјс, ОВIII\1 још "11110-IJrro HIIJC ОПlIСШЮ.

Дrt ШI су то били комади оружја са Jr.pНlIM мрљама, KOj l1 су С" ClНjX стрatш ШТР'IМII �tСпод Ilабора ткаlllПlII? Оружјс, по коме се ОДМrtх видело да га 1У нијс просто само С1ШЩО некакав таПС1'ар ради »)Дскориса«, 11его се ОССТlша рђ.'l од крви и lШГОрЮI задах страХОВIlТОГ коришliења - оружје, од кога је ПОЛIIЗIIO звук Jlоli!1I1Х издаја зујећи у даЉИIШ, HCl\нt­

лосрДног клања, грозног мучсњс жртава? Или је то бllла О"l)'ђеlln објекnlВШХ:Г маСIШНС гюшщс з..'l

КlbIl["e, која је скоро СIIСIИIМ ПОКРI-lВаЈШ цеЈ1I1 јсдаll зид, Н:lкрца­I-Ш 1"ОМОВIIМ:I од прас'Шре коже 1-1 псрmмеНI1I; с nрха је постав­ЉСIЮ IIСIЮШtко ЦPHIIX броllЗИ: каСlюat-rrичке, Iшпола варвар­CK� �лавс боl"ОМ, IfЗ Чllјl1Х ЦРIIО llаТlIШlраних лица 8рсбајућl1 C�1J<1JY �шдоле YMeтJl)'1'C 0'11-1 од драгог камења, бојс oНlIKca и МСССЧСВOI' каме] Ш, са ДСl\101lСЮ1 ПРIIIllШЧНIIМ 6љеuпaВИJlОМ'!

НШI је 1'0 било? .. У једном углу, Ilза MOjllX леђ<l, 6аш юю да чува вр..тга

кроз која сам ywao: cтuap облика 011T<lpa, мраморно црна, а 11РССllјава се као злато. ИЗIЩД ње ЮIМСI-IИ l1ИК једне голе 60-гиње, нс ВЩЏlI од једног метра, од црног clljellll1<1� КQЛIIКО сам могао да ВIЩIIМ: можда еГItIТll1З.IРЗНО, шta'lе грчко-

252

+ •

I'ЮlIтијско ПРI-lка:швање ЈНшоглаве 3ехмет - ИЗIiС. Ma'lje ЩI­це са злим Сl\lешком, са грозно живим изразом; �алl-lзам веома фино и уМСТНIIЧКИ трстира�lOl- жеНСКОI' тела ЈаСШI CI� дО скареднOI". Као атрибут У левој РУЦII мачје бо["ињс: егигta­тско женско ОI'JlСДало. - Десна рука, згрбљеllа као да IIСШТО хвата, бlU1а је 11I)..'\3Н3. ОIШ јс ОЧIIГЛСДНО неюща држала неки ДРУПI, IIзryБЉСНI1 атрнбуг. .

Није ми било могуће да 110блltЖС Iюсматрам то, за СIЮЈС bapb<,\pcko-траКllјско порекло, ретко ле�о и умеТlШЧК\I савр­lиево дело, јер се кнеПlllх'\ ИЗНСllaда ПОЈаВ\lла поред Me�le; -Ol-la се нечујно, "ао један од IbeНlIX курДСКIIХ лсмурз, ПОЈа811-ла иза једне зat�есе од 1iIlЛllма, које су скроз наоколо ПОкрl-l­вале З�lдове.

»Опет је Зllалац тај Koj�1 ће Ilзреll11 KPIIТIIKY'?«(, '"),ryr"'do МII је њен глас ШI уво.

Нагло сам СС OKpel�YO. Лсја XOTOKMYllГllНona уме да се обуче! J-Iосма јс крат­

ко скројсну ХlliЫ1НУ по последљој МОДИ, алll IНlсам у могу­ћllОСТI' да макар ПР�1БЈI1IЖНО oдpeД�IM која бll врста wтофа могла да юазоuе то дејство црне, qjajllc б!Юнзе; за свилу i1 СУ­више 1)'по, зrl сукна и СУl\ltше метално. Свеједно: изглсдала је као боПlња мачака, одеВСIШ у провидне M�UII-Ie каже, сва­KIIM својим 110Кретом гютајно Ital"О8еШ"ffiваЈуlil1 прекраСIIС оБJll1КС камене богиње и l'ICТOBpeMC1l0 11Х преводсliи на IIС"Ја­I\I1-IСЛiiВ ЖИВОТ ПУI-l слугњи.

»Јсдан од најдражих предмета мог покојllОГ ОЦа« . ,-угу­таЈШ је. _ » 110Лазиwте мНопtХ ЊСI"QIИIХ CТYДI�a - а н MOjIlX. Ја сам ПОСТlliШ захвалlta кнежева У'lеннца.«

у Clleo сам д<1. ИЗllссем понеLLГГО ПОХВаЈIIIО, понсшто о мом ДllnЉCЊУ, а не рекаВII'" lIиuпа наро'l�ПО о cтmyи, о У'1еIЮt.1 знању њеllе влаСНlще, о необl!'lној фаСЦl1l1atЈ.I-lји I1 раСIЮЈЮ­жсњу које Itзазнва то УМСТlШЧКО дело - а при том сам пред собом нспрестано гледао насмеluеlЮ КНСПiЊlil10 J1Iще JI осе-1'110. ОСИМ свега тога, још 11 I-IСUЛ"О нсодређСIЮ, неко муч�ю, '1)'110 преполовљено ссliањс, које сам настојао да 1"080peh11 I'1рltНУДИМ да се појав" у чистој свести, алl1 бl-I оно само �ao сенка �' увек IШIЮВО �Iеухватљиво шмугнуло ltспред МОЈItХ ОЧ�lју као ЩIМ ... Само сам oceliao: та жеља Д<'\ се He�lCr Прll­СС1'IIМ бllла јс повсзatш са фатаmюм Clatyor.l. РасеЈ3.1l0 сам

253

увек Н:ШQRO просто ПРltКltВt10 уm1јајуhи поглед �Ia њу; а шта сам све за то време промуцао кнегињи у Лllце, које се "спрскнд�ю смешило -ТО Вllше 1I не ЗliaМ.

Она ме је, у сваком слу·шју, сместа најљубазније узела за руку 11 06acltnMa �IC ЩIПОЩI rЮДРУГЉI1ВО, IIШlOJlа љубазно преКОРIЈ.�1а због ТС моје J.lСПРllстојно одоцнеле посете. Прlt томе J�11Je бl1ЛО ИI'I �aгa неком �ШКlНlДНОМ подсеliању IЈа ЩIУ IICllp�JaTIIY CЦ�IIY КОЈа се нскада одиграла између нас. ИЗПIС. дало Је

.као да Је она за, њу roтоlЮ заборављена, 11JI11 I'ЈаК тако,

као да Је Нllкада 11 ННЈС озбllЉIIО схватнла - Нllкцда као НС­што друго до зађеВlЩУ у шатt. Најзм МII је јеДIIIIМ брзm.l, ЛСПlIМ ПОКретоМ пр.хСКЈШ сваки покушај да се ItЗВШIIIМ з60,' С80г тадашњсг гюнашања:

»Е !'Ја сад сте, најзад, овде. Најзад сте ВII, мој ПРСЗРI1В�1 заШТI1ТI1ИК, ипак помruro �I мој I"ОСТ. И ја се надам да Itelieтe Iшпуе'Гl1'Г11 ову куliу прс него што стоорите одговарајуliу С11l1-ку О СКРОМltим cbojCTIJI-lМа моје ЛltЧНОСТl1, - Па tшраВIЮ да стс М" If донеШI оно за шта сам вас МОЛltJiа. И1II1? ... « _ 1'1 tш­смејала се због својс шалс"

ЛУДIIЛО! О,.ш је, зн�'щ Iшак Јlуда! сеВlI)'ЛО М" је кроз 'IY­ла: опет алrз'tjЗ на таЈ ПРОЮlетll врх коruьа! - - »Врх ко­mъ.1?« - МОЈа глана се ОКРСНУJlа КЗ0 да ју је неко ТРПIУО 1I ја сам уко'tеlЮ погледао десllУ руку црне cтn"rye lIа олтару 113<1

MClle, згрчену да нешто YX8aT�1. Мачја богиња! Онајс I""ОСПО­даРlща симбола који се тако тврдоглаво тражll од MClte! _

Слугње, зБРК�НI1 �окушајll да IICI1[TO искомбинујем, као му­ља

. хитрС 11деЈе КОЈе бlf ССВltуле кроз Me�le ПОКУШа!шјуliи да

1I0JeAltHC ЧltњеНlще међусобно повс)!..")', вртоглшю су сс зако­ВIt"ГJlШIll у меlЩ. Промуцао сам: ))illта је та CТn"lya HCKnДa држала у IiIЩН? Ви то знате; разуме се да знатс - 11, 3<11IСl1l, II(>OCTO ГОРIIМ ОД жеље да то СfIЗ'ШМ од вас ... «

))Па наравно да знам!«, 6110 је одговор у3 СМСХ. ))3.1Р вас то ТQШIКО занима? БиНе м" радост да вам служим са мојШ�1 СltaбllМ ПQЗнавањем архсолоп�е. Ако, дакле, дозвољавате, од."ш{ ћу вам одржаТI1 матl приват"", семинар. К<10 1,111'0 ТО профеСОРl1 <II1He, је 1111 тако? - Дакле: јп сам професор ... не­Ma'!KII ПРОфес�р" .. !« - �t rer"",a се смеја.па својом бliсеРIIОМ СКаЈ[ОМ 11 УЈ ТО ЈС H� ОрИЈеtпаШlI1 IШЧШI једва чујно ПЉСсtlула рукама. Сместа се Јсдаll од слугу - Калмика, немо као ауто-

254

,

мат, појшню у отвору врата" Једшr покрет 11 жут дух је по­

'IOВО ,",сстао са свог места, као ЩI га јс прогyrnо топли су­

МР<1К, којllје на све стране лебдео зајеДIIО сп ћилимима.

Тај чудно светЛII сумрак! Тек сада сам за!Iа-3ИО да јс та

соба - шатор била без икаквог прозора, па, Гјрема ТОМС, 11 без

liјСДIЮГ видљltВОГ Ю130ра светлост". Нисам нашао време да

се освсдочим одакле јс ПОТItLЏ\ЈЮ освстљсње просторltје, ко­

је је 6ю1О благо, црвенкасто П03ЈЈаћСIIО као од вечерњег СУН­

цп. Површно сам помислио да је ·ЈУ негде Сk."'Ривена всома

јака, ПЈШlk1 СЈIСКТРИ'lна coenUЪKa, какву "мају фотографl"l; 1"1

с њеrюм Сne'Глошћу се неl'ДС мета сјај слаб�lј�IХ црвеШIХ 1I

ЖУПIХ сијМIIЦП, да би се нп тај 113 .. 1111 СТ80рИО ynlсак тог то­

ГIЛО" всчсрњсг сумрака. И за то време сам приметlЮ да се

саСВIIМ постепено WIИ стално то осветљаваље чак �I мења, It

да се ЦРПСlIкаста светлост ГЮВЛП'IIi прсд све дуБЉl1М ЗСЈlClt­

кастим сјајем; повреl\lСl1O би ми се чак 'tИНИЛО да СС ... ршш­

гођава раСГЮ110жењу. које се такође 1-IСI'РИМетно, а полако се

мс! l.ајуliИ, разЮ1јa.rто I13l\lеljу КllспtlЬС 1'1 MCIJC. - --

Бtlliе дп сам СВС 1'0 уобразlЮ! Слуга у таМlюј лнврсјl-I, са БССПРСКОРНllМ BIICOКlIM 'IIIЗ­

Mal\ta са ЈtaКОШIНIШ сарама у KojllMa су бllЛе НОI"ЗВlще њего­

ВlIX Ш1Ч>ОКIIХ 'ШКWllра, вра11Ю сс без гласа. НОС!lО је сребр­

НII 11ОСЛУЖnВIНIК са среБРIIIIМ, [Ј.рIЮ таУШllраllllМ ЗДСЈШ�Ш.

»ПеРСllјСКII рад«, констатовао сам. У Iblll\ltl је бшlО раЗНIIХ

слаткltша. Следеliег трена МОIIГОЛ је ПОIIОВО '-Iсетао; юмеђу Klle["lol­

ње �I менс ''''' l јНСКОМ та6уре1)' су стајшlC зделс 11 ја сам по­

"уђе" да се прихватим. Нllсам mЈкакав IШРОЧ!Пlt љубитељ слаткиша; IНlше бих

волсо цltгареl)'. ако је всћ морало да буде нског нуђења. По­

мало са ОТПOfюм сам, дaКJle, узео нешто од тог JlenJы�вor,,

oplljellтaJlllOl' .. уда и жвакао It I"УГоIO јсдну од тих преl\О1Ндll­

РШIIIХ бомбOlШ, док је кнеГllња зnпо .. ела без околшuања:

))Ја, даЮlе, морам дп вам занета CaCBItM озбlUЬНО ДОLIII­

рам, уважени пријатељу? Да ли да lIам ПРI-Iчам о ПОllп�ској

Изсјис? - У ОНШ.1 крајевима, шшме, боги",у I-ш:швају Изејнс,

то "11)Сба да знате, а ј1е ИЗliС! .. . То !шс чуди?«

» ИзсјIIС?! « - измакло МII се; штаlшше, Ч�IНII ми се да сам

с KpliКOM IIЗroворио ry реч; СКО'lI1О сам и зверао у Кllегињу.

255

I

I

Она је TIIXO стаlЈНЈШ руку на мој кук и привукна мс натраг н" седнuггс.

» Е, па то није IНlШТЗ ДРУI'О него вулrnРНО-гр'lка промс.ш нмена ИЗIfС 11 IleMa апсолутно IНfКШrnс везе са учсщfМ OТКP"� ћllма, као што IИI, IIзглсда, МI1СЈШте. БоГШЫlјс са ГIРОМСI-шма места свог кут'а 11 својих обож.:lВалаца морала да ДОЖIIВИ �' разllС ПIЮМСIIС "мсна, з.1р I'с1 Црна Изејис, на прнмер, коју IНlЩrrc тамо ... « - кнеПI ... а је показэла на статуу. Ја сам само КJIII�НlYO ГЩI60М. Мопю сам само да промрмљам: »Извр­CHOt« ВеЈЮва1'IIО је КlIСПlња тај УЗВ�IК повсз.'Vш са својим по­укама, а1ll1 ј<l сам I\IIIC1ll1O на СJlаткиш, који сам YllpaBO про� 'утао; свакако мсшавшш са roPK�IM бадемом; за .lеПIЩ муUl� карца У сваком случају Bpl1jaTHHje од уобllчајс.ю,' досадlЮI' укуса. Ја сам се, щ:гюнуIjСII, �1 ДРУПI пyr послужио ю здсле.

За то време је Кi'CГllњa наставила да говори: )'ЦРllа Изејl1С, додуше, 11I\Ја 11 друго - па, рецимо: друго

зна'lсн,е у куту, него ИЗIIС Епшћаllа. Изнс је у пределу Cpe� ДОЗСМIЮГ мора постала BCI-Iepa, мајка божја, заUПИ1шща гpa� ђшra свста којl1 воле децу, кој" се радо брину за својс потом� CTB�, као што је, уосталом, добро гюзнато. Наша ПОН1'I�ска ИзеЈI1С, напропш, ""CJlI1M се ПР1uатељима приказlшала ... « На том месту ме је јарк" светлост 110Н03lЮ,' [lрепознава н ... 1 до те

мере заслеПl1Ла, да самјсдва налазl1О ре'ги да ВИКltем: »Она МII се tlOjabl-UШ под подрумским СВОДОlшма ДOKTO�

ра Хајека У Прш)', када сам са КСЛllјем 11 Џејн ПрIШ1Вt10 зс� леl-lОГ авђела! То је бmш ШIЗ, лебдела је над БУl-lаРО�1 веиз� мерне дубшtе као IlрорО'щнска СЈlIIка патњи у 6удућНOCnI, као горка юаслаНllца Jby6aB�1 у ОДНОСУ I-Iа моју мржњу rlpc­ма Кслију, моју мржњу rlpeMa свсму што МИ је IIскада бшlO драro.«

КllеГИfЫl се сагла напред: »К<lКО је то интереСaf'ffн01 ОIШ вам се, даклс, 3aIlCтa јсдном већ ПРflказала, богиња црне љу­баВII? - Е, па Онда ћсте свакако утолико лакше схваТlГПI оно што бllХ �IMaJ1a да вам кажем о црној Изејис; пре свсга, .Ш� име, да та бопtњ.-. мада у царству јеДIЮГ другог сроса, чију веЛl1<iflllУ �j моli не може да наслуги 1-1I1KO ко Iшје у сеБJt дo� ЖIШСО гюсвеliење МРЖЊС.«

Моја је рука пожудно кренула према сребрној здели; осетио сам IIссав.mщ"ву, жестоку глад за тнм горко..сла1'ка-

256

CTIIM дсссртом, тако да је та жСЈЫI стекла lIеВСроUЗТllУ мол

нада мном. И, затим -да Лl1 ми се то само учItНlUЮ, Itл11 је то

била стварност: светлост у ПРОСТОРl1jl1 постала је чуд�ю зе�

леlШ. У'IIIНИЛО I\IIt се као да Юl'lенада седим I-IСПОД воде, дy�

60КО "а дну мора I-U1И IICKOr подзем�юг језера, у јеДlюј у пра�

временима потонулој лађи или lIа једном острву ... а дну OKe�

ана. - И тога тpeHyrкa ПОIIQВО сам знао: нска то будс уз..1јам�

1-10 попе-ЈаНа како ГОД холе, нска 1'0 будс Щ)QCltjавање црне

Изсјис кроз тело једне овоземаљске женс, јСДlје 11 те како тe�

лесне кавкаскс кнежевске ПРIIНЦезе: та жена ту преда мном

јестс црна Изејис, неllРfuатсљица ЏOlЩ дllја, I·tајnеrш I�епр"-

јmеЈыща мога рода, униumггељка тока КОЈII ВОДЈI горе ка "aд�

људском. - - у меllије уз КflЧМУ свс до попuькз расло леде�

�ю�хладно осеliање мржње. ПО�IIICJlИО сам IШ Uejtl, [югледао

KIICrIIIbY, Сlюпала ме је бесна одвраПIОСТ. К.teП11Ы1 мора да је добро оссћала шта се догађало у мојој

дунщ јср ме је чврсто погледала у ОЧII �I полугласно рекла: ,)Ја мислим да сте ви nflMCтal1 учеll11К, ПРl1јатсљу мој; B�I

брзо схnатате. Право је задовољство подучаватн вас.« ,)Да,ја сам схватио И ЖСЛliМ да liДCM!«, рекао с.1М хладно. »Какпа штета! Баш сада бих могла МI\ОП) 1'01'<1 да вам об�

јаСIIIIМ, поштовани пријатсљу!к .. »Све МI1 је јасно. Довољно мијс. Ја ... ја вас МРЗlш!t« пре�

КlШУО сам. КНСПIЊ<l је СКО'-lllла: » Најзад! ТО је ре .. мушкарua! Сада l\е победа бити гют­

пуна!«. ..

3601' несхваТЉI1ВОГ узбуђења које сам једна савлађll8ао,

бlUЮ ми је тешко да говорим. Слушао сам самога себе, а мој

глас Је зву'ШО ПЈЮмукло од мржње:

» Моја победа је: да сам вас упркос свему прозре-о. ПО�

гледајте онамо!« - показао сам камену боГI1ЊУ ма'шка - »то

сте ви ЩIЧНО! ТО је ваше лицс, какво је 0110 занста! ТО је вa�

ша лепота н цела тајна! А огледало 11 KOГUbC кога Ilе�ш у тим

рукама зltаци су ваше веома примитнl.ШС моliи: сујета и дo�

Зlшање уз хиљаду пyrа до досаде �jгpaHe нгрс са отрОШllll1М

КУПlЩОIЮВl1М стрелама!« Док је усред збуњеног беса 11З меllе IIЗбнјало то и МI/ОГО

тога слич�юг, кнеГllња јс с изразом Iшјвеће пажње и са свим

257

знаЦllма 06јСЈ(11ШIЮГ И живог одобраваља стала поред ЦРIЮГ кипа ма"је боn-llbС 11, као да ТI'МС тражи да 1IЗВРUl\1М HnjTa'!­I·щјс поређењс, са брзом еластичном љупкошl1у З<lузела IIСП1 став као �I лик од камена. C<I осмехом је ГУlугала:

))8и нисте ПРВ�I, пријатсљу мој, кој l! ми ласка да llостој l1 швесна СЛIIЧНОСТ IIЗмсђу овог l'IOштоваlьа достој lЮГ УМСТIIИ­чког дела 11 менс, - - «

Ја сам 11YCТlto It послсдње ущс обазРI1ВОСТlI: »Да, заиста! Све до најбесl1lдштjLlХ детаља тог мачјег те­

ЈШ све су сличности тачне, МL1JIоспша!« ПОДРУГЈЫIВИ осмех, савијањс, Зi\lIтјасти трзщ ТСЈШ И кне­

гнњn је гола стај3.1Ш поред юша ОД камена. Њена ХаЈЫlllа се . . са теmlха IlреСliЈаВаЈШ 1I као да Је I'IСIIШШ увис l'IOI'IУ1' ПР<lста-ре морске шкољке дфРОДIП'е:

))Е па, У'IСШlче мој, јСС1'е т, у праву? Да 1111 сс вашс пре­тпоставке гютврђују? Да ШI MOI)l да Л<lска"l себи да ОДI"Ошt­рам вашем О'lеКИIЩЊУ - а можда смем да кажем 1I ШIШ�I�I IЩ­дама? Поглсдајте: у ову лсву руку узимам огледмо - ( бр-зим покретом Је дохnaпtJIа 08a1ll'111 предмет, "ојн мора да је лежао на OPMall'Ie-!,,), и за треllУгак МII ПРУЖllла да IIIIДIIM је­ДНО као бровза зелеlЮ. аН'11I'1КО "IСтаЈТIЮ О!'JlеДШIQ - )ЮI'JlС-

• Д3.11О ЧИЈе стс значеље, уостаЛОi\I, IIЗВОЛСЈНI окарактерисати 'Ја Пр�IЛI'ЧНО понрша�1 НnЧI1l-l. ОГЛСДilllO у руци богиње НIIПО­што Ilије ЗIЩК ЖСlIске сујетс нсго, ако то можсте да схваТСIТС, Зllак за та,,�юст свеКQJlИКОГ љуДСКОI' умножавања, како у ду­ХОВIIОМ тако �] у телесном IIОЈ'Јlеду, Оно је СIli\I60л заблуде, која је осном CIk'lKOr нагона з..'l·lсliа, - И сада, вндltте, да би СШIЧНОСТ са сликом божанства бl!Ла ПОТПУI13, It MCIНl само још недостаје врх Koruьa У десној PYul!, Коnл,а, за које сам впс већ тако чссто МОЛlvra! .. . Бшш бисте у IlP111111'll lOj за­БJlУЮ! ако б�lсте МlIСЛИЛlI да је то аТРllбуг МШlOl'рпђанског дмора. Не бl! требало да КОД мсне претпостав�ггс такав �IC­укус. Шта је то неВIIДЉИВQ когиьс, то ћ.ете, II<Щам се, драг!! ПРI�атсљу. још данас oceћaТlI IJa себи. - - « Са савршеном СIII)lрношћу ЮIСПlња је кораКllула IIЗ прстена своје ХаЈЫ111C која се IШ патосу шБИРМfI око ње. Ње�ю чудссно СКЛ1ЩI-IO тело светле БРОIIЗ<'lllе бојс, које, югледа, још ImjeJtall ЗIШК ДОЖIIВЈЬСНОГ МШТQвања није Л�ШНIO деВl1чанскс Гlщтке на­бреклостн, с праеом се nOKa:kWO као УМСТНII'lКО дело лепше

258

,

од камене Изсјис. Учинило M�I се да из одсће Шl шrroсу до­лази ДИВЈЫI мирис; онај Iшрфем који сам познавао 11 који је сада почео да потпуно ошамућујс моја всћ 11 ИIШЧС прсиа­IlpefHYI'a чулн. Није ми било потребно више I[и�акво сведо­чанство да је сада преда М�IOМ борба и проба МОЈе снаге, мо­је ОДЛУ"'IOС111, није м и бюш пoтpet)lШ ни по

:гвр�а

. IlспраВIIО­

спt МIII,LIЉСIЫ\ О томе да сам IЮЗ8ЗВ 11 О целОЈ МОЈОЈ судбини. lIако QCЛоњена на руб високог ормана с KlbllГnMa к.,сги­

ња је сада стајала преда МНОМ са ПОПIУ'Ю слободном, непо­Iювљивам граЦИО3ll0шћу ИСnИI.С, а звсрске УЈрујшlOСТИ, и на­ставила је да мирНИМ, 'lудеСIIО меки М гласом ПРИLШ о старом "Ј'ЛТ)' llOllтијскс Изејис, како се РЮВllјао у окршъу једне тај­не секте cBcurrcHCТвa Митре.

»Џсјн! Џсјн!« ускщ1КНУХ у себ�1 немо ПОКYUШI\ЩУћ.и да заl'ВОРИМ уши пред тамним МIUlOзвучјем гласа пред собом, који се ryбlЮ у објективном прсдавању. ЧII'ШЛО мн се као да слика UCjl1 лебди преда мном у зеленкастом сјају светЛОСТН: КЛI!МШНl 1'.111 је са 1У,.кннм осмсхом; њен осмех је бледо дрхтао оглсдајући сс у зеленој води. - Оllа је rlOllo13o )С онс cтpallc«, баш као н ја, на ЗCJlСIЮМ дну ... ПрОСТрс1llUlO ј е кроз моја "У1I<1; 3.1111 сам ЊCI-IY ПЮllју югубио испред О<lију 11 "уде­сно савршена теЈlеСIШ БJ1lIЗЩЈа Лсје ХОТОКаЈIУIН'ШЮпе, њен јасни, одрсђСI-1ИМ током IЮШСIIИ п)вор, ПОl'пу'lО су мс вези­ВШН1.

Она је Т'ОIЮРlша о мнстер"јама понтнјског тај нО!' кута, који јс бllО посвсћ.еll тој ЦРlюј ИзејllС 11 npl!CНJbllBaO свештс­Iшке да се после He3.:'lMI!C11ltвIlX oprnja ДУХ06llС шrrpoпеРЗllје преКРllју жеllСКОМ одећом, да се богињи ПРllбll11же с леве СТРallе жеllСКОМ природом свога 1 'СШl 11 да јој жртвују свест о својој мушкој ПрИроДI1. Само Ilзопа"СНlI СЛ<Јби1il!, кој�II\.Ш бll због 1'01'<1 остала неllриступа'lIIi1 свака Вllша гюсвећеност, сваки даЉl1 развој на путу поКЈЮНСТва, жртвОВШIИ би У ПIl­јанству тот' рllтуала свој муШК!1 принцип IЈа самом CRO�1 тс­лу. Та, УllакажСIНl 611 :k'lYBCK ОСТ<UШ У предворју храма 11 многи су касније, отрсжњсни 11 спопаднуп" слугњама О вишој IIСТНlЩ са ужасом схватајући грешку СIIОГ пребрзог беса, завр"швалн животе самоубиством �I њихове ларвс, IЫI­ХОВИ ДУХОIЈИ су стварали ПОКЈlOнство лсмура којс јс служило робовску државу господар�щс тамо IlpeKO у ВСЧIIQC11I,

259

))Џејll! Џејн!!« заrючех nOllOBO да се МОЛL1М за помоћ с оне стране јер сам осећао како је нестајала моја унyrpашња постојШIОСТ. осеЉю сам да ГОрИ:'>1 као притка Гlllаменом који се Дllже YIНle, а око КОl11 се сatшја винова лоза тешка од зре­ља rpoжl)а ...

УЗ<'VIуд сам дознвао. ЈаСIЮ сам осећао: Џеј" је бlша да­леко, IlеизмеРl10 далско од мене; можда је лежала у дубоком сну 11 сама 6ссгюмоћна, удаљена 11 одсечена од cвal\e ОRQЗС­Maљcl\C везе са мном.

Тога тренутка мс је споrшо љyn.ГГII бес на саJl,ЮIЋ себе. ))Слабllћу! КукаВllце! Можда Сlf већ 1I сам кастрат? Вредшr само да окончаш као тракијСЮI КОРllбаIlТ?! Ca6cp�1 се! Ос­ЛШIII се 1-13 своју cOnCТBcllY снагу и своју свсст! Самосвест је ПРII!ЩИП кој 11 је у Г111Тaњy у тој сотонској борби! Хоliе да Тl1 украду самосвест! CitMO самосвест може да те спасе, IlI1ка­ква МО!llIТlШ маЈЦИ - жеllll у неком ДРУГОМ откровењу свог 61'1llа, "IIЈаче Ijc '1'11 опет набаЦИТlI ЖСlIске хаљине, п свеште­Ј IИК Ma'Ue БОГИI ье остаliеш овако 11 OtЈаКО!« -- -

Чуо сам како Асја ХотокалУlrпrновn мирно наставља да ''ОВОРII :

»I-Iадам се да МII је успело да вам разјаСIВIМ да је у окви­РУ култа IЮЈrгrtjске ИзсјllС пре свега било б�IТЈЮ да се свсш­ТСНIЩl1 lIеофНТII IIСМIUIОСРДI-IО IIСПlпују у односу на СIШГУ својс неПОКОllсБЈыrве самосвеСl"lј, зар не? То прrrзнаlk1ЊС MII-C1'CpIlJC се Сlщкако З<1СНllва 11[1 MIICJНI да није Iшпуштање зве­рекor- e�a l\Ojll се УМIЮЖ<1В<1 1I самога себе изщtjе него пре свега узаЈаМllа МРЖЊ<I полова оно што може да донссе СI'Ш­сењс снста 11 УI,шштавањс деМllјурга. - ГlР�IRЛаЧIIОСТ којој је сваКII IlPOCrl1 човек на основу своје полне ПР�lПадlrOC1lI склон да ПОД1lеПlе и која се помоtJу презрllВС �I улепшавају­'ie лаж�1 ОЗIШ'lШlli речју 'љубав', одврanю је средство деми, јурга. rrОl\юtJу кога се тај ВС'НIПI плес природс ОДРЖ'lIk1 у ЖIIВ(Ј'У, тако нас УЧII тајна мудрост култа Изејl'IС. Због тога јс 'љубав' IIСШТО за плебс; јер 'љубав' мушкарuу, као 11 ЖСIIII, (ЈПЊШ CIICТl1 ПрИIЩl1l1 С<1I\ЮЛИЧIЮСТИ 11 обоје бана у нсмоћ HCKaKBOI' СЈщјаља, 113 кога за креатуре "ема ДРУI'ачијег бу­Ijења "ст Ш1'О је ПОIЮlllЮ раljање у оном ннском cBC'ry IIЗ кога су Дошле и у који се увек �lallOBo враћају. Љубав јс проста; ШЈСМСlIlIта је само мржња!« - - очи кнегињс горелс

260

су 1'.111 У сусрет и ШUJWlС моје срце као слеl\ГPl!'"Ш ваРllИца A I .... aMI1T. _

Мржња - мржња јс прострујала кроз менс 6еЈюм YCltj<1-l!Ошћу nламсне експлозије, мржња према Acjl1 XOТOl\WIYH­,-"новој. Стајала је !'Ола, протезала се К<10 Ulll-106Ска Ma'IKa rlpcA скок са тихим, liеобјаШlыt8l1М осмехом на YC11IMa, стајwш преда МНОМ 11 Юl"Jlедало је као да rIР�tслушкујс.

С муком сам савладао буру у ГРУДIIма t1 IlОl!ОlЮ задобlЮ власт IШ,ц CBOjllM језиком. Могао сам да шапуtlСМ: ) Мржња! То је IICnIHa, жено! Да само MOI)' да ти кажем КОЛIIКО те мр­ЗIIМ!«

))Мржња!«, шапугала је пожудно. ))Мржња! ТО је леllO. Најзад, пријатељу мој, на правоме C�I пyry. МР311 ме! Али ја осећам само неке млаке струје ... « - преко њеlЮГ шща пре­шnо је осмсх омruюважавnња због кога сам побсСIIСО.

»)ОIЩМО к мени!« nOBIIKax; једва да ме је грло послу­Ш<UIO.

ПОЖУДIIН дрхтај прешао је преко КРЗI'I[I, глаТКQI', Iшдра­жеlЮГ Kp3Hn жснс-мачке преД<1 MI-IOM.

» Шта жеЛIIШ Д<1 радИ1Ј1 са I\HIOM, пријатељу мој?« ))Да те задавим! 3адавићу те, убицо, КРI138.1 маЧl\О, ђа-

801lска 6огнњо!« - да.хтаво сам ДIIС<10; npCTCIIOBlI 1I КОl1че су, ужасно мс стсжући, лежали око мојих ГРУДII 11 upaTa; осеliао сам: ако сад сместа нс )'11111Jln1M то спюреlbС, ја ћу сам бlflll УIiИurreн.

»ПОЧIIЊСШ да уж�t8аш у MC�1I1, nplljaTeJbY мој; ПО'lињем то да ocellal\l«, 'IYO сам дах реЧИ IIЗ њених уста.

Хтео сам да скочим на њу; приметно СШ"1 да то није �10-1)'liIЮ; моје су ноге ураслс у патос; дакле: доби-ги у времену, YI\lIIPII'111 живце, СКУПИТИ снаге! Онда је меЮIМ трзајСJl,I КlIC­Пlња за корак пришла Meнrl.

))Садајош не, пријатељу мој ... « ))Зашто НС?«, бесне1l0 је н уРЈЈало �IЗ мсне једва чујНIIМ

гласом, кој и јс био промукао од бесмисленог беса �I ... по­жуде.

»Још мс НС мрзиш довољно, rlријатељу мој!« I'Уlугалаје КllеГllња.

Тада се мој пароксизам ОДВР<1Т1ЮСТ�1 �I мржњс I1Знеlнща OKpel'IYO у ј<1ДНII, бедни страх, који је исrrузавао 113 моје ду-

261

БИllС �1 ја сам BIIKIlYO �ICТO тако 11311Сlшда осло6ођеlillМ гла­сом:

»Ш'm ћl хоћеш од МСНС, Изејис?« Гола жена је одroВОрIUШ МlјрНО, НСЖIНIМ призвуком на­

гoonpaIba ублажавајућll свој глас: ))Да те УГОСИМ 11 6ришем 113 књиге живота, ПРllјrlТељу

мој ! « Тада се страх ИЗВрllУО nOIlOI)Q у nламсај ИРOlшјс �I охо­

JIOC1'1I; то осећање СIlГУРIIОС'П" 'ШДIlИСIUIO је претећу хлащlO­ћу 11 параЛllсаност у Mel .... ; ругао сам се уз смех:

))Мене?! Ја ћу тебе ИСТРе6I1ТИ, ПI - 1'11 жено од КРВII 3.1-КJlalНlX мачака! Нећу 611ше Мllровати; нећу Вllше СКО'IIIТИ у cтpalty, нећу скреНУГII са трага твоје КРВII, шго га остав.љаш за МНОМ, naFrrepKO, коју је ловац Beli ранио! И CТIIIi" lie те МРЖlbа и проraњање и гюгодак у срце, зверко, где год те будсм Iшшао, где ГОД се с тобом будем срео!«

. ПОГЈIСДОМ, који као да мс је полако УСllсавао, ЮICПIII.а м"

ЈС КЛlIмнула ГЛОВОМ.

За liеllЗрециво кратко трај аll,с једне веЧIЮСТIt I1ЗI)'6но сам свест. ---

Кцда сам се неоПИСIШIIМ IШПОРОМ CI!aГC поново npeltyo IIЗ ТOI' стања пара1IИСЗIIOC1lI и лстарпuе, Юlегнња. BItLl/e I"че као пре стајаllа гола IIзмеђу олтара 11 ормана са КЊllгама не-. , " 0 Је, Iшщхrпш, обучена, с лако ОСJlоњеним рукама, лежала на ДИfШНу 11 yrlpaвo учинщщ лсжерни, потврдни покрет у пра­вцу врата иза MClle.

И l'lехотице сам сс нагло окренуо. Две ствари сам запазио ГОТОIJО јсщlНМ тс истим погледом. у npaTHMaje, одевеll у Лlшреју, смртно блед 11 НСМ попут

CBIIX лаКСЈа овдс, уrnшеног погледа 11СПОД готово спуштсних каrшка - стајао мој рођак Ј>оџер ...

Пламсај ужаса мора да МII се запашю у глави као 1'I01lар­IШ свстлост. ЧУО сам како lfЗ мене нзбија ПОЛОВ�IЧIIII, I1РIlГУ­шеlНl крик; тражио сам OCJlQllaIJ. за ноге које су о.цједном СМrlнаксале; поново сам разрогачеНl1Х очију гледао У врата: ипак, бltliс да сам постао ЖРТIJА CBOjltX преllадражеllllХ 'IУЉI: снуга, кој l1 јс још YRel\ стајао тамо, био је, додуше, заиста Вl1COK, I'IJШВ човек - у спаком случају Европејац, I'сма'IКI' слуга, ОЧllглеДНD, IIзмеђу те rpoЗI IС руље Азијата овде - ал"

262

2 ј

осим некс МШlе слltЧНОС'I11 са f\tOjllM рођаком Џоном Роџе­ром -- 011 то - ваљда - ипак НlUe био.

И ЗilТlIМ сам видео још Ilel1/1'O; прво, због тога што ме је страх з601' слуге још увек �I сувише држао у својим канџама, само IleKoM врстом ,упе КОllстатаЩlје: LIpl18 clarya греl\О­ПОlIтијскс Изеј ис је сада у ДССlюј, СЮlупча�юј каме�юј руци држruШ Iюмад I1рllO тауширatюг копља ...

НОllращю сам НСКОЛlIКО корака у IlpaBЦY олтара " јасно сам ШiДСО до је кратка, 1'lреЛОМЉСII<I дршка врха копља, 6аш као сама C'1<lTya, бllла израl)еllа од црног сијеНIrг.l - нимало ДPY .... <IIUe од I\llпа. Камен је 6110 урастао у кaMCI" '"! све је бmю као Ilсклссано из јеДIIОГ комзда, баш као да тај aтpIl6Y" IlItк<ща шtjе недостајао у PYЦ�I боПIЊС . .. Тек када сам био СНГУР:НI да l'II,lсам могао да будем у заблуди - као даје отпо­заДl1 јСДllа песюща притисла мој rrm'lIљак - поново сам до­шао к CIJet.·TII: ама та статуа jOlJI малочас IШШта није држала у руци СГIРСМlюј да сс I'IСЧСГ ДОХШ\ПI! Како је сада тај врх KorlJba доспсо у 1)' црну KaMellY IlecIIIIЦY?!

Али нисам �IMao BpeMCI'1<I да даљс размислим, Обlшештење слуге, које јс КlICrIIH",'\ прИХВnПU1а <:'1 одо­

брав..1ЊСМ, ОДносНЈЮ се на неку посету, До мог ум доп"рао је Асјllll меки 1'1Iас:

»)Ш"<I вас је у<шншю тако IIУГЉ�IВIIМ, lюurrОВШIИ rlријn­тељу? Већ IlеlЮЈШКО IШШyrn гледате ОМI\О укочено испред себе 11 мом бесконаЧIЮ 6рюкљивом излагању о трnкијским локаЛНI1М култовима вишс нс l'lQклањате IIИ наЈмању паж­љу? Ја Il[Iстављам да С'ОIЮР"М даље, у својој сујсти уобража­Bajyћ�1 да ДОЦl1рам ИllтересаН1'l1O као НСКИ Ilемачки профе­сор, 11 шt стс M�I заСl'l1lJНI усред CeMltllapa?1 Чујте, пријатељу мој, зnр је то в..1спитаIЮ?«

Ј · ? �) а ... Јссм" ЛII . ... « ))Јесте! ЧИIiIl м" се да С'ге б..1Ш заСl'lали, драПI мој; поку­

шаllу ... - «, КllеПlња је опет котрљала преко мене 6исерјс CBOI' смехn - )mокушаt1У да npcBapllM своју осетљивост 11 да Крl1А1ЩУ не потражим у свом прсдавоњу нсго у вашем сомо rHYI\.UbCllOM Иllтсресовању за '"j>CKonoIГГlUcKY УМСТIIОСТ JI кул-1)'ру. Јср Taд<l је, HapaBIIO, узrulудан сао учени труд ... «

) Ја З1ll1ста Ile знам, KHCrI1JЪO, .. «, муцао сам, »зБУЊСII сам ... 1\101111,\1 вас да ми опроспгте ... али ја I-Ie могу да сс тако

263

Ilесхватљюю преварим: ... ста·туа те Изис са лављом главом тамо, 113 пример ... « - зној ми је ЦYPlto низ чело. Морао сам да сс послужltм својом марамltцом.

»!-Iap<нНlo, Оlще је 11 СУШlwе ТОI11IО«, ВИКllула је КНСl'lIња жщю, )юпростите ми, драги rlр�Уатељу! Ја баш 11 СУВllше 1\0-ЛlIМ да 1'0111 буде топло! Ал!! можда 11С 8.:1.М бllпt пр�tjаПlllјс ако госту, KOI1} су 1'oНl управо најавили, пођемо неколико ко­р.1.ка у сусрет?«(

Моја љубазна домаћица IШ'лсда да је ипак разумела IIЗ­IIснађСIЮ п�rrаЈЬС које сам таман још успео да прећУПIМ, да не бllХ потпуно ОПР<1.вдао сумњу да сам заспао.

»ЛиrlОТШI "ас очекује у предворју. Надам се да се не љу­Пlте што Шlсам одбила да га ПРИМIIМ, утолико пре urro је IIШЈI зајеДIIН'tКII rlOЗIIЗIIИК?«

ЛИГIОТИlI ! - - Осећао сам да сам тек сада опет сасвим Прll се611 �I У поседу своје душевне моћи.

Не умем то да опишсм другаЧllје и боље: осећао сам се као да юрањам IIЗ IIсчега ... где јс сад била зеленкаста свет­лост која је управо још �Iспуњавала tlросторију? - Иза кне­ГIIЊl1Јlе главе, а 01111 јс још лежаllа испружена,јеДаЈl је тсжак ћилltМ бllО Iшпола гювучен у страну; она је скочltла н отво­рила саКрllвеlЮ крнло прозора. Од топлог ПOllOД�lеВIЮГ сун­ца усред просторије је зшtграла златна 1рака праШlIне.

Свом С"'Ш"Qм сам, бар КОЛIIКО сам могао, савладао војску СУМЊ!I, питања It самооmyжби, која се усковитлarш у ,..еIIИ, 11 Itспратио КllеПIЊУ до предворја, где је Лилcrпщ всћ 'leKao 1I хитро нам пр"шао УЈ ЖlIвахан поздрав.

))НЩIЗМСРIЮ м" је жао«, Почео је, ))што омстам већ ПрВII сусрет своје nourroвaHc заШТlПlIIще са тако дуго УЗЗЛУДIЮ O'ICKltвaIНlM госта,,", у овој куliиt Алlt ја Cill>1 убеђен да онај ко Је Једном ГIОСетио ЗШlста посмtl1рања вредне npocтopltje, тај ВlIIJIC IIсће Гlроl1УСТИТl1 ПРIU1Ику да их ПОfЮВО дође видетll. Чссппам вам, уважеl-IИ пр�tjатељу!«

Још увек СУМlbичав, узануд сам покушавао да OТKplfjeM l .. eK�j поглсд IIлlt покрст тајног споразу,..евtllhа измсђу њих двоје. Атl сред 1'резвеt-lе свс'ГлосТlt у тривијалној ОКОЛИIШ тог предсобља кнегиња је 6шш дама If љубазl [а Домаћица која ПОЗДРШ3Јъа старог човека од поверења; чак It њена упадљиво добро скројсна хаЉIllШ ми се сада упркос све слеганције 1111-

264

је Чl1ннла тако l\е06I1'1110М као малочас; остало 1'0111 је само да констатујем да је израђена од I-IСКОГ додуше веома ретког, скупоцеНОl' сuиленкастог броката.

Са 6РЗIIМ осмехом кнегнња је прихшtтlmа Липотmюuc речи:

))ЛIШОТIIНС, све се бојllМ даје, IlаПРОТIIВ, I!3Ш з.ајеДIIIIчкlt I'IP1Uaтeљ стекао ГIРW1ИЧНО неповољан УПlсак о MelНl као же­IIИ 11 домаћици. ЗаМllс.rнrrе: 6"ШI сам толико глупа да му др­ЖIIМ предавање. Разуме се даје з60гтоrn заспао!«

СМСХ, под6адање на све стране, разl'ОВОР је ожltВЈЪавао. Kller�tlbllje остала Пр!-I своме даје З<'lI'Iустl-UlU ItајО1'меllију ду­жност женског ГОСТOIlримства - чак је 3<1.боравила, да, З<lll­ста, заборавила да нареди да се сервнра мака; 11 то само због 1'01'0 што просто није могла да сачска да CTpY'IIbaKa ретког РЗl-IПI, свог госта, �je 06аспе, својим Iјпак само IшучеllllМ Зlшњем. Ствар је у томе што 111-1Кад не треба држати преда­вања а да се пре тога жртва It СЛУI[tалац IfC окрспи средстиом за јачање срца, IfастаВИЈЈа је да се шалl1 у том смltСЈlу. lIице м" је поцрвенсло од стида; KaKBIIM сам се СШЫНII1М фантази­јама бавио у време док је газдаРlща ЩIСЛИЈШ да спавам.

Поред свега осталог, тог тренугка ме је Itскоса поroД!1O ЉtlЮТIШОВ lюглед којн ми је говорио да стари {HIТIIKBap, СlюјllМ С�1ГУРIIIIМ ИНСТllюаом 11 мањс В!iше продорllltМ спо­соБНОСТII�ta lНЩОВlП'ОС11." уме да "Iпа It мојс "шсли - тако да је моја збуњеllОСТ расла. На срећу, кнегнња као да Iшје слу­тшш IIIIШта 1I моју збуњсвост је тума'lила као последицу по­спаности lIaCТdJ1e од претоnлог ваздуха у с06н.

Савлађујућl1 препредеllll осмех, ЛIНlOТIIН м" је ПОМОгао да сав.mщам фаталну СfП'Уацнју 11lме што је 111(1110 КlIСПIЊУ да 1111 ме је можда толико IIСЦРI11IО разгледањс IЬct-le једин­CТBClle збllрке оружја, шro бн могао да схвати с обзиром на такво мношrво збуњујућег блага, али кнсгиља је опет одбll­ла с КОМИ'IЮIМ очајањсм и ЖаЈlIIла се 11 смејала сс: шrа 1111 011 само мисли, јер за то уопштс 11 није било npcMClta 11 да се IIИ­кпко не усуђујс ...

На тај начин ми се прУЖllЛа ПРI1Ј!ИЮ1. да lIајзад I'IO�ЮВО успоставим свој тсшко нарушени углед 'Ј прск.rшњао сам, уз ЛIlПОТИНОВУ подршку за МI\ЛОСТ да ВИДlјМ ту збирку, о којој се толико прича; у шалl-I сам I-IУДИО да се ПОДВРГIIСМ наЈТС-

265

жнм пробама �IСIНIТ1шања моје паЖЉIШОСТИ, па 1'1 да саслу­шам поуке ю Једне обllaСТIf о којој, као l11111К, "мам само са­вршено ПОЩ)ШJlе појмоuc.

Юtеnш,а је ДОЗООJIIlла да је наговорlll'.ю I! тако смо "РС­Ilушt ка УllуграШЊШI одаја1'Ш 11, најзад, уз нелреКlIДНI1 ша­ЉIIОИ I>3ЗI'ОООР, Cntl'IIH у јеДllУ 11росторнју која је ОЧ�IГllеДIЮ била 1 .... СУПрОТIIОМ КрИIlУ ВШlе, а дуl ..... чка као нека галеРllја.

Између c:rnКЛС11I!Х Ормана за разгледање ЗIIДОВI! су се просто Прсс�IЈаUШllt од 'ryl10r ЧеЈЈlIЧНОГ сјаја безбројН�IХ ок­лопа. Као l'уl1�lшта без душе ЉУЩНlНсеката стајали Су по­ређalJI.I, као да безllадеЖIIО чекају да "х нека нзненаЩЈа заl'lО­вест позове натраг у ЖIIl)ОТ. Између и IIЗНад ЊI1Х: разl1е вр­сте UlЛСl\юва, УКРПШС�tll кетСIШ ОКЛОПII, таушнрани ПШЩI1-

�и, у.\IСТlIloIЧК�1 HIITOBaJlC ОКJlОПllе кошуље - у lIajBelieM бро­ЈУ, К01lllКО сам схватно lIа првн поглсд, азlUСКОГ IIЛlI IIСТО­'IIЮСllРОПСКОГ IЮРСКJlа. То је бlUШ најбогатија оружница коју сам нкаД<Ј IJIIДСО, БOlЋта пре свсга због lIеобич.ю скупоцеlЮ УI<раШСJlOl', златом 11 дpaг�1М камељем обложеног оружја, почевши од меРОlНllIшкоr' екрамакса СВС дО сараЦСI'IСЮIХ ШТltто�а 11 �дежа најбоље ара6ијске, сасаНИДске и ПОНТllј­ске КУЈуниllЈСКС юрадс. Чудан YГ�lcaK на мене је остаВIНЮ нешто фантаСТIIЧНО, IICТOBpeMCHO 11 крyro 11 живо, што је .110-lIазl11l0 од те l'lретеliе бљсштавс збирке, као да су то Прl16ll­дно мртоа cт�pClba �oja овде стоје унаОКОJlО ItЛlI Сlфју са ЗlfД01l<1 - алll ЈОШ м" Је Вllше 61tЛо 'IУДИО '-1 счт,ю док сам глсдпо Kal\O l!Ј1аСII�ща збирке свих 11ЈХ справа за убluањс му­шкараца

.елаСТI1·IВIIМ кораком и у ПРИIlII'IНО еКС'ТЈ><1вага.n'ној

IЮМОДI�ОЈ Х<UЫIIЩ лако хода пред нама као СТРУ'IЊ<1К 11 во­ДI!'I КОЈII IШС lюду .. аВ<1. Једна жеlЩ, једна каПРИЦllозна дама ка? ЧУ�1Р рll3l11ЩС l1у"с �IHcтpYMCHaTa за мучеll>С 11 убllјањс! -:- БI1JIО Је мruю времсна да сс одам ТН;\1 осеl\ањима, КttСПlIlXl Је го

.варила жустро, теЧIIО 11 спретно о ск.rЮIЮСП-lма њеног ПОКОЈIIOI' оца ка КОЛСКЦIIШШРСТВУ те о својој СОПСТВСlюј СТЈЮ­СТII. Вешто 6I1рпјуlil', умела је увек ншюво да УI'ЮЗОР�1 на драгоце'lе реТКОСТI1 од, којих сам, разуме се, мало могао да заДРЖIЩ у IШмћењу. Пшю м" је у 0'11/ само ТОЛltко да з6�IР­Ka� НЗI'1lсда, IIJЩ�ШТО IIIUC 611ла саСТ'ашьсна на основу уоби­'ШЈСIIIIХ КР�П"СРIЈЈума. CTap�1 кнез је, ОЧllглещю, 6110 чуда к 11 показао liIIтересовањс ЩIРОЧIIТО за Гlримсрке чије су поре-

2бб

КlIO II11И судБИllа по нечему БИЛlt lIаРОЧIIТИ. Мора ЩI гаје од­

лltковшю "нтсрссовање упере�ю Rltше IЈа IIСТОРIЈјске КУРIЮ­

зиТС'ГС, ДеЈlltМНЧНО чак нагон према легендарном It аtГl"ItКВЗ­

РIIOМ; могли су да се Вlще Po�aIlДOB штит I-t ру·ош секира Ц�­

ра Карла; IЩ тамноцрвеном ЈаСТУ'IС1)' од сомота лежшю Је

копље капетаl"" ЛОНГlНlа са Голготе; 1)' се ШlJШЗIЮ чаробни

бодеж цара Сун Ђшнг Сенга, којll�' је почео да когш онај ја­

рак преко кога се више Hllje усудио да кор..1К1lе IНlједзн

заПМНII МОI rгол, тако да су цареВI'1, само још због сопствене

славе 1'1 успомене, да]Н1 да се уз њеra СOlЗнда ПеЈШКl1 КИ'iесЮI

зид, Koj�1 због те магијске ГРШНl'lне ЛИlщје Вllше JII!je 1111 6110

потребан ... Грозно се прес�!јавао дaMacцe�ICKI' 'ЈСЛИК Абу Бе­

кра, којим је својеручно одсекао главе седам СТОТIlIIa Јевреја

у Курај�'ЩI, а да се Нllје одмарао дуже lIего да удахнс за вре4

мс свог крвавог посла. И тако, све до ООСКОllаЧIIОСТН, Ю'IСГИ­

IЫI је гюказивruш оружје највећих ју"акп са 1'РI1 КОЈПШtснта

11Ј111 предмете IШ којима су се усирили крв 11 " роза lIајстра­

ШIIIIЈltх легенди. Поново сам сс брзо замарао; осећао сам се као да ме гу­

UIII аВСТIill>СКИ упщај кој" је долазно од ОIШХ I ЈеМI1Х, па ипак

тако речитих предмСТ'а. Л1НIОПШ је ТО, 11ЗПlеда, I'1pItMeTItO;

011 се обратно кнеГНIЫI н ШI\ЛIЮ се:

»3ар .Iе бисте, мшlОСТИва, после oвor парадног пролаза

између толиких чудесних стваРl1 свом С1'fЩЉIШОМ I'OC'I)' по­

верИIII1 11 потајну 1)'гу И нсltзбрltСIШО боЛIlУ Т3'1ку I�ше 1'lре­

ДIШIIС зБIlРКС? - Мислим да смо то обоје заслужИIII! од вас,

КlleГIlЊO!« I-II!Са�f СХВ.1ТИО шта јс ЛНПОТШI хтео, 3 још мање шта су

то 6рзо 110луглаСl-tO ш�шrra.nн �I мрМЉ3ЛI! на руском језику

011 �I КНСПlња. Ускоро заПЈМ дама се са осмСХОМ обратила

мени: nОпростнте! ЛИПОТIНl МС тера дп због KOГUt...1, .. OIЮГ

копља, за које сам претпостављала да се IIшrа311 у вашем 1'10-

ссду - тада, ЗНа1"С! ... Ја сам, најзад, ДУЖЈШ да вам дам обја­

шњсње, зар не? НараВIЮ да добро схва'l·ам да је то тако. На­

дам се да liу, ако вам, као што ЛltПопtll каже, поверим.,. ту­

гу Хотокалунпн\Овнх, да 'јете можда ... можда IIIt:lкјош,.,«

Изнеlщ!].а сам у грлу ПOlюво С одвраТlюшliу осепю да ми­

СТИфI1К�Щllја са тајаНСТВСIШМ врхом копља мора да ПО'llIе Itз-

267

I

нова 11 да 611 у MCIHI могли наново да оживе ДВОС"шслсни догађај" ОВОГ ГlОfIОДЩ:ва, Алll, сабрао сам се н рекао OItOJIIt­ко кратко It су'ю, колико сам умео, да сам радо спреман да мн се СОС обј<1СIIII,

КНСIiIll,а мс је одпела до једне од високих стаКJlених BllтpllHa 11 Iюказала празну, СОМОТОМ обложену КУI',lју веЛlI­Чlillе која 611 бllЛа JIOIIOЉII<1 да npllMl1 60деж од својнх триде­сет 11 IICТ сш·ггимcтnра дужlIIiС. Гуryraла је:

. » Бltliе да сте веl1 ПРllМетшНl да је сваком од објекaтn 1'010-

ЈС з61lр"е ДОЩIТ<\ цедул",1 lIa руском јСЗllКУ - "оју је 6РИЖЈЫI­во IIСПlIС<1.0 мој О'Т3.ц, третирајуliн порекло 1I судбину ДОТII­Чl/ОI' IlpeJIMcтa. Поurrо НС Зlште руски, 6иће довољно да в<1.м кажсм: цедуље с<щрже такозване легеllДС поједltННХ ком<Ща. Оружје п

.онскад има З<lIlI'IМЉIШllје доживљаје него шјинте­реСnllПIIIЈII људи. Прс свега, дуже ЖIIВН, гшје веli 11 због тога богапtjе ОIIНМ што је ПРОЖIШСЛО. Мог оца је, пре свега, оп­сеДМ<I суд5шш и све што се о њој могло Ca3HaТlI 11 морам да признам: то ... то горуlјс Illпсресовање за легенду ТIIХ ствар" - ако всli хоliсмо да их Iщзовемо 'стварима' -ја сам наслсдн-1I<'

.ОД љега. BI! ОвДС зat'taжатс једно празно место. Предмет

КОЈИ 51" трсбruю да rn испуније ... (( »Ах!((, - 1'0'1"000 да сам се уплашио, uпо сам то изненада

'ЮI,)Дио - >ЮII вам јс украден.(( » I·lнс« - КllеПlња се КОЈlсбшщ - »не, I\.elll! није. Нијс ни

y�paдell, зко сс схвзтн дословно. Ре,щмо: нестао је на 1100-БЈаШIЫIВ

.• ШЧIIII. НС ВОЛИМ да говорим о томе. Укратко: тај

1'lpeAMCТ ЈС за мог Oll,a био најДр<II·оцещtjи �I најllеНадОЮ'МIt­Вltjи. И 3..1 менс 011 је то још увек, Недостаје IIЗ збирке откад могу да се сетl1М: тај ПрЮIII! ГU1I1Ш је неl1ПО чиме сам се 6..1-вшш од својllХ "'<�Р<1Н1lјI1Х Дсвојачких снова. Мој отац ми, упркос БУРllю. 1 М01l6<1.",а, никада H�Jjc издао на KOjl! наЧl1l-l јс нестао тај врх KOnJb<l. Свзки пут је после даНl1ма 6110 тужан 11 lIераСП01l0жеll, а ако бих га за то ПWПlJШ«( - К�lеГllња се 11<1-

гло ГIРСКllflула 11 IШГlQла одсутна духом IIРО1>lрмљма нешто на P�CKOM, од 'Icra .�fI1 се УЧli1111ЛО само да сам разумсо реСI })ИзеЈ�lе«, а За'ПIМ Је гласно наСТПВl1Ла: ))ЈеДal-l једини пут, б�IJIО Је то KpnTKo време пре нашег бекства са Крима и НС­коmlКО недеља 1'IРС ЊСГОВС СМIУПi, ОН МII је јеДllOГ дана ре_ као: бнliе твој задатак, дете моје, да 110НОIЮ набrшиш изгу-

268

6љену драгоценост, ако сав труд на овој земљи 'H� мора бlfГI!

узалудан; ја сам зато жртвовао више него што бl'l смело да

се очекује од једног смрт�юг човека. ТI1 сн, дС1"С моје, обс­

ћана том бодежу са врхом копља �I ти ћеш се UСllчаПI с .ЫIМ!

Можете да заМНСЛ'fГC, ''ОСПОДllне, какав УГllсак су IШ ме­

"е оставиле те очеве ре'm. ЛIIПОТIIII, у КО''"<1 је ЮIСЗ одавно

'Iмао повереН .. 1, може да Ва.\! ГIОТВРДI' да је то прсдсмртно

укt\ЗllВање Ila некакав труд, когаје llOДУЗllм,1Q LtMOI" свог Ж�I­

lIота да бl1 11ОIIOIЮ поседовао оружје кога овде нсма, било

дубоко ПОТРССIIО.(( ЛИПОТIIН је више Ilyra ПОТВРДIЮ КЛIIМIlУО Г1lШЮМ. ЧШIII�

ЛО се као да му сеtшње lIа то HltjC IНIМаЈЮ Ilријапю.

у међувремену је кнсгиња ювадила мајУШIIИ свсжањ

кључева од плаВllчастог чеJ1l1ка и отворила стаЮIС1II1 сшщук.

УЗСЈШ јс из њега лсгеllДУ записаllУ на IIсli веома ПОЖУГС1l0ј и

ЛОМЈЫlUој хартији и ПОЧСЈta да м" чита:

»)Број збирке 793 б: прх КОlUьа од !lel)'pc метала која сс

"С можс тачно одредити (маllгat-lСка руда са метеОРИТСКlI1\1

пюжl)ем и умеШШIНI\I златом?). У 11031111је вреМС обраljСl1 као

ССЧfllЮ бодежа, прерађсн .,Ш неГIРИКJIаД<1II I-I<I'IИII. Дршка: по­

зна каролнншкс, вероватно шпанско-маrmрскс юрадс, "С по­

СЛС cpeДI-tНc Х века. Богато украШСIШ OPHjCIlTaJllНlM аЈ.ексан­

дрlIТlIма, KruтalfГlIMa, беРШlliма �I са Tpll 11.11lallCKR сафl1Р<l. На-

6ап.љено од стране Пјотра ХотокалУНГllllа - I ШI1МС. Mor деде

_ као ПОКЛО'I од царице КaтnРШlе, пО'.1tче 113 з6l1рке заrшдно­

европских perкocт" њеroоог вeJlнча.lства II,<1Р'l Иш:ша Гроз­

Iюг; IЩRОДНО га је доб�ю ю ка6инета pap"'lela тадншљс кра­

ЉIЩС Енглескс. - Бодеж се тамо I-Нl.1IRЗl1O још од вреМС'1<1 ве­

Щlке 1?J11!забете, крruыще ЕНГJlсске, "ако кажс предаље, О

том предмету каже се СJlедсlје:

Пре МIIОro времена тај ruтемсшгги MC'r:i1Jl је украшавао lie­

lюбеДIIВО копљс јунака и кнеза старог Велса: Hoёla - званог

'Dlшt'. што значи: 'добр"'. - А наводно јс речеlll! Ноёl Dlшt

стекао то оружје liП посве IШРО'IIIТ 11<1'11111, IШНМС, УЈ 1I0моli

чаРОШlј<l бслllХ А.Ilба, кој" су слуге IIСВI1ДЉI1ВОI' братства за­

ДУЖСIЮГ да води човечанства, а зове се 'Братство 6aLIITOBa­

I'Ш'. ТИМ 6eJll1�1 Албима, који у Велсу важе као 1\1011110 IШСМС

духова, ШIIЮДНО је кнез Ноё! DIШI нскада уЧШIIIО једну всли­

ку услугу, због ЧСI<1 гаје краљ белих Алба уrtУI'ИО како да од

269

једног вара'IИТО пронађеног камена, кој и је прво YClml.cll у �P�X, у: JIoJIaunIbe СОПСТВСНС крт!, направи копљс Ilзговара­

ЈУ!III таЈне реЧII благослова и посвеl\ења, тако дп се IlOво ору­ЖЈе ускоро укрутило и cтcКllO боју крлаuог камеlЩ, 11 по­CTIU10 тuрђе ОД сваке руде, па 'щк и ОД најтврђег Д�ljaMaHTa, а његов IUшсник I-!СПо6едив и lIepaIbl1В за ева вреМСЩl 11 до­стојан највишсг краљевства. И IIС само то, него '1<11< 11 ИМУI'I IШ смрт 1.1Л·0 Сllше, 11 ако дођс од жене, Сага О томс остала је ЖlIва у пораДIЩII НаШа Dlшtsa кроз шюга столсћа, а копље БРИЖЉIIВО 'IYBallo 11 наде се гај IIJН� 11 увек се IIШIOВО потврljи­Ш:Ю rOPJIl1 YCnOl1 YI'IYKa Родерltка. Један од DIЮIS-OfJIlХ - IIЛI-I ДIЈјеВIIХ, како су се KaCH�lje зваm"l - I-IЗгубио је, међУГIIМ, дра­ГOLtCH�1 бодеж '-111 сраман наЧIII-l, не lomслећи на благоСлов бе­JIIIХ

. Ллб�l, а у ТСЖIЫI да 'Ia злој стазll, лукавством, 11[1 ђавол­

СКОЈ lюстеЉI·t блуда, дође до овозсмаљске КРУIIС Енглсске; а ОСI-IМ бодежа при том је югубllО 11 снагу, 11 наслсдство, If БЈШГОСЛОI.I КРШ'I, а 1111 копље јс 11ШЮ l'lроклетство од кога те­шко да I\е га ОСJlобощm1 11 ПОСЈIСДlЫI из тог ItзгубљеlЮГ IlОкољења Hoёla Dlюtsа It ПОВР..1ТИ"П1 бодеж У IlIЩСТ стаРllХ Iщда. Јер, пре "сго што се копљс Hoёla Dlшt.'щ ОПСI)с 11 0'111-СТI·I од кртl кој<l је некада УМРЉ<lла KOruьe Hoёla Dlщ!sа. "е­ма наде за l�зБШlљсње НаШа Dlш/sа ю ланца, KOjl.1 се завр­шава у ЦрНОЈ ПРО!ШСТII.«

Овде јс Љ-tПОТЮI прекинуо ЮIСП1Њу 11 окрснyr Melllt бр-30 рекао: »Оснм ТOI11, сага глаС!t: ако бl"l јеДШ'1 Рус дошао У l"Iосед тог врха KOruьa, Pyc�tja 611 јеДl-ЮГ дана могла да поста­"е ГОСl10дар"ца c8CТn: ако то будс ЕНI""ЛСЗ, ЕНГЛСЗII liе савла­даПI РУСКУ l.шпеРI�У. Ми, то Beli за.хвата у пощmlКУ 11 ко б�1 се од нас« - завршио је С 1Ia�IЗГJlСД раШЮДУШllщ.1 шразом !Iltua - »IIНТСрссOlШО за 1<IKO дмекс тсме!«

КнеГl-lња ОЧИГ!IСДl-IO нltјс т! чула њсгове реЧ11; она ЈС 11збледелу ЛСГСltду nOllOBO BpaТlи1a на ЊСIIО место. Уморним, расејШlIlМ 11ОглеДО.\1 ме је 11Оглсдма If Y'"HIIU10 се као да јој тихо II.IКРIIIIС зуби, пре IICI"O uло је liастамuш:

))Е па, l'lрllјатељу мој, можда ћете сада схвапП"l! КОJll1КО јурнм Зll сваким трагом који обсli<нш да могу ПОI-lOВО доlill до �опља НаШа DIIП

.,sа. како 111 тај документ Itз бnј кс назила,

ЈСр шта би elnYJIIJa3MY једног КОЈ1СКЦlюнара МОГЛО да пружн Вllше IЩЛСТОСПI 11 3ЭДОВОЈbCllk1, Ilero да у добlЮ чушmу ви-

270

трину заувск закључа један прсдмет Koj�j 6н за "ског ДРУI'ОГ lIа CBClY ЗIШЧIЮ сву Ж�1Вотну среl1у 11 вечно блаженство, ако би MOI'30 да дођс до ОIlОГ ШТО - -ја чувам 1-1 - поссдујсм!«

Ilрвог 'flЮII3 једва сам бlЮ у стању да caKpltjeM МI"lСЛИ 1-1 осећања, кој 11 су узајамно ПОЧСЈ11t у меШI да се БУРIЮ боре; а да је 1"0 - rю сваку IlellY 11 ilI)С свега - 0110 шajllOтреБШlје, СХIШТIIО сам сместа. УЧIIНIIЛО t.HI сс као да су сс у мени ра­СКl1НУJlИ см! веЈЮВII, KOj l" су још ПО .... l'шаВаЈш да ми замагле поглед на судб�IIIСКУ тај ну мог претка ЏОl-1а Дија, мог рођака Pouepa и мснс самог. На јСЗIIК ми јс 1IftВаЈlIl!lЗ нска дивља радост �I IIССТРПЈЬСЊС, жеља да беСЦl-lЉНО. па з60.' тога на OIШСШI 11 бр6Јы1B наЧIШ, кажсм СВС, It са�ю сам с муком са-

• 'Iувао IIзр.1З JIIща учпtво зшtlПСресованог госта КОЈII се пре-твара да му се ДOllaдa из6ледсла б.:1јка IIЗ "IСКОГ paHlyer, пра­зновер"ог (.:толсl\а.

Истовремено МС, међугим, такође 11 УIUШШИО просто са­TallcКlI ПОДРУI'ЉИВ IIЗРаз на КllепtlыtlЮМ ШЩУ. док Је гово-

• рила о садliСll-1ЧКОМ )'Живању колеКЦl1О1·шра КОЈИ, I13ВОДI-10,

�шјвсћу сласт налазе у ТОМС да сакрију предмет осуђујућl! 1'3 IЈа 6есшюдност И бсзl-lадеЖIЮСТ, иако 6и другдс у свету мо-1110 да ОДЛУ'lујс о судбllнама, да Сl1асава ЖI-lIЮТС, душе, ако 611 могао да IЮI)е за CBOjllM одређсњсм; штавише, jOLII одур­није: да 'ГСК саЗllање о тaKBltM r.ЮI-уliIЮСПIr.щ даје сву сласт

. . КОJlскцltОIlЩЈСКОЈ радОСТII 11 да ЈС задОВОЉСТI.Iо 11 смисао коле-КUИОllарстuа управо у KacTpllpaIbY судБИIIСЮ-lХ C"<lra 11 ПОТС­�Щllја, по6ачај ЖИВОТНИХ обеl'шња .юсећих од обсliања ЖIШD-

• та, вечно стеРШ1llсање оног што Је IUЮДОНОСIЮ маГIIЧНО 11 што дeMOI'lcКlI Ilacтaвљa да СТlшра, као што се КlIСПlња упра-

. . . во ИЗЈаСIIШШ Щ\ЈС код ље СЛУ·ШЈ.

Изгледа да је Асја ХОТОКIUlунпtнова 1-1 сама осешла да је погреШI-lIШ. Изненада јс I1СРUСIIOЈЮЖСIЮ преЮ111ула да ГOBO� ри, закључаJlа BItTplfllY �j са IIСКОJIIIКО безна'lај шtХ реЧИ напа­ЛIЏШ да ШIrlУСТIIМО сану са зБIlРКОМ. Једва да сам још "уо 1l0JlУОзбlUМЮ добачеllе ЉШОТlIнаве речи, јср јс већ одвра­тио Лllце од Melle, док јој јс IIЗIIСlш.да ДОВ�IКIIУО:

))Л IШШ уважени пријатсљ'? Шта ЛИ он С<lД мора да 110-МИСЛИ О МСIIИ? ТО што сам nама, уважена Ю'IСI'IIЊО, једном

• само узгред Ј<lВlЮ да сам открио човека са ИЗВССНИМ насле-ДИll1\l праllОМ IЈа :k1остаВШТ1tIlУ у највећој мерll rlОштовањ..1

271

достојне ПОроДlЩС Hoёla Dlщ(sа, сма ће се611 ТYMa'lIrrll та­КО, као да сам Iшмеравао да му преотмем ПОРОДИ'lНlt КОМад, који је као наСЈlсђс требало да му се BpaTII, баш као и онај грош из жбуња из бајке! - AJ1�1 ја сам у том погледу ГlОТПУIЮ l'IСВlШ, ПQШТQlillfНI МОЈ заШПГГIIIIЧС. IЈаКО ме кнежевска по­родица ХОТОКUЛУliГИНОВИХ сад већ ,'отова четрдесет roДlJНU l'ep..1 да ПО Ч111'3001\1 настањеном свету тражllМ Т'Ј.ј 11PCAMCТ из ОСТЗIЩЈl1lне " колеl(цијс 1I да П1 набавим по бliЛО коју цену. Да 11 не ГОВОРItМ о томе да су још моји Ilреци У доба ИВа1Ш Грозног на сличан IIaЧИН б,UJИ на услузи прецима наше до­маliице1 - Лш, све то, нараВIЮ, нема ИII најмање везе са вс­шtЮIМ ПОШТОlk1њем према вашој Л"L,ности, најЦСЊСlllфl за­ШТlIТlIиче, ама баш IlII lIajMaIbc '�. Уосnuюм: да Ilе 6111\ пре­Шlше брбљао, а ВIIДI1М даје IШUШ љубазна домаlilща ПОМаЈlO у�юрна од Iюкащвања збllрке, хтео бl1Х вама, кнегињо, упу­ТИТII још само примедбу да меl'Је мој IЮС старог антиквара,

• KnдJe реч о томе да ИНСТltllКТltlНЮ lIањушJtМ где јс шта, још Шlкада није преварио. Када сам мало'шс угледао кутнју у којој је IleKMa 6110 боде-м, послс ТОJlltlю ГОДllНа [IOIIOВO се у мени јавило јаСl10 предосећање да 11СМО у Itајскоријс време rtронаћи то оружје 11 то тако нагно, да вам заМаЈЮ Нflcabl пао у рсч« - ПОIЮIЮ се окренуо мсни; - »11, IШlIме, ыорате да знате, уваЖСl1l1, да је мој хир, ГlраЗllOверјс всзано за мој IIOЗIIВ, јсдна од тајlШ наслсljп Кј)(УЈ IIспреглеДlI1I ШIЗ мојlЈХ предака 11 ПрШlредака - Iюјн су се CBII баВИ1нt TIIMC да налазе рстк:ости, стаРИllе, остатке cтapltx благослова It КJleT8�1 , што мс оспособљ;ша да као пас IШЊУUШМ тарryфе, ако јс liешто "ГГО траЖИМ у БЛl1ЗI'IНИ, било да је ItpОСТОРIЮ БЈ1I1ЗУ, 11Л1I да се вреыеl1СЮI 11рltблюкило. Сад, да ЛlI ја доспева м у бmlЗl1НУ тражснс ствари, lиlII ми те ствар", привучсне мојом жељом, ИЈItI како год бl'IСТС изволели да то ltaзовете, ПУЈУју у сусрет? - МеllИ се сместа ЧIШИ: ја осеliаМ,ја њушим, када liе тс ства­р" да MII дођу у сусрет. Л ја, ПОUГГОВatш КНСПlЊО, ја - IIСКЗ МС ЖИВОI' казни Масцн, Ц<'1рев Marllcтap! - ја -ја ЊУШIIМ 60-деж, тај врх Koru ... a вашег оца ... Ј!аIШ1Х отаца, l"'QCпођо моја, ако смем да се усудим да тпко кажем ... њушим ... осећам да јс у бmtЗЩIIt ... «

Уз то ЉIПОТIIНОВО брбљање, ч�tjа МII је Itронlt'IIШ �I, како МII се чиIНUЮ, IЮМаЈЮ трatшва ДВОС�Нlслена алузltја БИЈ1а Ile·

272

•

како неугодва, Iшпустилlt смо салу 11 поново се нашли у пред­

ворју куће и тамо се всома јако стицао утисак као да би кнс­гиња желела да се опрости од IШС.

ТО је у ЈЮТ['УIЮСПI одговаРаЈЮ It мојим жељама; управо сам хтео да, наравно уз заХВаЈ\lIOСТ, такође израз�IМ 11 ItaMepy да кренем, када је кнегиња жНвље него што би се 1'.101'110 оче­КlIВnТИ после I1Зllенадног 11 брзоl' прекида у салlЈ са колекци­јом, ПОЧCJlа д!' се извињава зБОI' свог ХИРОВlПОГ понашања; али, рекла је, сада ју јс 1I саму спопала таква Ilссхватљива поспаност и као да је неГlРИЈIIIЧI'1ll замор каЖЊfLВ8 због тога што је Me�le малОГlре заВ�ffлавала. Објаснила је својс стање 11QCJlедицом тупог мириса кам4юр..'1 у ваздуху, џrro је неизбе­жно у музеј�I�18 KOjl1 се ретко проветравају; мсђушм, ПЈГОВО је ЉУГIlТО одБШIa ЛОГИ'lан савет да се ПОВУ'ЈС "а одмор и 811-кнула:

»1'0 што је меШI потребно јесте свсж ваздух! Л ја МI1-

слим да нн еама није много друга'lије него МСIIН? Ш·га је са

вашом главо6ољом, пр�Јјатсљу мој? - Кад бих само знала

куда да вас позовеМ; мој ауто јс спреман свакО!' 'lаса ... �(

Ту ју јс ЛИЈlОТIIН прекинуо Н пљсснуО рукама:

»Л зашто се господа не OДJ�y горе до гејЗllра, кад веl1

имате спој l1ИIIКОЛIl?« »Гејзltр"? Какви гејЗIlРИ? Овде код нас? Зар ЖI·IВI1МО на

Исланду?« ['В!тао сам забезеКlIУТО. Л�ШОТИII се IIfLcl\lejao:

»3ар још Hltcтc ЧУШI да је пре неколико дана тамо код

подножја ruШlщна IIзнеlшда itЗБИЈ10 из земље неКОЈНIIЮ вре­

Лltx извора? Сасвим близу рушеВlIне Елзбетшrnјl1а. - Стано­

вништво се крсти 11 ЧУДII,јер се наводно �IСrJУШtло једно ста­

ро ПРОРОЧalIСТВО. Како оно гласи, то не знам. У сваком слу­

чају јс HlItepecal-П'НО да тlt врсли 130ДОСКОU�1 шуме увис

усред дворшuта тврђаве н дворца Е.юбетштајll, где је, како

се прича, такозвана енглсска Елзбет, rocподаРllца тврђаве,

наводно, ПИЈ1а воду живота. То је, YOCТaJlO�l, доб.ар предзнак

за леКОВItТС бање, које ће, разуме се, тамо брзо carpaдlffll.«

ЛИllOпнюве само узгред речене и шаљиве реЧl1 IIЗflЗвале су у мсни збркшш орјек напола нзбрисаЮIХ ссliања; хтео сам да Шlтам шта то зна о IICKOj �>eH[ЋeCKoj ЕлзбстlН< пошто мени, којll сам ОВДС рођен, IIIШ.гга .Iије познато О бl1ЛО каквој СШI'llюј саПI која бll се всзlt8t'U1а за рушеВНIIУ Елз6етштајн -

273

али све је ишло и СУВllше брзо 11 ја сам, ОСИ:\I тога, свс IJIIШС осећnо неупоредив замор 11 тромост У разМlшш ... 1ЊУ, KaKBII се јављају после несвсС11ЩС 1UIII, ГОТОIЮ бllХ рекао, после сваког ))тровањак Брзо Т<lЛ<lсшье говора 11 ОДГОВАра преко мснс ишло Је све док мс К1Јеl'lIЊn Жlfвахно није уmmuщ да ЈТИ б�IХ ИМ110 воље да IЬеIIlIМ колима кренем на једно 110-ПОДllеВIЮ пуговање до РУШСВИI'lе IZ.лзбетштајн, јер l1у ТОМ ПРl1ЈНfКОМ сигурно ЈНI нај6оЈЫI IШЧИlI "роветРIIТlI главу, То мсје опет ltaтсрало да учествујем у разговору,

Једино због 'Iега сам се устручавао бllла јс 'ЮМltсао ШI Џеј'l, којој сам 06сћао Iювратак ОТПРlUmке за тај час. Мисао IIfl њу ме тог трена спопала са l,eKaKВO�1 не06IIЧНО:\1 СIIЩ''ОМ 11 ИЗI'IСlшда 1>111 се У" ИНlUЮ ЩI је дошло време и да се l1oja8luta нужда да први пуг јасно 1IЗразим 0110 што је запршю 611ЛО ЈIР�IРОдНИ резултат мојllХ .шјllOЈ3ијltХ дОЖlшљаја 1'1 tю!юсте­'rеШIХ убсђсња. З60I" тога сам без разЩlшљања LI нспосрс­ДIЮ рекао:

))Тщ позив да се провозамо кроз природу, МIIЛОСТIНШ, за мсне ЗШlста долазll као мелем, јср liе нс06L1ЧНО да ПРLlј;;t .\10-jllM срамно НСПОСЛУWlmм ЖIНЩllма; па ШlЗК, морам да НШllој УВllђШIНОСТII, кнсгињо, поверm., своју нес,,""ромност, ако IЩС заМ01lllМ да ми IШII ОПРОСТ"ТС, 111111 да на ту вожњу поведете 11 моју". всреницу, која ме очекује ОВОI" чаcn.«

Нlјсам ДОЗВОJIIIQ да своје лако чуђењс КНСј'I", .. 1 11 ЛIfГЮ­тин IIзразе речима, 113 сам брзо настаВlЮ:

» Ви обоје, уосталом, всћ 110Зlшјсте моју всреlllЩ У: то јс госпођа до...-roр ФјЮМ, дама која ... «

))Ах, ваша домаlilщ;;t!?« УЈmlКНУ ЛIIПОТIIН IIСКј>СIЮ ЮНС­нађен.

»)Да, моја домаћllца, ако тако хоћете«, rЮТВРДIIХ са IIЗВС­с.щ�, олакшањем, За то "реме сам гютајlЮ ПОСМ,IТЈ><10 Klle­"IIЊУ. Асја ХотокаЛУИГlIнова �НI је дала руку l,aCMcjaBIIНI сс брзо 11 тихо, као да смо cтapll JIPYГOBII It помапо подрупышо рекла:

»Баш мн јс драго, најуважеlmји прнјатсљу! - Даклс, ипак смо зарез?! А нипошто "С IIСШТО norlyr завршне тачке!«

Њlсам одмах разумео СЩ1сао те заГOllстне ПРl1медбе; претпостављао сам да јс шала па сам одговорио са СМСХОМ. Ис·roвремено сам тај свој смсх ОССПIO као кукаВII'IКУ издају

274

,

према UejH, ал\! поново ме је 1'lрегазllO 6РЗ�1 'ючак д��алога, јер јс КIIСl'llња настаВlша:

» Нема 1-III'lег лепшег него да се поделll срсћа са срсћНI1-

uима! Захваљујем вам, пр"јаl'СЉУ, Ш'Ю сте то предложили,

ПровСш1\СМО једно дltВIЮ ПОПОДI lС.«

Све се 11ОТОМ одвијало готово l'IССХIЈаТЉИВОМ БРЗ�IНОМ .

СеЛII смо у кола кој а су веli тихо брујала пред баШТШIСЮ1М вратима,

Док смо се смеШтaJllI, кроз мене је прострујало као да мс је ухваТШЈа елеК'ГрLtчна струја: шофср, који јс седео за ВОЈlаl ЮМ, био је ... ЏОН Роџер. - НараВIIО да није Џон Роџер. БеС�IIIСJIIlЦа! Хтео сам да кажем, о.шј IIСП! кнеПIЊИII CnУI"а, који 11.111 је ""РОЧlf1'O пао у 0'111 због своје ВеЈшчине 11 свог за­падlюевропског типа усреД ОIЮГ азl1јатског ОЈюша. Па Iшра­ВlЮ да Юlсгиња није изабрала никаквог Калмика као шофера!

Зn час смо БЮЈИ пред мојllМ IJРnПlма. Изгледало је као да МС је Џејll О'lеюшала. Нn моје IloтajJlo 'lуђсње није 113ГJlсдала IIl1мапо LtЗнснађена, югги јс бlVШ нерасположена IЩЦ са"", је

, ' . . обавеСТIIО о IшмеР�f ГОСТИЈУ, КОЈ" су доле чекали, да се зще·

ДНО с IЈама ОДI\СЗУ 1-18 нешто удал,Сlщју обалу реке. Била је

тако заДОЈ30љна због �ЮГ преююга да се зачудо брзо обуклn " спреМIUШ.

За'l11М је почела она зна'шј 1 щ IЮ>l\II",1 до Е.лз6с'пЈП'ајн;;t, Всli LI сам сусрет 'ГС дuе жене доле на улиЦL!, кад јс Џcj l�

улаЗl1ЈШ у аУl'Oм06IfЛ, био је другаЧI�1f него што сам МotЋО да сањам. К"егиња је б�lла ЖlIвахна, љубазlta, са једном IIИ­јшrсом подругљивости у гласу, као увек; алll Џсјн I1llмало СМУШСIШ, као што сам се можда помапо прибојавао, IШИ Иlta­че Irсдор.1СЈШ СЮ)'<lцији ... напротив, Поздравила се са КНСI'II­њом са уздружаном и ПРИJIIIЧНО малоре'IIIВОМ УЧ1'нвошliу, aJlIl су ,ЬСIIС ОЧИ за то време засјале "уЩЮ рмасно. Њс�ш за­хваmюст господаРIЩИ кола ЗВУ'lnла јс готово као �III1IOCТIfВO

• прLlмаЊСЈСДНОI' изазова.

ПРIJО IIIТО Mllje muю у ОЧl1, када смо сс боље HaMCCГlUllt у широком, удобllОМ 11 лукеуз.юм ауl"OМобилу, бlЮ је нзuестаll ЈIсрВОЗI'IИ tlРLlЗВУК У КНСГlIЊИl1QМ смеху, који све дотле КОД II,е Iшсам бl.JQ НрИМСТlЮ. Тако јс ПОВJIа'lIVШ шал око својl1Х paMe� на, ЩI је готово изгледало каО да Гlомало дрх11t од XJlадноће,

275

I

Одмах затим, моју пажљу су заокупили шофер 11 темпо KOjliМ је сместа KpcttyO, када смо ЖIIВЈЪе улице предграђа оставили 1133 себе, За ТI'ЛII час се ЧIIJlIUЮ да то Вllше Hllje 8Ожња. него глаТКII лет, благ, без звука и ГОТОВО сасвим без 1-lеПРlijапlИХ удар.1ца гю OCOBIHIII .ш том ynaдљllBo неравном сеоском друму, JeAall поглед на БРЗlIномер ми је показао да се ВОЗIIМО сто 'leтpAeceт юmоr-.lетара Ila час, Кнегшы) као да то није 1111 IIРlшеlillвала; у сваком случају није давала звак опоменс шоферу којll је седео 3<1 воланом кrю да Шlје ЖIIВ,

Погледао сам Џејн; о ... а је ХЈЈаДНI1М погледом посr-.нrrраш\ пејеаж. Њеllа је рука без покрета 11 лежсрно лежала у мојој; 1-111 Оllа се, ОЧIIГЛСДIЮ. ШI Iшјмање није чудltла због луде бр­зltНС те FlOжње.

Ускоро се казаљака попела на стотину педесет 11 почела да ДРХПI према следсliем rюдеоку. Затим је It мене сrlOгщла дубока равнодуrщюст према УГItСЩlма чула са ове вожњс; као 'roЖСВl1 ОШТрО 611 нр" ПIЮЛазу прохујала ета6!1а алеје, ВРТОГЛ<1lIO бl-l I'РOlIГРМI1 lюред 'Јас поједltllИ псшаЦ'i, возlUЩ 11 каМИОIШ, којс бllСМО преСТlIЗаЈlII уз УЗ13ик трубе.

ПОСТСl1еlro сам IiУТЉIIВО падао у сећање �Ш ДОЖltвљаје протеЮ1l-lХ 'ШСОlk1. Посматрао сам кнегињу, која је ОХОЈшм 110-" Јlедом праТ11Ј1З луду вожњу. Седела је "I)' као божанствеШI КlIП бојс 6РОllзе; Ibelro је ЈШЦС Itмало 1IЗра3 пантерасте ма'јке, док СТРПЉIlВО (IIIСII IIЗНМ ,тена којll се прибш!Жава, игр.1-јуl1ll сс. ЕлаСТIIЧl-lа 11 под сјајном кожом ... гола. - Морао сам да затвор"м 0'111; морао ca�1 вео по вео да )'КЛОI-lllМ са свог лица: узалуд; увек IШНОВО са." видео голу проповедницу љу­баВl-lOГ УЖllваЊfl. које подарујс само неllЗмер"а, бело УСllја�ш мржња .. , Поново сам осетио потребу да рукама ухвапlМ 3<1

врат ту ДСМОI·ICКУ lюлума<ЈКУ �I да осетИМ оргије мржњс, мр­жњс, мржње 11 беса, захв<uьујућll уБIП<1ЧНИМ �lИшићllма мо­јих песшща; увек наново се кроз моје ж�mе nellXlo страх �I ја сам упуlil1вао једну УСРДIIУ М01llIТВУ за другом ... у правцу lIejll, као да НС сеЩI са руком у мојој РУЦИ "I)' порсд мене у К01lllма која су јУРIIЛn, , .. его високо 11 ДШlеко као 6оПlња IIЗ� над знсзда - као мцјка 11.1 IIСДОСТIIЖIЩМ небесима.

Тог TpctryrKa слсмснтаРШI трзај страха, кој,·, је у леry 06ухваТIIO целу теЖIШУ тела: пред нама 130ЗIIЛО са ДУI'аЧЮ1М обmнщма! Пред Iшма два каМlюrш, а 1'.11'1 смо ШI летеЛII у су-

276

срет брз�нlOМ од стопtну шездесет КIUЮМС1<1ра. HItKaKBC MOryIit·IOCTII за КОЧСlbе, а друм 11 сувише )'Зан!! И поред њсга, на рубу пуга, здесна �j слева понор!

Шофер неПОМIIЧl!О сед" за управљачсм. Да ЛИ је I"IOJIY­део'? о., повећава 6РЗ�IНУ .ш CТOТIIHY осамдесет ЮUIQМетара. Да пређе с леве стране? НеМОI)'liе: чвор троје кот) заузима цеЛII ДРУМ. И тада шофер \lсправ.ља у лаку КР�ШИIIУ - yдe� СIIО! ,>011 cKpcllC У понор, он је полудео«, I1)ВОРНМ у себи. Још једш� секунд н бнћемо набl�еНII на колац од тог дрвећа на IЮЗИЛУ! ТМ!: деСIШ половина нашег аyroм06l1ла слобо­ДНО Ј1ебди ЮIШД зевања дубlllrе, у којој река ПСllушаво шуr-.ш IIЗмс l)у стсња. Парче пуга поред ВОЗlша са дрветом, преко кога КJlИ3ItМо са наша два лева точка, једва да јс ШllроКО мс­тар: ШНI cтpaXOB�ггa брзИlШ држи .rаш ауго усправно и чува га да нс падне у амбl1С.

Брзи поглед натраг: гужва кола остruш је ДШIСКО за нама, I'рекривена густом, белом прашиt rом. »ЏОII Роџср(( "епокрст-110 седи за воланом, као да је све то било Aeтltlbllp�tja. »Тако може да 0031! само сам ђаво((, ronoрим ссбl!, >НIШI ЖItВН Ј1СШ«. И ПОIlОВО прохујимо поред српаСТIIХ, ЧI-tТ<lВ метар дебелих 1"or1OJI<1.

ЉtпОТll11 се смеје: »Баш је вожња, ха? Да IlIlje 61UЮ 1"е ваљане цс .... грифу­

гаТIllС CltJle, која срећом 1-111 овЩ I1УТ '·II�C спавала, Оlща 611.,.« Полако, са ХIIЉаду у60да игала, "PR се враћа у удове IШ­

РШI I1саllС од страха. Биће да сам одговорно Лlщсм још мало 11сксжеНIIМ:

»Готово мanо и СУВllше ваЈьава за 0611'1.111 КОШ1'аШI матс-. . .

PIt]aJl, као што Је МОЈ·( ФtrПUlНО HcnoвcpcIbe У мојс саl1упrllке поново као да тnp-

• ДОПI<1ВО сврдпа у менн, упркос свltм докаЗlIма да Је та ВОЖIЫ) кроз псјсаж, којll и те како познајем, сасвJtII.1 стварна. Моја СУМIЫlчавост, YI'PKOC томе што покушавам да то ссб" Ilзб�l­јем ю главе, lIе стаје чак H�I " ред Џејl1: да 1111 су CBII ОВII, rю­ред којих ја седим, заиста живи СТIЮРОВII? Да JlIt, можда, НlШК III1СУ мртваци? Сабl1аСТII 11З једrюг свет'l Koj�1 одавно

• Iшше ШlJе ПрllСУГШI.

КнеПIЊliНО лице се претвори.IЮ у rюдруг.IЫIВУ гримасу: »Да ли се 60jL-Пe'?«

277

ТРЮКItМ реЧИ. H�ljc МII юмакло да је од почетка ВОЖЊС Асја ХотокалУНПIНОва са IIЗр.1ЗОМ нарочите заБРIIНУI"ОС·lll. па ГО1'Ово чак 11 страха, посмач>мп Џејн којаје седела поред ње. То је за Mel-le нешто IIОПО. Дражll ме да опнпав.1М У том правцу 11 због тога, такође се смешећll, одговарам:

»Нс, а зашто бих? OCIIM [lКО је то осећање зарn"llЮ међу 11ријатељима, КОЛlIКО ја IНIДIIМ, 811 сами морате да се мшlO трудите да 6исте caKplUlII оссliање IlеЈЈаГОЩЮС111.(

Кllсгиња се ПРI'lметно ТРГНУJlа. Пошто смо прогрмели IIСfюдјеДIЮI" подвожњ,,'}Ка Ilије морала да!'>щ одговори. Уме­стотога, ЉlПотнн BIIKHC уз ветар:

»1·le бих веровао да tle се I'ОСfЮД<1 евађаПI око npejtlIQCТl1 У саМlmюм страху, уместо да прездравите у лету ОВИХ !'>ш­"ута! - Уосталом, �leMojтe се БРltнуТН, док се ја ВОЗIIМ са ШI­ма! У мојој ПОРОДИЩI је I1i1СЈIСДIЮ да се 1-13 ПОЗОрll1lЦ1I ЖIЩО­та појављујемо �I нестајемо с ње без Ilкакве драШIТIIке!((

После нског време�ш Uejll рече сасвим ТIIXO: ) Ко послуша шта му I!алаже њеroв пут, IIC може IIIIКад.

да се уплаШ�I. Сч>ах оссtш само Оlшј који се супротставља својој судб�IНI1.«

К.lеПlња ћут". Преко ЊСIIOГ IшсмсјаНOI" lIIlЦа 'Пlтрају се­IIке брзе као муња, У KojllMa с.шо јЈ.1 преПОЗllајем одсјај у"у­трашњс олује. Она 1Iако KYLIIIY шофера по раме "у:

»)3ашто IЮЗIIТС тако тромо, Роџере?(( Као да осепам наГШI убод: шофер се зове Роџер!? Какаl1

јеЗl1l1Н СЈ1УЧ<U. ЧОl1ек за ВОЛallOМ само КЈШМllе. Из маШИllе долази ЗВУК

као да пева. GРЗllНомер опст скочи lIа стоосамдесст, IlеКОШI­ко 11ута се качљка Дltвље 'грза, док се најзад нсгде IIС зале­ПII. Ја погледам Џејн If ПОЖеЈНIМ да умрем У љсном загрљају.

у вск Ilе м" остат" заГОllстка како смо сс у року од свега IJСК�ЛЈIКО !'>НIНута ипак JtаЈllШI 'lIIтаВII код РУШСВlIне Елзбет­штаЈJi, попевши се веома СТРМОМ, надасве ТРУЦкавом стазом. Нема ДРУГОГ објашњења, ОСIIМ да смо ОJЏIетелlt горе. То су ОМОI)'ћилн IlebcpoIklTHl-I залст 1I преко сваке представс савр­Ј1ЈеIШ конструкција кола. - Тамо горе у сваком случају прс нас још IЈикада н ије стајао 1IItjедаll аугомоБИЈ1.

Радl lицlt су нам се дшшлlt као 'ЈУЛУ, они су б�IЛИ мокр" од ВJlaгe врс-пс Boдe�Je паре која се ДЮ<'lЈ1а I1з земље 1I Ј!сјала око IЫIХ као шмагшща; Лli'lЈ1ЈШ су на бића ю подземља '!а-

278

СJlОЊСЈIЈI IЈа Сlюје ашове 11 пијукс, стојећи пред дрхтзвом по­задШIOМ l"СјЗIlр..l Koj�1 се дизао rlOjt небо. Немо смо ХОДlU1и ИЗМС!)У Зl1ДIIIЩ тврђаве под ЛСПilМ крошњама 11 ја сам запа­ЗIIO КОЛ�IКО је I1Jшна, готово баштов.1l1СКII промишљенс пра­вде у расту жбуња које је са 'шробllОМ I"раЦ�lOзношћу увек НШlОво О'ГваршlO мсста за поглед у дуБЈIНУ долине. нс?fiи­'11111, ,"отово РОМШ[ТIIЧ�lIt контраст: те Iш свс стране посеЈЩIС, напола ДIЈlџъе леје нвећа усред пропалих, ВI1СОКИХ зltдова! ЧOl\ек 61\ 110Мllсmю да луга кроз неки зачарани парк, у комс се пред ЉIIМ Ilзненада појављују КlIПОВlI од каме�ш без главе 11 руку, обраСЈlI1 MaxoBIIHOM, као да 'IХ је 'У постаВIIJШ Ilска вила да 611 Iшс заnлаШlIJta ШНI сс с !Јама поиграла. ЗаПIМ опет IIук01111Ш као процеп кроз камење, а одоздо CBOJIIM сре­БРНllМ сјаје!'>1 бљеUГПI пснушапа река.

Нско од IШС ушгга: • •

»)1(0 1111 саl\Ю тако одржавн тај ДIIВЩI неред KOJ�I ОПИЈа

чула?( Нико није знао одговор. »3ар II l1сте rIР"'lали о нској сш"lt, Лнпотинс, која има

везс с ТI\рђаIЮМ Е./lЗбетurrnјн? О lIекој rocподарицн тпрђаве Enзбет, којајс овде ПlUlа воду Жl1lЮl1l �mll тако нешто?((

))!·ICKO ми јс причао НСШТО збркано о томе, јесте((, ре'IС ЉIIlОПIII презрltво; »не бих умео да 1'0 сад l'IРltповедам flОве­зatlO. Даlt3С llооле подне МН је некако у UШЈШ дошло на уста.«

»Па, МОГЮI бнсмо да УПllтамо IIСКОГ од радШlка у ДBOP�I-шту TBp ljaBC! ( , пр"мети KHerlIIl,a лежерlЮ.

»добра IIдсја!( Тако смо се rlОлако npaТlulII у двориште дворца. ЉII'1О1'IIН IIЗвади КУТllју за цигарете од СЈЮЈiOваче и отпо-

. . реВу је 1'1O�IYjtlI Једном од радНlIка.

»)Чltjа је запраl10 та РУШСВllllа?(( �)НIIЧllја.(( �)АЛlI нско мора да буде влаС�I�IК!(( ))Нијс. Љггајте старог баштопана унугра!«(, проырмља

јСЈ\ШI 113 ГО!'>lI1ле, 'lИстсl\lI свој ашов парчетом дрвета тако брижљшlO као да је то некакав ХIIРУРШЮI инструмент. Оста-

. . ЩI су се смејШШ н разМСЊlIвали ЗIШ'ШјlJе погледе.

Једаll мла.!Ј.1I момак је чсжњиво гледао у кутију за ци­гарете коју му је Лl1llОТ1I1I радо пружио, 11а се О)ЏЈУЧИО да нам да јеДIЮ обавештење:

279

»)Тај није баш '1I11<1В, Ilема С1<1рац све козе на броју. Он овдс горе IIЗШ-Р<l1k1 кастелана, МII га НlIKO не rmаћа за то. Ја MIICJНIM даје б'IWТОВШI IUlII тако нешю. Стално нешто копа. ИЗ далека је како изгледа. Има стотинак ГОДlIна. Прастар. Всli П! је мој деда ПОЗllавао. ЊIКО не зна одакле је дошао. Љпајтс га саМII.(( ГОIIОР р3Дlшка се нагло зауставио; ПОIЮВО �y се пијуци ДИ3ar111 и спуштали; лопате су бацале земљу IIЗ J<IMa З:1 воду. Нису Вllше XТCJIII да проговоре ни ре'ш.

Пришли СМО старој зrl>tlДll, Липотин се понашао к"о ВО­ДIЈ'I. Улаз су Ilрсдстааљала напола трупа врата са зарljМIIМ, �арим тракама од кованог гвожђа. Кад смо 11Х ОТВОРШIН ЈаУКllула су ШКРIIП,180 као да се IIека ЖИВОl1lња нагло БУД�1 из СIШ. Степе�IИШте од храСТОВИIIС, сад запуuггсно 11 мир". шуlНl IШ Шlесан, а l'lскада угледно, очигледно тада украШСIЮ бројllИМ резбаријама, ВОДIIJIO је горе у мрак испреюtДан 11'а. кама светлост", којаје КОСО падarш ОДОЗI'О.

Са ЛИПОТIllIOМ пред собом прогурали смо се у IICKy вр. сту КУХllње кроз отвореllll ШlДсвођеllИ IlроЛаз, чија су дебела дрвсна врата I'ШПОJlа ВИСIIЛ<I у шаркама. Ја сам устукнуо: Тамо, на скслету од дслова дрвета, којll јс некада сва. како представљао IШСЈюњачу, као што сс могло заКЉУЧIГТИ 110 крпама кожс, напола је лежао, напола седео леw седо. косог старц.1, 1-1:1 пропалом OI'њиuлу поред њега у земљ..1НОМ суду као да јс 6ило још остатака млека. Поред њега плссни. ва кор..1 од хлеба. Изненад:1 је старац, за КОI"3. сам веровао да је мртаВ, (ТI·. ВОРIIO очи Н УКО'IСНО Iшс 11Oглсдао, Прво,' тренугка сам помислио да ме чула варају јер је старац бl10 у крпама са ДУГМСТllма на којИI>1а су 61tЛ1I грБОВII, У некој Лllllреј�1 ИШI остатку униформе п�не злаТНШ.1 КOIЩсм IIЗ I lрохујштих година, а mще као у I\lумије: све јс у Mell�1 изазвало YГ�lcaK да овдс, одаВIIО заборављен и 11СТРУ. нуо, ССДII мртвац. »Да ШI је дозвољено, ГОСГЮДИIIС кастслану, да се ПОЈте. мо �Ja овцј торш!' како 611Сl\10 могли l\1arю да УЖ�lВамо у по. ГЛС ).\)' одозго?« упита х.mЩIЮКРШЮ JI�IПОТИН. Одговор, Koj�1 јс lЩјзад добио на своје УЧТIIВО, још један. пуг ''ЮIЮВЉСJlО ПlIтање, био је доста необичщ:

280

»Данас I.Нlше није потребно. све јс всћ з6РИI'lyro,« . Уз то је старац стално само одмахивао ГЈШВОМ. Могло �e

да сс сумња да ЛИ од слабости, или да би ПОТ1<реrtllO СВОЈе од6lЈјање. »Шта В�IШС није потребно?«, викну МУ ЛШIOТlIН IШ уво. »Да l!Дете горе да бисте IlOcMaтpaIlIl, Дщшс Вllше свакако неће доћll,« ,

Разумели смо: старац је неког О'IСЮlвао. Вероватно гла· сника, који му је обично горе доносио IbСГОВУ 6сдну храну, KllcnlIba је извадшш своју ЛIIСНИЦУ И it.")'pHO ПРУ-А<ила Липо· ТIII1У јСДШI зmrпшк:

»Дајте ТО )'богом врагу Очигледно је душсвltО болестан. Хоliсмо ли да IIдемо?«

. Изнеlшда нас је старац реДОМ осмотрио, алll IHIJC гледао

баш у лице, нсго више однекуд ИЗIШД наШIIХ глава. - » До· бро јс, добр()«, 1'lромрмља, )щобро јс, добро, ИДII"ТС само го· рс. Мождаје господарица ипак всћ крСllула,«(

» Која I'осподарица?« - ЛИПОТШI пружи СТ'орцу ЮiСГИ· Њ�II' дар, 31111 NI одби дукат жустрим покретом.

»Врт јс cpeђe�l; није М И потрсбlШ �Iад",ицо. Господари цо ће бити задовољна. Само да најзад CТlIГ1IC. - Кад дође З�lма Вllше не могу да заливам цвеliс. Ја чекам од ... од ... «

» 1:: па од када ви већ чекате, старчс?« • •

»Старчс? Ама ја још уопштс HIIt.1M стар! Нс, не, Ја yorl-штс IIИсам стар, Чекщt..C одржава младост. Ја сам млад, 1'Ја BII '1'0 ВI1ДИТС,«

Те реЧ11 су звучале готово комично, 3)111 ... ама сс смех залеДl10 на уснама.

»И колико дуго се веli налазите овде, добрll ЧОВС'lе?(, IшстаВfl Л�111011Н1 немилосрдно,

) КОЈшко сам ... давно .. , већ овде горе? Како 6ихја то мо· гао Д:1 знам?«( - cтapauje одмахивао главом.

»Е па Ј'едном сте ипак морали да дођете овамо [·оре. Ра· •

? ЗМl1сmrrе МШЮ! Или сте 811 веli poђeH�1 овде горе. «( ))Да, дошао l'Оре јесам. ТО је liСТИlta. Дошао горе јссам,

ХВШIa 60ГУ. Д када? Па Ilије могућно бројаТLI времс.« »Да ЛИ можете да се ССТlпе гдс сте рашtjе БIUIИ?«( »Раllије? Па раније нигде нисам ни 6ио.« »)Човечс! где стс рођени, ако нисте овдс горе?« »)РођСII? Ја HllcaM рођен; ја сам се удав�ю,((

281

Што су ОДГOlЮР�1 сулудог старца постајали rlеповсзаНlt� јll, то су М" ЗВУЧаЈllt јСЗlllmје 11 yroлико сам тврдоглавнје 11 МУ'lНllје оссliао ра.цозналост, ,IС може ЛlЈ се можда ОТКРИ'ПI

нека ПР"ЈIII'IЈЮ ТРIIВl'.iаЈl�Ш тајна ТOI' шгубљеlЮГ ЖI1ВОта. _

Ре·", р..1ДlIllка: » СТUJllЮ копо 110 3еШЫI«. опет су М'\ се ноја· виле у сеl'шњу. Да )111, можда, старац усред ове рушеВllllе тражи IlскаКlЮ блш'о �, да т. је, МОжда, због тога полудео?

Изгледа даје СЛ�I'tна радОЗНаЈlост такође спопала �j Џејн 11 Л�IП(ЈПlllа. Само је КlIСГllња стајала по страНIf са охолим од. бltjш-hCМ, које МII је код ље б,uю ново И страно; напраВШ!а је некоЛl1КО УЗаЈlУДIНIХ покушаја, �,e бllСМО ШI нцјзад креНУЛII.

ЉШОТltll, којll O'IIIIJICJtHO IIlfje успео да ItЗведе IIIIКШ\!'IВ закључак на основу послеД'ЫIХ одговора лудака, важно је ПОД�јгао обрве YB�IC 11 Поново се СПРСi\taо да постав�t нско па. MCТIIO r'IIIПlње, које 611 опипаваJlО терен, када јс старац сам почео да ГOBop�J журно, lIепосрещlO, као прогоњеl'l 11 саСШIМ као аугомат; мора да СС IIсочеКlщано покренуо HCКlI ТО'lак се1iаЊrl у њсговом мозгу, кој" се сад и сам вртео даље.

�>Дa, да; ја сам изрошю I-IЗ зслене воде. Да, да; перТl1Кал. 110 Н3роIIlЮ. Ја сам ходао, ходао, ходао, све док нисам 'ЈУО 3<1 краЉI1ЦУ "а Ел�бсТUJТцјНу. Да, да; ја сам дошао опа�ю '''Оре, ХВШlа БOlу. Па Ја CI.}M баШТОВШl, да, да. Па сам онда копао ... спе док ... ХI�U1а БОIУ, И сада држим ООШl)' у реду за кра­ЉIЩУ. као UI� М" j� pe'leHO. Да бll се обрадовала, кад Jtolje, р..1Зумстс ШI? I la то ЈС просто да сс схваТII, зар Нl1је? Због то. га III1КО "ее ч>еба да се ИШ'lу l}<16а, зар 'IС?((

. од ПIХ cTap'lenllx РС'1I1 менс је спопала нека необјаШЊII­

па Јсза. И нехотице сам УХlJапtQ Џејн за руку, као да бll МС cTllcaK њевс руке уеЋрд,1O у одбраЮI НЛI' одобраваљу. Љшо. 'пшове IIОДруг Љ�lВe црте су се �IСКРllВиле, бар се менн тако ЧIIНI\ЈЮ, � ФанаТllчшt IIзраз слепс 1l0жуде, као urro се верујс да га имаЈУ МУЧЈtТеЉ'Ј Ж�1ВОТllња 11 I1нквltЗитор�t. 011 је нав,,1. Љlшао:

»Па зар нс бистс најзад ХТСЛli да нам кажете ко је ваша госrlOдарнца? Можда МII можемо да пам кажемо нешто о . "'qj((.

Старац је ЖусТро одма.хнвао главом, али је његова бе. Jlокоса лобања до те мере млатарала IЈа свс cтpa'iC, да се IlIlјс могло раза31ШТII да 1111 је то жустро КЛl1мање одб�tjање IVIII

282

снажна сагласност. Њеюво ПРОМУКЛО крешгањс једнако је :l.ЮГЈIО да значи одбијање, као 11 IЩПад, Дlll!Jьcr смеха.

»Моја госrюдаРllца? Ко познаје моју ГОСllOдар"цу?1 Ја МIIСЛI1М да 611, драП1 ГОСПОДИllе« - обр..1Т11О се Me'lIl, а затим Џејв - »ВИ јс познајете, 11 BII, млада жеlЮ, ВII је I"IОЗlшјете сасвим добро, ја то В�IДIШ по вама. Да, то се по вама може ВlIДCТI'. Ви, млада жено, ВII ... ((

O�, се IIзгубио усред lIераЗУМЉ�180Г мрмљаЊfl, а љегов поглед је, са изразом човека кој" се I"рчевито труд" да про· БУД'1 некакву усrlO:l.lеиу, не06'IЧНОМ ОШТРIIIЮМ Iюкушаnaо да продре у Џејншrе очи.

O�la је 11 нехотице ПРflступшшједat" корак ЛУДОМ старом баштовану, ШIН шта је щшче могао б�ГПI, 11 01" је CPIICCT<I 1,.ССИГУРfЮ:'1 руком покушао да дохвати ЊСIlУ ХШЬИI'У, ал., се дочеfШО само лаба80 OrpllyrOr капуга. ЗадРЖtlо rtl је усрдно и јеДШI трСIlУГЭК је изгледаЈ10 као ЩI се у њему јавља ",ск" јаСfюliа, до те мере су '1.сговС ]-чне постале 6Лfll'С. Ат. С8е· ТЈ1И Tpe�'yгaK се зачас У,ЋСИО 11 �ш њсговом лицу се опет 1'lро· ш�tрила .,IСOf"I ItСllва празНllна.

ПOl'ледао сам Џеј'i, док се опет Юllугра свом СIШГОМ на· Т1резала да !lJюбуди некакву успомену која је морма да спа· ва у њој, алll јој то очигледно Ilије успевало. м.,СJlИМ да је lНПаЈ1а само због своје збуљеllОСТII, јер је љен пше ЗВУ'11'1О IlеСI1ГУРIЮ:

»Кога с!\штрате својом господаРIЩОМ, дра .... пријатељу? ЉI rpeШllте. ако МИСЛllте да је познајем. И 6.1С са:'1 сшур'Ю данас Вlщerш тек ПрВlI пуг.«

Старацјс муцао щ)Сд себе, стално одмахујућll главом: »I-Iе. �.C, не, таман посла! Ја не '1>С1ШIМ. НС, lIe, ja ТО з",ам

бољс, па B�I знате, млада жеио ... (( - Iber'oB ['лас јс постао брз 11 т<uш,ствено упечатљнв, а њсr'овје поглед llроДIlр..10 у [lра· за'l ваздух као да гледа �IСUlТО тамо. а не лице Uejlt пред собом, - »Па ви знате: KpnЉHцa Елизабета је одјахшта ,ш IlрошеВIIНУ, кад су сви ПQМИСЛl\Л1I да је )'МР1l<1. Па КР!lЉИLЩ

Е.пюабста је овде пшш IIЗ бунара ЖI1ВОТ,t! Ја овде чекам њу, као ... као што I\tи јс речено, од ... Јп сам tнlДCO кадје оцјnхала са запада, где је вода зеле�ш, да 611 СПIПНl ВСРС'lIlка. ЈсДl-ЮГ дана ће се rюјапити из земље, кад пода буде шумела. Изро� 1'II1је IIЗ зеле' tе воде, юю ја, као ПII, млада жеltO, као ... да, да,

283

Krao Mli СВII - -. Вн знraте бат Krao 11 ја: нпак јс овдс 11 Ile­прнјатсљ�щra Llraше rocподraрltце] Да, да, д06ЈЮ сам ја то чуо! МIЈ баШТOI�LL" ПРОЩlђемо Iюнешто, х.и, ХII, кад тако кoI'шl'oю! Да, да, ја ЗШl.м да IlеrlРI�атеЈыща ПОh.)'шапа да СrllЈеЧl1 Bel"!a­ЊС кр..'Uыще Е.IIИзабстс. И због TOrn морам тако дуго да 'IC­кам да бllХ IIСnЛео вере'IИЧКИ венац. Али IIIIШта не мар": ја МО!)' да чекам; ја сам још млад. И ВII сте јОlll младll, жено, 11 ОИ ПОЗlшјстс вашу IIСПРllјатсЈЬИUУ; ВИ свакако! ИЛИ 611Х се баш прсваРIЮ. НС, Ilc,ja ... ја се нс варам. Ја '-Је, млада жсно!((

Тужна nBrLlГlypa са ЛУДIIМ старт.1 баштованом lIа руше-8111111 Ј2лзбеlll1тајll Bc li је почела да бива Henpl�aтHa. Истшrа да је сред зБРКnllllХ беСМllсmща бар за мојс УШII огрезле у предрасудама могао да зазву'1И 11 неки преломљеНLI СМllсао, Koj�1 C�M у тој ФШlтаСТlIчној сюуацији био еКЛОl1 да повсжем са CIJOJ liM СОПСТllСllИМ дожltвљајима 11 тајнама; али шта 'ЈО­век СВС ВlЩII, шта све чујс као шаmаво m'Кровење Прl1роде даРОВI1те да проговори 1I да ствара, ако је срце пуно н спре­МНО ослушкује! - Шта је бll)1O ЛОПIчннје него да је стаРII лудак своје COI1CTBelle ДОЖlIвљаје, које јс некад имао 11 којll су можда "CKIЏЏI " спржюllt љегов мозак, повсзао са сагама, којс су сс У народу испреплслс око Елз6eruJтајна, тако да је настано прmю спле'ГСIЮ напола мртво, напола ЖI1ВО грмљс.

Изllеlшда јс CnIp.:1tl IIЗ IIСКО!' мраЧIЮГ куга свог ОГЊlIшта JIOXBaTIIO јСДOllI 1'lредмст, Koj�, је ватрено засјао у IJОСlIедњем сВС'глу СУlща, 11 пружао га UCjH - ЉШОlllНОва глава Iшгла се IШПРСД као у леШlllшра. И кроз мсне је врело прострујало:

у Сlюјш.1 ЮlнuаСТIIМ rlpcтllMa старац је држао бодеж са дУl""ЧКОМ дршком; IЩЩIСВС Iшеменито IIЗрађено оружјс са

�раnшм, I1IllроЮIМ, О'ШГЛСДIЮ OflaСНО 011ГГрНМ сеЧIIВОМ, које Је на чудан IШЧНН nлаОllчастобсло - од MellH �lеПОЗIШТОГ мс­тала - ОТЩ)IIЛIIКС имало 06ЛIIК врха KOruьa. Дршка је изглс­дала као да је украшсна IlерснјСЮIМ калаИ"Пlма, rulH можда то н ""сам могао добро да видим јер јс старац 1'lеl'oНlрlЮ ма­хао бодежом кроз ваздух, а дневна светлост у КУХИЊII торња већјс нnпола прсшла у сумрак.

Тога 'I1)снугка - она још Iшјс НII могла да види oPY)I�C кнеГllња сс као воljСI'Ш IICKIIM ШIС"ПilllПОМ нагло окренула It 06ратlUШ се l!ама. Свс дотле, она је напола стајала по страШI If с досадом, неРIIОЗIЮ врхом Кllш06рана копала шnре по цр_

284

OOТO'lIIOM MllilТCPY на опекама. ГОТОВО безобЗI'IРНО сс IlробlVШ

кроз наш круг 11 брзим покретом руке хтела да Зl-рабll ору­

жје. 'Ъена КОЛСКUИNшрска пожуда ТOI"" тренутка II11ЈС ycry­

КllуЛ<l чак 1111 пред нетактичнош1iу.

Брзо као муња лудакјс повукао руку.

Из уста Кllегиње чуо се ",еоб"'IШI звук. Дко сам 'Iкада

чуо ишта СЛIIЧНО, IUlИ би тpeGruю да то YIlOPCДliM СН нсчш.l,

могао бих само да 1 .... ознаЧIIМ као фрктање ма'lке К'Щ се

спрема за борбу. Све се догађало тако брзо да је прохујало

поред MClle као да је нестварно. ОI-Ща сам чуо старца како

мсксliе: ))Нс, не; не за вас, матора .. . матора жщю! - Ево, УЗ�lIrrс

ВЈI, млада жсно! Бодеж јс за вас. Па доста сам " n ДУI"О чувао

за вас. Па знао сам да ћетејСДIЮМ доћ!I!«

КНСПllъа очигледно IlIlје ни 'Iула уврсду, која јс за њу

МОРlliШ да постоји у речи ))матора ЖСIЮ«, УI'OIIИКО пре што

тсшко да је могла бити старнја од Uejll. Можда се намерно

претварала да није чула; у сваком С)lучају, 11ОIЮВО је ИСI1РУ­

ЖIllШ руку 11 истовремено је брзо, бсзобЗIlР"О повсћавајући

суму :Щ сумом, нудила свс за тај КОМ<Щ оружја, 1'<.Iко да сам

се просто забављао због слепог бесш\Ла те колеКШЮllарске

oncecltjc 11 жеље да се IIСШТО ПРIlГРflбll. Њlјсщюг CCKYllДfI

lillCflM сумн,ао да ће убоl'И старац, без оБЗllра К01lllКО бlЮ

МllilOумаll, C�lecтa ПРIlСтати на ry трГО8lIНУ, yrOHIIKO пре ШТО

су такве своте новаца за њега моралс да прсдстављщУ боl""Т­

СТnO као 113 б..:1јкс. - Alш, догодшю се 0110 IICO'ICКllВflHO. Не

могу Д3 ОДГОIICТ<lМ LLrra је то, што сс тада збll)Ю! Да ли је то

бlЮ неки "ЈУђll, гrЮЗНI·1 дух, којll је ПРllграбllО ВЈШСТ �IfIД збу­

њ.еlюшtiу СIlРоте душе с гюмућеНllМ умом, Ш111 стар" лудак

заllста Iшше није IШ зшю u.rrn је то богатство, у сваком слу­

чају: 011 је [юдигао поглед ка ЮlеГИЊl1 и јСЗIIВli юраз сулудс

мржње запламтео је 1111 његовом лицу. ЗаТllМ је [lO'lео да ВИ­

че рапавим, цикавим гласом:

))Не за вас, ма·гора ... ЖСIЮ! НС за Аас, 1-111 за коју мачју 1'10-

ган! Ни за коју мачју гюган на CBcrтy1 Ево, УЗМIIТС, млада же­

IIО! Брзо! Нспријатељица је 1)'! ВИДlпе само како фркћс,

како мјаучс, како зсва. Хитро зграб�гге! ... Ево ... сво ... УЈМlпе

бодеж! Добро га сачувајте. Ако га IIСПРllјатељица добнјс, го­

тово је са rocподарицом, готово је са веllчањсм, I'ОТОIЮ је са

285

, !

,

МНОМ, СI'РОМШLlII�'М баUПОВallOМ изгнаним ю спета. Ја сам ПI сачувао све до данас. Ја H�IKnД Шlсам издао ГOCIlOAapI1ЦY. Ја НIIЮ}Д IШСП�I рекао где сам га до6110. - ИДИте сад" људи, IЩIIТС сад!«

Џej�1 је, као оnсеДНУ'1l ТIЩ IlсоБI1Ч�IИМ РСЧllма, узела 60-деж 11 IЩГЛШI rю"ретом га СКЛQI-IIЏШ IIСПред КllеПIII>С која је хтела да се б,ЩII IШ њсга Кt:10 кобац; ncli га је следсћеr' трена Џејн саКрltла IIСПОД своје хаљИIIС. За то време моје око је по­ГОДIIО блеДl1 cj� као од кременн, кој 11 је полазlЮ ОД сс'\Ива боДСЖ<I СЛlILIIЮI' врху копља. Као муња ми је кроз главу се[\­нула "нtcao: то је крвави камен НоШа Dlшtsа! ТО је бодеж Џона Дl1ja! - Али IIItCaM нашао времена да то IIЗГОВОрItМ. Погледа? са.\1 КНСПIЊУ; она се опет самадавала, I-I��e бl1ЛО 31шка КОЈII бll llздао urПl се зацело зб�tваJlО у њој ! Осеlщо сам: cтpaCn1 су ДШ1ЉС беС�Јеле у њој као ТllГрови lюј�1 xolie да СЈЮ­ме решетке кавеза, Надасве <IУДНО се све време 11О1IСО Jlнпо­TIIН. Прво само РНДОЗI'lао, каСI.шје је, кад јс Уl'Лсдао бодеж, просто полудео. ))Великаје грешка коју ЧИНlне( , Iшкrюјс на cr.:Jpor б.:1urrОlk11'Ш, ) сасвнм сулуда грешка, ако то IIС дате кнегињи! Па то 11 liНje шtКalШВ бодеж! То јс ... « - СтаР,,1Ц r.:J. IllIјс удостој�ю 'ШК 11�1 јСДНОl'једшlOГ погледа.

И сама ЏејlЈ се ПШlела на меllll сасвим несхваТЉIIВ на­'.1111. ја сам препюставио да liе паСТlI у 0110 своје мссечарско стање, <UIИ томе се у њеНI1М очима IНtjC в�lДело 1111 трш-а, I-Iа­l'IРОТИв, она се ЮlеГЩЫI наСМСШI1Л3 у лице са HeOДOЉllВOM љу6азНОl.llliу и чак јој је пружшra руку, док је рекла:

»3601' такве јсдне c�rгHllЦe само ћсмо се угruшко Вllше волети, зар не, Асја ХотокалУllПtflOв.1?!((

Какво ОСЈlOвљавање КНСI'нње! Шта ЛII је Џејн смерала? �ЛII, 111] моје IJctjBclie I1Зненађење, 1I11аче тако охола РУСЮlња ЈС "11] 1)' П�IUlltчно неПОСРСЩIУ IНГГltМlЮСТ одговор"ла Jlа l'ШјљубазНl1јll IШЧIIII, заl"рllила је Џејн - 11 пољуБШI<I је. _ У мени се, а да 1111 Iшјмање IIС бllХ �lOгао да кажсм заurro,јаВtю узвик уrюзорењн без ПЈаса: Џејн, чувај бодеж! Надао сам се да liе осетИТI·1 шта МI1СЛИМ, ал" ГОТО60 11<1 мој ужас Оllа је ре_ кла кнеГl1lЫI: ))8н liете �Шр<lВIIO доб�IТlI од менс тај бодеж к3Д, .. ющ дође до праве, поroДIIС, СВС'lа�lе ПР�IЈНlке.«

Старац у свом скелету СЛlI'lIIOМ наслоња'IУ, внше НI1јс 1\101";10 да се натсра да юговор" ма �' јсдву реч. 011 се претв.1-

286

рао као ДАјс caCB�IM сам са собом " са својШI КО�ШДО.\I сувОЈ' хлсба 11 гючео је да својим безу611М ВИЛlщама с I\.IYKOM жва­ће. Изгледа.тю је као да внше 1-1 IIС зна да смо још ПРIlСУТНII. Потреса н Јlудак.

НапусТlUШ смо куну у сјају IЮСJlСДIЫIХ зрака сунца којс је залазШIO, 11 који су рефлеklOваЈlII дугин сјај у 1\11101'0 60ја кроз cryбо8С паре кљy<'aJНlX l·сјЗllра. БIIЛlI смо ПРIIЛИЧНО 11Y­ТЉIШ�I.

Још Ilа мрачном дрвеном степеНИШ1У ухватио сам Џејн за руку 11 дошаПllУО јОЈ : .

),Зар заltста хоћеш да ГIOКJlОll1tШ тај бодеж КllеПI1ЫН<. ОДГОВОРIи1<l је колс6ајуll11 се - а у њеlЮМ I'ЩIСУ бlUЮ јс

нешто, што 1\.111 је З<lЗ8)"-1ало 'Iуђе; »)Д зашто да IIС, JIp3HI? Ka.ltjc њој ТОЛIIКО стмо до топн<

Кад смо се спрсмалll да СI'lljемо са рушеRlIне, ја сам се још једном окренуо; кроз јсдну од капија баС11-lЉС, као да је . рамом УОКlщрена, Ilрсда МllOм сс указаIШ cuella КОЈУ HI1K<ЏI.

нсћу забораВltТII: леје цвсlш усред крсзубllХ ЗIЩllllа рушеви­

"с Елзбс'!"џгrајll ,'орсле су сред Ц(Јвею!Ла лстље вечср" као

уроњене у раз6уlПЋllУ ватру неllЗрещню ЩШЉОМ лепотом.

80дена МШ'Ј1<I BpeJНlX водоскока јс изненада, ЗАхнаliсна уда­

ром ветра, кренула преко запуштеНОI' I'шрка, а MCНlI сс )''111-

II1т0 као да је то ФаНnlСТIIЧIIИ JIIIK жснс у неком ТСЧIIОI\.I, срс­

брнастом руху, која ВСЛllчаllС'ГВе11O кор:lчft Ilскамо. Господа­

рица тврђнве? Да ли је пред MOjllM чулима прошла ЛСГСlщft­

рна кршыща Елизабета оно!' ГЮJlУДелог ЧУВЩh1 торља �J »ба­

ШТQвана((? Т,ща смо опет ССДСЛII у аугомобилу и ДОЖlfllео car..1 вра­

т{)ло�t llу вожњу до ДОllllllС У нскаквом стаљу mtjШIСТВ<l. СВII су ћyt-аЈ1I1:

ИЗНСIIIЏЏI. сам чуо како КliCГlll1x1 говори: »)Шта I\1I1СJlllте () томе, ДРШ11 �юја rocnot}O Фром, да што

је МOI')'liно пре опет ПОIЮЩIМО посету ТО:'I меС1)' за lIз.лет ле­пом као IIЗ нскс бајке?«

Џсј!! се смеШlша ПОТВРДIЮ и одговорила: ))Не знам, КlIСПIЊО, шта бl1Х вишс волела него да Cl\.le�!

да се одазовем таквом 110З�ШУ«'

287

Радовао сам сс у се611 ШТО су се те две женс тако добро слагале. уголшю пре IIrro сам запазио да јс кнеПIЊ<l ухпа111-ла Џсјн за руку и срда'lНО је стисла. Учинш1О ми се као да тај '11111 обостраног пријатсљС1'ва мене ослобађа некс зле, " с­одређене слугње; J'le бl1Х умео да кажем зашто. Смирсно сам из Л�IНКОШЈа. који је летео без шума, гледао горе ЈЈа светло ве',ерњс 1·lсбо.

Високо горе 113 тирюtЗIЮ плавом своду Сl1јао јс фтll, ОШтрl1 срп месеца у ошщању.

Друго гледаље

Тек што смо Џејн и ја етllГЛlI у мој СТШ'I, заМОJIIЮ сам је за дозволу да п06лижс гюгледам IIсобичml дар сулудог ба­ШТОВШI<I.

На најБРИЖЉIШllји 11<1'11111 сnм испwrао бодсжу СЈIИЧIЮ оружјс. Всћ први ЈЮЈ'лед MII је гюказао да ссчиво 1·1 дршка нису одувек представљалll ЦСЈшну. OlJrrpl1цa је ОЧIIГJlСДНО всћ у веома давна вреМСIШ б�ura Прс.!Ю�lљена на једном крчју и морала је б�rrl1 врх јеДIЮI' KorUba. Метал јс бlЮ карактсри­СПlчан ГЮ l'е'lему меНII IIСllозщrroм; Itзглсдао је некако ма­сно - УОГIШте не као од челика - щ>ссијавао се бледо, ПУГОВО као да је од СlfвкастоnлаВLlчастог аllдалузијеког КРСМСЈI(I. -А дршка украШСIШ драП1М камсњсм! Није могло да будс 'НI­какве сумње: тај бакар слабо ЛСГltрat-1 С кa.rшјем покаЗl1вао јс све караКТСРt1СТИ'IIIС ЗIIШ':С југозагщдне кароЛtНIШКС ЮIИ ра­"IC маварске MCTaJlypfIUc. И сво: усред заВllјеног, теl.IIКО схва­Т1ЫllЮГ орнамента, ТР" бllliа СЛИ'lна змајевима. Трн l'lрстена држа'la. Два празна, ка,\,сњс извађено. Усред ч>еliег ПрсТСIЈа сафltр ... I-Iад главама змајеВ<1 камс., као кру"а. И IIСХОТIЩС сам морао да помltсЛl!М на као алСМ-Ј\аМСН cjajlll1 кристал ...

Рскох себи: тај бодсж одговара опису у кнеГИЊИlюј 1}И­TpltllH као ниједаll друпt. Њ1јс чудо што сс толико узбудила кад га је Вl1ДСЈШ.

Џсјн је све време стајала иза Melle и I""1Једала мс прско pafo.lct 'а:

»Шта те, драпt, Т01ll1КО за.lима 1111 том етщюм отвара'IУ Шlсама?«

288

)>Отвара',у писама?« - Прво нисам схватио; затим сам морао да се гласно насмејем због те женске 6еспомоћиост�, тог немања појма о томе да можда хиљадугодишњс ?РУЖЈС може Дr.1 послужи У драге сврхе, а нс само да се отвараЈУ 010.10-пt за l'IIјсма.

»Исмсјаваш ме, драги? Зашто?« » Љубљсна, помало грсшltш: то tшје отварач за писма

него маВrlРСКИ бодеж.« Џејј' јс одмахивала главом. » Не всрујеш МИ, Џејн?« » 3аuпо нс бих? - Само, мсни јс пало на памет да бl! се с

тим могла отварати писма.« »)()дакле ти само та чудиа Itдеја?« » Да, имаш право, то јс - то је само нска идеја. Тако мијс

пa.rю на 11амет.« » Шта ти је гtало на пш"1ст7«

» Да је то отварач за писма! Па ја сам то одмах знала.«

ПОl'1lсдао сам Џејн; она је УКО'lСIЮ глсдала у бодсж. Из-

.ICHaдajc СIIlIУЛО кроз Mel'Je: » Да ЛII Т" ПОЗ.lllјеш тај бодеж ... тај ... отварач за шtсма?«

» Како бих могла Дr.'\ га ПОЗlшјем. што сн МИ тек данас по­

сле lюдtlе... MII, 'јскај, имаш т" право; кад погледам 1)'

стМр ... и ШТО је дуже гледам .. што је дуже гледам ... уг�шtко

jacllllje ... ми се чини ... даје познајсм.« -Више се од ЏеЈН 1111-

је могло сазнати. . Узбуђење које ме је 06узеЈЮ бюю је и сувиu�е Јако, а да

61"Х сс усудио да ДаЈЪС еКС'ICРllмеIГГИШСМ са ЏСЈII. Једва да

бliХ 311ао како да то радим. У мени су јуришале толике ми­

сли 11 слутње, да сам заМОЛIIО Џсјll да се бави својим дома-

1i�IЧКIiМ пословима само да бих остао сам, јер морам тобож

нешто да пишсм. Отпустио сам је с пољynцима.

ТСК што јс изашла, ја сам се као 11�ДИ8.ЈЬаО баUII� преко

писаћс'" стола и копао, Konao rJO Х3р1'ИЈамз Џоиа ДltЈ3 ]1 го­

МIU1И мојнх ДОКУМСllата, да бllХ ПЈх>нашао где Ј111 је мој пре­

дак IICurrO могао да помсне о том наслеђеном бодсжу. НII­

сам Н<lшао ништа томе СЈIИ'I1IО. Најзад ми је У руке ДОllUlа

свеска у зеленом платну; IШсум�ш,е сам је отвор"о �! чwrао:

И Olte ноћи ЦрlЮГ �tскушсња изгубих оно што би моје

СКУПОЦСIЮ IlаСllсђс: амајлију своју, бодеж - врх кошЬа прет-

289

I

ка Hoёla DЈш!sа! Изгубих га 128 трављаку парка прwтиком прнзивања; и ЧltНи ми се као да rnјош држах у руци како ми нареди Бартлет Грин, кад �Щ авст I1Р:1ђе и ја јој ДflДОХ руку. - АЛI1 21ОТОМ не! ДflКЛС ш:атих цр:юј Изејltс, све што потом 11р21МИХ од ЦРllе Изсјl1С.

И ГOl"OHO да М21 се 'IИН" 11 СУlшше 8СЛиком ItеtЮм за ње­не преваре.

РазМШLlљао сам шта 1211 знаЧII тај окрет о »11 СУ2mше ве­Ш2кој ttelHt« ? - H�lje бшlO liIIкаЮ"ll1Х изгледа да "го схшrrим 'Ја основу докумеl·Јата! Изненада ми Сl1НУ �1Дeja: брзо руком ДОI-раБIlХ маГll'IIЮ огледало од УГЉСIШ.

Али прошао с3М као ОНДfl юща сам прии nyr 2юкушао да '-IЩIIТQ 1·IРОЧlrraм са црне 11 глат"Кс I1ОВрШIIНС. Y2"":U2, је у мојој РУ2Щ ocrno само МРПI D угаљ.

ЛIШОТI-ll11 - паде ми на ШIМСТ и 'ьсгон прашаli. за дltмље­њс. Хитро СКОЧЦ·IХ И после кратког тражења поново нађох црвену куглу, aJlIl БЦ1Ла је l'ра.lIШ, саСВIIМ празна 1·1 због тога без :1какве ВРСДНОС1"l1 за мене.

ЛЈI11 истог час.:1 ПРlјМСТIIХ здслу од ОНIЈКса, у којој сам ОIЮМад спалио прашак 1I ДItМIЮ. Да 1111 је Џсјll са својЮI CMItCJJOM ДОМfllilще за ред дма да СС О'IНСТИ? - I lc. У ЗДСЛII се ЈОШ ЛСПИж"1 тврда кора таМIЮМРКОГ остаТКrl маЛ2ЧIIОГ пре­парата. Од тог трена кретао сам се готово као под IIСКОМ 11рШIУДОМ; I-Iије то било 1·lикаКl3Q разушю раЗМllшљањс на ОСIЮВУ КOtЋ сам ДОХВfl1"IЮ ламПlЩУ за псчаћењс. Брзо сам Сllпао у здсдr НСIЛТО ммо I-IЗ ",с. ШШIРIПУС јс УСI1J:амтео. Xlrгpo "'11 се ЈatlИЈta мисао; можда то 1'.2ТО '212HliM �I I'llје l1ука бесмислица, можда ће остатак још јСД2ЮМ да се УЈКар" ...

Гlламе�1 сс брзо угас�ю. Из OCTaTli.fI пспела фltlю јс ис­крило. Тшtaк кшtaц дима се дltзао увис.

Брзо сам савио главу l:ад ЗДслом It дубоко удисао ди�l. М21РНС се УWШЧIIО у моје ГРУЮ1 уједајућ" још жсшliе неl'O 011ОМад. ОдвраТIIО! Једва ПОДIЮШЉИВО. Како ће м" УСГlетll да сам, добровољно, без -.уђе помоћll, пређем l"lреко ГIр.:1га смрщ од дшuьcња?! - Да ЛlI да зовем Џејн? Да .\111 12СМНЛО­срДно, као тада ЛIIГlОТЩI са CBOjOl\1 црнеllОМ КflГЮМ, чеЛli­ЧIIlI1\1 захватом држи главу, ако сс будем удаВItО? СПlс:rуо сам з�е од ОДllраПIОСТИ која мс Г)'шила, СКУПIIО сву Сlюју еllерП-lЈУ··· » Успеliу!«: юнснада сам се сетио ГШРОЈЈе мојих предака! ЗаЮ1сще Дијешtх!

290

2 •

ЗатltМ ужас�ю дрхтање самрт�юг рогща. ПОЛУМЦ-lСЛИ кру­же крвотоком: то је дављењс KflO у ПЛlпкој водlt! - Успеliу! - Самоубиство у лавору ноде ... само су ХЈ1СТСРИЧНС жене у стању да УЧllllе тако нешто, то сам - ко зна кад - lIегде чуо lти читао ... Сlшка част ХllстеРИЧ.IИМ жеllама! Ја сам мушка­рац, ми ШI се 'IIIHII да је то проклета тешко. ПРОli.JlСro те-шко ... ах! СпаССII>С! У помоћ! ... Ту ... веома далеко .. , калуђер с ЦРВСIIОМ капом ... Оf1Юман је ... I\lajcтop rlосвећеЊ<1 ... уопште Ilе югледа као ЛИПОТИII ... Дl2же руку ... леву руку ... стаје иза мене .. . брзо као муња ро.шм доле у беЗДШ-l царства MpTВlIX.

Кад сам сс опет тетурајуli" IICњао увис с тсшким боло­

нима у I"1ОТНЉКу, скроз наскроз отрован, као што сам осећао,

СМРДЈЫ2ва здсла бllла је јО1l1 пуна р.:1стрссIПОГ пепела. Једва

да сам б�ю у стњу да са6срем по6егле МИСЛII, затим је снс • • • JaCIНlJe пред МОЈС УllуграШlbе лице стало 0110 што сам и хтео:

брзо сам узео огледмо од УГЉСI2!l 11 УКОЧСIIО 1'<1 гледао. Са осеliањсм УМl1рења схвапlO CflM да сам други nyr, и то СOl"I­ственом СIIШ"ОМ, прошао кроз каПltју СМРТIl!

Онда сам самог себе НIЩСО у једном аугомобнлу који се •

8ОЗIЮ Уlштрашке, са каросСрllЈЩI напред 11 ХЛНдЊ8КОМ И МО-тором Ha·llJar, како аВСТlllЬСКОМ БРЗИIЮМ јурн дуж �шше ре­ке. Лево и десно од мене ссдсле су Џеј" 11 КlIСП2ња Хотока­ЛУ"ГIllIOIIП. Обс су глсдме право пред ссбе; није се ПОКрС'Г<1-ла 1111 оБРIШ, ImТllједа�I I\IИШIIIi 213 њю::оном JIIЩУ.

РУЩСВlНШ ЕJlЗбетштајн је прохујма ГlОрсд I·:ас. - Жубо­рИЛII су IIЗ2ЮР" ЖIIВота, рекох У ссбll. Из ДВОРlIшта дворца ДИЗа.Ј211 су се оБJlац�t фIlНС, бсле водене г:аре. ЉIСОКО горе на -rорњу сгајао је стари, ЛУДII 6ашгован и махао нам. ЕнеРГИ<I-

. 110 ЈС показивао нешто у I"Iрfl2Щу севсрозаllада и махао опет горе у свом сопственом правцу, као да хоliе да каже: Прво онамо! А затим ... код мсне!

»И СУ2ШЏIС глупо!{(, шаПIIС MI1 јсдан ГЛ<1С у меШI самом: »стаР<1Ц 11 11е ЗIШ да сам HflUtao пyr 22атраг до СIЮГ ItCТIHICKor бнrщ - сер.1 Џона Дllја!« АЛII, паде 1\111 нзнсна.Да lIа ум, ако јс тако, како је могуlillО да поред мене сеДII КlrСПlња Асја Хо­ТОI\МУIIЛ2Iюва? Бацио сам поглед IШ њу: поред менс је седе­ла ... там.ш БРОНЗal-la богиња 11ШГI'ијских обожавмаца Изејис, lIасI\tСШСIШ, IШГНyra rlpeMa MCIIII, са KOruъel\t 11 огледалом, го­ла, гола 11 са држаЊСf\1 и IIзр.1ЗОМ KOjlf су до 'fC мере опијwш

291

чула да ме је спопала врела језа. - ПОНОВО је у меlЩ сврдrш­ла ynopH<I МИСrlО.: rюново JlОЖудност те ђаВОЛlще пружа ру­ке да ме зграбll! Зар морам, у IIМС IlCбеса, зар морам, без об­зира да ЛlI Xol1Y или нс?! Зар ВI1ше Шlсам господар својих чула?! Ш-rn ме ПРl1Сиљава да кнеГlfЊУ у МI1СЛllма НидllМ увек наново 11 нarюво 011<lК80М каква м" се никада IIIlје ПРllказа­ла?! Ја нсћу. Ја IIсћу! Ја IlctlY да дсщlМ судбllНУ MOI' мртвог рођака Poucpa. --

Набрекла боп·ньа у свом мшщалачком сјају добацује IШI IIСОПl-1СlоЈВ поглед. у истом магrЮIJСIЬУ неДОСТllЖIШ УЗВllше­ност богињс 11 обеliање жене која ПРl131ша 11 HYAII; тиха, сла­Дострасна IШПСТОСТ ГРУДIt, ширење удопа уз подржанаlЬе гю­

жуде, поруга, дубока као гюнор, 11<1 заl""OнепlllМ цртама щща, прорезв очију у којнма nлаf,IТН пропаст, МИрllС пшП"сра ...

Аyrомобюr јс веli одавно, сскућl1 ОШтрllМ прамцсм, заро­I-IIЮ доле у зелене таласс. ЈУРI1МО кроз зелену воду, а да се не може оцеrrrlТИ K011llKO је дубоко, "е може I13MCpr·tTlf КОJllоЈКО је 13I1СОКО �ШД нама, не може сагледати где је горе, а I"де ДОЈlе.

Од зелСШ·IХ вода Iшје остало IIIfШта ОСИМ малог, caCBIIM округлог језера, на K01'le мој поглсд сад ПО'пtва са ttапреl'НУ­том пажњом. Оtю сс смањујс СВС вщuс �1 више, као што се у ЖIIЖII скущьа улаз када улазlIМО у тунсл. НаокоЈЮ најдубља ТМlша.

Затим осеliам да сам IIЗРОIШО. ВерпtкаЛlЮ юронио, као IIЗ јамс једног бунара који, ок­

ружен једном оградом од беЛlIХ каМСIШХ плоча, преда МIЮМ зева све до Ilс�tзмсрнс дубlше. ИЗI·Щ.ц руба БУlшра YAIIWC сс да.х црног БРОI·IЗШroг лика голс, rЮlпијСfi:е Изејl!С. Злобно се осмехујући показује доле ОДЈТОМЉСIIИМ врхом копља. Огле­дало држи УЗдltl'lIyrо, а изгледа да она сама ТOIIC; 11 Ч�II1Н се као да је само ОПIСДШТО то сасвltМ ОКРУl"1I0 језеро зеленог одсјај а тамо дубоко доле у јами бунара.

Да ШI је то БИJlа она сама, боГllња, која мс је довела овамо? Овамо? - Где еамја'?

ЉПЗlbе још lIисам ни ДОМИСJJlIO до краја, кад мс проссче ЛУДlоЈ страх. ЕIЮ: право IIСПред MCIIC у полумраку - моја жс­IШ Џејн! ВИДIIМ како јој плаМ"!'I! поглед. 0113, по сrrглсском обl1<raју, �IOCIt хаљину I1З BpeMCI"", краљице ЕЈlllзабете 11 ја знам даје ова ЖСЩI Џона Дија - ЏOlШ Дr'!ia, KOjft сам Itпакја 1111-

292

'IHO. То је страХОВИТII БУIШР у подруму ,,--уће мог l\омаћина, доктора X<�CKa у Праry It она намерава - да сс баци долс. То је ноli запове(.'ти зелСIЮГ ШlljСlta када сам Џсјн, моју једшtУ, BoЛoellY жсну Џсјll, веран својој заюIСГНII, са срцем које се слама, морао да препустим Е.дварду Келију, lюбратнму - 110-

APyrJbIIROl' lIH мучења! - да има вад њом Ilcтa IlpaBa као И ја. Она то '·Iнје могла да CXRaTII, 1�lljc могла да прсl)С преко тога.

A.rlll, "сма Bpe1'ICHa за раз1'IIШlљањс. Иако M�I колена кле­цају, скачсм, хтео бих да очајllУ Џејн 1Т'гнсм lIатраг, ОКЛ�I­Зltем се, B�tкrleM, ВIIДИМ IICMI1, ОДf1учни, веli обаМРШI лудачкlt поглсд ВОЉСI·ЈС, осрамоћене жснс - И постајсм IrСПОМI1ЧНl1 свсдок ужасног пада: то је опроштај моје Џсјн од 0301<1 свс-

. . та, ОПРОIllТ<1ј, KOJII Iщкакав !Uшмеll 811ше IIС може да ОЧИСТlI

• из МОЈе дУше.

Кроз свест ми пролазll да 1'111 је срце као IICC'ICIIO на се­дамдесет 11 два дсла. Моје су мисли l)'пе каО код духовно обамрлог ЧОlJска. Бездан. тај страШНI1 бсздш r бунара ! Пr.ра­лисан, слyrllМ тамо доле ОКРУ[11О зелеl·lкасто Сllстлуцање, огледало Изсј�IС ...

I-Iс OCcl1ajyl'ill колеШI псњем се уз l'Воздеllе MCPAcBlllle из подрума. Свака пречка ШКРИП!i: сам ... сам ... сам ... сам ... Нс­ко протура главу у сусрет МСIШ К!ЮЗ отвор подрума: нацере­[ro Лlще, Лlще ЗЛОЧl1l1ца који стој " под вешалима. То је mще Кслија, човека са одсеЧСltltМ ушима.

I-Iа БРЗlНlУ ПОМИСЈШМ: 011 ће се баЦИТII I·Ш менс; он ћс мс I)'РI·lупt долс; он ће ме баЩf1'll у отвор бунара, код Џејli.

СвејСAlЮ ми је. ЧезНСh1 да тако буде. 011 сс "С Мllче. Допуш-rn ми да завршим свој стрмоглаВII

пут, дозвољава ми да се IIЗвучем ЈоЈЗ ПОlюра It станем на чвр­сто тле. Корак по корак се НОвлачи преда МIIОМ као да сам авет. У MClj�1 је обамро CBaKli Нз'I"ОIl за OCRCTOM, које се бојll, та одвратна кукаВlща ..

МУlџ1 IIСurго О својој Iшмери да јс спасс ... О бссМItСЛСllој узбуђСIIОСТИ жеllа.

Без гласi.l кажем: » Оllа је мртва. Она је QТlILlliJa доле у понор да I\HI пр"преми ПУГ. 011<1 ће ваСКРСllУПI тpclier дана, узднl'lIt сс на .. ебо 1·1 ceACТl1 богу с десне странс, одакле 11с доliи да СУДI1 убlщама IШ овом и оном свету .. . « - nща чујем како мојс усне муцају луда светогрђа �j yl'iyrl!M.

293

Бог, ПОМНСЛI1М тромо, неће I'Iрим�rrи к ЗIIaЊУ хуљељс је­Дllе УIIIIштсне душе. Она ПО"ИВ<1 у миру код Ibelll ...

Кели уздише са олаКlUањсм. Постаје дРСКllјн. ПРllбли­Ж<lва IЩ! се C<l опрелlOМ, ЉИГdВОМ прнсношћу:

)�Брате, Ibel·la жртва - fI твоја - НI�e узалУДllа. Свет.! зе­леш, ан!јсо ... «

Пеку ме 0'111, којима I'ледам КСЛ11ја; прво што ПОIIQIЮ боЛl! 'НI мом 06амрлом телу су очи. - »Анђео!« хтео б.,х да YCK.I1I"КlleM и у мстl растс дltшbt:1, луда нада: је 1111 дао ка­мен? Онда ... можда" . уз божју помоl\ свашта је МOI)'I\IЮ ... 'Iе­кад су се доraђала "уда ... ЗalЈПО поново да се "е JtoroJtc чуда ... ВаСКРСJlајс ю смрт" Jallpoвa liерюща! ... Камен вреображаја може да ствара чуда ако доспе у руке човека којll кроз IЬСllI стеКllе ЖIIВУ веру! ... Џејн! Зар је она lIешто мање од Јаирове ћерюще'! . . . ГлаС110 61lчем: » Да Лltје анђео дао камен'7н

Кею! је сав жустар: »I-Iе, Ilејош камен ... « »Ш�lфРУ књиге?« »/-Iе, �mje још IНоI 1'0, мсђУfl1М: црвеног пршш:а. ЗШ'lта.

/-IОIlОГ злата. А обећ[ю r.щ је још �I 61ШIС ... « ГУШII ме крик МУ'lеIЮ,' СРLЩ: »3.:1Р сам своју жеву продао за з.rшто, псето јеДIIО?! Про­

сјаче! СЛltнава ЖIIВОТIIII,о!« КеЮI скаче натраг. ВIIЈЏШ како МII без СIШГС падају CTI'C­

I'IYГC Ilесн�ще. Ништа ме IН!ШС lјС слуша. Моје руке би да убll­јају, aJII1 су паралltсанс.,. Не могу да на!јем заЛОRССТ Kojn I\с их ПРИСIUIИ"Г11 да послушају. Потреса ме cl\lex горак као жуч:

>�He БР." II1, 'ЮВСLlе са одссченим ушима, нс бој сс! Ја оруђе �Icl\y убити ... хоћу да ПlПllМ ЗСЈ1еног анђела J1IЩСМ у Лlще .. ,«

КеШI са )t..)'рбом: "ЗСЈЈСНI·I анђеле, бр.1те, врсевеТII може све, - О" може,

ако хоliе, да ми ... не, не: теб�l, брате, ако више во)шш да тако чујеш, да 1'11. .. IlOвраТII IlестаJlУ Џејll,«

Скачем lIапред из ЖIIВОТIlIЬСКlI снажНИХ зглобова I"'слс­по 1\ не разМllшљајуliи. Мојс руке обухватају КеЛllјев BpraT:

»Стави зеленог анђсла пред мсне, ЗЈ1иковче! СТПОРII га да МII сТ<ше пред J1Iще, онда ћу ти поштеДСТlI живот!«

КеЈll1 се CКЉQKa IЈа колеlЩ.

294

Преда мном прохује за�шгљеве СЛ\lке, ннз CJI�IKa, KOjll као да "смn краја. Јуре порсд МСНС; тек IlOкушзвам да схва­nlM, oc l .. су �lecTru,c, збр"саliе. Зn'ГllМ поново јасио:

КСЛII ОДСI:IСII у најСКУПОЦСllије рухо са IшјплемеНIIТllјим крзНQМ поносно сс шеПУрll кроз одraје РСУЈенбсргове ПаЈШТС. 011 ссбс Iшлша изаслаником божјltМ који је позван да JIOIIC­се троструку тај ну прсображеlЬn L\ОI}СLfШlства: нс IlеПСУЈuаlIИ­ма, него само маленој "CTI' позваних, Ал1l нека од сада 60-ЖalIСl1,СIШ тајна 111\13 НСУ"ИШТИВII xpnM 113 зеМЉIJ, а Рудолф, РИМСЮI II.<1Р 11 IIСК01lИКО само ЊСI"ОВIfХ паладина нска буду oocuclieHII UlIТСЗОВИ �lOвог Грала.

Розеllберг, водећи га за ру")" 11р"ВОДII Келија OIl<ICHO уз­буђСIЮ:-" цару, који у тајllОIllПО СКРIIUClюј, удruЬСlюј соби 11[\­лате РОЗСllбсрг очекује ПfЮfЮка.

ПР�ll1уђсн сам да се ПРI'IКЉУ'IIIМ све<Јаној ПОВОРЦII; цар Рудолф "ушта пред себе само IШС двојицу It Розеliберга. РО­ЗСllбсрг, који је први пао lIa колеlШ пред царом, кваСII ",его­вс руке IЮГОКОМ суза paJtOCllltI.I,a:

» ВСЛИЧalIСТВО, анђсо СС објаВIIО; 011 се заисrd објаВI10«, • Јсца 011.

Цар јсдва успева да сакрије своје УЗВIШЮIO узбуt)Сље. 01" сп мо К3I.fЏьуца:

»Лко је то тако, РОЗСllберже, ollJIn ћемо му се CB�I МОЛII-1'11, јер СМО чекали на ј"оспода '"паs један живот.(( - З<rПIМ, I\lра'IIЮ 11 прстсћн, OKpeHyr �laMa:

» 8ас је трој I1ца, као што их јс б,1ЛО мудраца, Koj�1 су 11С­када ДОI1СШI вест и дар о 1I0ворођСJlОМ спасењу. O�laj KOjl1 'ry IdlеЧII доносlt Mli всст. Нека је БJlаl'Oсловен за то. - А вас два мудраца. где су вам ваШ�I дapoВl(!(

КСЈIИ Itaпр.11J1I један БРЗI! корак lIаnред 11 савије колеllО: » Ево. Olk1j дар a�,ђeo Ш:UI,с љеговом ВСЛII'1анству. цару Ру­долфу!«

О" у златној ОКРУI'Јюј Kyrl�1I "lру-..ка КОЛIIЧIIНУ црвеllОГ •

лрашка Вllше НСI'О двоструко IIЗД11ШIIУ од оне КОЈУ смо гю· сеДОШUlII када смо ушли у Праг.

Устручаuајућli се цар ,'lpltMa драгоценlt ГЮКЈ101l. Његово •

лице гюкаЗУЈС разочарање: �)To је вслики дар. АШI то ,mјс дар истине за којом смо

'IСЗllУJJl!. СВIIка слугераља може с ТИМ да прави злато.« - Он

295

се обраћа мени ужагреllllМ поглсдом. Од мене сад очекујс онај прави поклон спасења мудраца са истока. Док кле'lНМ

. . . . спопада ме ХЛnДflа ЈС3а, Јер су МОЈе руке и II.fOJe срце празШI. - Тада поново Келн подиже свој Пlас 11 њеroв..1 је дрска бла-

• гост заиста ДОСТОЈ"а Дllвљења:

»Наређсно нам је да његовом ]ЈСЈlI1ч::tнству цару покаже­мо g!ass УЗВltшеног at I lјела �I предамо му га .1<1 I-IСllи'Гивање, а којl! је прссвеТII дао своме слуги ЏО.јУ Дију, есквајру, захва­тајућll БЈШroшћу своје MI-U1OCЋI у току ноћи првог IlОЗИва. Јер свака посвећсност има своје кораке I1 степене.«

Ја нс знам како: IIЗL lеlщда осећам g!ass -угљеlLИ КРИСТа/1 ОПТОЧС1l 3lIRТОМ БаРТJlета Грина - у својој руци. Немо га пре­дајем цару. Он га ЖУРIЮ ухвати, разгледа га, њсroва доња YClla пада:

»Шта је с ТИМ?« КСЈIII, IШ колеlНlма, укоченим rтОI"Ледом IIстремице по­

сматра срещtну царево!" чсла. Рудонф, пошто није добио одговор, одбојlЮ опет упире

поглед на црну рефлектујућу површиtlу IqmcтaJla. КеЛltjев поглед још чвршће СВРШl<t по IЏIРСВОм челу. Не обазире се на светле грашке Зlюја, које због ШlПрезања ЮНUI,у са њего­вих СЛСПOQЧНl1ца.

Цар сеДII као уклС'Т са крнспuюм у обема рукама. Њс­гове се ЗСНlще ЏI�lpc. Има IIЗраз BllДoB�rror. - ИЗllеllада: чу­ђење, задрхти саучешl\е, бес, жестоки страх, устрсmи Itшче­КИ8ање, уздише са Сl'ра.ХОМ, ТРl1јумф, горда радост, уморно клltмање лсши[шрском главом, а затим -јсдна суза!

ЈеДIШ суза у Рудолфовом оку!! Све 1'0 се,једно за другим, брзо OД�lгpaBa IШ царевом ШI­

цу. - Готово неПОДВОШЉlша напетост свих ШIС. Најзад Ру­долф каже:

» 3ахваљујем вам, гласници са ОIlОГ CBCТ'd. Дар је заltста скупоцен и мора да заДОВОЉl1 посвећеног. Јер Iщје свако та­мо цар, који овде HOC�j круну. Трудићсмо се.« - Царева по­носна глава се КЛatiЮ. Мене сузе у грлу више I-Ie слушају док тако глсдам како се всличанство скрушено IUшња Ilред заво­ДНljKOM са одсечеl!!!М YHII1Ma.

Гура се народ на теСIЮМ прашком тргу пред мnлтeшком ЦРКВОМ којl' се зове »Код веЛlIКОГ нгуманак ИЗПlсда као да

296

јс цела m.Нlла страна« на lюгама. Бљеш'Пt оружје, бљсшти IШКltТ на одсћи високОГ плсмства, док са отвореНIIХ rlрозора палата гледn доле на поворку која ее приближава.

из мштгешке цркве II3IЈаЗII 11 фоРМllра се достојЩЈcтnени мимоход:

КеJlИ, бараl" Чсшкс, lювоизабрашt IlаладllН светоГ рим­СКОГ царства, управо је на основу царевог наређења ПРl1МIЮ ВlrrеШЮ1 ударац II.Ш"lСМ и помазан је уљсм пред ОJlтаром пра­старе цркве.

Сад крсl\е поворка, напред три ЦРIЮжуга гласника, дво­јица од IЫIХ IIMajy дугачкс трубе на устима, један IIОС" царев IlcpгaMcHT. На CГlaKOM УIЋУ улице звук фанцшра н ч�

�таlье ца­

ревог мИЛОСЂШОГ писма за IЮВОГ бщхща имперllЈС: »сер« Едвард КСЈНI IIЗ Еllглеске.

Са трсмов..'l и кроз високе прозоре са смелим луковима гледају доле радОЗl1ала J1Iща; непрозирно су заТВОРСIШ бле­дом охолошћу ми на IЫ1ма титра ИроШIЧIШ порУIЋ, 1l0креће "х нечујно дошаnтавање rlOдемевања и ЗЈ10ће.

Ја све 1'0 посматрам кроз један од прозора палате НОС­ТИ'I. TMyplle МИСЛlI као тешке и ВJlажtlе магле неllРОВИДНО висе Над мојом душом. Узалуд ми лаека мој ПЈIСМСIIИТИ до­маћин, код ко]"а сам позваll зајеДIЮ са доктором X.uCKOM, IJГГО права ["ордост мог правО!" племства презире теаТРа/ше llfryJle из бllЛО којих УЗВI-,шеl]НХ руку. Мени је све свеједно. Моја жена Џејнје ПОТОllула 11 изгубљена у зеленом понору.

Још једна I-Iеоби'!на CJ]ItKa: УЗЮIШСIlIt раби Лев стоји, кrю 11ГГО то радо ЧИН�I, наслоњен на ЗIIД својим дугачкнм телом, 3<1 леђllма се ослања рукама о ЗIIД у малој собll у алхемичар­ској УШЩII прсд царем I)УДОSЈфом, који је дубоко З3ВаЈЪеll у наСJlоњачи. Пред РУДОЈ](јЮВI1М ногама поспан �, мираll као ма­чкица лежи царев бербСРСЮI лав: раби It краљ мачака су до­БРI! пријатељи. Ја седим 3<1 jeДH�IM од МaJll!Х прозора, пред којш.ш оroљсвају стабла. Кад бацим поглед доле међу ж6у­ње без лишћа видим два Оl'ромна, IЈ.РIШ медведа; rlОДllГЛИ су рундаве гщш.е 1I њушкају, ПОДltГЛИ су црвена, разјаnљена ждрела 1'1 жмиркају горе.

Раб�1 Лев, љуљајуtш се, 1рзајем руке пушта знд и Itзвла­'111 је 113<1 cвoj�IX леђа. О" је ДОХВnТlIО »glаs:щ који му је цар

297

пружио и дуго ['леда у угљен са ПОВРШlIIтама КРТЈстanа. За­ТИ/о.Т се 1Ьегова глава подиже тако да се �IСПОД беле бра.де исryри кошчата јабучица и 'тини се да се његова уста смеју округло, без гласа:

»У огледалу човек не види ништа друго, oe�IM самог себе! Ко хоliе да види, тај ВI1ДИ што хоће у угљеlТУ, јер је његов сопствеlllЈ живот у њему одаВlЮ изгорео.«

Цар плане: ))Хоliете Л11 да кажете, пријатељу, да је »gla5'S« превара?

Ја сам лично ... ({ Сl'аР11 Јевреј ин се нс МИLте од свог зида. Он гледа горе на

најбт[Ж�1 угао т.шан�ще и одмахује главом: »Да тl је Рудолф превара? Рудолф је брушет� да би био

величанство, баш као што је једаll »glass« тврдо брушеll на­около, тако да може да рефлектује целу прошлост Светог РИ­мског царства. Али срца немају: ни величанство, ни угљен.«

Рез ШI пролащ кроз душу. Гледам УЗВllше�юг рабија " осепам жртвени тюж на мом грлу ...

у гостољубивој кући доктора Хајека нема више никакве беде. Злато Iтавире са свих страна. За милост што му је омо­гућстю да учествује на Кслијев,",м ссансама, 11<1 којима треба да се појави зелеlШ Шlђео, Розенберг поклања дар за даром у таквом раеКQШIЮI\1 сјају, даје вредност непроцеЊIIва. СтаРl1 кнез је вољан да жртвује не само своје �IMaњe, него и цеШI свој јаДII11, стари ЖI1801', lюјавама новога храма, »)ложн са за­паднОЈ' пrозора«.

Због тога заједно са 11<Iма сме да се СПУСПI у подрум до­ктора Хајека.

Тмурна сеанса је почела. Све је као некада. Само UejH T'le�Ta. Ја се I'ОТОВО ГУШIIМ од 11шчеКИВаЈьа. Сада је дошао ч�с; сад ће aHђ�o мораПI да одговара за људску жртву коју сам :>1)' ја ПРIIЈ1СО!

Розенберг дрхти ЦСЛIfМ својим телом; он ее без престан­ка тнхо моли богу.

Кслнје щ свом седиш·l)'. ОТ" пада у транс. Сад lIест;ljе. На његовом месту се зелено преснјава ан­

ђсо. УЗВI1UJCIIOСТ прюора баца Розенберга на под. Чује се . како Јеца:

298

»Ја сам удостој ен ... ја сам уда ... стојет,т ... « Јецање прелазИ у цвшьсње. Стщm кнез лежи у праШИШI

и замуцкује као подет11Њели старац. Анђео управља т·та Me�Te своје ледено око. Хтео бих да

му говорим, an\l I\ТИ се језик залеlНЮ за HeTlЦe. Не �югу да ТТОДllесем његов изглед. Сабl1рам своју сву снагу; хтео бих јеДНОI\Т - друПI пут - узалуд! Камени поглед ме паралише ... Iшралише ме ... потпуно.

Аllђео 1\111 говори ltЗ веЛlfкедаЉlfllе: »)Твоја ми БЛИЗИIШ није дращ Џоне Ди! Твоја н�послу­

шност шljе мудра, твоја побуна пропш Ilскушења НИЈе побо­Жllа! Како да успе дело над делима, како да се IIСПУНИ спа­сење, спе док ученик у свом срцу ттос" противљење спа­сењу? illнфру 11 камен послушности! Чекање и проклетство 11еПОСЛУШТЮСТII! Чекај ме у Мортлеј ку, Џоне ДII!«

. Зодијак на небесима? Шта ми 'тумачи! Точак КОЈИ �e

oKpelle? - Да, ја схватам: годинt=, године, ГОЩНlе су ТО, КОЈе пролазе: преме, време! ЗаТIIМ 11УСте изгореле рушспине сву-да унаоколо. . .

ПРОЈtaЗ�IМ измсђу поцрнслих ЗИДlша са КОЈИХ падаЈУ тру­ли таПСТII. Нога 1'.111 сс СПОТИ'1е преко нсгдашњст' праПI куле, за Koj�1 више тте умем да кажем којој мс просториј11 води, ме­не, бившег радОСIЮГ господара овог дворца. Не, не могу да кажем да идем, шуњам се, вучем тако УМОРНО, тако уморно.

Пењем се YB�IC напола югореЛIIМ дрвеним степеющама. Иверје и зарђали екеери �1И цспају офуцаl1И, старlI КШ'lyr. Vлаз11М у мемљиву кухињу - лабораторију у којој сам нека­да правио З]1ато! Патос се састоји 0/1 вертикално поставље­них, югажСIlИХ опска. У УГЈIУ је QГЊllште, на њсму ЛQнац, из кога су некад моји пси ШUI\I воду, У њему је мугтю неко мле­ко, крај љега осушени комадић хлеба. - Према отвореном lIебу просторија је наТКРllљена косим слојем дасака, а кроз ПУКОТИТIС юмсђу њих цвили хладТI1I јесењн ветар. То је дво­рац Мортлејк, који су юа мене запалили када сам, пре 11ет Т'ОДlша, пошао код цара Рудолфа у Прш·.

Лабораторија је најбоље очувшш просторија усрсд свих тих ЗИДИI'Ia. Ја сам је сопственом руком lюдееио за IIУЖДУ,

тако да 1\111 служ�1 као стаюш[те заједно са совама 11 шишми­Шllма.

299

ВIЩIIМ самог себе: крајње Зс1.пушТt=IIОГ. Над челом раз­барушсно СllеЖlюбеJlО прамсње КОСС, разбаРУШСIШ сребрна брада расте IICHCГOBaHa �IЗ носа и уш��у. РаспаJlа се ... распа­ла кylia од KaMe�la као 11 месо 11 KOCТII. - - И вема KpYlle Ен­глеске 11 нема престола Г реюшнда - 11 нема краљlще на мо­

јој страНI1 IШ СТОЛlЩI-l, а са алем"каменом юнад главе! Треба да се радујем што је мој СIIН Артур збрl'Ш)'Т ДШICко l"Ope у Шкотској код рођака моје nOKojlie Џсјl'. - Бно сам llOСJlушан �lНђслу са западног прозора. Послушан позиву 11 послушао сам пресуду ... одбијања?

Смрзшшм се, иако ме мој старl1 11ријатељ Прајс покрива покрива'lllма које је донео. Дубоко L-IЗlIугра се смрзавам ОД стаРОСПI. Још увек бол сврдла дубоко унугра у мом lIатру­лом телу: нешто �fe I,mзе, IIЩlrro игro се трудн да заlЋОР" каmUlе 1'.101" живота.

Прајс се сагиње нада МIЮМ; Jlекарски благим ПРIПIIСКОМ свог ува ОСЈlушкује моја савијена леђа 1'1 мрмља:

» 3драв. ЧIIСТ дах. Добrю нзмеШШIИ СОКОВ�I-СрuС од -туча.(( 3атрссем се од кнкотавог смеха: »Да, срце од туча!«

и краЉlща Е1Јюабе'l'а је одаВЈю, одавно мртва! Драже� сна, смена, што је сскла, што је звала, краљевска, УШlштава­јућа, ,\!ЈШОСnlВа и IlеМllЛосрдна, Оllа је Мртва ... МрТва ... ода­вно је Мрl"lШ. Није МI1 осташrnа гласа, ЈшкаКRОI" гласа, где да је потражllМ. Нl1каквог знака да жели да ме ВIIДИ! ССДIIМ на свом меСl)' поред Orlhll1UTa од опека под кровом од дасака, са кога повремено у СЈlOјеВI1I\Ш КЈЈНЗIIС снег 11 rlpc'l)'pal\1 по ПРОLШ10С111.

Пр.'1јс се појављујс на меРДСВlншма, cтapll Прајс, мој ле­кар и ПОСЈЈСДЊI1 ПРI�атсљ. С ЊI1М разговарам о краЉIЩII Елll­заБСП1. Увек само о КрIUI>IЩI1 Е.Ј1I1заБС-ГII ...

После дутог колебања каже MII Ilешто необll'lIlО: био је крај Нoelle БОJlССНI1'1КС постеље докје llежала на самрти. Није :-,:тела да буде без Ibel'8, сеоског лекара из ВIНlдзора, који јој је у прохујМI1М дшшма давао ТОllИКО доБРIIХ лекарских са­вета. Лежа.llаје и фа�гтаЗllрала у rpoЗIII1Ц1I. Сам јс бдсо поред ње цеllУ 11011. Говорmla је о С80М кретању У јеДI'ЈУ дру'1' зс-

ЈОО

мљу. У земљу с оне странс мора, тамо, одакле читавог свог ЖИIЮ'rn очекује вереника - тамо, где се дюке град са буна­ром и водом 8С'НЮГ ж�шота! Тамо ће се c� преселИћl и та­мо жеllН да станује у ТНUlИШI баштс, КОЈа слатко Мllрише, тамо да очекује вереНl1ка. Тамо је чекање �Ieћe јеДllТl1 " "ећ.е јој се Чl1111fТ11 да време 11 суВJlше споро пролаз�1. Тамо је �Iсћ.е таКНУПI ШI старост, НI1 смрт. Јер тамо је бунар са Жl1вотодаЈ-1I0М водом; I1З њега ће ШГП1; �1 та вода liе је држати 1\1JIЗДОМ -младом, тако младом, као што НlIКЗДЗ Hllje бlU1З све од дана краља Едварда. И тамо ће БИТЈ.1 краљица у ВРТОВ."�Ш бла­ЖС11с-rnа, све док баШ'I'оваll не махнс всреннку да је однеде доле из грщщ љубави, њу која CТPIUbljВO чека ... - тако 1'.111 причаше 1lр..'1јс.

Опет ОIШ пуста соба. Ја сам сам. Ilрајс није 81!WС код ме­не; не ЗIЮ.М да ЈНI су прошли дшlИ ИЛII Ilедеље откакО Је ОТИ� шао. CeДliМ лицем ОКРСIIУЋIМ 11рема ОГIbЈ.II,IЛ)' �1 дрхтаflИМ рукама џарам по угашеlюј жари. Косс MY�be сунца бљеurrе кроз ПУКОТИIIС Ilзмеђу дасака крова IIM MOjOl\1 глаlЮМ. ЗнаЧII ли, даклс, да је нестarю cllel-a? МеllИ је свсједно.

Изненада морам да МИСЛl1М на KCllllja. ЈеДl1lIQ што знам о IbCI\IY: доживео јс страшан крај у ПР<lГУ; а можда су само I'Ј11\СИ!lе? МСIIИ је свејеДlЮ.

Ето: lIеки звук 111\ трулом стеПСliНШТУ? Пonако се окре­ћсм: l1З дубllне се с муком, корак 110 корак, rleНoe ЗМllхаНlI човек! ... Зашто тако јасно морам да мllСЮIМ на подрум У пе-1i�IIШ са гвоздеlmм мердеВШlама у прашкој кући доктора Xa� јска? Тако, сасвим тако сам се 11 јајеДIЮМ пењао ю дуб�lне с дрх-raвим KOJleHIIMa ОПlНlа6<'1јуIiЈI npe<IKC мердеВlIна, ЗС'lТО IlПO је Џејн! ... А I"Оре, на врху 11ОlIора, очскишlO ме је KeJll1.

Е.во! Е.во: КеЈ1l1, стваРIЮ и заиста КСЈ1I1 Дl1же гшщу I1Знад отвора степеништа IlpeMa меНI!. Израња, 1'ура ГОрС I'Ј138У, щ>са, "оге, ТС'lура се ... CTOjl1 ОСЈ10ЊСН IШ Довратак преда МIЮМ ... I-Iе: 011 Ile C'l"Ojll; см тачннје ВlЩIIМ: ОН 11О:-'lало лсбдн, можда у ВI1СИlIl1 ДJlalШ IIЗI'lnД IlЗтоса. - А не би HII могао да cтoj�l,jep су му обе HOI"C СЈ10мљене, више пута 1'1реломљене 11 IlpeKo БУ1'lIllС, 11 преко Шlстова. КОСТII IШ више мсста крваво као копља IIРОДНРУ Кро-3 панталоне од брабаl'rrcког IU1Зтна lIЗМрљаНОI" зеМЉОМ.

ЈО!

Још је увск богато одсвен тај човек са одсечсшtМ УШLI­ма! Али црте ЊСГОIЮ'" Лlща су OI'Lустошене. 'Ьегово одело nлем1tlш у дроњцима BIICI1 са тела. ПЛаве се YClle Mlt'lY без rШlса. Моје CPI,�C куца МIIРIlО. ]-I�lшта ме IIе може ТРПlуm IIЗ дУбоког MIlp<-"1 мојllХ ЧУШI;ја lюгледао\-! КСЛilја ... Затим:

Слике ДIIВ.ље измешане као магла у бојl!. Претварају се у шуме. У ЧСUlкс шуме. ИЗllад крошњи ''''-РОВ куле са ЦfJIIИМ ветроказом, хабсбуршКl!М ДВОI'Л;ШI!М ОРЛО.\I: Карлопа тврђа­ва. ОI,IСОКО "Оре 11<1 одбрамбеној кули, која јс на северозапа­ду сазидана IIа глаткој стеllИ од мркс руде, пробl�ен је п]ю­зар таШllще. А на зиду Kpe'IIbaKa, којј! се стрмоглаво диже ю дубlIllС, jCJIl10 ЉУДСКО тело гре6е 11 хвата се доле према ДОЛlrШI као мали ЩJIIII rшук.,. lIеизрециво је та�шк КОIШЦ на коме ВЈЈСН.,. С МУКОI\1 се одмотава слабо уже са пречке ј·lро­зара" .. јаој KorlpLIa80M бltllу које тамо тежи !Ја доле! - Час слободrю лебщr кроз ваздух, јер је ЗИД изграђеll са б1lаl'IIМ луком Yliyrpa; IIСI11\1ар те вечне таМlшце брижљИlЮ је ВОДIЮ ра'lуна о свакој МОЈуliНОСТИ бекства ! Нема ту сгшса, јЦЦ1l11 ЉУДСЮI гшуче 1111 том ТЩIКОМ КОI·ЩУ! - Сад се пеље натраг, уш·1С, тај '10IlСК KOj l1 ВI1С" 1I полако се врти око себе у вазду­ху. Ево: прсчка 11розора горе се т"хо нагиње, вртоглаво се одмотава уже, једва ВII/'ЏЫIШ,I трзај. БЛСЩI гост 11<1 мом I1рагу зщсца као авет, као да IШIЮВО 11 увек наново мора да ПРОЖIf­IШ TpeHYltlK СВОI' IlerII<llllll.oel" '!ада, тог П<Џ.I.а у зелену дубlШУ доле код Карла Тсјна, у тврђа811 једног нсурачунљltво хщю-811ТОГ цара.

BIIДIIМ "аКО се Ксли, та авет на мом прагу, уз..'Ulуд му .. " да ми I IСШТО каже. 011 IНlше нема језика; иструлоо �IY је у зешыl. 3аКЛllњуlш ме диже руке у сусрет. Осећам, хтео 611 да мс упозарl1. I-Iа l.I.11'а? ЧСIЋ бихја још требало да се бојlШ! - Уз.'Ulуд се Ксml ТРУДII. Он НС I\lОже. Капци му трспере; за­тварају се. raCII се ПРIlllIIДШ1 ЖIIllОТ те маскс. ФаlГГОМ пола­ко бледи.

у cтrrpoj КУХIШ.и У Мортлејку је лето. Не може се реliи "ОЈС од МОI" повратка 113 1f3ПIШIСТIШ ... Да, ю ЮГllaLlства ! Јер югнаllСТlЮ Оlще, које I\HI је анђео 113Р<::К110 - О, ГЮ'll1њем по­тајlЮ да се смејеми због те мрачне заПОВССТl1 зелеl10Г - из­гнаНСТfЮ овде 6,ю је мој повратак у завичај ! Овдс је тле ... о,

Ј02

да га барем I-!ИКад Нllсам �1I1 Ilапуштао! ... тле, 11З чије се мај­ЧIНlске дубliНС дижу снаге оздрављења за моје истрошено 1'СЈЮ, које би можда могле да ми покажу пyr до МСНС С<'1мога. Овде нога корача по тр.:,говима моје кршыщс; овде се �юјој ДУLШI "IIHII да осећа одбеГШI дах нсгдашње l!аде у оајоећу срсћу, у l'Iаршuању Be .. cplbllX ветрова над МортлејккаСТJlОМ. Овде ј е гроб мог УНifштеllОГ живота, алl1 такође 11 место мог васкрсења, па нека се догод" каСIЮ КОЈНIКО год га Је lЮља. Тако дан за даном eeJtIIM за хладlШМ огњнштем 11 чекам. B�I­ше 11смам шта да IlРОПУСТИМ, јер ЕлllзаБС1'а је СТIIГШI у »ГреIШШ-IД( It fНlше је l-IIIкаКВII 6учни држаВIIII IЮСЈЮВI,I, ШI­какш! ГЛУШI IIСС ЦКШН! ЛОВОВII �Ш фarПО.\IС сујете I'юliс одве­сти од мсне.

ПОIIOВО звук IШ степешшrгу ! Сад "реда MIIOI\I стоји кра­љевски глаСIIIIК. Његов је 1101<1101-1 крут, пошто се са чу1јењем OCBPI'IYO око себе:

» Да Лllје то Мортлеј ккастл?«

» Јесте, 1·1Рl1јатељу мој.« »А ја стојим пред сером ЏОНОМ Дj·�eM, 6аРОI IСТОМ од

Глсдхшш?{(

)/Гако је, ПРllјатељу. ({

Смеш но: та rpoза l1а ЛLЩУ КУР"Р<-"I. Та будa.rш може да за­МLIСЩI еllГЛеског баРО�lста само у свИЈШ I! кадltфlt. I-ItПIl ка­ПУ1' ствара Ilлемиtш, ШПII Крl'IС руљу.

ГлаСIШК M�I журно прсдще печатом ОСШ'УIЮII пакет, по­IЮIЮ се IUшња са грациозношl'lу дрвеllQl" лyrnва коме нсдо­С1-Щу зглобоВII па веl'l креће доле КЛIIМ,ШIIМ ДРВСIШI\I стеllе­I1IIШтем KOJIIM се IЮПСО дО мог нсалOtlа за Прltмањек

ДРЖIII\1 у рукама пакет запе .. аћен 11Юом Кilеза ј><У.!Свбер­l"а, заllовеДНllка тврђаве у ПР<"Iry: заОСТС1ВUЛ'llllа IlесреlilЮГ Кслија 1\111 се котрља у сусрет 11 мањи, брюкљltlю ВС'ЈНН з<ше-

• жљаЈ затворен царевим Ilсчатом.

Жшшво ЦрНОЖyrо уже се ОДУШlре мом трзању. Зар 11сма 1I0жа при pYЦ�I? - и НСХОТ1ще се Ilружам руку

11<1 леву страну: где је мој отвара'l за ПlIсма? ССВI IС кlюз �1eHe; мссто, на коме сам пре ТОЛIIКО вреМСllа IIОСИО бодсж, наслс­ђе ДllјСВIIХ, сад је празно. - Сад ПОНОВО знам да ми га је авс­Тl1њеки фантом ЕШlзабете узео ю рукс, "цда, кад.а МI1 је 1"" основу упyrстава БаРЛС"ltI rpltlla усред lюliи дошла у парк

ЈОЈ

Мортлејка! И да сам отада, такорећи за инат, увек имао оби­чај да код себе IIОСИМ тачно НШlрављену капију те драго­цеIЮСТИ, да бих је КОРИСТI1О за отвараље писама. ) Тада«, проструји ми кроз свест, »тада сам ЈЋ увек носио при себll, отвара'! за ГЈисма уместо югубљеlЮГ бодсжа. Мора да сам изгубио тај IIОЖ. И капију, дакле! Није штета за њу.{(

Најзад се уже олабави уз помоl\ јсдног старог скссра, који �Ea крају чини иС1)' услугу као врх копља Наё!а DЈЮlsа. па преда мном лежи угљени кристал који MII цар Рудолф враћа без речи.

Мугно се поред мене прошуњају успомснс: БСЈ1ежникје на дражби продао 11 последњу квадратну стопу око руше­ВИlIС Мортлејккастла. Снег ПОНОВО провејава кроз пукотине моје КУХl1ње. Мрка, СМРЗllута папрат, трње, ветЈЮви и драч између камених плоча моје СОВИЈ-Iе палате.

Све ређе ми долази Прајс из ВШlДзора, мој последњи пријатељ. И сам је сад расејани, мрзовољни старац, ЧУЧl1 са мном KP,� ОГЊI1Шта, сатима Је нсм 11 Кllимаво ослања главу rш груби штаГI сеоског лекара. Увск, Кад долази, морам да ВРШIIМ пипаве припреr-..lе за сеСllју за духове: дугачкс моли­T13C, дО којихјс Прајсу, који је постао побожан 11 већ саСВllМ детињаст, МНОI'О стало - збркане и бесмислсне церемоније. А у међувремену Прајс усни, а и ја продремам 11ад забо­раВЉСНI1М . . . па кад се пробудимо, све је заборављено што смо хтели, и вечс се хладно унесе у одају. Онда се Прајс диже дрхтећll и мрмља: »Слсдећи пут, ЏO�le; дакле, слсдсliи пуг!«

Прајс, кога сам очеКllвао, НIЈје дошао; зато се ШI небу по­дигла страховито невреме. Упркос раном вечерњем часу у npocToplljl1 је готово мрак: олуја је замраЧl1ла небеса. Сада пламсај муње. У њеlЮМ ЖУТОМ сјају оживе у каМИl1У мог огњишта фаЈгraСТИ'lне сенке. Праскају ГРОМОВII, обновљене за<..'Тавс муња Jlад Мортлсјком, којима као да нсма Kp1Ua. -Срце ми обузима пријатно огорчење: нека ме погоди и згро­ми! Шта бих могао бољег да пожелим за себе?! Молим се да ме погоди муња.

Ја се молим - зар ми изненада не долазll к CBCCТli: ја се молим »Њту«, зсленом анђелу са западнО!' Гlрозора?!

304

и како ми јс то ДОШЛО к СВСС111, IIзненадајаркије од сва­ке !\IУЊС у мени севнс силина безграНIIЧIIОГ беса. ЊнеЕшда ми је сасвим јаСЕЮ: од оне језиве седељке у подрумској пе­ћllНИ доктора Хајека у Праry зелени се више није гюјаВЉI1-вао, и ништа се од свега оног није остварило, осим чуда мог несхватљивог, надљудског стрпљења! - Сад, сред прскања сјаја муњс, чини ми сс као да из чађаве ноћи стаРОI' KaMltl1a вреба нацерено, камено лицс анђела!

СКОЧIiО сам. Неодређено ми гшдају на памет старе, ода­вно заборављене формуле које ми је оставио Gартлет Грин кад је корачао ка ломачи бискупа Бонера, формуле које се Уllm'рсбљавају у највеtюј опасности, када се иште 110моl\ са оног света коме су ПРИllесене жртве, формуле, међУТl1М, ко­је могу да призову и смрт.

Да ЩI сам нешто жртвовао у живmy? Ја бих рекао: до­вољно! И са мојих уса�ш наизуст извиру одавно заборавље­�Ie реЧII, aYГOMaТCКlt, као ударци чекиliем. Моја душа ни сада не схвата IbИХОВ смисао, али » с оне странс« то ПРllхва­тају, слогове и речи 1'lpllMajy невидљивс уши и јасно occliaM: ОIIИ с оне СТрШIС слушају мртвс речи, јер мртвим Iшређујеш мртвом! ИЗ сирових прегиба и ОГlшивница камина јавља се бледо лице, Ila лик Едварда Келија.

Срцс M�I оБУ3llма дивљи тријумф: јесам ли те најзад на­терао, друшкане стари? Мораш Ј1И меllе ради ма1l0 да преКII­Е'lеш безосећајlЮ немиран сан у сенци аветll, драги мој?! Баш ми јс жао, али принуђен сам да се послужим тобом, брате по срцу! ... Колико ли сам дуго наставио то ЉУПlТо, напола бле­саво ОСJlовљавање мртвог шарлапша? - Бескрајно и тромо Гlролазllла су времена.

Најзад сам се поново сабрао It �шређујем Келију у име за­мењене крви. Тад први пуг запажам да се фан1'ОМ креће: 1'0 је

• као да кроз њеroв лик пролази хладна, дугаЧЈ<аЈсза ... у ИЈ\.lе за-мене крви захтевам од њега да сместа призове зелсног анђела.

Не помаже што се Кели застрашсно брани, не помаже што покушава да побегне од моје клетве, не 11Омажу IlеМI1 изговори који се сводс 113 то да ми обећавају неко погоднијс време! ... ПОЧИlbем формулама БартлС1'а Грина са срдитом еliергијом џелата који је ОПllјен тежњом да ИЗIlУДИ признањс жртве као крвавим пијанством, оба[lијам такорећи Кслију

305

ужад око фа1lТОМСКОГ тела тако да ће му застаТlI аВeТlЈЊСКИ да.х. Уто, са изразО�1 најужаСНllјllХ мука, нС(:таје његово Jlице и ПQC1"СпеIЮ га OCI1..1ja каменн лик 8СЛIIКОГ зеленог.

Изгледа као да al1t)Co прождире беспомоћног КеЛltја ЖJl­оог.

ЗWПIМ зеле"'l сам cтoj�j у полумраку Kar.HНla. ПOlЮВО ocellaM поглед од кога се човек ко'-щ. ПОl1080

ПО'-IИњем са оном одбршюм која би хтела да пагера крв срца као одбрамбеllll бедем, да бв се испре'lIVШ пред мразом, од кога се тело. почев од споља према YI-lУГРа, убрзо СМр3не. ат.1 са чуђењем З<1пажам да хладноllа којом анђео зраЧl1 изгледа В�lше Шlшта нс може тврдој КО)l\I1 мог старачког тела. - ТеК сада схватам КОЛИКО сам хладан постао �I сам.

Оссћам НРllјатаl, глас, којl! мије одавно пр"сан, глас бс-зосеrщјllОГ, а веселог детета:

»Шта хоIiСIII?« ),XoIIY да аДРЖШII рсч!« ) Зар МIIСJlНШ да мс БРI"га зајсдну реч?« нШто ондс на зеМЉII важи по божјщt праШ1Jlима: ВСР­

ност за верност, реч 3.:1 рс ... , то мора да важll 11 тамо преко, IНШЧС ће нсбо са паююм да пропадне у хаосу!«

» Хв..1Т3I.11 мс, даЮlе, за реч!« ») Х щ,там тс за реч !« Ншюљу ОJlуја бесШI НL"СМШI,еIЮ.\I жестшюм, ШIl1 заглу­

шујуllll прасак муња које ударају око �юг дворца, IICI"peКlI­ДIШ тресак 11 грмљавщш nuшса громова допиру до мог ува само као ПРllI'УШСllа ГlропраТlШ муз"ка уз ошгре 11 јаСI1С ре­'-IСllице које ИЗ!"ОВ<1ра 311 1;ео.

НУ8ек сам ти добро желео, еllне Moj .<� )>Оlща Mlj дај Ш�ЈфРУ 11 камен!« » Књига CBeTOI' Дallстанаје IIзf1'бљeна. Шта 111 онда Bpe�

ди њенп шифра?« »Да: KCJIII, твоје оруђе, нзгубио је књигу! Ако је Шl1фра

постала IIСКОРI'IСIШ, TI! ћеш ЗllаТ!-1 шта треба да се УЧНlШ!« » 1'0 ЗIШМ, сине мој. Ат! како да се IЮНОIЮ пронађе оно

што јс заувек югубљеио?« » Зпхватом оног кој" то зна It УМС!« »То щtjс у �юјој моlit1. И м" морамо да слушамо Iшсма

суд6I1НС.«

306

»)А шга је записано у писму судБItНС?« » Т о нс знам: ШIСМО судбltllе је запсчаћСIIО.« » Онда oтnopl1 писмо!« » Радо, сltне мој! Где ти је отварац за mјсма?!« Бllју ме муње УНl1штавш-ьа, IlЮМОIНI сазнања 11 очајан"".

Падам на колеl1а пред ОПЫlштем, юю да је то ОЈггар са OIIl1M

IIајсвеПфl:\1. Преклињем каменог. Бесr.ШСЛС�1 покушај! - Па нпак?! ОН се смеШlt. ЗаТltМ блаnt, љубазни осмех ОЖlшљаВfl, rlpoAyxoBJhaBa његово бледозелсно IlефРI1ТСКО mще:

» Где тнје копље-бодеж Ноё!а DI1(/f�Ю?« »Изгубио сам га ... « »Па IlI'Iак ме хваташ зfl ре'-!?« Поново у меllll ycrUlar.ITII ватра лудог беса; ШКРЈ1ПI1lЮМ

Љ)"Т11НОМ ПОВllчем: » Да, ја ТС хватам за pe'-I!« » Одаклс ТЈI храбрости? С Koj�!M правом?« »Хра6рошћу мученика. Правом ЖРТВОllаног.« » И шта ТI., хаћеш од МСНС?« »)Испуњење обећања старог деЦСllltјама!« ) Т", захтеваш каМСI·!?« ))Ја захтевам - камен!« »Имаћеш га за трн дана. А дотле: спремај се 3<1 покрет Ii

за ,!Ова 11уroвања. Времс твојltх 11скушења је прошло. 1'11 с" П03ВШ-l !«

Сам ear.t у мраку. Сјај ДРХ'Гавих муља м" показује рупу каr.ннш КОЈа зева црна и праз�ш.

CВllr,e дан. С �IYKOM, е lIеюрецИВО:'о1 муком се ву'-Iем кроз yrЉCIIНCat1C Ilpocтopltje рушеВltне у којllма је СМСШI'СIЮ све IIГГО од благостања Днјсвнх још леЖII унаоколо ту " тамо. Боле мс леr}3, моји удови, сва",,, пут кад сс саПIСМ, као да мс у кукове 60ДУ усијаНI1М lюжеВlIма. - Ilакујсм своје крпе у свежањ за путовањс по lIаређељу ...

Изне�шдаје,у и Прајс. Немо I'лсда шта ращш: »Куда liсш?(( »Нс знам. Можда у Праг.« ))Је ЛlЈ 6110 ·IY? Код тебе? Да mЈје Оll llаредио'?« »Јесте, бlЮ је 'У. 01Iје ... Ilдредио!«(- OccliaM како l'убllМ

спе ст. Њиштан.е коња. Котрљање 11 труцкање КОЧllја. На прш'

моје кухиње стао је 1'lеоБИЧНIJ позар и само мс l'!Оглсдао упи-

307

тно. -То 1'lIlj e сусед к�ји мнје понудио да ме одвезе до Греј­BC�1Ндa! За пуну треЊtllУ целс моје ИМОВI1не. Овог чопека I�C . познаЈСМ.

СпсјсДlЮ! Покушавам да устанем. Нс ндс. Биће тешко да се - псшке - доспе до Прага. MaxlleM човеку, гюкушавам да му објасrшм:

»Сугра ... можда сугра, пријатељу мој ... « Алll ја уопште и не могу да пугујем. Једва да МOI-у да

устанем са лежаја од сламе, на коме почивам. Исувише су велики болови у мојим куковнма ... и сувише су ... вел"ки.

Добро је, IJITO је 1У лекар Прајс. ОН се нагиње нм мене 11 шапуће ми:

)}Само храбро, ЏОIIИ то пе Ilроћи. То је само елабоет креатуре, олд бој, је ли? Болесна жуч, болесни бубрезн! То је тај проклети камен. Камен, пријатељу мој добри. Камен у теби, којll ти lIаноен толико болова!«

)�KaMCII!?(( зајецам и ПМllем натраг на лежај . »Да, ЏОIIII, камен! Многи пате због камена, Џони, јер ле-. .

Kapl1 l'IСI>ШЈу НI-Iкаквог средства, ако нс емеЈУ да секу.« Уз бесни бол МII сеВIlУ снопови светлостн пред мојим

УlrУГР'Ш.ЈIЫ1М очима: » 0, мудри ЈеврејИllУ из Прага! УзвншеШI раби Лспу!!«

усклик се у мснн стисне тако да м" зној од страха избија 113 Ј"рудима. То је тај камен? ЊuпреЗРИВllје IЮДРУГliвање! ЧИIIИ ми се као да МII се пакао руга у лице: » Камен смрти ТЈI је дао анђео, а не KaMe11 живота. Већ одаrщо. Зар то НИСII 311ао?«

ЧШIII МII се као да ми раби 11З ДаЈlеКIIХ времена В�lче ова-1\10 преко:

»Пази на камеll, за који молиш! Пазll да �leKO у ЛС'f)' не ухватн стрелу твоје МОЛIIтве!«

»Да ЛII жеЛIIШ још нешто?« чујем да мс Прајс ШIТН. Седим сам, увијен у крпе н шугаво КРЗ1l0, у својој старој

наСJlОЊ(\ЧИ. Крај огњишта. Сећам се: замолио cal\l Прајса да ми столицу намеСПI тако да седим JIIщем окренутим ка истоку, да 611Х следећеl' госта, па нека 011 био КО био, доче­као у ставу којllје супротatI целом мом прохујалом ЖItВОlУ: леђима према зеленом западу.

Тако чекам на смрт. Прајс ми је обећао да Не увече доliи да ме ВИДI1, како бll

МI1 олаюлао у,-шрањс.

308

Ја чекам. Праје I�e долази. Тако чекам већ сатима I13међу �Iесвести од мука и Ilме у

Сllасење км се Прајс буде појавио. Пролазl1 ,юћ ... н Пр,uс ме I13неверава, послсдњн човек ...

ДОЖlIвео сам бродолом са свим обећањltма смртника и бесмр'Тннка све до краја.

Ниоткуд помоћl1, то сам наУ'IИО. НIIОТКУД МI1.Ј10ети. До­бри БOl' спава добро и удобно, баш као и лекар Прајс. Сви они зајеДIIО немају n�ј седамдееет есдмоструко наоштрсни камен У слаби нама! - Где ли је IlaЮЮ да ужива у мени и у мојим мука�la? ИЗДШIII ме! Изгубљен сам! Напуштен.

. у полусвеСТI-l рука ми опипава огњиште од камења КОЈе

могу да дохваПIМ. НалаЗI1 скалпел који је лекар оставио да би ми пуспю крв. Среп�юг ли случаја! Благословен да ми будеш, пр�Јјатељу Прајсу! Мали ножић ми сад више вреди од 1)'пог копља Ноё!а Dlшtsа; 011 ме ослобађа ... најзм ОСЛО­бађа.

Забацујем главу унатраг 11 lIапрежем грло. Подижем се­чива до врата ... Нож засја пурпурно црвен од првог јутарњег зрака, као да се по њему са застојем већ прСJllша сок мог

. старог ЖlIвота; тма ми ее 113 празног ваздуха IlрОСТОРИЈе, сред cYMpa'IHe светлости, нацери нм сеЧIiВОМ: широко лице Бартлета ГРИllа с јеДНI1М белим оком. 011 вреба, он КЛIIl'.Ш главом, он маше: »ПОl"СI'ЮI. ПотеПНI кроз грло! То помаже! То ћс тс сјеДИI'IИТЈI с Џејн, твојом женом, која се сама убила; то те довлачн доле до нае; то је добро!«

Има право Бартлет: хоНу код Џејн! -Како мирољубиво позива IЮЖ 11 зрак СУlща се пресијава

између сеЧIIШI и грла! Ево! ПРliТисак отпозаДI-l 113 мом paMeliY! - Не, нећу ее

ОСВРIlУТИ: више 1111 погледа на запм! Прm'исак је топао као од људске руке и мене ПРОЖ�lма топло, добро осеНање.

Не треба више да се окренем: преда Л/IЮЛl стој l1 Гарде-11СР, мој стари, заборављени лабораm Гарденер, KOjl1 се не­кма посвађао са мном 11 ОТllшао. - Како он ема ИЗllенма доспева овамо у дворац ... и то овога часа, када HaMepaBal\1 да oKpelleM леђа Мортлејккастлу и целом том преварантском и npeBapellQM свету?

309

ГарДСIIСР, мој доБР�1 ла60Рlllrr, одевен је 6аш необично. O�, има бсЩI l1Лаurг од ГUlаћЩ, а 'Ia ГРУДl11ШI му је, у ВИСIIIНI леве CItCC, yrкшш је ЦРIК=lюзлатна ружа. ОН се прссијава У C8CТJIOCТl1 СУIIЧalЮI" jY1'Pa. - А млад јс, Гарденсрово mще је ОСТМО младо? Као да Iшјс прошло двадесет 11 пет ГОДIIIШ ОТ­кад смо се 11ОСЈlеДIЫI Ilyt· ВIЩеЈlИ.

!-Iасмешсн, са IIЗразом ПРlјјатеља 1I 'ювека KOjl1 никада ВС стари, 011 1'.111 IlрllС'IУГШ:

»Сам elt, ЏOlIС ДlI? Где су твоји прltјатељи?« ИЗ мојих ГРУДII као јадиковка ItЗ8ИРС река С)'3<1. АШI МОЈ)'

саМОЩI IШlПуће�1 су"им гласом, уморан од бола 11 сипкаВОСТII: »Oc-mЩUIН Су ме.« »Имаш право, Џонс ДН, ШТО очщапаш због смртника. Све

нгго је смртно ГОВОРII ДШI је:шка 1-1 OIшј ко сумња. мора ry и да •

очщава.« »MCIIC су Ilздшtи �I 6есмрТIIИЦИ!« »Имаш право, ЏОllе ДII; јср 'ювек такође тре6а да сумња

11 у 6eCMpTII IIKe; јср 01-111 се хршlC жрт"ама 11 мошпвама ЗСМ­ЉШ1а 11 ПОЖУДIIII су за љима као вуковlt.«

)ЈИ тако ја више нс ЗIШh-1 где је бог?!« )}ТаКО прође свако ко га траЖII.« »И ко је югубl10 rlyr?« »Пут lIаЈШЗ11 тебе, нс Iш.mlЗI1Ш ти пyr! Пyr смо СВI·I 1'.111

1\С11 јед�юм югубшщ јер 1'.111 IIС треба да Ilуryјс�ю него да на­ђемо благо, UOIIC ДН!«

»ВIЩIIIII ме ОIЩС како C:t.M залyrnо 11 усаlllЛ.еll, па како да IIC ПРОГlnДl'lем lIа IIЗI)'бље�IOМ nyry?«

»Јеси ли сам?« »Не, па ти C�I са MIIOM!«. .. »1а сам ... « - ГарДСllеров ЛIIК 'Iсетаје као сенка. »ЗIШЧ�I да Cll lt ти преВ<1ра?!« , ХР"ПИ из мсне. Јслва чујllO 'шк и за моје уllyt'рашље уво зов из IЗСЛl1КС

даЉIIНС:

3] о

»КО �jeHe lIаЗltlЗа прсваром?« » 111!« »КО је ја?« » Ја!« »)Ко мс на СIIЛУ ПРИЗI-Iва Iштраг?« })Ја!«

Гарденср опет стоји преда мном jacllO rшдљив. Смешlt МII се у Лlще:

)�nдa си позвао Оноrn ко те 11ItKaдa нс ОСТШl1Ыl самог кма залyraш: неДОКУ'јIlВО Ја. Сет!! се 6еЗЈШ'IIЮГ прсд тnoјим ПОI'lIедом; у пршювремену С'IЋореllOl' IlрсД Сlюјом савсшћу!« »)КО сам ја?« poI'lhc из MCI·le.

»Твоје је нме за6еле--ксно. нсзваlll1. - Сlюј ЗIШК, Y"Y'IC Родернка, '1'11 C�I югубlЮ. Зато си сада сам!«

М . ? }) ОЈ знак .. . . «

»Овај!« - Гардеllер I13ма'ш IIСllOД П1lашта отварач за пи­сма, IIзгубљеНII бодсж, благо ДијСI1I1Х, КОпIЬС Ноёlа D/ш/sа.

»Тако јс 1"0«, руга м" се лаборшгг 11 њего" ХЈЩДIIII смех •

м" се УРСЗУЈе У срце. »Тако јс то, ЏОllе Ди! - Нскада Iшјl1лсмеlillтије мушко

opy)\�c претка, затим брнж.љиво 'IYBatlO, пра3110ВСР IЮ по­lIIТОIЩIЮ наслеђено блаl'O твог рода, најзад 06ИЧIII-I ОТl1арач за ШIсма l1рОПалог унука, а на Кр"Ју Ј1аКОМНСJlСIЮ ЗJlОУГIOТрс­БЉСIIО, лакомислсно 113 rpcLJII IC рукс югу6ЉСIЮ оруђе бе­ДIIИХ уметНОСТIt мрака! - Служба IЩОШlма! Разумсш JtII сада lIа шта �1I,сшtМ? Кроз тебс .iе ниско пала амајЛl1ја из nлеме­�1I'l'OГ доба; IIИСКО, ниско си пао, ЏЩIС ДIt!«

у MCIHI се распаљује мржња; ужарена МРЖlbа ми се као mща Гlробllја кроз грло: » Дај ми бодсж, нарruшцо!«

Само за дпаку лаборант УЗМI1Llе од мог ДIШЉСI" захвата. »Дај MII бодеж, лопоне! Лопонс! ТII CII послеДIМ ваРаЈlIfLlД, послеДIЫI непр�уатсЈЬ на земљи! СМРТШI ... Ilcnp"jaтeJЬ!«

Реч сс заГУIIНt; прелама М" се да.х. Јасно оссћам KIIKO се у МСIЩ ЖIШЦ�I зате:њ:)' као IlрсВltшс KopmUIICll1t КОIЮnt�", тр3<1-ју се. ЦСIIЩУ. ГјХ)ЗIЮМ ВllДонитошћу oce l\aM: IlриБЈlltжаll8М сс

• КIЮЈ)' .

БЛ<tГН смсх мс БУДII IIЗ измаГJllща IlccnecтH, tюја је усле­дила после слома уздрхталОГ тела:

))Хвшш боГ)', UOI-IC Ди, што најзад сумњаш у clle своје прнјатсље; 113 11 У MClle! - Нцјзад си нашао пут натрЭI' до са­�IОIЋ себе. Најзад, Џоне Ди, BljДlIM да Bcpy

jel:J само у себе!

н .. ј·щц свом СИJlО�1 желиш ОIЮ што је твоје!« Падам �IИLIИЦС. На чудан IШЧIIН се оссlшм no6eIjellllM.

ДIIUlСМ ТlIXO и лако �I муцам: »Врат" /0.111, Гlријатсљу, моје влаСIIIIШТВО'«

3 ] ]

))Узми!(( каже Гарденер 1I пружа ми бодеж. Xlrrpo б�1 да 1"11 ухватим, као - па, као човек IЩ самlJТИ caKpaMellT. Хватам у пра:но. �a

'pдeHep �тоји преда мном. Бодеж у њсговој руци

се у јаСl/Ој ЈутаРЊОЈ светЛОСТi1 11pccl1ja13a тако СТnЩ)l/О, као што БЉССllС 11 моја дрхтава рука без крви, саМРТIIО бела у зраку СУЩЈ,<1 1'lрсда МНОМ, ... алија 110 MOry да ухваТIЩ бодеж.

Гарденер тихо каже: ))И сам ВIIДI·ЈШ: твој 6одеж није од овог света!(( ))Када ... где . . . MOry да га ... УХВ<rгим7( ))С ОIIС Сll)анс, ако га тамо будеш ТрЮЮIO, преко, ако га

тада не будеш Зl.1боравио!(( ))Онда МII ПОмози, ПРllјатељу да IIС бих ... за .. , бораВI10!(

Нећу да умрем са својим Прс1'КО,\I ЏОIIОМ Дијом, ПОI3lI'IС нешто у MelНl 11 IIШЋНМ трзнјсм се ПОДllгнем и следећеr" тре. нутка поново nИДим своју рад.,у собу; опет сам тај који сам био кад �aM почео да постављам пи"Гuња огледалу од угљс. на. Ал'1 ЈОШ lIећу да га ИСПУСТШ.I из руке. Хоћу да СаЈlЈаМ шта се догодило са ЏОIЮМ Дl1јем.

И смсста сам поново у трошној КУЮ!ЊII У Мортлејк. ""стлу. Алн овог Ilyrз тамо сам снмо као неlШДЈЫllНl сведок, а не внше ка UOII Дн ЛНЧIЮ.

BlfДHM свог прстка, ИЛli Оllу маску којој су пре осамде­сет 11 четИрl1 ГОДШIС IЈа рођСIbУ далl1 НМС ЏОII ДII, баронет од Гле!1-ХЈ1ла, како јс успраR�Ю н(}мештен у својој f'ШСЈЮњачн крщ камина од опека, са угаШСl1JlМ погледом окренут кн ис­току, као неко ко IЊШ времена да вековима чека. BltДflM ка­ко се поново fЮДIЈЖС југарњс румеНltло преко натруло!' 11 lТотпуно пропалог помоћ�IOГ крова IЩЦ рушеВIIIЮМ тог некад угледног гrлемиliког ссдишТ<1; шtДl!М како први ЗР,ЩII раfЮГ �Уlща јуре преко 1IIща, којс као да потајно ПРlfслушкује, које Једва да би се могло назвати мртвим, како се јyraрњи ветар ПШЈграва среБРllИМ прамсњем косс 113 lIаСЛОlbеној глави. МНСЛIIМ дН оссћам како ослушкује; мислим да видим живот пун IIШ'IСКИПШI><.1 у угаСЈ10М оку старца н јnСIЮ M�I се 'I'IHH да сс О.DJедаред Y!l<Ule груди подижу како бll с ошш:шnњем oJIn­хнуле. - Ко бll ту рекао: »ја сс nарам?(

Тада сс 11З1lснада у беДlюј рупи од кухнње lюјаВИIUС 'lС'ТllрИ лика. Чlfflll МIЈ се да сам Ul1Дf.."О: ОI'IИ су IIстовремено

312

са СВIIХ СТРаЈШ света ДQШЈII1 кроз зидове. ВIIСОКИ су ГОТОВО преко спаке људске мере, тешко се MOry упорещrrн са бшlO којим овоземаљским С1ЋОроМ. Нека буде: само 11Х одећl.1 у трену ПРIIказује тако саблаСIIIIМ; носе ПЈШВlI'Iастоцрне капу· . те, ШllРОЮi гшаштови СКрlшаЈУ вратовс и раМСI'Ш, "апуљачс као I\шске гюкривају шща 11 ГJlаве. СреДЊОВСКОВЮI гробаРI!; са маском кно трулсж којн је већ 0"11lO'Iсла.

ОIIИ носе ковчег не06IIЧIЮГ обли"а. Има 06Л11К крста. Он је од бљештећи сјајlЮГ метала. Калај IIЛII олово, мор:1М да ГЮМI1СШIМ.

Подижу мртваца из IШСЈЮIl><.1че и ПОJlажу га на земљу. РаЗ<1rIllЊУ га. Шире му рукс У 06ЛI1К крста.

После Гарденер стој" MIYТMЦY крај ,"лаuc. На љему је бe.rш luraшт. На грудима му сија златна ружn. У његовој I!с­пруженој PYЦ�I јс бодеж ДllјеВIIХ са врхом копља Ноё1а Dlю­tsa. Необll'I IЮ ору..кје бљеurПI у сјају сунца; rnpJteHCp сс по· лако IЩI'ШЬС према мртвацу 1I rrолаже бодеж у руку Џона ДI·Jja. На TpcflyraK ми се У'1I11111 као да сс ЖУГ!I мр-гва'rеви пр­сти трзају и саlИlјају око б<IJl'щка.

Т:ща - не може се IlзреЊI КОЈlltко IШГЛО - Ш земљс IIЗ­лепl оrpoМllI1 лик Бартлстн ГРШlа; његово l1НlРОКО зубаЈIO се смеје усред браде која рнђе IlJшмтlt.

СаблаСl!1I lюглавар гавршюглаВIIХ, CIIT и уж�шајућ�l, !ю­сматра CnOI' мртвог другара IIЗ тамнице.

КаС;.ЈJlСЮЈ поглед, којн процењује, којим се ЖIJТВ<1 за кла­ње одмсрава по вреДНОСТl1,

СМЮI IJYI' кад се БаЈУГlIСТОВО бело око IJaГliC IЈаД главу • •

MpтnattH мора да намигве као да га 3аСЈlе,'IЉУје IlеПР"јЗ"гна светлост. 011 Ilе ПРl1мећујс ШЈК aдerтra обучеlЮГ у бело. Без гласа, као што СУ разговори у CIIOBIIMa, БаlJТJlСТ ГРl1Н говори MIJТBOM 1)0llУ Дl-lју - а ја осећам као дн ОСЛОDљавз менс: »Да 1111 је с,щ I·щјзад сврше�1O с чскањсм, маторо мом че? јеси Шо! се lIа'lскао 11 Iшнадао све док си I1мао душу, будшю једна? ЈССII 1111 сад спреман за пyt'ОВ<1ЊС ва ГреIUlШIД? Онда дођ�I!(

Мртшщ се не МИ'lе. Бар-глет rPIIH га ryP/lC среБРllастом ЦI1ПСЈIOМ - губа изгледа да је ПОСтаЈТн још l)'шћа - грубо ШУГНС у испружене ноге оног КОЈ 1I лежи 11 преко ЊСI'ОIЮГ ЛiJ­ца ПРСJlаЗII нссигуран юраз.

))Немој да се саКРl1јсш у трошну колибу cвor леша, уважеШ1 баронс! Дај гласа! Где Сl1 ТI1?«

313

»Ту сам ја!« ОДГОВ'IР<l Гардевероп глас. Бартлст ГРl1ll се 11)Пlе. Његов paH��e саГНУПI JIIIK се једним l1>зајем Ilсправљ.l у Сlюј својој UlmoncKoj веЛIIЧНIIИ. То је као кад се lIeK�1 су­о\1ЊII'I,ШII булдоr', којн је чуо CYMIЫ1lНl звук, УСПрШUl,а опака ГlOI'лсда; ГЈШС му је као рсжање: »КО то ГОАОРИ?« » Ј,\((, одго­вара нсшто поред Јlеlllа. » '1'0 fШСII ТИ, брате Ди!« �IУМЈШ БщЈГЛСТ. »Отерај са СВОГ праГrJ чувара кога IIНСII наруЧIЮ; то ШIСII ТЈI, брате Ди, то ја ЗfШМ.«

»Шта хоћеш од оног KOri! не Rl1ДIIШ?« »Нећу да 11�1<IМ НlIкаК601" lюсла са неПI1ДЈЫIВI1М! Идr, 1'11

СlюјllМ ПУЈ-ем 11 ПУСТII нас да ItдeMO CвojIlM!« »Добро! Оlща креIЩ!« » дюкн се!« внчс Б.чrглст 11 дрма мртваца, »ДI1ЖIt сс у

Шlе /"осподаРlще којој смо обавеЗII, ДРУШКШIС! - ДНЖII се, кукашщо Гllхжлета! НlIшта ТII IIС врсди llТГO се ПРСТВflраш да сн мртав, ДР<1ГИ мој . Ноli јс прошла. Сан је ДОС<1ЊШ 1. l-IареДI'I­ЈНI су да кренемо на пут, марш!« - Рукама ГОРltле 01'1)0.'.11111 Бартлст ГРIШ се НШ"IIЊС lIад мртваца 11 покушава да га ПОди­rlIC са rштоса. Нс УСI'lсва му. ЗадllхаllО лаје у празно:

)ЈПУСТI!, утваро ПР"РОДl-Ш! То ""су ""ста посла!« ГардеllСР без покрета стој" над f"JIавом лсша 1I 1111 ЩЈС­

ТОМ ЈIС �ч)Да. » УЗМII 111. Нико те не Сl'lре'ШШ1.« Као шюкru-rиm·II'lка звер Бартлет се &ща на мртваца: 011

нс може да /"а ПОДИI'не. »До ђавола, момче, ШТО СИ тежак: тежи од Проклстог 0110-

8111 ВII1Ј1С с" се традио дп IraГОМltлаш терет грехова 1'IСГО што бих IЮВСРОlJао да можеш. - ДаКЈ1С: хајде! «(

АЛl1 чинн се као даје Ј\СШ срастао са земљом. »Тсжак СИ од ЗЈ\ОЧИIШ, Џоне дll !«, уздишс Рllђи. »Тсжак ен од заслуrn папtJе!( , ДОШ1ЗI! оЈЈјек с друп= стра­

НС мртваца. Л�ЩС Бартлста Грина се IIЗ8ИТОllер" од СlIвкаетозелСIIОГ

беса: »l-!c811дљltвa ва.РШllще! ВНЛСЊ<1че, СllђlЈ, OIIД<1 ћу гаја ла­

ко Iюднlil!.« ))l-Il1сам IЋ ја ... « - одзвања назад - »1IIlсам га ја, IIСI"О стс

l"а Ш I Iшч1tШIЈ111 тако ТСШКl1М, <1 сада сс <IУДI!Ш?« ИЗIIСlНща у бледом белом оку Бартлета З<lИСКР" OTpoВl II'

чmјумф:

3 1 4

) OlЏl.a ocтallll да лежltШ све док не �1C1vyHeIJ', псето ку­ка811'Iк01 - Доћ и liсш ТII всћ 11 сам где је загорела сланшш, МI"шиliу мој смели. Имамо 1\111 СЈIШ'IИНС 11 добро је чув,амо, знпш JlII 'ГО, Мllшнћу. Доljll, узми то копље Наё/а DIШlsа. УЗМI1 свој бодеж, дођи ПО свој отварач за Пl1сма, 110 своју III"IШ'IКУ, МШIИ llонс ДII!(

»011 IIма копље!« »Где?« - ИЗГЛСД<l као да каеаПlf1l тек сада можс да IНЩИ

бодеж у мртвој руци. Баца се I'Ш њега као кобаu. Рука мртваца се јасно 1'IРИМСТlfQ покренула. Она је згра­

бlUШ оружје " Ч8рсто га ДРЖИ. ЗвеРСКII звуци БУЛДОШКОI" беса "ојll се ЛУДО грllЗС са соо­

јО.\1 ЖРТВОМ ... БСJllt aдenт напола сс окрећуlill пружа својс груДl1 У су­

срет СУIIUУ којс се уздиже; једа" зрак се огледа и [Iрслама по злаТI Ю:'I везу руже; светлост сс рсфлсюујс на саблаСIЮМ Бар­тлету ГРИНУ. Тмасlt светЛОСТ1I га oAllccy.

ПОIIОВО су ТУ закукуљс[.JI1 мушкарци. ОНII подижу мрт­ваца It благо га полажу у КОllчег у оБЛIlКУ крста. Адепт мах­lIе руком, 011 креће нarlред у правцу сунчевих зрака "оје ТОГUlO ЩЮДl'IРУ. Његов JIIIK се врста п:. у KPI1CTaJ�HY светЛОСТ, Оll llOllOlЮ махнс 1·lоса'П1ма ковчсга; 01111 корачаЈУ - нсма по­Iюрка лсБДII - ЈШПОЉС кроз IIСТО'IШI ЗIЩ БСДlfе кухињс.

Ту је бншта. Зидине се Сllјщу lIЗа FlИСОК�IХ ЧС�Нlреса �I ШlIрОКС сснкс храс'ГОва. Да ЩI је то парк у Мортлејку? - ГО­'ГОВО да бнх поверовао, РУШСНIНIС згщщшта ТУI'ују юмсђу сјЩ IIИХ Јlсја 11 насада, засађеНIIХ KojcKaKIНIM раСЦВСТШlIIМ жбу­њем '" luшмтсliим ЛCТIЫlм цвећем; M�I у Мортлејку никада Hltje б",ло тако I1РКОСНI!Х ,,"ула и одбрамбСIН1..Х бедема, као што овдс 1 Ш све С1'р3не вире IIЗмеђу дрвећа ... А преко крезубог Зlща са кулаl\.а отвара се поглед ка шшвој дубll1l1t ДОЛlшс, "оја јс обеJlежена траком реке. Jlеја сред РУШСFlIIIШ. ИСКОПаЈ'l јс I"роб. Cnyurra се ,,"ОВ'IСГ у оБЛIIКУ крета.

И док �1Р;:ILIЮI носач." затрmш<tју јаму, адет У свом бе· лом lташту се СШ'иње 11 1)' 11 тамо нешто чудно ради. Из­I"леда да нсшто '1111111 са бllљем 11 цнсћем које негује као ба­l.и'ГОваll: ССЧС, везу

је, копа и IlОСI1ПD, МИРl10 1'1 СТШIНО, као да

је веli ОДНВlЮ заборав�ю IЈа цереМОll11ју покопа. Гроб се засводио. ПлавкаСТОЦРllе маске су несталс. Гар­

денср, тај чудни лаборar IТ, усправно је једну Сllажну, младу

3 1 5

стабљю.::у руже поред IЮIЮГ, лепо изрезatЮf КОЛIЈ.tI. КРВ<1ВОо ЦРIlСIЮ светле руже са набуја1l0Г грања ...

Све јаСНIЈје, све више ме гонсtш, с готово МУ'JlЮМ 'IСЖ­ЊОМ IШ уснама ми лсБДII јеДIЮ mпэњс. Аю! још пре него што мlt уста УСГЈСВцју да IIЗГQВОре реЧ11, наУЧНllК се окреliс према МСЈН' полуОКре'ТОМ "Ј1ШIС: 1'0 је Теодор Гсртнср, мој ",РI .• јатељ који се удаВИQ у ПrщИФIlКУ.

Испуштам 113 руку YIJЬeHII КРI1Стал; мучн ме ДIНVЫI I'ШI­lю60ља. У МСНII СС рађа јаСIШ свест н убеђење да више ннка­да IНlшrd нећу MOhl1 ВlIДC"111 у црном огледалу. У меШI јс до­IШlО до једног преображаја, у 1"() ве MOI)' да сумњам, а ипак Јlикако не бих могао да кажем у чему се састојll. »Ја сам ва­СJlСДlIO Џона Днја са CB�IM IbСГОВIIМ бићем«, тако б�1 то мо­ПIO Iшјтачнијс да се изразl-I. Ја сам се стопио с Iы1;; он се сада угаСIJО, аја са!'.1 01'1, уместо њеГIl. Онјсја, аја сам 01-1 заувек.

I lапlO сам ОТВОРIIО прозор; хладни смрад, којн је дола­ЗIIО из здсле од ОIШКСfl, постао је IIСПОДIIOШЉlfВ. СмрдСЈIO је IШ трулсж. ..

Једва да сам мало ОСllеЖ110 'Iула захваљујуllll ваздуху 11

удаљlЮ OABj)<lTHII задах IIЗ моје собе 11 зделе за Дllмљсње, ка­да м" стижс ЛIIПОТНН.

Чим је ушао почео је да њушка, несиr-yРIЮ 11 трудсћи се да то буде непр"метно. АЛII ш1је рекао ништа.

О ... да је његов поздрав �IЗНСllаЩI постао веомз r'Jl3СШI 1I ревностан, а његово 11Н<1че тако споро и промишљено биllе се промс rll1ЛО 11 постало IIСРIЮЗIЮ, дрхтаво. Ту I1 тпмо се на­смејао без разлога, гоrюрltо је »да, Д<1(( 1I т1ажЈыlоo је сео. Са 11 сувише намештености у IЮКре1)' прекрс11IO је IЮry rlpeKo IЮГС, брзо упалlЮ Цllгарету 11 KPCliYO:

»ћtзуме се да ДОЈШЗIIМ по 1-IМОr-y.« »ПО чнјем налОI)'?« ШГI<lО сам са СУВIIШНОМ У'ГПlвошliу. »По налоr-у кнегиње. уважеIlИ.« Остао сам при ТЩIУ С" којllМ сам започео разговор, што

• се Itначе oДВl1jao као прсговор два позоришна дипломата.

» Да, 110 НШЮI-У моје ... моје зашПtТllице.« » ПrI?«

» ИМlIМ налог да, ако је могуl1ио, откупим од вас то ... ШI РСЦI1МО, ТО ... оружје. ДОЗlюљаватс, зар не?« O�I јс Шllљатим

3 1 6

•

Прс11tма ухваllЮ бодеж којll је лсжао преда МНОМ на Пllса­I'ICM столу, И llallзглед га је пaж.rЫI8D разгледао, док су му се на ЛlЩУ јаflљале ошгрс боре "РlfПlчара:

) 3аправо и није тако тешко 1)' робу назвати помало ло­шом. Погледајте како је то нспрецизаll рад. Ошљарско пар­че!{{

»Јn такође немам УI'ИСflК да тај комад ИI\Ш OItBcll велику ВреДIIОСТ као старина«, ГlрlIзнао сам.

1I11110Тl1ll ме преКIIНУО готово бојаЖЉI1ВО. Бојао се IIСКС 11CXIITpelle одлучујуће ре'Ш. Намсцггзо се на СТОЛlЩИ ... с му-

• KO�j 11роlщщао СВОЈ cтaplt тон:

»Као urю рекох радо бих откушlO ту ствар. З.ашто дп IIC будем отворен? Па ви IIНсте 1II1каЮIВ КОЈlскционар таквих предмета. АЛII кнеПlI-ьа јесте. И заМ�IС)1lIТС само: Оllа је 1'.111-

• шљења ... Ја, разуме сс, уопште 1'IС ДСЈII1М то њено мншље-

• ње ... ОЈЩЈС Мllшљења ... «

» ... да је то тцј комад који недостаје из збирке њеног оца((, ДОГIУшtQ еам га хладно.

» ПОГОДIШI1 сте! ... ПОГОДIIIILI !« - ЛНПОlttll је СКОЧИQ са СТОJllще н 11ретварао се као да се UCO�Ш радУЈе urro сам то­ЛlIКО оштроуман.

»Ја сам 'IСТОГ 1>НIШЈЬСIЬ..l. као 11 КllerIlIba!«, ПР"МС'ПIХ. Лltгютщr се задовољно HaCJlOll1l0 натраг: »Да? - 13, па онда јс све у реду.(( - НапраВIIО је JIIще K<lO

да смо веl1 склопили посао. MllPHO као малопре рекох: » YI1P<lBO због тога је боДСЖ за MerlC толltко дрш·оцен.« »Prlзумем((, УЧИlШ ЛИПОТ11rl ЖIШО одоБР[lВајуlll1. » ЧОRСК

увек треба да ItСКОРИСl11 clmKY IШII IСУ; то се у ПОТПУНОСПI ПОЮlапа са мојим I\ШШЈьсњем О T<lKIJLIМ стварима!«

Ннсам хтео да заЛnЗll1\! УВРСЈЏЫI8У ;;mузију: »I-Iс ЖСЈIIIМ да СЮlОШI�1 Шlкак�ш посао.« Л�IП(mltl се неМНрlЮ ПОМСрll 1l1l својој СТОЛИЦИ: » 8рло добро. - Значи да не прав�-IМ ЮIЮIКВУ понуду. х.'I .

Било би само веома неТШ(1'ИЧНО с моје стране да покушам ГЮГОДI'I'ГlI ваше [!амере. НараВl1О даје К�lеl"l1ња каприциознз. l{аl1РИЦИ једне лепе жене увек Гlружају могуhlЮСТl1 да се IIC-l1уне. Ја б�IХ рекао да се жрmа може поднети ... укратко: ја C<'lM оrшашliсн да НШlраВ�IМ всома Да.1IСКОССЖIIУ ... МОЛlIМ вас да

3 1 7

МС 'Iе схвнпrrе KP�IВO: разуме се да КНСПIIЫl нс НУДII HIIKaKaB новац! Онn !"IJ)Сllушта вама да саМl1 одредите. Вн, уuпжени, 31Ште како Вllсако копtрате, према томе, КОЛИКО впс КlIсгшъа цени, та занста nСЛl1k:адушна, заиста дражеСН[I ЖСIШ! - Ја MIICJIHM да 6..1.М она "уди неизмерно Вllше, ако јој ПОКlIOI·llпе . . . таЈ КУрIIОЗIIТСТ ••. ако ЈОЈ ВСЈlllКОдуШl10 Llспушrrе њсtl Xllp«'

Још никад ЉЮОТlill �щје G,ю ТОЛlIКQ брбЈЫ1U. I-Ьеt'ОВС аЧlt су стаmю IICMI1PHO IюкушаН<''UIС да нешто Про'lитају на МО:'Ј лицу, сваког тренутка био је спреман да се OI'lреЗно прttЈЈаГОДl1 IlOlЗОШlсталlюј сиryfiЦllј ll. СУОЧСII С l(lKUOi\l IIГРОМ

. . нисам могао да саКрllЈСМЈСДШ-l ПОВрШfiН осмех:

»I-Iажшюст, ПрИВЛЭЧIIС ПQIIУДС KHCГllњe, коју ја надасве nounyjcM. протраliене су Уllудо,јер бодсж If mljc l\Iој.«(

»1-(11 ... је RaШ .. .'?« - ЛИПОТIIII је бlto толико з..1.бсзеЮiУГ да јс то било KO.\lII'IIIO.

»Па 011 јс IЮКJlоњеl1 мојој ВСРСII�lul-t.« »Ах тако ... «, УЧИIIII Липотltll. »Тако вам је ТО.« МОСКОВ .. ЉШIIIII поче новом ОIIРС-Јношћу: »ПОКЈIOIНI НОСС

неку унугращll.У СК1toност да ОСl1ШУ 110КЈtoНII. ГО"I"OIЮ да Мl! се 4ИНlI као да је IЮК1ЈОН ваш ... l'Uнt да бll св.аког ТJ)CIIYГKa, ако бllСТС само пожслсли, МOIЋО да доспе у вашу руку, око које сс боре ... «

C[l)! сам био C]tТ свега; рекох ХЛ<ЩIЮ;

. »Потпуно стс у ]·lраву. Оружје јс моје. И остаl\с моје, јер

ЈС веома дрш"'ОцеНQ.« »СтваРIIО? Зашто?« - Л!ШОПIIЮВ глас се jaBII са мшюм

IIOДРУI"'ЈЬивошliу. »М�юro ТОIЋ на бодежу је Ilс0611ЧIIO драгоцеIЮ.« »Лх, Мlюпюоштовани, шта вн уопште знате о том бодс�

жу?(( ))Споља се З�\JoIста не BIIJIIt много од његове вредности,

wm ако се о њсму посmви ПИТ[lње YI"'ЉCHOM крнст;џу ... « ЛИПОllt11 сс ТОЈ1I1КО уплаlllll 11 блеДIIЛО тшю бело обојl'

његово шщс Д[l 61·1 било беС.\lIIСЈЈСIIO да је lюкушао саКрl1ТИ колико се оссlшо погођеllllМ. ТО је QЧ]lгледно осс'Пю 11 сам, ЈСр потпуно IIЗIIСI·щда ПРОМСIШ I"JШС 11 држање;

))I<ако то? ГЈа B�I УОГIШТС 11 нс можете да ПОСТ,Щltтс Пl1та­њс крисnшу! 3[1ТО јс потребан ЦРВС1IИ прашак. - Нажалост, . . 'IС МОГУ ЈОШ Јсданпуг да вас ПОСЛУЖНМ ]],lIме.«(

3 1 8

•

))I-Iсма 1111 пО"\"ребе nplljaTCJbY«, преющох га. »CpehOI\I сам још 11,\1<10 мшю његовог остаТК<l.«- И показах IШ пспсљару.

»И ви стс . . . 6сз помоli�I? .. ТО јс нсмогућс!« Љ1ПОТИII је скоч]1O са фотеље и укочеlЮ ме гледао као без душе. Страх ]1 'lуђсњс су сс "ПIко јасно показали на ЊСI"'ОВОМ 11 ]!ЦУ, да јс то 11 менс натершto да ГlYCТIIM да ладие маска:

» Е па да: ја сам мanо задш.НЮ! Без помоl\)l Kany l)epa са uрвенш.l каПО.\1 It без ваше 1101\l0ћи.((

))1<0 се УСУДIIQ на то, ко је то УЧ �II'IIЮ« - 'IУДИО се ЛIIПО­тин, ) ајош јс ЖИВ ... тај је СНRЈШјЏЮ смрт.((

»Можс 611TII . У сваком случају ја сада n03H[lj c.�t ]1 вред­�юст ]1 rюреюю и будућllОСТ тог бодежа. ОДIIОСIЮ, бар ми­СЈШМ да је СJlУI·IШ. - Рецlt�1О, 11:1 Гlp�IMep, да сам "сто тако пр..1.Зновсраli као КliСПIЊ.с1., Иf!lt K[lO ... 8H.��

Л�ЩОТIIII СI"ЮIЮ опет ссде до Mel·le. БI10 је савршено M�I­ран, али IbCI"'OBO понашање је �tЗ основа б]iЛО I1ромењеlЮ. ИзваДlIO јс тек напола ПОПУШСIlУ цигарету Щ уста ]1 угасио јс у пеllCљар", јер је ЗДСЈШ од ОIIlIКс.:1. 110НОВО стајшш на ра­сполагаљу у ту сврху, 11 всома БР"ЖЉIЈВО У"IШIl10 ссбl1 HOI�y, као да It ТЩIС ЖС1ll1 д.а нХ)tШ'l11 да је IlроШIl<ЮТ остављена ПО страНII �I да је заПО'lела нека Itolk1. "гра. Дуго је I1С.\tO увлачltо PYCK�1 дуваll кој 11 је оштро МIlР"С<lО. Нисам му сметао у ње­ГОIЮМ у�]шаIbУ ОДЛУ'1Ш'1 да сачскам. Пошто јс то IIрю.lетllO, СIIУСТIЮ ЈС ОЧIlС капке 11 За!Ю'Iео:

»ТаЧIЮ. Е. па лепо. Стаље ствари се IIЗ ОСlюза про�lC­III1ЛО. В" позщустс бодсж. ВII lieTe з.:'Џ'!'ржаТII бодеж. Ви стс f"lоБСЩUllt користећи прву IШIIIСУ.((

) Сад МI·1 нисте рекли 1\111111'<1 IIОВО«(, oJjnpaTllx мирнс ду_ ше. »1<0 је, као ја, наУЧIIО да схваТII смисао времена 11 да ствар" 1'!Осматра изнутра а IIC споља, ко јс успео полазсlill од основа да продре до судбllНС, а од судбltне до СUСПРIlСУПЮ­С1'\1 ОСЛI1КО/\ЉСIIС СТВЭрIIОСlll, тај ће умеш у праоом трену­Th")' ПРIIЗИUШЬс1. д.а кор"сти 11 IlpaBa "мена, па liс 11 Прli3ВЭIIИ деМОIШ д.а га слушају.«

»)СlIУ ... ша ... ју?(( - развуче Лнпотин реч. ) Смем ЛlI себи да ДОЗRОl1ШI да вам дам јсдан савет? Призван" деМО1II1 су најопаСllltј ]1. Верујтс јеДllOМ старом, ах да, всli всома старом It IIСКУСЈIQМ l"Iознаваоцу међуснетова којн се тако радо ... лепс за стар]шс! Да кажем укр..1.тко 11 fICKpeHO: вlt сте, УIk1.жеНII за-

3 1 9

ШТIfТШlче, ПОЗlk1l1и,јер сте в" себе УЧШl\ullt господарем смр­ти; ТОЛИКО могу да видим и са 'lуђсњем ја у вама препозна­јсм поБСДl'llка МIЮГИХ искушс,ьа: rulИ то још увек 1111 издале­ка не значи да стс Ilзабраник. Највећll непријатељ rlOБСДН11-

• каЈе охолост.«

»Хвала нам Л'IПОТIП,е, за 1У tlCCnny реч. Искрено речено, ја сам претпостuшю да се налазlrl"С у супаРЮlчкој паРТllјll.«

ЛИПО11I11 са уобичајеlЮМ ЛСЊОlllliу подиже тешке капке: »Ја, уважеlll1 заurrИТНllче, нltсам ни на једној страни, јер

ја ... боже мој ... ја сам само јСДШI ... МаCllИ: ја 'IДСМ са ОIlИМ КОЈ 11 Је Ја'IИ.«

Израз извитопереllе 11РО1ll1је. скепсе 11 lIellcttprlllC жало­CTII. да, чак 11 одвратности У ИСУШСНI1М цртама стаРОI' шrП-l­квара БИЩI су I'СОПИСИВИ.

» А за јачсг ВI1 сматрате ... ?«( - ТРllјумфовах. » . . . 0801' часа ја 8ас сматрам за јачег. И з601" ТОl"а сам

cnpeMal·1 да вам служим.« Укочено сс зш'лсдах пред себс 11 не покренух СС. ОН се нагло усправи: » Ви, даклс, xol'ieтe да ЛНКШIДIIРЈГС ЮIСПIЊУ Х(]!'ОкалУII­

ПIIЮВУ! РазУfo.lСТС како 1'0 схватам. - АШI 1'0 не може, ува­ЖСIIИ! ПРИЗlщјсм, онајс ОПССДllутЋ; ru111 зар н BII, можда, НИ­стс ... OIlcellHYТ'11? Ако ТО сами нс знате, утолико горе по вас. У сваком случају, Оlщјс из КОЛХl1са, а њсна праРОЩlтсљкајс МОIJШ да сс зовс Мсдеја.«

»ИЛlt: ИзсјIlС« , лреК�IДОХ га објСКТIIВНО. » ИзејIlС је њсна духовна мајка«. одговор!! ЉtпОТIIII 11СТО

тако б� 11 НСТО тако НСIШТС1'II'IIЮ. » 8" 1'0 добро МОР!.1Те да разлllКУЈете, ако жс1Нпе да сс 110Itaдате да ПОСТШIСТС госпо­дар.«

»Буди·]"С увсрени: ја liу поетаТlI .-осподар!« »Нс прецсњујте сс, УIk'1ЖСШI ! Оl·кадје света It века увек

је побеДllла ЖСllа.« »Гдс то стојн З<lllИсано?« » Да шtjс тако, света не бll НII бюlO.« »l.Uта ме БРllга за свет! Ја сам господар кошьа?« »Ко одбllјс KOllJbe, одриче сс тек полоВl1НС снста; а фа­

тално при томе Јесте, YRill'f(CI·1J1 ЗЩU11tт1lИче: IЮЛОВШ Ш света упекјестс цели СВС1·, аЈНI схваћен са пола 8Ољс.«

320

»l.Uта ви знатс о мојој 8Ољи?« » МIIОГО, веома много, врло уважени. - Па зар ви Iшсте

В�tдели ПОiП'llјску Изеј IIС?« Под подругљиво врсб<uућим погледом Руса спопала ме

је нека врелШlа. Нисам умео да се одбраним од тог уједа!!.а Ilроније; ItЗllСllaда сам са сигурном ЮВССlюшћу знао: Липо-11-IН МII је 'Јlпао МИСЛII. Значи да је �I ОНОМ<Щ "111<10 моје ми­СЛlI када смо бltли у кнегињшroј кyћ�1 и за време вожње до Елзбстштајна. Поцрвенсх као ђак кога су ухваТllЛИ на делу.

» 3ар нс?«, рече ЛИПОПIIJ с доброliудношliу јеДIЮГ лека­ра. OKpellYX главу 11 ПQCТllДех се.

»ТО још 111IКО није избегао, пријатељу мој«, ,-шстаВ�1 Ли­ПOn1Н пonуглас�ro, ЩI нико то 1<1КО лако и Ilche избеh.н. Оби­'1110 се ЛОКРlIвају само тajllC. Жена, свеПР�IСУlllа стварност, гола нам сс урезује у крв, а тамо где морамо да се боримо с њом, најбоље је да је СЮIIIСМО голу, у cTBap"OCТl! �IЛ" у ма­ШШ, онако како то најбоље умемо. На ДРУПI IШЧl1ll још ни­један јунак IHtje победио СВСТ.«

Покушах да скренсм: »ВII много знате, ЛИЛОТlШС!« »Всома �шого. Наравно! Веома много«, OДГOВOP�1 као ма­

лочас, готово као аyroмат, '·отово као у сну. СВС ВИШС СТСШЊСI·I, као '·lрllГ)'шен ОССТIIХ потребу да

. . ЧУЈем СВОЈ СОllствени [·лас:

»ВI1, Лl1гюпше, МИСЈ1I!ТС да ја одбијам кнсгшъу. То није 1<1'1110. Па ја је не одбијам. Ја бl1Х да је ПОЗIШМ, разуметс ли? Познам! Ако треба да буде у трезвеном If IIСfo.НUlОСрдном с�шслу те бибmtjске реч�t,јср ја бllХ да СВРШIIМ с њом!«

»УважеlН1 зашпгтничс«, закреШ1<1 ЛИП(]ПIII и прегризе ЦИГЩ)е'ty 1рспћући својим капцима старог папагаја. »B�1 пот­цењујете ЖС'·IУ. А поготову ако је СКРl1веlШ у оБЛlI'lје кавка­СКС женс! Ја ... ја не бих волсо да будем у вашој КОЖII.« - 0.1 СКЛОНlt са уста нсколико коваца дувана гестом ВС'IИТОГ пу­тника кој" са усаlШ бр�tUlе талог живота. И IШГЛО настаВII: »Па чак 11 кад бисте могли да је убllјете, lllме б�lсте само ГlренеЛII борбу IIа јеДIЮ друго пољс које б�1 за вас било још много опаСIIJlје, јер бисте целог могли још мањс да га са­гледате Ileгo овоземаљско, 11 IШ њему, на његOlЮМ КIlизавом тлу, још бl1Сте лакше МОГШI да 1·lаднете НСГО овде. Тешко оном ко се ОКIlIIзне са оне СТРЩIС!«

3 2 1

» Липатине!(( - ускликнух ван себе од Нес11'пљења, по­IlПО сам occliao да Ж\lВЦlI ПОЧIIЊУ да ме издају, »Липапшс,

• позивам се l-Ја вашу спремност да M�j СJlУЖюе: шта Је прави пут до победс?«

» Постојll само јеДШI IlУГ.« ИЗllещlДЗ пос,.�щох СВеСТ;ЈН да је ЛИПOnIllОВ глас опет

ПОПрllМIЮ овај јеДIЮЛlI'"111 звук који мије већ више пуга пао у 0'111. да ЛИ сам ЗЩIС1'3. владао Њllме? да ли се он IIсхотице покоравао мојим заповестима? Да ли је он постао МСДI�у�1 који је морао да се послуша, као ... као ... ? Тако јс Ilскада н Џсјн преда мном затварала 0'111 н одговарала ако 6их <:"1 нс­разуМЉНВQм СIШГОМ почCQ да је за.nmкујем! - Сабрах сс 11 погледах чврсто старом Русу мсђу обрве:

»Како \ју l'lзћи пуг? Ја ... « Наслоњен у фотељи, блсд, Ли[[отин одговори: »Пуг ... припрема ... једна же�ш. Само једна жена може да

савлада ... нашу rocПОД<1рИЦУ Изејl1С ... у којој су ... ЊСIIИ ... Iшј-дражи.«

Разочарсње ме баци унатраг: »Једна жена??« »ЈеДllа же�ш, која IIма заслуге ... бодежа.« Тама његове изреке мс готово онесвеС'ПI. УI'lсзвереll, "С­

clIгypHa погледа, cтapa'IКlI муцајуliи �IСШТО неразУМЉIIВО 11 са упшшм изразом ЩЩ<1, ЛllllOПШ поче да се бор�t за flОјјра-

• так ПУНОЈ CBCCТ�I.

Брзо се сабра; тада се споља Ja'IY звоно на "."рају ХОДНllка, а ОдМа.х ПОТОМ се у вратима појаВl1 IЈејl'l 11 Ilза ље UIIIЮНСКlI 1II-IK мог роt)3кз Роџера ... мислим, варавно, кнеПIЊllНОГ шофе­ра. За'IУДIIЛО ме Ш1'О је Џејн бllЛа nomy"o обучена за 11311(1-зак. Ушла је и направила места Вl1COKOM шоферу. Он је исno­ручно поздраll и НШIOГ своје rocподаРllце да ссбl1 дознољава да све нас 110всде на другу договорену вожњу до fJJзбет­штајl'Ш' Кола стоје пред врашма. Кнегиња седи долс 11 'ICKa.

Џсјн је сместа "цјЖУСТРI1је изјаВI1Ла да јс захвarlНа 11 СI']ремна; треба пр"хватити кнеГИЊИliУ љубазlЮСТ и уживаПI у лспом дatiУ. А ]llта сам могао да кажем на то!?

За МСI IС јс улазак ЗJlОСЛУГIlОГ шофсра представљао ужас, који је прожео цело моје тело; на моје ГРУДII су се као бреме спусТl1ЛС мрачнс М�IСЛII, Ilсодрсljене, титраве сумње. Нс бих

322

умео да кажсм заurгo сам узео Џејн за руке .1 споро Н С му­ком IIЗГQВОрио речи:

» УКОЛltl\О би то била твоја искрена жеља, Џејв. .. «( QIШ ме rlреКИНу СIШЖIНIМ стиском руке и на чудан на-

ЧИII прозраченим лицем: »1'0 је моја искреllа воља!«( Звучало је као да је договорено; смисао BllCo:1M схваllЮ. Џсјн је брзо Прllступила писаћем столу �I узела веоб�-I-

'IIШ бодеж. НС рекавши ниједну ре'l ОIШ гаје стаВ�tла у своју торбнцу. Ја сам је немо гледао. Најзад MII се једва са усана отргло шпзњс:

»Чсму то, Џејн? Шта ћеш с шм оружјем?« »Да га поклоним KJ-ЈСI'ИЊll! Тако сам ОДЛУЧliЈШ.(( »I)аш ... ЮlеГl11ЬИ?(( Џејн се детињасто насмеwила: » Не 611 требало да пустимо да љубаЗllа господарщ�а ко­

лајоw чека на нас!(( ЉШОПШ јс нсмо стајао юа своје стоЛlЩС 11 лугао упа­

ДЈЫШО УМОРНIIМ погледом одјеДЈ[ОГ до другог. С времена на преме је тихо и као да је пао у неку врсту lynol' чуђења ма­хао I'ЈШВОМ.

Нllје се више МIIОГО говорило. УзеЈ[1I смо капуте 11 ше­ш�tре и спремили се за вожњу забсзскнуги, тако да је то па­РаЈlIIСало како душу, тако " телесне покрете.

Тако смо СIIШШI; пред нама је IIC'lyjHO iI еластичво шму­гвуо шофср ВIIСОК као јаблан.

В�tдело се како нам кнегиња маше из кола. Био је 1'0 IICKaKo liеобllЧl1Q круг поздрав.

УШЛli смо У кола. Мен" се јежlUШ свака IVШЧlща l-Ја кожи 11 свака ћелија

тела као да ми је шапугала: Не ВОЗ�ПН се1 1-1е НОЗIПlI се! ЗаПIМ смо сс сви, као маРIIOIIС'Ге бсз својс r!OJЬe, ЗГОДIЮ

ШIМССТlUI�1 у колима да бllСМО YMpTIlЉCHa срца и нсми 110-

ШJJlI У Ilравцу Елз6етштајна на IJОЖIbУ из ужнвања.

ТО Ш1'О сам морао да ДОЖI1В11М у току те вожње за Ел­збетштајll поспuю је у мојој ДУllН! liCnOKPCТlla, УКОЧСllа са­дашњост. Промичу виногради, Чllје КУШlсе ПР�lморавају ре-

. . ку тамо доле да се саВИЈе у теСllе IЮЛУКРУГОВС КОЈС дивље

323

облсћсмо - између њих СОЧIЮ зелсно као затеГ�Јута ткаНИI·ta: Jlиваде, ливаде које 1'lccTajy у прашини и сј<lКТ<lЊУ светло­сти, IШ БРЗIiНУ села, која као да одлепршају због сулуде во­жње, бледе МI1СШI као отцспљеНI1 веЛОВIi, раскида н страх, јесеље лишnе које зачас нестаје усисано ковнтлаЦltма, lIе­" уј но довнкивање упозорења IIЗ дна душе; УМОРНО 'Iуђсње без схватања, чула која су постала безвољна.

АуroмобllЛ јури према косим бедемима рушевине Ел­збетurrајll, Вртll се у лудо юокренугој КрИВИНII која прети да све нас баЦI! у безДШ'1 речног тока, па са странама дрхтавим од рада мотора застаје пред дубоко урезаним IЮРТалом спо­љашњсг Гlрстена зищшз.

ИзлазllМО и двоје по двоје улазимо у унутрашње двори­ште дворца. Ја и ЛIIПОl11Н идемо напред It полако, на све веliем растојању, следе нас две жене. Осврћем се 11 ВИДIIМ Џејн у жи­вом разговору са кнегиљом, чији мехурасти смех чујем. Уми­рује ме што безазлено брбљају 11 што међу њима нема свађе.

Од извора н њнховог испаравања в�,ше се много нс BII­

ди; они су оковаШI, над Њ'lма чуче ружне бараке од дасака. РадlШЦlt нешто поспщо раде по дворишry. МII се liНTepecy­јемо за све то, ал�t дубоко у души oceliaM један 11рикривеlll1 I'лас кој'l би хтео да ми каже да је све то само слаби изговор за посве друге ствари, које су IЈаС и Довабиле овамо II lIа чије 1"10-јављивање чекамо с тпјно напетим живцима. Као да смо се без речи ДОГОВОРИЛlI, усмеравамо ход преко, ка кули, на ко­јој су чврста врата, као и ОIЮМад, само прислоњеllа. У МИСЛII­ма веli журю.1 I'ШПред И ВliДИМ себе како се пењем !"Оре уз тру­ле, мрачне, cTphle степеницс до KYXIlIbe старог, лудог башго­вана; Зliам чак �j зашто идем горе до њега: хопу да питам тог Ilеобичног старца ... Тада Липотин застаје и хвата ме за руку:

»Вищtте, уважешt, тамо! Можемо себи да уштедимо гю­cClJ'. Наш полудели Уголшю управо !iЗлазll из свог торња. Господар бодежа �шсје већ B�lДeo.«

Истог тренугка иза себе чујем тихи К1lегињин крик; обо­јица се брзо окрећемо. Напола сс бранеliи, Оllа нам довикује кроз смех:

» I-Iе, не с,щ код сулудог старца!« - Она сс окреће заједно са Џејн. И IlеХОТlще rюлазllМО за двема дамама; пристижемо их. Џејll озбшьно гледа преда се. Кнегиња се смеје 11 каже:

324

» Не бих хтела да се поново сретнем с ЊIIМ. МеllИ су душеВIIИ болеС�IИЦИ грозни. И мени свакако ништа неliе хте­""1 да IЮКЈlОшt од свог запуштеног прибора за КУХИIbУ. Зар Ile?« ... То је требало да зазвучи шаљиво, али MeH�1 се чинило да 'Iујсм подтекст увређеllе сујете или извесне љубоморе на Џејн.

ЗапlМ стари баШТОl3aFl стоји пред малllМ вратима куле и югледа као да нас IЮСhштра fIЗ даљине. Он дижс руку. Из­гледа као да нам маше. Кнегиња то ВИДII 11 тешње обавија тело лаЮIМ МШГГIЈЛОМ таквим покретом као да жели да се од­брани од 11зненаЩlе језе. Неразумљив покрет усред топлотс поз�юг лета!

» Зашто смо се Зallраво довезли до те језиве рушевине? ТО је lieKaKBa �Iепр�uатељска зградурина!«, пита саму себе полугласно.

»Прошли пут ви сте то лично зажелели!« од!"Оварам бе­зазлено. » Сад бll бllла погодна ПРЮ11lка да се НСI'lИ"IЋ l'Де је набаВI1Q то оружје.«

КнеПlња ми се обраћа готово одсечно: »Шта бисмо са брбљањем једне маторе будале! - Пред­

ЛОЖlша бих, драга Џејli, да препустимо господи да задовоље . СВОЈУ радозналост и да ми за то време сликовитс дражи ТOI'

. . старог аВСТИIbСКОГ гнезда посматрамо са ПрИЈаТНИЈеl' места.« - И кнегињаје IIНТИМIЮ ухватила Џеј ll под раку спремајући се да крене према излазу ю дворишта тврђаве.

»ВИ већ хоћете да идете?«, питам ИЗllеrшђеlЮ, а и Липо-. , тин fюказУЈе заоезекнуго лице. КrIСПlња живо клима главом. Џејн окрсће главу и на­

смеши ми се �Ш чудан наЧШЈ: »Тако смо се договориле. Намеравамо заједно да напра­

вимо јсдну кружну вожњу. - Једна кр)"Жна вожња, разумеш ЈIИ, увек се завршава тамо где је започела. Дакле до ... « Ветар гуга последњу pe'l.

Веома зачуђеllН, ЛИПОТИЈI и ја остајемо као зачарани. Тај 1·lреда.х био је довољан, тако да су две жене стекле ТОЛIIКУ преДIЮСТ да вишс HIICY ни чуле наше примедбе.

Журнмо за њима, алlt кнсгиња већ сеЩI у колима. Џејн се УГlраво спрема да уђе. Изне�Јада, обузет необјаШ1Ьивltм страхом ЈаЈОЈ довикнем:

325

» Куда, Џејн? Махнуо нам је. Морамо да га шп-амо!« Ужурбано Вl1чем те реч�, да бих задржао Џсјн; ни сам 'Је знам, како су 11.111 доuше на усне.

Изгледа као да се Џеј" колсба за трснугак; окреће 11.111 Лlще 11 ГО80РII Ilel.UТO, Шнt ја не разумем: шофер, несхватљн­во зашто, још док ,"ЮJlа стоје ryрИра ПУIНIМ гасом, матор за­урла као смртно IЮI'Ођена неман из прасвета; caтal�cKa бука ryrn сваку pc'l. 3:111111.1 се кола једним трзајем покрећу тако НШ'ЈIO да џејн пада H.rrpar на ceДlluгre. КllеПlња з..'Пвар..1 Врата. Још једном 8ИЧСМ кроз хуку мотора:

» џејн! Не креliи! - Шта ти хоћеш ... « - то је као JtH8Jbll КРIlК из дубlfне мог срца. Али маШltна креће бесно као фу­pl1ja; 0110 последње IlПО ВI1ДИМ је лик шофера, Koj�, ВОЗII ду­боко се IШС;Шlы�ућ�1 на сеЮIШте.

ГрмљаВИl1a И3ДУВIIИХ гасова престаје у магновењу у да­ЉИIIII и кола јуре IIИ3 СТРМШЈУ брда као авион у бришуliем ЛС'I)'.

Окреliем се Л�IПОТlIlIУ са немим шггањеl\l. ОН само етојl' It ВИСОкО УЗДIIПЈУГИХ обрва гледа за аyroмоБИJlОМ којll не­стаје. Чини МII се као даје љегово жућкасто лице аветињски yko',el-lO: IlзБJlсдела маска 11скопаllЗ из Ilеког прохујшlOГ СТО­лсliа, - стсшњена IIзмеђу качкета од КQже 11 крзненог Kanyrn МОТОРIIсте СПОРТllсте.

Без РС"И, у немој СШ"ЈtaснOCПI, враћамо се у ДВОрIIШI'С дворца. Тек што смо га проШJIИ, старац нам ПРIU1аЗ�1 са лу­дlUIOМ у погледу.

»Хтео бих да вам покажем ОО11l1)'!«(, шапуће он 11 глсда преко наших глава, као да Iшс 11 не види. )>Стара башта. Ле­па ООшта. И BCJIIIKa. Ml-IOГо посла да се окопа!(( '{.егове pe'I�1 постају неРДЗУМЉ�18С на уснама којс настављају да се МIIЧУ.

Иде пред lIама, а ми rЮЈtaЗШоtQ за IbJlМ као cal\Нj од себе; такођс HCMI1.

Води нас кроз отворе ЗllДlIна и ходн!!ка измсђу бедема, 110времсrю застаје испред ове ИЛl-I оне групе дрвсћа 11 нешто Ilеразгове'l'НО мумла пред себе. Затим правом бујlщоl\t речи обавештава када је засадllО које дрво ИЛII леју цвеЊI која се изне�шда појншьује пред �шма, ЩlВно негована, али оrжољс­на ГОМИllама отпадака или разграђеним остацима ограда, 1Iа којима се пресијавају 11 трчкарају rylUТ'CpI1. Нс устру'шва сс

326

да нам, стојећи пред групом вишеСТОЛСПЈИХ ТlJca, шапатом • •

rlОвери да их ЈС Једне оlJ.Пl)C зиме засадllО коо садlВщс младе " дебеле тек као прст; а донео их је »С оне стр<ше«! - при томе, неодређеmlМ покретом руке показује напаљс у ДаЈЫ1-"у - »С оне стране«, да би украсио 1'PQб.

» Кој" rpoб1«, тprlleM сс ја. После ПОДУ'"кег одма..хивања главом најзад разуме више

IIYI<1 lюнorUЬCIЮ mrraн.с. Maxl'le нам. ПРllстуламо тамноцр­венкастим стаБЛlIма тнеа.

Из.\lсђу моћlЮГ дрвећа диже се малll зеМЉ8ЩI брежу­љак, какав сс 8нђа у старим, сунцем обасјшнtм rШРКОВlIма са округлим xpa .... IOBIIMa flШI меморијалним с'l)l6oвима обра­СШIМ маховином. Овај зслени брежуљак не IIOСИ �rикакву та-

. КIlУ круну, алll Је зато на љсму израстао праВII свод таI\1IЮЦР-вен од цветова раепламтелнх ружа. Иза IbИХ се сиво сјај и одбраl\lбеН�1 бедем, а кроз једну ,'IУКОТIl1 IУ у камењу отвара се LIIIIPOK�1 поглед Iщпоље 'Ја дошшу �I доле према срсбрној реЦII.

'Где ли сам већ видео тај пејсаж'? И \1ЗIIСlшда ДОЖlIвљавам оно што се људима догађа тако

'IССТО: Ч�'НI1 ми се да одаВIЮ познајсм све: дрвећс, руже, ру­l'јУ у ЗIIДУ, поглед на сребрну реку! ПРIIСIIИ су 1\111 И место и '!аС, као да се враћам негде где сам, у cтвapll, већ одаВl10 код кућс. ОЩl.а поверујем да је то ссћањс на СЈIIIКУ HeкaKВOI' грба; затllМ: као да је овде бlIЛО оно место које сам још пре кратко,' времена видео као рушсв�IНУ МОр1'лејка У огледалу Д��СlЮг УГЉСllа. Можда то yonurre 11 IlIIје био Мортлсјк, ка­жем себll; можда је то баш бшlО ово место овде, које сам

. rlОl'ОДIIO у полусну, а КОЈС сам само сматрао РОДШIМ дворцем својих предака?!

Старн баШТО8.:1Н савија у страну грањс са ружама 11 ПО­казује једно удубљење у зс .... uыl npcKpllBCHO маховином и папраћу. I-Lссш)'рно се смеши 11 мрмља:

» Гроб. Да, да, гроб ! Ту доле сад опет ПО"llIва 0110 MllpHO mщс с OTBOpeHIIM ОЧlIма 11 �IСПРУЖСНИМ рукама. Узео сам му бодеж из руку. Само бодеж, господо моја! Можете да МII ве­рујете! Само бодеж! - Паја сам знао да морам да га дам лс­пој жс"щ доброј, младој жеНII, која је заједно са I\HtQM ГJlе­дшra када ли ће доћи господарнца!«

327

1 Морао сам да се задржим за једну од тиса да lIe бих пао;

XТCQ бих да ЛllПОТIIНУ довикнем јсдну реч, али језик МII от­казује послушност. Могу само дп MYIInM:

»Бодеж? - Овде? - Један гроб?« Старац ме изненада разуме сасвим добро. Жнво Юlима

главом н осмех му осветли разорене црте. Брзо, Kno да ми је I1Зненада ДОЩЩI инспирација,ја Г:"1 Illf"rnM:

»Рсци ми, стаР'Је, чијајс то тврђаna?« Старац се колеба: »Тврђаоа ЕJlЗбстшгајll? Чllја?« - он се

поново скљока, а реч, коју му ЧI'IТя.м са усана, заМllрС 11ре не­го што б�t t'IOC1Wta разумљиви дах. Несувисло одмахујс гла­вом и даје знак да пођемо за љим.

Иде�ю само нсколико корака, па се пред нама у ЗltДУ от­вара B�ICOKa капија, напола CKpll8C�ta зовом и Iшбујruщм ру­жама које B�Jce 11реко ње. Над извијеним луком препоз�шјем доње шаре прастарог Ю1есарског рада. Старац ЖIШО показује горе. Помоћу напола труле " ране, коју сам покушю са зем­ље, гурам у страну богато грање и цвеће и преПОЗtlајем ма­XOBIIHOM обрастао Ј-рб, који је УЮ1есан изнад пролnзn. Бllће да је дело l1З шct:IШССТОГ века, l'1Оказује ТРII цвета: један ,;:nо пупољак, ДРУГЈ! .шпола отвореll, п трећи сазрео '1 пун, са јед­IIIIМ листом кој" се већ одвојио да падне.

Дуго разЩlшљајуliи посматрам ту тајаНС1·вену слику је­дног грба. Снвn боја старог каМСtЩ од когајс озидана капија, избледело зелешtло маховнне прошаране лишајем, 11 чущю мелаtfXОЛllчан поглед на гране са ружама и ТР" цвета стспе­нована у свом цвату говоре ми тако Сllажно из ссћnња и осе­Ilnњa пуног слугње да и не запажnм: моји праnЮЩI су ме оставили самог. Све јасније ми се Iшмеће слика �IЗ Сlюва и БОРI" се да би постспено постала стварност у мојој души: по­лагање мог I-Iретка Џона Дија у гроб у " удесном вр1У науч­Itика Гарденера! Све в�tше и Вllше се оБРИСI! моје I�егдашње ВИЗllје поюшпају са стварима �Iз мојс околине.

Још стојим ту обузет lIеоБИ'II-\ИМ сумња�IЗ и трудим се да збришем за'шраност са свог чела 11 очију, а већ се упла­ШIIМ од једне гюјаве, која неочеЮiВано брзо пр"лазll IIЗ таме пролаза К!1Iшје. То је Џејн, сумње .IC може БИ111. Ат! њен ход је без гласа и као да лсБДII и - како да то себи објаСI-lllМ? - сва је мокра. Њена лака лстња XaJbllHa залепљена је за ње-

328

НО тело. Израз њеног лица је УКО'IСН 11 ообlUЬаН, скоро за·

страшујућ�l, тако продорно 113 њеНI1Х црта зраЧl1 11<\ менс НС­

МО упозорсње. Дејство мртвих на даЉИIIУ! - тако нешто би УСЮI�IКНУЛО

У меШI. ЗХПIМ чујем речи, које као да надиру 'Ја ЊСIШ уста:

»ИЗВРШСIЮ. - Слобод�ш. - ПОМОЗИ себи! - Будијак!«

) Џејн!« викнем. Хвата мс IICKaKвa ошамућСIЮСТ 11 - HI�C

то више Џсјн: преда МНОМ стој" жена ванземаљског изгледа,

величаllСТВС1l0Г раста, с круном IЈа глави; њен поглед мс про­

жима као да долази из ДаЈЫШС столећа и пролази кроз меј-Је

и тражи ме 'IСГДС тамо, у једном испуњеном сону мога вре­

мена где сам у достигнyrом савршенству.--»То СII ТИ, дакле, краљlЩС 11 ГОСflOдарицс у баштн 'Ia­

УЧИlIка! ... « - више моје усне не YCI'lcвajy да Ilрошапну. ОчJt У О'Ш, нсраСКl1ДIШО повезаll с њом стојим пред ди­

ВIЮМ женом, нс могу да опншсм олује својих Мltсли - са­знања и беСllе одлуке ударају на моје спољашљс биће �j про­хује у јсд<н! духовни свет, стварају ОГРОМIIС вирове тамо преко, Itзазlшају уништсљс 11 преокретс - - тада својим те­леСllltМ ушltма јасно чујем како се враћају Л"ПОТШI 11 стари, луди бш.uтов<н1. И својим тслеснш.I О'II1ма ВI!ДИМ: С1'арац се трза, подиже руке и пада 1'13 КОJlсна. Клечи сасВ\!м близу по­ред менс обасј аног шща, 11 плачући и jeцajyћl .. од смеха дlt­же главу према краљСВСКОЈ жеш! и муца:

»Нека је слава и хвала, господарице, LlПО СII дошла! У твоје руке полажем своју УМОрllУ главу и своју дугу службу. BIIДII јесам Лl1 ти био вcpa�I!«

ЖеltСТВСllа појава љубазlЮ КIНlMlle према старцу. А он пада IШЧlще пред њом 11 З<НIСМИ.

Још једном се краљевска слика обраћа МСIIИ и ЧIIНИ М" се као да 'Iујсм глас СЛИ'lа�1 звоњави звона са удаљеног то­рља:

)}БУДII поздрављен. - Изабран. - Надс пу". - Још Hellc­кушан!« - 11 У мени се у том одзвањању још мешају ЗВУIЏ! овоземаљског гласа моје Џејll, 11 као да ми се још једном вра­па ЊСII бојаж.љиво упозораtшјући зов:

» - 110МОЗИ ссби. - Буди јак!«. .. СаСВllМ I!зненада визија нзблеДII усред завијаља и буке

која I .. ам долазll с оне стр<.1не зида, ю ДВОРlшml дворца.

329

Ја се 'llJП1ем и ВIЩI1М ЉШОТlНШ, који не схватајући гледа час у мене, час у НСIЮМI1ЧIЮ IIСI'lруженог старог баштована. Довољно МI1 јс само �IСКОЛI1КО ре'lII: он од свега оног urro сс ДОI'ађшю "'!је ГlР�IМСТИО ама баш ништа! - Њега IIЗгледа уз_ HeMllpyjc само всоб"·,, ю гюнашањс старца.

Пре него што IНlла:ш времена да га ДОдllрне, пршшзе нам ЉУДИ из ДROРНIЈI1'а ДВОрца 11 ВН'IУ. Брзо им полазимо у сусрет. Као што талаСl1 ударају о стене чујсм њихоп говор, а убрзо 3..1ПIМ ВIЩС н мојс O'lIf: доле усред реке, 11 то баш IШ СРСДIIНII где н Iшје дубока - тамо где нагла КРИВllllа друма води дуж обале BI1COKO горе уграђена у стене, оцртава се ок­ру-љен cjajlll1M тракама псне воде која течс око њега кнс­ГИЊIIН разбl!јСIII1 аутомобllЛ.

ПОСТСI1СIЮ ми свест ,'lрl'IХIШта Сl\lИсао викс тих људи: ))Свс троје "Х је мртво! Одвезао се као у ваздух, тај шофер! Кренуо усред IlразIЮ" ваздуха. Мора да је изгубllО гшмет или га је сам ђаво заС1lеI1l101«. .. Џејн1 Џејн! - буди ме мој согrC'lЋеl1l1 Kp�IK! Хтсо бих до дозовем ЛI1ПОТllllа: он клеЧl1 по­рсд CTnpor баштовarш, којllјош увек НСIЮМliЧЈЮ ЛСЖl1 у тра­ви. З:1Т1tl\1 Дllже ГЛа!ЈУ �j погледа ме очима у којима је душа ослепсла. ИСlНџю IIЗ њеГОIИlХ руку, које су га подржавалс, тело старца напола ЮlllЗне у С1ТЈану. Баштованје мртав.

ЛIIПОТIIН ме ПIСД<I укочено и одсуган духом. Ја IIе мо!)' да roВОРI1М. C�IMO IIемо показујсм преко грудобрана доле у IIp<lВII.У рске. О" дyro ,'леда доле у доЛlIНУ, затим спокојно Пре1lазlt руком Ilреко СВОГ 'Iсла: ))З,ШЧЈI, ОПет утонули у зCJIС­ну воду! C1lJMC обалс. Ја сам уморан ... Ето: зар IIC чујете? ОПС'Г ме ЗОllУ!«

КолOlШ чамаца 3<1 спасаваљс вадll мртве из I'UIJ.fТКС рекс. - - и то само двс жснс. Шофера мора да је матица повукла са собом. ))Још Шlкада нису наШ1ЈИ леш, који б�1 вода ОДНС­nа!« говорс 11,111; ))ВIIШС не юронс никад, одвуче их све до Дмеког мора.«

Хвата мс јсза IIP�1 nОМИСЈ III да сам морао oTpneт�t да ме УКО'IСIЮ nOl'11СЩI Уlшкажена самртна маска мог рођака Ро­џера ...

А запtм щЈјужаСlшје: да ЛИ је то био lIесрећан случај? Шта? ШТа? .. гop�j ми јеДIЮ Пlt1ё1.ње у грудима: Шта бl� то

330

требало да знаЧII? - ЏejH�1Н боДСЖ је дубоко заР"ВСII у Кlle­

гињине ГРУЩI. Срцс је убитачно пог01ЈСIЮ!

Врх копља се сам набио у тело за време IНЏЏl кола, хтео

бllХ само" себе да убеДIIМ ... ДуI'O, дуго, 11 сам сав као Јlеш,

посматрам дне мртве жсне: лице Џејн јс обасјано изразом

неllЗреЦIlВОГ задовољства и мир.l. Љена 11lха, затворена ле­

пота сва је процвала испод угаслог Јшка са ТОЛI1КО потресне

СIUI11Не, да су МII преса"Хнуле сузе и морам да се молим: ) Све-

111 щ,t1}еЈIС, чувару мога Ж�IВОта, МОЛИ 111 за менС, Да бих то

ПОДIIСО ... « На ЮЈСГИЊИНОМ чслу урезала СС једна ourrpa бора. Њснс

строге �1 болно стиснуге yC�le као да I')'шс крик. Ч""" се као

да јс још жива и да би сваког трена могла да се nр06уд�t.

УзtlllС сенке I'рања дрвећа ПОНl-равају на ветру и треl'lсре IШ

ЊСШIМ кarщима. - - Или их је изненада ПОДllгла и nQlЮВО

брзо спустила, кад је ПРI�метliла да бих могао да то ВИДИМ'?

Нс, Ilе: она је мртва! Па Оlшј бодсж јој је заБОДСII у срце! !

Затltм, како сати пролазс, гюпушта 1'lanC-ГОСТ црта мртвс же­

НС и њсно се лице ИЗВIIТОПСРИ и IlОllрима мачкаСТlI одбој�IИ

Itзраз.

Послс погреба две жеliе више нисам ВlIДCO ЉmотИlШ. Али сваког часа очекујем љегову посС1)', јер IlPIЏlIIKOM ра­станка 11<1 капијll '-робља он I\шјс рекао:

)�aдa тск IЮ'Шње, уважеНII! Сад ће се тек ПОК<IЗ<l111 ко

l'Je постаl1 .. l"'ОСподар бодежа. I-Iемојтс да се гюуздm'С IНf у ко­

га ОСIIМ у самога себе, ако сте у стању. - Уocr.uюм, ја сам

ваш IlaјПОНlIЗн�!ји слуга Н, кад буде AOUUIO време, доћн ћу да

СС р.1сmпам да ли сам вам пcrq>eбаи. УQCТШlОМ, црвснс ду'-­

пе су 1\111 дале отказ ... То значlt ... «

»Па'!«, ушrraх расејана, јер ме јс туга збо,' Џејн нспу­

њавма до гушења. »)Па?« »Па, m знач�t. .. « ЛиrroТ�IН реченнцу �j IIC Itзговори до

Kp�Jja. Само lIаправи гсст као да се рсже гркљаll. Кад сам УГUЈаlJlеlЮ хтео да га шrrам шта TIIMe хоће да

каже, всll је нестао у МIЮШТВУ ЉУД" кој" су јУРIIШМН "Ја трамваје у доласку и одласку.

Oтщtа често у себи понављам шта је рекао It УЧИIНIO, ми уВСК наново морам да посумњам: да 1111 је то бlUШ стварност?

331

Или само уображавам? - Збивања на другачији начин ЖIl13С у 1'.101\1 еећан.у, од оних која истовремено доживљавам ...

Колико је већ времена прошло од када сам сахрашlO Џеј н а на њеној странн Асју ХОТОЮUlунГ1НIOВУ? - Како бих то могао да ЗIЈаМ! Нисам бројао дане, ни Нt:деље и месеце; IШИ су отада већ It године прохујале? Као прст дебела пра­J.IHIHa леЖII l1а стварима и хартијама око мене; прозор" су ослепеЛlI, то је добро јер не желим да знам: јесам ЛИ у граду мог рођења, или сам ЏОII Д�I, свој предак у Мортлејку, ухва­ће" као мува у мреЖ�1 времена које је стало? Повремено ме спопада необична М11сао о MeH�1: МОЖЈЩ сам већ одавно умро и лежим а да тога Ilисам свест<ш, поред оне две же�lе? Како бих .\lOгао да стекнем извесност да није тако? Истина је да ме из мутног огледала на зиду неко гледа у лице, �leKO ко би могао да буде ја, а коме је нарасла дугачка брада и разбару­шсна коса, али зар можда и мртваци понекад нс гледају у оглеДillЮ и мисле да још живе? Знамо Лft ШI да ОIIИ можда не сматрају да су ЖИВII мртви?! -1-112: немам JНIKaKBor доказа да сам ЗЩlста жив. Ако на1'1реПlем свој мозак �I покушам да пођем натраг у оно време када сам стајао на гробу те две же­не, готово м и се Ч11ШI као да сам сместа затим гюшао I'laтраг куliи, отnуспю послугу и IШШlсао својој старој домаћ�Щ�1 да више Ilе мора долазити и да сам јој преко своје банке одредио ДОЖIШОТIIУ peHl)'. Може БИТ11 да све то само сањам; а такође може бllТИ 11 да сам умро, а моја куlја даје празlЈа.

Сигурно је једно: СВ11 су чаСОВIНЩИ стали, један у пола десет, други у ДВа1щест, а ОСтаЈ111 у разна времена према КО­јllма сам још равноДУшнији. И: свуда наоколо има паУ'шне. - Одакле је на хиљаде паука дошло у току краткО!' времена јеДJlОГ - па, рецимо, једног века? Или је 1'0 бl!ла само јеДIШ једина година у живоl)' JЪYJtlt тамо НШlOљу? Не желим да З�IaМ; шта I\le се тиче!

Од чега JIII сам само отада ЖI1Вео? Та ме М11сао буди. КО ЗIЩ: ако бих тога могао да се ССТI1М, имао бих и доказ и ЗI130 БЈtХ да л�t сам мртав или нисам! И док разМllшљам, јавља ми се као памliење у сну, као да сам 1I0liу често пролазио мир­HIIM сокацима града и јео у крчмама и мра4НИМ јазбинама, као да сам се срео и са познаницима 11 пр]�атсљима, који су ме ословљавали. Више �le знам да ЛII сам IЩ и одговарао.

332

МИСЛIН\.1 да сам Ilемо пролазио поред њих како не бих морао да се вратим свести 11 болу због Џејн. - Да, да, биће да је та­ко: ја сам се уживео у царство мртвих, у усаМЉСIЮ царство мртвих, Itl1И - ј а сам постепено смрћу урастао у њега. АЈI" шта ме брига, да ли сам мртав Иl1И жив!

Да Ј1И јс већ и Љюотин умро? - Али, о чему ја то опет размишљам?! Па нема никакве разлике у TOr.IC да ли је неко мртав IШИ жив.

Orада ми није дошао IIИ овако ни онако, тај ЛИПОПIН, бl!ће да је 1'0 СIIГУРНО. Иначе, СЈшка, како га видим пред со­бом, не бн могла да буде последња у мом памliењу: щгубио се у r.IНОШТ8У пред rpoБЉСI\I, пошто ми је ]lепосредно 11ре то-1'3 I'IСШТО рекао о тибетШIСКИМ дугпама, што сам заборавио; а при том је направио покрет као кад се пререже гркљан. Илн је све то било IШ Елзбетштцјну? - Шта ме брига! Мо­ждаје отишао у Азију и поново се Гlреобразио у цареВОl' ма­гистра или у Масција Џона Дија. Па I! ја сам, такорсliи, ота­да отишао са Оlюга света. Ја само не знам шта је даље: Азија или земља снова, у коју сам се сакрио! - МШl('е б,rrи да сам се тск сада О]lако напОЈШ пробудио и да због тога налазим да је моја околина тако запуштена, као да сс напољу, пред про­зорима, у својим сновима провело цело јеДIЮ столеliе.

ИЗllеl'lада ме обузима нелагодност што мој cтal� пропада као изнугра нзјсдсни орах, оБУЗ(,"Т прахом плесни, у коме сам, баш као црв којl! не мисли, l'lроспавао мољчево време. Одакле сад та �lелагодност? - питам се I! мучи ме юнеl�адlЮ сећање: зар ю1је управо јако зазвошuю? - У кућ\!? Не: није у куliи! Ко би зазвонио у кући која стој и Iшпуштена? Биliе да ми је звоНlUlO у ушима! Код свакога ко је лежао ПРИВ1tдно мртав 11 ПОIIОВО се враliа у живот, прво се буди чуло слуха, то сам јеДНОi\! негде прочитао. Изненада tl.Н1 пада l1а памет и ја чак могу да то сам себи изговорим: ја сам чекао, чекао, чекао - 11 то не знам колико неизрециво дуго - да ми се врати мртва Џејн. Ја сам данима и ноћllма овде, у својим со­бама, пузао од једног места до другог и на колеl [има и на врховима претију молио сам небеса да добијем ЗlЩк од ње, све док због тога нисам престао да осеliам ход времена.

I-Iема ниједне ствари која јс припадала вољеној, а да је нисам преТВОрlЮ у фСТIШI, којој се не бих поверио својим

Ј]]

ЛУдllМ преКЛIflЬање.\l: нека MII помогне да на снлу ПОI!ОIЮ доведем овамо доле Џејв, да дозовем из гроба Џејн - Џејll, да б�1 ме спасла од секире uела1'3 бола, која IlепреК�ЩI!О ле6Д�1 нада мном. Ал�1 све је б�uю узалуд: Џејн H�lje Вllше дозволила да је BHДf1M или осећам, Џсјн, којој сам nећ 1"P�1 столећа закоНlПИ супруг.

Џсјl-l llI1је дошла, ал�I ... Лсја ХотокалУНГ�lнова! Сада. по� што сам се пробудио ltЗ летаргије - како ми се сад '1111111 - 1013 лстаРI"I�е заборава, сада ItЗllснада Зllам: Асја Х01"ОКI\ЛУIIГII� 1101101 је увек ту, увек јс 1)' ...

На почетку, да, на nO'leтKY је долазила кроз BI><11'3 11 ја сам знао да не ПОhШЖС ако СС врата затварају пред 'ЬОМ. Та­мо ГДС одбрана није 11И реЗа гроба, како бll соБНl1 КЉУ'I мо­гао да помоr'не? !

Ако сада МИСЛlIМ на то KnKO сам се осепао кад је дошла, не могу да лажем; њсна посета ми је б�lла - добродошла! Ту КРIlВIЩУ - ТИ, t\ечно лице, које ме I'Jlсдаш, откад тако C<llblIM, двоструким лицем дању 11 lюћу, са сјајним апем-камеllOМ над собом, тако да ме ОЧII боле ако ее УСУЩIМ да узвраТltм nlj поглед - "11' КрIIВЩЈ.У ПРIIЗllаћу као КР"IJIЩУ пред тобом 11 пред са"IИ�1 собом. Моја једнна одбрана је да сам МIIСЛI1Q да је Асја l'лаСIНIК Џејв 113 царства MpтBIIX, БIЮ сам луда будала кад сам могао да поверујем у то да м и она ДОНОСII поруку љубав", поруку душе ...

СваЮI ДШ� Асја ДОЛ<ШI код MCIIC, то сад З.lам, јср се сс­liањс поново пробудила у меШI. Betl одавно јој нису потре­бl13 Rрата да би ушла код меl-Је: Оlшје просто 1)'!

Најчешће седи на СТОЛИЦ�I за мојим писаћнм столом 11 ... ах, боже, боже мој , колико је IleKopllCIIO да rlОкушам да пре­ћУПIМ I1СТlШУ С-.:1.м пред собом: долазила је, ДОЈI3.ЗII увек у истој сре6РllOцрној XflЉIfIlIl И ЛИЧlt на оне текућс opBaMClrre

таласа - ва КШIССЮI симбол ве'IIIОСПl на к.утијll 113 Тулс - сва је као дра'1'Љ руске кујУIЩltjскс уметнОСПI.

Морам стално да је 'Ћсдам, 1)' xaJЫtнy, а под MOj�IM по� ЖУДн им ПОГЛСДом о�щје стара, прастара, и постајс - све про­IНtДllllja, као да ће се раСllаСТlI, као да ТРУЛII од жара мој llХ очију. Све ме више изазlf1Ш та ХаЈЫНЈа мртве КНСГlllье, све сабласн�tjе се још држи њеlЮ ткаље, а од неког времсна већ се распцда 11 кнегиња, тако да, таЧIНlјс речено, у свој својој

334

ЛСПОТII nOIJrttjcKa Изејис сеДl1 l"Ола It сјајна преда МIЮМ 113 • •

МОЈОЈ СТОЛlЩII. Све 1"0 Bpe�je СЗlllма сам само посматрао како то рухо

"руЈ[И I1 распада се. Тако бих то себи бар сада рекао. Можда сам чеЗllУО за ТlIM! Или ипак лажем себе? Може б�IТIt,јсрја Зllам: 1'.11-1 о страстима H�ICMO разroваралl1.

Да тl смо уопигге разговарали? Нисмо! А како бих и МOIЋО да ГОВОРИМ гледајућн сатима како се кнеГllња споро

1· . 1" разгоml )УЈС . . . ..

А ТlI, двоструко лице нада MIIOM, 1"11 страшни чувару MOj�IX cllORa, Тl1, Бафомете Щ\Да MIIOM, буди ШI '1'11 сведок пред богом: да ЈIИ сам б�ю (юб lIечисте пољ")'де, IIЛII је то Шlак било само време чуlјсња, воље за борбу и радозналОС'ПI IIспуњсltС мржњом? Да Ю1 сам престао да ПРИЗlIвам Џеј н, СВСТIIЦУ, ПроПIR глаСllице LIplle Изсј�IС, другарице Бартлстз ГРIIIШ, којаје УНИШТIIJШ UOlia Роисра 11 моју сопствеllУ КР I\?!

дШ1, 111'1'0 сам I3Ilше жарко призивао Џејн уroлико је бр­же, УТОШIКО СИI-урније, расцистаm-Ijс 11 побеДОIIОСllllје дола­ЗИJlа Асја. Долазltла је - ДОЈШ31-t још увек ...

3..1р МII то ЉIПОТlIН није предсказао? да борба тек 1'10-'1llње?

Ја сам сталожен 11 спреМШ-I. NII1 ја ис знам како је борб.:1 rЮ'IС;Ш. Њеll фшtи почетак леЖII у времену којс сам забора­в�ю. НС З�13М како сс борба ВОДН 11 како 611 требало да буде

јещюг дана добијсна. Хвата МС језа од првог I·щпада у који 6и требало да кре­

НСМ јср "е жеЛIIМ да ударим у празllО 11 да пр" ТОМ И31-уБIIМ раШlOтежу! - Хвата ме језа од тог немог седења преко пут ме­нс, даlщма и ноћ!јма, и размене погледа �I lIерВlШХ фЛУltда ...

Хвата ме језа, )"'A\aclla ме хњтт језа. Осећам: cвaKOI" "Гре-113 KltCГl11ba опет може да Мll llОСТШlе BIIДIbll&1,

ПОIIOВО заЦВИЛII З80НО. Слушам: НС, то ЗВОIIО "е одзвatЫl само у мојllМ ушима, као што сам ПРВИ пут ПОI\lIlСЈШО! То јс KytltlO 3RОIЮ, баналllО ЗIЮIIO доле на крају ХОДШIКt.1. - па IIПак ме ГЮIЮIЮ хва1'3 јсза. Сад ме ЗВОњава тргне са СТОJIIЩС; ПР�I­'l'НСllем СЈ1СКТР"'I�IИ отварач npnTa 1-1 ЖУРНI\I "а прозор, IНlрИМ долс: долс IJa улици беже два глупа УЛИЧllа дераllа, пошто сам 11Х ухватио како чине ДСТl1њастс паКОСТII. Којсштарија!

Па IlПак тајеза нс престајс.

335

Сада су кућна врата доле отворена, кажем себll и спопа­ДIIС МС нслагодност што сам без одбране 11ред дРСI\IШ све­ТОМ, као да сам изненада ОТВОрlЮ врата СВОЈ ЛУДОСТlI 11 наме­ТЉНlЮСТII улице да продру у мој БРИЖЈЫШО са'lуваНII ЖIIВОТ И У моју тајну. Намеравам да сиђем 11 да заувек забравим врата, алl1 тада на степе/lИUПУ чујем кораке, ПОЗIШте кораке, брзе, Пlхе, елаСТltЧllе:

ЉIПОТlIН стоји преда МIЮМ! Поздравља ме ИРОIIИ'lIIIIМ 1рСгтrnњем ОЧI�У које су 1131'10-

ла скривене испод увск УМОрllИХ сенки капака. Мењамо само мало ilОздраВlIIlХ реЧII, као да смо се тек

јуче растали. Он остаје да стојlј .IШ прагу мојс раЮ1е собе 11 њушка по ваздуху као Ј11IСlща КОЈа СУМIIXI да се у 'Iунелу ""с­нс I1збе lIала3С ryђи ТРШ"ОВН.

Не говорим НI1ШТ'd; са своје стране бавим се тиме да га посматрам.

I-Iа мене делује као да је Ilзмењен, тешко је ОШlсаТII IШ KOjlt lIаЧИII. Готово као ДП то 11 Hltje он ЛИ'IНО, 'Јего, такорс­ћн, спој сопствени двој HIIK: без биliа, сав сенка, Ilеобll'illO је­ДIIOЛII'lа!1 са СВИI\I l1ПО ГОIЮРII. Да 1111 смо можда обојllца мр­ТIk'щи? - проструји кроз меllС "удна r.шсао. КО ЗIШ како мр­ТВII саобраћају jeДIНl е дрУГlIма? Могуће је да 11 HlljC МIЮГО lфУI�I'lIIје Ilего код ЖIШIIХ! ОКО врата 'IОСИ црвсну мараму какву РalНlје код љега НlIKaдa III1CaM ПРllмеТlЮ.

Напола се окрећс према меJllЈ 1I шапуће нсобll'lllO про­мукло:

»ПРllБЈ1I1жава се постепено. - Готово да смо овде у ку­XliIb11 ЏОIШ Дијn.«

Зсбсм од тог туђег глnса кој" ЗВУЧII као да нско юоснша Hcnp�tjffrHI1 звук ДYBajyli�1 КрсУЈ сребр"у нев. Делује као го-601' човека са болеСlIIlМ r"pKJbaIlOM, кога је МУ'IIЮ слушаТII јср 'Јс ускоро да умре.

Липотин понав.ља са подрУГЉltВIIМ задовољством: »ГlРIЈблюкnва се nocтcrICHO ... « Не слушам гn. Не разумем. CrlOnao ме је flСОПИСНВ ужас,

па, 11 �Ie размишљајући, и не Зl lајуtш за corlCТBeHe реЧI1, "рс НСГО што их У ПРОСТОРУ чујем кnо да су туђе, избија из МСI'ЈС:

».lестс ли ви авет, ЛIЮОТИIIС?« 011 се НШЋО окреће; његоос 0'11'1 светЛУLЩЈУ зсле.lкасто.

ХРllпliе:

))6

»ВII стс авет, уважени, 1I:01lllКО ја могу да процеЮIМ. Ја, ја yncK ПРllпадам 11стој ствар'lOстl, која је мен" <:,дмереIШ. Кад кажемо 'авет' оБIlЧ.Ю МIfСЈIIIМО на мртваца КОЈИ се орn-1'110, ИЛИ бар на један његов део. Пошто сваюt живи �Iије IIIШlта друго него неко ко СС рођењсм поново вратио на зе­мљу, онда би свако такав морао да буде авет. Или? Кад сс умре, НС догоди се ништа lIароЧlrrо: нажалост, IIН кад се НС­ко роди. У томе је несреliа. - Л1II1 зар не бисмо могли ра­зговnраПI о нечему шro јс важllијс од живота ИЛИ СМРТI17«

» Дn 1111 вас боли 1"JlI1O, Л�юотшrе? од када?« » Ах тaKO� ХМ, то зна'IИ ... (( - њеroв говор прсюща језиоо

кашљуцање; заmм наставља, "ако је ПрlUlН'lIЮ I'CI,�pnљel-l: » '1'0 НС ЗII<1'III бог зна шт. В" се још сеliатс 111бетШIСКltХ ПРН­јатеља? Е ШI, онда ћстс знати 11 штn сам вам тада рек.а?!« ­ПОIЮIЮ, као 1I Оlща пред каПlfјом гробља, направи OHIIJ ЈаСIЮ СХ8аТЈЫЩl1 IЮКРСТ руком прско 8рата.

Црвена марама! - СIIНУ МI'I КРОЗ I"ла8У. » Ко вам је пререзао гркљан?«, ГIРОМУцам. »Л ко би други, осим црвеllИХ касапа? Нека без06ЗltplШ

варалицn! Хтео је да мс убltjс по lIарсђсњу својих !!алогода� ваца, којих ш.ш ПО цслом свету. Али, пијан It захваљујуl11 1 свом 11 СУlщше скромном схватању, заборавио је да ја никад liисам IIМnО крв" у Жllлама. 3601" тога се узалуд ТРУДIЮ, мада је Iшграђеll. ПокваРIЮ МII је само нсп IIЗглед.« Пфффltи - Ли­nOТHlIOB дах суво ЗВИЖДIЈ кроз цеп, 11IКО да је оста11lК ЊCГO� IJОГ IIСК33<'1 lrеразУI\UЪИВ. )>Опростићете 1)' f1JCшку у МеЈlOдl'lји«, кажс, пошто је опет УСПСО да. удаXl'1C ]Ј учтltВО МИ се КЛаЈЫI.

Ја С3М Ilсспос06ЮI да ОДГОВОРIIМ. Осим тога ми се '1111111 као да споља, кроз ослепеЈШ окна прозора, видим кнеПIЊltllО блсдо J1Iще како ПРllслушкује 11 леде!!1I УЈКас ми се IIрI1ШУ­њао cтp.arn 11 1III1(;1KO неће да ПОСЛУIЈlа моје живце, који би 1-1<1 СIIЛУ да са'lупају мир 11 ПР�lбраIlОСТ. Брзо молим Лllпо'Гива да седнс у фотељу, у којој сам IНШ'IС IШВlIкао да гледам кне­ГlIЊY 11 гютnјно се уздам у СI\IСIШIУ IШДУ да бl1 Лсјина посcrn. могла ДП �Јзостане ако јој буде заузето седitШТС. ЧИНИ 1\111 се да би бltJlO немогућно да НС1'08реМСIIО издржим Прltзор две a8CТlJ. помало ме умирује сnмо мисао: ја, дакле, барем ни­сам мртав, 11наче не бих тако таЧl10 МОIЋО да CXВ<l1'IIM да ТО двоје Оllше нису ЖИВ�I. - АЛII Ј]ЮЮТlIII изгледа може да по­roДII I.lпа МИСЛlIм,јер 1\111 непосредно говар":

))7

»Зар ВИ, уважеШI, ЗШICТn �Ie hЮЖСТС да СХ8ЗТltТС да IIИ IШ

1111 ја IIIIСМО TOJНlKO напреДОВаЈlI1 да б�IСМО МОГЩI ЗIШТI! јесмо ли умрли ИЛИ нисмо. ДоказИ за ТО УQПШте не постоје! - ТО ШТО свет око нас ВИДИМО као И ра�шје, зар је то доказ? Може бити да и то само уображаиамо! Како бисте ЗНillВ1 да Ш! ра­Ilије HllcTe уображаВill1l1 Ilспt ОКОЛlНl свет? Да ЩI 81·1 заllста сасвим сигурно знате да 1J11 11 ја такође IЩСМО бltшt у OIIOM аугомобилу који је ДОЖlшео IlecpcIiy код EnзбетштајlН'\ �I да само уображавате да стс сахраlШJ!lI своју версlllЩУ на 11Ю­бљу? МОГЛО би да буде 1I тюю! Или? Шта I\Ш ЗIШМО О томе ко је узрочник оног urro уображавамо? Можда је УЗРО'lIlIIК машта, а човек само жртва! I-Ic, нс, то са 'ЖIШОТОМ после

, . . . смрти Је помало другаЧИЈе 'Iего 11IТО говоре ОНИ KOJII, до-

. душе, IIIщrra .IС знаЈУ, ШТlf кад 111\1 IlроТlшреЧllТС одмах све 'Зlшју' бољс.« - Прll том ЉtпОТI1Н брзо ПilllИ Цllга!Х-"Т)'; 110-"I1�IЮ посматрам са страllС II,el'oB врат, дали ДИМ можда Ilclic да проструји кроз црвсну мараму ... 3атltм опет заКРСЩТII:

)l3аправо би требало да будете задОВОЉll11 са мном, уна­жеШI! МliслltМ да сам зло којс сам навукао �Ia ссбе стекао у вашој слу..кби! - Нт! се ОЩ)."Iм да сте успели да Ilзађетс 1'" крај са отровним ПР..1ШКОМ ItalЈIИХ ПlБC1<lНСКIIХ ПРI�етаља XYMatIOCТII? Б�ша бll моја ДУА<IIОСТ према юшуђерском реду да то спре'IIIМ. Е l'lfl, о6ојllll.<."l смо стеюш ОЖIIЉКС, УI�"IжеlНl заШТII·ПН1че, који се проклсто TelllKO ЛС'lе. Ваш, додушс, Ј111-је IШ вра1)', неl'О у �lерВlЮМ ЦСllllJУ, у KO�je станује 6ог СIШ .

Веl'IТЈиI Вl1ше 11СТИIIСЮI �JC затш'tра зато ВI1 не Зllате ЩI 1111 сте мртв" I1л�t 1 J�JCтe. Немојте да сс узбуђујсте з60l' тога: то H�Jje само квар, него такође н IIЗлаз у сло6оду.«

И ја сам такође ПРI1ПаЈIIЮ цигаР(1)'; прија ми щто осе­ћам дуван мсђу зубllма, јер морам да постанем I'ОСlюдар те rpoзlllще у.м:аса ... Чујем самог ссбе како Пlrгaм:

»PCЦlIТC ми без ОКОJlIIШШI><"I, ЛllПотине, јесам 1111 ја ш�г IIJIII Imсам?«

011 ПОl\lаЈlO IIСКОС" главу; ",ell)BII тешюt кatЩl1 готово са­Свим затвар<lJУ очи; затим сс горњ" део тела опст подltПlе

• • ЈеДllНМ трзаЈСМ:

»Авет није само OIшј ко поседује вечни ЖIIВОТ. Поседу­јете ЩI ви ве'IIIИ живот? НС, ВII само, као сви Мfl ЉУДI1, носе­ду

је1"С бескOt-taчни ЖIIВОТ; ми то је нешто сасвим друго! -

338

0.11\10 ШТО нс би требало да мс питате за стварll које НС мо­жете да разумете све док JlХ вс поседујете. ПОСТЗWIx"ljуlill Пllтаltx1 још се Н!IКО Шlје обогатио. То на шта Цluьnтe ипак је само: ХТСJIII бисте да знатс како да се ОПХОДIП"С са ФаНТОМII­ма!« - Прl! томе 011 преко CBOI' раМСI'Ш баца поглед ка про­зору 11 ЧIIНИ покрет руком, IШО да ОПl1сује круг. 3бог тога се и ваздух покреliС и са хартија "а МОМ писаћем столу се IЮДIIПIС облак прашинс 11 с IЫIМ Ilрастари ryпи зщщх, тако да 1\111 се чишt да чујеhl гра ... .,.шЬС узбуђСI-IНХ врана 11 xyкrnњe као гвожl)е СIШI·IХ сова с торња.

) Да, то јс та'IНО, Лltпonшс«, поскочим ја, »011 11 IlНачс . . ЗII<Уге да се ДРУА<IIМ са авеТlIма .. , то зна'lll: -Ја ... Ја опдс сва-КОДIlСШЮ ВНДI!М један ЈШК ... BIIДIIM ЮlеГlIЊУ! - Она 1\111 дола-зи! Она је ту кад год хоће ... СЈlеДII ме својl1М ОЧlIма, својим теЈЮ�I. целим својим б.tћем којс сс НС може избећll Она ће ме ухваТИТII као што IШУЦИ хватају с06IIС муве. - ПОМОЗII·I"С I\.НI ЛI1ПОТllllе! Помазите 1\.111, IЮI\.ЮЗIIТС МI1, да нс бих ... да НС БIlХ ... (( Тај I'IСIШД, кој и ме је cnonao тако изненада да јс JII!­<1110 113 нсочсюtПallИ, IlеЖСЉСllI1 rlРОДОр преко једног БСДСI\1('\, таmЈКО ме је почэесао да сам се скљокао поред ЛltnОћttЮОС фотеље крај пнсаliсг стола 11 погледом замагљеним од суза УIЮ'IСIЮ ПОI'лсдао старог atffttЮШра као тajaHCТBeHol' .. ароб-1i><"IKa кој" I\Jlзда у бајкама.

лиПО·I' .... всо�ш споро ДI1ЖС ЛСIНI 0'11111 капак �I тако ду. 6око ума'l'" дим у плуliа да rЮIЮIЮ чујем како му З8l1ждlt кроз цев. 3аТIIМ, док му Тill1аСИ Дl-IMa у току ј'овора саКР1l1щју шще као у маЈ'Ј1II, ТИХО хрнпliс:

�)1l0TI'YliO Ba�Ja на службll, УllажClЩ јер ... н - дОдlЈрујс ме lI,el'OA неШlрll1l поглед - »јср ви још увек поседу

јете 60-

деж� Или'?(( Брзо се маШll1\I КОВ'lсжнћа IIЗ ТУ/IС којll стојн 11<1 мом тl­

са11СМ столу 11 уз шкљоцаљс се OТIk"lpa 1l0моћу ОПРУГС, »Аха, <1."I(а1( мрмља JlJtlЮПtl'l 11 цери се - >\СаСПIIМ добро;

ШЩIIМ како се БРIПкrыlПО трудите да ca'lYвaтe наслеђе Ноё!а Dlш{sа. дЈш ја бllХ вам свејСДIЮ савстовао: за 1)' породи'lНУ драгоцеllОСТ lIЗаберите неко друго место за мировање! - Зар 8<11\.1 још HI,�e пало у очи да тај caHJIY'IIIIi има неку ... IШ PCЦlI­�Ю: СРОДIIОСТ! - реЦИМО само: IlзвеСIlУ СЛl1'1НОСТ са овоземаљ­ском ХI.UЫШО�1 с моје стране тако дубоко ПОШТОВatlе КIIСГII-

339

IbС? Није препоручљиво да се симболи помешају; [Ia тцј на­'IИН н сувише се лако помешају и СШlе које стојс иза њих.«

Кроз моју душу ссва олуј а половичних сазнања. Иl1I'IУ­пам бодеж из кугије, као да бих TI[Me могао да уништнм Ю1ству која ме држи окованим већ данима, недељама - или l'oДllНaMa? - Али ЉШОТИII је 11абрао чело 113 такав начин да ИСТОI' трена опет губнм смелост, да пробуразим њега, фан-

тома. »Још увек смо на самом почетку маПlје, заШТИПlнче

мој«, подругује се ЛНПОТНlI и уз то му смех с муком излази кроз грло које звиждн - m\1И се још увек ДРЖIIМО споља­шњ�lх cTBapll, иако смо IIХ заПУСТIIЛН; баш као HellcKYCH�1

• алпинистr1, КОЈИ су се, додуше, одлично опремили, атl не мотре �Ia ЗIЈаке какво ће бити време; а заправо It није реч о томе да се caВJlaдa врх - с ПIМ I[СК се муче аскети, IICГO да се прслсти свет 11 ... човечанство«.

Тада напуштам спе своје испреплетене тајноlНПОСТИ 11 бриге и чврсто кажем:

»Помоћи l1ете ми, Липотине, знам ја то. Хтео бих сада да сазнате: звао сам Џејн свим силама своје душе. Али она не долаЛI! Уместо ње је дошла кнеПlња!«

»У мапljil долази увек само ОНО«, прекида ме JlипопНl, »што IlaM је нцјближе. А �шма најближе је увек 0110 што ста­нује у нама. Зато је дошла кнеПlња.«

»Алија њу нећу!« »Нншта НС 11Омаже! Она њуши оно еротиt[но у вама и

вашем ПОЗIIВУ.« »За име божје, али јаје мрзим!« »У право тиме је ХРШlите.i< )�Jaje ПРОЮ1ињем да би била IШ најдоњем дну гшкла KOjl1

је Ibеll завнчај! Одвратна ми је, хтео бl1Х да јс удавим, убllјем, само да умем, кад бих само знао како ... «

»Усред те ватре осећа дајс вољена. И то не без разлога, како 1\111 се ЧНIIИ.«

»BII мислите, ЛИПОТl1НС, да бих ја могао да волим КНС­гињу?!«

»Па 1311 је већ мрзитс. То је висок степен мапrетизма. Или наклоности, као што сагласно сведоче CВlI наУЧНIЩИ.«

»Џејн!«, узвикнсмја.

340

» OllacaH ЗОВ!« - прекида ме Липотин упозоравајућн ме. »К�lегиња ће га пресреСПI! Зар [Ш, уважени, не ЗII3ТС да се ВftтаШЈа еl·lсргија еротичног у вама зове 'Џејн'? То је згодан оклоп од еКСПЛОЗИВIIИХ lillТИ који сте обуЮ1И! Може бlIТИ да вас загрева, али је такође 11 ПР�[ШIЧI1О опасан. Изненада мо­же само тако да IUJaHe.« Пред Moj�IM очима трепери несвест. XBaTar.1 Липотина за руку:

»Помозите ми, стари пријатељу! Морате да МИ помо­Пlете! «

ЛИПОТIШ жмирка према бодежу који лсжи на столу из­међу I!аС и колебајући се мрмља:

»Све МI1 се ,[ини да ћу морати.« Кроз мој мозак проструј и неодређено осећање неповере­

ња 11 ја стављам руку на оруж:је преда r.нюм. Повучем га к себи и не 11СПУШтам IIЗ вида. Липотин изгледа ШI најмање не обраћа пажњу Ila то 11 пали IIОВУ цигарету. Ропће из облака дима: »Имате ли неких сазнања о тибетаllској сексуалној магији?«

»Да, мало.« »Онда ћете можда знати да је мо!)'ћно преобраТИПI љу­

ДСЮI полни нагон у маГНЧliУ сна!)' помоћу једне азијатске Ilраксе која се назива 'Вајроли таrпра'1«

»ВајРОЛlI тантра ! « , мрмљам [lред себе. Сећам се да сам . . .

некада у ЈеДНОЈ чуДНОЈ КЊl1ЛI читао нешто о томе; али нс знам ништа поуздаЮlје, само ми једно унуграшње осећање

. . . . казУЈе да мора да Је реч о нечем ЈСЗI!ВОМ, што Је свакако по свему против сваког људског осеПања. Реч је о тајlШ коју

. . . узалуд не Kpr1JY тако строго сви Ol[]f КОЈИ знаЈУ за њу.

»Некакав РИ1)'ал 11стеРlIвања?« питам одсугшr духом. Jlигютин полако одмахује главом: »Истерати пол? Шта би онда човеку остало? Чак ни спољашњни оБJlllкједног свеца. Елементи се не могу уништити! Осим тога, потпуно је не­сврсисхоДlЮ пожслетll да се кнегиња иетера.«

»Липотине, па ја понекад морам да помислим да то и није кнегиња. То је ... «

Аветињски аЈпиквар мекеће: »Вн миелнте даје то понтијска Изејllе?! Није лоше! Ни­

је лоше уnажени пријатељу н заштитниче. Није ШI тако далеко ОД циља'«

341

I •

»Да JIIoI је ПОllтијска ИзсјllС tши црна мајка 113 ШКQ1'СКС мачјс КРВI1 Б:1РЛета ГРIНШ, то је менн свеједно! - Па једном је дошла 11 као ЛСДl1 С,IСII код ОНО!' који је постао љена жр-1'8a.((

»БIUIO како бшlO«, скрсће ЛШЮТIIН у другом правцу; »1'0 urю пред о.ама CCAl1 у овој qютељи, коју је сада запоселэ �fO-Ја малСliКОСТ - 1'0 је ШЩIС од авети, више одједвс живе жс­�Ie, ВIIШС од Ilск:ща lюurЮВШiQГ �I сада вel1 веКОВlIма забор.1· ВЉСI-Ю'- БОЖШIСТ8tI.; то је roсгюдар,ща људске крвн 11 КО же;ш да побеДl1 њу мора да прещшt�е своју КРВ!((

И IIСХQТlЩС се руком ХЈШГШ\I за грло; јасно осеliам како МИ жшш КУЦ<.1щща I.УЛСI'ра као у rpoЗННЩI, као да CBOjllM ку­цањсм жеЛl ' " curro да ШI саопшти; - можда је то Д�1Aљe кликтањс од радости неког cтpallor бнћа у МСIЩ? За то врс­ме УКQЧСIЮ гюсматрам сксрлerIlQ-ЦРВСНУ мараму 11<1 I3р[]ту мо!' ca.l'080p'I�IKa, Л"IПОТИII мн к)]имне пун разумевања 1'1 љу­базно: »Да JI1.1 сте IJI I преuаЗНШЛII своју крв?«, шапу1iем, ЉI­ПОПIII се скљока, с�ш јс, веома стар, Шllснща сав Оронуо и с муком кашље:

» ПреIЩЗllћll крв, уважеlll", то је готово као проћи ,",СПОД кр�и, БIПII IIЗIШД ЖIШОТ'а IШI1 да НllКад н Нl1cтe ЖIШСЈII1: рс­цlП(: 11 С<1IШI, У чему је ту, lIа крају крајева, разлнка? 1'llljC то ШIКО, јел те, l-II!је нико?« То ЗВУ<I�t ГОТОIЮ као крнк, као ntlТ'а­�e које се пр06�Јја IIЗ једва СКРIIВСIЮI" О<l<Iјања, као Cl1ШХ ко­Ј" се пружа према мени хладlЮМ аветињском ПССIШЦОМ, -Ал'l, пре liего ШТО успсм да ускладим то неочеюtваllО Ли­пm'ItIЮIЮ l'IIIтање, 011 већ пpc.rrазll преко своје косе, YCГlp.:1ВJI.a се у својој фотељи, а ЊСI'ОВ ГрозШI смех који долази ш црвс­.,е мараме око 8p.:Trd као да брише не06ИЧlНt УПlсак који сам стекао. - СаПIlЬС се напред према меНII н дахће с lыгласкоr.1:

»Заl1аr.IТlпе: у царству Изсј l1С и Асје ХотокаЛУНПlIIове 'lOвек се налази усред жшюта крвн, од кога иеl\Щ спасn, НIЈ овде, 1111 тамо преко, IНI код цсњенOI" магистра Џона Дlојја, 1111

код ЏOlШ Poucpa, ссквајра, шrrи - код В:1С, уважеШf заШТIIТ­ШIЧС; упраllљаЈТС се, мОЮIМ вас, према ТОl\lе«.

»Л спасеље?! (( - ВИЮ·IСМ 11 ГЮСКОЧI1М. » Вајроли тшпра«, МllРJlО МII одговара мој !'ОСТ обавијен

ДИМОМ цигарете. Пада ШI у ОЧIi дп на тај IЈаЧJlН крије J1Iще Crk1KI1 пуг кад изговара ту реч.

342

» Штаје вајРОЛl1 тантра?( - 111ггам га IШГЛО. »Гностичари IIРОШЈIOСПI називали су 'то да се учltни Д:1 река Јордан поте­че УВIIС', Лако можете да поroДI1ТС шта се 'IOД ТИМ подразу­мсва. ArIН, то се ОДIЮСII само на то што се споља '1111111 11 ило је 'lр�mIIЧIiО скаредно, Ако сами не rlронађете тајllУ која се юа тога Kpltje, добllјате само празан ор.:1х, уколико бllХ, ре­ЦIIМО, ја пш,-ушао да вам саоrШГПIМ. - ЧШI СllOља без уну-. . траШЊСI' 'шна ЈС праКТИКОl3ање црВСllе маПIЈе; само проуз-рокује натру која се в"ше не може гас�пи, ЧОВСЧаЈlСТIЮ о то­ме нема појма; само понекад понеuП"о брбља о бc.rюј 11 црној магији, А унуrрашНк1. тзјю.t, .. « - изнснада, Ј'ОТОВО усред ре­чешще, Л,нютннов говор пpc.rrази у празно чсгртање. које нзбltjа без икаквог акцеl'IТЗ �. звучи као формула молитвс Ilе­ког ЛDМаЈlСТ\lЧКОГ калуђера. Имам yrl1caK као да сада ВI1ШС lIе ['ОНОР"I ЛиrlOТИН, него да I1СПОД ЊСГОВС мараме око врата говор" неко ко ЈС НСUИДЈЫIВ И веома удаљсн:

»Ослобађање повез.:1НОГ, Спајањс одвојСIЮI" љубављу, Са­ВЈш!јllваlЬС љубави МРЖlr,ом. МРЖIЫI побеђСIШ CXBaTarbeM. Схватањс пабеђеl1О знањем. З�l.aње гюбсђСl10 од IIсмоliи да . . се Вllше зна: то ЈС камен ДIiЈамантскс празшIl'lС.((

РеЧ" прострује поред мене; не MOI')' 1111 да 11Х ух.ваћlМ 1-111

да IIХ схшпим. За тpeHyraK M II СС ЧIIНII као да Бафомет IIЗНад меl'lе нешто оелушкује. Спуштам главу It оолео бих да чујем шта 0.1 ПРИСJlушкује, Arrи моје уво остаје глуво,

Кад сам - без хр.:1.брости - гюноuо 110ДНгао главу, ЛlIIlО­ТIIII је "сетао IIЗ моје собе.

Да ли је стварно био код мене? Опет је прOlШIO »ВРСМС« које IlIIсам мерио, Ист�ша је да

. . сам rщl3lЮ сне СnОЈе сатовс 11 ЧУЈем 'IХ како ВРСДIЮ тикта'lУ, . . ал" снаки показУЈе неко Дру,'О време, Јер Iшсам хтео да IIC-

правим каз1uьке н '!I1НИ м" се дп је баш примеРСl10 мОМ чу­ДIIОМ стању душе што м" спаки од IЫIХ показУЈС неко друr'о време. - Дан" �I ноћ" се за мене већ одаВl10 мењају само као CIJ(,:T1IOCT и мрак �j то да сам спавао, ЗI [ам увск тек кад се 11ро­БУДI1М, увек у некој другој фотељ" у стану, Онда �ICTO тако може да буде да је око мене 1101\ �'ШI да неко МУТIЮ, хладно СУIЩС продире кроз слепа ОКllа прозора, тако да, уместо да шири светлост, оно само на авеПIЊСКИ ШIЧI1Ј[ ОЖI1R�' безбро­јне, бледе сеllке у мојој саб".

343

Знам да НIIКО нс 6и могао да I'.НI Iшведс доказ да ЛИ ЖII­ВИМ 1-11111 сам, како то ЉУДII Iщзивзју, умро, ако сада запису­јем ОIЮ шго сам малопре доживео с фантомом »ЉlllOПI-

• 1101'.1«, алlt Ја то ипак 'IIiНИМ И Iшмеравам да наставим с 1111'.1. Можда само уображавам да то заrlисујем на хаI7П1јll. а за­право само урсзуем у својс памtJење. У чему се, заправо, ео1-стојll раЗЈ1I1ка?!

Појам )>СТВЗРIIОС'!',н< је недокучив, а још �,еДОКУ'I�lвије је »јак КМ размщuљам О томе У каквом сам се то стању свог »ја« налазио у време пре него urrо ми је JI�IПОТИН дошао, на-• Јав.љеll ЗВОIЫШОМ два УЮI'Iна дерана, могу само да кажсм: у IIссвес'Ги! Па ипак MIf се и сац пришуња осећање, које не мQ.o гу да одстрщшм од ссбе: �lесвеСl1ща то тада ипак Hllje била! Само ШТО некако могу јасно да се сетим шта је то бl11l0 11

шта сам ДОЖ�lВсо у том стању, које ми је сада до те мере да­леко и стрщю. Да сам 6ио у стању вечног ЖIIВОта, како б�IХ Оlща ItЗ ВС'lIЮСТlt могао да се пратим у беСКОШI'IIЮСТ )IН!­

вата? Не, то јс нсмогућс: ВС'IНОСТ је одвојеlШ од бсскона-•

чности, 1111 ЈеДIIО, IIИ друго IIС може да прелепt преко поно-ра, који 'IХ одваја. Мождајс Џејн ушла у вечност н због тога нс чује моје дозltuањс! Ја је ДОЗlшам из бесконачности 11 умссто ње долази: -Асја ХОТОК<Ulунгинова!

Какво је то 6mю стање у коме сам се налазио? тако се НСIIРССТ:ШО mtтaМ. Свс јаСllијс м" се ч�IНИ: ја сам у њсму ДQ.o 6110 поуку од IIСКОI- ко је својl1М тајним знањем, за којс 1'.111

• HCAOC'l'aJy овозсмаљскс pe'llt, доспео много даље од '1IfrnВOJ" чове'taНства У ОДIЮСУ на С11Ш.рll и тајне и мистерије, које 11С јсдном можда �tnакјасно да се појаве пред мојом свешћу. О, да б.1Р liмам веРIЮГ caBC11-111ка, као шro га је мој предак Џон Д�I, ч�tjе сам постојање и б�lliе Itaследио, имао У Гарденеру, свом ))Ј1аборatl1)'�(.

Л�ШО'ГЩI се пише нијс вратио. Ни најмање ми нс недо­стаје. ДОllео је 0110 што је требало да ми донесе, истовремс­но И веран н IICBcpall - необнчнн глаСI-IИК непознатог!

Дуго сам размишљао шта ми је заправо саветовао 11 мис­Л1-IМ да 1)'1'10 слyt'им urra дубl1ll0М свог значења казујс »вајро-111-1 тшггра« , алl1 како да Iшђем пут да то спроведем у пракси? Постараћу се да Ilромозгам, aJlli не могу да заборавим на Л�I­ГЮћlНОIIС РСЧI! даје нсмогућllО напустити царство полова ...

344

Наставићу из дана у дан да зш'lltсујем шта ми се догађа, aJllI датум нећу стављати. Каквог 61'1 Сl'.шсла за једног мртва­ца IIМаЈЮ то да се држи датума!? Шта мс се TlI'le какав су споразум људи тамо напољу напр..18ШIIt са калеlщаром! Ја С<1М ссбll постао авет у својој сопственој кућll, - -

Обузltма ме радозналост, а истовреМСIIО It бсзГР'НIII'IIIИ з..1МОр. Јесу ли то веСIШЦl1 да ће ускоро доlili Асја Хотока­ЛУНГlIIЮва?

Иза МСI'IС је прва ноli коју сам ПРОЖIIВСО с јасlЮМ свешliу. Не, IHtje то бшlO случајlЮ што мС јс СГЮllaО тако дy60K�j

замор! Али, усред тог замора у MClнt је IlЗрасла гвоздсна од­лука да се усудим на ПРВ�I напад. Хтео сам да савлад.ам сан, KOjl! се шуњао према меШI - тог »)убнцу«, ))Кога је тсшко пробуд�гги« - као што бих отров савладао ПРОТlШО1'ровом. Због тога са1\1 призивао »противотров(с КНСГIIЊУ ХОТОКаЈIУН­ГIIНОВу; њу, а не више Џејн.

АЛlI Olta �Iије дошла као што сам O'leKlIlJao. НI1је ме по­CJlушала. Остала је иза завесе мојих чу.rш. - ЈаСIЮ сам оссliао како мс вреба иза те завесе ...

На Kp,tjy је таЈ<О било добро, Јер 1'111'.1 '1скањсм lIа нспри­јатељицу све су се моје снаге УГОЛIIКО моћније KOl-lцеНТРI!са­ле lIа њу; 11 ја С.ам одјсдног откуцаја срца до другог осећао

• како у МС"'1 расте мржња КОЈа изоштрава »Зl'.taЈСВ ПОI"'Јlед« -као што сам Jl.НIСЛИО!

ЛЈщ те ноtJи сам добио страШllУ поу .... 'У з..'1.хваљујуt1И Yl\le­ШI'iQСТИ коју МИ је живот благовремсно подарио: мржња, ко­ја прераста преко свог ЦIlља, нестаје!

Тс lюli�1 ме је само мржња држала будним, И само је све јача мржња обнављала то дејСllЮ одржавања БУДIIОС'ПI, баш као urro удвостручена ДО3<1 неког OТpOlk1 можс ПОНОIЮ да ос­нажи веli омлитавело тело. Али тада сам стајао пред 'flJC­НУЈ'ком када више IHlcaM имао СIШГС да уДIЮСтруч�!м мрж­њу, 11 тада је мржња почсла да нестаје као песак између от­вореlШХ Ilрстију. И у меll11 је IIСЦУРЮЩ будност у све гуш-1i11М, све ближим маглама ДУХОВIЮГ растакања " IIСОШIСИВОГ замора, који је сестра сваком тромом опраштању и одрица­њу 11 свакој пожуди без разШlке. - да ЛII је Асја била код ме-1'le? Јаје liисам вltДео.

345

Послсдњсг сата пре нсю ШТО је свануло ја сам се, IШIIQ­ла без свести, бсСШI кретао Ю собе у собу. Н�IШта од TajНlI 11 ПРОПllса како да се сашraда сопствсна воља више IШI Iшјс бшlO ДОUOЉIIO 1l0ущаliО. Са8 бедан 11 ПОНl1За�1 препустио сам се куцању срца од страха 11 само још rynом, мехаllll'lКОМ 'шгону да се одущ>см сну, KOjl1 је свакогтрена ло""ушавао да 1\111 11<1 лrще Iшбl-rjе сuoју маску од мака, а којll Hllje смсо да ме побеДII flpc СВ3.llућа 110:1 тај на'lI1Н IlП"О сам без одмора тр_ чао горе 11 ДО11С да Ile б�IХ IIЗI)'611О маст над CBOj�1М телом,

Тако, само "3ко сам успео да беспомоћан не "Iаднем у КЈlOпке IIС'l рI'јатеЉl1ЦС која је вребrura.

. Када се јУI�рње бледожуто СВlггање јављало на ОКШlма МОЈIIХ прозора, Ја сам се скљокао усред свог грчеВ�ГГОI' неМI1-ра 11 пробудrlO се тек касно послс подне на CBOI\I отом,шу, као са I-Iсrlрсб�tjar ll11\1 телом 11 са СЛОl\lљеIlИМ СНШЋма мојс душс, која јс всli бl-lЛII 11 сувнше надмена. - СхваТIЮ сам да може н ЩI се IIРОПаднс због претсршюг отпора.

Имам ТРII ltIIII<l вреМСIЩ да YТYBIIM себll ту поуку у гла­ву, то сам некако осеliао унутрашњим сазнањем.

Пошто сам, дак.лс, ЗllllOчео дело, морам и да 1'11 заВРШIIМ до краја: тако јс ГЈlасlUЮ ЛItПОТIIНОВО упyrcтво ...

ЛнпоТlШ ! Саn·I1\Щ морам да разМllшљам о њему 11 њего­ВI1М �шмерама. - Да 1111 МII је "када бllO ПРllјатељ, кад МI1 је 1<IKO реВНОСl10 дащlO Cl.luel'C 11 УГlућl1вао �IC на таlггра рецс­rrгc???

. Када 1111 сам заЩIСflO те последње рс'ш које се заврша­

вајУ ТросТруким ЗIШКОМ шпања.? Време Rllше не може да будс тal\lO I-де се ја IIШЈаЗI1М. Људи 110:1 СУН'/аној земљи би мо­жда PCКJIH: бщro је то пре ТРI1, четНр�1 дана. Може БИТ�1 да је отада IlрОШЛО МIIOI1) rOДlttra ...

За MellC време ВIIШС нема СМllсла; а �ICТO тако нема СМII­сла. ЩI Шlсање. Због тога нска је довољ�ю само да се 3<1.nlHue да би СС сачувrulО то што је ПIЮШЛО �1 да бll се прошло одве­ло до њсговог Цltља у ВСLнюј l'IРI1сут�tости БафОlllеmа. _ И тако, пребl1 l3ајућll усрсдјасноliс краја, ПР�lчам ПРI1'ЈУ после­ДlbllХ забуна 11 QlюзеММ,СЮIХ збlщања:

Треlю вечери ПОСЈЈС оног дана буђења без победе ја сам и треЊ1 ПУГ био » CI·lpcMall<(.

346

О, како сам се сам себи ПР',IЧllњавао лукаВItМ ШТО овога ПУI"II на IIСПР�1јатељицу �lИсам чскао у » 3<1.паЈЫIВОМ О�lОпу мржље«. Са охолим СIIмопоуздаЊСI\I УЈдао сам сс у СВОЈУ во­љу О'lСЛlILICIIУ вајроли јоroм, као 1I lIа сазl,raље, за којс сам МIIC!lIЮ да сам га себ�1 ПРllбашю у току ПОСJlсдња » "rpll да­на«, у погледу CKpllВeHoг СМllсла те 3<1KyКYЉClle MCl-оде. I-I!lje 1\111 успело да све схва111М јаСIШI\1 разМllшљањсм, а.lНI '1�IНЮЮ м" се да ми је успело да I1рогледам захваљујуlill ItI-IСТlillКТУ 11 осећању. Кllегиња Асја ХОТОКаЈlУllПlНова - трущlO сам се да 11<1 њу МИСЛИМ раВIЮДУШНО, wтавише, IIС без добротс. Нtlje јс Шlше позивала моја строгост: ја сам је TaKopeli�1 звао да бl1СМО се праведно �raГОДIIШI.

Она Iшје дошла. Б,ю сам будан: хтео сам као ПРОШJllI ну" да је осеПIМ

како вребll юа завесе мој нх 'Iула. ЊI Ta�1O је IIl1јс б�IЛО. Hn СШI трн свстаје ВЛnДаЈЮ благо I1УI'ање.

Вежбао сам се да будем СТРПЉI1U, За.ТI-IМ l IеСТрПЉIЩ, осе­liао сам да ме то доводи дО МРЖЊС, а IЈа том бојllОМ пољу ја јој l'iI1сам био дорастао.

1-1111111<1 се није ДОГОДIШО. Па Ilпак, јll сам 31-1<10: ТС lю1i�1 liе паСТII ОДJlука!

Другог сата после 1101101111 у мој 1\I0зак су се ушуњаJlС чу­

дне СЛllке 11 МlIСЛI1; као Д<1. је моја душа постала оглсдa.rю СБС­

ТJlО IЮIIУТ воде, ја СШ\'I са боЛНIIМ саосећањем у љему ВlIДCO

еудбllllУ Асје ХотокалунГlIНОве, 1-1 њу саму како, као жртва

вреДIЈа саоссћања, nрОJlаз�1 кроз �1CHC: Ircгдашња весела до-

1\taЊща, увек расrюложеllа 3..1. шалу 11 безаЗЈlеllО 'шркањс,

размажено дете IIЗ велике KytlC, које је nOC1"a.llo IlроблсмаТlI­

<Јна жена тек после бекства �Iз каНЏII БОЉШСВIt'lке Чеке, које

јс к�lДало нерве, нстера'ю у живот избеглrща 11 безавнчајаца.

Судбшш међу МНОПIМ СЛИЧНIIМ суд6Iша.\ш - сщ\како! - 3,ЈН1

IlПак судБИllа с толиком променом среће 11 ДОЖIIВЈI><1iа nYllliX

у/каса! И, упркос свему: заправо храбра жсна која је IIе-. .

УIIIШIПШО окренута животу, КОЈУ нека мрачна IIHCTPOjCllQCТ

- III1СJlсђе дивље КрВН - претвара у сажаЉСIЫI ДостојllУ жр­

тву демонских сила 11 IШ крају сс бацn у pallY, ужаСllу 1'11'0-

паст! - Окајано, одаВlIO је всћ бl-lЛО окајшю, ШТО је �ICTO'l11l1

грех М0I11О да IlаТОВllРИ на њу! Она је, у најгорем случају,

бllЈ1а само јаДliИ медијум, говор'lO сам себи, МСдllјум Ilспре-

347

ПЛlпања судбшщ, коју ми, правдољубиви ЉУДII, после тога радо нащвамо �ЖрIIШЩО:'>Н<' --- Тада се, велика 11 СIUllш,ја­вила у мени Mllcao: хоћу да је спасем снагом своје воље, своје унапред OCltrypaHe воље! То IICKa буде CMl1cao тaja�l­(,'1Ћене вajpo.1l�1 �IYДpe: хоl\у да је увучем у себе, а да би 00-Щ:ЩВltJш од сваке .\lржње. Ја нећу даје мрзим, али IlCliy HII да �e ВОЛltм, да б"х истовремеllО MOruO да ослоБОДltм њену Ј'ЩJlУ душу. - - -

То је бl1Ла последња представа, која ми се јавила на основу размншљшыl., јер одмах заТJtм је Асја XOTOKaHYIIt'�I­нова лежruta поред мене и гледarш у мене са јаСlука 11<1 мом кревету, са цртама �I погледом среliне, седамнаестоl"OДИ-11111.С, размажСllС Ilрннцезе 11З дворца у ЈекатеРШlOдару. - И то неВlНЮ дете обуј"IIUlО ме је као свог спасиоца; - 11 то што је БНЈЮ најчудюtје: спасиоца од саме себе, од Асје, која је стајана под злом ПРИliУДОМ ГЮНТЈ�ске Изејис као њој обаве­ЗШI свеIIIТСНIIIЩ ...

Како је то 'IУДIЮ што Оllа Ilзглсда није H�1 зtl<lла да је управо она та 'Iста Асја! Тражеl\lI помоli од ње IШ мојим гру ДlIма, дала MII сс сасвим ...

Тада јс сукоб IIЗllснада 1·lceTao. Моје тело бliЛО је бедно It СШlбо и ItЗНУРСIIО као послс IlсзамltСЈШВИХ оргија, које су могле да потрају 11ето тако цслу jeAI"y годину IIЛlf једну 1I01i, а1ll1 ја сс '-la то IIИС!lМ обазирао јер еу око менс звучале ме­лодије ТОIЮМ солске харфс. УЗ то су се нашле реЧII које су МII прострујanе кроз крв као СЈШТКlI ОТроВ. O�lДa, као пссма IIЗ p.. .. I·IIIX Aa�la дстињства, кроз меl1С је пропrграо стих 11 B�J­шс ме IIИЈе пуштао:

»ИЗ мессца који опада само­из те llOћ�ј срсбрне сене - ­

Поглсдај ме 1'11, Гlогледај ме 1'11,

Која Clt YIICK Мllслила 113 МСIIС --­Која сн у"ек станова.гш тамо! ...

.Још сам "мао те pllMe на IIСУМОрНИМ уснама, а већ јс ЉШОТIIН стајао крај I\юје постељс, пружао врат OMQТaH цр_ всном марамом као жсдна рода 11 слушао је, �I смеш�ю се, и климао главом.

348

ЗаТI1М јс ... IIХО проговор"о 11 IbСГОве ре<IИ су кроз цев зву­чале као сачма БJtсерјf1 која Кf1ПЈЬС на стаклеllУ ГЏiQЧУ, па се чуло како Ilаздух ШИШТIt са стране испод те марамс око врата:

»Ехем, најуважеюtјli, ехем - - БЈUlII смо, дакле, "пак онај слабl�И'?! Веома м и је жао, ПОltrГоваШ1 ЗШU'fIlТII\lче, 11�­крено MII је жао. АЈн! ја могу да СЛУЖltМ само оном ко Је јачи. ВН З'Ш"I�, .1"0 је једна од особеНОСТJt MOI· кщ>зктера. Ја се са жаљсњем враћам супаРlll1чкој страни. СI}С што могу да учиним јесте да вам то кажем. Умеliетс да цените ту меру верне оданости! Према уоб�t'шјеIШМ појМОlllil\Ш морам да вас сматрам 'lI3губљеШ1l\-t'. Упркос томе, ја вам '!еСТlпа:'>1 на вашој побед�, као ... схем ... као каваљер! - Дозволите МII да се onpOCTIIM од пас; зове ме посао, тако MII се барем <шни.

'1 .

Као што сам <ЈУО у кафани, неЮI богати странац IIЗ илеа Је I\аВОДIЮ КУПIIО рушевину ЕJlзбетштајн. Можда су тамо зако­паШI још 11 други старШIСКИ боДСЖ�I. Кажу да се тај го­споДl1Н зове доктор Теодор rePТllep. Уосталом, ја то име ра­није 11�IKaд 11�lcaM чуо. Дакле, I щјуважСllllј 111« - поново мlt је �1a.-';JlYO руком - »даклс: УМРIIТС збоГОМ!((

Био с."м нсспособаl1 да СС ПОДIIПIСМ, l'IССllосоБШi да му било како одговорим. Још сам ПРО'НЈтао са његовltх усшш речи: �)ДУI"пе Ilас најлепше Гlоздраnљaју( , затим сс церемо­.lијалllО IЮКJlОНlIQ у враТltма и Ч�IНИ М" сс да сам у њеГОВIIМ оч

'нмn IHfДCO ОIЮЛИКО подруг!ышог побеДОllOСIЮГ сјаја па­

кла, КОJIIIКО људска машта само може да заМIIСЈIII. Вllше Iшкада ниса�1 Iнщео ЛllllОТЩIa. »)Тсодор ГеfЛ1iСр!« - То је бнла прва ре" која ме је ТРГJlа

113 ошамуliеllОСТIJ. Теодор ГеРТllер? Па он сс удаВI!О у Тихом океану! Итl сам ја 6110 JlУД, кад је ЉШОТНII изговорио њс­гово име? .. 06узет вртоглnrнщом и слабошliу увек сам на­ново пщџю I lачшг на лежај, а кад сам се nOJIltrao са неОПlI­СIШНМ напором, у меlШ се укотвило убеђење да сам IIЗгубио II'"PY 11 да сам осуђен на пропаст некс неl10ЗIШТС врсте, не­избежно ocyђell на пропаст, уroлико вшuе УКОJlИКО сам од­рсђСlн.Јјс Ii3роlllЮ 113 дуБШlе сnoјих оссћања 11 слугњи. Ис­пред мо!" унуграшњег ПOl"JlеЩl се '-Ја тренутак ПОЈfшила по­СМР-ПI<I маска мог poIjaKn Џона Pouepa.

О како ме је неизрециво лако, смеШIIО, без муке побе­дшш cвojlto\l AeMollcK�IM lIукаВСТfЮ�1 црна ИзсјIIС! --

349

I

I-Iема IЮтребс да ОП�lсујсм понор Cn1Да, прсваРСllС су­јете, осећаЊ<1 мушкс снагс И, 'ЈГГО јс још ГОјЖ, ПOlюр СОllСТПС­'-Iе I'JlУIlОСТН, кој �I мн је зеlk10 у сусрет,

Да )llol да зовем Џејн? Oceliao сам како мн срце ПРСКJIIlње да то У'II!НИМ, али савладао сам се 11 liугао. I-Iе смем Д<Ј јој смстам у царству веЧIЮГ ж�шота, јер можда бll 1\101']10 да сс догоди да ме чује, рекох себи. Можда бl'Х јој смстао ако сад сшьа да јс тамо вечно сјСДllЊСIЩ са МIЮМ - можда ћу је мо­j�IM КРIIКО/',I повућ�1 доле, у неМllJIОСрдност беСКО�ШЧIIОГ Ж�I-6ОТа, Далско од оног што је ЊСIЮ, долс, у подручје ПР"СIUlС ЗС"'UЬС, где љубав ве може IIIЩl1<l, а мржња можс све.

Тшю сам остао IfСПРУЖСII без l"Iокрета, тако сам ПОIЮПО 11<10 на постсљу 11 ишчеКltlшо lюl\. СвеТЛllјс него IIIШ'lе, СУ"ЧСIIII зраци су дуго ПроЩlра1ll1 У моју собу, аја сам у сООl1 МI'IСJlИО: бар да сам као пророк којије МОIЋО да га заустаВII. _ _ _

ОКО другог сата мрака Асјајс 11011080 лежruш порсд MCltC н све се ОДloIГРало као претходне ноliи, ПОНOIЮ мс је cnorнulO II да С,\;\I лапlO себс, да сам ја II,CII спаСllЛац ... Ii спс, спе оста­ло! . . .

Огада јс љубав CBIIX "юјJtх 'IУЈI3 СМ tlрипадШl3 ТО", су­кобу. и о'шјна борба мојс ДУIЈIС 11 мог разу,.,щ са ТО,.,1 3360-

.lVblIВO�1 anen, мојих ОТРОМШIХ чула пушгала је да IICKYCJtM С'Чl<щања 11 MY'ICIba ана.хорста 11 снС"Пl.Цi1, IшјстраШllllје НСПlI­те искушења попуг непреКl!ДIЮГ УШlрања од жсђи, а без са­M!UIOCТII све до дна, гдс се 111111 сама здела разбl-Јје IШl1 бor' лично разб�tjа таr..IНIЩУ. Бог м" је дозволио да у послсдњем 'шсу разбијем 1<IМНIЩУ, Nlllja liу сажето ОПlfсати како се то з61UIO. Прс тога беше пакао.

Асја ХОТОКШ1УНПНЮВi1 МII је долазlUЈа у свим оБШII.Ј,lIма - и 110 Д;ЩУ � са CВlJM дражltма 11 3.."\ЛуђујућI1М Снагама своје ltlIIUbC 11 нежне душе 11 са ЦСЛIIМ заВОДIII!ШТВОМ своје крањс­всюl голе овоземаљске nевоте, која сеДI1В�1O пресltj,ШаЈШ.

Асја ХотокалунпtlЮ8а је б"ла 'Iа спаком Мес1)'. - После ltеизрсцlt8НХ lIапора пронatнао снм одређене реЧI-1 КJtCТHe н тада би мс напуштала са мелШIХОШlјом презрене љубn8НIЩС, без прекора, СНМО са 'угом која ttште опроштај у ОЧlolма; нс­ОПIIСIЩО cnM морао ДН СС IInnperllCM да бих умртВlIO своје срцс и одолсо том гюгледу Сlшссња ...

A1II 1, убрзо затим, постала јс llIlДЈЫша У СВJlМ C"mapllMfI око МС"С које су рефЛСКТ06анс С6етлост као ОПlеДNIO: у flО-

350

JIII1)'РII ормана, у воденој t'IQВРШIIIIИ 'Нlше IIЗ које б'IХ пи?,.у

сјщу ОШ11)ItUC ножа, У опалllO CJICIIHM ОЮII,ыа прозора, у СЈЩУ бокала, У призма"ш лустера 11 у глазури каљеве nclHI. - Моја се MYI-:a yrPOCТPYLr�majep Асја као даје бllла одбl1јеlifl на 11(:­ку ДРУГУ површнну мојнх чула, гш ипак СТRЛНО 1<IKO блюу, да 611 мс !'1ј))lOlла. Ако сам р,шије пољом покушавао да j� оте­рам, сада се моја воља ОКРСllула ПРОПl8 мснс саыог - 11 Ја с(\м чсзнуо за љом: 6110 сам раСПОЈlућСII двоструким чеЖЊflма од Koj�IX је једна желела да је УДШЫI, а друга ју је преКlIllњаЖl да доl>с ... Тада сам, саll11адан Il)pyliO�1 пожудом чула, C"1'30 ПјЖд ЉIIЮТНIЮВО зеЈlCно флореlТПШСКО Оl'JlСДало које сам спе до­ТЛС, са OKpcllyrllM лицем, бllO I1pCKpllO јеДIЮМ марамом због 1)I1ЮI" страха да би ю ЊСl'а Асја могла телесно да /',111 крснс у сусрет, као нскад Теодор ГеРТIIСР. - Разоткрио сам ОГЛСДаЈlO 1I глсдао у њега, а да више 1I Шlсам бlЮ свој господар:

Стајала је тамо као жива, шир"ла голе груди за мном, очима сн еЈНПКИМ погледом Ilсбсскс ДСВIЩС прсклињалаје за МIIЈIOС"Г. Оссliао сам са језом 11 ужасом: то мора да буде крај! Послсдљом СIШГОМ сам сс тргао 1I У Днвљем бесу и Ilсто

.нре­

меlЮ збуњсн стиснyro/',l пеСIНЩОМ ударlЮ по стаклу КОЈС се рnзБНJlО у ГШр<:lмпаР'lад. .

АJIII УС"I'OCl"РУ'IСIШ КРХОТllllама, њсна СЛllка М" Је Кlxrз ранс I1родирала у крв 11 У"'угр.а ПРЖllла 11 палина као ШТО жарll KOГlpltВa. И у рефлеК1ујуlillМ гювршltlЕама разбнјСIIОl' стакла разасуroг по патосу свуда око мене: Асја, Асја, гола, која сшuе, која прождирс, ГЮЖУДIШ, безброј но умноroстру­'Iена. И он" се одваја од СJ1l1ка K[lO што ЖСIШ ПОСЛС купarЫI IIЗН<tЗН 113 ВОДС; смешећll се стruш јс Ilред MC]le са СВIIХ страна као армија запоДIЪИВИХ Сllрсна, креllулаје према мени са /',111-}1IIМ ,lЏIХОМ својl-IХ стотнну тела ...

Ваздух око мене постаде MIIP�IC њснс КОЖС 11 то јс 611110 CIICIIO, најслађе, најврелllје 11 као пролсtlС IЕајдражеСllијс IШО сам у c80:-'le сећању l1Када у жшю1)' ynaXlIYO. -Детс зна како MllpllCl1 MOI)' да ОШlју, како од ЊIIХ блnжено може да сс за­сп 11 ...

А заПlмје Acja-ИзсјllС rЮ'lСЛfl да мс оБУХ8нта CBQjOM flУ­ром, сrюјlШ астралНl1М телом. Нетрсмице ме је гледruш тим ItскричаВIIМ погледом НСВIlIIOСПI једног рсппuш, којll сма­"Il)а да је дужност његовс врсте да убија ... ПРОдllрала /',111 је

351

•

под кажу СССIЩltjом свог б1tћа 11 прораслаје кроз МСllе. - Где је ту могло да буде спаса, одбране, отпора!

Поново сам пао под мапtjу мелодltје која 1'.11-1 је споља и изнугра ДОllfiЗliЛа на уво:

Из месеца који опада само, Из те lюћ�1 сребрве CCIIC Погледај мсти---

Осећао сам: то је моја IЮСМРnШ песма ... тада мс је нагла IШlсао тргла IШТР3Г са руба гроба, са гроба којll I lаЗl1lшју пра-1'01'.1 » осмог Cl\cтa« а који зна<1I1 11QТПУIЮ УНl1штеlbе - мисао: ја још имам 6одеж свог претка, НоШа Dlш{sа! ...

Да Лl1 јСДIШ MItCaO може да проузрокује lюжар? Биће да ВtТ11Ш спава свуда око човеч;шства, скрнвена, ВС8ИДЉИВt'Ј., па Ш18К на св<'1ком r.ICCTY. Можда само јед!!а тајна реч '! ... за час може да се пробуди н да прождсре читао СВСТ.

Као да је сама ПОМllсао IШ 60деж шазвала Шl1'ру, тако је IIЗllенада испред MCI·le из тла нз6ltO пламен, оrpoмntl, ШИL1Пе­ћн као да пршшша СКСI1Ј10Дllра, таЈ\О даје цела соба УГОllула у ж.ар ... Ја сам сс баЦIЮ у њега: скроз, свакако скроз, па макар ЖIШ Itзгорео! Скроз: хоћу да зграби/\! 11 да имам тај бодсж!

Нс знам како сам успео да прођем кроз тај ватрСIIН знд, али успео сам да кроз њега прођсм у своју радну собу! Шче­пао сам бодеж IIЗ кугије из ТУ11С. Зграбио сам њсгову дршку као некада ЏOlI Дн, када је вeli лежао у мртвачко�t ковчсry'. БартлеТtI ГРНllа, којн се поја8�Ю Ilреда мном 11 хтео да ми га IIСТРГВС из руку, одбашю снм од себе ударцсм KOjl1 га је поroДIЮ у 0110 ужаСIIО бело око, тако да се затетурао 1I пао полеђушке ... ЈУРIЮ сам доле Hlj3 СТСПСIШЦС кроз море I-IСКРИ н Д1lМ који ме је ry'LIIИО, дшнlO. - Свом cllarOM свог тсла ба­ц�1O сам се на забраruьена врата, тако да су она са -греском . IIСПШ1а ИЈ свог лсжаЈа ...

ХладШI, С8сжlt ноћни Ваздух ШI је вејао у сусрет. Моја брада It коса бшПl су I1спржеlШ; одело је бltЛО I·Шroрс.!Ю н yl·JЬe�lllcaJlO.

Куда? Камо да се окренем? Иза себе чуо сам како са грмљаВIШОМ 1·laдajy греде у

пла�lену, захваliсне lIатпрнродном, маПIЧНО пробуђсllОМ, не­yгacllВOM ватром ... Даље, само даље одавде! Бодеж чврсто

352

ДРЖИМ У руЦIi. Више 1\.111 BPCAl1 .,его БШl? кој" ЖНВ� IIa ОВОМ

ИЛL1 ОНОМ CI�C1)' - ето: прсда МJlОМ СТОЈН као IШЗIIЈ<I 11 хтела би да мс задржи пре мог скока у спас: ВСJ1lI'lаНСТПСIЮ БЈ�ага жена, коју сам видео као прнвиђсњс у ДlIвљем парку на Е.Ј I З­бетLLГГЩ IIY и ја бих да уСКЛL'КlIСМ:

ТО је ЕЛ\lзабета. краЈыща моје КРВИ, Е.лll�бета Џона ДII­ја, ОIЩ, која блажсно чека, а БЖIГОСЈIOВСIЩ Је! - - 11 падам преА њам 11<1 колена, не БРl1нуl\l1 се да ЈIII ћс пожар дУГI1f1 да ме зграби. .. .

ТаДfl, юю да из бодсжа у мојој пеСНLЩl1 у МОЈ моза.К ГЈРС­лази јСДIШ jaCl-I<l, ПРОВIIДI Щ мисао: сад тачно щuм, сада сам ХЈtaДlЮ СВСС1ЩI тога: то је маска, варЉlша светлост, слика са�ю, украдена ОД 1k1palb<' мрака, ЗЮ.ПlШЈЬСllа, рефлектована, да бв мс nопукла натрш" у Пlюпаст...

. Заl'ВОРСЮIХ очију сам се б2ЩIЮ кроз rdJ 11P�lВltд. ТР'lао

сам као да ме прогањају у щшљој хајЦli; .обузет It оза�.1 од

светле слугље: тамо, тамо, 113 ЕлзбеТШТ<ljН! Вукло ме Је - с КрШllII\Ш IШ IlOгама које су се СПQТИЦШIС, IIСllидљ�tве C� ме РУКС дрЖШIС. ШћГГИЛС, а да ПР�I томе нису задржавале l� с:­раЩШI трк мога тела, а да се IШСУ обfiЗНtюJ.lе 111.1 дамар КОЈIt Је претlЮ да liе I lpCHyrll, све док ШIСilМ стаЈао горе на зуп<ш­етом отнору на тврђави ...

Иза Melle: 11сбо К<Ю кр8, као да цели град трепеР�1 од 1111а­МСIЮГ даха пакла ...

Тако је некада и UOII Ди, тај човек без МJlра, кренуо 11З MOpТJlcjKa, а иза њега је изгорсла сва ље1'06[\ I1рОШЛОСТ са cВtIM њеГОВIIМ достојatlетnO�1 и ореДНОС'ПII\IfI, са CIJIIM заблу­дама " соltм II.еговим заслугама: тако ШI се то јавља у cвe(."TII.

АJ1II ја имам још нешто, што је 011 1131)'6110: бодеж! -Слава њсму, мом претку Џону Днју, што је 11011080 васкр­снуо у MCll11 1 1 што MOI)I да будем »ја«.

Тврђма Елз6еfllШfllајl/

»Имаut лlt бодеж?« »Имам.« »ТО јс добро.« Теодор Гертнер MI-I пружа обе руке. Ја IIХ хватам баш

као L1По СС дављеlШК хват[\ за руку свог спаСl10ца. И сместа осећам ОЖ11вљаВt1јућу струју доброте 11 ТOГlJ1OТC која тече у

353

МСНС; 11 ПОЧllље да попушта страх који се тесно 06а[lИО око мене као платно око MYM�tje.

I-Iа цртама свог ПРllјатеља BIIJIIIM одсјај осмеха: »Е, 1'1<1 јес" 111\ lюбеДIЮ ЦРIIУ Изсјис?« - Пlпањс долазll

као узгред 113 њеГОRlIХ уста, без б�шо каквог узне1\шрав<uуIiСI' шщсl-Пa; па IIпак ОД31\аНх1 на моје уво юю трубе суда 11 ја се дубоко fЮКЈЮllIЩ пред IbIIM:

»1'lисам.«

»Оllда 11е дoli�1 'шк овамо У Il<Iше царство, јер OIШ је не-престано тамо где још l!Ма право да нсшто иште.«

Траке страХ:1 мс I'!ОIIOIЮ стсжу: »Покушао сам 11 IIМ'lOвечанско!« »ЗIfШ\, за твоје покушајс.« » Мој аје СШlга ПРII крају,« » - И Т" СI1 заltста веровао да ЦJJIIa уметност ПО'lIIl3:1 IШ

Ilреображају?« »ВЩРОJll1 1ШП1"1?!« - УСЮIИЮlем 1I укочено гледам у Тео­

дора Гертнера. »ПослеДIЫI поздрав дугпа да 611 те УШЩIТIIЮI! Да само

знаш каква јс снага потребlШ да се вежба вајРОЛI1 тшrгра, 1} да се нс ПРОllnдIIС! Cal\lO су АЗl1јати то у стаљу! - Довољно јс ШТО еl1 два пута юдржао отров који су ти I1РУЖЩIII. То СН УЧIIЮIQ СОПСТNCНОМ СIIШ"ОI\I �' збогто.'а еll заслуж"о l'IOмоћ.«

» Помози 1\111!« Теодор relyrllep се oKpel'lc 11 маше lШI да пође"" 3<.1 IЫ\М. Te� �e с.'Ща моја епољашња чула отвар.:1ју према ОКО]III-

1111 у КОЈОЈ се IНUIaЗIIМ. То је npocтopltja у кутl. У углу је моћни каtt1lЩ а I"IРСД

ЊI!М ВСЈIIIКО ОПЫIШТС ШlхешtjскOI' лаборшгrа. ПРОСТОРllја је сва 1-lспуњеl1:1 l'Юлнцама 11<1 којН:\lа ЛСЖII прибор 11 aJltLTl\e мцј­стора ове всџrП Нlе. УРСДIЮ 11 ЧИСТО.

Јс }III .то Ј1tLбораТОРllја Џона Дl1ja? ПолtLl\О у ЫСIIII свиllС

сазll:1ЊС: Ја сам >НlPCI\O«, у IЩРСТВУ с оне другс cтpalle раз­ЛОГ:1, Ова просторнја овде ТОЛl1КО је Сl1l1'11Щ овоземаљској, :1 опет тол ико р<lЗJIIIЧlrrа, "ао што mще детета IIОЛIIкује mщу СТ:1рца. - Тешко дllшуlil1 ПlпtLм:

» КЮЮ1 1'.111 О'ГВОрСIЮ, пријатсљу,јесам лија мртав?« Теодор ГCJYГIICp се мшlO УСТРУЧ:1ва, 3:1ТI1:\1 се IшемеШII

ПРСПРСДСIIO 11 ДВОСМl1слеlЮ каже:

354

•

»1'ltLПРОТlIВ ! ТСК сада с" ТlI ЖIШ.« - Таман сс УI'1)ГПtO да IШIIУСПI "I>OCТOP\-Ijy 11 ПОЗIЩ3 МС покретом руке да кренем с ЊЈ\�I.

И како пролазllo\l МIIМО њсга дОК ДРЖII ЮlaКУ, IIЗllеllада МII сс '-111111-1 ШЮ IIСТО, због ЧСI.I 1\111 се 1I IlpocTopllja МаЈюпре У'IIIIIIШ3 тако одавно ПОЗIЩТОМ 11 rIР"СIЮ,\I: '1111111 МI-I се као да С:11\1 то JIIЩС морао да ВIЩIIМ всћ р<11111јс, 0\11101"0, 1\11101"0 pal-lltje, lIel'o у ОIЮ;\l ЖIШОry. - Алll, ДРУГII Уi'llСШI М" убрзо скрсћу пажњу тако да '�C могу IIЗl-lOва да размишљам, Прола:шмо кроз ДВОРIIШте тврђаве. HllrJIe 1111 трага проrщцању. 1I111'де I"ЮЗIШТС СЛllке рушеВltllС. И ма KOJIIIKO ОllnРО pa:3I'JleдoaO, ни­где НII 1р:1га вреЛФI извору у ОЗI1Д<lIIОМ зденцу. ЧУДИМ се 11 НС МОI'У да не погледам УПIIТНО у свог I1ОДI-lча. О" 1\111 КJIIIMHC главом С�lешеt1l1 се 11 објашњава:

ИЗllСl lадСl1 ca�1 се OCBPIlYO око ссбс. ВИСОКlI кровови l1а LleтllpH стрехе допуњаВаЈlI1 су ПРI1СIIС обрнсс нскада празl!ИХ ЗI!ДI-!IШ тврђаве са стП1ЮМ. Лепи КРОВОВII су КРУIII IСШ1И И КУ­JIC 11 бсдеме. и СВС то није бl1)1О ПОl10ВО спграђСIIО 11 0611ОВ­љено I1СГО обележено неДОДIIМУПI:\1 дахом 11 I'IРllрОДl101\1 060-јеlюшћу CT<lPIIIiC.

) 000 треба да будс место твог ДСЈlОш\ltх1, ако ... ако оста­нсмо :шјеДlЮ« , каже Теодор Гертнср 11 уз ОI.\}ШШIНI покрет РУКО:\I окреl1е се од l\Ie�le. Упркос ПРllВlЩllОј рашlОДУШНОСТИ њетовнх ре'lIl као да ttlpa'IHII абнак ПI>О]lазll кlюз моје I'РУДIt.

Затим ме ПРI-tjатсљ ВОДII У стару 6аl1П)' која ее Iшлаз\-I IIЗ­

међу c:\;\le TBpIjane 11 СIЮЈЫЬСГ 1�lща бедсма. Далеко напол.у ВИДIШ JlеГlУ рСКУ 11 ШIIJ>ОКУ, гиIOДIIУ, CYII­

ЦC�I обасјану земљу, која м .. рољубнво леЖII 113�ICIjy 6режу­ља"а као да је 111КО од почетка BC'IIIOCТH - аЛll башта 11 110-ПIСД У JIaJbllllY БУРIЮ �le подсећају IШ IICLIIТO што MII је одвај-

• кад" знано иза оно!' што јс BHД.lЫIВO, К:10 IJITO нам Је CBIIM:1 ПОЗIШТ ДОЖIНl.љај када IIЗНСllада суОЧCl-lI1 С:16IШО којом ЛlIlIIf­јом пејсажа, НСКИМ раВНОДУШНII,\1 ДОIЋljајс.\1 IIJlIl 6шlO как­I"IIIM разговором, 6011110 �юрамо да rIOI\1I-1С1lНМО: то смо јеДIIO�1 веli ДОЖlшеЛl! и у томе УЖl1валl1 Bcti MI-IOГО 1·11 rГСIIЗIШНllјс.

И IIЗliеlШД3 застајем 11 хвптам Теодорп ГСIУГ1lсра за руку "1 Ii:JIНЧСМ:

»)"1'0 је Мортлсјккастл, OIl[!K1}B каююг сам I'a IНlДCO у УI'љеIЮМ К<1:\,ену, п опет 11 нијс ! - Јср CnMO ПРОСI-Ijава кроз

355

ЕлзGe-I1ЈIr.:Jјli, КЈЮЗ pylllCВI .... y I!ЗIЩЦ рекс, У којој CI1 ТЈI 1"0-Сlюдар. - А ТЈ! IIИСI! само Тсодор Гертнср - HCI""O ••. ((

И он ми уз радОСШI смсх СТШUЫl руку на уста 11 вод!! мс "атраl' у кућу . .....

ЗаТlI:'1 мс оставља самог. КОШIКО дуго? Не могу да ка­жсм. Кад гюм!!сJtим на 1"0 време I\НJpa у усамљеllОСТН, '1111111 ми СС као да сам на IIССХШ}ТЉIШ lIаЧIШ пустио корен у 1101101\1 . . . заВII" 'UУ, КОЈ 11 МII ЈС У току сана l"!Остао СТРЩI.

О том освртању на IlРОIШIOСТ ништа Ilе умем да кажсм, 1111 како је ПРОТlщltIlО време. ПОСJlе сам добро умео да р<13Ј111-ку јем ТОК дана јер 'шс јс су"цс обасјаваЈЮ маГИ'1I1II круг 1-1<1-

I.IIIIX разговора, час јс бlНkwа lюћ, ... а су мирисавс ВOI.lrmIlC свсћс б.щале великс CCIIKC на IJIICOKC :шдове, којll као да су тајанствсно JlебдеШI око нас.--

Mor'Jlo јс трећll "у" да буде вече горе IЩ ЕлзбеТШТ1UIlУ, када јс Теодор Гсртнср ПРСКIIНУО јСДШI дугачак разговор о JJCГIIIM, али свс у свему БС311ачnjШIМ стварима. СаСВIIМ уз­гред, као да јс то нешто Гlосве бе:ншчајно и lIајмањс важна ствар 11<1 CBCl)', ПРlIметио је:

» Врсме јс да будеш crlpeMIIH.« Ја се ТР"I1СМ, У МСIШ се јшmа lIеодреl}е1' страх: »ХоI1СШ 1111 да кажеш ... то ЗI-l<l'III ..• ?« - муцам бесгюмоl1tю. »Трн дана бшю је ДОIЮЈЫIQ 11 Самсону да му се 061-10811

одсс'tСIШ коса. Погледај у себе! Твојаје Сlщга у теби!« - Ду_ 1'(1'11\1'1, ШIМruю заБРИIIУПI поглед Теодора Гертнера МII дајс готово '1удесан мир. Не разумсвајуlil1 о чсму је реч, слушам wтn м" шutаже и затварnм 0'l�1 да бllХ се сnбрао. Тек што сам то У'1I11НЮ, својим у�lугрatЈ ЈЊIIМ ВИДОМ над собом угледом Ба­фомета " заслепљује мс бела, хладна светлост аЈ1СМ камена.

Од тог Tpel1yгкa јп сам МltрШ-1 fl СШ'ЈШСЗН са својом су­дбlНlOМ, без обзира да ЛlI ћС MII rюдаРlffit победу, коју сам Bclj саГ1lедао, IШИ Ijc мс одбаLl.lfПI l'lред ОЧl1l\Щ ОНОГ, који "с МОЖС д;:1 ПОгрсШII.

О"'уштено ШffaМ: »Шта да радим?« »Да ра,ЦИШ? � Тре6а да умеш!« )}Како ћу постиlil1 ту умеШIIОСТ?«( » До умења се lIе ДОСI-Iсва ШIКдКВIIМ питањем 11Ш1 ЗIШ­

ње:'1 о подручјнма на којнма се човек сусреће са судбшюм. Ч 111 111 - а да 11 не знаш.«

356

»А да претходно и не знам шта да 'IIIJlИМ? ТО је ... « »ТО је 0110 најтеже.« - Теодор ("'ePТllcp устаје; даје м"

. руку ... каже ПОМ<UЮ раССЈаIЮ:

)}Мссец стоји lIад хоризонтом. - УЗМИ оружје којс С" "Ја­ново стекао. Сиђи доле у парк. Тамо hеш СС сусрести са OIII1M што бll хтело да те flCTepa �IЗ Е.лзбстштајIШ. Кад про­I}сш кроз ЗИДII1lС Н бедеме, IIсl1сш вишс наћн пуг натраг до ЕлзбeтwтајlШ и ми се вишс Hc licMO видеТl1. - Али ја сс на­дам да СС IIсl"iс тако сврШIПИ. СМ 11Д1I. То је све ШТО Itмам да ТII Iц\жсм«. - 011 се ВI1ШС нс оснрће док корача у мрак про­cтopflje 11 нсстаје 113<'1 IlJШl\lсаВIIХ СIм:1"IUЬКИ 'Ја зиду. Чини 1\111 се да у ДШЫtIIl1 чујем ЮIКО сс Bp..'lTa затварају. - ЗаТЈIМ јс око Melle Мlпва'lка ТltШllна и ја слушам бурно куцање свог срца.

Месец се управо јавља иза јСДIЮI' од кровова тврђаве ко­ЈИ се BI\ItI1 кроз велики прозор.

Cтoj"t.1 у башти тврђавс, чврсто ДРЖИ/'.! у својој песници бодеж НаШа Dlю(sа, али не знам 'ICI\IY он треба да ми послу­Жlt и ПIСДМI У звезде. Olle у мирном вnзДУху лебде без ика­квог ТРСIТIЋја и тај lIепоколеGљиви мир ваСIЮllе спушта се ЈШ '"IСI-ЈС с ПрНМСТIIОМ СШIГQМ. Мој дух се не 6<1BII IIИЧИМ, са­I\Ю што се БРМl1' од ПИr.:Jња.

»MaГlJjaje ДСЈюва'ПI, а да се IIC зна.« - Прожима мс СМII­C;1QTIIX РСЧII мог ПРltјатсља, lIЗ њих 1'111 такођедола3И ВС1ШКИ МIIР·

Кпко б�1 било могућно да се кажс колико сам дуго стајао lIа тој 11IШ<Щ11 чаробна осветљеlюј мссечином! � Далеко IIJIII блнзу, тсшко ВfЩЉIfВО У смаРаЈ'Дlюј ПОЛУСВСТЈЮСТlI, Ра3I'ра­Ilато дрвсће стој 11 ЗГУСllУГО У Црl ry масу.

ОД тог дрвећа ИЗ�lеllада долnзи нски колеБЉI1В11 сјај. 011 J1ItЧIl на l1РОВИДIlУ маглу којој мссечина поклања ЖII­

ву 11 промеllЉltву светлост. Мој поглед B�Нlle 'Iе IIспушта ту rюјаllУ: 'ГО је лик кој" час лакоа а час устручапајуh�1 СС хода кроз жбуње - исти који МII сс једном всћ показао као слика која буд!! чсжњу пролазећll далеко од MCIIC у врелој rIОДIIС­В1юј соеТЛОСТII ! То је краљевски ход, то је lIеОПIlСИВО тајаl1-СТВСIIO UСЛЈIЧШIСТВО очекиваllС господар�щс Елзбетшrnјна: КР<LЉlще Е.I 1шабсте tajaJlctbehe! --

И Ю1О l1ривучена мојом успщщтелом жељом, прилика се ПРllБЈНlжаlJа; - у мсни је зачас забораВЈhСIШ и угашеlШ свака УСПО,"IСIШ на намеру и сврху MOI' боравка 'Ја ноћном "paI.lJЪa-

357

ку бзщтс, С унуграlllЊИМ IUlIIкгајем, чија снш'3 што цепа ср­ItC 1111 мени самом Нllје потпуно jaCI13, ЖУРИМ час ужурб..1llllМ кораком, час се опет колебајуlјн од стра.ха да бll се 'га блаже­IШ СЈ]ика могла ЈЮвуlili ако јој се приблнжнм, да 611 могла lIа се раствори у маГЛlI, да се покаже као варка мојих чула _

ЖУрl'Ш у сусрет nojarИi. АIII"! она остаје. КОЈlсба се кад се ја колс6ам, жури се ЧИМ пожурим - �I

тaд� преда мном етој" 6еШIЧШIствена жена, мајка, Оllа која f.НI Је oдpeђella крвљу, бопtlЫl Џона Дllја, мог претка, осме­хом МII говори обећање " tlспуњавање древнс 'teжње,

Сма ШllрllМ РУКС. СМ 011<1 IUJIIMa главом смешеllll се, да­јуlil" ми з�шк да пође.\! за њом - - см њена )'З<1.на, сребlЮi\l 1ТPC;1�IBCHa рука додирује бодеж у мојој РУЩI 1I f.юјl1 61'1 се прст" ОТВОрlfJ1if да јој га дају као дар који јој Гlрипада.

Тма одозго севне друга'l11јl1 cj,u i\lесеЧIIНС 11PCKO мене. И нс размишљајући, знам да су IIЗН<Щ мене Бафомет и КРУJlИД­бени MC�1 камен; lIе заСJlСГIJьује ме него ме обасјава cBOjOi\1 MltPllOM! ХЈЩlI.НОМ, оштром СlJстлошliу, ИстовремеllO, преко ЈЈЈща Т1ljШIC'roCliС господаРlще, која cтojll испред MeIIC, 1'lрс­лаз" осмех, аЈlI1 ја оссlшм како тnj осмех, кој" обећава бееко­l1а'IIШ, 11ензрсuнва блажеI1СТ6.."I на хиљаде ГOДllНa води l'lcyгaj­IIY борбу ПРОТIШ ледеllQ jaCIIOI' сјаја мем KaMella IIзнад моје главе. - И захваљујућl1 ТO�I lIензрсщшо мајУШllOМ смешку уверсња у победу за време једног удара КРИЈlIIма a�l l}cocKor I'щ\снtiка самог бога мој дух УС1)'ЮIС 11 ја се будим I1З сnојс ошамуliСIЮСТti - видим да M�I јс 1l0дареttа способ�юст бес­ПРОСТОРНОГ гюгледа, тако да могу да кроз простор гледам и IШПред 1I натраг, као Бафомст. И ВllдtlМ пред собом госпођу O�eT с �Iукапим осмехом и украдеНIШ образом светитељке _ IШДIIМ ЈС отпозадll раСЦСПШIУ " од Iютиљка до ·uш.нка IIОГУ I'ОЛу попут гроба у KO�le I'аМIIЖУ ЗМI1јс. крастаче, ГУШГСр" 1I остала ПIДIЩ гаМад, И док се IШПред огледају МИОЩlР"С и С6..1. драж �' узвишеност боПlње у ШIКУ 11 цртама Лlща, мирне ТРУl1СЖ�I продире до менс са стране која м" се не показује, тако да ми сс у души са ужасом урсзује тајна беЗШЩСЖIIС ГlЫIJIОСТИ.

Тада моја рука чвршће оБУХШIта бодеж и моје очи " моје срце опет су весеЛII 11 радОС1ll1, Љубазно ословљавам аnет.

358

»ИШt са поља заК.lЫllЫlI-Щ, Изсјt1С! - ДрУI1I пут Ilећеш преваР'tтll унука Ноёlа Dlllllsa Лl1КО�I изабраllе господаРlще! НаГlуеЋI НI-РУ 11 задовољи се ТИМС да Сllједном у парку Морт­лејка показала да C�I мајстор. Заблудаје окајана!н

И док тако говорим изнеllад'"I ударац ветра гони преко травњака урлик и фијук, И месец се, O]IOBIIO еив, IювлаЧII иза облака, Кроз ветар се показује УlIнкажено лице у дивље не­кр"вљеl lИМ обрисима, у ВlICIItНl MojllX колена, одоздо МII ба­цајућн у J1IЩС ужасни поглед ПУII бсса - риђа брада МI1 баца ветар 113 кожу; препознајем cтnpoг друrnра Бартлета Грина, кој!! је 11рВ" кушао Џона Дllја,

Настаје Дlш.ље бајање, Црна ИзејllС БРЗIIНОМ м}'ње мењ<1. 11IIК 3.1. JtIlKOM, јСДШ I је све заВОДЉltвltјll од другог, све је BIt­ше гола, свс бестllДн�ljе ТЈЮIШI 11 последње снагс. Алl' се са СВС мање еф�IкаСIЮСПI, све јrЩШlје �I бедниј е котрља у очај-1 IC харлеКlIllllјаде об'lчне дсвојчурс, --

3а1'II1\1 у ваздуху Iшда I\I IIOM lIастају ",нtp 11 ПIШll1lа ија се СМIIРИI\1 под јаСI I1II\1 , неПОКРС'ПI�II\1 светлуцatl,ем звезда, Али пощто се осврнем, виднм да се IIfU13ЗИМ само �Ш корак од :'laJllIХ врата у ЗIЩУ, од којих јеДllа CT'd3a нагло 11 С1рмо ВОДII доле у T)'I)IIIIY,

Тек сада постајем свестан КОЛИКО сам 6110 блltЗу граlllЩС која, 110 I>еЧlfма Теодора rcpTllep<1., oAlx1ia спет Елз6еПll'гајllа од САета црне ИзејllС, Јер док са.\1 ја МllсJt\ю да стојим, де­МШIка ме је одмачила; и био је ГЮСЈ1едtbll час када ме је 3.1.­држшН'l 1'1 спасла милост БафомС'п\. - Благо MeHII! Нашло се да ea�1 је AOCTOjatl! - -

Теодор ГСРТllер стој " преда М1\ОМ 11 11азива мс С lюј tlм братом.

Чујем га како ГOBOPfl, па lIако се МIЮге реЧ11 губе у ЮIII­цању одушевљеља КОЈС ме СIЩflада. ипак разумем све што М" Г'ОIЮРН 1I наређује. - Осећам: rlреда �IIIOM се Шllрlf 31taTlm

ла�IШ_1 бlllш 11 светлост", јеДIШ се кар"ка отвара да б" Melle, IIOВУ каРI1КУ, ПРИМИЈШ у ШIЗ. И ТnKo!je щам: Iшје то "икакав СIIмболltЧШI рll1)'ал који као одсјај СГlРOlюде људн земаљ­ског царства ССIIЮ' и 1)' It тамо врше "ешто попуг » I\!Истерlt­ја«, I.Iсћ јс CTlJaPI-IИ, живи, ЖИВОТОДlш'lt1 догађај у једном дру­l'O�1 свету. - »Бићеш ПР'ЩЉСIl, ПОЗВ3tI, lI'щбран, ЏОIIС Ди ! « -

. дамяра 1>111 MllpllO певање МОЈе КРВII у Ж1UНli\1а. - - -

359

))РаUЩРI' руке, ТII, који стојl1Ш усrrраВlЮ!« Ја хоризонтална ширим руке, Одмах заћlМ ту су руке које здесlЩ и слева хватају моје

и ја с великом CpetlOM осећам како се сигурrю затвара коло, Истовремено с тнм осећањсм среће. дубоко у СIIСС'П' СХМ­

там разлог: K6'i;ТOjlt у ТОМ колу остаје IrсповреДI1I1; његз 011-ше не погађа шljедан ударан, rre l1ада у беду, а да цело коло 'Iе бll бюю погоljСIЮ llЩ ударце.'I, не бll пало у ту беду. и тако се хиљадострука сила дслlt преко xr1JыџtOCТPYKO окуша­HOI' света - ударац, беда. сав отров свих СТUЩJIt 1I демона ...

Још док ме Itзненађује то дишю осећање БЈ1аженства и зашТlПС заувек, 1. повеза�юстlt, 1I дОК ме усрећује све јаЧО�1

• • Језом, у сали се Јавља глас, КОЈИ ГQOOPII:

) ОдбаЦII рухо улице!« Радосно послушам. Као пепсо с мене спада УШIЧ\[О оде­

ЈЮ још ОПрЉСIIО пожаром �юјс овоземаљскс Kylic. Као пепео. - За Tpell се ЧУДIIМ 1I схватам СМllсао: тако пада ОДСЈЮ улице, беЈ обзира r ra то ка ком је ЦlIЉY та уmща ВОДIНШ! Као пеllео јс Сlюјевремсrю О'ГIшдала 1I хаЉИllа к.rеПIЊС ХОТОЮ\1lУ.IПI­IlOne, ..

Истог "ГJ)Clryr'Ka моје чело пotЋђа кратак уД<1р.Щ као од лако ГIOДИПI)'Т()I" чекића, Не бошr; IIшrропш, то ПРlljа јер IJЗ­IlеIЩ.']Д из мог потиљка прскају СНОПОIШ соетлосТl1... 6сско­IШЧ1111 C1101101111 свеТЈЈОСТН, rюјll Ilсбо "IСПУlышају звездаМ<I . . . па поглед у ТО ЗI)сздarlO море с�еТЛОСТlI и блажеIIСТl3fl ...

I)СЗВОЉIЮ само 11 УСТРУЧ:\6!.Iјуlill се ораћ:\ �IИ се соест. O�yдa ОКО менс бели ПЩЩIТОВII. Одоздо, У СПУШТСlill по­

глед, ПOl--аlја ме зрак светЛOC"llI: Jt моје одело IЩ ГРУДlIма �Ща златно ССШIЊС ру;.!<е.

Пријап:љ Гордснер је до менс, а снуда наоколо у :ШСТII-. . . .

њски ВИСОКОЈ сал!! се 'IУЈС Тlrxo З)Јш,ье рОЈсва l1'ICJ1a. Око менс f1pDJlазе лико[ш у бслом бљеску, а свс l!Нше �jX

ДОЖ\ЗII IIЗ ДаЈЪИllе, ТО зујање 1I брујањс у IIРОСТОрlljи спс је jaclllljc, Рlfr'МН'lшljе 1I ЗВУ'lIщје. T:lMHa песма се претвара у ра)гове-llil1 ,'ЈШС 1I хор:

360

МЕ1, IUTO те нађос�ю Времеl l<1 Дal1НI1Х, Дубоко заl)осмо

Сред IЈСкова СЈШ81IИХ За дело, за свет -Ми, што смо сковащ., Братс, врх KOIlЉ:I, Мl! смо ПОШТОВаЈ lIt Злато сред CIIOI'\1I,a, СазреЛ�1 цвст -у коЈТУ с�ю сраСЛli т.Щ, ПодигJII., СМО кров, Тебе смо спасли сад, Победник СII нов1 Ко себе савлада

CB:\K:I стпар му је друг, Без борбе надв.лаД:l

И ilOC"l1�C круг!

Морам да помислим, колико те прltјатељ;:! прати ! А усред HolHI НИСИ знао гдс да се СПl\сеш од страха.

Пршr Byr' мс сгюmща жеља за саопштав;:!њем и препш.liе се с фШIOМ \1ЗМ:lГЈIIЩОМ МСЈtaВХОЈщје која је опе-г у �feHII као пре, а Чlrjlf разлог, укорсњеll у пJtlrl1ЮМ дну, IIС 11OЗШlјсм.

АЩI rapttcllep мс узима зн руку 11 OABOAII натраг, менс, који сам 11<10 у МИСЛИ што lIeC�lгypHO истражују пуг напред, Нисам CI�CCTaH којим смо ПУГСШIма огют СТИГЈЈIt у башту и до ОНI1ске каПllје кој" IIОДl! у ДЈ.IOР'IШте тврђшш. Тада ЈШбо­ра.п З<lCl'<lје 1I гюказује леје цосliа које ItЗДilШУ ОрсЈlI1 Ml1plIC:

»Јn сам б<lШТО\iaII. То је мој ПОЗИВ, IЩКО СII У MCIIII видео аНХСМII'lара 11 XCMII'Iapa. То је са�ю јсдна од МНОПIХ ружа које са:-.. извад\1O из саксија 11 поново засад�1O у слободr 101\1 пољу«.

IlРОЈI<lЗИМО кроз капију у зиду и стајемо I1спред куле. Мој Ilpl·rjaTCЉ наставља: ))Увек CII био вешт YMC'I'JlOCTI1 прављења ЗЈЈатn« - и по­

.10110 tlрско његовог ЛlILЏI Гlре;ШЗII осмех, IIcтoope�ICHO до­б(Юћудarl, али н Kapajyl'tlt лаком ПОДРУГЉI1110шћу, тако да 06apal\'l поглед - )юа је због тога тебll додељено место дело­вања I'ДС ћсш ускоро б'ГПI У стнњу да с'Гвараш 0110 за чим чс­знеш од TpcllyrKa кадаје 1l0'ICJНI да се рађа твоја душа«,

Пењемо се 11а кулу .. , то је кула тврђаве I:'пзбетштајн, па

опет It Ill1јс caCB�IJ\I. Мој дух се гюстеllе�1O IШВ\lкаil<'I lIa то

361

узајамно щюжимањс сим60ла �I једнOI' МНOI'О УЗВЩIJСllllјсг СМllсла свих ствари У ЋIМ lюдручјllма З<ll1lТllћеШХ:ПI, У з.1ВII�

• чаЈУ·

Кружне степенице с тамним, сјајНШ,1 степеН�ЩlIма од ПОРфl1РС IЮД&...УВИС према добро познатој алхем�IjСl\ој 1Iа60-раТОРllјll. Сматрам да је 'IУДIIО како је уместо С11lРИХ, мра­'IШIХ, натрулих степеlшца овде Il<1шла MCCТ<l та каме!Нl ДI1HO� та. И тада ме прима лабораТОРI-lја: под огромним сводаЩ1ма, 1111\0 да се поглед губll, а 11<1 IUJаВllчастој позадИI'IИ кружс cja� jl'IC СЛIIКС сазвежђа. Само је lюl11-10 Ilсбо lыда МНОМ, а дубоко долс, на земљи, Д'-Iме оuац�t рада ...

Огљиште је пуно жарll СТ8сlр<1ЛaLtггва. ЧIIШI �Щ се • .:ао одсјај света. Понешто ШЮ.1.IТII, губll СС, та�шо се пали, шаре-110 исrшри, замагљеlЮ разређује, ужаснс стlС уlllшггавања, мучно оковане �I затворенс у ЛОlще од КОВalЮГ гвожђа, дс­МОIIСКИ кипе- мудрост у ретортама 11 пећима IIХ ОКlIЩ\.

»То је твоје ращlO место где треба да настане 1'011 101'0 ЗЈ1II11I од твојс чежље, Mlt то је ЗJlато - сунце. Ко УМllожава свстлост 61'111е најотмешфt међу 6ра11ОМ.«

ПРlIмам BefН1Кy поуку. ЗII;Ј.ње око мене постаје СЈЩНО зра'IСЊС суш.lд. CI�albe eYIllI.<.1 у мен" УНltшгава свако ШI'lУ� љасто з.щље. У �leHII кроз мозак још треперll блсдо Itllтање као маЈушна нсизвесност:

»Пр�ljатељу, peЦl1 f,НI пре IICI"O што з.lнавск IlpcCТnllcM са питаЉlIма: ко је био, ко јс - анђео са западlЮГ прозора?«

))Одјек, ништа вшне! С правом је говорио о се6и да је бесмртан; зато 1111'0 IIIIКад шtiе 1111 живео, зато је бlЮ бссмр� Tall. КО IШКад није живео 'IС З1lа IlIfшта о Сf,IРТИ. ЗIШЊС, СlIJта, благослов 11 клетва, којТI су долnзltлlt од њсга, долftЗlIЈЈ\1 су ОД '�C. ОН јс 6110 збир ПIl1'8ња, Зlшњ .. l 11 умсrШЮСТII маПlје, кој .. су се СКРИ8еIЮ l-taлазlш�t у вама самима 1I за које IШСТС 1111 слутшш да '-IX поседујете. Зато што је спако од вас ДOГlp"� ЈIОСИО ТОМ збиру, свако се од вас ЖlНђелу« ЩIВ�Ю као једном откровењу. Био је то Шlђео са ЗalШДIЮГ прозора З:1ТО 1Jrro је запад зелеlЮ ЩрСТlЮ мртве ПРОIЈmос"П1. У царству CCMClla 11 у царству трулежи 'Iма МI-IОI'О таквих анђела; за '1OI1C'IIIIIC"l'l1O би бшю боље да шljеЩIJI такав al'lryco 11е долnзlt преко, <UЈИ li,ЏЩ има It стрампупщс. Иза анђела са западног прозора :ш тебе јс стајао Бартлст ГРИIl. Престао је да постојll откад су

362

Прсст<1Л:1 твоја шггања ... « Гарденер се поново окреће пр"бо�

ру: _ })Свс је само V;IIСIlIШII, као што су говорили стари. Јс­

дан од II3IШlхјс )}све(( то назв..l0 IШраболом. - Ти IIIIСТРУМСН�

111 само I1ЗПlедају као да кључцју. Ништа се не догађа кад

оруђе 6eclIlI. - Овај глобус овдс: јеДUll vj"Cllfllm. IНlШ11l дpy�

го. Кад твоје нсзнање буде савршеЈЮ, Оlща Jiеш умети да

бараташ сmlМ ПIМ стваРliма овде у смислу злата! - OIlLIa ћс

твој прст ДОДИР�IУГИ jcДi'1O место овде на земаљСКОЈ кугли и

С<1 тlюг rlpcтa зраЧIlJiе струје 110Мltрсња 11 тоnлоте ШI том ме­

c'l)'; 11 урагаНI1 унишrnвања ће се T<l1\10 јаВlт .. Ka� изБЉУВ3II.1I

IIЗ ДУХОВlЮ" вулкана полазећlt од хладноJiе ТВОЈе руке КОЈа

ЧI1C'l11. Због Tora све вреМС <Iувај своју ватру! - ПОМIIСЈIII:

ЉУД" lic с,,!атрати кривицом СВОI' 60га ТО што 6удеш у'''tНио,

11:"1 liс CТBoplrrll анђела са запада. Многи су веli, ако ЮIСУ би­

ЛlI ГIОЗВallI1 а ПОШJlИ су тим nyrcM, lIа такав начин УМРЛl1

IlpCТllapnjyIiIl сс у облtiК тnююг 'аllђела'.« »)Све - то - меllИ је - зnдато?!(( - t1з мене муца страх и

јеЗ<l ОДГОВОРIIОСТИ. Адепт мирно каже: ) '1'0 јс ВСЛlIчина човска у сваком рађаљу човека којс �e

збltOа: IIC 811ШС знање, него соа уМСшllOс .... Бог HItKaдa IIИЈС

1111 IlреКрШIIO, н" оповргао својс обећањек »Како Дil растављам судбllНУ, а да не знам ништа О ТЮI­

ву 11 не госгюдарttм њиме?!« - то јс послеДЊl1 велИКI1 крик

клонулостн духа, дубоко у људским ["рудима посејююг СС­

мс",} кукавtlчлука, те cyrlpyre идола охолости ... ГаРДСIIСР више не говОРlј l!ИшТа, ВОДli ме долс низ пар�

фТ1РIIC стспеНlще, праТII мс до малс капије у зиду. Показујс баLIЛу. Затим нестаје ...

CYH'ICIJ С<lТ на белом зиду 11 ужарена подне, један подо�

скок кој" MllplmM I'Iсвањем "еуморно тера YBltC ВОдСIlУ игру,

то су стмр" Ila којш.,fa CNJ,a nО'lИllа мој поглсд. -Светлост су­

Iща BOMollY зарђме гвоздеllС каз.'Uыщ која је мprnа YKOТItIbC­

Ilа у знду, cmapa тамну upтy једне сенке. А сенка Ilрави време.

CCllKa IIрави време! - И ЗООIIО водоскока прати времсн­

ску сснку разиграном музиком пљускања. Пљускање ВОдС је

СОС де110вnње у времену сенке. - Vincu/a свуда наоколо; \Jin�

си/а су све CTBap�j; и само nрсМС 11 простор су \Iinc!l/a у KO�

јllма се креliу СJlике времена ...

363

Дубоко у својим МИСЈНlма, удубљсн у НlIкада nJЮ1"лсда­нс пејсажс делотворног духа, ја се окрсћем и полазим ШLЉ.е међу леје цнсћа, према CBO/1,OB�jMa ТИС('I које наткриљују lIа­ГlуштеНIt ,"роб. - Суtще поново ДQЧЩ)[LIIft необl1ЧllУ дуБШIУ У тако БЛIIСКQj YAaљellocnt позаДЈIНС баштс. ПОНОВО Ш! се чи­IВЈ юю да преда мном запспрша сјајlЮ рухо. - - Страх �С.Д<l­леко од менс, сласт је далеко док гледам како се ОНО СЈ!\ЈНО, ШТО бв да IUмугне и застане, разјаШЊtша, ПОЛ3КО OKpellC мс­IШ - баш ОI'ШКО како што ЛI1К У огледалу CJlCAIt ОНОГ КО се QI'леда - 11<1 �1Пак: нема ту вшtlС ШlЧСГ од огледала! Она, која корача тамо лсбдсћнм ХОДО'\\, бнI1С је од светлости које Ile зна Iшше ImUlТЗ о ССllкама CJIIIKa.

Идем тако чврСП1М кораком; н CI1I)'pl-lИМ кораком 1\.111 се приближава краљица, коју Вllше Ile задРЖ�l3ају и нс дp�e :щат",с решетке бцјке. ДОК MII IlрIUШ':!II, њен је поглед CI� ја­CHllj li, гледа све више нетрсМlще, чнст је, всдар, Y�1I1pyjc ... урања у мој . ПолазllМ Е..гlllза6СПI у сусрет, снази кометс на јСдlюј другој пуrшыt кроз X\lЛoaдe, а можда н кроз МIIШlOне годшш. � � КОЛИКО су такве МIIСЛИ СltромаШIIС јер говоре па­раболама се�IКИ врсмена It 1'IJI,ускању lJодоскока1

Врело као комета оссћам Iшјз.1Д додtlР�11k1ЊС nyrnlbll И •..

Е.лllзаfx ... а стојll преда MIIO�I. БЈIНЗУ. Сада тако БЈIНЗУ, да нз­ПlеЩI као да ее очи додирују са очtll<Щ тако БJltlЗУ ЕJJl1забста је постала 1-\СВlIдљива за моје чуло вида It неВIIД)ЪНва чак If 3.1 ГЈШВУ Ба<IЮ�lета, које КЛIIЗ\tС поред нае. - �ЛJlII eBllM сво­јим ткивом И Ж�IВUI1�Ш И оссћањима и мислима 311ам да је СЩ)Qведеl1 пресек и венчаље две комете. - Нllгде више нс 'Il'ажим, НIII"Де вишс ,,,е НаЈ1НЗ\lМ; ... кршыщаје у ,\IСЈЩ. У кра­ЉIЩII сам ја: дете, супруг, отац од праl'10чстка. - - ЖеlШ ВII­шс ве lюстоји1 Ни мушкарац више 'Је постојll, тако КЈIИЧУ ХОРОВIi мојих блажСНltх МIIСЛII.

Па ипак: у послсдљсм Kyty те нсвероватно ОСУНЧl1l1С по­крајине моје душе 1'nMHII ма..ll�I, једва осстан бол: Џеј II! Да ли да јс BIIКlICM? Смсм ЩI да је дозове�l? - Могу да јс дозовсм, то Зltaм,јер осећам к.1ко у MCIIII зрију 'IYJIec�le, тај'ШСТВСllе.

си­Ј1С, откад је Е.люабста ушла у мене. И всћ ВИД\IМ како сс јед-

. Џ

. ' 110 бледо, драго ЛlЩС Дliже нз Ce\IKe моје мслаllХОЛИјС: СЈН.

Тада лаборант Гарденер cтnje поред меllе 11 rOВOp11 �Н1 С Х.ЈЩlЏIИМ ПРСКОРОМ:

364

» 3ар Тl! шtjс било доста мука које т\1 је ПР\lређивао ан­ђео са западног прозора? - Тебll IIl1ше не може да lIашкоди ImjcAall анђео, ШJII немој да OMCTnUI рnвнотсжу ПРllроде!«

»Да ШI Џсј 11 ... ЗIШ за МСНС? .. Да ли I\.tOже да ме I.IIIДИ?« »1'" си, брате, лицсм OKpellYГlIМ УIШз<V1 прекорач�tO I1рШ'

rlосиеl1Сња јер 1"11 си одређен Дfl IlOM01-НСШ 'IовеЧflIIСТnУ, као сnи ми у колу. Због тога 1iсш све до краја nремеlШ моћи да ВliД�IШ зс:о.1ЉУ јер к,юз тебе зра<11t eВt1. сила царстlk1 вечног

. ' а' Жllвота. Алlt шта је то царство всч\IOГ живота, то 11.111 ИЗ кољ 'Iе I\.tOжемо да сазнамо, јер МJI стој имо лсђима према 01'101\.\ сјnj lЮI\.\ понору кој'" се нс може ItСШГГати 1I који ВС'l11О рађа: али ЏејЈ-\ је Лlщем окренyrим напред прекорачила праг вс­ЧIIС СВСТЛОСТII. Да ШI она UИДИ IЩС? КО 1'0 31Iа?«

» Да 1111 јс cpcIllla - тамо?« »Тамо? - Нема ниједног опнса који 611 6110 погодан 3..1

оно IIншта-НСIJЛ-О, којс С.1 срамно погреШIЮМ речју називамо 'царством ВСЧIЮIЋ ЖIШО'm'1 - А. да 11101 је срећl\a?( - Гарденср MII сс смешн. » Да ли си то заllС'Та шпао озБIlЉНО?((

Ја се сТlЩИI\.I. » Чак HI1 нас, који смо само слаб�1 одсј ај вечног жив?Та,

беДШI дсца људ" не MOl'y да BIIДC, док тамо \ЈаПОЉУ лугајУ У Kpyl')' бесКQначtЮЈ' ЖI\ВО1'З; како 611С1>10 МII могли да видимо, 11Л11 'шк И само дп наслytllМО џrro нам је тако далско 11 БЛlI­ско, као матсмптичка, од простора ОДlюје�ш тачка ЛИIНlје, која је 6ЛIIска ПОВРШIIНII и троструко ОГРЗШlченом телу, гш опет н IIССХ1k1ТЉIlВО далека: ВСЧНОСТ царстna неП0311t]ТОГ, IIС­ПРСIl0знаТЉIll30Г 60га?!« , IШСТ<lDља rapAcllep. »Џсјllјс пошла ЖСIIСЮIМ путем жртве. 011 nOJII'1 Оllамо куда M�1 НС можемо да пођемо, а 11 нс желllМО. Јер м" смо СВ" алХСМII'ШРИ у ТO�I CMIICJlY ШТО остајсмо онде да бисмо ВрUНlЛl1 пре06ражај. Али ОIШ је IШ путу жеllствеНQCТII I1змакла постоја

.њу �I HC\lD­

стојању зато urгo је због тебе од6ацила свс што јС бlwа. Да ње IIIlјс бlШО ТI1 IIС 611 стајао овдс 1«

»Људи IIctie ... В\IШС MOt1lt . . . да ме IИlДс?!« IlИтам зачу­ђс\ю.

rapJIeHCp сс весело смејс: » ЖСЈ1ИШ ЛII да знаш шта они �IIICJle о тс611?«

НlIкаква радОЗllалост liИ најмањим таласом не запљу­с .... -ујс блаже�1O жала Е.лзбетurraјllа. Па 'III<IК, пошто МИ при-

365

јатсљ готово необуздано, као дете, клима иаСl\н.:":јаНI1М ОI<ОМ, у мени се још јавља �ЈаКЈlадIЮ пламсање саучешћа са заБJlУ� дама света:

» Е, llа?« Теодор Гарденер се сагиње према земљи и с краја пу!1\

подиже парче обичне 1IЈ10наче: » Ето! Чllтај !« »Да ЧlIтам? К . . СледеliСI' ТрСI·I)'1·ка је влажна, жута зе.\IЈUI

у 16еroвој руuи постала ... пар'ЈС Iювина. - НСОПЈ.IСIШО беСI\Ш� слени фантом једног преД:">lета из неllЗмерно ДатЈскнх сфера. РеЧlIма не l\1Оже да се изговори до које мере МII се та мате­Iщјалюаuија из аветињског uapcTBa ЉУДII истовремено чннн и СМС[IIIЮМ 1·1 жалос�юм ].I потрес�юм.

ЗаТI1М се Гарденер опет окренуо лејама са ружама 11 ре-.

ЖС I1 UСЗУЈС врежс. Ја 'IИ'l"ам: »Градски ЛИСТ за IIнтелигеllЦИ ју«.

СаблаСllа "ућа у Х/Х кварту

Као што Је нашим ПОШТОАаним ЧIIТ'аОЦИI\Ш познато и свакако још у живом памћењу, лепа куЈј<l број ] 2 у Елизабе-

. . ПIIЮЈ УЛИU1i Је прошле године изгорела до самог тсмеља. За'lУДО, ватра се тада није i\югла угаСИТl I нн на који 113'11111.

ГеОЛОЗII мисле да се могло радити о "екој Врстll вулканскс ватре, пошто су 11 код Елзбетштајllа могле да се посматрају сличне подземне ерупције. Јсдан ШI<ОТСКИ радНIIК, којll је са

• ДРУГIIМ надШlчаРl1ма по:\ш!'ао прн отклањању крша, рекао Је да се то у његовом заШlч4iу често дешава; у Ирској 11 Шкот­ској СС тако Ilешто назива: јамом светог Љп-рнка ! 1l0жар ес

. . . IIl1 lШЈмање НllЈе Г1ОUJШ'IIЮ IIспред УЈсдињеlЮГ напора наШIIХ храбрих ватр огасаца, Данима се ннјс могао угаСИПI, опеке 11

камсњс су сс жарилн као фllТlUЫI и доцшuс су се распали у маСII сличној ГJJlШЩУ. - Свс до овог часа шuе разјuшњено дп ли је власник у врсме IlccpeIIe 6110 у "уl'lI1, У сваком СЈlу'шју,

. . . градски пореЗНI1К ИЗЈављуЈе да је нсдеЉ<Ј.\Н1 узалУДIЮ куцао [1 ЗВОНI10 на улаЗНI1М враТЈ1ма не би ли Iшплап1О заостале држаВllе дажбl·lliе. С друге " .... гране, деца ю УЛlще тврде да су једном ПРIIЛИКО:">1 Вl1дела Лlще власника на прозору. - ]-]юка-

366

ЈЮСТ, постојll разлог за стрепњу даје �Iесрећник, удубљен у свој списатељски рад, који озбиљ�ш КЊИЖСRllа критика не сматра достојним прнзнања, и сувише касно запазио избија� ље пожарtl 11 тако постао жртва страшне CMpтll. Наше прет� поставке се спе пише потврђују, пошто наше испитивање показ)је да се УГIРКОС томе што је кућа била осигурана на всома висок ИЗIЮС, још �IИКО није јавио да би наплапю 1)' суму. Уз то, ваља ПрlIМСТИПI да власник Iшје важио као ca� свим l1Ормалаll у грађанском CI\I�ICJIY те речи. Толико о чи� њеllиuама. - ЧИIIИ нам се даје веома лоше што и овде, као, уОСТШlОм, у СЈ\учајевима КQји се 1·lе мо!)' до краја објаснити, гу ја IlразЈювеР.ја уз IlIиштање диже своју одвратну главу! I-Iе

• само УЛllчаРСК<I омладина, КОЈа се, наж1Uюст, све до касно у ноli мота на све стране, него чак и поштоваља достојllИ љу­Дli, од којl1Х се то lIе 611 могло очекивати, тврде да се на зга­рIlШ1)', 11 то увек у време када Meceu ОlНща, мо!)' видети са­СВIiМ одрсђено ОШlсаl1ll саблаСIШ ликови, како се мувају унаоколо. Ти људи никако не мо!)' да схвате како се, уколи­ко, HapaBlIo, IН1СУ у Пlпању само варке, може радити и о за­в�гглаВ<lЊУ разуздаШIХ учесника карнев<uш, јер ОНI1 неnс IIЛИ нс MOI')' да разумсју како су озбlUhlla време.lа у којима жи­ВI1МО. ИЗ даlla у Дall се говори о сабласној појави једне витке даме (liудоредна ПОJlиuија!?) у uрносребрном руху, која 'Ie� сто брзо, 11 као Щ\ нешто тражи, луга преко одређеllИХ места згаришта. Једш, кућевлаСIIИК ш суседства, који је, уосталом, члаll ХРllшliаНСКО-СОЦllјал.,е партије, па се з601· ТОIЋ уопште нс може сумњати да би се о н одао фантазијама, а који је

. . . СИОЈУ ["I(\ЖЊУ ПОСВСТИО управо ТОЈ ПОЈаВ�1 и често ишао за њом како 6и је упозорио да lIије ред да у ноћllе сате иде у тако узаном, ноliном часу нимало прилагођеном руху - твр­Д[I Да 611 се, ЧIIМ би она нест1UШ, убрзо на дру['о м меС1)" појавила гола, голцата жена, која бll покуша пала да га нама­ми. Позвани органи савеза за очување l\юраЈ1а убрзо ће има­ТЈI приликс да ее llоБР�IНУ за ред! - ДрУI'И посматрачи опет 11РИLщју о неком ужасном момку, обучеllОМ у кожни прслук, и с рашчупаном, ватре.1Ориђом брадом, који уз страХОВllте псовке 11 гримасе прекопава ЦРIIУ, I1ЗГОРелу земљу тражећll неке ствари. Једном подивљала машта OH�IX којllХ увек има,

. . . н KOJ�I, као што ЈС Iюзнато, нс знаЈУ за граНIIUС - кажу да на

367

крщу увск CT8IIC прсд бестидно разГОЛ�lliеl'IУ девојчуру (ћy� дореДIШ ПОШlщtјrt!!!) да 611 јој с jaAIНlM пренемагаЊСl\1 објп.� шњав.1.0 даје узалУДIIО све IJrro ЧIIНИ. Да се све то не ДОIЋljа у време МРКJl!;: IlОliи, тсшко би бшЈО ОДОJlСТ1Ј 11скушењу да се потајlЮ ШIПр.:1.ве фИЛМСЮI СIIИМЦИ 3<1. развраТНlIке! (Редак· ЦI'lја). )-Iа.т:\.1.ЉС, јеЩlа стара жена каже да је �leдaBIIO видела једног cтapl�eг ГОСrlодшta с нрвеlЈОМ марамом око врата, ко· . . . . . JII ЈОЈ се исцеРIЈО у Лlще 11 учинио ЈОЈ скр0"3 немормну по-нуду ре'lIша да се ЖI18О IlIггересује за шmtКВИтете. - Једна ОIЮЈIНОСТ, која ће, IШЖаЈIОСТ, rlреДCТ't1.в.rъати 110ДРШКУ ,щрод­НаМ празноверју. Ile може да се ЮЫIЖIf на KOlrro случаја, а то

јс да се за време МСССЧШIС на згарllШТУ мотају бсзброј llС НР­нс мачке. И ТО 1Iијс ТСНIКО објаСIIIIТlI IШ основу ItедаlШО уве­ДСIЮГ IЮВОГ 110рез..1. ,щ ШI'lке, Koj�lje з601· све веће несташltцс

многе ПРНllУДltO да сс опросте од својих љубllмаца. добра је ОКОЛНОСТ само то што liе, како IШМ је телеграфl1сао IШ.Ш crle­ЦИЈillНll1 ДОПиСник, ДОГ1уговаТI1 еМIIНСНТНИ истраживачи XlI­стеријс 11 с ПIМ rЮl1езаШIХ ПОДРУ'ljа, господа AOI>.IOp Розеll-

6ург 1'1 дОКТОР Голијат ВСЛСllбуш, како би поново успостаВII­ЛlI заСЛУЖСIIИ мир у Щlшем невољама опсеДНУГШ.1 XlX KBap� ту 11 lIа пепелу flШЈ ICГ IlеГДШЈlњег cyrpaljaHlllla БЩХ)IIа MliЛe-

. . . . ра, КОЈII Је IШЈВСроll<1ТllltЈе lIа тако тужat .. ItaЧlII1 страдао у 110-жару С80Г до;-.ш, 6аРОIШ M�Ulepn, KOjl1 је, чудак какав јс б�ю, волео да се Щ\ЗIIIЩ 11 »6арйllеf1IОАI оо Глед.\"ШIШt.

Р. s. редающје: Поштованn Дltрекција полиције Ш1М је ynpnBO C11I.ВltЛа '-Ја расrlOJlШ<tЊС MHHI1J<I1ypy од СЈЮl108ачс, која се, за .. удо, rlOllп-сђсl ta од ПЈtaМСlta, нашла у јСДlюј гото-80 У КJlУП'1C I1РСТОllљеllој кynфt из Туле. Она је l'lскопшta 11<1 згаришгу. Не б�IСМО хтеJlИ да лишимо наше читаоце те Сllll­ке 1I због TOГ<l је овде ДОtIOСI'IМО као реПРОДУКЦllју. Она пре­дставља маГllстра сер Џоtш Дијn, Koj�, је у вреМС краљнце Елизабете ЕllI'леске одиграо ЗltaчајllУ улогу у ПОЛИТИЧКОI\1 животу земљс. l-Iесрећlll! 6п.IЮIl Мllлер је наводно 6110 љегов 1'1031111 rIOTOMal<. 1-1..1. OCIIOBY l-ЈесУМIbl1ве ПОРОДlIчне СJlIIЧНОСТlI

• IIпак сс можс rlреТIЮСПIВlIТИ да се у вези с TlI;-'1 ЩlговсштаЈ" баРОllа Мllлсра Ile могу сп.СВltм одбацити.

368

БЕЈ1ЕWКA О ПИСЦУ

Густав МајРШIК, право име Густав Мејср ( 1 868�19З2), је С8ШШКQ једна од најаугеl-rпl'lllНјIlХ и Iшјмаркаl1l�lj"х фШУР<1 . . модерне европске књижеВНОСТl1 КОЈа СВОЈ ОРХУltaц даЖltl3.ља-1k1 управо У времену У ком је МајРl1l1К живео 11 стварао. Мо­же се рећн да је ,"отова све веЈШКО у тој КlЫIЖСВlIQСПI, ство-. . реlЮ у['lраво у том перllОДУ 11 даЈе изузетан ДОГIРltlЮС ТОЈ ВС-ЈТII<IIIНИ дао н Густав MajpltHK са CBOj llM ЮЬИЖСIШIIМ опусом - ГОТОВО непрСIЋСДlIIlМ богатством чуДССllIIХ IIдеја, НIПУИ­Цllја. ВlIЗllја 11 доживљаја, СПЩШIIIХ, како рече Драroш Кала­јиli у CBOjl\1 есеју МајриllК06 ЙУIll буђења: М-Ш путевима тра­ПНЫI за »буђсњем« ШНI »Ilросnстљењем«, за спознајом 11

Ilрl1МelЮМ мстафИЗllЧЮIХ МOI'УЊЮСТl' " псрСГlск"Пша чаве­как Осташњю још код Калајнl1еВОI' СУШПIIIСКОГ YlНlДa: »ФШЈ­'11СТЈ1ЧНlt садржај и Мајрннкових дела ПРСlJазttлазе жанр »фnllтасшкС« јер ти УПрШЮ надстваршt фСlюме�tlt гюседују све особине стваРНОСТII. У шtзу љсгових lIајслаВI I"јих ро­маН:1 (Голем, ВШlйУРZllјСЈ.а lIоћ, Бе.ЈllI gаЩUlmШllа/f н ЗелеllQ Јlllце) Аllђео са зайаglloi ilрозора је последње ДСЈIО, l�eKa врста духов�юг тестамс.гга 1I С\II-ггезе Мајринковог опуса. У ТO�I роману пут МајР"НКОВOI'јУlшка пролаз" кроз стварност 11 IUlу,шје свих ОСНОВIII!Х доме.ш Мајрннкове .шшnyрс: 311-хеМllја, кабала, СПИР'fПI3.'lМ, гшраГIСllХОЛОШКII ФСНОМСIIII, .. АЛlI, ОВОГ nyrn, Уlюрнште метафИЗlIчке РСаЈlII:ЩЦllје је у знаку сротског ФСllOменз«. Два се раЗЛIIЧIГr::t, СУПIЮТ'IШ шща »ЖСIIСКОГ cJtCMClrra« , мачкаста, пyt'СШl KIICГlJњa Асја Хото­калунгшюва, црна пшпсра и црна ИзсјllС IIстопремено, ТС бltРЖllа, нсжна �j мека, али It УПОрlШ JOI lIепопустљнва куliе­П<шtтсљка баРОllа Милера, Јохана, lliIијас UCjll, боре 3<1 »душу« главног јунака, за Сl\шсао »мушког CJtCI\1Clrra«, Асја ХотокалУНГltНова симболюује не само IШТПРНРОДIIС ДСМQII­СКС Сlте, 'Iero 11 ЈеДI"У сасвим реалну llOЛlIУ нск.љУЧJolвост н ССКСУllilllL1 егоюам. Насупрот њој, Јохщш, ОДIЮСIЮ Џсјll, је жива стЈка ВСРIIОСТИ 11 одаНОС111 с каквом мушки елеме�гг

371

мора СТУПlrпl у нску BJ>C'IY алХС�lIIјског браЧIЮГ јСДlНlства како би IbCI'OB IIСТIIНСКИ смисао б.ю IIСПУЊСН. Ерос У ФУН­кцијl<l Чliстога секса 11 сеКСУШlllе ltaсладе НШI, у Iшјбољу руку, » рђавс БССКOIta'IНОСТII рађШЫI« а ПЊIС 1I робоваља 1'.шј­ЦII зеМЉ11, IIJIII, оБРIIУro, у фуt1кцијll превазШШЖСl1x1 l\Обне I>НСlюлућеI1ОС'l'I-1 и рђаве МlюumlС1IQСЋI кроз стварањс н IIC-­ТШIСКО ДУХОВlЮ узднзање? - то је СУШТlшско сгзистеНЦII­јално \Ј мcтuфИЗИ'IКО питање о коме I1ма да ОЩIУ'Ш Мај­РШIКОВ јунак. Дакле, СМјlсао nOJI Ile љубави, ССКСУШIIIОГ од­носа МУШКQГ 1-1 ЖСIIСКШ' еЛСМСI-rrа јесте оно што М�Рltllка у Аllђелу са заЙЩjllOг йрозора IlреШIСХОДIЮ занима. Кроз тра­I'nње 6apolta Мllлера за кореШlма 11 заВСLlПШЫlма СОflствеlЮГ

• рода, те кроз локушаЈе ДОКУЧfIВatlx1 свог IlJШСТIПОI' задатка као послсдњега ItЗдаllка рода ЏОII<l Дtlja, кроз IIскушсња

- . ССКСУ1U1НОСТН КОЈа l'1ОIШЈПре дола3С од демонске, алlf IIС само JlCMOIICKC 'IСГО 11 земаљске, чак 11 сувltше земаљске Асје Хо­токалУIIГШЮIJС, те прави зов KOjl'! му упућујс Ibспша древна заШТllТннца Јохшш-Џејн, МајРИllК разОТКРllва метафltЗll'IКУ основу 11 КОI!аЧIШ Цlиъ сваке љубаШI, t'Ш �I оне ПОШIС. Јер, како рече Iьсговјунак из ЗелеlloZ Ј//lf/а: »Уједшt.СIbС мушке и ЖСIIСКС СН3I'С може да OMOryl\l1 Гlрелаз. То је TajHII СМIIС1Ю брака И3l')'БЉСII у МlUlе�lИјУМlIма ... « Управо онако како је 1I [ЮКа3ано У заlJршној СЛIЩИ њеГОВОIЋ романа Голсм, у коме глаВIЩ јУIШК АТШlaСIlУС ПСРllат 1<1 његова Мllрјам ОСТllпрују тај метафЮIIЧКlI прелаз 1-1 1"lреображавају се у једltllСТВСIЮ шrдрогнно бнliе.

372

БllБЛIIQтека КОСМОПОЈIИС

ГУСII/(I(ј MajpllllK АНЂЕО СА ЗАПАДНОГ ПРОЗОI'А

Нздава1f/f ЛОС'ОС, Београд

АлгоrИТАМ, ьсоград

За IIздавl1'1е ВЛАДИМИР МЕДЕI-IИЦА

ВЕСО ИIJАI-IИШЕВИЂ

Превод ИВАН ИВАЊИ

ИдејlfО реlllеље KOplllfa АI.А НЕДЕЉКОВИЋ

КореЈ.:mура ДАЛИБОР MYPATOВlЋ

филип МЕДЕНИЦА

Шm(ыml1 гrЛФИЧАР, УЖI1ЦС

'ГIfРПJlf.: 500

ISBN 978-86-85063-37-4 (Лотс)

978-86-7662-048-7 (АЛI'OРllтам)