Ernest Hemingway - Starac i more (1)

Ernest Hemigway

Starac i more

(The old man and the sea)Bio je to starac to je sam samcit, u malom unu, ribario u Golfskoj struji a da, eto, za osamdeset i etiri dana, nije ulovio ni jednu jedinu ribu. Prvih etrdeset dana uz njega se nalazio neki deak. Ali, posle etrdeset jalovih dana, roditelji su rekli svome sinu da je starac sada svakako zauvek salao, to je oznaavalo nesreu u najteem vidu, i deak je na njihovo traenje preao na drugi amac koji je u toku prve tri nedelje ulovio bogat plen. Deaku je bilo ao kad bi video starca kako se svakog dana vraa svojim malim amcem praznih ruku. I on je silazio svakodnevno da mu pomogne, da iznese uad namotanu u klupad i kuke za ribe ili harpune, kao i jedro omotano oko jarbola. Jedro bee zakrpljeno dakovima od brana, i savijeno u balu, pa je izgledalo kao zastava posle beskrajnih poraza.

Starac je bio tanak i suv, s dubokim brazdama na potiljku. Na jagodicama je imao zagasite mrlje konog tumora koji izaziva odsjaj sunca sa povrine tropskog mora. Mrlje su mu pokrivale dobar deo lica a na rukama su mu se otkrivali duboko urezani oiljci od neprekidnog izvlaenja konopaca sa tekim ribama. Ali, nijedan od onih oiljaka ne bese sve. Oni su bili isto toliko stari kao i erozije u kakvoj pustinji bez riba. Na njemu je sve, osim oiju, izgledalo staro, a oi su mu bile boje mora i sijale vedro i nepobedivo.

"Santjago", ree mu deak kad su se uspeli uz obalu uz koju je pristao amac. "Sad mogu da ti se vratim. Puno smo zaradili."

Starac je nauio deka ribolovu, i deak ga je voleo.

"Ne", ree starac. "Ti si sad na amcu koji donosi sreu. Pa, ostani na njemu."

"Ali sea li se onih osamdeset sedam dana kada nisi ulovio nijednu ribu, pa smo zatim svakodnevno itave tri nedelje lovili velike ribe?"

"Seam se", ree starac. "Znam da me nisi napustio iako te je nagrizala sumnja."

"Tata je to bezuslovno eleo, a ja sam jo mlad te ga moram sluati."

"Znam", ree starac. "To je sasvim prirodno."

"On nema mnogo vere."

"Nema", ree starac. "Ali mi je imamo, je li?"

"Da", ree deak. "Da li te smem pozvati na au piva na Terasi, a zatim da odnesemo pribor kui?"

"Zato da ne?" ree starac. "Meu ribarima..."

Sedeli su na Terasi i mnogi ribari su peckali starca, ali on se nije ljutio. Nekoliko starijih ribara posmatrali su ga i bili tuni. Ali, oni to nisu pokazivali i govorili su pristojno o morskim strujama i dubinama, i o stalno lepom vremenu, i o tome ta su sve videli. Ribari, koji su toga dana imali dobar lov, ve su se vratili s mora, drali svoje tunjeve i prebacivali ih, u celoj duini preko dve daske na ijim su krajevima po dva oveka posrtala pod teretom, u riblji magacin gde su ekali na kola-ledenjau koja je trebalo da ih preveze na pijacu u Havani. Oni, koji su ulovili ajkulu, odnosili bi je u fabriku na suprotnoj strani zaliva, gde joj se vadi jetra, odstranjuju peraja, i koa guli, a meso se erei i usoljava.

Kad se istoni vetar smiri, iri se pristanitem miris iz fabrike za preradu ajkulinog mesa. Ali, danas se on jedva oseao, jer je vetar duvao prema severu a zatim se umirio, i na Terisi je bilo prijatno i sunano.

"Santjago", ree deak.

"Da", izusti starac. Drao je au u ruci i razmiljao o davno prohujalim godinama.

"Hoe li da ti za sutra nabavim sardine?"

"Ne. Idi igraj bezbol. Jo sam u stanju da veslam sam, a Rodeljo e izbaciti mreu."

"Rado bih iao. Ako ne smem da ribarim s tobom, onda da ti se barem u bilo emu naem pri ruci."

"Pa, eto, platio si mi pivo", ree starac. "Ve si ovek."

"Koliko sam imao godina kada si me poveo na more?"

"Pet, i skoro da nisi poginuo kada sam se nagnuo, prerano, da izvuem ribu, a ona zamalo da razmrska amac. Sea li se toga?"

"Kako da ne! Rep joj je udarao tamo-amo. Seam se kako se klupa slomila i kako je jeala motka. Seam se kako si me bacio na pramac gde su leala savijena mokra uad i kako se ceo amac tresao i onog treska kada si nasrnuo maljem na nju, a u uima mi je zvonilo ba kao kad se stablo obara u gori, a seam se i slatkog mirisa krvi svuda oko sebe."

"Sea li se zaista ili sam ti ja priao o tome?"

"Seam se svega od prvog dana kad smo zajedniki isplovili."

Starac ga pogleda svojim od sunca potamnelim i iskrenim oima.

"Da si moj sin poveo bih te sobom, pa kako bude", ree on. "Ali, ti si sin svoga oca i svoje majke, a nalazi se u amcu koji donosi sreu."

"Smem li da se pobrinem za sardine? Znam i gde u nabaviti etiri mamca."

"Imam ih jo od ranog jutra. Usolio sam ih i stavio u sandue."

"Daj da ti donesem etiri nova."

"Jednog", ree starac. Nadu i sigurnost nije nikada sasvim gubio. Ali, sada, i nada i sigurnost se nadimahu u njemu kao da ih je vetar uzvitlao.

"Dva", ree deak.

"Dva", starac pristade. "Nisi ih ukrao?"

"Ne prezam od toga", ree mladi. "Ali ove sam kupio."

"Hvala", ree starac. Bio je suvie prostoduan da bi se upitao otkad je postao tako skruen i pokoran. Ali, znao je da je takav postao i bio je svestan da to nije bilo poniavajue i da u tome nema gubitka pravog ponosa.

"Sutranji dan bie plodan u ovoj struji", ree on.

"Gde e loviti?" zapita deko.

"Daleko na puini, a kada vetar promeni pravac, vratiu se natrag. Isploviu jo pre no to svane."

"Pokuau da i onoga moga privolim da lovi daleko na puini", ree mladi. "Pa ako naie na kakvu veliku ribu, tada emo moi da ti priteknemo u pomo."

"On ne ribari rado daleko na puini."

"Ne", ree deak. "Ali ja u se napraviti kao da sam ugledao neto to on ne moe videti, recimo neku ribu grabljivicu i tada e se on dati u poteru za delfinima."

"Zar mu je vid tako slab?"

"Skoro je slep."

"udnovato", ree starac, "nije iao nikada u lov na kornjae. U tom lovu se obino izgube oi."

"Ali, i ti si iao godinama u lov na kornjae kraj Moskitove obale, a oi su ti ipak dobre."

"Ja sam neobian starac."

"Samo, da li si sada zaista dovoljno snaan da izae na kraj sa velikom ribom?"

"Mislim da jesam. A pored toga, znam ti ja i puno majstorija kojima ovek sve savlada."

"Hajde da pribor odnesemo kui", ree deak, "pa da uzmem mreu i da poem u lov na sardine."

Uzeli su alat iz amca. Starac je nosio jarbol na leima, a deak drveni sanduk sa mrkim, savijenim, vrsto isprepletanim konopcima, kukom i harpunom sa ruicama. Sanduci sa mamcima su leali pod krmom amca, pored malja koji je sluio da se dotuku velike ribe. Niko nita ne bi ukrao starcu, ali je ipak bilo bolje da se jedro i teki konopci prenesu kui, jer rosa nije dobra za njih, a i pored toga to je bio sasvim siguran da ga niko od metana nee pokrasti, starac je smatrao da ljude izlae nepotrebnom iskuenju ako ostavi kuku i harpun u amcu.

Poli su zajedniki uz ulicu koja vodi do stareve kolibe i uli kroz vrata koja su bila otvorena. Starac nasloni jarbol sa obavijenim jedrima o zid, a i mladi tu spusti sanduk i ostali alat. Jarbol bee skoro isto toliko dug koliko i ova jedina prostorija kolibe. Koliba je bila sagraena od ilave kore pupoljka kraljevskih palmi, zvane "guano", i u njoj se nalazio krevet, sto, stolice kao i ognjite na zemljanom podu gde se moglo kuvati na drvenom uglju. Na mrkom zidu od presovanog, isprepletenog lia ilavog guana visila je slika svetog Isusovog srca u boji kao i slika Gospe od Kobre. Ove relikvije su pripadale njegovoj eni. Ranije je visila na zidu i fotografija njegove ene u boji, ali ju je skinuo, jer se pod pogledom sa slike oseao suvie usamljen, i sada je slika njegove ene bila na polici u uglu pod njegovom istom kouljom.

"ta ima za jelo?" upita mladi.

"Lonac utog pirina sa ribom. Hoe li probati?"

"Ne, jeu kod kue. Da naloim vatru?"

"Nemoj, naloiu ja kasnije. A mogu pojesti hladan pirina."

"Da uzmem mreu?"

"Naravno."

Mree nigde nije bilo, i mladi se seti asa kada su mu je prodali. Ali, ova komedija se odigravala svakog dana. Nije postojao nikakav lonac utog pirina sa ribom, a deko je i za to znao.

"Osamdeset pet je srean broj", ree starac. "Kako bi ti se dopalo kad bih doneo ribu, teku hiljadu funti?"

"Uzeu mreu i otii po sardine. Sedi ti tu na suncu pored vatre. Hoe li?"

"Da. Imam jueranje novine i itau vesti o bezbolu."

Deak nije znao da li su i jueranje novine njegova izmiljotina. Ali starac ih izvadi ispod kreveta.

"Perino mi ih je dao u 'bodega' ", objasni on.

"Vratiu se im uhvatim sardine. Staviu na led i svoje i tvoje a ujutru emo ih podeliti. A kada se vratim, priae mi neto o bezbolu."

"Jenki ne mogu izgubiti."

"Ali, plaim se Indijanaca iz Klivlenda."

"Samo se pouzdaj u Jenkije, mladiu moj. Seti se Velikog Dimada."

"Plaim se oba tima, Tigrova iz Detrojta kao i Indijanaca iz Klivlenda."

"uvaj se, jer e se inae plaiti i Crvenih iz ininatija kao i Vajt Soksa iz ikaga."

"Proui to dobro i ispriaj mi sve kada se vratim."

"ta misli, kako bi bilo da kupimo loz koji se zavrava sa osamdeset pet. Sutra je osamdeset peti dan."

"Moemo", ree deak. "Ali ta misli o osamdeset sedam? zbog tvog velikog rekorda."

",A, to se ne dogaa dva puta. Nego, ta misli da li bi mogao kupiti jedan sa brojem osamdeset pet."

"Mogu da pogledam."

"Loz, moj brajko. Za njega ti treba dva i po dolara. Ko bi nam pozajmio?"

"Lako je za to. Dva i po dolara mogu dobiti uvek na zajam."

"Pa i ja mislim da bi ih moda mogao dobiti. Nego, ja pokuavam da se ne zaduujem. Prvo se zadui. A posle si obrao bostan."

"Utopli se, stari", ree deak. "Ne zaboravi da je ovo septembar."

"To je mesec velikih riba", ree starac. "U maju svako moe biti ribar."

"Sada idem po sardine", ree deak.

Kada se deak vratio starac je spavao na stolici, a sunce bee ve zalo. Deak uze sa kreveta staro vojniko ebe i preko naslona stolice ogrnu njime stareva iroka plea. Bila su to neobino lepa plea, jo uvek puna snage uprkos starosti, i vrat je bio jo snaan, i bore behu nevidljive kad je starac spavao a glava mu padala na grudi. Njegova koulja je bila toliko puta krpljena da je liila na jedra, a zakrpe behu od sunca izbledele. Stareva glava je izgledala vrlo stara, a kako su mu kapci bili pali na oi, ovek bi posumnjao da nema i trunke ivota u njegovom licu. Novine su mu leale na kolenu, a teina njegove ruke drala ih je vrsto na veernjem povetarcu. Bio je bosonog.

Deak ga je tu ostavio, a kada se vratio, starac je jo uvek spavao.

"Probudi se, stari", ree deak, i stavi svoje ruke na starevo koleno.

Starac podie kapke i za asak je izgledalo kao da se vraa iz dalekih krajeva. Zatim se nasmeio.

"No, ta si to doneo?" zausti.

"Veeru", ree deak. "Veeraemo."

"Nisam, zna, ni gladan."

"Hajde, samo jedi. Ne moe ribariti ako ne jede."

"Ve sam jeo", ree starac pa ustade, uze novine i presavi ih. Zatim poe da presavija ebe.

"Ama ogrni se tim ebetom", ree deak. "Dok sam ja iv, nee mi, vala, loviti ribu a da prethodno to ne pojede."

"Onda, iveo mi dugo, a vodi rauna i o sebi", ree starac. "Dobro, ta ima za jelo?"

"Crni pasulj, pirina, peene banane i kuvano povre."

Ernest Hemingway - Starac i more (3) >> 4 >>

Deko je sve to doneo sa Terase u jednoj dvostrukoj porciji. Dva pribora za jelo, noevi, viljuke i kaike nalazili su mu se u depu i svaki od njih bio je omotan papirnom servijetom.

"Odakle ti to?"

"Od Martina. Njegovi su."

"Moram mu se zahvaliti."

"Ve sam mu izrazio zahvalnost", ree. "Nije potrebno da mu zahvaljuje."

"Dau mu meso sa trbuha neke velike ribe", ree starac. "Da li je to inio za nas vie nego jedanput?"

"Da, ini mi se."

"Onda mu moram dati neto vrednije od mesa sa trbuha. To je velika panja sa njegove strane."

"Poslao je i pivo."

"Pivo iz konzervi mi je najdrae."

"Da, znam. Ali, ovo je iz boce. Hetijevo pivo, i moram mu vratiti bocu."

"Vrlo si ljubazan", ree starac. "Da jedemo?"

"Ve sam te pozvao", ree mu deak srdano. "Ne bih hteo otvarati kutiju dok ne sedne za sto."

"Spreman sam", ree starac. Trebalo bi jo samo da se umijem."

Gde da se umije? razmiljao je deko. Seoska esma se nalazila jo dve poprene ulice nie. Moram mu doneti vode, mislio je deak, i sapun, i ubrus. Zato sam tako nebriljiv? Treba da mu nabavim jo jednu koulju i jedan kaput za zimu i bilo kakve cipele i jo jedno ebe.

"Jelo ti je izvrsno", ree starac.

"Priaj mi o bezbolu", zamoli ga deak.

"U amerikoj ligi Jenki su kao to rekoh", poe starac sav ozaren.

"Danas su izgubili", ree mu deak.

"To je sitnica. Veliki Dimado je opet onaj stari."

"Ali u timu sada igraju drugi."

"Naravno. Ali on ih sve prevazilazi. U drugoj ligi, u meu izmeu Bruklina i Filadelfije, navijam za Bruklin. I, tada, mislim uvek na Dik Sislera i njegove duge udarce preko starog igralita."

"Bili su jedinstveni. Tukao je najdue lopte koje sam ikada video."

"Sea li se kad je dolazio na Terasu? Hteo sam ga povesti u ribolov, ali sam se suvie ustruavao da mu to predloim. Tada sam zamolio tebe da ga ti pozove, ali ni ti nisi imao smelosti."

"Znam. Bila je to velika greka. Moda bi pristao. I toga bismo se seali celog ivota."

"Poveo bih rado u ribolov velikog Dimada", ree starac. "Kau da je njegov otac bio ribar. Moda je bio siromaan kao i mi i moda bi nas razumeo."

"Otac velikog Sislera nije bio nikada siromaan, ve je i on, otac, igrao u mojim godinama, u velikim ligama."

"U tvojim godinama putovao sam na nekom jedrenjaku u Afriku i uvee sam gledao lavove na obali."

"Poznato mi je, ve si mi priao o tome."

"Da govorimo o Africi ili o bezbolu?"

"Radije o bezbolu. Priaj mi o velikom Jon Mek Grou." Izgovorio je J mesto D.

"I taj je imao katkad obiaj da dolazi na Terasu. Ali, bio je neotesan i grub, i nesnosan kad bi popio koju vie. U glavi su mu se stalno vrteli pored bezbola i konji. U svakom sluaju nosio je uvek u depu listu sa imenima konja i esto ih je pominjao na telefonu."

"Bee to veliki meneder", ree deak. "Moj otac ga smatra najveim."

"Zato, to je ovde boravio najee", ree starac. "Da je Deroer produio da i dalje svake godine dolazi ovamo, tvoj otac bi ga smatrao za najveeg."

"Pa ko je zapravo najvei menader? Lik ili Majk Gonzales?"

"Mislim da su jednaki."

"A najbolji ribar si ti."

"Ne, poznajem druge bolje."

"Que va", ree deak. "Ima mnogo dobrih, ribara a nekih i sasvim velikih. Ali, nijednog kao to si ti."

"Hvala. To me ini ponosnim i srenim. Nadam se da neu naii na ba tako veliku ribu pa da sve nae preanje prianje ispadne la."

"Takve ribe nema, samo ako si jo uvek jak kao to tvrdi."

"Moda vie i nisam tako jak kao to mi se ini", ree starac. "Ali ja znam razne majstorije a pored toga sam jo vian i uporan."

"Sada treba da legne da bi ujutru bio sve. Ja u vratiti stvari na Terasu."

"Onda, laku no. Doi u ujutru po tebe."

"Ti si moj budilnik", ree deak.

"Starost je moj budilnik", ree starac. "Zato se stari ljudi bude tako rano? Da li zato da produe svoj dan?"

"Ne znam", ree deko. "Znam samo da mladii kao to sam ja spavaju vrsto i dugo."

"Seam se toga", ree starac. "Probudiu te na vreme."

"Ne volim da me onaj moj budi. ini mi se onda kao da sam tada daleko ispod njega."

"Znam."

"Spavaj dobro, stari."

Deak izae. Dok su jeli, svetlost nije gorela na stolu, i starac svue pantalone i u pomrini prie krevetu. On savi pantalone i od njih napravi jastuk. Zatim se uvi ebetom i lee preko starih novina koje su pokrivale federe kreveta.

Zaspao je za tili as i sanjao o Africi, kada je bio jo mlad, i o dugim zlatnoutim obalama, kao i o belim obalama koje behu tako svetle da ih je bolno bilo gledati, i o visokim grebenima i velikim tamnim brdima. Sada je ve svake noi iveo na toj obali i u svojim snovima sluao je hujanje mora i gledao kako amci uroenika plove po njemu. Dok je spavao oseao je miris katrana i kuine sa palube, i udisao miris Afrike koji je jutrom donosio vetar s kopna.

Budio se obino kada bi osetio vetar sa kopna i onda se oblaio i odlazio da probudi deaka. Ali te noi vetar sa kopna je dunuo suvie rano, i on je u snu znao da je suvie rano, i zato nastavi sa svojim snovima i vide kako se beli vrhovi ostrva uzdiu iz mora, a zatim je sanjao o raznim lukama i plovidbama po Kanarskim ostrvima.

Ernest Hemingway - Starac i more (4) >> 5 >>

Vie nije sanjao o burama, ni enama, ni velikim dogaajima, ni grdnim ribama, ni bojevima, ni o takmienjima ko e biti jai, ni o svojoj eni. Sada je sanjao samo o naseljima, o predelima i lavovima na obali. Oni su se igrali kao mlade make na suncu, i on ih je voleo kao to je voleo i deaka. Nikada nije sanjao deaka. Jednostavno bi se probudio, pogledao kroz otvorena vrata prema mesecu, razvio pantalone i navukao ih. Pomokrio bi se napolju ispred kolibe i onda bi stao da se penje uz drum da probudi deka. Drhtao je od jutarnje hladnoe. Ali je znao da e se od drhtanja i hodanja ugrejati i da e uskoro zaveslati.

Vrata kue u kojoj je deak stanovao ne behu zakljuana, i on ih otvori i ue tiho, bosih nogu. Deak je spavao u prvoj sobi na nekom leaju i starac ga je lepo mogao videti pri meseini koja je sve vie bledela. Paljivo je uzeo njegovu nogu i drao je sve dotle dok se deak nije probudio, okrenuo se i pogledao ga. Starac mu klimnu glavom, i deak uze pantalone sa stolice kraj kreveta i obue ih, sedei na krevetu.

Starac izae kroz vrata a deak poe za njim. Bio je sanjiv i starac ga zagrli i ree: "ao mi je."

"Que va", na to e deak. "Takav je na ivot."

Sputali su se niz obronak sve do stareve kolibe i za sve vreme, dok su ili niz ulicu, prolazili su bosonogi ljudi nosei jarbole svojih amaca.

Kada su dospeli do stareve kolibe, deak uze klupad konopca i harpun i udice, a starac je nosio na leima jarbol sa omotanim jedrima. "Da li bi pio kafu?" upita deak.

"Ostaviemo stvari u amac i zatim emo je popiti."

Kafu su pili iz neke kutije kondenzovanog mleka u krmi gde su ribari jutrom navraali.

"Kako si spavao?" zapita deak. Sada je ilo koraao, mada mu je jo bilo teko da se sasvim rasani.

"Vrlo dobro, Manoline", ree starac. "Danas sam tako siguran u sebe."

"I ja sam", odgovori deak. "Sada treba da donesem tvoje i svoje sardine, pa i tvoj svezi mamac. Onaj moj nosi sam na pribor. On ne eli da mu ga bilo ko nosi."

"Ja sam drugaiji", ree starac. "Dozvolio sam ti da nosi stvari kad si imao pet godina."

"Da, znam", ree deak. "Vraam se odmah. Popij jo jednu kafu. Ovde uivamo kredit."

On ode bosonog preko koralnog stenja do ledinice gde su uvani mamci.

Starac je pio kafu polako. To je bilo sve to e okusiti celoga tog dana i bio je svestan da je mora popiti. Odavno ve nije mario za jelo i nikada nije nita nosio sa sobom. Imao je bocu vode u pramcu malog amca, i to bese sve to mu je trebalo za ceo dan.

Mladi se vratio sa sardinama i sa oba mamca zamotana u novine i oni pooe niz stazu prema amcu; oseali su ljunak pod nogama, a onda podigoe amac i otisnue ga u vodu.

"Sreno stari."

"Sreno", ree starac.

On namesti vesla obloena konopcem u karike, odupre se i poe da se izvlai kroz pomrinu iz luke. I drugi amci su se otiskivali na more, i sada su se ula njihova vesla kako pljuskaju po vodi mada ih on sada, kada se mesec nalazio iza breuljka, nije mogao videti.

Kadikad bi neko progovorio u amcu. Ali, najee je na njima vladao muk i ulo se samo udaranje vesala. Kada su izali iz luke, svaki se upuivao prema onom mestu gde se nadao da e nai ribu. Starcu je bilo jasno da je trebalo ii daleko na puinu, i on je ostavljao miris kopna za sobom i veslao je u istom, jutarnjem dahu mora. Video je svetlucanje morske trave u vodi kad je veslao preko onog dela mora koji su ribari nazvali dubokim ponorom jer je tu nastajala nagla dubina od sedam stotina arina. Ovde su se nalazile sve mogue ribe, jer se udaranjem struje o strme zidove morskog dna stvarao vrtlog. Tu su se okupljale ogromne koliine sardela i sitne ribe, neki put na najdubljim mestima, i jato mastiljavih riba i ove su se nou pele do same povrine gde su se sve ribe-putnice hranile njima.

U pomrini je starac oseao kako se pribliuje jutro i, dok je veslao, raspoznavao je treptavi zvuk leteih riba koje su izlazile iz vode i siktanje koje je dolazilo od njihovih ukoenih krila dok su letele pored njega. Naroito je voleo letee ribe; one su bile njegovi najbolji prijatelji na okeanu. Bilo mu je ao ptica, naroito malih, nenih morskih lasta, koje su neprestano letele i traile a skoro nikada nita nisu nalazile, i on je mislio da je ptiji ivot tei od naega izuzev ptica grabljivica. Zato se raaju tako nene i fine ptice, kao one morske laste, kada je more u stanju da bude tako grozno. Ono je dobroudno i arobno lepo. Ali ono moe biti tako strano i to iznenada, i te ptice, koje su letele i leprale i lovile, sa onim njihovim setnim glasovima, suvie su krhke za more.

Mislio je o moru kao o la mar, kako ga ljudi zovu na panskom, kad ga vole. Katkad, oni to ga jako vole, govore ravo o njemu, ali se ipak uvek izraavaju o njemu kao o eni. Neki opet od mlaih ribara, koji su raspolagali motornim amcima kupljenim onda kada je ajkulina jetra donosila veliki prihod, govorili su o njemu el mar, dakle u mukom rodu. Govorili su o njemu kao takmacu ili kakvoj tvravi, pa ak i kao o neprijatelju. Ali, starac je uvek mislio o njemu u enskom rodu, kao o neemu to moe da uskrati ili prui veliku milost, i kada je bilo divlje i ravo, ono ipak nije bilo krivo. Mesec utie na njega kao na enu, eto, tako je on mislio.

Veslao je sada ravnomerno, i to za njega nije predstavljalo nikakav napor, jer se drao svoga tempa a povrina okeana je bila ravna, izuzev pojedinih vrtloga u struji. Treinu svoga rada prepustio je struji a kada poe da svie, on vide da se nalazi dalje nego to je verovao da e se u to doba nalaziti.

"itavu sam nedelju pretraivao dubine ovog ponora i nisam nita uradio, razmiljao je on. Danas u raditi na otvorenom moru, razmiljao je on, gde se nalaze jato bonita i albakora a moda e se meu njima nai i kakva velika riba."

Pre nego to je sasvim svanulo, postavio je mamce i prepustio se struji. Jedan mamac se nalazio na dubini od 40 arina, drugi na 75 a trei i etvrti duboko dole u plavom moru, u dubini od 100 do 125 arina. Svi su mamci visili glavom okrenuti nadole; vrh udice bio je zaboden vrsto u ribu-mamac a ceo ostali slobodan deo, luk i drka, behu pokriveni sardinama. Svaka sardina je bila probodena kroz oi tako da su one inile poluvenac oko elika koji je kroz njih prolazio. Nije bilo mesta na udici koje svojim dobrim ukusom i prijatnim mirisom ne bi privuklo kakvu veliku ribu.

Ernest Hemingway - Starac i more (5) >> 6 >>

Deak mu je dao dva sitna sveza tunja ili albakore koji su visili na najdonjim konopcima kao olovni tegovi, a na drugim je imao veliku, plavu skuu kao i jednu sardelu koju je jednom ve upotrebio. Ali, one su se nalazile jo uvek u dobrom stanju i bile su okruene ukusnim sardinama koje su ih inile jo mirisnijim i primamljivijim. Svaki konopac, debeo kao kakva vea olovka, bese vezan za svezi, soni tap, koji je pri najmanjem trazaju ili dodiru mamca morao zadrhtati, a svaki kanap je imao jo po dva klupeta od 40 arina koja su mogla biti privezana za druge rezervne smotuljke, tako da je u sluaju potrebe riba mogla da odvije i preko tri stotine metara konopca.

Sada je starac posmatrao poloaj tri tapa i veslao paljivo da bi odravao konopce u odreenim duinama. Bilo je sasvim svetio i sunce tek to nije granulo.

Bledo sunce se pojavi iz mora, i starac je video druge amce rasute po struji dosta blizu obale. Zatim sunce sinu sjajnije i treperenje se osu iznad vode, i onda, kada se potpuno diglo, bljeskalo je na glatkoj puini, tako da ga oi zabolee, a on je veslao ne gledajui ga. On je gledao u vodu i posmatrao je konopce koji su se sputali pravo u tamno more. Drao ih je uspravnije nego iko drugi, tako da se u svakom sloju mranih dubina struje nalazio po jedan mamac za svaku vrstu ribe koja bi plivala tu u blizini. Meutim, udice drugih ribara nosila je struja i deavalo se da su one bile u dubini od sto arina dok su ribari mislili da se nalaze na ezdeset arina.

Ali, mislio je, drim ih ba kako treba. Samo, vie nemam sree. Ko zna? Moda danas? Svaki dan je nov dan. Dobro je kad ovek ima sreu. Tanost mi je ipak draa. I onda, kada srea doe, spreman si.

Sunce se pelo nebom ve puna dva sata i oi ga vie nisu bolele kad je gledao prema istoku. Na vidiku su bila jo svega tri amca, i inilo se da su vrlo mali i sasvim blizu kopna.

Celoga ivota jutarnje sunce mi je peklo oi. Pa ipak, one su jo dobre. Sveeri mogu slobodno gledati pravo u njega, oi mi ne zaseni. A ono je sveeri jae. Ali, jutrom mi zadaje bol.

Tog trenutka spazio je pticu fregatu, dugih crnih krila kako krui na horizontu ispred njega. Brzo je padala: obruavala se okomito, krila povijenih unazad, i zatim je ponovo kruila.

"Neto ima", ree starac. "Ne vreba ona samo tek tako."

Veslao je polako i ravnomerno prema mestu gde je ptica kruila. Nije se urio i svoje konopce je i dalje zatezao i poputao. U struji je plovio neto bre, ali je zatezao konopce jo uvek besprekorno, mada neto nervoznije nego pre no to je poao za pticom.

Ptica se die u vazduh i kruila je opet nepokretnih krila. Zatim se iznenada ustremi, i starac vide kako se, nad povrinom, letee ribe oajno rasprtae.

"Delfin", glasno zausti starac. "Ogroman delfin."

Ostavi vesla i izvue iz pramca neki kratak kanap. Kanap je imao udicu od ice i udicu srednje veliine, i on prikai kao mamac, jednu od sardina. Prebaci ga preko ograde i privrsti za jedan prsten na pramcu. Zatim stavi mamac i na drugi konopac i ostavi ga sklupanog pod pramcem u senci. Onda opet zavesla i posmatrae crnu pticu dugih krila, koja je sada estarila nad samim morem.

Dok ju je posmatrao, ptica se ponovo ustremi zabaenih krila, a kada se dade u poteru za leteim ribama, zamahnu snano i uzaludno krilima. Starac je video lako nadimanje vode koje prouzrokuju veliki delfini kad idu u poteru za gonjenim ribama. Delfini su sekli vodu pod leteim ribama a zatim bi, kada bi se ptice sunovratile u dubinu, munjevito nestajali pod vodom. To je veliko jato delfina, mislio je on. Razvili su se iroko i letee ribe imaju malo izgleda da se izvuku. A ptica nema nikakvog izgleda. Letee ribe su isuvie velike za nju, a uz to i plivaju strano brzo.

Posmatrao je letee ribe, koje su se neprestano gubile i pojavljivale, kao i bezuspeno nastojanje ptica. Ovo jato mi je umaklo, mislio je on. Lete ti one i brzo i daleko. Ali, moda e mi poi za rukom da susretnem koju zakasnelu od njih, a moda ih sada opkoljava moja velika riba. Moja velika riba mora da je negde u blizini.

Oblaci iznad kopna narastoe sada poput brda, a obala je bila jo samo duga, zelena linija sa sivo-plavim breuljcima iza sebe. Voda postade tamnoplava, tako tamna da je izgledala skoro grimizna. Kad bi pogledao u dubinu, video bi crvene alge planktona u tamnoj vodi i neobinu svetlost koju je sada rasipalo sunce. Posmatrao je svoje udice i video kako se gube vertikalno u vodi, i radovao se to je bilo mnogo planktona, jer je to znailo da tu riba mora biti obilato. Neobina svetlost kojom je sunce, sada kada je odskoilo, bojilo vodu, kao i oblici oblaka nad kopnom, predskazivali su dobro vreme. Ptica je, pak, bila sada skoro izvan vidika i nita se nije pokazivalo na povrini vode sem neto utog, od sunca izbledelog, sargaso-morskog korova i ljubiastih, vrstih oblika, svetlucavog piktijastog klobuka otrovne meduze, koja se kretala pored samog amca. Naginjala se na stranu, pa se opet uspravljala. Vrtela se veselo kao mehur sa svojini dugim smrtonosnim crvenim koncima to su se skoro jedan metar vukli po vodi.

"Agna mola", ree starac, "ti kurvo."

Stojei na mestu najzgodnijem za veslanje, pogleda u vodu i opazi sitne ribe, iste boje kao i otrovni konci kako plivaju izmeu njih, i tananu senku koju su bacale meduze. Ribice su bile imune protiv toga otrova. No ljudi nisu, pa bi se kada bi, dok se starac bori s ribom, konci obavili uad i ostali tako da vise, sluzavi i ljubiasti, dobijali plikovi i rane po rukama i akama. Otrov agna mola delovao je brzo i pekao kao posle udarca biem.

Svetlucavi klobuci behu arobno lepi. Ali su bili najpodmukliji od svega to se krilo u moru, a starac je gledao sa zadovoljstvom kada bi ih morske kornjae prodirale. Kada ih kornjae spaze, priblie im se spreda, zatvore oi, tako da budu savreno zatiene oklopom, i prodiru ih otrovne konce, i sve ostalo. Starac je posmatrao rado kada ih kornjae zgrabe, ali on ih je i sam, sa uivanjem, gazio na obali posle bure, i sluao kako prte kada bi ih svojim tvrdim cipelama razmrskavao.

Voleo je zelene kornjae kao i one to su im glave sline jastrebu, zbog njihove elegancije i brzine i vrednosti, a gajio je prijateljski prezir prema onim ogromnim, glupim, u utom oklopu, neobinim u svojoj ljubavnoj igri, koje su gutale tako zadovoljne, zatvorenih oiju, otrovne meduze.

Ernest Hemingway - Starac i more (6) >> 7 >>

Kornjae nisu imale za njega nieg mistinog, mada se dugo godina vozio u amcima sainjenim od kornjainog oklopa. alio ih je sve, ak i velike kornjae, koje su bile duge kao i njegov amac i teile jednu tonu. Najvei broj ljudi nema srca prema kornjaama, jer srce kornjae kuca jo mnogo asova poto bude ubijena i raskomadana. Ali, razmiljao je starac, i ja imam isto takvo srce, a moje noge i ruke su iste kao njihove. Jeo je njihova bela jaja, da bi ojaao. Jeo ih je tokom celoga maja da bi se u septembru i oktobru mogao poneti s velikim ribama.

Pio je, takoe, svakoga dana, po olju ribljeg ulja iz suda koji je liio na bubanj, i to u kolibi gde su mnogi ribari ostavljali svoj alat. Stavljao ga je svima ribarima kad bi ga eleli na raspolaganje. Ukus toga ulja bio je skoro svima odvratan. Ali, on ipak nije bio odvratniji nego ustajati u doba kada su se obino dizali, a pored toga bio je dobar i protiv svih nazeba i gripa, a koristio takoe i oima.

Starac pogleda uvis i vide kako ptica opet krui.

"Nala je ribu", ree starac. Ni jedna letea riba nije sekla povrinu a nisu se videle ni male, usamljene ribice. I dok je starac tako posmatrao, jedan mali tunj skoi u vazduh, prevrte se i zari se glavake u vodu. Tunj zasija poput srebra na suncu i kada se ponovo nae u vodi, pojavi se jo jedan, zatim drugi, i oni su skakali u svim pravcima i udarali kao biem po vodi koja se preli penom i onda se dadoe u poteru, dugim skokovima, za ribicama. Opkolie ih i poee da im se primiu.

Uhvatio bi ih da ne plivaju suvie brzo, mislio je starac, i gledao kako se jato probija kroz vodu i kako se ptica sputa i gnjura za ribicama koje su, obuzete panikom, jurile tamo-amo po povrini.

"Ptica je od velike pomoi", ree starac. Ba u tom trenutku zatee se ue pod njegovim nogama i on ostavi veslo i oseti teinu malog tunja koji se koprcao dok je zatezao ue i poeo da ga izvlai. Trzanje je postajalo sve jae dok je izvlaio, i on vide u vodi plava lea ribe i zlatnu boju njenih bokova pre nego to ju je bacio u amac. Ona je leala ela celcata i obla na suncu i buljila svojim neinteligentnim oima dok je brzim trzajima i udarcima svoga glatkog i pokretnog repa o bok amca sebi unitavala ivot. Starac je udari iz dobroudnosti po glavi i baci je, dok joj je telo jo drhtalo, u senku ispod amca.

"Albakora", ree glasno. "To e biti izvrstan mamac. Bie da ima deset funti." Nije se seao kada je prvi put, poeo sam sa sobom govoriti naglas. U staro doba, kada bi bivao sam, pevao je, a nekad je pevao nou, u maku ili amcu od kornjainog oklopa, dok bi sam na strai stajao sa veslom. Verovatno je poeo da govori sam sa sobom, kada bi ostao sasvim sam, onda kada ga je deak napustio. No vie se ne sea. Kad bi on i deak zajedno ribarili, govorili su obino tek kada bi bilo potrebno. Priali su samo nou ili kada nisu mogli zbog nevremena da isplove iz luke. Na moru se smatralo vrlinom ne govoriti suvino i starac se toga uvek drao i potovao. Sada je, meutim, svoje misli glasno izraavao, jer time nikom nije dosaivao.

"Da me drugi uju kako govorim glasno, mislili bi da sam poaavio", ree on. "Ali, poto ja to nisam, sasvim mi je svejedno. Bogati imaju radio u amcu pa im on pria. I sluaju vesti o bezbolu."

Nije sada vreme da se misli na bezbol, razmiljao je. Vreme je sad da se misli samo na jednu jedinu stvar. Na onu za koju sam roen. Moda je, eto, neka velika riba u blizini ovog jata, razmiljao je. Uhvatio sam samo jednu zlehudu albakoru, ali, one su se dale daleko na puini na posao, a inae su vrlo brze. Sve to danas izlazi na povrinu kree se brzo i u pravcu severo-istoka. Da li zbog dnevne svetlosti? Ili je to vremenski predznak, meni nepoznat?

Vie nije video zelenilo obale, ve samo vrhove plavih breuljaka, koji su se beleli kao da su bili pokriveni snegom, i oblake koji su se, kao snena brda, nadnosili nad njima. More je bilo sasvim tamno a svetlost je stvarala prizme u vodi. Bezbojni delii planktona bili su sada od sunca, koje se visoko diglo, kao razjedeni, i starac je video jo samo visoke prizme u modroj vodi dubokoj jednu milju, gde su njegovi konopci nestajali pod pravim uglom.

Tunjevi ribari su zvali sve takve ribe tunjevima i razlikovali ih po imenu samo onda kada su ih nosili na pijacu ili ih nameravali dati u zamenu za mamce opet su iezli u dubini. Sunce bee sada vrlo jako i starac ga je oseao na svom potiljku prilikom veslanja a oseao je kako mu znoj curi niz lea.

Mogao bih sasvim prosto da prepustim amac struji, mislio je on, da spavam i da veem konopac nekoliko puta oko prstiju na nogama, kako bi se u sluaju potrebe probudio. Ali, danas je osamdeset peti dan, pa bi danas trebalo da ulovi neto vredno.

Dok je posmatrao udice, vide kako jedan od sveih pruteva jako zadrhta.

"Da", ree on, "da", i ostavi vesla i ne udari njima o amac. On potee konopac, uhvati ga izmeu palca i kaiprsta desne ruke. Nije oseao ni pritisak ni teinu; konopac je visio labavo. Ovo se zatim ponovi. To bee sada kao neki probni trzaj, kratkotrajan i lak, a on je tano znao ta to znai. U dubini od stotine arina, marlin je prodirao sardine, koje su pokrivale vrh i koleno udice, gde je iljak, iskovan rukom, virio iz glave malog tunja.

Starac je drao paljivo i labavo konopac i levom rukom ga briljivo skinu sa tapa. Sad je mogao pustiti da mu klizi preko ruke a da riba ne oseti ni najmanji trzaj.

Ovog meseca, pa jo kad se uzme u obzir koliko se daleko otisnuo od obale, riba mora da je ogromno velika, razmiljao je. Jedi, ribo! Jedi! Izvoli samo! Kako su svee, kao i ti, ribo, u dubini od est stotina stopa u mraku ove hladne vode. Okreni se jo jednom u tmini i vrati se i pojedi ih.

On oseti lako, fino trzanje, zatim jo jai trzaj, jer se glava sardine sa udice tee skidala. Posle toga ne dogodi se nita.

"Doi", ree starac glasno. "Naini jo jedan krug. Samo ih pomirii. Zar nisu ukusne. Pojedi ih ljudski a posle njih na redu je tunj. vrst i hladan i ukusan. Ne ustruavaj se, ribo. Pojedi ih!"

Iekivao je sa konopcem izmeu palca i kaiprsta, gledajui istovremeno i u ostale konopce, jer je riba mogla isplivati navie ili se pustiti nanie. Zatim se oseti opet lak trzaj.

"Zagrie", ree starac glasno. "Daj Boe, da zagrize."

Ernest Hemingway - Starac i more (7) >> 8 >>

Ipak nije zagrizla. Izgubi se a starac i ne opazi.

"Nije mogla da ode", ree on. "Za ime Hrista, nije se mogla izgubiti. Samo se okrenula. Moda se prethodno malo zakaila za udicu i sada se prisetila."

Tada on oseti kako neto lagano dodirnu konopac i on bi srean.

"Samo se okrenula", ree on. "Zagrie."

Bio je srean to osea lagano trzanje, a onda oseti neto vrsto i neverovatno teko. To bee teina ribe i on olabavi konopac, i putae ga sve nie, nie, nie, odmotavajui prvi od dva rezervna klupeta. I dok je konopac lagano klizio preko starevih prstiju mogao je jo uvek osetiti veliku teinu, mada je pritisak njegovog palca i kaiprsta bio skoro neprimetan.

"Kakva riba", ree on. "Sada ju je uhvatila ustima popreko i sada je vue sobom."

Zatim e se okrenuti i progutati je, mislio je. To nije izgovorio, jer je znao, kada se govori unapred o neemu dobrom, moe ono i da se izjalovi. Znao je kakva je to morala biti ogromna riba i on je ve video u mislima kako se sa tunjem koga je drala popreko u ustima udaljuje. U tom trenutku on oseti kako se ona vie ne kree, ali oseaj teine jo nije izgubio. Zatim, ona posta tea i on odvi jo vie konopca. Jednog trenutka on ga pritisnu jae palcem i kaiprstom i teina se povea i povue pravo u dubinu.

"Zagrizla je", ree on. "Sada u je pustiti da pojede natenane."

Dozvolio je da mu kanap klizi niz prste dok je levu, slobodnu ruku pustio i pokuao da vee slobodne krajeve oba rezervna klupeta za uicu dva rezervna smotuljka sledeeg kanapa. Sada je bio spreman. Imao je u rezervi tri kanapa od po etrdeset arina, osim klupeta kojim se sada sluio.

"Jedi jo malo", ree on, "dobro progutaj."

Gutaj tako da ti se iljak zabije pravo u srce i da te ubije, mislio je. Zatim izai na povrinu i dopusti da te ubodem harpunom. Lepo. Jesi li spremna? Da li si se dugo gostila?

"Sada", ree glasno i sa obe ruke izvue konopac u duini od gotovo jednog metra i onda zape jo jednom, i zatim povue konopac iz petnih ila.

Nita se ne zbi. Riba se samo dalje polako kretala i starac je nije mogao podii ni za jedan palac. Njegov konopac bee jak i namenjen tekim ribama, i on ga je tako zatezao preko lea da kapljice vode poee prskati iz njega. Tada konopac poe da pravi u vodi tihi, itei um i on ga je jo uvek drao i odupirao se u trzanju. amac stade da se kree lagano prema severu.

Riba je plivala mirno i oni su plovili tihom vodom. Ostali mamci behu jo uvek u vodi, ali drugog izlaza nije bilo.

"eleo bih da se deak nalazi kraj mene", ree starac glasno. "Jedna me riba vue i ja sam u stvari sad zalogaj koji vuku. Mogao bih zategnuti konopac, ali bi tada ona bila u stanju da ga prekine. Moram ga drati to bolje mogu i po potrebi ga produavati. Daj, Boe, da samo putuje i da ne ode dublje.

Drao je kanap, zategnut preko lea i gledao je u njegov kosi poloaj u vodi, kao i u amac koji se kretao ravnomerno prema zapadu.

To e je stati glave, razmiljao je starac. Nije u stanju da izdri dugo. Ali posle etiri sata riba je jo uvek plivala prema otvorenom moru, vukui za sobom amac, a on je jo uvek drao zategnut konopac preko lea.

"Bilo je podne kad je zagrizla udicu", ree on. "A jo je nisam ni video."

Pre nego to je ulovio ribu, stavio je na glavu veliki slamni eir i on ga je sada grebao po elu. Bio je edan, te klee i paljivo, da ne bi pomerio konopac, istee se, to je vie mogao, prema boci sa vodom. Otvori je i uze jedan gutljaj. Zatim se nasloni na pramac da bi se odmorio. Sedeo je na nerazapetom jarbolu i jedru i nije se trudio da razmilja, ve je samo eleo da to sve izdri.

Onda se okrenu i vide da se kopno vie nije ni naziralo. Sasvim je svejedno, pomisli on. Mogu se vratiti natrag, orijentiui se pomou odbleska svetlosti iznad Havane. Jo ima dva sata do zalaska sunca i moda e pre tog doba ona izroniti. Ako to ne uini sada, onda e izroniti kad mesec zasija. Ako i tada to ne bude onda e moda izroniti kada sunce grane. Nije me uhvatio jo nikakav gr i oseam se dovoljno snanim. Najzad, ona ima udicu u drelu a ne ja. Ali, kakva mora da bude riba koja tako vue! Mora da je dobro zagrizla. Da mi je samo jednom da je vidim kako bih saznao kakvog imam protivnika.

Cele te noi riba nije promenila kurs, niti pravac, koliko je to starac mogao da razabere po poloaju zvezda. Posle zalaska sunca zahladni i znoj se suio hladei stareva lea, njegove ruke i njegove stare noge. U toku dana, uzeo je dak kojim je bio pokrio sud sa mamcem i prostro ga na suncu da bi se osuio. Kada je sunce zalo on ga ogrnu oko vrata, tako da mu je visio niz lea. I on ga paljivo podmetnu pod konopac koji se sputao preko njegovih lea. Dak ublai, poput jastuka, pritisak konopca i on pronae poloaj u kome se skoro ugodno oseao. Poloaj bee stvarno samo unekoliko manje neugodan nego pre, ali njemu se inio skoro prijatan.

Ni ja njoj, ni ona meni jedno drugom ne moemo nita uiniti, razmiljao je. Sve dok tako vue.

U jedan mah ustade i pomokri se preko ivice amca i pogleda prema zvezdama i prokontrolisa svoj kurs. Konopac bee kao kakva fosforescentna pruga koja je padala pravo sa njegovih lea u vodu. Sada su napredovali sporije i svetlost iznad Havane bee slabija i on je znao da sada struja skree prema istoku. Ako vie ne budem video trake svetlosti nad Havanom, znai onda da idemo dalje prema istoku, razmiljao je. Jer, da je kurs ribe ostao nepromenjen, trebalo bi da ih vidim jo nekoliko asova. Kakvi li su dananji rezultati Velike lige, pitao se. Da ovek sada ima radio bilo bi izvanredno. Zatim pomisli, pa, razmilja sve vreme samo o tome. Misli, more, o tome ta sad da radi. Ne sme praviti gluposti.

Onda ree glasno: "Eh, da mi je deko sada ovde! Da mi pomogne i da sve ovo vidi."

Niko ne bi smeo da ostane u starosti sam, razmiljao je. Ali to je neminovno. Ne smem zaboraviti da pojedem tunja pre nego to se ukvari, da me snaga ne bi izdala. Ne zaboravi, ma kako to nerado inio, da ujutru rano jede. Ne zaboravi, ree sam sebi.

Ernest Hemingway - Starac i more (8) >> 9 >>

U toku noi dva delfina pribliie se amcu i on ih je uo kako se prevru i cmoku. Umeo je da razlikuje duvanje mujaka, slino frktanju, od uzdisanja enke.

"Dobra bia", ree on. "Igraju se i ale i vole se. Oni su nam braa, kao i letee ribe."

Onda oseti samilost prema velikoj ribi koju je uhvatio. udesna je i neobina i ko zna koliko je stara, mislio je. Nikada ranije nisam uhvatio ribu koja je bila tako snana i koja se tako udno ponaa. Moda je isuvie pametna pa e skoiti. Mogla bi me svojim skokovima ili iznenadnim izbijanjem na povrinu unititi. Ili, moda je ranije ve nekoliko puta progutala udicu pa sad zna kako se treba boriti. Nema ni pojma da joj je protivnik samo jedan jedini ovek i da je taj ovek starac. Nego, da grdne li ribe, para e vredeti ako joj samo meso bude dobro. Ona je kao ovek zgrabila mamac i vue ga ba kao i ovek i priprema se bez panike za odbranu. Da li je bilo ta smislila, ili je prosto oajna kao i ja.

Setio se dana kada je upecao jednog od para marlina. Mujak puta uvek enku da zagrize prva, i upecana riba, enka, poinje da se, obuzeta panikom, oajniki brani i zato se brzo iscrpi, a za sve vreme mujak je ostao kraj nje, prolazio ispod konopca i kruio sa njom na povrini. Mujak se nalazio tako blizu nje da se starac uplaao da e mujak svojim repom, otrim kao kosa, i skoro iste veliine i oblika, presei konopac. Kada je starac probio enku kukom za ribe i poeo je udarati, i onda kada joj je drao vrsto kljun, nalik na rapir, i tukao je maljem po glavi sve dotle dok joj boja ne postade slina onoj na podlozi ogledala, i kada ju je zu pomo deaka podigao na palubu, mujak je bio za sve vreme pored amca. Zatim, kada je starac pokuavao da razmrsi konopce i pripremao harpun, mujak skoi visoko, sasvim pored amca, da bi video gde mu se nalazi enka i onda ga nestade u dubini; njegova krila, boje lavendera, u stvari njegova grudna peraja, rairio je svom irinom, i sve su mu se pruge mogle videti. Bio je divan, starac se seao, i bio je uporan.

To je bila najalosnija epizoda koju je ikada doiveo, razmiljao je starac. I deak je bio tuan i molili smo je za oprotaj i ubili smo je brzo.

"Hteo bih da je deak ovde", ree glasno i namesti se ugodno na daskama pramca i oseti preko konopca, koji je drao na leima, snagu ribe koja se neprekidno kretala prema, bogtepita, kakvom cilju.

Dobro bi bilo da je ve jednom, pomou lukavstva, prisili da izabere cilj, setio se starac.

Njen cilj je bio da ostane duboko u tamnoj vodi, daleko od svih zamki i prevara i lukavstva. Moj cilj je bio da odem dalje od svih ljudi. Dalje od svih ljudi na svetu. Sada smo, od podneva vezani riba i ja. I nikog nema da nam pomogne.

Moda i nije trebalo da budem ribar, razmiljao je. Nego, roen sam da budem to. Moram se svakako podsetiti, im svane, da pojedem tunja.

U cik zore neto je povuklo za jedan od mamaca, koji su se nalazili iza njega. u kako se tap lomi i konopac odvija preko ograde amca. Izvadi u mraku no iz korica i kada je uspeo da prebaci svu teinu na svoje levo rame, onda je povukao unazad i presekao konopac o drvo ograde. Zatim presee konopac najblii njemu i u mraku privrsti slobodne krajeve rezervnog klupeta. Radio je spretno jednom rukom, a jednom nogom je stajao na klupadima da se ne bi kotrljala dok im je vezivao vorove. Sada je imao est rezervnih klupadi. Dva od svakog mamca koji je presekao, a pored toga i dva od mamca koje je riba zagrizla; svi su oni bili povezani.

Kad svane, razmiljao je, vratiu se mamcu na dubinu od etrdeset arina i njega u presei i privezati za rezervno klupe. Bie da sam izgubio dve stotine arina dobrog katalonskog cordel-a i udice i uice. To se moe nadoknaditi. Ali kako nadoknaditi gubitak ako neka riba zagrize konopac i presee ga. Koja li je to riba maloas zgrabila mamac? Moda marlin ili sabljarica, irokih eljusti, ili ajkula. Nisam je osetio. Moram se ove brzo otarasiti.

Glasno je rekao: "Eh, da mi je deko sada ovde!"

Ali, deka nema, pomisli. Samo si ti, sam i bie bolje da se vrati poslednjem konopcu, ne obzirui se da li je mrano ili ne, i presee ga i privrsti dva rezervna klupeta.

Tako je i uinio. Bilo je teko raditi u mraku a jednom prilikom riba podie veliki talas koji ga obori na pod i rasee ga ispod oka. Tanak mlaz krvi potee mu niz obraz. Ali, ona se zgrua i sasui pre nego to je skliznula do brade i on se zatim vrati na pramac.i nasloni na drvo. Popravi dak i paljivo namesti konopac, tako da mu pade preko jo neoptereenog dela lea, i, dok ga je tako drao ukotvljenog preko svojih plea, ispita paljivo trzanje ribe i zatim proceni kojom se brzinom kretao amac.

Zato je trgnula u stranu, pomisli on. ica je sigurno skliznula niz njena breuljkasta lea. Svakako, lea je manje bole nego mene, ali, ne moe ona vui beskonano amac, ma kolika da je. Sad je sve otklonjeno to bi moglo da pravi smetnje a, pored toga, ima i mnogo rezervnog kanapa sve to je potrebno.

"Ribo", ree on blago i jasno. "Ostau s tobom dok ne umrem."

Ostae ona sa mnom, starac pomisli, i tako iekivae da svane. Bilo je hladno pred svitanje i on se pripi uz drvo da se zagreje. Izdrau toliko koliko i ona, razmiljao je. I pri prvoj svetlosti vide kako se amac die i sputa. amac se neprekidno kretao a kad se ukaza prvi traak sunca, ono se nalazilo s desne strane starevog ramena.

"Kree prema severu", ree starac. "Struja nas je skrenula daleko prema istoku", mislio je. "Dobro bi bilo da se vrati niz struju. To bi znailo da se umorila."

Kada se sunce jo vie diglo, shvatio je da se riba nije umorila. Postojao je samo jedan povoljan znak. Nagib konopca je govorio da je plivala na manjoj dubini. To jo nije znailo da e iskoiti, pomislio je. Ali mogla je.

"Boe, pusti je da skoi", ree starac. "Imam dovoljno konopca."

Ernest Hemingway - Starac i more (9) >> 10 >>

Moda e je, ako malo vie zategne, ica ozlediti i onda e skoiti. Sada, kada je ve svanulo, pusti je da skae da bi napunila svoje mehurove du lea vazduhom i onda se nee moi dogoditi da, pre nego to umre, ode u dubinu.

On pokua da pojaa zategnutost ali konopac, otkako je riba zagrizla udicu, nije bio nikada kao sada napet do svojih krajnjih granica i on oseti otpor dok je vukao i onda shvati da se ue vie nije moglo zatezati. Ne smem ga vie vui, pomisli. Svaki trzaj proiruje ranu od udice i onda ako skoi, moe se dogoditi da joj se izvue. U svakom sluaju, oseam se bolje na suncu a zasada i nemam potrebe da gledam u njega.

Na konopcu se video uti korov ali starac je znao da to konopac ini jo teim i zato je bio zadovoljan. To je bio uti golfski korov koji je u toku noi svetlucao tako jako fosforescentnim sjajem.

"Ribo", ree on, "volim te i mnogo te potujem. Ali ubiu te neminovno pre smiraja sunca."

Nadajmo se tome, pomisli.

Jedna ptiica dolete sa severa do amca. To je bila neka mala ptica pevaica i ona je letela nisko iznad vode. Starac je odmah video da je vrlo umorna.

Ptica slete na krmu amca i tu ostade. Zatim napravi nekoliko krugova oko stareve glave i zadra se na kanapu gde bee ugodnije.

"Koliko ima godina", upita starac pticu. "Da li ti je to prvo putovanje?"

Ptica ga je gledala dok joj je govorio. Bila je suvie umorna da ispita konopac i ona se zaljula na svojim nenim noicama.

"Jak je", ree joj starac. "Suvie je jak. Da ti je no bila spokojna, ne bi bila tako umorna. Kakve te ptice gone?"

Jastrebovi, pomisli on. Lete prema moru da bi naili na vas. Ali, on ptici ne ree nita, ona ga nije mogla razumeti a uskoro e saznati za jastreba.

"Odmori se dobro, ptiice", ree on. "Zatim odleti i potrai svoju sreu kao i svaki ovek, kao i svaka ptica, kao i svaka riba."

Govorio joj je to jer su mu lea noas utrnula i sada su ga uasno bolela.

"Ostani kod mene, ptiice", ree. "ao mi je to ne mogu razapeti jedro i povesti te sobom pri lakom povetarcu to se die. No, bar je sa mnom jedan prijatelj." I ba tada riba tre i starac pade na pramac a moda bi ga i bacila preko ivice da se nije pridrao i popustio konopac.

Ptica odlete kad kanap zadrhta a starac nije video kad je uzletela. Desnom rukom paljivo dodirnu konopac i primeti da mu je ruka krvavila.

"Neto mi je ozleeno", ree glasno i povue konopac da bi video da li e riba skrenuti. Ali, kad je zategnuo do krajnje granice, on prestade s tim i odmeri teinu.

"Osea ga sada, ribo", ree on. "A, boga mi, isto tako i ja."

On se osvrnu za pticom jer je eleo njeno drutvo. Ptica se izgubila.

Nisi ostala dugo, pomisli starac. No, tamo je svakako jo surovije, tamo gde si odletela, sem ako se nisi dokopala obale. Kako sam mogao dozvoliti da me riba povredi tako naglim trzajem? Mora da sam bio glup. Ili moda zbog toga to sam posmatrao ptiicu i razmiljao o njoj. Sad treba da obratim veu panju na svoj posao, a onda da pojedem tunja kako bih sauvao snagu.

"eleo bih da je deak ovde i da imam soli", ree glasno.

Prebacujui teret konopca na levo rame i kleknuv paljivo, on opra ruku u okeanu i drao je vie od jednog minuta tako zagnjurenu i posmatrao krvavi trag i neprestano penuanje vode oko ruke, a s kretanjem amca nestajalo je krvi.

"Mnogo je usporila", ree on.

Starac bi jo drao ruku u slanoj vodi, ali plaio se drugog iznenadnog trzanja ribe i zato ustade i isprui ruku prema suncu. Konopac je samo lako ozledio ruku. Ali, to bee najpokretljiviji deo ruke. Znao je dobro da e mu ruke biti potrebne pre nego to se sve to svri, a zatim nije ni eleo da bude povreen pre no to postigne cilj.

"Sada", ree kada mu se ruka osuila, "moram pojesti malo tunja. Mogu ga dohvatiti rukom i pojesti ga na miru."

On klee i nae tunja pomou kuke koja se nalazila ispod pramca i privue ga k sebi, ali pazei da ne dodirne zategnute konopce. Opet je drao konopac na levom ramenu i odravajui levom rukom ravnoteu, on svue ribu s kuke a ovu vrati na staro mesto. Zatim klee jednim kolenom na ribu i gulei s lea, od glave pa sve do repa skinu tamno crveno meso ribe. Kada je tako zgulio est traka, rairi ih preko drveta na pramcu, obrisa no o pantalone i uze kostur ribe za rep i baci ga u vodu.

"Sumnjam da u je celu pojesti", ree i pree noem preko jedne od traka. Oseao je hladan otar pritisak konopca, a levu mu ruku zahvati gr. Ona se vrsto pripi uz konopac i on je pogleda s puno prekora.

"I to mi je neka ruka", ree. "Dobro, gri se ako hoe. Pretvori se u kandu. Nita ti nee pomoi."

Doi samo, pomisli on i pogleda pod kojim je uglom konopac padao u tamno more. Jedi sada, i to e ti ojaati ruku. Ruka nije kriva a ti si mnogo asova proveo sa ribom. Ali, sa njom si u stanju da bude veno. Pojedi tunja sada.

Uzeo je jedno pare i metnuo ga u usta i polako vakao. Nije bilo neprijatno.

Dobro vai, mislio je, i izvuci sve sokove. Ne bi bilo loe da se jede sa malo limuna i soli.

"Kako si, ruko?" zapita ruku, ukoenu skoro kao mrtvu. "Pojeu vie, u tvoje zdravlje."

On pojede drugo pare koje je presekao nadvoje. vakao je paljivo i zatim ispljuva kou.

"Kako ti je, ruko? Da li je moda suvie rano da se zna?"

On zagrize jo jedno veliko pare i poe ga vakati.

"To je izvanredno punokrvna riba", mislio je. "Srean sam to nisam uhvatio delfina umesto nje. Delfin je suvie sladak. A ova nije takva, i u njoj se jo uvek nalazi sva snaga."

Ernest Hemingway - Starac i more (10) >> 11 >>

ovek mora biti praktian, pomisli. Dobro bi bilo da imam soli. A ne znam da li e sunce ukvaritiili osuiti ono to ostane i zato e biti bolje da sve pojedem mada nisam gladan. Riba je mirna i istrajna. Pojeu sve i onda sam spreman.

"Strpi se, ruko", ree on. "To inim zbog tebe."

Hteo bih nahraniti ribu. Ona mi je brat. Ali moram je ubiti i zato biti dovoljno snaan. Polako i svesno on pojede sve to je ostalo od ribljih traka.

On se uspravi, istei ruku o pantalone.

"Sada", ree, "moe pustiti konopac, ruko, ja u raditi desnom dok se ne opameti." Levom nogom stade na teko ue koje je leva ruka drala i povue unazad da bi se suprotstavio pritisku na leima.

"Pomozi mi Boe, da me gr proe", ree on, "jer ne znam ta riba namerava." Ali, ona je izgleda mirna, mislio je, i radi sve po planu. A kakav je moj plan? Moram ga prilagoditi njenom, s obzirom na njezinu veliinu. Ako skoi, mogu je ubiti. Ali, ona e se zauvek zadrati dole. Onda u i ja, zajedno s njom, ostati zauvek na dnu.

On protrlja zgrenu ruku o pantalone i pokua da otvori aku. Ali, ona se nije otvarala. Moda e se otvoriti na suncu, pomisli on. Moda e se otvoriti kad svarim sirovog, jakog tunja. Ako hou da je otvorim, otvoriu je bez obzira na sve. Ali, neu je otvarati silom. Neka se otvori sama od sebe. Uostalom, zloupotrebljavao sam je noas kada je bilo potrebno da preseem i veem razne konopce.

On baci pogled po moru i oseti kako je sada sam. Ali, vide prizme u tamnim morskim dubinama i zategnuti konopac ispred sebe, i neobino talasanje u nepokretnom vazduhu. Oblaci su se gomilali pod pritiskom pasata i on ispred sebe vide jato divljih plovki koje su se ocrtavale na nebu iznad vode. Jato zatim nestade i onda se opet pojavi, i on je znao da ovek nije nikada sam na moru.

Setio se kako se neki ljudi plae kada plovei u malom amcu izgube kopno iz vida a znaju da se nalaze u mesecu koji obiluje nevremenom. Sada se nalazio u periodu uragana a kad on ne duva, vreme je u tom mesecu najlepe u toku cele godine.

Ako predstoji uragan ovek na moru opaa uvek dan ranije znake na nebu. Oni, na obali, ne mogu ih videti jer ne znaju u ta da gledaju, razmiljao je. Svakako da i obala prouzrokuje razlike u oblicima oblaka, ali, sada se uragan nee dii.

On pogleda nagore i vide bele humuluse izvajane u nene grudve sladoleda, a visoko iznad njih na septembarskom nebu behu perjasti tragovi cirusa.

"Lak brisa", ree on, "lepe vreme za mene nego za tebe, ribo."

Leva mu ruka bee jo uvek zgrena ali se sada poe polako otvarati.

Mrzim gr, pomisli on. To je podvala sopstvenog tela. Poniavajui je da se u prisustvu drugih dobije proliv usled trovanja hranom ili da se zbog toga povraa. Ali, gr uvek ga je smatrao za calambre poniava oveka, naroito onda kada je sam.

Da je deak ovde mogao bi je protrljati i povratiti, mislio je. Ipak e se otvoriti.

Zatim mu desna ruka oseti razliku u pritisku konopca i to pre nego to je opazio promenu njegovog nagiba u vodi. A kada je konopac povukao k sebi i udario levom akom snano i neoekivano o butinu, spazi kako nagib konopca postaje sve blai.

"Penje se", ree on. "Pridrui se, ruko, molim te, hajde, pridrui se."

Konopac se dizao lagano i ravnomerno a zatim se ispred amca nabra povrina okeana i riba se pojavi. Izlazila je beskrajna i voda se slivala niz njene bokove. Bljetala je na suncu a njena glava i lea behu tamni i crveni dok su joj se pruge na slabinama prelivale u otvorenoj plavoj boji. Njen kljun bee dug kao tap za bezbol i zaotren kao rapir, telo joj postoja paralelno s povrinom vode, zatim kao gnjurac ponovo zaroni, i starac vide kako tone, s repom nalik na veliku kosu, i kako konopac stade da se sve vie zatee.

"Dua je dve stope od amca", ree starac. Konopac se kretao brzo ali ravnomerno i ribu nije obuzela panika. Starac je pokuavao da obema rukama dri konopac ispod njegove krajnje granice zategnutosti. Znao je, ako neprekidnim pritezanjem ne privoli ribu da uspori ona bi mogla da odmota ceo konopac i prekine ga.

To je velika riba i moram je umiriti. Ne smem nikada dozvoliti da postane svesna svoje snage, ni svih onih mogunosti koje nastaju njenim trzanjem. Da sam na njenom mestu, zapeo bih iz sve snage i povukao pa kud puklo da puklo. Ali, hvala Bogu, one nisu tako inteligentne kao mi koji ih ubijamo; mada su plemenitije i sposobnije.

Starac je video mnogo velikih riba. Imao je prilike da vidi mnoge teke i preko pet stotina kilograma i ulovio je dve takve grdosije u toku celog svog ivota. Ali, nikada sasvim sam. Sada, sam, i daleko od kopna, privezan je za najveu ribu koju je ikada video, veu od svih za koje je ikada uo, a leva ruka mu je bila jo uvek zgrena kao kande u orla.

Ipak e oiveti, mislio je starac. Sigurno e oiveti da pomogne desnoj. Postoje tri stvari u bratskom meusobnom odnosu: riba i moje ruke. Mora se otvoriti. Nedostojno je nje da bude zgrena. Riba je opet plivala sporije i kretala se uobiajenom brzinom.

Zato je skoila, razmiljao je starac. Kao da je htela da pokae koliko je velika. Sad dodue znam. Hteo bih i ja da joj pokaem kakav sam. Ali, onda bi videla i zgrenu ruku. Neka misli da sam vie ovek nego to sam, a takav u svakako i biti. Hteo bih da sam riba, ba ova riba, u takvim okolnostima u kojima je i ona sada, pod uslovom da mi ostane volja i razum.

On se nasloni udobno na drvo i izdra strpljivo sav bol, dok je riba plivala ravnomerno, a amac se probijao lagano kroz tamnu vodu. Kada je dunuo vetar s kopna, more se malo uzburka i u podne stareva leva ruka ivahnu.

"Ribo, rave vesti za tebe", ree on i podie konopac preko daka koji mu je pokrivao lea.

Oseao se ugodnije, ali je patio, mada to nije priznavao.

"Nisam poboan", ree on. "Ali, izgovoriu deset Oenaa i Bogorodice djevo samo da uhvatim ribu, a ako bude moja, otiu u na poklonjenje Kobreanskoj devici. Eto obeanja!"

Ernest Hemingway - Starac i more (11) >> 12 >>

I on poe da se moli mehaniki. Katkad je bio toliko umoran da se molitve nije mogao setiti i onda je reci izgovarao brzo da bi sauvao automatizam. Bogorodice djevo je lake oitati nego Oena, pomisli on.

"Zdravo Marija, puna milosti gospodnje. Blagoslovena ti jesi meu enama i blagosloven plod utrobe tvoje. Majko boja, moli sad za nas, grenike, kao i u asu nae smrti, amen." Zatim dodade: "Blaena device, moli se za smrt ove ribe. Ma koliko da je divna."

Kada je oitao obe molitve i oseajui se sad mnogo bolje, ali jo uvek patei u istoj meri a moda jo i vie, on se nasloni na pramac i poe mehaniki da mrda prstima leve ruke.

Sunce je sada grejalo, mada je laki povetarac pirkao.

"Bie bolje da promenim mamac na ovoj maloj udici kod pramca", ree on. "Ako se riba resi da izdri jo jednu no, bie opet potrebno da jedem a vode ima jo malo u boci. Ne verujem da ovde mogu uhvatiti to drugo do delfina. Ali, ako ga pojedem sveeg, nee biti na odmet. eleo bih da se letea riba spusti noas na amac. Ali, nemam svetlosti da ih privuem. Letea riba, ma koliko bila sirova, izvrsna je za jelo, i ovek nema potrebe da je erei. Moram sada tedeti svaki deli svoje snage. Isuse, nisam znao da je tako velika."

"Ipak u je ubiti", ree on. "U svoj njenoj veliini i slavi."

Mada to nije poteno, mislio je, ali pokazau joj ta sve jedan ovek moe uiniti i izdrati.

"Rekao sam deaku da sam neobian ovek. Sada je trenutak kad to treba i dokazati."

Hiljadu puta je to ve dokazao, pa ipak to jo nije znailo nita. Sada je opet dokazivao. Uvek je morao ponovo dokazivati, a nikada nije mislio o prolosti kada se nalazio u takvim trenucima.

Bilo bi dobro da riba zaspi i onda bih i ja spavao i sanjao lavove. Zato li su mi to lavovi najsnanija uspomena? "Ne misli o tome, starce", ree sam sebi. "Odmaraj se sada naslonjen na drvo i ne misli ni na ta. Ona se napree. A ti radi to manje moe."

Podne je sve vie odmicalo a amac se jo uvek kretao lagano i ravnomerno. Ali sa istoka dunu jai vetar i starac je plovio tiho lako uznemirenim morem i rana od konopca na leima sada ga je prijatno draila. Jednog trenutka, u toku popodneva, konopac se opet poeo dizati. Ali, riba produi da pliva samo na neto viem nivou. Sunce pade na starevu levu ruku i ramena i lea. Bilo mu je jasno da je riba skrenula sa severa ka istoku.

Sada, kada je svoju ribu ve jednom video, mogao ju je predstaviti sa njenim purpurnim grudnim perajima, irokim kao krilo, i velikim uzdignutim repom, kojim je sekla tamnu vodu. Koliko li vidi u dubinu, zapita se starac. Njeno oko je ogromno, a konj mnogo sitnijih oiju vidi u pomrini. Nekad sam mogao da vidim sasvim dobro po mraku. Ne u potpunom mraku. Ali, skoro, kao maka.

Sunce i stalno kretanje prstiju povratili su mu potpuno levu ruku i on poe da prebacuje sve vie tereta na nju i strese ramenima da bi malo pomerio u stranu otar pritisak konopca.

"Ako se nisi umorila, ribo", ree glasno "mora da si vrlo udna."

Osetio je veliki zamor, a znao je da e se uskoro spustiti no i zato pokua da razmilja o drugim stvarima. Mislio je o velikim ligama, za njega su to bile Gran Ligas, i on je znao da su Jenkiji iz Njujorka igrali sada protiv Tigrova iz Detrojta.

Ve je drugi dan kako ne znam rezultate, pomisli on. Ali, moram imati pouzdanja i biti dostojan velikog Dimada koji obavlja sve stvari savreno, ak i kada ga boli petna kost. Kakav li je bol petne kosti, upita samog sebe. Un espuela de hueso. Tako neto mi nemamo. Da li je isto tako muno, kao kad ti petao-megdandija zarije mamuze u petu? ini mi se da ne bih mogao ni to, a ni gubitak jednog ili oba oka izdrati i nastaviti, poput petlova, borbu. ovek se ne nalazi mnogo iznad ptica i zveri. Ipak bih radije bio ivotinja ovde, u tami mora.

"Sve dok se ajkula ne pojavi", ree glasno. "Ako ajkula doe onda teko i njoj i meni."

Veruje li da bi veliki Dimado ostao, kao ja, tako dugo sa ribom, pomisli on. Sigurno da bi ostao, ako ne i due, jer je snaan i mlad. I njegov je otac bio ribar. Pitam se ipak da li bi mu bol petne kosti toliko smetao?

"Ne znam", ree glasno. "Nikada me nije bolela petna kost."

Kada je sunce zalo setio se, da bi ulio sebi vie samopouzdanja, doba provedenog u Kazablanki, kada se u jednoj tamonjoj krmi takmiio s monim crncem iz Sijenfugosa, kojeg su smatrali najjaim na doku. Dvoboj je trajao dan i no, s laktovima iznad kredom povuene linije na stolu, koso ispruenih podlaktica i vrsto stisnutnih aka. Obojica su se trudila iz petnih ila da primoraju jedan drugog da svine ruku na sto. Mnogi su se kladili i svet je ulazio i izlazio u sobu osvetljenu petrolejskom lampom, i on je gledao kako se posle prvih osam asova sudije menjaju, svaka etiri asa, da bi otili na spavanje. Pod noktima njegove i crneve ruke pojavi se krv i oni su piljili jedan drugome u oi, ake i laktove, a posmatrali su ih oni koji su se kladili i dalje se etajui po sobi, ili sedei na visokim stolicama uza sam zid. Zidovi behu od drveta, premazani svetloplavom bojom, a svetiljke su po njima bacale senke megdandija. Crneva senka bee ogromna i lelujala se po zidu kad godi bi plamen zatitrao.

Izgledi na pobedu menjali su se stalno tokom cele noi i crncu su davali da pije rum i pui cigarete. Crnac bi posle ruma pokuavao da uini strahoviti napor. Jednog trenutka uspeo je da poljulja ravnoteu stareve ruke tada on jo ne bee starac, ve Santjago El Campeon za itava tri palca. Starac je ipak vratio ruku na mrtvu taku. Istog trenutka bi mu jasno da e pobediti crnca koji bee zgodan ovek i atletski razvijen. Kada sutradan oni koji su se kladili zahtee da se borba proglasi nereenom a sudija stade da klima glavom, on zape iz sve snage i poe sve vie da obara crnevu ruku nanie dok ova najzad ne lee na drvo. Dvoboj je poeo u nedelju ujutru, a zavrio se u ponedeljak ujutru. Mnogi od prisutnih traili su da se borba proglasi nereenom, jer je trebalo da odu na dokove da utovaruju vree sa eerom ili do Havanske kompanije za ugalj. Oni su nestrpljivo oekivali krajnji ishod. A on je okonao borbu pre nego to je ijedan otiao na posao.

Ernest Hemingway - Starac i more (12) >> 13 >>

Dugo vremena posle toga zvali su ga svi "ampion", a u prolee odrao se revan. Svet se nije mnogo kladio i on je pobedio vrlo lako, jer je jo u prvom susretu slomio samopouzdanje crncu iz Sijenfugosa. Posle toga borio se jo nekoliko puta i zatim je prestao. Doao je do zakljuka da je mogao pobediti svakoga ako bi to samo stvarno hteo, ali je isto tako uvideo da bi u ribolovu takve borbe smetale njegovoj desnoj ruci. Pokuao je da se bori levom. Ali leva ruka ga je obmanjivala, nije inila ono to je eleo, i zato joj nije verovao.

Sunce e je sada dobro ispriti, pomisli on. Nee mi se vie zgriti sem ako noas ne zahladi. Da mi je znati ta li e se ove noi dogoditi?

Jedan avion prelete mu visoko iznad glave na putu za Majami i on je ugledao kako njegova senka unese paniku meu jatom leteih riba.

"Pored toliko leteih riba mora da je tu sigurno i delfin", ree on, i cimnu konopac da bi video ne bi li se mogao izvui za jo koji metar. Nije bilo mogue i konopac ostade vrst a kapljice iz njega stadoe vrcati, to bee znak da tek to nije pukao. amac se okretao lagano i on je pratio avion sve dok ga je mogao videti.

Mora da je vrlo neobino u avionu, pomisli on. eleo bih da vidim kako izgleda more sa visine? Mora biti da se dobro vidi riba ako ne leti suvie visoko. Leteo bih vrlo nisko, na 200 arina, i odozgo posmatrao ribu. Stajao sam jednom na gredi to spaja jarbole u amcu od kornjaina oklopa i ve sa te visine video sam sasvim lepo. Delfin je tada izgledao zeleniji i mogle su se videti njegove pruge i purpurne take a mogao se videti i ceo roj. Zbog ega brze ribe koje ive u tamnim morskim strujama imaju purpurna lea ili, obino, crvene pruge ili mrlje. Delfin izgleda naravno zelen jer je u stvari zlatan. Ali, kada eli da se nahrani, propisno gladan, tada se vide purpurne pruge kao i kod marlina. Da li to dolazi od ljutine ili vee brzine?

Upravo dok su, pre no to se smrklo, prolazili kraj velikog ostrva od morskog korova sagraso, koje se ljuljalo na lako uzburkanom moru i davalo utisak kao da je okean obljubljivao nekog ispod utog pokrivaa, u njegovu manju udicu zagrize delfin. Video ga je tek kada je skoio u vazduh sasvim zlatan pod poslednjim zracima sunca, izvijajui se i koprcajui se divlje u zraku. Skakao je akrobatski, gonjen strahom, a starac se vrati krmi i unu drei deblji konopac desnom rukom i akom i levom poe vui delfina i svaki put na izvueni deo stao bi svojom bosom levom nogom. Kada se riba nae na krmi, praakajui se oajniki, starac se sae i podie tamnozelenu ribu sa crvenim mrljama. Njena usta su grevitim pokretima pokuavala da se oslobode udice i ona tresnu o dno amca svojim dugim trupom, repom i glavom. Zatim je on udari maljem po glavi i ona se strese i umiri.

Starac otkai udicu, namesti novi mamac i baci je u more. Potom se dovukao do pramca. Opra levu ruku i obrisa je o pantalone. Zatim premesti konopac s desne ruke na levu i opra desnu aku, dok je istovremeno gledao kako sunce tone u okean. A iz vida nije isputao ni nagib debelog konopca.

"Nije ga uopte izmenila", ree on. Ali, ispitujui pritisak vode o svoju ruku, utvrdio je da se kretao primetno sporije.

"Staviu oba vesla ispred pramca i to e jo vie usporiti hod u toku noi", ree on. "Dobra je nou, a i ja sam isto tako dobar."

Bie bolje da delfina rasporim malo kasnije da bi krv ostala u mesu. Mogu to uiniti docnije, a u isti mah u namestiti i vesla tako da pojaaju otpor amca. Bolje je da ribu ostavim sada na miru i da je mnogo ne uznemiravam dok se ne smrkne. Zalazak sunca je muan trenutak za ribu.

On osui ruku na vazduhu, pa zatim zgrabi konopac i oslobodi se njega koliko god je mogao i nasloni ga na drvo kako bi isti toliki, ako ne jo i vei, teret prebacio na amac.

Sada se uim kako treba raditi. U najmanju ruku barem ovaj posao. Zatim se, takoe, priseti da riba, od kako je zagrizla udicu, nije nita jela i da je ogromna i da joj je potrebno mnogo hrane. Ja sam pojeo celog tunja. Sutra u pojesti delfina. On ga nazva dorado. Moda u morati pojesti neto od njega kada ga budem oistio. Jee se tee nego tunj. Ali, najzad, nita nije lako.

"Kako si ribo?" upita glasno! "Ja sam sada dobro i moja leva ruka je dobro a imam hrane za ceo dan i no. Vuci amac, ribo."

U stvari, nije se oseao najbolje, jer bol od konopca, zategnutog preko njegovih lea, koji skoro prestade da bude bol, pree u potmulo oseanje koje ga onespokoji. Ali desile su mu se i gore stvari, pomisli on. Ruka mi je samo malo povreena a druga se oslobodila gra. Noge su mi u redu. Dakle, u pogledu izdrljivosti, nadmoniji sam od nje.

Sumrak rano pade, jer se, uopte, po zalasku sunca, rano smrkava u septembru. On se nasloni na drvo i predade se odmoru koliko mu je to bilo moguno. Pojavie se prve zvezde. Nije im znao imena ali ih je video i bio uveren da e se na kraju pojaviti sve i da e nad njim bdeti svi njegovi daleki prijatelji.

"Riba je takoe moj prijatelj", ree glasno. "Takvu ribu nisam nikada video niti uo o njoj. Ali, moram je ubiti. Drago mi je to nas niko ne prisiljava da ubijamo zvezde."

Zamisli, kad bi svakog dana morali ubijati mesec. Mesec bei. A zamisli ta bi bilo kad bi svakodnevno morali ubijati sunce? Ipak smo roeni pod srenom zvezdom, pomisli on.

Tada mu bi ao velike ribe koja nema ta da jede, no odlunost da je ubije, ni za asak ne popusti uprkos toga to ju je alio. Koliko e ona ljudi nahraniti. Pa, ipak jesu li svi oni dostojni da je pojedu. Ne svakako da nisu. Nema nijednog dostojnog da je pojede, kada ovek pomisli na njen podvig i na njeno dostojanstvo.

Te mi stvari nisu jasne, ree u sebi. Dobro je, ipak, to se ne moramo truditi da ubijamo sunce, ili mesec, ili zvezde. Dosta je ve i to to ivimo na moru i ubijamo svoju brau.

A sada, pomisli on, vreme je da porazmislim kako da je zaustavim. To se moe izvri i na zlo i na dobro. Moglo bi se desiti da odvijem i suvie konopca, i pritom da vesla jo koe i sasvim uspore kretanje amca, pa da tako izgubim moju ribu im pone da trza. Njeno sporo vuenje amca produuje u isti mah nae patnje, ali me ini bezbednim, jer ona moe da jurne takvom brzinom koju jo ni jedanput nije razvila. Ma ta se desilo, moram rasporiti delfina da se ne bi ukvario i uzeti koji zalogaj kako bih bio oran i snaan.

Ernest Hemingway - Starac i more (13) >> 14 >>

Odmarau se jo jedan sat i ispitivati njenu snagu i postojanost pre nego to ponem posao i donesem odluku. U meuvremenu, videu ta radi, ima li kakvih promena. Vesla dobar je to trik ali dolo je vreme koje ne trpi rizik. Jo uvek je to velika riba, a svojim oima sam video udicu u uglu njenih eljusti vrsto zatvorenih. Udica nije tako strana. Ali, glad je ono, to joj nanosi bol i protiv ega nije u stanju da se bori. Odmori se sada, starce, pusti je nek radi ta joj je volja sve dok ti se ne ukae prilika da doe na red.

Uinilo mu se da je otpoivao puna dva sata. Mesec se kasno ukazivao i stoga nije znao da se orijentie u vremenu. Ba se i nije ljudski odmorio. Na leima je oseao jo uvek pritisak koji je prouzrokovala riba i zato se rukom osloni na ivicu, elei da na amac prenese to vie tereta.

Kako bi bilo jednostavno da zategnem konopac, pomisli on. Ali, ona bi ga mogla prekinuti i najmanjim trzajem. Moram ublaiti pritisak konopca na telo i biti u svako doba spreman da ga poputam obema rukama.

"Pa ti jo nisi spavao, stare", ree glasno. "Ima ve pola dana i jedna cela no a, evo, sada i drugi dan kako ne spava. Mora nekako izmudrovati da malo odrema u sluaju da zapliva mirno i ravnomerno. Ako ne odspava moe ti se pomutiti u glavi."

Glava mi je dovoljno bistra, pomisli on. Suvie bistra. Bistar sam isto toliko koliko i zvezde, moje sestre. Ipak moram da spavam. One spavaju, i mesec i sunce isto tako spavaju, i okean katkad spava kad nema struja i kada je savreno mirno.

Ne zaboravi da spava, mislio je. Sasvim prosto zaspi a to se tie konopca, rei to pitanje na neki prost ali siguran nain. Sada, natrag, i oisti delfina. Suvie je opasno sluiti se veslima kao konicom ako se mora odspavati.

"Moda u izdrati bez spavanja", ree sam sebi. "Ali to je suvie opasno."

On stade da se privlai krmi na rukama i kolenima pazei budno da ne uznemiri ribu. Moda je u polusnu, pomisli on. Ali, ja neu da se ona odmara. Mora da tegli dok ne umre.

Kad je doao do krme on se okrenu tako da mu ceo teret ueta pade na levu ruku a desnom izvue no iz korica. Zvezde behu sada sjajne i on vide jasno delfina, zabode mu otricu noa u glavu i svue ga pod krmu. Zatim jednom nogom stade na ribu i hitro je raspori od trbuha pa do pod samo grlo. Onda ostavi no i desnom joj rukom izvadi creva, oisti je i istre krge. Oseti teinu njenog eluca i otvori ga. Dve letee ribe su se nalazile u njenoj utrobi. Bile su svee, on ih stavi na stranu i izbaci creva i eludac preko krme. Potonue, ostavljajui za sobom fosforescentni trag u vodi. Delfin bee hladan i nekako leprozno beo pri svetlosti zvezda i starac oguli jednu njegovu polovinu dok mu je desnom nogom stajao na glavi. Zatim ga okrete i zguli drugu polovinu i onda isee obe strane, od glave do repa.

On baci kostur preko ograde i pogleda za njim ne bi li spazio virove u vodi. Video je samo njegovo svetlucanje dok je tonuo. Zatim se okrete i stavi obe letee ribe pored ribljih fileta i dok je uvlaio no u korice vrati se polako pramcu. Lea mu behu povijena pod teretom konopca koji je vodoravno leao preko njih, a ribu je drao u desnoj ruci.

Kada se vratio na pramac stavi oba riblja fileta na drvo a letee ribe pored njih. Posle toga prebaci konopac s jedne strane lea na drugu, i drao ga je opet levom rukom koja je mirovala na ogradi. Nae se u stranu i opra letee ribe u vodi, ocenjujui pritom brzinu vode po tome kako se ona trala o ruku. Ruka mu bee fosforescentna od guljenja ribe i on je posmatrao kako je voda zapljuskuje. Otpor vode je popustio i kada je protrljao ruku o dasku amca fosforescentne kapljice prsnue i padoe polako u vodu.

"Umorna je ili se odmara", ree starac. "Sada da malo probam ovog delfina, pa da se i ja odmorim i malo odspavam."

Pod zvezdama i u noi, hladnijoj no prethodnoj, on pojede pola fileta od delfina i jednu leteu ribu oienu, odseene glave.

"Kako je izvrstan kuvan delfin", ree on "a kako je straan sirov. Neu vie nikada poi amcem bez soli ili limuna."

Da sam bio pametan sipao bih celog dana vodu po pramcu i ona bi isparila, pa bih dobio so. Ali delfina sam upecao skoro u sam sumrak. Ipak je to greka. Sreom, dobro sam ga savakao i nije mi muka.

Nebo se na istoku ogrnulo oblacima, i zvezde, koje je poznavao, gasile su se jedna za drugom. inilo mu se da je upadao u veliki kanjon oblaka. Vetar prestade da pirka.

"Kroz tri ili etiri dana promenie se vreme", ree on. "Ali ne ni noas ni sutra. A sada na spavanje, starce, dok je riba mirna i sigurna."

Drao je konopac vrsto stisnut u desnoj ruci, zatim je pod desnu ruku podmetnuo butinu i tada se svom teinom odupro o drvo pramca. Kad se tako namestio, spusti konopac neto nie preko lea, podravajui ga levom rukom.

Desna mi ruka moe izdrati sve dok se tako opire, mislio je. Ako se otpusti u snu leva e me probuditi, jer e se tada konopac podii. To je naporno za desnu ruku. Ali, ona je naviknuta na tekoe. Ako odspavam dvadaset minuta ili pola sata, dosta je. On se nae, suprotstavi celo svoje telo konopcu, i premesti svu svoju teinu na desnu ruku i onda zaspa.

Nije sanjao lavove ve veliki roj delfina koji se razastro po povrini od osam do deset milja, u doba parenja, a delfini su skakali visoko u vazduh i padali u onaj kovitlac to se stvarao na mestu gde su iskakali.

Zatim je sanjao da lei u svom krevetu, i da severac duva, da mu je vrlo hladno a njegova desna ruka utrnula, jer mu je glava leala na njoj umesto na jastuku.

Posle toga je sanjao o dugakoj utoj obali i vide kako se prvi lav, u rani sumrak spusti do nje i kako za njim dooe drugi lavovi, i on ostade brade podboene o ogradu amca koji se tu ukotvio, dok je za to vreme duvao veernji povetarac sa mora, a on iekivao da vidi nove lavove, i bio je tada srean.

Mesec je ve dugo lebdeo na nebu, ali on je spavao i riba je ravnomerno vukla, a amac se kretao prema tunelu od oblaka.

Ernest Hemingway - Starac i more (14) >> 15 >>

On se probudi kad ga desna aka udari po licu a ue mu stade da pee desnu ruku. Levu ruku nije oseao, ali povue to je jae mogao desnom i zbaci konopac. Najzad mu leva ruka nae konopac i on se odupre o njega, a konopac mu je sada pekao lea i levu ruku, koja je sad preuzela ceo teret i opako ga bolela. Pogleda u klupad koja su se glatko odmotavala. Ba tada riba skoi i zapenua okean i onda teko pade. Zatim ponovo skoi nekoliko puta i amac je plovio brzo, mada se konopac jo uvek odvijao, a starac ga zatezao tako da je mislio da e se prekinuti. Bio je pritenjen o sam pramac a lice mu zabodeno u iskomadano meso delfina i on se nije mogao mrdnuti.

To smo i oekivali, pomisli on. Sada napred.

Naplati joj se za konopac. Naplati joj se.

Nije mogao da vidi kako riba skae, ve je samo uo kako se okean lomi i kako tupo pljeska kada je riba padala. Zbog brzine kojom se odvijao, konopac mu je sekao gadno ruke, ali on je znao da se to mora dogoditi, te pokua da konopac prebaci na uljevi te delove pazei da ne povredi dlan i prste.

Da je tu deko, on bi kvasio konopac, pomisli. Da, da je tu deko. Da je tu deko.

Konopac se odvijao, ali sada poe da se odmotava sporije i on je primoravao ribu da se bori za svaki palac. Sada je oslobodio glavu od ukljetenosti meu daskom i komadima ribe koju je njegov obraz zgnjeio. Zatim klee, a onda se uspravi na noge. Konopac se i dalje odvijao, ali sve sporije. On se dotetura do mesta gde je osetio pod nogom rezervno klupe konopca, koje nije bio video. Imao je jo mnogo i trebalo je sada da riba odmota celo novo klupe.

Da, razmiljao je on. Skoila je vie no dvanaest puta i napunila je mehurove na leima vazduhom i sada ne moe da potrai smrt u dubinama iz koje je ja ne bih mogao izvui. Uskoro e poeti da krui i onda moram na posao. ta li ju je to tako iznenada uplailo? Da li je od gladi tako oajna ili ju je neto uplailo u noi? Moda je iznenada osetila strah. Ali, ona je bila tako mirna, snana riba i izgledala je tako neustraiva i sigurna u sebe. udnovato.

"Bolje e biti da ti sam bude neustraiv i siguran u sebe, starce", ree on. "Dri je dodue ali nisi u stanju da povue k sebi ni milimetar konopca. Uskoro e ipak morati da krui."

Sada je starac drao konopac levom rukom i ramenima pa se sae te zahvati desnom rukom vodu da bi sprao ostatke delfinovog mesa s lica. Plaio se da mu ne pozli, jer bi tada povraao i izgubio snagu. Kada je umio i oprao lice, desnu ruku zadra i dalje u slanoj vodi posmatrajui istovremeno i prvu svetlost koja je najavljivala jutro. Kree se skoro prema istoku, pomisli on. To znai da je umorna i da pliva niz struju. Uskoro e praviti krugove i onda tek poinje pravi posao.

Poto je doao do zakljuka da mu je desna ruka bila dovoljno u vodi, on je izvadi i pogleda u nju.

"Nije rava", ree on. "A bol za oveka ne znai nita."

On paljivo savi konopac da ne bi zakaio svee ozlede i premesti ga tako da je mogao s druge strane amca zagnjuriti levu ruku u vodu.

"Kad se radilo o kakvoj sitnici nisi bila tako loa", ree on svojoj levoj ruci. "Ali ipak je bilo trenutaka kada si otkazala poslunost."

Zato nisam roen sa dve dobre ruke? Moda je greka to je nisam trenirao kako treba. Ali, sam Bog zna, da je imala dovoljno mogunosti da se popravi. Nije bila tako loa noas svega ju je jedanput uhvatio gr. Ako se opet zgri, neka je onda konopac odsee. Tog trenutka, dok je o ovome razmiljao, oseao je da mu se muti svest. Zato mu se uini da bi trebalo da pojede jo malo delfinova mesa.

"Ali, ne mogu", ree samom sebi. "Bolje je biti pri istoj svesti nego malaksati od bljuvanja. Jedem li sad, znam da neu izdrati, jer mi je lice bilo zabodeno u meso. Suvie je kasno sada da pomou hrane ostanem pri snazi. Ti si lud", ree samom sebi. "Pojedi drugu leteu ribu."

Bila je tu, zgotovljena i oiena, i on je zgrabi levom rukom i poe paljivo da gloe koice i pojede je svu sem repa.

Hranljivija je skoro nego i jedna riba, pomisli on. Barem u onim sastojcima koji su mi i potrebni. Uinio sam sve to sam mogao. Neka pone da krui i neka otpone borba.

Sunce se raalo trei put otkako se otisnuo na more, i riba je tada poela da krui.

Po nagibu konopca nije mogao primetiti da riba krui. Bilo je suvie rano za to. Osetio je samo da je pritisak konopca neto popustio i on ga poe lako vui desnom rukom. Konopac je bio krajnje zategnut kao i uvek, ali ba kad je hteo da se prekine poe da izlazi iz vode. On izvue glavu i ramena ispod konopca i stade ga izvlaiti polako i sigurno. Radio je obema rukama pokuavajui da vue i telom i nogama to je vie mogao. Njegove stare noge i ramena okretala su se u ritmu izvlaenja.

"Pravi vrlo veliki krug", ree. "Ali krui."

Tad se konopac zatee, a i on ga je zatezao sve dok sa njega kapljice nisu poele prskati na suncu. 'Zatim konopac poe padati i starac klee i preko volje ga pusti da nestane u tamnoj vodi.

"Sada se u kruenju najvie udaljila", ree. Moram drati to vre, pomisli. Usled naprezanja smanjivae krug. Moda u je videti kroz jedan sat. Sada je moram savladati a potom ubiti.

Ali je riba nastavila da krui polako i starac je dva sata docnije bio mokar od znoja i mrtav umoran. Ali, sada su krugovi bili mnogo krai i po nagibu konopca mogao je zakljuiti da se riba neprekidno dizala plivajui.

Ve se itav sat smrkavalo starcu pred oima, a znoj mu je pekao oi i opekotinu iznad oiju na elu. Nije se plaio svetlaca koji su mu igrali pred oima. To je bilo razumljivo zbog napornog izvlaenja konopca. Ali dvaput je osetio vrtoglavicu i nesvesticu a to ga je zabrinjavalo.

"Ne smem malaksati i umreti zbog ovakve ribe", ree. "Sad kad mi se tako lepo pribliava, neka mi Bog pomogne da izdrim. Oitau stotinu Oenaa, i stotinu Bogorodice djevo. Ali nisam u stanju da ih oitam."

Recimo da sam se pomolio, pomisli. Naglas u se moliti docnije.

Ernest Hemingway - Starac i more (15) >> 16 >>

Ba tada oseti iznenadno trzanje konopca, koji je drao obema rukama. Bilo je otro i teko.

To ona udara o icu na konopcu svojim kopljastim kljunom, pomisli. To je neminovno, morala je to uiniti. To e je moda naterati da skoi, a ja bih vie voleo da sad nastavi da krui. Skokovi su joj potrebni da bi uzela vazduha. Ali svaki skok moe joj proiriti ranu i onda bi mogla da se oslobodi udice.

"Ne skai, ribo", ree. "Ne skai."

Riba je udarila o icu jo nekoliko puta, i kad god je zatresla glavom, starac je pomalo poputao konopac.

Ne sme joj se poveati bol, pomisli. Ne mari to mene boli. Ovaj bol mogu podneti. Ali ona bi mogla pobesneti od njenog.

Posle kratkog vremena riba prestade udarati o icu i opet stade da krui polako. Sad je starac neprestano izvlaio konopac. Ali nesvestica ga obuze ponovo. On zahvati malo morske vode levom rukom i sasu je sebi na glavu. Zatim sasu jo malo i protrlja potiljak.

"Ne hvata me gr", ree. "Opet e se uskoro pojaviti, ali ja u izdrati. Mora izdrati. Nemoj to ni spominjati."

On klee, oduprevi se o pramac, i za trenutak prebaci opet konopac preko lea. Ja u se sad odmarati a ona neka krui, pa kada se primakne ustau i nastaviu da izvlaim konopac, odlui on.

Bilo je to pravo iskuenje odmarati se na pramcu i pustiti ribu da sama krui, ne izvlaei konopac ni za milimetar. Ali, kad je poputanje napetosti pokazalo da se riba okrenula prema amcu, starac skoi na noge i poe da se okree i njie, izvlaei olabavljeni konopac.

Umorniji sam nego to sam ikad bio, pomisli on. A, eto i pasat se podie. Ali, sve e biti u redu kad je vidim u amcu. To mi je strano potrebno.

"Odmarau se dok se ona bude udaljavala u iduem krugu", ree. "Oseam se mnogo bolje. Jo dva-tri kruga i moja je." eir je zabacio na potiljak, i on se spusti na pramac, oseajui kako se konopac zatee, dok se riba kruei udaljavala.

Bori se sad, ribo, pomisli. Ja u te izvui kad se bude okretala.

More se osetno uzburkalo. Ali, to je bio povetarac, bezopasan i koristan, starcu preko potreban da bi dospeo do kue.

"Upraviu amac jednostavno prema jugozapadu", ree. "ovek nikad nije izgubljen na moru, a i moje ostrvo je veliko."

Ribu je ugledao kad je zapoela trei krug.

Video ju je prvo kao tamnu senku, kojoj je trebalo toliko dugo vremena da proe ispod amca da prosto nije mogao verovati svojim oima.

"Ne", ree. "Tako ogromna ipak ne moe biti."

Ali, ona je bila tako velika i kad je opisala potpun krug nae se svega trideset metara udaljena od njega i ovek vide njen rep kako strci iz vode. Bio je vei od otrice najvee kose i jasno svetloljubiast iznad tamnoplave vode. On pljunu opet po moru, i dok je riba plivala tik ispod povrine, starac je mogao da vidi njen ogromni trup i purpurne linije koje su ga obmotavale. Njeno leno peraje bilo je oboreno, a dinovska grudna peraja iroko rairena.

Dok je kruila, starac je mogao da vidi njeno oko i dve sive remora-ribe koje su plivale oko nje. Katkad su se kaile o nju. Katkad su hitro odletale. Katkad su bezbrino plivale u njenoj senci. Svaka je bila tridesetak santimetara dugaka i kad su brzo plivale izvijale su kao jegulje svojim telima.

Starac se sad znojio ne samo zbog sunca nego i zbog neeg drugog. Svaki put kad bi se riba mirno i polako okrenula, on je vukao sebi konopac i bio je siguran da e je posle jo dva okreta moi probosti harpunom.

Moram je privui sasvim blizu, mislio je. Ne smem je gaati u glavu. Moram je pogoditi u srce.

"Budi miran i jak, stare", ree.

U iduem krugu ribina lea su bila nad vodom, ali je ona bila suvie daleko od amca. U sledeem krugu bila je jo suvie daleko, ali joj je trup izlazio neto vie iz vode i starac je bio siguran da e je privui kad privue i konopac.

Sad je riba tiha i lepa prilazila kruei, pokreui samo svoju repinu. Starac je vukao to je jae mogao, da bi je primakao blie. Za trenutak riba se okrenula njemu. Ispravila se zatim i zapoela drugi krug.

"Uznemirio sam je", ree starac. "Prerano sam je uznemirio."

Sad je opet osetio vrtoglavicu, ali se naprezao svom snagom da nadjaa veliku ribu. Uznemirio sam je, mislio je. Moda u je ovog puta moi da savladam. Vucite, ruke, mislio je. Drite se, noge! Istraj, glavo moja! Istraj za mene! Nikada me nisi izdala. Ovog puta u je izvui.

Ali kad se napregao iz sve snage i vukao to je jae mogao, znatno ranije no to se pribliila amcu, riba nadvue, a zatim se ispravi i otpliva.

"Ribo", ree starac. "Ribo, ti e u svakom sluaju umreti. Mora li i mene ubiti?"

Time nita nije uinjeno, pomisli. Usta su mu bila suvie suva da bi mogao govoriti, ali sad nije mogao da dohvati vodu. Ovaj put je moram privui amcu, pomisli. Nisam u stanju da izdrim jo nekoliko krugova. "Jesi" ree samom sebi. "Dobar si ti."

U iduem krugu skoro ju je savladao. Ali se riba opet ispravi i polako otpliva.

Ubie me, ribo, pomislio je starac. Ali ima i pravo na to. Nikad nisam video vee, lepe, mirnije i plemenitije stvorenje od tebe, brate. Doi i ubij me. Svejedno mi je ko e koga ubiti.

Sad ti se sve zbrkalo u glavi, pomisli. Mora biti priseban i spretan kao ovek. Ili kao riba, pomisli.

"Razbistri se, glavo", ree jedva ujno. "Razbistri se."

Jo dvaput ga je hvatala vrtoglavica prilikom okretanja.

Ne shvatam, mislio je starac. Svaki put je bio na ivici svesti. Ne shvatam. Ali u pokuati jo jedanput.

Pokuao je jo jednom i osetio da se onesveuje u trenutku kad je uspeo da zaokrene ribu. Riba se ispravi i opet polako otpliva, maui repom u vazduhu.

Opet u pokuati, obea starac, iako su mu sad ruke bile mlitave, a vid ga je sluio samo s vremena na vreme. Opet je pokuao i opet se desilo isto.

Tako, pomisli, i oseti da malaksava jo pre no to je zapoeo; pokuau jo jedanput.

Ernest Hemingway - Starac i more (16) >> 17 >>

Svu svoju panju, sve ono to mu je jo ostalo od snage i davno izgubljenog ponosa, suprostavi sad agoniji ribe, i riba mu prie i zapliva lagano, skoro dodirujui kljunom daske amca, i poe da prolazi kraj njega, dugaka, visoka, iroka, srebrnasta s purpurnim prugama, i beskrajna u vodi.

Starac ispusti konopac, stade na njega nogom i podie harpun to je vie mogao, zabode ga svom svojom snagom koju je u tom trenutku dobio, i jo jednom u bok ribe, ba tamo iza velikog grudnog peraja, koje se dizalo visoko u vazduh do visine ovejih grudi. On oseti kako gvoe ulazi i nae se nad njega i abi ga jo dublje, a onda se navali na nj