herman nojbaher specijalni zadatak balkan

SPECIJALNI ZADATAK BALKAN

Naslov originala: Hermann Neubacher, Sonderauftrag Sdost 1940-1945. Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan (u originalu Specijalni zadatak Jugoistok 1940-1945).

Izdava: Musterschmidt", Gttingen (Mustersmit", Getingen), dru-go, popravljeno izdanje, 1957.

HERMAN NOJBAHER


BEOGRAD 2004


Autor HERMAN NOJBAHER

Priredio i preveo Nikola IVKOVI

Recenzent Dr Kota NIKOLI

Za izdavaa Lazar RAENOVI

Zamenik glavnog i odgovornog urednika Zoran IVKOVI

Urednik izdanja Danica SMILJANI

Izdava Javno preduzee Slubeni list SCG

Beograd, Jovana Ristia 1

Ovu knjigu seanja poveujem mojoj eni Karli, koja je uporno ekala i nepokolebljivo verovala u moj povratak, ak i onda kada su joj javili da sam verovatno poginuo.

PREDGOVOR

HERMAN NOJBAHER O DRUGOM SVETSKOM RATU U JUGOSLAVIJI

Herman Nojbaher je roden 24. juna 1893. u mestu Vels, u Gornjoj Austriji. Umro je 1. jula 1960. u Beu. Izmeu ova dva datuma smeten je buran ivot ekonomskog eksperta i politiara. lan Nacistike stranke (NSDAP) postao je 1933. Za gradonaelnika Bea izabran je odmah posle Anlusa, 13. marta 1938. Od januara 1940. godine bio je nemaki poslanik u Bukuretu sa zadatkom da obezbedi nesmetani transport rumunske nafte do Nemake. Godinu dana kasnije sklopio je tajni sporazum sa bugarskim vla-stima koji se odnosio na snabdevanje hranom nemakih armija pod koman-dom generala Lista. Od oktobra 1942. godine bio je specijalni izaslanik Treeg rajha za privredna i finansijska pitanja u Grkoj.

Nojbaher je za srpsku istoriju postao veoma bitan krajem leta i poet-kom jeseni 1943. godine, kada je po linom nalogu Adolfa Hitlera postao specijalni opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Treeg rajha za Ju-goistonu Evropu, sa seditem u Beogradu. U dornen njegovog rada spadala su spoljnopolitika pitanja u vezi sa Srbijom, Crnom Gorom, Albanijom i Grkom. Osim ove dunosti dobio je i zadatak da, nakon kapitulacije Italije, podri stvaranje nezavisne Albanije.

Od decembra 1944. godine vodio je Slubu Ministarstva spoljnih po-slova za ove zemlje, ali sa seditem u Beu. Neposredno pre ulaska Crvene armije u ovaj grad povukao se u Kicbil. Odatle je trebalo da brine za emi-grante iz balkanskih zemalja. Od vlade admirala Denica primio je poslednje zaduenje - spoljnopolitiki savetnik general-feldmarala Keserlinga u vezi s pitanjem kapitulacije armije kojom je on komandovao. Ta kapitulacija usle-dila je 6. maja 1945. dva dana pre opte kapitulacije.

7

Zatim su ga 12. maja 1945. vojne vlasti SAD pozvale na razgovor i in-ternirale u ameriki logor u gradu Kufstajnu. Od marta do aprila 1946. sve-doio je na Nirnberkom procesu, a 29. juna 1946. amerike vlasti poslale su ga u Beograd, kao svedoka na procesu generalu Dragoljubu Mihailoviu, koji je upravo bio u toku! To je, naravno, bio samo dobar izgovor da bude iz-ruen novim jugoslovenskim vlastima. Odmah po dolasku u Beograd sa-sluan je u vezi s generalom Mihailoviem, u Odeljenju za ratne zloince. Ve u 10 sati uvee zavrio je u Centralnom zatvoru. Sredinom jula reeno mu je da e se veoma brzo vratiti kui. Narednih est i po godina provee u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, a tek 16. maja 1951. Beogradski vojni sud potvrdio je presudu na 20 godina prisilnog rada. Kao osnova njegove krivice navedeno je da je, kao privrednik i diplomata ojaao ratni potencijal Treeg rajha i da je pomagao nemaku armiju u borbi protiv NOVJ. U optunici je, izmeu ostalog, stajalo: Nojbaher je bio specijalni izaslanik ministarstva spoljnih poslova faistike Nemake. Kao specijalni opunomoenik Hitlera, najveeg ratnog zloinca u istoriji, Nojbaher se sloio sa svim planovima po-menutog zloinca u odnosu na porobljavanje Jugoslavije i na unitavanje i iskorenjivanje njenih naroda. Nojbaher je te planove i ostvario".

Osloboden je zbog bolesti i 21. novembra 1952. vratio se u Austriju. Zatim je radio kao graevinski preduzetnik u Salcburgu, a od 1954. do 1956. godine radio je u Etiopiji u slubi cara Haile Selasija kao savetnik pri stva-ranju moderne dravne uprave.

Imao je funkciju savetnika i komesara u gradskoj upravi Adis Abebe a ironija istorije dovela g a j e u kontakt sa onima koji su ga drali zatvorenog u Jugoslaviji: Bilo je to 14. decembra 1955. u Adis Abebi. Raskoan prijem u sali carske palate. Prisutni su: prinevi, najvii dostojanstvenici Etiopije, ambasadori stranih zemalja, visoki strani savetnici, mnogi nose bogate me-dalje i sjajne uniforme, elegancija na najviem nivou etiopskih i evropskih dama, bogato ukraeni lusteri. Jedino nedostaju predstavnici crkve. Vode se tihi, intimni razgovori. Odjednom je nastao tajac. Najvii dostojanstvenici krenuli su u sveanu salu kroz palir etiopskih i inostranih predstavnika. Pro-lazei, ljudi iz palira duboko se klanjaju etiopskom caru i njegovom gostu, u iju ast je i prireen ovaj velianstveni prijem. Kad sam gostu bolje pogle-dao lice, zapljusnuo me je odjednom talas seanja. Taj gost je bio maral Ju-goslavije Tito. Poslednji put sam ga video pred mostom koji vodi iz Zemuna u Beograd. To je bilo 2. jula 1942, kada sam krenuo na svoje dugo zatoe-nitvo. Pobednik je nosio raskonu uniformu i proao pored mene, poraenog u ratu ija odea je nosila jasne tragove amerike internacije u kojoj sam proveo preko godinu dana. Ovog puta je moja odea odgovarala sveanom trenutku i bila je besprekorna. udni susreti! Najvei pesnik jeste ivot sam, a ivot poinje - sutra ".

8

Nojbaher je memoare napisao tokom kiovitih letnjih meseci" 1953. godine, u svom rodnom kraju Gmundenu, kao i u Insbruku. Prvi put ih je ob-javio 1956. godine. Motive za njihovo pisanje obrazloio je sledeim recima: Bio je to dug i teak put. Sto sam ga tako dobro premostio i savladao zah-valjujem svojoj spremnosti da preuzmem dobrovoljno na sebe teret odgovor-nosti za veliko zlo. Zbog toga nisam nepotrebno patio i krvario. Danas vidim jo veu dobit iz tog lutanja kroz dolinu potiskivanja i muka. Nikog ne mrzim. ivot uvek poinje ujutro ".

1.

Posle staljingradskog sloma i uestalih poraza nemakih armija na Is-tonom frontu, kada je postalo jasno da se rat pretvorio u rat koji Nemaka mora izgubiti, nacistika doktrina o vladajuoj rasi doivljava evoluciju. Koncept novog poretka menja svoje znaenje: on vie ne moe da donese raj na zemlji, ve mora da se primeni kako bi Nemakoj olakao muke koje ima u neposrednoj sadanjosti i sada slui za predvianje komunistikih uasa koji e doi.1 Propaganda je pokuala da snanijim naglaavanjem evropske misije u borbi protiv boljevizma, promeni raspoloenje naroda na okupira-nim teritorijama.

Karakteristino za ovu poststaljingradsku fazu jeste to da se ona os-lanjala na stavove Hitlerove proklamacije od 30. januara 1943. o znaaju na-cionalsocijalistike borbe za Nemaku i celu Evropu. Tako je Jozef Gebels 15. februara iste godine doneo uputstva za dalje voenje propagande, u ko-

j ima je posebno skretao panju na znaaj pridobijanja za optu evropsku borbu protiv boljevizma i stvar nove Evrope" upravo onih naroda prema kojima je, i propagandno i stvarno, do tada postupano kao sa niim biima. Gebels je zahtevao da se iz propagandnog arsenala izbaci predstava o bu-duem novom poretku, na osnovu koje bi pripadnici stranih naroda mogli da steknu utisak kao da nemako vodstvo ima nameru da ih dovede u odnos trajne podjarmljenosti"? Tako je propaganda poruivala srpskom narodu da je cela Evropa ujedinjena na ivot i smrt u borbi protiv boljevizma" i da on treba da se obrauna sa komunistikim izrodima", a Srbima e tada biti omogueno prilaenje novoj evropskoj zajednici koja e doneti pozitivno stvaranje, sreu i blagostanje, pravo svakog pojedinca na rad i pravednu na-gradu ".3

Dvogodinjica napada na Sovjetski Savez obeleena je kao evropski nacionalni praznik". Nemaka je tada povela rat za osloboenje malih naroda

1 Kalvokorezi, Gaj Vint, Totalni rat, Beograd, 1987, strana 181. 2 Ristovi, Milan, Nemaki novi poredak i jugoistona Evropa 1940-1945, Beograd,

1991, strana 65. 3 Plakat: Evropski nacionalni praznik. Arhiv Srbije, Zbirka plakata, Inv. broj 100.

kako bi osigurala njihovu nacionalnu egzistenciju i nacionalnu kulturu". Zbog toga je 22. juni 1941. postao najkrupniji datum u najnovijoj istoriji Evrope 20. veka, u istoriji svakog evropskog naroda, pa i srpskog naroda". Zato je poetak rata protiv Sovjetskog Saveza trebalo slaviti kao praznik zahvalnosti Nemakoj kao prvoborcu nove Evrope. "4

Popravljanju slike o pravoj sadrini novog poretka, trebalo je da doprinese niz promena na Jugoistoku pa je predlagano da Srbija i Grka do-biju dravnu nezavisnost, pre svega, zbog kapitulacije Italije i mogue inva-zije na Balkan. Naravno, osnova za novo politiko okupljanje i dalje bi bila vodea uloga Nemake u borbi protiv plutokratije i boljevizma.5 S ciljem razrade ovog novog pristupa, za specijalnog opunomoenika Ministarstva inostranih poslova za Jugoistok, naimenovan je 24. avgusta 1943. Herman Nojbaher. Njegov osnovni zadatak bio je da okupi sve raznorodne i meusobno suprotstavljene vojne i politike antikomunistike snage, radi formiranjnja snanog fronta pod nemakom komandom.6

Nova nemaka politika na Jugoistoku, dodatno je upotpunjena na-reenjima Vrhovne komande Vermahta i Komande Jugoistoka. Ona nije bila tek trenutno prestrojavanje. Jo od sredine 1942. godine mnogi nemaki ge-nerali verovali su u to da se Balkan ne moe pacifikovati samo vojnopolicij-skim merama. Trebalo je primeniti politika sredstva i podrati nacionalizme balkanskih naroda na antikomunistikoj osnovi.7 Sam Nojbaher je o cilje-vima svoje misije napisao: Srbija je bila jedna od najslabijih taaka bal-kanskog komunizma. Usled preteno agrarnog karaktera ove zemlje (preko 80% seoskog stanovnitva) komunizam je bio ogranien na usku industrijsku oblast i na Beograd, gde je Univerzitet bio glavno uporite Komunistike partije. Ja sam u srpskom seljatvu video jednu od najjaih pozicija protiv boljeviziranja Balkana i kao osnovu za svoje budue politike planove uzeo sam to da treba uiniti kraj dotadanjoj nemakoj politici sprovodenjem os-vete nad Srbijom. Valjalo je uvaiti da Srbi imaju kljuni poloaj na Balkanu i da se zbog toga mora izvriti dalekosena revizija nemake politike u jugo-istonom prostoru",8

Nemaki diplomata smatrao je da je, pre svega, trebalo podii ugled Milana Nedia, kako bi se srpski nacionalisti odvojili od Mihailovia, pa je

4 Isto. 5 Ristovi, M-, Nemaki novi poredak, strana 67. 6 Kada je Nojbaher preuzimao dunost. Hitler mu je rekao: Kad sprovodite ovaj zada-

tak, setite se da ste vi Austrijanac! Sto se vie bavim politikom bekih careva, to im se sve vie divim. Habzburgovci su imali potpuno pravo kada su sprovodili svoju politiku dinastijskog prava i sile. Samo su tako mogli da izau na kraj sa nemakim vojvodama i knezovima".

1 Tomaevi, Jozo, etnici u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1979, strana 285. 8 Neubacher, Hermann, Sonder Auftrag Sudost 1940-1945. Gotingen-Berlin-Frankfurt,

1956, strana 136.

10

prvi Nojbaherov potez bilo organizovanje posete predsednika srpske vlade Berlinu, septembra 1943. godine. O tome je napisao: Nedi je krenuo u po-setu na koju je ekao jo od 1941. godine, pun velikih nada u reviziju ne-make politike prema Srbiji. U ovim se nadama razoarao. Kibentrop je poz-vao mene i Bender da prisustvujemo njegovom razgovoru sa Nediem, tek onda kada su razgovori dospeli na siepi kolosek. Nedi je na hrabar i dosto-janstven nain pokuao da govori o nepravdi koja je uinjena Srbima. Posta-vio je itav niz zahteva da se ove nepravde isprave, kako bi se poboljao po-loaj Srba, a time da se ojaa njegov poloaj kao predsednika vlade. Nedieve albe Ribentrop nije primio previe prijateljski i sa simpatijama. Nedi je oseao da ga Nemci zloupotrebljavaju. Kada je traio reviziju priv-remenih granica Srbije - isto srpski srezovi pripali su, povremeno ak pov-reujui prirodne granice Hrvatskoj, a junako groblje Srba, istorijsko poprite Kosovske bitke, pripalo je novoj Velikoj Albaniji - reakcija Ri-bentropa bila je ustra i on se razbesneo: 'Ni Francuska u ovom trenutku nee uspeti u zahtevu za reviziju privremenih granica! Zato se o takvom srp-skom zahtevu za vreme rata ne moe diskutovati'. Duboko uvreen, Nedi je posle toga odbio da potpie tekst predloenog kominikea. Nije vie bilo mo-gue da se razgovor nastavi. Neuspeh ovog susreta bio je potpun, kako sa politikog gledita, tako i sa ljudskog aspekta"?

Nojbaher je zamolio Ribentropa za razgovor. Rekao mu je da je ova-kav ishod razgovora za Srbiju potpuno neprihvatljiv i traio je da Nedia od-mah primi Hitler, kako bi ova poseta imala bilo kakav pozitivan efekt. Tako se i desilo. I sam Nedi je prijem kod Hitlera video kao uspeh, jer je time nje-gov poljuljani presti donekle popravljen. Voda Rajha pruio je predsedniku srpske vlade opta uveravanja koja ga, pak, niim nisu obvezivala, a imala su cilj da daju podrku tekoj misiji srpskog predsednika vlade". Konkretne nemake koncesije bile su sasvim neznatne. Nedi je dobio samo pravo da osnuje dravnu strau" (andarmeriju).

Za Ribentropa je, meutim, Balkan predstavljao pusti konglomerat zavera, banditizma i korupcije". Nojbaherova ovlaenja precizirana su u Hitlerovoj direktivi od 29. oktobra 1943. koja je nosila naziv Jedinstveno voenje borbe protiv komunista na Jugoistoku. U ovoj direktivi je ocenjeno da komunistika opasnost" zahteva jedinstvenu protivakciju: politiko or-

9 Isto, str. 140-141. Nedievu posetu Berlinu, Centralni nacionalni komitet Ravnogorskog pokreta proko-

mentarisao je sledeim recima: Nedi je bio kod Hitlera. Hitler Nediu i Nedi Hitleru dali su velika obeanja, ali su pravili raun bez krmara. Ne treba nam nikakva nezavisnost iz vapskih ruku. Setimo se da su nam pre rata garantovali granice Jugoslavije, pa su nas napali sramnom izdajom. Paveli i Nedi obeavaju mnogo, ali nee postii nita ". (AVII, A, 14-3-46)

11

ganizovanje nacionalnih antikomunistikih snaga. Nojbaher je ovlaen da odobri ili odbije pregovore sa vodama ovih bandi".10

Nojbaher, meutim, nije odustajao. Isticao je to kako su Srbi kao naj-snaniji narod i najjae tkivo na Balkanu najgore proli, da su njihove terito-rije rascepkane i unakaene", a da su u Srbiji komunisti imali najslabije po-zicije i najmanje pristalica. Zato je ministru spoljnih poslova Rajha izloio sledei plan: 1) stvaranje srpske federacije - Srbija, Crna Gora i Sandak; 2) predsednik federacije bio bi Milan Nedi; 3) takva drava bila bi privredna i valutama Celina, a oblasti bi bile autonomne; 4) federalna vlada imala bi up-ravni aparat, andarmeriju i dobrovoljake vojne odrede; 5) ponovo bi se ot-vorio Univerzitet u Beogradu i prestala bi kontrola nad kulturnim instituci-jama. Nojbaher je predloio i da se oslobode patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi i episkop Nikolaj Velimirovi. U kasnijoj fazi, trebalo je da se sprei progon Srba u NDH i izvri revizija granica.11

Istovremeno je, u dogovoru sa Milanom Nediem, zatraio da se oslo-bode patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj Velimirovi: Ja sam se nadao da e od ove moje nove politike Nemaka imati koristi, a to znai da bi se srpski etniki prostor umirio, odnosno, da bi na toj teritoriji gotovo u potpunosti prestale aktivnosti neregularnih vojnih snaga. Takoe sam sa ovom novom politikom oekivao da u iz Crne Gore moi da istisnem Titove partizane i to uglavnom uz pomo nacionalistikih, etnikih jedinica i tako bih mogao da stvorim antikomunistiki blok koji bi se sastojao od Velikosrpske federacije i Albanije. Time bih mogao da izolujem komuniste koji deluju u NDH i Grkoj i prekinem njihovu povezanost. Na ovaj nain razbio bih strategiju balkans-kih partizana koji su planirali da povezu ceo prostor, od Slovenije do Pelopo-neza".12

Nojbaherova ovlaenja sudarala su se, meutim, sa konkretnom situ-acijom u Srbiji. On nije imao uticaja na formiranje nove ekonomske politike koja bi smanjila eksploataciju srpske privrede, a pregovori sa bandama" bili su pod kontrolom Komande Jugoistoka. Sve Nojbaherove predloge o proi-renju Nedievih ovlaenja, Hitler je konano odbacio decembra 1943. go-dine: Mi nikad ne smemo da dopustimo da na Balkanu jedan narod postane suvie moan, narod koji ima oseaj politike misije i istorijske uloge. Up-ravo Srbi su taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku dravotvornu snagu, a i velike, ambiciozne ciljeve koji ak idu do Egejskog mora. Imam ozbiljne primedbe na to da takav narod u njihovim nastojanjima i ambicijama ja jo posebno ohrabrim i podrim".13

10 Tomaevi, J., etnici, u Drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1977, strana 286. 11 Neubacher, H.. Sonder Auftrag Sudost 1940-1945, Gotingen-Berlin-Frankfurt, stra-

na 164. 12 Isto, strana 166. 13 Isto, str. 169-170.

12

Poseban deo Nojbaherovih aktivnosti u Srbiji bio je posveen uki-danju mera odmazde prema civilnom stanovnitvu. Uspeo je samo da ublai politiku represalija. Ukinuo je surovu formulu 100:1 i 50:1 - broj streljanih za odmazdu nije vie bio preciziran. Tako su masovna streljanja talaca posle decembra 1943. godine postala retkost: Naelo kolektivne odgovornosti nije ni nemaki izum, niti je bio nemaki monopol u ratnoj praksi. Svaka za-raena sila uvek e biti stavljena pred zadatak da na okupiranom podruju zatiti sigurnost svojih oruanih snaga od atentata, prepada, sabotaa i ge-rilskih bandi. Ali, i najstroe kaznene mere za uinjena dela i njihove saues-nike u zabranjenim zonama, lake se mogu opravdati negoli ubijanje nekog ko u njima nije uestvovao. Sa general-feldmaralom Fon Vajksom lako sam se sporazumeo da je dotadanji sistem represalija neodriv i da se iz nove na-redbe Grupe armija moraju izostaviti dve najopasnije odredbe: tzv. kvota od-mazde i obavezni karakter mere odmazde. Obe ove mere, koje nisu ostavljale nikakvu slobodu inicijative odgovornog vojnog organa, izostavljene su u na-redbi o odmazdama koju mi je 23. decembra 1943. pokazao naelnik taba grupe armi ja F".14

Re je o naredbi generala Felbera od 22. decembra 1943. koja je zna-tno umanjila drastinost mera odmazde. Izbaena je kvota za streljanje: Kvote za odmazdu nisu odreene; do sada o tome izdate naredbe povui". Omazde su se primenjivale ako poinioci atentata, sabotaa ili diverzija ne budu uhvaeni u roku od 48 asova, a gubitke koji su nastali u borbi u os-novi ne svetiti". Cilj ove naredbe bio je da se sauva poverenje u pravinost okupacione sile i da se odmazde ne primenjuju prema mirnom stanovnitvu: Takva forma sprovoenja mera odmazde zabranjuje j e " . 1 5 To je sve to je Herman Nojbaher uspeo da sprovede u svojoj misiji u Srbiji. Za mnoge Srbe i to je bilo vie nego dovoljno.

2.

Novi kurs Hermana Nojbahera i jo vie najava povlaenja britanskih misija iz Srbije, to je vie nego direktno ukazivalo na to da je Velika Brita-nija otpisala srpske rojaliste, naveli su pojedine komandante JVUO da ponu, nezavisno od Mihailovia, sa voenjem sopstvene diplomatije, kako bi se pred konani rasplet ostvarila to bolja pozicija. U pitanju su bili pred-loi o sklapanju sporazuma o nenapadanju, upuivani nemakom zapoved-niku u Srbiji. Formalna osnova za to bila je direktiva feldmarala Maksimili-jana fon Vajksa, komandanta Jugoistoka, od 21. novembra 1943. Direktiva je

14 too, str. 146-147. 15 Glii, Venceslav, Teror i zloini nacistike Nemake u okupiranoj Srbiji 1941-1944,

Beograd, 1970, str. 256-257.

13

odredila principe za takve ugovore. Osnovni uslov bio je to da JVUO obus-tavi sve borbene i sabotane operacije protiv nemakih snaga, njihovih sa-veznika i srpskih snaga koje saraduju sa njima, kao i protiv jedinica musli-manske milicije.16 U sluaju zajednikih akcija protiv komunista, odredi JVUO bili bi pod nemakom komandom; traio se i prekid veza sa zemljama koje su u ratu sa Nemakom, kao i izruenje britanskih oficira za vezu u Sr-biji, to se nee dogoditi ni u jednom sluaju.

Komandant Jugoistoka ocenjivao je d a j e Mihailoviev pokret u krizi zbog nadolazee komunistike opasnosti kojoj nije mogao da se adekvatno suprotstavi usled nedostatka naoruanja. Zato su pojedini Mihailovievi ljudi traili vezu sa nemakim komandama. Vajks je upozoravao na to da nemaki cilj u tim kontaktima mora u prvom redu da bude da se Mihailovi odvrati od borbi protiv nemakih trupa. Zakljuio je da su nacionalne snage u opadanju u celoj Jugoslaviji, a komunistiki pokret u usponu. Nemakim oficirima u Srbiji posebno je skrenuta panja na to da je postojea zabrana saradnje sa pojedinim etnikim grupama donesena zbog jasne odluke vrhovnog et-nikog voe Drae Mihailovia da nastavi borbu protiv Nemake i njenih sa-veznika, odluke od koje on nije do sada odustao". Nemaki komandanti su upozoreni i da se lojalno ponaanje nekih etnikih jedinica ne moe genera-lizovati jer i danas jo etnike bande vre neke napade i akte sabotae". Zabranjeno je i samostalno voenje pregovora.17

U pitanju je bila oigledna taktika nagodba uslovljena daljim us-lonjavanjem vojne situacije na Balkanu. Re je bila, uostalom, o pregovo-rima o primirju: prvi stav svakog ugovora glasio je da se dotadanja neprija-teljstva obustavljaju. Oigledno je i da general Mihailovi nije bio upoznat sa tim pregovorima, naravno, ne zbog toga, kako pie J. Tomaevi, jer su ne-make vlasti elele da sauvaju njegov ugled u narodu",18 to je tvrdnja besmislena sama po sebi, ve zbog toga jer bi on takve pregovore zabranio. To se jasno vidi iz naredbe od 16. novembra 1943. da se ne uspostavljaju kontakti sa pojedinim nemakim komandantima i da se odbije svaka njihova eventualna ponuda u tom smislu: Kome se dosadi, neka ih najuri tamo gde treba. Kome je zgodnije, neka ih 'forta' daje nadu, ali do sastanka ne sme doi. Ovo drati u tajnosti".19

D a j e to bio ogranien savez u kome e JVUO biti gubitnik, ukazuje i sam Nojbaher: Razume se da smo morali raunati sa time da bi etnici svoje oruje u kasnijoj fazi mogli okrenuti protiv nas. Stoga je sa nemake

16 Tomaevi, J., etnici.... strana 288. 17 Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilakom ratu naroda i narodnosti

Jugoslavije, Beograd, 1983, NOR-a, XIV-3, str. 931-932. 18 Tomaevi, J., etnici..., strana 289. 19 Arhiv Vojno-istorijskog instituta. etnika arhiva (dalje. AVII, A) 22-2-8.

strane pomo u naoruanju (uglavnom municija i sanitetski materijal) da-vana veoma obazrivo, u onim razmerama koje su bile potrebne za ogra-niene lokalne zajednike poduhvate. Nemaki glavni stan, a naroito Hitler i njegova Vrhovna komanda oruanih snaga, gledali su na to sa neraspo-loenjem i nepoverenjem".

O Mihailovievom dranju Nojbaher pie: On je ostao protivnik okupatora i jednim radiogramom osudio je svoje potinjene koji su se upu-tali u pregovore, igoui ih kao izdajnike. Ali, ja nisam sumnjao u to da se nadao da e pomou tih 'izdajnika ' biti u mogunosti da nemakim oruanim snagama izvue to vie oruja. Nije bilo teko razumeti politiku D. Mihailo-via. On je sa sigurnou raunao na to da Nemaka mora izgubiti ovaj rat. Naputen od saveznika, pokuao je da od svog neprijatelja broj dva, u ije je skoro povlaenje bio siguran, izvue to vie vojne opreme i da svoje odnose podesi tako da bi, kad pone nae povlaenje, bez borbe mogao zauzeti ne-make kljune pozicije. On se pripremao za konanu borbu sa Titom koju je trebalo voditi na ivot i smrt za budunost Jugoslavije ".20

Od sredine novembra pa do kraja decembra 1943. godine, zakljuena su etiri kratkorona ugovora izmeu odreda JVUO u Srbiji i Nemaca. Prvi sporazum sklopio je major Vojislav Lukaevi: zakljuen je 13. a potpisan 19. novembra sa opunomoenicima Vie komande Jugoistoka. Sporazumom

je uspostavljeno primirje na teritoriji: Bajina Bata - Drina - Tara - Bijelo Polje - Roaj - Kosovska Mitrovica - Ibar - Kraljevo - aak - Uice. Svrha primirja bila je zajednika borba protiv komunista". Lukaevi se obavezao da nijedan pripadnik njemu potinjenih jedinica nee delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemakom". Osim toga, komandant Starog Rasa nije smeo da napada ni muslimane uz obavezu nemake strane da spreava musli-manske postupke protiv srpskog stanovnitva".

Drugi sporazum sklopili su 27. novembra pukovnik Jevrem Simi i Nikola Kalabi. I ovaj sporazum je definisao obustavu neprijateljstava na te-ritoriji: Umka - Vraar - Grocka i u Podunavskom, Kosmajskom, Mlade-novakom, Lepenikom, Kragujevakom, Gruanskom, Kaerskom, Ople-nakom, Arandelovakom i Kolubarskom srezu: etnici se obavezuju da ne vre sudsku vlast samovoljno prema Nemcima i pripadnicima nemake na-rodne grupe". Trei sporazum sklopio je samoinicijativno kapetan Mihailo ai, komandant Ravanike brigade JVUO, 14. decembra 1943. u oblasti Parain - uprija - Despotovac. Trebalo je obustaviti sve borbe i sabotae protiv nemake vojske, njenih saveznika i domaih jedinica koje se sa ovima bore". Kapetan ai se obavezao da nee napadati rudnike i mostove na tom prostoru, a nemaka vojska e se uzdravati od akcija protiv etni-

20 Neubacher. H., Sonder Auftrag Sudost..., str. 80-181.

15

kih jedinica" i nee hapsiti pristalice Pokreta, kao i da nee vriti njihova streljanja. Sporazum je bio ogranien do 15. januara 1944. etvrti ugovor potpisao je potpukovnik Lj. Jovanovi, komandant Timokog korpusa, 25. decembra 1943. u Zajearu: uspostavljeno je primirje u srezovima juno od Jabukovca, Negotina, Salaa. Bora, Zajeara, Boljevca, Andrijevca i Knjae-vca: etnici se obavezuju da prestanu sa samovoljnim postupcima prema Nemcima i folksdojerima". Jovanovi je trebalo i da obustavi antinemaku propagandu i zatvori svoje obavetajne kanale. Ugovor je vaio do 31. ja-nuara 1944.21

Svaki od ovih ugovora imao je izmeu 10 i 12, taaka koje je trebalo da budu na snazi od pet do est nedelja. Nemaka strana oekivala je da su ovi ugovori radosno pozdravljani u narodu, moda sa neizraenim eljama da ovo teko vreme prode bez odmazdi".22 Ugovori su, meutim, bili izraz nude, a ne prijateljstva. Ve 25. decembra Via komanda Jugoistoka odbila je da produi vanost ugovora sa Kalabiem, konstatujui da njegovi etnici uestalo kre potpisane odredbe.2 3 Ugovor je jedino produio pukovnik J. Si-mi 17. januara 1944, uz znatno stroe odredbe i detaljno preciziranje svih obaveza. Nemaka obaveza bila je pomaganje jedinica JVUO u borbi protiv partizana samo ukoliko snage etnika DM nisu dovoljne" 24

Najvei protivnik ugovora sa etnicima bio je SS general Majsner.2 5

On se protivio i Nojbaherovoj politici poputanja okupacionih lanaca. O tome Nojbaher pie: Bio je iskreno uveren da moja politika mora dovesti do hrabrenja zloinake delatnosti i da zato dovodi u opasnost nau sigurnost na srpskom okupacionom podruju. Poetkom 1944. godine vodili smo teku i ozbiljnu diskusiju. On mije doneo dugu listu nemilih dogaaja: pljake, ot-mice i krae i objasnio je da su ti dogaaji direktna posledica moje nove po-litike. Ovo me je pogodilo i naljutilo. Zatraio sam od Majsnera da sa svojim

21 Zbornik NOR-a, XIV-3, str. 929-939. 22 Tomaevi, J., elnici.... strana 294. 23 Zbornik NOR-a, XIV-3, strana 941. 24 Isto. strana 944. 25 Vii general SS August fon Majsner, bio je naredbom Adolfa Hitlera od 22. januara

1942. postavljen na funkciju komandanta SS odreda i policije u Srbiji. U njegovu nadlenost spa-dale su: policija za obezbedenje poretka (Ordungs polizei) i Sluba bezbednosti (Sicherhaits di-enst). koja je rukovodila i srpskom specijalnom policijom. Majsner je imao dugo iskustvo poli-cajca: bio je andarmerijski oficiru Austro-Ugarskoj, republici Austriji posle 1918. i Treem raj-hu, posle 1938. godine. U Srbiju je stigao 4. februara 1942. sa etiri puka tzv. policije poretka. On se. obino, karakterie kao srbofob najvieg stepena, koji je na Srbe gledao kao na niu rasu". Dolaskom generala Majsnera, u okupacionom aparatu Srbije dole su do izraaja otre suprotno-sti u rukovodstvima pojedinih ustanova. Pod njegovom komandom naao se celokupni nemaki represivni sistem. Tako se uspostavila dominacija policijsko-bezbedonosnog faktora u okupaci-onoj upravi. To je bilo mogue zbog porasta uticaja SS-a i policije i u samom Rajhu i nastojanja da SS odredi stave pod svoju kontrolu sve oblasti ivota.

16

policajcima pronae krivce i pri tom sam mu skrenuo panju na to da je za-datak policije da pronae prestupnike a ne da dri taoce".26

Nojbaher je iskoristio svoje politike veze, pa je posle intervencije Hajnriha Himlera, januara 1944. godine, Majsner povuen sa dunosti iz Sr-bije: , .Majsner je kod Srba bio ozloglaen kao krvolok. Bio je bezobziran u tumaenju postojeih naredbi o odmazdama. Bio je vrsto uveren da su je-dino njegovi metodi ispravni na Balkanu i da jedino oni obeavaju uspeh u interesu nae sigurnosti" 21

Reakcije na ugovore sa Nemcima bile su nepovoljne kod onog dela stareina JVUO koji je smatrao da to moe samo da smeta, a ne donosi ni-kakve koristi. Tako je kapetan Milijan Jovanovi, zastupnik komandanta Rudnikog korpusa, u izvetaju generalu Mihailoviu od 22. decembra 1943. naglaavao: Zadnjih dana nastala je prava uzbuna u narodu povodom ver-zije da su se Simi i Kalabi sastajali sa Nemcima usred Topole i da su se do-govorili o saradnji i nenapadanju. Povodom ovoga, izdata su i slubena na-reenja zvaninim vlastima. Ovo nije imalo ba nikakve potrebe jer mi smo sami proterali komuniste i nije nam bila potrebna niija saradnja, niti toleri-sanje ",28

Slino je razmiljao i kapetan Predrag Rakovi 31. decembra 1943: I mada je nareeno svim komandantima brigada da se ne smeju sastajati niti odravati veze sa okupatorom ili njihovim slugama, pristalicama Nedia, Ljotia ili drugim, ipak jedan komandant brigade i jedan komandant ba-taljona su samovoljno, bez iijeg odobrenja, prekrili naredbu naelnika taba Vrhovne komande i imali sastanak sa Nemcima, a da prethodno nisu zatraili odobrenje za to. Cak je i komandant brigade propustio da o tome podnese izvetaj". Rakovi je naredio da vie niko ne sme da se sastaje sa okupatorom i njegovim slugama. Svaki pokuaj, nameru ili elju za konta-

26 Neubacher. H., Sonder Auftrag Sudost, strana 151. 27 Isto, strana 152. O ovim dogadajima, jedan nemaki oficir iz Komande Jugoistoka rekao je na Nirnber-

kom procesu sledee: Zelja etnikih voa da stupe u pregovore sa nemakim komandantima nije poivala na nekoj osobitoj ljubavi, nego ih je na to prisiljavala situacija jer su se istovremeno nalazili u borbi protiv komunista i da se ne bi morali boriti na dve strane, esto su pokuavali da sa nemakom vojskom dou bar u poloaj 'puka k nozi '. Da se takvoj spremnosti za pregovore nije moglo pokloniti veliko poverenje, to stoji, jer se moralo oekivati da e u momentu kada trei neprijatelj ode na neko drugo podruje, etnici odmah koristiti priliku da iz zasede udare ne-makog vojnika u lea. Drugi oteavajui momenat tih etnikih pregovora leao je u tome to pojedine stareine bandi nisu bile opunomoene bar od Mihailovia da stupe u pregovore sa ne-makom vojskom. Mihailovi je izdavao svojim niim stareinama veoma dvosmislene direktive, to se moglo videti iz njegovih radiograma koje je hvatala nemaka obavetajana sluba. Teko je dati sud o tome da Uje Mihailovi stvarno ozbiljno mislio kada je u pojedinim sluajevima dao odobrenje za pregovore. Kao opti utisak moe se rei da svi ti pregovori sa etnicima nikako nisu bili garancija za nemaku vojsku, jer se dananji pregovaraki partner ve posle nekoliko nedelja ponovo pojavljivao kao ogoreni neprijatelj". (AVII, Nemaka arhiva, 41F-1-21).

28 AVII, A, 74-4-34.

17

ktom sa nama, dostaviti najbrim putem, sa opisom kako je do toga dolo i ta se eli od strane okupatora. Ovim se zabranjuje i odravanje sastanaka sa predstavnicima dananje vlasti: sreskim naelnicima i drugim linostima u slubi Nedia i Ljotia ". 29

I u drugim krajevima Srbije bilo je samoinicijativnog kontakta sa Nemcima. Okruno naelstvo Uica javilo je prvog dana 1944. godine da pripadnici D.M. pokreta, koji su organizovani u borbi protiv partizana, odravaju i nadalje kontakt sa nemakim trupama i vojnim vlastima, nepos-redno i preko komandanata SDS-a u Uicu ".30 Slino je bilo i u Kraljevu. Tokom decembra glavne voe oruanih D.M. odreda, koji su i dalje moan faktor u politikom ivotu okruga, uspostavile su kontakt sa predstavnicima nemakih vlasti i postigle sporazum o nenapadanju: Oruani odredi D.M. su teak teret narodu i materijalno iscrpljuju sela. Zato je seljak oekivao da e sporazum doneti rastereenje, da e D.M. odredi ui u sastav Srpske oruane sile i njihovo izdravanje pasti na teret drave"?'1

I pored ovakvih tendencija, i dalje je bilo sukoba sa Nemcima. U noi izmeu 22. i 23. decembra, jedan D.M. odred razoruao je nemaku patrolu na putu Kraljevo - Kragujevac, a 24. decembra zaustavljen je jedan automo-bil i opljakan nemaki sanitetski general: Gestapo uzeo 50 talaca, pa je sve oduzeto vraeno".32

Tako se nalije sporazuma o primirju pokazalo veoma brzo. Spora-dini napadi na nemake jedinice i objekte i dalje su vreni. Nemaki koman-danti procenjivali su da ti ugovori etnicima slue za jaanje organizacije i slobodnije infiltriranje u administraciju srpske vlade. Via komanda Jugois-toka 7. januara 1944. dala je N. Kalabiu rok do 10. januara za produenje ugovora pod novim uslovima inae poinje ratno stanje".33 Komandant Op-lenake grupe brigada upozoravao je svoje vojnike da Nemci pripremaju po-tere: Biti vrlo obazriv, sukobe sa Nemcima po svaku cenu izbegavati u ob-lastima koje su nae. U drugim selima se tui do mile volje. Nemamo rauna da pred svretak nemake katastrofe bacamo nae ljude u provaliju",34

Na teritoriji Mlavskog korpusa 8. januara zabeleen je jedan primer herojstva: Jedan motorizovani nemaki odred naiao je u selo Mailovac u Stigu, gde su bili na leenju nai tei ranjenici. Major Virt je ponudio le-karsku pomo u bolnici. Na teko ranjeni vitez, narednik Petrovi, odgovo-rio je da e radije umreti svi ranjnjenici no da doekaju da im Nemci prue

29 AVII A 25-2-37. 30 AVIl! Nedieva arhiva, 25-1-18. 31 AVII, NDA, 25-1-33; Izvetaj okrunog naelnika iz Kraljeva od 2. januara 1944. 32 AVII, NDA. 25-1-27; Izvetaj okrunog naelnika iz Kraljeva od 3. januara 1944. 33 AVII. Mikrofilm Vaington (NAW) R-311, S-188-189. 34 AVII, A, 27-5-6.

18

pomo"?5 Kod Crvene Reke blizu Bele Palanke, 17. januara napadnut je tab Niavskog korpusa: Ovaj tab je izdrao dvostruki napad okupatora sa zemlje posle prelaska Niave, kao i napad nemakih aviona. Pored jo 6 ranjenih, teko je ranjen u obe noge peadijski potporunik Egon Gee"}6

Drugi nivo odnosa sa Nemcima, bila je kupovina oruja i municije od njih. Tako je general Mihailovi 20. januara 1944. traio da se organizuju sposobne grupe za kupovinu oruja i municije od Nemaca. Oni koji su blizu rumunske i maarske granice, isto tako da obrazuju grupe za kupovinu oruja. Pored toga, organizujte sposobne grupe za krau oruja gde god se stigne, ali da se ne krade meusobno ve od neprijatelja",37

Krajem meseca, Mihailovi je nareivao spremnost u sluaju kapitu-lacije Bugarske: Preduzmite sve mere da njihovo oruje ne padne komuni-stima. Izdajte detaljna uputstva. Stupite u vezu sa Bugarima".38 Poetkom februara, otro je ukorio komandanta jedne jedinice egarskog korpusa zbog razoruavanja Bugara: Napravili ste veliku greku. Dok mi gledamo da pri-dobijemo Bugare za nas, Vi ih napadate. Sada je na glavni cilj da odvojimo Bugare od Nemaca",39

Krajem januara 1944. godine, situacija oko ugovora bila je sve zamrenija. Nemaka generalna orijentacija bila je, manje-vie, ista kao i u prethodnom periodu. Jedan elaborat Komande Jugoistoka od 27. januara ukazivao je na tetne posledice koje Vermaht moe imati zbog bilo kakvog oblika saradnje sa D.M. etnicima, posebno na teritoriji NDH: Na hrvats-kim podrujima se ova saradnja oznaava kao antihrvatska, a Srbi daju ovoj borbi antihrvatski karakter jer u Hrvatima vide jedini destruktivnu snagu, nesposobnu za bilo kakav stvaralaki rad. Saradnja etnika sa Nemcima na hrvatskim podrujima, nailazi na ivo odobravanje i u Beogradu. ak se vr-buju i etniki dobrovoljci za borbu na hrvatskim podrujima".

Poseban interes za saradnju Nemaca i etnika pokazivala je srpska vlada jer se od toga u velikoj meri oekuje da e Srbi biti poteeni i da e moi bolje da ouvaju mir i red na ovom podruju". I pojedini oficiri Ver-mahta radili su u tom smislu, kao izvesni kapetan uster, koji je 20. januara 1944. narodu u Topoli govorio da Srbi moraju biti jedinstveni kako bi odrali potpuni red kad Nemci napuste Srbiju".

Ovakve i sline pojave zabrinjavale su pisca ovog izvetaja jer su se tako samo ojaavali D.M. redovi: sve vie naroda je pristupalo pokretu, to bi moglo da ima nesagledive posledice s obzirom na dugorone planove ge-nerala Mihailovia u sluaju prodora anglo-amerikih trupa: U tom sluaju

35 Zbornik NOR-a, XIV-3, strana 241. 36 AVII, A, 99-4-2. 37 AVII, A. 81-1-24. 38 AVII, A, 100-1-1. 39 AVII, A. 100-1-2.

19

bi D. Mihailovi mobilisao sve svoje snage kako bi unitio sve komunikacije i sva saobraajna sredstva od vanosti za voenje rata na srpskom podruju. D.M. ljudi su i dalje uvereni da Englezi nisu ustupili Balkan Sovjetima i da e uvui Tursku u rat da bi svoje bliskoistone snage mogli da stave u de-jstvo. D.M. pokret je sada u snanom usponu. Krajnje je vreme da se ovak-vom razvoju stvari stane na put. Ako ve raspolaemo jednim Nediem koji je za ispravnu saradnju sa Nemcima, onda se ne sme dozvoliti D.M. pokretu da vri najsnaniji uticaj na srpski narod. D.M. pokret nee nikad biti za sara-dnju sa Nemcima ve e, na osnovu nareenja iz Londona, uvek nastojati da izigra i obmanjuje Nemce. Iz tih razloga nije razumljivo zato i koliko dugo e se trpeti ova opasna igra navodne saradnje sa D.M".i0

Ova analiza Komande Jugoistoka bila je uvod u raskid potpisanih ugovora sa pojedinim komandantima JVUO i preduzimanjnje novih ofanziv-nih akcija. Ve 29. januara Joakim fon Ribentrop alje Nojbaheru telegram sledee sadrine: Jedino se mogu utei trpeti privremeni aranmani niih vojnih komandi sa Draom Mihailoviem s ciljem suzbijanja zajednikog neprijatelja. On i njegovi ljudi ostaju i dalje, na kraju, nai neprijatelji. Zato je sada potrebno biti krajnje oprezan prema D. Mihailoviu i njegovim e-tnicima, a naroito se ne sme nijednog trenutka izgubiti iz vida da e pomo koju mu mi sada direktno ili indirektno pruamo radi voenja borbe protiv Tita, kasnije najverovatnije biti upotrebljena protiv nas".41

Ve 1. februara, na sastanku na kome su bili general-feldmaral Vajks, general Felber i Nojbaher zakljueno je da etnici ne potuju ugovore i da ih vie ne treba produavati, ve napasti neposlune etnike vode. U skladu sa ovim nareenjem, 2. februara, u tabu komandanta Srbije, generali Vajks i Fon Majsner donose odluku o akciji velikog stila, pod ifrovanim nazivom Treibjagd" (Hajka"), protiv N. Kalabia, N. Nedia i, uopte, protiv e-tnika izmeu Kosmaja i Rudnika, u okolini Beograda, u umadiji, do Valjeva i Podrinja. Jedan od naina voenja akcije bila je i propaganda kojom je e-tnike trebalo uiniti odgovornim za nemake represalije. U ovom poduhvatu uestvovali su delovi 5. motorizovanog SS puka, jedan bataljon divizije Brandenburg", Bugari i dobrovoljci. Akcija je zavrena 5. marta 1944. Jedi-nice JVUO pretrpele su znatne gubitke: 81 ubijen i 913 zarobljenih vojnika, ukljuujui i dosta oficira.42

Poetkom februara napadnute su jedinice JVUO i kod Nia i Alek-sinca: ubijeno je 19, a zarobljen 31 etnik.43 Jedino je pukovnik Jevrem Si-mi pokuavao da odri svoj ugovor sa Nemcima na snazi, pa je zabranjivao

40 AVII. Mikrofilm (NAW) T - 311, R - 286. snimci 185-187. 41 Kazimirovi, Vasa, NDH u svetlosti dokumenata, Beograd, 1987, strana 169. 42 too, str. 302-303. 43 Avakumovi. Ivan, Mihailovi prema nemakim dokumentima, London, 1969, str.

143-145.

20

da se pripadnici nemake oruane sile napadaju i razoruavaju kako po na-seljenim mestima, tako na pruzi i drumovima". Simi je naglaavao d a j e to neophodno kako bi se nesmetano od okupatora mogli oistiti partizani". Zabranio je, takode, odlaske u gradove i pijanenje po kafanama - za ovakve izgrede streljati krivce i pijanice".44 Slino nareenje izdaje i Ko-manda 2. kragujevake brigade: zabranjeni su bili napadi i razoruavanja ne-makih vojnika da ne bi okupator preduzeo hapenja i represalije prema naim ljudima po selima i varoima".45

Uskoro su, meutim, izbila neprijateljstva. Od 12. februara ponovo su na udaru jedinice JVUO u Sumadiji. Krajskomandantura iz Kragujevca sa-optila je da su prestali da vae sporazumi sa pristalicama D. Mihailovia Za borbu protiv komunista, jer se etnici nisu drali sporazuma, ve su ga zloupotrebili. Krajskomandantura smatra pripadnike Drae Mihailovia kao komuniste i prema njima se ima otrim me rama istupiti". Sve institucije srpske vlade, kao i svi graani, morali su se strogo pridravati ovog na-reenja. Preeno je smrtnom kaznom u sluaju pruanja bilo kakve pomoi odredima JVUO: Graani moraju potovati samo naredbe srpske i okupa-torske vlasti, iste izvravati tano i na vreme, bez ikakvog izgovora i odla-ganja, a nikako naredbe etnika Drae Mihailovia ili komunista ",46

Ozbiljan incident napravio je potporunik Mihailo Mati, komandant 3. bataljona Druge poeke brigade. On je 13. februara u Jelendolu zaustavio voz u kome su se nalazili nemaki vojnici: Vrio je pretres voza, pretio dvo-jici Nemaca (nisu imali oruje) te se na taj nain ofirao bez potrebe. Ispalio je vie metaka, iako je najstroe zabranjeno troenje municije bez stvarne potrebe".47

Da je teko uhvatiti logiku ratnog metea, govori i sluaj od 17. februara kod Grdelice, kada je sa lokalnom krajskomandanturom postignut sporazum o kupovini oruja: Ve je isporueno 7 mitraljeza, 5 bacaa i dosta municije. Dobro treba voditi rauna o razgovoru sa (krajskomandan-tom) kao i o njegovoj bezbednosti, poto dolazi bez ikakve pratnje i oslanja se na oficirsku re" 48 Neto slino uradio je i D. Keserovi 16. februara, kada se obratio krajskomandantu Prokuplja, sa molbom da se stupi u vezu sa bu-garskim snagama, kako one ne bi ometale akcije protiv partizana. Nemaki komandant je tako i postupio.49 Tako, meutim, nije bilo u Kaerskom srezu:

44 AVII, A, 127-4-2. 45 AVII, A, 15-4-33. 46 Istorijski muzej Srbije, Zbirka plakala, Inv. broj 4539. 47 AVII, A, 50-5-29. 48 AVII. A, 103-2-6. 49 AVII, NDA, 26A-1-17.

21

20. februara u selu Kalanjevci nemaki odred od 150 vojnika opkolio je tab Kaerske brigade: Uspeo sam da se izvuem, ne primivi borbu".50

U Kaerskom srezu tada su se nalazile jae nemake i dobrovoljake snage kako bi izvrile prinudnu mobilizaciju mladia roenih izmeu 1919. i 1925. godine koji bi se posle krae obuke upotrebili za odbranu Nemake od naih i saveznikih jedinica i zbog ega bi postali izdajnici svoga naroda, vere, Kralja i Otadbine", pa je M. Nedeljkovi traio da se svi mukarci sklanjaju na sigurna mesta: ,, U njihove redove ne sme niko stupiti. Okupator Nemac i svi njegovi saradnici, alosni Srbi-ljotievci, pri izdisaju su. Pazite vi estiti Srbi koji ste se dovoljno napatili za ovo vreme robovanja, pa ne i-nite nikakvu uslugu okupatoru. Vodite rauna da sada ne pogreite, jer ete biti uvreni u red izdajnika".51 Izbegavanje sukoba sa Nemcima preporui-vala je i Komanda Mlavskog korpusa: Da narod ne bi nastradao zbog nae prevremene akcije i da bi se sauvale nae snage za odsudni as. U sluaju da jedinica bude napadnuta iznenada, onda se bezuslovno mora borbom iz-vui".52

Sredinom februara, general Felber naglaava da sporazumi sa et-nicima nisu ispunili ono to se od njih oekivalo: Novi sporazumi su za-branjeni". I pukovnik Simi 17. februara obavetava Nemce da raskida ugo-vor zbog napada SDK-a koji je u dva maha naneo njegovim etnicima teke gubitke".53 Konani ishod bila je naredba Fon Vajksa od 23. februara, kojom je zabranio svako dalje zakljuivanje sporazuma sa vodama potinjenim Drai Mihailoviu. Na snazi ostaje samo sporazum sa Lukaeviem".5 4

Jedna nemaka lokalna komanda 24. februara upozorava na este sluajeve da etnici nastupajui u velikom broju, razoruavaju pojedine pripadnike nemakih organizacija i pokuavaju da onesposobe teretna kola. Strpljenje krajskomandanture je iscrpljeno. Ubudue, u svakom selu koje je najblie mestu prepada, bie u sluaju svakog napada do 20 kua do temelja spaljeno. Pogoeno stanovnitvo ima da zahvali za ovo etnicima" 55

Tako su se ugovori sa Nemcima pokazali kao nepotrebni, jer nisu do-neli nikakvu efektivnu korist za JVUO, ali su naneli mnogo tete: bili su idealan materijal za komunistiku propagandu o slugama okupatora i kola-boraciji. Gotovo nikakva pomo u oruju nije dobijena, pa je predstojea prolena ofanziva snaga NOVJ iz Bosne doekana bez veih organizacionih i vojnikih priprema, uz hronian nedostatak osnovnog ratnog materijala. Ali, to je pria za neku drugu priliku.

50 AVII, A, 74-6-34; Izvetaj potporunika M. Nedeljkovia. 51 AVII, A, 74-6-33; Nareenje od 20. februara 1944. 52 AVII, A, 85-5-39; Nareenje od 24. februara 1944. 53 Glii, V., Teror i zloini, strana 217. 5 4Tomaevi, ]., etnici..., str. 300-301. 55 Narodna biblioteka, Zbirka plakata, Inv. broj 184/30.

22

I nemaka propaganda estoko je napadala generala Mihailovia i njegove borce. Komandant JVUO oznaavan je kao jevrejsko-boljeviki sluga, agent Londona" i neprijatelj sopstvenog naroda. Tako je jednom Sr-bima porueno: Nemaka oruana sila povela je krstaki pohod protiv bo-ljevike opasnosti sa istoka. Da nije Nemaka u poslednjem asu ustala da otkloni tu smrtnu opasnost Evropu bi, a sa njom i Srbiju, odavno ve prepla-vila jevrejsko-komunistika bujica. Srbine, eli li da bude uniten radi viso-kih ciljeva meunarodnog jevrejstva? Da se ne uzda, moda, u Drau Mi-hailovia? Da nije moda on oslobodio Srbiju od komunista? Da je sree i pameti, pa da je on poveo borbu protiv zakletih neprijatelja srpskog imena. Umesto toga, zabio je no u leda svom roenom narodu".56

Kada se Mihailovi pozivao na kosovski duh, Nemci su odgovarali: Kad se treba boriti i kosovski poginuti, kao to su to inili vai preci, onda junak sa Ravne Gore ' naputa drugove i bojite kao Vuk Brankovi i bei. Moe li se nazvati kosovskim herojem takav junak'? Ima li u njemu iole duha Miloa Obilia? Draa Mihailovi, kao nesvesno orue u rukama ne-prijatelja Londona, ne igra ulogu junaka sa Kosova, ve ulogu izdajnika koji su prouzrokovali teki poraz Srbije i Evrope. Sa kakvim pravom se on uopte i naziva junakom, kad on junake i njihov duh, smisao njihove borbe i ju-natva, kao plaenik izdaje neprijatelju?"51

Jednom je Ravna Gora uporeena sa Katinskom umom i izvedena pa-ralela da e srpske nacionaliste zadesiti ista sudbina kao i poljske oficire, kada boljevici u Jugoslaviji dodu na vlast: udnovato je da Mihailovi ne uvia da ni on, ni Engleska ni Amerika nisu u stanju da se suprotstave bolje-vizmu. Ili on moda vie nije u poloaju da bira, ve je sebe prepustio en-glesko-amerikoj bujici, koja i njega i srpski narod moe da dovede do nove Golgote, do srpskog Katina ",58

Borci JVUO esto su pozivani da potuju okupacioni poredak i poloe oruje: Zar vi zaista ne oseate i ne uviate da svojom odmetnikom bor-bom niste nita pomogli svome narodu, nego ste ga gurnuli u jo veu bedu, haos i propast? Vaim voama poznata je uloga londonske izbeglike vlade. Oni dobijaju pare i zlato, a vi gubite ivote. Vi ste se pune dve godine potu-cali po gorama kao gladni gorski vuci da bi general Draa opet postao mi-nistar u marionetskoj vladi" 59

I poetkom 1944. godine, Mihailovi je bio engleski vazal, zloinac i krvnik sopstvenog naroda na ijoj grenoj dui lei teret hiljada nevinih r-tava". Propaganda je isticala da e Nemaka sigurno dobiti rat, pa je svako

56 AVII, NMA. 64-1-2. 57 AVII, NMA, 65-5-2/31. 58 Arhiv Srbije, Zbirka plakata, Inv. broj 34/3. 59 AVII, NMA, 67-4-32/2.

23

pozivanje na ustanak bilo sluenje jevrejskom meunarodnom olou: da li ti je poznato Mihailoviu da Englezi, koji su te odavno izdali i predali boljevi-cima, sa Srbima, koje si ti zaveo, postupaju kao sa svojim kolonijalnim ro-bljem? Da li ti je poznato da srpski narod hoe da bude lan evropske zajed-nice naroda a ne engleska kolonija? Uzmi ovu poruku na znanje, kukavice i izdajnie Mihailoviu i uini ono to bi svaki estiti i poteni Srbin uinio -obraunaj se sa samim sobom, da ne bi srpski narod morao s tobom posle da se obrauna/"60

Nemaka komanda u Srbiji izdala je 26. februara letak u kome je e-tnicima poruivala da su ih ostavili na cedilu njihovi bivi zapadni saveznici: Zato pamet u glavu. Ne borite se dalje uzaludno za izgubljenu stvar. Upam-tite, svi vai bivi tobonji prijatelji pomau danas vaeg najkrvavijeg nepri-jatelja-komunistikog 'marala' Josipa Broza Tita. Nemaka oruana sila uvidela je va poloaj i prua vam priliku da popravite svoju greku. Ako se predate s orujem u ruci, garantuje vam se povratak vaem domu i vaoj po-rodici". 61

3.

Poseban deo prie o zavretku graanskog rata u Srbiji i ulozi Her-mana Nojbahera u tome, posveen je naporima da JVUO dobije oruje od Nemaca. Kao i u sluajevima pre toga, u pitanju su bila oajnika nastojanja da se vojska naorua kako bi se oduprla partizanskoj ofanzivi. Raunalo se da e Nemci, kao nezainteresovana strana u graanskom ratu, izai u susret nastojanjima pojedinih komandi JVUO da dou do oruja. Pokazae se, meutim, i ovoga puta, da e Nemci etnike tretirati kao neprijatelje Treeg Rajha.

Krajem juna, predstavnici Komande Mlavskog korpusa pokuae da na ovaj nain dou do oruja. ak e se i major Sinia Ocokolji 30. juna sastati kod Zagubice sa nemakim oficirima: Moglo se odmah videti da Pa-zarac i njegov autant ostavljaju utisak velike utuenosti i deprimiranosti. On se izjasnio na sledei nain: Gorski tab 69 nije do sada imao razloga da se obraa za pomo nemakom Vermahtu. Situaciju je bitno promenio prodor komunistikih bandi na prostor Soko Banje koje su zahvaljujui stalnim an-glo-amerikim vazdunim isporukama oruja i municije izvrsno opremljene. Pazarac je izjavio da komunisti svoju propagandu u potpunosti vode na os-novu toga da primaju pomo od Anglo-Amerikanaca i da se vode pregovori izmeu vlade kralja Petra i Tita. Dejstvo ove propagande je tako veliko da seosko stanovnitvo puca na etnike u povlaenju. Sinia je naveo da etnici, da ne bi izgubili sav kredit kod stanovnitva, moraju po svaku cenu da sa-

60 AVII, NMA, 70A-2-32/1. 61 IMS, Zbirka plakata, Inv. broj 4537.

24

kriju injenicu da sada mole okupatora za pomo u oruju, poto su se tri go-dine borili protiv njega. Komandant mesta je izjavio da e iznete molbe pre-neti nadlenim mestima u Beogradu ",62

Sredinom jula, pomo od Nemaca trai kapetan Neko Nedi. U Kruevcu je 14. jula voden razgovor izmeu njega i generala Hansa Felbera, komandanta Jugoistoka. Nedi je naglasio da su etnici izgubili svako pove-renje u Englesku, poto su ih Englezi izdali i sada Titovim bandama liferuju naoruanje i municiju, usled ega etnici moraju da krvare i umiru. Poto su oni sami u borbi protiv komunizma isuvie slabi, uvideli su da moraju traiti oslonac u nemakom Vermahtu, kome e se bezuslovno potiniti sa puno po-verenja. Oni su spremni da se bore protiv komunista svuda tamo gde bih ih ja postavio".63

Nemaki general traio je da se kod etnika izvre temeljne promene, da se obustave svi napadi na nemaku vojsku i neutralie antinemaki duh, posebno u Beogradu: Ja sam obeao da u ispuniti elje. Meutim, brzu od-luku ne mogu da donesem, poto je odnos prema etnicima u velikoj meri po-litika stvar. Moj lini utisak je da se ovoga puta radi o potpuno ozbiljnoj ponudi koju treba prihvatiti. Ako etnike ponovo odbijemo, teramo ih u logor crvenih"

Poto su nemaka obeanja ostala mrtvo slovo na papiru, pomo se morala traiti preko generala Nedia, uz Mihailovievo prisustvo. Nije lako rekonstruisati ta se sve dogaalo sredinom avgusta 1944. godine. Nije ak ni pouzdano sigurno kada je dolo do susreta dva generala. Stanislav Krakov pie da je neposredan podsticaj za sporazum doao sa Nedieve strane, koji je predloio i obrazovanje zajednike vlade u koju bi Mihailovi postavio dva svoja oveka. Mihailovi je takav predlog odbio: Ma kako uviam nje-govu korisnost za optu stvar, da se ne bih kompromitovao kod Saveznika ",65

Trebalo bi da je Mihailovi, ako je verovati Krakovu, ipak prihvatio, na in-sistiranje Raia i Kalabia, mogunost snabdevanja orujem.

62 AVII, Mikro-flm (NAW), T-311, R-286, snimci: 556/557. 63 Zbornik NOR-a, XII-4, strana 421 ; Izvetaj generala Felbera od 15. jula 1944. 64 Isto, strana 422. 65 Krakov, Stanislav, General Milan Nedi, II, strana 162. U razgovoru sa patrijarhom Gavrilom Doiem. poetkom avgusta 1944. godine, M.

Nedi je o Mihailovievom pokretu rekao: Mogu da Vas uverim da mi Drain pokret ini najvie tekoa. Njegovi komandanti svaki na svoj nain, izdaju nareenja protiv organa vlasti. Ja sam Drai poruio jo 1941. da ide pravo u Bosnu i da tamo zatiti goloruku srpsku sirotinju koju us-tae unitavaju. A to se Srbije tie, ja u nju sauvati, a kada vreme i sloboda doe, predati Kralju i njegovoj vladi. On me nije posluao. Sada ga Radio-London naziva suradnikom okupa-tora. Kakva la i neistina! Ako bi general Mihailovi to radio, onda njegovi komandanti ne bi na-padali nemake odrede, a naroito ne njihove vojne transporte. Zato bi onda napadali moje le-galne odrede u asu kada ja suraujem sa okupatorom? Moja je dunost da kaem ovde istinu, iako mi Draa i njegovi komandanti, za moje uinjeno dobro, vraaju ravim postupcima koji nam svima donose samo nesreu". (Memoari patrijarha srpskog Gavrila, Pariz, 1974, str. 552-553).

25

Da u navodima Stanislava Krakova ima istine, tj. da je predsednik srpske vlade zaista eleo sporazum sa etnicima, potvruje i trodnevna kon-ferencija koja je u seditu vlade odrana od 30. jula do 1. avgusta, sa svim okrunim naelnicima i komandantima okruga. Na tom sastanku, Nedi je rekao: Otadbina je u opasnosti! Doli smo do pravog srpskog puta koji predstavlja ujedinjeno srpstvo. Sloga i bratstvo svih Srba mora se sprovesti do kraja. Odbijen je moj predlog o ueu dva ministra, naklonjena organi-zaciji D.M., u moju vladu. Predlog je odbijen od Drae Mihajlovia, ali i to je pravilno gledite s obzirom na dananje prilike. Dogaaji lete strahovito brzo. Reavajui momenti su blizu. Istrebljenje Srpstva moramo spreiti. Sve nae oruane snage moraju se ujediniti sa nacionalnim etnicima. To je vr-hovni zakon Otadbine, jer to hoe ceo srpski narod. Jedna nacionalna snaga u jedinstvenom duhu mora da se ispolji na jednom putu i u jednom pravcu. Krv nae krvi mora da progovori".66

Poetkom avgusta, kapetan Predrag Rakovi dolazi u Beograd i su-sree se sa Bokom Kostiem, kako bi se uspostavila veza sa Nediem: Po-kazao mi je i pismo enerala Drae Mihailovia upueno bivem ministru spoljnih poslova Aleksandru Cincar - Markoviu u kome ga Draa moli da bude savetnik Rakoviu. Dalje mi Rakovi ree da je dobio nalog od ene-rala Mihailovia da povede D. Ljotia na sastanak sa njim ali su, dodade, jue Kalabi i Rai odveli enerala Nedia, u ijoj su se pratnji nalazili Nediev ef kabineta Miodrag Damjanovi i upravnik grada Beograda Dragi Jovanovi. Oni su se ve sastali sa eneralom Draom". Srpska posla - os-mehnuo se Rakovi - plaili su se, valjda, da meni ne pripadne slava oko sporazuma! Oni su, naroito Kalabi, u dobrim vezama sa Dragim, pa su sve to na brzinu svrili, ak i pre mog vienja i donoenja poruke Nediu od Drae".61

I navodi Ljotievog sekretara su, izgleda, istiniti. Rai, Kalabi i Neko Nedi sastaju se 11. avgusta u Topoli sa nemakim oficirima. Sasta-nak je organizovan na insistiranje H. Nojbahera, kako bi se prouile nove osnove na kojima Draa Mihailovi eli sastanak sa jednom odgovornom ne-makom linou". Rai je izjavio da su oni 10. avgusta dobili izriito Mi-hailovievo odobrenje za ovaj razgovor: predloio je stvaranje jedinstvenog srpskog nacionalnog fronta, u koji bi uli SDS, SDK, JVUO i sve nacionalne snage orijentisane protiv komunista, kako bi se formirala srpska nacionalna armija za unitenje komunizma u Srbiji".68 Neko Nedi je postavio dva US-

66 AVII, NDA, 121-4-21. 67 Kosti, B., Za istoriju naih dana, strana 156. 68 Zbornik NOR-a, XI1-4. str. 1068-1069; Izvetaj Obavetajnog odeljenja Komande Ju-

goistoka od 11. avgusta 1944.

lova: da Mihailovi lino ostane u ilegali i da se borci JVUO ne oblae u ne-make uniforme. Detalji plana precizirali bi se na sastanku Mihailovia i Nojbahera. Nemaka strana traila je vrste garancije da e se obustaviti sve aktivnosti protiv njene vojne administracije.69

Do sastanka izmeu Mihailovia i Nedia dolo je, najverovatnije, 15. avgusta 1944. Pisanih tragova o njemu nema, nikakav zapisnik nije voen, postoje samo iskazi pojedinih uesnika. Tako je sam Nedi o tome 3. februara 1946. rekao svojim islednicima: Sastanak je odran nou oko 11 asova u jednoj kuici sela Raane. Tu sam zatekao, pored Drae, pukovnika Baletia, potpukovnika Lalatovia, majora Raia i majora Kalabia. Sa moje strane, bili smo ja i Dragi Jovanovi. Susret, kako izmeu mene i Drae, tako i ostalih oficira, bio je srdaan i prijateljski. Seam se da sam se sa Kalabiem poljubio, a on mi je rekao: 'Zatitnie moga jadnog oca'! sta-vljajui mi glavu na grudi. Draa je traio od mene da mu izloim optu situ-aciju i razvoj buduih dogaaja. Ja sam mu kazao da Nemci propadaju i da e morati uskoro da se povuku iz zemlje. Predoio sam mu opasnost od ko-munista koji nadiru sa sviju strana, pa je stoga potrebno da se obrazuje je-dan srpski front od mojih odreda i etnikih, pa da ujedinjeni brzo i efikasno spasimo Srpstvo i Srbiju od komunistikih upada. Draa me je sasluao i prihvatio moj predlog. Rekao je da ima vezu direktno sa Londonom i Engle-zima i da dobija izvetaje o situaciji iz prve ruke. Sporazumeli smo se da oruje i municiju izdejstvujemo preko Nemaca, poto e na tome raditi i Ra-kovi. U pogledu novca, bilo je odlueno da moja vlada meseno daje po 100 miliona dinara. Dalje smo se sporazumeli da se sve oruane formacije vlade stave pod komandu Drae Mihailovia radi koordinacije u borbi protiv ko-munista".10

I general Mihailovi je na svom sasluanju, aprila 1946. godine, potvrdio sastanak sa Nediem: U avgustu mesecu 1944. godine, u jednoj usamljenoj kui pored puta izmeu Raane i Kosjeria. Sastanak je bio glup, nepotreban i kompromitujui".11

6 9Tomaevi, J., etnici..., strana 306. 70 AVII, Emigrantska vlada, 269-1/38-39. 71 Zapisnik o sasluanju D. Mihailovia, strana 50. U istoj situaciji, posle hapenja. Dragi Jovanovi je priao: U avgustu 1944. godine

pozvao me Kalabi na sastanak u Selters, kraj Mladenovca. Tu je rekao da sutradan treba da doem u Topolu, kako bi o vanim stvarima razgovarao sa Raiem i Nediem. U Topoli ih nisam naao, pa sam se odvezao u Aranelovac. Tamo, u jednoj kafani, video sam Neka Nedia, Kala-bia i Raia: Pozvali smo Vas da organizujete sastanak Milana Nedia sa Draom. Nastupila su teka i opasna vremena. Moramo da radimo zajedno. Rekao sam da mogu da organizujem taj sastanak i pitao sam da li Draa ita zna o tome. Odgovoreno mi je potvrdno. Na jednoj okuci, kraj starog seljakog plota, stajao je jedan mitraljez gotovo na samom drumu. Rai i Kalabi su zaustavili kola i pozvali nas da siemo. Nedia, Damjanovia i mene u jednoj maloj seoskoj kui ekao je Draa Mihailovi. Pozdravio se sa Nediem i Damjanoviem, a ja sam mu se tek tada

27

Evidentno je da je ovaj sastanak organizovan mimo Mihailovieve volje i da su njegovi glavni inicijatori bili oficiri oko Dragoslava Raia, koji je rukovodio svim operacijama u Srbiji. Ako poklonimo poverenje iskazu Dragog Jovanovia, kao i samog Mihailovia, moemo zakljuiti da general ponudu o prijemu nemakog naoruanja nije ni prihvatio ni odbio - utao je, svestan greke ako prihvati bilo koju mogunost. Na drugoj strani, general Nedi je zahtev za naoruanjem veoma brzo prosledio Nemcima.

U Komandi Jugoistoka odran je 17. i 18. avgusta sastanak na kome se razgovaralo o naoruavanju etnika. Zakljueno je da se predlog prihvati iz vie razloga: 1) odbijanje bi dovelo do krize vlade u Srbiji i do zaokreta pojedinih etnikih bandi ka Titu i do apsolutnog neuspeha politike koju smo do sada vodili u Srbiji"; 2) D. Mihailovi bi bio prisiljen da trai oslonac na drugoj strani; 3) negativan odgovor predstavljao bi veliki uspeh Anglo-a m e r i k a n a c a koji time u srcu Balkana dolaze u posed jednog antikomuni-stikog izolacionog sredstva"; 4) mogue je stapanje partizanske vojske sa etnikim bandama". Predlog je prihvaen u naelu. Trebalo je obeati is-poruku i obuku za rukovanje savremenim orujem.7 2

Herman Nojbaher je istakao da Mihailoviu treba verovati, jer je on toliko antikomunista da je uprkos engleskim ponudama dao prednost prosjaenju kod okupatora pred slogom sa crvenom stranom".73 Ipak, poto su to bila pitanja visoke politike", odluku o tome mogao je da donese samo glavni stan vode Rajha". O ovom dogovoru Nojbaher je 20. avgusta obaves-tio Fon Ribentropa: Prilikom razgovora sa itavom srpskom vladom kod vojnog zapovednika Jugoistoka u mom prisustvu, Nedi je posle iscrpnog prikazivanja opasnosti situacije u srpskom, a time i u itavom jugoistonom prostoru, davao izjave i u ime D. Mihailovia. Nedi je garantovao da e se pokret D.M. uzdrati od svake neprijateljske akcije protiv Nemaca. Njegova

predstavio. Uli smo u seljaku sobu gde je bio jedan krevet, sto i dve klupe gde su, pored Drae, bili jo pukovnik Baleti, Lalatovi i jo jedan oficir, a bili su tu i Rai i Kalabi. Kada smo uli unutra, mislim da nas je Mihailovi ponudio rakijom. Nedi je odbio, a Draa je pitao kojim dobrom dolazimo. Tada je Nedi poeo da govori da je zemlja u opasnosti i da je doao da vidi moe li se togod uiniti za njen spas. Govorio je i na koji nain misli da zemlji treba pomoi. Kazao je da treba da prestanu pljake, a da za izdravanje ljudstx'a Drai stavlja na raspolaganje 100 miliona dinara. Glavni dogovor bio je oko nabavke oruja: da Nedi kod Nemaca izdejstvuje da se ono dobije. Mihailovi je kazao da ima dovoljno ljudi, ali mu nedostaju oruje i municija. Prisutni oficiri traili su da im se nabavi oko 60.000 puaka. Na kraju je Nedi izjavio da preu-zima obavezu da izdejstvuje kod Nemaca 30.000 puaka, 500 pukomitraljeza i neto minoba-caa: Vi mi garantujete da ovo nee biti upotrebljeno protiv okupatora, a ja garantujem da u uiniti sve to je potrebno da nam Nemci daju oruje, municiju i odeu. Mihailovi je dugo utao. utao je i kada je Nedi zatraio da ovaj sastanak ostane u najveoj tajnosti". (Milovanovi, N., Kroz tajni arhiv Udbe, str. 167-168).

72 Zbornik NOR-a, XIV-4, str. 1073-1074; Izvetaj Obavetajnog odeljenja Komande Ju-goistoka od 18. avgusta 1944.

73 too, strana 1076.

28

vlada preuzima punu odgovornost za bezbednost drumova, eleznica, rud-nika i ostalih objekata koji interesuju Nemce. Srpski nacionalisti spremni su do krajnosti da vode borbu protiv komunista. Ta mobilizacija srpstva protiv prodora boljevizma, vri se pod vodstvom ministra predsednika Nedia ko-jeg pokret D.M. priznaje, kao i njegove vlasti".14

Sastanak u Hitlerovom glavnom stanu odran je 22. avgusta. Pri-sustvovali su: Fon Kajtel, Fon Vajks, Hajnrih Himler, Fon Ribentrop i Nojba-her. Vajks je istakao da e veoma brzo uslediti povlaenje bugarskih trupa, pa e veliki delovi Srbije ostati neposednuti, to e olakati Titovo zaposedanje Srbije". Stoga je podrao ponudu Nedia i Mihailovia u njenim glavnim takama, ukazujui na neophodnost ujedinjenja srpskih nacionalnih snaga. Hitler je, meutim, odbacio sve predloge o naoruavanju Mihailovieve voj-ske. Ukazao je na dva bitna momenta: 1) efkat isporuke oruja etnicima; 2) posledice koje e ostaviti ispunjavanje srpskih zahteva. Smatrao je da su Englezi, u stvari, sugerisali Srbima da trae oruje od Nemaca, koje e ka-snije sigurno biti upereno protiv Rajha: Ja sam se dosta dugo morao boriti protiv shvatanja da se narodi Istoka mogu sa uspehom angaovati u borbi. Uvek su mi ponovo iznosili da je mogue pouzdati se u njih bez naroitog razmiljanja. Nema pouzdanja u te ljude".

Jo pre poetka konferencije Hitler je, meutim, Nojbahera pozdravio sledeim reima: ,,Da Vam odmah na poetku bude jasno, nema nita od da-vanja oruja etnicima!" Uporedujui Srbe i Hrvate, Hitler je naglasio da Hr-vati nemaju nikakvu predstavu o dravnosti i nee je nikada ni imati". Na-suprot njima Srbi su narod koji je odreen da ima dravu i koji je kao narod odran. Njihova ideologija je velikosrpska. U njima postoji bezobzirna ot-porna snaga. Zbog toga e oni uvek zastupati velikosrpsku ideju. Ono to do-lazi iz Beograda, znai opasnost". Ukoliko bi Srbi sada dobili oruje, oni bi pobedili komunizam, a onda e velikosrpska ideja ponovo da zaplamti na nau tetu. A to je nepodnoljivo. Srbi se nikada ne bi odrekli velikosrpske ideje". H. Nojbaher je, slino kao i Vajks, isticao neophodnost potrebe da srpske nacionalne snage brane Balkan od crvene invazije". Predloeno je fi-reru da za saradnju sa etnicima ovlasti komandanta Jugoistoka. Hitler je sve predloge odbio.75 ak je Vajksu rekao i sledee: Nemaka mora do kraja suzbijati sve planove o Velikoj Srbiji. Ne sme se stvoriti srpska vojska. Prih-vatljivija je ak stanovita komunistika opasnost".7 6

74 Milovanovi, Nikola, Kontrarevolucionarni pokret Drae Mihailovia, Beograd. 1983, IV, strana 145.

75 Zbornik NOR-a, XII-4, str. 527-532. 7 6Tomaevi. J., etnici..., strana 309.

29

Tako se jo jednom pokazala sva beskorisnost nastojanja da se od Ne-maca dobije oruje, makar i u ogranienoj koliini. Ni Milan Nedi nije mo-gao da pomogne. JVUO je nosila ig velikosrpske vojske" i protiv nje su bili svi. ak je i za Nemce komunizam bio manje zlo. Osim toga, mnogi ofi-ciri JVUO nisu eleli ni po koju cenu, ak i kada je poraz bio izvestan, da sa-raduju se Nemcima.7 7

Herman Nojbaher je izuzetno verodostojan u svojim memoarima, mada je veoma teko biti objektivan kada je re o sopstvenoj ulozi ili odgo-vornosti u pojedinim prekretnim istorijskim dogadajima. Najznaajnij im nam se ine oni delovi Nojbaherovih memoara koji opisuju ljude i dogadaje na nain koji odudara od uvreenih stereotipa, koji jo uvek opstojavaju u is-torijskoj svesti srpskog naroda. Tu, pre svega, mislimo na generala Milana Nedia i opis njegove posete Berlinu. Iz Nojbaherovog svedoenja vidimo da je Nedi iao u Glavni tab vode Rajha da pokua da spasi Srbiju. Takode, srpskoj naunoj i iroj javnosti ostali su nepoznati podaci o Nojbaherovim naporima da spase to vei broj civila od nemakih odmazdi. Izgleda, ne-kako, da ga je Vojni sud u Beogradu osudio jer se protivio sprovodenju re-presalija.

Nojbaherovi memoari vrlo ubedljivo razbijaju crno-bele predstave o traginim dogadajima iz perioda Drugog svetskog rata, u prvom redu stereo-tipna znanja o sloenim i komplikovanim procesima koji su se ticali odnosa Nemaca i etnika sa jedne strane, i odnosa Zapada prema oba pokreta otpora u Jugoslaviji, sa druge strane. Nojbaherovo delo svakako e pomoi novoj generaciji srpskih istoriara da ovladavanjem znanja o prolosti izgrade kri-tiko miljenje, koje e uspostaviti novi identitet nauke, kako se ona vie ni-kada ne bi doivljavala kao totalitarna propaganda koja slui odreenoj ide-olokoj matrici. Kritinost u istoriografiji ne moe se dosegnuti jednom zau-vek, ve se ona stalno iskuava i usavrava na novim pitanjima i proble-mima. Ne postoje vii ciljevi" zbog kojih se ta kritinost moe ograniavati, posebno ne politiki. Samo tako istoriografija e ostati nauka a ne ideologija.

Istoriografija se i danas nalazi pod uticajem razliitih drutvenih sila" od kojih zavisi njen razvoj. Otuda proizlazi i njena nemo da odluu-

77 Ilustrativan je primer pukovnika Milutina Radojevia. Sredinom septembra, Nemaka komanda u Niu predloila je svim nacionalnim snagama da uestvuju u zajednikim borbama protiv Crvene armije i NOVJ. O tome se raspravljalo 14. septembra u Gadinom Hanu, na sa-stanku oficira JVUO i SDS-a. Pukovnik Radojevi je izneo stav JVUO: Makar svi pogubili gla-ve, a sa nama i ljudstvo, mi ne moemo i neemo sa Nemcima da vodimo borbu protiv Sovjeta, niti protiv partizana, jer su Nemci nai neprijatelji i okupatori". (AVII, A, 140-9-1/9) Nemaki zahtev jednoglasno je odbijen, a odlueno je da se straari sa teritorije nike oblasti, u periodu od 14. do 16. septembra, prikljue odredima JVUO na prostoru Stala - Boljevac (AVII, A, 14b-9-5/9).

30

jue utie na ovladavanje racionalnim spoznajama prolosti. Svakako da u savremenoj srpskoj istoriografiji jo uvek vai ona poznata sintagma engle-skog istoriara Edvarda Kara d a j e za poznavanje jednog drutva najbolji pu-tokaz upoznavanje sa onim to njegova istoriografija nije napisala.

U tome i jeste vrednost prvog srpskog izdanja Nojbaherovih memo-ara. Nadamo se da e ovaj izdavaki napor dati svoj skroman doprinos pre-vazilaenju kako istoriografskih, tako i ideolokih podela iz prolosti.

Dr Kota Nikoli

31

NAPOMENA UZ PRVO IZDANJE Vojni sud u Beogradu osudio me je 16. maja 1951. na 20 godina pri-

silnog rada. Kao osnov moje krivice navedeno je da sam, kao privrednik i diplomata, ojaao ratni potencijal biveg Nemakog rajha i da sam pomogao nemaku armiju u borbi protiv partizana na Balkanu. Ovom laskavom argu-mentu nisam imao ta da prigovorim. Nisam poricao da sam svoj posao radio to sam bolje mogao. Za ovakvu izjavu vie nije bilo potrebno mnogo h ra -brosti. Tip ratnog zloinca, kome ja pripadam, ve je izaao iz mode.

Nakon sedam i po godina zatvora, vratio sam se 21. novembra 1952. u moju zemlju. Bio je to dug i teak put. Preao sam ga tako uspeno za -hvaljujui spremnosti da preuzmem dobrovoljno na sebe teret odgovornosti za veliko zlo. Zbog toga nisam nepotrebno patio i krvario. Danas vidim jo veu dobit iz tog lutanja kroz dolinu potiskivanja i muka. Nikoga ne mrzim. ivot uvek poinje ujutro.

Gmunden, jul 1953.

NAPOMENA UZ DRUGO IZDANJE To to se se pokazalo kao nuno da se prede na pripremu drugog iz-

danja ove knjige svega nekoliko meseci posle objavljivanja prvog izdanja (Boi, 1956), moe da se smatra uspehom, kada se ima na umu injenica da je nemako trite knjiga preplavila memoarska literatura i d a j e , kao posle-dica, publika umorna od nje.

Ova knjiga seanja primljena je dobro i to ne samo na nemakom go-vornom podruju. Mnogi kritiari posvetili su u svojim prikazima mnogo prostora ovoj knjizi i linosti autora. ak sam uo i prekor d a j e ovo tivo su-vie kratko i da bi mnogi itaoci eleli da uskoro dobiju u ruke nastavak ove knjige.

Nadam se da e ove pohvale da koriste knjizi i da e ona doprineti bo-ljem razumevanju tog burnog vremena!

Be, april 1957. Autor

33

UVOD

LETEI DIPLOMATA

Proitao sam toliko memoarske literature, da sam reio da ne piem sopstvena seanja. Meutim, oseam se dunim da buduim generacijama is-toriara pruim informacije koje ne moe da im prui nijedan drugi ovek. Ja sam, naime - to se tie nekih stvari koje zanimaju istoriare - jedini preiveli svedok. Veina vodeih linosti, sa kojima sam ja imao posla, umrla je na-silnom smru. U reenosti da svedoim, ohrabrila me je i proitana posle-ratna litaratura, koja govori o meni. Za itaoce je od ovog mog motiva mnogo interesantnije to da napiem objektivnu knjigu o svojim balkanskim doivljajima.

Vaio sam ve 1927. i 1928. godine za oveka koji je strunjak za priv-redne probleme Istone i Jugoistone Evrope. Zbog toga me je u januaru 1940. angaovalo Nemako ministarstvo spoljnih poslova, da u Bukuretu budem specijalni nemaki izaslanik. Moj zadatak je bio jednostavan: trebalo je da omoguim nesmetan transport rumunske nafte do Nemake. Do tada su Zapadne sile blokirale rumunsku naftu. Pre nego to sam prihvatio ovu novu dunost, bio sam gradonaelnik Bea. Tako je zapoela moja diplomatska karijera na Jugoistoku, kao specijalnog izaslanika za ekonomska pitanja pri Nemakom drutvu u Bukuretu".

Krajem 1940. godine okonao sam svoje oevidno loe odnose sa tri gaulajtera.' Oni su doli jedan za drugim, dok sam bio gradonaelnik Bea. Neslaganja su bila takva, da mi je preostalo samo da dam ostavku na svoj po-loaj. Odmah sam bio rasporeen u Ministarstvo spoljnih poslova, kao iza-slanik prvog razreda.

1 Gaulajter je visoka funkcija u hijerarhiji Nacistike stranke i moe da se uporedi sa par-tijskim sekretarom u doba vladavine komunista (napomena prevodioca).

35

Godine 1941, pored zadataka u Rumuniji, dobio sam jo jedan pose-ban zadatak, postao sam opunomoeni za pitanja nafte na Jugoistoku. Ova sluba, koja je sedite takode imala u Bukuretu, objedinila je dve slube za naftu, koje su radile paralelno, a katkada i haotino, i to u okviru nemakog etvorogodinjeg plana za potrebe Ministarstva privrede. Vrhovne komande Vermahta, Vrhovne komande Mornarice i Ministarstva vazduhoplovstva. Ja sam, dakle, bio odgovoran za ispunjenje etvorogodinjeg plana. Poto sam primio specijalni zadatak, postao sam takode i ef delegacije, koja je svaka tri meseca vodila pregovore sa Maarskom u vezi s naftom.

Krajem januara 1941. obavio sam jedan zadatak u Bugarskoj: prego-varao sam u Sofiji u vezi s zakljuenjem tajnog ugovora, koji se odnosio na snabdevanje hranom nemake armije generala Lista. Ova armija upravo je vrila pripreme da krene u Grku i to preko Bugarske. Posle tog dogaaja, boravio sam u vie navrata u Bugarskoj, sa zadatkom da se bavim pitanjem prehrane Grke, pa sam tako proputovao tom zemljom

U obavljanju tih zadataka, doao je oktobar 1942. Tada je grkoj priv-redi i valuti zapretio haos i raspad sistema. Dobio sam novi zadatak i postao specijalni izaslanik Rajha za privredna i finansijska pitanja u Grkoj.

Ne samo da nisam bio osloboen nijednog od tih zadataka, nego sam dobio i nove. Kada je krajem avgusta 1943. dolo do objedinjavanja Vrhovne vojne komande za Jugoistok pod jedinstvenom komandom armije grupe F general-feldmarala Frajher fon Vajks (Freiherr von Weichs), bilo mi je po-vereno jo jedno novo zaduenje. Postao sam koordinator za spoljnopolitike poslove i to za prostor Srbije, Crne Gore, Albanije i Grke, odnosno, imeno-van sam za specijalnog izaslanika Ministarstva spoljnih poslova za Jugoistok sa seditem u Beogradu. Osim ove dunosti, dobio sam zadatak da nakon ka-pitulacije Italije podrim stvaranje nezavisne Albanije, koja treba da doe na inicijativu same te zemlje" (11. septembar 1943).

Za obavljanje tih zadataka nisu bili dovoljna uobiajena saobraajna sredstva. Od oktobra 1942. stavljen mi je na raspolaganje specijalni avion, koji me je neumorno transportovao po Balkanu, u nemaki Glavni tab, u Berlin i u Rim. Postao sam letei diplomata", koji je te prostore i ljude doi-vljavao kao kaleidoskop. Od oktobra 1942. do oktobra 1944. obavio sam 215 letova. Kada je moj hajnkel 111", kojim sam leteo poslednje ratne godine na Balkanu, jednom morao prisilno da se spusti, kao posledicu vazdune borbe zadobio je asne oiljke.

Od decembra 1944. vodio sam Slubu Ministarstva spoljnih poslova za Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Grku, sa seditem u Beu. Neposredno pre ulaska Crvene armije u Be, sedite Slube prebaeno je u Kicbiel (Kitzbtihe). Moj zadatak se sastojao u tome da se brinem za emigrante iz na-vedenih zemalja.

36

Od vlade admirala Denica (Dnitz) dobio sam poslednje zaduenje -spoljnopolitiki savetnik general-feldmarala Keselringa u vezi s pitanjem kapitulacije armije kojom je on komandovao. Ta kapitulacija usledila je 6. maja 1945, dakle, dva dana pre opte kapitulacije.

Amerikanci su me 12. maja 1945. pozvali u Kufstajn (Kufstein) na razgovor. Kazali su mi da nije potrebno da ponesem stvari, jer u ve uvee da se vratim kui. Ovo nije bilo sasvim tano, jer sam se, istina, vratio jednog poslepodneva, ali ne sledeeg dana, nego posle sedam i po godina. Poto sam proveo uobiajeno vreme u amerikim logorima za internirane osobe i zatvo-rima, a na kraju i u palati pravde u Nirnbergu (Nrnberg), gde sam - od marta do aprila 1946 - bio svedok. Dana 29. juna 1946. nastavio sam moju bal-kansku odiseju. Amerike vlasti poslale su me, kao svedoka u procesu protiv Drae Mihailovia, u Be, gde je trebalo da me saslua jedna jugoslovenska komisija. To, meutim, nije sasvim odgovaralo istini. Izgleda da je jugoslo-venskim vlastima lako polo za rukom da Amerikance u Beu ubede da sam im potreban za sudski proces u Beogradu.

Ni ovo, meutim, nije bilo sasvim tano. U vezi s Draom Mihailo-viem bio sam sasluan odmah po dolasku u Beograd i to u odeljenju za ratne zloince. Time je moja uloga svedoka bila okonana. Prvo su mi kazali da u morati da prenoim u zgradi Ministarstva unutranjih poslova, jer jo ne-maju sobu za mene".

Meutim, ni ovo nije u potpunosti odgovaralo istini. U deset uvee ve sam imao sobu, ali je to bila elija centralnog zatvora Udbe u Staroj upravi" u Beogradu.

Vratie se uskoro kui", kazao m i j e sredinom jula 1946. jedan oficir Udbe. Ni ovo nije bilo sasvim tano. ovek moe da raspravlja o znaenju rei skoro" na Istoku i Jugoistoku Evrope. Ovo skoro" trajalo je est i po godina.

Tek 16. maja 1951. beogradski Vojni sud potvrdio je presudu od dva-deset godina prisilnog rada - ponavljam: u najuitivijoj formi - gde s e j a ime-nujem kao ratni zloinac".

Ni ovo nije tano: nisam bio poslan na prisilan rad, ve sam iveo u zatvorskoj eliji u Sremskoj Mitrovici. Austrijsko-jugoslovensku granicu preao sam 21. novembra 1952.

Pravo je udo da sam jo u ivotu. I to je istina. Konani zakljuak: Coveku je svojstveno da bude aktivan, ali ko radi

mora i da pati!"

37

I. BALKAN

Adolf Hitler pitao me je jednom da li smatram da Hrvatska pripada Balkanu. Bio sam zauen da je on izgubio oseaj za austrougarski prostor. Uopeno govorei, postoji sklonost u Zapadnoj Evropi da se Podunavlje od-mah iza Bea ve rauna kao Balkan. Ovakvo shavatanje, po kome je Maarska balkanska drava, ve je ogorilo mnoge Maare. Da li je, dakle, Dunav ta reka, koja pere i oslobaa te zemlje pripadnosti balkanskom svetu? To nije tano, jer podunavske drave su, takode, Srbija i Bugarska, ali one se ne brane ve priznaju svoju pripadnost Balkanu. Rumunija se smatra samo geografski delom Balkana, ali rado to osporava zbog svog romanskog jezika. Ovde se pojavljuje misao da re Balkan" ne smemo da posmatramo u geo-grafskom smislu, nego i u kulturno-istorijskom. Iz oba ova razloga Maarska nije balkanska zemlja, jer pripada Srednjoj Evropi. Ve hiljadu godina ona pripada lat inskom-zapadnom kulturnom svetu. Zato Hrvatska ve vekovima pripada kulturnom krugu Bea i Pete, te je neodvojivi deo latinskog, kato-likog i habzburkog sveta. Tako je i u toj zemlji nastao drutveni sistem koji nosi austrougarski peat. Ovo se odnosi i na vojno i inovniko plemstvo, koje je verno monarhiji. Zagreb karakterie jasan beki uticaj, sa svim insti-tucijama, koje imaju zapadne peat.

Majka Zagreba zove se Be (Wien), tetka je Budimpeta, dok su sestre Zagrebu: Grac (Graz) i Ljubljana. Tek nacionalni pokreti koji su razbili Mo-narhiju, godine 1918, istrgnuli su Zagreb iz dravne zajednice sa habzburgo-vcima, Maarima i time iz kulturnog kruga, koji je zapadni, latinski, kato-liki, carsko-nemaki, kraljevsko-ugarski i vezali ga za Srbiju, koja, po svom izvoru, pripada istonorimskom, grko-pravoslavnom, osmanlijskom svetu. Za Hrvate, koji nose austrougarski peat, Balkan poinje odmah iza neka-danje austrougarske Vojne krajine. Kao organizaciono majstorsko delo ha-bzburkih careva, Vojna krajina je titila Monarhiju od novih upada sa pro-stora Osmanlijskog carstva. Ovo isto se odnosi i na mnoge Srbe sa podruja

39

bive Kraljevine Ugarske i Hrvatske. Srbi iz Srbije gledaju na ove pomalo sa prezirom, kao na brau koja su se pod uticajem Nemaca i Maara iskvarila. Jugoslovensko ujedinjenje je nastalo kao rezultat dva svetska rata, ali u kul-turnom i civilizacijskom pogledu nije jo okonano i to uprkos autoritarnom reimu Komunistike partije Jugoslavije. Srpsko-hrvatske suprotnosti, gle-dano sa strane, reene su u okviru federativne Jugoslavije i tako je ta suprot-nost postala neka vrsta privatnog pitanja. Te suprotnosti, meutim, rairene su do duboko u redovima Komunistike partije i tako ostaju jo uvek pro-blem sa znatnim politikim znaenjem. Hrvat ima svest o tome da pripada is-toriji koja je kulturno i civilizacijski nadmona i u mnogim drutvenim odno-sima jo je uvek iva. Srbin, u poredenju sa Hrvatom, poseduje superiornu dravotvornu snagu. Hrvatska ni danas, posle viedecenijske zajednike drave, nije spremna da trpi beogradski centralizam, koji bi nosio srpske crte. Zbog toga je Tito i proglasio ustav koji znai labaviju federaciju jugoslo-venske drave. Federativni sistem predstavlja do sada najbolji pokuaj da se ojaa jugoslovenska zajednica. Jugoslavija, koja bi bila voena srpski-cent-ralistiki, raspala bi se prilikom prvog veeg potresa i to upravo na isti nain kao godine 1941. Nakon to se Jugoslavija raspala, usledio je hrvatski osvet-niki pohod unitavanja pravoslavnih Srba. Ovaj dogaaj spada u najuasnija masovna ubistva tokom cele svetske istorije. U pitanju je balkanska osveta protiv omrznutog Balkana.

Jugoslavija kao drava jo uvek je podeljena kulturnom granicom, a pojam Balkana je suava i ne moe sasvim objasniti.

Meutim, ni taj pojam ne odgovara sasvim realnosti, kada, recimo, krenemo prema jugu. Tako Grka geografski pripada balkanskom poluo-strvu, a istorijski je ta zemlja vekovima bila - kao Srbija i Bugarska - vizanti-jsko-pravoslavna, osmanlijska. S druge strane, ostrva Egejskog mora, Pelo-ponez, podruje oko Atine i prostor Soluna i Trakija pripadaju Mediteranu. Sestre Atine ne zovu se Beograd i Sofija, ve Smirna i Aleksandrija. Re je o svetu Levanta, koji ima korene u slavnoj grkoj prolosti i protivrenostima Vizantije i Venecije.

Ovaj grki svet oblikovalo je Sredozemlje, koje je Grke udaljilo od kontinentalnog Balkana. Isto se u jednakoj meri odnosi i na slovensku Dal-maciju, koja je formirana pod uticajem rimokatolike Vencije i Austrije.

To se, meutim, ne odnosi u na Abaniju. Siptari - i pored toga to po-seduju jadransku obalu sa pomorskim lukama Skadar, Dra i Valona - nisu moreplovci, pa ak ni uspeni ribari. Albanija je balkanska, brdovita, se-ljaka zemlja, u kojoj dominira islam. Albanci su prastanovnici Balkana, i to ilirskog porekla. Taj narod poseduje neunitivu snagu, a to se ogleda i u broj-noj emigraciji na podruju severne Grke, Atike i Peloponeza. Stanovnici mesta Megara ponosno se nazivaju Grcima, nasuprot okolnih sela, koja su

preteno nastanjena Albancima. Ovi Albanci, meutim, koji jo uvek meu sobom govore albanski, u politikom smislu i po oseanju postali su Grci.

ta je, dakle, pravi Balkan i to u smislu geografske, istorijske i kul-turne posebnosti? Re je uglavnom o podruju, kojim su nekada vladali Turci: Srbija, Makedonija, Crna Gora (koja nikada nije u potpunosti bila po-korena), Bosna, Hercegovina, Albanija, Bugarska, severni deo Grke (bez morske obale), evropski deo Turske i Rumunija, koja je i pod Osmanlijama zadrala znatnu autonomiju i zato sauvala vladajui, bojarski sloj svog drutva, dok su, recimo, Srbi, svoj izgubili u Kosovskoj bici, na Kosovu polju, godine 1389. Kod Rumuna je snano razvijen latinski oseaj i u kul-turnom smislu jaka antislovenska crta. Srbi i Bugari su vekovima bili turska raja, bez dravnih i graanskih prava, sem ako bi, razume se, preli na islam. Grci su bili u dosta povoljnom poloaju, blagodarei injenici da su u Os-manlijskom carstvu igrali vanu ulogu kao trgovci i moreplovci.

Ovaj skuen, relativno mali prostor nastanjuju brojni narodi, koji ive jedni pored drugih, i imaju veoma razvijenu individualnost. Tako, Rumuni poseduju rumunsku narodnu svest. Bugari su po svom poreklu delimino Mongoli i zato se esto i pozivaju na srodnost sa Maarima. Srbi su isti Slo-veni. Crnogorci su Srbi koji imaju posebnu samosvest o tome da su upravo oni najbolji Srbi. U odnosu na moral i obiaje (gostoprimstvo i krvna osveta), Crnogorci su pod jakim uticajem Albanaca, koje su u VI veku u ovim brdskim krajevima potisnuli Sloveni. Grci su, zahvaljujui seobi naroda, pre svega Slovena, a onda i Albanaca, pomeali svoju krv sa tim narodima. Turci su mongolskog porekla. Istorijski razvoj ovih naroda veoma se razlikuje. Najvee slinosti na ovom prostoru, u poslednjih pet stotina godina, poka-zuju istorijski razvoj Srba i Bugara. Oba suseda imaju, takode, i u socijalnom pogledu seljako-demokratsku strukturu. Turci su se oslobodili svojih feuda-laca, dok su Rumuni, sve do komunistike vladavine, zadrali svoje plemstvo. Ono to je zajedniko Srbima, Bugarima i Rumunima jeste pravo-slavlje, koje vue poreklo iz doba Vizantije, kao i ilavo patrijarhalno drutvo. Danas oni pripadaju komunistikom svetu. Izuzetak ine Grka i ev-ropski deo Turske. Jugoslavija, meutim, danas stoji van sovjetskog bloka. Albanija ovde zauzima neobian poloaj, gde je slubena ideologija marksi-zam-lenjinizam, a ta ideologija, taj duhovni smer ima tako malo veze sa tra-dicijom tog naroda. Isto je i sa narodima na visokom Kavkazu. udno je to da marksisti i lenjinisti, koji se toliko hvale svojom istorijsko-dijalektikom metodom, ovde primenjuju recept sasvim suprotan logici razvoja tih naroda. Dijalektiki odgovor na seriju ubistava veanjem u Albaniji bie uvek dobro nanianjeni osvetniki hici, kako je to uvek na Balkanu. Kamelui gisdi!" (U tom sluaju savie se prst", alb.) bie pouzdan odgovor.

Jo nismo stigli da razmatramo takve pojedinosti. Do sada smo govo-rili o pojmu Balkana samo sa geografskog i kulturno-istorijskog aspekta.

41

Balkanu je, meutim, potreban jo jedan pojam, kako bi ga bolje pojasnili. Odgovor nikada ne moe da bude sasvim zadovoljavajui.

Prosenom Amerikancu, na primer, iz Kanzasa, koji ima jasnu pred-stavu o hrianstvu i linoj slobodi, Balkan bih objasnio na ovaj nain:

Vi smatrate d a j e Evropa podruje gde ive ' troublemakers' ljudi koji stvaraju probleme, nepopravljivi svadljivci koji tokom svake generacije za-pale svet? Nije li tako?"

On e to revnosno da potvrdi: Vidite, ovi smutljivci, potpaljivai svetskog poara i kako biste Vi jo

sve nazvali Evropljane, smatraju da je Balkan mesto gde ive proizvoai nemira i potpaljivai svetskih poara. Predstavite, dakle, sebi narode, koji ak i jednom takvom nemirnom podruju izgledaju kao buntovniko podruje!"

Uasno! Jesu li oni zaista tako opasni?" Meu njima sam iveo svega trinaest godina. Polovinu toga vremena

proveo sam kao ambasador i oponomueni ministar, imajui posla sa kralje-vima, ministrima i velikim banditskim voama. Drugu polovinu tog vremena proveo sam u njihovim zatvorima i to sa predstavnicima svih slojeva njiho-vog drutva sve do samog dna, do najgorih tipova. Ne elim da dam neki ko-naan sud, pa ipak, meni oni ne izgledaju tako loe i opasno. Moda su malo divlji, ako mi dozvolite da kaem!"

Pa, Vi ste ipak ostali ivi!" To nije ni njihova zasluga, a ni krivica. Tako je Bog odredio." Bojim se da oveku iz Kanzasa, koga cenim sa distance, nisam dovo-

ljno dobro objasnio Balkan. Ja, meutim, ne odustajem. Tokom ovog uvodnog slova, kojim se

obraam mojim itaocima, hou da pruim makar jasne karakteristine mo-mente, ako ve ne mogu da dam otre konture, kojih zapravo i nema, jer su narodi, religije, kulture i drutevene suprotnosti toliko meusobno iskljuivi, isprepleteni i zamreni. Sklonost da se suprotnosti i lina netrpeljivost svih vrsta, do u najsitnije pojedinosti, reavaju poarom i maem (danas, pri-rodno, runim modernim orujem), na Balaknu je uveliko priznata i tradici-jom dokazana.

Moj beogradski stan, jun 1944. Prisutni: general Glaize-Horstenau, ne-maki general Hrvatske (Glaise-Horstenau, Deutscher General Kroatiens) i Peter Antonius Harapi, iguman franjevakog manastira u Skadru i lan Al-banskog prestolonaslednikog saveta.

Glaize: Kaite mi Vae preosvetenstvo, kakvo je Vae miljenje o krvnoj osveti?

Harapi: Ona mora da postoji. Imamo samo ovu vrstu ispatanja i kazne."

42

Tu sam se i ja umeao u razgovor: Dragi oe Antonius, da li Vam se ikada zbog krvne osvete ispovedao neki Albanac iz plemena Mirdite?"

Naravno da nije!" A kada je u pitanju i najmanja kraa?" Da!" Ovo veoma dobro razumem. U zemlji, u kojoj ne postoji dravni apa-

rat, bez policije i sudija, kaznu izrie rod ili pleme. Pa ipak, sada Vas pitam kao teologa morala i kao duebrinika krvnih osvetnika u plemenu Mirdita, kakvo je Vae miljenje o tome?"

Princip je ispravan. Problematina je primena u praksi!" Na stranama ove knjige jo emo sretati ovog divnog franjevca. Go-

dine 1944. postao je muenik i rtva sopstvene svetenike dunosti i savesti. Glavno podruje na Balkanu gde vlada krvna osveta su: Albanija,

Crna Gora i Makedonija. Ona postoji i na Kavkazu. U krvnoj osveti sadran je, osim principa odmazde, jo jedan princip: nastojanje da se gubitak muke glave, dakle, nosioca puke - nadoknadi, izjednai.

Kod nekih plemena - recimo, na Kavkazu - mogue je krvnu osvetu ot-kupiti i to novcem, enidbom ili kumstvom, koje kod pravoslavnih ima vred-nost kao krvno srodstvo.

Krvna osveta je uvek nezamenljiv pravni sistem u krajevima gde dravni aparat ne moe da prui zatitu pojedincu ili manjim zajednicama. Poto se uticaj drave sve vie osea na Kavkazu i Balkanu, onda moemo da zapazimo da ovaj arhaian pravni poredak polako i ovde odumire. Albanija je poslednji klasian sluaj u Evropi gde jo vlada tradicionalna krvna osveta sa svojim organizovanim strukturama. Meutim, krvna osveta jo uvek po-stoji i na ostrvu Sardinija. Ovaj fenomen traje veoma dugo.

Nema nikakve sumnje o tome da su Sovjeti zapoeli borbu protiv krvne osvete u Albaniji zato to je tu re o ugroavanju dravnog monopola nad izricanjem smrtne k

herman nojbaher specijalni zadatak balkan

Documents