Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUPRIVATIZACIJA U AGRARU:

Čija će biti naša zemlja?!

Strana 6.

PRIČE O SREMSKIM PAPRIKARIMA:

Kako se živi od paprike Strana 10.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 74 • 30. oktobar 2015. • cena 40 dinara

od 19.10. do 23.10. 2015.

Bla gi rast ce ne ku ku ru za

De ša va nja na svet skim ber za ma

HRANI I GREJE

U oko li ni Srem ske Mi tro vi ce Mom či lo Haj du ko vić iz Ku zmi na je ovih da na uslu žno pre so vao i ba li rao že tve ne ostat ke so je.

Ka ko nam je re kao, po red to ga što pred sta vlja osno-vu i zna čaj nu do pu nu pri is hra ni sto ke, so ja ima i iz u-zet no vi so ku ener get sku efi ka snost, pa ta ko i na ču di što srem ski pa o ri sve če šće ko ri ste že tve ne ostat ke za za gre va nje svo jih do ma ćin sta va. S. L.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

Krivotvorenjeprošlosti

SUDBINA ODUZETE CRKVENE IMOVINE

Strana 4.

Osam udruženja žena u Vojvodini dobilo je priliku da učestvuje u projektu edukacije i primene principa organske proizvodnje hrane. Među njima je i Udru-

ženja „Višnja” čije članice hoće da kroz svoj projekat „Viš-nje za Višnju” proizvode višnje na zdrav način.

Strana 11.

PROJEKAT GRGUREVAČKIH ŽENA

„Višnje za Višnju”

2 30. oktobar 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla-de i po kra jin ski se kre tar za po-ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu-

mar stvo Bra ni slav Bo ga ro ški, pri mio je pro šle sed mi ce naj bo lje uče ni ke iz svih de vet po ljo pri vred nih ško la u Voj vo di ni i nji ho ve pro fe so re.

Po red upo zna va nja go sti ju sa ra-dom re sor nog se kre ta ri ja ta, da na-šnji pri jem bio je pri li ka i za pre-zen ta ci ju, ko ju su ovi sred njo škol ci i nji ho vi men to ri pri pre mi li svo jim do ma ći ni ma, na kon svo je ne dav ne stu dij ske po se te od 11. do 16. ok-to bra po kra ji ni Ba den-Vir tem berg, ko ja pred sta vlja na sta vak sa rad nje Di strik ta Štut gart i AP Voj vo di ne.

Šan su za ovu po se tu, u or ga ni-za ci ji Se kre ta ri ja ta, a na po ziv dr Kur ta Me zge ra, ru ko vo di o ca Od se-ka za ru ral ni raz voj, po ljo pri vre du, ve te ri nu i hra nu, is ko ri sti li su 20 naj bo ljih uče ni ka sred njih po ljo-pri vred nih ško la iz Voj vo di ne, pet na stav ni ka prak tič ne na sta ve i dva pred stav ni ka Po kra jin skog se kre ta-ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri vre-du i šu mar stvo.

Pred su sret sa bu du ćim struč nja-ci ma u obla sti po ljo pri vre de i ve te ri-

ne, pot pred sed nik Bo ga ro ški iz ja vio je pred stav ni ci ma me di ja da se, u okvi ru sa rad nje ko ju na ša po kra ji na ostva ru je sa ne mač kom po kra ji nom Ba den-Vir tem berg već vi še go di na, po ja vi la ide ja za us po sta vlja nje in ter-ak ci je u vi du ove stu dij ske po se te.

- Se kre ta ri jat je naj bo lje uče-ni ke za vr šnih raz re da na ših sred-njih po ljo pri vred nih ško la upu tio na stu dij sko pu to va nje u po se tu sred njim po ljo pri vred nim ško la ma u Ba den-Vir tem ber gu, pro iz vo đač-kim ka pa ci te ti ma, po ljo pri vred nim ga zdin stvi ma i udru že nji ma. Bi la je to sed mo dnev na stu dij ska po se ta i na dam se da će mo se do go vo ri ti da to bu de je dan od pro je ka ta ko ji će za ži ve ti i bi ti re a li zo van sva ke go di-ne - na ja vio je Bo ga ro ški.

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla de iz dvo jio je kao ve o ma bit nu či nje-ni cu, da je za pra vo ide ja da naj per-spek tiv ni je đa ke, za in te re so va ne za oblast po ljo pri vre de, a ko ji će po svoj pri li ci za vr ši ti i po ljo pri vred ni fa kul tet, već u sred njoj ško li upu ti-mo u pra vom sme ru.

- Na ša na me ra je da ova kvu de cu po ve že mo sa oni ma ko ji su naj bo lji

i naj na pred ni ji u do me nu po ljo pri-vre de, jer od ovih lju di će za vi si ti i agrar ne po li ti ke i re zul ta ti po ljo pri-vre de u na šoj po kra ji ni. Na dam se da će ovaj pro je kat vre me nom ra sti i da će se pre tvo ri ti u jed nu stal-nu sa rad nju i prak su sa Ba den-Vir-tem ber gom uko li ko nam to fi nan si je do zvo le“, is ta kao je Bra ni slav Bo ga-

ro ški .To kom stu dij ske po se te, de le ga-

ci ja iz Voj vo di ne upo zna la se sa na-či nom obra zo va nja i ra da u obla sti po ljo pri vre de, kao i sa sa rad njom in sti tu ci ja sa po ljo pri vred nim ga-zdin stvi ma i pre ra đi vač kom in du-stri jom, pri če mu su or ga ni zo va ne te mat ske po se te po ljo pri vred nim

ga zdin stvi ma, za dru ga ma i udru-že nji ma po ljo pri vred nih pro iz vo đa-ča, kao i obi la zak fa bri ke „Džon Dir“ (John De e re).

Đa ci i pro fe so ri su do ma ći ni ma pred sta vi li Voj vo di nu iz svog ugla, pred stav ni ce Po kra jin skog se kre-ta ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri-vre du i šu mar stvo Na ta ša Ade mi, pod se kre tar ka i Ana Se ge din ski, sa mo stal ni struč na sa rad ni ca su do ma ći ne upo zna le sa či nje ni ca ma u ve zi sa po ljo pri vre dom AP Voj vo-di ne i ima le su te mat ske sa stan ke sa ci ljem pro ši re nja sa rad nje sa ne-mač kom po kra ji nom Ba den-Vir tem-berg u obla sti raz vo ja po ljo pri vre-de, udru ži va nja pro iz vo đa ča, na či na spro vo đe nja agrar ne po li ti ke, sa ve-to dav stva i pro jek ta Prog no zno iz-ve štaj ne slu žbe.

Uče ni ci i pro fe so ri su sa pot-pred sed ni kom Bo ga ro škim, ob i šli i Po kra jin ski se kre ta ri jat za po ljo pri-vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo, kao i sa le gde se odr ža va ju sed ni-ce Po kra jin ske vla de i Skup šti ne AP Voj vo di ne i do no se naj zna čaj ni je od lu ke od vi tal nog zna ča ja za na šu po kra ji nu. s. p.

Na kon du žeg pre ki da Srem-ci na sta vlja ju se tvu pše ni-ce. Pre ma pla nu str ni na ma u

Sre mu ove je se ni tre ba lo bi da bu-de za se ja no oko 65 hi lja da hek ta ra. U op šti ni Ru ma plan je da se pod pše ni com nad je 9.200 hek ta ra, a do sa da je hleb nim ži tom za se ja no oko 6 hi lja da hek ta ra, što zna či 55 po-sto od pla na.

- Oče ku je mo da će do kra ja me-se ca bi ti za se ja no oko 70 po sto pla-ni ra nih po vr ši na, po što vre me sa da ide na ru ku pa o ri ma. Po rast dnev-nih tem pe ra tu ra i sun ča no vre me po go du ju se tvi, a vi di mo i da su po ljo pri vred ni ci ovih da na na svo-jim nji va ma i ovaj naj va žni ji po sao u go di ni uzur ba no oba vlja ju, ka že dju ro pa ić iz Po ljo pri vred ne struč-ne slu žbe u Ru mi.

Mno gi po ljo pri vred ni ci su pre ki-še us pe li da kva li tet no pri pre me ze-mlji šte za se tvu, što je do bro jer će do kra ja me se ca se tvu i okon ča ti, ma da će oni ko ji su pla ni ra li ve će po vr ši ne bi ti u tr ci sa vre me nom. Po ljo pri vred ni struč nja ci ne pre po-

ru ču ju se tvu u no vem bru, me dju tim prak sa po ka zu je da mno gi pa o ri to ipak či ne.

- Se tva u no vem bru do no si ma nji pri nos, to do bro zna ju na ši po jo pri-vred ni ci. Mi ne mo že mo sa ve to va ti da se se tva ra di i u no vem bru, ali oni ko ji to či ne do bro zna ju i da se

mo ra pov ce ća ti ko li či na se me na po je di ni ci po vr ši ne u od no su na okot-bar sku - re či su Pa i ća.

Ve o ma va žno je u se tvu ući sa is-prav nom i do bro pi pre mlje nom me-ha ni za ci jom.

- Ono što je na pr vom me stu sva ka ko je po de ša va nje se ja li ce, a bit no je i od re di ti pra vil nu nor mu se me na po hek ta ru. Na osno vu nor-me ko ja je od 200 do 300, pa čak i 330 ki lo gra ma po hek ta ru, po de-ša va ti se ja li cu, ka že Mi lan pu po-vac, di rek tor Sred nje Po ljo pri vred-no pre hram be ne ško le Ster van pe-tro vić Bri le u Ru mi, ko ji je po stru ci me ha ni za tor.

- Vo di ti ra ču na i o du bi ni se tve ko ja mo ra bi ti od tri do če ti ri cen-ti me tra, pa oba vi ti va lja nje ko je je ga rant da će usev ni ći, - do da je Pu-po vac.

Pše ni ca za se ja na u pr vim da ni-ma op ti mal nog agro teh nič kog ro ka je u fa zi 1 do 3 li sta i do bro iz gle da. Po ljo pri vred ni ci tre ba da obi đu par-ce le i već ovih da na da utvr de da li ima glo da ra, ko ji u pr vim da ni ma

raz vo ja pše ni ce mo gu da na pra ve ve li ku šte tu. Uko li ko se pri me ti nji-ho va po ja va oba ve zna je pri me na pre pa ra ta ko ji ni su štet ni na osta le

ži vo ti nje, ali i lju de, sa ve tu ju po ljo-pri vred ni struč nja ci.

z. Mar ko vi no vić

RU MA • sreM Ci na sta vi li se tvu

vre me slu ži se ja čepo ljo pri vred ni struč nja ci ne pre po ru ču ju se tvu u no vem bru, ali oni ko ji to či ne do bro zna ju i da se mo ra pov ce ća ti ko li či na se me na po je di ni ci po vr ši ne u od no su na okot bar sku

NO VI SAD • u pO kra Jin skOM se kre ta ri Ja tu za pO lJO pri vre du

pri jem za uče ni ke i pro fe so re po ljo pri vred nih ško lasred njo škol ci i nji ho vi men to ri pri pre mi li su do ma ći ni ma, pre zen ta ci ju svo joj stu dij skoj po se ti po kra ji ni Ba den-vir tem berg

Sred njo škol ci u po kra jin skom se kre ta ri ja tu

Đu­ro­Pa­ić

Od­mi­če­se­tva

330. oktobar 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Cen tral na te ma ovo go di šnjeg Po ljo pri vred nog fo ru ma fo ru-ma, odr ža nog u Su bo ti ci, bi-

la je "Agro pri vre da Sr bi je u pred pri-stup nom pe ri o du", a za klju čak je da se u pro te klih pet go di na ma lo to ga po sti glo u tom po gle du. "Ana li ze Eko-nom skog in sti tu ta po ka zu ju da je ne-pred u zi ma njem ade kvat nih me ra u agra ru iz gu blje no 25 mi li jar di eura u pret hod nih pet go di na", re kao je di-rek tor Eko nom skog in sti tu ta Dra gan Ša gov no vić i do dao da su pr ve dve te me fo ru ma bi le po sve će ne za vr šet-ku pri va ti za ci je po ljo pri vred nih pred-u ze ća, od no sno vla sni štvu nad po ljo-pri vred nim ze mlji štem. On je na gla-sio da bi Spo ra zu mom o sta bi li za ci ji i pri dru ži va nju i stran ci u sko ri je vre-me mo gli da po sta nu vla sni ci ze mlje. Tre ća te ma od no si se na po ve ća nje kon ku rent no sti ma lih ga zdin sta va za ko je Ša gov no vić sma tra da ima ju svoj pro stor uko li ko se ade kvat no de fi ni še Stra te gi ja po ljo pri vre de. Po seb no je na gla sio te mu ko ja se od no si na po-sle di ce eks pan zi je tr go vin skih la na ca u Sr bi ji. "Do šli smo u si tu a ci ju da su

ce ne pre hram be nih pro iz vo da na po-li ci vi še ne go u re gi o nu, dok su ce ne pri mar nih po ljo pri vred nih pro iz vo da zna čaj no ni že", uka zao je on. Zbog na ve de ne si tu a ci je, Eko nom ski in sti tut je pred lo žio Mi ni star stvu tr go vi ne pro-je kat us po sta vlja nja si ste ma pra će nja ce na po ljo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da u Sr bi ji. Ša gov no vić se ta-ko đe osvr nuo i na či nje ni cu da, iako je bi la na ja vlje na, otva ra nju sku pa ni je pri su stvo va la mi ni star ka po ljo pri vre-de Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško-vić. On je iz ra zio ža lje nje zbog to ga, na gla siv ši da su na fo ru mu pri sut na pred u ze ća ko ja či ni 90 od sto pro me ta agro pri vre de Sr bi je, u iz no su od 3,5 mi li jar de evra, što pred sta vlja 11 od-sto BDP-a ze mlje. Po se ban pa nel bio je po sve ćen fi nan si ra nju po ljo pri vre de i ono me što nu de Evrop ski fon do vi.

Pred sed nik Dru štva agrar nih eko-no mi sta Sr bi je Mi la din Še var lić sma tra da zbog po li ti ke šted nje i ti me što ni je odo bre no otva ra nje 103 rad na me sta u Upra vi za agrar na pla ća nja, još uvek ne ma kon kur sa za ras po de lu sred stvi ma IPARD-a u iz no su od 175

mi li o na evra do de lje nih Sr bi ji za pe-riod od 2014. do 2020. go di ne. - Prak-tič no će mo i 2016. go di nu utro ši ti, a da ni je dan cent iz pred pri stup nih fon-do va Evrop ske uni je ne će bi ti mo gu-će da se po vu če, jer do ta da ne će mo ras pi sa ti kon kur se, ne će mo mo ći da re a li zu je mo pro jek te i da se stek nu uslo vi za po vra ćaj tih sred sta va ko ja su na ras po la ga nju od Uni je - upo zo rio je Še var lić.

Or ga ni za tor dvo dnev nog fo ru ma bio je Eko nom ski in sti tut uz po dr šku Dru štva agrar nih eko no mi sta Sr bi je.

Ne re al ni i ne tač ni po da ci agrar ne Stra te gi je

Go vo re ći o po sto je ćoj Stra te gi ji po ljo pri vre de Sr bi je, ko ja tre ba da se pri me nju je do 2024. go di ne, dr Ko-vilj ko Lo vre, biv ši sa ve zni mi ni star po ljo pri vre de u Ju go sla vi ji, se osvr nuo na ovaj do ku me nat, ko ji ni je pri men-ljiv u prak si. On je is ta kao da kre a to-ri Stra te gi je ko ri ste ne tač ne po dat ke, te otu da i pro jek ci je i vi zi ja raz vo ja po ljo pri vre de je pot pu no ne lo gič na i be smi sle na. Iz ve de ne pro jek ci je po-ka zu ju da će se po ljo pri vre da raz vi ja ti sa svim su prot no od raz voj nih za ko ni-

to sti. Ono što auto ri Stra te gi je pro jek-tu ju još ni jed na dr ža va ni je us pe la da ostva ri. Šta vi še, bi lo bi po ra zno za na šu pri vre du da se ostva re. Na i me, auto ri pro jek tu ju da udeo po ljo pri vre-de u BDP pri vre de tre ba da se po ve ća do kra ja pe ri o da na 15 do 20 od sto. U va ri jan ti da udeo po ljo pri vre de po ra-ste na 15 od sto zna či da po ljo pri vre da do 2024. tre ba da se raz vi ja po sto pi od 6,1 od sto pro seč no go di šnje, a ne-po ljo pri vred ni deo pri vre de da u istom pe ri o du opa da po pro seč noj go di šnjoj sto pi od -0,76 od sto. U va ri jan ti da bi po ljo pri vre da ostva ri la rast ude la u BDP od 20 od sto tre ba la bi da se raz vi ja po sto pi od 9,19 od sto pro seč-no go di šnje, uz isto vre me ni pad ne po-ljo pri vred nog sek to ra od -1,36 od sto pro seč no go di šnje. Ka kve su im pli ka-ci je i be smi sao ova ko pro jek to va nih ve li či na ne tre ba ni na gla ša va ti. To su ne re al ne i neo stva ri ve prog no ze, ko je mo gu bi ti sa mo že lja! Ta ko đe, auto ri pro jek tu ju rast bru to in ve sti ci ja u po-ljo pri vre di od 10-15 od sto go di šnje u no mi nal nom iz no su. U re al nom iz ra zu to je znat no ma nje. Ako se uzme pro-sek no mi nal nog ra sta od 12,5 od sto zna či da ta sred stva ne će ni pri bli žno bi ti do volj na da se ostva ri pro jek to-va ni rast na vod nja va nih po vr ši na (za 210.000 hek ta ra). A šta je sa osta lim in ve sti ci ja ma u po ljo pri vre du, uklju čiv i za me nu osnov nih sred sta va. Šta vi-še, auto ri is pu šta ju iz vi da vr lo bi tan mo me nat ude la po ljo pri vre de u bru to i no vim in ve sti ci ja ma. U 2012. go di ni udeo po ljo pri vre de u bru to in ve sti ci ja-ma je iz nos od 3,34 od sto, dok je no-vih in ve sti ci ja bio sa mo 2,75 od sto!.

- Pro jek to va ne ve li či ne za raz voj tr-go va nja po sred stvom Pro dukt ne ber ze je u pot pu no ne re a lan. Na i me, auto ri pred vi đa ju rast tr go va nja od pro seč no go di šnje od 11,4 od sto, što je pre ce-nje na ve li či na, ako se ima u vi du da Pro dukt na ber za u No vom Sa du i ni je ber za u pra vom smi slu te re či. Ni je ja-sno za što su auto ri pro jek to va li rast ser ti fi ko va nih sa ve to da va ca da ra ste do pret po sled nje go di ne pro jek to va-nog pe ri o da sa 262 na 387, da bi u po sled njoj go di ni nji hov broj bio po-no vo „sve den“ na 2014. go di nu (262). Ako se ove ci fre sta ve u kon tekst pro-jek to va nog ra sta po ljo pri vre de la ko je uoči ti sve ne lo gič no sti i neo sno va no sti Stra te gi je - is ti če Lo vre. Naj ža lo sni je je što auto ri ce lo kup nu Stra te gi ju za sni va-ju na spon ta nom, a ne po treb nom ra stu po ljo pri vred ne pro iz vod nje.

Auto ri Stra te gi je svo ju vi zi ju raz vo-ja po ljo pri vre de za sni va ju na pret po-

stav ci da Sr bi ja ras po la že sa obi ljem agrar nih re sur sa, što ta ko đe ni je tač-no, na vo di Lo vre. Pr va pret po stav ka na ko joj se za sni va Stra te gi ja o obi lju agrar nih re sur sa je pot pu no neo sno-va na. Sr bi ja ras po la že sa is pod pro-seč nim agrar nim re sur si ma i kad se kom pa ri ra sa pro se kom za svet i pro se-kom za Evro pu. Snab de ve nost sve ta u pro se ku za 2012. go di nu. iz no si 0,704 hek ta ra, Evro pe 0,635, a Sr bi je 0,514 hek ta ra po sta nov ni ku. Uko li ko se upo-re di pro duk tiv nost ra da i ze mlji šta, kao di rekt na po sle di ca re surs ne snab de ve-no sti po ljo pri vre de, još su ne po volj ni-ji od no si za Sr bi ju. Oči to je da auto ri ni su raz u me li uti caj re surs ne struk tu re na raz voj po ljo pri vre de (Vi de ti tekst i SWOT ana li zu). Ka da je u pi ta nju raz voj pre ra đi vač ke in du stri je auto ri Stra te gi-je ne raz u me ju di stink ci ju iz raz voj nog pu ta in du stri je či ji je raz voj uslo vljen gu sti nom sta nov ni štva od in du stri je ko-ja svoj raz voj za sni va na ge o graf skim uslo vi ma pro iz vod nje si ro vi na. Na osno-vu de la 2.4.5 auto ri ka sni je za sni va ju vi zi ju raz vo ju po ljo pri vre de na ak tiv noj ulo zi Di rek ci je za rob ne re zer ve. Me đu-tim, ne dav no usvo je ni Za kon o Di rek ci ji za rob ne re zer ve ih ne sum nji vo de man-tu je. Ka da su u pi ta nju po ljo pri vred no - pre hram be ni pro iz vo di Di rek ci ja će osta ti pot pu no ste ril na in sti tu ci ja, a ne ak ti van „igrač“ na tr ži štu po ljo pri vred no - pre hram be nih pro iz vo da.

Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je „Sil bo” Go ran Ta dić, sma tra da je eks pan zi-ja tr go vin skih la na ca u Sr bi ji, iz me đu osta log, do ve la i do dis pro por ci je iz me-đu srp skih ce na i ce na u re gi o nu. Kao raz log za ta kvo sta nje Ta dić je na veo ne raz vi jen ma lo pro daj ni si stem u Sr bi-ji u smi slu zdra ve kon ku ren ci je. “Mi se sva ka ko na da mo da će kroz do la ske no-vih tr go vin skih la na ca u Sr bi ju, po seb no mo žda dis ka un te ra, do ći do od re đe ne pro me ne u po li ti ci ce na pre hram be nih pro iz vo da. Ali sva ka ko tre ba sa gle da ti efek te to ga u smi slu gde će se u od-no su na tu no vo na sta lu si tu a ci ju po zi-ci o ni ra ti naš pre ra đi vač ki sek tor, naš agro po ljo pri vred ni kom pleks”, do dao je Ta dić. Upi tan ima li na tr ži štu Sr bi je kar-tel skog do go va ra nja i mo no po la u tr go-vi ni, Ta dić ka že da u Sr bi ji ni je iz ra žen kar tel ski na stup tr go vin skih la na ca jer ne po sto ji zdra va kon ku ren ci ja. “Ako po sto je ano ma li je u nji ho vom po slo-va nju, one su vi še si tu a ci ja sta nja na tr ži štu, ne po sto ja nja od re đe ne za kon-ske re gu la ti ve i su šti na se svo di na ne po sto ja nje zdra ve kon ku ren ci je”, sma tra on.

(Na sta vi će se)

Ana li ze Eko nom skog in sti tu ta po ka zu ju da je ne pred u zi ma njem ade kvat nih me ra u agra ru iz gu blje no 25 mi li jar di evra u pret hod nih pet go di na, re če no je na pe tom fo ru mu "Hra na za Evro pu". Ne re al na i ne tač na Stra te gi ja o raz vo ju po ljo pri vre de Sr bi je. Sa vre me na in du stri ja li zo va na po ljo pri vre da i pre hram be na in du stri ja bi tre ba lo da pred sta-vlja ju osno vu ubr za nog raz vo ja ce lo kup ne pri vre de. To je san svih vla da ju ćih oli gar hi ja u Sr bi ji

Sr bi ja je za de vet me se ci uve-zla i 14.612.828 kg raz li či tih vr sta svinj skog me sa i 111.512 ko ma da to vlje ni ka, iz ja vio je na pe tom ,,fo-ru mu za hra nu’’ u Su bo ti ci Ne nad Bu di mo vić, se kre tar Udru že nja za po ljo pri vre du i pre hram be nu in-dust gri ju Pri vred ne ko mo re Sr bi je.

Ka da se uve ze no svinj sko me-so po kla nič nom ob ra ču nu pre tvo-ri u ži vu me ru to vlje ni ka, ra ču ni ca po ka zu je da smo za uve ze ne ko-li či ne mo gli da na na šem tr ži štu pre ra di mo 194.837 ko ma da „sto-ki la ša”, što zna či da smo ukup no uve zli 306.837 to vlje ni ka do 1. ok to bra ove go di ne.

Od ga ji va či svi nja u ovo me vi de svo ju pro past, jer su se ce ne sro-za le na 120 di na ra po ki lo gra mu ži ve me re. Osim ovo ga, uve ze no je i oko se dam mi li o na ki lo gra ma ma šin ski se pa ri sa nog me sa (sa pri me sa ma opa snih ma te ri ja), ko-je kla ni ča ri ve što me ša ju u raz ne

pro iz vo de, od vir šli do sa la ma. Na ovom jef ti nom me su, ki lo gram je oko 60 di na ra, pre ra đi va či go di na-ma sti ču eks tra pro fi t. To me so je tre ća kla sa i u EU se ne ko ri sti u is hra ni, jer sa dr ži an ti bi o ti ke i te-ške me ta le.

Dr žav na ad mi ni stra ci ja osam me se ci odu go vla či sa iz me na ma od go va ra ju ćeg pra vil ni ka o me su i ti me spre či tro va nje na ci je. Ot por ovo me naj vi še je da va la Upra va za ve te ri nu, a glav nu reč su vo di le ve li ke kla ni ce.

Ce lo kup nu si tu a ci ju ve za nu za odu go vla če nje i za bra nu uvo za me sa i ži vih to vlje ni ka u pot pu no-sti su sa gle da li upra vo far me ri. Ka-žu da su ot kri li ko rup ci ju, zlo u po tre-bu ovla šće nja i niz do ka za ko ji ma se ugro ža va zdra vlje na ci je.

Ovih da na Uni ja po ljo pri vred ni-ka, pri r pe ma se zah tev za Vla du Sr bi je sa de ta lji ma u sek to ru uvo-za me sa i ra du Upra ve za ve te ri nu,

ko ja je pot pu no iz gu bi la po ve re nje me đu sto ča ri ma. Iz Uni je po ljo pri-vred ni ka pod no si se i zah tev za in-ter vent ni ot kup 10.000 to vlje ni ka pu tem raz me ne za ku ku ruz, po-ve ća nje pre lev ma na na uvoz ži vih svi nja (40 di na ra po ki lo gra mu) ili pot pu nu za bra nu do 1. ja nu a ra, kao i pri me nu no vog pra vil ni ka o kva li te tu me sa bez od la ga nja.

Me đu struč nja ci ma ko ji zna ju štet nost se pa ri sa nog me sa po sto ji obra zlo že nje da je sve la ge re ovog me sa, zbog ugro ža va nja zdra vlja na ro da, a po seb no mla dih, po-treb no uni šti ti. Mno ge de či je usta-no ve i in ter na ti već su iz upo tre be iz ba ci li vir šle i sum nji ve pa šte te.

U Uni ji po ljo pri vred ni ka, ko-ja je pre u ze la od go vor nost da se ko nač no iza đe iz ovog la vi rin ta u svi njar stvu, ni su že le li da go vo re o mo gu će im po te zi ma ne za do volj-nih far me ra ako Vla da ne pri hva ti nji ho ve pred lo ge.

Pi še: Bra ni slav Gu lan

Uvoz me sa, a do ma će u bes ce nje

Sa Fo ru ma „Hra na za Evro pu”

Zbog uvo za me sa, do ma ći to vlje ni ci sve jef ti ni ji

SU BO TI CA • NAJ VA ŽNI JE SA FO RU MA ,,HRA NA ZA EVRO PU’’

Go di ne agra ru po je li ska kav ci

4 30. oktobar 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (12)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka da se go vo ri o za šti ti ma na sti­ra na Ko sme tu, al ban ska stra na in si sti ra na for mu la ci ji „bri ga za

kul tur nu ba šti nu Ko so va”, što srp ske ver ske objek te svr sta va u red kul­tur­nih­ spo­me­ni­ka­ a­ ne­ ži­vih­ ver­skih­ste ci šta. Tr te ba zna ti da je bi lo i po­ku­ša­ja­da­se­de­et­ni­fi­ku­je­srp­ska­ver­ska ba šti na na KiM, od no sno da joj se odu zme na ci o nal ni pred znak. Pr vo da se­ pri­ka­že­ kao­ jed­no­ ši­re­ vi­zan­tij­sko­na­sle­đe­ –­ prem­da­ pri­pad­nost­ vi­zan­tij skom ci vi li za cij skom kru gu ni ko ne po­ri­če,­ali­je­to­ipak­srp­ska­umet­nost­i­bez­ovog­nu­žnog­srp­skog­pred­zna­ka­ni je ni ra zu mlji va ni ob ja šnji va u ši rem isto­rij­skom­kon­tek­stu­–­a­po­tom­da­se­sve de na kul tur nu ba šti nu Ko so va (ne Ko so va i Me to hi je!).

To je i po ku šaj da se pri pre mi te ren za­sle­de­ću­ fa­zu­–­da­lje­kri­vo­tvo­re­nje­pro­šlo­sti­ Ko­sme­ta­ –­ da­ su­ na­vod­no,­srp ski oku pa tor ski vla da ri iz di na sti je Ne­ma­nji­ća­zi­da­li­cr­kve­i­ma­na­sti­re­po­al ban skom Ko so vu na te me lji ma sta­rih ilir skih (al ban skih) hra mo va, a da su sve te ma na sti re zi da li oku pi ra ni sta nov ni ci, lo kal ni Al ban ci!

Ne pri hva tlji va al ban ska te za

Kod Al ba na ca se raz vi la i te za da ma na sti ri na Ko sme tu ne ma ju ni ka kve ve­ze­ sa­ srp­skom,­ već­ sa­mo­ s­ ne­ka­kvom za seb nom ko sov skom isto ri jom. To­zna­či­da­se­iz­ra­zu­mlji­vo­prak­tič­nih­zah te va sa da šnji ce, pre ne bre ga va­ju­ne­dvo­smi­sle­ne­ isto­rij­ske­či­nje­ni­ce,­sa­ču­va­ne­u­sred­njo­ve­kov­nim­po­ve­lja­ma o srp skom ka rak te ru ovih pro sto ra gde­se­broj­ne­slo­ven­skog­ži­vlja­kre­tao­iz­me­đu­ jed­nog­ i­ dva­ pro­cen­ta.­ Dru­go,­svu­da­u­hri­šćan­stvu,­od­Ita­li­je­do­En­gle­ske,­bi­lo­je­uobi­ča­je­no­da­se­na­te­me­lji­ma­sta­rih­pa­gan­skih­ili­hri­šćan­skih­ hra­mo­va­ zi­da­ju­ no­vi,­ ko­ri­ste­ći­po­sto­je­ći­gra­đe­vin­ski­ma­te­ri­jal.Dru­gi­ po­ku­ša­ji­ do­la­zi­li­ su­ iz­ na­

sto ja nja da se ne ki od pra vo slav nih hra mo va po ku ša ju pri svo ji ti jer su u pro­šlo­sti­bi­li­ka­to­lič­ki.­Pri­tom­se­za­bo­ra­vlja­da­ je­do­ ras­ko­la­u­hri­šćan­stvu­do šlo tek 1054. go di ne.

Zbog to ga sad srp ska stra na po ku­ša­va­da­spre­či­al­ban­ska­na­sto­ja­nja­da­srp sku ba šti nu na Ko sme tu pre i me nu­je­sa­mo­u­Ko­sov­sku.­Po­re­či­am­Ba­ta­ko­vi­ća,­do­sa­da­smo­us­pe­li­da­od­bra­ni­mo­ iden­ti­tet­ na­šeg­ na­sle­đa,­ ali­ još­tre ba mno go da se ura di ka ko bi na ša cr kve na ba šti na bi la ade kvat no, na traj­noj­ osno­vi,­ za­šti­će­na,­ i­ to­ ne­ sa­mo­u­pre­te­žno­al­ban­skim­sre­di­na­ma,­ne go i u srp skim. Ste pen za šti te, u za­vi­sno­sti­od­ugro­že­no­sti,­ne­mo­ra­svu­da­da­bu­de­isti,­ali­ je­va­žno­da­bu­de­si ste mat ski re šen. Po sle 150 sru še nih

i­te­ško­ošte­će­nih­cr­ka­va­i­man­sti­ra,­u­pe ri o du od 2000. do 2006. go di ne, uz za­ve­ru­ ću­ta­nja­ i­ op­stru­i­sa­nja,­ ne­ka­žnja­va­nja­ po­či­ni­la­ca­ van­da­li­zma,­ mi­ni­šta­vi­še­ne­mo­že­mo­pre­pu­šta­ti­slu­ča­ju­ni­ti­bi­lo­či­joj­jav­no­is­ka­za­noj­do­broj vo lji. Ov de je po sre di, pre sve ga, u­ sred­njo­ve­kov­nom­ na­sle­đu,­ svet­ski­i­ evrop­ski­ zna­čaj­na­ kul­tur­na­ ba­šti­na­i ve li ka je sra mo ta za ukup nu evrop­sku­kul­tu­ru­da­se­u­XXI­ve­ku,­kao­u­do ba naj go reg var var stva, si ste mat ski po­ku­ša­va­za­tr­ti­ i­ pre­i­me­no­va­ti­ či­ta­va­jed na kul tu ra, da bi se na sil no raz dvo­ji la od na ci je i cr kve ko joj pri pa da.Ina­če,­ po­jam­ Me­to­hi­ja­ ko­ri­sti­ se­

već­ vi­še­ ve­ko­va­ za­ pro­stor­ ko­ji­ je,­ob­u­hva­ta­ju­ći­ ni­zo­ve­ se­la,­ vi­no­gra­da­ i­ vo­de­ni­ca,­ naj­ve­ćim­de­lom­bio­ u­vla sni štvu cr ka va i ma na sti ra, ve li kih vla­dar­skih­ i­ vla­ste­lin­skih­ za­du­žbi­na,­po­put­ De­ča­na,­ Peć­ke­ pa­tri­jar­ši­je­ ili­Sve­tih­ar­han­đe­la,­još­od­sred­njeg­ve­ka.­Me­toh­ ozna­ča­va­ ze­mlju­ u­ cr­kve­nom­vla­sni­štvu­i­grč­kog­je­po­re­kla,­a­po­znat­je,­na­pri­mer,­de­čan­ski­me­toh­Ve­li­ka­ Ho­ča,­ sa­ svo­jim­ vi­no­gra­di­ma­i vi na ri jom. Pre ne go što je na zva­na Me to hi jom, ova oblast se na zi va la Hvo sno. Cr kve na imo vi na je u po kra ji­ni­vla­sni­štvo­SPC,­a­ve­ći­nom­je­u­nad­le­žno­sti­ Ra­ško­pri­zren­ske­ epar­hi­je.­Ve­ći­nom,­zbog­to­ga­što­ne­uklju­ču­je­i­Peć­ku­pa­tri­jar­ši­ju,­ko­ja­je­pod­nad­le­žno­šću­pa­tri­jar­ha,­a­o­njoj­se­još­sta­ra­i­eg­zarh­peć­kog­tro­na,­a­to­je­mi­tro­po­lit cr no gor sko­pri mor ski.Ali,­u­pro­ce­su­vra­ća­nja­ove­imo­vi­ne­

ima­još­niz­ne­do­u­mi­ca.­Jer,­Re­zo­lu­ci­jom 1244 naš prav ni po re dak na KiM je su spen do van, ali ipak po sto je za­ko ni ko ji se, po put iz bor nog za ko na ili Za ko na o obra zo va nju, mo gu spro vo­di­ti,­ta­ko­da­je­još­mo­gu­će­ne­što­uči­ni­ti.­Me­đu­tim,­u­spro­vo­đe­nju­od­lu­ka,­s­ob zi rom na du plu le gi sla ti vu, da bi se ti za ko ni spro ve li neo p ho dan je pri sta­nak­Al­ba­na­ca­i­UN­MIK­a.Imo­vi­na­ SPC­ ni­je­ na­ci­o­na­li­zo­va­na­

sa­mo­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta,­bu­du­ći­da­je,­ još­po­ured­bi­kra­lja­Alek­san dra, cr kva da va la ze mlji šte srp skim do se lje ni ci ma, ko je su oni u ka ta stru pri ja vlji va li kao svo je. Po sle su mno ge par ce le pre pro da va ne. Al ban ska stra­na­na­KiM­ je­pred­lo­ži­la­no­vi­ za­kon­o­ver skim za jed ni ca ma pre ma ko me bi sva tre nut na imo vi na ko jom ras po la­že­SPC­bi­la­pro­gla­še­na­ imo­vi­nom­ta­ko zva ne Ko sov ske pra vo slav ne cr kve, ali, na ova kav pred log bla go na klo no ne­ gle­da­ ni­ me­đu­na­rod­na­ za­jed­ni­ca.­I­još­ne­što,­ko­sov­ski­ru­ko­vo­di­o­ci­ka­žu­da sve što se do ne se u Par la men tu Sr­bi je, ka da je imo vi na na Ko sme tu u pi­ta­nju,­ne­mo­že­ima­ti­ni­ka­kvo­dej­stvo­jer „Sr bi ja ne ma ni ka kve in ge ren ci je na­Ko­so­vu”.­Uz­ to­ se­ is­ti­če­ da­ će­ za­

Ko so vo sve za ko ne do no si ti sa mo Par­la­ment­Ko­so­va.­Da­li­će­srp­skoj­cr­kvi­bi­ti­vra­će­na­imo­vi­na,­za­vi­si­će­sa­mo­od­za ko na ko je bu de do ne la Skup šti na Ko­so­va­i­to­ne­za­vi­si­ni­od­či­je­vo­lje.­Uosta lom, na ci o na li zo va no je i vi še od 90­od­sto­al­ban­ske­imo­vi­ne.­Svi­će­na­Ko­so­vu­ bi­ti­ jed­na­ko­ za­šti­će­ni.­ „Kad­do­đe­vre­me,­do­ne­će­mo­i­za­kon­o­de­na ci o na li za ci ji, a ta kvih al ban skih zah­te­va­ima­već­do­sta”,­ka­žu­u­ka­bi­ne­tu­pre­mi­je­ra­ Ko­so­va­ (po­čet­kom­ 2006.­go di ne).

Za kon za jed no krat nu upo tre buDo­du­še,­ u­ Skup­šti­ni­ Sr­bi­je,­ po­sle­

5. ok to bra 2000. go di ne, po no vo je bio­pri­pre­mljen­Na­crt­za­ko­na­o­vra­ća­nju imo vi ne svim ver skim za jed ni ca­ma, a ne sa mo SPC. Ali, i ta Vla da i Par la ment Sr bi je su oti šli a da ni kad na dnev ni red ni su sta vi li po me nu ti že­lje­ni­ za­kon.­ Da­ na­po­me­ne­mo­ sa­mo da je SPC od u ze to 1.180 zgra da i 70.000 hek ta ra ze mlje i šu me. Ta ko je­dr­ža­va­već­vi­še­od­po­la­ve­ka­Bož­ji­du­žnik.­U­Na­cr­tu­bu­du­ćeg­ za­ko­na­ se­is­ti­če­da­ni­su­sa­mo­u­po­sre­di­za­du­žbi­ne,­ zgra­de,­ le­ga­ti­ ili­ gra­đe­vin­sko­ ze­mlji­šte,­već­i­sve­dru­go­na­šta­je­biv­ša­dr­ža­va­–­kroz­raz­ne­pro­pi­se­i­agrar­ne­re­for­me­ –­ u­ pro­šlo­sti­ pre­ten­do­va­la.­Oče­ku­je­se­da­na­dnev­ni­red­Na­rod­ne­Skup­šti­ne­Sr­bi­je­(po­čet­kom­2004.­go­di­ne)­stig­ne­Na­crt­za­ko­na­o­vra­ća­nju­ne po kret ne i dru ge imo vi ne cr kva ma, ko­ji­ će,­ ka­ko­ je­ is­ti­cao­ nje­gov­ idej­ni­tvo­rac­prof.­dr­Ko­sta­Ča­vo­ški,­„bi­ti­za­kon za jed no krat nu upo tre bu”. Nji me no ve vla sti, tre ba da is pra ve te šku ne prav du ko ja je Srp sku pra vo slav nu

cr kvu (ali i dru ge ver ske za jed ni ce) do­ve­la­ go­to­vo­ do­ pro­sjač­kog­ šta­pa.­Ovaj­ bu­du­ći­ za­kon­ pred­vi­đa­ ši­ri­ spi­sak­imo­vi­ne­za­vra­ća­nje­od­onog­ko­ji­je Skup šti na Sr bi je usvo ji la 1991. go­di ne, a ko ji je po tom su spen do vao i vra tio na po no vo no raz ma tra nje pred­sed­nik­Slo­bo­dan­Mi­lo­še­vić.

„S ovim za ko nom, u Sr bi ji tre ba da­poč­ne­du­go­oče­ki­va­ni­po­stu­pak­ši­re de na ci o na li za ci je, kao neo p ho dan uslov­za­afir­ma­ci­ju­pa­va­svo­ji­ne­i­tr­ži­šne pri vre de kod nas. Nji me bi se, što je­ va­žno,­ ob­no­vi­la­ imo­vin­ska­ sa­mo­stal nost cr ka va i na tom pla nu ubu du­će­ sma­nji­le­ in­ter­ven­ci­je­ dr­ža­ve”,­ go­vo­rio­je­Ča­vo­ški.Ne­ma,­me­đu­tim,­od­go­vo­ra­ka­ko­će­

se­ bu­du­ći­ za­kon­ spro­ve­sti­ na­ Ko­so­vu, gde smo „no mi nal no su ve re ni, ali osu­je­će­ni­u­pri­me­ni­vla­sti­tih­pro­pi­sa”.­„Na ša je tra ge di ja”, ka ko je is ta kao 2001. go di ne ta da šnji srp ski mi ni star ve­ra­ prof.­ dr­ Vo­ja­ Mi­lo­va­no­vić,­ „što­ovaj za kon ni je pro šao te 1991. go di­ne. Jer, da je pro šao, svo ji na bi ta mo do bi la dru ge ti tu la re, i sad bi na Ko­so­vu­si­tu­a­ci­ja­bi­la­dru­ga­či­ja.”Za­okru­glim­sto­lom­u­be­o­grad­skom­In­ter­kon­ti nen ta lu, ko ji su sre di nom 2003. go­di­ne­po­vo­dom­vra­ća­nja­cr­kve­ne­imo­vi­ne­ or­ga­ni­zo­va­li­ Udru­že­nje­ prav­ni­ka­Sr­bi­je­i­Mi­ni­star­stva­prav­de­i­fi­nan­si­ja,­za me re no je što je Ju go sla vi ja bi la po­sled­nja­ ze­mlja­ Is­toč­ne­ Evro­pe­ ko­ja­ova kav za kon još ni je do ne la. Ka ko je is ti cao ta da šnji srp ski mi ni star prav de Vla­dan­ Ba­tić,­ u­ pro­ce­su­ is­pra­vlja­nja­isto­rij­skih­ ne­prav­di­ vra­ća­nje­ imo­vi­ne ver skim za jed ni ca ma je je dan od pri­o­ri­te­ta,­ a­ po­nu­đe­ni­ Na­crt­ za­ko­na­u skla du je s pro pi si ma evrop skih ze­ma lja. Na po te zu su ni li Mi ni star stvo fi­nan­si­ja­i­Vla­da­Sr­bi­je,­„jer­se­mo­rao­na­ći­me­ra­ iz­me­đu­pred­lo­ga,­od­no­sno­že­lja­i­mo­guć­no­sti­dru­štva”.„Bo­jim­se­da­će­oko­iz­vr­še­nja­za­ko­

na,­bar­što­se­ti­če­Je­vre­ja,­bi­ti­pro­ble­ma,­ jer­ nji­ho­va­ imo­vi­na­ je,­ što­ ka­že­Evrop­ski­par­la­ment,­dva­pu­ta­opljač­ka na: u to ku ra ta i po sle. Mi ne tra­ži­mo­da­se­do­ne­se­po­se­ban­za­kon­za­nas, ka kav po sto ji u dru gim ze mlja­ma,­ali­će­mo­ima­ti­te­ško­ća­da­do­ka­že­mo da ne što pri pa da na ma. Ni šta nam do­sa­da­ni­je­vra­će­no,­pa­čak­sad­ i­u­sop­stve­noj­zgra­di­pla­ća­mo­ki­ri­ju”,­is­ti­če­pred­sed­nik­Sa­ve­za­je­vrej­skih­op­šti­na Alek san dar Sin ger.

Raz­vla­če­nje­imo­vi­ne

Epi skop vranj ski Pa ho mi je za me­rio je što se cr kve na šu ma na te re nu i da­lje­se­če,­i­upo­zo­rio­da­da­nas­ta­kvih­pri­me­ra­ima­u­ce­loj­Sr­bi­ji,­a­naj­sve­ži­ji­su­slu­ča­je­vi­na­Fru­škoj­go­ri.­Za­to­se­i­pred­la­že­da­se­za­bra­ni­pro­da­ja­na­ci­o­na li zo va ne imo vi ne i da se za sve što je­ u­ po­sled­nje­ dve­ go­di­ne­ otu­đe­no,­ugo vo ri pro gla se ni štav nim. Pri med­ba na pri pre mlje ni Na crt za ko na je i ta što se nig de ne po mi nje na dok na da za ra­ni­je­ ko­ri­šće­na­ cr­kve­na­do­bra,­ uka­zu­je­prof.­dr­Pri­bi­slav­Si­mić.­

„Pri­me­ra­ra­di”,­ka­že­on,­„sa­mo­ma­li­ma­na­stir­Tro­no­ža­imao­je­ne­kad­1.250­hek ta ra šu ma. Njih je eks plo a ti sa la Vi sko za, a sad su pro pa li i Vi sko za i šu me.”

„Po sto je mno ga do bra ko ja su ne­kad pri pa da la SPC, pa me za ni ma ko je da nas vla snik Mi ro sa vlje vog je­van­đe­lja?­Ono­mo­že­da­sto­ji­i­da­lje­u­mu ze ju, ali mo ra se zna ti ko me pri­pa­da.­Či­je­su­iko­ne­u­mu­ze­ji­ma,­ko­je­vla­snik­Stu­de­ni­ce,­Ži­če,­či­je­su­cr­kve­i­ ma­na­sti­ri?­ Sve­ to­mo­ra­ ima­ti­ svog­ti­tu­la­ra”,­ka­že­Si­mić.Pro­fe­sor­ Prav­nog­ fa­kul­te­ta­ u­ Be­

o­gra­du­ i­ pred­sed­nik­ Rad­ne­ gru­pe­ za­pri­pre­mu­ i­pra­će­nje­pro­pi­sa­o­po­vra­ća­ju­imo­vi­ne­cr­kva­ma­i­ver­skim­za­jed­ni­ca­ma­Slo­bo­dan­Pe­ro­vić­is­ti­če­da­je­u­to ku iz ra de Na cr ta za ko na (za vre me Vla­de­pok.­pre­mi­je­ra­Zo­ra­na­Đin­đi­ća),­kon sta to va no da je po treb no po seb­nim­ za­ko­nom­ re­gu­li­sa­ti­ po­vra­ćaj­ cr­kve ne imo vi ne.„I­na­čel­no­i­prag­mat­ski­to­ne­zah­te­va­

ve­li­ka­fi­nan­sij­ska­sred­stva,­jer­se­ra­di­o­re sti tu ci ji u na tu ral nom smi slu, i sve cr­kve­i­ver­ske­za­jed­ni­ce­će­ima­ti­rav­no­pra­van­tret­man”,­re­kao­je­Pe­ro­vić.Su­di­ja­ Pre­drag­ Va­sić­ pred­la­že­ da­

se pi ta nje vla sni štva do ka zu je i sa dva sve do ka, uz zah tev da se u za kon oba­ve zno uba ci i od red ba o Ko so vu, iako je­pod­me­đu­na­rod­nim­pro­tek­to­ra­tom.­A,­ san­džač­ki­muf­ti­ja­ Mu­a­mer­ Zu­kor­lić­ne­ma­po­ve­re­nja­da­će­se­po­vra­ćaj­imo vi ne i ostva ri ti, pa osta vlja pro stor za di le mu, po sto ji li za i sta kod vla sti že­lja­da­se­imo­vi­na­vra­ti­ili­že­le­da­se­stvar ota lja. On za me ra i ver skim za­jed ni ca ma što su „ne ka ko pre pla še ne, pa se po na ša ju kao da su kri ve ili na­stu­pa­ju­po­prin­ci­pu­–­daj­šta­daš”...

(Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud­bi­na­od­u­ze­te­imo­vi­ne˝.­Knji­ga­se­mo­že­na­ru­či­ti­(ce­na­2.000,00­di­na­ra)­kod­iz­da­va­ča­ba­nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar,­JNA­ 35,­ No­vo­ Mi­lo­še­vo,­ e-mail:ba-nat­ski­kul­tur­ni­ cen­tar@g­mail.com­ ili­na­tel­023/783-155­ ili­kod­auto­ra­na­e-mail:gu­lan@nsca­ble.net­ ili­ na­ tel.­063/8-666-527).

SUD BI NA OD U ZE TE CR KVE NE IMO VI NE

Kri vo tvo re nje pro šlo stiU­Skup­šti­ni­Sr­bi­je,­po­sle­5.­ok­to­bra­2000.­go­di­ne,­po­no­vo­je­bio­pri­pre­mljen­Na­crt­za­ko­na­o­vra­ća­nju­imo­vi­ne­svim­ver­skim­za­jed­ni­ca­ma,­a­ne­sa­mo­SPC.­Ali,­i­ta­Vla­da­i­Par­la­ment­Sr­bi­je­su­oti­šli­a­da­ni­kad­na­dnev­ni­red­ni­su­sta­vi­li­po­me­nu­ti­že­lje­ni­za­kon

Ko­smet­bio­test­za Vla du

Na Ko sme tu ve li ki pro blem bi bio­re­šen­da­je­za­kon­o­vra­ća­nju imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma, do net iusvo jen u Skup šti ni Sr bi je 1991. go di ne, stu pio na sna gu. Ta da šnji pred­sed nik Sr bi je, Slo bo dan Mi lo še­vić,­od­bio­je­da­ga­pot­pi­še,­jer­je za kon re ša vao sa mo pro blem SPC,­a­imo­vi­nu­su­tra­ži­le­i­sve­dru ge ver ske za jed ni ce. Za to je on vra tio za kon u Skup šti nu Sr bi je na po nov no raz ma tra nje i­–­do­pu­nja­va­nje,­ali­on­ni­ka­da­vi še ni je sta vljen na dnev ni red Par la men ta!Za­što?­–­u­po­sled­njoj­de­ce­

ni ji XX ve ka ni je bi lo od go vo ra.„Da­ je­ za­kon­ ta­da­ do­net,­

imo vi na bi do bi la ti tu la ra i si tu­a ci ja bi da nas bi la ja sni ja jer bi se­zna­lo­šta­je­či­je.­Ova­ko,­ta­mo se imo vi na još vo di kao dru­štve na i pri pa da oni ma ko ji je ko­ri­ste.­ I­ma­da­dr­ža­va­zva­nič­no ima su ve ren ti et, a Ko smet je bio­in­te­gral­ni­deo­SRJ,­pa­SCG,­ta mo je sa da te ško pri me nji va ti na še prav ne pro pi se, pa se bo­jim­da­će­pri­me­na­na­ja­vlje­nog­Za­ko­na­o­vra­ća­nju­ imo­vi­ne­cr­kva ma u Po kra ji ni za Vla du bi ti, pre­sve­ga,­po­li­tič­ko­pi­ta­nje”,­is­ti­če­prof.­Si­ma­Avra­mo­vić.­Ovaj­za­kon­je­u­skup­štin­skim­fi­o­ka­ma­do­če­kao­i­Vla­du­dr­Vo­ji­sla­va­Ko štu ni ce.

Ma­li­ma­na­stir­Tro­no­ža­imao­je­ne­kad­1.250­hek­ta­ra­šu­ma

Po­ku­šaj­da­se­či­ta­va­jed­na­kul­tu­ra­na­sil­no­raz­dvo­ji­od­na­ci­je­

i­cr­kve­ko­joj­pri­pa­da

530. oktobar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star stvo po ljo pri vre de još ra­ni­je­ je­ na­ja­vi­lo­ da­ će­ po­čet­kom­na­red­ne­go­di­ne­na­

šim­pa­o­ri­ma­bi­ti­do­stup­no­175­mi­li­o­na­evra­iz­pret­pri­stup­nih­fon­do­va­EU­u­okvi­ru­pro­jek­ta­IPARD.Me­đu­tim,­da­li­će­na­ši­pa­o­ri­zna­ti­

ka­ko­da­do­đu­do­tog­nov­ca,­s­ob­zi­rom­na­to­da­ je­za­do­bi­ja­nje­ovog­nov­ca­neo­p­hod­no­is­pu­nja­va­nje­od­re­đe­nih­ uslo­va­ i­ pri­ba­vlja­nje­ i­ pri­la­ga­nje­ od­re­đe­ne­ do­ku­men­ta­ci­je?­Ta­ko­đe,­ is­pu­nja­va­nje­ tih­ uslo­va­ će­od­po­ljo­pri­vred­ni­ka­zah­te­va­ti­od­re­đe­na­ula­ga­nja.Po­ljo­pri­vred­nci­ je­su­ za­in­te­re­so­

va­ni­ i­ že­le­ da­ulo­že­ svoj­ no­vac­ ali­isto­ta­ko­mo­ra­ju­da­zna­ju­da­će­tu­in­ve­sti­ci­ju­mo­ći­ka­sni­je­da­re­fun­di­ra­ju­od­Evrop­ske­uni­je,­ka­že­Go­ran­Pu­a­ča,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Fu­to­ga.Sred­stva­iz­IPARD­pro­gra­ma­po­

mo­ći­će­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­da­bu­du­

kon­ku­rent­ni­ na­ evrop­skom­ tr­ži­štu­jer­će­bi­ti­po­dr­ža­ni­­­ra­tar­stvo,­vo­ćar­stvo­ i­ po­vr­tar­stvo,­ pro­iz­vod­nja­me­sa­i­mle­ka­kao­i­od­re­đe­ni­vi­do­vi­or­gan­ske­pro­iz­vod­nje.Ovo­ je­ pr­vi­ no­vac­ iz­ Evrop­skih­

fon­do­va­ko­ji­će­ići­di­rekt­no­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ka­že­po­moć­nik­mi­ni­stra­po­ljo­pri­vre­de­Dra­gan­Mir­ko­vić.I­ Grad­ska­ upra­va­ No­vog­ Sa­da­

po­mo­ći­ će­ pa­o­ri­ma­ pri­li­kom­ ­ kon­ku­ri­sa­nja­ za­ taj­ pret­pri­stup­ni­ pro­gram,­iz­ri­čit­je­Go­ran­Se­čuj­ski,­član­grad­skog­ve­ća­za­pri­vre­du.­On­ka­že­da­grad­već­ima­is­ku­stva­u­pi­sa­nju­pro­je­ka­ta­ i­ da­ će­ se­ tru­di­ti­ da­po­mog­ne­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.Pred­stav­ni­ci­ mi­ni­star­stva­ po­ljo­

pri­vre­de­ će­ odr­ža­ti­ niz­ pre­da­va­nja­u­ve­zi­sa­IPARD­pro­gra­mom­ka­ko­bi­se­po­ljo­pri­vred­ni­ci­što­pre­ob­u­či­li­za­ko­ri­šće­nje­tih­sred­sta­va.

Iz vor: RTV

No­vim­za­ko­nom­o­vi­ni­ma,­ko­ji­je­u­ iz­ra­di,­pred­vi­đe­no­je­da­se­uve­du­mi­ni­mal­ni­uslo­vi­za­

pro­iz­vo­đa­če­vi­na­ i­osta­lih­aro­ma­ti­zo­va­nih­ pro­iz­vo­da­ od­ gro­žđa,­ što­zna­či­da­će­i­fi­zič­ka­li­ca­mo­ći­da­se­ba­ve­tom­de­lat­no­šću.Dar­ko­ Jak­šić­ iz­Mi­ni­star­stva­po­

ljo­pri­vre­de­ ka­že­ da­ će­ fi­zič­ka­ li­ca­mo­ći­ da­ se­ ba­ve­ pro­iz­vod­njom­ vi­na­jer­je­to­ta­ko­i­u­Evrop­skoj­uni­ji,­pre­no­si­RTV.­­­Mi­će­mo­i­za­na­še­pro­iz­vo­đa­

če­ iz­dej­stvo­va­ti­da­ne­ tre­ba­da­ is­pu­nja­va­ju­po­seb­ne­teh­nič­ke­uslo­ve,­već­sa­mo­pro­iz­vod­mo­ra­bi­ti­zdrav­stve­no­bez­be­dan­­­na­veo­je­on.Iz­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­ ta­

ko­đe­ po­ru­ču­ju­ da­ će­ no­vim­ za­ko­nom­ o­ ja­kim­ al­ko­hol­nom­ pi­ći­ma­ i­fi­zič­kim­ li­ci­ma­ bi­ti­ omo­gu­će­no­ da­pro­iz­vo­de­ra­ki­ju,­što­va­že­ćim­za­ko­nom­ni­je­do­zvo­lje­no.­Oče­ku­je­se­da­će­taj­za­kon­ski­pred­log­bi­ti­u­skup­

štin­skoj­pro­ce­du­ri­do­kra­ja­go­di­ne.­­ Pro­iz­vo­đa­či­ će­mo­ći­ da­ pro­iz­

vo­de­ra­ki­ju­i­za­sop­stve­ne­po­tre­be.­Po­sa­da­šnjem­za­ko­nu­fi­zič­ka­li­ca­ne­mo­gu­ da­ je­ pro­da­ju­ ali­ po­ no­vom­mo­ći­ će­ pre­ko­ ko­o­pe­rant­skog­ od­no­sa­sa­prav­nim­li­ci­ma­da­pro­da­ju­ra­ki­ju­na­tr­ži­štu­i­ta­ko­će­svi­oni­bi­ti­uve­de­ni­u­zva­nič­ne­ to­ko­ve"­ ­­uka­zu­je­Ko­lin­da­Hre­ho­ro­vić­iz­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de.Pod­se­ti­mo,­Vla­da­Sr­bi­je­usvo­ji­la­

je­pred­log­Za­ko­na­ko­jim­se­ure­đu­je­pro­iz­vod­nja,­ge­o­graf­ska­ozna­ka,­kva­li­tet,­ opis,­ pred­sta­vlja­nje,­ de­kla­ri­sa­nje­ i­ pro­met­ ja­kih­ al­ko­hol­nih­pi­ća.­Taj­za­kon­omo­gu­ći­će­pra­će­nje­ svih­ pu­te­va­ al­ko­ho­la,­ kon­tro­lu­ ce­lo­kup­nog­ pro­ce­sa­ pro­iz­vod­nje,­po­čev­od­osnov­ne­si­ro­vi­ne­do­go­to­vog­pro­iz­vo­da­upa­ko­va­nog­u­bo­cu,­či­me­se­ga­ran­tu­je­po­re­klo­i­kva­li­tet­pro­iz­vo­da.­

Iz vor: RTV

NO­VI­SADKO MO ŽE DA PRA VI VI NO I RA KI JU

Bi će kuć nog pi ćaIz Mi ni star stva po ljo pri vre de ta ko đe po ru ču ju da će no vim za ko nom o ja kim al ko hol nom pi ći ma i fi zič kim li ci ma bi ti omo gu će no da pro iz vo de ra ki ju, što va že ćim za ko nom ni je do zvo lje no

Ne­će­se­ga­si­ti­ka­za­ni­po­do­ma­ćin­stvi­ma

NO­VI­SADZA NA ŠE PA O RE 175 MI LI O NA EVRA IZ IPARD-A

Ka ko do nov ca?Pred stav ni ci mi ni star stva po ljo pri vre de će odr ža ti niz pre da va nja ka ko bi se po ljo pri vred ni ci što pre ob u či li za ko ri šće nje tih sred sta va

Zbog­pa­da­ ce­na­ ki­lo­gra­ma­ ži­ve­me­re­to­vlje­ni­ka­far­me­ri­su­po­no­vo­na­gu­bit­ku.­Pre­sa­mo­

me­sec­i­po­da­na­ot­kup­na­ce­na­bi­la­je­iz­me­đu­165­i­170­di­na­ra­a­sa­da­je­od­120­do­130­di­na­ra.­U­tu­ra­ču­ni­cu­pro­iz­vo­đa­či­se­ni­ka­ko­ne­ukla­pa­ju.­Ži­vo­rad­Živ­ko­vić­iz­Ku­zmi­na­tre­

nut­no­ima­osam­kr­ma­ča­i­70­svi­nja­u­to­vu.­Sve­to­vlje­ni­ke­u­pr­voj­kla­si­on­is­po­ru­či­kla­ni­ca­ma.­Ovaj­far­mer­re­dov­no­ob­na­vlja­ge­net­ski­po­ten­ci­jal­da­bi­po­sti­gao­što­bo­lje­re­zul­ta­te­ na­ far­mi.­ Tre­nut­nom­ ot­kup­nom­ce­nom­ni­je­ za­do­vo­ljan,­ ali­ sve­ što­pro­iz­ve­de­ mo­ra­ da­ ras­pro­da,­ pa­ma­kar­to­bi­lo­i­za­ba­da­va.­­Sa­da­šnja­ce­na­je­ja­ko­ma­la­ce­

na­za­ far­me­ra.­Mi­svi­nju­ko­ju­pro­iz­ve­de­mo­mo­ra­mo­da­pro­da­mo,­ali­naj­ve­ro­vat­ni­je­da­će­mo­ima­ti­sle­de­ću­tu­ru­uma­nje­no­a­ne­ono­li­ko­ko­li­ko­ima­sa­da.­Da­li­ima­ugo­vo­re­nog­

ot­ku­pa?­To­ga­ još­ne­ma­ho­će­ li­bi­ti­ili­ ne­će­ vi­de­će­mo.­ Mo­ra­ se­ po­če­ti­sa­pre­go­vo­ri­ma­ako­tre­ba­ići­će­mo­u­Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de­ pa­ do­kla­ni­ča­ra­da­se­za­jed­no­sa­sta­ne­mo­i­pro­na­đe­mo­re­še­nje",­ka­že­on.Ovaj­pro­iz­vo­đač­sa­ra­đu­je­sa­kla­

ni­com­iz­Uba.­Ku­zmin­je­po­znat­po­

kva­li­te­tu­ zbog­ če­ga­ je­ za­ni­mljiv­ i­na­kup­ci­ma­ko­ji­ ugro­ža­va­ju­ lo­kal­ne­pro­iz­vo­đa­če.­Naš­ sa­go­vor­nik­ ne­ra­do­ ko­men­ta­ri­še­ uvoz­ i­mi­sli­ da­ za­tim­ne­ma­po­tre­be­jer­oni­mo­gu­da­pro­iz­ve­du­ do­volj­no,­ a­ šan­su­ u­ bo­ljem­iz­vo­zu­vi­di­u­uki­da­nju­vak­ci­na­ci­je­pro­tiv­svinj­ske­ku­ge.­­To­ je­pri­ča­ko­ju­ tre­ba­po­zdra­

vi­ti­jer­bi­se­on­da­sje­di­ni­li­i­bi­li­kao­Evro­pa­ i­ mo­gli­ bi­ iz­vo­zi­ti­ na­ sve­stra­ne­­­is­ti­če­on.Ono­ što­ za­bri­nja­va­ pro­iz­vo­đa­če­

je­su­ po­sle­di­ce­ su­še­ ko­ja­ je­ obe­le­ži­la­le­to­zbog­če­ga­su­si­gur­ni­da­će­ce­na­ku­ku­ru­za­ra­sti­ i­po­sku­pe­ti­ im­pro­iz­vod­nju.­Ka­ko­bi­bi­li­što­uspe­šni­ji­ i­ kon­ku­rent­ni­ji­na­ tr­ži­štu,­naš­sa­go­vor­nik­sma­tra­da­bi­svi­uz­ga­ji­va­či­svi­nja­tre­ba­lo­da­osnu­ju­udru­že­nja­u­me­snim­za­jed­ni­ca­ma­ jer­bi­ ta­ko­na­lo­kal­nom­ni­vou­bi­li­ja­či­ne­go­da­nas.

S. P.- RTV

Iz­Voj­vo­di­ne­na­ru­sko­tr­ži­šte­pre­sa­mo­dve­go­di­ne­išlo­je­oko­15­od­sto­od­ukup­nog­iz­vo­za,­dok­je­

sa­mo­ u­ pr­vih­ ne­ko­li­ko­me­se­ci­ ove­go­di­ne­za­Ru­si­ju­ iz­ve­ze­na­čak­ tre­ći­na­hra­ne­sa­se­ve­ra­Sr­bi­je.­­Ve­li­ko­ru­sko­tr­ži­šte,­bez­ca­ri­ne,­za­srp­ske­pro­iz­vo­đa­če­ pred­sta­vlja­ ozbilj­nu­pri­li­ku.­­Ja­sno­da­je­ne­do­sta­tak­u­vo­ću­

i­po­vr­ću.­To­je­za­nas­ve­li­ka­šan­sa,­kao­i­u­me­su,­me­snim­pre­ra­đe­vi­na­ma,­ u­ kon­zer­vi­sa­nim­ pro­iz­vo­di­ma­od­vo­ća­i­po­vr­ća­­­ka­že­perd­sed­nik­

Pri­vred­ne­ ko­mo­re­ Voj­vo­di­ne­ Rat­ko­Fi­li­po­vić,­u­iz­ja­vi­za­RTV.Sko­ro­po­lo­vi­na­od­ukup­nog­iz­vo­

za­kom­pa­ni­je­Neo­plan­ta­is­po­ru­ču­je­se­ za­Ru­si­ju.­Ni­je­ jed­no­stav­no­ za­do­vo­lji­ti­pro­pi­sa­ne­stan­dar­de,­­Ve­o­ma­je­zah­te­van­iz­voz­za­Ru­

si­ju,­ naj­vi­še­ se­ ogle­da­ u­ to­me­ da­sva­ka­ is­po­ru­ka­ pro­la­zi­ kroz­ zah­tev­ne­i­ri­gorz­ne­kon­tro­le­upra­ve­za­ve­te­ri­nu­Ru­ske­fe­de­ra­ci­je",­uka­zu­je­Bo­jan­Bu­la­to­vic,­me­na­džer­pro­da­je­Neo­plan­te.Je­dan­od­glav­nih­iz­vo­znih­pro­iz­

vo­da­za­Ru­si­ju­je­su­i­ja­bu­ke,­či­ja­je­pro­iz­vod­nja­u­pro­te­klih­ne­ko­li­ko­go­di­na­uve­ća­na­dva­pu­ta.­­ Sa­da­ smo­ na­ ni­vou­ naj­bo­ljih­

vo­ćar­skih­ ze­ma­lja,­ pro­ce­na­ je­ da­tre­nut­no­ ima­mo­ oko­ 1,5­ he­ka­ta­ra,­kom­plet­no­opre­me­lje­nih­pro­tiv­grad­nim­ mre­ža­ma",­ na­vo­di­ Zo­ran­Đo­gic,­ ru­ko­vo­di­lac­ vo­ćar­ske­ pro­iz­vod­nje­Del­ta­agra­ra.Još­ bo­lju­ sa­rad­nju­ i­ ve­ću­ pri­

sut­nost­na­ru­skom­tra­ži­štu,­srp­ske­kom­pa­ni­je­ oče­ku­ju­ na­kon­ za­jed­nič­ke­ sed­ni­ce­ Po­slov­nog­ sa­ve­ta­ za­sa­rad­nju­ dve­ ze­mlje,­ ko­joj­ će­ pri­su­stvo­va­ti­vi­še­od­120­srp­skih­i­100­pred­stav­ni­ka­ru­skih­kom­pa­ni­ja.

Iz vor: RTV

Za­me­nik­po­kra­jin­skog­se­kre­ta­ra­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ Bra­ni­slav­Kne­že­vić­ oce­nio­ je­ da­ tre­ba­

do­ne­ti­nov­za­kon,­ko­jim­bi­se­de­fi­ni­sa­li­po­seb­ni­uslo­vi­za­pro­met­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.Kne­že­vić­je­no­vi­na­ri­ma­u­Zre­nja­

ni­nu­ re­kao­ da­ je­ po­treb­no­ hit­no­re­a­go­va­ti­ jer­ po­čet­kom­ sep­tem­bra­ 2017.­ go­di­ne­ na­ sna­gu­ stu­pa­ od­red­ba­ iz­ Spo­ra­zu­ma­ o­ sta­bi­li­za­ci­ji­ i­ pri­dru­ži­va­nju­ po­ ko­joj­stra­ni­ dr­ža­vlja­ni­ mo­gu­ da­ sti­ču­ne­po­kret­no­sti,­ uklju­ču­ju­ći­ i­ po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte,­na­ te­ri­to­ri­ji­Sr­bi­je,­pod­istim­uslo­vi­ma­kao­i­do­ma­ći­dr­ža­vlja­ni.

"U­ na­šem­ za­ko­no­dav­stvu­ ne­ma­ogra­ni­če­nja­u­pro­me­tu­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­pa­će­stran­ci­mo­ći­da­ku­pu­ju­ po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ u­Voj­vo­di­ni­bez­ ika­kvih­pre­pre­ka,­pa­bu­du­ći­ da­ je­ ce­na­ ze­mlji­šta­ u­ EU­mno­go­ve­ća­ne­go­kod­nas,­do­la­zi­mo­ u­ opa­snost­ da­ bu­de­ ugro­že­na­eg­zi­sten­ci­ja­na­ših­po­ljo­pri­vred­ni­ka,­jer­ne­će­mo­ći­da­se­iz­bo­re­sa­kon­ku­ren­ci­jom­iz­ino­stran­stva",­is­ta­kao­je­ za­me­nik­ po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ra­za­po­ljo­pri­vre­du.On­ je­ ob­ja­snio­ da­ su­ sko­ro­ sve­

ze­mlje­u­EU­po­seb­nim­za­kon­skim­re­še­nji­ma­po­sta­vi­le­po­seb­ne­uslo­ve­za­pro­met­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.

"I­ ti­ uslo­vi­ su­ isti­ i­ za­ do­ma­će­i­ stra­ne­ dr­ža­vlja­ne,­ ali­ ta­kvi­ da­ je­do­ma­ćim­dr­ža­vlja­ni­ma­mno­go­lak­še­da­ih­is­pu­ne",­do­dao­je­on.Pre­ma­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ pri­li­

kom­ku­po­vi­ne­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­ ali­ i­ nje­go­vog­ iz­da­va­nja­u­ du­go­roč­ni­ za­kup,­ tre­ba­ za­šti­ti­ti­do­ma­će­ po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ ma­la­ i­sred­nja­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva­od­ ne­lo­jal­ne­ kon­ku­ren­ci­je­ iz­ ino­stran­stva,­ali­i­od,­ka­ko­je­na­veo,­do­ma­ćih­taj­ku­na.Kne­že­vić­je­oce­nio­i­da­je­po­ljo­

pri­vre­da­ naj­ve­će­ pri­rod­no­ bo­gat­stvo­i­po­ten­ci­jal­Voj­vo­di­ne.

S. P.

ZRE­NJA­NINZA ME NIK PO KRA JIN SKOG SE KRE TA RA ZA PO LJO PRI VRE DU BRA NI SLAV KNE ŽE VIĆ:

Stran ci ma pro pi sati po seb ne uslo ve

KU­ZMIN • CE NA TO VLJE NI KA ZA BRI GU FAR ME RA

Tur nu si sve ma nji

Ži­vo­rad­Živ­ko­vić

NO­VI­SAD • IZ VOZ VOJ VO DI NE NA RU SKO TR ŽI ŠTE

Vo će i po vr će - ključ ni adu ti

Rat­ko­Fi­li­po­vić

Ja­bu­ke­naš­adut

6 30. oktobar 2015.

NA ŠA TE MA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Naj­ve­ći­ deo­ pri­va­ti­za­ci­je­ po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­ u­ Sr­bi­ji­ ni­je­oba­vljen­na­ za­ko­nit­ na­čin.­Spo­

ra­dič­no­se­u­pro­te­kloj­de­ce­ni­ji­i­po­uka­zi­va­lo­na­spor­ne­slu­ča­je­ve,­ali­oči­to­kod­nad­le­žnih­ni­je­bi­lo­slu­ha­za­do­ka­ze­ko­ji­su­ se­pre­do­ča­va­li.­Ne­ko­li­ci­na­ lju­di­ ko­ji­se­ba­ve­ovom­ob­la­šću­je­upo­zo­ra­va­la­da­ se­ pri­va­ti­za­ci­ja­ spro­vo­di­ na­ po­gre­šan­na­čin.­To­je­me­đu­tim,­oce­nje­no­kao­,,je­res’’­ i­ oni­ ko­ji­ su­ to­go­vo­ri­li­ bi­li­ su­ver­bal­no­pro­ga­nja­ni­i­na­pa­da­ni­zbog­ta­kvog­mi­šlje­nja.­Sad­se­ ipak­vi­di­ko­ je­bio­u­pra­vu­–­po­ni­šte­na­je­sva­ka­tre­ća­ili­če­tvr­ta­pri­va­ti­za­ci­ja!­Po­sle­oba­vlje­ne­pri­va­ti­za­ci­je­po­sta­vlja­se­pi­ta­nje­–­či­ja­­je­ na­ša­ ze­mlja?­ Od­no­sno.­ Či­ja­ će­ bi­ti­na­ša­ze­mlja?Pro­blem­ je­ na­stao­ ka­da­ je­ 2005.­

go­di­ne­ usvo­je­na­ stra­te­gi­ja­ pri­va­ti­za­ci­je­ u­ po­ljo­pri­vre­di,­ ko­jom­ je­ dr­žav­no­vla­sni­štvo­ nad­ ze­mljom­ oce­nje­no­ kao­re­ci­div­ pro­šlo­sti.­ In­si­sti­ra­lo­ se­ na­mo­de­lu­is­hi­tre­ne­pri­va­ti­za­ci­je,­a­sva­ko­ko­se­to­me­su­prot­sta­vljao­pred­sta­vljen­je­kao­re­tro­grad­ni­ele­ment.­Re­zul­tat­ta­kve­po­li­ti­ke­je­ogro­man­broj­po­ni­šte­nih­pri­va­ti­za­ci­ja­zbog­lo­šeg­ga­zdo­va­nja,­pa­su­de­se­ti­ne­hi­lja­da­hek­ta­ra­ze­mlji­šta­vra­će­ne­u­dr­žav­no­vla­sni­štvo.­Na­ža­lost,­u­tim­pro­pa­lim­pri­va­ti­za­ci­ja­ma­(oko­100­u­agra­ru)­otu­đe­na­je­me­ha­ni­za­ci­ja­i­dru­ga­opre­ma,­spa­še­no­je­sa­mo­ze­mlji­šte.­Za­da­tak­dr­ža­ve­je­sa­da­da­u­pro­ce­

su­ re­struk­tu­ri­sa­nja­opo­ra­vi­ ta­ agrar­na­pred­u­ze­ća,­omo­gu­ći­im­da­opet­,,sta­nu­na­no­ge’’.­­Reč­je­o­fir­ma­ma­ko­je­mo­gu­do­bro­da­ra­de­i­što­je­naj­va­žni­je,­spo­sob­na­su­da­za­po­šlja­va­ju­rad­nu­sna­gu,­što­je­Sr­bi­ji­sad­naj­po­treb­ni­je.­To­zna­či­­PKB­i­PIK­„Be­čej’’­tre­ba­da­bu­du­jav­na­pred­u­ze­ća.­

Ze mlju pro da ti na šim se lja ci maDr­žav­nu­ze­mlju,­ima­je­oko­490.000­

do­ 600.000­ hek­ta­ra­ tre­ba­ pro­da­ti­ na­šim­ se­lo­ja­ci­ma­ (po­mi­nje­ se­ ci­fra­ od­tri­mi­li­jar­de­evra)­ i­ taj­no­vac­ulo­ži­ti­ u­raz­voj­do­ma­će­po­ljo­pri­vre­de!­Mi­šlje­nje­eks­pe­ra­ta­je­da­­dr­žav­no­ze­mlji­šte­osta­ne­kod­ istog­vla­sni­ka­ i­da­se­ iz­da­je­u­za­kup­sa­da­šnjoj­ge­ne­ra­ci­ji­do­ma­ćih­po­ljo­pri­vred­ni­ka­i­da­oni­to­ob­ra­đu­ju­dok­ima­ju­in­te­re­sa...­Po­tom­opet­da­se­­iz­da­je­dru­goj­ge­ne­ra­ci­ji­po­ljo­pri­vred­ni­ka.­Uosta­lom,­ ta­ko­ ra­de­ Je­vre­ji­ kod­ ko­jih­je­ce­lo­kup­no­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni­ili­je­pa­ra­dr­žav­no­pa­ga­iz­da­ju­u­za­kup­od­49­go­di­na.U­ pro­ce­su­ pri­va­ti­za­ci­je­ či­nje­no­ je­

niz­gre­ša­ka.­Pre­ma­sa­da­šnjoj­re­gu­la­ti­vi­pro­met­po­ljo­pri­vred­nim­ze­mlji­štem­u­jav­noj­ svo­ji­ni­ ni­je­ do­zvo­ljen.­ Agen­ci­ja­za­ pri­va­ti­za­ci­ju,­ pro­da­ju­ći­ kom­bi­na­te,­za­pra­vo­ je­ oba­vlja­la­ pro­met­ ze­mlji­šta­nad­ ko­jim­ su­ oni­ ima­li­ pra­vo­ ko­ri­šće­nja,­ iako­ za­ to­ ni­je­ bi­la­ nad­le­žna,­ što­je­naj­ve­ći­pro­pust!­Agen­ci­ja­opet­tvr­di­su­prot­no,­da­ni­ka­da­ni­je­pro­da­va­la­ze­mlji­šte,­već­ is­klju­či­vo­ka­pi­tal­pred­u­ze­ća,­to­jest­ce­lo­pred­u­ze­će!­Tu­se­i­kri­je­kvač­ka,­ jer­ se­ vred­nost­ ze­mlji­šta­ ni­je­

na­la­zi­la­u­knji­go­vod­stve­nim­bi­lan­si­ma,­ni­je­ula­zi­la­ni­u­pro­ce­nu­vred­no­sti­fir­me­ni­ti­u­po­čet­nu­ce­nu­na­li­ci­ta­ci­ja­ma...­Ce­na­se­ipak­zi­da­la­i­kroz­ze­mlji­šte­ko­je­se­do­bi­ja­lo­na­ko­ri­šće­nje!Sa­ do­ka­zom­ o­ ku­po­vi­ni­ fir­me­ no­vi­

vla­sni­ci­ su­ se,­ uglav­nom­ bez­ pro­ble­ma,­ u­ ka­ta­stru­ upi­si­va­li­ i­ kao­ vla­sni­ci­ze­mlji­šta!­To­ je­ te­ško­sad­ is­pra­vi­ti,­pa­je­u­to­ku­i­pre­pro­da­ja­ze­mlji­šta­i­či­ta­vih­agro­bi­zni­sa­sa­stran­ci­ma,­a­po­tom­će­se­tra­go­vi­ka­pi­ta­la­od­tih­pro­da­ja­za­gu­bi­ti­na­ne­kom­ostvr­lju!

Za br lja li pa kri ti ku ju

U­ de­ce­ni­ji­ pro­te­kle­ pri­va­ti­za­ci­je­agro­pri­vre­de­Sr­bi­je­bez­po­sla­je­osta­lo­vi­še­od­100.000­rad­ni­ka,­a­to­je­da­nas­vi­še­od­300.000­glad­nih­usta.­Po­seb­no­je­pi­ta­nje­ko­i­ka­ko­tre­ba­da­sno­si­od­go­vor­nost­ za­ če­tvr­ti­nu­ ukup­no­ pri­va­ti­zo­va­nih­ po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­ u­Sr­bi­ji­za­ko­je­su­ugo­vo­ri­o­pri­va­ti­za­ci­ji­po­ni­šte­ni,­ a­ nji­ho­va­ imo­vi­na­ opljač­ka­na,­bez­ika­kvih­po­sle­di­ca­po­ne­sa­ve­sne­kup­ce­i­sve­u­lan­cu­dr­žav­nih­in­sti­tu­ci­ja­ko­ji­su­bi­li­du­žni­da­kon­tro­li­šu­da­li­no­vi­vla­sni­ci­is­pu­nja­va­ju­ugo­vor­ne­oba­ve­ze.­U­ pri­va­ti­za­ci­ji­ pred­u­ze­ća­ ošte­će­ni­ su­rad­ni­ci­ i­pen­zi­o­ne­ri­ko­ji­su­de­ce­ni­ja­ma­odva­ja­li­deo­ostva­re­ne­do­bi­ti­ i­ume­sto­ras­po­de­le­na­pla­te­iz­dva­ja­li­za­ku­po­vi­nu­ ze­mlji­šta,­ me­ha­ni­za­ci­je,­ iz­grad­nju­obje­ka­ta...­Da­su­oni­po­sta­li­vla­sni­ci­ak­ci­ja­u­pred­u­ze­ći­ma­dru­ga­či­je­bi­se­od­re­đi­va­le­ce­ne­si­ro­vi­na,­jer­bi­i­nji­ve­za­pri­mar­nu­pro­iz­vod­nju­bi­le­nji­ho­ve,­ali­bi­i­deo­fa­bri­ka­bio­u­nji­ho­vom­vla­sni­štvu.­U­ vre­me­SFRJ,­ pri­me­ra­ ra­di,­ tu­ri­stič­ki­po­sle­ni­ci­iz­Dal­ma­ci­je­su­ula­ga­li­u­pro­iz­vod­nju­hra­ne­u­Voj­vo­di­ni,­ali­ni­su­po­sta­ja­li­vla­sni­ci­nji­va!Ve­ći­deo­pro­ce­na­ka­pi­ta­la­u­po­ni­šte­

nim­ali­i­u­osta­lim­pri­va­ti­za­ci­ja­ma­agra­ra­ra­di­lo­je­ne­ko­li­ko­ugled­nih­pro­fe­so­ra.­Sad,­ka­da­se­kri­ti­ku­ju­lo­še­ura­đe­ne­pri­va­ti­za­ci­je,­ko­je­su­oni,­iz­me­đu,­osta­log­vo­di­li,­ali­to­ne­ka­žu,­po­sta­li­su­naj­ve­ći­kri­ti­ča­ri­lo­še­ura­đe­nog­po­sla!Da­kle,­ po­ki­da­ni­ su­ re­pro­duk­tiv­ni­

lan­ci­od­nji­ve­do­tr­pe­ze.­Jer,­da­su­u­pri­va­ti­za­ci­ji­uče­stvo­va­li­oni­ko­ji­su­ih­gra­di­li­bi­li­bi­i­de­lom­vla­sni­ci­tih­fa­bri­ka,­še­će­ra­na,­ulja­ra,­pre­hram­be­ne­in­du­stri­je­i­osta­log,­oni­bi­uti­ca­li­na­ce­ne­si­ro­vi­na­i­sa­mim­tim­fi­nal­nih­pro­iz­vo­da.­Ova­ko­ni­na­šta­ne­uti­ču...­Sad­se­iz­mi­šlja­,,ru­pa­na­sak­si­ji’’­pa­se­for­mi­ra­ju­kla­ste­ri.­Ra­ni­je­su­to­bi­le­re­pro­duk­ci­o­ne­ce­li­ne.­Da­kle,­ sve­ smo­ uni­šti­li,­ pa­ sad­ po­ku­ša­va­mo­da­gra­di­mo,­sa­mo­pod­dru­gim­ime­nom!­Za­to­se­i­po­sta­vlja­pi­ta­nje­či­ja­je­na­ša­ze­mlja?!­Ona­je­da­nas­pa­or­ska,­dr­žav­na­i­taj­kun­ska­(do­ma­ći­i­stra­ni­taj­ku­ni)!­Ci­ja­će­bi­ti­­–­vi­de­će­mo!Re­zul­tat­sve­ga­to­ga­je­da­sad­ima­

mo­30­do­40­od­sto­pro­iz­vod­nje­iz­1989.­go­di­ne!

De­set­ko­van­stoč­ni­fond

Da­kle,­ u­ Sr­bi­ja­ 5,1­ mi­li­o­na­ hek­ta­ra­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta,­ od­ če­ga­

je­ ob­ra­di­vo­ oko­ 4,2­ mi­li­o­na­ hek­ta­ra,­na­ ko­ji­ma­ se­ eks­ten­ziv­no­ pro­iz­vo­di­hra­na!­ Po­ po­sled­njem­ po­pi­su­ ob­ra­đu­je­ se­ ili­ ka­ko­ se­ is­ti­če­ (ko­ri­sti­ se)­ tek­3.355.859­ hek­ta­ra.­ Da­kle,­ ne­ ko­ri­sti­se­bli­zu­850.000­hek­ta­ra­ko­ji­se­na­la­ze­u­par­lo­gu!­Pro­seč­na­ve­li­či­na­po­se­da­u­Sr­bi­ji­ je­4,5­hek­ta­ra.­ Ina­če,­u­Sr­bi­ji­po­ po­pi­su­ ima­ 631.122­ po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va.­ Od­ to­ga­ je­ 628.555­po­ro­dič­nih­ do­ma­ćin­sta­va­ i­ 2.567­ (ili­0,4­ od­sto)­ ga­zdin­sta­va­ prav­nih­ li­ca­ i­pred­u­zet­ni­ka.­ Is­tra­ži­va­nja­ po­ka­zu­ju­da­se­po­ljo­pri­vre­dom­u­Sr­bi­ji­ba­vi­oko­dva­ mi­li­o­na­ sta­nov­ni­ka.­ Od­ to­ga­ sto­čar­stvom­ se­ ba­vi­ oko­ 330.000­ njih­ i­ima­ju­pro­seč­no­u­pro­se­ku­po­1,9­gr­la­u­ sta­ja­ma!­Na­po­sto­je­ćim­po­vr­ši­na­ma­se­uz­ga­ja­908.990­go­ve­da,­3.403.288­svi­nja,­1.729.278­ova­ca,­235.576­ko­za,­26.627.308­ ži­vi­ne­ i­ 673.651­ pče­li­nje­dru­štvo.­ Od­me­ha­ni­za­ci­je­ utvr­đe­no­ je­da­ga­zdin­stva­po­se­du­ju­408.734­dvo­o­so­vin­skih­trak­to­ra­i­oko­25.000­kom­baj­na.­Sve­ ta­me­ha­ni­za­ci­ja­ je­dav­no­bi­la­pu­no­let­na,­da­nas­u­pro­se­ku­ima­ju­oko­25­go­di­na!­Uče­šće­po­ljo­pri­vre­de­u­bru­to­do­ma­ćem­pro­iz­vo­du­je­oko­11­od­sto,­a­ sa­ pre­hram­be­nom­ in­du­stri­jom­ to­ je­oko­15­–­16­od­sto.­U­ukup­nom­iz­vo­zu­Sr­bi­je­agrar­uče­stvu­je­sa­23,­a­u­uvoz­sa­osam­od­sto.Naj­ve­ći­gu­bit­ni­ci­­srp­ske­pri­va­ti­za­ci­je­

su­ rad­ni­ci,­ ko­ji­ su­ma­sov­no­osta­li­ bez­po­sla,­ a­ stoč­ni­ fond­ je­ i­ bu­kval­no­de­set­ko­van.­Tek­sa­30­od­sto­uče­stvu­je­u­bru­to­do­ma­ćem­pro­iz­vo­du­po­ljo­pri­vre­de,­a­tre­bao­bi­naj­ma­nje­­sa­60­od­sto!­On­se­i­da­lje­go­di­šnje­sma­nju­je­za­dva­do­tri­od­sto!

Uz­po­moć­dr­ža­ve

Pri­va­ti­za­ci­ja­ ora­ni­ca­ pred­sta­vlja­osmi­šlje­nu­ pljač­ku­ uz­ po­moć­ dr­ža­ve!­Da­na­šnji­ srp­ski­ ve­le­po­sed­ni­ci­ ima­ju­znat­no­ve­će­po­se­de­ne­go­što­su­ ih­u­ Voj­vo­di­ni­ ima­le­ po­ro­di­ce­Dun­đer­ski,­Ko­tek­ i­ Fer­nbah,­ uoči­ Dru­gog­ svet­skog­ ra­ta!­ Oni­ su­ za­jed­no­ po­se­do­va­li­oko­11.200­hek­ta­ra­plod­ne­ze­mlje­(pr­vi­4.900,­dru­ga­3.800­i­tre­ća­2.500).­Sve­to­ni­je­ni­po­lo­vi­na­ono­ga­što­da­nas­ima­ju­re­ci­mo­,,MK­Gru­pa’’,­,,Del­ta’’.­,,Ma­ti­je­vić’’...­Naj­vi­še­pri­va­ti­zo­va­nih­nji­va­ je­

u­Voj­vo­di­ni­ko­ja­zva­nič­no­ima­oko­1,6­mi­li­o­na­hek­ta­ra­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta­(od­če­ga­je­oko­1,1­mi­li­o­na­hek­ta­ra­u­pri­vat­noj,­ oko­ 300.000­hek­ta­ra­ u­ dr­žav­noj­i­oko­130.000­hek­ta­ra­u­dru­štve­noj­i­ za­dru­žnoj­ svo­ji­ni.­ Pre­ma­po­sled­njem­po­pi­su­u­Voj­vo­di­ni­po­sto­ji­oko­146.000­vla­sni­ka­ob­ra­di­ve­ze­mlje.­U­to­me­1.285­Voj­vo­đa­na­po­se­du­je­oko­210.000­hek­ta­ra­ze­mlje.­Pro­seč­na­ve­li­či­na­nji­ho­vih­ga­zdin­sta­va­je­163­hek­ta­ra.­Uz­to,­još­njih­71­ima­po­se­de­od­300­do­500,­a­25­od­500­do­1.000­hek­ta­ra.­Tre­ba­re­ći­i­to­da­ je­ i­ pre­ ove­po­sled­nje­ pri­va­ti­za­ci­je­ze­mlji­šte­ u­Sr­bi­ji,­ čak­ 95­ od­sto­ po­se­da,­bi­lo­u­pri­vat­nom­po­se­du,­(se­lja­ka­i­onih­ko­ji­ma­je­to­bi­la­do­dat­na­de­lat­nost­uz­re­do­van­po­sao).­Ta­da­su­sa­mo­ve­li­ki­kom­bi­na­ti­ ko­je­ smo­uni­šti­li­ (osim­PKB­i­PIK­ ,,Be­čej’’)­bi­li­u­dr­žav­nom­vla­sni­štvu.­PIK­,,Be­čej’’­sad­po­no­vo­oče­ku­je­pri­va­ti­za­ci­ja,­ali­ je­cilj­da­se­kom­bi­nat­vi­še­ne­ras­par­ča­va.Svi­oni­da­le­ko­su­od­da­na­šnje­ve­li­

ke­če­tvor­ke­ko­ja,­ukup­no­ob­ra­đu­je­vi­še­od­ 100.000­ hek­ta­ra­ u­ Sr­bi­ji,­ što­ sop­stve­nog­ze­mlji­šta­do­bi­je­nog­ku­po­vi­nom­ne­ka­da­moć­nih­kom­bi­na­ta,­što­dr­žav­ne­ze­mlje­ko­ju­su,­u­za­kup,­do­bi­li­u­pri­va­ti­za­ci­o­nom­pa­ke­tu­ili­je­za­ku­pi­li­doc­ni­je.Reč­je­o­Mi­o­dra­gu­Ko­sti­ću­či­ji­je­naj­

ve­ći­ po­je­di­nač­ni­ pa­zar­ ubi­la­ in­đij­ska­,,Agro­u­ni­ja’’­(oko­8.500­hek­ta­ra),­a­ko­ji­tre­nut­no­u­Sr­bi­ji­ i­Ukra­ji­ni­ob­ra­đu­je,­ugo­va­ra­pro­iz­vod­nju­ i­ tr­go­vi­nu­na­oko­265.000­hek­ta­ra­ze­mlje!­Od­2000.­go­di­ne­u­vla­sni­štvu­si­ste­ma­MK­Gro­up­su­(še­će­ra­ne­Fa­bri­ke­u­Pe­ćin­ci­ma,­Vr­ba­su,­Ko­va­či­ci­ i­ Ba­ču),­ vi­še­ od­ 10­ po­ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­(,,Agro­u­ni­ja’’,­,,Đu­ro­Stru­gar’’,­ ,,La­bud­nja­ča’’,­ ,,Voj­vo­di­na’’,­,,Pa­no­ni­ja’’,­,,Elan’’...)­tr­go­vin­ski­i­skla­di­šni­ kom­plek­si­ (,,Gra­nex­port’’,­ ,,Ži­to­Bač­ka’’)­ko­ji­su­uspe­šno­re­struk­tu­ri­sa­ni­i­ ob­je­di­nje­ni­ u­mo­der­ne­ i­ vi­so­ko­pro­fi­ta­bil­ne­ srp­ske­ kom­pa­ni­je­ ori­jen­ti­sa­ne­na­ iz­voz.­ Na­kon­ za­pa­že­nih­ re­zul­ta­ta­u­ agra­ru­ Sr­bi­je,­ na­pra­vljen­ je­ zna­tan­is­ko­rak­ –­ MK­ Gro­up­ za­po­či­nje­ po­ljo­pri­vred­ne­ ak­tiv­no­sti­ u­ Ukra­ji­ni.­ Ta­ko­je­ 2006.­ go­di­ne­ osno­va­no­ Gre­en­fi­eld­pred­u­ze­će­pod­na­zi­vom­,,Agro­In­vest’’­Ukra­ji­na.­ ­ Osta­le­ uspe­šne­ kom­pa­ni­je,­čla­ni­ce­­MK­Gro­up­si­ste­ma­su:­Car­nex­–­vr­hun­ski­brend­u­me­snoj­in­du­stri­ji,­MK­

Fin­tel­Wind,­pi­o­nir­ski­ pro­je­kat­u­Sr­bi­ji­u­obla­sti­,,ze­le­ne’’­ener­gi­je,­MK­Mo­un­tain­Re­sort,­pre­sti­žni­ski­ja­ški­cen­tar­na­Ko­pa­o­ni­ku,­ M&V­ In­vest­ments,­ vo­de­će­bro­ker­sko­–li­der­sko­dru­štvo­i­MK­IT­Bu­si­ness­ So­lu­ti­ons­ –­ SAP­ Sil­ver­ Part­ner.­Sre­di­nom­2013­go­di­ne­Evrop­ska­ban­ka­za­ob­no­vu­i­raz­voj­(EBRD)­je­do­ka­pi­ta­li­zo­va­la­MK­Gro­up­što­pred­sta­vlja­­po­tvr­du­kva­li­te­ta­i­kre­di­bi­li­te­ta­gru­pe,­kao­i­pod­sti­caj­za­da­lji­raz­voj­i­una­pre­đe­nje­svih­ aspe­ka­ta­ po­slo­va­nja.­ Po­čet­kom­2014.­go­di­ne­kom­pa­ni­ja­Su­no­ko,­čla­ni­ca­MK­Gro­up,­pre­u­ze­la­je­ve­ćin­ski­deo­ak­ci­ja­AIK­ban­ke.­Kom­plet­na­kom­pa­ni­ja­ go­di­šnje­ ostva­ru­je­ oko­650­mi­li­o­na­evra­pro­me­ta!Tu­ je­ i­Mi­ro­slav­Mi­ško­vić,­ko­ji­ je,­u­

Sta­roj­Pa­zo­vi,­ku­pio­,,Na­pre­dak’’­(7.100­hek­ta­ra),­ a­ u­ Apa­ti­nu­ ,,Je­din­stvo’’­(6.820­hek­ta­ra),­Đor­đi­ju­Ni­co­vi­ću,­ko­ji­je­ bio­ pri­va­ti­zo­vao­ ne­ka­da­ ču­ve­ni­ PIK­,,Be­čej’’­(sa­ta­da­šnjih­oko­11.600­hek­ta­ra)­i,­naj­zad­Pe­tru­Ma­ti­je­vi­ću­či­ja­naj­ve­ća­po­je­di­nač­na­ku­po­vi­na­je­baj­moč­ka­,,Rav­ni­ca’’­ ­(oko­5.000­hek­ta­ra)!­Na­kon­ ogla­ša­va­nja­ za­ pro­da­ju­ još­ 502.­dr­žav­ne­fir­me,­u­sep­tem­bru­2014.­go­di­ne,­ ka­ko­ ne­zva­nič­no­ sa­zna­jem­ Pe­tar­Ma­ti­je­vić­ je­ bio­ za­in­te­re­so­van­ da­ku­pi­još­10­po­ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­ko­ja­ ima­ju­ atrak­tiv­no­ po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte.­ Me­đu­ nji­ma­ su­ ,,Bač­ka’’­ u­Siv­cu,­ PIK­ ,,Ze­mun’’­ i­ dru­ga­ sa­ li­ste­za­pro­da­ju.­Ako­on­ku­pi­sa­mo­ne­ko­li­ko­fir­mi­ima­šan­su­da­bu­de­naj­ve­ći­ve­le­po­sed­nik­ u­ Sr­bi­ji!­ Po­sle­ to­ga­ se­ pr­vi­put­do­go­di­lo­da­do­ma­ći­taj­kun­ku­pu­je­ze­mlju­ od­ stra­nog.­ Ta­ko­ je­ Ma­ti­je­vić­od­,,Agro­ko­ra’’­(Hr­vat­ska)­u­2015.­go­di­ni­ ku­pio­ ima­nje­od­oko­4.500­hek­ta­ra...­To­ni­su­je­di­na­ga­zdin­stva­ko­ja­su­oni­u­po­sled­njoj­de­ce­ni­ji­ku­pi­li­za­o­kru­žu­ju­ći­svo­je­ i­za­evrop­ske­pri­li­ke­ve­li­ke­po­se­de,­na­pro­tiv.­Da­kle,­ na­mer­no­ gu­ra­nje­ po­ljo­pri­

ved­nih­pred­u­ze­ća­u­ste­čaj,­a­po­tom­nji­ho­va­pro­da­ja­u­bes­ce­nje,­bio­ je­ je­dan­od­me­to­da­ko­jim­su­se­pljač­ka­le­plod­ne,­ naj­če­šće­ voj­vo­đan­ske­ ora­ni­ce.­ U­pro­te­klih­de­se­tak­go­di­na­na­ovaj­na­čin­taj­ku­ni,­kri­mi­nal­ci­i­sum­nji­vi­bi­zni­sme­ni­sa­sum­nji­vim­nov­cem,­po­ku­po­va­li­su­za­ma­le­pa­re­ze­mlju­i­voć­nja­ke,­ali­i­far­me,­me­ha­ni­za­ci­ju,­objek­te...Da­kle,­od­5,1­mi­li­o­na­hek­ta­ra­po­ljo­

pri­vred­nih­po­vr­ši­na­u­Sr­bi­ji,­su­u­vla­sni­štvu­pa­o­ra,­dr­ža­ve­i­taj­ku­na­(do­ma­ćih­i­stra­nih)!­To­je­i­od­go­vor­či­ja­je­da­nas­na­ša­ze­mlja!

­ (Na­sta­vi­će­se)

PRI­VA­TI­ZA­CI­JA­U­AGRA­RU­PO­NO­VO­U­ŽI­ŽI­JAV­NO­STI

Či­ja­je­i­či­ja­će­bi­ti­na ša ze mlja?!U­Sr­bi­ji­­je­po­ni­šte­na­sva­ka­tre­ća­pri­va­ti­za­ci­ja­u­po­ljo­pri­vre­di.­Opljač­ka­na­je­imo­vi­na­pa­je­bez­po­sla­osta­lo­vi­še­od­100.000­rad­ni­ka.­Dr­žav­nu­ze­mlju­tre­ba­pro­da­ti­ili­iz­da­ti­na­šim­se­lja­ci­ma,­a­no­vac­utro­ši­ti­za­raz­voj­agra­ra.­Taj­ku­ni­i­sum­nji­vi­bi­zni­sme­ni­su­po­ku­po­va­li­dr­žav­no­i­za­dru­žno­ze­mlji­šte

Pi­še: Bra ni slav Gu lan

Stran­ci­vla­sni­ci­ze­mlje­u­Sr­bi­ji,,Bal­tik­pro­per­ti­in­vest­ments’’­(Ir­ska)­ 10.500­hek­ta­ra

,,Agro­kor’’­(Hr­vat­ska) 6.000­hek­ta­ra­

CBA­(Ma­đar­ska)­ 2.650­hek­ta­ra­

Ži­to­gru­pa­(Hr­vat­ska)­ 2.000­hek­ta­ra­

Raz li ka u ce niTaj­ku­ni­ su­ u­ po­sled­njoj­ de­

ce­ni­ji­uz­ma­hi­na­ci­je­i­,,šte­lo­va­nje’’­ten­de­ra­do­bi­li­oko­300.000­hek­ta­ra­za­dru­žne­i­dr­žav­ne­ze­mlje­u­Voj­vo­di­ni!­Svi­oni,­po­se­de­su­pla­ti­li­ma­nje­od­500­evra­po­hek­ta­ru.­Od­no­sno,­ to­li­ko­ je­pla­ća­no­ sa­mo­ kom­bi­na­ti­ma!­Sve­ što­ je­ pro­da­va­no,­ pro­ce­nji­va­no­je­ukup­no,­od­oka.­Bez­po­seb­nog­ iz­dva­ja­nja­ ob­ra­di­ve­ze­mlje!Da­nas­ je­ ce­na­ hek­ta­ra­ naj­

kva­li­tet­ni­je­ ob­ra­di­ve­ ze­mlje­ u­Voj­vo­di­ni­ oko­ 15.000­ evra,­ pa­ni­je­ te­ško­ iz­ra­ču­na­ti­ ko­li­ko­ su­no­vi­ vla­sni­ci­ za­ra­di­li­ sa­mo­ na­ra­zli­ci­u­ce­ni­ze­mlji­šta­ko­ja­je­u­me­đu­vre­me­nu­i­na­ra­sla.

PIK „Be čej“ tre ba da bu de uspe šno jav no pred u ze će

Naj­ve­ći­u­Sr­bi­ji

,,MK­Gru­pa’’­(Mi­o­drag­Ko­stić) 28.500­hek­ta­ra

,,Del­ta’’­(Mi­ro­slav­Mi­ško­vić)­ 25.000­hek­ta­ra

IM­,,Ma­ti­je­vić’’­(Pe­tar­Ma­ti­je­vić)­­ 28.500­hek­ta­ra

,,Ir­va­in­ve­sti­ci­je’’­(Đor­đi­je­Ni­co­vić)­ 18.000­hek­ta­ra

730. oktobar 2015.

GA ZDIN STVA

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po ljo pri vre du, vo do pri vre­du i šu mar stvo or ga ni zo vao

je sre di nom me se ca do de lu no­vih 106 ugo vo ra voj vo đan skim po ljo pri vred ni ci ma, ko ji su pu­tem kon kur sa do bi li bes po vrat na sred sta va za pla ste ni ke i po di za­nje pro tiv grad nih mre ža.

Ugo vo re u ukup nom iz no su od 72 mi li o na di na ra, po ljo pri vred ni­ci ma je u Pri vred noj ko mo ri Voj­vo di ne je uru čio pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i re sor ni se kre­tar Bra ni slav Bo ga ro ški.

Pot pred sed nik Bo ga ro ški je, pred po če tak pot pi si va nja ugo vo­ra sa ko ri sni ci ma ovih sred sta va, is ta kao pred stav ni ci ma me di ja da re sor ni se kre ta ri jat po la ko pri vo­di kra ju kon kurs ne ak tiv no sti iz 2015. go di ne. Na veo je da će sa

da na šnjim pot pi si va njem ugo vo­ra, bi ti upra vo za vr šen ovo go di­šnji ci klus u okvi ru pro gra ma na­

me nje nih pla ste nič koj pro iz vod nji i pro tiv grad nim mre ža ma.

­ Mo gu is ta ći da smo za do volj­

ni re zul ta ti ma iz ove go di ne. No­vih 350 hek ta ra će se na ći pod pro tiv grad nom mre žom. Od mo­men ta ka da smo kre nu li sa ovom me rom, pa do sa da, ma lo nam fa li da ima mo 1.000 hek ta ra pod ovom za šti tom. Ukup no 18 ugo­vo ra, u vred no sti od 50 mi li o na di na ra, na me nje no je pro tiv grad­nim mre ža ma, dok je za pla ste ni­ke ove go di ne ulo že no u 192.000 me ta ra kva drat nih no vog pla­ste nič kog pro sto ra. Ukup no 88 ugo vo ra ko ri sni ci ma no vog pla­ste nič kog pro sto ra, či ja je ukup­na vred nost 22 mi li o na di na ra. Ti me su go to vo is cr plje na sred­stva pred vi đe na za ovu go di nu. Osta tak sred sta va od par mi li o na di na ra, s ob zi rom da je reč o na­men skim sred stvi ma, bi će pre ne­se na u na red nu go di nu ­ iz ja vio

je pot pred sed nik Bo ga ro ški.In te re so va nje je ove go di ne

bi lo ve će u od no su na ra ni je go­di ne, ka da je u pi ta nju ovaj kon­kurs. Pre ma re či ma pot pred sed­ni ka Bo ga ro škog, je dan od raz­lo ga za ve ći broj apli ka na ta je i iz me na na či na do sa da šnjeg kon­ku ri sa nja, ko je je Se kre ta ri jat uveo od ove go di ne. Pre sve ga, ka ko je re kao, obez be đi va njem po dr ške po kra jin skih fon do va sa kre dit nim sred stvi ma za one ko ji že le da kon ku ri šu a ne ma ju sop­stve na sred stva, kao i otva ra nje mo guć no sti da se kon ku ri še i sa pred ra ču nom. Na i me, na taj na­čin lju di ma ko ji že le da in ve sti ra­ju, da ta je si gur nost da će do bi ti sred stva uko li ko za vr še svo ju in­ve sti ci ju.

S. P.

Po ljo pri vred nik Go­ran­Ču­pić iz Sa la ša No ćaj skog je dan je od onih Ma čva na ko ji su osta li u

se lu, sa ro di te lji ma, i na sta vi li po­ro dič nu tra di ci ju ba vlje nja po ljo pri­vre dom. On ži vi sa maj kom i bra­tom, a od lu čio je da se ba vi sto čar­skom pro iz vod njom, tač ni je to vom ju na di. Tre nut no u to vi li štu ima oko 30 gr la, iako je ka pa ci tet to vi li šta du plo ve ći.

­ Po čeo sam sa to vom ju na di pre osam go di na, do ta da sam se ba vio ga je njem svi nja i is po ru kom mle ka i to je tra ja lo go di na ma. Lo ša ce na je raz log mog pre stan ka ba vlje nja svi­njar stvom, a ka da je sta nje po sta lo ta kvo da se da lje ni je mo glo, ras­pro da li smo kr ma če i pra sad, pre or­jen ti sa li se na ju nad i kra ve. Ka da je i sa mle kom po če lo ne sta bil no sta­nje, od lu či li smo da pro blem re ši­mo sma nje njem pro iz vod nje ­ ob ja­šnja va Go ran Ču pić svo je po slov no opre de lje nje.

Go di na ma su se Ču pi ći ba vi li sto­čar stvom, u nji ho vom se lu vi še po­ro di ca ima do i pre ko 100 ko ma da ju na di i bi ko va, ali je mno go vi še do ma ćin sta va sa ma njom pro iz vod­njom.

­ Po slo va li smo go di na ma sa kla ni com „Jan ko vić“ u La ćar ku, još ra di mo još sa nji ma, ali sam po­sled nju tu ru sto ke is po ru čio jed noj iz vo znič koj fir mi iz Li po li sta bu du ći da su ima li ve ću ot kup nu ce nu – otvo re no ka že Go ran Ču pić i do da­je ka ko go ve da to vi mak si mal no 11 do 12 me se ci, jer šta za to vre me na pra vi ­ naj ren ta bil ni je je po što je naj ma nji utro šak hra ne. To je pri­rast od 520 do 550 ki lo gra ma mak­si mal no, za vi sno od tu re.

Rad ni dan ovog sto ča ra ni je dru­ga či ji od rad nih da na osta lih lju di u se lu. Usta je, ka že, „kao za ško­lu“, oko po la se dam, na hra ni sto ku sa čla no vi ma po ro di ce, za to mu ot pri li ke tre ba po la sa ta do sat, a hra nu obez be đu je na nji va ma ko je sam ob ra đu je. Ove go di ne je se jao tri hek ta ra lu cer ke, šest do se dam hek ta ra so je, to li ko pše ni ce i ku ku­ru za. So ja i pše ni ca su mu bi le vi­šak, ali je mo rao da ih ga jim zbog plo do re da, od no sno zbog odr ža va­nja sa sta va ze mlji šta.

­ Bez ob zi ra što se ne ba vim či­sto ra tar stvom is pi tu jem kva li tet ze mlji šta re dov no, ali mi ni je ja sno za što mno gi od nas do bi ja ju, ot­pri li ke, iste re zul ta te tog po stup ka. Da li je u pi ta nju ista ze mlja ili sli­čan po stu pak tre ti ra nja ze mlji šta ne znam. Ja sam uveo prak su da de se­tak hek ta ra đu brim staj nja kom, da

ba cam i osnov no dju bri vo na pše­ni cu, a za ku ku ruz upo tre blja vam sa mo osnov no đu bri vo – do da je Ču pić. La ge ro va nje staj nja ka iz nje­go vog to vi li šta mu ni je pro blem, jer ga iz no si i ra za sti re na nji ve.

Ka da je svo je vre me no pra vlje no nji ho vo to vi li šte, na pra vi li su ga od sta rih šta la ko je je nje gov po koj ni otac gra dio. Po ro di ca je ka sni je na­pra vi la obje kat za sme štaj 20 bi ko­va, a u ni zu obje kat za još 20 ko ma­da. To je obje kat ukup ne ve li či ne 22 me tra du ži ne i šest me ta ra ši ri ne. Nje gov ka pa ci tet ni je po pu nio, jer tre nut no ne vi di u ra ču ni ci ade kvat­nu za ra du za se be, već sa mo rad za dru ge. Za to ne pro ši ru je tov.

­ Po če li smo sa kre di ti ma, a za ovo ne mo že da bu de do vo ljan kre­dit uzet na 18 ili 24 me se ca, da vra­tiš pa re za go di nu da na i imaš za ra­du. Po seb no ako ule tiš u lo šu si tu a­ci ju. Po če li smo on da ka da je grejs pe riod bio po vo ljan i ka da je tra jao do volj no du go da mo žeš da ra diš i

ži viš la god no, vra ćaš dug i po ve ća­vaš broj sto ke Sa da na še mi ni star­stvo da je kre di te na 18 me se ci i na go di nu da na, ali se za šest me se ci se mo ra pla ti ti pr va ra ta – upo re đu­ju je Go ran Ču pić uslo ve ban kar skog kre di ti ra nja ne kad i sad.

Iako re gi stro va ni sto ča ri ima ju pra vo na ko ri šće nje ze mlje u dr žav­noj svo ji ni po osno vu pra va, ovaj po ljo pri vred nik to do sa da ni je ko­ri stio, jer je skup za kup. U Ma čvi je za kup oko 200 evra po hek ta ru, jer je ze mlja lo ši ja po kva li te tu i ostva­re nom pri no su, a ugo va ra se za kup na pet go di na. Ta ko se ob ra đu je ze mlja ka ko tre ba, do da je Ču pić, a ka da se uzi ma na kra će vre me za za kup ca je ne iz ve sno ula ga nje i trud.

To kom go di na ba vlje nja to vom bi ko va Go ran Ču pić i nje go va po­ro di ca su mno go to ga ob no vi li u do ma ćin stvu, na objek ti ma i me ha­ni za ci ji. Ob na vljao je ku ću, gra dio nov obje kat, ku pio je si lo drn če ve,

uvo zio po lov ne ma ši ne i ku pio no vu te šku ta nji ra ču.

­ Imam me ha ni za ci ju da bez pro ble ma mo gu da ra dim 50 hek­ta ra ze mlje. Ra dim uslu ge na ze mlji za dru ge, a pre sve ga ka da ura dim svoj po sao – is ti če Go ran.

Ove go di ne je Ču pić je re šio da ra di sa mo sa svo jim nov cem, bez kre di ta i ura di šta mo že. Is po ru či li su sve što su ima li za pro da ju u to vi li šti­ma, a po tom ih na pu ni li sto kom ta­ko da ne ma ju pra znog ho da. Ku pu je sto ku raz li či tog uz ra sta, me sec da na ih dr ži u ka ran ti nu i ka sni je pre ba cu je u bok so ve po ura stu.

­ Ta ko će bi ti i ka sni je uko li ko se ne pro me ni sta nje sa kre di ti ma. Pro blem je i dr žav ni di nar ski kre dit. Ce le go di ne je te žak pla sman. Ka žu da ne ma ju na di, a na ša te ško idu na tr ži štu. Ku pu jem ih na pi ja ci u Šap­cu, za to što mi je naj bli ža. Imam svo je pro dav ce, ste klo se me đu­sob no po ve re nje i raz u me va nje.To­kom go di ne smo gle da li da iz mi ri mo oba ve ze pre ma dr ža vi, a ako imam ne što prek ne pla ćam svo je oba ve­ze, jer dug ni je do bar drug pa mi mo gu do ći iz vr ši te lji, a to se tek ne is pla ti – za klju ču je Go ran Ču pić.

I po red svih te ško ća Go ran Ču­pić će na sta vi ti da se ba vi sto čar­stvom. Ma čva ne ma mno go plod ne ze mlje, pa se lju di uglav nom ba ve vo ćar stvom, po vr tar stvom ili u sto­čar stvom. Ovo po sled nje ovaj me­šta nin Sa la ša No ćaj skog je na vi kao da ra di za to dru gi po sao ne bi po či­njao. Sve stan je da ra di ti tre ba, da mno go nov ca pro dje kroz ru ke po­ljo pri vred ni ka, ali da ma lo osta ne.

­ S.­Đa­ko­vić

NO­VI­SAD­•­BES­PO­VRAT­NA­SRED­STVA­PO­LJO­PRI­VRED­NI­CI­MA

Za­pla­ste­ni­ke­i­pro­tiv­grad­ne­mre­že­-­72­mi­li­o­na

Ko ri sni ci bes po vrat nih sred sta va

SA LAŠ NO ĆAJ SKI­•­GO­RAN­ČU­PIĆ,­­RA­TAR­I­STO­ČAR­

Mno­go­nov­ca­pro­tu­riš,­a­ma­lo­osta­neTo­kom­ni­za­go­di­na­ba­vlje­nja­sto­čar­stvom­Go­ran­Ču­pić­i­nje­go­va­po­ro­di­ca­su­mno­go­to­ga­ob­no­vi­li­u­do­ma­ćin­stvu,­na­objek­ti­ma­i­me­ha­ni­za­ci­ji,­ta­ko­da­sa­da­mo­že­da­ob­ra­đu­je­vi­še­ze­mlje­ne­go­što­ra­di­i­od­ga­ji­mno­go­vi­še­sto­ke,­ali­on­gle­da­svo­ju­ra­ču­ni­cu­­

Go­ran­Ču­pić

Ču­pić­ima­svu­neo­p­hod­nu­me­ha­ni­za­ci­ju

8 30. oktobar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U pro iz vod nji mr kve se ra di ostva ri va nja vi so kih pri­no sa i kva li te ta ko re na,

agro­teh­nič­kim­me­ra­ma­mo­ra­obez­be­di­ti­ op­ti­ma­lan,­ kon­ti­nu­i­ran­ rast­to­kom­ či­ta­ve­ ve­ge­ta­ci­je.­ Iz­ra­že­ne­pro­me­ne­vla­žno­sti,­ne­do­sta­tak­hra­ni va ili lo ša pri pre ma ze mlji šta iza­zi va sma nje nje pri no sa i kva li te ta za­de­blja­log­ko­re­na.Do­mi­nan­tan­na­čin­pro­iz­vod­nje­je­

di­rekt­na­se­tva,­ali­za­od­re­đe­ne­na­me­ne­mo­že­ da­ se­ pri­me­ni­ i­ pro­iz­vod­nja­iz­kon­tej­ner­skog­ra­sa­da.Mr­kva­spa­da­u­gru­pu­po­vr­ća­sa­

vel­kim­zah­te­vi­ma­pre­ma­ze­mlji­štu,­po­seb­no­ su­ va­žne­ fi­zič­ke­ oso­bi­ne.­Zah te va plod na, sred nje la ka i la ka ze­mlji­šta.Ose­tlji­va­ je­ na­ re­ak­ci­ju,­te ško pod no si ki se la ze mlji šta, od­go­va­ra­ju­joj­bla­go­ki­se­la­do­ne­u­tral­na(pH­5,0­7,0).Kao­ pre­du­se­vi­ od­go­va­ra­ju­će­ su­

str­ni­ne,­le­gu­mi­no­ze,­tra­ve­od­ra­tar­skih­use­va,­pa­ra­dajz,­pa­pri­ka,­bo­ra­ni­ja,­spa­nać.U­kom­bi­no­va­nom­plo­do­re­du­naj­

bo­lje­uspe­va­po­sle­str­nih­ži­ta,­ko­je­omo­gu­ću­ju­ bla­go­vre­me­nu­ i­ do­bru­ob­ra­du­ze­mlji­šta.Ne­ tre­ba­ je­ ga­ji­ti­ po­sle­ ko­re­na­

stih­vr­sta.Po­želj­ne­su­sed­ne­kul­tu­re­su­cr­ni­i­be­li­luk,­pra­zi­luk­rot­kvi­ca­i­rot­kva.­Na­isto­me­sto­do­la­zi­tek­po­sle­če­ti­ri­go­di­ne.

Ob ra da ze mlji šta

U za vi sno sti od vre me na pro­iz­vod­nje,­ vr­ši­ se­ i­ osnov­na­ob­ra­da­ze­mlji­šta.­Za­pro­leć­nu­i­je­se­nju­se­tvu,­ob­ra­da­se­oba­vlja­na­du­bi­ni­35­40­cm.­Uko­li­ko­bi­se­ze­mlji­šte­plit­ko­ob­ra­di­lo,­po­sto­ji­opa­snost­od­po­ja­ve­de­for­ma­ci­ja­na­ko­re­nu.Po­želj­no­je­u­je­sen,­po­sle­ora­nja­

iz­vr­ši­ti­ rav­na­nje.(rav­njač,­ ta­nji­ra­ča­ili „kong skil der“)Za­ ka­snu,­ let­nju­ se­tvu,­ ob­ra­da­

se­vr­ši­pli­će,­do­25­cm,­uz­oba­ve­znu­pred­se­tve­nu­pri­pre­mu.­Ob­ra­da­se­vr­ši­pri­vla­žno­sti­ze­mlji­šta­60%­PVK.­ Pred­se­tve­na­ pri­pre­ma­ ot­kla­

nja­ ne­do­stat­ke­ osnov­ne­ ob­ra­de.­Stva­ra­ se­ tvr­da­ pod­lo­ga­ na­ du­bi­ni­2­3­ cm­ i­ ras­tre­si­ti­ po­kri­vač.­ Tvr­da­pod­lo­ga­us­po­sta­vlja­kon­takt­iz­me­đu­ko ren ka i ze mlje, a ras tre si ti po vr­šin­ski­ sloj­ olak­ša­va­ ni­ca­nje­ ne­žnih­ko­ti­le­do­na.­[1]

Đu­bre­nje

Mr­kva­ do­la­zi­ na­ dru­go­me­sto­ u­plo­do­re­du,­ iza­ kul­tu­ra­ ko­je­ su­ đu­bre­ne­staj­nja­kom.Đu­bre­nje­se­oba­vlja­na­ba­zi­po­

da ta ka o plod no sti ze mlji šta, pla ni­ra­nog­pri­no­sa­i­đu­bre­nja­pret­hod­ne­kul­tu­re.De­set­ to­na­ pri­no­sa­mr­kve,­iz­no­si­ iz­ ze­mlji­šta­32­kg­azo­ta,­15­kg­ fos­fo­ra,­60­kg­ka­li­ju­ma­ i­40­kg­kal­ci­ju­ma.­Pri­li­kom­uno­še­nja­hra­ni­va,­tre­ba­ko­ri­sti­ti­for­mu­la­ci­je­đu­bri­va­ko­je­ima­ju­ve­ći­sa­dr­žaj­fos­fo­ra­i­ka­li­ju­ma.­Od­pla­ni­ra­ne­ko­li­či­ne­tre­ba­dve­tre­ći­ne­une­ti­u­je­sen,­a­jed­nu­tre­ći­nu­pred­se­tvu.Pri­hra­nji­va­nje­tre­ba­oba­vi­ti­po­sle­ni­ca­nja,­pri­po­ja vi pr vih pra vih li sto va, sa 50 ki­lo­gra­ma­či­stog­azo­ta­po­hek­ta­ru.­U­za vi sno sti od ana li ze ze mlji šta, ova ko­li­či­na­se­tre­ba­ko­ri­go­va­ti.

Se tva

Se­tvu­mr­kve­oba­vi­ti­ra­ni­je­u­fe­bru­a­ru­ ili­ mar­tu,­ se­ja­li­com­ za­ po­vr­će­ „Sten­hi“,“Ni­beks“­ i­ dru­ge.­ U­prak­si­je­naj­bo­lje­re­zul­ta­te­po­ka­za­la­„Sten­hi“­se­ja­li­ca­sa­du­plim­tra­ka­ma­po­še­mi­45­cm­raz­mak­re­do­va,­7­cm­ši­ri­na­re­da­i­raz­mak­u­re­du­3­cm.­ Du­bi­na­ se­tve­ 1,5­ do­ 2,5­ cm.­Utro­šak­se­me­na­je­3­4­kg­po­hek­ta­ru,­sklop­bi­lja­ka­je­70­100000­po­hek­ta­ru.­ Po­sle­ se­tve­ se­ vr­ši­ va­lja­nje,­ naj­bo­lje­ na­zu­blje­nim­ valj­kom­„Kem­bridž“.­ Na­čin­ se­tve­ uslo­vljen­je­ ve­li­či­nom­ pro­iz­vod­ne­ po­vr­ši­ne­ i­me­ha­ni­za­ci­jom.­Osim­se­tve­na­rav­noj po vr ši ni, mr kva se se je i na gre­di­ci.Gre­di­ce­mo­gu­ bi­ti­ ši­ri­ne­ 50­ cm­

ili100­cm.Se­tva­na­gre­di­ce­mo­že­bi­ti­u­jed­nu,­dve,­tri­ili­če­ti­ri­dvo­red­ne­tra­ke.Gre­di­ce­mo­gu­bi­ti­i­uza­ne,­se­tve­ne­po­vr­ši­ne­20­cm.

Ne ga

U pro iz vod nji mr kve osim opi sa­nog­pri­hra­nji­va­nja­u­de­lu­o­đu­bre­nju,­ pri­me­nju­ju­ se­ na­vod­nja­va­nje,­me­đu­red­na­ob­ra­da­i­za­šti­ta.Mr­kva­ iz­u­zet­no­ re­a­gu­je­ na­ na­

vod­nja­va­nje.­ Pr­vo­ za­li­va­nje­ se­ vr­ši­ po­sle­ se­tve­ 10­15­mm/m².Dru­go­za­li­va­nje­je­po­sle­ni­ca­nja­10­15­mm.­Tre­će,­če­tvr­to­i­pe­to­za­li­va­nje­se­ vr­ši­ u­ to­ku­ ve­ge­ta­ci­je­ 25­30­mm/m².

Me­đu­red­na­ob­ra­da

Pr­va­kul­ti­va­ci­ja­se­vr­ši­po­sle­ni­ca­nja­i­po­ra­sta­mr­kve­u­fa­zi­3­4­li­sta.U­ to­ku­ ve­ge­ta­ci­je­ je­ po­treb­no­iz­vr­ši­ti­ 3­4­ kul­ti­va­ci­je­ u­ raz­ma­ku­10­15­da­na.

Za­šti­ta­mr­kve­od­ko­ro­va

Su­zbi­ja­nje­ ko­ro­va­ u­ kul­tu­ri­mr­kve­ je­ naj­de­li­kat­ni­je­ u­ po­re­đe­nju­sa­ osta­lim­ po­vr­tar­skim­ kul­tu­ra­ma.Me­ha­nič­ko­ uni­šta­va­nje­ ko­ro­va­ je­ote­ža­no­zbog­gu­sti­ne­se­tve,­pa­uz­

agro­teh­nič­ke­me­re­ i­ plo­do­red,­ pri­me­na­ her­bi­ci­da­ je­ zna­čaj­na.Iz­bor­pre pa ra ta i vre me tre ti ra nja za vi si od sta nja i za ko ro vlje no sti ze mlji šta i­ pri­su­stva­ do­mi­nant­nih­ ko­rov­skih­vr­sta­ [1].­ Pri­me­nju­ju­ se­ dva­ tre­ti­ra­nja,­pr­vo­po­sle­se­tve,­pre­ni­ca­nja­pre pa ra ti sa ak tiv nom ma te ri jom pen­di­me­ta­lin­5­l/ha­ili­a.m.me­to­la­hlor­ 3l/ha.U­ to­ku­ ve­ge­ta­ci­je,­ ka­da­ko­ro­vi­do­stig­nu­ve­li­či­nu­5­10­cm,­a­mr­kva­de­blji­nu­olov­ke,­vr­ši­se­tret­man­pre­pa­ra­ti­ma­a.m.ci­klok­si­dim­ili­flu­a­zi­fol­p­bu­til,­pro­tiv­di­vljeg­sir­ka­i­dru­gih­us­ko­li­snih­ko­ro­va.

Va­đe­nje­mr­kve­i­pri­pre­ma­za­tr­ži­šte

Pra­vil­no­ od­re­đi­va­nje­ teh­no­lo­ške­zre­lo­sti­ mr­kve­ i­ vre­me­na­ va­đe­nja­od­bit­nog­je­zna­ča­ja­za­du­ži­nu­ču­va­nja.­Mr­kva­mo­že­da­se­va­di­ruč­no, pod ri va njem, iz o ra va njem ili po­mo­ću­spe­ci­jal­nih­va­di­li­ca.Od­se­ca­nje­li­sne­ma­se­oba­vlja­se­

kad­se­bilj­ke­do­pre­me­iz­nad­ele­va­to­ra­ ko­ji­ ko­re­ne­ od­no­si­ u­ pri­ko­li­cu,­a­list­osta­je­na­nji­vi.Mr­kva­na­me­nje­na­ za­ ču­va­nje­ ne­ pe­re­se, ne go se sa mo od stra ne ne tr­ži­šni­ko­re­no­vi.

Mr kva ko ja je na me nje na za pla­sman­po­sle­va­đe­nja,­de­talj­no­se­pe­

re,­vo­de­ći­ra­ču­na­o­kva­li­te­tu­vo­de­i­sor­ti­ra­pre­ma­stan­dar­di­ma.­Mo­že­ i­da­se­kom­bi­nu­je­sa­osta­lim­sve­žim­po­vr­ćem,­ iz­ren­da­ za­ sa­la­te,­ za­mr­za­va,­su­ši­ili­pre­ra­đu­je.

Za­klju­čak

Ve­o­ma­ je­ va­žno,­ do­sa­da­šnje­si­ste­me­ pro­iz­vod­nje­ po­vr­ća,­ a­na­ro­či­to­ mr­kve­ ko­ja­ je­ zna­čaj­no­za­stu­plje­na­ u­ ljud­skoj­ is­hra­ni­ od­naj­ra­ni­jeg­ uz­ra­sta,­ uskla­di­ti­ sa­prin­ci­pi­ma­do­bre­pro­iz­vod­ne­prak­se.­U­tek­stu­je­opi­san­niz­agro­teh­nič­kih­me­ra­ ko­je­ pra­vo­vre­me­nom­pri­me­nom­mo­gu­zna­čaj­no­sma­nji­ti­ upo­tre­bu­ agro­he­mi­ka­li­ja­ i­ ti­me­do­pri­ne­ti­ da­ do­bi­je­mo­ zdrav­stve­no­bez­bed­ne­pro­iz­vo­de­uz­oču­va­nje­ agro­e­ko­si­ste­ma.­ Osim­ do­bre­prak­se­u­pro­iz­vod­nji,­u­ci­lju­ is­pu­nja va nja sa vre me nih zah te va po­tro­ša­ča,­na­ši­pro­iz­vo­đa­či­tre­ba­da­se­ po­sve­te­ kon­tro­li,­ pa­ko­va­nju­ i­uvo­đe­nju­stan­dar­da­kva­li­te­ta­ i­na­taj­ na­čin­ po­sta­nu­ kon­ku­rent­ni,­ a­nji­ho­vi­ pro­iz­vo­di­ tra­že­ni­ i­ pre­po­zna­tlji­vi.

Li te ra tu ra:[1] Prof. dr Mi hail Đu rov ka, 2008, Po ljo pri vred ni fa kul tet, No vi Sad,

Ga je nje po vr ća na otvo re nom po lju

PRO IZ VOD NJA MR KVE

Uskla­di­ti­pro­iz­vod­nju­sa­prin­ci­pi­ma­do­bre­pro­iz­vod­ne­prak­seOsim­do­bre­prak­se­u­pro­iz­vod­nji,­u­ci­lju­is­pu­nja­va­nja­sa­vre­me­nih­zah­te­va­po­tro­ša­ča,­na­ši­pro­iz­vo­đa­či­tre­ba­da­se­po­sve­te­kon­tro­li,­pa­ko­va­nju­i­uvo­đe­nju­stan­dar­da­kva­li­te­ta­i­na­taj­na­čin­po­sta­nu­kon­ku­rent­ni,­a­nji­ho­vi­pro­iz­vo­di­tra­že­ni­i­pre­po­zna­tlji­vi

Pi­še:­Đu­ro­Pa­ić,­PSS­Ru­ma

Sli ka 1. Zdru že ni usev cr ni luk i mr kva, bi o far maSli ka 2. Pri pre ma mr kve za pa ko va nje

Sli ka 3. Pa ko va nje mr kve u kom bi na ci ji sa gra škom Sli ka 4. Mr kva, iz ren da na, pri pre mlje na za sa la te

30. oktobar 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PROG­NO­ZNO­-­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA­VOJ­VO­DI­NE

Na pod ruč ju de lo va nja RC Vr­bas, lo ka li tet Vr bas, re gi stro­va na su ošte će nja i lar ve pa­

gu se ni ce re pi či ne, li sne ose, At ha lia ro sae. Utvr đen je in dex na pa da 1,5. Osim pri su stva lar vi re pi či ne li sne ose, uoče ne na na lič ju li sto va i va ši, Ap hi di dae spp. i ci ka de.

Re pi či na, li sna osa u na šim uslo­vi ma ima dve do tri ge ne ra ci je go­di šnje. Pr va ge ne ra ci ja ni je štet na, jer se za dr ža va na ko rov skoj flo ri, dok lar ve dru ge i tre će ge ne ra ci je pra ve šte te na use vi ma ulja ne re pi­ce i dru gih kr sta ši ca. Je se nja is hra­na pa gu se ni ca za vi si od vre men skih uslo va: uko li ko na stu pi pe riod to­plog i su vog vre me na, pro du ži će se pe riod is hra ne u je se njem pe ri o du. Kri ti čan broj pa gu se ni ca je 1 lar va / bilj ci, ili 50/m2. Su zbi ja nje se iz vo­di kad su pa gu se ni ce ma nje od 10 mm(zbog ma nje ot por no sti pre ma in sek ti ci di ma), na osno vu stvar ne bi o lo ške po tre be, tj. ka da nji ho va broj nost do stig ne eko nom ski prag. Sma nje nju po pu la ci je re pi či ne li sne ose uče stvu ju pri rod ni ne pri ja te lji, pa ra zi to i di ja ja. Re gi stro va ni in sek­ti ci di:

1. De cis 2,5EC (a.m. del ta me­trin), 0,2­0,3l/ha

2. Grom (a.m.lamb da ci ha lo trin), 0,2­0,25l/ha

3. Tal star 10Ec(a.m. bi fen trin), 0,1­0,2l/ha

Za šti ta bre skve

Na te ri to ri ji RC No vi Sad bre skve ra ne gru pe zre nja (Mej fa jer) na la ze

se u fa zi 80% li šća žu to i opa lo, dok se bre skve sred nje ra nih (Kal de zi) i ka snih gru pa zre nja (In di pen dens) na la ze u fa zi po čet ka obez bo ja va­nja i opa da nja li šća.

Za sa de ko šti ča vog vo ća neo p­hod no je za šti ti ti pre pa ra ti ma na ba­zi ba kra na kon opa da nja 70 do 80% li sne ma se. Cilj ovog tret ma na je dez in fek ci ja ra na ko je na sta ju pri li­kom opa da nja li šća. Kroz ove ra ni ce mo že do ći do in fek ci je bak te ri jom Pse u do mo nas syrin ge pv.syrin ge, kao i glji va ma Stig mi na car pop hil la pro u zro ko va ča šu plji ka vo sti li sta i Cyto spo ra cin cta pro u zro ko va ča rak ra na i su še nja vo ća ka. Ta ko đe, do­la zi i do sma nje nja in fek tiv nog po­ten ci ja la pa to ge na u sle de ćoj go di ni

kao što su pro u zro ko vač ko vr dža vo­sti li sta bre skve Tap hri na de for mans i glji ve iz ro da Mo ni lia.

Tret man tre ba iz ve sti po mir nom i su vom vre me nu, ka da je tem pe ra­tu ra va zdu ha iz nad 5°C.

Re gi stro va ni pre pa ra ti na ba zi ba kra:

­ Ba kar ni ok si hlo rid 50 (Cu iz ba­kar­ok si hlo ri da) 0,75%

­ Bla u vit (Cu iz ba kar­hi drok si­da) 1%

­ Cu pro xat (Cu iz ba kar­sul fa ta tro ba znog) 0,25­0,35%

Be­li­luk­-­po­ja­va­ne­ma­to­da­i­bo­le­sti

To kom vi zu el nog pre gle da gla vi­ca be log lu ka sa lo ka li te ta Mi haj lo vo uoče ne su skle ro ci je pa ra zi ta Scle­ro ti um ce pi vo rum pro u zro ko va ča be le tru le ži lu ka. Na gla vi ca ma lu ka ni su is po lje ni simp to mi, ali na kon ukla nja nja ovoj nih li sti ća če no va uoči li smo be li ča stu pre vla ku sa pri­sut nim skle ro ci ja ma.

Pre gle dom uzo ra ka pod mi kro­sko pom uoče no je pri su stvo ne ma­to da u vi dlji vim šu plji na ma na po vr­ši ni če no va u unu tra šnjo sti gla vi ce. Šu plji ne su lo ci ra ne u osno vi i na vr ho vi ma gla vi ca oda kle kre će da se ši ri ne kro za ko ja ne gde za hva ta i či ta ve če no ve.

U unu tra šnjo sti ne kro tič nog tki va uoči li smo pri su stvo be le mi ce lij ske pre vla ke glji ve Fu sa ri um spp .

Pre po ru ka pro iz vo đa či ma je da oba ve zno za je se nju sad nju upo tre­be zdra ve, neo šte će ne če no ve be­log lu ka.

Cr­ve­ni­lo­ku­ku­ru­za­i­se­tva­pše­ni­ce

I to kom ove pro iz vod ne go di ne, na te ri to ri ji RC No vi Sad, re gi stro­va no je pri su stvo simp to ma cr ve ni­la u use vi ma ku ku ru za. Ovu bo lest na ku ku ru zu pro u zro ku je stol bur fi­to pla zma.

Simp to mi obo lje nja is po lja va ju se u vi du cr ve ni la na li stu, cen tral­nom ner vu i sta blu ku ku ru za. Na kli pu do la zi do raz li či tih de for ma ci ja i po re me ća ja u sa zre va nju. U od­ma klim fa za ma raz vo ja bo le sti do­la zi do pot pu nog su še nja bi lja ka.

Stol bur fi to pla zma se pre no si po mo ću ci ka de Rep ta lus pan ze ri. O pri su stvu ove ci ka de u use vi ma ku ku ru za in for mi sa li smo vas sre di­nom ju na.

Ova ci ka da ima jed nu ge ne ra ci ju go di šnje. Pre zi mlja va u tre ćem sta­

di ju mu lar ve na ko re nu pše ni ce. Na pro le će lar ve pro la ze kroz če tvr ti i pe ti raz voj ni sta di jum, a od ra sle je­din ke se po ja vlju ju u ju nu i od la ze na ku ku ruz.

Sve do kra ja ju la hra ne se flo em­skim so ko vi ma na bilj ka ma ku ku­ru za. Žen ke po la žu ja ja oko ko re na ku ku ru za na ko me se hra ne lar ve.

Uko li ko se po sle ku ku ru za kao na red ni usev po se je pše ni ca, lar ve neo me ta no na sta vlja ju svoj raz voj na ko re nu pše ni ce. Po red pše ni ce i ku ku ru za i di vlji si rak je do ma ćin ove ci ka de.

Stol bur fi to pla zmu mo gu pre ne ti sa mo pret hod no in fi ci ra ne ci ka de.

Pre po ru ka: Pše ni cu ne se ja ti na par ce la ma na ko ji ma su se ove go­di ne re gi stro va li simp to mi cr ve ni la na ku ku ru zu. Na ovaj na čin mo že se sma nji ti broj nost ci ka da i uma nji ti ri zik od po ja ve cr ve ni la ku ku ru za u na red noj se zo ni.

Sta­nje­ra­tar­skih,­vo­ćar­skih­i­po­vr­tar­skih­kul­tu­ra

Tre­ba­za­šti­ti­ti­za­sa­de­ko­šti­ča­vog­vo­ća

Simp­to­mi­cr­ve­ni­la

Mla­đi­sta­di­jum­pa­gu­se­ni­ce­At­ha­lia­r. Ci­ka­de­na­li­stu­ulja­ne­re­pi­ce

Ošte­će­nja­od­is­hra­ne­pa­gu­se­ni­ca­At­ha­lia­r.

10 30. oktobar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI PA PRI KA RI

Od 1996. go di ne, ka ko je na­pu stio „Li fam“, Mi šo Ma jor­ski iz Sta re Pa zo ve se ba vi

po ljo pri vre dom, uglav nom ra tar­stvom, ma da je u po čet ku bi lo ma lo i po vr tar stva. I sa da su, ka ko ka že, do šli na ide ju da kre nu u ma lo in­ten ziv ni ju pro iz vod nju, a opre de li­li su se za za čin sku pa pri ku jer se nje nom pro iz vod njom na ovim pro­sto ri ma ni ko ozbilj ni je ne ba vi.

– Pro iz vo di će mo slat ku i lju tu za čin sku pa pri ku. Ovo je bi la prob­na go di na, da uhva ti mo ne ku teh­no lo gi ju pro iz vod nje. To ni je ta ko jed no stav no. Pro iz ve sti na nji vi mo­že mo, ali da se fi na li zu je pro iz vod, tre ba ima ti opre mu, su ša ru, sec ka li­cu, mlin, am ba la žu ...Ni je to ta ko na­i van pro ces. Ove go di ne na ba vi li smo ne što od te opre me i is pro ba li. Ima li smo pet na e stak ari za čin ske pa pri ke i to smo pre ra di li. Ina če, za čin ska pa­pri ka se ne ra sa đu je, ne go se ja li com di rek no se je u ze mlju, kao so ja i ima­te ri zik da sva nik ne. Ni ca nje tra je vi­še od me sec da na – ob ja šnja va naš do ma ćin, na go ve stiv ši da će do go di­ne se ja ti de set pu ta vi še ove pa pri ke, i da zbog sve uče sta li jih su šnih go­di na raz mi šlja o po sta vlja nju si ste ma za na vod nja va ne.

Ovo go di šnji pr vi rod u prob noj pro iz vod nji zbog su še je bio loš, ali su dru gi i tre ći bi li znat no bo lji. Mi­šo i su pru ga Vla sta pa pri ku su bra li ruč no, pro sto da vi de ka ko to iz gle­

da, a već idu će go di ne to će se ra­di ti dru ga či je.

­ Za ki lo gram mle ve ne, tre ba se dam kil ko gra ma si ro ve pa pri ke – ob ja šnja va Ma jor ski i do da je da je prob na pro iz vod nja za vr še na, pa­pri ka je spa ko va na u ke si ce i kad

kre ne svi njo kolj, oni se na da ju mu­šte ri ja ma.

– Us pe li smo da na pra vi mo kva­li tet nu za čin sku pa pri ku i za do volj ni smo učin kom bez ob zi ra na su šnu go­di nu. Lju di ov de u Pa zo vi za čin sku lju tu pa pri ku mo gu i da na pra ve, ali slat ku

ne mo gu. Slat ka i lju ta pa pri ka se ne sme ju se ja ti na is toj par ce li, jed na po­red du ge. Mo ra ju se raz dvo ji ti. Mi smo se ja li na dve par ce le, da ne bi do šlo do ukr šta nja ­ re ko še do ma ći ni ko ji od 1996. go di ne ima ju re gi stro va no po­ljo pri vred no ga zdin stvo.

Sva ka ko, da se s če tvrt ju tra za čin­ske pa pri ke mo že ostva ri ti ve ća za ra da ne go da je na toj par ce li bi la bi lo ko­ja dru ga ra tar ska kul tu ra i zbog to ga su i kre nu li u prob nu pro iz vod nju. Od ku ku ru za i so je ne će od u sta ti, ali će

po la ko sam nji va ti po vr ši ne. Ove go di­ne pod tim ra tar skim kul tu ra ma ima li su oko 60 ju ta ra, vi še iz za ku pa, ne go svo je ze mlje, i ostva ri li su so li dan pri­nos, bez ob zi ra na vre men ske uslo ve.

Ali ako pro iz vod nja za čin ske pa pri­ke kre ne ka ko va lja, na ši sa go vor ni ci pla ni ra ju da sma nje par ce le pod za ku­pom.

­ Za to smo kre nu li u pro iz vod nju za čin ske pa pri ke da bi se re ši li za ku pa – re kao nam je na kra ju Mi šo Ma jor ski. G. M.

Vi še od po la ve ka po ro di ca Mi­še Ko la ra ba vi se pro iz vod­njom jed nog od naj tra že ni jih

za či na, cr ve nom mle ve nom pa pri­kom. Ovaj po sao za po če la je Mi ši­na maj ka, ko ja je pa pri ku tu ca la u sta rom ava nu. Taj me tal ni avan još uvek se ču va i on u ku ći ima po­seb no me sto, iako se odav no vi še ne ko ri sti s ob zi rom je pro iz vod nja sa da znat no osa vre me nje na.

­ Ma ti je tu ca la ma le ko li či ne pa­pri ke, vi še za kuć nu upo tre bu i za kom ši luk, a tek ka da sam ja sta sao po če li smo ti me in ten ziv ni je da se ba vi mo. S ob zi rom da u Ši du u to vre me ni ko ni je mleo su še nu pa­pri ku, mo rao sam da je no sim u Glo ža ne, u Bač ku. U to vre me je ra di la Me sna in du stri ja “Šid”, ko­ja mi je bi la naj ve ći ku pac. Nji ma sam is po ru či vao oko 300 do 400 ki lo gra ma go di šnje, a oni su tu pa pri ku ko ri sti li is klju či vo u pro iz­vod nji srem skog ku le na, po ko me su bi li po zna ti. Se me za pa pri ku ko ju me ljem već go di na ma uzi­mam iz Ma đar ske, ta ko da su na še mu šte ri je već na vi kle na njen kva­li tet. Ce na jed nog ki lo gra ma mle­ve ne pa pri ke, bez ob zi ra da li je reč o lju toj ili slat koj, iz no si 10 evra, u di nar skoj pro tiv vred no sti, što sma­tram da ni je mno go s ob zi rom na to ko li ko se ra da i sred sta va ulo ži dok se stig ne do fi nal nog pro iz vo da. Jer, da bi se pa pri ka osu ši la na tem­pe ra tu ri od oko 50 ste pe ni cel zi ju sa po treb no je od osam do 10 sa ti. Na­kon to ga se ra ši ri da se pro hla di, a on da se pri stu pa mle ve nju. Po sle mle ve nja mo ra ma lo da od sto ji, pa se pa ku je u pa pir ne vre će ko je se za tim sta vlja ju u naj lon ske da pa­

pri ka ne bi po vu kla vla gu. U pr voj tu ri ove go di ne imam oko 400 ki lo­gra ma, a na kon dru ge ber be mi slim da ću ima ti još oko 200 ki lo gra ma osu še ne pa pri ke – pri ča Mi ša Ko lar i do da je da je za je dan ki lo gram su še ne pa pri ke po treb no oko osam ki lo gra ma sve že.

Iako je 31 go di nu bio za po slen u “Imle ko vom” po go nu u Ši du, Mi­ša je uspe vao pa ra lel no da se ba­vi i po ljo pri vre dom. Ob ra đi vao je ima nje po vr ši ne oko de set ju ta ra, a ka da se ože nio po čeo je za jed no sa su pru gom da se, po red ra tar stva, ba vi i po vr tar stvom.

­ Ka da je fir ma pro pa la, a to je bi lo pre pet go di na, bio sam pri­nu đen da se ba zi ram sa mo na po­

ljo pri vre du. Me đu tim, od sa mog ra tar stva ne ma mno go vaj de uko­li ko čo vek ne ob ra đu je ne ke ve li ke ko li či ne ze mlje, što ja ni sam imao. Za to sam se od lu čio da pre đem na pla ste nič ku pro iz vod nju po vr ća. Po­di gao sam če ti ri pla ste ni ka, dva po če ti ri ara imam na nji vi, a ov de kod ku će imam još če ti ri pla ste ni ka po dva ara. To kom pro te klih go di na do ku plji vao sam još ze mlje, a ne­što sam uzeo i u aren du. Od po vr ća smo uspe va li do bro da ži vi mo i da pro spe ri ra mo pr vih par go di na, sve dok ni je na stu pi la ova kri za. U po slu nam se u me đu vre me nu pri dru žio i sin, ta ko da sa da na ša po ro di ca ga­ji sve vr ste po vr ća, od no sno to kom ce le se zo ne ima mo uvek po dve tri kul tu re u po nu di – pri ča o svom po­ro dič nom po slu Mi ša Ko lar iz Ši da, do da ju ći da svu ro bu pla si ra uglav­nom na šid sku pi ja cu.

Ka že da je da nas po sta lo sve te že ži ve ti od ovog po sla, s ob zi­rom da se ce na po vr ća uglav nom ne ko li ko se zo na ne me nja, dok se ce na re pro ma te ri ja la stal no po­ve ća va i do da je:

­ Ove go di ne na vr ša vam 40 go di na po ljo pri vred nog sta ža ko­jeg sam se bi upla ći vao, ta ko da

se na dam usko ro i ne koj pen zi­ji. Ka da se to de si sma nji ću obim po sla, ali ne ću od u sta ti od pla­ste ni ka, ma da je to ja ko te žak i zah te van po sao ko ji tra ži ve li ka ula ga nja.

� S.�Mi�haj�lo�vić Fo to:�M.�Mi�le�u�snić

STA RA PA ZO VA�•�PO�RO�DI�CA�MA�JOR�SKI�U�PA�PRI�CI�VI�DI�PER�SPEK�TI�VU

Prob�na�pro�iz�vod�nja�za�čin�ske�pa�pri�keŽe�le�da�u�do�ma�ćoj�ra�di�no�sti�za�o�kru�že�pro�ces�pro�iz�vod�nje�za�čin�ske�pa�pri�ke,�od�pro�iz�vod�nje�na�nji�vi�do�fi�nal�nog�pro�iz�vo�da

Mi šo i Vla sta Ma jor ski

Za­čin­ska­pa­pri­ka­–­fi­nal­ni­pro­iz­vod

ŠID�•�PO�VR�TAR�MI�ŠA�KO�LAR,�PRO�IZ�VO�ĐAČ�MLE�VE�NE�ZA�ČIN�SKE�PA�PRI�KE

Po�ro�dič�na�tra�di�ci�ja�du�ga�po�la�ve�kaDa�bi�se�pa�pri�ka�osu�ši�la�na�tem�pe�ra�tu�ri�od�oko�50�ste�pe�ni�cel�zi�ju�sa�po�treb�no�je�od�osam�do�10�sa�ti.�Na�kon�to�ga�se��ras�pro�stre�da�se�pro�hla�di,�a�on�da�se�me�lje.�Po�sle�mle�ve�nja�mo�ra�ma�lo�da�od�sto�ji,�pa�se�pa�ku�je�u�pa�pir�ne�vre�će�ko�je�se�za�tim�sta�vlja�ju�u�naj�lon�ske�da�pa�pri�ka�ne�bi�po�vu�kla�vla�gu

Do bro pri pre mlje na pa pri ka mo­že da se ču va i šest me se ci. Da bi za to vre me sa ču va la svoj kva li tet, po treb no je da se bi ra ju zdra vi plo­do vi, od no sno da ne ma tru lih ko­

ji bi se su ši li. Ta ko đe, neo p hod no je da bu de do bro osu še na i da se ču va na su vom i tam nom me stu – ka že pro iz vo đač mle ve ne za čin ske pa pri ke Mi ša Ko lar iz Ši da.

Mi­ša­Ko­lar­iz­Ši­daMle­ve­na­pa­pri­ka­ču­va­se­na­su­vom­me­stu

Ču�va�nje�pa�pri�ke

Se me za pa pri ku ko ju

me ljem već go di na­ma uzi mam iz Ma đar­ske, ta ko da su na še mu šte ri je već na vi kle na njen kva li tet. Ce­na jed nog ki lo gra ma mle ve ne pa pri ke, bez ob zi ra da li je reč o lju toj ili slat koj, iz no si 10 evra

"

Or gan ska ili bi o lo ška pro iz­vod nja hra ne je ve li ki po kret ko ji na sto ji u sve tu da una­

pre­di­po­ljo­pri­vre­du­li­ša­va­ju­ći­je­svih­sa­sto­ja­ka­ ko­ji­ su­ štet­ni­ za­ čo­ve­ka­i pri rod nu oko li nu. Po ljo pri vred ni­ci­ i­ na­uč­ni­ci­ ko­ji­ ra­de­ na­ raz­vo­ju­or gan skog ga je nja na sto je da do tan­či­na­ raz­u­me­ju­pri­rod­ne­pro­ce­se­pro­iz­vod­nje­ hra­ne,­ da­ bi­ ga­ uči­ni­li­u­pot­pu­no­sti­zdra­vim.­Ovaj­na­čin­pro­iz­vod­nje­već­je­pri­su­tan­­u­160­ze­ma­lja,­a­nji­me­se­ba­vi­bli­zu­dva­mi­li­o­na­ pro­iz­vo­đa­ča.­ U­ ci­lju­ mo­ti­vi sa nja or gan ske pro iz vod nje, kao mo­de­la­ru­ral­nog­raz­vo­ja­u­Voj­vo­di­ni, Za vod za rav no prav nost po lo va i Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du,

za po šlja va nje i rav no prav nost po lo­va­po­kre­nu­li­su­pro­gram­„Or­gan­ska­pro­iz­vod­nja­–­šan­sa­za­sve”­na­me­njen­ se­o­skim­ že­na­ma­ u­ Voj­vo­di­ni.­Ak­ti­vi­sti­ su­ ob­u­hva­ti­li­ či­tav­ pro­ces­pla ni ra nja ko or di na ci je i pod sti ca­nja­me­ra­za­bio­ba­šten­sku­i­or­gan­sku pro iz vod nju.

Vi šnje za Vi šnju

„Vi­šnje­za­Vi­šnju”­na­ziv­je­pro­jek­ta­kog­re­a­li­zu­je­Udru­že­nje­že­na­„Vi­šnja” iz Gr gu re va ca, a taj pro je kat je­do­bio­fi­nan­sij­sku­po­dr­šku­Za­vo­da­za­rav­no­prav­nost­po­lo­va­Voj­vo­di­ne­u­okvi­ru­po­me­nu­tog­pro­gra­ma.­Ovo­udru­že­nje­ po­sto­ji­ se­dam­ go­di­na,­

oku­plja­dva­de­se­tak­že­na­ko­je­ima­ju­ra­zno­vr­stan­pro­gram­ra­da­od­kul­tu­rih­sa­dr­ža­ja,­do­na­rod­ne­ ra­di­no­sti,­ak ti vi ra nja de ce, fol klo ra i ure dje nja se­la,­ pod­se­ća­ Lji lja na Ne delj ko­vić,­pred­sed­ni­ca­udru­že­nja.Da­ su­ že­ne­ za­in­te­re­so­va­ne­ za­

ovu vr stu pro i zvod nje po ka zu ju po­da ci Za vo da za rav no prav nost po lo­va­i­is­tra­ži­va­nje­na­tu­te­mu­iz­vr­še­no­2013.­go­di­ne­u­sa­rad­nji­sa­200­udru­že­nja­ se­o­skih­ že­na.­ Pro­mo­tiv­ne­ tri­bi­ne­ re­a­li­zo­va­ne­ su­ u­ 23­ se­la­i­op­šti­ne­u­Voj­vo­di­ni­i­oku­pi­le­su­1.100­se­o­skih­­že­na.

­ Pre dve i po go di ne na ini ci ja­ti vu Po kra jin skog za vo da bi la je ak­ci jao is ti ca nju or gan ske hra ne kao

vid­za­šti­te­oko­li­ne­i­čo­ve­ka­i­mi­smo­se­opre­de­li­li­za­obu­ku­ko­ja­je­odr­ža­na­u­Ve­li­kim­Ra­din­ci­ma.­Udru­že­nje­že­na­„Vi­šnja”­je­bi­lo­or­ga­ni­za­tor­za­ovo­pod­ruč­je,­oku­pi­le­su­se­že­ne­iz­fru­ško­gor­skih­ udru­že­nja,­ a­ pre­da­va­či­su­do­šli­ iz­­No­vog­Sa­da.­To­je­bio­ po­če­tak­edu­ka­ci­je­ že­na.­ Pro­le­tos je ras pi san kon kurs Za vo da za rav­no­prav­nost­po­lo­va­na­ko­me­smo­kon­ku­ri­sa­li­sa­pro­jek­tom­„Vi­šnje­za­Vi­šnju”­a­on­se­od­no­si­na­ma­li­za­sad vi ša nja ko je bi pro iz vo di li i pre­ra­đi­va­li­ na­ or­gan­ski­ na­čin­ –­ pri­ča­Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić, pred sed ni ca udru­že­nja.

Od pre da va nja do­voć­nja­ka­

Za sad vi šnje, isti na, tek tre ba da­bu­de­for­mi­ran,­a­u­nje­mu­će­Gr­grev­čan­ke,­ čla­ni­ce­ “Vi­šnje”,­ ga­ji­ti­ovo­vo­će­i,­ka­da­do­đe­u­fa­zu­ubi­ra­nja­plo­do­va,­od­njih­će­pra­vi­ti­so­ko­ve,­dže­mo­ve,­vi­šnje­va­ču­za­iz­lo­žbe,­za­spo­stve­nu­po­tre­bu­i­slič­no.­­Ka­sni­je­će­se,­pla­ni­ra­Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić,­­even­tu­al­no­po­tru­di­ti­i­da­za­tu­vr­stu­pro­iz­vo­da­pri­pre­mlje­nog­na­or­gan­ski­ na­čin­ do­bi­ju­ ser­ti­fi­kat­ od­nad­le­žnih­usta­no­va.­Sre­di­nom­ok­to­bra­u­sklo­pu­pro­

jek­ta­u­Gr­gu­rev­ci­ma­je­odr­ža­na­tri­bi­na­ na­ ko­joj­ su­ uče­stvo­va­li­ pred­stav­ni­ci­ dru­gih­ udru­že­nja­ že­na,­struč­nja­ci,­ a­ te­ma­ je­ bi­la­ or­gan­ska pro iz vod nja. Sen­ka­ Mi­ško­vić­struč­njak­ Po­ljo­pri­vred­ne­ struč­nje­slu­žbe­ Srem­ske­ Mi­tro­vi­ca­ je­ pre­zen­to­va­la­ te­mu­ o­ kon­tro­li­ bo­le­sti­i­ šte­to­či­na­ u­ or­gan­skoj­ pro­iz­vod­nji, San dra i­ La­zar­ Klje­šta­no­vić iz­ Ru­me­ iz­ne­li­ su­ svo­ja­ is­ku­stva­ u­or­gan­skom­ vo­ćar­stvu,­ a­ o­ raz­vo­ju­udru­že­nja­ u­ ru­ral­nom­ sre­di­na­ma­go vo ri la je Da­ni­je­la­ Me­đe­do­vić, di rek tor ka Agen ci je za ru ral ni raz­voj­ Srem­ske­Mi­tro­vi­ce.­ ­ ­ Na­rav­no,­pri­kaz­ pro­jek­ta­ “Vi­šnje­ za­ Vi­šnju”­iz­ne­la­ je­ pred­sed­ni­ca­ isto­i­me­nog­udru­že­nje­ ze­na­ iz­ Gr­gu­re­va­ca­ Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić.

­ Pro jekt ne ak tiv no sti su or­ga ni zo va nje tri bi na i edu ka ci je, a su­šti­na­ je­ po­me­nu­to­ za­sni­va­nje­­za sa da vi šnje. Do kra ja go di ne bi­će­or­ga­ni­zo­va­no­ još­ jed­no­pre­da­va nje, a sle di i sad nja za sa da vi­šnje za ko ju su od re di li po la ju tra ora­ni­ca.­O­to­me­se­raz­mi­šlja­lo­već­pri­li­kom­ kon­ku­ri­sa­nja,­ jer­ ze­mlja­ne­ sme­ bi­ti­ tre­ti­ra­na­ he­mij­skih­sred­stvi­ma­ili­čim­dru­gim.­Ima­mo­par­če­ze­mlje­ko­je­ je­bi­lo­pod­de­te­li­nom,­na­njoj­će­mo­za­sa­di­ti­po­la­ju­tra­sad­ni­ca­vi­šnje.­Te­sad­ni­ce­ni­su­ni­ma­lo­ jef­ti­ne,­a­ni­su­ma­le­ni oba ve ze ko je tre ba is po što va ti u po stup ku or gan ske pro iz vod nje – re­kla­je­Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić.­Dru­ge­uče­sni­ce­u­istom­pro­gra­

mu­Za­vo­da­za­rav­no­prav­nost­po­lo­va­Voj­vo­di­ne­su­se­uklju­či­le­u­raz­ne vr ste or gan ske pro iz vod nje sa ci­ljem­ da­ se­ ona­ ši­ri­ da­lje.­ Da­ bi­se­upo­zna­le­ka­ko­ra­de­dru­gi,­­že­ne­iz­gr­gu­re­vač­kog­udru­že­nja­“Vi­šnja”­bi­le­su­go­sti­u­dru­gim­me­sti­ma­­–­u­Se­len­či­gde­po­sto­ji­­Cen­tar­za­or­gan­sku­pro­iz­vod­nju­po­vr­ća,­u­“Vi­ta­su”­u­Ru­mi.­Ta­is­ku­stva­su,­ka­že­Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić­iz­Gr­gu­re­va­ca­dra­go­ce­na,­i­obe­ća­va­ju­da­će­na­na­šim­pro­sto­ri­ma­bi­ti­vi­še­or­gan­ski­pro iz ve de ne hra ne.

­ Tekst:­S.Đa­ko­vić­Fo­to­:Za vod za rav no prav nost po lo va AP Voj vo di ne

1130. oktobar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PRO JE KAT „VI ŠNJE ZA VI ŠNJU”

GR­GU­REV­CI­•­UDRU­ŽE­NJE­ŽE­NA­„VI­ŠNJA”­U­VOJ­VO­ĐAN­SKOM­PRO­GRA­MU

Or gan ska pro iz vod nja je­bu­duć­nostOsam­udru­že­nja­že­na­u­Voj­vo­di­ni­do­bi­lo­je­pri­li­ku­da­uče­stvu­je­u pro jek tu edu ka ci je i pri me ne prin ci pa or gan ske pro iz vod nje hra ne. Me­đu­nji­ma­je­i­Udru­že­nja­„Vi­šnja”­či­je­čla­ni­ce­ho­će­da­kroz­svoj­pro­je­kat­„Vi­šnje­za­Vi­šnju”­pro­iz­vo­de­ovo­vo­će­na­zdrav­na­čin­­

Sa iz lo žbe hra ne u Gr gu rev ci ma

Svi uče sni ci po kra jin skog pro jek ta

Lji lja na Ne delj ko vić na štan du udru že nja u Bač koj Pa lan ci

Or gan ska pro i zvod nja po vr ća

12 30. oktobar 2015.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po vr ši ne ko je se na vod nja va ju u sta kle ni ci ma i pla ste ni ci ma iz­no­se­iz­me­đu­15.000­i­20.000­

hek­ta­ra.­ U­ Sr­bi­ji­ po­sto­ji­ pro­blem­ i­za pu šte no sti si ste ma za na vod nja­va­nje,­zbog­če­ga­vo­da­ne­sti­že­na­po vr ši ne ko ji ma je na vod nja va nje po­treb­no,­a­po­sto­je­ćim­si­ste­mi­ma­u­Voj­vo­di­ni­mo­glo­ da­ se­ na­vod­nja­va­100.000­hek­ta­ra,­a­u­cen­tral­noj­Sr­bi­ji­oko­60.000­hek­ta­ra.­U­ne­ka­da­šnjoj­Ju­go­sla­vi­ji­na­ovim­po­vr­ši­na­ma­su­bi­li­stvo­re­ni­uslo­vi­za­na­vod­nja­va­nje­180.000­hek­ta­ra,­a­do­bar­deo tih ka na la i hi dro si ste ma ko ji se na­la­ze­ u­Sr­bi­ji­ da­nas­ je­ u­ ko­ro­vu.­Bez na vod nja va nja ne ma in ten ziv­ne po ljo pri vred ne pro iz vod nje, a bez­nje­ni­kon­ku­rent­no­sti,­ni­na­do­ma­ćem,­ni­na­svet­skom­tr­ži­šta.

Od­100,­su­šna­51­go­di­na

Ve­o­ma­je­bit­na­va­žnost­po­ve­ća­nja po vr ši na u ze mlji ko je se na vod­nja­va­ju,­ka­ko­zbog­re­zul­ta­ta­na­uč­nih ana li za, ko ji su po ka za li da je u Sr­bi­ji,­u­ to­ku­ jed­nog­ve­ka,­51­go­di­na­su­šna,­ta­ko­i­ve­će­pro­iz­vod­nje­hra­ne,­ko­ja­bez­vo­de­ni­je­mo­gu­ća.­Bez na vod nja va nja ne ma in ten­ziv ne po ljo pri vred ne pro iz vod nje, a­bez­nje­ ni­ kon­ku­rent­no­sti,­ ni­ na­do­ma­ćem,­ ni­ na­ svet­skom­ tr­ži­šta.­Šte­ta­od­su­ša­sa­mo­u­jed­noj­go­di­ni,­kao­što­je­to­bi­lo­pre­tri­go­di­ne,­ve­ća­ je­od­ukup­nog­ula­ga­nja­u­si­ste­me­za­na­vod­nja­va­nje.­Da­bi­re­

ši­la­ove­pro­ble­me­Sr­bi­ja­mo­ra­pr­vo­da­u­Par­la­men­tu­usvo­ji­stra­te­gi­ju­o­raz vo ju po ljo pri vre de, a za tim hit no da­do­ne­se­du­go­roč­ni­plan­bor­be­sa­su­šom­i­ra­ci­o­na­lan­pro­gram­na­vod­nja­va­nja­ob­ra­di­vih­po­vr­ši­na,­uko­li­ko­že­li­da­osta­ne­zna­ča­jan­pro­iz­vo­đač­i­iz­vo­znik­hra­ne.­Ana­li­za­Svet­ske­me­te­o­ro­lo­ške­or­ga­ni­za­ci­je­uka­zu­ju­da­će­se­pro­seč­na­tem­pe­ra­tu­ra­na­glo­bal­nom­ni­vou­već­ove­go­di­ne­uve­ća­ti­za­dva­ste­pe­na­Cel­zi­ju­so­ve­ska­le,­ a­ Sr­bi­ja­ je­ u­ to­ku­ pro­te­klih­ 12­go­di­na­već­tri­pu­ta­bi­la­pod­vrg­nu­ta­eks trem no vi so kim tem pe ra tu ra ma to­kom­let­njeg­pe­ri­o­da.

Mo ra se ima ti u vi du da je to­kom­ pro­te­klih­ 100­ go­di­na­ na­ te­ri­to­ri­ji­Sr­bi­je­sva­ka­dru­ga­go­di­na­bi­la­u pro se ku su šna, što je još je dan do­kaz­da­je­va­žno­da­se­traj­ni­je­re­ši­pro­blem­na­vod­nja­va­nja.­Još­ma­sov­ni­je­na­vod­nja­va­nje­mo­glo­bi­da­se ostva ri uko li ko se in di vi du al nim pro­iz­vo­đa­i­ma­obez­be­zde­jef­ti­ni­kre­di­ti,­pa­i­bes­ka­mat­ni,­a­ti­me­bi­bi­la­olak­ša­na­ na­bav­ka­ ure­đa­ja­ za­ na­vod­nja­va­nje,­bi­lo­da­je­reč­o­agre­ga­ti­ma­za­pre­nos­vo­de,­ ili­ na­bav­ci­si­ste­ma­''kap­po­kap''.­Da­kle,­bu­du­ći­su­šni­pe­riod­mo­že­

se sa vla da ti ve o ma uspe šno ako se br­zo­ i­ struč­no­ po­ra­di­ na­ stva­ra­nju­no­vih­do­ma­ćih­bilj­nih­vr­sta­ko­je­će­zah te va ti ma nje vo de za istu ko li i­nu­su­ve­ma­te­ri­je­plo­da­i­bi­ti­ot­por­ni­je­na­oče­ki­va­ni­eks­trem­no­vi­so­ki­su­šni­pe­riod.­Po­red­stva­ra­nja­no­vih­

sor­ti,­ kao­ po­seb­no­ va­žan­ za­da­tak­do­ma­ćih­ po­ljo­pri­vred­nih­ struč­nja­ka­na­vo­de­se­i­is­tra­ži­vač­ki­ra­do­vi­sa­ci­ljem­da­se­utvr­di­ko­ji­bi­na­čin­za­li­va­nja­naj­vi­še­od­go­va­rao­raz­li­či­tim­vr­sta­ma­ze­mlji­šta­i­bi­lja­ka­u­ra­znim­re­gi­o­ni­ma­Sr­bi­je.Do­šlo­je­vre­me­je­da­se­vi­zi­o­nar­

ski­pro­je­kat­sa­po­čet­ka­dru­ge­po­lo­vi­ne­ 19.­ ve­ka,­ o­ iz­grad­nji­ plov­nog­pu­ta­Du­nav­­­Var­dar­­Egej­sko­mo­re,­po­no­vo­oži­vi­i­ti­me­bi­se­stvo­rio­no­vi­me­đu­na­rod­ni­plov­ni­put,­ko­ji­bi­iz­me­dju­osta­log,­re­šio­pro­blem­na­vod­nja­va­nja­u­sre­di­šnjem­i­ju­žnom­de­lu­Sr­bi­je.­U­bu­duć­no­sti­ tre­ba­da­raz­mi­šlja­ i­ o­ obez­be­đe­nju­ vo­de­ za­na­vod­nja­va­nje­ Šu­ma­di­je,­ iz­grad­njom­ka­na­la­Sa­va­ ­­ Ve­li­ka­Mo­ra­va­­­Za­pad­na­Mo­ra­va.

Zbog­vo­de­zve­ca­oruž­je

Pre­ma­po­da­ci­ma­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja,­za­de­se­tak­go­di­na­čak­45­od­sto­ sta­nov­ni­ka­ ze­mlje­ ne­će­ ima­ti­do­volj­no­ vo­de­ za­ pi­će.­ U­ po­seb­no­te­škom­po­lo­ža­ju­je­arap­ski­svet­­­na­Bli­skom­Is­to­ku­i­u­se­ver­noj­Afri­ci­ži­vi pet od sto sta nov ni štva pla ne te, a na­njih­ot­pa­da­sa­mo­0,9­od­sto­svet­skih­re­zer­vi­vo­de!­Mno­ge­ze­mlje­za­pra­vo­pi­ju­sa­jed­nog­iz­vo­ra.­Ba­zen­

Ni­la­de­li­de­se­tak­dr­ža­va.­Za­sve­je­od­re­đe­na­kvo­ta­za­ko­ri­šće­nje­vod­nih­ re­sur­sa.­ Egi­pat,­ ko­ji­ se­ na­la­zi­naj­ni­že­ u­ to­ku,­ ko­ri­sti­ naj­ve­ći­ deo­vo­de­iz­Ni­la.Dok­je­Egi­pat­bio­glav­na­re­gi­o­nal­na­sna­ga,­nje­go­vo­pra­vo­na­ vo­du­ prak­tič­no­ ni­su­ ospo­ra­va­li.­Eti­o­pi­ja­je­svo­je­vre­me­no­po­ku­ša­va­la­da­iz­gra­di­bra­nu,­ali­je­egi­pat­ski­avion­ pot­pio­ brod­ sa­ opre­mom­ za­iz­grad­nju.­ Sa­da­ se­ si­tu­a­ci­ja­ u­ re­gi­o­nu­ pro­me­ni­la.­ Eti­o­pi­ja­ je­ po­če­la pro je kat Pre po rod – po di za nje ogrom­ne­ hi­dro­cen­tra­le­ u­ vr­ho­vi­ma­Pla­vog­Ni­la,­ ko­ji­ je­ glav­na­ ar­te­ri­ja­ve­li­ke­re­ke.Egi­pat­ko­ji­mo­že­u­ to­ku­ iz­grad­

nje­ da­ osta­ne­ bez­ zna­čaj­nog­ de­la­vo de Ni la, po ku ša va da se su prot­sta­vi­pro­jek­tu.­Ali,­zvec­ka­nje­oruž­jem­da­nas­ni­je­va­ri­jan­ta.­Re­ka­Jor­dan­i­nje­ne­pri­to­ke­glav­ni­su­vod­ni­iz­vo­ri­ za­ či­tav­Bli­ski­ Is­tok.­Za­to­ je­pi­ta­nje­vo­de­pri­lič­no­oštro­u­jor­dan­sko­si rij skim, jor dan sko­izra el skim, si­rij­sko­irač­kim,­li­ban­sko­izra­el­skim­i­ pa­le­stin­sko­izra­el­skim­ od­no­si­ma.­Sve­ dr­ža­ve­ ko­je­ uzi­ma­ju­ vo­du­ iz­jed­nog­iz­vo­ra­stu­pa­ju­u­kon­flik­te­sa­svo­jim­su­se­di­ma.­Ali,­iz­u­zev­Jor­da­na,­dru­ge­dr­ža­ve­re­gi­o­na­ne­ma­ju­di­plo­mat­ske­od­no­se­sa­Izra­e­lom.­Ni­je­bo­lja­si­tu­a­ci­ja­ni­oko­po­de­le­vo­de­u­cen­tral­noj­Azi­ji.­Uz­be­ki­stan­otvo­re­no­pre­ti­Ta­dži­ki­sta­nu­da­će­za­po­če­ti­rat,­ako­Du­šan­be­iz­gra­di­Ro­gun­sku­hi­dro­cen­tral­nu­na­re­ci­Vahš­i­ogra­ni­či­do­stup­vo­de­niz­vod­no.Pro­ble­mi­ sa­ vo­dom­ po­sta­će­

usko­ro­ jed­no­ od­ ključ­nih­ pi­ta­nja­svet ske di plo ma ti je, upo zo ra va ju struč­nja­ci.­

Pri­mer­Voj­vo­di­ne

Da­kle,­ ako­ uzme­mo­ da­ u­ Voj­vo­di­ni­ ima­ 22.000­ ki­lo­me­ta­ra­ pod­ka­nal­skom­ mre­žom­ mi­ mo­že­mo,­pri­me­ra­ra­di,­44.000­hek­ta­ra­da­na­vod­nja­va­mo,­ ako­ sa­ jed­ne­ i­ dru­ge­stra­ne­ ka­na­la­ ob­u­hva­ti­mo­ po­ 100­me­ta­ra.­Na­u­ka­ni­je­ube­đe­na­da­se­sve­to­mo­že­ta­ko­po­sti­ći­ali­se­mo­že­uči­ni­ti­na­pre­dak­u­tom­po­gle­du.­To­bi­se­mo­glo­po­sti­ći­ i­kod­dru­gih­vo­do­to­ko­va.­U­Voj­vo­di­ni­ po­sto­ji­ 315­ si­ste­ma­

za­od­vod­nja­va­nje.­Si­ste­mi­ob­u­hva­ta­ju­vi­še­od­20.000­ki­lo­me­ta­ra­od­vod­nih­ka­na­la­i­oko­16.000­obje­ka­ta­na­ka­nal­skoj­mre­ži.­I­po­red­to­ga­mno­ga­me­sta­u­Po­kra­ji­ni­ima­ju­ve­li­kih­pro­ble­ma­sa­vi­so­kim­pod­zem­

nim­vo­da­ma,­jer­se­ka­na­li­ne­či­ste­i­ne­odr­ža­va­ju,­a­jed­no­od­njih­je­i­se­lo­ Lo­kve­u­op­šti­ni­Ali­bu­nar.­Se­lo­Lo­kve­je­okru­že­no­plod­nim­ora­ni­ca­ma­i­me­šta­ni­ov­de­ži­ve­od­po­ljo­pri­vre­de.­Zbog­pod­zem­nih­vo­da,­či­ji­je­ni­vo­vi­ši­za­me­tar­i­po­od­vi­še­go­di­šnjeg­pro­se­ka,­ra­ta­ri­do­bar­deo­go­di­ne­ne­mo­gu­uđu­u­nji­ve.Ka­ko­ bi­ re­ši­li­ ve­li­ki­ pro­blem­ u­

lo­kal­noj­ sa­mo­u­pra­vi­ su­ an­ga­žo­va­li­Vo­do­pr­vred­no­ pred­u­ze­će­ za­ či­šće­nje­120­ki­lo­me­ta­ra­ka­nal­ske­mre­že­ko­ja­okru­žu­je­se­lo.­Je­dan­me­šta­nin­je­za­ha­vlan­svi­ma­ko­ji­su­se­an­ga­žo­va­li­ oko­ či­šće­nja­ ka­na­la,­ jer­ ka­ko­ka­že­2014.­go­din­ne,­kod­mno­gih­po ljo pri vred ni ka ku ku ruz je pr vi put po­sle­ 50­ go­di­na­ ostao­ neo­bran,­jer­ni­su­mo­gli­od­vo­de­da­uđu­u­svo­je­nji­ve.Di­rek­tor­vo­do­pri­vred­nog­ pred­zu­e­ća­ "Ju­žni­ Ba­nat­Vr­šac"­Jo­van­Ba­sta­ka­že­da­su­kre­nu­li­sa­či­šće­njem­po­pri­o­ri­te­ti­ma.Ovaj­ sliv­ po­red­ nji­va­ uz­ glav­ni­ka­nal­pr­vo­ či­sti­mo­da­bi­ su­vi­šna­vo­da­mo­gla­ da­ ode­ u­ ka­nal­ Du­nav­Ti­sa­Du­nav.­ Ovo­ je­ iz­u­zet­no­va­žno­da­se­ura­di­ne­sa­mo­zbog­efi­ka­snog­od­vod­naj­va­nja,­već­što­se­na­ovaj­na­čin­po­bolj­ša­ti­i­kva­li­tet­ze­mlji­šta.U­ po­sled­nje­ dve­ de­ce­ni­je­ ov­de­

se­ ma­lo­ ula­ga­lo­ u­ odr­ža­va­nje­ ka­nal­ske­ mre­že­ što­ je­ do­vo­di­lo­ do­če­stog­ pla­vlje­nja­ ora­ni­ca.­ Pre­drag­Be­lić,­pred­sed­nik­SO­Ali­bu­nar­ka­že­da­je­no­vac­za­ove­ra­do­ve­obez­be­đen­ iz­bu­dže­ta,­a­po­moć­ je­stgla­ i­iz­ Po­kra­jin­skog­ fon­da­ za­ po­ljo­pri­vre­du.­ Za­ na­šu­ ma­lu­ op­šti­nu­ ova­in­ve­sti­ci­ja­ od­ 10­mi­li­o­na­ di­na­ra­ je­ve­o­ma­ zna­čaj­na,­ ali­mi­ će­mo­ovaj­po sao uspe šno za vr ši ti ne sa mo u Lo­kva­ma,­već­i­u­Ilan­dži,­Se­le­u­šu­i­Ni­ko­lin­ci­ma­gde­ra­ta­ri­ ta­ko­đe­ ima­ju­ve­li­kih­pro­ble­ma­sa­vi­so­kim­pod­zem­nim­vo­da­ma.Či­šće­nje­od­vod­nih­ka­na­la­ u­ Lo­kva­ma­ tra­ja­će­dve­ne­de­lje,­a­na­kon­to­ga­na­sta­vi­će­se­i­u­dru­gim­me­sti­ma.­Sve­ to­do­pri­ne­će­nor mal nom ra du si ste ma za od vod­nja­va­nje­ što­ će­ sma­nji­ti­ tre­nut­no­vi­sok­ni­vo­pod­zem­nih­vo­da.­ Kraj

(Auto­ri­Prof.­dr­Sto­jan­Jev­tić,­eks­mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de,­eks­pred­sed­nik­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je­i­

Za­dru­žnog­sa­ve­za­Sr­bi­je­i­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­Srp­ske­

aka­de­mi­je­na­u­ka­i­umet­no­sti­i­Na­uč­nog­dru­štva­eko­no­mi­sta­Sr­bi­je)

NA­VOD­NJA­VA­NJE­I­OD­VOD­NJA­VA­NJE­(3)

Su­šna­sva­ka­dru­ga­go­di­naMa­sov­ni­je­na­vod­nja­va­nje­mo­glo­bi­da­se­ostva­ri­uko­li­ko­se­in­di­vi­du­al­nim­pro­iz­vo­đa­i­ma­obez­be­zde­jef­ti­ni­kre­di­ti,­pa­i­bes­ka­mat­ni,­a­ti­me­bi­bi­la­olak­ša­na­na­bav­ka­ure­đa­ja­za­na­vod­nja­va­nje,­bi­lo­da­je­reč­o­agre­ga­ti­ma­za­pre­nos­vo­de,­ili­na­bav­ci­si­ste­ma­''kap­po­kap''­­­Pre­ma­po­da­ci­ma­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja,­za­de­se­tak­go­di­na­čak­45­od­sto­sta­nov­ni­ka­ze­mlje­ne­će­ima­ti­do­volj­no­vo­de­za­pi­će

Pi šu:­Sto­jan­Jev­tić­i­Bra­ni­slav­Gu­lan

Ako­je­ga­zdo­va­nje­vo­da­ma­jed­no od osnov nih me ri la ci vi li za ci je, on­da­ ne­ tre­ba­ da­ ču­di­ to­ što­ je­beč­kom­ dvo­ru­ 1791.­ go­di­ne­ bi­lo­po­treb­no­sa­mo­de­set­da­na­da­odo­bri­ plan­ in­že­nje­ra­ Jo­že­fa­ Ki­ša­o­spa­ja­nju­Du­na­va­sa­Ti­som,­ka­na­lom­ du­gim­ 100­ ki­lo­me­ta­ra.­Ka­nal­je­tre­ba­lo­da­skra­ti­vo­de­ni­put­ iz­me­đu­ te­ dve­ re­ke­ za­ 260­ki­lo­me­ta­ra,­ a­ iz­nad­ sve­ga­ "da­oce­di"­plod­nu­bač­ku­ze­mlju.­Plan­je­dvo­ru­upu­ćen­12.­de­cem­bra,­a­raz ma tran je i po volj no oce njen 22.­ de­cem­bra­ iste­ go­di­ne.­ Ka­kva­ je­ to­ br­zi­na­ bi­la,­ pri­me­ću­je­u­ knji­zi­ "Voj­vo­di­na,­ pro­pa­da­nje­jed­nog­ re­gi­o­na"­ autor­ Dra­go­mir­Jan­kov.Ka­nal­ Du­nav­ ­­ Ti­sa­ ­­ ­ Du­nav,­

po­zna­ti­ji­kao­Franc­Jo­ze­fov­ili­Ve­li­ki­bač­ki­ka­nal,­po­čeo­je­da­se­gra­di­1793.­go­di­ne,­a­pu­šten­je­u­rad­

1802.­go­di­ne.­Ta­da­je­to­bio­naj­ve­ći­za­hvat­u­Ju­go­i­stoč­noj­Evro­pi,­na­ ko­jem­ je­ 150­ go­di­na­ ka­sni­je,­1947.­go­di­ne,­za­če­ta­ide­ja­o­pre­mre­ža­va­nju­ či­ta­ve­ voj­vo­đan­ske­rav­ni­ce.­ Jer,­ Ni­ko­la­Mir­kov,­ idej­ni­tvo­rac­Hi­dro­si­ste­ma­Du­nav­­­­Ti­sa­­­Du­nav,­shva­tao­je­re­žim­kao­"ži­vi­or­ga­ni­zam"­ ko­me­ tre­ba­ pri­stu­pi­ti­ce­lo­vi­to­i­sve­o­bu­hvat­no.­Ka­nal­D­­­T­­D­pu­šten­je­u­rad­

1977.­ go­di­ne.­ Kao­ jed­na­ od­ naj­kom plek sni jih vo do pri vred nih obje­ka­ta­ u­ Evro­pi.­ On­ da­nas­ ob­u­hva­ta­ 960­ ki­lo­me­ta­ra­ ka­nal­ske­mre­že,­ 24­ re­gu­la­ci­o­nih­ i­ pet­ si­gur­no­snih­usta­va,­16,­šest­ve­li­kih­crp­nih­sta­ni­ca­i­84­mo­sta!­U­to­ku­nje­go­ve­ iz­grad­nje­ is­ko­pa­no­ je­13­mi­li­o­na­ku­bi­ka­ze­mlje­ i­ugra­đe­no­po­la­ mi­li­o­na­ ku­bi­ka­ be­to­na.­ Pro­ce­nju­je­ se­da­ je­ u­ ka­nal­ ulo­že­no­ukup­no­mi­li­jar­du­do­la­ra.­

Cilj­ nje­go­ve­ iz­grad­nje­ bio­ je­da od vo di su vi šne vo de sa mi­lion hek ta ra i da na vod nja va 500.000­ hek­ta­ra.­ Pr­vu­ funk­ci ju je is pu nja vao sve do ove go­di­ne,­ a­ ­ na­vod­nja­va­ se­ tek­30.000­ hek­ta­ra.­ Hi­dro­si­stem­je­ do­ 1988.­ go­di­ne­ odr­ža­van­ i­is pu nja vao je svo ju pr vu ulo­gu­ (od­vod­nja­va­nja)­ oko­ mi­lion­hek­ta­ra.­Me­đu­tim,­1988.­je­bi­la­ključ­na­go­di­na­ko­ja­ je­ iz­me­ni­la­li­ce­ voj­vo­đan­ske­ vo­do­pri­vre­de­jer­ je­ ubr­zo­ po­sle­ "jo­gurt­ re­vo­lu­ci­je"­do­šlo­do­de­cen­tra­li­za­ci­je­ nad­le­žno­sti.­ Dr­ža­va­ je­ sve­to­pre­u­ze­la­na­se­be,­a­ni­je­bi­lo­nov­ca­za­odr­ža­va­nje­i­po­če­la­je­ero­zi­ja.­ Za­ de­ce­ni­ju­ i­ po­ do­šlo­je­do­za­mu­lje­nja­ko­ja­spre­ča­va­ju­pro­tok­vo­de­i­plo­vid­bu.­U­tim­ka­na­li­ma­da­nas­ ima­oko­15­mi­li­o­na­ku­bi­ka­mu­lja­ko­ji­tre­ba­oči­sti­ti.

Pro­pa­da­nje­hi­dro­si­ste­ma

Zbog­pod­zem­nih­vo­da­u­de­lu­Ba­na­ta,­do­bar­deo­go­di­ne­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ne­mo­gu­u­nji­ve

U­ka­na­li­ma­si­ste­ma­DTD­ima­15­mi­li­o­na­ku­bi­ka­mu­lja

1330. oktobar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Gu ig nar dia bid wel lii je po re­klom iz SAD i u Evro pu je do spe la pod lo ga ma vi no ve

lo­ze­ ot­por­nim­ na­ fi­lok­se­ru.­ Glji­va­pa ra zi ti ra bilj ne vr ste iz fa mi li je Vi­ta ce ae, a Vi tis vi ni fe ra (vi no va lo za) je­ me­đu­ naj­o­se­tlji­vi­jim­ bilj­ka­ma,­ma­da­ po­sto­je­ raz­li­ke­ me­đu­ sor­ta­ma.­Uko­li­ko­se­ostva­re­uslo­vi,­a­ne­su­zbi­ja­se,­mo­že­da­iza­zo­ve­zna­čaj­ne eko nom ske gu bit ke u pro iz vod nji gro­žđa.­ Po­sled­njih­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­in­ten­ziv­no­se­po­di­žu­no­vi­za­sa­di­vi­no­ve­lo­ze­u­Sre­mu.Cr­na­ tru­lež­ gro­žđa­­ pro­u­zro­ko­

vač­Gu­ig­nar­dia­bid­wel­lii­(ELL.)­Vi­a­la­i­Ra­voz,­ana­morf:­Phyllo­stic­ta­am­pe­li­ci­da­(En­gel­man)­Van­der­Ar.­[1]­je­ jed­na­ od­ naj­zna­čaj­ni­jih­ bo­le­sti­vi no ve lo ze u SAD, Ka na di i Fran­cu­skoj.­U­na­šu­ze­mlju­je­in­tro­du­ko­va­na­iz­SAD­a.­Zad­njih­go­di­na­njen­zna­čaj­stal­no­ra­ste.­Slič­ni­simp­to­mi­mo­gu­ na­sta­ti­ usled­ ože­go­ti­na­ od­sun­ca.­ Ovu­ glji­vu­ tre­ba­ pra­ti­ti­ od­pro­le­ća­ pa­ do­ po­čet­ka­ zre­nja­ gro­žđa­ i­po­po­tre­bi­he­mij­ski­su­zbi­ja­ti.­Uko­li­ko­ se­ ostva­re­ uslo­vi­ za­ in­fek­ci ju, a pa to gen se ne su zbi ja, ceo grozd­ mo­že­ bi­ti­ za­hva­čen­ bo­le­šću­[2],­ pa­mo­že­ da­ iza­zo­ve­ zna­čaj­ne­eko nom ske gu bit ke u pro iz vod nji gro­žđa.

Simp­to­mi­i­ci­klus­raz­vi­ća

Pr­vi­simp­to­mi­se­ja­vlja­ju­u­pro­le­će­i­po­čet­kom­le­ta­na­svim­ve­ge­ta­tiv­nim­de­lo­vi­ma­vi­no­ve­lo­ze.Na­ li­šću­ se­ for­mi­ra­ju­ siv­ka­sto­

mr­ke­ pe­ge,­ ko­je­ su­ oivi­če­ne­ tam­no­mr­kim­pr­ste­nom.­Pe­ge­su­sit­ne­i­ ne­pra­vil­nog­ ob­li­ka,­ ve­li­či­ne­ 2­10­mm­ (sl.1.).­ Cen­tar­ pe­ge­ po­be­li­ u­nje mu se na la ze plo do no sni or ga ni pa­ra­zi­ta­(pik­ni­di).Pe­ge­na­pe­telj­ci­ko­je­se­ja­vlja­ju­

mo­gu­ je­ pr­ste­no­va­ti­ zbog­ če­ga­ se­li­ska­su­ši.Na­ še­pu­ri­ni­ gro­zda­ ja­vlja­ju­ se­

ma­la­udu­blje­nja,­ko­ja­br­zo­po­cr­ne.

Pe­ge­na­ la­sta­ri­ma­su­ iz­du­že­ne­ i­na­sta­ju­rak­ra­ne.Za­ra­za­ na­ bo­bi­ca­ma­ se­ is­po­lja­

va­u­vi­du­sit­nih­tač­ka­stih­pe­gi­ca­(1­mm),­ko­je­ su­ogra­ni­če­ne­cr­ven­ka­sto­mr­kim­ pr­ste­nom­ ko­ji­ se­mo­že­pro­ši­ri­ti­ i­ do­ 1­ cm­ u­ to­ku­ jed­nog­da­na.­Bo­bi­ca­se­su­ši,­sme­žu­ra­i­za­ne ko li ko da na po sta je trv da, tam no pla­va­mu­mi­ja.­Ceo­grozd­mo­že­bi­ti­za­hva­ćen­bo­le­šću.­[2]­Mu­mi­fi­ci­ra­no­zr­no­ne­opa­da­od­mah,­već­ka­sni­je­za jed no sa dru gim zr ni ma ili de lo vi­ma­gro­zda.­Zre­le­bo­bi­ce­i­raz­vi­je­no­li­šće­ne­pod­le­žu­na­pa­du(sl.2.).Pa­ra­zit­pre­zi­mlja­va­u­mu­mi­fi­ci­ra­

nim­bo­bi­ca­ma­oda­kle­ se­u­pro­le­će­ve­trom,­ki­šnim­ka­pi­ma­ i­ in­sek­ti­ma­pre­no­si,­ pr­vo­ na­ li­šće,­ a­ za­tim­ na­gro­zdo­ve.­U­ pro­le­će­ se­ oslo­ba­đa­ju­asko­spo­re­ko­je­vr­še­ in­fek­ci­ju­ze­le­nih­de­lo­va­vi­no­ve­lo­ze.­Mak­si­mal­na­za ra za li sta asko spo ra ma ja vlja se kad­su­la­sta­ri­oko­10­20­cm­du­gi­ i­tra­je­do­po­čet­ka­for­mi­ra­nja­bo­bi­ca.­Ma­da­bo­bi­ce­mo­gu­bi­ti­za­ra­že­ne­od­pre­cve­ta­va­nja­ pa­ do­ po­čet­ka­ zre­nja, mak si mal na za ra za bo bi ca se ja­vlja­u­pu­nom­cve­ta­nju­[1].

Uslo vi za raz voj pa to ge na u 2015. go di ni na te re nu PSS Ru ma

Gu ig nar dia bid wel lii ­ pro u zro­ko­vač­cr­ne­tru­le­ži­gro­žđa­u­po­je­di­nim go di na ma (ako se ne su zbi ja), mo­že­ ceo­ grozd­ in­fi­ci­ra­ti­ i­ iza­zva­ti­zna­čaj­ne­eko­nom­ske­gu­bit­ke­u­pro­iz­vod­nji­gro­žđa.­Na­ob­ron­ci­ma­Fru­ške­Go­re­ 2012.­ go­di­ne­ je­ iza­zva­la­ozbilj­ne­šte­te.

Do in fek ci je do la zi ako je list vla­žan­6­ča­so­va­na­26,5°C,­24­ča­sa­na­10­°C­i­12­ča­so­va­na­32­°C­[1]­In­ku­ba­ci­ja­tra­je­22­do­28­da­na­na­kon­če­ga­se­po­ja­vlju­ju­pr­vi­pik­ni­di.­Po­sle­pr­vih­ki­ša­do­la­zi­do­se­kun­dar­nih­za­ra­za­ko­je­po­ti­ču­od­pik­ni­da.­In­ku­ba­ci­ja­u­ovom­slu­ča­ju­je­ne­što­kra­ća­i­tra­je­od­13­do­18­da­na.­Za­ši­re­nje­

pa­to­ge­na­je­po­treb­na­vla­ga.Po­ li­te­ra­tur­nim­ po­da­ci­ma,­ mak­

si mal na za ra za bo bi ca se ostva ru je u­pu­nom­cve­ta­nju.­Kod­na­pa­da­na­sta­ri­je­bo­bi­ce­na­sta­ju­žuć­ka­ste­pe­ge­ko­je­pod­se­ća­ju­na­ože­go­ti­ne­od­sun­ca,­ što­ je­ bi­la­ma­sov­na­po­ja­va­u­2015.­Ove­pe­ge­se­ši­re­za­hva­ta­ju­ći­ či­ta­vu­ bo­bi­cu­ ko­ja­ se­ isu­šu­je,­sme­žu­ra­ i­ po­pri­mi­ tam­no­pla­vu­ ili­tam­no­lju­bi­ča­stu­bo­ju.­Na­tim­bo­bi­ca ma for mi ra ju se broj ne cr ne ku­gli­ce­­­pik­ni­di,­po­če­mu­se­i­raz­li­ku­ju simp to mi pri su stva pa to ge na od ože­go­ti­na.

U­ 2015.­ go­di­ni­ na­ te­re­nu­ ko­ji­ po­kri­va­ PSS­ Ru­ma,­ pr­vi­ uslo­vi­za ostva re nje za ra ze su se stvo­ri­li­ po­lo­vi­nom­ma­ja.­ U­ vi­no­gra­di­ma­gde­ni­je­spro­ve­de­na­za­šti­ta­u­ovom pe ri o du, ja vi li su se simp­to­mi­ cr­ne­ tru­le­ži­ na­ gro­zdo­vi­ma.­Naj­ve­ća­opa­snost­za­ lo­zu­od­cr­ne­tru­le­ži­ je­ od­ ju­na­pa­ sve­do­pr­ve­po­lo­vi­ne­ju­la­me­se­ca,­tj.­u­fa­za­ma­pred cve ta nje, za vre me i po za vr­šet­ku­cve­ta­nja­dok­bo­bi­ce­ne­poč­nu­da­ša­ra­ju.­Du­ži­na­vla­že­nja­li­sta­ko­ja­je­neo­p­hod­na­za­stva­ra­nje­in­fek­ci­je,­za­vi­si­od­tem­pe­ra­tu­re.­Do­in­fek­ci­ja­mo­že­ do­ći­ već­ kod­ tem­pe­ra­tu­ra­ iz­me­đu­5°C­do­10°C­što­uka­zu­je­ da­ do­ pr­ve­ za­ra­ze­ mo­že­do­ći­već­u­raz­do­blju­kre­ta­nja­vi­no­ve­ lo­ze.­ Za­ se­kun­dar­ne­ in­fek­ci­je,­op­ti­mal­na­tem­pe­ra­tu­ra­je­is­pod­15­°C­u­ma­ju,­18­ °C­u­ ju­nu­ i­ 20­ °C­u­ju­lu.Cr­na­ tru­lež­ je­ pra­će­na­ u­ vi­no­

gra­di­ma­ na­ te­ri­to­ri­ji­ op­šti­ne­ Irig.­Pra­će­njem­me­te­o­ro­lo­ških­ po­da­ta­ka­ i­ fa­ze­vi­no­ve­ lo­ze­15.05.2015.­go di ne, ste kli su se uslo vi za ostva­re­nje­ pri­mar­nih­ in­fek­ci­ja­ od­ ovog­pa to ge na (sred nja dnev na tem pe­ra­tu­ra­ je­bi­la­od­16,1°C,­vla­že­nje­li­šća­ oko­ 10­ ča­so­va­ i­ vi­no­va­ lo­za­je­ima­la­raz­vi­je­no­li­šće).­U­pe­ri­o­du­od­19.05.­do­27.05.­u­na­šem­re­gi­o­nu­je­pa­lo­pre­ko­100­mm/m²­ki­še,­a­pro­seč­ne­tem­pe­ra­tu­re­u­tom­pe­ri­o­du­su­bi­le­od­14­do­23°C.­S­ob zi rom da su ta da ostva re ni svi neo­p­hod­ni­ uslo­vi­ za­ in­fek­ci­ju­ (vi­no­va­lo­za­ušla­u­ose­tlji­vu­fa­zu­raz­vo­ja,­ tem­pe­ra­tu­ra,­ vla­ga)­ od­ 16­19.05.2015.­se­tret­man­ni­je­smeo­iz­o­sta­vi­ti.Uslo­vi­ za­ se­kun­dar­nu­ in­fek­ci­ju­

cr­ne­ tru­le­ži­ vi­no­ve­ lo­ze­ su­ostva­re­ni­10.06.2015.­go­di­ne.­Po­go­dan­pe riod za ostva re nje se kun dar ne

in fek ci je na sta vlja ju se i da lje to­kom­ju­na­i­08.ju­la­,­ka­da­je­du­že­vla­že­nje­ li­šća.­To­kom­ju­na­vi­no­va­lo za je u fa zi cve ta nja i pre cve ta­va nja, a ostva re ni su uslo vi za in­fek­ci­je,­pa­je­za­šti­ta­in­ten­ziv­na.

Me re bor be

U­ na­soj­ ze­mlji­ ne­ma­ zva­nič­no­ob­ja­vlje­nih­ ra­do­va­ o­ su­zbi­ja­nju­ovog­pro­u­zro­ko­va­ča­bo­le­sti,­pa­se­mo ra mo osla nja ti na is ku stva iz dru­gih­ze­ma­lja­i­ne­kih­na­ših­za­pa­ža­nja­iz­pret­hod­nih­go­di­na.Po­treb­no­ je­ uklo­ni­ti­ i­ spa­li­ti­

obo­le­le­la­sta­re­i­gro­zdo­ve,­či­me­se­u­zna­čaj­noj­me­ri­sma­nju­je­za­ra­zni­po­ten­ci­jal.

Ka snim je se njim ora njem se za­ra­že­no­ li­šće­ i­bo­bi­ce­du­bo­ko­za­o­ra­va­ju­či­me­se­sma­nju­je­po­ten­ci­jal­na­pa­da­u­na­red­noj­go­di­ni.

Sa pri me nom fun gi ci da (uko li­ko se ostva re uslo vi za pri mar ne in­fek­ci­je)­ tre­ba­ ot­po­če­ti­ ka­da­ su­la­sta­ri­10­15­cm­du­ži­ne­i­tra­je­do­po­čet­ka­ zre­nja­ gro­žđa­ .­ Broj­ pr­ska­nja­ za­vi­si­ od­ vi­še­ fak­to­ra,­ u­pr­vom­re­du­kli­mat­skih,­za­tim­ose­tlji vo sti sor te (ose tlji ve: Rajn ski Ri­zling,­ Tra­mi­nac,­ Pi­not­ No­ir,­ Sa­u vig non blanc) i vr ste fun gi ci da i kva­li­te­ta­pr­ska­nja.U­go­di­na­ma­po­volj­nim­za­raz­voj­

pa­to­ge­na­do­cve­ta­nja­je­neo­p­hod­no­oba­vi­ti­2­3­tre­ti­ra­nja.­Za­šti­tom­vi­no­ve­lo­ze­od­pla­me­nja­če­i­cr­ve­ne­pa­le­ži­šti­ti­se­ i­od­ove­bo­le­sti.­Obič­no­ se­ pr­vo­ pr­ska­nje­ oba­vlja­u­ fa­zi­ E­ (po­ja­va­ pr­vih­ li­sto­va)­ do­fa­ze­F­(tri­li­sta).­Od­pe­sti­ci­da­kod­nas ima ju do zvo lu fun gi ci di ko ji u sa­sta­vu­ ak­tiv­ne­ ma­te­ri­je­ sa­dr­že:­ba­kar,­fol­pet­ili­kap­tan.

Za­klju­čak

U­ mno­gim­ ze­mlja­ma­ pro­u­zro­ko­vač­ cr­ne­ tru­le­ži­ (Gu­ig­nar­dia­bid wel lii ) u po je di nim go di na ma mo­že­iza­zva­ti­ozbilj­ne­šte­te­u­pro­iz­vod­nji­ gro­žđa.­ Po­sled­njih­ go­di­na­ njen­ zna­čaj­ stal­no­ ra­ste­ i­ kod­nas.­ Ovu­ glji­vu­ tre­ba­ pra­ti­ti­ od­pro­le­ća­pa­do­po­čet­ka­zre­nja­gro­žđa­ i­po­po­tre­bi­he­mij­ski­su­zbi­ja­ti.­ Slič­ni­ simp­to­mi­ mo­gu­ na­sta­ti­usled­ože­go­ti­na­od­sun­ca.­Uko­li­ko­se ostva re uslo vi za in fek ci ju ceo grozd­mo­že­bi­ti­za­hva­ćen­bo­le­šću.­De talj nim pre gle dom use va i la­bo­ra­to­rij­skom­ ana­li­zom­ osu­še­nih­gro zdo va, uko li ko se mi kro sko pi­ra njem utvr di pri su stvo pe ri te ci ja, mo­že­se­sa­si­gur­no­šću­po­tvr­di­ti­da­se­ra­di­o­glji­vi­pro­u­zro­ko­va­ču­cr­ne­tru­le­ži­gro­žđa­(Gu­ig­nar­dia­bid­wel­lii),­a­ne­ože­go­ti­na­ma­od­sun­ca.

He mij skim me ra ma su zbi ja nja ovaj­pa­to­gen­se­uspe­šno­re­ša­va.

Li­te­ra­tu­ra:­[1]­Iva­no­vić,­M.,­Iva­no­vić,­D.­(2001):­Mi­ko­ze­i­

pse­u­do­mi­ko­ze­bi­lja­ka.­Be­o­grad,­Uni­ver­zi­tet­u­Be­o­gra­du­Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet,­str.­241­242.­[2]­Iva­no­vić,­M.,­Iva­no­vić,­D.­(2005):­Bo­le­sti­vo­ća­ka­i­vi­no­ve­lo­ze­i­nji­ho­vo­su­zbi­ja­nje.­Be­o­grad,­Uni­ver­zi­tet­u­Be­o­gra­du­Po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet,­str.­288­291.­[3]­Sli­ke­1,­2­i­3;­Go­

ri­ca­Ko­zo­ba­rić.

CR­NA­TRU­LEŽ­GRO­ŽĐA

Iza­zi­va­zna­čaj­ne­eko nom ske gu bit keAko­se­ne­su­zbi­ja­pro­u­zro­ko­vač­cr­ne­tru­le­ži­gro­žđa­u­po­je­di­nim­go­di­na­ma,­mo­že­ceo­grozd­in­fi­ci­ra­ti­i­iza­zva­ti­zna­čaj­ne­eko­nom­ske­gu­bit­ke­u­pro­iz­vod­nji­gro­žđa.­Na­ob­ron­ci­ma­Fru­ške­Go­re­2012.­go­di­ne­je­iza­zva­la­ozbilj­ne­šte­te

Pi­še:­Go­ri­ca­Ko­zo­ba­rić,­PSS­Ru­ma

Sl.1.­Simp­to­mi­na­li­stu­

Sl.­2.­Simp­to­mi­na­bo­bi­ca­ma

14 30. oktobar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Me to da sek su al nog zbu nji va­nja, ko ri šće nje spe ci fič nih fe ro mo na za ome ta nje pa re­

nja (“ma ting dis rup tion“) je vid bi­o lo ške kon tro le šte to či na ko ja ima sve ši ru pri me nu u sve tu, a za sni va se na ko ri šće nju sin te ti sa nih sek su­al nih fe ro mo na žen ke u ci lju ome ta­nja pa re nja.

Sam kon cept sek su al nog zbu nji­va nja da ti ra još od ra nih 70­tih go­di na. Već go to vo če ti ri de ce ni je se in ten ziv no ra di na raz vo ju ovog vi da bor be pro tiv naj va žni jih šte to či na u bilj noj pro iz vod nji. Pre ma sta ti stič­kim po da ci ma iz 2012. go di ne raz­vi je ni su pro iz vo di za pre ko 20 vr­sta šte to či na i ko ri ste se na vi še od 750.000 ha ši rom sve ta, sa

ten den ci jom po ve ća nja po vr ši na i bro ja štet nih or ga ni za ma ko ji bi se kon tro li sa li na ovaj na čin.

U naj ve ćoj me ri su za stu plje ni pro iz vo di za raz li či te vr ste štet nih lep ti ra (Le pi dop te ra), ali se raz vi ja­ju i sek su al ni zbu nji va či za štet ne vr ste tvr do kri la ca (Co le op te ra) [1]

Me ha ni zmi de lo va nja zbu­nji­va­ča

Ja buč ni smo ta vac (Car po cap sa po mo nel la), kao i dru gi in sek ti, se osla nja na he mij ske sig na le u ci lju pro na la že nja i pri vla če nja žen ki i muž ja ka ra di pa re nja. U pri rod nim okol no sti ma žen ka oslo ba đa iz ve­snu ko li či nu fe ro mo na ko ji pri vla če muž ja ka. Muž jak pra ti taj trag le te ći uz ve tar, uspe šno lo ci ra žen ku i do­la zi do ne sme ta ne ko pu la ci je.

Sek su al ni zbu nji va či sa dr že sin­te tič ke sek su al ne fe ro mo ne he mij­ski iden tič ne pri rod nom fe ro mo nu žen ke. For mu li sa ni su ta ko da obez­be đu ju kon ti nu i ra no i kon tro li sa no emi to va nje fe ro mo na to kom ce le

se zo ne. Pri li kom pri me ne zbu nji­va ča u va zduh se oslo ba đa ju ve li ka ko li či na fe ro mo na (je dan dis pen zer emi tu je ne ko li ko hi lja da pu ta ve će ko li či ne fe ro mo na od žen ke), što za po sle di cu ima ome ta nje nor mal nog pro ce sa pa re nja. Po na ša nje muž ja­ka se re me ti, što ote ža va pro na la­že nje žen ke i one mo gu ća va ili od la­že ko pu la ci ju. [1]

Da kle, po sto je dva mo gu ća me­ha ni zma de lo va nja zbu nji va ča. Je­dan od njih je in hi bi ci ja (one mo­gu ća va nje) od go vo ra muž ja ka na fe ro mon. Usled iz lo že no sti vi so kim kon cen tra ci ja ma fe ro mo na u va zdu­hu po di že se prag ose tlji vo sti muž­ja ka ta ko da on ne mo že da ose ti ma lu ko li či nu fe ro mo na ko ju emi­tu je žen ka ili jed no stav no do la zi do pre za si će no sti ču la ta ko da muž jak uop šte ni je u sta nju da ose ti mi ris fe ro mo na.

Dru gi mo gu ći me ha ni zam de lo­va nja je kom pe ti ci ja iz me đu fe ro­mo na ko je emi tu je žen ka, od no sno zbu nji va či. Po ovoj te o ri ji sen zor ni si stem muž ja ka na sta vlja da funk­ci o ni še nor mal no, ali je trag žen ke ma ski ran, pa muž jak gu bi zna čaj no vre me i ener gi ju pra te ći la žne tra­go ve.

U oba slu ča ja, šan sa da muž jak lo ci ra žen ku je zna čaj no re du ko va­na, pa je ko pu la ci ja one mo gu će na ili se od la že.

S ob zi rom da se sa sta re njem žen ke sma nju je nje na re pro duk tiv­na spo sob nost, od la ga nje ko pu la ci­je usled vi so kog ni voa ome ta nja re­zul ti ra kon tro lom po la ga nja fer til nih ja ja i pi lje nja i na taj na čin one mo­gu ća va po ja vu sle de će ge ne ra ci je.

Mo guć nost kon tro le ja buč nog smo tav ca, kao naj va žni je šte to či­ne u pro iz vod nji ja bu ke ima ve li ki zna čaj.

Me to da sek su al nog zbu nji va nja se ko ri sti kao al ter na tiv na ili do­pun ska me ra stan dard noj za šti ti. Ona mo že obez be di ti sa mo stal nu kon tro lu pri ni žoj broj no sti po pu­la ci je. Što je ve ća broj nost, ve će su i šan se da do đe do ko pu la ci je u iz ve snoj me ri, a sa mim tim i do po la ga nja ja ja, pi lje nja i na kra ju ošte će nja plo do va. S to ga, pri vi­šoj broj no sti po pu la ci je neo p hod­no je kom bi no va nje ove me re sa pri me nom in sek ti ci da.

Da bi se pri stu pi lo pla ni ra nju kon tro le ja buč nog smo tav ca pri­me nom ove me to de po želj no je po zna va ti isto ri jat pri su stva ove šte to či ne u da tom za sa du kao i u okol nim za sa di ma, ili ba rem ima ti pro ce nu pri ti ska u pret hod noj se­zo ni. To se po sti že ana li zi ra njem ulo va u fe ro mon skim klop ka ma, kao i ana li zi ra njem in fe sta ci je (ubu še nja).

Uko li ko je u pret hod noj se zo­ni ve o ma ni zak (< 20 ima ga; < 0,01% ubu še nja) ili ni zak pri ti sak (20­ 50 ima ga; 0,01 ­ 0,4% ubu­še nja) zbu nji va či se mo gu ko ri sti ti sa mo stal no, ili uz je dan tret man u pro le će ra di odr ža va nja ni skog ni­voa po pu la ci je. Uko li ko je pri ti sak sred nji (50­100 ima ga; 0,5 – 0,9% ubu še nja) do vi sok (100­ 200 ima­ga; 1­4% ubu še nja) pre po ru ču je se pri me na zbu nji va ča uz re du ko­van (“light”) pro gram za šti te. Ovo va ži za za sa de u ko ji ma je po pu­la ci ja u pr vih go di nu ­ dve pre vi­so ka da bi se kon tro li sa la sa mo zbu nji va či ma. U slu ča ju ve o ma vi­so kog pri ti ska (>200 ima ga; >5% ubu še nja) pre po ru ka je kom bi na­ci ja zbu nji va ča i pu nog pro gra ma za šti te ka ko bi se dra stič no sma­nji la po pu la ci ja u voć nja ci ma sa vi so kim ni vo om po pu la ci je i ošte­će nja. Ka da je u pi ta nju iz bor in­sek ti ci da, tre ba ko ri sti ti pre pa ra te na ba zi ak tiv nih ma te ri ja bez štet­nih efe ka ta ili sa sla bim uti ca jem na ko ri sne in sek te (di flu ben zu ron, flu fe nok su ron, te bu fe no zid, me­tok si fe no zid, spi no sad, ema mek­tin ben zo at, ti a klo prid, hlo ran tra­ni li prol, hlo r pi ri fos, fo smet,…), pri

če mu tre ba iz be ga va ti sin te tič ke pi re tro i de i or ga no fos fa te ko ji su tok sič ni za ko ri sne in sek te i zbog pro ble ma re zi stent no sti.

Za jed no sa sek su al nim zbu nji­va či ma neo p hod no je ko ri sti ti i fe­ro mon ske klop ke ko je su ključ na kom po nen ta u mo ni to rin gu ja buč­nog smo tav ca. Osim u že lje nom za sa du po želj no ih je po sta vi ti i u su sed ni kon ven ci o nal ni za sad, ka­ko bi se mo glo pra ti ti kre ta nje po­pu la ci je. Fe ro mon ske klop ke tre ba po sta vi ti 15­30 da na pre zbu nji va­ča, a zbu nji va če pre po čet ka le ta ja buč nog smo tav ca. Rav no mer no se di stri bu i ra 500 zbu nji va ča po hek ta ru uz oja ča nje spo lja šnjih re do va, zbog ni že kon cen tra ci je fe ro mo na u va zdu hu usled in ten­ziv ni jeg de lo va nja ve tra na ivič nim de lo vi ma par ce le.

Oči ta va nje klop ki tre ba vr ši ti jed nom ne delj no (po po tre bi če­šće), a oči ta va nje plo do va (1000) na ubu še nja jed nom me seč no, na kon sva ke ge ne ra ci je i pri ber­bi (EP PO PP 1/007 (3)). Tret man se pre po ru ču je uko li ko ošte će nja do stig nu utvr đe ni prag štet no sti (tabela 2).

Kom bi na ci ja ovih ala ta, kao i po­zna va nje bi o lo gi je šte to či ne obez­be đu ju po uz dan me tod kon tro le i do no še nja od lu ke o in sek ti cid nom tret ma nu. Ako zbu nji va či funk ci o­ni šu, u fe ro mon skim klop ka ma se ne oče ku je ulov. Ako se uhva ti čak i je dan lep tir, pret po sta vlja se da je muž jak u sta nju da pra ti mi ris i pro na đe žen ku, što zah te va do­dat nu stra te gi ju.

Pri me nom zbu nji va ča tret ma ni se mo gu zna čaj no re du ko va ti, ili čak eli mi ni sa ti. Kraj nji ci lje vi su: pre ven ci ja zna čaj ni jih ošte će nja, re du ko va nje broj no sti po pu la ci je, od no sno odr ža va nje ni skog ni voa po pu la ci je, kao i po di za nje po pu­la ci je ko ri snih in se ka ta što vo di sma nje nju bro ja tret ma na i pro tiv se kun dar nih šte to či na. Pr vi cilj se pre ma is ku stvi ma mo že ostva ri­ti već to kom pr ve go di ne pri me ne zbu nji va ča, u slu ča ju ni skog ni voa po pu la ci je i od su stva mi gra ci je šte to či ne iz su sed nih voć nja ka. Za dru ge ci lje ve po treb no je vi še go­di na uza stop ne pri me ne (naj ma­nje dve). Jed nom ka da se po pu la­ci ja ja buč nog smo tav ca re du ku je, zbu nji va či se mo gu ko ri sti ti sa mo­

stal no. Zbog sma nje ne po tre be za he mij skom za šti tom ovo je eko lo­ški pri hva tljiv me tod, te mo že za­do vo lji ti prin ci pe in te gral ne, ali i or gan ske pro iz vod nje.

Re gi o nal ni cen tar Ru ma je u okvi ru si ste ma “Prog no zno­iz ve­štaj ne slu žba za šti te bi lja” po sta­vio ogled sa zbu nji va či ma (2014. i 2015.) u za sa du ja bu ke sta rom 3 go di ne, sa ni skim ni vo om po pu la­ci je u pret hod nim se zo na ma, a u či joj se ne po sred noj bli zi ni na la zi sa mo je dan kon ven ci o nal ni za sad ja bu ke. Pri li kom oči ta va nja u ve­ge ta ci o noj se zo ni 2014. go di ne na fe ro mon skim klop ka ma ni je bi lo ulo va. Ne uoča va se pri su stvo ja­ja ni ti ubu še nja sve do pred kraj ju la me se ca. Pr va ubu še nja se re­gi stru ju u spo lja šnjim re do vi ma kao po sle di ca do le ta nja oplo đe nih žen ki iz su sed nog voć nja ka, ali i ni že kon cen tra ci je fe ro mo na u va­zdu hu. To kom ve ge ta ci je ni je do­stig nut prag štet no sti ta ko da se ni je uka za la po tre ba za in ter ven­ci jom pro tiv ja buč nog smo tav ca, a ura đe na su sa mo tri tret ma na pro tiv li snih va ši ju. Oči ta va njem na kon ber be usta no vljen je pro ce­nat ubu še nja ma nji od 0,1% (ni­zak pri ti sak)

Za­klju­čak

Ne mo že mo na osno vu jed ne go di ne is ku stva po u zda no tvr di ti da su ova ko do bri re zul ta ti sa mo po sle di ca pri me ne zbu nji va ča, s ob zi rom da je u pi ta nju mlad za­sad bez zna čaj ni jeg isto ri ja ta pri­su stva ja buč nog smo tav ca. Ono što mo že mo re ći je da u ova kvim i slič nim za sa di ma (pro stor no izo lo­va ni i do bro odr ža va ni, bez okol nih za pu šte nih za sa da i ja čeg pri ti ska šte to či ne) po sto ji mo guć nost efi­ka sne kon tro le po pu la ci je i pre­ven ci je ošte će nja, a sa mim tim i re du ko va nja bro ja tret ma na ili nji­ho vog eli mi ni sa nja.

Pre po ru ke ve za ne za po sta vlja­nje zbu nji va ča, fe ro mon skih klop ki, oči ta va nja i tret ma ne po ti ču iz ori­gi nal nog uput stva pro iz vo đa ča Iso­ma te ti pa zbu nji va ča ko je RC Ru ma ko ri sti na svo joj ogled noj par ce li.

Li te ra tu ra:[1] Prog no zno-iz ve štaj na slu žba

za šti te bi lja

MO­GUĆ­NOST­KON­TRO­LE­JA­BUČ­NOG­SMO­TAV­CA­KO­RI­ŠĆE­NJEM­SEK­SU­AL­NIH­ZBU­NJI­VA­ČA

Efi­ka­sne­kon­tro­le­po pu la ci je Za­jed­no­sa­sek­su­al­nim­zbu­nji­va­či­ma­neo­p­hod­no­je­ko­ri­sti­ti­i­fe­ro­mon­ske­klop­ke­ko­je­su­ključ­na­kom­po­nen­ta­u­mo­ni­to­rin­gu­ja­buč­nog­smo­tav­ca.­Osim­u­že­lje­nom­za­sa­du­po­želj­no­ih­je­po­sta­vi­ti­i­u­su­sed­ni­kon­ven­ci­o­nal­ni­za­sad,­ka­ko­bi­se­mo­glo­pra­ti­ti­kre­ta­nje­po­pu­la­ci­je

Pi še:­Sa­nja­Ku­zma­no­vić,­PSS­Ru­ma

Tip­kon­tro­le­ Pe­riod­ Broj­ubu­še­nih­plo­do­va/­1000­pre­gle­da­nih­

I ge ne ra ci ja Jun 3­(0,3%)

II ge ne ra ci ja Jul 5­(0,5%)­

III ge ne ra ci ja Av gust 8 (0,8%)

Štet ni or ga ni zam Bilj ke do ma ći ni

Cydia po mo nel la ­ja bu kin smo ta vacAdo xophyes ora na ­ ja bu kin sa vi jačCydia fu ne bra na ­ šlji vin smo ta vacCydia mo le sta ­ bre skvin smo ta vacAnar sia li ne a tel la ­ bre skvin mo ljac

Synant he don spp. ­ sta klo kril ciZeuzera pyrina ­ beli drvotočac

ja bu ča sto i ko šti ča vo vo će

Lo be sia bo tra na ­ si vi gro zdov smo ta vacEupoecilia ambiguella ­ žuti grozdov smotavac vi no va lo za

Plu tel la xylo stel la ­ ku pu sni mo ljacTuta absoluta ­ moljac paradajza po vr će

Lyman tria dis par – gu bar li sto pad ne šu me

Ta­be­la­1.­Ne­ke­od­šte­to­či­na­ko­je­su­pri­sut­ne­i­zna­čaj­ne­na­na­šem­pod­ne­blju,­a­mo­gu­se­kon­tro­li­sa­ti­na­ovaj­na­čin­[1]

Sli ka 1. Lep tir ja buč nog smo tav ca

Sli ka 2.Fe ro mon ska klop ka

30. oktobar 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. novembra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sred nja mi ni mal na tem pe ra tu­ra va zdu ha u no vem bru ima će vred no sti ma lo iz nad vi še go­

di šnjeg pro se ka, pri če mu će nje­na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.5ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost no vem bar ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va­zdu ha od 4.5ºS.

Sred nja mak si mal na tem pe ra tu­ra va zdu ha u no vem bru bi će ma lo iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, sa vred­

no sti ma u pro se ku vi šim oko 0.5ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak­si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom no vem bra bi će oko 11.2ºS.

Sred nja ko li či na pa da vi na to kom no vem bra bi će u gra ni ca ma vi še go­di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 2 mm u od­no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o­gra du i ši roj oko li ni sred nja no vem­bar ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 55 mm.

Kad se le či le ko vi tim bi ljem u bor bi pro tiv zlo ćud nih tu mo­ra ne tre ba ko ri sti ti: med,

gro žđe, slat ko, še ćer, mast, sla no i ki se lo, sla do led, bom bo ne, ži vo­tinj sko sa lo. Ne sme ju se, upo tre­blja va ti su še na me sa i je la sa ja kim za pr ška ma.

Kod obo lje nja ra ka, glav na hra na tre ba da bu de uglav nom za stu plje­na ja ji ma, po seb no se pre po ru ču­je ki se lo mle ko ko je sla bi va re nje i tru lje nje u cre vi ma, a ko je na sta je pro ce som bo le sti. Ko ri sno je je sti ri­bu, pi le ti nu, te le ti nu, su pe, ka šu od helj de, gra šak, so ju, pi ri nač, ove­sne pa hu lji ce, sir, po vr će, be li luk, šar ga re pu, cve klu, per šun, ku pus (svež i ki seo).

Kod ra ka že lu ca ko ri sno je pi ti vo du za vre me je la u ko ju se do­da ka ši ka ja bu ko vog sir će ta, ta ko se pri va re nju sko ro ne ose ća smet­nja.

Tre ba je sti što vi še cr nog lu ka, i sta vlja ti oblo ge cr nog lu ka na bol na me sta.

Si rup iz so ka aloe (Aloe vul ga ris) sa ka pi ma gvo žđa slu ži kao op šte okre plju ju će sre stvo za spre ča va nje stva ra nja no vo na sta lih tu mo ra.

Sok is ce đen iz bilj ke hu di ke (Vi­bur num lan ta na), a po seb no tre ba zna ti, da uku van sok od gran či ca i plo do va hu di ke is po lja va do bro dej­stvo pri le če nju ra ka.

Šum ski hmelj (Hu mu lus lu pu lus) ima ši ro ko dej stvo u ve ći ni slu ča je­va kod le če nja od ra ka.

Čaj od bar skog či sta ca (Stachys pa lu stris), ko ren i li sto vi

Je lov nu ka ši ku ove bilj ke sta vi ti u 2.dl. pro klju ča le vo de, kad se pro­

hla di ko ri sti se za oblo ge ko je tre ba dr ža ti na bol nom me stu 40­60. Mi­nu ta. Ko ri sti se kod raz li či tih oto ka i otvr dli na (čvo ro va). Na oto ke grud­nih žle zda sta vlja ju se oblo ge sva­ko dnev no dok otok ne spla sne.

Čaj od bre zo ve glji ve (Be tu la ver ru co sa)

Sa ko re bre ze ski nu ti glji vu be le bo je, isit ni ti i osu ši ti. Uze ti jed nu je­lov nu ka ši ku isit nje ne bre zo ve glji­ve i po to pi ti u po la li tre pro klju ča le vo de. Ka da se ohla di pro ce di ti i pi ti, pre je la. Ovaj čaj uma nju je bo lo ve kod zlo ćud nih tu mo ra, na bi lo kom me stu, bez ika kve po ja ve sla bo sti, ka da je is klju če na mo guć nost hi ru­ške in ter ven ci je i ra di o lo ške te ra pi­je.

Uoče no je da se u za če tom sta di­ju mu raz vo ja ra ka, ovim ča jem mo­že se za u sta vi ti raz voj, uma nji ti bol, po bolj ša ti op šte sta nje.

Čaj od osu še nih li sti ća cve ta sun co kre ta, ko ri sti se kao sre stvo u bor bi pro tiv ra ka.

Osu še ni cve to vi krom pi ra (So­la num tu be ro sum)

Jed na je lov na ka ši ka ovih cve­to va u po la li tre pro klju ča le vo de. Osta vi ti po klo plje no da se ohla di. Uzi ma se tri pu ta dnev no po la sa­ta pre je la po ka fe nu šo lju. Tra ja­nje le če nja – dok se po pi je 5. Li ta ra ovog ča ja.

Ka ko ukro ti ti tu mor ?

Iako nji ho ve do me te ne tre ba po­ce nji va ti, ra dio i he mo te ra pi ja ve ro­

vat no ne mo gu još mno go to ga da pru že u bor bi pro tiv tu mo ra. Vre me je da po tra ži mo no ve pu te ve, no ve ide je, no ve te ra pi je...

Me đu on ko lo zi ma se sve vi še učvr šću je jed na no va ško la mi šlje­nja, ko ja sma tra da tre ba pro me­ni ti stra te gi ju u is cr plju ju ćem po­zi ci o nom ra tu pro tiv ra ka. Nad sto­ja nje da se ubi je što vi še bo le snih će li ja ili da se one čak sve uni šte, osim što je neo sno va no op ti mi stič­ko, mo že i da pred sta vlja pot pu no po gre šan pri stup pro ble mu. Mno gi su, na i me, uve re ni da su „ra zor­na sre stva“ , kao što su zra če nje i he mo te ra pi ja, već do sti gli vr hu­nac svo jih mo guć no sti i da ni ka da ne će mo pro na ći efi ka sno sred stvo pro tiv ra ka, uko li ko na sta vi mo da ide mo tim pu tem. Po treb na su nam no va re še nja.

Da nas se zna da su kan ce ro­ge ne će li je naj če šće ve o ma slič­ne nor mal nim će li ja ma. U to me i je ste osnov na sla bost agre siv nih te ra pi ja či ji na pad ne mo že da bu­de se lek ti van. Sve će li je se na la ze u mre ži gu sto is pre ple ta nih ve za, ko je po je di ne ele men te na go ne na raz mno ža va nje, spe ci ja li za ci ju ili pro gra mi ra no sa mo u bi stvo. S tom raz li kom što je kod kan ce ro znih će li ja ne ka od tih ve za „u pre ki­du“, či me se na ru ša va krh ka rav­no te ža u zdra vom or ga nu, ko ji na kra ju „iz vla či de blji kraj“.

Ova kav pri stup mo gao bi da se sve de na sle de će pi ta nje: da li po kva re ni te le vi zor raz bi je te u pa ram par čad ili po ku ša va te da ga po pra vi te? Ali, ka ko mo gu da se po pra ve pre ki nu ti ili na ru še ni pro ce si u bo le snom tki vu? Po mo­

ću le ko va ko ji de lu ju na sre di nu u ko joj se na la zi bo le sna će li ja.

Kon kre tan pred log: tre ba iden ti fi ko va ti raz li či te po pu la ci je će li ja ko je ka rak te ri šu ne ki po­re me ćaj u funk ci o ni sa nju na ni­vou „ka nal ve za“ i on da ih tre­ba od ga ja ti u la bo ra to ri ji; na taj na čin bi se stvo ri la ko lek ci ja svih mo gu ćih „kva ro va“ ko ji mo gu da do ve du do po ja ve ra ka; na će­li ja ma od ga ja njem u la bo ra to ri ji la ko mo gu da se is pro ba ju no vi le ko vi (za sva ki po je di nač ni po­re me ćaj). Le ko ve ko ji se po ka žu kao efi ka sni ka sni je sa mo tre ba pri me ni ti na obo le li ma. Ume sto što po ku ša va mo da ubi je mo ču do­vi šte, tre ba da pri be ga va mo tri ko­vi ma ka ko bi smo ga ukro ti li i uči ni li bez o pa snim, da bi smo mo gli da ži­vi mo sa njim.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA NO VEM BAR

Ma lo to pli ji i pro seč no vla žan me sec

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Ne ko li ko ko ri snih sa ve taUme sto što po ku ša va mo da ubi je mo ču do vi šte, tre ba da pri be ga va mo tri ko vi ma ka ko bi smo ga ukro ti li i uči ni li bez o pa snim, da bi smo mo gli da ži vi mo sa njim

(Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

Sta ri re cep ti

Po treb no je: 250 gr svinj ske ma sti (mo ze i mar ga rin ali su sa ma sti ne u po re di vo, is pr o ba no i de fi­ni tiv no lep še), 250 gr mle ve nih ora­ha, 250 gr še će ra u pra hu, 3 ja ja, 500 gr bra šna.

Mo dli ce za ša pi ce ko je mo že te na ći u sva koj li mar skoj rad nji, a ima ih i na pi ja ca ma.

Pri pre ma: Pr vo do bro ru kom iz­ra di te mast i še ćer da se le po sje di­ne. Do daj te ja ja, ora he i bra šno.

Sva ki ka lup pre ma ži te sa ma lo ma sti i po spi te bra šnom. Pu ni te ih ali ne do kra ja jer se u pe če nju one ma lo po dig nu.

Pe ci te ih na 180C oko 15­20 mi­nu ta.

Ka da su go to ve osta vi te ih da se ohla de pa ih uva ljaj te u prah se ćer i va ni lu.

Ako ih pra vi te ko ji dan ra ni je, re­ci mo par da na pred sla vu, uva ljaj te ih u še ćer dan na ko ji će te ih po­slu ži ti a do ta da ih ču vaj te u za tvo­re noj me tal noj ili pla stič noj ku ti ji. Ta ko mo gu da sto je i do 10 da na.

Ša pi ce

Pro te kla ne de lja će osta ti upam-će na po ne slav nom re kor du

na no vo sad skoj ber zi, ob zi rom na oklo nost da je pro me to va no sve-ga 198 to na ro be ukup ne vred no-sti 5.992.140 di na ra. U od no su na pret hod ni ne delj ni pe riod to pred-sta vlja 6 pu ta ma nji fi zič ki, od-no sno fi nan sij ski obim pro me ta. Ber ba ku ku ru za se ne u o bi ča je no odu ži la, tr ži šte pše ni ce mi ru je, a ni tr ži šte so je se ni je sta bi li zo va lo u po nu di. Ne ma dru gog ob ja šnje-nja za ta ko ve li ku pa siv nost tr go-va nja u ok to bru.

Odav no ni je to li ko du go tra ja-la ber ba ku ku ru za. Vla žno i ki šo-vi to vre me ne sa mo da spre ča va ju ski da nje use va, već i uti če na kva-li tet zr na. U po nu di se sve če šće po ja vlju je ku ku ruz van stan dar da kva li te ta i to u ve li koj me ri od bi ja kup ce, pre sve ga iz vo zni ke, ko ji su za i ne re so va ni za kva li tet ni ji ku-ku ruz. Pro seč na ce na ku ku ru za u pro te kloj ne de lji je iz no si la 17,93 din/kg (16,30 bez PDV). U od no-su na pret hod nu ne de lju to je rast od 0,62%. Iz vo zna kal klu ci ja pod ova kvim okol no sti ma i da lje ni je

po volj na po iz vo zni ke ko ji su zbog to ga vr lo pa siv ni u tr go va nju. Rast do la ra u od no su na EUR bi mo gao da pod stak ne evrop ske, pa i srp-ske iz vo zni ke na ve ću pri sut nost na svet skom tr ži štu ži ta ri ca.

Pše ni com se ni je tr go va lo u ne de-lji za na ma. Sta bil no tr ži šte pše ni ce ne stva ra ner vo zu na tr ži štu, pa ni pe ri o di ka da se ovom ro bom iz tih

raz lo ga i ne tr gu je su sve če šći. Ce na pše ni ce se od po čet ka že tve kre ta la u vr lo uskom ce nov nom okvi ru od sve-ga 1,50 din/kg. Is ku stvo pret hod nih go di na nam go vo ri da ka ko se pri bli-ža va kraj ka len dar ske go di ne ta ko i ce na hleb nog zr na ra ste. Da li će se ta kav sce na rio od i gra ti i ove, po mno go če mu spe ci fi č ne go di ne, vi de-će mo na red nih ne de lja.

Ce na so je na ba zi tek jed nog re a li zo va nog ku po pro daj nog ugo-vo ra je re gi stro va na na ni vou od 44,55 din/kg (40,50 bez PDV), što je u od no su na pret hod nu ne de lju pad od 1,42%.

Sun co kre to va sač ma sa 33% pro te i na je tr go va na po ce ni od 29,04 din/kg (24,20 bez PDV).

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 30. oktobar 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 19. 10. do 23. 10. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Že tva ku ku ru za i so je u SAD-u, od vi ja ju se pod po volj nim uslo-vi ma.

Pše ni ca sa de cem bar skom is po ru kom je na sa mom kra ju ne-de lje pro me to va na po ce ni ko ja je za 2,35% ni ža u od no su na pro šlu ne de lju, dok je ku ku ruz, ta ko đe sa is po ru kom u de cem bru sku plji za 0,074%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, DECEMBARSKI 2015.po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 180,86 $/t 178,43 $/t 180,49 $/t 181,74 $/t 180,27 $/t

Ku ku ruz 148,26 $/t 146,84 $/t 148,26 $/t 149,84 $/t 148,89 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, nov 15 330,04 $/t 327,39 $/t 329,23 $/t 332,61 $/t 330,19 $/t

So ji na sač ma, okt 15 312,00 $/t 310,40 $/t 309,50 $/t 310,50 $/t 307,80 $/t

• Bla gi rast ce ne ku ku ru za• De ša va nja na svet skim ber za ma

Ak tu el ni ki šni pe riod, znat no je one mu gu ćio in zen ziv ni je ak tiv no-sti na na šim po lji ma, ka da su u pi ta nju i že tva so je i ber ba ku ku-ru za. Ka ko su, isto rij ski po sma tra-no, u ovom pe ri o du upra vo po me-nu ti pro iz vo di pred sta vlja li no si o ce rob no-ber zan skog pro me ta, pot-pu no je lo gič no što je i ovo ne delj-ni pro met na „Pro dukt noj ber zi“ u

No vom Sa du de set ko van, u od no-su na pret hod ni pe riod.

Prak tič no je sa mo bla gi rast ce-ne ku ku ru za, kao po sle di ca već po me nu tih me teo-uslo va, uti cao na kre ta nje in dek sne vred no sti PRO DEX-a. Na da na šnji dan ovaj in deks be le ži vred nost od 205,83 po e na, što je za 0,30 in dek snih po e na vi še ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2015. 48 17,93 48 17,93 +0,62%

So ja, rod 2015. 50 44,55 50 44,55 +1,42%

Sun co kre to va sač ma 33% 100 29,04 100 29,04 -1,22%

Pše ni ca, rod 2015. 600 20,02-20,42 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

154,61 EUR/t (fu tu res dec 15)

149,78 EUR/t (fu tu res nov 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

177,75 EUR/t (fu tu res dec 15)

164,00 EUR/t (fu tu res nov 15)

U Pa ri zu je pše ni ca u po sled njih ne de lju da na sku plja za 0,14%, a ku ku ruz za

1,71%, dok je pše ni ca u Bu dim pe šti u od no su na kraj pro šle ne de lje jef ti ni ja za 0,15%, a ku ku ruz, ta ko đe, za 0,15%.

U od no su na kraj pro šle ne de lje fju čers na so ju je jef ti ni ji za 0,73%, dok je de cem bar ski fju čers na so ji nu sač mu

jef ti ni ji za 1,97%

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 19.10.2015. - 26.10.2015.

POVrĆE 19.10.2015. - 26.10.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Novi Sad - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

30. oktobar 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 19.00 18.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 23.00 bez promene prosečna

2Lucerkino brašno (min 15% protei-

na)džak 25kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene slaba

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene slaba

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 70.00 80.00 75.00 bez promene prosečna

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 19.00 22.00 21.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 17.00 15.00 rast prosečna

2 Boranija (olovka) Domaće kg 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

3 Boranija (šarena) Domaće kg 100.00 100.00 100.00 bez promene slaba

4 Boranija (žuta) Domaće kg 130.00 150.00 130.00 pad slaba

5 Brokola (sve sorte) Domaće kg 100.00 140.00 120.00 pad prosečna

6 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 bez promene prosečna

7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene prosečna

8 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 65.00 110.00 110.00 bez promene vrlo slaba

9 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 30.00 45.00 40.00 pad dobra

10 Kelj (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 60.00 bez promene vrlo slaba

11 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 130.00 150.00 140.00 pad vrlo slaba

12 Krastavac (Kornišon) Domaće kg 80.00 90.00 80.00 pad slaba

13 Krastavac (salatar) Domaće kg 60.00 65.00 60.00 rast dobra

14 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

15 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

16 Kupus (sve sorte) Domaće kg 20.00 35.00 25.00 rast dobra

17 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 300.00 350.00 350.00 bez promene dobra

18 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 22.00 bez promene slaba

19 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 40.00 30.00 bez promene dobra

20 Paprika (Babura) Domaće kg 60.00 75.00 75.00 rast dobra

21 Paprika (ljuta) Domaće kg 170.00 200.00 180.00 bez promene prosečna

22 Paprika (ostala) Domaće kg 65.00 120.00 80.00 bez promene dobra

23 Paprika (šilja) Domaće kg 65.00 90.00 80.00 rast dobra

24 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 85.00 85.00 85.00 bez promene slaba

25 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 65.00 80.00 75.00 bez promene dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 180.00 180.00 pad slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 125.00 125.00 bez promene dobra

3 Breskva (sve sorte) Domaće kg 50.00 70.00 50.00 bez promene slaba

4 Dunja (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 70.00 bez promene slaba

5 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 120.00 120.00 pad prosečna

6 Grožđe (belo ostale) Domaće kg 75.00 85.00 85.00 rast dobra

7 Grožđe (crno Hamburg) Domaće kg 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

8 Grožđe (crno ostale) Domaće kg 75.00 85.00 85.00 rast dobra

9 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

10 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 bez promene prosečna

11 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 rast dobra

12 Jabuka (Gloster) Domaće kg 45.00 45.00 45.00 rast vrlo slaba

13 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 bez promene dobra

14 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene dobra

15 Jabuka (Melrouz) Domaće kg 35.00 35.00 35.00 bez promene vrlo slaba

16 Jabuka (Mucu) Domaće kg 40.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

17 Jabuka (ostale) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 rast prosečna

18 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 450.00 500.00 450.00 - vrlo slaba

19 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 135.00 135.00 - vrlo slaba

20 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 75.00 80.00 80.00 bez promene dobra

21 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 85.00 100.00 95.00 rast slaba

22 Kruška (ostale) Domaće kg 65.00 70.00 65.00 bez promene dobra

23 Kruška (ostale) Domaće kg 75.00 85.00 85.00 rast prosečna

24 Lešnik (očišćen) Domaće kg 900.00 1000.00 1000.00 bez promene vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 280.00 300.00 290.00 bez promene

2 Jarad sve težine sve rase kg 210.00 230.00 220.00 bez promene

3 Koze sve težine sve rase kg 140.00 160.00 150.00 rast

4 Krmače za klanje >130kg sve rase kg 120.00 140.00 130.00 rast

5 Ovca sve težine sve rase kg 130.00 160.00 140.00 bez promene

6 Prasad 16-25kg sve rase kg 170.00 200.00 180.00 rast

7 Prasad <=15kg sve rase kg 170.00 190.00 180.00 bez promene

8 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 140.00 170.00 160.00 bez promene

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 280.00 bez promene prosečna

2 Junad >480kg sve rase 220.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

3 Ovca sve težine sve rase 100.00 120.00 110.00 bez promene prosečna

4 Prasad 16-25kg sve rase 180.00 190.00 180.00 pad prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 19.00 23.00 22.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 23.00 26.00 24.00 pad slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene prosečna

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 rast dobra

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Trak tor IMT-589 DV kom plet no de talj no re mon to van i ser vi si ran uodlič nom je sta nju rad nom sta nju spre man za rad i ra di sve funk-ci je. Tel:061/200-32-17.

• Mo to kul ti va tor IMT 502 u is prav nom sta nju. Mo tor je Brigs-Stra ton.Tel:063/370-150.

• IMT 539, 1992. god. sa ka bi nom, u eks tra sta nju, 3600 rad nih sa ti. Tel:063/531-155.

• Ur sus C360 1984. god. Ku pljen nov je di ni vlsnik. Po sle pu ne ge ne ral ne ra dio 50 sa ti. Sve is prav no i plug Le o pard kao i 4-kril na dr lja ča. Tel:060/338-94-30.

• IMT 539, Sa ka bi nom i kom pre so rom,no ve gu me. Tel:064/235-05-57.

• Ze tor 5718 u od lic nom sta nju. Trak tor je re gi stro van, 100% is pra van, bez ika kvih ula ga-nja. Ce na po do go vo ru.

Tel:063/845-98-70.

• Mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta nju ben-zi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod nje, tri konj ske sna ge.Tel:064/200-41-00.

• Fre za pri ko li ca. Tel:063/854-16-38.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me-nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel-:467-717 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel :064/063-2 4-34.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova.T el: 069/668-206.

● P rodajem traktor IMT 5 78 u isp rav nom stanju, i dva pluga. U Laćarku . Tel: 063/660-748.

● K ombajn Epple M obil 1240. U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, 1980. g odište. T el :062/186-94-06.

● Ber ač za kuk uruz Zmaj 213, jednoredni, ispravan 1982. god. Te l:063/531 -15 5.

● IMT 539 s a kabinom i kompresorom, nove gu m e.Tel:064/235-05-57.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova. Te l: 069/6 68-206.

• Pro dajem Vla dimirca novi tip sa jedn im menj ačem u dobrom stanju i setvospremač. Te l: 467 -717.

• Prodajem V ladimi rca , novi t ip sa je dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fer gu sona 533 ili 539 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel:0 6 4/063-24-34.

• Traktor John Deere 6 200, 85KS, 1994 . god , 7700rc, gum e sve 4 s u s koro no ve, ima rev erzer, u odličnom stanju, iz u voza. Te l: 0 65/825 -66 -54.

OPREMA

• Povo ljn o dvore dni be ra č Z maj K2 u od ločno m s ta nju ge neralno i deta ljno r em ontova n novo s ve sta vl jeno kai še vi , ležaj i, taru p kuč iš ta i le ž ejev i i no že vi novi tarupa samoo štreći, k om-ušačk i st o nov i o stale s ve gumene l opatice na kr aju o fa rban i urađena elektro instalacija Tel:0 61/20 0-32-1 7.

• Plu g IM T756, trobrazdni, cena po dogovor u. Tel: 064/198 -76 -15.

• Plug Le mken ob rtač t rob razni 3x30 12 coli, stanje odlično. Tel:0 61 /200-32- 17.

• Ber ač 2 21 sa bun ker om i rudo m na hid-raulično ukrštanje, u dobr om s tanju. T el:022/664-596.

• Sejačica z a kuk uruz SKP T- 4 " OLT Osjek", mehanička četv orore dn a. Tel:0 22 /4 76-092.

• Žitna sej alica s axs onija 2 .5 metra iz uvoza u odlicnom st an ju. Tel :06 4/145-4 4-98.

• Pr skalica u odl ičnom s tanju, uv ez ena iz Švajc ars ke , bu re 800 lita ra , pum pa če tvorokl-ipna marke A nno vi Reverb er i, grane 12m sa mog ućnošću p rošir enj a , cevi proh romske, p omoću hid ra ul ike se gr ane o tvara ju-otk-ljučavanja-zakreću-dizu gore , do le. Tel :06-4/296-37-99.

• Prikolica trakt orska T AM 5t , stari tip, nije kiper. Dimenzije 400x185x90. Gume 7 .50 -2 0. T el:106 0/ 545- 75-56 .

• Četv oro krilne, pe to krilne masivne drlj ače za tra kt or e preko 60 KS i tr okrilne proširene za traktore ispo d 60 KS. Tel:06 4/ 2 33 -15 -31.

• Prikol ica IMT jednoosovinka kiper 4 tone, 1 98 9. god. Tel: 063 /531-15 5.

• P rodaje m nov t rakto rs ki ure đa j buša č rupa bu nara,šipo va ,stubo va ,sadnica• Bušenj e s e izvodi spiralom u jedn om zahva tu (do 3m) ili nasta vlja njem sp irala (o d 1,5m) do potrebn e d ubine. B uš ilica mo že da s e zakreće po uzduž no j ravni traktora od 90º-7 5º Gabariti 700x1250x3250 mm, Masa 760 k g. Tel:065 / 559-12-23.

• Trobrazdni plug Leopard sa toč kom. Te-l:022/7 36- 06 6.

• Plug ravnjak č eški, č etvoro bra zdni, 4x30 12 coli, stanje o dl ično. T el: 061/200-32-17.

Prikolica trakt orska T AM 5t , stari tip, nije kiper. Dimenzije 400x185x90. Gume 7.50-20. Tel:0-60/54 5-75-5 6.

• Plu g IM T756, trobrazdni, cena po d og ovoru. T el :064/1 98 -7 6-15.

• V elika greb en asta kosačica. Potpuno novi n ozevi na nj oj, mot or u extra stanju, benzinski s nage 8 ks . Zahvat kose je 1,3 met ra. K osačic a im a i mog uc nost priklju čka prikolice i iz ve-den je i priključak z a instalacije za svetla za prikolic u. Tel: 061/171 -50-3 8.

• Plug Lem ken obrtač dvobrazdni 2x30 1 2 c oli. ..Tel: 06 1/200-32-17.

• Setvos premač širine 2,80, u dobr om st anju. Tel:066 /20 8 -49 8.

• Pr sk alica 8 00L s a h id raul ičnim grana ma , pum pa če tvorokl ipna marke A nno vi Reverb-er i, grane 12m sa mog ućnošću p rošir enj a , cevi proh romske, p omoću hid ra ul ike se gr ane o tvara ju-otk ljučavanja-zakreću-dizu gore , dole. Tel :064/ 29 6-37-99.

• P rodajem polovne del ov e sa tra kto ra IM-T533 st ar 9 godi na i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 0 22/ 31 2- 31 4 i 062/112 -70 -9 0.

• Po lj omehani za ci ja - pocinkov ani silosi, elevat oriod 10- 60 tona- CAS, roto i vibro sel-ek tor. Tel : 0 62/848- 81-08.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bek ericu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ri ca . Tel: 0 64 /289-7 7-84.

• Rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr , radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično oču vana. T el:063 /8 86 -97- 17.

• Nova stočna prikoli ca. Te l:064/30 1-81-29.

• Odžač ki krunjač- krupač u dob rom s tanju. Uz njega ide dodatno s ito . Tel:064/304-7 2-1 6.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registro-vana. T el :022/265-61-11.

• Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus mo-tor 21 kW u odličnom stanju, prvi vl asn ik . Tel-:0 60/066- 45 -96.

• Tanjirače vučene i no šen e. Tel : 0 62 -101 -68-60 .

• Dr ljače , č etvor okr ilne, peto kr ilne m asivne drljač e za trakt or e preko 60KS i trok rilne proširene za traktore ispo d 6 0K S. Tel:01 5/ 77-86-963.

• Samout ovarna prikolica za seno. Srednj e sta-nje. Na vidj en je ili kratki remont pre pr od aj e . Tel :0 64 /383-5 5-16.

• Rot aciona kosači ca marke Deutz-Fa hr , radno g zahv at a 1.85 s a k ardano m, novim noževima, odlično oču van a. Tel:063/886-9 7-1 7.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registro-vana. T el :022/265-61-11.

• Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus mo-tor 21 kW u odličnom stanju, prvi vla sn ik. Tel:-022/664-596.

• Prskali ca Kra njska 330l, grane 8m, prvi vla-snik. T el:060/ 066-45-96.

• K run jač Deutz, vagon na sat, ispr ava n. Tel:06 5/250-66- 25.

• Pr ekrup ač i kru njač Od žaci, u vrl o dobrom stanju, cena nije fi ks na . Tel :0 64/573- 04 -47.

• Tanjirace vučene i nošene . Tel:062/ 101-68-60 .

• Plug Lemind 12 co li ili zamena za plug od 1 0 coli. Tel :022 /742-808 .

• Prod ajem setvospremač u dobr om stanju. Te l: 467- 717.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06 4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro selek-to r. Tel: 062/8 48-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2-77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta nj u. Tel. 064/516 -97 -10.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193-97 -07 .

• Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl jaču, branu sve za Salaše i Etn o kuć e. Tel063/ 193- 97-07.

• Horizontalni transporter, 1000 ev ra . Tel: 0 64 /397-30-67.

• Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvororedna, 400 evra . Tel: 022/476-092.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. T el : 022/476-092.

• Pumpa za zalivanje Slap 800 NP i 30 cevi, 1300 ev ra. T el : 062/8 96-57-58.

• Motoku lt ivator Garlatt 3 KS u St. Pa zov i. Tel: 064/218 -74 - 00.

• Prsk al ica 800L sa hidrauličnim granama, 2550 evra. T el: 06 4/296- 37- 99 .

• Plug cevas ti češk i četvor ob razni 4x30 zahvat-,v isina gredera 75cm,razmak i zne đu glav a 80cm, plug je u odličnom radnom sta nj u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1000 e vra. Tel : 0 63/531- 155.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06 4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra.Tel: 06-0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/800- 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62/ 848-8 1-08.

• Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim me-njač em u dobrom stanju i setvospremač. Te-l:467- 717.

• Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516- 97 -10.

• Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . T el: 06 6/521-81-11.

• Setvospremači . Tel: 06 2/ 101-6 8-6 0.

• Vučene i nošene tanjirače . Tel: 06 2/ 101-68 -60.

ZE MLJA, PL ACEVI, KU ĆE , STANOV I, LOKA LI

• Proda je m 8 juta ra zemlje u 2 komada, 7 jutara i 1 jutro. T el: 06 2/8 77- 83-8 0.

• Prod ajem po ljopri vredn o ze mljište, prva kla sa povr šine 2 ,1 7m2 u Laćarku , ulica P artizansk a, uk njiže no , vlasn ik, kvalitetn o obradivo zemljište za bašti ili njivu. Tel: 060/592 -2 0- 63.

• Njiva-bašt a, površi ne 4 0 ari 1 .a klase, u Plati če vu. Parce la se n alazi n ep osredno ispod kućni h placev a , t e je, zb og blizine, izuzetn o pog odna za s ve v rste pro iz vod nje, a n aro čito za po vrtarstvo, voćarstvo i farme . Tel:01-1/266- 70-61.

• Prodajem k uću, Sa laš Noćajski, Stojana Čupića 19 . Tel: 0 63/54-44- 67 .

• Prodajem kuć u s a dvorišt em 10 ari i p omoćni m o bj ektima, uži c entar Mi tr ovice ( blizu š kole, ob da niš ta, tr žni centar). Lokacij-ska dozvola za gr adn ju. Pogodno za malu privredu. Tel: 022/625-3 80 i 063 /7 79 -3 1- 72.

• Prodajem legaliz ovani salaš (o bjekti, struja, voda, te lefon) sa 1.17.47ha na Rumskom put u. Tel: 022/612 -612.

• P rodajem k uć u , S al aš Noćajski , Stojana Čupića 19 . Tel: 0 63/54-44-67.

• Prodajem kuću 100m 2, pomoćni objekti , na pl acu o d 5 ar i u Sre ms ko j Mitrovici, Petra Preradovića 108, Tel: 022/487- 60 6 i 06 4/418-04-46.

• Prodajem kuću 100 m2 na 5,5 ari pl aca, uknjižena , CG u Matije Huđi . Tel: 063/16-6- 18 -50

• Prodajem pla c površ ine 5 ,1 ar u Mačvans-ko j M itrovi ci. Gradsko gra đevins ko zemljište, privatna svojina. T el: 06 0/ 615-0 4-15.

• Prodajem nov ij u k uću ulica 15. Ma j, n amešte nu. 250m 2 sa kompletnom infrastrukturom. Tel: 022/631- 74 1 i 06 9/293-48-20.

• Prodaj em kuću na t ri sprata u Laćarku povoljno ili menjam za auto ili kombi. Tel: 00387-35-750-478 i 0 049-17 5-128 -62-48.

• Proda jem n ovu ku ću u Laćarku Bela r uža, površine 14 0m2 na placu od 6 ari. Hit no . Tel: 063/321 -25 5

• Prodaj em kuću u Ž arkovcima sa baštom površine od 160ari. T el. 061/28 8-31-0 3.

• Proda jem dv a jutra z emlje na Vi šnjacima u Velikim R ad incima.Tel: 66 0-171

• Izdaje m s ta n u ce nt ru Srems ke M itrovic e u č enicama, kablovska, i nt erenet, C G, 200m od Pedagoške akademije. T el: 064 /2 94-32-81.

• Prodaj em trosoban s tan 80m2, drugi sprat Dekanac 16/10. Tel: 022/621 -7 61 i 063/ 190-42-02.

• Izdajem ap artman za studen te i uče nike u st-ro gom centr u Sremske Mitr ovice FU L nameš te n (dve sobe, kuhinja, kupatilo) Tel: 022/ 62 5-380 i 0 63/779 31 72

• Izdajem dvo so ban nenamešten stan u naselju Or ao , CG. T el : 627-46 4

• Prodaje m d vo soban u Mačva ns ko j Mitrovici naselje Kolonija. Tel: 069/712 -365 i 0 22/ 268-5 -60 6

• Primam za po slenu devojku i li st u denkinju na stan, Novi Beogr ad . Tel: 011 /2154-2 11

• Izdajem u Srems ko j Mit rovici u n aselju Ma tije Hu đi jedn os oban konforan potpuno namešt en stan, zvati od 18-20 č asova. T el : 621-322

• Izda je m nenamešten stan kod pijace sa CG . Tel: 06 3/534- 261.

• Izd aj em u centru super n ov namešte n stan 75 m2, kl ima CG, parking, Kralja Petra . Tel: 064/4 19 -80-9 3

• Izdaje m kod bolnice supe r nov m ame št en 40m2 u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/4 19 -80-93 i 621 -52 0.

• P ro dajem više trosobnih stanova . Tel: 0 63/32-1 2-5 5.

• Pro dajem ku će u Šašin cima, Save Zd el ara 3 8, d ruga kuća Svetoza ra Milet ića 92 a, 28 a ri b aš te i jutr o zeml je.Zainter esova ni doć i lično na ad resu Save Z delara 38 Šašinci.

• P ro da jem dvorišni sta n polun ame št en 48m 2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 627- 92 6 i 064/400 -23-96.

• Prodajem dve njiv e od 8 i od 6 ar i bli zu sela u Kr aljevc imapogo dn e z a sve vrste voća i vinograda. T el: 06 3/193-97 -07.

• P rodajem kuću u Sta ro j Pazovi od 150m2 sa pratećim objektim a na p lacu o d 18 ari. Struj a, v oda, tel efon , plin . P ovo ljno za bavl jen je poljo-privrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/312- 91 4 i 06 2/112- 70 -90.

• Prodajem lepo o čuvanu kuću od 120m2 sa b aštom od 1000 m2 u Nikincima. T el: 063/7-66-43- 20 .

• Prodaj em u jednoj c elini dve njiv e p ored glav no g puta u Brestaču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem 19 jutara zemlje u 3 komada - 11 jutara, 7 jutara, 1 jutro. Tel: 062/877-83-80.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Veća količina starog kukuruza. Tel:069/640-785.

• Neoljušteni lešnik, berba 2015. Tel:015/438-177.

• Beli paradajz 20 semenki. Sora koja jako brzo raste i sazreva a plodovi budu veličine-težine od 250gr do 750gr. Tel:061/146-30-36.

• Leskovacke dunje. Tel:065/999-78-68.

• Prodajem toplo ceđeno sojino ulje. Tel:061/194-49-42.

• Svež plod aronije, prva klasa, berba 2014, 350 din/kg. Na veće količine dogovor. Tel:062/966-55-35.

• U ljusci ili očišćeni.Cena u ljusci 300 dinara kilogram a očišćeni 1000 dinara. Tel:064/233-83-22.

• Dunje leskovačke, oko 1.5 tona. Zdrava odlična za rakiju. Sremska Mitrovica cena 50 dinara. Tel:064/276-19-82.

• Bukovače - šitake: Prodajem zasejane džakove, seme (micelijum) i sveže gljiva.Uputstvo za proizvodnju dajem besplatno.Tel:021/461-247 I 064/247-05-70.

• Prodajemo izuzetno kvalitetne sadnice lešnika. Cena jednogodišnjih sadnica 2,5 evra po komadu, dvogodišnjih sadnica 4 evra po komadu, trogodišnjih sadnica 6 evra po komadu. Konditorske sorte, sadnice vode poreklo od sertifi kovanih sadnica. Tel:063/892-50-30.

• Beli paradajz 20 semenki, odlična i veoma retka sorta koja daje bele i krupne plodove. Tel:061/146-30-36.

• Prodajem grožđe za vino i rakiju u većim količinama, vršimo i uslugu muljanja sa izbacivanjem peteljki. Cena po dogovoru, Tel:064/120-99-11.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Domaći zeleni pasulj. Tel:064/462-93-45.

• Veća količina starog kukuruza. Tel:069/640-785.

Prodajem toplo ceđeno sojino ulje. Tel:061/194-49-42.

• Ovogodišnji polen i propolis I i II klase. Tel:022/271-30-63.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 30. oktobar 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem grožđe za vino i rakiju, Muskat i Hamburg. Tel: 064/192-12-52.

USLUGE, POSLOVI

• Potreban radnik ili radnica u Ronilačkom klubu kao konobar, plata mesečna, radno vreme 7 sati, 5 dana u nedelji. Tel;065/306-48-11.

• Kosim travu, šišam živu ogradu održavam dvorišta brzo,kvalitetno i povoljno. Tel:063/775-75-49.

• Potreban radnik za rad na poljoprivrednom imanju. Ozbiljan, da nije krivično kažnjavan i da zna rukovati sa poljoprivrednim mašinama. Takođe potrebna i slobodna žena. Besplatan stan i hrana. Plata po dogovoru. Tel: 065/300-39-57.

• Potreban knjigovođa obavezno rano iskustvo i stručni sertifi kat. Poslati CV na draganasm@mirnovec.rs.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Vršim uslužne selidbe kombijem, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Braca. Tel: 065/631-11-22.

• Prodajem trpezarijski sto sa šest stolica.Tel: 063/852-60-21.

• Ozbiljna žena bez obaveza čuvala bi decu ili pomagala starijim osobama. Tel: 062/837-81-45.

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72

• Potreban vozač C i E kategorije za vožnju šlepera, domaći transport. Tel: 065/955-50-59

• Pekari u Sremskoj Mitrovici potreban buregdžija. Tel: 022/611-093 i 064/328-12-34.

• Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/631-11-22

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Ovan star nepune dve god da papirima rase Texel. Tel:063/108-29-00.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel:062/240-106.

• Patuljaste koze, 2 mlade ženke..Indjija. Umiljate i skromne. 40 EUR komad. Tel:064/198-76-15.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Sve informacije na 064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Žensko ome staro 10 meseci. Ome uhranjeno lepo veliko. Tel:062/162-47-71.

• Tovne ćurke 450 din/kg. Tel:062/205-508.

• Nerast rase landraš starosti 2 godine. Težine 250kg, sa pedigreom. Poreklo farma Bečej. Tel:063/805-59-36.

• 40 komada prasića težine do 25 kilograma, Višnjićevo. Tel:062/800-46-29.

• Priplodne nazimice v jorkšir, uzrasta od 35-90 kg. Izuzetne, povoljno bez papira! Tel:063/411-104.

• Hajkom i panon beli. Mladi od jednog meseca i odrasle ženke spremne za parenje stare oko 5,5, meseci.Cena je 500 dinara po mesecu starosti. Tel:064/128-10-72.

• Leghorn Petao star 6 meseci. Tel:064/128-10-72.

• Poni šarena kobila, stara 5 godina, visoka 90 cm, ispravna, mirna. Tel:066/461-734.

• Koza i dva muška jareta. Tel:065/470-16-52.

• Visokosteone junice, rase holstajn, umatičene, 6 komada. Tel:063/873-65-04.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel:015/778-65-68.

• Suprasne i nesuprasne nazimice, umatičene i neumatičene, čista rasa veliki jorkšir, nerasta 10 meseci, tri mlada nerasta stara 4 meseca. Tel:060/015-00-97.

• 10 kom prasica težine oko 20 kg. Tel:064/261-17-57.

• Alpski muški jarići stari 5 meseci, teški 25-30kg, cena 60 evra, sva 4 u kompletu 200 evra. Dva ženska alpska jareta stara 5 meseci težine od 25 do 30 kg, cena za jedno 100evra, oba zajedno 170 evra, svih 6 zajedno 350 evra. Tel:062/745-499.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Farma prodaje 6 steonih umatičenih junica simentalke moguća korekcija cene ukoliko se uzima više komada. Tel:065/271-37-78.

• Prodajem 3 odnegovane i mlečne alpino koze, starosti 1 godinu i 2 godine. Tel:064/164-92-56.

• Prodajem 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel:062/240-106.

• Saseks koke starosti 4 meseca i prepelice stare 4 nedelje. Imamo i maldih Brakel koka stare 3,5 meseca. Tel:063/108-68-12.

• Alpina koze,35 komada, seliktirano stado,200 Eura po komadu. Molim novopečene kozare da me zaobiđu glupim pitanjima. Tel:063/753-52-00.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fi zičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/644-17-25.

• Živina Italijanke 1 petao star 6 meseci, 1 koka 5 i 3 koke 4 meseca. Cena po komadu je 800 dinara, ne rasparujem. Tel:064/128-10-72.

• Leghorn petao star 6 meseci. Tel:064/128-10-72.

• Pazinske ćurke i tovne pilice.cena za curke zive je 400 a za uredjene 500 din kg. Tel:064/225-34-09.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Plastenik korišćen 3 sezone, komplet sa mrežom za zasenu, u jako dobrom stanju. Tel:065/377-71-09.

• Izrada plastenika po vašoj želji ili standarno po našim merama. Garantujemo da smo najpovoljniji jer cevi za izradu dobijamo direktno iz fabrike. Kvalitetno i povoljno. Za sve informacije, pitanja koja imate pozovite. Uzorke plastenika možete pogledati u Temerinu. Tel:063/528-231.

PČELARSTVO

• Košnice i delovi košnice.LR, DB, DB12, F. Podnjače AV, drvene i za sakupljanje polena.Milerov zbeg ili po uzorku. Svi delovi se izrađjuju od suve čamove daske, takođe svi delovi su spojeni cink vezom što omogucuje veliku čvrstinu i dugotrajnost. Košnice su bez ramova. Tel:063/126-08-79.

• Bukov trud-gljiva za dimljenje pčela, odličnog kvaliteta i mirisa koji ne smeta pčelama. Jedan dzakčić je oko 1 kg, Šaljem brzom postom ili po dogovoru. Tel:064/855-91-04.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/987-28-14.

• Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/293-46-15.

• Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/221-898.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/987-28-14.

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

MOTORNA VOZILA

• Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/50-94-93.

• Prodajem vozila Zastavu 101, 2003. godište, Golf 2, 1989. godište i Ford eskort, 1996. godište. Tel: 061/635-05-18.

• Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/509-493.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21

• Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/635-05-18.

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

RAZNO

• Kazan za pečenje rakijje zapremine od 120 litara. Takozvani šerpaš Valjevac. U kompletu sa cevi i tabarkom. Kazanu je dno debljine 6 mm a plitak svega oko 25 cm. Ručni rad, kovan. Plitak a širok. Brzo provri. Ložište odlicno da služi godinama. Tabarka 550 litara i poseduje cilindrično hladjenje rakije. Tel:064/246-56-93.

• Točak za špartač, ispravan. Tel:064/233-15-31.

• Presa za grožđe - voće, od livenog gvozdja. Sa kompletnim drvenim dodacima. zapremina preko 100 l. Očuvana u funkciji. Proizvodjac austro madjarska fi rma hofherr schrantz clayton shuttleworth.Dimenzije,ukupna visina 180 cm,precnik korita,kade je 90 cm.. Tel:064/198-76-15.

• Krunjač - prekrupač, marke Sever. Tel:064/180-45-85.

• Presa za grožđe - voće, od livenog gvozdja. Sa kompletnim drvenim dodacima. zapremina 100 l. Očuvana u funkciji. Proizvodjac austro madjarska firma hofherr schrantz clayton shuttleworth. cena fiksna 200 evra. Tel:064/198-76-15.

• Sušara za žitarice, kapaciteta 5000kg. Gorionik od 55kW, na dizel. Odlično stanje! Tel:064/64-01-247.

• Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel:022/664-596.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/404-079.

• Dva stabla oraha, Prečnici su 60cm i 70cm, a duŽina je 3m. Tel:022/351-308.

• Časovi matematike za osnovce i srednjoškolce. Nebojša. Tel: 065/39-11-914.

• Prodajem 6 polovnih sobnih vrata i jedna ulazna u dobrom stanju. Tel: 060/615-04-15.

• Prodajem vunene jorgane, vunene naddušeke, dečiji krevetac sa dušekom. Tel: 022/611-867 i 063/739-34-38.

• Časovi matematike diplomirani matematičar daje časove svim uzrastima dolazim kod vas. Tel: 611-622 i 617-525.

- Prodajem 18m3 prvoklasnih drva isečenih za šporet. Tel: 066/971-15-32.

• Prodajem staru češku violinu u dobrom stanju. Tel: 064/138-08-83.

• Prodajem vilerov goblen velike bulke , uramljen, cena 30.000 dinara. Tel: 063/707-65-58.

- Prodajem tuš kabinu 4m2 podnih pločica 33h33 cm i 17m2 židnih pločica20h20cm2. Zvati od 14-18 časova. Tel: 022/621-988.

• Prodajem ogrev, briket i drvo na džakove. Tel: 063/209-907.

• Prodajem polovan crep Kanjiža i Vinkovački 1400 komada, cena 10 din po komadu. Sremska Mitrovica. Tel: 022/632-943 i 064/810-81-99.

• Prodajem dečiji krevetac. Tel: 022/621-098.

• Kazan za pravljenje rakije 120 litara sa mešačem. Radio samo jednom kupljen nov u Subotici. Kazan je kompletan i bez falinki, čuvan u adekvatnim uslovima. Bez rdje i ostalog. Izdrada od debelog bakra i prohroma (ložište). Tel:064/121-95-20.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

- Prodajem tuje za živu ogradu. Tel: 022/557-630 i 063/70-34-454.

• Kupujem seme lubenice Mauzerke 100 komada . Tel: 062/514-005.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/1939707.

• Prodajem tifon fi 110dužina creva 300m. Tel: 063/212-399.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Čerupanje pilića, kapacitet 3 komada odjednom, motor monofazni. Tel:064/381-16-71.

• Ušne markice žute, male, srednje i velike. Ušne markice 58x57mm / ženski: trajnost i visoka stopa zadržavanja, veoma bezbolan prema životinjama, posebno dizajniran za obeležavanje stoke, prazan, 25 komada / paket. Tel:024/479-72-99.

• Prodajem presu za ceđenje grožđa za vino. Tel: 064/992-58-74.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/113-83-56.

• Prodajem ispravnu mašinu za preradu vune – vunovlačaru. Tel: 063/89-76-274.

• Prodajem 5 kubika stiropor blokova dimenzije 60h25h20cm za 25000 dinara, vrcaljku za med četiri rama ručni pogon, nova. Sremska Mitrovica, Krušedolska 1. Tel: 060/092-22-36 i 061/169-81-73.

• Prodajem kavez za koke nosilje. Tel: 670-267.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/404-079.

• Inkubator za prepelice, kapacitet 300 jaja. Tel:022/322-685.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

LIČNI OGLASI

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Oženjen muskarac diskretno bi se družio sa damom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantna želela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1930. oktobar 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

MARKETING 063/8526-021

Pe­če­nje­ ra­ki­je­ u­Sre­mu,­ a­ i­ ši­re,­vi­še­ je­ dru­štve­ni­ fe­no­men­ i­ do­ga­đaj­ko­ji­oku­plja­pri­ja­te­lje,­po­

zna­ni­ke­i­rod­bi­nu,­ne­go­što­je­sam­čin­pro­iz­vod­nje­ na­pit­ka­ ko­ji­ nas­ po­la­ko­uvo­di­u­zim­sku­se­zo­nu­i­sve­čar­ske­da­ne.­Go­to­vo­da­se­u­sva­koj­uli­ci­is­pred­ku­će­ili­u­dvo­ri­štu­mo­že­vi­de­ti­“ve­se­la­stroj”­ka­ko­ga­zo­vu­bra­ća­Ru­si­od­no­sno­“ve­se­lu­ma­ši­nu”­ko­ju­je­ovih­da­na­po­kre­nuo­i­Lju­bi­ša­Ba­bo­vić­iz­In­đi­je.­Po­pr­vi­put­ove­go­di­ne­za­jed­no­sa­pri­ja­te­lji­ma­pri­pre­ma­ja­bu­ko­va­ču,­a­ka­ko­ka­že­ra­ki­ju­ko­ri­sti­za­sop­stve­ne­po­tre­be.­Uko­li­ko­ne­što­pre­tek­ne,­bi­će­do­bro­kao­po­klon­za­na­stu­pa­ju­će­sla­ve.Ko­li­či­na­ra­ki­je­za­vi­si­od­ro­da­i­kva­

li­te­ta­vo­ća,­a­s­ob­zi­rom­da­je­ja­bu­ka­ove­ go­di­ne­ da­la­ mak­si­ma­lan­ pri­nos,­oče­ku­je­se­ i­do­bar­kva­li­tet.­Ka­ko­na­vo­di­ Lju­bi­ša,­ za­ pe­če­nje­ ra­ki­je­ ku­pi­li­su­ oko­ to­nu­ i­ po­ aj­da­re­da­ i­ de­li­še­sa­ko­je­ obe­ća­va­ju­ do­bru­ ra­ki­ju.­ Ja­bu­ka­je­ sti­gla­ iz­ naj­po­zna­ti­jeg­ vo­ćar­skog­kra­ja­­­No­vog­Slan­ka­me­na.­­Pre­me­sec­da­na­smo­uze­li­ja­bu­ke­

ko­je­smo­pr­vo­sa­mle­li­u­mli­nu,­a­na­kon­to­ga­su­sta­vlje­ne­u­bu­ra­di.­U­me­đu­vre­me­nu­se­do­da­kva­sac­i­ot­pri­li­ke­tri­do­pet­od­sto­še­će­ra­­­ob­ja­šnja­va­on­i­is­ti­če­da­on­da­sle­di­pro­ces­fer­men­ta­ci­je­ko­ji­tra­je­oko­me­sec­da­na.­­Dok­ne­kre­ne­pro­ces­vre­nja­u­pr­

vih­pet­ili­šest­da­na­neo­p­hod­no­je­ne­ko­li­ko­pu­ta­dnev­no­me­ša­ti­ko­mi­nu­da­ne­bi­ is­ki­pe­la.­Po­sle­ to­ga­ je­do­volj­no­jed­nom­dnev­no.

Ka­da­je­reč­o­sa­mom­pro­ce­su­pro­iz­vod­nje,­od­no­sno­pe­če­nja­ra­ki­je,­on­ka­že­da­je­to­je­vr­lo­slo­žen­po­sao­i­zah­te­va­do­bar­ka­zan­–­„ve­se­lu­ma­ši­nu”.­­ Sa­mo­ ime­ ma­ši­ne­ po­ti­če­ iz­ ru­

skog­na­zi­va­ve­se­li­stroj,­a­pre­ve­de­no­na­ naš­ je­zik­ zna­či­ ve­se­la­ ma­ši­na­ iz­raz­lo­ga­ka­da­se­pro­ba­ra­ki­ja­on­da­svi­po­sta­ju­ve­se­li­­­ka­že­kroz­ša­lu­Lju­bi­ša­i­ob­ja­ša­nja­va:­­ Pro­ces­ pe­če­nja­ ra­ki­je­ od­vi­ja­ se­

ta­ko­što­se­u­ka­zan­sta­vi­ko­mi­na­i­on­da­se­ka­zan­pot­pa­li,­a­po­treb­no­je­da­va­tra­ bu­de­ što­ ja­ča­ ka­ko­ bi­ za­po­čeo­pro­ces­ ku­va­nja.­ Si­ste­mom­ za­ pre­či­šća­va­nje­ teč­nost­pro­la­zi­kroz­fil­te­re­ i­na­kra­ju­do­la­zi­u­ta­bar­ku­ko­ja­hla­di­i­iz­ba­cu­je­hlad­nu­ra­ki­ju.Ka­ko­ka­že­Lju­bi­ša,­u­za­vi­sno­sti­od­

to­ga­ ko­li­ka­ se­ gra­da­ci­ju­ že­li­ po­sti­ći,­ta­ko­se­i­pra­vi­ra­ki­ja.­Ot­pri­li­ke,­oko­20­gra­di­se­sma­tra­ja­kom­ali­le­pom­ra­ki­jom,­a­sve­pre­ko­to­ga­je­pre­vi­še.­­U­sva­kom­slu­ča­ju,­mo­že­da­se­vr­

ši­pre­pek­ili­po­lu­pre­pek,­ta­ko­da­ka­da­se­ iz­vu­če­sva­pa­to­ka,­od­no­sno­me­ka­ra­ki­ja­ ili­ sr­ce­ ra­ki­je,­ on­da­ se­po­no­vo­pe­če.­Sam­ pro­ces­ pe­če­nja­ ra­ki­je­ je­ du­

go­tra­jan,­po­treb­no­je­ot­pri­li­ke­oko­20­sa­ti­da­se­sve­is­pe­če.­Ka­ko­is­ti­če­Lju­bi­ša,­od­to­nu­i­po­ja­bu­ka­oče­ku­je­oko­150­li­ta­ra­ko­je­će­po­de­li­ti­sa­pri­ja­te­lji­

ma­sa­ko­ji­ma­je­ku­pio­ja­bu­ke.S­ob­zi­rom­da­ je­Lju­bi­ša­po­re­klom­

iz­ča­čan­skog­kra­ja­gde­se­tra­di­ci­o­nal­no­spre­ma­šlji­va,­ka­že­da­mu­je­ovo­pr­va­go­di­na­da­pra­vi­ja­bu­ku­od­ra­ki­je­i­na­da­se­uspe­hu.

­­ I­ pret­hod­nih­ go­di­na­ sam­ pe­kao­ra­ki­ju,­ali­uglav­nom­od­gro­žđa,­ovo­je­pr­va­go­di­na­da­pra­vim­ra­ki­ju­od­ja­bu­ka­­­na­vo­di­on.­­­Ka­da­se­sve­sa­be­re­ima­li­smo­me­sec­da­na­po­sla­oko­pri­pre­me,­ i­ eto­ či­tav­ je­dan­ dan­ se­ vr­ši­pro­ces­pe­če­nja­ra­ki­je.­Ali,­u­dru­štvu­i­uz­pri­ja­te­lje­se­sve­lak­še­i­lep­še.­Ovo­za­i­sta­je­ste­je­dan­ri­tual­na­ko­ji­se­če­ka­to­kom­či­ta­ve­go­di­ne.Lju­bi­ša­na­kra­ju­is­ti­če­da­je­to­le­pa­

pri­li­ka­da­se­lju­di­dru­že,­po­je­du­i­po­pi­ju­i,­na­kra­ju­kra­je­va,­raz­me­ne­is­ku­stva­u­pe­če­nju­ra­ki­je.­

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

20 30. oktobar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA ŠI VI NO GRA DA RI

Vi­no­va­lo­za­je­u­Sre­mu,­po­če­la­ da­ se­ gra­na­ još­ u­ vre­me­Ri­mlja­na.­ Rim­ski­ im­pe­ra­tor­

Mar­ko­ Aure­li­je­ Pro­bus,­ ro­đen­ 232.­go­di­ne­­u­bli­zi­ni­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce,­an­tič­kog­ Sir­mi­u­ma,­ za­sa­dio­ je­ pr­ve­vi­no­gra­de­na­na­pa­di­na­ma­Al­ma­Mon­sa,­Fru­škoj­go­ri,­iz­nad­Du­na­va,­pa­se­za­nje­go­vo­ime­ve­zu­je­po­če­tak­vi­no­gra­dar­stva­u­Sr­bi­ji.­Isto­ri­ja­srp­skog­vi­nar­stva­du­ža­je­od­1000­go­di­na­–­od­za­če­ta­ka­srp­ske­dr­ža­ve­u­8.­i­9.­ve­ku,­a­na­ro­či­to­za­vla­da­vi­ne­di­na­sti­je­Ne­ma­nji­ća,­od­11.­do­14.­ve­ka.­Srp­ski­vla­da­ri­su­po­seb­no­ne­go­

va­li­ kul­tu­ru­ga­je­nja­vi­no­ve­ lo­ze.­U­do­ba­ ca­ra­ Du­ša­na­ do­net­ je­ za­kon­ko­ji­se­od­no­sio­na­spra­vlja­nje­vi­na­i­nje­gov­kva­li­tet.­Naj­slav­ni­ji­pe­riod­za­vi­na­iz­Sr­bi­je­bio­je­od­osam­na­e­stog­do­pred­kraj­dva­de­se­tog­ve­ka.­Ta­da­su­na­sta­la­vi­na­po­zna­ta­ši­rom­sve­ta­ko­ja­su­svo­je­me­sto­na­la­zi­la­na­naj­zna­ča­ni­jim­ evrop­skim­ dvo­ro­vi­ma.­Po­sled­nje­dve­de­ce­ni­je­pod­vi­no­gra­di­ma­u­Sr­bi­ji­na­la­zi­lo­se­pre­ko­100.000­hek­ta­ra,­da­bi­po­tom­do­šlo­do­nji­ho­vog­kr­če­nja­usled­pro­pa­da­nja­ve­li­kih­dr­žav­nih­vi­na­ri­ja.­Po­sled­njih­ go­di­na­ dr­ža­va­ po­ku­

ša­va­ sub­ven­ci­ja­ma­ da­ ob­no­vi­ vi­no­gra­dar­sku­ tra­di­ci­ju,­ a­ struč­nja­ci­pro­ce­nju­ju­ da­ bi­ vi­no­ mo­gao­ bi­ti­iz­vo­zni­adut­na­še­ze­mlje.­Ali,­ob­na­vlja­nje­ vi­no­gra­dar­stva­ i­ pro­iz­vod­nja­kva­li­tet­nog­vi­na­je­du­go­tra­jan­i­skup­pro­ces.­Vi­no­gra­dar­stvo­i­vi­nar­stvo­Sre­ma­je­jed­no­od­naj­sta­ri­jih­i­naj­zna­čaj­ni­jih­u­ovom­de­lu­Evro­pe.­Me­đu­tim,­te­ška­vre­me­na,­eko­nom­ska­kri­za,­slo­že­na­op­šta­sli­ka­sta­nja­u­ ko­jem­se­dr­ža­va­na­la­zi,­ od­ra­zi­la­se­ i­ na­ ovu­ po­ljo­pri­vred­nu­ gra­nu.­Ovo­ je­ pri­ča­ jed­nog­ za­lju­blje­ni­ka­u­vi­no­grad­ i­vi­no­ko­ji­po­ku­ša­va­da­oži­vi­i­oma­so­vi­uz­ga­ja­nje­vi­no­ve­lo­ze­u­svom­se­lu.­

Pe­ra­Vu­ko­vić­–­Ča­đa,­ star­63­go­di­ne,­ pre­ pod­ne­oba­vlja­ po­slo­ve­Še­fa­me­sne­kan­ce­la­ri­je­u­Ste­ja­nov­ci­ma,­a­od­mah­na­kon­is­te­ka­rad­nog­vre­me­na,­ od­la­zi­ u­ svoj­ vi­no­grad­u­ko­me­osta­je­po­či­tav­dan.­I­ta­ver­nost­ vi­no­gra­du­ tra­je­ po­sled­njih­dva­dest­go­di­na.­No,­kao­što­ i­gro­žđu­ tre­ba­vre­me­na­da­sa­zri­ i­ ro­di,­ta­ko­ ni­ Pe­ra­ ni­je­ ovu­ lju­bav­ ga­jio­od­u­vek.­­Ka­da­sam­bio­mla­đi,­ni­sam­vo­

leo­da­do­la­zim­u­vi­no­grad.­Sa­go­di­na­ma­ se­ to­ pro­me­ni­lo­ i­ što­ sam­sta­ri­ji,­ sve­me­ vi­še­ pri­vla­či.­ Ne­ma­da­na­a­da­ni­sam­u­vi­no­gra­du.­Imao­sam­ oko­ 500­ čo­ko­ta­ u­ sta­rom­ vi­no­gra­du­a­sa­da­sam­po­sa­dio­ i­nov­sa­oko­600­čo­ko­ta.­Ra­dim­sam,­že­na­ma­lo­po­mog­ne­ali­žu­ri­ku­ći,­si­na­to­baš­i­ne­in­te­re­su­je.­Lju­tim­se­na­nje­ga­ ali­ se­ ta­da­ se­tim­ i­ se­be­ ka­da­sam­bio­u­nje­go­vom­uz­ra­stu,­pa­me­br­zo­ i­ pro­đe.­Na­ ini­cja­ti­vu­ ne­

ko­li­ci­ne­ nas­ u­ Ste­ja­nov­ci­ma,­ pre­12­go­di­na­osno­va­li­ smo­Udru­že­nje­vi­no­gra­da­ra­ i­ vi­na­ra­u­ se­lu.­Sva­ke­go­di­ne­ 14.­ fe­bru­a­ra­ obe­le­ža­va­mo­Sve­tog­Tri­fu­na.­ Ima­mo­ i­ na­šu­ tra­di­ci­o­nal­nu­ma­ni­fe­sta­ci­ju­u­sla­vu­vi­na­ i­ vi­no­gra­da,­ ­ „Da­ne­ vi­na“.­Ove­go­di­ne­je­odr­ža­na­po­je­da­ne­sti­put.­Go­sti­nam­ta­da­bu­du­po­ljo­pri­vred­ni­struč­nja­ci­ko­ji­ta­da­odr­že­pre­da­va­nje­o­ak­tu­el­no­sti­ma­iz­obla­sti­vi­no­gra­dar­stva.­Za­tim­usle­di­tak­mi­če­nje­u­ ka­te­go­ri­ja­ma­be­log,­ ro­ze­ i­ cr­ve­nog­vi­na­–­pri­ča­Ča­đa.­­I­na­rav­no,­sve­se­pro­ba­i­uz­pe­

smu­za­vr­ši.­Naj­vi­še­ imam­ ri­zlin­ga,­za­tim­ vran­ca,­ slan­ka­men­ke,­ imam­i­ne­što­žu­pljan­ke,­go­vo­ri­nam­da­lje­Pe­ra,­sa­ko­jim­smo­i­raz­go­va­ra­li,­a­gde­dru­go,­ne­go­u­nje­go­vom­vi­no­gra­du.­­Ka­da­oto­čim­vi­no­pra­vim­tri­vr­

ste,­ be­lo,­ cr­ve­no­ i­ cr­no.­ Ne­ku­ ko­li­či­nu­ pro­dam,­ ne­što­ se­ po­pi­je,­ a­naj­vi­še­ po­de­lim­ i­ raz­ne­sem.­ Gde­god­da­po­đem­ja­po­ne­sem­vi­no­jer­je­me­ni­mo­je­vi­no­naj­bo­lje.­Da­sam­mla­đi­ de­se­tak­go­di­na­ ja­bih­pro­ši­rio­vi­no­grad.­Sa­ovih­ne­što­vi­še­od­1.000­čo­ko­ti­ne­mo­že­da­se­od­to­ga­ na­pra­vi­ ne­ki­ po­sao­ od­ ko­ga­ bi­se­ži­ve­lo.­Mo­gu­da­se­po­kri­ju­ne­ki­tro­ško­vi,­ do­bro­ do­đe­ u­ vre­me­ ka­da­stig­nu­Bo­žić,­No­va­go­di­na,­sla­ve.­Ta­da­ne­ko­ku­pi­10­–­15­li­ta­ra­i­ta­ko...­Ne­ka­da­su­na­ši­sta­ri­vi­no­gra­de­sa­di­li,­ne­u­rav­ni­ci­kao­mi,­ne­go­u­br­du,­ na­ bre­gu.­ Mo­ji­ su­ ima­li­ oko­2.000­čo­ko­ti.­Ni­je­bi­lo­ku­će­u­se­lu­ko­ja­ ni­ja­ ima­la­ vi­no­grad.­ Čak­ se­ i­sna­ga­do­ma­ćin­stva­me­ri­la­po­to­me­ko­li­ko­ko­ima­da­oce­di­vi­na­–­zbo­ri­Pe­ra­vi­no­gra­dar.­On,­ sko­ro­ sa­ se­tom,­ kon­sta­tu­je­

da­je­on­da­do­šlo­ne­ko­vre­me­ka­da­je­ve­ći­na­na­pu­sti­la­pro­iz­vod­nju­gro­žđa­i­vi­na,­ali­se­po­no­vo,­evo­u­po­sled­njih­dva­de­se­tak­go­di­na,­re­la­tiv­

no­mla­di­lju­di­po­če­li­da­se­za­ni­ma­ju­za­vi­no­gra­da­stvo.­­­Da­nas­ima­mo,­od­tri­sto­ti­ne­do­

ma­ćin­sta­va,­ oko­ če­tr­de­se­tak­ vi­no­gra­da,­ma­da­su­to­sve­ma­nje­po­vr­ši­ne.­Je­dan­moj­pri­ja­telj­ima­za­sad­od­3.000,­ja­pre­ko­1.000­a­svi­osta­li­ma­ju­vi­no­gra­de­sa­300­do­500­čo­ko­ti.­Ovaj­broj­vi­no­gra­da­mi­slim­da­je­ma­li­ali­u­od­no­su­na­osta­la­se­la,­Ste­ja­nov­ci­su­je­di­no­se­lo­u­rum­skoj­op­šti­ni­ko­je­ima­vi­no­gra­de­–­po­no­san­je­naš­sa­go­vor­nik.Vi­no­grad­tra­ži­slu­gu­a­ne­go­spo­

da­ra.­Vi­no­grad­tra­ži­i­pa­žnju,­i­rad,­i­ lju­bav.­Zna­to­Pe­ra­Ča­đa­odav­no,­pa­ka­že:­­­U­vi­no­gra­du­se­mo­ra­bi­ti­stal­no­

,­pr­ska­nje­od­8­do­10­pu­ta­go­di­šnje­.­Pr­vo­pr­ska­nje­na­ba­zi­ba­kra­go­to­vo­od­mah­na­kon­re­zid­be­vi­no­gra­da.­Po­sle­ to­ga­ ka­da­ bu­du­ma­li­ la­sta­ri.­Ka­da­ro­di,­sr­ce­mi­je­pu­no­i­pro­sto­se­di­vim,­i­mi­lo­mi­je­što­vi­dim­da­ni­sam­po­tro­šio­vre­me­uza­lud.­Slu­

šam­ja­i­pra­tim­i­sa­ve­te­struč­nja­ka,­ali­ naj­vi­še­ se­ osla­njam­ na­ vla­sti­to­is­ku­stvo.­Učim­i­da­lje­na­svo­jim­gre­ška­ma.­ Una­zad­ de­se­tak­ go­di­na­ka­da­ je­ vre­me­ re­za­nja­ vi­no­gra­da,­sku­plja­lo­se­nas­pet­–­šest.­Naj­pre­ma­lo­­na­zdra­vi­mo­pa­kre­ne­mo­u­re­zid­bu.­Je­dan­ra­di­ova­ko,­dru­gi­opet­na­svoj­na­čin...­–­zbo­ri­Pe­ra.On­te­po­slo­ve­sa­da­ra­di­sa­mo­sa­

svo­jim­ bra­tom­ od­ uja­ka.­ Re­že­ na­lu­ko­ve,­da­bi­rod­bio­što­ve­ći.­Kod­slan­ka­men­ke­ i­ ne­kih­ dru­gih­ sta­rih­sor­ti­re­že­se­na­kla­si­čan­na­čin.­Ka­da­gro­žđe­ober­bi,­oce­di­vi­no.­­­Ako­tre­ba­do­dam­ma­lo­sla­sti­ i­

sme­štam­ u­ bu­ra­di.­ Imao­ sam­ dr­ve­nu­bu­rad­ali­sa­da­sam­ku­pio­ovu­me­di­cin­sku­ pla­sti­ku­ sa­ plov­kom.­Imam­ i­ pro­hrom­sku­ bu­rad.­ Da­ bi­vi­no­osta­lo,­mo­ra­se­što­če­šće­ce­di­ti,­pre­ba­ci­va­ti­,­pred­No­vu­go­di­nu­sta­vi­ti­ma­lo­vi­no­bra­na­da­se­za­šti­ti­od­do­bi­ja­nja­ki­se­li­ne,­ok­si­da­ci­je.­Imam­sta­ri­po­drum,­na­svod,­ci­gla­i­ze­mlja.­Za­vi­no­je­naj­va­žni­ja­tem­pe­ra­tu­ra­ jer­ ono­ ne­mo­že­ da­ sto­ji­u­ne­kim­ka­ča­ra­ma.­Po­sle­ber­be­vi­no­tre­ba­da­se­spu­sti­u­po­dru­mu­ i­vre­nje­tre­ba­što­du­že­da­tra­je.­Ka­da­su­ve­li­ke,­ja­ke­vru­ći­ne,­vre­nje­bu­de­pre­br­zo,­vi­no­pre­vri­za­4­–­5­da­na,­a­to­ni­je­to.­Ove­go­di­ne­ka­ko­je­ro­di­lo,­ja­sam­pre­za­do­vo­ljan.­Oče­ku­jem­da­ ću­ ima­ti­ oko­ 1.300­ li­ta­ra­ vi­na.­Slast­je­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu­od­lič­na.­U­slast­i­na­zdra­vlje­da­ga­po­pi­je­mo­pa­do­go­di­ne­da­opet­na­zdra­vi­mo­­­za­vr­ša­va­Pe­ra­zdra­vi­com­i­po­gle­dom­ka­svo­jim­čo­ko­ti­ma.­Po­gle­dom­u­ko­me­se­kao­i­u­bi­

strom­vi­nu­ogle­da­isti­na,­ogle­da­se­i­Pe­ri­na­že­lja.­Da­se­lo­za­ču­va,­ne­gu­je­i­sa­di­i­da­se­vi­no­gra­dar­stvu­i­tra­di­ci­ji­uz­go­ja­vi­no­ve­lo­ze,­što­vi­še­okre­nu­ oni­ ko­ji­ do­la­ze­ i­ osta­ju­ na­se­lu,­mla­di.­­ M.­Nin­ko­vić

DRU ŠTVE NI FE NO ME NI

SE­ZO­NA­PE­ČE­NJA­RA­KI­JE

Ve se le ma ši ne za ve se le Srem ceKa­ko­do­bi­ti­do­bru­ja­bu­ko­va­ču­–­Pe­če­nje­ra­ki­je­kao­­fe­no­men­ko­ji­je­i­le­pa­pri­li­ka­da­se­lju­di­dru­že,­po­je­du­i­po­pi­ju­i­raz­me­ne­is­ku­stva­u­ovom­po­slu

Ve se la ma ši naLju­bi­ša­Ba­bo­vić

STE­JA­NOV­CI­•­PE­RA­VU­KO­VIĆ­–­ČA­ĐA­VE­RAN­VI­NO­GRA­DU

Vin­ska­pri­ča­is­pod­Fru­ške­go­reRe­zid­bu­vi­no­gra­da­Pe­ra­sa­da­ra­di­sa­mo­sa­svo­jim­bra­tom­od­uja­ka.­Re­že­na­lu­ko­ve,­da­bi­rod­bio­što­ve­ći.­Kod­slan­ka­men­ke­i­ne­kih­dru­gih­sta­rih­sor­ti­re­že­se­na­kla­si­čan­na­čin

Sva ko dnev ni obi la zak

Sla dak rod