ISTOCNIK • HERALD OF THE SERBIAN ORTHODOXCHURCH-CANADIAN DIOCESEYear XXXI Issue 101 April 2018.

Internet: www.istocnik.ca Publication Mail Reg. No. 40050648

Hristos Voskrese!

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. др Митрофана

Istocnik Publishing

Главни и одговорни уредник: протојереј Јовица Ћетковић

Уредник енглеске секције: јереј Владимир Вранић

Уредник секције “Кроз наше колоније”: јереј Милорад Делић

Уредник Источничић секције: Драгана Радмановић

Секретар редакције: јереј мр Јован Б. Марјанац

Коректор: протојереј-ставрофор Василије Томић

Техничка обрада: Новак Кулина

Излази 3 пута годишње у 5,000 примерака

Претплата $25.00Рукописи се не враћају

Лист излази благодарећи прилозима

Уредништво и администрација:Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону Онтарио 7470 McNiven Road R. R. #3,

Campbellville Ontario, L0P1B0

Телефон: (905) 878-0043Факс: (905) 878-1909

E-mail: epkanadska@gmail.comWeb site: http://www.istocnik.ca

PUBLICATIONS MAIL AGREEMENTNO. 40050648

RETURN UNDELIVERABLECANADIAN ADDRESSES TO:

Istocnik Publishing7470 McNiven Road R.R. #3Campbellvile ON L0P 1B0

Уз насловну страну: На насловној страни је приказан

тренутак силаска благодатног огња на вернике у храму Христовог Васкрсења у Јерусалиму.

Храм Васкрсења Господњег је црква која се налази у Светом граду Јерусалиму, на месту званом Голгота. Он се сматра центром хришћанског света. У центру храма, испод куполе, налази се црква Гроба Господњег, са-грађена на гробу Христовом. Храм обухвата место на коме је Христос разапет, сахрањен и где је васкрсао.

Првобитни храм је саградила мајка византијског цара Константи-на, царица Јелена. Храм је освештан 326 године. Касније, кроз исто-рију, храм је више пута рушен и обнављан. Храм је под старатељством више хришћанских заједница од којих јеправославна црква најдоми-нантнија и користи највише простора. Главна врата још од времена султана Саладина (8 век) откључавају две муслиманске породице и то свако јутро у 4 сата.

Познато је да су Срби, после Руса најбројнији поклоници овог светог места. Сваке године, на Велику суботу, за време службе право-славног патријарха, на вернике у храму силази благодатни огањ. Овај догађај се у православном свету доживљава као чудотворна потврда истинитости православног веровања.

У овом броју:4 Васкршња посланица Г. др Митрофана

Богословље: 6 Интервју са оцем Макаријем Симонопетарским 11 Каквог су Месију очекивали Јевреји

Актуелно: 13 Божија творевина и наш однос према њој 14 Пракса исповедања Хришћана пред свето Причешће

18 Енглеска секција

25 Источничић

31 Епархијски дневник

34 Кроз наше колоније

49 Списак приложника

3

Васкрс 2018.

Пре три месеца, ”Источник” је напунио три-десет година. Каже се у народу да се од људи у том периоду живота очекује највише. Онда

је тако и са ”Источником” од кога се у будућем пери-оду очекује много.

Источник је рођен далеке 1987. године, децембра месеца, као прво чедо Епархије канадске. Име је до-био по чувеном српском великану ” Босанско-херце-говачком ”Источнику” из Сарајева, који је, годинама пре њега, сакупљао приче које ће и младог јуношу за-интересовати. Одмах по крштењу, млади ”Источник” се упутио у обилазак свих цркава Епархије канадске, које и данас редовно посећује о Божићу, Васкрсу и Преображењу. Чим је отворио уста, проговорио је на два језика: српском и енглеском, јер, да је причао само једним, макар половина његових пријатеља би га одбацила. Од малена се бавио озбиљним темама. Омиљене две су му биле: света Литургија и Косово и Метохија. Њима се увек враћао. О Русији би при-чао са поносом. Волео је историју. Када би почео да прича о српским ослободилачким ратовима и битка-ма, није могао да стане од узбуђења. Да се не би за-боравило, причао је и о великим страдањима нашег народа. Отуда неки од нас и знамо за Јасеновац, Пре-биловце и многе друге јаме где су Срби настрадали.

Кад су Срби протерани из Крајине, ”Источник” се ставио у службу несрећних прогнаника. Сакупљао је помоћ и упознавао свет о неправди које је задесила наш народ. У последњем страдању српског народа од НАТО бомби, ”Источник” се, свом својом силином, обрушио на све противнике српског рода и није ућу-тао док се страдање није зауставило. ”Источник” је добио више писама захвалности и похвала него ије-дан Србин у Канади. Волео је и да пева. Испевао је многе песме које нико други није чуо док их он није објавио. Сваке године, први би, свим Србима у Ка-нади, честитао Божић и Васкрс.

1991. године је дочекао првог српског патријар-ха који је, својом ногом, крочио на северноамерички континет. Том приликом, ”Источник” је свесрдно поздравио српско, црквено-народно уједињење на овим нашим просторима.Јуна месеца 1992. године, ”Источник” је узео муштулук Србима за вест да ће

се коначно градити први српски манастир у Канади. Од кад зна за себе ”Источник” је славио своју крс-ну славу, Источни Петак, и никад је није прекидао. На славу су му долазили писци, песници, сликари, гл-умци, свештеници и остали добронамерници.

Децебра месеца, 1997, ”Источник” је напунио 10 година. За ту прилику се мало дотерао, обукавши ново одело. Тај стил одевања је задржао све до дана-шњих дана. Негде, баш у том периоду, почео је више да се дружи са децом, којој је посветио добар део свог простора. Деца су га, од милоште, прозвала ”Источ-ничић”. Године 1999, ”Источник” се као хаџија упу-тио на стазе Христове, обишавши света места из Христовог живота. О том путовању, у више наврата је, са одушевљењем, причао. Кад су свети владика Николај и Јован Дучић одлучили да се врате у отаџ-бину, ”Источник” је обојицу испратио са највећим почастима. Пар година после, ”Источник” се заљу-био у књиге, до те мере да је сваке године са прија-тељима путовао у Београд на сајам књига. И конач-но, сав тај труд није могао остати непримећен па је ”Источник”, 2006. године, за свој допринос српској култури, добио Вукову награду, једну од најзначајни-ијих награда на пољу књижевности.

Гледајући уопштено, ”Источник” је сво ово време делио исту судбу са својом мајком, Епархијом канад-ском. Када је она страдала, страдао је и он. Када би се она подизала, устајао би и он. Можемо слободно рећи да је ”Источник”, данас, једини активни сведок свих дешавња у Епархији канадској. Ниједна озбиљан историја Срба и Српске цркве у Канади се неће моћи написати без њега. Мојим сарадницима и мени, овај драгуљ је дат на поверење да му помогнемо у мисији која му је намењена. Искрено се надамо да ћемо у томе успети.

Честитајући вам радосни празник Васкр-сења Христовог, поздрављам вас у име целог уредничког тима:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Протојереј Јовица Ћетковић, уредник

4

Васкрс 2018.

Васкршња посланица Његовог Преосвештенства Епископа канадског

Господина др Митрофана Јер вам најприје предадох што и примих, да

Христос умрије за гријехе наше по Писму,

и да би погребен , и да је устао трећи

дан по Писму (1 Кор. 15, 3-4)

Драга браћо и сестре,

Рече велики Апостол да је Господ Христос страдао и погребен и да је васкрсао онако како је про-речено у Писмима. А и сам Господ после Свог Васкр-сења разјашњава Својим ученицима шта је све про-роковано о Њему у закону и пророцима (Лк. 24, 27). Ни на кога се другога те пророчке речи нису могле односити до само на Њега.

Ево скоро два миленијума прослављамо Христово Васкрсење, “Празник над празницима и Славље над слављима”. И то је прослављање увек ново, увек савремено. Зашто? Зато што оно и данас духовно васкрсава из грешног стања свакога онога који верује у Васкрслог Христа. Оно нам објављује и објашњава тајну нашег живота и смрти. Али не само тајну нашу него и све творевине, то јест да ништа смрћу не пропада. Ту се види да је тајна жи-вота неуништива. И у свему што је живо усађен је закон да се роди, расте и умире. Погледајмо само на пшенично зрно. Сеје се једно да би донело стостру-ки плод. Није ли сам Господ објаснио своју смрт и васкрсење овим примером рекавши: “Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси” (Јн. 12, 24).

Размислимо мало о овој тајни. У јесен се по-сеје пшеница и остане преко зиме под мразом, сту-дени, снегом. Али кад дође пролеће и сунце загреје

земљу, почиње да расте, разбијајући окове леда и твр-доћу земље. И зрно, које је пре тога умрло, распавши се, изгубивши своју срж и кору, али не губећи жи-вотворну клицу, израсло је у многородни клас. Није ли то победа смрти кроз смрт у овој створеној при-роди? Јесте. То је за нас тајна. А тајна живота је тесно повезана са тајном смрти. И обратно, тајна смрти је везана за тајну живота.

Господ Исус Христос као Бог није морао да умре. Али је примио људску смртну природу да би је учинио бесмртном кроз Своју смрт. Друк-чије се смрт није могла победити. Друкчије се људ-ска природа није могла исцелити од смртности и трулежности.

5

Васкрс 2018.

Драга браћо и сестре,

Немојмо се стидети да ових светлих и светих дана поздрављамо једни друге, па чак и наше неприја-теље, уместо: добро јутро, добар дан, добро вече, најрадоснијим поздравом: Христос васкрсе! И кога имамо да се стидимо? Васкрслог Христа? Светих Апостола, Мученика, Јерараха, Преподобних Ота-ца и Мајки, који су својим животима и смрћу потвр-дили истину над истинама да је Исус Спас васкрсао из мртвих? А тешко нама ако се ми Њега постиди-

мо! Јер ће се и Он нас постидети пред Анђелима и Оцем Својим небеским (Лк. 9, 26). Понесимо тр-чећи својим домовима светлост и радост Христовог Васкрсења, као што су жене Мироносице и Апосто-ли трчали да га објаве својим најближим. А Васкрсли Христос пробудиће оне који са вером и надом ду-ховно спавају, како рече Св. Апостол Павле: “Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос” (Еф. 5, 14). И не допустимо да се светлост Васкрслог Христа икада удаљи из душе наше коју смо још на Св. Крштењу примили, а нарочито у Светом Причешћу. Не заборавимо да светлост Христова просвећује све оне који Га вером и љубављу примају. Светлост Христова просвећује све.

Посебно ових дана сетимо се наше браће и сестара на Косову и Метохији, свих православних хришћана, било где да живе, да их Васкрсли Господ духовно и физички укрепи и просвети, да би пребро-дили сва страдања, патње и невоље.

Благодаримо Вам свима на Вашој несебичној помоћи нашој Епархији, манастиру, црквама, и свима онима којима је она била потребна. Нека Вам Васкр-сли Господ Исус Христос врати Својим небеским не-пролазним Царством.

Од срца и душе топло Вас поздрављамо најрадо-снијим поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник у Васкрслом Господу,

ЕПИСКОП КАНАДСКИ

6

Васкрс 2018.

ИНТЕРВЈУ СА ОЦЕМ МАКАРИЈЕМ СИМОНОПЕТАРСКИМ

Преподобни оче Макарије, полазећи од традиције Цркве, коју, и из личног

искуства, веома добро познајете, желео бих да нам дате неколико мисли о практичним аспектима ве-заних за Тајну исповести. Пре све-га, желео бих да нам кажете шта је Исповест и да ли је она обавезна да се чини пре сваког Причешћа?

Пре него што ћу говорити о Тајни Исповести и њеној вези са Тајном Евхаристије, треба да ка-жем да је сама Црква тајна. Систем 7 Тајни стран је Православљу и, без расуђивања, позајмљен је из латин-ске теологије. У почетку, Оци Црк-ве гледали су цело делање Цркве као једну Тајну - Тајну спасења у Христу кроз Духа Светога. Свете Тајне само су путеви који нас чине учесници-ма у Тајни Христовој. Увођење у ту јединствену Тајну чини се кроз кр-штење и миропомазање, а врхунац тог сједињења са Христом бива у Евхаристији.

Ако се неко, због тешких грехо-ва, одвојио од Цркве и не може да се причести, свештена исповест по-маже му да се врати у Цркву и да се излечи, да би се могао причестити. Ово је била првобитна улога испо-вести: не да одбаци људе или, пак,

да многе годинама држи удаљене од причешћа, него да их кроз При-чешће излечи и врати у заједницу са Црквом. У прошлости, људи су ис-поведали само тешке грехе, а Црк-ва није била суд који би им судио или их осудио, него им је нудила духовни лек, који је сматрала најпо-деснијим. Црква не каже да, ако си учинио тај и тај грех, немаш дозво-лу да се причестиш 10-15 година, него, ако си учинио нешто тешко, твоја је духовна болест толико дубо-ка да још 5 - 10 година, да би се исцелио, више треба постиш, више да се молиш, да чиниш милостињу итд. Епитимија није пасивно иш-

чекивање (краја) испаштања казне, него активно исцелитељско делање, која почиње престанком грешења и покушајем промене живота.

У седмом и осмом веку, како на Истоку тако и на Западу, (али независно једни од других), древна пракса Цркве била је под утицајем монашке праксе откривања помис-ли, па су лаици почели да се испо-ведају и за мање грехе. У међувре-мену, та се пракса уопштила, па је у следећим вековима дошло до чина исповести који и данас имамо. Ис-повест није могла бити учињена је-данпут у животу, као што беше у по-четку, и верујем да је то најважнија

Интервјуисао јером. Петар Прутански, Света Гора, Манастир Симонос Петрас, 07-09-2016. (Чланак преузет са teologie.net)

Са румунског превео Епископ канадски Митрофан, из часописа Solia, Jackson, MI, окт-дец. 2017, vol. LXXXII, бр. 10-12, стр. 15-17

7

Васкрс 2018.

промена, јер у прошлости, Црква је давала једну једину прилику за по-новно помирење (после кршетња) и људи су за озбиљно узимали по-кајање; а сада, кад су исповеђени и мали греси, покајање и опроштај се више површно доживљавају.

По монашкој традицији, бра-тија одлази код духовног оца да би разоткрили своје помисли, а не само грехе; дакле, не исповедају само оно што је негативно, него и позитивно, отворивши своју савест. Па тако, како духовни отац тако и монах, могу да схвате који су коре-ни грехова и помисли, које су стра-сти и, најважније, учи га како да се бори ради очишћења и тела и душе од страсти. Ако је духовни отац и свештеник, исповедање грехова могло је да се симултано одвија са откривањем помисли, мада су, ипак, различити и не треба их мешати. Исповедити се значи тражити опро-штај за дотичне учињене грехе, док открити своје помисли значи отво-рити своју савест, тражити савете, упутити различита питања… Чак понекад монаси, а нарочито мирја-ни (лаици), мешају ту ствар и пре-тварају Тајну исповести у духовни или психолошки разговор; не кажу грехе, него траже разговор са свеш-теником. И та ствар није лоша, али треба да разумемо да то није Тајна исповести! Ако се, дакле, испове-дам, треба тачно да кажем каквим сам делима, речима или мислима згрешио Богу, а не да набрајам све оно што ми пролази кроз ум или да расправљам опште или личне проблеме. И о овима може се рас-прављати са свештеником, али дру-гом приликом…

Добро је да се неко подробно исповеди, али се та пракса разликује

од једне до друге помесне Цркве. На пример, у Руској и Румунској цркви, са малим изузецима, верни треба да се исповеде пре сваког Причешћа. Добро је да су људи метнути у ситу-ацију да размишљају о свом животу и схвате да се не можеш причести-ти без покајања, али покајање не подразумева обавезно и сваки пут исповест. Много пута, по парохија-ма, свештеници не успевају да ис-поведе људе увече и принуђени су да их приме у журби, чак пред само Причешће. У том ритму, покајник једва успе да каже две речи, прими разрешење за Причешће и излази а да ништа није схватио. То је лоша ствар, јер лишава исповест од по-кајања, формализујући је. Покајање без исповести може постојати, али исповест без кајања нипошто! Ако, дакле, немамо да исповедимо кон-кретне грехе, не треба да чинимо формалну исповест, да бисмо уми-рили савест, него се припремимо и директно идимо на Причешће. Ис-повест и Причешће не треба да се стављају у пакет.

У Грчкој цркви, исповест није обавезна пре сваког Причешћа. Оваква пракса држи одвојенима ове две Тајне и оставља верника да се сам одлучи да ли треба нешто да ис-поведи; поштује му се слобода. Сва-ки, дакле, иде свештенику кад осећа потребу; то је нешто што зависи од личног покајања. Рђава страна ових ствари је та да се многи уопште не исповедају, чак и ако се причешћују на велике празнике. Неки су чули за исповест тек кад су дошли на Свету Гору, мада су имали велике грехе.

Менталитет модерног човека много се разликује од древног чо-века. Како се та ствар рефлектује у пракси исповести?

Различитост менталитета у пр-вом реду подразумева другу перцеп-цију о греху. Све почиње од педаго-гије коју чини свештеник са својим верницима, да би им пробудио са-вест грешности и да им каже шта је грех а шта није. Уствари, то је општи проблем, везан за све Тајне Цркве, јер модерни човек не зна и није поу-чен који је смисао и циљ ових Тајни.

Други проблем модерног чо-века јесте превише рацинално и психолошко схватање Исповести. И примећујемо да многи долазе код свештеника као код психолога, или уопште не иду, говорећи да је свештеник човек као и ја… Запра-во, данашњи људи имају много пси-холошких и психичких проблема; међутим исповест је нешто друго и она почиње са осећањем одговор-ности за мене самога. Могу да будем болестан, тужан, понижен од других итд., али треба да почнем испове-дање конкретних грешних дела и речи, не правдајући себе или скри-вајући се иза неких стања моје душе. Духовник је тај који установљује да ли су та стања отежавајуће или олак-шавајуће околности, а не ја… Могу да будем проблематичан човек, али у овом случају ћутим, не говорим, јер могу да кажем реч која вређа, а то је грех. Чињеница што сам ис-комплексиран, или нервозан, јесте психолошки проблем и он се треба да се реши, али на исповести кажем да сам ружно говорио или сам се гњевио, а моје психолошко стање не оправдава ме што грешим, него тре-ба да будем одговоран, а нарочито да обуздавам језик и да се скрушим…

На исповести, дакле, кажемо само грехе и примимо опроштај, а ако хоћеш да решиш са духовни-ком и своје друге проблеме, било би

8

Васкрс 2018.

боље да о њима дискутујеш ван ис-повести. Свештеник може дати чо-веку савете човеку у функцији своје улоге и зрелости, а ако се та ствар деси током исповести, ипак не треба да мешамо духовно упутство са Тај-ном Цркве.

Нажалост, нису сви свеште-ници кадри да дају човеку духовне савете. Они сви имају исту власт да отпуштају грехе, но сви немају му-дрост и расуђивање. Духовницима се даје ”Пидалион” са свим канони-ма Цркве, али свако их примењује онако како зна. Пронађеш тамо колико година треба да за тај и тај грех одлучиш од Причешћа, но то није довољно. ”Пидалион” је про-сти критериј по коме схваташ који је грех тежак и који је мање тежак.

Ако одем свештенику да се ис-поведим и видим да он уза се има ”Пидалион”, уплашим се. Значи, не

идем лекару него судији. Како вели и Свети Пајсије Светогорац: “кано-ни (грчки канонес), постају топови” у руци онога који не зна да их при-мени. Црква има исцелитељско де-лање, намењено да приближи човека Богу, а не да га удаљи. Свештеник, као лекар, који има апотеку лекова, треба да научи да пропише одгова-рајући лек, јер ако погреши у трет-ману (лечењу), још ће више разболе-ти човека, а некад може и да га убије.

На пример, у прошлости је била срамота ако неко не иде у цркву или се не причешћује. Ето, зашто одлу-чивање од причешћа није био само теолошки појам одвајања грешника од Христа и Цркве, него и буђење савести и стида, или “педагошка маргинализација”. Напротив, сада, када је за модерног човека постало срамотно да иде у цркву и да се при-чести, ако му будеш рекао да се за

тај и тај грех удаљује од причешћа 9 година, он ће се дефинитвно удаљи-ти од Цркве, која више није где је већина, него мањина. То не значи да му нећеш дати никакав канон или епитимију, али у исто време треба да разумеш да удаљити некога од при-чешћа на дуже време није решење, јер младића та ствар не узнемирава, него га још више држи у свету греха. Потребна је, дакле, пастирска му-дрост, да бисмо могли приближити човека Христу, а не да га удаљава-мо…

Верујете ли да би ревизија или систематизација Канона више по-могла свештенику да се орјентише приликом Исповести?

Не верујем. Канони су наслеђе Предања (традиције) и само нам дају критеријум епитимије, али не и специфичност сваког случаја. Ка-нони нису пресуде, него указатељи. Кодификација и систематизација канона, коју су римокатолици учи-нили, претворила је живот Цркве у систем правила, а та је ствар стра-на Православљу. За православне, како догмати тако ни канони, не могу бити систематизовани. Ми не искључујемо Духа Светога из тра-диције и нашег искуства (живота). Да, имамо текстове, који су сведо-чанства догматске истине, али је они не исцрпљују. Црква је пуноћа благодати и истине, и формулише догму онда кад је ситуација наметне, али никада не предлаже да система-тизује учења ради привидног реда. Иста ствар важи и за каноне.

На пример, у четвртом веку није се поставвљало питање аборту-са онако као што се сада поставља. Имамо неке канонске референце (односнице), али су оне двосмисле-не (нејасне) и само нам нуде отач-

9

Васкрс 2018.

ки критеријум, али који треба да се прилагоди данашњој ситуацији. Који је тај критеријум? Да је абор-тус злочин, човекоубиство! Али то не значи да треба да одлучимо жене 10 година од причешћа; неке могу из очајања извршити самоубиство. У свему је, дакле, потребна мудрост, а проблем почиње са припремом свештеника.

И како мислите да би се треба-ло да се припремају и будући духов-ници и какве квалитете треба да има духовник?

Много пута, дакле, кад будући свештеници уче о исповести, уче неку врсту “пасторалне психоло-гије”; и та је ствар добра, али није довољна. Важно је да будући духов-ници не науче тек слово, него, осо-бито, дух канона. Могу да читају и психолошке књиге, али нарочито

да сами они имају духовно искуство Цркве, које налазимо изложено у књигама пустињских стараца. Оне треба да се студирају и доживљавају, јер ће само тако духовник имати расуђивање и знати да ли да се тај или тај канон да том човеку или не; да ли му чини добро или зло… Неће сваки свештеник достићи степен Преподобног Варсануфија, али ће ипак имати у себи дух отаца.

Наравно, и свештеници, са своје стране, треба да имају духовника. Ако свештеник никада није био добар ученик, неће бити ни добар отац. Ако он сам не зна да се испо-веди, никад неће знати да друге ис-поведи.

Исто тако, свештеник, који ис-поведа, не треба да претендује да је старац, а верни, пак, не треба да га сматрају старцем. По овом питању,

стање у манастирима је сасвим друк-чије од оног у свету. У манастиру сам одабрао себи старца и слушам га у свему и заувек. Оставио сам свет и породицу и следујем старцу, који је за мене икона Христова, па сто-га вршим потпуну послушност. То је монаштво. Међутим, мирјанин (лаик) иде код свештеника да преко њега буде у вези са Црквом. Може се десити да неки свештеници живе животом стараца, или да буду стар-ци монаха, али веза коју мирјанин има са својим духовником не може бити по монашком обрасцу. Свеш-теник не може од мирјанина да тра-жи послушност у свим аспектима живота, онако као што монах слу-ша игумана свог. То није исправно! Мирјанин (лаик) има другу слободу и другу одговорност према поро-дици и друштву, не одговара само

10

Васкрс 2018.

за себе. Није исправно да неко свог духовника пита да ли нешто може да купи или прода, где да иде на од-мор и друго овакве врсте. Духовник може да духовном сину да општа усмерења у духовном животу, да би избегао грех, али, ипак, треба и да га упозори да је одговоран за одлуке које предузме у животу. Немојмо, дакле. то саветовање мешати са Тај-ном исповести. Понекад би људи желели да сву одговорност преба-це на свештеникова леђа, међутим, прави духовник учи мирјанина (ла-ика) да правилно користи своју сло-боду и ставља му на знање му да се он, свештеник, не може мешати у све аспекте његовог живота; на пример, у његовој спаваћој соби или у њего-вим пословима… Сасвим је друго у манастиру, где старац зна и одређује сваки детаљ монаховог живота; но тај начин живота добровољно је иза-бран и он претпоставља друге усло-ве живота, који се не могу примени-ти на људе у свету.

Раније сте рекли да се духов-ник не треба да меша у спаваоницу својих ученика. У наше дане, многе породице, мада су биле благосло-вене браком, да децу рађају, после

једног или двоје, чувају се и не желе више деце. Неки духовници такве одлучују од Причешћа, док су дру-ги попустљивији. Како Ваше Пре-подобије види овај проблем?

Сваки телесни однос ван брака јесте грех, али се, понекад, чине гре-си и у кадру породице, укључујући грехе против природе. Они треба да се исповеде, мада сматрам да није коректно да свештеник пита људе да ли су тако нешто чинили или, пак, да улази у поједине детаље. Може да им нешто да да читају, може да има катихезу са породицама у парохији и да им, уопштено, каже да такви греси постоје, а сам ће човек схва-тити да ли је згрешио или не; а кад буде дошао на исповест, свештеник ће га само саслушати и мудро упу-тити. Ако је један од супружника исповедио противпридни грех, а други се стиди, или не схвата, да га треба да исповеди, свештеник може да постави нека питања, али да не удара на човекову слободу или интимност. Такође, не чини ми се исправно да свештеник говори су-пружницима колико пута и како да односе имају. Ми им кажемо шта у погледу поста Црква препоручује,

но сваки брачни пар зна своју меру и духовни узраст….

Још је сложенији предмет рађања деце, и верујемо да не мо-жемо дати општа решења, него, пак, сваки случај треба да се посебно ана-лизира. Ако неко свештеника упита о контрацепцијским средствима, треба да им каже шта Црква учи, јер ако им не каже, одакле ће вер-ник сазнати? Међутим, одбијање од Причешћа верујем да би треба-ло да зависи од више фактора. Ако нека породица има 3 - 4 детета, и њихови материјални услови, место становања и други проблеми, не допуштају им да имају више деце, верујем да се може икономија при-менити, али под условом да контра-цептивне методе, које они користе, не буду абортивне (побачајне); не можеш им рећи да немају однос, али се постављају извесне границе.

Ако, пак, неко има само једно или двоје деце, здрави су и имају услове, али не желе да више имају деце, не можемо их принудити, но, ипак, верујем да се они треба ређе да причешћују, и то само за велике празнике, док схвате да се контра-цептивне методе могу толерисати једино у неким условима и за од-ређени временски период. Тако, супружници неће бити одлучени од Цркве, али, у исто време, схватиће да њихов начин живота не одгова-ра позиву и благослову који су на венчању примили. Према томе, не можемо усталити неке шаблоне, јер су и услови живота сваке породице различити; и треба се полазити од случаја до случаја. Свештеник треба да има мудрости и расуђивања, а не само да веже и дреши.

Много Вам хвала, оче Макарије!Слава Богу!

11

Васкрс 2018.

КАКВОГ СУ МЕСИЈУ ОЧЕКИВАЛИ ЈЕВРЕЈИ У ХРИСТОВО ДОБА? ЗАШТО СУ ЈЕВРЕЈИ, ПРВО, ОДУШЕВЉЕНО  ДОЧЕКАЛИ ИСУСА, ДА

БИ САМО НЕКОЛИКО ДАНА КАСНИЈЕ ВИКАЛИ: “РАСПНИ ГА!”

Одговор на ова питања можемо наћи у Светом писму Старога завета, у

једанаестој глави Књиге пророка Исаије. Та се глава чита за време треће седмице Великог поста. У њој je Месија описан као освет-ник, који ће немилосрдно каз-нити све народе који су наудили Израиљу. Резултат тога кажња-вања ће бити повратак старе сла-ве и снаге јеврејске државе, каква је била  за време владавине Цара Давида. Другим речима мачем и силом биће обновљена јеврејска држава.Али у истој глави се помиње Принц мира и љубави, који ће бити кротак и милостив према свима. Његово царство ће бити испуњено миром и уважавању ближњих. Ко су ти ближњи је описано у дванаестој глави. Сти-хови 4 и 5 говоре о другим наро-дима, о целом свету где ће Месија (Господ Христос) владати у миру, правди и љубави.

Јевреји Христовог доба су очекивали Месију осветника, моћног војсковођу. И кад су ви-дели многа Христова чудеса, које један обичан човек никад не би могао да уради, већина је сма-трала Исуса Христа за месију, који ће употребити своју очевид-ну чудесну  силу против Римског окупатора. Једини део Јеврејског народа, који је исто  био сведок Његових чуда, али га је мрзео, је била Јеврејска интелигенција: фа-рисеји и садукеји. Они су то чи-

нили из љубоморе, јер је већина народа веровала у Христа и није обраћала пажњу на њих, своје, та-козване, вође и учитеље.

И тако је на Цвети цео Јеру-салим дочекао Христа пред Цар-ским вратима кроз која се улази-ло у подручје Јеховиног Храма и Тврђаве Антонија, касарне Рим-ског гарнизона. Народ је бацао цвеће пред Исуса, простирао платна на земљи пред Њим, ма-хао палминим гранама  и викао: Хосана! Хосана! Хосана! Реч “Хосана” има неколико зна-чења, и треба је преводити према ситуацији у којој је употребљена. Очевидно је да је народ клицао Исусу као  своме Месији, Чудо-творцу, који ће их ослободити од омрзнутог окупатора. У том случају “Хосана” се пре-води са: “Ослободи нас, спаси нас!” Али, Христос, ушавши у град није по-шао десно према Римској тврђави, како је народ очекивао, да се обрачуна са Римљанима, већ лево према Храму где је напао и бичевао Јеврејске тргов-це.

Народ је тада схватио, да Христос није онај ме-сија, кога су они очеки-вали, то јест онај који ће мачем и силом обновити Давидово царство. Не-колико дана касније, тај исти народ је викао пред Пилатом: “Распни га! Крв

његова на нашу децу!”    Што се је и догодило четрдесет година касније, кад су Римљани побили скоро све становнике Јерусалима и сравнили га са земљом. Интере-сантно је, да су сви Јерусалимски хришћани напустили  Јерусалим пре Римске опсаде и тако спаси-ли своје животе. Када је Бог изабрао Исаију да пророкује Јеврејима, 700 годи-на пре Исуса, рекао му је да га Јевреји неће послушати. Они, једноставно, нису могли да прихвате за Месију једног крот-ког миротворца, који се попљу-ван, ишибан дао распети. И тако  до данашњег дана Јевреји не признају Исуса Назарећани-на за Христоса (Месију).

Д. А.

12

Васкрс 2018.

ВАСКРСНИ ЗЕМЉО ИСТИНЕГорица Јелена Кнежевић Рондовић - На сретење 2018 године

Србијом небо помрачиу по дана, као у по ноћиБоже драги помоћи

нит’ од брата, нит’ од рођених очи,мила мајко устанис’ анђелима небескимСветог Симеона Богоносца умолинек нам срца оросиправдом руке Божије,дјеца смо вјечне истинепутем вјере Христове.

У Орашцу, кад воштаница засијагромогласник, пророк ИлијаСветог Ђорђа пропусти

гдје за народ руку положина раме Ђорђа Петровог.

Боже драги, великида ли Србин завјет испуниБогомајко, ИсусеКарађорђе, Његоше?

Није вјера, њива овсенани вријеме нових дахијаслугу палих анђелафеудалаца новорођених...

Петровићи устајте,те нам скин’те оковемрак је тежи од ланаца,усправ’те нас још једном

ватром свијећеСветог Трифунашто претходи Сретењуисцјељујући умом помраченесве Гордијане са кћерима.

Свани зоро, свани дане.

Црном Гором небо помрачиу по дана, као у по ноћиБоже драги помоћијош у Теби затражихпошаљи нам анђеле и милу Мајку Христовунек нам небо окадитамјаном и коракомпутем чисте истинеу Сретење Господње.

13

Васкрс 2018.

БОЖИЈА ТВОРЕВИНА И НАШ ОДНОС ПРЕМА ЊОЈ

Почетак Св. писма, веома јасно наглашава ко је ство-ритељ, света који нас окру-

жује. Господ је, као круну свога стварања, начинио човека, по сво-ме лику и подобију, давши му сло-боду и задатак да управља свиме што је Бог створио, „ јер виде Бог, да је све лепо“. Кључно питање бу-дућности, опстанка људи и света, каквог данас познајемо, јесте наш однос према свету, према Божијој творевини, у коме живимо и, која је наш дом.

Jeдну од блажих формулација, коју могу да употребим ,а која је у вези са садашњицом, је да је чове-чанство, узнемирено, са оним шта се догађа, у нашем дому, на плане-ти Земљи, коју нам је Господ по-верио да владамо њоме. Данашњи изглед планете Земље, је унакажен. Сведоци смо климатских про-мена, које нас окружују. Разорне олује, кише, снегови, поплаве, кли-зишта, загађења, нестанак биљних и животињских врста, постало је реалност, са којом човек дана-шњице живи. А све зарад ненор-малног себељубља и комформиз-ма, коме нема краја. Зарад увећања материјалних добара, људски род, поготову Западна цивилизација, изгубила је сваку меру. Експлоата-ција природних - дарованих доба-ра је отишла тако далеко, да зарад профита одређеног броја људи, чи-

тав еко-систем доживљава колапс. Нестају шуме, све је мање пијаће воде, земља је затрована инду-стријским отпадом, пестицидима, а као последица тровања изумиру, бришу се биљне и животињске вр-сте; идеалан баланс који нам је Го-спод даровао, одједном, бива уздр-ман, пољуљан, и Земља се нађе на прагу еколошке катастрофе.

Шта се то десило са нама? Од-говор лежи уназад кроз историју, и досеже до прародитеља Адама и Еве. Не заборавимо, да је човек створен да живи у рају, са Творцем и у хармонији са творевином. И онда, се десио првородни грех и од тада се све променило.Окружење, до тада пријатељско, почело је да бива непријатељско, људи су про-гнани из раја; почело је мучење како би преживели. Грех је по-чео да се умножава код тадашњих

људи и, као последица греха де-сила се прва катаклизма, Потоп који је збрисао цивилизацију, и већину створеног. Створитељу је било жао људи, јер су створени да буду синови Божији и, опет је вра-тио равнотежу људској врсти, као првенствено одговорној. Опет су људи живели, скромно, и од при-роде су узимали, колико им је било потребно, све до скора. Са протестанским учењима о преде-стинацији, и о рефлексији будућег живота на садашњост, у Западној Европи, сазрело је мишљење да ма-теријално богатог човека, Бог још за живота назначује за рај и тада је кренуло грабљење. Са грабљењем материјалних добара, кренуло је колонизирање, уништавање на-рода и племена, отимање при-родних богатстава и, самим тим, као последица, мењање најпре

Протојереј Малиша Миловановић

„У почетку створи Бог небо и земљу...“

14

Васкрс 2018.

ПРАКСА ИСПОВЕДАЊА ХРИШЋАНА ПРЕД СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ

Kод нас у Цркви се усталила пракса обавезног испове дања верника пред свето причешће Телом и Крвљу Господњом. Да будемо јасни

света Тајна исповести се у већини српских крајева и свела на то неопходно исповедање. Да ли је ова прак-са била одувек таква, да ли је неопходно исповедање пред свако Причешће и шта је ту исправно, поку-шаћу да одговорим у следећих пар редака овог текста.

Исповест је једна од седам светих Тајни Цркве која служи верницима ради очишћења грехова. Она се још зове и света Тајна покајања. Њу је установио сам Господ Исус Христос давши својим апостолима право да разрешавају и отпуштају грехе хришћанима.

„Заиста вам кажем, што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено и на небу“ ( Мт.18:18)

Дакле, крштењем се човек очишћава од свих грехова. Међутим, чињеница је да човек и након кр-штења греши. Зато је Господ и установио свету Тајну покајања како би се човек могао и након крштења ослобађати свезе греха.

Рани хришћани су живели благочествим жи-вотом. Редовна окупљања на скуповима звним „агапе“ ради „ломљења хлеба“ (Причешћа) су били свакодневница. Пост и молитва код ра-них хришћана су били саставни део њихвих живота. У том периоду, исповест пред свето Причешће није била неопходна, него су хришћани, по сопственој савести, углавном због већих грехова, приступали овој светој Тајни. Како је време одми-цало тако је одушевљење хришћанском науком све више слабило. Потреба за редовнијом исповешћу је

расла до те мере да је у поједним крајевима, време-ном, постала обавезна пред свето Причешће.

У српском народу, кроз средњовековну историју, са недостатком свештенства, правила, књига, и мно-го чега другог, питање обавезног исповедања пред Причешће није никад ни постављено. Време испо-вести није било условљено Причешћем него грехом. Дакле, народ се исповедао сходно потреби и могућ-ности. Тек новија историја Српске цркве и српског

Протојереј Јовица Ћетковић

еко-система на микро, а касније и на макро-плану. Да бисмо, данас, као потрошачко друштво, стигли на праг глобалног отопљавања, а ускоро и великих ратова, не више због нафте или руде, него због воде већ. Од нас, људи, доста, ако не и све, зависи. Проблем екологије је-сте дефинитивно антрополошки проблем, јер смо их ми, људи, из-азвали а не природа. Одговори на многа питања леже у нама самима, у нашим душама и, ту је излаз. Ду-ховна криза се тако јасно одража-

ва и на еколошку кризу, духовно деградиране личности управо де-градирају и природу. Економска или политичка или технолошка решења, могу пуно помоћи, али рефлексија из нас самих из наших душа, може да реши овај, итекако, велики проблем. Морамо схвати-ти да ми нисмо „газде“ на земљи већ домоуправитељи; планета није складиште ресурса за себич-ну и неодговорну употребу, већ наш дом. Морамо имати сазнање, да све око нас створено, створе-

но је од Господа, те уништавајући твар, ми директно вређамо Твор-ца, који нам је поверио свет. Ре-шење еколошких проблема, је могуће у сазвучју мењања нашег унутрашњег духовног бића, које ће се неминовно рефлектовати на природу, тачније: прображај природе мора да почне од преоб-ражаја душе. Или је још боље ци-тирати св. Максима Исповедника који каже: „Човек може цели свет преобразити у рај, када рај буде носио у себи“.

15

Васкрс 2018.

народа је установила праксу оба-везног исповедања верника, сваки пут, непосредно пред Причешће. Та пракса је била на снази све до 90-их година прошлог века.

Данас, у Српској цркви имамо две праксе по питању исповедања верника:

Прва пракса је да је исповест неопходна пред свако причешћи-вање.

Друга пракса је да исповест није обавезна пред свако при-чешћивање него само по потреби и према савести.

Сагледавајући данас обе ове праксе, из угла мог досадашњег свештеничког искуства, сматрам да су обе праксе исправне, само се примењују у различитим окол-ностима и на различите групе верника.

Да појасним: за сваког хришћа-нина, који се огрешио о велике бла-гослове Цркве као што су пост, ре-довно ућешће на богослужењима, одсуство молитве и друго, испо-

вест пред свако Причешће је нео-пходна.

Са друге стране, за хришћане који редовно посте све постове, редовно долазе на богослужења и упражњавају молитву, уколико нису учинили неки други вели-ки грех својствен људима , испо-вест пред свето причешће није неопходна.

Прва пракса се примењује углавном код почетника у вери, преобраћеника и тек крштених хришћана. Друга пракса се при-мењује код оних који су дуже у вери, који су хришћански сазрели и који су исповедањем вере слич-нији оним хришћанима првих времена.

На тај начин Црква обједињује обе ове праксе, тако што се свеш-теницима даје нарочити благослов да према датој ситуацији примене један или други вид практиковања. Свеукупни циљ је да у свету буде више ових других, редовно по-стећих, молитвених и богослужбе-но активних хришћана.

Друго питање које нам се на-меће, посебно у пракси обавезног исповедања верника пред свето Причешће, јесте исповест непо-средно пред саму свету Литургију.

Лично, као свештеник, опет на основу искуства, сматрам да је пракса исповедања непосредно пред саму свету Литургију, у да-нашњим условима, посебно овде код нас у Канади, веома непродук-тивна, да кажемо, и неисправна. Ево и зашто:

Сведоци смо да је и данас код великог броја наших верника и у отаџбини и у расејању, увелико присутна пракса извлачења само једне седмице из Великог поста, тако што се пости само шест дана а седмог дана причешћује и истог дана се мрси. Ова, потпуно неис-правна, пракса је наслеђена из вре-мена нередовне ситуације СПЦ и у отаџбини и у расејању. На тај начин, свештеници тог времена, свесни криве ситуације и кривог времена, проценивши да је „боље ишта него ништа“, „благословили“ су, на неки

16

Васкрс 2018.

начин, неисправност као неки вид сламке којом би свој народ везали за Бога. Наравно, свесни великог греха, прекида благословеног по-ста, нарочито непосредно после светог Причешћа, свештеници су наметнули као обавезу верницима исповест пред свето Причешће.

Треба напоменути да недељни пост у Православној цркви не по-стоји по дефниницији. Он је на-стао у том несрећном периоду само као мера снисхођења и трпљења до времена оздрављења. Међутим сведоци смо да се та мера, намење-на почетнцима у вери, болесници-ма и преобраћеницима, на неки начин код великог дела наших хришћана узета за основну норму хришћанског живота. То је нешто што јесте тешко, али и неопходно променити.

Да се вратимо исповести. При-родно је било да исповест у таквим неприродним условима буде неоп-ходна непосредно пред свако При-чешће. Свештеник није имао про-блема да исповеди све причаснике јер их није било много. Међутим, како је време одмицало, тако се наш народ све више враћао својој вери, и све више је људи присту-пало светом Причешћу, па самим тим и исповести. Наравно, због недостатка времена, исповест се полако сводила само на разреш-ну молитву свештеника којом би се онај који би приступао светом Причешћу „ очистио и удостојио“ за тако велику Тајну. Онај који би се исповедао би, у најбољем случају, само признао да је грешан и тиме би цела ствар била готова. А да ли се онај који је приступао на овакав начин светој Тајни исповести, за-иста, исповедао и чистио од греха можемо сами закључити из речи које свештеник чита ономе који се исповеда непосредно пред свето Пришешће:

„ Ево чедо, Христос на неви-дљив начин стоји и прима Твоју исповест. Не стиди се и не бој се, немој ништа сакрити од мене, нег,о не тајећи реци све што си учинио

(учинила), да добијеш опроштај од Господа нашега Исуса Христа. Ево, пред нама је и његова икона, а ја сам само сведок, да посведо-чим пред њим све што кажеш. Ако што сакријеш, имаћеш двоструки грех. Пази, дакле, пошто си дошао ( дошла) у лешчилиште, да не одеш неизлечен (неизлечена)“.

Дакле, у овим речима сазнајемо да нам Црква поручује:• Да се не стидимо и да којим

случајем нешто свесно не са-кријемо;

• Да свештеник треба да буде сведок те исповести;

• Ако неки грех прећутимо онда имамо дупли грех;

• И да, иако смо се „исповедили“ можемо отићи неисповеђени.Оно што је чињеница јесте да

већина наших верника приступа овој светој Тајни управо овако, ћу-тећи, не помињући ни један једини грех. Све се своди на свештенико-ву разрешну молитву и евентуално признање да се кајемо. Парадокс целе те ситуације јесте да се често деси да онај који се исповеда каже да се каје, али на питање за шта се каје одгвори „ни за шта“. Имамо случајева и да се верници хвале како све раде исправно, онако како треба и да нису грешници као дру-ги.

Оно што је највећи трагедија ове ситуације јесте то да они који су се овако, ћутећи „исповедили“, посебно држе до тога да су они, баш у том моменту достојни да се причесте Богом Живим. А св. Се-рафим Саровски каже да је истина да је једини сигурни разлог да се неко не може причестити његов субјективни осећај и мишљење да је достојан. Дакле, одсуство искре-ног покајања.

Такође, оно што је још опас-није јесте чињеница да се оном који је дошао на свету Тајну ис-повести, прећуткујући грехе, према горе поменутим речима, греси удвостручују. У том слу-

чају, боље би му било да се није ни „исповедао“.

На овакав начин, овако испо-ведајући вернике, по кратком по-ступку, велику одговорност на себе узима и сваки свештеник. Зар на такав начин не може да се причести и највећи грешник, убица или било ко други, јер, просто, он је признао да је грешан, каје се и прочитана му је молитва која га разрешава од последице почињеног греха. Чему служи епитимија, и коме ће она бити наложена, ако нам нико ништа не призна или ако је довољ-но само признање да смо грешили? На тај начин, не преузимамо ли на себе огромно бреме одговрности пред Богом, јер је речено да коме рездрешимо грехе на земљи, биће раздрешени и на небу. Нека нам Бог свима буде милостив.

Чињеница је да су у данашње време свештеници у прилици да причесте и по неколико стотина верника. Нереално је да свеште-ник, на прави начин може да испо-веди више од 20-30 верника пред свету Литригију. Из свих ових раз-лога, мишљења сам да је нопход-но радити на томе да се редовна исповест парохијана измести из времена пред светом Литургијом у неко друго погодно време а да се само у хитним случајевима, болес-ници и старије и онемоћале особе, по најави, исповедају непосредно пред Литургију. На тај начин ћемо ономе који се исповеда дати више времена а самим тим и прилику да размисли, да се преиспита и да евентуално исповеди своје грехе. То је дуготрајни процес који се из-грађује кроз обострано поврење између свештеника и оног који се исповеда. На крају крајева, управо ту, у време исповести се изграђује очинско-синовски однос између свештеника и парохијана. Ту свеш-теник престаје да буде запосленик црквене општине и постаје духов-ни отац, родитељ својих парохија-на а они његова духовна деца.

Нека милости Господа нашег Исуса Христа буду на свима нама.

17

Васкрс 2018.

Easter encyclical

For I delivered unto you first of all that which I also received, how that Christ died for our sins according to the scriptures; and that He was buried, and that He rose again on the third day according to the scriptures. (1 Cor. 15, 3-4)

Dear brothers and sisters,

The great Apostle says that the Lord Christ suffered, and was buried, and resurrected as was foretold in the Scriptures. And even the Lord Himself, after His resurrec-tion, explains to His disciples what was prophesised of Him in the laws, and through the prophets (Lk. 24, 27). These words of the prophets could only have been about Him.

Now, for nearly two millenniums we have celebrated the Resurrection of Christ as the ‘’feast of all feasts’’ and the ‘’celebration above all celebrations’’. Moreover, this celebra-tion is always something new – something contemporary. Why? Because, even today, it spiritually resurrects from a sinful state anyone who believes in the risen Christ. It re-veals and explains the mystery of our life and death. But not only the mystery for us, but for all of creation. In other words, that nothing is terminated by death. This is where we see that the mystery of life is indestructible. And that, in everything which lives, the law that it shall be born, grow, and die, is enshrined from its inception. Let us just look at a grain of wheat – one is planted so that we may receive hun-dreds. Did not the Lord explain this to us when He said: ‘’ Verily, verily, I say unto you, except a grain of wheat fall into the ground and die, it abides alone: but if it dies, it brings forth much fruit’’ ( Jn. 12, 24).

Let us contemplate on this mystery. Wheat is planted in the fall, and the grains remain underground throughout the winter under frost, cold, and snow. But when spring ar-rives, and the sun warms the earth, the grain begins to grow, freeing itself of the restraints of the ice and hardened soil. And the grain, which had previously died, falling apart, los-ing its shell and core, but not its life-giving germ, grows into a multidimensional plant. Is this not a victory over death

through death, in this created nature? It surely is. For us, this is a mystery. And the mystery of life is closely tied to the mystery of death. And of course, vice versa.

Our Lord Jesus Christ, as God, did not have to die. But he accepted our mortal worldly nature so that He may make it immortal through His death. Death could not be defeated in any other way. Otherwise human nature could not be healed of mortality and rottenness.

Dear brothers and sisters,

We should not be ashamed, in these light and holy days, to greet each other, and even our enemies, instead of ‘’good morning, good day, or good evening’’ with the most joyous greeting: Christ is risen! And who should we be ashamed

18

Васкрс 2018.

of ? The risen Christ? The holy apostles, martyrs, hierarchs, venerable mothers and fathers, whom with their lives and deaths confirmed the truth above all truths that Christ the Saviour resurrected from the dead? God help the one who is ashamed of Him? For then He will turn us away in front of His angels and His Heavenly Father (Lk. 9, 26).

Let us hurriedly bring the light and joy of Christ’s resurrection to our homes, just as the myrrhbearing women and the apostles ran to announce the Good News to their loved ones. The resurrected Christ shall awaken those who, with faith and hope, are merely spiritually sleeping, as the holy apostle St. Paul says: ‘’Awake thou that sleepest, and arise from the dead, and Christ shall give thee light’’ (Eph. 5, 14). And let us not allow the light of the Risen Christ, re-ceived at our baptisms, and particularly when we commune of the Body and Blood of the Lord, to ever depart from our souls. Let us not forget that the light of Christ enlightens all those who receive Him with faith and love. The light of Christ enlightens all.

During these days, let us especially be mindful of our brothers and sisters in Kosovo and Metohija, and all

Orthodox Christians around the world – that the Resur-rected Lord will give them physical and spiritual strength, and enlighten them so that they carry through all suffering, toils, and troubles.

We thank you all for your selfless help to our diocese, monastery, churches, and all those who were in need. May the Resurrected Lord Jesus Christ reward you with his eter-nal Heavenly Kingdom.

Sincerely and wholeheartedly we send you warm greet-ings with the joyous exclamation:

CHRIST IS RISEN! INDEED HE IS RISEN!

Your intercessor before the Risen Lord,

BISHOP OF CANADA

A thought on forgiveness in the context of suffering and resurrection

Rev. Vladimir Vranic

It is always appropriate for a Christian to speak about forgiveness, just as it is expected from the Church to share the Good News about Di-

vine forgiveness. That is to say: If God has forgiven, we should do the same. However, it is equally appro-priate for Christians to speak about the situation and injustice that is taking place around us, sometimes in our nearest proximity. Not only that it is appropriate, but it is even necessary to encounter and rebuke the injustice, if we are to offer, or rather to give forgive-ness. Is the forgiveness even possible in such a state of matters? Yes, it is possible, but it is equally difficult, and it certainly is not a romantic one-time feeling.

19

Васкрс 2018.

In fact, it is easy to make the de-cision, but it is extremely hard to carry on and stay faithful to the decision to forgive. It is an ongo-ing process. From time to time we end up doubting our decision, but then after a while we come back to dive deeper into forgiving. It is an ongoing process of struggle which in turn carries in itself a spiritual maturing and growth as a reward.

But, at the same time, we have to bear in mind that the forgive-ness takes two sides. If I am to give the forgiveness, than some-body has to accept it. Christian forgiveness is a gift. To use a well-known example: It is as if I was to give a present to somebody, and that person refuses to accept it, for some reason. In a sense, I have not given the gift. The same is true with the Christian forgive-ness. However, as Christians we are invited to give. Hence, it is necessary to have the giver and the recipient of the forgiveness, but the Christian forgiveness ought to be offered to the wrong-doer. Why are we called to offer forgiveness to the wrongdoers?

Christian forgiveness is not about taking the guilt off of some-body. It is simply an offer to free the wrongdoer of the blame in relation to the wronged. But the guilt remains. The perfect forgive-ness would have been if the one who was wronged could detach the guilt from the wrongdoer. However, no man can take off the guilt from a wrongdoer, only God can. Thus, all our deeds both good and bad remain forever. The deeds that make a wrongdoer are like tattooing one’s body, and they

stay there permanently. Neither I, nor any creature is able to free someone from the guilt. It takes no less than death and resur-rection to accomplish the true forgiveness. It can happen only through God’s new creation. This is precisely what God does for us, through the Cross and Resurrec-tion. Not only that God becomes one of us, but He even dies as one of us and Resurrects as we will in Him. This is necessary as He has launched the new creation, and we are now invited to be co-cre-ators of a new creation with Him. We are equipped with all neces-sary tools through the sacramen-tal life in the Church and we are invited to imitate His forgiveness. And this “project” indeed re-quires a dedicated and clear faith in order to be fruitful. And those who seek true forgiveness are invited to have such faith as their own. This is by no means an easy task; yet, that is Christianity.

We find ourselves in a season of timeless and universal signifi-

cance. The joy of anticipation of the Resurrection is so powerful that it transcends every sorrow. The spiritual eyes of the faith-ful are now particularly turned toward the brightness and the light of the season. Yet, our hearts and our minds are in the spirit of this season of joy and forgiveness turned toward our much suffer-ing brothers and sisters in holy and sacred land of Serbia - Koso-vo and Metohija and those who suffer without finding justice, all over the world. We do not have the right, or capability, to offer forgiveness on their behalf, but God our Lord is the only One who could have done it, and He already did it. If we are to seek the Divine justice in an ever confus-ing world, the world would have been destroyed. Rather, it is in light of God’s forgiveness that we anticipate the Feast of Feasts when we exclaim and invite with joy all to embrace each other and to call brothers and sisters even those who hate us.

20

Васкрс 2018.

United Nations Security Council Resolution 1244 (1999) guaranteeing sover-

eignty and territorial integrity of Ser-bia and the autonomy of Kosovo and Metohija within Serbia, is the highest binding legal document that obliges all UN members, including the member states of the EU, NATO, the OSCE, the OIC, the African Union.

Resolution 1244 is the only reli-able basis and the framework for any negotiations concerning status. Ow-ing to grave mistakes made by the for-mer Serbian authorities, the UN sys-tem has produced certain damaging

documents of advisory and non-bind-ing character. It is vital that no similar or even greater mistakes are made ei-ther presently or in the future, which would make Serbia’s future position and prospects more difficult.

The single most important pa-rameter is the Constitution of the Republic of Serbia. It is expected to be observed by all, and the relevant responsibility grows with the rising position of each of us in the society. Respect towards the country’s Consti-tution is the measure of the seriousness of the state, statesmen and citizens.

Trading’ Kosovo and Metohija

for gaining EU membership is unac-ceptable, because the values concerned are not comparable. Membership is welcome, provided it is offered de-void of blackmails and ‘an exclusive membership fee’.

Having regard to all the experienc-es so far it is clear that any guarantees of the EU for any future agreements or solutions concerning Serbia could not be trustworthy.

The EU has been initiating agree-ments in which the rights of Serbia are but a bait, luring Serbia to consent and sign, whereas the true goal is to estab-lish Serbia’s obligations in favour of

The Status of Kosovo and Metohija: Brussels Unites the Albanians and Divides the Serbs

Živadin Jovanović

21

Васкрс 2018.

the other side and, thus, gain foothold for endless blackmails using unique “argument”: ‘If you want EU mem-bership!’ The only implemented pro-visions of the UNSC Resolution 1244 are those in the interest of the Kosovo Albanians, and none of those which guarantee the rights of the Serbs and of Serbia.

Serbia has fulfilled all of her ob-ligations stemming from the EU sponsored Brussels Agreement of 2013, whereas the Albanians failed to observe the only one they pledged to – the establishment of the Com-munity of the Serbian Municipal-ities. The EULEX was accepted as being ‘status-neutral’, but in reality this Mission was and remains the key instrument for the establishment of an illegitimate quasi-state on a part of the territory of Serbia. It is shadowed by unsolved serious suspicions of the corrupt behaviour of its staff. The re-

sulting mistrust may only be neutral-ized through the implementation of unfulfilled obligations towards Serbia and the Serbs, together with genuine impartiality, identifying and prosecut-ing those responsible for perpetrated crimes against the Serbs.

Under the negotiations thus far, Serbia has gone above and beyond in granting concessions to Pristina and the West and, in return, was not given as little as a minimal protection of her rights and interests.

Belgrade should be wise enough to infer proper conclusions from this practice. It should not involve in any new arrangement or obligation, least of all enter any new ‘legally binding agreement’ for so long until the imple-mentation of all obligations towards Serbia and the Serbian people, in-cluding free and safe return of almost 250,000 persons expelled in an ethnic cleansing episode. What kind of nor-

malization would it be without having it conditioned with the safe return of a quarter million of expelled persons?

A legally binding agreement would be used for the accelerated creation of Greater Albania. While remaining outside the UN, Kosovo could hardly unite with Albania, as it is not a subject of international law. Another obstacle is its formally being under the mandate of the UN under UNSCR 1244.

For Serbia, the status of the Prov-ince of Kosovo and Metohija is a vital issue which will be open for so long as the negotiations produce a just and self-sustainable solution, as set forth under UNSC Resolution 1244. None has the right to blackmail Serbia by means of setting any deadline, or to impose solutions tailor-made to meet their own geopolitical interests.

Serbia’s obligation and invested ef-forts to ensure the basic human rights of

22

Васкрс 2018.

the Serbian people in Kosovo and Me-tohija, such as personal security, free-dom of movement, and inviolability of property rights – enjoy full support of citizens. This obligation, together with duty to ensure observance of the status and inalienable rights of the Serbian Orthodox Church, neither lessen nor eliminate the essential interest, which is – the status of the Province in line with UNSC Resolution 1244 and the Serbian Constitution.

We find unacceptable both indif-ference, and indulging the malicious propaganda which touts that Kosovo and Metohija is but a burden Serbia should get rid of, and soon, so to enable her economy and the citizens embark onto the future, investments, develop-ment, better standard of living, higher population growth, almost a paradise on Earth. This all is yet another great deception. In any given country, stan-dard of living and economy depend on the economic policy and systems, on the diversification of economic coop-eration and the sources of investment, rather than on renouncing any vital national or state interest.

Germany exploits the present

Brussels’ format of negotiations to promote its own and, to a certain de-gree, the general Western, geopolitical interests. This dovetails with the way of resolving the Albanian national question, the weakening of the Serbian people and Serbia as a political factor in the Balkans, and with the further deterioration of the unresolved Ser-bian national question. An important argument supporting this assessment is the actual prevention of 250,000 Serbs and other non-Albanians to ex-ercise the universal right to free, safe and dignified return to their homes and properties.

A just compromise is only possi-ble within the framework of UNSC Resolution 1244 and the Constitution of Serbia. It is neither a compromise nor a durable solution to let Pristina acquire independence, economic and natural wealth, membership to the UN, UNESCO, the OSCE, whereas all the Serbs get new divisions, new in-ternational borders instead of the ad-ministrative line, status of national mi-nority, and a Community of Serbian Municipalities reduced to an NGO.

Having in mind all of the above,

and in particular the altered circum-stances, inadequate format of Brussels’ negotiations, the blackmailing dimen-sion of tying the status of Kosovo and Metohija to Serbia’s EU membership negotiations, one can surmise that presently do not exist prerequisites for the reaching of a balanced, just, and durable solution. Such prerequisites may be created by involving Russia and China in the negotiations process and guaranties, that is, by reverting the process back to the United Nations, where it has originally begun.

Serbia has been and remains will-ing to search for a compromise, to har-monize interests, not in an uncharted space, but within the domain of prin-ciples and law. Serbia should not opt for exiting this domain of principles and law, and strive into the future bet-ter life by giving priority to injustice over the justice. The justice is a part of reality, too.

Proposing the so-called “two Ger-manies models” is an obvious attempt to justify and deceive, and an offer for “face saving”. However, the two situa-tions, relevant international circum-stances, their origins and root causes are incomparable. Serbia is not the for-mer Federal Republic of Germany, nor is Kosovo and Metohija in the former German Democratic Republic. Serbia has already expressed her opinion of Zeigmar Gabriel’s ultimatum. It would be better that both Europe and the EU state their position, and thus preclude Gabriel from his habit of proclaiming which parts of territories do or do not constitute the part of other states. Let us recall this year is 80th  year of the Munich Agreement?

Živadin Jovanović  is President of the Belgrade Forum for a World of Equals.

23

Васкрс 2018.

1Burning grainsand barnsburning livestockand hayloftsburning homesburning peopleburning churchyardsburning churcheswith iconsaltars

2Burning schoolsmonasterieswith domescrossesbelfriesand bellswith altarswith booksagediconsand frescoesand mustsshrinesrelicschurch utensilscollected thousands of years

3Those that survived where expelledfrom Kosovo and Metohijafrom the cradle - the Serbian soul-Kosmet was left without Serbs

4Survived the Ottomans - five centuries of slavery -survived the the Švabos and Germansand two World Wars

5And their helpersItalians and Hungariansand their ‘Balkan-flowers’Bulgarians Shqiptarsand Croats and Bosnian Muslims

6All Balkan bleedingMovements headfirstsdictatorships and communesSerbian churches have survived

7Arnautic terrorismSupported byAmerican and Europeanpandemonium over ruinedSerbia

8And the other liarshalf-wild Arnautsplanters of ad’s fireSerbian houses didn’t survive

9Burning churches burning monasteriesfrom venerable Hilandarfrom Atos’ Holy Mountain to the Prizren’s Archangels

10And Devič and Ljevi‘sChrist the Savior and Holy SundayPanteleimon, Kozma and DamianCyril Methodius’ Seminary

11Consecration of the The Virginand St. John the Forerunnerand the temples of Serbian emperorsTsar-Dusan and Tsar UrosHundreds of St. Sava’s churchesacross the fatal Serbian Kosmet

12Maturing for millenniumsbut disappeared into flames and the Arnaut’s underground passagesunder the surveillancefrom the shelterworld’s best colonistsAmerica and Europestumblingunder the ban on the state and the armySerbs came to defend Serbian temples

13Burnt houses of godsburnt schools and monasteries carved non-Muslim young mento trade their heartsall in the name of justice and democracywhich the West is propagating with bombsArnauts with fire and underground passages

14Hope they get no commemorationfrom their offspringHope they get no mortal time Neither as humans nor as a nationbut hope they die like the beasts just how they lived - acted

15Burning churches - burning monasteriesmillenniums of praying to Christunder the invasion of Mohammedanswith the Antichrist of the New Order

DIRGE OF THE SERBIAN FIRE VICTIMRadomir Baturan

24

Васкрс 2018.

The Serbian Orthodox Diocese of Canada is moving forward with plans to build a clergy residence at Saint Petka Parish in Lakeshore, Ontario. Bishop Mitrofan has given his blessing months ago. One of the youngest Ser-bian churches in southwestern Ontar-io, Saint Petka Parish of Lakeshore is now raising funds to turn an office and a portion of the kitchen into a priest’s apartment. In the building itself, this newly-created rectory is going to be an essential element in our forward-look-ing plans for growing and reaching out to the community around us.

The dining hall and auditorium will continue to serve as event and meeting spaces for the parish and community groups when final renovations are com-pleted. Saint Petka’s new future rector, and parish leadership, envision an ex-pansion of our role as a community cen-ter for education, outreach, and service to individuals and groups. Our Serbian heritage and culture will serve as our in-spiration and model for the future.

Speaking on behalf of the diocese, president Dimitrije Samcevic of Saint Petka Prish, said, “Recently, we have hired an architect, and the architect is putting together a plan for the rectory. It will include a Great Room,  kitchen-ette, two bedrooms, a bathroom, laun-dry, and lots of storage space.”

Samcevic said the renovations are expected to cost in the five figures, and the work could take three weeks to a month to complete. The renovations involve transforming and modernizing certain elements to maintain the build-ing’s architectural integrity, reinforcing doors, lighting, plumbing and security upgrades, and new floor and wall finish-

es. The costs will be kept to a minimum with volunteer labour.

“We’re hoping our renovation will blend in beautifully with the building,” he said.

Saint Petka Church building, the former Maidstone Central Public School, was purchased by our trust-ees on behalf of the Serbian Orthodox Church, Diocese of Canada from the Greater Essex County District School Board on 11 April 2014. It is the only modern gem of Essex County archi-tecture and in time will be designated historic landmark. Originally designed by architect J. P. Thomson, a student of world-renowned architect Albert Kahn. The construction on the building begun in 1962, and two years later (1964) it was completed with a classroom-and-au-ditorium addition. Though the building does not have a heritage designation under the Ontario Heritage Act, it has a potential to become listed as proper-ty of heritage significance in the Lake-shore’s Municipal Register of Cultural Heritage Properties.

In October 2017, with the ap-proval of our bishop, we co-joined two classrooms to enlarge our prayer room by removing a non-load bearing parti-tion wall. The work was done by Rade Mirkovic, a trustee of Saint Petka. Also, the sanctuary and chancel were renovat-ed at the same time  by our parishioners, Milan Spanovic, Mitar Samcevic, Nenad Radulj, Branko Cvetkovic, Branko Pa-pich, Goran Poljak, Bozidar Mihailo and others. A newcomer to Lakeshore, Nemanja Pesic did the cement plaster rendering over concrete (cinder block) walls.

In 2018, it became apparent that

Saint Petka Parish’s office and part of the kitchen would require complete overhaul before it could be used as a residence for the new parish priest. The space of both units needed extensive renovations to consolidate and mod-ernize the structure and its facilities. Furthermore, the parish leadership de-cided to remodel the space themselves with the help of other talented parish-ioners. Branka Barisic did the architec-tural drafting, Building Inspector Rick Magliaro of the Town of Lakeshore su-pervised the project.

In early 2018, it became apparent that Saint Petka Parish’s office and part of the kitchen would require complete overhaul before it could be used as a residence for the new parish priest. The space of both units needed extensive renovations to consolidate and modern-ize the structure and its facilities. Fur-thermore, the parish leadership decided to remodel the space themselves with the help of qualified volunteers, electri-cian Nikola Rosic and plumber Danny Vasic. The initial architectural drafting of the space was done by Branka Barisic before an architect was hired. Under the guidance and supervision of Building Inspector Rick Magliaro of the Town of Lakeshore, the work on the project con-tinues. Some of the more complex work is being done by a contractor.

Building a clergy residence at Saint Petka Parish in Lakeshore

Mihajlo Petrovic

29

Васкрс 2018.

СРПСКАПРАВОСЛАВНАЕПАРХИЈАКАНАДСКАSERBIANORTHODOXDIOCESEOFCANADA

7470McNivenRd.R.R#3Campbellville,Ontario,L0P1B0,Phone:905.878.0043

EБр24/1824.јануар2018Милтон–Торонто

УредништвуепархијсколистаИсточник

НаосновуСтатутаЕпархијеканадскечл.19.6(33)доносимоследећуодлуку:Наконконсултацијесановопостављенимуредникомепархијскоглиста

Источник,протојерејемЈовицомЋетковићем,именујемоследећиредакцијскиодборИсточника:

ПротојерејЈовицаЋетковић–УредникВелиборСтанковић–ТехничкиуредникЈерејВладимирВранић–УредникенглескесекцијеЈерејМилорадДелић–Уредниксекције’’Крознашеколоније’’ДраганаРадмановић–УредникИсточничићаПротојереј–ставрофорВасилијеТомић-КоректорЈерејЈованМарјанац–Секретарредакције

Саархијерејскимблагословом,

ЕПИСКОПКАНАДСКИ

30

Васкрс 2018.

36. годишња скупштина Епархије канадске

одржане у црквеној општини Успења Пресвете Богородице, Виндзор од 2. до 3. фебруара 2018. године

Од 2. до 3. Фебруара 2018. године,  одржана је ре-довна Годишња скупштина Епархије канадске Виндзо-ру. Домаћини, ЦШО Успења Пресвете Богородице, на челу са парохом Протојерејем Миланом Јовановићем, и председником Управног одбора Г. Владимиром При-бојаном, достојанствено су дочекали Његово Пре-освештенство Епископа канадског Г. др Митрофана,

свештенство, председнике   и делегате црквено-школ-ских општина Епархије канадске.

Епархијска скупштина, под председништвом Епи-скопа Митрофана, радила је у четири одбора, а учешће су узели представници свих црквених општина и тела Епархије канадске. На скупштини је једногласно усвоје-на следећа резолуција свештенства и верника.

РЕЗОЛУЦИЈА1. Ми, свештенство, председници и делегати свих

црквених општина широм Богом спасајеме Епархије канадске, као и руководиоци и чла-нови епархијских подручних тела, окупљени на 35. скупштини Епархије канадске, а очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Пре-

освештенством Епископом канадским Госпо-дином др Митрофаном, у црквеној заједници Успења Пресвете Богородице у Винзору, од 02. до 04. фебруара 2018, упућујемо искрене синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске право-

31

Васкрс 2018.

славне цркве.2. Упућујемо наше поздраве и изразе синовске ода-

ности  Српској Православној Цркви оличеној у оцима нашим, архијерејима, свештеницима, мо-насима и вернима Српске Православне Цркве у Отаџбини и расејању.

3. Поздрављамо Србе и све православне са којима нас је Госпшод призвао у заједништво на  про-сторима Богом спасаване наше Епархије. Сви ми својом вером, надом и љубављу искупљујујемо време на Божјој земљи.

4. У ишчекивању светог и Великог поста, који нас уводи у незалазну васкршњу радост, молимо све наше православне сународнике да Цркви прила-зе, да Цркву доживљавају и да се према Цркви опходе као према Телу Христовом коме је Хри-стос Глава, а не као према једној од овоземаљских институција и организација. Јесте да Црква у овоземаљским релацијама има своје законе, ка-ноне и прописе, неопходне за Њено деловање у свету, али, превасходно, љубављу својом, Црква нас усмерава и узводи у Царство небеско. Једино нас у Цркви може озарити љубав Христова која превазилази разум, и испуњава сваком пуноћом Божијом (Еф.3:19).Не посустајмо у молитви да би нас одржала на мору овог све узбурканијег живота. Најпре опростимо једни другима! Опраштајмо и пома-жимо! Помажимо једни другима, али помажимо и Цркви за коју смо сви одговорни, а да би Црква могла да врши своју узвишену мисију.Црква није место политичких дебата и убеђи-вања.  Имајмо на уму да је првенствена мисија Цркве спасавање душа, а не место забаве и  дружења!Понекад  је  друштвени и литургијски простор Цркве  и превише етнички обојен, а Христос је дошао ради спасења свих, не само једног народа.

4.   Обраћамо се светосавском и благочестивом  на-роду наше свете Цркве у Канади да избегавају било какву сарадњу са расколничком групом Марка Радосављевића, бившег монаха Артемија. Сићушни број наших верних, који су, у првим тренуцима, били заведени, Богу хвала, враћају се у крило Цркве. Истински верници не желе да учествују у новим деобама и свађама. Нажалост, имали смо их превише.

5. Истрајни  смо у намери да сведочимо Христа и Светосавље на овом континенту. Охрабрује нас подршка епископима, свештенослужитељима и предводницима црквених заједница од стране верника Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У претходној години дожи-вели смо дивне свечаности и саборност  на делу и љубав братску. Св. Мардарије је прибројан реду светитеља Цркве Христове. Велико евха-

ристијско сабрање, у јулу прошле године, на тлу Америке, је и пред очима других сијало не-беским сјајем. Многе ЦШО су у току протекле године прославиле своје јубилеје. То указује на постојаност нашу, као и на чињеницу, да наш на-род већ више од века, изграђује и обогаћује ово друштво и државу.

6. Са дубоким осећањем хришћанске љубави и да-нас поздрављамо наше Србе и Српкиње и српску децу на распетом Косову и Метохији. Они, не-пристајањем на људску неправду, а поуздањем у Божију правду, истрајавају на својим огњишти-ма око својих цркава и манастира. Сведоче нам да је живети на Косову и Метохији велики под-виг. Тамошњи народ живи у сталном страху од прогона, затварања и убистава. Светски моћни-ци присиљавају наша руководства да признају Косово и Метохију, мамећи бржим путем у неке алијансе. Уједињени смо у подршци нашем све-том Патријарху, Синоду и Архијерејском Сабо-ру, са ставом да су Косово и Метохија наш Је-русалим, и  никада, ни под каквим условима не могу и не смеју бити добровољно дати.

7. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској у њиховом настојању одбра-не свога имена и српског идентитета, оних све-тих вреднота за које су многи животе дали. Јер, ништа нам није светије од крста којим се крсти-мо и од слободе златне. Свесрдно подржавамо обесправљени и напаћени српски народ у Црној Гори, Далмацији, Крајини и Славонији и другде, којем се оспорава елементарно право језика. Пи-тамо: какав је то свет који брани људима да се споразумевају и пишу на своме језику? У питању је култоролошки и идентитетски геноцид. Као да су се вратила нека ранија, рђава, времена.Богу се молимо да страдалном народу српском долије снаге за савлађивање ових тешких искушења.Мудри цар, Соломон, на своме владарском пр-стену, имао је угравирану поруку: „И то ће проћи“. Баш као што ће проћи и сила разних

32

Васкрс 2018.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Његовом Преосвештенству Епископу канадском др Митрофану, свештенству, монаштву, нашим читаоцима и свим православним

хришћанима, редакција ”Источника” честита Празник над празницима уз поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

манипуланата, моћника овога света. Ми добро знамо да је Божија – последња.

8. Српски народ је  измучен народ. На њему су се вековима тупиле оштрице мачева разних осваја-ча и силника. Зарад своје свете православне вере, наш народ је подносио многа искушења и огромне жртве. Ми, Срби, вековима смо били на бранику Европе, и својом крвљу штитили смо је, а обезверени, тобожњи, демократски свет сољу засипа наше ране и муку на муку нам додаје. Ми знамо да је крстоносан пут хришћански, пун страдања и понижења, баш онакав којим се Го-спод наш на голготски крст успео.Зато нашим прецима, који су животе своје по-ложили бранећи своје парче земље, своје поро-дице, своју веру, молитвено се захваљујемо, јер су бранили не само  најскупљу српску реч него и живу рану на страдајућем телу и данас распиња-ног Спаситеља. Косовска, јасеновачка, пребило-вачка и многа друга страдална реч врло је скупа. Колико моштију светих људи наших тамо почи-ва?  Премного хероја вере бачено је у јаме херце-говачке, и друге, и многи су и данас  без гробо-ва и обележја. Наш је грех што нисмо златним словима уписали имена својих жртава, које су животе своје положили бранећи родну груду и Европу, од најезде инославних, оних који су ру-шили, и сви су изгледи, и опет ће рушити темеље хришћанстава у срцу Европе.

9. Живимо у Канади, која је ове године прослави-ла и 150 година постојања.  Сведоци смо олујног урушавања најсветијих хришћанских вреднота и закона Божијег на којима је ова јединствена земља заснована. Наслућујемо да се враћа време Римске империје и поновних страдања хришћа-на. Имајући у виду толеранцију за различитост мишљења и животних погледа, апелујемо да хришћанска начела која су, истичемо поново, уткана у темеље ове државе морају да се поштују.

Противимо се кршењу моралних норми кроз одобравање такозваних ”медицински оправда-них” самоубистава-еутаназије, као и абортуса, легализације марихуане и осталих наркотика, и увођење малолетника, кроз школски систем, у сексуалне перверзије. Као последица ових, и других непочинстава, долази до сламања по-родице, основне ћелије сваког друштва и краха морала, што условљава сами нестанак, таквих друштава, а знамо, из историје, да је било пуно таквих друштава и држава, које су нестале са лица Земље.Забринути околностима у којима се многи од наше браће по свету налазе, позивамо на умно-жење молитава за мир широм света. Одсвуда се чују речи претње, звецкање оружијем, а так-ва комуникација не доноси добро него патње и страдања.

10. Са овога места поздрављамо власти државе Ка-наде, на челу са премијером Господином Џасти-ном Трудоом. Верујемо да  живимо у једном од најбоље социјално уређених друштава на свету; друштву које уважава разноликост.

11. Користимо прилику да изразимо захвалност до-маћинима на гостопримству које су нам указали.

12. Благодарни смо Творцу и Сведржитељу нашем на свим добрима којима нас  је походио у про-теклој години милости Његове, молећи Му се да  и у овој години подари нам снаге да Га на сваком кораку сведочимо и да се Његовог имена не по-стидимо. Јер је мудрост овога света лудост пред Богом (1Кор.3:19). Наше је да верујемо, да се мо-лимо и да се надамо, те тако са сваком смирено-шћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога  у љубави старамо се да чувамо је-динство Духа свезом мира (Еф.4:2-3).

У Виндзору, Онтарио, Канада3. фебруара 2018. године

33

Васкрс 2018.

Празник Божић је свечано прослављен у једином српском манастиру у пространој држави Канади. Праз-нична радост је започела уочи празника Рођења Христо-вог на Бадње вечe. У манастирском храму Св. Преобра-жења Господњег у Милтону се сабрало неколико стотина православних Срба, Руса и других православних народа. Вечерње богослужење су служили протосинђел Василије (Гавриловић), сабрат манастира, јереј Радован Кодић, парох милтонско–бурлингтонски и епархијски ђакон Александар Митровић. Певницом је милозвучно пред-водио Његово Преосвештенство Еп. канадски Г. Др Митрофан уз помоћ богословаца и манастирских поја-ца. По отпусту вечерње службе, Преосвећени Епископ Г. Митрофан, заједно са братијом, је осветио бадњаке и поделио их верном народу. Након паљења бадњака, које

је положио на ватру Владика Митрофан, верни народ је позван да се утопли и почасти посном трпезом и „Шума-дијским чајем“. У конаку манастира Епископ је поделио пакетиће деци и упутио реч захвалности народу који је, упркос хладној зимској температури, присуствовао овој радосној атмосфери.

У раним сатима божићњег јутра,  верни народ је при-стизао из свих оближњих градова да прослави радосни хришћански празник Христовог рођења. Јутарња служба са наставком Литургије је почела у пет сати. Јутарњим и литургијским сабрањем је началствовао Његово Пре-освештенство Епископ канадски Г. др Митрофан уз саслу-жење, протосинђела Василија, јереја Радована Кодића и ђакона Александра Митровића. У току Литургије верни народ је приступио светом Причешћу, након чега је про-читана Божићња посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Уз радосни поздрав Мир Божији! Хри-стос се роди – Ваистину се роди, верни народ, предвођен својим Архијерејем је узео учешћа на свечаном божићњем ручку у манастирској трпезарији. Том приликом је по-дељена Божићна чесница у радости Рођења Богомладенца Христа Спаситеља.

Прослава Божића у нашим колонијамаМанастир Св. Преображења Господњег

34

Васкрс 2018.

Прослава радосног празника Божића у кате-дралном храму Епархије канадске Св. оца Николаја (Nash Rd.) отпочела је у петак кићењем бадњака у чему су највећи допринос дала деца Српске школе. На Бадњи дан служена је Св. Литургија, а увече тога дана након вечерње службе освештани и подеље-ни бадњаци. По налагању бадњака на ватри испред храма, верни су прешли у салу на посну вечеру коју су припремиле вредне сестре Кола српских сеста-ра. Сутрадан, на сам дан Божића, иако је било из-узетно хладно, храм је био препун радосних лица одраслих и деце.

Прослављање празника Рођења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, у храму Св. Георгија у Нијагара Фалсу отпочело је служењем великог пове-черја и јутрења празника Божића.

Свету Литургију служио је новопостављени парох, презвитер Милорад Делић. На литургијске прозбе милозвучно је одговарао парохијски хор. Светој Литургији, присуствовало је мноштво вер-ног народа.

Хамилтон- Св. Николаја (Nash Rd)

Нијагара Фалс- Св. Вмуч. Георгија

35

Васкрс 2018.

У суботу, 6. Јануара, на Бадње Вече одслужено је вечерње богослужење и традиционално ложење бадњака. Након богослужења, послужена је посна ве-чера и „шумадијски чај“ припремљени трудом Кола српских сестара и Управног одбора ЦШО.

Сутра дан, 7. Јануара, на Божић, одлсужена је Света Литургија а извештај о томе забележила је и локална телевизија и пренела у вечерњим вестима.

Поводом празника Рођења Христовог више хиљада верника западног дела Торонта и Мисисаге походило је Саборни храм Срба Светитеља у Ми-сисаги. На Бадње вече, након освећења бадњака,

у црквеној сали, уз певање традиционалних бого-мољачких песама, послужена је традиционална по-сна вечера.

Bечерњу службу у навечерје празника Божића служио је надлежни свештеник Ђурађ Којић. Бо-гослужењу, освећењу и паљењу бадњака, паљењу истог и заједничкој трпези љубави припремљеној од вриједних домаћица из Гвелфа присуствовао је зна-чајан број вјерника из Гвелфа и околине. Том прили-ком су подијељени пакетићи за наше малишане.

На сам дан Божића служена је изобразитељна Литургија од стране протосинђела Василија из мана-стира св. Преображења Господњег у Милтону. Литур-гији је присуствовало око 20 вјерника од којих су се многи причестили.

Гвелф- Св. Кирила и Методија

Садбари- Св. Петра и Павла

Винипег- Св. Сава

Мисисага- Храм Срба Светитеља

Калгари- Св. Симеона Мироточивог

Вечерње богослужење и освећење бадњака у на-вечерје Празника служио је надлежни свештеник Ђурађ Којић. По завршетку подјеле бадњака одржа-на је заједничка вечера припремљена од вриједног Кола српских сестара.

Света литургија је служена у 9 часова ују-тру. Значајан број вијерника се причестио светим Тајнама Христовим.

Парохијани једине српске богомоље у Мани-тоби прославили су радосни хришћански празник Рођења Хрситовог. У суботу, 6. јануара, вечерњом службом, паљењем бадњака, и пијукањем, започето је празновање Божића. У недељу, 7. Јануара, служено је празнично јутрење, а у наставку Св. Литургија.

36

Васкрс 2018.

У навечерје празника Светог апостола, првомуче-ника и архиђакона Стефана, 8. јануара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ канадски господин др Митрофан началствовао је вечерњом службом. . На-кон вечерње службе освештан је славски колач и жито, а у наставку одржан и славски банкет. Кум овогодишње славе био је г. Глигорије Глиша Милановић.

Сутрадан, 9. јануара 2018. Године, прослава хра-мовне Славе је крунисана евхаристијским сабрањем које је предводио Његово Преосвештенство Епископ канадски господин др Митрофан уз саслужење надлеж-ног свештеника, презвитера Александра Гујаничића. Владика Митрофан у евангелској омилији, истакао је следеће: ,,Данас празнујемо Светог апостола, првомуче-

ника и архиђакона Стефана као првог великог сведока Христовог Васкрсења и Његовог спасоносног делања на Земљи. За своје сведочење вере и љубави према Госпо-ду Исусу Христу, примио је страшну смрт, молећи се за своје мучитеље да им Господ то недело, не узме као грех. Велики угодници Божји, које називамо светитељима Божјим, по сваку цену сведоче веру у Христа и вер-ност Христу. Тим путем, касније су, кроз векове, ишли многи угодници Божји. Свети апостол, првомученик и архиђакон Стефан је светли образац за хришћане свих времена, а његов пример треба да буде путовођ, путоказ свима нама ка спасењу.»

Након свете Литургије, Преосвећени Владика Ми-трофан председавао је састанаку Управног одбора.

У навечерје празника у цркви Светог Саве служено је вечерње богослужење, након ког је одржано духовно вече са Протојерејем-ставрофором Војиславом Бил-бијом. у присуству Епископа Митрофана са којим се отац Војислав упознао још док је Епископ Митрофан био ученик Богословије у манастиру Крка. Овај сусрет дао је повода да већи део свог излагања о. Војислав по-свети животу и доживљајима из манастира Крке, у ком је провео једно вријеме по завршетку стоматолошког факултета и где се дубље упознао са Православљем. По-том је сервиранa вечера у организацији КСС ,,Косовка Девојка”.

- 27. Јануара, са почетком у 10 часова, служена је све-та Архијерејска литургија. Светом Литургијом начал-ствовао је Епископ канадски Г. Митрофан, уз саслужење Протојереја-ставрофора Војислава Билбије, Протоје-реја-ставрофора Десимира Видовића и јереја Вукића Атанасковића. Епископ се у беседи очински обратио подучавајући верне Светосављу. У олтару помагали су Стефан Туба и Гаврило Видовић.

Након свете Литургије у сали, испуњеној до по-следњег места верним народом, који је дошао да просла-ви светог и богоносног оца нашега Саву, првог српског архиепископа и просветитеља, освештан је славски ко-лач и сервиран свечани славски ручак у организацији КСС ,,Косовка Девојка”

Прослава је настављена извођењем светосавске академије. После Светосавске химне, коју су отпевала деца, полазници Српске школе свештеник Десимир

ПРОСЛАВА ХРАМОВНЕ СЛАВЕ У ОТАВИ

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ЕПАРХИЈИ КАНАДСКОЈЕДМОНТ - ХРАМОВНА СЛАВА

37

Васкрс 2018.

Видовић, изговорио је светосавску беседу. Учитељица Српске школе ,“Јован Јовановић Змај”, Наташа Мари-чић, поздравила је све присутне госте и најавилa учес-нике светосавског програма. У програму су учетвовали ученици Српске школе, фолклора и српске омладине из Едмонтона. На крају све присутне одушевио је наступ Протојереја-ставрофора Војислава Билбије.

Председник ЦШО Господин Драган Бабић захва-лио се свим присутним и уручио плакете захвалности Епископу Митрофану и оцу Војиславу.

Кумови овогодишње славе били су Александар и Оливера Мрђа а наредне године кумови црквене славе биће Јовица и Нада Русић.

Храмовна слава Свети Сава је молитвено и свечано прослављена 27. јанура, углавном, на локалном нивоу, јер су у току радови на уређивању поплављене сале. И поред тога, светој Литургији је присуствовао велики број вер-ника са децом. Литугију је предводио Протојереј-ставро-фор Љубомир Рајић, уз салужење домаћих свештеника. По завршетку свете Литургије одржана је светосавска при-редба на којој су, по устаљеној пракси, учествовали фолк-

лорна група „Стражилово“ и деца из школе српског језика. Домаћини Храмовне славе су били Душан и Мар-гарета Бабић који су поред богатог прилога Цркви, учесницима приредбе поделили пригодне поклоне. За домаћина храмовне славе за наредну годину прија-вили су се Веселко и Јелена Поповић из Торонта. Светосавски ручак су спремиле и послужиле вредне чланице Кола српских сестара.

Парохијани у Винипегу, прославили су светитеља заштитника своје парохије, Св. Саву. Св. Литургијом и благосиљањем славског колача и жита, у суботу, 27. јану-ара, започето је празновање, да би у недељу, 28. јануара после св. Литургије, био уприличен славски ручак и ака-демија. Кум овогодишње прославе био је Ристо Пајић, кумства за наредну годину прихватио се КУД Београд.

Овогодишњој прослави присуствовао је и прет-ставник провинцијског парламента Ендрју Микелфилд.

ТОРОНТО - ХРАМОВНА СЛАВА

ВИНИПЕГ- ХРАМОВНА СЛАВА

28. јануара 2018.- Одржана је свечана светосавкса приредба. Деца су осмислила представу којом су, кроз дијалог, показали све што су током године са учитељи-ма учили. Наступила је и фолклорна група „ Млада Ср-бадија“. Црквена сала је била мала да прими све госте тога дана.

ВИНДЗОР - СВ. ДИМИТРИЈЕ

38

Васкрс 2018.

3. фебруара 2018. српска заједница у Виндзору се окупила да свечано прослави свог оца и просветитеља Светог Саву. Прослава је почела благосиљањем славског колача и жита од стране Епископа др Митрофана. Уче-ниици Српске школе су одрецитовали песме Св Сави, и извели драмски комад о животу Светог Саве. Дечји хор под диригнетским вођством Протинице Жељке Јова-новић представио се песмама „Свети Сава Србе воли”; “Где год има српско дете” и “Ој Косово, Косово“. Усле-дили су поздравни говори Епископа др. Митрофана и надлежног свештеника протојереја Милана Јовановића.

Светосавска прослава уприличена је у недељу 28. јануара. Свету Архијерејску литургију одслужио је Преосвећени Епископ Канадски др Митрофан уз саслуживање прота Војислава Билбије и Обрада Фили-повића. Кумови Славе, породица Станковић, припре-мили су славски колач и жито као и пригодне поклоне

за сву децу. За кумство наредне године прихватила се породица Милетић. Након Службе и славског ручка, полазници школе Св. Саве приредили су рецитације и приредбу а чланови СКУД “Фрула“ су одиграли низ кола и отпевали неколико песама.

На дан Светога Саве Првог Архиепископа, ду-ховног родитеља и началника просвете у нашем на-роду, верни народ Богом чуваног града Нијагара Фалса, предвођен својим свештеником, отпочео је прославу молитвено, служењем свете Литургије. Деца, одевена у народне ношње, још више су улепшали ово евхаристијско сабрање, причестивши се светим Тајнама. Истог дана, након вечерњег богослужења, у органи-зацији КУД “Студеница“, уприличена је светосавска приредба. Након освештања славског колача, презви-тер Милорад Делић поздравио је присутне и захвалио се деци на радости коју својим радом уприличују, како својим родитељима тако и целокупној српској заједни-ци у Нијагари. Током приредбе деца су се представила рецитацијама и народним играма.

КАЛГАРИ

ВИНДЗОР - ГРАЧАНИЦА

НИЈАГАРА ФАЛС- СВ.ГЕОРГИЈЕ

39

Васкрс 2018.

У најстаријој цркви Епархије канадске посвећеној Св. Тројици, у граду Риџајни провинције Саскачувен, прослављена је највећа српска слава празник Светог Сава. У предивној цркви, која је недавно прославила свој сто-годишњи јубилеј, сабрао се верни народ са децом која, иако далеко од своје матице, говоре српским језиком и знају своје српско порекло.

Литургијом је началствовао протосинђел Василије (Гавриловић) из манастира Светог Преображења Го-сподњег у Милтону, који је на позив Управног одбора ове Парохије и благословом Епископа канадског Г. Ми-трофана, дошао да подели радосне и празничне дане наше Цркве.

Након Литургије освећен је славски колач. Ового-дишње кумство је припало г. Гаври Смиљићу док се за наредну годину јавила сестра Тамара Смиљић. Након кратког обраћања оца Василија верном народу пригод-ном беседом, уследила је химна Св. Сави првом архие-пископу српском, коју су извела деца Црквено у Риџај-ни. После химне, деца су рецитовала стихове посвећене Првојерарху наше Цркве Светоме Сави.

По делењу нафоре, деца су почаствована даровима припремљеним од овогодишњег кума, након чега је ус-ледила богата трпеза коју су припремили парохијани у помоћним просторијама цркве Св. Тројице.

РИЏАЈНА

У недељу по Св. Сави служена је света Литургија чиме је отпочела про-слава Светог Саве у овој колонији. Након свете Литургије освештани су славски колач и кољиво; у наставку уприличен је свечани ручак, припремљен трудом Кола српских сестара а праћен рецитацијом и песмом српске, руске и француске деце. Том приликом су подељени пакетићи нашим малишанима.

САДБАРИ

27. јануара 2018. Након свете Литургије у Српском центру одржана је дечија приредба поводом прославе Св. Саве. Приредба је почела освештавањем славског колача и жита. Кумови овогодишње славе су били по-родица Крста и Јелене Митрић. Приредбу су органи-зовале учитељице Српске школе у Отави у сарадњи са Управним одбором ЦШО Св. Стефана. На приредби су

учествовала деца из Српске школе у Отави и деца из школе у Канати, као и деца из фолклорних група “Коло“ и “Легенде“. На приредби је било око 140 деце свих узраста.

ОТАВА

40

Васкрс 2018.

27. јануара 2018. године прослава је отпочела св. Литургијом. Дечица из Српске школе, фолклорне гру-пе, дечијег хора, и прислужници олтара, донели су слав-ске колаче да прославе свога небеског покровитеља. На-кон литургије одржана је представа „Житије Св. Саве“. Поред ове представе деца су обогатила овај програм из-ведбом народних игара. По завршетку програма, деци су подељени пакетићи.

Круна прославе празника уприличена је 4. фебру-ара 2018. године свечаном светосавском академијом и обележавањем Дана државности Републике Србије у Изабел Бадер театру на Торонтском Универзитету. Оперски певачи: Јадранка Јовановић, Оливер Њего, и проф. Никола Рацков одушевили су публику, уз пратећи садржај више фолклорних, и културних организација из Торонта.

Овој академији претходио је један изузетан догађај. Наиме, Госпођа Ребека Мекдоналд организовала је вече приложника у свом дому и том приликом је сакупље-но $65,000 за стипендије српских студената из наше заједнице, и генерално развијање духовног образовања при нашој Парохији. Добитници стипендија ове годи-не су Стефан Пјанић ($5,000), Катарина Зец ($7,500),

и Јелена Танић ($5,000). Стипендије су додељене у току светосавске академије.

МИСИСАГА

Уочи празника Светог Симеона Мироточивог, у не-дељу 25. фебруара, прослављена је слава нашега храма.

Свету Литургију служили су протојереј ставро-фор Обрад Филиповић парох калгарски, и протоје-реј ставрофор Радован Марић, парох саскатунски. Славски колач и жито припремили су кумови Горан и Тереза Стојнић, а кумства наредне године прихватили су се Жељко и Драган Поповић. Хладно време није спречило вернике да у литији певајући тропаре обиђу храм прослављајући свога заштитника.

Након свете Литургије у црквеној сали припремље-на је трпеза љубави трудом Кола српских сестара. Кул-турно-уметничко друштво „Фрула“ овом приликом, обрадовало нас је са неколико традиционалних кола и старих српских песама.

Радујући се празнику свога Покровитеља, верници су остали заједно до касно поподне.

ХРАМОВНА СЛАВА У КАЛГАРИЈУ

41

Васкрс 2018.

По вишедеценијској традицији православно свештенство града Калгарија окупило се у Недељу Православља на вечерњем богослужењу и, заједно са парохијанима свих цркава, узнело молитве Господу, прослављајући победу Православља.

Вечерње боглослужење у грчкој православној цркви служило је девет свештеника и три ђакона. Било је пре-дивно присуствовати служби на којој се, кроз мноштво језика и молитви, осећао истински дух Православља.

Својом беседом верницима се обратио новопо-стављени свештеник Антиохијске Цркве, подсећајући на важност икона у Православној Цркви и упућујући верни народ да, кроз пост и молитву, узрастају у духов-ности. Након службе, литије и целивања иконе, у цркве-ној сали је послужена посна трпеза. Иначе великопосна вечерња богослужења се у Калгарију обављају сваке не-деље у различитом храму, уз учешће већине свештеника. Наша заједница биће ове године домаћин 18. марта

Свештеници и верни народ остали су у сали до касно увече у духовним разговорима и хришћанској љубави.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У КАЛГАРИЈУ

На Теодорову суботу и на Недељу Православља, 24. и 25. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. др Митрофан посетио је Црквено–школску општину Свете Тројице у Монтреалу и Парохију Све-тог Симеона Мироточивог у Шербруку.

У суботу, 24. фебруара, Преосвећени Владика Ми-трофан служио је свету Архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Монтреалу. После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави у сали храма. У вечерњим часовима служено је вечерње богослужење.

У недељу, 25. фебруара, Преосвећени Владика слу-жио је свету Архијерејску литургију у Храму Светог Симеона Мироточивог у Шербруку. Овом приликом верни народ из Шербрука прославио је своју храмовну славу. Овогодишњи кум славе био је Остоја Шарић са својом породицом. После свете Литургије послужен је славски ручак у сали храма.

После ручка, Преосвећени Владика се опростио од верног народа, захваливши се на гостопримству.

Посета Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. др Митрофана парохијама у Монтреалу и Шербруку

42

Васкрс 2018.

У Цркви Св. Архангела Михајла у Бурнаби и ове 2018-те године Божић је дочекан у слављу и добром мо-литвеномн, расположењу.

У славу Божију и част Светог Саве, Црквено-школ-ска општина Светог Архангела Михаила је приредила свечану светосавску прославу у недељу 28. јануара. На-кон Свете Литургије, у великој сали наше ЦШО оку-пио се велики број парохијана. Сестре из Кола српских сестара „Косовка девојка су припремиле богат, домаћи, ручак. Отац Малиша је одржао пригодан и душеко-ристан говор о просветитељу српског народа, Светом Сави, а затим је уследила светосавска академија коју су припремиле учитељице и ђаци Српске школе „Свети Василије Острошки и Фолклорна група „Млада Срба-дија. Академија је почела уз Химну Светом Сави у из-ведби хора Српске школе. У наставку су наши најмлађи ђаци из Школе, кроз рецитале и драмске комаде, опи-сали живот Светог Саве. Такође, приредба је била јако поучна. Кроз дијалоге и песме, старији ђаци су, употпу-нили догађај са различитим причама и поукама о Св. Сави. У паузама рецитала, деца су певала пригодне де-чије песме. Програм је улепшан са лепим наступима уз народна српска кола у изведби најмађе, средње а затим и најстарије групе играча ансамбла „Млада Србадија.

ДЕШАВАЊА У ЦРКВЕНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА У ВАНКУВЕРУ

Свети Сава - српска слава

„

„„

„

Зимски излет

Овогодишњи зимски излет српске школе „Свети Василије Острошки“ се збио у предивној, природној, идили планине Сејмоур. Планина Сејмоур део је Про-винцијског парка у Дистрикту Северног Ванкувера, провинције Британске Колумбије. Планина је позната као локално скијалиште, али исто тако плени и својим стазама за планинско пешачење.

Иако је за време нашег боравка на Сејмору провеја-вала суснежица, десетине сантиметара ново-нападалог снежног покривача учинило је да деца уживају још више у санкању, тубингу и грудвању. Авантуристички дух на-ших ученика, свеж планински ваздух, расположеност родитеља да помогну при реализацији овог излета, као и безрезервно залагање учитеља и овог пута је допри-нело да излет прође у забави, смеху и добром дружењу.

43

Васкрс 2018.

По устаљеном древном поретку наше Цркве, још од 842. године и од првог читања Синодикона у Кон-стантинопољу, у првој недељи Часног поста прославља се успомена победе вере над иконоборцима, и, уопште-но, над свим јересима.

Од тада, у свим православним црквама у ову недељу, окупља се свештенство и верни народ, сећајући се и опет, потврђујући победу православне вере над јереси-ма. Ове године православни свештеници из Ванкувера и околине, сакупили су се у цркви св. Тројице у Ван-куверу. Домаћин је био о. Роман Цаплан, а поред њега саслуживали су оци:. Мирослав Дејанов, Михајло Фу-рик, Констатин Економос, Драго Кнежевић, Николај Лапушта, Малиша Миловановић, Марко Радмановић Џастин Хјулит, Мајкл Франсис и Тимолеос Пратас. Дивно је било слушати, појање, прозбе, беседе на раз-ним језицима, све у славу нашег Творца.

Овогодишњи домаћин је, после богослужења, орга-низовао и лепо послужење. Следеће окупљање, на Не-дељу Православља је у ЦШО св. Арх. Михајла, (Румун-ска патријаршија) где ћемо, поводом 100-годишњице година од убиства царске породице Романов, организо-вати вече православних духовних песама.

Домаћин недеље Православља 2019. је црква Св. Тројице, Румунске Патријаршије.

Од ове године, свештеничко братство Британске Колумбије, на седници одржаној пре почетка, бого-служења, донело је одлуку о установљењу стипендијске школарине, за православне студенте из наших Црка-ве. Затим и одлуку, о установљењу праксе редовног окупљања, а поводом свештеничког симпосијума у циљу размена искустава, и унапређења локалног заједнич-

ког деловања на мисионарском пољу. Симпосијум је договорен за 1. мај 2018. године у ЦШО св. Николе ( Васељенска Патрјаршија ) или у ЦШО св. Арханђела Михајла ( СПЦ ).

Недеља Православља у Ванкуверу

У нашој цркви одржано је вече православне духовне музике, поводом 100 година од убиства царске породи-це Романов. Дивно је било слушати молитвено обраћање Богу химнама и песмама изведеним од стране појаца из српских, грчких, румунских и руских црквених заједни-ца. Циљ нам је да се сваке године, током Часнога поста, молитвено окупљамо и, заједнички, славимо Бога.

Вече православне духовне музике

44

Васкрс 2018.

Од оснивања наше српске православне заједнице у Ванкуверу постојала је жеља да се образује Православно гробље на којем ће испуњавати верске традиције наше Цркве. Остварењу ове жеље, крајем децембра 2017. г, помогао је град Сури који је издвојио једну парцелу на градском гробљу. Парцела броји 124 гробна места. Гробна места су окренута исток-запад што испуњава

наше верске обичаје. План је да у будућности издеј-ствујемо добијење још једну парцеле за потребе обе ЦШО.

Иза овог историјског успеха наше заједнице стоји труд и рад обе српске православне ЦШО у Ванкуверу као и велика љубав и поштовање људи у градској управи Града Сурија.

Током божићног поста Српска школа „Свети Сава“ у Ванкуверу и црквени хор „Стеван Мокрањац“ прире-дили су концерт духовне музике. У недељу 24. децембра 2017. после св. Литургије и ручка уследио је богат про-грам који је одушевио све присутне и на још један начин нагласио значај литургијских и духовних песама. Након божићног концерта, ђаци Српске школе су продавали разне украсе у склопу пројекта „Млади предузетници“. За овај пројекат ђаци су уз своју креативност и уз малу финансијску помоћ родитеља направили разне пред-мете као што су: колачићи, украси, бројанице, украсне чиније и теглице, свећњаке итд. Приход од продаје ђаци су поделили на три дела: враћање дуга родитељима за уложени материјал, зарада за уложени труд и прилог за

Цркву. Поносни смо на наше ђаке који су на крају овог пројекта скупили $400 за своју Цркву.

После успешних летњих кампова које је Српска школа при Цркви св. Саве у Ванкуверу задњих две го-дине организовала, започео је и зимски дневни камп. Школа је припремила и организовала тродневни про-грам од 28 до 30. децембра са разноврсним активности-ма као што су: прављење божићних украса, веронаука и божићни обичаји, прављење колачића, „Шашава зимска олимпијада“, итд. Завршна активност зимског кампа је био излет на оближњу планину Grouse, где су деца и ро-дитељи, који су нам се придружили, могли да уживају у снежним забавама као што су: такмичење у прављењу Снешка Белића, санкање, и посета ирвасима. Успеш-ност зимског кампа се огледала у општем одушевљењу, како родитеља и деце тако и организатора. Уз Божију

помоћ план је да се у лето, 2018. г, организује Летљи камп у трајању од пет дана.

ДЕШАВАЊА У ЦРКВЕНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ СВЕТОГ САВЕ У ВАНКУВЕРУ

Православно гробље

Божићни концерт

Зимски камп

Сестре КСС-а „Св Петка“ одржале су, 11.фебруара 2018, своју годишњу скупштину на којој су известили све присутне о раду у протеклој години. Председница КСС, сестра Стана Рајлић, поднела је извештај у којем

је на првом месту благодарила Господу и свим сестра-ма на неизмерној помоћи. Сестре су сваке недеље, на-кон св. Литургије, припремале ручак, припремале по-служење приликом прославе Бадње вечери, Лазареве

Годишња скупштина Кола српских сестара Св. Петке

45

Васкрс 2018.

суботе, храмовне славе. На крају године приложиле су $30,000. како би се дуг на парохијској кући што пре отплатио и $1,500 за икону Св. Петке у цркви, за спа-сење и здравље свих сестра. Најлепши део скупштине је био када се осморо млађих сестра укључиле у рад Кола. На крају састанка изабрана је нова председница-

дугогодишња сетра, Винка Секулић. Све сестре нашега Кола представљају жене миро-

носице јер својом вером, трудом и љубављу непреста-но бдију над свима нама. Нека их Господ благослови миром и здрављем!

Сваке године на дан светог мученика Трифуна, у нашој Цркви се окупи велики број деце, родитеља и свих поштовалаца традиционалних српских игара и пе-сама. Св. Трифун је заштитник црквеног Фолклорног Друштва ”Вук Караџић” који већ деценијама ради са децом и одраслима.

Председник ФД ”Вук Караџић” Нине Мирковић, заједно са најмлађом децом, учествовао је у ломљењу колача, након којег обреда је уследила славска вечера и културно-уметнички програм. У пригодној беседи свештеници су истакли да наша традиција мора бити део нашег верског и црквеног искустава и да вера увек мора бити корен сваке добре традиције и обичаја.

Недеља када прослављамо велику победу Право-славља над иконоборцима, у Цркви Св. Саве у Ван-куверу ће представљати један од најзначајних дана у историји ове ЦШО. Током ове победоносне недеље постављене су нове иконе, које је иконописала наша чу-вена иконописатељица, мр. Јелена Гускић-Петровић из Ужица. Укупно је иконописано 15. великих икона које су урађене на платну и развучене на каил-рам. Поред икона, на зиду је осликано низ црквених украса, а све заједно представља једну целину која је улепшала нашу светињу. Међу нашим парохијанима буди најискренија верска осећања тако да је један записао:

Великом украсу наше цркве претходила је дуга при-према, а пред само постављење икона, црква је окречена и уређени су нови горионици за свеће са вентилацијом.

Похваљујемо и молимо се за укрепљење вредних руку сестре Јелене, свих приложника и свих оних који својим радом омогућише да завршимо овај богоугодни посао.

”Они који су свети, велики и силни, окружили су нас мале и слабе

па грлећи нас шапућу својим душеугодним гласом пуним љубави:

Потрудите се, ми смо са вама,помоћићемо вам да се вратите дому своме

и победоносно уједините са нама!”

Прослављена слава ФД „Вук Караџић“ - Св. мученик Трифун

Иконописане нове иконе

Победа Православља у прву недељу Часнога по-ста 25. фебруара 2018. г, прослављена је у Украјинској правосланој цркви Св. Тројице. Пошто ова победа представља победу Цркве као целине и ове године су саборно у молитви учествовали већина православних свештеника и верника града Ванкувера и околине. На

богослужењу, поред хора домаћина активно је учество-вао наш црквени хор ”Стеван Мокрањац”, који се за ову прилику одлично спремио. Пред почетак вечерњег богослужења свештеници су имали састанак на којем су утврдили одржавање прославе за следећу годину као и потребу за учесталије братске састанке свештеника.

Недеља Православља

46

Васкрс 2018.

Катедрални храм Светог оца Николаја у Хамил-тону деценијама сведочи веру православну у овом делу Онтарија. Први Срби досељеници су давне 1913. одлучили да формирају своју црквену заједницу, да би већ 1917. била освештана прва црква у овом делу источне Канаде којој су наши преци дали име Св. отац Николаја.

Из тог корена никао је и Саборни храм посвећен Св. оцу Николају. Освештан је на Духове, 22. Јуна 1965. Многи од градитеља, трудољубивих Срба нису више међу нама, али успомена на њих и на њихову жртву, веру у Господа Бога, љубав према Православљу и даље се чува међу верницима који се окупљају око светиње Саборног храма и молитве Господу узносе за упокојење њихових душа и за здравље потомака.

Чување успомене на наше дивне и славне прет-ке, не би било само по себи довољно да ми њихови наследници не водимо бригу око храма и целокуп-не имовине коју су они, тешком муком, и са много одрицања, подигли и нама оставили, да чувамо и уна-пређујемо поверено.

Гледајући у будућност, а ношени истом љу-бављу према вери православној, одлучено је да се крене у проширење и реновирање наше постојеће црквене сале.

Сала при Храму Св. Николаја на Неш Роду, Ха-милтон, изграђена је 1965, и мало тога је од тога време-на урађено на осавремењивању и унапређењу објекта. Зато је нарастајућа потреба наше заједнице, мотиви-сала вредне синове и кћери наше свете Цркве да се даду на посао и пређу са речи на дела и започну процес израде идејних решења, планова и пројеката, а у исто време, и прикупљања финансијских средстава, да би до реализације ових планова и пројеката дошло.

Финансијски одбор, под руководством сестре Дра-гице Шобот, започео је низ активности усмерених ка прикупљању финансијских середстава. Организоване су гала вечере, банкети, модне ревије, турнири у голфу итд. А одазив наших верника, било појединаца или ор-ганизација, био је изванредан.

Истовремено, други тим људи, окупљен око Грађе-винског одбора, подузимао је кораке за добијање свих могућих дозвола и одобрења, како би се, на крају до-била грађевинска дозвола и да се започне са градњом.

Када се заврши овај значајан пројекат, сала ће бити у могућности да прими 400 гостију. Модеран изглед,

са свим пратећим елементима и одговарајућим енте-ријером, сигурни смо да ће привући пажњу многих. Томе доприноси и добар положај сале, на простору који је лако приступачан са главних саобраћајница и у близини великих тржишних центара.

Важно је напомеути да су у реализацију овог вели-ког пројекта укључене све огранизацији и појединци окупљени око нашег Саборног храма. Одбор Покрета српских четника из Вајноне даровао је у грађевински фонд $10,000.00. Најстарије Коло Српских Сестара у Северној Америци, Коло сестара „Краљица Марија“ даровало је $10,000.00. Велики допринос је дало и

Коло српских сестара „Свети отац Никола“ Саборног храма, не само у новцу него и својим несебичним тру-дом и залагањем. Такође и Српска школа, Фолклорна организација и Црквени хор. Значајну финансијску помоћ су дали Владимир Шобот, Чедо Шобот и Илија Паројчић. Велику захвалност дугујемо нашим чла-новима и парохијанима, који су ношени жељом и љу-бављу да наша сала заблиста сјајем, одвајали од својих пензија и зарада, онолико колико су могли и имали у датом моменту.

У наредном периоду, како бисмо коначно доби-ли и грађевинску дозволу, поред свих дозвола и одо-брења, предстоји нам и прикупљање финансијских средстава. Организовано је донаторско вече у априлу 2018, а исто тако и турнир у голфу у септембру 2018.

Надамо се и Господу Богу молимо да нам помогне да ово богоугодно дело приведемо крају и да се бла-гослов Господњи излије на све прегаоце и трудбенике молитвама Св. оца Николаја.

Протојереј Ђуро Самац

Обнова црквене сале катедралног храма Св. Оца Николаја у Хамилтону

47

Васкрс 2018.

Овом приликом желимо да вас известимо о једној радосној вести за нашу заједницу у Отави.

Претходних шест месеци наша Црква се нашла у до-ста тешком финансијском положају, углавном због по-већања хипотекарне камате (уз даљу тенденцију раста) за више од 1%, и од септембра 2017, по први пут, оба-везне отплате главнице. Укупно повећање финансијских издатака за хипотеку на годишњем нивоу, у односу на раније године, износи преко сто хиљада долара. Са дру-ге стране, из разних разлога, остали приход није очеки-вано растао. Један од примера је лошији учинак ового-дишњег фестивала због временских услова. Свеукупни финансијски положај у задње време, наравно, није до-зволио наставак радова на довршетку цркве и отплату кредита у исто време.

У оваквој, доста безнадежној, ситуацији, наш паро-хијанин Г. Глигорије Глиша Милановић је одлучио да лично пружи помоћ нашој заједници у отплати кредита и смањењу месечних рата. Из доле наведених детаља се види да је његова помоћ заснована у великој мери на ре-ципроцитетном одзиву заједнице. Значи, укупан успех ове акције зависи од свих нас. У зависности од наше жртве и љубави, зависиће и помоћ Г. Глигорија који нас је замолио да вам пренесемо да се он одлучио на овај гест из велике љубави и поштовања према свом наро-ду и својој Цркви, значи, према свима нама, и да би му најдража захвалница била ваше великодушно учешће у овој акцији.

Наш управни одбор је великодушно прихватио ову понуду уз следеће детаље:

1.  Помоћ  - Лимит Глигоријеве помоћи није зацр-тан, али је сигурно више стотина хиљада долара на бази реципроцитетног прилагања парохијана по принципу; долар за долар. Сваки долар који се наменски приложи по овом програму иде на отплату дуга. Очекује се да ови наменски прилози, за текуће трошкове и одржавање редовне отплате кредита буду у већем износу у односу на редовна давања (на пример “долар на дан”). Посебно подвлачимо да је ова понуда Г. Глигорија важећа само до краја ове године. Што више новца прикупимо током ове акције и помоћ Г. Глигорија биће већа. Да сумирамо: за сваки ваш наменски прилог ми добијамо још један такав прилог. Ви од државе добијате признаницу за повраћај пореза којим добијате назад око 40%. Када све ово уз-мемо у обзир, ви са једним доларом прилога помажете Цркву са скоро четири долара.

2. Хипотека - Други вид помоћи коју нам г. Глиго-рије нуди је да он преузме целокупан дуг Цркве на од-

ређени временски период – до 5 година, уз доста по-вољније услове него што их имамо са банком, и да нам тиме помогне да финансије поставимо на здраве ноге. Та трансакција је предвиђена за 9. март, када нам исти-че кредит са Украјинском кредитном унијом. Зајам који нам нуди г. Глигорије је по бољим условима од банке: биће потпуно отворен за отплату, а исплата једног дела камате се одлаже до краја петогодишњег уговора. Све у свему, рата ће, малте не, да се преполови, а то значи ве-лики финансијски подстицај и оздрављење.

Са овим погодностима, и уз вашу несебичну помоћ, ми можемо отплатити део кредита током ове године и до милион долара и са тиме смањити висину камате. Са смањеном каматом, и са отплаћених милион долара кре-дита, наша камата ће бити мања толико да за тај новац можемо сваке године урадити знатан део посла на црк-ви и уређењe цркве завршити за неколико година. 

Зато вас молимо да ову акцију схватите озбиљно, да је пренесете својим пријатељима и да се сви укључимо заједно и допринесемо знатном смањивању дуга наше Цркве. Од нас самих зависи успех акције. Ми верујемо, и надамо се, да ћете се одазвати овој акцији као и до сада, а исто тако верујемо да сви они који до сада нису били укључени у неку од акција за прикупљање средстава за отплату и градњу цркве да ће се овог пута укључити и солидарисати се са нашим парохијанином Г. Глигоријем, чији гест, искрено, значи спас наше имовине. Нико од нас не сме остати равнодушан пред оваквом жртвом и оволиком помоћи.

Нека би Господ Исус Христос подарио свима вама љубави, мудрости и здравља и да са радошћу пратимо ток отплате наше цркве током наредних месеци.

Управни одбор ЦШО „Св. Архиђакона Стефана”

РАДОСНЕ ВЕСТИ ИЗ ОТАВЕ

48

Васкрс 2018.

Услијед радова на са-нацији зграде, а након ви-шемјесечног избивања из наше капеле, ситуиране на 49 N. Lake Rd. у Ричмонд Хилу, служба се поново врши на стару адресу. Тако су парохијани Цркве Св. Архангела Гаврила поново своји на своме! С поносом истичемо да су се у нашу капелу вратиле и мошти Светих Новомученика Пребиловачких које су у току радова биле чуване у нашем светом манастиру у Милтону.

Почетком фебруара смо послали захтјев на одобрење плана градње новог храма у Ричмонд Хилу (Site Plan Approval). Након што смо, раније успјеш-но завршили преквалификацију земљишта и промјену Урбанистич-ког плана, ово је још један значајан

корак који нас приближава нашем циљу: градњи светог храма у Рич-монд Хилу.

Надамо се и молимо Богу и Ње-говом светом Архангелу Гаврилу да

ће овај захтјев бити убрзо позитив-но ријешен, те да ћемо ускоро моћи сви да се похвалимо још једним но-вим храмом у Епархији канадској.

Обновљена Капела Св. Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу

СЛАВА ”ИСТОЧНИКА”

ИСТОЧНИ ПЕТАК13. април 2018.

Света Архијерејкса Литургија у 10:00 ујутроУ наставку - славски ручак за све присутне вернике.

49

Васкрс 2018.

Hова Црква

Генерални прилог

Шестић Вицо $50Владимир и Миланка $50Појић Силвана $40Анониман $100Анониман (без коверте) $50Мирков Веселинка $50Каришик Богдан $100Радош Душан и Елизабет $100Пругинић Весна и Мијана $40Савчић Александар $50Вракела Миле $100

Епи Митрофан Кодић $1000Короновић Оливера $100Вученовић Љубиша, Биљана и Стефан $20Савичевић Радојко $100Вученовић Весељко, Јелена и Саша $20Ковачић Дојчин $40Трбовић Фамилија $100Груичић Георгина $50Крајишник Анџелко $40Прица Аника $100Клачар Милован и Невенка $50

Тубоњић Драгу Фамилија $100Русић Џуро и Фамилија $20Бујак Бојан и Каролина $100Вуковић Веселит $100Стајић Божидар $50Маџаренић Небојша $100Нинковић Драгомир $40Манојловић Тоде $20Отац Кодић Радован $30Тубоњић Драгу Фамилија $200Ђурђевић Зорка $20Отац Делић Милорад $25Отац Гојковић Горан $20

Отац Пејовић Васа $30Николић Боро $50Анониман $10Бујак Ботан $15Мавра Милован $20Отац Павловић Војо $70Марић Вино $20Рикић Анна $25Телебак Ботан $40Бојковић Драгослав $20Лукач М $50Вељовић Радослав и Наташа $50Станковић Лазар $25

Прилози од 13. децембра до 7. марта 2018.

К’о да је градише да заузме место да имају на шта бакрен покров ставит’ не да светој фресци озидају престо вернику да има где свећу упалит’.

К’о да се бојаше ова ледна ила прима ли у недра нови темељ тврди а не невољника да би прихватила покајним опростом срдитог расрди.

К’о да не би вере у дар руку њиних стидом скрушенога спремни беху стати а не уздигнути небесној висини клицат’ храм ће њихов потомству остати.

А она к’о пркос у глачаној цигли отворила двери српском роду целом неимаре чека што су је подигли тамјаном јој мири фрескано одело.

Дозива и моли уз појање псалми док по који верник Бога благосиља: ‘’Тужно је свештенство и ја што смо сами ајд’ те к мени вêрни ваш ми шапат прија.

Ту сам да сви вољни и невољни греси што носите собом опроштени буду приђи грешни роде јер ти то и јеси разбацане капи по широку спруду’’. Жељко Сулавер, Едмонтон

50

Васкрс 2018.

Канлић Лазо $40Андић Петар $50Мовичић Ратко и Јања $50Бојковић Драгослав $50Ђурђевић Рајко $500Лешић Милан $500Отац Средојевић Милован $100Крајишник Нед И Лили $250Отац Обрадовић Дејан $20Отац Пурић Милош $20Отац Пурић Првослав $60Отац Димитрић Милојко $40Отац Златибор и Аурелија Ђурашевић $20Отац Нинковић Драгомир $20Димитријевић Дејан и Мирјана $20Отац Гњатић Душан $20Отац Рајић Љубо $25

Источник

Јауковић Бранка $25Кнежевић Милош и Мира $30Гаврић Зорица $25

Слава

Шеховац Љубица $20Отац Торбић Родни $31 36Радош Душан и Елизабет $100

Манастир

Ракаш Даница $20Волановић Светислав $20Миљанић Тодор $25Бојковић Драгослав $100Бојковић Д $40Војновић Д и З $100Манојловић Душан и Деса $150Паравиња Добривој $150Квјатковски-Вилк Нина $50 Џелетовић А и Д $30Анониман $20

Божићни прилог

Отац Вукојев Лазар $50Вуковић Бато $90Ждеро Славко и Весна $40Бојковић Драгослав $220Анонимни Донатори $4860Савић Симонида $500Визим Славко $50Лакић Милутин $100

Гавриловић Душан $100Тривунић Милош $100Вујадиновић Александар $50Миловановић Петар $50Тубоњић Драго $200Смиљанић Мари $100Вицо Паков и Слађана $100Канлић Лазо $40Антић Јованка и Миодраг $60Луковић Борислав $40Tесла Фамилија $20Грујићић Георгина $50Тешић Миленко $90Петрић Раде $100Мачевић Момчило и Јела $250Ждеро Славко и Весна $60Панкерићан Зоран $80Николић Драган $150Кусљић Јадранко $50Мандић Драже и Данка $100Павловић Владимир $60Јовић Дијана $25Трифуновић Драгана $15Напијало Горан и Дурта $40Тркуља Мирко $20Кокбурн Гордон и Даница $30Славић Радијко $100Ботић Милан $50Поповић Душица и Данило $20Крстовић Марко $40Јовановић Фамилија $100Леви Лео $50Брањеш Александер $1,000Лазовић Томо $50Милановић Дејан $70Сандаљ Марко $50Матић Огњен $50Таминџија Дарко и Нанци $100Bolech Trucking Inc - Гајић Александар $200Маринони Сека и Џо $40Милановић Бојана $50Галић Драган $40Вељовић Раде и Наташа $100Атсенијевић Фамилија $20Радојковић Драгомир $40Лешић Милан $50Ковачевић Мира $100Покрајац Ненад $100Маглов Драган $40Чуле Стеван $100Драгашевић Бора $50Мирков Веселинка $50Јанковић Јела $60Рикић Џорџ $30Ђурђевић Саво $100

Циораца Анца $40Добрић Милена $100Лакчевић Михајло $20Св Симеон Мироточиви - Шербрук Квебек $200Вујасиновић-Хартог Д Ј $3,000Косевић Вара и Вида $100Читхам Девид и Мариен $50Илкић Иванка $30Станковић Лазар и Марија $25Лончар Стана $50

За здравље

Самарђић Берислав и Милица $500Тодорић Милица $ 30Елчић Б $20Ковачић Момчило $70Богдановић Сретен $100Раденковић Јуле $100Гаић Никола $20

За покој душе

Мирковић Душан и Јелица $40Ђурзћ М $50Златар Павле $100Шарановић Драгица $200Јовичић Ратко и Јања $40Д Ј Вујасиновић - Хартог $1000Јаничијевић Душан $50Лесли Сузана $40

О. Жарко Митровић Фонд

Сви Српски Свеци Црква - Дикси $340Отац Димиртиц Милојко $60Отац Ђуро Самац $155Отац Гујаничић Александар $15Отaц Цимеша Џорџе $65СОЦ Вестмаунт Квебек $65Грачаница Виндсор $85Св Џорџе и Арханђел Михајло Ниагара Фолс $80Св Стефан Отава $15Св Никола Наш Рд $215Свето Тројство Киченер $105Св Димитрије Виндсор $80Отац Суботић Живорад $585Маврак Милован $1,000Нинковић Драгомир $50Отац Гојковић Горан $55

Манастир - Сабор

Пухар Душан и Мара $100Рачић Данило $100Простран Драган $200Бркић Алекс $100Отац Миловановић Малиша $100Ђурђевић Верослав $50Марковић Зоран $50Арсић Франсоа $50Отац Делић Милорад $100Св Илија Нигара Фолс $500Ђурђевић Рајко $200Св Сава Лондон $300Св Петка Лејкшор Род $500Самчевић Димитрије $100Отац Ђуро Самац $100Епископ Кодић Митрофан $1100Новаковић Ник $100Лукић Бранко $20Отац Вукојев Лазар $200Отац Ћетковић Јовица $100Свето Тројство Киченер $500Зјалић Марко $300Отац Видовић Десимир $200Благојевић Братољуб $100Отац Филиповић Обрад $100Михајловић Миле $50Панкеричан Зоран $60Врзина Славко $50Отац Цимеша Ђорђе $100Пантелић Александар $100Манојловић Тодор $100Отац Ђурашевић Златибор $200Отац Пурић Првослав $200Св Арсеније Сремац Витби $500Св Петар и Павле Оквил $500Св Сава Едмонтон $500Грачаница Виндсор $600Прибојан Владимир $200Отац Кодић Радован $100Ивошевић Кобилски Мима $100Отац Средојевић Милован $200Гомбар Љубица $200Сулавер Жељко $50Гаврић Доброслав $20Лукић Мајкл и Рада $50Радан Тихомир $100Јовановић Миливоје и Џина $50Кнежевић Милош и Мира $100Св Сава Торонто $500Св Симеон Мироточиви Квебек $200Св Димитрије Виндсор $500

51

Васкрс 2018.

Богослужења у вашем манастиру о Васкрсу 2018.

Велика Среда:Литургија Пређеосвећених Дарова у 9 часова

*Велики Четвртак:

Литургија у 9 часова, Читање 12 Јеванђеља у 18 часова*

Велики Петак:Часови у 8 часова, Вечерња Служба у 17 часова,

Опело Христово (Плач Мајке Христове) у 19 часова*

Велика Субота:Литургија у 9 часова

*ВАСКРС:

Литургија (уранак) у 4 часа,Вечерња Служба у 12 часова

Христос воскресе - ваистину воскресе!

Доживимо радост васкрсења у нашем манастиру!

Д О Ђ И Т Е У С В О Ј М А Н А С Т И РЕ П А Р Х И Ј С К И Д А ННедеља, 03. јуна 2018.