i bog je zaplakao

I Bog je zaplakao nad Bosnom - Momir Krsmanovic

I BOG JE ZAPLAKAO NAD BOSNOM od Momira Krsmanovica

Istorijsko-dokumentarni roman, simbolinog naziva "I Bog je zaplakao nad Bosnom", poput predhodnih, romana Momira Krsmanovia je uzbudljivo svedoanstvo o treem

genocidu (1992-96.) koji su isti neprijatelji izvrili nad srpskim narodom u ovom veku. Momir Krsmanovic, autor romana "I Bog je zplakao nad Bosnom", napisao je

jos jedan roman o stradanju Srba od muslimanske ruke (u Drugom svetskom ratu)...roman se zove "Tece krvava Drina"!

Krajinaforce objavljuje prvi tom ovoga romana. I VIEGRAD ... Bosna je odvajkada bila turska ree Hasan i zarumene se u licu kao da ga je neko od prisutnih oamario. Gosti se pogledae, smrkoe ela i prestadoe jesti. Sve se za trenutak utia, kao da je kua prazna. Nemojmo, ljudi, razgovarati o politici. Danas je moje veselje, proslavljam krsnu slavu i svi ste mi dragi gosti progovori domain, nastojei da razbije muno utanje. Izgleda da ja ovdje nijesam dobrodoo ree Hasan i podie se s klupe. Ma kako nijesi, bolan ne bio? ta ti bi? povika domaica i rukama mu pritisnu ramena da sedne. Pusti me. Na Kuran mora ui i u srpske kue ree Hasan, odgurnu domaicu i poe prema vratima. Branko preblede, poe za njim da ga isprati i zastade na pragu. Hasan abanija izvadi pitolj iza pojasa i ispali Branku etiri metka u stomak. Potom pobee u svoje selo Gornje Brtanice. etrnaestogodinja Daliborka Stefanovi vraala se uvee iz kole kui. Sa ulice pred svojom kapijom presrete je Kemal Sadikovi. Dograbi devojicu za ruku i uvue je u svoje dvorite, ne obazirui se na njeno vritanje. Dograbi je snanim rukama i unese u sobu. Poloi je na kau i pritisnu joj ruke. ta vriti, bona? Neu te zaklati ree joj, pa je opkorai preko stomaka i pritiskuje kolenima da se ne pomera. Devojica, jecajui, podie glavu i pokua da ujede. Njegove ruke joj grubo rastrgoe bluzu i svukoe suknju. Pusti me, pusti me! uzvikuje devojica kroz jecaje, pokuavajui da se izmigolji ispod Kemala, ali on prodre u nju i izazva joj bolan krik. Samo ti kukaj, vlahinjo. Treba da osjeti kako je kada Turin Srpkinji uzima nevinost prije nego to se uda za Srbina, ko to su inile age za vrijeme nji'ove vladavine govori joj, dahui. Devojica bolno zajeca i skupi noge niz koje je tekla krv u tankim mlazevima. Kemal joj dobaci pekir da se obrie.

www.krajinaforce.com 1


'Ajde, vlahinjo, nemoj da cmizdri. Obuci se i idi kui. Posmatra je iskosa kako se, kao izlomljena, s mukom podie. Ona obue pocepanu bluzu, presavi je i uvue u suknju. Obu cipele i tromo poe preko sobe prema izlazu. Njeno jecanje, pod bledim svetiljkama u prvom mraku, niko nije uo, kao da ga je Drina odnosila sa sobom, sve dok ne stie do vrata oditeljske kue, pred kojima njeno jecanje pree u kukanje. Vest da je tridesetetvorogodinji musliman Kemal Sadikovi silovao etrnaestogodinju Srpkinju Daliborku Stefanovi munjevito se pronese gradom. *** Srbi se uzbunie i zatvorie svoju decu u kue. Uvee se na ulicama nisu mogli videti nijedna srpska devojka ni mladi Aman, br'te, ovo nije dobro. To samo ejtani ine govorili su poneki stari muslimani, oseajui da e ih Alija i njegova stranka uvesti u rat sa Srbima. Uvee muslimani izlaze na korzo, etaju obalom, pored Drine, sede na klupama u parkovima i osmatraju zvezde i mesec, na kome se, prema njihovom verovanju, nalazi Alah. Ne valja ovo, Ibro, to se ini razgovaraju dva starca na klupi pored reke. Gledaju kako bistra voda pliaka kupa kamenove. Omer se okrenu prema Ibru, nasloni ruke na tap, spusti bradu na ruke i, kaljucajui, tiho ree: Ranije se nije ovako inilo. Ni kada su age vladale Srbima, ni kada je Franjo Josip' vlado. Ovo e izai na zlo i po na narod dodade Ibro. 'Oe, vala. Pravo da ti kaem, meni je ratova dosta. Jes, vala. Ma, brine me ova mlade. Sve poludjelo za Alijom. 'Oe ovdje, u Bosni, da stvaraju tursku dravu. Nikad mi ne moemo sami vladati Bosnom. I ja to kaem mojima, a oni 'oe da me satru, paad jedna. Vie niko ne potuje savjete staraca, Omere. etajui obalom, Avdija abanovi zastade ispred staraca i pozdravi ih. Selam alejkum, efendije. Alejkum selam, Avdijo odgovorie mu starci. Poite sa nama na igbal kod predsjednika optine Cocalia, da proslavimo izbacivanje Srba iz vlasti. Vala, mi smo svoje izigbalili odgovori mu Omer. Bojim se da ta vaa vlast brzo ne otee niz Drinu ree mu Ibro. Ih, al' ste outurumili. Spremajte se skoroj posjeti Alahu ljutito ree Avdija i produi obalom prema centru grada. ' Franjo Josip (Rgapg JoveG, 1813-1916), austrijski car, hrvatsko-ugarski kralj i car Austrougarske monarhije. Starci gledaju za njim i odmahuju glavama. Sve to se silom ini nije dobro govori Omer tiho, gledajui za Avdijom. Ovo to ini Alija Izetbegovi u Sarajevu nije po Alahovoj volji izgovori Ibro i duboko uzdahnu. ****



Srbi u Viegradu poee da se okupljaju radi organizovanja odbrane. Trae od predsednika kriznog taba Branimira Savovia oruje. Obraaju se predsedniku Srpske demokratske stranke Dragu Gavriloviu i zahtevaju da formiraju oruane grupe za odbranu porodica. Prvo veliko okupljanje u srpskom naselju Mezalin desi se pred kafanom Milana Krsmanovia. Nekoliko stotina Srba okupi se u znak protesta protiv samovolje muslimana i bezakonja u gradu. Mi ovo vie ne moemo trpeti, brao Srbi! odjeknu glas Branimira Savovia. Siluju nam djevojice, ubijaju domaine na slavama, prebijaju mladie, istjeruju nas iz fabrika, presreu autobuse i automobile, cijepaju srpske zastave, rue spomenike, postavljaju barikade vojsci. Dok se Srbi sklanjaju u mije rupe, oni se sve vie i vie naoruavaju, stvaraju islamsku vojsku da nas pokolju! Pa ta to treba da znai, brao Srbi? 'Oemo oruje, Brane! 'Oemo oruje, da eramo Murata i njegovu tursku bandu u Drinu! uju se uzvici iz mase naroda. 'Oemo oruje! Dajte nam oruje, brao! Svi emo krenuti u odbranu djece i ena! 'Oe sami da vladaju, 'oe svoju dravu, mater im jebem tursku! Eno im turske drave u Turskoj, tamo je ist islam, pa neka se sele njima! U guje su darnuli! Nek znaju oni ko su Srbi! Ovog puta neemo ii mirno pred usgakim andarima na klanje, ko to smo ili 1941. godine! Prenesi, Brane, Radovanu Karadiu da su svi Srbi u Bosni i Hercegovini pod njegovom zastavom za odbranu srpskog naroda od genocida! Smirite se, ljudi! uzviknu Branimir Savovi. Mi sjutra idemo u Sarajevo Karadiu, da ga obavjestimo ta sve muslimani rade u Viegradu, da mu prenesemo vae elje i odlunost. Budite strpljivi i saekajte da donesemo uputstva iz Srpske demokratske stranke. Onda emo preduzeti mjere za samoodbranu. A sada se raziite, brao Srbi, i uvajte svoju djecu. Ne dajte im da prolaze kroz muslimanske kasabe. Sutradan, kad prvi petlovi zapevae oko grada, Branimir Savovi sam ode svojim kolima u Sarajevo. Doe u Predsednitvo Bosne i Hercegovine i zatrai da ga hitno primi Radovan Karadi, potpredsednik Predsednitva Bosne i Hercegovine. Uvedoe ga u Karadiev kabinet. Doktor Radovan Karadi mu prui ruku i pozdravi se, pa mu pokaza da sedne u fotelju i sam sede pored njsga. Pa, sokole, ta je to tako hitno? ta se dogaa u Viegradu na Drini? upita ga. Gospodine predsjednie, kod ias je zlo da vee ne moe biti, ako izuzmemo ratno stanje ree Savovi i ispria ta se dogaalo u Viegradu tokom poslednje dve godine. *** Karadi ga paljivo slua, mrti se, penkalom zapisuje u blok Savovieve iskaze i duboko uzdie. Kad je Savovi zavrio, on se zagleda u njega i ree: Ti e od sada da vodi srpsku politiku u Viegradu. Preuzmi rukovoenje Srpskom demokratskom strankom i kriznim tabom. Jesi li za rakiju? Moe jedna aica. Ja u o svemu ovome obavestiti Aliju Izetbegovia. A tebi dajem zadatak da hitno nabavi oruje i naorua srpski narod u gradu i po selima. Formirajte jedinice za



samoodbranu da vam ne bi poklali narod. Ja ovdje, u sjeditu nae stranke, dobijam sve informacije i znam da su se muslimani ve naoruali i da se spremaju za rat protiv Srba. Naoruavaju se preko HVO' iz Hrvatske, Njemake, Irana, pa ak i iz Amerike. Turska im daje veliku pomo, a u Bosnu su stigli mudahedini iz Pakistana, Avganistana, Turske i Irana, specijalci, dobro naoruani. Bie velikih stradanja ako se zarati. Jo uvijek se nadam da do rata nee doi, ali ne smijemo ekati skrtenih ruku da nam pokolju narod. Preko svog ovjeka koji radi u vojnom odseku, oni su nam pokrali sva vojna dokumenta ree Savovi, pogleda u Karadia, pa nastavi: U vojnom odseku smo imali spiskove formacija teritorijalne odbrane. Kod vas je ba haos ree mu Karadi. Kako ste se tako opustili? Smatrali smo da to sve radi neuraunljivi Murat abanovi, ali sad smo sigurni da iza njega stoje optinske vlasti, predvoene Alijinom strankom. Naoruali su se i osilili. Alija je dva puta dolazio u Viegrad i tajno razgovarao sa Fikretom Cocaliem i Avdijom abanoviem. Ni mi ovdje u Skuptini Bosne i Hercegovine ne moemo nita da uinimo. Nai su delegati u manjini, a njihovi su svi veoma ekstremni. Ni o jednom pitanju ne moemo da se dogovorimo. Neemo dati da nas slome, i pored svih njihovih islamskih saveznika, Zapadne Evrope i Amerike ree Karadi, i zatvori aktn-tanu na stolu ispred sebe. Hvala vam na prijemu i povjerenju, gospodine predsjednie. Oprostite to sam vas zadrao. 0 svemu u vas izvjetavati i traiu uputstva za dalje delovanje. Srean ti put, Savoviu. Pozovi me telefonom ako ti neto zatreba ree mu Karadi i ustale. Predsednik Srpske demokratsks stranke i komandant kriznog taba u Viegradu, Branimir Savovi, sa iskustvom sekretara za privredu i finansije optine, inspektora Slube drutvenog knjigovodstva i direktora Uprave prihoda, uspeno se nosio s muslimaiima u optinskoj vlasti. Jednog dana pozva tslefonom Fikreta Cocalia i saopti mu da e pokrenuti Srbe u gradu i okolnim selima ako ne prihvati zajedniki dogovor o uvoenju reda u gradu. Kad ga je Radovan Karadi obavestio o razgovoru s Branimirom Savoviem, Alija Izetbegovi se zabrinu. Oseajui da e oruani sukob prerano izbiti, pozva eliike optine i voe Srpske dsmokratske stranke iz Viegrada da dou kod njega u Predsednitvo na dogovor. *** Branimir Savovi povede Dragu Gavrilovia i Slobodana Klipu u Sarajevo. Zajedno s Radovanom Karadiem odoe u kabinet prsdsednika Predsedpitva Bospe i Hercegovine. Tamo zatekoe Fikreta Cocalia, Omera Brankovia i Esada Ohranovia. Alija prekide razgovor s Cocaliem, ustade iz fotelje i poe u susret delegaciji viegradskih Srba. Rukova se s Karaciem i trojicom srpskih predstavnika. Vi ste Branimir Savovi ree, lukavo se osmehujui kao da se poznaju godinama - Pokaza mu rukom da sedne za sto za kojim se odrava sednica i, sedajui do njega, ree: Uvijek je u sgarom Gradu Viegradu sve bilo u redu. Kakvih ima problema, ta je to tamo? Gospodine predsjednie. mi sa njima vie ne moemo odgovori mu Savovi. Alija namrti elo, pa kao da ga Savovieve rei oamarie, pocrvene i ree:



Kako ne moste? Zbog ega? Mi smo do sada deset puta potpisali dogovor o zajednikom ivljenju, a oni se nijednog dogovora nisu pridravali. Mi im, jednostavno, vie ne vjerujemo. Ni na narod, ni mi, vie vam ne vjerujemo - Sino je mogla da se desi katasgrofa. Na narod je bio spreman da sve muslimane stjera sa desne obale Drine na lijevu. Alija Izetbegovi pogleda u Radovana Karadia, potom u Branimira Savovia, pouta nekoliko trenutaka, a onda se okrete Fikretu Cocaliu i upita ga: Je li tano to ovaj va sugraanin ree? Fikret Cocali pognu glavu, ne usuuje se da pogleda u Aliju, i promuklo odgovori: Tano je, gospodine predsjednie. Mi ne moemo nita da uinimo. To ine Avdija i Murat abanovi. Pa ko su oni da ih ne moe kao predsjednik optine sprijeiti? Jesam li vam izdao instrukcije ta treba Stranka demokratskih akcija da ini, kako treba da se ponaate sa Srbima govori ljutito. Odjednom, kao da mu u mislima sevnu opomena, stia glas i pogleda u Radovana Karadia. Vi pozovite u Viegradu svoje, ja u svoje, i narediemo im da se sastanu u oitini i da srede meusobne odnose - ree i ustade sa stolice Brane Savovi prie Karadiu i tiho mu ree: Gospodine predsjednie, Alija nas potcenjuje, nastoji podmuklo da nas obmane. Nije jo kucnuo as da udari na Srbe. Pravi se da ne poznaje Avdiju abanovia, a proli put sam vam rekao da je dva puta tajno dolazio u Viegrad i noio u njegovoj kui. uvajte se Alije ko guje. Pozdravi se s Karadiem i sa svojom grupom ode za Viegrad. Munina i strah uvukoe se u srpske kue po Bosni i Hercegovini. Islamska Straika demokratskih akcija Alije Izetbegovia pojaa teror nad Srbima. Umesto da odre sastanak sa Srbima i dogovore se o podeli vlasti u viegradskoj optini, Fikret Cocali i Avdija abanovi naredie Ramizu Vazdi i Muratu abanoviu da postave barikade po gradu i oko grada. U prvi mrak zaustavie u Novoj mahali, kod Rzavskog mosta, putniko vozilo Milorada Joksimovia. Izlazi, pika ti materina srpska! viknu Murat abanovi, uperi mitraljez u vozilo i zakoluta oima na Milorada. Bled, Milorad izae iz vozila i nemo stade pred grupu naoruanih muslimana. *** Gdje si bio? Odakle ide? ispituje ga Muratov brat Avdija, unosi mu se u lice i koluta zakrvavljenim oima. Udrite ga! viknu i izmae se da ga neko od njegovih ne zakai kundakom. Mladi iz Muratove grupe "Zelenih beretki" Enes uprija udari Milorada kundakom po glavi. Bol ga natera da jaukne. Krv mu potee iz kose. Naglo se okrenu, rukom gurnu Ramiza Vazdu i potra prema obali Rzava. Dr'te ga! viknu Avdija, maui rukama i frkui kroz nos. Murat potra za Miloradom, stie ga i uhvati za jaknu. Milorad se istre i raskopana jakna ostade u Muratovim rukama. Skoi s podzida i potra desnom obalom Rzava prema uu u Drinu. Iza njegovih lea odjeknu eksplozija bombe. Je l' ga to pustiste da vam utekne, Alah vas sabio u zemlju?! viknu Avdija ljutito. Gleda u Miloradovu jaknu u bratovljevim rukama i mrti obrve. Pokazau ja Brani



Savoviu kako se razgovara s Alijom Izetbegoviem, mater mu srpsku jebem! Pae jedno! Zapadno od Rzavskog mosta, kraj stare kamene uprije, ispred gimnazije, odjeknue rafali iz automata. Iz srpskog naselja, od crkve ispod Bikavca, nalete na barikadu kamionom Mio Joksimovi i punom brzinom ue na upriju. Rafali izreetae karoseriju i kabinu, ali kugle ne pogodie vozaa. Uz kripu tokova, pree na lsvu obalu i doveze kamion na parkiralite fabrike "Terpentin". Dobivi od Alije Izetbegovia iistrukcije i znajui da je razgovor u Sarajevu za Srbe bio uzaludan, Fikret Cocali poe pripremati muslimane za pokolj Srba. Branimir Savovi povede profesora Ristu Periia i umara Miloja Joksimovia u Bajinu Batu, svom prijatelju Miloju Saviu. U Milojevoj nadlenosti nalazilo se celokupno naoruanje optinske jedinice teritorijalne odbrane Bajine Bate. Upoznae ga s tekim stanjem srpskog naroda u Viegradu i zatrai oruje. Zbog starog prijateljstva i elje da pomogne brai, Miloje iznese iz magacina sto dvadeset cevi automata, mitraljeza, minobacaa i zolja, veliku koliinu municije i bombi, i pet radio stanica "rupovki". Oruje dovezoe u Zaovine, selo na granici s Bosnom. U mrkloj noi, oruje smestie na talu Milutina Rajakovia. Bojei se da muslimani ne otkriju jedini put za prenoenje oruja iz Srbije u Bosnu, koji vodi iznad muslimaiskog sela Kuke, Miloje Joksimovi zamoli Milutina Rajakovia, Acu Karaklia, Miloa Karaklia, Dragiu Nikolia i Dragiu Jokia da na konjima prsnesu oruje preko granice do njegove kue, koja se nalazi u brdu iznad Malog Gostilja, u pravcu srpske granice. Malo Gostilje je muslimansko selo sa osamdeset kua, iznad kojeg se nalazi samo pet srpskih kua. Nou, naoruani automatima, prenesoe preko granice naoruanje i radio stanice. Hvala vam, brao Ovo vam srpski narod nikad nee zaboraviti govori Miloje i brie znoj od uzbuenja i straha, srean go su toliko naoruanje preneli preko granice neopaeni. Pourite, vratite se dok se magla nije digla ree Milutinu Rajakoviu i prui mu flau rakije. Ponesite da se uz put okrepite. Isprati ih do ume iznad sela kroz koju zamakoe na konjima. *** Sutradan Miloje Joksimovi napuni prtljanik svog automobila orujem i stavi tri radio stanice, pa krenu kroz muslimansko selo Malo Gostilje u Viegrad. Pred ulazom u grad, u Kosovu Polju, okrenu kamion prema Omaru i doe pred kuu Stanka Pecikoze. Pomoz' Bog, Stanko! viknu izlazei iz kola. Donio sam ti skupocjenu robu. Stanko prie Miloju, pozdravi ga i pogleda u prtljanik. Kad vide oruje rairie mu se zenice, osmehnu se i zagrli Miloja. Ruke ti se pozlatile, mome tiho ree. Blagoslovio te Bog. Ui unazad u garau. Postavie daske na beton i istovarie oruje. Jesi li uz oruje dobio i municiju? upita. Jesam. Ostatak oruja i municiju doveu "tamiem" sutra. Moram postaviti arnjeve i dobro uvezati ceradu. Pazi da ne primete Turci. - Spasava me to uvijek povezem iz Malog Gostilja nekog od njihovih u Viegrad. Kad vide svoje u vozilu ne pretresaju me na barikadama.



uvaj se, da im nae oruje ne padne u ruke. Ako me otkriju i pojure, ja u kamionom bjeati do tvoje kue, a ti postavi mitraljez, pa kome opanci, kome obojci naali se i dodade: Moli se Bogu da mi bude u pomoi. U zdravlje do sjutra! Sutradan Miloje Joksimovi napuni "tami" orujem i municijom, uveza vrsto ceradu i poe u Viegrad. Uz put sustie komiju Ibrahima aku i poznatog ustau Hameda Aljia, sa zelenom beretkom na glavi. Hamid die ruku i Miloje zaustavi kamion. Povezi nas do Viegrada ree ako i prie "tamiu". Uite u kabinu otvori im Miloje vrata. Muslimani sedoe do njega i on nastavi put. Na prilazu Sasama ugleda trojicu milicionera muslimana i jednog Srbina. Zaustavie ga. Milicioner Huso Kurspahi prie "tamiu" i pogleda u kabinu. Pored puta su stajali milicioneri Sirvan Kustura i Hodi. Sa strane, vozilo je posmatrao milicioner Vaso Milunovi, Srbin. Vrimo saobraajnu kontrolu, Miloje. Pokai dokumenta ree mu Kurspahi. Nema problema odgovori Miloje, izvadi iz novanika vozaku i saobraajnu dozvolu i prui mu. Huso spazi u kabini Hameda Aljia. Merhaba, Hamede. Gdje si se to uputio? upita i prui mu ruku kroz prozor. Vala, idem na igbal sa "Zelenim beretkama" ree Hamed smeei se. E, kad te vlah abe vozi, nek ti je sretan igbal ree i vrati Miloju dokumenta. Moe proi dodade i odmae se od kamiona. Miloje Joksimovi odahnu. Ne svrati u Kosovo Polje Stanku Pecikozi, ve produi do novog mosta u Viegradu. Drage komije, ja sam vas dovezao lo grada. Poao sam u Banju, ali sam radi vas produio, da ne pjeaite. Fala, Miloje - ree Ibrahim, otvori vrata i povue za sobom Hameda. Ajde, izlazi! viknu. Miloje zalupi vrata, okrenu kamion i ode u Kosovo Polje. Pred kuom Stanka Pecikoze za stolom zatee Branu Savovia, Krstu Papia, Dobru Ninkovia, Ristu Periia i Dragu Gavrilovia. Privezi kamion do garanih vrata ree mu Stanko. lanovi Odbora Srpske demokratske stranke uoe u garau. Miloje odnira ceradu na zadnjem delu karoserije i pope se na kamion. Stankov sin Mirko pope se na karoseriju i stade s Milojem dodavati oruje ocu, Dragu, Risti, Krstu... Poreae oruje i municiju na daske i stadoe ga razgledati. Miloje u uglu garae ugleda "tomsone" poreane pored oruja koji je prethodnog dana dovezao. *** Gle, odakle vam ovo? zaudi se. Dovezli nam Risto i ika Savi iz Foe - odgovori mu Stanko. Ovo se mora to prije rasturiti na punktove - progovori Branimir Savovi. Ja sam napisao zabeleku koliko e kome oruja da se dostavi. Otvori blok i stade da ita: - Dvije treine od svih vrsta oruja i jednu radio stanicu preuzee Krsto Papi za upski bataljon. Dvadeset kalanjikova i pet mitraljeza podeliti poverljivim aktivistima u gradu, a ostatak oruja dostaviti Miladinu Milieviu, komandantu



dobrunskog bataljona. Za podelu oruja graanima u Viegradu odgovorni su Drago Gavrilovi i Risto Perii. Jednu radio stanicu dostaviti dobrunskom bataljonu, jednu e zadrati Miloje Joksimovi u Malom Gostilju, jednu dati Nikoli Pecikozi na Omar, i jednu dostaviti Markoviima koarimskoj eti. Radio stanica upskog bataljona bie "Vardar I", Duka Boia u Blacama "Vardar 2", Milojeva "Zmaj", koarimska "Tara 2", dobrunska "Tara 5", a moja e, u Kriznom tabu, biti "Tara 31". Uspostavio sam vezu, brao, sa Milojem Andriem u Bajinoj Bati. Isporuie nam jo oruja vodenim putem, uz jezero. I nije samo to, brao. Bog i sveta Bogorodica nam pomau. Iz Uica, preko Mokre Gore, krenulo je osam stotina cijevi sa "pragama" i trocjevcima. Potpuno emo naoruati bataljone u upi, Dobrunu, Drinskom i ete po selima na lijevoj obali Drine. Hvala Bogu! uzviknu Krsto Papi. Kako emo toliko oruje prevesti iz Mokre Gore neprimeeni od Turaka? upita Mirko. Branimir Savovi se osmehnu i potapa ga po ramenu. I u tome nam je srea naklonjena ree. U Mokroj Gori imamo srpskog sokola Rau Filipovia. S njim sam uspostavio radio vezu. On e nam "pragama" doturiti oruje, municiju, minobacae i trocjevce, i to uz Kranje na Stolac. Angaovae svojih desetak ljudi za prebacivanje oruja. Iz Stoca emo organizovati dostavljanje oruja na punktove. Svi pripadnici formacijskih jedinica drae oruje u svojim stanovima i kuama. Tako e ljudi, u sluaju potrebe, biti spremni za borbu. U Viegradu narod ieze sa ulica. Svetla se pogasie. Samo su svetlee kugle iz mitraljeza, iznad damije kraj Rzavskog mosta, povremeno parale no u pravcu srpskog naselja Mezalin. Saznanje da su i Srbi poeli da se naoruavaju unese pometnju meu muslimanske graane. Vie se niko nije oseao bezbediim na ulici. I Srbi i muslimani, iskusivi zla Drugog svetskog rata, sklanjali su se u kue. elei da ukloni Srbina Dragana Tomia s dunosti komandira viegradske milicije i da na njegovo mesto postavi Avdiju abanovia, eval Murti, naelnik javne bezbednosti, uputi grupu specijalaca u kojoj su bili: Murat abanovi, Tajib i Azem Dervievi, Ibrahim Bosna, Refa Muevi, Nermin ii i Ramiz Vajda, da opkole stanicu milicije. Rastrae se po kasabi i izvedoe iz kua nekoliko stotina muslimana, dovedoe ih do zgrade stanice milicije i blokirae ulaz. Razlegoe se povici: Srbi, napolje iz milicije! *** Dragan Tomi pogleda kroz prozor svoje kancelarije i vide kamion parkiran pred magacinom u kome su se nalazili oprema, oruje i municija za miliciju. Vide kako Enver Daferovi otkljua magacin i kako desetak mladia, muslimana, zajedno s milicionerom Hajrom Haniem, poee da utovaruju sanduke s municijom i orujem u kamion. Vidi, Milane, ta se dogaa. Naelnik eval naoruava "Zelene beretke" naim orujem ree Tomi, pa prie iviluku i uze opasa s pitoljem. A pogledaj ti kroz ovaj prozor, sa ulice. Sluaj ove povike. Tomi prie prozoru i pogleda. Pobijte srpske milicionere! odjekuju uzvici iz mase naroda.



Koljite ih! Naerajte ih u Drinu! Dragan Tomi pogleda uplaeno u Milana Josipovia. Brano, boga ti ljubim, Turci opkolili zgradu milicije, 'oe da pobiju srpske milicioiere! viknu Drago Gavrilovi utravi u stan Branimira Savovia. Uh, sunce im jarko' - viknu Branimir i uhvati se za glavu. Kae, okupili se Turci oko stanice milicije? E, sad e se i nai okupiti. Zaboravili su ko su Srbi i ta su sve u stanju da uine. Prie telefonu i pozva Marka Markovia na Koarimu. Alo, Marko! vie u slualicu. Pokupi svo mukinje od petnaest do ezdeset godina i sa orujem to pre siite u Viegrad. Turci su opkolili stanicu milicije, hoe da pobiju srpske milicajce. Potom pozva Sjeme, Kopito, Gornju Lijesku i Donju Lijesku i naredi da to pre siu u grad. Spusti slualicu i prie Dragu Gavriloviu: Nai Ristu Periia i Dobru Ninkovia, pa odmah obavestite Srbe po ariji da svi dou na Mezalin, pred kafanu Milana Krsmanovia. Pred mrak, na Mezalinu se okupi nekoliko stotina Srba. Branimir Savovi ue u kafanu i pozva telefonom Fikreta Cocalia. Jesi li to ti, Fikrete? Krenuo si dihad protiv Srba, je li? vie u slualicu, kripi zubima i preti mu: Izai malo i pogledaj. Od Sjemea i Koarima do Viegrada sili su Srbi na Mezalin. Koarimski sokolovi, Markovii, su sa njima. Sjeme je vaskrsnuo Radomira Nekovia.' Svi su naoruani. Ako mi za pola sata ne dou na Mezalin zatoeni srpski milicioneri, bie krvi do kolena. To ti je moj ultimatum. Ja sa srpskim borcima ekam kod esme na prvoj liniji! viknu i tresnu slualicu na leite telefona. 1 Radomir Nekovi, legendarpi komandant etnike rogatike brigade u Drugom svetskom ratu Meu muslimanima u optini i u stanici milicije nastade uzbuna. Po gradu se munjevito pronese vest da je velika grupa Srba iz sela dola u grad da oslobodi zatoene milicionere. Alaha mi, pobie nas govore muslimanke jedna lrugoj, utravaju u kue i preplaeno uzvikuju: Kau da ih ima 'iljadu... Sve bradati etnici. Nai su se mnogo osilili... Meho, Merima, ulazite u kuu, brzo! dozivaju decu sa ulice. U kuu Avdije abanovia utra ena Fikreta Cocalia. Joj, Avdinice, u ariju sili Sjemeani i Koarimci, ljute guje, pas im mater jebo. Po kasabi se pria da im je iz Srbije doo u pomo eelj sa svojim etnicima. Joj, ta ree, bona ne bila? Kau i da je nekakav Arkan napo Bijeljinu, onaj to je iero iz Vukovara hrvatske zenge. Joj, sva se najeih. Jeste, Alaha mi. Mog Fikreta nazvo telefonom Brano Savovi i dao mu pola sata rok da oslobodi zatvorene srpske milicajce. Fikret naredio da ih odma' puste. Da si ga vidjela kako se uplaio, moja kono. Sav preblijedio ko da ga je smrt spopala. Taj prokleti Brano, pae srpsko, trebalo ga je odavno ubiti. Moj Fikret je sazvo u optini Krizni tab. Oo je i tvoj Avdija, srela sam ga u putu. 'Oe da proglase mobilizaciju svih muslimana. Djeca e nam nastradati, bona... Na desnoj obali Drine, nizvodno od Viegrada, u upi, nalazi se osamnaest muslimanskih sela, iz kojih



je mobilisano pet stotina muslimana. Voa islamske Stranke demokratskih akcija, Fikret Cocali, rodom iz titareva, Esad Ohranovi iz Klanika i Avdija abanovi iz Velikog Gostilja sproveli su mobilizaciju upskog bataljona i pripremili ga da pritekne u pomo pri proterivanju Srba iz Viegrada. *** Mobilizaciju sprovedoe i u dobrunskim muslimanskim selima, i juno prema Limu u Drinskom. Na levoj obali Drine, s komandom u Meei, formirae peti muslimaiski bataljon. Oruja se prihvatie svi, od deaka do staraca. Iz viegradske kasabe nastade panino beanje srpskog naroda. Jedni vode decu preko Mokre Gore u Uice, drugi preko Rudog u Priboj, trei preko Dubova u Zaovine na Taru. Levom obalom Drine iz grada se pokrenu i muslimanski narod prema Meei i Goradu. Iz naselja Due kroz ariju, u pravcu uikog druma, naie desetak automobila i jedan kamion. Odjeknu pesma muslimanskih mladia, predvoenih Emirom Dizdareviem i Zijom Subaiem. Izazovna pesma "0 Jelena, curo neljubljena" i enluenje iz automata izvedoe muslimanski narod na ulice. Vozila prooe kroz grad, prooe i Dobrun u pravcu Vardita, i zaustavie se pred prvim tunelom na magistralnom putu Viegrad Uice. Nihad Dizdarevi, zvani Buco, Emir Dizdarevi i Zijo Subai povedoe minere kroz tunel. Nosei meu sobom sanduk sa eksplozivom, popee se na tunel iz pravca Vardita i minirae ulaz u tunel. Odjeknu eksplozija, kao da se brda s leve i desne obale Rzava sruie u reku. Blokovi kamenova sruie se na drum i zakrie prolaz vozilima iz pravca Srbije. U povratku, pred ulazom u grad, Emir Dizdarevi ugleda pripadnike "Zelenih beregki" u uniformama maslinaste boje, kako se penju uz Babin potok da napadnu Srbe s lea prema naseljima Mezalin i Velji Lug. estog aprila 1992. godine, na dan zaruavanja tunela, otpoe u Viegradu oruan sukob izmeu muslimana i Srba. Kasabom jure milicijska kola u pravcu srpskih naselja. Iz kola odjekuje glas: "Nareuje se Srbima da odmah predaju oruje i da stupe u vojsku Alije Izetbegovia! Za neodazivanje pozivu sledi smrtna kazna!" Zastraeni Srbi koji jo nisu napustili svoje kue krenue u kolonama preko ipovice u Jelace i desnom obalom Drine u Vpegradsku Banju. Od fabrike "Terpentin", na levoj obali Drine, muslimanski mitraljez dejstvuje po breuljcima Omara prema kolonama naroda. Vrisak dece i zapomagalje ena pomeae se sa odjecima mitraljeskih rafala. Vod srpskih boraca pod komandom Draga Gavrilovia, ojaan sa sedam mitraljeza, titi s boka odstupiicu nepreglednoj koloni srpskog naroda, praenoj kiom koja se srui na Viegrad. Iz pravca Babinog potoka i Pionirske ulice, od muslimanskog groblja, "Zelene beretke" otvorie estoku vatru na srpsko naselje Glavica. Okrenite mitraljeze napred prema Turcima! Zarobie nam zbegove, saterae narod u Drinu! vie Drago Gavrilovi, prie mitraljescima i zastade pored Brane imia. Ti, Brane, pucaj prema Pionirskoj ulici, a vas dvojica, Goluboviu i Gavriloviu, okrenite se prema Babinom potoku. Pucajte po "Zelenim beretkama", vidite kako izviru iza brda!



Odvoji se od njih i potra minobacaima. Gaajte Babin potok po Turcima! vie iz daljine trei prema posadi. Minobacake granate zasue muslimansku borbenu liniju i napad oslabi.Nosei decu na rukama, skoro trei, nepregledna kolona srpskog naroda provlai se pored borbene linije, kreu se prema Viegradskoj Banji i prema plani ni Dubovo na granici sa Srbijom. Iz muslimanskog naselja Vuine, od Pionirske ulice i muslimanskog groblja, otpoe estok napad na kolonu srpskog naroda. Mitraljezac Brane imi, zakloljen stenom, neprekidno dejstvuje mitraljezom po muslimanskom poloaju, ne dozvoljavajui "Zelenim beretkama" da se priblie brisanom prostoru. Drago Gavrilovi pritra Brani, lee uz njega i osmotri poloaj. Udri, Brane, udri! Ne daj im oka otvoriti, mater im balijsku jebem! govori i dodaje mu pune redenike mupicije. Bolje bi bilo da si mi donio uturicu rakije progovori Brane imi, pogleda u komandira i osmehnu se. Ja sam se skoro istreznio. Daj, donesi rakije da jo koga Turina ubijem. Samo ti dejstvuj, Brane, bie i rakije kad odbijemo turski napad. Dri liniju dok ja otrim u krizni tab Brani Savoviu da pozovem "Kneza" viknu, dotra u tab i stade na rupovki traiti frekvenciju. Odjednom u glas Mikija Trifkovia kako poziva preko svoje radio stanice: "Javi se, Knez, Knez, javi se!" S druge strane u odgovor Mikijevog brata Vlatka Trifkovia, komandanta koarimsko-sjemeke ete: Ovdje "Knez 2", ta treba? "Tara 31", ujem vae razgovore! viknu Drago Gavrilovi. Oseti da mu na levoj obali Drine, na Donjoj Lijesci, "Tara 2" sumnjiavo prihvati vezu. Predstavi se! viknu Vlatko Trifkovi. Ovdje "Marti" na "Tari 31." Je li sa tobom tetak? Jeste. Daj mi ga da mu ujem glas. Branimir Savovi uze slualice. Ja sam, tetak. Poznaje li me? Poznajem. ta treba? Imamo estok napad iz pravca Straita, od Drine i Rzava. Pokrijte to "brovingom", probie nam poloaj, pristii e zbegove, sve e poklati... Primljeno, tetak odgovori mu Vlatko. Posle desetak minuta "broving" s leve obale Drine, s Donje Lijeske, stade da dejstvuje po muslimanskim poloajima na desnoj obali. Unakrsna vatra "tomsona", minobacaa i "brovinga" potisnu "Zelene beretke" u grad. Povlaei se ispred estoke srpske odbrane, muslimani u Nikitoviima zarobie dvanaest srpskih boraca i poterae ih u grad. U novom napadu, nastojei da zau srpskoj odbrani iza lea preko Bosanske Jagodine, tri stotine dobro naoruanih "Zelenih beretki" poe iz grada levom obalom Rzava, trasom bive eleznike pruge uskog koloseka. Muslimansku kolonu vojske primeti dvogledom iz daljine komandir jagodinske ete, dvadesetogodinji Slaan Simi. Pritra radio stanici i pozva Krizni tab u Omaru. ***



Iz kue Sekule Pecikoze javi se Branimir Savovi: Ovdje "Tara 31". ta treba "Tari 6"? Velika grupa "Zelenih beretki" dolazi prugom prema tunelu da napadne Dragomilje. Hitno nam poaljite pomo u automatskom oruju. Poslau vam zolje i mitraljesce. Javiu prvoj liniji da se sjure do vas pre nego to Turci prou kroz tunel ree Savovi i prekide vezu. Okrenu se Dragu Gavriloviu i naredi mu: Hitno javi prvoj liniji da u Jagodinu kod eleznikog mosta stre Viko Andri i Nikola Milievi sa zoljama, i Neo Kova, Radojica Risti i Goran Milievi s mitraljezima, da pomognu Slaanu Simiu.Preznojena od tereta oruja i municije, petorka s pomonicima mitraljezaca stie u pomo jagodinskoj jedinici. Kada se muslimanska vojska pojavi iz tunela, Slaan Simi pritee zolju uz rame, naniani, ispali granatu i ona pogodi u grlo tunela. Snana eksplozija usmrti sedamnaest "Zelenih beretki" i pedeset trojicu rani, meu njima i komandanta specijalne jedinice Zija Subaia. Jauci ranjenih odjeknue iz tunela. Muslimanska vojska pokupi mrtve i ranjene i pobee nazad u Viegrad. Povlaei se prema ariji, Huso Kurspahi uze na nian lovakim snajperom Miu Inia i rani ga. Lekar Neboja Moljevi pritra ranjeniku i previ ga. Ponesoe ga u Viegradsku Banju, u poljsku bolnicu srpske odbrane. Na ulazu u hotel mladi izdahnu. U banjski hotel, u salu koja moe da primi hiljadu ljudi, nagrnue stotine ena sa decom i starih osoba.Upravnik banjskog leilita Neo Nikoli prihvata izbeglice i s lekarom Radomirom Vasiljeviem Raom odvaja bolesnu decu s majkama i rasporeuje ih po sobama hotela. Umiruje ih, deli im slatkie i nareuje hotelskom osoblju da u kazanima pripreme aj i hranu, da ih podele izbeglom narodu. U maloj sali postavljaju stolove i slue grupu po grupu. Najednom, velika sala uzavre od agora i jauka. Spiker sarajevskog "Jutela" objavio je na televiziji vest da su muslimanske snage zarobile dvanaestoricu Srba viegradskih etnika. Centar veze muslimanske vojske za upu smeten je u kuu hode Fikreta Piria. Vezom rukovodi hodin sin Osman i prenosi naredbu Alije Izetbegovia o mobilizaciji muslimana. U upi hodin sin Osman nareuje preko motorola voama Alijine stranke po selima optu mobilizaciju u vojne formacije muslimanskog upskog bataljona. Fikret Cocali naredi upskoj jedinici da krene prema Viegradu, da zauzme Viegradsku Banju. Krizni tab srpskih jedinica znao je da je glavni stub Cocalieve vojske upski bataljon. Branimir Savovi naredi Miloju Joksimoviu da svoju etu rasporedi po kosi iznad Viegradske Banje, prema Malom Gostilju, etu Mikana Ilia da smesti na poloaj izmeu Velikog Gostillja i Donjeg Dubova, a etu Stojana Papia od Drine da postavi izmeu Grebena i Haluge, do ete Miloja Joksimovia. Srpske ete doekae upsku muslimansku vojsku i spreie njen prodor prema Viegradu. Na poloaju jugoistono od Viegrada, dobrunski bataljon Miladina Milievia, s komandom u Granju, rodnom mestu legendarnog etnikog komandanta Letee viegradske brigade u Drugom svetskom ratu, telohranitelja generala Drae Mihailovia, Budimira Gajia, sukobi se s muslimanskim "Zelenim beretkama" iz Dobruna, kojima su komandovali Nihad Dizdarevi, Husein Hajdarevi i aktivni major jugoslovenske vojske Kustura. Kao kad uraganski vetar zakovitla opalo lie, potomci Gajieve vojske munjevitom borbom saterae "Zelene beretke" u Viegrad.



Ispred "Zelenih beretki" narod iz muslimanskih sela bei u Viegrad, ostavljajui kue i stoku srpskoj vojsci. Na levoj obali Drine, srpski borci, sakupljeni od Ojemea i Koarima do Drine, pod komandom Vlatka Trifkovia, spreavaju prodor "Zelenih beretki" prema srpskim selima. *** Muslimanske snage, brojnije i bolje naoruane, ugrozie srpske zbegove. Razmiljajui kako da spase srpski narod od pokolja, Branimir Savovi pui cigaretu za cigaretom, hoda po sobi i see pogledima lanove Kriznog taba. Najedanput mu sinu misao kako da nadmudri Fikreta Cocalia i njegovu islamsku vojsku. Sluajui kako se "Zelene beretke", kreui u napad, oglaavaju povicima: "ihad, Alahu egber, ihad, Alahu egber", naglo prie svom ralisti Radu Todoroviu i naredi mu: Pozovi "Taru 1 " i daj mi slualicu. Alo, "Tara I", "Tara I", ovdje"Tara 31", javi se! "Tara 1 " se javlja. ta treba? Ovdje tetak, primite moju komandu: sve viecijevne raketne minobacae izvucite na poloaje i uperite prema Osojnici, Nezucima, Duu, Crni, Bikavcu, Bap Polju, Babinom potoku i Glogovi! Nareenje primljeno. Gotovo! E, tako. Siguran sam da nas muslimanski vezista Fikreta Cocali prislukuje, da hvata nae frekvencije, kao i mi njegove ree Dragu Gavriloviu, pa se okrenu radisti: A sada mi pozovi "Taru 5". Alo, "Tara 5", "Tara 5", javi se! "Tara 5" se javlja. Ko zove? Zove "Tara 31", primite nareenje od tetka: komandant dobrunskog bataljona odmah nek sie sa srpskom zastavom u Dobrun. Odozgo ide pet stotina Arkanovih' etnika, neka ih zaustavi dok vidimo moemo li sa Cocaliem da se dogovorimo. Gotovo! Sad mi pozovi "Sjeme 1" - ree radisti i odahnu, kao da vidi zaprepaene muslimanske radiste kako belee njegove naredbe i uruuju ih komandantu Cocaliu. "Sjeme I" se javlja! Primite naredbu "Tare 31". Tetak nareuje da ' Vojvoda eljko Ranatovi, legendarni komandant srpske garde "Vojvoda Stepa Stepanovi" u ratu muslimana protiv Srba u Bosni 1992-1996. god. eeljeve' etiike stavite u pripravnost da bismo krenuli u kontinuiran napad na grad sa obe strane Drine. Gotovo! - U ratu ne pobjeuje samo oruje, draga moja brao govori lanovima taba i porodici Stanka Pecikoze. Ako bude dao Bog i sveta Bogorodica da su nas prislukivali, a ja sam ubijeen da hvataju nae frekvencije, jer imaju velikog strunjaka za radiosisteme Ramiza Suljkia, moje naredbe e izazvati paniku u njihovoj vojsci i u Cocalievom Kriznom tabu. Savovieva pretpostavka se ostvarila. Radista Ramiz Suljki u tabu Fikreta Cocalia snimi naredbu taba srpske viegradske vojske, umnoi je u dve stotine primeraka i razdeli narodu po gradu. Tri primerka kasete odmah posla Aliji Izetbegoviu i televiziji "Jutel" u Sarajevo. Ne ekajui dnevnik, "Jutel" prekide redovni program i prenese vest da je velika vojska eeljevih i Arkanovih etnika stigla iz Srbije s viecevnim raketnim bacaima



da napadne Viegrad i da su rakete uperene na grad. Vest objavljena na televiziji uspanii muslimanski narod u ariji. Utravaju u kue i jedni drugima dovikuju: Fato, bona, uste li ta priaju na televiziji? Iz Srbije doo Arkan s vojskom, sve e nas poklati! A gdje emo, Mejro? Bjeimo u Gorade, spasavajmo djecu! Alaha mi, pria se da je Sjeme pun etnika nekakvog vojvode eelja! Eih, dina mi, proi emo gore nego 'Rvati u Vukovaru. Alija nas uvede u rat, svi emo izginuti! *** Jebo mu pas mater, on je svoju guzicu obezbjedio u Sarajevu, a nae kue e gorjeti. Eih, jado moja, eih, ta nas snae. Ne vrijedi jadikovati. Bjeimo dok nam nijesu presjekli odstupnicu iz arije. Ajde, Ibro, pakuj se, to si se ukoio? Ma razmiljam, bona, to nam ovi nai iz Gorada ne priteknu u pomo. Hoa Muharem Hasanbegovi i zlatar Agon urevac su potajno kupili oruje jo prije petnes' godina i sakrili ga u amiju. Kau nai da moe naoruati pet bataljona vojske. Ma ko da ti pritekne u pomo, bolan? Svi su se usrali kad su uli za eelja i Arkana. Kau da je eelj grdosija, iscijepo bi me kad bi me silovo. Hahahaha! E jesi rsuz, Fatima. Bie tebi rsuz, uj kako puca. etnike granate padaju na nau vojsku. Neka tuku, kad nai nijesu nikakvi ratnici. ta ti je to u rukama, u ta blene? Ma, naoh Alijin Program doseljavanja Bonjaka iz Turske. uj ta pie: 1. Bosna i Hercegovina izdvojit e znatna sredstva kako bi se naoj brai u izgnanstvu omoguio povratak u zemlju. 2. Stanovnitvo e se doseljavati u periodima, tako da e svake godine stizati po 400.000 ljudi, to znai da e za 10 godina Bosna imati, pe raunajui i prirodni prirataj, oko 10 milijuna stanovnika muslimana! 3. Zbog ogromnog broja ljudi jedan dio e biti doseljen u umadiju i u Sandak. 4. U drugom navratu e svi biti doseljeni u Krajinu tako da e Banja Luka ponovo postati muslimanski centar! 5. U drugom navratu, umarski orijentirani Bonjaci doselit e se u bukovom umom bogate ekovie. 6. Na Sokocu e biti napravljena Sokolac kolonija i tu e se, navrh Romanije, vijoriti zeleni barjak! 7. Gacko i Nevesinje bit e naseljeni u etvrtom naletu. 8. Peti talas ponovo e zapljusnuti Krajinu i tu e nakon toga biti osnovana Musliminska Krajika Drava! 9. Slijedei talas bit e rezerviran za zapadnu Hercegovinu. U Grudama e biti osnovana prva podrunica Bonjakog instituta! 10. Naredna grupa otii e jednim dijelom za Kozaru, a drugim u sredinju Hercegovinu.



11. Osmi talas doseljenika iz Turske zapljusnut e istonu Bosnu i Sandak. 12. Deveti e se rasprostrijeti umadijom, pa sve prema Tuzli. 13. I, konano, deseta grupa Muslimana povratnika spustit e se u Crnu Goru. 14. Nakon ovog stvorili bi se i formalni uslovi za stvaranje islamske Republike Bosne i Hercegovine, koja bi u ovom sluaju bila znatno vea, odnosno vratila bi se u svoje prirodne granice! 15. Druga podrunica Bonjakog instituta bila bi osnovana na Kneini. 16. Njegoev mauzolej na Lovenu bio bi pretvoren u turbe. 17. Boka Kotorska e dobiti status pokrajine. 18. Duvno bi uskoro promijenilo ime u Duhno, a Zenica u Zjenica! 19. Doseljavanjem e doi i do naglog procvata u svim granama privrede, jer e se gotovo svi doseljenici smjestiti na selu, tako da e doi do konsolidacije poljoprivrede, a samim tim i i ostalih segmenata ivota. 20. Program e se poeti pretvarati u stvarnost od 1. januara 1992. godine! 15.09.1991. god. PARLAMENT REPUBLIKE BOSNE I HERCEGOVINE *** ta trabunja, kakva naa islamska drava? Vidi da nas ierae iz arije? Ma evo, ovdje sve pie ta e biti. To je plan islamske stranke naeg Alije. Mi smo jai od Srba, vidjee da emo to sprovesti. U blizini tresnu granata i zadrhtae prozori na kui. Ma jebo te babo Alija i njegova Deklaracija. Unosi stvari u kola, izginue nam djeca, hrsuze jedan, pouri. Sva se arija trese, ko da e potonuti u Drinu. Direktor fabrike "Terpentin" Sekula Pecikoza nije napustio svoju fabriku. Ostao je u gradu, na muslimanskoj teritoriji. U njegovom kabinetu zazvoni telefon i on podie slualicu: Halo, roae! poznade glas Stanka Pecikoze. Bjei, spasavaj glavu, muslimanski radio iz Sarajeva javlja da je u naoj kui smeten Krizni tab srpske vojske. Javljaju da se helikopter sa orujem spustio na Omar pored nae kue. Optuili su nas da smo glavni finansijeri "etnike vojske". Hvala ti na obavetenju, braco. Nae kue na Omaru su na udaru govori i gleda kroz prozor preko Drine. Ispod naih kua na bregu imamo trojicu mitraljezaca. Odgovaraju na mitraljesku vatru muslimana. Ne mogu prii naim kuama. Pozdravi Branu Savovia i drite se ree Sekula Pecikoza i spusti slualicu. Izvadi iz radnog stola vana dokumenta, stavi ih u tanu i zakljua fioke, pa izae iz kancelarije. Sede u automobil i odveze se preko stare uprije u svoj stan. Supruga Vida mu potra u susret, zagrli ga i i proaputa: Hvala Bogu, iv si. Mariji, njihovoj kerki, potekoe suze niz lice. Tata, ako ovog trenutka ne izaemo iz stana bie kasno ree gledajui kroz prozor kako iz daljine, iz pravca Dua, Muratove "Zelene beretke" idu prema njihovom naselju. Jesi li stavila u tanu novac i dokumenta? upita enu. Jesam. Trite u kola ree Sekula i izae za njima, zakljuavi stan. Idemo na Okolita, u dom za retardiranu decu, doktorki Melihi Kolainac. Ona e nas sakriti.



Meliha ih doeka i radosno i zabrinuto. Poljubi Vidu i Mariju i rukova se sa Sekulom. Skloniu vas na dan-dva, dok ne vidimo ta e se dogoditi. Ti, Sekula, ne smije izlaziti iz kancelarije. Ni kroz prozor nemojte provirivati. Ako vas primijete, pobie vas. Alahu dragi, ta se ovo zbiva? Sluam preko sarajevskog radija ta sve lau, Alah ih prokleo. Kau da etnici kolju retardiranu djecu u domu u Viegradu, a u stvari "Zelene beretke" nagone djecu ispred sebe kad vre osmatranje srpskih poloaja. Znaju da Srbi nee pucati u djecu, iako je ovdje devedeset odsto muslimanske djece. Hvala ti, Meliha. Ti si pravi prijatelj ree joj Vida i zagrli je. Ovo su teki dani za sve progovori Sekula. Moramo razmisliti kako da se spasavamo. Skuvau kafu i donijeu vam neto da pojedete ree i ode u kuhinju. Borbe oko grada sve su se jae rasplamsavale. Artiljerijska nadmonost Srba drala je muslimane oko grada u zaklonima iza kua. Videvi da se rat razbuktava i da e doi do stradanja Srba i muslimana, direktorka doma za retardiranu decu sede na stolicu pred Sekulom. Ja predlaem da nas etvoro sjednemo u kola i da preko Gorada i ajnia pobjegnemo u Srbiju. Nas e u Goradu zaustaviti odgovori joj Sekula. Ja u vas provesti kroz Gorade. Rei u da ste moji prijatelji, a vi mene provedite kroz ajnie. Sekula se zagleda u doktorku. Nekoliko trenutaka je razmiljao a onda potvrdno klimnu glavom. U pravu si, Meliha. Ovdje moemo svaki as izginuti. Moramo se spasavati. Dobro bi bilo da krenemo odmah ree i pogleda u Vidu i Mariju. Vi nemate prtljaga. Ja u ponijeti neto odjee ree, ustade sa stolice i poe da pakuje stvari. Ponese dve torbe i krenue iz zgrade. uvajte mi djecu, vratiu se ja govori pomonom osoblju. Suze joj teku niz lice, ne moe da ih obrie jer su joj ruke zauzete torbama. Izaoe pred zgradu i sedoe u kola. Pusti mene da vozim dok ne proemo Gorade i ne uemo na srpsku teritoriju, a onda ti prei za volan ree Sekuli. On sede pozadi do erke i skupi se da ga ne primete vojnici na kapiji doma. Paljivo vozei do izlaska iz grada, Meliha Kolainac sreno proveze putnike kroz Gorade, izaoe na put za ajnie i uoe na srpsku tsritoriju. Prepusti vonju Sekuli i brzo stigoe do ajnia. Sekula zaustavi kola pred optinom i ue u kancelariju predsednika Duka Kornjae. Pozdravi se s njim srdano i zatrai dozvole za prelazak u Pljevlja. Preko Uica i aka stigoe u Beograd. Hvala ti, Sekula. Nikad vas neu zaboraviti. Prijateljstvo se u nevoljama uvruje. Ja u izvaditi vizu, idem u Njemaku ree Meliha, pa prie Vidi i Mariji, zagrli ih i poljubi. A ja u ostaviti enu i kerku u arkovu kod prijatelja, a onda u se vratiti u Viegrad, da budem blizu svoje fabrike ree Sekula, uze njenu torbu i ponese je do recepcije. Poljubi Melihu, poele joj sreu, pa se vrati eni i kerki. Odveze ih u arkovo i vrati se u Viegrad. Fikret Cocali preseli svoj Krizni tab iz zgrade optine u naselje Due, u neposrednoj blizini hidroelektrane. Doe do kue Murata abanovia i uveze kola u dvorite. Murat istra pred njega sa osmehom, prie vozilu i spusti glavu na



Fikretovo rame: Mehraba, efendija. Mehraba, Murate. 'Ajdemo na verandu da poegleniemo. Popee se uza stepenice i sedoe za sto. Hanuma, donesi rakiju i pristavi kahvu, doo nam Fikret. Pouri, bona! viknu. Moj Murate, moja desna ruko, imenovao sam te za komandanta prve udarne ete. Zamjenik ti je Enver Dizdarevi. Vai specijalci iz Dua najsposobniji su da zauzmu hidroelektranu. Ti si naa uzdanica, Murate ree Cocali, ispi rakiju i pogleda u Muratovo etvoro dece koja su trkarala po verandi. Pogled mu pree na Drinu i zaustavi se na centrali. Na babo iz Sarajeva poruio je da ne izlazi iz elektrane dok ti ne naredimo. U glavnoj komandnoj sali u centrali ima telefon i radio stanicu. Na obezbjeenju centrale rasporedi svoje najbolje specijalce: Senada Kahrimana, Abdulaha Kahrimana, Faruka abanovia, Emira Dizdarevia, Elvira Dizdarevia, Samira abanovia, Mubekira Tabakovia, Seada Beirevia i Senada Bajria. Sa njima si grdne muke zadavo Srbima u protekle tri godine. Uveete u centralu dvanaest zarobljenih Srba. Nemojte ih pobiti, potrebni su nam. Tvoj glavni zadatak e biti da preti radio vezom Srbima da e pustiti vodu iz jezera, da odnese sve od Viegrada do Beograda. Uh, Fikrete, pa to e mi biti najvei merak smeka se Murat, kao da gleda kako silna voda valja sve pred sobom. Ih, ih, kad bi' mogo Alija Izetbegovi da gleda kako u potopiti sve niz Drinu, pa ak i elezniku stanicu u Beogradu. Bez babovog signala nemoj putati vodu. Odnijee nam fabriku "Terpentin", napraviemo ekoloku katastrofu. Ih, kad budem javio da u pustiti vodu, dina mi, Srbi e se usrati od straha govori Murat, ne shvatajui ta je ekoloka katastrofa i da e, pored srpskih kua, stradati i muslimanske kue pored Drine. Fikret pogleda u elektranu, a potom se okrenu ka kasarni u Uzamnici. Drite kasarnu na mitraljeskim nianima da niko ne izae iz kruga ree Murat, pa uzdahnu i tiho dodade: teta to kasarnu voda nee zahvatiti kad pustimo jezero, da odnese tu srpsku gamad u Srbiju. Granata pade na levu obalu, u Nezuke, i koritom Drine prolomi se odjek detonacije. Fikret preblede, pogleda u Murata, ustade od stola i viknu: Idem u optinu da pozovem Aliju u Sarajevo! Gaaju nas artiljerijom iz Kabernika sa lijeve obale i iz Okrugla sa desne obale. Krizni tab sam premjestio ovdje u Due, pa emo se ee viati. Pogleda u pravcu iz koga su dolazile detonacije i dodade: Ako se mora bjeati, idemo u Meeu. Jesi li uo na televiziji vijest da su Ujedinjene nacije priznale Bosnu i Hercegovinu? Jesam, Murate. Nije abe na babo Alija reko za govornicom u parlamentu: "Ou suverenu Bosnu i Hercegovinu, ili rat." On je znao da e nas cijeli svijet podrati i pomoi da unitimo Srbe. Na Alispahija je mudar ovjek. Njegova Deklaracija e se ostvariti, samo moramo izdrati, moramo pobjediti tu srpsku gamad, ierati iz Bosne sve to nosi krst. A kako emo sa Rvatima, i oni nose krst? I njih emo ierati, samo emo prvo Srbe, pa e onda oni doi na red. E, pozlatile ti se rijei, Fikrete. Ako tako bude, vrijedi ginuti za islamsku dravu.



Alah e nam pomoi. Vidi, poe kia ree i poe prema kolima. Alah imanet! doviknu Muratu, sede u automobil i ode u grad.

***

Odozgo s planine Sjeme, zapadno od Viegrada, etnika rogatika vojska Rajka Kuia spustila se na Donju Lijesku, nadomak grada, i spojila se s etom Vlatka Trfkovia. Sa istoka, preko granice sa Srbijom u Zaovinama, stigoe "Beli orlovi" Mirka Jovia, srpski dobrovoljci koji su doli da spasavaju srpski karod izbegao iz grada u Dubovo, Jelace i Viegradsku Banju. Srpska odbrana otpoe paljbu iz minobacaa po muslimanskim poloajima oko grada. Na kamenu upriju nagrpu muslimanski narod. Deca i ene vrite, tre, guraju jedni druge i, preavi most, bee putem uz levu obalu Drine prema prvom tunelu iznad hidroelektrane. U pravcu Nezuka, na desnoj obali Drine, kolona muslimanskog naroda hita da se skloni u kasarnu u Uzamnici. Prestravljen gromovitim odjekom eksilozija granata, kao da milijarde kubika vode odvaljuju betonske zidove elektrane u kojoj se nalazi, Murat abanovi nervozno hoda ispred komandne table u hidroelektrani. Drugi program Radio Sarajeva uspostavi telefonsku vezu s Muratom abanoviem u hidroelektrani u Viegradu. Alo, Murate, predsjednik Alija Izetbegovi je na liniji govori mu spiker. Murate, evo, sluaj predsjednika. Gospodine predsjednie, vi ste u programu. Alo, Murate, ja te molim da ne ini to do poslednjeg momenta, dok ne vidi da mora to uiniti. Da li me je Murat uo? pita Izetbegovi spikera. Murat je u programu, uo vas je, gospodine predsjednie. Molimo vas, budite na liniji dok general Milutin Kukanjac' i Murat ie obave razgovor. Poslije toga emo vrlo lako rijeiti stvari. Mi vas molimo, gospodine Izetbegoviu, ostanite na liniji. Neka prvo general obavi razgovor sa Muratom. inimo sve, a vi ostanite na liniji. Ja sam tu. Oekujemo da se javi general Kukanjac. Murate, budite strpljivi, evo, predsjednik Izetbegovi je na liniji, oekuje da se javi general Kukanjac. Mi zaista inimo sve da uspostavimo vezu s komandom vojne oblasti. Razumete nas, mi se borimo, moramo, svima nam je cilj da ivimo u miru. Recite nam, da li je malo mirnije u centrali u Viegradu, da li se manje puca? Ako izgori grad, neka ide i centrala. Ekipa Drugog programa Radio Sarajeva stalno pokuava da dobije Drugu komandu u Beogradu. Dobro je da uspostavite vezu sa komandama u Beogradu i Sarajevu. Oni mogu



neto uiniti u tome. Hvala, gospodine Izetbegoviu. Ostanite i dalje u programu. Imate Murata abanovia na liniji. Murate, smirite se, ja mislim da e se Kukanjac javiti. Samo polako, treba muki da se drite, ne treba da izgubite ivce. Predsjediie, imamo ia vezi generala Kukanjca. Evo, Murate, generala Kukaljca. Sad e razgovarati sa vama. Je l' me uje, Murate? ujem, ujem... Murate, nemoj to raditi. Nemoj, ja te molim. Pa reci Borku Glaviniu da ne bombarduje, da ne radi to. Ko bombarduje? Pa Borko Glavini, kapetan prve klase u Viegradu. Odakle bombarduje? Iz Uzemnice, iz vae kasarne, gospodine. To emo sada da vidimo, to mi nije poznato. Ja gledam kroz prozor i leim na podu. Murate, Murate, ne treba niko da gaa branu. Ne treba ni grad da gaa. Murate, ostavi to, stradae mnogo nedunog naroda. Da, ali sada stradaju samo muslimani, a tvoji Srbi kolju. Ja znam da u biti ratni zloinac, a ti si vei, ti si mogo sprijeiti sve prije tri dana. Ja sprijeavam sve mogue sukobe. Onda naredi la se ne puca iz tvoje kasarne. Evo, dobro, sada u da provjerim da li je to tano. Nema ta provjeravati. Hiljade graana gledaju. Murate, ja u to odmah uraditi, a ti, molim te, nemoj tu branu putati. Neu, ako ne padne granata. Prie li vojnik blizu, ima da leti, a ako poleti brana, nije vie Alija za graansku republiku nego je Murat za ihad, borbu do istrebljenja. E, Murate, nemoj to raditi. Ako nita, nemoj zbog muslimana. Ili nas etnici poklali, ili nas Drina odnijela, isto nam je. Dobro, Murate, nemoj to raditi, a ja u sad da vidim ta je to tamo. Reci Arkanu da ne kolje, a ne Muratu da ne die branu. Ja svakom kaem neka se isti, neka ne dira narod, i Arkanu i svakom drugom. U to budi uvjeren, Murate. Nijesu muslimaii vie jagnjad za klanje. Imaju i oni... Ja molim da ukljuite Aliju Izetbegovia ovog trenutka u program. Gospodine Alija Izetbegoviu, uli ste, general Kukanjac je razgovarao sa Muratom. Izvolite. Alo, Murate! Je li tu Murat? Evo me, leim pod stolom, predsjednie. Alo, Murate, sada je Kukanjac obeao da e obustaviti paljbu. Priekaemo da vidimo da li e odrati rije. Budi tamo, ali posluaj me, nemoj nita initi do daljnjeg. Biemo u vezi. Gospodine Izetbegoviu, moete li vi uspostaviti vezu sa Kukanjcem i traiti da preko radija izda nareenje o prestanku ratnog dejstva? On moe izdejstvosati prekid vatre, ako hoe. Murate, tebi je general Kukanjac obeao da e obustaviti vatru i klanje. Nemoj nita initi, vidjeemo da li e general Kukanjac odrati obeanje ili nee. Drue predsjednie, jo u vas sad posluati i nikada vie ako se ovo ne prekine.



Ako se prekri, oni e to prekriti, nijesi ti taj koji e prekriti. On je to obeo i da priekamo da vidimo da li e odrati rije. Samo bi' te zamolio, nemoj nita uiniti do daljnjeg. Njemu treba vremena da to nareenje izda i da doe do ljudi na terenu. Da probamo, Murate, da spasemo narod. Mnogo nevinog naroda bi stradalo. Murate, ovdje reporterka Drugog programa, da li me uje? Padaju li granate po Viegradu? Murate, Murate, evo ima sestru na vezi, hoe da razgovara sa tobom. Alo, Murate, ovdje Nura. Molim te, u ime svih nas, molim te, zaklinjem te babom naim mrtvim da to ne radi. Dri grad do posljednjeg, ako ba bude nuno da to uradi. Preklinjem te mojom, tvojom i svom naom djecom da to ne uradi. Murate, je l' me uje? Ja se nadam da je uo, jer ste u programu odgovori joj spikerka. Murate, je l' me uje? Molim te jo jednom, budi pravi borac. Ako ba bude nuno, ako ne bude imao drugog izlaza, onda tek to uradi. Gospodine Izetbegoviu, na liniji je general Kukanjac. Sad sam provjerio govori Kukanjac ne gaa niko od mojih starjeina. Gaaju drugi. Gospodine Izetbegoviu, ove optube to ste sada izrekli, neka vam slue na ast. Generale, jsbem li ti majku! Govori ti Murat. Kako moe lagati? Ismete, reci generalu ko gaa. Murate, govori ti reporterka, molim te nemoj gubiti ivce. Murate, govori ti Alija Izetbegovi. General Kukanjac mi zamjera. Ja nijesam tvrdio da to njegova jedinica puca, ali znam da on, ako hoe, moe sprijeiti ovaj teror. To tvrdim odgovorno. Murate, saekaj do daljnjeg... ***

Odjednom se iskljui Drugi program Radio Sarajeva. Murat ostade bez glasa. Sve zaneme. Samo ako bude moro, Murate, samo ako bude moro", odjeknu mu u mislima glas Alije Izetbegovia. Izvedite sve iz prostorija! naredi svojim specijalcima. Povedite i zarobljene Srbe. U elektrani ne smije niko ostati. Svi poite na cestu pred tunel! Murat abanovi ne primeti da se iza njegovih lea, zaklonjen za stub, sakri radnik elektrane, rukovodilac komandne table, musliman Devad Kos. Ostade skriven u centrali da vidi ta e se dalje desiti. Komandant Uikog korpusa, pukovnik Dragoljub Ojdani, pokrenu vojsku iz kasarni. Zabrujae putem kamioni s prikaenim haubicama, krenue tenkovi i poletee helikopteri prema Viegradu. Vojna kolona pod komandom pukovnika Ojdania spusti se drumom niz argan u Mokru Goru, produi kroz Vardite u Dobrun, i zaustavi se na Rodi brdu, na ulazu u Viegrad. Druga kolona vojnih vozila, bataljon majora Vinka Pandurevia, stie iz Poege u Rudo, i preko Patan brda i sela Drinsko izae u selo Pijavice na brdo iznad same hidroelektrane. Nadomak kasarne u Uzamiici, bataljon se na brdu razmesti u borbeni poloaj. Sa zapada od Rogatice, preko Sjemea, s leve obale Drine, spusti se niz planinu na Gornju Lijesku 216. brigada brdske lovake vojske, pod komandom majora Radomira Furtule.



tab Uikog korpusa smesti se u Mokroj Gori. Pukovnik Ojdani pozva Branimira Savovia da hitno doe u tab. Savovi povede Mirka i Mlau Pecikozu, i stigoe u tab tano u pola noi. Savovi primeti da je Ojdani uznemiren. Smrknuta ela i ruku zaturenih na lea hoda po kancelariji. Ko si ti? odjednom se pukovnik okrenu prema Savoviu. ta si ti, bre? ta ti to radi po Viegradu? Vene mu nabrekoe na ugojenom vratu. Oni su divni ljudi. Razgovarao sam sa lanovima njihovog Kriznog taba. Svi su doli na sastanak da vas pomirim, samo nema predsednika Srpske dsmokratske stranke. Niko nije doao od Srba. Oni su divni ponovi. Gospodine pukovnie, ako su vam oni divni ljudi, molim vas nemojte imati veze sa nama. Pustite nas da asno odbranimo na srpski narod. Nemojte da nas mirite. Mi smo istjerani iz grada, ziamo ta nam oni misle. Mi hoemo to da dovedemo do kraja. Pukovnik Ojdani se malo stia i ispitivaki pogleda Savovia. Sedite ree i spusti se na stolicu pored stola za dvanaest osoba. Ja sam predsjednik Srpske demokratske stranke za Viegrad i komandant Kriznog taba. Evo vam broj telefona predsjednika Karadia u Sarajevu, izvolite, pozovite ga. Nek vam on kae da li sam ovlaen da radim to to radim. Da popijemo po jednu rakiju. Vie ne znam ko je u pravu, a ko nije ree pukovnik. Branimir Savovi odahnu, osetivi da mu poputa uzbuenje. Pukovnik ustade sa stolice, uze sa drugog stola topografsku kartu i rairi je. Zna li makar gde ste vi? upita. Znam dobro gdje smo mi, i gdje su oni ree Savovi i stade da pokazuje pukovniku poloaje Alijinih "Zelenih beretki". Pukovnik Ojdani uze olovku i poe da obeleava mesta i kote oko grada. Dva puta podvue Butkove stijene kao jako uporite Alijine islamske vojske. Napisa rukom naredbu da artiljerija s Rodi brda granatira muslimanske poloaje na obeleenim mestima na topografskoj karti. Iskriavi pukovniku Ojdaniu ta se sve pre rata dogaalo u gradu izmeu Srba i muslimana, Branimir Savovi se vrati u Krizni tab na Omaru, koji se nalazio u kui brae Pecikoza. Tek to je Savovi uao u kuu Novice i Obrada Pecikoze, iz podruma u kome se nalazila radio stanica utra radista. Sa osmehom prie Savoviu i stade mu govoriti: Nai oslobodili od Turaka Butkove stijene! Javio se komandant Vlatko Trifkovi i rekao da Turci bjee prema Meei. Kae da su u sadejstvu sa Kuievim Rogatianima potisnuli Turke. Bravo, Vlatko, duo srpske vojske! uzviknu Savovi, uze dvogled i istra u dvorite da osmotri poloaj Butkovih stijena. Iz podruma opet istra radista i prie Savoviu: Brane, sunce mu jarko, opet se javio Vlatko Trifkovi. Kae da haubice Uikog korpusa tuku Butkove stijene. Pobie nae. Trai da odmah javite artiljeriji da ne tuku taj poloaj. Uh, boga mu ljubim, nemam vezu sa Uikim korpusom, ne mogu ih zaustaviti. Ja sam im podvuko na karti da tuku taj poloaj. Javi mu da nemamo vezu sa korpusom ree i opet primae dvogled oima. Vide kako eksplozija odvaljuje stene i rasprskava ih u komadie, podiui ih u nebo sa oblakom praine i dima. Najednom ugdeda srpsku zastavu pobodenu na Butkovim stijenama. Protrlja oi i jo jelnom pogleda.



Oh! uzviknu. Hvala Gospodu Bogu. Granatiranje prestade. Artiljerci su ugledali srpsku zastavu na Butkovim stijenama. Taj Vlatko Trifkovi je junak kakvog majka retko raa. Usred estokog granatiranja istakao je zastavu i spasao vojsku od pogibije! vikpu Savovi i vrati se u kuu. Ne znajui da je Deval Kos ostao sakriven u centrali, Murat abanovi izae poslednji na put da se posavetuje s Fikretom Cocalism hoe li ispustiti vodu iz jezera. Cocaliev Krizni tab sklonio se iz Dua s vojskom na levu obalu pred tunel na magistralnom putu Viegrad Dubrovnik. Murat izae na drum, poe prema Cocaliu i ugleda pored njega svog brata Avdiju potpredsednika islamske Stranke demokratske akcije u Viegradu, Esada Ohranovia, predsednika Izvrnog odbora, evala Murtia, naelnika javne bezbednosti, i Ilijasa Suesku, komandira stanice milicije. Razgovarao sam s Alijom Izetbegoviem ree Murat, stade pored Fikreta i zagleda mu se u oi. "Jutel" me povezo sa njim. Babo Alija mi je reko da ne putam vodu dok ne budem moro. He, moj Murate progovori Fikret Cocali dok ne bude moro. Znai, tako ti je reko? Jeste. Pa to znai da ako budemo bjeali iz grada, i vojska i narod, moramo pustiti vodu. Ta rije "moro" jeste njegovo nareenje da pusti vodu. Pa, da li bjeimo? Pogledaj gore iznad elektrane, povie kasarne u Uzamnici, u brdo na desnoj obali. Uiki korpus Jugoslovenske vojske opkolio je s viegradskim Srbima grad. Murat se okrenu i pogleda preko Drine u brdo na desnoj obali. Znai tako, jebem him mater srpsku! viknu. Zauzee ga pusta, bez naroda i kua Okrenu se i poe nazad u centralu. ***

Iz kolone naroda izae starica Mua Omerovi, nakvaena kiom koja je neprekidno padala. Ispreilase pred Muratom, skupljenih nogu za koje su joj se lepile mokre dimije, dri zaveljaj u ruci i drhti. Usne joj staraki, promuklo izgovorie: Ne valja ta radi, Murate. Mar u piku materinu! viknu Murat i snano je oamari. Izvadi pitolj iz futrole i repetira ga. Nekoliko sekundi gledao je staricu iskolaenim oima, a onda se okrenu i potra u centralu. Prie komandnoj tabli i okrenu prekida za podizanje elinog zaklopca na brani. Potom se okrenu i potra na put pred tunelom. Kao kad se ogromna lavina snega pokrene sa okomitog brda, dvanaest hiljada kubika vode u sekundi pokulja kroz branu. Drina zahua, meljui levu i desnu obalu, ponese most ispod elektrane, asfaltni put za Due, kovitla ogromnu dizalicu u matici, nosi automobile i kamione, otkida kue od temelja i razdvaja zidove, sve to dohvati ogromnom snagom uvlai u svoju penuavu maticu i prevre kao perke, uvlai u talase i izbacuje na povrinu. Drobi kue i izbacuje tela ena, dece, staraca, kokoaka, pasa, krava, razdvaja ih i skuplja u talasima, sve donosi do kamene uprije Mehmedpae Sokolovia, udara ljudska tela o kamene blokove, uvlai ih u lukove i pronosi koritom Drine.



Voda preli upriju i ponese narod koji je u poslednjem trenutku pokuao da pretri s desne na levu obalu, beei ispred vojske u Gorade. Vrisci i krikovi zamiru u talasima, u preteoj huci pobesnele Drine. Gore ka putu ispred tunela kod elektrane kolona izbeglog muslimanskog naroda, prestravljena kao da se Drina usmerila na njih, slua strahovitu huku i gleda kako u Duu voda raste i prevre tale i kue. Psuju i proklinju Murata, zbijaju se, mokri, jedni uz druge i kukajui uzvikuju: Joj, Murate, odnese mi voda kuu, nena i babo su mi u njoj nepokretni. Joj, Murate, Alah te gurnuo u Drinu! Kuku, Murate, hanuma i djeca te gledali kako te voda nosi, pae jedno... - Tri, zatvori vodu, Murate! Murat izae iz centrale na drum, prie Cocalievom Kriznom tabu i svojim specijalcima viknu: A sada emo dalje! Ko ne moe da kolje Srbe, neka skae u Drinu! Dok se pod hidraulinim pritiskom brana polako otvarala, inenjer Deval Kos saeka da Murat izae iz centrale pa pritra komandnoj tabli i pritisnu dugme da zaustavi dalje otvaranje brane. Zatim potra u kasarnu u Uzamnici, prie komandantu kasarne, kapetanu Borku Glaviniu, i obrati mu se drhtei: Drue kapetane, ja sam Devad Kos, rukovodilac komandne table u elektrani. Dajte mi tri ovjeka da mi pomognu da zaustavimo protok vode na brani. Preplaen od pobesnele Drine, koja hui nadomak kasarne, kapetan se tre, pogleda u Kosa, uhvati ga za ruku i viknu: Poi brzo za mnom! Uoe u salu punu naroda i vojske. Ima li meu vama neki elektriar? Brzo neka se izdvoji da pomogne inenjeru Kosu da zatvori branu u centrali. Jedan vojnik i dva civila se izdvojie i potrae s Kosom u elektranu. Ti prii tu, ti tu, ti doi ovamo rasporeuje ih Kos i govori im: Okreite prekidae kada budem viknuo: Sad! Hidraulik poe da potiskuje teke eline ploe, probija ih kroz vodu i zaustavlja oticanje ogromnog jezera. Drina se vrati u svoje korito. Nezucima uz Drinu i Muiima nizvodno od grada, artiljerija lomi muslimanske poloaje. Vojska iz Crne, od trafostanice, udarni bataljon "Rampa" Abdulaha Kahrimana, u rasulu bei drumom prema Meei. "Zelene beretke" iz upe odstupie do Durevia, prevezoe se amcima u Luke na levoj obali i pobegoe u epu. Viegrad ostade pust, bez naroda i vojske. Ispred Uikog korpusa u ariju uoe "Beli orlovi". Krizni tab Branimira Savovia pree iz Omara u zgradu optine Viegrad. S Donje Lijeske, s leve obale i iz Viegradske Banje, Dubova i Jelaca pohrli srpski narod u ariju svojim kuama. U grad ue Uiki korpus pukovnika Dragoljuba Ojdania. Srpska milicija useli se u zgradu javne bezbednosti i u gradu uspostavi red i mir. Sprei pljaku stanova i omogui povratak muslimanskog naroda njihovim kuama. Ulice oivee, i sada se malobrojni muslimani, koji se u prvi mah vratie svojim kuama da sauvaju imovinu, strahujui, zatvorie u svoje kue. Branimir Savovi zakaza sednicu Odbora Srpske demokratske stranke. Na sednicu pozva optinske odbornike, Srbe, u starim sazivima, i ugledne Srbe iz grada. Na sednicu doe iz taba Uikog korpusa pukovnik urovi. Prie



predsedavajuem, Savoviu, i ree mu: Drue, imam nareenje pukovnika Ojdania da u optinsku vlast uu i muslimani. Sav muslimanski narod emo vratiti njihovim kuama. Kakvi muslimani, kakav povratak? zagrajae poslanici, poustajae sa stolica i opkolie pukovnika. Zauen ovakvim reagovanjem, urovi poblede. ugke slua psovke i gleda razjarene graane. Zar opet zajedno, posle toliko zla? odjekuju uzvici. Vi, pukovnie, i vai u Srbiji ne znate ta su Turci! 'Oete da nas ponovo kolju? S njima se zajedniki ne moe upravljati narodom! Oni Srbe svrstavaju u stoku! E, neemo zajedniku vlast, pa makar svi izginuli! To prenesite pukovniku Ojdaniu! viknu Drago Gavrilovi, pocrvene i ljutito udari pesnicom o sto. Tako je! Neemo zajedniku vlast! odjekuju uzvici u sali i, kao da je umesto pukovnika urovia tu Alija Izetbegovi, pruaju ruke da ga rastrgnu. Pukovnik pocrvene, i izae iz sale, sede u vojno vozilo i ode u Mokru Goru. Tiina, brao! viknu Branimir Savovi uznemiren nastojanjem vojske da se u gradu formira zajednika vlast muslimana i Srba. Moramo biti vrsti i istrajni. Pred rat, Srbin nije mogao ni da proviri u optinu. Mi smo do sada njima robovali, brao Srbi, a sada neka oni osete kako je biti ponien i uvreen, zavisan graanin, obespravljen u svemu. Tako je, Brane, pozlatila ti se svaka rije! Viknu Krsto Papi. Alija, njihov duhovni voa, zapoeo je rat, nijesmo mi. Hoe suverenu Bosnu. A ta mi treba da predstavljamo u toj njegovoj suverenoj Bosni? Robove! Graane drugog reda, bez prava na vjeru i svoju srpsku kulturu! Treba da se vladamo po erijatskom zakonu, da uimo arapsko pismo, da nam se djeca poturavaju, eto, to hoe Alija Izetbegovi. Islamsku dravu u Evropi. E, kod nas je nee stvoriti, pa makar nam krv tekla do koljena. ***

Tako je, Krsto. Svaka rije ti je blagoslovena od Boga! viknu Dobro Ninkovi. Tako pravi Srbi govore. Gospodo! podie se sa stolice Stanko Pecikoza. Gospodo odbornici i prisutni graani! vie utiavajui agor. Vi znate da je Branimir Savovi bio pre poetka rata predsjednik srpske optine u Viegradu kada smo se podelili sa Turcima. Predlaem da Brane ue u kabinet u kome je Cocali sedeo i da obavlja dunost predsjednika optine Viegrad. Tako je, brate Stanko! razlee se salom. Brao! viknu Savovi i saeka da se aplauz utia. Uvaljujete me u vatru u najteoj situaciji, sada kada je buknuo rat u svim mestima Bosne i Hercegovine. Vae povjerenje i podrku u prihvatiti, jer nam je sada sveta obaveza spasavanje srpskog naroda od pokolja. Trudiu se da u skladu sa srpskim interesima vodim ovaj grad u odbrani od Turaka do konane slobode. Predlaem skupu da prihvati imenovanje Momila Mirkovia za predsejdnika Izvrnog odbora, a Ristu Periia za naelnika



javne bezbjednosti. U gradu mora da se uspostavi red za sve graane. Neki muslimani, oseajui se zatienim vojskom Uikog korpusa, poinju da se vraaju svojim kuama. Oni moraju biti lojalni naoj vlasti, a u gradu moraju vladati red i mir. Niko ih ne smije progoniti. Neemo da se spustimo na neljudskost, na nacionalistiko ubijanje i proganjanje drugih vjera, kao to to oni ine sa Srbima. Srbi su uvijek bili plemenit i dostojanstven narod. Tako je, Brane! viknu Slavia Mikovi. Prihvatamo tvoj prijedlog. Kao gradonaelnik, donesi odmah uredbu o obavezama graana u ratu. Svi oni koji nisu u ratnim jedinicama moraju odmah stupiti na svoja radna mesta. Samo disciplinom i redom moemo se uspeno suprotstaviti monijoj muslimanskoj vojsci. Hvala ti, Slavia, na sugestiji odgovori mu Branimir Savovi To sam i ja hteo da kaem ovom skupu. Drago mi je to mislite kao i ja. Proglaavam ovu sednicu zavrenom. Kamioni s topovima, bornim kolima i tenkovima prolaze viegradskim ulicama prema kasarni u Uzamnici i prelaze na levu obalu Drine, u kasarnu na Okolitima. Uiki korpus se rasporedi na borbenim kotama oko grada. Bataljon majora Vinka Pandurevia zaposeo je brda na levoj i desnoj obali iznad hidroelektrane. tab bataljona smestio je u centrali. Prie inenjeru Kosu. Vi ste spasli od katastrofe Viegrad i cijelo drinsko podruje nizvodno - rse i srdano mu stee ruku. Deval Kos se osmehnu. Gleda u stasitog oficira Jugoslovenske vojske, utegnutog u novu uniformu, pa uzdahnu, nakloni se majoru i povede ga u komandnu salu centrale. Ovaj je prekida pustio vodu. Murat je sve prostudirao i pripremio se da uniti Viegrad. Sada kad je sve gotovo, centrali su potrebni radnici da nastavimo proizvodnju elektrine energije. Ja sam ne mogu upravljati centralom ree Pandureviu, gledajui ga pravo u oi. Postarau se da vratim to vie radnika na njihova radna mesta odgovori mu Pandurevi, prie telefonu i okrenu broj. Alo, optina? Treba mi gospodin Branimir Savovi! viknu u slualicu. A ko ga trai? Major Vinko Pandurevi! Ja sam, gospodine majore. Molim vas, gospodine prsdsjednie, da odmah doete u Due, u hidroelektranu. Na raspolaganju sam vam, gospodine majore ree Savovi, spusti slualicu, pozva svog vozaa i krenu kolima u centralu, tri kilomegra uzvodno od grada. Savovi poe u susret majoru. Vi ste, gospodine majore, ptica s naih bosanskih grana ree mu i srdano ga pozdravi. Major se dobroduno osmehnu. Dobro je da nas svuda ima odgovori mu. Vidite kako smo u nevolji dobrodoli jedni drugima. Sam Bog vas je poslao u pomo, dragi majore. Mi sami ne bismo mogli savladati Turke. Zar je dolo dotle da vie nijeste mogli zajedno iveti? Osilili su se bili, brate dragi, da vie nijesmo mogli trpeti. Siluju nam uenice, zasreu ljude i prebijaju ih, istjeruju nas sa posla, prisiljavaju nas na iseljavalje, a sve to rade smiljeno, po direktivi Alije Izetbegovia, Harisa Silajdia, Ejuba Gania i drugih njihovih islamskih voa. Ne priznaju srpske glasove u parlamentu, razbijaju Jugoslaviju i stvaraju istu islamsku dravu. Ako se mi Srbi slono ne odupremo, nema nam opstanka u Bosni.



Eh, moj Brane. Ja sam rodom od Sokoca, va komija, moe se rei, ista srpska krv. esto sam iao ocu u posjetu i dosta mi je toga ispriao. Muslimani su uveli smrtonosnu lanu propagandu protiv Srba. Najgore je to ih svijet podrava u tim laima. Sedmog aprila priznali su Alijinu dravu, a nas Srbe, koji se borimo za svoje ivote na svojoj zemlji, kraj svojih kua, svrstavaju u paravojne jedinice, iako znaju da je ezdeset etiri odsto zemlje u Bosni i Hercegovini srpska zemlja, to se moe videti u katastrima. A eto, raunaju nas u nacionalnu manjinu. Za nas je najnepovoljnije to, gospodine Savoviu, to ih Amerika i cijela zapadna alijansa podravaju, to su se okrenuli protiv Srba zbog vojnostartekih i ekonomskih interesa. Mi Srbi u Bosni imamo borben duh, jer branimo svoja ognjita, ali nemamo iskusan komandni kadar, nemamo profesionalne oficire. Ja vas, gospodine majore, ovom prilikom molim da zatraite od komande korpusa da vam dozvoli da preete u Viegrad za komandanta viegradske brigade. Time biste titili i hidroelektranu koja je vrlo vana i za Srbiju, pogotovo od nove katastrofe putanja vode i ekolokog unitenja drinskog podruja. Iznenadili ste me svojom ponudom, gospodine Savoviu. Bila bi mi ast da postanem komandant viegradske brigade. Va prijedlog u izneti pukovniku Dragoljubu Ojdaniu. Ubijeen sam da e on to odobriti iz dva razloga: prvo, to u uvati s vojskom hidroelektranu, i drugo, to je jugoslovenski General tab dao saglasnost da svi aktivni oficiri rodom iz Bosne i Hercegovine, ako ele, mogu da se stave na raspolaganje srpskoj vojsci Radovana Karadia. Kraj prvog poglavlja

***

GLAVA II Isus Hristos se jednom pobunio i rekao: "Ako nisam kriv, zato me gonite?" "Zato me ubiste, Turci?" uzviknuo je smrtno ranjen Nikola Gardovi iz Rudog, koji je nosio srpsku zastavu sarajevskim ulicsama posle venanja svog sina, svetenika, Jovana Gardovia u crkvi Svetog preobraenja na engi vili. Idui ulicom pored obale Miljacke, na Ba-ariji, ispred Vijenice, Nikoli Gardoviu pritra musliman Delali, rodom iz Priboja na Limu, najpre pokua da mu istrgne zastavu iz ruku, pa mu ispali etiri metka u stomak. Alija Izetbegovi je znao da je Nikola Gardovi iz Rudog, da su mu dva sina svetenici i da jednog od njih eni, pripremio je atentat i okrvavio srpsku svadbu, svetei se Ruanima to mu nisi dozvolili dadoe u njihovo mesto da odri muslimanima govor o potrebi stvaranja zelene transverzale SarajevoRudo PribojPljevlja SandakKosovoMakedonija Turska. Krvava svadba u Sarajevu ozvaniila je rat protiv Srba i poetak borbe Alahove vojske za unitenje i progon srpskog naroda iz Bosne radi stvaranja islamske drave. Alijinu Deklaraciju o unitenju Srba, kojoj je kumovao Haris Silajdi, islamska



stranka ubaci u sandue pote u Rudom, adresiranu na Srpsku demokratsku stranku. Predsednik optine i Srpske demokratske stranke u Rudom, Voja Topalovi, na povratku iz kancelarije svrati u stan svetenika Novice Janjia. Gle, tu je i moj brat Milojko. Ba dobro, da malo porazgovaram sa svetenim licima ree i prui ruku proti Milojku Topaloviu i ruanskom sveteniku Novici Jaljiu. Izvadi iz depa Deklaraciju i viknu: Vidite, brao, ta nam Alija Izegbegovi sprema! Rat na veliko, krvav rat. Vidite ta je predvideo Deklaracijom, da nas potpuno satre. I ne samo nas, ve i katolike, sve to nosi sveti krst u Bosni i Hercegovini. Proitau vam ta pie na strani sedamnaest Deklaracije: "Postoji jedan red, jedno blagostanje, a to nije ni Evropa ni Amerika..." To je Azija, islamski narod u Aziji! uzvikku svetenik Novica, uzdahnu i pogleda u protu Milojka: Zar smo mi krivi to na crkvi imamo krst umesto turbeta? ujte dalje ta pie u Deklaraciji ree Voja i nastavi da ita: "Nema mira ni koegzistencije izmeu islamske vjere i neislamskih institucija." A evo ta pie na strani devetnaest: "Ne moe se neislamski vjerovati, neislamski raditi, vladati..." Brao moja, Alija Izetbegovi i Haris Silajdi nude muslimanima suverenu Bosnu i blagostanje, a nama Srbima prisilu i lojalnost ree prota Milojko, skide naoare i stade da ih brie. Oi mu od srdbe zasuzie. Eh, kakve smo ovice mi Srbi progovori Novica. Doekaemo gora vremena nego u Drugom svetskom ratu. Dolaze nam zla vremena, moj Milojko govori Voja, gledajui as u Deklaraciju, as u svetenike, pa nastavi: U Viegradu muslimani uda poinie sa Srbima. U Bijeljini se vode borbe, a u Sarajevu se policija razdvojila na muslimansku i srpsku i pucaju jedni na druge. Narod se uspaniio, bjei iz grada. Mi Srbi postajemo ratoboran narod tek kad ponu da nas kolju, a u miru sve preputamo drugima ree Milojko. - Doskora smo u Rudom imali na svim rukovodeim mjestima: u policiji, sudu, optinskim vlastima, kolama, zdravstvu sve same muslimane, iako je nas Srba u Rudom 72 %. Pa to je van svake pameti. Da li igdje ima takav primer u svijetu? I, opet, mi Srbi smo krivi za sve, svet nas osuuje... Pametnim narodima to se ne moe desiti ree Vojo. Nama je u Rudom komandant vojne jedinice Turin Sakib Hrvat. Naoruao je Turke iz vojnog magacina, a ja sam jedva uz pomo komandanta sarajevske vojne oblasti, generala Kukanjca, koji mu je telefonom naredio, dobio etiri stotine puaka za srpsku narodnu odbranu. Bogme, moj brate, nije Alija dabe slao u Rudo svojoj stranci elnike Irfana Ajanovia, Asima Brku, biveg predsednika SDA u Srbiji za Sandak, i Ejuba Gania da gostuju kod Ruanina Adila Brojanca, da uvjere muslimane da e se Bosna ovdje, u Rudom, braniti, da e Rudo postati Baarija. Eto kakvi su njihovi planovi, brao, a mi smo se uaurili. Tek su viegradske barikade poele da nas osveuju. Danas sam formirao bataljon srpske odbrane - ree Voja, prekrsti se i ispi treu aicu rakije. Za komandanta bataljona postavio sam kapetana u rezervi Dragana Pavlovia. - E tako, Vojo, tako, Bog te blagoslovio ree Novica i natoi mu i etvrtu aicu rakije, pogladi bradu i pogleda kroz prozor. Proe Adil Brojanac sa hodama, ode sa desetak uglednih muslimana u damiju na dogovor.

***



III Sarajevo Buknuo je rat u Sarajevu za Alijinu suverenu Bosnu. U svih deset sarajevskih optina muslimani poee da dele oruje islamcima, zauzee radio i televiziju i na glavnim ulicama postavie barikade. Iz magacina specijalne jedinice Ministarstva unutranjih poslova u Krtelju preuzee transportere, pokupie iz skladita policijsku i vojnu opremu i oruje i krenue u pretres srpskih kua i stanova po gradu. Odvojeni od muslimanske policije, Srbi iste noi blokirae butmirske ulice od pravca Vojkovia i centra Ilide, spreavajui transportere da prodru u centar Sarajeva, prema hotelu "Holiday inn", u kome se nalazio dr Radovan Karadi s predsednitvom Srpske demokratske stranke. Nou, etvrtog aprila 1992. godine, bombe baene na srpsku Ilidu oznaie poetak rata u glavnom gradu. Mitraljeska paljba uznemiri sarajevski narod kod Mojkovia. Primetivi da muslimani voze oruje u grad u cisternama i kamionima za smee, srpska teritorijalna jedinica sukobi se s muslimanskim teritorijalnim jediiicima. "Zelene beretke" specijalci Juke Prazine, probie barikadu, ubie tri srpska mladia i odoe prema Vijenici Alije Izetbegovia. Srbi se organizovae i postavie barikade ispred svojih naselja. Formirae optinu Ilida, s delovima srpskih optina: Kiseljak, Trnovo i Novi grad. Samrtniki strah i haos zavladae Sarajevom, i meu muslimanima, i meu Srbima, i meu Hrvatima. Kolone ena i dece, srpske i muslimanske, hitaju prema sarajevskom aerodromu. Jugoslovenska armija je blokirala aerodrom i danonono prevozi putnikim avionima narod u Beograd. Juka Prazina sa svojim specijalcima, naoruanim kalanjikovima, sa zelenim beretkama na glavama, opkolie hotel "Holiday inn". Ispred recepcije hotela Jukina vojska savlada Karadievog telohranitelja. Oborie ga na pod i pritisnue mu pitolj na slepoonicu. S prvog sprata hotela zapucae Karadievi telohranitelji, spreavajui Jukinu vojsku da uzleti uz stepenite i ubiju Karadia. Na stepenitu odjekiue mitraljeski rafali. Kugle se odbijaju od mermernih ploa i frku po holu. Specijalci iz Karadievog obezbeenja povedoe ga na trei sprat. Desetorica telohranitelja otrae na krov hotela, rasporedie se po uglovima i otvorie mitraljesku paljbu na Jukinu vojsku. Direktor hotela, Dursun, Srbin, koji se zatekao u hotelu, povede Radovana Karadia sporednim stepenicama koje su vodile u sklonite u sluaju opasnosti, provede ga kroz tunel povezanim sa zgradom i izvede ga iz okruenja Jukine vojske. Izaavi iz podzemnog prolaza u parku, sedoe u vozilo koje ih je ekalo po Dursunovom telefonskom pozivu, krenue prema ciglanama, i sporednim ulicama izaoe u Lukavicu, u kasarnu "Slobodan Princip Seljo". Ispred kasarne Radovan Karadi sede u vojni transporter i preko Trebevia se preveze na srpsku teritoriju, u Pale. elei da onemogui postizanje sporazuma na Lisabonskoj konferenciji o prekidu rata u Bosni izmeu muslimana i Srba, Alija Izetbegovi pribee lukavstvu. Naredi svojim specijalcima da nou na pijaci, u Ulici Vase Miskina postave ispod ploica i tezgi eksplozivne mine. Ujutru, 27. maja 1992. godine, kada su ljudi stali u red za hleb i mleko, aktivirae se mine i pobie narod na pijaci. Unapred pripremljeni televizijski snimatelji snimie masakr u trenutku eksplozije. Mine iskidae noge enama, deci,



mukarcima, usmrtie i izranjavae narod irom pijace, i sve po donjim delovima tela. Na vie mesta ak ni jaja na tezgama se nisu razbila. Snimak masakra na sarajevskoj pijaci munjevito prenesoe Bi-Bi-Si i sve vanije svetske televizijske stanice. Optuie Srbe da su ispalili granatu i pobili civile na pijaci. Lisabonska konfereicija se prekide. NATO pakt dopese odluku da bombarduje Srbe. ***

Dokazujui da granata nijs mogla da padne na pijacu sa srpskih poloaja ni pod jednim uglom, ruski vojni eksperti nacrtae topografsku kartu s vidljivim dokazom da granata nije doletela sa srpske strane. Amerika, inicijator ovog masakra poinjenog da bi se minirala Lisabonska konferencija, ne prihvati ruske dokaze i naredi NATO paktu da bombarduje srpske fabrike, vojne poloaje i repetitore. Srpski narod i vojska Radovana Karadia i Ratka Mladia izloeni su pogibeljnom stradanju od bombi "obogaenih" uranijumom. Da bi pojaao ogorenje sveta prema Srbima, Alija podmetnu jo jednu smicalicu Srbima. Javno izjavi: "Konzerva se ne moe otvoriti iznutra nego spolja." Dogovori se sa svojim islamskim prvacima da komandant muslimanske vojske, general Sefer Halilovi, bombarduje muslimansko porodilite u Sarajevu i da ponovo optue Srbe da su to oni uradili. Bombardovanje porodilita ponovo izazva ogorenje sveta protiv Srba. Televizija BiBiSi, finaisirana od islamskih zemalja, poe da objavljuje montirane snimke i vesti o navodnom masakru muslimanskog naroda u Bosni. Masakrirani srpski narod i popaljena srpska sela prikazuju kao muslimanski narod i njihova sela, ne prikrivajui ni crkve koje kazuju da su to srpska sela.Pokolj srpskog naroda po emernom, Karauli, Rosuljama, u Zenici, Prezi, Krapuljama, pa sve do Pofalia kod Sarajeva, Kupresa i Bosanskog Broda, svet nije mogao da vidi. Svet je video montirane snimke pokolja Srba kao da su to muslimani, koji su snimili Alijini i NATO-ovi dopisnici iz Bosne. Alija Izetbegovi izdejstvova uLisabonu priznanje drave Bosne i Hercegovine i vrati se u Sarajevo. Na aerodromu ga uhapsi Jugoslovenska vojska. General Milutin Kukanjac sprovede Aliju s aerodroma u vojnu kasarnu "Slobodan Princip Seljo" u Lukavicu. Ejub Gani zatrai pomo "Zelenih beretki" iz Gorada, Foe i od Sulejmana Ugljanina iz Sandaka. Opkolie aerodrom i postavie ultimatum za oslobaanje Alije iz pritvora. Evropska zajednica se umea u zahtev da se oslobodi Izetbegovi kao "legitimni" predsednik Bosne i Hercegovine. Ejub Gani i Jovan Divjak predloie generalu Kukanjcu da oslobode Aliju u zamenu za bezbedno izvlaenje Jugoslovenske vojske iz Sarajeva. Ne naslutivi lukavstvo i zaveru meunarodne zajednice i Alijine islamske stranke, general Kukanjac pristade na predloene uslove. Zabrujae kamioni Jugoslovenske vojske i kolona krenu Dobrovoljakom ulicom, s pravcem prolaza iz sarajevske vojne oblasti, preko Miljacke na Grbavicu, da bi izali u Lukavicu, u komandu sarajevske armijske oblasti, gde bi Alija Izetbegovi bio zadran dok vojska ne izae iz Sarajeva. U sredini kolone vozila, u prvom oklopnom transporteru, nalazio se Alija Izetbegovi s komandantom meunarodnih snaga u Sarajevu. Drugi transporter, u kome se nalazio general Kukanjac sa svojim oficirima, pratio je



Aliju. Na raskrsnici u Dobrovoljakoj ulici transporter u kome se nalazio Alija Izetbegovi naglo skrenu levo i pod punim gasom napusti planiranu marutu. Videvi da je prevaren, general Kukanjac produi preko raskrsnice s vojnom kolonom. I tek to je polovina kolone prola blokadu koju su drale Alijine "Zelene beretke" u Dobrovoljakoj ulici, Ejub Gani i Jovan Divjak naredie Alahovoj vojsci da otvori vatru na kamione Jugoslovenske vojske. Kugle reetaju kabine i paraju atorska krila, uz samrtne jauke prevarene vojske. Odjeknue eksplozije bombi i runih granata *** Juka Prazina upada u Sarajevu u srpske kue i stanove. Vidi, vidi, ljepotica! Ih, Meho, mi emo se nagustirati srpskih piaka govori, razvlai usne u osmeh, koluta oima po enama, deci i starcima, skida devojkama i enama prstenje, minue, ogrlice, zlatne lanie i stavlja ih sebi u depove. Iznosite sve! vie svojoj vojsci Televizore, muzike ureaje, tepihe, rezbareni namjetaj, umjetnike slike, tovarite u kamione i ekajte me na ulici! Ti, etnik, mater ti srpsku jebem, daj kljueve od auta! vie sredovenom mukarcu. Vadite dukate iz njedara! dovikuje enama Pretresite im njedra! - nareuje. Ibro, Osmane... Pocepaj joj bluzu, Alija. ta je rovi? Ako nema dukate, ima sise. Tako, Meho, aferim! Ti si bolji od Alije. Nek malo stenju pred nenom i babom. ta se derete? Uivajte dok vas nijesmo poeli klati, a ondar se derite nek vas uje Alah da vas gurne ejtanu u enem. Prvi veliki iapad Alijine vojske na srpske poloaje izveden je 22. airila 1992. godine na Ilidi, po naredbi Efendia, od pravca Igmana: iz Hrasnice jedan, i Hrasnice dva, od Sokolovia kolonije, Butmira, Stupa i Otesa. Preko noi osvojie Institut na srpskoj strani Ilide od Sokolovia kolonije. Snajperima ubie trojicu brae Janjia i jo petoricu boraca. Iz Osijeka povede Dragan oja grupu srpskih vojnika i pridrui se Nedeljku Prstojeviu, stigoe do izvora Bosne i stavie se na raspolaganje naelniku Ilidanske brigade, kapetanu Zoranu Popadiu. Prilikom izvlaenja ranjenika sa linije, zolja pogodi oklopno vozilo i usmrti Boru Staniia s ranjenicima. Dragan oja i Nedeljko Prstojevi dopuzie do ograde ia jednoj pozornici, razvalie je i, zaklanjajui se iza tela poginule brae Janjia, otvorie mitraljesku paljbu i potisnue "Zelene beretke" iz Instituta. Joj, Neo, pogibe nam Karas Zeljaja! viknu oja, pritra poginulom i uze njegov kalanjikov i torbicu s municijom. Iz Lukavice stigoe srpskoj vojsci u pomo tenkovi i transporteri. Kao da sva Ilida izgore, razvi se estoka borba. Srpska vojska potisnu Alijine "Zelene beretke" i uspostavi vrstu liniju odbrane. Vojska izvue s poloaja osmoricu svojih poginulih boraca i preveze u bolnicu pedeset estoricu ranjenika. Komandant Kriznog taba optine Ilida, Nedeljko Prstojevi, nabavi vojsci maskirne uniforme i veu koliinu oruja. U pratlji majora Velimira Janjia, sa grupom oficira prie Draganu oji general Ratko Mladi, zagleda se u glatko obrijanog mlalia, utegnutog u maskirnu uniformu, i upita ga:



Jesi li ti komandant ove vojske? Dragan oja zauze stav mirno. Jesam, gospodine generale odgovori mu. Kai mi, komandante, ko je tvoj najvei neprijatelj? Znajui da su Srbi u ratu s muslimanima, oja izree bez razmiljanja: Turci, gospodine generale. E, nijesu ree mu Mladi. oja pocrvene, gledajui zaueno generala Mladia. Neprijatelj srpskog naroda broj jedan su Hrvati. A ko je na neprijatelj broj dva? Turci, gospodine generale opet mu odgovori oja. Nisu ni broj dva. Uzmi olovku i pii: neprijatelj Srba broj jedan su Hrvati, broj dva su opet Hrvati, a tek broj tri su muslimani. Kada ete vi, komandante, rijeiti Otes? upita Mladi. Mi smo spremni da krenemo u napad kad dobijemo nareenje. E sada napred, i sreno, momci. Sutradan Tomo Kovaevi spoji svoje specijalce MUP-a s Ilidanskom brigadom, udrui Gardu Pejton s brigadom i stavi ih pod komandu naelnika taba Nikole Teanovia. Poloaje prema Otesu zauzee bataljoni Dragana Lubure, Ace Kutlae, Veljka Pola i Boka Vujadina. Saekae da srpska artiljerija zavri bombardovanje Otesa iz pravca Rakovice, Vlakova, Osijeka i Jevrejskog groblja, i povedoe vojsku u napad. Muslimanske haubice i minobacai uzvratie paljbu po srpskim

i bog je zaplakao

Documents