i dru[tvena tranzicija i rat u postkomunisti^kim … · miku ekonomske i politi~ke tranzicije....

DRUŠTVENA PROMENA, ROD INASILJE U POSTKOMUNISTIČKIMI RATOM POGOĐENIMDRUŠTVIMA1

VESNA NIKOLIĆ-RISTANOVIĆ2

IDRUŠTVENA TRANZICIJA I RAT

U POSTKOMUNISTIČKIM ZEMLJAMA

UvodKao što su dobro primetili neki autori (Drezov, 2000:195; Bolčić, 1995: 13), živeti u tranziciji nije ništa novoza ljude iz nekadašnjih komunističkih zemalja. Zemljekoje su danas suočene sa “postsocijalističkom” tranzici-jom3 predstavljaju posebnu grupu zemalja u savremenom

1 Ovaj tekst predstavlja prve dve glave prevedenog i dopunjenog izda-nja knjige Social change, Gender and Violence: Postcommunist and War-affectedSocieties (Društvena promena, rod i nasilje: postkomunistička i ra-tom pogođena društva), koju je 2002. godine objavio Kluwer Aca-demic Publisher. Knjiga je bazirana na komparativnom istraživa-nju koje je autorka sprovela tokom 1999. i 2000. godine u Srbiji,Makedoniji, Mađarskoj i Bugarskoj. Predmet istraživanja je bio is-pitivanje uticaja tranzicije i rata u periodu 1989-1999. na svako-dnevni život ljudi, na promene rodnih identiteta i nasilje nad žena-ma, na jednoj strani, i na razvoj civilnog društva i pravne i društve-ne reforme, na drugoj. U istraživanju je korišćen etnografski metodkoji je uključivao više različitih izvora i metoda prikupljanja poda-taka i to: intervjui sa 45 stručnjaka/stručnjakinja, aktivista/aktivist-kinja i naučnih radnika, intervjui sa 98 žena i muškaraca iz opštepopulacije, ankete sa predstavnicima 78 nevladinih organizacija,raspoloživi pisani materijali (objavljeni i neobjavljeni), napisi uštampi, neposredno posmatranje i posmatranje sa učestvovanjem.Samizdat B92 planira objavljivanje srpskog dopunjenog izdanja oveknjige početkom 2004. godine.

2 Dr Vesna Nikolić-Ristanović viši je naučni saradnik Instituta za kri-minološka i sociološka istraživanja u Beogradu i predsednica Vikti-mološkog društva Srbije.

3 Neki autori govore o tranziciji ka novom društvenom poretku (Bol-čić, 1995: 14), dok drugi koriste termine poput transformacija “ko-munizma” u “postkomunizam” (Blagojević, 1998: 19). Kada se ima-ju u vidu marksistička filozofija i ideološki diskurs u bivšim komu-nističkim zemljama, termini kao što su socijalizam, tranzicija iz so-cijalizma i postsocijalističko društvo izgledaju prihvatljivijim za ne-kadašnje i sadašnje društvene sisteme u zemljama obuhvaćenimmojim istraživanjem. Međutim, kako bih izbegla konfuziju, upo-trebljavaću termine koji su u široj upotrebi i to: komunizam, tran-zicija iz komunizma i postkomunističko društvo.

svetu koje su prošle kroz dve “tranzicije” u pe-riodu od nekoliko (pet do sedam) decenija.One su najpre prošle kroz tranziciju iz kapita-lizma “u socijalizam”, a sada prolaze kroz tran-ziciju “iz socijalizma” u kapitalizam.

Razlike između dve tranzicije krozkoje su prošla sadašnja postkomustička društvavišestruke su. Dok se u “prvoj tranziciji” odglobalnog društva očekivalo da obezbedi novudruštvenu ulogu “radnicima-upravljačima”,“druga tranzicija” treba da uspostavi instituci-onalni okvir za novu ulogu vlasnika, preduzet-nika i menadžera. Takođe, u “prvoj tranziciji”“totalitet” neophodnih društvenih promenasveden je na političke i ideološke promene, dokje u “drugoj tranziciji” “suština tranzicije uekonomskim promenama” (Bolčić, 1995: 15).Jedna od važnih karakteristika “druge tranzici-je” jeste i njena brzina, usled koje ljudi nemajuvremena da prilagode svoj svakodnevni životzahtevima globalnih promena, kao ni da razu-meju suštinu tih promena. Najzad, “drugatranzicija” je pretežno dizajnirana prema za-padnom “receptu” koji nije uvek do kraja pri-menljiv na uslove u istočnom delu Evrope.

Često izgleda da stanovnici bivšihkomunističkih zemalja u momentu kada su gla-sali za promenu političkog sistema nisu imalijasnu predstavu o odnosu “cene” promena ko-ju treba da plate i koristi koje će od njih imati.Ili, nešto preciznije, građani uglavnom nisuimali mnogo izbora, niti su bili u stanju dapredvide posledice koje će promene proizvestiu njihovom svakodnevnom životu, o čemu ćebiti više reči dalje u tekstu. Kolaps komunistič-kog sistema i dezintegracija bivšeg SovjetskogSaveza i Jugoslavije, praćeni društvenim i eko-

nomskim reformama unutar nekadašnjih ko-munističkih zemalja i globalizacijom i stvara-njem novog društvenog poretka van njihovihgranica, imali su odjeka u dramatičnim pro-menama u svakodnevnom životu miliona ljudi.Iz uske perspektive svakodnevne borbe za pukopreživljavanje, veliki broj ljudi jedva je u stanjuda razume i predvidi globalne trendove koji suizazvali promene u njihovim životima. Ipak,makrosocijalne promene imale su jak uticaj nesamo na društveni i ekonomski položaj pojedi-naca već su uticale i na njihove međusobne od-nose.

Koristeći podatke o zemljama ukojima sam radila istraživanje, u ovoj glavi ćuanalizirati glavne makrosocijalne promene ko-je su se dogodile u postkomunističkim zemlja-ma tokom prvih deset godina tranzicije. Glavnicilj moje analize u ovoj glavi jeste isticanje naj-važnijih sličnosti i razlika između zemalja u ko-jima sam radila istraživanje (pre i posle prome-na) i formulisanje osnova za bolje razumevanjepromena u svakodnevnom životu ljudi, kao inasilja nad ženama, o čemu ću govoriti u na-rednim glavama.

Mađarska, Bugarska, Makedonija i Srbija:neke karakteristike komunističkog i postkomunističkog periodaKao što je poznato, pre društvenih promena uIstočnoj Evropi zemlje koje su predmet mojeanalize pripadale su različitim modelima ko-munističkog/socijalističkog uređenja. Dok suBugarska i Mađarska bile deo Varšavskog pakta iimale sovjetski model komunizma, Makedonijai Srbija bile su republike u okviru SocijalističkeFederativne Republike Jugoslavije (SFRJ) s ju-

268

Reč no. 70/16, jun 2003.

goslovenskim modelom komunizma. Međutim,suprotno očekivanjima, zemlje koje su pripada-le istom modelu komunizma nekada se više raz-likuju nego zemlje koje imaju različito komuni-stičko nasleđe ali imaju jake kulturne i istorijskeveze. Takođe, na dinamiku i pravce društvenetranzicije pored tipa nekadašnjeg komunistič-kog sistema utiče i politički i ekonomski položajkoji je određena zemlja imala u okviru tog siste-ma, kao i njen ekonomski status na početkutranzicije.4

Zemlje u kojima sam radila istra-živanje znatno se razlikuju s obzirom na dina-miku ekonomske i političke tranzicije. Drugimrečima, među njima postoje krupne razlike sobzirom na stepen ostvarenih ekonomskih re-formi i demokratije, kao i s obzirom na meru ukojoj su napustile ili zadržale elemente komu-nističkog političkog i ekonomskog sistema. Onese razlikuju i po tome u kakvim su odnosima sdrugim istočnoevropskim i zapadnim zemlja-ma. Pri tom su posebno važne razlike u stepenuzainteresovanosti zapadnih država za angažova-nje u procesima stabilizacije, demokratizacije iekonomskog razvoja u tim zemljama. Kada jereč o Srbiji, jedna od važnih razlika između njei ostalih zemalja obuhvaćenih istraživanjem je-

ste i u tome što su etnički sukobi i rat imali zna-tan uticaj na dinamiku i pravce tranzicije unjoj.5 Zbog rata, ekonomskih sankcija i među-narodne izolacije društvena transformacija uSrbiji bila je usporena i neko vreme blokirana.6

Kao što su neki autori već primeti-li, ne postoji jedna “tranzicija u kapitalizam” većmnoštvo ekonomskih strategija koje imaju nekezajedničke parametre (Molyneux, 1996: 232).Analiza razlika vezanih za istoriju, nacionalniidentitet, religiju, nivo ekonomskog razvoja prepromena i tipove komunističkog sistema trebada pomogne u objašnjenju različitih obrazaca imanifestacija društvene transformacije, kao injihovih raznih uticaja na svakodnevni život lju-di. Međutim, pored velikih razlika, sve zemljeobuhvaćene istraživanjem imaju i mnoge slič-nosti. Te sličnosti, kao što će se videti dalje utekstu, posebno dolaze do izražaja u vezi s eko-nomskim problemima i njihovim konkretnimmanifestacijama, to jest u vezi s njihovim utica-jem na svakodnevni život građana.

Socio-demografske, istorijske i političke karakteristike i promeneBroj stanovnika u zemljama obuvaćenim istra-živanjem kreće se između dva miliona (u Make-

269

Časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja

4 Međutim, uprkos razlikama u njihovom ekonomskom stanju u predtranzicijskom periodu,za sve nekadašnje komunističke zemlje je zajedničko to da su ( pre promena) prošle kroz du-gotrajnu i duboku ekonomsku krizu, koja je bila pokazatelj nemogućnosti opstanka planskeekonomije, odnosno besperspektivnosti parcijalnih ekonomskih reformi u okvirima planskeekonomije (Lazić, 1995: 61).

5 Kako će se kasnije videti, iako u znatno manjoj meri nego Srbija, uticaj rata osetile su i dru-ge zemlje u okruženju, posebno Makedonija i Bugarska.

6 Kontradiktorni društveni procesi u Srbiji su ekstremno kompleksni, tako da je izuzetno te-ško komparirati ih sa tranzicijskim procesima u drugim zemljama. Izgleda da je Blagojevićbila u pravu kada je procese društvene transformacije u Srbiji nazvala transformacijom iz“komunizma” u “postkomunizam” (Blagojević, 1998: 19).

doniji) i 10 miliona (u Mađarskoj i Bugarskoj).Prema popisu iz 2002. godine Srbija ima 7,5miliona građana. U sve četiri zemlje najmno-goljudniji su glavni gradovi (Turnock and Car-ter, 1999: 2; Turnock, 1999: 73). Za Makedo-niju, Srbiju i Bugarsku važi i to da je njihovostanovništvo pretežno slovenskog porekla, ali ida u njima pored većinskog naroda žive i druginarodi te da je etnička raznovrsnost veoma iz-ražena.

U Bugarskoj, Bugari čine prekočetiri petine ukupne populacije, dok Romipredstavljaju drugu po veličini etničku grupu.7

Bugarska ima velike probleme u vezi s turskom(muslimanskom) i makedonskom nacional-nom manjinom, dok u Makedoniji postojeproblemi u odnosima između Albanaca i Ma-kedonaca. Prema popisu iz 1994. godine u Ma-kedoniji je bilo 65% Makedonaca, 23% Alba-naca, 4% Turaka, a ima i slovenskih muslima-na, kao i romske i srpske manjine. Pored Ma-đara, u Mađarskoj žive i Rumuni, Srbi i Nemci(Turnock, 1999: 75).

Prema popisu iz 2002. godineSrbi čine znatnu većinu (89,5%) stanovništvaSrbije (bez Kosova). Pored Srba, u Srbiji živijoš oko 20 različitih naroda (Bošnjaci, Mađari,Albanci, Romi, Hrvati, Muslimani, Crnogor-ci, Nemci, Rumuni, Turci itd.). Prema popisuiz 1991. godine najmnogobrojnija nacionalnamanjina u Srbiji bili su Albanci (17,1%), dok suprema popisu iz 2002. u Srbiji (bez Kosova)najbrojnije nacionalne manjine Mađari, Bo-

šnjaci (2,5%) i Romi (1,5%). Albanci predsta-vljaju većinu u opštinama na jugu Srbije, dokMađari čine većinu u Vojvodini.8 U perioduobuhvaćenom istraživanjem u Srbiji je trajaosukob između Srba i Albanaca, a bilo je i nape-tosti u odnosima između većinskog srpskog sta-novništva i pripadnika drugih naroda.

Istoriju Bugarske, Makedonije iSrbije karakterisali su česti pokreti stanovništvai osvajanje teritorija. Njihov geografski položajbio je takav da su teritorijom ovih zemalja pro-lazili putevi između Evrope i Azije. Stoga su svetri zemlje predstavljale tranzitnu zonu u kojojsu se ukrštali putevi koji su spajali kako istok izapad tako i sever i jug. Bugarska, Makedonija ijužna i centralna Srbija više vekova bile su u sa-stavu Otomanskog carstva. Iako su i danas vi-dljivi i jaki otomanski uticaji u njoj, Bugarska jeistorijski, kulturno i, donedavno, političkinajjače bila povezana sa Sovjetskim Savezom,čiji je bila i najverniji satelit (Carter, 1999:108). I u Makedoniji je otomanska vlast ostavi-la znatne tragove kako u kulturi tako i u razvojusame makedonske nacije. Naime, pored nase-ljavanja neuobičajeno velikog broja Turaka nateritoriju Makedonije, u njoj je više domaćegslovenskog življa nego u drugim balkanskim ze-mljama koje su bile u sastavu carstva prihvatiloislam (Popović, 1986, navedeno prema Al-lcock, 1999: 144). Vekovi otomanske vladavinebili su obeleženi i velikim pokretima drugih et-ničkih grupa – Albanaca, Vlaha, Jevreja i Ro-ma. Uprkos različitom istorijskom razvoju u

270

Reč no. 70/16, jun 2003.

7 Kao i u drugim zemljama, Romi i u Bugarskoj imaju tendenciju da prikrivaju svoj identitetpredstavljajući se kao pripadnici druge etničke grupe tako da je njihov broj najverovatnije jošveći.

8 Izvor: Saopštenje Saveznog zavoda za statistiku br. 295 od 24. 12. 2002.

periodu hladnog rata, sovjetska Bugarska i ju-goslovenska Makedonija dele zajedničku tradi-ciju koja vodi poreklo iz otomanskog i preoto-manskog perioda njihove istorije. Kako je do-bro uočio Drezov, za vreme otomanske vladavi-ne sadašnje teritorije obe zemlje bile su deo je-dinstvene jezičke i etnografske oblasti i, kao re-zultat toga, obe zemlje povezuje zajednička isto-rija, tradicija i jezik. Štaviše, njihove sličnostijoš su više došle do izražaja nakon što su postalenezavisne države (Drezov, 2000: 413).

Za razliku od Bugarske, Makedo-nije i Srbije, koje pripadaju balkanskoj regiji,odnosno jugoistočnoj Evropi, Mađarska pripa-da severoistočnoj Evropi. Kako je dobro prime-tio Wandycz, i pored toga što se uobičajenosmatra delom Istočne Evrope, ona je, u kultur-nom i verskom pogledu, oduvek bila bliža Zapa-du (Wandycz, 1992: 2). Zajedno s Češkom,Slovačkom i Poljskom, Mađarska se razlikovalaod ostalih istočnih zemalja, recimo Rusije iliOtomanskog carstva (koje se najčešće uzimajukao oličenje “istočnih država”). Mađarska je bi-la u sastavu otomanske imperije samo 150 godi-na, to jest do 1526, kada je prešla pod vlast Hab-zburga. U 19. veku Mađarska je ostvarila nezavi-snost i postala ravnopravni partner s Austrijomu okviru Austro-Ugarske – sve do kraja tog car-stva, i dalje do početka Drugog svetskog rata.Posle Drugog svetskog rata Mađarska je imalapolukolonijalni status u okviru sovjetskog blo-ka. Sovjetski Savez je u odnosu na Mađarsku bionazadniji i u kulturnom, i u socio-ekonom-skom, i u političkom pogledu (Wendycz, 1992:236). Posle neuspeha revolucije 1956. godine,12 godina Kadareove vladavine, obeležene re-formama, imale su znatan uticaj na svakodnev-

ni život ljudi. Iako su moć i vlast bili i dalje u ru-kama partije, svakodnevni život je postepenodepolitizovan i postajao je podnošljiv. Obrazo-vanje i kulturni život postali su slobodniji negoranije, i slobodniji u poređenju s drugim ze-mljama koje su bile pod uticajem SSSR-a.Kontakti sa Zapadom bili su učestaliji a eko-nomski napredak bio je među važnijim priori-tetima. Privatna inicijativa bila je dozvoljena upoljoprivredi, trgovini i uslugama. Komuni-zam je za vreme Kadareove vladavine bio ori-jentisan ka potrošaču, pa je popularno nazivan“gulaš“ komunizmom. Međutim, kako je pri-metio Wandycz, takav sistem je u stvari imao zacilj da podmiti građane kako bi se oni ponašalikonformistički.

Mađarska je, i u svetu i kod kuće,smatrana najboljim mestom za život u sovjet-skom “logoru”. Međutim, krajem 80-ih godi-na XX veka to je istovremeno postalo i “mestoskupo za život”, s obzirom na to da su cene raslea sve više ljudi je moralo da radi na nekolikomesta kako bi sastavili kraj s krajem. Prvobitnamržnja prema Kadareu pretvorila se s vreme-nom kod mnogih ljudi u potpuno prihvatanje.Ipak, organski razvoj druge ekonomije i prikri-venog civilnog društva, kroz koje se razvijaoburžoaski sistem, osigurao je prirodnu tranzi-ciju iz starog sistema u novi (Szalai i Orosz,1992: 144), tako da je Kadareov silazak s vlasti1988. godine označio kraj jednog doba i poče-tak novog.

Sadašnja Makedonija stvorena je1945. godine, sa stvaranjem druge (bivše) Jugo-slavije. U okviru bivše Jugoslavije, Makedonijaje posle Crne Gore važila za najsiromašniju re-publiku i bila je u velikoj meri zavisna od Jugo-

271


slavije. Pored ekonomske nerazvijenosti, Ma-kedonija je pokazivala i klasične obrasce neraz-vijenosti u oblasti obrazovanja, nezaposlenosti izdravlja (Ramet, 1995, navedeno prema Al-lcock, 1999: 159). Slično tesnim vezama Bu-garske sa SSSR-om, Makedonija je, za razlikuod većine drugih jugoslovenskih republika, va-žila za bezrezervno projugoslovenski orijentisa-nu republiku (Drezov, 2001: 414). Iako niko uMakedoniji nije verovao da ona može da preži-vi kao nezavisna država, njena nezavisnost jeproglašena u januaru 1992. godine. Do progla-šenja nezavisnosti došlo je tek nakon pritiskakomisije Evropske unije, poznatije kao Badin-terova komisija (Ramet, 1995, navedeno premaAllcock, 1999: 159).

Uprkos jakoj zavisnosti Bugarskeod Sovjetskog Saveza i zavisnosti Makedonije odJugoslavije, ove dve države nisu na isti načinostvarile procese liberalizacije i demokratizaci-je koji su u njima započeti tokom 80-ih godi-na. Gorbačovljeva perestrojka, na primer,imala je važan uticaj na početak demokratizaci-je u Bugarskoj. Makedonija, međutim, jedva daje bila dodirnuta procesima liberlizacije u Sr-biji i drugim delovima bivše Jugoslavije (Dre-zov, 2001: 416).

Nije bez značaja pomenuti inte-resantnu povezanost koja postoji između potči-njenog položaja koji su Bugarska i Makedonijaimale u državama kojima su pripadale za vremekomunizma, i njihovog kasnijeg (tokom 90-ihgodina) potčinjavanja sopstvenih nacionalnihinteresa zapadnim strateškim interesima. Imase utisak da su i u komunističkom i u postko-munističkom periodu Bugarska i Makedonijaimale manje nezavisnosti nego Srbija i Mađar-

ska. Za vreme komunizma, kako je uočio Dre-zov (2001: 422), projugoslovenski stavovi uMakedoniji često su služili kao maska zavisnostiod Srbije. Na drugoj strani, u postkomunistič-kom periodu, zavisnost od Zapada izazivala jekod makedonskih građana osećanje da su zane-mareni i diskriminisani od strane Zapada, po-sebno u poređenju sa zemljama obuhvaćenimVišegradskim sporazumom, kojima pripada iMađarska.

Sličnost između makedonske ibugarske tranzicije ogleda se i u sporoj demo-kratizaciji i dugotrajnoj dominaciji komuni-stičke partije, koja se nakon uvođenja plurali-zma u politički život maskirala pod novim ime-nom. Pored toga, preventivno prisustvo trupaUjedinjenih nacija i aktivno uključivanje SADod 1993. godine “imali su ključnu ulogu upružanju podrške makedonskoj državi i naro-du, dozvoljavajući da briga za stabilnost tri-jumfuje nad brigom za kvalitet makedonskedemokratije” (Drezov, 2001: 417). Zato nijeni čudo što je Makedonija dobila nekomunis-tičku vladu tek 1998. godine. Slično Makedo-niji, u Bugarskoj su interesi “nomenklature”preovladavali u političkom životu do 1997. go-dine. Uprkos tome, demokratizacija, u smislurazvoja pluralističkih medija, politike i izbora,započeta je u ovim zemljama još 1989. godine.Ipak, u vreme mog istraživanja, izgledalo je daje politička demokratizacija više odmakla u Bu-garskoj, dok je tržišna ekonomija bila razvije-nija u Makedoniji. Ova poslednja razlika jeuglavnom povezana sa specifičnostima njiho-vih ranijih ekonomskih sistema. Bugarska je,zbog potpunog prihvatanja komunističkogekonomskog modela, bila pred većim izazovi-

272

Reč no. 70/16, jun 2003.

ma jer je imala potpuno nacionalizovanu pro-izvodnju i usluge i potpuno društveno vlasni-štvo u poljoprivredi. Međutim, kao deo Jugo-slavije, Makedonija nikada nije iskusila takavekonomski sistem. Takođe, u periodu između1989. i 1997. godine u Bugarskoj industrija ni-je bila ni restrukturirana ni privatizovana. Uzto, njome se upravljalo daleko gore nego za vre-me komunizma – trošila su se bogatstva, priva-tizovan je profit i nacionalizovan gubitak (Dre-zov, 2000: 209).

Jedna od važnih razlika koja po-stoji između Bugarske i Makedonije, kao i iz-među njih i drugih zemalja obuhvaćenih istra-živanjem, jeste i nivo njihove otvorenosti premaZapadu. Od zemalja obuhvaćenih istraživa-njem, Bugarska je u vreme komunizma imalanajmanje veza sa Zapadom, kao i najrasprostra-njeniju antizapadnu propagandu.9 Na drugojstrani, Makedonija i Srbija su, budući da su bi-le deo Jugoslavije, bile mnogo otvorenije premaZapadu i mnogo manje izložene antizapadnojpropagandi. Međutim, između otvorenosti Sr-bije i Makedonije postojala je takođe razlika.Naime, Srbija je imala mnogo razvijenije veze saZapadom. Kao što sam već pomenula, otvaranjeMađarske prema Zapadu počelo je za vreme Ka-darea, ali je i tada bilo mnogo manje izraženo uodnosu na otvorenost koju je imala Srbija. Me-đutim, u periodu tranzicije otvaranje premaZapadu bilo je najizraženije u Mađarskoj, dok

su Bugarska, Makedonija i Srbija u tom pogle-du znatno zaostajale za njom. Prema svim ze-mljama, osim Mađarske, dugo je bio primenji-van veoma strog vizni režim.10 Srbija je uz to bi-la dodatno izolovana ekonomskim sankcijamaUjedinjenih nacija uvedenim 30. maja 1992.godine, bombardovanjem NATO-a 1999. go-dine i potpunim prekidom veza sa Zapadomposle bombardovanja, što je trajalo sve do padarežima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000.godine.

Ekonomski razvoj tokom tranzicijeUkupno posmatrano, tempo ekonomskih re-formi u jugoistočnoj Evropi bio je relativnospor u poređenju sa zemljama severoistočneEvrope. Srbija, kao i neke druge zemlje bivšeJugoslavije, iskusila je ratnu ekonomiju u kojojsu troškovi vezani za rat zajedno sa uništavanjemi ekonomskom i društvenom dezorganizacijomkao posledicama rata blokirali reforme i dovelido hiperinflacije.

Međutim, čak i razvijenije zemljeCentralne i Istočne Evrope, poput Poljske, Ma-đarske i Češke, iskusile su neočekivan i ubrzanekonomski pad tokom prve tri godine tranzici-je. Kumulativni gubitak društvenog proizvodau Mađarskoj dostigao je 18,3% u periodu izme-đu 1989. i 1993. godine.11 Deficit se približiocifri od četiri biliona dolara u 1994. godini,dok je spoljni dug dostigao 46% društvenog

273


19 Tokom 70-ih i 80-ih Bugarska je imala izvestan (kontrolisani) razvoj kontakata sa zapad-nim zemljama, ali je taj razvoj bio tako postepen i neprimetan da su ga skoro u potpunostibili zanemarili zapadni posmatrači (Drezov, 2000: 199).

10 Na primer, Bugarska je uklonjena sa crne vizne liste Evropske unije tek krajem 2000. go-dine.

11 Taj pad je veći od onog koji se dogodio za vreme velike recesije 30-ih.

proizvoda. Program štednje u 1995. i 1996. go-dini doveo je do smanjenja deficita na 1,7 bili-ona dolara, kao i do smanjenja spoljnjeg dugana jednu trećinu društvenog proizvoda krajem1996. godine. “Mađari su”, kako ističu Kocsis iSzanto, “platili visoku cenu otklanjanja nesol-ventnosti i vraćanja poverenja međunarodnihfinansijskih institucija: ekonomski rast jepraktično zaustavljen a realni prihodi smanjeniza 16% u periodu od dve godine, što je uglav-nom bila posledica inflacije” (Kocsis i Szanto,1997: 145). Inflacija je dostigla vrhunac u 1991.godini (35%), ali je nakon toga uglavnom drža-na pod kontrolom, iako je 1996. godine jošuvek bila na nivou od 23% (Kocsis i Szanto,1997: 145). Iako znatno manje u poređenju sdrugim zemljama obuhvaćenim istraživanjem,mađarska ekonomija je takođe osetila negativneposledice bombardovanja Jugoslavije od straneNATO-a. Najveći negativni uticaj po mađarskuekonomiju imala je blokada plovidbe Dunavomkoja je dovela do smanjenja prihoda najvećihkompanija mađarskog rečnog brodarstva, kao iproizvođača koji su zavisni od rečne plovidbe(Dempsey, 2000: 59).

Iako veliki, pad društvenog proiz-voda u Mađarskoj bio je najmanji u poređenjus ostalim zemljama koje su bile obuhvaćene is-traživanjem. Naime, najveći pad društvenogproizvoda zabeležen je u Srbiji (više od 60%),zatim u Makedoniji (oko 45%) i Bugarskoj(skoro 40%) (UNICEF, 1999: 5). Nakon desetgodina tranzicije došlo je do povećanja dru-štvenog proizvoda samo u Mađarskoj: u 1998.godini društveni proizvod je u Mađarskoj biosasvim neznatno ispod nivoa koji je imao u1989. godini, dakle na početku tranzicije. U

drugim zemljama društveni proizvod je 1998.godine još uvek bio daleko od nivoa iz 1989. go-dine.

Može se zaključiti da je u vremekada sam radila istraživanje ekonomska situaci-ja bila najbolja u Mađarskoj a najgora u Srbiji.Takođe, Mađarska je u to vreme bila najviše od-makla u pogledu privatizacije, što se ogledalo uudelu privatnog sektora u društvenom proizvo-du. Na drugoj strani, Makedonija je bila znat-no iza Mađarske u pogledu nivoa ostvarene pri-vatizacije, ali je ipak bila znatno ispred Bugar-ske. Najzad, Srbija je bila daleko iza ostalih ze-malja obuhvaćenih istraživanjem, to jest u tovreme je bila na samom početku privatizacije,sa najnižim udelom privatnog sektora u dru-štvenom proizvodu (UNICEF, 1999: 7). Trebapomenuti i to da je Mađarska jedina od zemaljaobuhvaćenih istraživanjem u prvoj grupi zema-lja kandidata za prijem u Evropsku uniju, dokostale zemlje nemaju realne šanse da budu pri-mljene u skorijoj budućnosti. Ipak, treba rećida je Bugarska u tom pogledu u boljoj situacijiu odnosu na Srbiju i Makedoniju, s obzirom nato da se nalazi u grupi zemalja čije pridruživa-nje će biti razmatrano u drugom krugu proširi-vanja EU (Phinnemore, 1999: 72-73).

Ekonomski razvoj Mađarske u ve-likoj meri je bio rezultat okolnosti da je ona bi-la zemlja s velikim, ako ne i najvećim direktnimstranim ulaganjem. Bod (1998), na primer,tvrdi da je bilo godina u kojima su strana ulaga-nja u relativno malu mađarsku privredu bilaveća od ulaganja u celu Istočnu i CentralnuEvropu, uključujući Rusiju i Ukrajinu. Tako-đe, u periodu 1989-1999. strana ulaganja uMađarskoj bila su neuporedivo veća od ulaganja

274

Reč no. 70/16, jun 2003.

u Bugarskoj i Makedoniji, i, posebno, Srbiji.12

Tako, na primer, između 1991. i 1996. godinestrana ulaganja u Bugarskoj kretala su se između42 miliona dolara u 1992. godini i 100 milionadolara u 1996. godini. Strana ulaganja počelasu u Bugarskoj tek 1992. godine. Te iste godinestrana ulaganja su u Mađarskoj već dostigla1.459 miliona dolara. Strana ulaganja su u Ma-đarskoj dostigla najvišu tačku od 4.410 milionadolara u 1995. godini, da bi se 1996. godinespustila na 1.986 miliona dolara. Najviši nivostranih ulaganja u Bugarskoj je bio daleko niži:105 miliona dolara u 1994. godini.13

Najzastupljenija strana ulaganja uMađarskoj bila su američka, nemačka i austrij-ska, pri čemu američka ulaganja dominiraju,kao i u drugim državama u regionu. Međutim,najveći deo stranih ulaganja odlazio je u Bu-dimpeštu i na koridor Beč-Budimpešta, tako dasu dugo očekivani modernizacijski efekti ogra-ničeni na razvijenije delove zemlje. Posledicatoga bila je nemogućnost vlade da stvori nor-malne uslove za ekonomski razvoj ostalih delovaMađarske (Bod, 1998: 38). Takođe, reforma jeimala za posledicu povećanje intenziteta uvoza,tranzicijsku nezaposlenost i privremeni gubitak

državnih prihoda. U Mađarskoj, kao i u drugimtranzicijskim zemljama, prijavljivanje manjegobima rada, broja zaposlenih i prihoda, zaradizbegavanja poreza i visokih socijalnih davanja,postalo je uobičajena praksa.

Bugarska ekonomija bila je teškopogođena kolapsom sovjetskog tržišta, koje jeranije primalo 80% bugarske robe. Takođe,Bugarska je pogođena i smanjenjem sovjetskihisporuka ulja u kombinaciji sa zahtevom da seono plaća u stranoj valuti počev od 1991. godi-ne.14 Posledica toga je to da je Bugarska ušla utranziciju s ogromnim stranim dugom (10,7milijardi dolara u 1989. godini). Posledice ne-kadašnje velike zavisnosti od trgovine sa SSSR-om predstavaljale su najveću ekonomsku teško-ću prvih godina bugarske tranzicije (Dobrinski,2000: 583). Osim toga, zalivska kriza i eko-nomske sankcije uvedene protiv Iraka sprečilesu alternativnu isporuku nafte iz te zemlje.Uprkos velikom potencijalu, poljoprivreda jeoslabljena lošom infrastrukturom i oslanja-njem pretežno na stare ljude (mladi ljudi suodlazili u gradove), uključujući veliki broj ne-kvalifikovane ženske radne snage. Iseljavanje70.000 Turaka iz regije Haskovo, Ruse i Varna

275


12 Strana ulaganja u Bugarskoj bila su najmanja, u poređenju sa drugim zemljama iz bivšeg so-vjetskog bloka (Drezov, 2000: 210), dok se Makedonija i Srbija u tom pogledu nalaze naposlednjem mestu među zemljama bivše Jugoslavije.

13 Međutim, trend nije bio pravolinijski ni u Mađarskoj. Godine 1994. strana ulaganja supredstavljala manje od polovine ulaganja u odnosu na prethodnu godinu, i bila čak manja upoređenju sa 1991. godinom, koja je predstavljala godinu naglog ekonomskog pada. Te go-dine, nova (socijalistička) vlada je praktično zaustavila proces privatizacije, da bi ga ponovopokrenula u martu 1995. godine.

14 Od zemlja iz bivšeg sovjetskog bloka Bugarska je najviše bila vezana za sovjetsku ekonomi-ju. Njena zavisnost u trgovinskoj razmeni sa Sovjetskim Savezom stalno je rasla čak i tokom70-ih i 80-ih, odnosno u vreme kada su se mnoge istočnoevropske zemlje okretale razme-ni s drugim zemljama (Dobrinski, 2000: 582).

doprinelo je pogoršanju situacije u pogledu za-pošljavanja 1989. i 1990. godine. Tada je dr-žavni sistem snabdevanja skoro prekinut, poštosu se poljoprivrednici uzdržali od isporuke svo-jih proizvoda, predviđajući tržišne reforme ivisoke cene. Takođe, 1991. godine proizvodnjagvožđa je smanjena za preko 40%, a proizvod-nja u oblasti elektronike za jednu trećinu. Ne-zaposlenost se naglo povećala za 15%. Zapadneruralne oblasti, uključujući i širi region Sofije,bile su posebno pogođene, dok su urbane obla-sti, poput sofijskog gradskog jezgra i gradovaMontana, Plovdiv i Varna, bile na dobitku(Nefedova i Trejvis, 1994, navedeno premaTurnock i Carter, 1999: 16).

Bugarska ekonomija je, takođe,bila pogođena međunarodnim sankcijama uve-denim protiv SRJ 1992. godine, od čega su gu-bici posle svega jedne godine iznosili šest mili-ona dolara (Mateeva, 1998: 116). Prvih desetgodina bugarske tranzicije bile su obeleženedvema teškim ekonomskim krizama: 1991-1993. godine i kasnije 1996-1997. Slab i krhkioporavak 1994. i 1995. godine usledio je nakonduboke tranzicione recesije u inicijalnoj fazi i,istovremeno, prethodio teškom finansijskomporemećaju, koji je ruinirao bankovni sistem idoveo javne finansije skoro do bankrotstva.Tokom 1996. i 1997. godine kumulativni paddruštvenog proizvoda u Bugarskoj dostigao jeviše od 18% (Dobrinski, 2000: 583, 581), apočetkom 1997. godine Bugarska je iskusila hi-perinflaciju koja je dostigla 1082,3%.15 Teška

ekonomska kriza 1996. i 1997. godine izazvalaje političku krizu i ostavku socijalističke vlade.Nova vlada, koju je sastavila koalicija partija de-snog centra, inicirala je drastične promene upravcu ekonomske politike, s namerom da po-gura napred bolne ali neophodne reforme,uključujući restrukturiranje preduzeća i brzuprivatizaciju. Posle 1997. godine Bugarska jeodlučno odbacila komunističku dominaciju ipostigla stabilnost razvoja u celini (Drezov,2000: 215). Vlada, na čijem je čelu bio Ko-stov, uložila je napor da realizuje program sta-bilizacije, reformi i ekonomskog rasta, zasno-van na neoliberalnom modelu, koji od državezahteva da napusti dominantnu ulogu koju jeimala u ekonomiji. Period posle inflacije napočetku 1997. godine karakterisala je finansij-ska stabilizacija i poboljšanje ekonomske situa-cije u celini (Dobrinski, 2000: 597). Među-tim, u političkom smislu, odložena reforma uBugarskoj teško da je mogla biti prihvaćena sasimpatijama od strane biračkog tela, s obziromna to da su restrukturiranje preduzeća i pro-blemi povezani s makroekonomskim prilago-đavanjem uključivali bolne i krajnje nepopu-larne mere, poput stečajeva i zatvaranja ogrom-nog broja neproduktivnih preduzeća (Dobrin-ski, 2000: 598). Takođe, bugarska ekonomijaje tokom 1999. godine trpela i negativne posle-dice situacije u Srbiji. Ovog puta, rat na Koso-vu i bombardovanje NATO-a doveli su do do-datnih ekonomskih gubitaka što je vodilo da-ljem povećanju nezaposlenosti i siromaštva.16

276

Reč no. 70/16, jun 2003.

15 Monitor, Center for the Study of Democracy, No 5, 1999, str. 616 Prema podacima bugarske vlade, zbog obustave plovidbe Dunavom koja je uticala na sma-

njenje izvoza Bugarska je dnevno gubila 1,5 miliona dolara. Ukupan gubitak bugarske trgo-vine zbog rata i bombardovanja iznosio je 70,7 miliona dolara (Dempsey, 2000: 5).

Zato možda nije ni čudno što ni skromna bu-garska pomoć kosovskim izbeglicama nije naišlana odobravanje bugarskih građana, koji su sma-trali da ni oni sami ne žive mnogo bolje.17

Budući da je bila deo bivše Jugo-slavije do 1992. godine, Makedonija je prvihgodina tranzicije delila i njen nasleđeni eko-nomski kontekst (1989-1992). Naime, na po-četku, i Makedonija i Srbija delile su pozitivneefekte ekonomskih reformi Ante Markovića,koje su obećavale kako u pogledu razvoja tržišneekonomije tako i u pogledu poboljšanja život-nog standarda velikog dela građana. Međutim,dezintegracija Jugoslavije i ratovi u Sloveniji iHrvatskoj u ranim 90-im prekinuli su reformepošto su, kako je dobro primetio Stokes, u Ju-goslaviji emocije dostigle tačku na kojoj su eko-nomski argumenti prestali da imaju uticaja napolitička zbivanja (Stokes, 1997: 132).

Makedonija, budući da je bilajedna od najsiromašnijih republika bivše Jugo-slavije, posebno je teško ekonomski podnelaraspad zemlje i prelazak na tržišnu ekonomiju.Naime, nakon što je postala nezavisna država,Makedonija je otpočela tranziciju u veoma spe-cifičnim i teškim uslovima i bez ikakvog iskustva(Dimitrievska, 1998: 28). Pored unutrašnjihteškoća povezanih s tranzicijom, makedonskaekonomija je, takođe, bila pogođena i spoljnimfaktorima, pre svega posrednim efektima me-đunarodnih sankcija uvedenih protiv SRJ. Uz

to, Makedonija je trpela i negativne poslediceblokade koju je zbog insistriranja na imenuMakedonija protiv nje postavila Grčka.18 Teškaekonomska situacija ogledala se u naglom rastunezaposlenosti i velikom smanjenju društvenogproizvoda: broj ljudi koji su izgubili posao zbogprivatizacije povećao se sa 156.000 u 1990. go-dini na 249.928 u 1997. godini (Dimitrievska,1998: 28), dok je u 1996. godini društveni pro-izvod pao za 37,2% u poređenju sa 1989. (Na-nevski, 1998: 50). Pad realnih prihoda bio jenaizraženiji u 1992. godini, dakle neposrednopošto je Makedonija proglasila svoju nezavi-snost (Nanevski, 1998: 51). Takođe, prve godi-ne makedonske nezavisnosti bile su obeleženevisokom inflacijom, koja je u 1993. godini do-stigla godišnji prosek od 349,8%.19 Tokom1995. godine inflacija je zaustavljena i stabiliza-cija makedonske valute imala je pozitivne efektena globalnu finansijsku situaciju u Makedoniji.Međutim, i pored toga, očekivano poboljšanjeekonomske situacije je odloženo zbog negativ-nih posledica pomenutih blokada. Uz to, 1999.godine, rat na Kosovu i bombardovanje Srbijeod strane NATO-a doprineli su porastu tenzi-ja između Makedonaca i Albanaca u Makedoni-ji. Povećano prisustvo vojske (NATO i UN),kako u Makedoniji tako i u regionu, imalo jemnoge posledice na ekonomski i politički životzemlje. Tokom kosovskog rata i NATO bom-bardovanja makedonska ekonomija je ozbiljno

277


17 Ranno signalizirane – polugodisen obzor (Rano upozoravanje – polugodišnji izveštaj), de-cembar 1998 – maj 1999, Sofia: UNDP.

18 Grčko kasno priznanje Makedonije i njen pritisak na Makedoniju da prihvati priznanje uokviru UN and EU pod nezgrapnim imenom “Bivša jugoslovenska republika Makedonija”,samo su pojačavali tenzije između dve susedne zemlje.

19 Izvor: http://www.mchamber.org.mk/maceco.html, posećen 10. novembra, 2000.

oslabljena20 prisustvom ogromnog broja izbe-glica i NATO vojnika, a bez odgovarajuće kom-penzacije od strane Zapada.21 Štaviše, make-donske fabrike koje su radile u saradnji sa jugo-slovenskim firmama bile su zbog rata prinuđe-ne da prekinu ili smanje proizvodnju, što jedovelo do povećanja nezaposlenosti ili nere-dovnog isplaćivanja plata.22

Za razliku od Makedonije, Srbijaje u okviru biše Jugoslavije uglavnom zauzimalapoložaj srednje razvijene republike. Međutim,sama Srbija je oduvek imala neravnomeran re-gionalni razvoj koji se ogledao u razlici izmeđuKosova kao najsiromašnijeg i Vojvodine kaojednog od najbogatijih delova bivše Jugoslavije.Slično Makedoniji i Bugarskoj, i tranziciju uSrbiji je karakterisala vlast neokomunističkeelite. Za razliku od Mađarske, ove tri zemlje, aposebno Srbija, kasno su započele proces de-mokratske tranzicije. Tranzicija je u Srbiji odpočetka bila atipična u poređenju s većinompostkomunističkih zemalja (Milić, 1995: 137),i u velikoj meri se razlikuje od globalnih tranzi-cijskih procesa u ostalim zemljama obuhvaće-nim istraživanjem.

Privatizacija i tranzicija ka trži-šnoj ekonomiji u Srbiji bile su veoma ograniče-ne jer su bile u “senci” procesa “svojevrsne na-

cionalizacije društva”, koja podrazumeva da sesve “bitne emanacije društvenog nastoje uspo-staviti na način da omoguće opstajanje i životnacije, podređujući 'interesima nacije' sve dru-ge potrebe i interese ljudi, ponegde i sam bio-loški život.” (Bolčić, 1995: 27). Prvi talas dru-štvene transformacije, koji je počeo ranih 90-tih s reformama Ante Markovića, bio je kasnijeblokiran i praćen raznim negativnim pojavamakoje su imale antitranzicijski efekat. Kao posle-dica toga, srpsko društvo je više ličilo na društvokoje je prošlo kroz proces višeslojnog uništava-nja nego na društvo u tranziciji iz komunizma ukapitalizam (Milić, 1995: 136). Kako su nekiautori dobro primetili, srpsku tranziciju je ka-rakterisala dominacija snaga destrukcije nadkonstruktivnim snagama (Milić, 1995: 137),tako da je konstrukcija novonastajućeg društvakasnila za dekonstrukcijom starog (Lazić, 1994,navedeno prema Milić, 1995: 137). Ili, kako is-tiče Molnar, društveno stanje u “novoj Jugosla-viji” i Srbiji bilo je “najpribližnije stanju 'orga-nizovanog haosa', slučaj zabeležen još u Ne-mačkoj pod nacističkom vladavinom” (Molnar,1994, navedeno prema Milić, 1995: 138).

U periodu od deset godina srpskodruštvo su pogodila četiri velika “udara” (Milić,1995: 136), koji su imali dugotrajne posledice i

278

Reč no. 70/16, jun 2003.

20V. M. Božinovska “Dve varijante za ekonomska katastrofa” , Vecer, 22. april 1999, str. 11. 21 Neposredno nakon završetka NATO bombardovanja, na pariskoj donatorskoj konferenciji,

Makedonija je dobila finansijsku pomoć, koja, međutim, nije ni izdaleka bila dovoljna dapokrije sve ekonomske gubitke koje je Makedonija pretrpela zbog rata na Kosovu i NATObombardovanja (M. Radenković “Mirnodopska okupacija”, NIN, 9. septembar 1999, str.44-45.

22Makedonski sindikati su, na primer, 1999. godine izneli podatke o 40.000 radnika na pri-nudnom odmoru i 120.000 radnika kojima plate nisu bile isplaćivane mesecima (J. Cook“Macedonia 'On the Brink of Economic Crisis”, Financial Times , 20. jul 1999, str. 3).

koji su u potpunosti promenili identitet dota-dašnjeg društva: slom socijalističkog samou-pravnog društva kao institucionalne osnove biv-šeg jugoslovenskog društva, raspad i nestanakfederalne države i stvaranje nove države SRJ,međuetničke tenzije i građanski ratovi u Hrvat-skoj, Bosni i Hercegovini, a zatim i u samoj Sr-biji (Kosovo). Građanski ratovi su imali poseb-no teške posledice na srpsku ekonomiju i dru-štveni život uopšte. Takođe, pratili su ih velikimigracioni talasi (imigracija, odnosno izbegli-ce,23 i emigracija razočaranih građana, pripad-nika nacionalnih manjina koji su se osećaliugroženim u Srbiji i mladih muškaraca koji suodlazili kako bi izbegli vojnu obavezu), eko-nomske sankcije i potpuna izolacija zemlje,24

kao i 79-dnevno bombardovanje od strane NA-TO-a.

Ratovi u Hrvatskoj i BiH, koji subili na vrhuncu 1993. godine, ekonomske sank-cije i posledice bombardovanja NATO-a iza-

zvali su teške ekonomske krize u Srbiji 1993. i1999. godine. Društveni proizvod je u Srbijidostigao kritičnu tačku od nešto iznad 1.000dolara po glavi stanovnika 1993. godine, odno-sno pao je ispod 1.000 dolara po glavi stanovni-ka 1999. godine. Godine 1993. hiperinflacija uSrbiji je dovela do dnevnog povećanja cena za60% (ili 2% po satu). Inflacija je izazvala osiro-mašenje velikog dela stanovništva i zaoštravanjesocijalnih razlika, odnosno koncentraciju bo-gatstva i moći u rukama vladajuće elite i njoj bli-skih osoba (G17 Plus, 2000: 49-50).25 Hipe-rinflacija je trajala 24 meseca i, pošto je uspe-šno sproveden antiinflacioni program, situaci-ja je počela da se poboljšava i društveni proizvodje postepeno počeo da raste. Međutim, ogrom-na uništavanja fabrika i infrastrukture usledbombardovanja NATO-a dovela su do daljegekonomskog slabljenja26 već oslabljene srpskeprivrede. Prvi znaci početka ozdravljenja nacio-nalne ekonomije osetili su se tek s početkom ra-

279


23Krajem 1999. godine, Srbija je imala skoro milion izbeglica i interno raseljenih lica, što juje učinilo zemljom sa najvećim brojem izbeglica u Evropi. Izbeglice su u Srbiju dolazile u ta-lasima – prvi veliki talas bio je 1992. godine, drugi 1995. godine i poslednji 1999. godine,nakon NATO bombardovanja. Godine 1995. 250.000 ljudi iz Krajine proterano je i do-šlo u Srbiju u veoma kratkom vremenskom periodu (oko dve nedelje). Godine 1999. oko230.000 Srba sa Kosova došlo je u Srbiju pod sličnim uslovima kao izbeglice iz Krajine(Mrvić-Petrović, 2000: 101). Veliki broj izbeglica predstavljao je dodatni teret za srpskuekonomiju, posebno kada se ima u vidu da je humanitarna pomoć koju je Srbija dobijala svevreme bila manja od pomoći koju su dobijali drugi delovi bivše Jugoslavije.

24Sankcije UN-a su samo formalno bile ekonomske dok su suštinski njihovi efekti bili global-ni – politički, kulturni i moralni (Lazić, 1995: 75).

25Hiperinflacija, zajedno sa piramidalnim bankama i njihovim prevarama, korišćena je odstrane vladajuće elite kako bi se od građana pokupile i poslednje zalihe deviza. Slična strate-gija korišćena je i od strane neokomunističke vlasti u Makedoniji (Nanevski, 1998: 57-62),ali inflacija ipak nije bila tako visoka i pogubna kao u Srbiji.

26Procenjeno je da je ukupna ekonomska šteta izazvana bombardovanjem NATO-a bila29,608 miliona dolara a da je pad društvenog proizvoda iznosio 44,4% (Dinkić, 1999: 9).

dikalnih ekonomskih reformi u 2001. godini,čiju cenu u pogledu tranzicione nezaposlenostii siromaštva nije bilo moguće predvideti u mo-mentu pisanja ove knjige.27

IIKAO SLIKA U OGLEDALU: ODRAZ MAKRO PROMENA

NA SVAKODNEVNI ŽIVOT LJUDI

UvodKako je prikazano u prethodnoj glavi, i sličnokao i u drugim postkomunističkim zemljama,ekonomske i političke promene u svim zemlja-ma obuhvaćenim istraživanjem dovele su dopromena vezanih za zaposlenost, društveniproizvod i realne prihode. Ekonomski razvoj inivo zaposlenosti u tesnoj su vezi sa nivoomprivatizacije i nivoom stranih ulaganja, ali i saintenzitetom neposrednog i posrednog uticajarata. Takođe, kombinovano delovanje velikerecesije i lošeg sistema oporezivanja dovelo jedo velikog pada državnih prihoda. Imajući u vi-du da je socijalistička država bila preskupa, to jedonekle bilo i opravdano. Međutim, pad dr-žavnih prihoda imao je nekoliko posve negativ-nih posledica. Najpre, to je oslabilo funkcioni-sanje vitalnih državnih institucija i učinilo nji-hovu reformu ekstremno teškom (UNICEF,1999: 9). To je, takođe, vodilo ukidanju mno-gih socijalnih beneficija, naknada i servisa, kaoi stalnom povećavanju poreza. Najzad, jedna od

posledica ekonomske recesije, punitivnog po-reskog sistema i skupih i korumpiranih biro-kratskih struktura jeste i razvoj neformalneekonomije, i sa njom povezanog tržišta rada.Razvoj skrivene (sive i ilegalne) ekonomijepredstavlja jednu od najupečatljivijih karakter-sitika tranzicionih ekonomija svih zemalja ob-uhvaćenih istraživanjem. Međutim, to je po-sebno bilo izraženo u Srbiji za vreme međuna-rodnih ekonomskih sankcija, koje su sprečava-le trgovinu i finansijske transakcije sa drugimzemljama, otvarajući na taj način širok prostorza ilegalne aktivnosti, uključujući i organizova-ni kriminal. Ekonomske sankcije su naročitodovele do razvijanja nelegalne trgovine naftomi oružjem, kao i do nelegalnih transakcija stra-nom valutom, i to ne samo u Srbiji već i u dru-gim zemljama obuhvaćenim istraživanjem(Bolčić, 1995: 87). U svim zemljama obuhva-ćenim istraživanjem tranziciju je pratilo iogromno povećanje konvencionalnog krimi-naliteta, posebno imovinskih i nasilnih krivič-nih dela. U Srbiji je na porast kriminaliteta uznatnoj meri uticao i rat. Štaviše, u posmatra-nom periodu je uticaj rata bio daleko izraženijiu poređenju s uticajem blokiranih tranzicionihprocesa (Nikolić-Ristanović, 1998).

Sve prethodno pomenute makro-socijalne promene imale su snažan uticaj nasvakodnevni život ljudi. Makro trendovi su in-ternalizovani kao lični problemi, tako da poje-dinci (muškarci i žene) i njihovi problemi u

280

Reč no. 70/16, jun 2003.

27 Od 2000. godine društveni proizvod je počeo da raste. Iako niska (6,4% u 2000. i 6,2% u2001. godini) pozitivna stopa rasta, zajedno sa drastičnim padom stope inflacije (sa 75,5%u 2000. godini pala je na 16% u novembru 2002) ukazuju na postepenu stabilizaciju eko-nomske situacije u SRJ, pa samim tim i u Srbiji (Izvor: Savezni zavod za statistiku).

svakodnevnom životu predstavljaju odraz dru-štvenih promena s makroplana na mikroplan(Huber, 1991: 21). S obzirom na sličnosti isto-rijskog konteksta postkomunističkih društavaobuhvaćenih ovim istraživanjem, uticaji tranzi-cionih promena na svakodnevni život ljudi unjima takođe su slični. Međutim, ti uticaji slič-ni su i promenama u svakodnevnom životu irodnim odnosima ljudi u drugim društvima (iu drugim vremenskim razdobljima), koja su bi-la suočena sa sličnim društvenim transformaci-jama ili krizama (Karstedt, 1993; Matsakis,1996; Moeller, 1993).

U ovoj glavi govoriću o načinu nakoji se makro promene ogledaju u svakodnev-nom životu žena i muškaraca, dakle o načinu nakoji se društvena i ekonomska situacija pojedi-naca menjala u postkomunističkom društvu.Identifikovanje različitih obrazaca promena ko-jima su izloženi pojedinci od suštinskog je zna-čaja za razumevanje promena u rodnim identi-tetima i izloženosti žena nasilju. Međutim, iakokorisni za dobijanje apstraktnog uvida u prirodupromena, kvantitativni podaci nisu dovoljnoobuhvatni da bi omogućili dobijanje celoviteslike o obrascima promena s kojima se suočavajupojedinci. Na primer, veoma je važno da imamouvid i u formalne i u neformalne oblike zaposle-nosti u okviru porodice. Važno je da znamo da ližena, muž, oboje ili nijedno od njih rade i zara-đuju za porodicu. Takođe, važno je da imamopodatke o zaposlenosti odrasle dece i problemi-ma s kojima se ona suočavaju u traženju posla,kao i o konkretnom uticaju promena na njihovufinansijsku situaciju i životni standard.

Imajući sve navedno u vidu, daljeu tekstu analiziraću – koristeći u velikoj meri

intervjue sa ženama i muškarcima iz Mađarske,Bugarske, Makedonije i Srbije, kao i drugi,pretežno kvalitativni, materijal – “prenos” ma-krosocijalnih promena u svakodnevni život lju-di. Koristeći metod analize životnog toka, bavi-ću se promenama društveno-ekonomske situa-cije muškaraca i žena, kvaliteta života, životnogstandarda i uslova stanovanja do kojih je došloizmeđu 1989. i 1999, kao i promenama svako-dnevnog života izazvanih ratom. U narednimglavama ispitivaću kako društveno-ekonomske is ratom povezane promene u svakodnevnom ži-votu ljudi utiču na rodne identitete, odnosemoći i odnose unutar i van porodice, kao i naizloženost žena nasilju.

Društvene i ekonomske promene

(Ne)zaposlenost i promene u distribuciji ekonomske moćiPosle više decenija planske ekonomije i politikepune (sovjetski model), odnosno visoke (jugo-slovenski model) zaposlenosti, ubrzani rast ne-zaposlenosti u postkomunističkom periodu re-lativno je nova pojava za društva Istočne i Cen-tralne Evrope. Broj registrovanih nezaposlenihlica porastao je od jednog miliona u 1989. go-dini (pretežno u južnim državama bivše Jugo-slavije, tj. u Makedoniji i Srbiji) na osam ili de-vet miliona u 1993/1994. godini. Tri četvrtinenezaposlenih potiče iz Centralne Evrope i sBalkana. U poređenju sa svim ostalim postko-munističkim zemljama, zemlje uključene u mo-je istraživanje, s izuzetkom Srbije, imale su naj-veći pad zaposlenosti u periodu između 1989. i1997. godine. Pri tom su Makedonija i Mađar-ska doživele najveći gubitak radnih mesta (33%Makedonija i 39% Mađarska), dok je u Bugar-

281


skoj broj radnih mesta opao za 25%. Kako pri-mećuje Jakimovski, u periodu između 1992. i1995. godine Makedonija je zabeležila znatanporast broja ljudi koji su izgubili posao i penzi-onera koji su bili prinuđeni da odu u prevre-menu penziju, kao i opadanje broja novootvo-renih radnih mesta (Jakimovski, 1998: 12).

U poređenju s drugim zemljama,SRJ, odnosno Srbija kao njen deo, imala jeumeren pad registrovane zaposlenosti – 15%(UNICEF, 1999: 7-8). Razlike između zemaljaobuhvaćenih istraživanjem uglavnom su pove-zane s razlikama u meri privatizacije i restruk-turiranja državnih fabrika, koji su, kao što je većpomenuto, bili najmanji razvijene u Srbiji anajviše u Mađarskoj. Takođe, uprkos postignu-toj ekonomskoj stabilnosti, u Mađarskoj je sto-pa nezaposlenosti i dalje ostala visoka. I dok suvelike promene u pogledu stope nezaposlenostidobro poznate i često identifikovane s društve-nom cenom tranzicije, manje je poznato da jedošlo i do porasta samozapošljavanja, koje je vi-še nego udvostručeno u većini postkomunistič-kih zemalja (Earle i Sakova, 2000: 588).

Zanimljivo je, međutim, da upostkomunističkim zemljama nije došlo do ve-ćeg raskoraka u pogledu zaposlenosti muškara-ca i žena, odnosno da je učešće žena u ukupnombroju zaposlenih ostalo visoko (Paci, 2002:16). Naime, u društvima u tranziciji opada za-poslenost i žena i muškaraca. U isto vreme, po-treba za dva dohotka (za zaposlenošću oba brač-na druga) u domaćinstvu i dalje je veoma izra-

žena, i to primorava muškarce i žene da nastaveda rade, odnosno da traže posao. Zbog visokepretranzicione zaposlenosti, zaposlenost ženaje uglavnom ostala na nivou između 40% i50%. Na primer, u Srbiji je 1997. godine sto-pa zaposlenosti žena bila nešto malo veća (4%)od zaposlenosti muškaraca. U Bugarskoj, stopenezaposlenosti muškaraca i žena bile su gotovoiste, dok je u Mađarskoj i Makedoniji nezapo-slenost muškaraca tek neznato premašivala ne-zaposlenost žena (UNICEF, 1999: 28; UNDP,1999: 39).

Iako ima malo dokaza da je došlodo drastičnog smanjenja broja formalno zapo-slenih žena, očito je da je porastao raskorak iz-među ženine potrebe za zaradom i njenih oba-veza vezanih za brigu o deci. Ovaj raskorak jeposebno došao do izražaja u situaciji kada flek-sibilne mogućnosti, poput delimičnog radnogodnosa, uglavnom još nisu na raspolaganju uovim zemljama (UNICEF, 1999: 70). Takođe,nezaposlenost pogađa žene više nego što poka-zuje zvanična statistika. Mnoge žene se odluču-ju na odlazak u prevremenu penziju upravo dabi izbegle nezaposlenost.28 Osim toga, ženekoje se nalaze na porodiljskom odsustvu mogulako ostati bez posla (Toth, 1997: 70). Do sma-njivanja ekonomske aktivnosti žena pretežnodolazi u mlađim i starijim dobnim skupinama.Uopšte, raspoloživa statistika pokazuje da doposla posebno teško dolaze mladi ljudi, kao i dasu stope nezaposlenosti mladih u zemljama utranziciji obično iznad istih stopa u stabilnim

282

Reč no. 70/16, jun 2003.

28To je posebno karakteristično za žene koje ostaju bez posla posle 40. godine, kada običnonisu u stanju da nađu novi posao bez prekvalifikacije ili dodatnih edukacija. Međutim, štose više približavaju penziji, žene su manje spremne za prekvalifikaciju (GabriellaNemeskesy, intervju, 1999).

tržišnim ekonomijama (UNICEF, 1999: 29).Izgleda da starost u većoj meri od rodne pripad-nosti utiče na gubitak ili teškoće u nalaženjuposla (Stenhilber, 2001: 203). Međutim, ima ipodataka koji pokazuju da poslodavci, kadasmanjuju broj radnih časova ili šalju radnike naprinudni odmor, uglavnom odlučuju da to bu-du žene, dok muškarce uglavnom zadržavaju upunom radnom odnosu. Osim toga, kada je rečo otvaranju novih radnih mesta, primećuje seda su sektori i profesije koji su ranije bili sma-trani prevashodno ženskim sada prerasli u me-šovite (Knothe, 1999, navedeno prema Sten-hilber, 2001: 203). Takođe, kao što je istakaoveći broj mojih ispitanika/ca, i kako je primeće-no u zapadnim zemljama (Cohen, 1987: 26),nezaposlenost najteže pogađa ljude koji se nala-ze na samom početku ili na samom kraju radnogveka.

Raspoloživi podaci pokazuju da suu 1996. i 1997. godini žene u Istočnoj i Cen-tralnoj Evropi u proseku zarađivale manje odmuškaraca, pri čemu se raskorak u zaradamamuškaraca i žena kretao od 10% do 30%, što jeisto ili manje u odnosu na zapadne zemlje. Me-đutim, u periodu između 1990. i 1997. godinesamo u Bugarskoj je došlo do velikog porastaraskoraka između zarada muškaraca i žena. Unekim (uglavnom najrazvijenijim) zemljama,uključujući Mađarsku, nakon otpočinjanjaekonomskih reformi došlo je do smanjivanjaraskoraka u zaradama muškaraca i žena. Tako-đe, u SRJ i Srbiji između 1989. i 1999. odnoszarada muškaraca i žena bio je relativno stabi-lan. Utisak je da rodna segregacija u pogledu za-nimanja i dalje postoji u svim zemljama u regi-onu. Tokom tranzicije rodna segregacija posta-

je povezana i s vlasničkom strukturom preduze-ća, pa žene dominiraju u javnom a muškarci uprivatnom sektoru (UNICEF, 1999: 40). Akose ima u vidu da su zarade u javnom sektoruznatno manje nego u privatnom, ovakva situaci-ja ima ozbiljne negativne posledice po ekonom-ski položaj žena tokom tranzicije. Međutim, ia-ko izgleda da žene manje žele ili su manje u po-ziciji da se samozapošljavaju, odnosno da seokrenu preduzetništvu – vitalnom delu novogprivatnog sektora – u mnogim slučajevima onesu ipak već uspele da zauzmu mesto u privatnomsektoru (UNICEF, 1999: 33-40), sa tendenci-jom porasta učešća u njemu (UNDP, 1998: 8).Međutim:

Dok muškarci dominiraju u privatizova-nim velikim preduzećima, izgleda da sužene imale više koristi od kupovine akci-ja i “voucher” privatizacije. Žene suotvorile manje privatnih firmi od mu-škaraca, vlasnice su manjih privatnih fir-mi, zapošljavaju manje ljudi i nisu anga-žovane u međunarodnim aktivnostima uistoj meri kao muškarci. (Losowska,1999, navedeno prema Steinhilber, 2001:208)

Formalno vlasništvo žena nad privatnim firma-ma koje faktički vode muškarci takođe je često uzemljama u tranziciji (Kotzeva, 1999: 8). Nadrugoj strani, prema rezultatima istraživanja,dve trećine neplaćenih radnika u Bugarskoj je-su žene koje rade neregistrovano u porodičnimbiznisima koje vode njihovi muževi. Iako na-porno rade, one su u potpunosti ekonomski za-visne od svojih muževa i nemaju nikakvu zaštitu

283


(Netkova, intervju, 1999). Žene u Makedonijinajčešće imaju male radnje u okviru sopstvenihkuća ili zgrada u kojima im se nalazi stan, takoda mogu lako da kombinuju kućni posao i pla-ćeni rad (Jovanović, intervju, 1999). U Bugar-skoj većina firmi koje vode žene bavi se nekomvrstom porodičnog biznisa. Ti biznisi su nisko-profitni i sporo se razvijaju (Kotzeva, 1999: 8).Izgleda i da su ljudi starosti ispod 40 godina za-stupljeniji među zaposlenima u privatnom sek-toru i među privatnim vlasnicima, dok oni sta-riji od 40 godina dominiraju među zaposleni-ma u državnim firmama (Milić, 1995: 159).

Problemi koji su povezani sa za-pošljavanjem (formalnim i neformalnim) iekonomske teškoće u celini nisu ravnomernoraspoređene među predstavnicima raznih et-ničkih i verskih grupa. Oni su posebno prisut-ni među Romima u svim zemljama, a u Bugar-skoj još i među bugarskim Muslimanima i Tur-cima (UNDP, 1998: 20). Rastuća društvenamarginalizovanost ovih grupa vodila je tokomposlednjih deset godina ka novom obliku et-ničke nejednakosti i generisala nove oblikedruštvenih tenzija i konflikata u Bugarskoj.Opasnost od diskriminacije i zlostavljanja naetničkoj osnovi postali su svakodnevna pojava zapredstavnike ovih etničkih zajednica. Kako seističe u izveštaju UNDP-a za 1998. godinu, dvenajbrojnije etničke manjine (Turci i Romi)spadaju među najranjivije i najmarginalizova-nije društvene grupe u Bugarskoj. Žene i deca,

pripadnici ovih etničkih grupa, posebno suugroženi i česte su žrtve nasilja, kako unutarsvoje grupe tako i od strane pripadnika drugihetničkih grupa.

Postoje razlike i između Albanacai nealbanaca, kako u Srbiji tako i u Makedoniji.U Makedoniji, na primer, Albanci, i muškarcii žene, u manjoj meri su zastupljeni među za-poslenima nego Makedonci. I dok albanskimuškarci često na rad u inostranstvu idu sami,bez svojih porodica, ili se uključuju u nefor-malne/ilegalne aktivnosti, Albanke, sledećistrogu patrijarhalnu tradiciju, ostaju kod kućeili nisu u stanju da nađu posao zbog nedovolj-nog obrazovanja (Jovanović, intervju, 1999).29

Slična situacija postoji i među kosovskim Al-bancima (Izveštaj Helsinškog komiteta za ljud-ska prava, 2000: 9).

Iako su korisne za razumevanjepromena u ekonomskom položaju žena i mu-škaraca u postkomunističkim zemljama, stati-stike o zaposlenosti su daleko od toga da dajupotpunu sliku o svemu ovome, a još manje outicaju promena u zaposlenosti na odnose uporodici. U zemljama u tranziciji formalna za-poslenost ne znači nužno i biti plaćen, biti pla-ćen na vreme ili biti plaćen dovoljno u smisluobezbeđenja ekonomske sigurnosti (Prokovik,1998: 125). Usled toga podaci o registrovanojzaposlenosti ne daju uvek tačnu sliku o stvar-nom nivou ekonomske aktivnosti građana. Izraznih razloga registrovana nezaposlenost ne

284

Reč no. 70/16, jun 2003.

29Nekada su albanske devojke imale običaj da napuštaju osnovnu školu nakon završetka četvr-tog razreda. To je bio način na koji je tradicionalna porodica zadržavala žensku decu kodkuće. Međutim, u novije vreme, sve više devojaka, posebno u gradovima, nastavlja školova-nje i nastoji da nađe posao (Čoneva, intervju, 1999).

daje pravu sliku ni o stvarnom nivou nezaposle-nosti. Lica koja su registrovana kao nezaposle-na, na primer, često su ekonomski aktivna.Mnogi ljudi nalaze primarni ili dodatni posao uokviru neformalnog sektora koji je, zajedno sneformalnim tržištem rada, u ekspanziji umnogim zemljama u tranzciji. Ne tako retko,neformalni sektor nudi bolje plaćene poslovenego formalni, tako da deo stanovništva zara-đuje znatan dodatni prihod upravo od tih aktiv-nosti (UNDP, 1998a: 4). Međutim, dokaze opostojanju skrivenog tržišta rada i dohotkaostvarenog na njemu teško je dobiti.

U Mađarskoj se, na primer, pro-cenjuje da se jedna trećina društvenog proizvo-da ostvaruje u okviru neformalne ekonomije(Frey, 1998: 7). Jedna od retkih studija koja sebavi zapošljavanjem u okviru neformalne eko-nomije jeste istraživanje koje je sprovedeno po-četkom 1998. godine u Beogradu. Prema rezul-tatima ovog istraživanja 30% zaposlenih bilo jeangažovano na dodatnim poslovima preko ne-registrovanog tržišta rada. Svi oni su bili prinu-đeni da prihvate ove poslove jer su bili u teškojekonomskoj situaciji. Oko 40% njih bile su že-ne, pri čemu su najzastupljenije bile one izme-đu 30 i 40 godina starosti (UNICEF, 1999: 8).Kako je uočila Steinhilber, “zbog slabijih šansida dobiju pristojno plaćen posao žene češće odmuškaraca prihvataju da rade kod kuće ili bezugovora. Na drugoj strani, izgleda da više mu-

škaraca nego žena prihvata sezonske poslove, naprimer u poljoprivredi” (Steinhilber, 2001:203).

Širenje neformalnog tržišta radaima za posledicu da je sve više ljudi (muškaraca ižena) relativno nezaštićeno i izloženo eksploa-taciji na poslu (neadekvatne plate, produženoradno vreme, lišavanje svih prava itd.), poštoposlodavcima više odgovara da ih ne prijavljujukako bi izbegli plaćanje doprinosa (UNICEF,1999: 6; Efremov, 1998: 138; Vaknin, 2000:1). Potresi vezani za tranziciju na jednoj strani iporast industrije seksa kao neformalnog sektorakoji je najzainteresovaniji da privuče žene nadrugoj vodili su brzom rastu broja žena koje,svojom voljom ili ne, rade kao prostitutke i izlo-žene su visokom riziku od nasilja i ekploatacije.

Ekonomske promene u postko-munističkim zemljama rezultirale su značajnimdruštvenim raslojavanjima. Na jednoj strani,došlo je do osiromašenja velikog dela populaci-je, dok je na drugoj strani mali broj ljudi postaobogat. Krajem 1998. godine oko 30% gradskepopulacije u Makedoniji nije imalo novca zahranu.30 Ljudi koji su bili siromašni pre tran-zicije postali su još siromašniji, a osiromašio je iveliki deo nekadašnje srednje klase. Nezaposle-ni, penzioneri, domaćice i veliki deo zaposlenihu državnim ustanovama i preduzećima u najte-žoj su situaciji (Nanevski, 1998: 52). Međuonima čija finansijska situacija se poboljšala

285


30Intervju sa dr Jorde Jakimovskim, navedeno prema S. Vukčević “Solidna podloga za eksplo-ziju”, Nova Makedonija, 5. jul 1999, str. 11. Slično, prema istraživanju koje je sprovedeno uSrbiji 2000. godine na reprezentativnom uzorku od 200 ispitanika, 30% ih je izjavilo danema dovoljno novca da kupi hranu. Više od dve trećine ispitanika odgovorilo je da su im seprihodi smanjili, dok je 12 % izjavilo da su im se prihodi povećali tokom poslednjih desetgodina (Z. Marković “Gladna sam, kradem šljive”, NIN, 27. jul 2000, str. 22-23).

preovlađuju (uspešni) privatni biznismeni iosobe koje se nalaze na rukovodećim funkcija-ma. Zbog toga dolazi do konflikta interesa iz-među siromašnih i bogatih, zaposlenih i poslo-davaca, mladih i starih, nezaposlenih i zaposle-nih i seoskog i gradskog stanovništva.

Najintenzivniji konflikt interesau Makedoniji, prema Jakimovskom, postoji iz-među siromašnih i bogatih (Jakimovski, 1998:9-15). Nejednakost vezana za dohodak takođeje imala tendenciju rasta u Bugarskoj. Na pri-mer, 1996. godine najbogatijih 20% stanovni-štva ostvarilo je 5,8 puta veći dohodak u pore-đenju sa 20% najsiromašnijih (UNDP, 1998a:7). U Bugarskoj je 1996. godine godišnja stopainflacije bila 311%, pri čemu je procenat obez-vređenosti domaće valute bio 3000. Prosečnamesečna plata pala je sa 110 dolara u 1995. go-dini na 20 dolara u prvim mesecima 1997. Brojdomaćinstava sa dohotkom ispod egzistencijal-nog nivoa dostigao je 1996. godine 54%, 1990.godine domaćinstva ispod socijalnog minimu-ma činila su 41%, a 1996. godine čak 73%. Ku-povna moć stanovništva se prepolovila, izaziva-jući promene u strukturi potrošnje domaćin-stva: udeo dela dohotka koji se troši na hranupovećao se sa 36% u 1993. godini na 55,9% u1997. Prosečna mesečna penzija pala je za 65%u periodu između 1990. i 1996. godine (Dako-va i Indsheva, 1999: 120).

Analiza siromaštva u Srbiji 1999.godine pokazala je da su sve socioekonomskekategorije stanovništva osiromašile. Među naj-ugroženijima nalazile su se porodice s decom,porodice s jednim roditeljem i penzioneri (Po-šarac, 1999: 54; Puzigaća, 1999: 111). Neurav-noteženost primanja bogatih i siromašnih bila

je još drastičnije izražena nego u drugim ze-mljama. Nasuprot većini stanovništva koja jeosiromašila u relativno kratkom periodu nalazise mala grupa onih koji se mogu smatrati veomabogatim, čak i prema zapadnoevropskim stan-dardima. Mnogi od njih su do zarade dolazilikriminalnim delatnostima i nekontrolisano sutrošili novac i odavali se luksuzu (Milosavljević,1998: 22). Kao i u drugim postkomunističkimzemljama i zemljama kojima su nametnuteekonomske sankcije, i u Srbiji je došlo do ne-stajanja srednje klase, dok se istovremeno for-mirala nova klasa ratnih profitera (Žene u cr-nom, 1994a: 100). Takođe, kako ističe Lazić,visoko mesto na lestvici materijalnih položajazauzimali su još i političari i direktori držav-nih/društvenih preduzeća (Lazić, 2002: 30).

Vredno je pomenuti da je u Srbi-ji došlo do društvene diferencijacije čak i međuizbeglicama. Kako je dobro primetila Vučure-vić na radionici koju su 1993. godine organizo-vale Žene u crnom, moglo bi se reći da izbegli-ce potiču iz dve “klase”: iz klase novih bogataša iklase siromašnih. Na primer, mali broj izbegli-ca koje pripadaju prvoj klasi došao je u Srbijuranije, obično još pre nego što je počeo kon-flikt, i sa sobom su doneli velike količine devizai/ili su uključeni u s ratom i ekonomskim sank-cijama povezani organizovani kriminal (Žene ucrnom, 1994: 101).

Formalna zaposlenost i promene u vezi sa zaposlenjemRezultati mog istraživanja pokazuju da nezapo-slenost predstavlja jedan od glavnih ali ne i naj-ozbiljniji problem s kojim su se građani Make-donije, Bugarske, Mađarske i Srbije suočili to-kom prvih deset godina tranzicije. Kada govori

286

Reč no. 70/16, jun 2003.

o ličnim egzistencijalnim problemima i pro-blemima drugih ljudi u svojim zemljama, veći-na mojih ispitanika na prvo mesto stavlja finan-sijske probleme a na drugo nezaposlenost. Ispi-tanici iz Makedonije i Srbije ističu još i stambe-ne probleme.

Zadržati stabilnu zaposlenost iekonomsku sigurnost postalo je od početkatranzicije gotovo nemoguće. Usled toga jednaod najneposrednijih promena koju su ljudi is-kusili nakon uvođenja makroekonomskih re-formi u vezi je s gubitkom sigurnog zaposlenja.Nesigurnost u tom pogledu najbolje je opisalaispitanica iz Mađarske:

Nestanak egzistencijalne sigurnosti je ve-oma teško iskustvo... Teško je snaći sekada ti je egzistencija ugrožena. Dobrastvar je što sada ima više slobode u odlu-čivanju, ali istovremeno postoji strašnaegzistencijalna nesigurnost. Za osobukoja se osećala obezbeđeno čitavog svogživota zaista je teško da se na to navikne.Jer mi smo naučili da uvek ima posla, dase uvek nešto može zaraditi, da uvek do-bijamo penzije... možda to nije bilo takodobro kao na Zapadu, ali smo imali nekusigurnost...

Međutim, nije se pogoršala samo formalna za-poslenost. Za one koji su, poput Roma, naučilida zarađuju novac van formalnog zaposlenja,nesigurnost znači nedostatak neformalnih po-slova, pošto se, s opštim osiromašenjem stanov-ništva, smanjila potražnja i u ovoj oblasti. Naprimer, među mojim ispitanicima u Makedo-niji to je bilo očigledno u slučaju jedne Romki-

nje koja je ranije radila po kućama dok je njenmuž zarađivao novac svirajući na svadbama. Od-nedavno oboje imaju problem da zarade novacpošto ljudi nemaju novca da im plate.

Problemi sa zaposlenjem javljajuse kada jedan ili oba supružnika izgube ili mo-raju da napuste posao, kada ne uspeju u privat-nom poslu ili kada oni i/ili njihova odrasla decane mogu da se zaposle. Uprkos činjenici da jevećina ispitanika i njihovih partnera bila for-malno zaposlena sve vreme ili duže vremena to-kom posmatranih deset godina, preovlađujućasituacija u pogledu njihove zaposlenosti jestepromenljivost, nestabilnost i nesigurnost. Toznači da manje od polovine ispitanika i njihovihpartnera u svim zemljama izuzev Bugarske nijemenjalo radno mesto u posmatranom periodu.Dakle, više od polovine bilo je primorano dapromeni radno mesto i ta promena je često bilaradikalna (tehnološki višak, ekstremno niske ilinikakve plate). To, takođe, znači da su i oni ko-ji su bili zaposleni sve vreme (na jednom ili višeradnih mesta) iskusili promene i nesigurnost uvezi s tranzicijom i kratke, tranzicione, periodenezaposlenosti. Za mnoge su to, uprkos konti-nuitetu radnog staža, bile znatne promene uorganizaciji rada, radnim obavezama i vremenuprovedenom na radnom mestu. Ovo se posebnoodnosi na one koji su, nastojeći da ostvare većuzaradu, započeli privatni biznis, prešli s držav-nog na privatni posao ili nastavili da rade u is-toj, ali privatizovanoj firmi:

Bila sam zaposlena sve vreme tokom po-slednjih 15 godina. Promenila sam trifirme, ali nikada nisam imala prekide uradnom stažu. Osam godina sam radila u

287


državnoj firmi. Godine 1992. i 1993.moja plata je vredela samo 2 DM, pa samotišla da radim u privatnoj firmi. Pre 14meseci ponovo sam promenila posao isada radim za drugu privatnu firmu. (Is-pitanica iz Srbije)

Prvo, kada sam diplomirala, radila samza Nacionalno zdravstveno osiguranje uTatabanyu. Kasnije, posle političkihpromena, radila sam za dobrotvornu or-ganizaciju, a poslednje dve godine radimkao privatna zubarka. (Ispitanica iz Ma-đarske)

Profesor s kojim sam radila pomogao mije da nađem mesto za praktičnu obukukod njegovog bivšeg studenta u metalnojindustriji, u fabrici. Tamo su me zavole-li, tako da sam ostala tamo i posle završe-ne obuke, od 1971. do kraja 1992. godi-ne. Ali fabrika je prestala da postoji. Brojzaposlenih je smanjen na 10% od ranijegbroja. Fabrika je prestala da radi tako štoje transformisana u privatnu firmu sašest zaposlenih, i bilo je četiri osobe izmoje grupe koje su ostale na istom me-stu. Godine 1992. počela sam da radim uNacionalnom institutu za prehranu, gdesam obavljala isti analitički posao. Bilo jeteško jer sam morala da se priviknem namnoge nove stvari. Bila je to velika pro-mena, uprkos činjenici da sam radila sli-čan posao. (Ispitanica iz Mađarske)

Takođe usled promene vlasništva i s tim pove-zanih organizacionih promena neki ispitanici

bili su prebačeni na radna mesta sa nižim pri-manjima.

Bila sam zaposlena sve vreme tokom po-slednjih deset godina, ali sam promeni-la šest poslova. Kako su se gasili fondovi ipreduzeća, tako sam ja menjala poslove.Nekada sam dobijala bolju nekada goruplatu. Premeštala sam se s jednog mestana drugo. I ćutala... Sve je bolje nego dasi na ulici... Samo da skupiš godine zapenziju... (54-godišnja ispitanica iz Sr-bije)

Ali čak i oni koji nisu menjali radno mesto čestosu iskusili smanjivanje realnih plata, pa samimtim i problem da prežive s platama koje su dobi-jali od redovnog posla. Napori koje je ova kate-gorija ispitanika ulagala ka poboljšanju finan-sijske situacije češće su se ogledali u traženjudodatnih mogućnosti zarade nego u menjanjuposla. Borba za egzistencijalnu sigurnost i ne-stabilnost zaposlenja često ih je terala da seokrenu sivoj ekonomiji i drugim neformalnimoblicima sticanja zarade. Moglo bi se reći da jenesigurnost kontinuiteta radnog odnosa u kon-tekstu ekstremne opšte nestabilnosti, nesigur-nosti i promenljivosti jedna od glavnih karakte-ristika zaposlenosti kako mojih ispitanika/ispi-tanica tako i njihovih partnera/partnerki.

Rezultati mog istraživanja ukazu-ju na vezu između promena na makro planu iučestalosti promena posla ispitanika/ispitani-ca. Time bi se mogla objasniti najveća učesta-lost promena posla među ispitanicima iz Srbi-je. Oni su ponekad bili prinuđeni da promenei više od pet poslova tokom posmatranih deset

288

Reč no. 70/16, jun 2003.

godina, često prelazeći sa državnog posla naprivatni i obrnuto. Takođe, za razliku od ispita-nika/ispitanica iz drugih zemalja, promene po-sla ispitanika iz Srbije često su bile više u vezi sekonomskim sankcijama i ratom nego s tranzi-cijom, odnosno privatizacijom, koje su bileblokirane ekonomskim sankcijama.

Od 1993. godine najveći deo vremenasam bila na prinudnom odmoru poštomoja fabrika nije normalno funkcioni-sala zbog sankcija. Ali ove godine (1999)moju fabriku srušile su NATO bombetako da je moj posao i formalno prestaoda postoji. Tokom poslednje dve godinei moj muž je bio na prinudnom odmorui platu je uglavnom dobijao u naturi. (Is-pitanica iz Srbije)

Međutim, za ispitanike iz Makedonije i Mađar-ske karakteristično je da su gubili posao isklju-čivo zbog tranzicije, usled čega su duže ili kraćevreme bili nezaposleni.31 Za razliku od ispita-nika iz drugih zemalja, kako sam već pomenula,radni status većine ispitanika iz Bugarske i nji-hovih partnera/partnerki bio je stabilan, pričemu je većina bila zaposlena sve vreme u tokuposmatranih 10 godina. Ispitanici iz Bugarskeimali su stabilniji radni status u poređenju sasvojim partnerima/partnerkama.

Zanimljivo je da podaci o prome-nama u vezi sa zaposlenjem ispitanika u Mađar-skoj, Bugarskoj i Makedoniji jasno odražavajunivo privatizacije u tim zemljama. Promene po-sla koje su povezane s privatizacijom najočigled-nije su među ispitanicima iz Mađarske i Make-donije, gde je privatizacija bila najdalje odma-kla u vreme istraživanja. Među ispitanicima izove tri zemlje, ta veza bila je najmanje izraženau Bugarskoj.

Ja sam biolog. Trenutno sam nezaposle-na, ali sam ranije radila. Godine 1992.otišla sam na porodiljsko odsustvo s pr-vim detetom i ostala sam kod kuće do1997. godine. Vratila sam se na posao useptembru i odmah zatim izgubila posao.Moj posao je prestao da postoji. Labora-torija i čitav odsek otišli su pod stečaj a šefje otpušten. Sve je prestalo da postoji. Jasam se bavila medicinskim istraživanjimai upravo je naš odsek bio ugašen. Mene suotpisali čim sam otišla na porodiljsko, štoje takođe bio način da se smanji broj za-poslenih. (Ispitanica iz Mađarske)

Kao što je već pomenuto, u Srbiji je visok nivonestabilnosti u vezi s poslom u većoj meri vezanza ekonomske sankcije i rat nego za privatizaci-ju. Iako je nivo te nestabilnosti, očigledno, pre

289


31 Ovde je važno napomenuti da oblik nezaposlenosti koji preovlađuje, kako u Makedoniji ta-ko i u većini drugih zemalja u tranziciji, nije takozvana “zdrava” nezaposlenost koja podsti-če mobilnost rada i radne snage. Naprotiv, u pitanju je trajna (strukturalna) nezaposlenost,koja podrazumeva da isti ljudi ostaju nezaposleni u kontinuitetu po više od jedne godine.Takva nezaposlenost bi se mogla još nazvati i nezaposlenošću koja se pretvara u naviku: “Lju-di gube samopoštovanje, postaju zavisni od pomoći drugih, i plaše se da se suoče sa prošlo-šću.” (Vaknin, 2000: 1).

svega indikator izloženosti ljudi negativnimefektima ekonomskih promena, on takođe re-flektuje i nivo spremnosti ljudi da aktivno rea-guju na te negativne efekte, što je, takođe, naj-vidljivije u Srbiji.

Uprkos manjim razlikama u svimzemljama, stabilnost zaposlenja muškaraca i že-na se bitnije ne razlikuju. Tako su promene uvezi sa zaposlenjem mađarskih, makedonskih isrpskih ispitanika/ispitanica i njihovih partne-ra/partnerki neznatno učestalije među ženamanego među muškarcima. Na drugoj strani, zabugarske ispitanike je karakteristična preovla-đujuća stabilnost zaposlenosti kako muškaracatako i žena.

Druga tesna veza između makropromena i promena u radnom statusu pojedi-naca utvrđena je u vremenu i razlozima gubitkaposla. Višak radne snage zbog privatizacije i ste-čaj nelikvidnih državnih fabrika glavni su raz-lozi gubljenja posla od strane bugarskih, make-donskih i mađarskih ispitanika. Na primer, is-pitanici iz Makedonije koji su izgubili posao udržavnim fabrikama ostali su bez posla uglav-nom u periodu između 1989. i 1996. godine,kada je, kao što je istakla Dimitrievska, kao po-sledica privatizacije stvorena čitava armija “ste-čajnih radnika”, koja se povećala od 156.000 u

1990. godini na 249.928 u 1997 (Dimitriev-ska, 1998: 29). Slična situacija je uočena i uBugarskoj (Muleskova i dr., 1999: 50). Sličnoje i u Mađarskoj, gde su ispitanici uglavnomisticali da su izgubili posao tokom prvih godinatranzicije, odnosno između 1989. i 1995. go-dine.

Međutim, u Srbiji je karakteri-stičnije gubljenje posla u vezi s ekonomskomkrizom izazvanom ekonomskim sankcijama iratom, odnosno povezano s ekonomskim mal-verzacijama političke elite i ratnim razaranji-ma.32 U kontekstu etničkih tenzija i rata tipič-no je i gubljenje posla usled etničke diskrimi-nacije, izbeglištva i opšte nesigurnosti koju do-nosi rat. Na primer, za većinu izbeglica napu-štanje doma značilo je ne samo prekid već i gu-bitak radnog mesta na duže vreme. Kao što je is-takao Milosavljević, to je nešto što karakterišeukupni društveni položaj većine izbeglica (samo10% izbeglica u Srbiji uspelo je da nađe privre-meni ili stalni posao). To ima i ozbiljne sociop-sihološke posledice, s obzirom na to da je većina(80%) odraslih izbeglica ranije imala stalno istabilno zaposlenje (Milosavljević, 1997: 12).

U svim zemljama obuhvaćenimistraživanjem ima ljudi koji su napuštali posaodobrovoljno da bi započeli privatni posao. Me-

290

Reč no. 70/16, jun 2003.

32Bar 300.000 osoba, od čega je 40% žena, ostalo je bez posla kao posledica razaranja izazva-nih NATO bombardovanjem. Bombardovanje je uticalo na smanjivanje na neophodni mi-nimum broja zaposlenih u privatnom sektoru, dok je više od polovine zaposlenih u držav-nim firmama poslato na “prinudni odmor” (Women – victims of aggression, Federal Go-vernment Report, 1999, str. 13). Jedan od najupečatljivijih primera nezaposlenosti izazva-ne NATO bombardovanjem dogodio se u fabrici automobila “Zastava” u Kragujevcu: “Pri-ča o radnicima koji su ostali bez posla je priča o većini ljudi u Kragujevcu. . . Sve je ovde po-vezano sa ‘Zastavom’... Kada je ona uništena, ceo grad je uništen. Danas je to dolina gladi.”(V. Simić “Depresija u dolini gladi”, Blic, 23. jul 1999).

đutim, ukoliko ne bi uspeli, obično ili nisuuspevali da nađu novi posao ili bi nalazili držav-ni ili drugi privatni posao. Nekada je nezapo-slenost bila rezultat otpuštanja radnika koji suradili u privatnoj firmi ili zatvaranja privatnefirme. Obično je to bilo posledica teškoća kojesu novi privatni preduzetnici imali u prilagođa-vanju novom ekonomskom sistemu i tržišnojekonomiji. U Srbiji je i ova pojava uglavnom bi-la povezana s ratom i izolacijom zemlje, što jeposebno došlo do izražaja tokom teške ekonom-ske krize izazvane bombardovanjem NATO-a, ito naročito tokom samog bombardovanja.

Pošto je tokom bombardovanjaopšte osećanje egzistencijalne nesigurnosti usvakom smislu poraslo, ljudi su imali tendenci-ju da izbegavaju one izdatke koji nisu bili neop-hodni. Tako su privatni preduzetnici često za-tvarali firme, prestajali da rade za neko vreme,otpuštali radnike i zapošljavali umesto njih svo-je rođake. Ljudi su prestajali da odlaze na posaoi zbog toga što je to postalo opasno ili nemogu-će zbog razaranja. Žene su napuštale posao da bise brinule o deci i domaćinstvu. Zbog toga su iizbeglice ponekad ostajale bez posla još pre na-puštanja svojih domova.33

U Makedoniji je, pored razlogapovezanih s tranzicijom, do gubljenje posla do-lazilo i usled političkih promena, odnosno za-tegnutih međuetničkih odnosa. Na primer, je-dan od ispitanika iz Makedonije koji je po zani-

manju profesor izgubio je posao u dvojezičnojškoli jer nije znao albanski jezik. Izgleda da raz-lozi za gubljenje posla nisu u znatnijoj meri po-vezani s polom ispitanika, mada su neke od mo-jih ispitanica iz Mađarske, kako je već rečeno,izgubile posao dok su se nalazile na porodilj-skom odsustvu.

Dok neki ljudi nisu bili u stanjuda nađu novi posao, neki su ranije ili kasnijeipak uspevali da se zaposle. Neki ljudi su bili ne-zaposleni samo kratko vreme tokom procesaprivatizacije, zatim su dobili posao ponovo u is-toj (kada je postala privatna) ili drugoj fabrici iliinstituciji. Međutim, čak i kratki periodi neza-poslenosti i adaptiranja na promenjenu orga-nizaciju rada u vezi s transformacijom vlasništvačesto su veoma stresni. Za neke ljude nesigur-nost je trajala duže i oni su uspeli da nađu noviposao tek kasnije, ili su se stalno naizmeničnozapošljavali i gubili posao sve vreme od kada sujednom postali nezaposleni. Dobar primer za toje ispitanik iz Mađarske:

Za svoju sadašnju firmu radim tri godi-ne. Pre toga radio sam jednu godinu zaodeljenje nepokretnosti u trinaestomokrugu. Pre toga, od 1993. do kraja1995. godine bio sam nezaposlen poštoje firma čiji sam bio direktor otišla u ste-čaj. Nakon toga sam prvo osnovao svojuprivatnu firmu koju sam držao oko dve

291


33Moja ranija istraživanja su pokazala da su žene koje su bile zaposlene pre rata prestajale darade kada je rat počeo jer su bile otpuštene, ili su postale višak radne snage, kao i zato što ni-su mogle da odlaze na posao zbog razrušenih saobraćajnica i prekida saobraćaja. Da bi pre-živele u odsustvu muževa, većina se okrenula poljoprivredi, odnosno aktivnostima kojima suse uobičajeno bavili muškarci. (Nikolić-Ristanović i dr., 1996: 17).

godine. Firma je bankrotirala a ja sam seosećao zaista veoma loše. Ponovo sam bionezaposlen više od godinu dana.

U sve četiri zemlje bila su prisutna sva tri obra-sca radnog statusa parova obuhvaćenih istraži-vanjem:

1. samo jedan partner je bio zaposlen svevreme tokom poslednjih deset godina;2. oba partnera su bila zaposlena sve vre-me;3. oba partnera su bila suočena sa neza-poslenošću neko vreme ili sve vreme to-kom poslednjih deset godina.

U okviru prvog obrasca moguće je razlikovatidva podobrasca, u zavisnosti od toga da li je uposlednjih deset godina preovlađivala zaposle-nost muža ili žene. Prvi obrazac,34 odnosnozaposlenost samo jednog partnera sve vreme,dok je drugi partner bio kraće ili duže vreme

nezaposlen, preovlađivao je među ispitanici-ma iz Makedonije. Međutim, za ispitanike izMađarske i Srbije najkarakterističniji je bioobrazac prema kome su oba partnera bila za-poslena sve vreme. Najzad, među bugarskimispitanicima sva tri obrasca su bila ravnomer-no prisutna.

Ispitanici/ispitanice koji su imalipartnere/partnerke koji su bili nezaposleni/ekraće ili duže vreme bili su obično oni čija fi-nansijska situacija je bila veoma loša. Kao što semoglo očekivati, najteža situacija je postojala udomaćinstvima gde su oba partnera bila neza-poslena duže vreme tokom posmatranih desetgodina. Međutim, preovlađujući obrazac za-poslenosti oba partnera među ispitanicima izSrbije ne sme biti uzet kao dokaz da su oni biliu boljoj situaciji u poređenju sa ispitanicima izdrugih zemalja. Naprotiv, to je samo jedan odnajmarkantnijih primera formalne prirodezaposlenosti u postkomunističkim i ratom po-gođenim zemljama. Ili, drugim rečima, to je

292

Reč no. 70/16, jun 2003.

34Među ispitanicima iz Makedonije samo četiri ispitanika, i to dva muškarca i dve žene, bila suzaposlena sve vreme. Ovaj podatak je u skladu sa analizom koju je uradio makedonski Zavodza statistiku, prema kojoj je u 1999. godini broj domaćinstava sa samo jednim zaposlenimčlanom u stalnom porastu (S. M. Vankov “Nivoto na siromastija postojano raste”, Nova Ma-kedonija, 20. oktobar 1999, str. 12). Takođe, jedna analiza koja se bavila radnim statusom ro-ditelja u Mađarskoj u periodu 1992-97, pokazala je veliko smanjenje broja porodica u koji-ma su oba roditelja radila (oko 10%, odnosno sa 48 na 38%), i blag pad broja porodica ukojima je samo majka radila (od 6,6 na 5,6%). Međutim, uočeno je izrazito povećanje bro-ja dece iz porodica u kojima je samo otac radio (do 6%), kao i blagi porast broja dece kojaodrastaju u porodicama u kojima nijedan roditelj ne radi (UNICEF, 1999: 39). Ovakva si-tuacija ima ozbiljne posledice na materijalno stanje porodica. Porodice u kojima samo je-dan supružnik zarađuje spadaju među najugroženiju kategoriju u Mađarskoj. Kako ističeAdamik, za vreme socijalizma je veštački bio uspostavljen sistem po kome su porodice imaledva hranioca, tj. u kome su oba supružnika zarađivala. Upravo stoga, tokom prvih godinatranzicije situacija u kojoj su se našle porodice bila je veoma teška, s obzirom na to da nijeustanovljen novi odnos zarađivanja od strane partnera, kao i s obzirom na to da je inflacijabila preko 30% a cene “skoro na svetskom nivou”. (Adamik, 1993: 208).

dokaz relativnog karaktera zaposlenosti kao in-dikatora socioekonomskog statusa ljudi u timzemljama. Dakle, iza maske formalne zaposle-nosti oba supružnika često se krije odsustvoekonomske aktivnosti i/ili zarađivanja za životod strane jednog ili čak oboje.35 Iako izgleda dau suštini nije bilo bitnije razlike u radnom sta-tusu ispitanika iz Srbije i Makedonije, eko-nomske posledice situacije u vezi s radnim sta-tusom ispitanika iz Srbije su ipak bile stresnijenego kod ispitanika iz Makedonije.

Problem nezaposlenosti ne ogra-ničava se, međutim, samo na gubljenje posla većje u vezi i sa nedostatkom novih poslova. Upra-vo stoga su ljudi koji su napustili posao zbog bo-lesti ili su dobili otkaz pre političkih promenaimali problem da nađu novi posao, pa su dužeili kraće vreme bili nezaposleni. Takođe, svi is-pitanici koji su su bili neko vreme (duže ili kra-će) nezaposleni, ali su u novije vreme uspeli dase zaposle, bili su starosti između 30 i 35 godi-na a posao koji su dobili bio je njihov prvi po-sao. Međutim, nije retko da su oni do posla do-šli upravo zato jer su prihvatili posao koji ne od-govara njihovom obrazovanju, tako da nije ret-kost da ljudi sa univerzitetskom diplomom radekao konobari, taksisti i sl.

Nedostatak novih poslova je bioproblem sa kojim su se suočavala odrasla decaispitanika u sve četiri zemlje. Međutim, izgledada je u tom pogledu ipak nešto bolja situacijabila u Mađarskoj. Naime, odrasla deca ispitani-

ka iz Mađarske sasvim retko su imala problem danađu posao. Nezaposlenost je uglavnom poga-đala one koji su imali niže obrazovanje, dok suosobe koje su imale visoko obrazovanje i znanjestranih jezika lako nalazile posao. Ovo nije čud-no kada se ima u vidu visok nivo stranih ulaga-nja i privatizacije u Mađarskoj. Međutim, svi is-pitanici iz Makedonije i Srbije, kao i skoro svi(sa samo jednim izuzetkom) iz Bugarske, koji suimali odraslu decu koja su završila školu, izjavi-li su da su njihova deca imala probleme da nađuposao. Oni su ili nezaposleni, odnosno eko-nomski zavisni od roditelja (ili zajedno s njimaprimaju socijalnu pomoć) ili rade “na crno”(bez osiguranja i bilo kakve zaštite) u privatnimfirmama.

Mlade žene često rade neprijavlje-no u privatnim kafeima i buticima. Takođe, čaki one koje su otišle u inostranstvo da bi našleposao, često tamo rade ilegalno. Na drugoj stra-ni, odrasla deca, kao i njihovi roditelji, nekadaimaju stalni posao ali nemaju redovne plate, za-rađuju samo s vremena na vreme radeći ad hocposlove, ili su im plate tako male da ne mogu dapokriju ni najosnovnije potrebe. Među naju-groženijima su deca Roma. Tako, na primer,deca jedne ispitanice, Romkinje iz Makedonije,koja je bila u izuzetno teškoj ekonomskoj situa-ciji, postala su narkomani. Uz to, ćerka je poče-la da zarađuje novac baveći se prostitucijom,pošto nije mogla da nađe posao, a roditelji nisubili u stanju da je izdržavaju.

293


35 Često se radi o osobama koje su na prinudnom odmoru kraće ili duže vreme, i to zbog togašto njihove fabrike ne rade uopšte ili rade sa smanjenim kapacitetom, zbog nedostatka siro-vina, zbog ekonomskih sankcija, jer je fabrika u celini ili delimično uništena u ratu i sl. Ta-kođe, ne tako retko, ljudi su prinuđeni da rade puno radno vreme, bez obzira na to što pri-maju samo simboličnu platu ili je uopšte ne primaju.

Neformalna zaposlenostPremda je većina ljudi formalno ostala u rad-nom odnosu, opadanje realne vrednosti pri-manja i visoka inflacija, kao posledica smanji-vanja društvenog proizvoda i drugih teškoća sakojima se suočavaju ekonomije postkomuni-stičkih društava, doveli su do obezvređivanjarada i radom ostvarenog dohotka toliko da suljudi bili primorani da traže alternativne nači-ne da bi zaradili za život. To se još u većoj meriodnosi na nezaposlene, koji su izgubili pravona socijalna primanja za nezaposlene, ili su taprimanja obezvređena. Tako su se i zaposleni36

i nezaposleni našli u situaciji da moraju da tra-že posao na neformalnom tržištu rada. Sve štoje prethodno rečeno o nestabilnosti, visokomstepenu promenljivosti i nesigurnosti formal-ne zaposlenosti važi, čak i u većoj meri, za ne-formalne oblike radnog angažovanja.

Među zemljama koje su obuhvaće-ne istraživanjem primećuju se razlike u pogleduspremnosti ljudi da prihvate neformalne oblikerada. Ta razlika najviše dolazi do izražaja u vezi sneformalnim poslovima koji predstavljaju do-punu za formalnu zaposlenost. Tako je, na pri-mer, dopunski rad bio karakterističan za mojeispitanike (muške i ženske) iz Mađarske, Srbije iBugarske, ali ne i za ispitanike iz Makedonije.Sličnosti su, međutim, daleko izraženije, a raz-like manje, kada su u pitanju neformalni poslo-vi kao zamena za formalnu zaposlenost.

Ispitanici iz Makedonije, koji subili zaposleni u državnim firmama, uglavnom

nisu bili u stanju da, baveći se svojim redovnimposlom, zarade za pristojan život. No, i poredtoga, oni su retko imali dodatni izvor prihoda,tj. dodatni posao. Oni ispitanici koji jesu imalidodatne poslove uglavnom su radili u okvirusvoje profesije. Međutim, za razliku od Make-donaca, državni posao je sasvim retko bio jedi-ni posao za ispitanike iz Bugarske, Mađarske iSrbije. Prema rezultatima jednog istraživanjasprovedenog u Srbiji, 38% ispitanika je biloprinuđeno da se pored “redovnog” zaposlenjabavi i nekim “dodatnim” poslom (Milošević,2002: 149). Državni posao je, dakle, uvek biokombinovan s drugim izvorima prihoda. Štavi-še, u Bugarskoj su posebno rasprostranjeni ne-puni radni odnos u privatnoj firmi, rad u sop-stvenoj režiji ili na svojoj zemlji, sitna trgovinai rad u kući. U većini slučajeva, dohodak koji seostvari od ovakvog dopunskog rada veći je oddohotka ostvarenog radom na državnom poslu(Garnizov, 1995: 19).

Žene su obično kao dodatne oba-vljale poslove iz sfere rada u domaćinstvu i, po-sebno u Srbiji, u vezi s krijumčarenjem robe izsusednih zemalja ili delova Srbije koji su u bli-zini granice. Pored prethodno pomenutih po-slova, ljudi su radili i na raznim dodatnim po-slovima iz okvira svoje profesije. Prema nekimizvorima, dodatne poslove u Bugarskoj i Srbijičešće obavljaju muškarci nego žene (UNDP,1998: 8; UNICEF, 1997: 24). Ponekad, ženesu u radnom odnosu u državnoj firmi, a dodat-no rade i u privatnoj firmi koja je vlasništvo

294

Reč no. 70/16, jun 2003.

36Udeo zaposlenih u neformalnom sektoru je veoma visok. Tako, na primer, prema jednojanketi iz 1997. godine, u SRJ su zaposleni činili 31,9% onih koji se javljaju na skrivenom tr-žištu rada (Cvejić, 2002: 134).

njihovog muža. Nije neuobičajeno i da, po od-lasku u penziju s državnog posla, penzionerinastavljaju da rade u privatnim firmama.

Kao što je već rečeno, neformalniposlovi kao supstituti formalne zaposlenosti ši-roko su rasprostranjeni u svim zemljama obu-hvaćenim istraživanjem. Zajednička karakeri-stika ispitanika iz sve četiri zemlje, koji su kraćeili duže vreme bili bez posla tokom poslednjihdeset godina, jeste da su svi oni obavljali nekuneformalnu delatnost. Žene, čak i kada imajuvisoko obrazovanje, često nalaze neformalneposlove u oblasti rada u domaćinstvu (na pri-mer čuvaju decu ili se brinu o starim licima,spremaju stanove, spremaju hranu za kućnudostavu i tome slično). Ispitanice iz Srbije i Ma-kedonije često su putovale u Bugarsku, Turskuili Mađarsku da bi kupovale robu koju su kasni-je preprodavale u svojim zemljama.37 Žene supokazale da su spremnije od muškaraca da pri-hvate neformalne poslove koji ne odgovarajunjihovom obrazovanju (Indshewa, Filipova iMarinova, intervjui, 1999). Međutim, veomateško je zaraditi novac na taj način, posebno ka-da se zna da se potražnja za poslovima vezanimza pomoć u kući i sličnim poslovima koji se tra-dicionalno smatraju ženskim smanjivala sa op-štim padom životnog standarda (Čoneva, inter-vju, 1999).

Žene izbeglice su u posebno teškojsituaciji. One uglavnom nalaze posao u privat-

nom sektoru (gde nisu registrovane i nemajuosiguranje), u oblasti sive ekonomije ili rada udomaćinstvu. Zbog izbegličkog statusa one su ujoš gorem položaju nego lokalno stanovništvo,jer imaju još manje šansi da dobiju stabilno za-poslenje. Suočene sa dramatičnim siroma-štvom, žene su primorane da prihvate poslovekoji im se nude, bez obzira na to što su ti poslo-vi neadekvatni i slabo plaćeni. Žene koje su za-poslene kod privatnika ili preko omladinske za-druge suočene su sa neizvesnošću i nesigurno-šću zaposlenja. Štaviše, one često moraju daprihvate dodatne poslove, izložene su eksploa-taciji i raznim ucenama (Mrvić-Petrović i Ste-vanović, 2000: 163).

Zapošljavanje ljudi bez ugovorazarad izbegavanja plaćanja poreza smatra se jed-nim od najčešćih oblika kršenja radnopravnihpropisa u Bugarskoj. Slabo plaćeni poslovi, kaoi poslovi bez socijalnog osiguranja i na kratakrok, daleko češće se nude ženama (posebnomladim) nego muškarcima. Štaviše, žene su usituaciji da takve poslove češće prihvataju negomuškarci i češće su izložene seksualnom uzne-miravanju na radnom mestu. S druge strane,žene starije od 35 godina imaju teškoće u nala-ženju posla, pošto poslodavci više vole da zapo-šljavaju mlade neudate žene bez dece, jer oče-kuju da one neće tako često ići na bolovanje kaoudate žene sa decom (WaD Repport, 1999: 2,Netkova, intervju, 1999).

295


37 Prema kazivanju prof. Amalije Jovanović, u Makedoniji je šverc bio posebno rasprostranjenmeđu albanskim muškarcima i Romima (muškarcima i ženama). Albanci su se, izmeđuostalog, bavili i švercom oružja (Jovanović, intervju, 1999). Takođe, iako su Romkinje od-uvek preovlađivale među ženama koje su radile po kućama, broj Makedonki koje su bile pri-morane da zarađuju na ovaj način povećavao se tokom perioda tranzicije (Čoneva, intervju,1999).

Za razliku od žena, muškarci preostaju nezaposleni nego što prihvataju slaboplaćene poslove, odnosno poslove koji ne od-govaraju njihovom obrazovanju. Rezultat togaje da, kada ostanu bez posla, muškarci čestodugo ostaju u statusu nezaposlenih, dosađujuse, postaju naprasiti a često i nasilni. Na dru-goj strani, kada muškarci prihvataju nefro-malne poslove, oni po pravilu biraju poslovekoji odgovaraju njihovom obrazovanju, odno-sno stručnoj spremi, ili, ako imaju zemlju,bave se sami, ili zajedno sa suprugom, poljo-privredom kao dopunskom ili alternativnomdelatnošću. U tom pogledu, muškarci u Srbi-ju su u izvesnoj meri bili izuzetak. Naime,zbog ekstremno teške ekonomske situacije,muškarci su, kao i žene, često bili u situaciji daprihvataju svaki posao, bez obzira na obrazo-vanje. Veoma često muškarci i žene su zajednobili uključeni u šverc i prodaju benzina – širo-ko rasprostranjen način sticanja prihodamnogih ljudi tokom ekonomskih sankcija. Iz-java jedne od mojih ispitanica predstavlja do-bru ilustraciju za to

U fabrici u kojoj sam radila poslednjihdeset godina često sam bila na prinud-nom odmoru. Ali, i kada sam radila, ni-sam dobijala platu. Često bih tada bežalasa posla i išla kući po kante sa benzinom.I onda sam išla na ulicu da prodajembenzin. Moj muž je dolazio kući u 3, ru-čao bi i dolazio da me odmeni. Ja bih išlakući da spremim večeru, operem sudo-ve, nahranim decu i onda ponovo naulicu. Tako smo preživljavali... Sada jedovoljno da vidim benzin pa da mi pri-

padne muka. Moj muž je ponekad išaopo benzin u Rumuniju i Bugarsku. Anekada smo ga kupovali od drugih šver-cera.

Žene nekada ne znaju mnogo o vrsti neformal-nog posla kojim se njihov muž bavi; muž im če-sto govori da zarađuje veoma malo ili ništa.Međutim, kada nijedan od partnera nema re-dovnu platu, oni su često primorani da se oslo-ne na socijalnu pomoć i/ili finansijsku pomoćroditelja, čak i onda kada jedan od njih ili obo-je imaju neki oblik neformalnog zaposlenja.Tokom 1999. godine, prema navodima prof.Ljubice Čoneve, 65.000 domaćinstava u Ma-kedoniji živelo je od socijalne pomoći, što je bi-lo nedovoljno za pokrivanje njihovih egzisten-cijalnih potreba (intervju, 1999). Izbeglice uSrbiji i Makedoniji nalazile su se u sličnoj situ-aciji.

Promene u pogledu vremena provedenog na radu i slobodnog vremenaPored očigledno visokog nivoa stresa zbog nesi-gurnosti povezane s promenama, promene uvezi sa zaposlenjem imaju znatan uticaj i na or-ganizaciju i kvalitet života u celini. Taj uticaj sena najdirektniji način ogleda u promenama uvezi sa dužinom kako radnog tako i slobodnogvremena.

Kada se analizira veza izmeđupromena u pogledu zaposlenosti i promenadužine vremena provedenog na radu, mogućeje identifikovati dve glavne kategorije ljudi: onečije je vreme provedeno na radu sada znatnoduže nego ranije i one čije radno vreme je osta-lo isto ili je čak skraćeno:

296

Reč no. 70/16, jun 2003.

a) ljudi koji su ranije radili u državnimfirmama, pa su kasnije postali privatnipreduzetnici i počeli da rade u privatnojfirmi, u neformalnom sektoru ili za ne-vladinu organizaciju, kao i oni koji radeu državnoj firmi i imaju stalni dodatniposao – dakle ljudi koji provode znatnoviše vremena na poslu sada nego ranije;b) ljudi koji su sve vreme bili zaposleni u(obično istoj) državnoj firmi, sa retkimdodatnim ekonomskim aktivnostima ilibez njih, i čije radno vreme se nije znat-nije promenilo u poslednjih deset godi-na ili je čak postalo kraće.

U Bugarskoj, u drugoj grupi su bili i neki odonih koji su od početka tranzicije sve vreme ra-dili u privatnim firmama ali nisu imali nikakvedodatne poslove, tako da su imali praktično istoradno vreme kao i ranije u državnim firmama.

Takođe, neki od ispitanika iz Ma-đarske i Srbije provodili su isto ili manje vreme-na na poslu zbog veće fleksibilnosti novog posla,promene statusa, zbog promenjene prirode iorganizacije posla, ili zbog smanjenih zahteva nanovom radnom mestu (u državnom ili privat-nom sektoru). Žene s malom decom radile sukraće nego ranije čak i onda kada su samozapo-slene, što je u neposrednoj vezi s činjenicom dasame brinu o deci. U Srbiji je prethodno pome-nuta druga grupa uključivala i penzionere kojirade skraćeno radno vreme, izbeglice i drugenezaposlene ljude koji se s vremena na vremeangažuju na privremenim poslovima.

Za sve četiri zemlje je zajedničkoda i žene i muškarci, koji imaju privatni biznis,rade u privatnoj firmi ili u neformalnom sekto-

ru (kao dopunskoj ili osnovnoj ekonomskoj ak-tivnosti), nemaju dovoljno ili nemaju uopšteslobodnog vremena. S obzirom na to, jedan is-pitanik iz Makedonije je izjavio:

Sada je kapitalizam i mora mnogo da seradi. U stvari, radi se bez odmora. Čak ikada spavam ili idem da posetim rodite-lje – posao mi je stalno u glavi.

Slična je i izjava ispitanice iz Mađarske:

Provodim osam sati na radnom mestu inajmanje još šest sati u privatnoj ordina-ciji. U proseku 13 sati dnevno... U osno-vi, moj suprug i ja radimo daleko više,zarađujemo mnogo više, ali i mnogo višeplaćamo. To uništava naš porodični ži-vot. Slobodno vreme uopšte više ne tro-šimo na porodicu već na privatni posao. Isvi ostali oko mene, moje kolege i prija-telji, žive na isti način.

Kao što je već rečeno, dodatni rad je mnogorasprostranjeniji među ispitanicima iz Bugar-ske, Mađarske i Srbije nego među ispitanicimaiz Makedonije. Kao posledica toga, u ovim ze-mljama osoba koje su tokom poslednjih godinapočele da rade duže radno vreme gotovo u jed-nakoj meri ima i među zaposlenima u državnimfirmama i u nevladinim organizacijama, kao imeđu privatnim preduzetnicima. Izgleda da suza Bugare, Mađare i Srbe promene u radnom islobodnom vremenu pre svega povezane sa ima-njem, odnosno nemanjem dopunskog posla (ilisa brojem poslova) a u manjoj meri sa vrstomzaposlenja, kao što je slučaj u Makedoniji.

297


Nedostatak slobodnog vremena jekarakterističan za žene koje su, nezavisno od vr-ste zaposlenja, dospele u situaciju da preuzmuteret kako plaćenog tako i domaćeg rada (naprimer zato što je njihov partner izgubio posaoili se razboleo).

Na drugoj strani, ljudi koji radesamo u državnim firmama uglavnom imaju do-voljno slobodnog vremena. Kao što se mogloočekivati, penzioneri i (formalno i neformal-no) nezaposleni obično su isticali da imaju su-više slobodnog vremena. Način na koji su oniprovodili to slobodno vreme u znatnoj meri serazlikovao, i to prvenstveno s obzirom na nji-hov pol. Dok muškarci imaju tendenciju da nerade ništa, da gledaju televiziju i lutaju, i da nepreuzimaju brigu o domaćinstvu i deci, ženeprvenstveno brinu o kući i deci ili unucima.Čak i nezaposlene žene nekada kažu da nemajuslobodnog vremena i to posebno onda kadaimaju više od dvoje male dece i/ili stare rodite-lje o kojima se brinu. Jedna od ispitanica izMakedonije rekla je sledeće o svom suprugu:

Dok je radio, provodio je osam sati naposlu. Od kada je izgubio posao, po ceodan je van kuće. Obično se vraća između2 i 3 sata noću.

Ispitanica iz Mađarske, koja, zajedno sa supru-gom, drži restoran, o svom slobodnom vreme-nu kaže:

Pa, ako stignem kući oko 7 sati uveče,nema šanse da se odmaram, već nasta-vljam sa kućnim poslovima i brigom odeci. Doduše, možda bih mogla bolje da

se organizujem i da dobijem više aktiv-nog slobodnog vremena. Jer sada, kadastignem da sednem posle celog dana ra-da, obično zaspim ispred televizora. Si-gurna sam da bi deca volela da ih češćevodimo negde van kuće preko vikenda,ali ja obično moram da radim bar jedandan vikenda. To je najgori deo našeg po-sla. Mi ne možemo da završimo posao u4 sata popodne već moramo stalno daradimo.

Takođe, ispitanice iz Srbije ponekad nisu pra-vile razliku između rada u kući i slobodnog vre-mena. One su govorile da imaju dovoljno slo-bodnog vremena ali, u isto vreme, one su isti-cale da to vreme koriste za obavljanje kućnihposlova.

Ako se osvrnemo na promene ko-je su povezane sa radnim statusom, izgleda daone, kako je primetio Deacon, odražavaju raz-like u nivou aktivnosti pojedinaca, odnosno unjihovoj spremnosti da postanu ekonomski idruštveno aktivni građani (Deacon, 1992: 11).Izgleda da je, kako u Makedoniji tako i u Ma-đarskoj, Bugarskoj i Srbiji, jedan deo stanovni-štva spreman i sposoban da bude aktivni subjektu novom (kapitalističkom) sistemu, dok drugideo u novoj situaciji ne nalazi rešenje za svojeprobleme (Szalai, 1992, navedeno prema Dea-con, 1992: 12; Garnizov, 1995: 11). Ili, kako jeprimetio Wnuk-Lipinski (navedeno premaSzalai i Orosz, 1992: 150):

Više slobode znači veću individualnuodgovornost za sopstveni život i indivi-dualizovaniji izbor životne karijere. Za

298

Reč no. 70/16, jun 2003.

neke to može biti nepodnošljiv teret... Utom kontekstu, pomoći bespomoćnimaizgleda da predstavlja najozbiljniji izazovsocijalnoj politici u postkomunističkomdruštvu.

Međutim, iskustva mojih ispitanika iz Bugarskei Srbije pokazuju da u društvima u kojima je si-tuacija ekstremno teška često nije dovoljno bitiekonomski aktivan građanin. U Srbiji, na pri-mer, broj onih koji, uprkos svojoj spremnosti isposobnosti, nisu u stanju da obezbede elemen-tarnu egzistenciju i ostvare socijalnu sigurnoststalno se povećavao u posmatranom periodu(Milosavjević, 1998: 20). Na primer, iako za-posleni u privatnim firmama i privatni vlasnicičesto imaju bolji standard od onih koji rade udržavnim firmama (Milić, 1995: 175), ta razlikaje bila vidljivija tokom prvih godina tranzicijenego kasnije. Zbog toga nije čudno da je oseća-nje bespomoćnosti bilo naglašenije među ispi-tanicima iz Srbije i Bugarske, kao i da su se,uprkos svom aktivnom suočavanju sa promena-ma na mikroplanu, ljudi osećali frustriranimjer nisu mogli ništa da promene na makropla-nu. Ovo potonje je posebno došlo do izražaja uSrbiji posle bombardovanja NATO-a, tako dase može reći da su bili u pravu oni koji su psiho-loško stanje cele nacije nazivali naučenom bes-pomoćnošću.38

Promene u finansijskoj situacijiSmanjivanje zaposlenosti, nominalnih i/ili re-alnih plata i penzija, odnosno neredovna pri-

manja ili potpuno odsustvo primanja, vodilo jeosiromašenju velikog dela stanovništva u post-komunističkim zemljama. Kao što je već istak-nuto, finansijska nesigurnost je egzistencijalniproblem koji najčešće navode ispitanici u svečetiri zemlje obuhvaćene istraživanjem.

Ispitanici koji nisu bili suočeni safinansijskim problemima ni u jednom mo-mentu tokom prvih deset godina tranzicije jesuretki izuzeci. To nije neobično ako se zna da uBugarskoj, na primer, oko 20% stanovnika ko-ji se smatraju relativno bogatim troše više negopreostalih 80% Bugara koji su blizu granice fi-zičkog opstanka (Raichev i dr., 2000: 70). Ili,kao što je ispitanik iz Mađarske primetio, “parhiljada ljudi je postalo veoma bogato, ali ne isrećnije od onih koji su osiromašili”.

Rezultati kako mog tako i drugihistraživanja pokazuju da materijalno blagosta-nje porodice zavisi od ekonomskog položaja svihnjenih članova, kao i da postoji veza između či-njenice da samo jedan član porodice zarađuje iekonomskih teškoća sa kojima se suočava poro-dica u postkomunističkom društvu.39 Među-tim, često čak i zaposlena lica ne zarađuju, ili suim primanja neredovna ili nedovoljna za život.Na primer, u Makedoniji je skoro jedna trećinazaposlenih bila na takozvanom “prinudnomodmoru” i nije dobijala nikakvu nadoknadu.Slična situacija je uočena i u Srbiji (Puzigaća,1999: 111).

Do pada životnog standarda upostkomunističkim zemljama došlo je i usledukidanja subvencija, brzog rasta cena i ukupnih

299


38Dr M. Popović, intervju u: S. Ast “Lica bez osmeha”, Vreme, 29. april 2000, str. 20. 39Videti stranu za primere.

životnih troškova (Dimitrievska, 1998: 29).Pored ekonomskih promena povezanih satranzicijom, u nekim zemljama, poput Srbije iMakedonije, finansijske teškoće i pad životnogstandarda bili su povezani i sa ratom na terito-riji bivše Jugoslavije: ekonomske sankcije i izo-lovanost Srbije, uništavanje fabrika i infra-strukture za vreme bombardovanja NATO-a(Srbija)40 i dolazak izbeglica iz Bosne, Hrvat-ske (Srbija) i sa Kosova (Srbija i Makedonija).

Većina izbeglica u Srbiji i Make-doniji bila je smeštena u privatnim kućama lju-di koji su i sami bili na ivici siromaštva, a da pritome nisu dobijali nikakvu finansijsku pomoćod države.41 S obzirom na to da je broj izbegli-ca u Srbiji stalno rastao u posmatranih desetgodina, ekonomska situacija u kojoj su se nala-zila domaćinstva koja su primila izbeglice bila jeposebno teška.

Stalno osiromašenje je bilo preo-vlađujući trend finansijske situacije porodicamojih ispitanika iz Srbije, Makedonije i Bugar-ske, dok je među ispitanicima iz Mađarske biloevidentno poboljšanje materijalne situacije,posebno poslednjih godina. Uočljiva je i znat-na razlika u pogledu stepena ekonomskih te-škoća sa kojima su bili suočeni ispitanici u raz-ličitim zemljama, posebno u vreme istraživa-nja. Kao što ću kasnije detaljnije pokazati, uvreme istraživanja zadovoljavanje osnovnih po-

treba ispitanika iz Mađarske bilo je manjeugroženo u poređenju sa ispitanicima iz drugihzemalja. Na drugoj strani, ispitanici iz Srbije suse suočavali sa najozbiljnijim materijanim pro-blemima. Ispitanici iz Srbije često su isticali rati sveopštu nesigurnost koja je s njim povezanakao jedan od glavnih problema sa kojim su seoni i njima bliska lica suočili u poslednjih desetgodina.42 Navedeni podaci očigledno su pove-zani s dinamikom i nivoom razvoja tranzicio-nih ekonomija u posmatranom desetogodi-šnjem periodu.

U najtežoj ekonomskoj situacijinašli su se, dakle, ispitanici iz Srbije. Istovre-meno, budući da je ekstreman, slučaj Srbije jejedan od najupečatljivijih primera kako se ma-krostrukturalne promene reflektuju na svako-dnevni život ljudi. Koincidencija hronologijepromena na makro i mikroplanu lako je uoč-ljiva: period između 1989. i 1993 (reformeAnte Markovića) ispitanici opisuju kao veomadobar; period između 1993. i 1995 (ekonom-ske sankcije, rat i hiperinflacija) – kao veomatežak (ali su im još uvek na raspolaganju bilerezerve deviza iz ranijeg perioda); 1995-1998(uklanjanje sankcija) – kao nešto bolji; 1999.godinu (sukob na Kosovu, bombardovanjeNATO-a, najstrože ekonomske sankcije i pot-puna izolacija zemlje) opisuju kao najgoru ilikao “katastrofu”. Za neke ljude, međutim, 1993.

300

Reč no. 70/16, jun 2003.

40Nakon napada NATO-a na Jugoslaviju, siromaštvo je još više povećano. Male plate su posta-le još manje, a isplata penzija i socijalnih beneficija je otežana.

41 S. Vukčević “Solidna podloga za eksploziju”, Nova Makedonija, 5. jul 1999, str. 11.42Prema jednom istraživanju, do 1993. godine svako četvrto domaćinstvo u Beogradu osećalo

je direktne posledice rata. Tokom 1994. godine čak 16% domaćinstava u Beogradu primiloje izbeglice, dok je svako peto domaćinstvo pomagalo izbeglice na neki drugi način (Blago-jević, 1997: 30). Situacija je postala još teža nakon egzodusa Srba iz Krajine i sa Kosova.

godina je bila najteža godina, s obzirom na toda su morali da se snalaze s bezvrednim zarada-ma u praznim prodavnicama, što su bile posle-dice hiperinflacije.

Za razliku od ispitanika iz drugihzemalja, nijedan od ispitanika iz Srbije, uklju-čujući i one koji su počeli privatni biznis ili sunaporno radili na nekoliko poslova, nije odgo-vorio da se njegova/njena finansijska situacijapoboljšala posle 1993. godine.43 Ispitanici izSrbije su sasvim retko odgovarali da im je finan-sijska situacija bila dobra i stabilna tokom po-smatranih deset godina (zahvaljujući velikimnaporima) ili da je bila jednako teška sve vreme(obično zbog njihove lične situacije koja je zah-tevala velika ulaganja na početku 90-ih, kao štoje, na primer, gradnja kuće, deca na univerzite-tu u drugom gradu i tome slično).

Preovlađujuća karakteristika ispi-tanika iz Srbije jeste da su, s obzirom na eko-nomske sankcije i hiperinflaciju, 1993. godineiskusili brzu promenu lične ekonomske sigur-nosti.44 To je bio šok od koga se u vreme istra-živanja još uvek nisu oporavili:

Između 1989. i 1992. godine bilo je jošuvek dobro. Imao sam dobru platu, oko1000 DM. Moja supruga u to vreme nijeradila jer smo imali malo dete i živeli smou iznajmljenom stanu. Pomagali su imoji roditelji koji su tada imali dobreplate, oko 2000 DM. A onda je sve po-stalo beznadežno. Otišao sam kao dobro-voljac u Slavoniju, ali sam posle kraćegvremena shvatio da to nije ono što sam jamislio. Kada sam se vratio, počela je in-flacija i ja sam izgubio posao u državnojfirmi u kojoj sam radio. Moja poslednjaplata vredela je 2 DM. Tada sam dobioveoma dobru ponudu i otišao da radimkod jednog privatnika. Prvih par godinabilo je dobro, ali su onda, kada je markapočela da raste, plate počele da padaju.Najgore je bilo kada sam napustio posao.Pokušavao sam da počnem privatni bi-znis ali nisam bio uspešan jer nisam mo-gao da izađem na kraj s reketom. Prošlogleta smo jedva preživeli. Onda sam našaonovi posao. Plata mi nije velika ali imam

301


43U stvari, jedini izuzeci u tom pogledu su, paradoksalno, dve ispitanice-izbeglice, koje su re-kle da se njihova materijalna situacija poboljšavala stalno dok su bile u Krajini, odnosno naKosovu. Životni standard koji su one, prema sopstvenom opisu, imale pre dolaska u Srbiju,bio je u potpunoj suprotnosti sa životnim standardom ostatka ispitanika koji su živeli u Sr-biji (bez Kosova) sve vreme tokom posmatranih deset godina. To nije neobično kada se znada su ljudi iz Krajine imali zemlju i drugu imovinu koju su stekli u predratnom periodu.Takođe, od dolaska Miloševića na vlast, Srbi sa Kosova nisu imali problema da nađu posao izaradu, zahvaljujući otpuštanju Albanaca, ekspanziji crnog tržišta i sive ekonomije (IzveštajHelsinškog komiteta za ljudska prava, 2000).

44Brzina i intenzitet pogoršanja ekonomske situacije i uslova života u Srbiji bili su evidentni iu okolnosti da je između 1989. i 1994. godine, tj. za samo četiri godine, društveni proizvodopao za 54,3% (Blagojević, 1997: 29). Najveći porast inflacije i najdramatičniji pad život-nog standarda ikada zabeležen u svetskoj istoriji ostavio je duboke tragove u svakodnevnomživotu ljudi (Blagojević, 1997: 76).

stalne prihode. Tako, bilo je promenlji-vo, ali poslednje dve godine je veoma lo-še. (Pravnik, 38 godina, oženjen, otacdvoje maloletne dece)

Za vreme Ante Markovića mogao sam daizdržavam decu i moja finansijska situa-cija se brzo poboljšavala: postao sam šef iimao platu oko 1000 DM. Plaćao samkiriju za stan 300 DM i ostatak je bio vi-še nego dovoljan za život. Posle je kirijaostala ista dok je moja plata smanjena.Kada mi je plata pala na 150 DM, moraosam da napustim posao i potražim novi.Svi znamo da smo živeli bolje za vremehiperinflacije, jer smo mogli da se sna-đemo sa čekovima i devizama. Ali sada sucene otišle na gore, dok marka stoji naistom nivou. Siguran sam da će sad takoda nas stegnu da nećemo moći da preži-vimo. (33 godine, srednja škola, razve-den, otac dvoje maloletne dece).

Teške posledice koje je inflacija iz 1993. godineimala po ekonomsku sigurnost i ukupan životljudi u Srbiji, posebno na život žena, opisala je iispitanica iz Novog Sada, 42-godišnja univerzi-tetska profesorka, udata, majka dvoje dece:

U to vreme bilo je strašno. Sećam se da jesestra mog brata došla iz Nemačke za Bo-žić. Uzela sam platu i htela da kupimhleb da imamo za Božić. Ispred prodav-nice je bio red a pored njega policajac, saautomatskom puškom u rukama. U tovreme sam za svoju platu mogla da ku-pim dva kilograma hleba. Za celu platu.

Ali red je bio dug, i kada sam došla nared hleba više nije bilo. Vratila sam sekući i počela da plačem, jer je Božić a jamoram da mesim hleb.

Drugu, jednako brzu promenu iskusile su i iz-beglice koje su došle u Srbiju iz Bosne, Krajinei s Kosova. Promena je povezana sa gubitkomposla, odnosno zarade i imovine, što je vodilogubitku ekonomske sigurnosti i zavisnosti odnedovoljne socijalne pomoći i siromašnih ljudiu zemlji koja ih je primila. Izjave poput “živelismo normalno a sad nemamo ni kašiku ni šo-lju”, “napustila sam kuću ostavivši svu svojuimovinu, sve, ceo život” i “ceo moj život je staou jednu kesu” (Mrvić-Petrović i Stevanović,2000: 155) najčešći su opisi te promene, kojedaju same izbeglice.

Izbeglice su u Srbiji morale da sesuoče ne samo sa znatnim promenama sopstve-ne ekonomske situacije već i sa smanjivanjemekonomskih mogućnosti i životnog standardanjihovih domaćina (Nikolić-Ristanović i dr.,1996: 44). Kao što je primetila Mrvić-Petro-vić, izbeglice su sasvim očigledno postale do-datni teret porodicama koje su ih primile:

Te porodice, iako su u početku pokazi-vale velike simpatije za izbeglice, poste-peno su se rastrzale između moralneobaveze da pomognu izbeglicama i ma-terijalne i/ili emocionalne nesposobno-sti da to zaista učine. (Mrvić-Petrović,2000: 180)

Ekstremno teška ekonomska situacija u SRJ to-kom 1993. godine uticala je i na pogoršanje si-

302

Reč no. 70/16, jun 2003.

tuacije u kojoj su se nalazile izbeglice. Naime, sapooštravanjem ekonomskih sankcija i produblji-vanjem ekonomske krize, izbeglice su osećale po-sledice više od domaćeg stanovništva. Kao što jeistakla izbeglica Vera Stojković na radionici Ženau crnom, “jedna za drugom, nestajale su povla-stice. Mesečni paketi sa sredstvima za higijenu susmanjeni, navodno zbog smanjivanja humani-tarne pomoći” (Women in Black, 1994: 100).

Kao i ispitanici iz Srbije, ispitani-ci iz Makedonije su period reformi Ante Mar-kovića uglavnom opisali kao veoma dobar, a po-goršavanje ekonomske situacije za njih je uglav-nom počelo – takođe – 1993. godine. Kao i udrugim zemljama, pogoršanje finansijske situa-cije ispitanika iz Makedonije pretežno je biloposledica sledećih faktora: gubitak posla ili ne-redovna primanja jednog ili oba partnera; sma-njivanje realnih plata kao posledica inflacije;odlazak u penziju,45 odnosno niske penzije,nezaposlenost odrasle dece, koja su, zajedno sasvojim porodicama, i dalje bila zavisna od rodi-telja46 i/ili novi troškovi, kao što su troškoviškolovanja, lečenja i sl. Ispitanici iz Makedoni-je su kao najteži period u finansijskom smislunajčešće opisivali period između 1993. i 1997.godine (pad društvenog proizvoda, hiperinfla-cija i uticaj ekonomskih sankcija uvedenihSRJ), iako su u vreme istraživanja mnogi odnjih još uvek bili na ivici preživljavanja.

Osiromašenje je, takođe, preovla-đujuća karakteristika ispitanika iz Bugarske. Is-pitanici iz Bugarske su prve godine tranzicijeopisivali ili kao stabilne ili kao, po njih, najgoreu finansijskom smislu. U to vreme stanovniciBugarske su se suočili s prvom teškom ekonom-skom krizom, ali ta kriza još uvek nije imala većiuticaj na njihovo zapošljavanje i socijalna pri-manja. Za neke ispitanike iz Bugarske najteži jebio period između 1993. i 1997. godine, kojiujedno predstavlja najteži period bugarske tran-zicije (Netkova, intervju, 1999). Taj period jeobeležila druga teška ekonomska kriza koja je bi-la praćena hiperinflacijom. Uprkos očiglednimnaporima koje su ispitanici iz Bugarske ulagalikako bi povećali svoje zarade dopunskim (obič-no nekoliko) poslovima i zamenom državnogposla privatnim, u vreme kada su rađeni inter-vjui trend pogoršanja finansijske situacije jošuvek je bio karakterističan za većinu ispitanika.

Međutim, finansijska situacijajednog broja ljudi je posle izvesnog vremenapočela da se poboljšava. Ali čak i ispitanici kojiu vreme ispitivanja nisu imali finansijske pro-bleme bili su suočeni sa finansijskim teškoćamau pojedinim periodima tokom ispitivanih desetgodina. Sasvim retko, ispitanici su izjavljivalida imaju zadovoljavajući životni standard.

U porodicama ispitanika iz Make-donije čiji članovi su počeli privatni biznis i

303


45Treba napomenuti da penzionisanje nije uvek vezano za isunjvanje uslova za penziju. Mno-gi ljudi u stvari nisu imali drugi izbor osim ranijeg odlaska u penziju – jer su ostali bez po-sla i nisu mogli da nađu novi.

46U postkomunističkim zemljama uobičajeno je da deca ostaju zavisna od finansijske podrškeroditelja čak i kada stvore sopstvenu porodicu (Toth, 1993: 216). U situaciji široko raspro-stranjenog osiromašenja, roditelji često nisu u stanju da na odgovarajući način izdržavajudecu što vodi u tenzije i druge probleme u odnosima na relaciji roditelji-deca.

uspeli u njemu, gde su jedan ili oba partnerakoji su ostali bez posla uspeli da nađu novi po-sao, ili gde su oni čija primanja nisu bila do-voljna počeli da zarađuju više obavljanjem do-datnih poslova, finansijska situacija je počela dase poboljšava, uglavnom posle 1997. godine.

Ispitanici iz Bugarske koji su izja-vili da je njihova finansijska situacija bila sta-bilna ili da se poboljšavala tokom posmatranihdeset godina su, pored uspešnih privatnih bi-znismena, bili još i direktori državnih firmi inevladinih organizacija, kao i naučni radnici,čiji je dodatni prihod dolazio od stipendija za-padnih fondacija. Međutim, ispitanici iz Bu-garske koji su bili zaposleni u privatnim firma-ma ili su bili vlasnici privatnih firmi u nekimslučajevima su svoju finansijsku situaciju opisa-li kao “sve goru” ili kao “potpunu oskudicu”.Čak i u slučajevima parova gde su oba partnerabila zaposlena u privatnim firmama, finansij-ska situacija nije počela da se poboljšava. Na-protiv, nastavila je da se pogoršava.

Ponekad, stabilna finansijska si-tuacija jeste rezultat novčane pomoći roditelja,ili je, u slučaju Albanaca iz Makedonije, čestovezana za rad muškaraca u inostranstvu (Jova-nović, intervju, 1999). Takođe, nekada je dopogoršanja ili poboljšanja finansijske situacijedolazilo u vezi sa promenama u porodici iliradnom statusu pojedinih članova (na primer,rođenje dece, deca su otišla od kuće ili se zapo-slila, član porodice je otišao u penziju ili umroi tome slično).

Za razliku od ispitanika iz Make-donije, Bugarske i Srbije, u vreme istraživanjaosnovne egzistencijalne potrebe ispitanika izMađarske su sasvim retko bile ugrožene. Ispi-

tanici su često isticali da sada moraju da rademnogo više kako bi zadržali stil života na koji sunavikli, ili da neke stvari sada ne mogu da kupeili ne mogu da ih kupe u količini na koju su na-vikli (na primer voće, knjige, odeću i tomeslično). Preovlađujuća karakteristika mađar-skog uzorka jeste osećanje stalne ekonomskenesigurnosti koja je posledica stalnih i nepred-vidivih promena ekonomske situacije. Skorosvaki ispitanik bio je suočen sa privremenom,kraćom ili dužom finansijskom krizom, najče-šće počev od 1994/5. godine, čemu je sledilonedavno poboljšanje finansijske situacije. Fi-nansijska kriza često je bila izazvana gubitkomposla jednog ili oba partnera, neuspehom uprivatnom biznisu, investiranjem u otvaranjeprivatnog preduzeća ili padom realnih plata dokog je došlo usled inflacije ili povećanja pore-za. Na drugoj strani, do znatnog poboljšanja jeobično dolazilo nakon dobijanja posla, odno-sno kada je privatni biznis počeo da donosiprofit. Međutim, iako su osnovne potrebe bilemanje ugrožene nego u drugim zemljama, is-pitanici čija ekonomska situacija se znatno po-boljšala u odnosu na onu iz perioda pre tranzi-cije takođe su bili retki. U Mađarskoj, kao i uMakedoniji, ispitanici čija se finansijska situa-cija najviše poboljšala bili su uspešni privatnibiznismeni, i to posebno onda kada su obapartnera i/ili njihova deca vodili privatni posao(zajedno ili odvojeno).

Uplašeni od života: promene u životnom standardu i kvalitetu životaKod velikog dela građana Makedonije, Srbije iBugarske osiromašenje je očigledno u padu ži-votnog standarda i kvaliteta života u celini. U

304

Reč no. 70/16, jun 2003.

proseku, pre promena, ljudi su mogli da ku-puju kvalitetniju hranu i odeću, i da izlaze urestorane47 i idu na odmor, ili da redovno za-menjuju aparate i nameštaj u domaćinstvu.Sada jedva uspevaju da plate račune48 i kupenajosnovnije stvari (Milosavljević, 1998: 20).

Najveći deo dohotka ljudi običnotroše na hranu. Međutim, neki ljudi ne mogu dakupe ni dovoljno hrane. Prema rezultatima is-traživanja, prosečan stanovnik Bugarske trošioko 50% svog dohotka na hranu i nije u moguć-nosti da kupi stranu robu, koja se pojavila uprodavnicama nakon promena (Netkova, inter-vju, 1999). Godine 1999. 100.000 građana Sr-bije hranilo se u javnim kuhinjama, a 150.000je dobijalo druge vidove socijalne pomoći.49

Kućni aparati, kao i automobil,ukoliko ga uopšte imaju, obično su stari desetili više godina. Neki ispitanici iz Bugarske i Sr-bije morali su da prodaju automobile da bi do-šli do novca kako bi preživeli.50 Zbog visokihcena i nestašice benzina kao i zbog nedostatkanovca za održavanje, jedan deo ispitanika iz Sr-

bije prestao je da vozi kola. Za razliku od svojihroditelja u vreme socijalizma, mladi ljudi retkomogu da priušte sebi kupovinu kućnih aparatai, posebno, automobila. Neka istraživanja po-kazuju da samo 10% Bugara ima mogućnosti dakupi nove kućne aparate. Od toga je 80% ljuditokom posmatranih deset godina kupilo samonovi televizor (Netkova, intervju, 1999).

Negativne promene u svakodnev-nom životu imale su za posledicu opadanje ose-ćanja sigurnosti, ispunjenosti i zadovoljstva ži-votom u celini (Čoneva, intervju, 1999). Onesu doprinele i razvoju čitavog niza egzistencijal-nih strahova među stanovnicima Bugarske iMakedonije, poput straha od nezaposlenosti,straha od gladi (Garnizov, 1995: 17), straha odbudućnosti, ili, prema Jovanovskom, “straha odživota više nego straha od smrti” (Jovanovski,1998: 95). Prema istraživanjima javnog mnje-nja (1997, 1999) dve trećine Bugara oseća velikii stalni strah od opadajućeg životnog standarda iosiromašenja.51 Siromaštvo u Bugarskoj karak-teriše ekstremno široka rasprostranjenost i du-

305


47Zanimljivo je da su ispitanici iz Bugarske, uprkos finansijskim problemima, u vreme istra-živanja još uvek bili u mogućnosti da izlaze u restorane. Objašnjenje za to se može naći u kul-turi, pristupačnim cenama u mnogim restoranima, kao i u činjenici da je izlazak u restoranpostao zamena za druženje u kući. Naime, mnogi od novijih restorana u Sofiji su locirani ukućama, ili u blizini kuća vlasnika restorana a hrana i atmosfera u njima veoma podsećaju nadomaću.

48U jesen 1999. godine, u Bugarskoj je grejanje za 550.000 domaćinstava ili za oko milionljudi bilo plaćeno preko vladinog programa socijane pomoći (G. Lanzov, Nosen Trud, 28-29.oktobar 1999).

49R. Dubajić u “Pomoć za izbeglice, raseljene i socijalno ugrožene”, Danas, 22. oktobar 1999. 50Takođe, prema jednom drugom istraživanju, koje se bavilo promenama u svakodnevnom

životu ljudi u Srbiji 90-ih, oko jedne polovine ispitanika koji su prodavali deo svoje imovi-ne moralo je to da učini da bi preživelo (Milošević, 2002: 152).

51 Center for Marketing & Social Studies, 1997; International Center for Minority Studies &Intercultural Relations, 1999.

bina. Zbog toga preživljavanje52 predstavljaključnu reč bugarske tranzicije.

Pored straha od gladi i straha odnezaposlenosti, najrasprostranjeniji strahovimeđu građanima Srbije bili su: strah od rata,strah od bolesti i nemogućnosti lečenja, kao istrah od proterivanja, koji su osećale sve etničkegrupe. Godine 1999. ovim strahovima je prido-dat i strah od vlasti (Puzigaća, 1999: 118, 119).

Ispitanici iz Makedonije opisalisu promenu u svom porodičnom budžetu nasledeći način:

Ranije smo išli na odmor, vozili kola,kupovali stanove, jeli dobru hranu i ku-povali dobru odeću – sada nismo u mo-gućnosti da kupimo cipele.

Moja supruga i ja nosimo odećukoju nam kupuje ćerka koja živi u ino-stranstvu. Nećemo da uzmemo od njepare, samo odeću kao poklon, zato što neželimo da zna u kakvoj smo užasnoj fi-nansijskoj situaciji.

Do 1993. mogli smo da kupimonameštaj, ali posle toga nismo bili u sta-nju ni struju da platimo. Novac za hranusu nam davali roditelji. Godina 1994. jeza nas bila katastrofalna.

Do 1996. godine uspevali smonekako da se snađemo i platimo računei stan. Posle 1996. godine postalo jeužasno. Zimi smo često ostajali bez gre-janja jer nismo mogli da platimo struju.Nismo imali para ni za hranu. Plaćalismo dugove tako što smo radili u pro-davnici koja nam je davala hranu na ve-resiju.

Slično iskustvo imali su i ispitanici iz Bugarskei Srbije:

Najčešće, nezavisno od vrste posla kojiimate, u državnoj ili privatnoj firmi, nemožete da zaradite za pristojan život.Plata često nije dovoljna da pokrije tro-škove prevoza do radnog mesta. A kadtreba da platiš račun, para za to nema.(Ispitanik iz Bugarske)

Pre deset godina smo kupili stan. Danasnemamo dovoljno ni za hranu. (Ispita-nik iz Bugarske)

Ranije sam mogao da kupim kola. Sadami je najveći luksuz kada deci kupimšunku. (Ispitanik iz Srbije)

306

Reč no. 70/16, jun 2003.

52U tom kontekstu razvili su se različiti oblici naturalne privrede. Prema podacima BBSS Ga-lup istraživanja (na uzorku od 11.200 ispitanika) 9% ljudi preživljava na hrani koju samiproizvode, a 45% se hrani pretežno hranom koju sami spremaju (Raichev i dr. , 2000: 70).Beda vodi u degradaciju. Godine 1999. jedan od deset stanovnika Bugarske nije kupovao sa-pun, niti je bio u mogućnosti da ga dobije na drugi način. Svaki peti stanovnik Bugarske, ilijedan i po milion ljudi, nije mogao da nabavi pastu za zube. Svaka četvrta žena nije bila u sta-nju da kupi ili na drugi način nabavi donje rublje ili dezodorans (National RepresentativeSurvey of “Mediana” Agency, januar 2000, Trud Daily, 19. 2. 2000).

Za vreme Anta Markovića mogli smo dakupimo mikrotalasnu pećnicu. Svi su ihkupovali, pa i mi. A sada, ako se nešto ukući pokvari, to je prava katastrofa. Eto,šporet nam se pokvario i ne može da sepopravi. Uspeli smo da kupimo nov prekonekih švercerskih kanala i morali smo daplatimo 900 DM u kešu. A bio je jedan odjeftinijih. To je užasna cena u našoj eko-nomskoj situaciji. (Ispitanik iz Srbije)

Na drugoj strani, sasvim očekivano, ispitanici izMakedonije i Bugarske čiji se životni standardpopravio jesu oni čija se finansijska situacijapopravila tokom poslednjih godina. Oni su, popravilu, mogli da kupe nove električne aparate,uključujući i one koje prosečni građanin nijebio u stanju da kupi ni pre promena (na pri-mer, kompjuter, mikrotalasna pećnica, fotoko-pir i i tome slično). Ipak, i oni su retko kupova-li aparate poput, recimo, mašine za pranje po-suđa. Međutim, ukupni kvalitet života ispitani-ka čija finansijska situacija se poboljšala često jepogoršan, jer ih je rad iscrpljivao i nisu imalivremena da na parvi način potroše novac koji bizaradili. To je posebno izraženo u Makedoniji.Tako, na primer, uprkos činjenici da je finan-sijska situacija dozvoljavala pojedinim ispitani-cima da izlaze u restoran ili da idu na odmor,oni sada to čine ređe nego ranije:

Imali smo manje novca ali je bilo dovolj-no za život. Sada imamo mnogo više –možemo da idemo na odmor, u restora-ne itd. – ali nemamo vremena. Uopštenemamo slobodnog vremena. (Ispitani-ca iz Makedonije)

Ranije smo mnogo češće izlazili sa prija-teljima i rođacima. Sada nemamo vre-mena zbog posla, sastanaka i službenihputovanja. (Ispitanica iz Bugarske)

Kao što sam već rekla, za ispitanike iz Srbije ka-rakteristično je da čak ni oni koji su imali pri-vatni biznis, dopunske poslove ili radili napor-no u neformalnom sektoru nisu iskusili pobolj-šanje svoje finansijske situacije. Najviše što suuspeli da postignu bilo je da održe svoj životnistandard na pristojnom nivou. Oni su, i to po-sebno žene, žrtvovali sopstvene potrebe kako biobezbedili decu. Na primer, čak i ljudi koji suostavljali utisak bolje ekonomske situiranosti uodnosu na druge nisu bili u stanju da kupe no-va kola, stan ili kućne aparate. Uticaj promenana ove ispitanike očito je bio dvostruko negati-van: na jednoj strani, oni su trpeli poslediceekonomskih teškoća, koje nisu mogli da izbegnuuprkos svom napornom radu, a na drugoj stra-ni trpeli su i posledice prekomernog rada i ne-dostatka slobodnog vremena. Oba uticaja su bi-la veoma stresna i doprinela su stvaranju oseća-nja bespomoćnosti jer su svi njihovi napori če-sto izgledali besmisleni.

Posmatrajući iz perspektive mojihispitanika iz Mađarske, životni standard Mađaraje bio manje ugrožen od životnog standarda lju-di u drugim zemljama obuhvaćenim istraživa-njem. Preovlađujuća karakteristika ispitanika izMađarske bila je da u vreme istraživanja oni ni-su imali problema da kupe osnovne stvari, kaošto je hrana, ili da plate račune. Međutim, padživotnog standarda očigledan je i u Mađarskoj.To se ogleda u podacima koji pokazuju da ispita-nici nisu mogli da kupe stvari, uključujući i hra-

307


nu, istog kvaliteta kao ranije, da su se njihovemogućnosti investiranja u obrazovanje i zabavu(uključujući knjige) smanjile i da nisu bili ustanju da kupuju stvari koje spadaju u luksuz.

Druga preovlađujuća karakteri-stika ispitanika iz Mađarske jeste to da im nji-hova finansijska situacija dozvoljava da izlaze urestorane. Takođe, ispitanici iz Mađarske suuglavnom smatrali da imaju sve što im je po-trebno od pokućstva, i, ako nisu u skorije vremekupovali nove stvari, obično se radilo o tome daim one nisu bile potrebne, a ređe da nisu bili ustanju da ih kupe. Primetila sam da je, nasu-prot Makedoncima i Bugarima, većina ispita-nika iz Mađarske kupila nove kućne aparate to-kom poslednjih deset godina, pri čemu se radio aparatima koje nisu sebi mogli da priušte zavreme socijalizma, odnosno koje su mogli dakupe samo oni ispitanici iz Bugarske i Makedo-nije koji se mogu smatrati novim bogatašima(na primer mikrotalasna pećnica, kompjuter,klavir, muzički stub i tome slično). Oni suuglavnom imali kola koja su, neretko, bila nova(nisu bila polovna). Neki od ispitanika su ima-li dovoljno novca za kupovinu kola ali nisu že-leli da ih kupe. Primećuje se i bitna razlika iz-među onoga što su ispitanici iz Mađarske, najednoj strani, i ispitanici iz Bugarske i Makedo-nije, na drugoj strani, podrazumevali pod sta-rim kolima.53 Ispitanici iz Mađarske sasvimretko bili su bez kola ili su, zbog loše finansijskesituacije, bili primorani da ih prodaju. Među-tim, za razliku od ispitanika iz Bugarske, koji sumorali da prodaju kola da bi preživeli, ispitani-

ci iz Mađarske su to radili da bi došli do novcaza investiranje u druge stvari, kao što je, na pri-mer, renoviranje kuće ili kupovina stana.

U pogledu mogućnosti odlaska naodmor, kao jednog od indikatora promene ži-votnog standarda i kvaliteta života, identifiko-vala sam tri grupe ljudi:

1) ljudi koji su ranije išli redovno na od-mor, ali su tokom posmatranih deset go-dina prestali to da čine, ili su, zbog loši-je finansijske situacije, išli na kraće od-more, ili bliže mestu stanovanja;2) ljudi koji, iz raznih razloga, nikadanisu išli na odmor;3) ljudi koji su ranije redovno išli na od-mor, i koji to i sada sebi mogu da priu-šte, ali više ne idu ili idu na kraće vremejer nemaju dovoljno vremena za to.

Kod ispitanika iz Makedonije jednako su pri-sutna sva tri obrasca, dok većina ispitanika izostalih zemalja koja je odgovorila da i dalje imamogućnosti da ide na odmor na odmoru pro-vodi kraće vreme ili odlazi u mesta koja su blizumesta stanovanja. Ispitanici koji su odgovorilida su prestali da idu na odmor učinili su to zbognedostatka novca ili vremena, dok su oni koji suskratili vreme ili udaljenost uglavnom kao raz-log navodili nedostatak novca. Takođe, jedandeo ispitanika, posebno ispitanici iz Srbije,odmor su provodili u sopstvenim ili vikednica-ma svojih prijatelja ili u radničkim, odnosnodečjim odmaralištima.

308

Reč no. 70/16, jun 2003.

53 Za Mađare, na primer, automobil kupljen početkom 90-ih godina bio je star, dok su Buga-ri i Makedonci smatrali starim automobil koji su kao nov ili čak polovan kupili pre više oddeset godina.

Nedostatak vremena kao razlog dase ne ide na odmor obično je bio povezan sasopstvenim privatnim biznisom ili sa obavezamavezanim za dodatni posao. Tako, na primer, is-pitanicima iz Makedonije koji su radili kod pri-vatnika zajedničko je to da, uprkos finansijskimmogućnostima koje su im dozvoljavale da idu naodmor, obično nisu nigde išli. Oni su provodi-li odmor radeći, a i kada bi negde otišli nisu bi-li u stanju da se opuste, već su sve vreme mislilio poslu. U takvoj situaciji, žene ponekad idu sa-me sa decom na odmor dok muževi ostaju da ra-de. Sve skupa, to je imalo negativni uticaj naodnose u braku, s obzirom na ranije stečenunaviku da se na odmor ide zajedno i u daleko re-laksiranijoj atmosferi.

Retki slučajevi (dva) znatnije po-zitivne promene uočeni su samo u Mađarskoj ito među ispitanicima koji su odgovorili da sada,za razliku od pre, mogu da idu u inostranstvo.To, drugim rečima, znači da su moji ispitanicisamo retko imali i novac i vreme da idu redovnona odmor, a još ređe su bili u prilici da odmorprovedu u inostranstvu. Oba ispitanika koja suodgovorila da su im se mogućnosti za odlazak naodmor znatno poboljšale bili su privatni bizni-smeni, čije partnerke su se, takođe, bavile pri-vatnim biznisom.

StanovanjeKao i građani drugih postkomunističkih zema-lja, građani Makedonije, Bugarske, Mađarske iSrbije obično žive u sopstvenim,54 iznajmlje-

nim ili stanovima i kućama svojih roditelja. Zaveliki deo građana stambeni problem, koji jebio izražen i za vreme socijalizma, pogoršao setokom tranzicije i u vezi s ratom. Negativnepromene u vezi sa stambenim prilikama poseb-no su stresne za izbeglice i porodice koje su ihprimile u Srbiji i Makedoniji.

Analiza odgovora ispitanika o nji-hovoj stambenoj situaciji ukazuje na postojanjetri osnovna obrasca:

1) loša stambena situacija (bez stana ilineodgovarajući stan, stalno seljenje, iz-beglica itd.);2) pristojna i stabilna stambena situacijatokom poslednjih deset godina (ima stan,ali obično nije odgovarajuće veličine);3) vrlo dobra stambena situacija (vrlo ve-like kuće, sagrađene tokom poslednjihdeset godina).

Ova tri obrasca postojala su u svim zemljamaobuhvaćenim istraživanjem, ali su među ispita-nicima iz različitih zemalja bila prisutna u raz-ličitoj meri. Tako, na primer, loša stambena si-tuacija, sa izraženim negativnim posledicamapo porodične odnose, jeste obrazac koji je pre-ovlađivao među ispitanicima iz Makedonije iBugarske. Međutim, iako ređe, isti obrazac jebio prisutan u znatnoj meri i među ispitanici-ma iz Srbije i Mađarske, gde, inače, preovlađu-je stabilna i pristojna stambena situacija. Pri-meri trećeg obrasca su retki.

309


54To su najčešće stanovi koje su građani dobili od države i kasnije otkupili za simbolične sumenovca. Takođe, to su stanovi koji obično ne odgovaraju veličini porodice. Međutim, nekiljudi su, takođe, imali privatne kuće koje su kupili ili sami izgradili.

Ispitanici koji nemaju sopstvenistan a nemaju ni mogućnosti da ga kupe ili iznaj-me očigledno su u najgoroj situaciji u svim ze-mljama. To su najčešće mladi ljudi koji su tekpočeli da stvaraju porodice i koji obično žive saroditeljima i/ili rođacima mnogo godina nakonšto dobiju decu. To često čini porodični životnepodnošljivim s obzirom na to da dve, a nekadai tri porodice žive pod istim krovom.55 Ponekadsu oni koji su jedno vreme živeli u iznajmljenimstanovima prinuđeni da se vrate da stanuju sa ro-diteljima jer više nisu u stanju da plaćaju iznajm-ljene stanove i račune. Jedan ekstremni slučaj tevrste opisao je muški ispitanik iz Makedonije:

Za vreme Anta Markovića, kada smomogli da platimo kiriju, živeli smo upristojnom stanu. Od 1996. godine donedavno živeli smo u dve sobe u istomstanu sa mojom majkom. Pre tri mesecamoj brat je, zajedno sa svojom porodi-com, došao da živi sa nama, tako da smomi morali da se preselimo u jednu malusobu. Od tada se sve vreme svađamo.Bilo je i nasilja tako da je policija moralada interveniše.

Povratak od nuklearne na višegeneracijsku po-rodicu takođe je bio nužan za one koji, uprkosčinjenici da su imali sopstveni stan ili kuću,

nisu ekonomski bili u stanju da žive samostal-no. Oni su ponekad prodavali ili davali u na-jam svoj stan i vraćali se da žive sa roditeljima.A nekada su njihovi rođaci prodavali ili iz-najmljivali svoje stanove i dolazili da žive sanjima, ili, kao u slučaju dva ispitanika iz Ma-đarske, odlazili da žive u ustanovama za bes-kućnike. U Makedoniji, kao što je istakao Traj-kovski, patrijarhalna lojalnost i solidarnostpostali su izraženiji tokom tranzicije s obziromna to da ljudi nisu mogli da prežive bez mate-rijalne podrške šire porodice. Ljudi su biliprimorani da žive jedni blizu drugih ili zajed-no kako bi uštedeli i omogućili preživljavanje(Trajkovski, 1998: 71).

U Srbiji i Makedoniji pogoršanjestambene situacije bilo je povezano i sa etničkimkonfliktima, odnosno sa dolaskom izbeglica imeđunarodnih snaga. Dolazak izbeglica, koje sunajčešće bile smeštane sa prijateljima i rođaci-ma, učinilo je stambenu situaciju ekstremno te-škom, kako za same izbeglice tako i za njihovedomaćine, nezavisno od toga kakva je ranije bilanjihova stambena situacija. Štaviše, kao što je is-takao jedan ispitanik iz Srbije, prvi talas migra-cije iz oblasti zahvaćenih konfliktom obično sučinili bogati ljudi, koji su kupovali ili iznajmlji-vali stanove u Srbiji. To je imalo uticaj na pove-ćanje cena kirija i, samim tim, na pogoršanjeukupne stambene situacije ljudi u Srbiji.56

310

Reč no. 70/16, jun 2003.

55 Slična situacija postoji i među albanskim stanovništvom, ali, prema prof. Amaliji Jovanović, toje povezano u većoj meri sa tradicijom nego sa nužnošću (Jovanović, intervju, 1999). Slično jei sa Romima u svim zemljama kao i sa turskom manjinom u Bugarskoj, čija se (tradicionalno)velika domaćinstva smatraju značajnim faktorom siromaštva ovih grupa (UNDP, 1998a: 83).

56Slična situacija je postojala u Makedoniji, ali prvenstveno u vezi sa povećanjem cena koje jebilo posledica povećanog prisustva međunarodnih vojnih snaga u ovoj zemlji (Čoneva, in-tervju, 1999).

Izbeglice koje su bile smeštene u adhoc stvorenim izbegličkim centrima bile su oči-gledno u najgoroj stambenoj situaciji u Srbiji iMakedoniji (Mrvić-Petrović i Stevanović,2000: 160; Mrvić-Petrović, 2000: 102). Po-jedini izbeglički centri u Srbiji ličili su na prava“predvorja pakla”,57 ili na “geta za stare i bole-sne ljude”.58 Gubitak privatnosti i porodičneorganizacije, odnosno porodičnih uloga, naji-zraženiji je u kolektivnim izbegličkim centri-ma.59 Posle proterivanja Srba sa Kosova, mno-ge, posebno stare izbeglice bez porodice, posta-le su beskućnici ili su se neprestano selile odjednog rođaka do drugog. Jedna od upečatljivihilustracija beznadežne stambene i ukupne situ-acije izbeglica i njihovih domaćina u Srbiji sa-držana je u rečima Rade Vujović, starice, izbe-glice s Kosova:

Tako, kad vidim da im smetam, tražimim pare za voz pa idem kod drugih rođa-ka. Od kad sam stigla s Kosova napravilasam ceo krug. Bila sam kod svih – nikome nije isterao ali me niko nije ni zadr-žavao. Najbolje je bilo sa komšijama mogbratanca iz Kragujevca. Primili su me jersu fini ljudi. Ali posle nedelju dana samvidela kako žive: nisu imali hleba, nisuimali para ni za sebe, i svi su spavali ujednoj sobi. Imaju samo tu jednu sobu.Ali svi su bili fini prema meni kao da samnjihova. Ali ja sam videla da sam im te-

ret. Ja sam ti kao putujuća lutrija – onajkod koga umrem će da plati moju sahra-nu. Volela bih da umrem negde na pu-tu... Tako... Negde.

Stabilna i pristojna stambena situacija karakte-ristična je za ljude koji imaju stan odgovarajućeveličine, bilo da su ga dobili od države, kupiliga, ili su im ga kupili roditelji (pre ili tokomtranzicije). Ovaj obrazac je preovlađivao međuispitanicima iz Mađarske i Srbije, dok je neštoređe bio prisutan među ispitanicima iz Bugar-ske i Makedonije. Ova grupa se sastoji, posebnou Mađarskoj, od ljudi čija se porodična struktu-ra nije bitnije promenila tokom poslednjih de-set godina, ili se promena sastojala u tome da suse pojedini članovi porodice odselili tako da jestan postao komotniji za život. U Srbiji se u dvaslučaja radilo o ljudima koji su se, legalno ilinelegalno, uselili u neodgovarajuće zajedničkeprostorije u državnim zgradama, sredili ih iprilagodili za manje-više pristojan život.

Znatnije poboljšanje, to jest eks-tremno dobra stambena situacija (obično velikekuće) u poređenju sa prosekom za odgovarajućuzemlju, karakteristična je za nove privatne bi-znismene, direktore/direktorke velikih držav-nih firmi, kao i za one koji su uspeli da zaradeznatan novac obavljajući razne dopunske poslo-ve. U Makedoniji, Bugarskoj i Mađarskoj, onisu često uspevali da male stanove ili roditeljskesobe zamene kućama od 200-300 kvadratnih

311


57 Z. Tmušić “Predvorje pakla ispod zlatiborsog raja”, Blic, 8. 1. 1999. 58B. Kaljević “Lica bez osmeha”, Vreme, 29. 4. 2000, str. 21. 59Psihološkinja Nada Polovina, u: M. Milosavljević “Mrzim svoju majku”, NIN, 27. 4. 2000,

str. 30.

metara. Neretko, oni su i iznajmljivali otku-pljene državne stanove i tako ostvarivali dodat-ne prihode.

Rod i siromaštvoIako siromaštvo pogađa i žene i muškarce, fak-tori koji utiču na siromašenje imaju uglavnomveći uticaj na žene nego na muškarce, i to zbogspecifičnih karakeristika ženskog roda i sa njimpovezanog statusa i mogućnosti. Siromaštvopogađa žene na drastičniji način nego muškar-ce jer se od njih očekuje da nastave da uspešnonose narasli teret obaveza u domaćinstvu. Padživotnog standarda praćen je, pre svega, pove-ćanjem porodičnih obaveza žena.

Žene obavljaju kućne poslove naprimitivniji način, a njihove mogućnosti kori-šćenja pomoći u kući se smanjuju. Ovo je po-sebno došlo do izražaja u Srbiji za vreme bom-bardovanja NATO-a, kao i u drugim delovimabivše Jugoslavije koji su bili pogođeni etničkimsukobima. Na primer, zbog granatiranja,bombardovanja i drugih vojnih akcija, ljudi suostajali bez struje i vode u dugim vremenskimperiodima, što je vođenje domaćinstva i brigu odeci činilo teškim (Nikolić-Ristanović i dr.,1996: 18).

Istovremeno, doprinos muškara-ca brizi o deci i ispunjavanju obaveza u doma-ćinstvu, po pravilu, skroman je i zavisi od nji-hove volje da li će i koliko u tome učestvovati.To je potvrđeno odgovorima dobijenim odstrane ispitanika iz sve četiri zemlje obuhvaćeneistraživanjem. Muškarci uglavnom uopšte neučestvuju u obavljanju kućnih poslova ili uče-stvuju samo marginalno i u skladu sa tradicio-nalnom rodnom podelom poslova. Međutim,

iako ređe, ima i slučajeva gde postoji manje tra-dicionalna podela poslova. Oni su prisutnijimeđu ispitanicima iz Bugarske i Mađarske, aređi među ispitanicima iz Makedonije i Srbije.

Kako je dobro istakao Burgoyne(1987: 54), što su više muževljeva muškost iosećaj samopoštovanja bazirani na identiteturadnika i hranioca porodice, utoliko je teženjegovoj supruzi da preuzme tu ulogu ili da gaubedi da treba više da se bavi kućom. Međutim,doprinos muškarca je izraženiji u poslovimakoji se tradicionalno smatraju muškim, ali se, unormalnim okolnostima, za njihovo obavljanjeangažuju plaćeni radnici (npr. razne popravkeu kući, zidanje, razne vrste fizičkog rada itd.).Kao i ženin rad u kući, tako i ovakav način do-prinosa muškarca obično u znatnoj meri štedikućni budžet. Međutim, veoma je teško utvrdi-ti pravi odnos muškog i ženskog doprinosa utom pogledu, pošto, pored tradicionalnih žen-skih obaveza, uvećane obaveze žena u domaćin-stvu nekada uključuju i obaveze koje se tradici-onalno smatraju muškim.

Prema istraživanju mađarskogZavoda za statistiku, premda su poslovi u do-maćinstvu oduvek smatrani obavezom žene,posle 1993. godine prosečno vreme koje su že-ne mesečno trošile na njih je za više od 10%premašivalo vreme koje su muškarci trošili naplaćeni rad. Ovakav odnos je postojao uprkosčinjenici da je vreme koje muškarci provode naplaćenom radu smanjeno za više od dva puta.Dok su žene 50% slobodnog vremena koje sudobile nakon što su ostale bez posla koristile zaobavljanje poslova u domaćinstvu, muškarci sukoristili samo jednu petinu novostečenog slo-bodnog vremena za obaveze u kući. Takva situ-

312

Reč no. 70/16, jun 2003.

acija postavlja nerešive probleme posebno onimženama koje su uspele da zadrže svoje radnomesto (Frey, 1998: 8). Slično je primećeno i naZapadu. Na primer, kako ističe Cohen, istraži-vanje uticaja muške nezaposlenosti na porodič-ne odnose, koje je sprovedeno među otpušte-nim radnicima u teškoj industriji, nudi malodokaza o povećanoj aktivnosti ovih muškaraca udomaćinstvu. Štaviše, slično podacima dobije-nim mojim istraživanjem, ovo istraživanje uka-zuje čak na oklevanje žena da prihvate povećanoangažovanje muškaraca koje doživljavaju kaouplitanje u ono što smatraju sopstvenim dome-nom (Cohen, 1987: 28).

Povećanje vremena potrebnog zaobavljanje poslova u domaćinstvu može biti ob-jašnjeno i smanjenjem broja domaćinstava kojasu u stanju da koriste spoljnu pomoć u kući, kaošto je čišćenje, čuvanje dece i sl. Na primer, od1986. godine broj domaćinstava u Mađarskojkoja su koristila neki oblik pomoći prepoloviose, dok je broj domaćinstava koja nisu mogla ilinisu želela da koriste pomoć u kući povećan odjedne na dve trećine. Kako primećuje Frey,očigledno je da s povećanjem siromaštva ima svemanje porodica koje mogu da koriste pomoć ukući, koja je za njih postala preskupa. Raspolo-živost ponude usluga koje mogu da pomognuporodici takođe se smanjila, što je dodatnosmanjilo mogućnosti ljudi da ih koriste (Frey,1998: 8).

Pomenuti efekti tranzicije potvr-đeni su i nalazima mog istraživanja u sve četirizemlje, prema kojima, s retkim izuzecima po-vremenog korišćenja drugih usluga, jedina po-moć koju žene imaju jeste ona koju dobijaju odsvojih roditelja, rođaka i korišćenjem dečjih

vrtića. I dok su neke od ispitanica ranije redov-no ili povremeno koristile pojedine oblikedruštvenih servisa, druge to nisu nikada činile:zato što nisu mogle iz finansijskih razloga, jerim nije bilo potrebno, ili zato što to nisu žele-le. Na drugoj strani, međutim, odgovori na pi-tanja o vremenu koje žene troše na poslove udomaćinstvu i brigu o deci ukazuju na to da po-stoje dva suprotna obrasca povezana sa ženinimradom van kuće, sa promenama u porodičnomživotu i raspoloživošću pomoći u kući. Žene ko-je provode manje vremena na poslu ili uopštene idu na posao, i/ili imaju malu decu, ili sebrinu o starima i/ili unucima, obično su odgo-varale da sad troše više vremena na bavljenjedomaćinstvom nego ranije. Pored toga, u Srbi-ji (očigledno zbog izrazito teške ekonomske si-tuacije), pojedine žene odgovaraju da morajuviše da rade i u kući i van nje kako bi na jednojstrani zaradile novac a na drugoj smanjile tro-škove. Neke žene su odgovorile da troše viševremena na poslove u domaćinstvu nego ranijejer su im sve stvari u domaćinstvu stare i traževiše vremena za održavanje. S druge strane, že-ne koje su odgovorile da troše manje vremenana kućne poslove su, po pravilu, one koje sadarade duže radno vreme, kao i one koje mogu daplate neke oblike pomoći (obično žene kojeimaju privatni posao ili su privatne preduzet-nice). Žene koje imaju odraslu decu ili su raz-vedene imaju manje obaveza u kući čak i kadarade manje van kuće nego ranije.

Međutim, jedna analiza subjek-tivnih osećanja uticaja osiromašenja na mu-škarce i žene pokazuje da oba pola osećaju da suoni ti koji su pogođeniji. I, što je posebno za-nimljivo, osećanja oba pola su tesno povezana s

313


njihovim tradicionalnim ulogama. Muškarcimisle da su oni više pogođeni zbog svoje tradi-cionalne uloge hranilaca porodice, dok je stavžena baziran na nedostatku uslova za normalnoispunjavanje uloge domaćice i majke (na pri-mer ne može da pripremi normalan obrok) i zabrigu o sopstvenom izgledu (Dimitrievska,1999: 189).

Samohrane majke su u posebnoteškoj ekonomskoj situaciji. Kao i u zapadnimzemljama (Crompton i Mann, 1994: VI), raz-vod je jedan od najznačajnijih faktora ženskogsiromaštva. Na primer, u Bugarskoj, u periodupre 1990. godine razvod je prvenstveno izazi-vao moralnu osudu, a mnogo ređe ekonomskeprobleme. Međutim, danas je ekonomska krizazasenila osećaj sramote i razvedenim ženamadonela novi problem, koji ranije nije postojao:preživljavanje. Žene kojima u 90% slučajevaposle razvoda biva dodeljeno starateljstvo naddecom sada su u situaciji da moraju da se snala-ze kako bi obezbedile zamenu za drugi dohodak(UNDP, 1998: 17). Štaviše, kao što je istaklaSpeder, siromašne žene u Mađarskoj žive ili kaosamohrane majke ili sa jednim članom porodi-ce – obično sa sinom koji napušta porodicu ka-snije nego ćerka ili se vraća majci posle razvoda.Razvod se u Mađarskoj smatra većim faktoromrizika od siromaštva za žene nego za muškarce(Speder, 1997: 130).

Žene iz Srbije su, međutim, po-stajale samohrane majke, odnosno “glava poro-dice”, i usled posledica rata. Pri tom je važnopomenuti da, za razliku od zemalja u tranzicijikoje nisu iskusile rat, u Srbiji su žene bile u si-tuaciji da budu “glava porodice” čak i onda ka-da su bile udate. Naime, početak rata obično

znači i vojnu mobilizaciju muškaraca, tako dasu žene, bez obzira na to da li odluče da ostanuna ratom zahvaćenom području ili da odu u iz-beglištvo, prinuđene da se brinu o sebi, deci istarima, bez ikakve pomoći svojih muževa (Mr-vić-Petrović i Stevanović, 2000: 152). Žene,čiji muževi su ubijeni, postali invalidi ili zaro-bljeni, kao i one koje nisu znale gde su im mu-ževi i šta se s njima događa, bile su u još težoj si-tuaciji, jer su bile pogođene ne samo siroma-štvom i brigom o muževima već i ozbiljnim tra-umama. To je njihovu borbu za preživljavanječinilo još težom.

Jedan od najznačajnijih faktorasiromaštva kako žena tako i muškaraca jeste sta-rost. Mladi i stari su među najugroženijima(UNDP, 1998a: 83). Kako ističe Speder, međuženama su najugroženije starije generacije, doksu među muškarcima najsiromašniji mladi(Speder, 1997: 131). Ekonomska situacija mla-dih, posebno mladih muškaraca, u Srbiji je do-datno bila pogoršana uticajem političkih fakto-ra. Mladi ljudi koji su bili protiv Miloševićevogrežima bili su u najgoroj situaciji, pošto običnonisu imali drugi izbor nego da emigriraju ilipotraže zaradu na crnom tržištu (Danković, uWomen in Black, 1994: 109).

Starost utiče na smanjenje spo-sobnosti za rad i preuzimanje dodatnih poslo-va, zbog čega su penzije postale glavni, i, u veći-ni slučajeva, jedini izvor prihoda. Zbog niskihpenzija, ljudi i porodice koje zavise od penzijasu siromašni (UNDP, 1998: 15; Speder, 1997:130). Položaj penzionera u Srbiji, na primer,posebno u vreme najsnažnije krize, bio je, uodnosu na ostale grupe, znatno lošiji nego udrigim zemljama (Lazić, 2002: 30).

314

Reč no. 70/16, jun 2003.

Samohrane stare žene u velikimgradovima bile su u posebno teškoj situaciji uBugarskoj, jer njihove penzije nisu mogle bitidopunjene prihodom iz poljoprivrede kao naselu, dok su, u isto vreme, cene struje i grejanjabile takve da su znatno premašivale finansijskemogućnosti penzionera. One definitivno pred-stavljaju najsiromašniju društvenu grupu u Bu-garskoj i Mađarskoj, a, najverovatnije, i u dru-gim postkomunističkim zemljama. Kada imajusopstveni stan, one su obično primorane da gaprodaju, kupe manji stan i žive od razlike u ce-ni. Međutim, s obzirom na svoju starost, ove že-ne često u takvim transakcijama postaju žrtveprevare, tako da se dešava da ostanu i bez stana ibez novca.60

Problemi starih nisu samo novča-ni. Njihovi problemi su i socijalni i psihološki“s obzirom na to da se odnose i na razočaranje iusamljenost, gubljenje iluzija i vrednosti”(UNDP, 1998: 23). To je posebno teško poga-đalo stare izbeglice, i, posebno, žene izbeglice(Knežić, 2000: 42).

Svakodnevni život i promene povezane s ratomIako su sve zemlje koje su bile obuhvaćene istra-živanjem osetile posledice ratova u bivšoj Jugo-slaviji, uključujući i bombardovanje NATO-a,njihov uticaj na svakodnevni život ljudi bio jenajizraženiji u Srbiji. Prethodna analiza poka-zala je neke od posledica rata na socijalni i eko-nomski status ljudi koji su bili direktno ili indi-rektno pogođeni ratom. Te posledice su često

slične posledicama koje su zabeležene u drugimratovima, kao što su, na primer, posledice IIsvetskog rata na nemački narod (Moeller, 1993:3; Karstedt, 1993).

Međutim, pored očiglednih ne-gativnih posledica koje je imao u pogledu sma-njivanja mogućnosti zapošljavanja, zarađivanjaza život, pogoršanja stambene situacije i ukup-nog životnog standarda i kvaliteta života ljudi,posebno izbeglica, rat je i na drugi način uticaona svakodnevni život ljudi. Ti uticaji su često is-prepleteni i višestruki, i uključuju posebno:

a) prisilni prekid normalnog života istres izazvan ratom;b) migraciju (prisilnu ili da bi se izbeglaanticipirana opasnost) i stres koji je sanjom povezan;c) odsustvo muškarca iz porodičnog živo-ta (zbog učešća u ratu ili izbegavanja voj-ne službe i sl.), i sa tim povezane prome-ne strukture porodice i društvenog i eko-nomskog položaja žene;d) poremećaj međuetničkih odnosa,promene etničkih identiteta i etničkadiskriminacija.

Stresovi koji se javljaju kao rezultat promenapovezanih s ratom uvek su višestruki, dugotraj-ni i kumulirani. Dok izbeglice obično imajuakumulirane stresove proistekle iz rata i izbe-gličkog statusa, ratni stresovi ljudi iz Srbije iza-zvani su bombardovanjem NATO-a i nadove-

315


60 Takav slučaj je zabeležen u bugarskom listu Nosen trud: pošto je ostala bez stana i novca, 83-godišnja Fidanka Nadeva, koja nije mogla da živi od svoje penzije od 42 leva, i koja nijeimala porodicu, tražila je od lekara da joj daju inekciju koja bi joj pomogla da umre (Nosentrud, 12-13. novembar, 1999, str. 24).

zali su se na stresove vezane za društvene i eko-nomske promene proistekle iz parcijalne tran-zicije, ekonomskih sankcija i etničkih sukoba ubivšoj Jugoslaviji.

Rat, sam po sebi, znači iznenadnii prisilni prekid normalnog života koji utiče nagubljenje perspektive, tako da se sam taj nagliprekid doživljava kao nasilje. Na taj način rat sudoživele kako izbeglice iz raznih krajeva bivšeJugoslavije tako i građani Srbije pogođenibombardovanjem NATO-a (Blagojević, 2000:XIII; Vidaković, 1999: 56). Za mnoge ljude, aposebno za žene koje čine većinu izbegličke po-pulacije, stres zbog napuštanja kuće i odlaska uizbeglištvo predstavlja jedan u nizu stresova iza-zvanih ratom. Stres zbog odlaska je posebno iz-ražen onda kada je odlazak iznenadan i prisi-lan. To je upečatljivo opisala žena izbeglica izKrajine, koja je bila intervjuisana za potrebejednog od mojih prethodnih istraživanja:

Sedeli smo šćućureni u traktoru, pitaju-ći se samo šta je ovo, kud nas put vodi,kuda sav ovaj narod ide, šta se događa, zarje moguće da napuštamo svoje domove isvoja ognjišta? Cijelim putem sam plaka-la ne toliko zbog same kuće i namještaja unjoj nego zbog srušenog života, zbog gu-bljenja svog identiteta, gubitka nečegsvog bliskog, ognjišta, slavljenja slave.Ostao je iza nas jedan cijeli drugačiji ži-vot, uspomene, osjećaji, djetinjstvo,rodna kuća – sve se to nikad više neće vra-titi. (Nikolić-Ristanović i dr., 1996: 30)

Gubitak prethodnog društvenog i ekonomskogstatusa doveo je izbeglice do ekonomske i dru-

štvene nemoći. Istovremeno sa geografskim,društvenim i psihološkim iskorenjivanjem, iz-beglice su izgubile vrlo važan deo svoje socijalnesigurnosti, koju su nekada imale u okviru ne-formalnih, formalnih i instutucionalnih dru-štvenih mreža. Svi ti gubici su vodili u veomatešku sociopsihološku i ličnu situaciju, u kojojse gube identitet i subjektivitet, postaje zavisani dolazi u poziciju objekta – u najvećem brojudruštvenih odnosa koji se uspostavljaju u izbe-glištvu (Milosavljević, 1997: 12). Takođe, sagubitkom zaposlenja, gubi se i većina drugihsocijalnih prava. Sa dezintegracijom Jugoslavi-je mnogi ljudi su izgubili ranije državljanstvo, azbog rata nisu mogli da dobiju novo. Zbog togamnoge izbeglice nisu mogle da napuste Srbiju ipokušaju da nađu bolje uslove života u drugimzemljama.

Život u izbeglištvu predstavljatraumu koja je pridodata traumama rata i pri-silne migracije, tako da se može govoriti oakumulaciji stresova, odnosno trauma. Kaošto je dobro primetila Vlajković, ljudi koji senalaze u izbeglištvu suočeni su sa dve velikegrupe zahteva za adaptaciju: sa prihvatanjem iprevazilaženjem onoga što su doživeli pre do-laska u izbeglištvo, i sa adaptiranjem na sve štoživot u izbeglištvu donosi. Vrlo često to znači“suočavanje i prilagođavanje na gubitak drageosobe, traumatska iskustva, gubitak doma iimovine koju je sticalo više generacija, gubitakprijatelja, gubitak predmeta koji imaju dra-gocenu simboličku vrednost, kao što su foto-grafije dragih osoba, promene životnih navi-ka, siromaštvo, gubitak profesionalnog iden-titeta, zavisnost od drugih, osećanje nesigur-nosti i bespomoćnosti, društvenu marginali-

316

Reč no. 70/16, jun 2003.

zaciju i stigmatizaciju i, u isto vreme, nužnostočuvanja mentalnog zdravlja, nade, životnogsmisla i sposobnosti donošenja konstruktivnihodluka, suštinskih za dalji život” (Vlajković,1997: 23).

Sve do sada navedeno postaje jošizraženije i teže kada se izbeglice nađu u zemljisa potpuno drugačijom kulturom i načinom ži-vota (na primer, izbeglice iz Bosne u zemljamazapadne Evrope). Takođe, problemi adaptacijei traume izbeglištva postaju dublji sa svakim no-vim iskustvom prisilnog odlaska. Neki ljudi uSrbiji su dvostruke, trostruke ili četvorostrukeizbeglice (na primer, ljudi koji su morali da po-begnu iz drugih krajeva Hrvatske u Krajinu, za-tim iz Krajine na Kosovo i onda sa Kosova ucentralnu Srbiju).

S obzirom na to da početak rataobično dovodi do razdvajanja muških i ženskihčlanova porodice, broj porodica koje su, pri-vremeno ili stalno, postale nepotpune naglo sepovaćava (Moeller, 1993: 3). Iako broj potpu-nih izbegličkih porodica, posebno kada su u pi-tanju izbeglice iz Krajine i sa Kosova, nije be-značajan, nepotpune porodice preovlađujumeđu izbegličkom populacijom, pri čemu jeposebno često odsustvo muža i oca.

Odsustvo je privremeno (privre-meno nepotpune porodice), kada je otac ilimuž učesnik rata, kada je izbeglica u nekoj dru-goj zemlji ili se krije kako bi izbegao vojnu slu-žbu. Na drugoj strani, stalno nepotpune poro-dice nastaju kao rezultat smrti muža ili oca. Pri-vremeno odsustvo muža, kao i stalno, predsta-vlja veliki teret za ženu, koja mora sama da sebori kako bi obezbedila egzistenciju porodice.Psihološki efekti privremenog i stalnog odsustva

su, takođe, slični, iako se razlikuje intenzitettraume koju izazivaju.

Žene koje su u ratu izgubile muže-ve duboko su traumirane tim gubitkom i suoče-ne su sa preuzimanjem svih porodičnih obave-za, koje je često teško podneti. Na drugoj strani,žene, posebno žene izbeglice, preživljavajuozbiljne traume izazvane razdvajanjem od dra-gih im osoba. To razdvajanje posebno teško pa-da ženama iz mešovitih brakova. Kao što ističeMrvić-Petrović, “njihova etnička pripadnostbila je izvor neprijatnosti u novoj sredini, neza-visno od toga koliko su lojalnosti pokazivaleprema nacionalnoj grupi svog muža. One su'izdale' sopstveni narod, a da pri tome nisuuspele da se izbore za mesto među sunarodnici-ma svog supruga” (Mrvić-Petrovič, 2000: 137).Lišene podrške nove sredine, ove žene su pr-venstveno bile okrenute ka emocionalnoj raz-meni u okviru sopstvene nuklearne porodice.Upravo zbog toga, one su razdvajanje ili gubitakmuža posebno teško podnosile.

Kao što je primećeno u drugimratovima (Moeller, 1993: 29), promene ustrukturi porodice izazvane razdvajanjem, od-nosno odsustvom muškaraca, često stvarajuprobleme u odnosima kada se porodica ponovonađe na okupu. Za parove različite nacionalno-sti situacija je još komplikovanija s obzirom nato da su se nacionalizam i apstraktna međunaci-onalna mržnja koje je širila vladajuća elita “vrlolako pretvarali u neprijateljstvo prema najbli-skijim licima, kao što su supruga, deca ili rođa-ci” (Nikolić-Ristanović, 2000: 97).

Međutim, treba ukazati i na to dasu društveno-ekonomske promene povezane saratom i promene izazvane poremećajem među-

317


etničkih odnosa uticale i na porodice u celini, bez obzira na to da li se radi o izbeglicama ili o lo-kalnom stanovništvu. Ovi uticaji su bili očigledni u promenama odnosa moći u okviru porodice,koje su u vezi sa promenama etničkog i/ili rodnog i generacijskog identiteta, kao posledice nacio-nalizma, ekonomskih teškoća, privremenog odsustva muškaraca i njihovog učešća u ratu. Upravote promene imale su znatan uticaj na javljanje nasilja nad ženama, za vreme i posle rata.

LITERATURA

Adamik, M. (1993) “Feminism and Hungary” u N.Funk i M.Mueller (ur.)Gender Politics and Post-Communism, New York and London: Routledge, str. 207-213.

Allcock, J. (1999) “Macedonia” u D.Turnock i F. Carter (ur.) The States of Ea-stern Europe, Vol.II: South-Eastern Europe, Aldershot: Ashgate, str. 141-166.

Blagojević, M. (1997) Roditeljstvo i fertilitet – Srbija devedesetih, Beograd: Institut zasociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Blagojević, M. (ur.) (1998) Ka vidljivoj ženskoj istoriji – ženski pokreti u Beogradu 90-ih,Beograd,Centar za ženske studije, istraživanja i komunikaciju.

Blagojević, M. (2000) Preface, u Nikolić-Ristanović, V.(ur.) (2000) Women,Violence and War, CEU Press, Budapest, str. IX-XV.

Bod, P. (1998) “The social and economic legacies of direct capital inflows: thecase of Hungary” u J. Bastian (ur.) The Political Economy of Transition in Central andEastern Europe, Aldershot: Ashgate, str. 13-45.

Bolčić, S. (1995) “Izmenjena sfera rada” u Bolčić, S.(ed) Društvene promene i sva-kodnevni život: Srbija početkom 1990s, Beograd: Insitut za sociološka istraživanja Fi-lozofskog fakulteta u Beogradu, str. 79-108.

Burgoyne, J. (1987) “Change, gender and the life course” u G.Cohen (ur.)Social change and the life course, London and New York: Tavistock Publications, str.33-66.

Carter, F. (1999) “Bulgaria” u D.Turnock i F. Carter (ur.) The States of EasternEurope, Vol.II: South-Eastern Europe, Aldershot: Ashgate, str. 71-109.

Cohen, G. (1987) “Introduction: the economy, the family, and the life cour-se” u G.Cohen (ur.) Social change and the life course, London and New York: Tavi-stock Publications, str. 1-29.

Crompton, R. and Mann, M. (1994) Gender and Stratification, Cambridge: PolityPress, str. VII-XXIV.

318

Reč no. 70/16, jun 2003.

Cvejić, S. (2002) “Neformalna privreda u post-socijalističkoj transformaci-ji: ‘siva ekonomija’ u Srbiji 90-ih” u S. Bolčić i A. Milić (ur.) Srbija krajem mi-lenijuma: razaranje društva, promene i svakodnevni život, Beograd: Institut za sociološkaistraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 123-140.

Dakova, V., Indshewa, R. (1999) “Transition: Gains and Losses”, Social Watch,3, str. 119-122.

Deacon, B. (1992) “East European Welfare: Past, Present and Future inComparative context” u B. Deacon (ur.) The New Eastern Europe:Social Policy, Past,Present and Future, London: Sage, str.1-31.

Dempsey, G. (2000) “Headaches for Neighboring Countries”, u T.G. Car-penter Nato' Empty Victory, Washington.D.C: Cato Institute, str.59-77.

Dimitrievska,V. (1998) “Poimot siromaštija i možnosti za nejzino merenje” uB.Nanveski. i V. Stojanova (ur.) Socijalnata sigurnost na naselenieto vo Republika Make-donia vo uslovi na tranzicija, Skopje: Friedrich Ebert Stiftung i Ekonomski institut,str. 19-31.

Dimitrievska, V. (1999) “Kvalitativna analiza siromaštva u Republici Make-doniji u Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava, Belgrade: Beogradski centar zaljudska prava, str. 180-190.

Dinkić, M. (1999) Završni račun, Beograd, Stubovi kulture.

Dobrinski, R. (2000) “The Transition crisis in Bulgaria”, Cambridge Journal ofEconomics, 24, str. 581-602.

Drezov, K. (2000) “Transition Comes Full Circle, 1989-1997” u G. Prid-ham i T. Gallagher (ur.) Experimenting with Democracy: Regime Change in the Balkans,London &New York: Routledge, str. 194-218.

Drezov, K. (2001) “Bulgaria and Macedonia: Voluntary Dependence onExternal Actors” u J. Zielonka i A. Pravda (ur.) Democratic Consolidation in EasternEurope: International and Transnational Factors, Volume 2, Oxford:Oxford UniversityPress, str. 413-436.

Earle, J. and Sakova, Z. (2000) “Business Start-ups or DisguisedUnemployment? Evidence on The Character of Self-Employment fromTransition Economies”, Labour Economics, 7, str. 575-601.

Efremov, B. (1998) “Nerabotenosta i sivata ekonomija” u B.Nanevski i V.Sto-janova (ur.) Socijalnata sigurnost na naselenieto vo R Makedonija vo uslovi na tranzicija, Sko-pje: Fridrich Ebert Foundation, str. 137-142.

Frey, M. (1998) “Szemelyi szolgaltatasok fejlesztese a foglkoztatas bovitesere(Razvoj usluga u cilju poboljšanja radnog angažovanja) u A szemelyi szoltatasok es-elyei a munkahely – teremtesben, Budapest: Nok haza, str.2-10.

319


Garnizov, V. (1995) Politics, Reform and Everyday Life, Sofia; Center for SocialPractices.

G17Plus, 2000 Bela knjiga Miloševićeve vladavine, Beograd: B92.

Helsinški odbor za ljudska prava (2000) Izveštaj “Izbeglice sa Kosova govore”,Vreme, 26. februar, 2000.

Huber, J. (1991) “Macro-Micro Links in Gender Stratification” u J.HuberMacro-Micro Linkages in Sociology, Newbury Park, London and New Delhi: Sage,str. 11-25.

Jakimovski, J. (1998) “Socijalno raslojuvanje i potrebata od socijalno obezbe-duvanje na naselenieto vo Republika Makedonija” u B. Nanevski i V. Stojano-va (ur.) Socijalnata sigurnost na naselenieto vo R Makedonija bo uslovi na tranzicija, Skopje:Fridrich Ebert Foundation, str. 9-19.

Karstedt, S. (1993) “The Impact of Social Crises on Dissocial and ProblemBehavior of Women: Effects on Sex Differences Across the Life Course”, So-ziale probleme, 4, str. 139-166.

Knežić, B (2000), “Stari ljudi – posebno ugrožena kategorija izbeglica”, Te-mida, 2, str. 41-47.

Kocsis, A., Szauto, A. (1997) “The Economic State of the Nation”, The Hunga-rian Quarterly, 145, str. 20-26.

Lazić, M.(1995) “Osobenosti globalne društvene transformacije u Jugoslavi-ji” u Bolčić, S. (ur.) Društvene promene i svakodnevni život: Srbija početkom 1990. Beo-grad: Insitut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, str.57-77.

Lazić, M. (2002) “(Re)struktuiranje društva u Srbiji tokom 90-tih” u S.Bolčić i A. Milić (ur.) Srbija krajem milenijuma: razaranje društva, promene i svakodnevniživot, Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beo-gradu, str. 17-34.

Mateeva, M. (1998) Sabitiata v iztocna i centralna Evropa: hronologicen pregled, Sofia:Akademicno izdatelstvo “Prof. Marin Drinov”.

Matsakis, A. (1996) Vietnam Wives, Lutherville:The Sidran press.

Milić, A. (1995) “Svakodnevni život porodica u vrtlogu društvenog rasula: Sr-bija, 1991-1995. godine”, u S. Bolčić (ur.) Društvene promene i svakodnevni život: Sr-bija početkom 1990 , Beograd:Insitut za sociološka istraživanja Filozofskog fakul-teta u Beogradu, str. 154-180.

Milošević, B. (2002) “Nezaposlenost u Srbiji devedesetih: stvarnost i privid“ekonomije preživljavanja” u S. Bolčić i A. Milić (ur.) Srbija krajem milenijuma:

320

Reč no. 70/16, jun 2003.

razaranje društva, promene i svakodnevni život, Beograd: Institut za sociološka istraži-vanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 141-157.

Milosavljević, M. (1997) “Socijalni aspekti izbeglištva” u J. Vlajković (ur.) Psi-hologija izbeglištva, Beograd: Nauka, str. 9-20.

Milosavljević, M. (1998) “Socijalne posledice društvenih kriza” u Grupa au-tora Socijalne tenzije i društvene implikacije, Beograd: Fakultet političkih nauka, str.13-26.

Moeller, R. (1993) Protecting Motherhood: Women and the Family in the Politics of PostwarWest Germany, Berkley and Los Angeles: University of California Press.

Molyneux, M. (1996) “Women's Rights and the International Context in thePost-Communist States” u M. Threlfall Mapping the Women's Movement, London-New York:Verso, str. 232-259.

Mrvić-Petrović, N. (2000) “Problemi zbrinjavanja i socijalne adaptacije iz-beglica”, Temida, 2, str. 101-109.

Mrvić-Petrović, N., Stevanović, I. (2000) “Life in Refuge – Changes in So-cioeconomic and Familial Status” u V. Nikolić-Ristanović (ur.) Women, Violen-ce and War, Budapest: CEU Press, str. 35-41.

Nanevski, B. (1998) “Ekonomski i finansiski aspekti na sociajalnata sigurnostna naselenieto” u B. Nanevski. i V. Stojanova (ur.) Socijalnata sigurnost na nasele-nieto vo Republika Makedonia vo uslovi na tranzicija, Skopje: Friedrich Ebert Stiftung iEkonomski institut, str. 49-69.

Nikolić-Ristanović, V., Mrvić-Petrović, N., Konstantinović-Vilić, S., Kne-žić, B. and Stevanović, I. (1996) Zene Krajine: Rat, egzodus i izbeglištvo, Beograd:IKSI.

Nikolić-Ristanović, V. (1998).”War and Crime in the former Yugoslavia” u:V. Ruggiero, N. South and I. Taylor (ur.) The New European Criminology, Lon-don: Routledge, str. 462-480.

Nikolić-Ristanović, V.(ur.) (2000) Women, Violence and War, Budapest: CEUPress.

Paci, P. (2002) Gender in Transition, Washington D.C.: World Bank.

Phinnemore, D. (1999) “The Challenge of EU Enlargement: EU and CEEperspectives” u K. Henderson Back to Europe: Central and Eastern Europe and the Euro-pean Union, London:UCL Press.

Pošarac, A. (1999) “Socijalne posledice krize: Siromaštvo i nejednakost u Ju-goslaviji” u Ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava, Beograd: Beogradski centar zaljudska prava, str. 49-61.

321


Prokovik, V. (1998) “Siromaštijata vo Republika Makedonija” u B. Nanevskii V. Stojanova (ur.) Socijalnata sigurnost na naselenieto vo Republika Makedonia vo uslovi natranzicija, Skopje: Friedrich Ebert Stiftung i Ekonomski institut, str. 123-132.

Puzigaća, M. (1999) “Strahovi i raspoloženja” u S. Mihailović (ur.) Javno mnje-nje Srbije, Beograd: Centar za proučavanje alternativa , UGS Nezavisnost,Udruženje za unapređivanje empirijskih istraživanja, str. 107-125.

Raichev, A., Kolev, K., Boundjoulov, A., Dimova, L. ( 2000) Social Stratifica-tion in Bulgaria, str. 70. Sofia. LIK.

Speder, Z. (1997) “ Szegeny nok es ferfiak” (Siromašni muškarci i siromašnežene) u K. Levai i G. Toth Szerepvaltozasok (Promenljive uloge), Budimpešta:Tarki, str. 121-139.

Stokes, G. (1997) Three Eras of Political Change in Eastern Europe, Oxford and NewYork: Oxford University Press.

Steinhilber, S. (2001) “Gender Relations and Labour Market Transforma-tion: Status Quo and Policy Responses in Central and Eastern Europe” u G.Jahnert, J. Gohrisch, D. Hahn, H. Maria Nickel, I. Peinl, K. Schafgen Genderin Transition in Eastern and Central Europe, Berlin:Trafo Verlag, str. 201-214.

Szalai, J. i Orosz, E. (1992) Social Policy in Hungary u: B. Deacon (ed.) TheNew Eastern Europe: Social policy, Past, Present and Future, London: Sage, str. 144-167.

Toth, O. (1993) “No Envy, No Pity”, u N. Funk i M. Mueller (ur.) Gender Po-litics and Post-Communism, New York: Routledge, str. 213-223.

Toth, O. (1997) “Working Women, Changing Roles, Changing Attitudes”,The Hungary Quarterly, vol. 38, str. 69-77.

Trajkovski, D. (1998) “Semejstvoto vo sovremeniot sistem na socijalna zaštitavo Republika Makedonija” u B.Nanevski i V. Stojanova (ur.) Socijalnata sigurnostna naselenieto vo Republika Makedonia vo uslovi na tranzicija, Skopje: Friedrich EbertStiftung i Ekonomski institut, str.69-76.

Turnock, D. i Carter, F. ur. (1999) The States of Eastern Europe, Vol. II: South-Eastern Europe, Aldershot: Ashgate.

Turnock, D. (1999) “Hungary”u D.Turnock and F. Carter (ur.) The States ofEastern Europe, Vol. I: North-Eastern Europe, Aldershot: Ashgate, str.73-126.

UNDP (1998) Women in Poverty, An Assessment of the Bulgarian Anti-Poverty Policies andStrategies, Sofia:International Labor Organization.

UNDP (1998a) Poverty in Transition – Republic of Bulgaria, Geneva: UNDP.

UNDP (1999) The Status of Women in Macedonia.

UNICEF (1997), Women's status in FRY, the Survey's Coverage (istraživački izveštaj).

322

Reč no. 70/16, jun 2003.

UNICEF (1999), Women in Transition, The MONEE Project CEE/CIS/Baltics,Regional Monitoring Reports, No. 6, Florence: UNICEF InternationalChild Development Center

Vaknin, S. (2000) “The Grow Out of Unemployment”, http:/samvak-nin.tripod.com

Vidaković, I. (1999) “Tribina: Strategije osnaživanja žena u posleratnom pe-riodu”, prikaz, Temida, 2, str. 55-58.

Vlajković, J. (1997) “Psihološki aspekti izbeglištva”, u J. Vlajković Psihologija iz-beglištva, Beograd, Nauka, str. 21-36.

WaD (1999) Emerging Issues: Women in Bulgaria, Sofia:WaD.

Wandycz, P. (1992) The Price of Freedom, Routledge: London

Žene u crnom, (1994) “Radionica: šta je rat svakoj od nas učinio na emotiv-nom, porodičnom, ekonomskom planu”, u Žene za mir, Beograd: Žene u cr-nom, str. 98-117.

Žene u crnom (1994a),”Radionica: Embargo”, u Žene za mir, Beograd: Žene ucrnom, str. 118-136.

323


i dru[tvena tranzicija i rat u postkomunisti^kim … · miku ekonomske i politi~ke tranzicije....

Documents