OBRAZOVANJE I ICT

Poslovna informatikaProf.dr Ramo endeljramo.sendelj@udg.edu.meLOGOPlanSadraj predavanja:

Moderna organizacija u globalnom okruenjuPredstavljanje podataka u raunaruRaunarskih hardverRaunarski softverInformacioni sistemiEtika, privatnost i zatita informacijaE-poslovanje i e-trgovinaRaunarske mree i InternetPlanSadraj vjebi:

Rad s fajlovima - Microsoft Windows 7Rad s tekstom- Microsoft Office Word 2010Rad s tabelama - Microsoft Office Excel 2010Rad u Internet okruenjuPlanIspitivanje:I kolokvijum (teorija) 25 poenaTest od 25 otvorenih pitanjaTrajanje testa 25 minuta

II kolokvijum (teorija) 25 poenaTest od 25 otvorenih pitanjaTrajanje testa 25 minuta

Zavrni ispit (praktian rad) 40 poenaTest od 4praktina zadatkaTrajanje testa 90 minuta

Prisustvo nastavi (5 poena) i aktivnost na asu (5 poena)Uvod u informacione tehnologijeProf.dr Ramo endeljLOGOPlanCilj predavanja:Definisati podataka, informaciju i znanjeDefinisati arhitekturu i infrastrukturu ITOpisati globalno poslovno okruenje i odnos prema ICT

Pregled sadrajaMesto i uloga ICTIstorijski razvoj ICTOsnovna arhitektura raunaraModerne ICTNajpovezanija generacija u istoriji.Kontinuirano raunarstvoPodaci su elementarni opisi stvari, dogaaja, aktivnosti i transakcija koji su zabeleeni, klasifikovani i sauvani. Informacije ine podaci organizovan na nain da imaju znaenje i vrednost za primaoca. Znanje se sastoji od podataka i informacija koji su organizovani i obraeni tako da omogue razumevanja problema, iskustva ili uenjaOsnovni pojmoviSavremeno drutvo se karakterie irokim stepenom upotrebe IT.

8

Osnovni pojmoviNeophodno je stei barem osnovnu raunarsku pismenost. Poznavanje osnovnih principa i vetina za uspenu primenu raunara.

10Osnovni pojmoviRaunarski pismene osobe poseduju osnovna znanja iz oblasti informacionih tehnologijaNeophodna su osnovna znanja .Danas prefiks E stoji ispred gotovo svega: e-commerce (elektronska trgovina), e-banking (elektronsko bankarstvo), e-books (elektronski udbenici), e-learning (elektronsko obrazovanje), e-government (elektronska vlada), e-business (elektronsko poslovanje) i drugi.

11Osnovni pojmoviMnogi pronalasci u prolosti imali su ogroman znaaj za napredak oveanstva.

Jedan od takvih fundamentalnih pronalazaka, bez sumnje je digitalni elektronski raunar, ije su implikacije danas oigledne u svim oblastima ljudske delatnosti.

Zato se danas raunar koristi u skoro svim oblastima ljudske delatnosti?

12Osnovni pojmoviRazlog iroke primene raunara lei u sledeim osobinama: Brzina i tanost kojom raunar obavlja operacije Mogunost memorisanja ogromne koliine podataka i njihovo pretraivanje Istovremena obrada multimedijalnih formi podataka Povezivanje raunara u mree i njihova integracija sa drugim komunikacionim sistemima Razvoj softvera, prilagoen radu krajnjeg korisnika Smanjenje dimenzija i poveanje procesorske moi raunara 13Osnovni pojmoviDanas se koriste vie termina koji oznaavaju naune discipline vezane za upotrebu raunara.Re informatika vodi poreklo iz francuskog jezika i nastala je spajanjem rei information i automatique (informatique) i predstavlja sinonim za automatsku obradu podataka.U Rusiji se takoe koristi termin informatika i podrazumeva integralnu nauku o informacijama koja prouava strukturu i svojstva naunih informacija i zakonitosti u informaciono-dokumentacionoj delatnosti.U anglo-amerikim zemljama za ovu oblast usvojen je naziv informacione nauke (information sciences, od 1972. godine) iji pojam obuhvata ne samo naunu oblast raunara, nego i informacije iz svih podruja ljudske delatnosti.14Osnovni pojmoviInformatika kao i mnoge druge mlade nauke nema jedinstven i opte prihvaen pojam i definiciju.Informatika -nauka koja se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom i skladitenjem podataka, kao i korienjem informacija. Termin raunarstvo ili raunarske nauke (computer science) oznaava teorijske nauke vezane za razvoj arhitekture raunarskog hardvera i softvera kao to su: teorija algoritama, teorija automata, teorija programskih jezika i drugo.15Osnovni pojmoviPojam informacionih tehnologija je dosta irok i obuhvata (prema meunarodnoj standardizaciji): skupove znakova i kodiranje informacija, programske jezike, razvoj softvera i dokumentaciju sistema, meusobno povezivanje otvorenih sistema, umreavanje, raunarsku grafiku, mikroprocesorske sisteme, ureaje za skladitenje podataka terminalsku i drugu periferijsku opremu, ureaje za meusobno povezivanje i interfejs, kao i njihove primene. 16Istorijski razvojKao pretea raunara moe se smatrati abakus, koji su koristili Grci, Rimljani i Arapi.

RimskiArapskiRuski17Istorijski razvoj

Diferenicajlna maina18Istorijski razvojTaj raunar (nazvan ABC) je koristio vakumske cevi kao prekidae i radio je na principima binarne logike. Sastojao se od aritmetiko-logike jedinice koja je radila operacije sabiranja i oduzmanja, i memorije od trideset binarnih brojeva sa po 50 cifara.

Prvi elektronski raunar je konstruisao fiziar Don Atansof sa koleda u Ajovi, 1942. godine. 19Istorijski razvojZa izraunavanje kompleksnih matematikih funkcija za putanje balistikih letilica,ENIAC je imao oko 18.000 vakumskih cevi i bio teak oko 30 tona, a zauzimao je povrinu od 167 m2.

Na univerzitetu u Penslivaniji je 1946. godine konstruisan raunar ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer), koji se smatra zaista prvim potpuno digitalnim raunarom. 20Istorijski razvojGodine 1945. Don fon Nojman (John von Neuman), konsultant ENIAC projekta, je predloio raunar koji bi imao neka poboljanja u odnosu na prethodnike:memorija bi pohranjivala i programe i podatkebinarnu obradu podataka

Na fon Nojmanovom principu je konstruisan raunar EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Calculator) 1949. godine na univerzitetu u Kembridu. 21Istorijski razvojIAS (Institute for Advanced Study(IAS), inPrinceton, New Jersey,USA). U ovim raunarima je prvi put primenjena memorija sa direktnim pristupom (RAM) za memorisanje programa i podataka.

U Americi su na fon Nojmanovom principu konstruisama dva raunara: EDVAC (ElectronicDiscreteVariableAutomaticComputer) 22Istorijski razvojPronalazak tranzistora 1947. godine u Belovoj laboratoriji je predstavljao veliki korak napred ka komercijalizaciji raunara. Od 1959. godine zapoinje proizvodnja raunara sa tranzistorskim komponentama.

TX-0, first transistor computer

23Istorijski razvojPrvo integrisano kolo konstruisano je 1959. godine u kompaniji Texas instruments.Sadralo u poetku hiljade, a kasnije i stotine hiljada tranzistora. Prvi mini-raunar sa integrisanim kolima je napravljen 1965. godine.Prvi 4-bitni mikroprocesor je napravila kompanija Intel, Raunari u koje su ugrani mikroprocesori su nazvani mikroraunari.

24

Istorijski razvojIzuzetno brz razvoj tehnologije omoguavao je da je svaki novi raunar imao znaajno bolje karakteristike u odnosu na svog prethodnika.Zbog ove injenice veoma je teko napraviti klasifikaciju raunara.Klasifikacija raunara u odnosu na tehnologiju izrade.Prema toj klasifikaciji razlikujemo 5 (pet) generacija raunara.

25Istorijski razvojPrva generacja (1951-1958) raunara obuhvata sve raunare izraene na bazi elektronskih cevi.Velike dimenzije i velika potronja elektrine energije. Programi su pisani u mainskom jeziku ili asembleru, to je zahtevalo specijalizovana mainska i programerska znanja korisnika raunarskih sistema.

26Istorijski razvojDruga generacija (1960-1965) raunara se karakterie upotrebom tranzistora u proizvodnji raunarskih komponenti. Ovu generaciju karakterie manje dimenzije, manja potronja elektrine energije i vea pouzdanou u radu. Softver se usavravao tako da se manje koristi mainski jezik, a vie simboliki jezici (Cobol i Fortran).

27

Istorijski razvojTrea generacija (1965-1975) raunara se karakterie primjenom integrisanih kola niskog i srednjeg stepena integracije. Pojavom integrisanih kola utie na dalje smanjenje dimenzija i potronje elektrine energije, kao i lake otklanjanje kvarova koje se sada izvodi na nivou jednog integrisanog kola.

Omogueno je: povezivanje veeg broja perifernih ureaja, multiprogramski rad, komunikaciju izmeu raunara putem telefonskih linija. razvijeni su savremeniji operativni sistemi, koriste se vii programski jezici.28Istorijski razvojetvrta generacija (1975-1990) raunara nastaje korienjem integrisanih kola vrlo visokog stepena integracije, koja su na sebi integrisala i preko sto miliona tranzistora.

Ovako visok stepen integracije je uticao na veliko smanjenje gabarita raunara i poveanje brzine rada raunara. Raunari se povezuju u mree, razvijaju se mreni operativni sistemi, operativni sistemi su fleksibilniji i jednostavniji za upotrebu, programski jezici i prevodioci pogodniji za kreiranje softvera intenzivno se razvija i end user computing.

29Istorijski razvojDananji raunari pripadaju etvrtoj generaciji raunara, mada se esto sree i pojam pete generacije raunara koji se prvenstveno odnosi na raunare u kojima su implementirane neke od tehnika vetake inteligencije.

Dakle peta generacija raunara nije klasifikovana prema tehnolokim karakteristikama, ve prema radnim mogunostima.

Integrisanje velikog broja elektronskih komponenata dovelo je do porasta znaaja mikroraunara koji su svojom cenom postali dostupni velikom broju korisnika. Ti raunari namenjeni su za linu upotrebu, pa su i dobili naziv personalni raunari (Personal Computers PC) i njima e biti posveena najvea panja.

30Osnovna arhitektura raunarahardverska komponenta, podrazumeva sve fizike ureaje koji obezbeuju ulaz, izlaz, obradu i uvanje podatakasoftverska komponenta, podrazumeva aplikativni i sistemski softver koji daje instrukcije raunarskom hardveru, koje zadatke da izvri i kojim redosledomkomunikacijska komponenta, se sastoji od hardvera i softvera koji prenosi aplikaciji podatke izmeu povezanih raunara.

Raunarski sistem (dananji) se sastoji od tri osnovne komponente koje funkcioniu kao celina:31Osnovna arhitektura raunaraOsnovne hardverske komponente raunarskog sistema su:procesor,memorija iU/I jedinice .

Osnovne komponente se mogu povezati na razliite naine u funkcionalnom pa i fizikom smislu, pa je stoga opravdano govoriti o razliitim raunarskim arhitekturama. Najpoznatija je Fon Nummen-ova arhitektura raunara.32Osnovna Fon Nummen-ova arhitektura raunara

33Osnovna Fon Nummen-ova arhitektura raunara

34Osnovna arhitektura raunaraCPU objedinjujeAritmetiko logiku jedinicu i Upravljaku jedinicuRegistreInternu memoriju

Zadaci aritmetiko-logike jedinice: Obavljanje svih aritmetikih operacija, Obavljanje svih logikih operacija.

35Osnovna arhitektura raunarUpravljaka jedinicaOsnovna funkcija upravljake (kontrolna) jedinice je upravljanje radom centralnog procesora, a time i celokupnog raunarskog sistema. Upravljanje i kontrola se odvija uz pomo odgovarajueg sistemskog softvera koji je prektino inkorporiran u upravljaku jedinicu.Zadaci upravljake jedinice su : upravljanje i koordinacija U/I jedinica, upravljanje sledom instrukcija (naloga), upravljanje sledom podataka (itanje, obrada, mem. i dr.), modifikacija adresa (podataka ili instrukcija) i kontrola izvrenja aritmetiko-logikih operacija.36

Osnovna arhitektura raunara Glavna memorijaJedna od osnovnih osobina raunarskog sistema je mogunost memorisanja podataka i instrukcija na osnovu kojih e se izvriti eljene operacije sa podacima. Ova osobina realizuje se putem unoenja podataka, odnosno instrukcija u glavnu memoriju koja se ponekad naziva "radna" ili "operativna" memorija.U glavnoj memoriji nalaze se podaci koji se neposredno obrauju, tj. koji su nam potrebni upravo u tom trenutku. 37Osnovna arhitektura raunara Glavna memorijaZadaci glavne memorije su: Memorisanje i obrada podataka Preuzimanje podataka sa U/I ureaja (putem kanala) i njihov prenos u odgovarajue podruje, Preuzimanje programskih instrukcija i njegov prenos u odgovarajue podruje glavne memorije Organizacija memorisanja meurezultata (pomonih podataka, tabela, konstanti i sl).Za obavljanje drugog i treeg zadatka velikim brzinama postoji posebna ultra brza ke memorija koja je istovremeno i optimalna veza memorije i procesora.Za obavljanje etvrtog zadatka postoji tzv. bafer memorija koja optimalno prilagoava brzinu rada operativne memorije i spoljnih memorija, kroz privremeno uvanje meurezultata.38Osnovna arhitektura raunara Glavna memorijaU okviru glavne memorije moemo razlikovati pet podruja:podruje rezervisano za operativni sistem pomou kojeg se upravlja radom raunarskog sistema;podruje u kojem se nalaze instrukcije programa koji se trenutno izvrava;ulazno podruje koje slui za prihvatanje i memorisanje podataka koji su rezultat obrade; ovi podaci se zatim mogu memorisati na elemente periferne memorije ili prenositi na izlazne ureaje raunarskih sistema;radno podruje u kojem se nalaze meurezultati;izlazno podrujeOvakva podela memorije nije fiksna ve varijabilna i zavisi od zahteva programa u datom trenutku, to znai da se ve u sledeem trenutku neko podruje moe smanjiti ili poveati39Hvala na panji

Pitanja ?LOGO40Predstavljanje podataka u raunaruProf.dr Ramo endeljHotel Princess, Bar, 26.11.2013.godineLOGOPredstavljanje podatakaOriginalni podaci, bilo da se radi o znakovima, brojevima, slikama, zvuku ili slino se moraju inicijalno uneti u raunar i pretvoriti u odgovarajuu formu koja je razumljiva raunaru, tako da se mogu vriti procesi obrade i memorisanja. Kada se podaci jednom unesu u raunar, mogu se memorisati za kasniju upotrebu ili se premetati sa raunara na raunar preko mree ili medija kao to su CD-ROM, disketa i slino.Text

42Predstavljanje podatakaZa svaki tip podatka memoriu se dodatno informacije koje opisuju znaenje podatka. Takve informacije se nazivaju metapodaci. Za predstavljanje slike ili zvuka potrebno je daleko vie informacija, kao to su tip grafike datoteke, broj boja kojima moe biti prikazana svaka taka, metoda za predstavljanje boje, broj taaka po horizontali i vertikali

43Binarni zapis

44Binarni zapisObzirom da su na raspolaganju samo dve cifre, svi podaci u raunaru (tekst, slike, zvuk) se predstavljaju nizom 0 i 1.

Brojni sistem koji se sastoji od ove dve cifre (0 i 1) se naziva binarni brojni sistem, a niz formiran od nula i jedinica se naziva binarni zapis.

U binarnom zapisu svaka 0 ili 1 se naziva bit, to je skraen naziv za binarnu cifru (binary digit).

Bit je najmanja koliina informacije u raunaru.45Binarni zapisukupan broj zapisa = 2n gde je n broj bitova u zapisu.Grupa od 8 bitova se naziva bajt (byte). Bajt je osnovna jedinica za predstavljanje koliine podataka u raunaru. Jednim bajtom se moe predstaviti 28=256 razliitih zapisa, to je dovoljno za predstavljanje osnovnih cifara (0-9), slova abecede i specijalnih znakova. Sledee vee jedinice za predstavljanje koliine podataka su:1 Kilobajt (KB) = 210 byte = 1024 byte1 Megabajt (MB) = 1024 KB = 1.048.576 byte1 Gigabajt (GB) = 1024 MB = 1.043.741.824 byte1 Terabajt (TB) = 1024 GB = 1.099.511.627.776 byte46Binarni zapisZa predstavljanje protoka podataka koriste se termini (kilobits per second Kbps, megabits per secon Mbps i gigabits per second - Gbps).

Treba imati na umu da se ove jedinice odnose na broj bita po sekundi, a ne broj bajtova po sekundi.

47Binarni zapisDugi binarni nizovi su komplikovani za rad i dovode do pojave greaka. Da bi se rad sa binarnim zapisima pojednostavio i ubrzao, koristi se heksadecimalni zapis (osnova 16). Heksadecimalni zapis koristi simbole(0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F) U heksadecimalnom zapisu svaka grupa od 4 bita ima odgovarajuu oznaku. Pretvaranje binarnih brojeva u mnogo itljiviji heksadecimalni zapis se vri vrlo jednostavno. Tako na primer, ASCII kod za slovo K je 01001011, a odgovarajui heksadecimaplni zapis je 4B (4=0100, B=1011).48Binarni zapisNajire rasprostranjena kodna tabela je ASCII (American Standard Code for Information Interchange). Ovaj proireni set karaktera (ukupno 28=256 kombinacija) nije potpuno standardizovan, npr. razlikuje se kod PC i Mecintosha.Decimalni zapisHeksaBinarni zapisASCII karakterDecimalni zapisHeksaBinarni zapisASCII karakter052340011010040654101000001A053350011010150664201000010B054360011011060674301000011C055370011011170684401000100D056380011100080694501000101E057390011100190704601000110F0583A00111010:0714701000111G0593B00111011;0724801001000H0603C00111100

0754B01001011K0633F00111111?0764C01001100L49Predstavljanje karaktera

50Predstavljanje karakteraEBDICKod EBDIC (Extended Binary Coded Decimal Interchenge Code) je razvila firma IBM. Isto kao i ASCII kod, EBDIC koristi 8 bita za predstavljanje svakog karaktera. Njegova upotreba je ograniena uglavnom na starije IBM raunare. Danas su se gotovo svi proizvoai raunara opredelili za ASCII kod ili Unikod.UNIKOD (UNICODE)Mada ASCII i EBDIC sadre simbole i nekih stranih jezika, to oigledno nije dovoljno na dananjem globalnom raunarskom tritu, jer jezici kao to su arapski ili Kineski zahtevaju mnogo vei broj simbola. Kodni sistem Unikod reava taj problem tako to proiruje broj raspoloivih bitova na 16. Poto se sa 16 bita moe predstaviti 65.536 karaktera, to je dovoljno gotovo za sve svetske jezike. Do sada je kodirano oko 50.000 karaktera, ali postoji jo izvestan broj svetskih jezika koji nisu kodirani.51Predstavljanje grafikeSvaki raunar pored karaktera i brojeva, memorie i obrauje veliku koliinu grafike, odnosno crtea i slika. Obzirom da je u raunaru sve kodirano binarnim brojnim sistemom, moraju postojati i metode za binarno predstavljanje grafike.Razliite vrste obrade zahtevaju i razliite formate podataka o grafici, zbog toga je teko definisati jedan standardni format za sve.Sva grafika u raunaru pripada jednoj od dve kategorije: bit-mapirana grafika i vektorska grafika..52Predstavljanje grafikeBit mapirana grafikaBit-mapirane slike (Bit map images) se sastoje od velikog broja piksela koji reprezentuju pojedinane elemente slike. Za memorisanje svakog piksela se koristi izvestan broj bitova. Pozicija svakog piksela je definisana mapiranim lokacijama u memoriji za svaki element slike, a za memorisanje boje svakog piksela se koristi jedna grupa bitova.Zavisno od broja bitova koji su predvieni za memorisanje boje svakog piksela, zavisi i ukupan broj raspoloivih boja za predstavljanje slike. 1 bit za memorisanje boje svakog piksela = 2 boje sa 3 bita po pikselu se moe definisati 8 boja, sa 8 bita po pikselu se dobija 256 boja ili nijansi sive, sa 24 bita (3 bajta) po pikselu dobija se 16.000.000 boja53Predstavljanje grafikePoto je bit mapirana slika sastavljena od individualnih piksela, njenim poveanjem kvalitet znatno opada. Bit-mapirana grafika se naziva i rasterska grafika i zauzima prilino memorijskog prostora zavisno od formata. Tako recimo, slika rezolucije 600x800 piksela, koja za svaku od tri boje RGB koristi po jedan bajt, zauzima 1.440.000 bajta ili skoro 1,5 MB memorije. Najei formati bit-mapiranih slika su GIF, JPEG, TIFF, BMP3-bita za bojuBojaBinarna vrednostRedGreenBlueCrna000Plava001Zelena010Cijan011Crvena100Magenta101uta110Bela11154Predstavljanje grafike

55Predstavljanje grafikeVektorska grafikaVektorska grafika se kreira pomou grafikih oblika kao to su linije, krive (poznate kao Bezierove krive), krugovi, lukovi itd. Svaki od ovih elemenata se moe definisati matematiki sa malim brojem parametara. Za ove crtee je dovoljno memorisati geometrijske informacije o svakom objektu i relativnu poziciju svakog objekta na slici. Poto su objekti matematiki definisani, lako ih je pomerati, skalirati (smanjivati i uveavati), rotirati i slino, a da pri tome ne gube svoj oblik i identitet. Zatvoreni objekti se mogu obojiti bojom ili popuniti teksturom. Vektorske slike se esto nazivaju i objekti (object images), a vektorska grafika objekto-orijentisana grafika.56Predstavljanje grafike

57Predstavljanje grafikeVektorska grafika Vs Bit-mapirana gragikaVektorska grafika ima dosta prednosti u odnosu na bit-mapiranu grafiku: Potrebno im je znatno manje memorijskog prostora, Jednostavne su za manipulaciju, bez gubitka oblika i kvaliteta. Kada se vektorska slika povea, ne gubi se ni malo na otrini i kvalitetu slike. Ukoliko se bit-mapirana slika smanji, a zatim ponovo uvea, neki detalji slike su trajno izgubljeni. Meutim, bit-mapirane slike su vrlo pogodne za dodavanje finih efekata postojeoj slici. Bit-mapirane slike su posebno korisne za prikazivanje slika sa velikim brojem detalja. 58Predstavljanje video zapisaVideo zapisi su izuzetno zahtevni po pitanju memorije. Video kamera sa rezolucijom slike 640x480 piksela i 30 slika po sekundi generie: 640 x 480 x 3 bajta za boju x 30 frejmova po sekundi = 27,65 MB podataka po sekundi. Adekvatno tome za jedan minut bi bilo potrebno 1,6 GB memorijskog prostora.Ovako visoki memorijski zahtevi se mogu reiti smanjivanjem veliine slike, ograniavanjem broja boja ili smanjenjem broja slika po sekundi. Pored toga mogue je i kompresovati (saeti) video podatke. Video zapis se najee smeta na mediju kao to je DVD ROM, ili se uitava i smeta na disk. 59Predstavljanje video zapisaU nekim sluajevima video zapis se moe uitavati (npr. sa Web stranice) i prikazivati u realnom vremenu. Ta tehnika se naziva Streaming video (tekui video). Video konferencije se najee koriste za odravanje unapred ugovorenih sastanaka grupa ljudi koji su geografski dosta udaljeni.Popularni formati video zapisa su MPEG (Motion Picture Experts Group), AVI (Audio Video Interleave) firme Microsoft i QuickTime firme Apple.60Predstavljanje zvukaZvuk se nalazi u sastavu velikog broja modernih raunarskih aplikacija. Koristi se u multimedijalnim prezentacijama, za signaliziranje raznih dogaaja u raunaru, u raunarskim igrama. Zvuk se u raunaru pamti u digitalnom obliku i moe se obraivati radi komponovanja muzike ili drugih potreba.Zvuk se obino digitalizuje iz raznih audio izvora, kao to su mikrofon ili pojaalo, a mogue je i direktno povezati neki muziki instrument na raunar i memorisati zvuk. Kako je zvuni signal analogan, potrebno ga je prevesti u digitalnu formu. 61Predstavljanje zvukaPostoji veliki broj razliitih formata zvunih datoteka. Format .mod se uglavnom koristi za memorisanje pojedinanih zvunih tonova koji se kasnije koriste za kreiranje novog zvunog zapisa. Format .MIDI (Musical Instrument Digital Interface) se koristi za kordinaciju zvuka i signala izmeu raunara i povezanih muzikih ureaja, najee sintisajzera. Format .WAV je opte namene i uglavnom se koristi za snimanje i reprodukovanje kratkih uzoraka zvuka. Format .MP3 se koristi za prenos i uvanje audio signala visokog kvaliteta. 62Kompresija podatakaPostoje dve osnovne kategorije kompresije podataka: Algoritam bez gubitka (Lossless), kompresuje podatke tako da se u obrnutom postupku vraaju kompresovani podaci u svom originalnom obliku, bez gubitka informacije. Ovaj algoritam radi na principu eliminisanja redundacije, odnosno ponavljanja istih podatka.GIF slike i ZIP fajlovi se kompresuju ovim algoritmom

2. Algoritam sa gubitkom (Loossy), kompresuje podatke sa izvesnim gubitkom informacija u cilju to veeg smanjenja memorijskog kapaciteta. Ovaj algoritam radi pod pretpostavkom da neki podaci mogu biti rtvovani bez znaajne razlike u kvalitetu prikaza zahvaljujui sposobnosti ljudske percepcije. Ovi algoritmi esto mogu smanjiti memorijski kapacitet vie od 10 puta. Format JPEG i MP3 su primeri takvog algoritma.63Kompresija podatakaENCIKLOPEDIJA500,000 stranica teksta (2 KB po stranici) ukupno 1 GB;3,000 kolor slika ( u prosjeku 640x480x24 bita = 1 MB po slici) ukupno 3 GB;500 mapa ( u prosjeku 640x480x16 bita = 1 MB po mapi) ukupno 0.3 GB;60 min stereo zvuka (176 KB po sekundi) ukupno 0.6 GB;30 animacija, u prosjeku po 2 minute (640x320x16 bita x 16 slika/sec = 6.5 MB/sec) 23.4 GB;50 digitalizovanih filmskih zapisa (video sekvenci) u prosjeku od 1 minuta (640x480x24 bita x 30 slika/sec = 27.6 MB/sec) 82.8 GB.

UKUPNO 111.1 GB Kompresija:tekst 2:1kolor slike 5:1mape 10:1stereo zvuk 6:1animacije 50:1video 50:1 Ukupno: 2.96 GB

64JPEG STANDARD - primjer

Originalna slika 500362 piksela i kodovana sa 8 bita/pikselu Slika komprimovana 4 puta Slika komprimovana 10 puta Slika komprimovana 22 puta