igra ogledalima - agatha christie

8/10/2019 Igra Ogledalima - Agatha Christie

1/169


2/169

Agata Kristi

Igra ogledalima

S engleskog prevelaVanja Lesi


3/169

Naslov originala

Agatha ChristieThey Do It With Mirrors


4/169

PLAN STOUNIGEJTSA


5/169

G

1.

ospoa Van Rajdok malo se odmaknu od ogledala i uzdahnu. Pa, morau ovim da se zadovoljim promrmlja. Misli li da

je u redu, Dejn?Gospoica Marpl je procenjivaki posmatrala lanvanelikreaciju. Meni je to veoma lepa haljina ree ona. Haljina je u redu ree gospoa Van Rajdok i uzdahnu. Skini

mi je, Stefani.Postarija kuna pomonica sede kose i malih tankih usana paljivo

svue haljinu preko podignutih ruku gospoe Van Rajdok.Gospoa Van Rajdok stajala je ispred ogledala obuena u satenski

kombinezon boje breskve. Bila je savreno utegnuta u mider. Nanjenim jo uvek lepo oblikovanim nogama bile su fine najlon arape.Njeno lice, ispod naslage kozmetikih preparata i neprestanoosveavano masaom, s male razdaljine delovalo je skoro kao u

devojke. Kosa joj je bila manje seda, a vie boje plave hortenzije,frizura savrena. Gledajui gospou Van Rajdok, bilo je skoronemogue zamisliti kako bi izgledala u prirodnom izdanju. Sve to jeza novac moglo da se uradi, na njoj je bilo uraeno... potkrepljenodijetom, masaom i stalnim vebama.

Rut Van Rajdok pogleda eretski svoju prijateljicu. Dejn, misli li da bi veina sveta pogodila da smo ti i ja

praktino istih godina?

Gospoica Marpl odgovori pouzdano. Ni sluajno, sigurna sam ree uverljivo. Plaim se, zna, daja

izgledam upravo onako koliko imamgodina!Gospoica Marpl imala je sedu kosu, nenorozikasto naborano lice

i nevine oi boje plavog porcelana. Izgledala je kao veoma ljupkastara dama. Gospou Van Rajdok niko ne bi nazvao ljupkom staromdamom.

Pretpostavljam da je tako, Dejn ree gospoa Van Rajdok.Odjednom napravi grimasu. I ja takoe. Samo ne na isti nain. Tastara vetica divno odrava svoju figuru. To govore o meni. Ali oni


6/169

zaista znaju da sam ja stara vetica! Boe moj, ba se tako i oseam!Ona se srui na stolicu presvuenu satenom. U redu je, Stefani ree. Moete ii.Stefani pokupi haljinu i izae.

Dobra stara Stefani ree Rut Van Rajdok. Sa mnom je ve vieod trideset godina. Ona je jedina ena koja zna kako ja zaistaizgledam! Dejn, elim da popriam s tobom.

Gospoica Marpl se malo nagnu napred. Lice joj dobi izraziekivanja. Delovala je nekako neprikladno u kitnjastoj spavaoj sobiskupog hotelskog apartmana. Bila je obuena u komotnu crnu odeu,nosila je veliku torbu za kupovinu i izgledala je kao dama od glave dopete.

Brinem se, Dejn. Zbog Keri Luize. Keri Luize? Gospoica Marpl zamiljeno ponovi to ime. Njegov

zvuk vratio ju je mnogo godina unazad.Pansion u Firenci. Ona, roze-bela mlada Engleskinja iz Katedral

Klousa. Dve sestre Martin, Amerikanke, koje su mladoj Engleskinjidelovale uzbudljivo zbog neobinog naina govora, otvorenosti ivitalnosti. Rut, visoka, ivahna, na krovu sveta; Keri Luiza, niska,

ljupka, setna. Kad si je poslednji put videla, Dejn? Oh! Prolo je mnogo godina. Najmanje dvadeset pet. Naravno, mi

jo uvek razmenjujemo boine estitke.udna stvar, prijateljstvo! Ona, mlada Dejn Marpl, i dve

Amerikanke. Putevi su im se skoro odmah razili, ali je stara ljubavostala; povremena razmena pisama, boine estitke. udno je to toje Rut, ija je kua... ili bolje reeno ije su kue... bile u Americi, bila

ona sestra koju je ee viala. Ne, moda nije udno. Kao veinaAmerikanaca njene klase, Rut je bila kosmopolita, svake ili svakedruge godine dolazila je u Evropu, jurei iz Londona u Pariz, a zatimdalje na Francusku rivijeru i nazad, uvek raspoloena da ugrabinekoliko trenutaka da ih provede sa starim drugaricama, ma gde senalazila. Bilo je mnogo ovakvih susreta. U Kleridizu, Savoju, Berkliju

ili u Doresteru. Recherch1jelo, drage uspomene i nean rastanak na

brzinu. Rut nikada nije imala vremena da poseti Sent Meri Mid.Gospoica Marpl zaista to nikada nije ni oekivala. ivot svake osobeima svoj tempo. Rutin tempo bio jepresto, dok je gospoica Marpl bila


7/169

zadovoljna to je njen adagio.Tako se ona viala ee s Amerikankom Rut, dok Keri Luizu, koja

je ivela u Engleskoj, nije videla vie od dvadeset godina. udno, alisasvim prirodno, jer kad neko ivi u istoj zemlji nema potrebe da

ugovara sastanke sa starim prijateljima. Pretpostavlja se da ete ih preili kasnije sresti a da to posebno i ne planirate. Samo to, ako sekreete u razliitim sferama, to se ne dogaa. Putevi Dejn Marpl iKeri Luize nisu se ukrstili. Bilo je to jednostavno tako.

Zato te brine Keri Luiza, Rut? upita gospoica Marpl. Na neki nain to je upravo ono to me najvie brine! Jednostavno

ne znam zato. Da nije bolesna? Ona je veoma osetljiva... oduvek je bila. Ne bih rekla da joj je

loije nego obino... osim to stari kao i svi mi. Nesrena? Oh, ne.Ne, nije to u pitanju, pomisli gospoica Marpl. Bilo bi teko

zamisliti Keri Luizu nesrenom... pa ipak, mora da je i u njenom ivotubilo takvih dana. Samo to... jo nije imala dovoljno jasnu predstavu.

Smetena... da... nepoverljiva... da... ali silna alost... ne.Rei gospoe Van Rajdok bile su na mestu. Keri Luiza ree ona oduvek je ivela izvan ovog sveta. Ona i

ne zna kako on izgleda. Moda je toono to me brine. Okolnosti pod kojima ivi poe gospoica Marpl, a onda

zastade, odmahujui glavom. Ne ree. Ne, ona lino ree Rut Van Rajdok. Od nas dve Keri Luiza je

uvek bila ona koja je imala ideale. Naravno, kada smo mi bile mlade,

bilo je u modi imati ideale... svi smo ih imali, to je bila prava stvar zamlade devojke. Ti si nameravala da neguje gubavce, Dejn, a ja samhtela da postanem asna sestra. ovek prevazie sve te besmislice.Brak, pretpostavljam da bi se moglo tako rei, razveje ideale. Ipak, sveu svemu, ja nisam loe prola to se braka tie.

Gospoica Marpl pomisli kako se Rut o tome blago izraava. Rut seudavala tri puta, svaki put za neizmerno bogatog oveka, a razvodi sujoj samo uveavali bankovni raun, ni najmanje joj je ne kvareiraspoloenje.

Naravno ree gospoa Van Rajdok oduvek sam bila ilava.


8/169

Mene stvari ne obeshrabruju. Nisam oekivala previe od ivota isvakako nisam oekivala previe od mukaraca... i uvek sam dobroprolazila... bez zameranja. Tomi i ja smo jo uvek dobri prijatelji, aDulijus me esto pita za miljenje o tritu. Lice joj se smrailo.

Mislim da je to ono to me brine kod Keri Luize... ona je oduvek imalasklonost, zna, da se udaje za udake.

udake? Ljude s idealima. Uvek je bilo lako nagovoriti Keri Luizu kad su

ideali u pitanju. Eno nje, lepa kako samo moe biti, tek napunilasedamnaestu, kako razrogaenih oiju slua starog Galbrandsena dokovaj iznosi svoje planove za ljudsku rasu. Imao je preko pedeset, audala se za njega, udovca s odraslom decom... sve zbog njegovihfilantropskih ideja. Imala je obiaj da sedi i da ga slua kao zaarana.Ba kao Dezdemona i Otelo. Samo to tu, sreom, nije bilo Jaga danapravi pometnju... a, osim toga, Galbrandsen nije bio crnac. Bio jeveanin ili Norveanin, ili tako neto.

Gospoica Marpl zamiljeno klimnu glavom. Galbrandsenovo imeimalo je meunarodni znaaj. ovek koji je zahvaljujui inteligentnojposlovnoj pronicljivosti i savrenom potenju izgradio toliko silno

bogatstvo da je filantropija bila zaista jedino reenje da ga se rei Galbrandsenov starateljski fond, Galbrandsenove postdiplomskestipendije za istraivanja, Galbrandsenove administrativne ubonice i,najpoznatiji od svih, ogromni Koled za obrazovanje radnikih sinova.

Ona se nije udala za njega zbog novca, zna ree Rut jabih seudala zbog novca, ako bih se uopte udala za njega. Ali ne Keri Luiza.Ne znam ta bi se dogodilo da nije umro kad je ona imala trideset dvegodine. Trideset dve su veoma lepe godine za udovicu. Ona ima

iskustva, ali je jo uvek prilagodljiva.Usedelica koja ju je sluala blago klimnu glavom, dok je u mislima

provizorno vrila smotru udovica koje je poznavala u selu Sent MeriMid.

Zaista sam bila najsrenija zbog Keri Luize dok je bila udata zaDonija Restarika. Naravno, on se njome oenio zbog para... ili ako inije ba zbog toga, u svakom sluaju ne bi se oenio njome da ih nijeimala. Doni je bio sebina, lenja hulja, koja je volela da uiva, ali to jemnogo bezbednije od udaka. Jedino to je Doni eleo bilo je da ivilagodno. eleo je da Keri Luiza ide kod najboljih krojaa i da ima jahte


9/169


10/169

snagom volje koji rado ive na jednoj banani i paretu prepeenoghleba da bi svu svoju energiju uloili u stvar za koju se bore. A KeriLuiza na to pristaje... kao i uvek. Ali meni se to ne svia, Dejn. Okupilisu tutore i preuredili celo mesto prema toj novoj zamisli. Sada je to

zavod za obuku tih maloletnih kriminalaca, zajedno s psihijatrima ipsiholozima i ostalima. Tamo su Luis i Keri Luiza, tamo ive, okruenitim deacima... koji moda nisu sasvim normalni. A mesto je prepunoterapeuta koji sprovode radnu terapiju i nastavnika i entuzijasta,polovina njihprilino luda. udaci, svi skupa, a moja mala Keri Luizausred svega toga! Zastala je... i bespomono se zagledala ugospoicu Marpl.

Gospoica Marpl ree pomalo zbunjenim glasom: Ali jo mi nisi rekla, Rut, ega se zapravo plai. Kaem ti, ne znam! I to je ono to me brine. Upravo sam bila

tamo dole kod njih... svratila nakratko. I sve vreme imala sam oseajda neto nije u redu. U atmosferi... u kui... znam da ne greim.Osetljiva sam na atmosferu, uvek sam bila. Da li sam ti ikada reklakako sam zahtevala od Dulijusa da prodaZdruene cerealijepre negoto je dolo do sloma? I nisam li bila u pravu? Da, neto nije u redu

tamo kod njih. Ali ne znam ta ili zato... da li su u pitanju ti groznimladi robijai... ili je to neko iz najblie okoline. Ne mogu da kaemta je posredi. Tu je Luis koji ivi samo za svoje ideje i ne primeujenita drugo, i Keri Luiza, neka je blagoslovena, koja nikad ne vidi, nitiuje niti misli o bilo emu osim o onome to je prijatan prizor, prijatanzvuk ili prijatna misao. To je slatko, ali nije praktino. Zlo zaistapostoji... i ja elim, Dejn, da ti odmah ode tamo i otkrije ta je tanoposredi.

Ja? uzviknu gospoica Marpl. Zato ja? Zato to ti ima nos za takve stvari. Uvek si ga imala. Uvek si bila

milo stvorenje koje deluje naivno, Dejn, a sve vreme ispod toga nitate nikada nije iznenaivalo, uvek veruje u najgore.

Najgore je tako esto istinito promrmlja gospoica Marpl. Ne mogu da zamislim zato ima tako nisko miljenje o ljudskoj

prirodi... kad ivi u tom tvom slatkom mirnom seocetu, takostarovremskom i istom.

Nikada nisi ivela na selu, Rut. Verovatno bi te iznenadilo kakvese stvari dogaaju u jednom istom mirnom seocetu.


11/169

Oh, po svoj prilici je tako. Sutina je u tome to one tebe neiznenauju. Znai, otii eu Stounigejts da otkrije ta nije u redu, zarne?

Ali, draga Rut, to bi bilo veoma teko izvesti.

Ne, ne bi, sve sam smislila. Ako se nee sasvim naljutiti na mene,ja sam ve pripremila teren.

Gospoa Van Rajdok zastade, pogleda gospoicu Marpl dostazabrinuto, upali cigaretu i upusti se prilino nervozno u objanjavanje.

Priznae, sigurna sam, da je ivot u ovoj zemlji posle rata teak,za ljude s malim stalnim prihodima... odnosno, za ljude kao to si ti,Dejn.

Oh da, zaista. Ali da nije ljubaznosti, zaista velike ljubaznosti mogneaka Rejmonda, zaista ne znam ta bi bilo sa mnom.

Pusti svog neaka ree gospoa Van Rajdok. Keri Luiza nezna nita o tvom neaku... ili, ako i zna, zna o njemu da je pisac i nemapojma da je tvoj neak. Sutina je, kako sam je ja predstavila KeriLuizi, u tome to draga Dejn finansijski ba loe stoji. Zaista, ponekadjedva da ima ta da jede, a naravno previe je ponosna da bi se ikadaobratila prijateljima. Ne bi joj se mogao, rekla sam, ponuditi novac...

ali mogao bi prijatan dugi odmor u lepoj okolini, sa staromprijateljicom i s mnogo dobre hrane, i bez ikakvih briga... Rut VanRajdok zastade, a onda prkosno dodade Hajde sad... ljuti se na meneako eli.

Gospoica Marpl irom otvori svoje oi boje porcelana, u znakblagog uenja.

Ali zato bih se ja ljutila na tebe, Rut? To je veoma dovitljiv iuverljiv pristup. Sigurna sam da ti je Keri Luiza odgovorila.

Ona ti alje pismo. Zatei e ga kad se vrati. Reci iskreno,Dejn, ne misli li da sam sebi dopustila neoprostivu slobodu? Neeimati nita protiv...

Ustezala se, a gospoica Marpl je veto pretvorila njene misli urei.

Odlaska u Stounigejts kao delo dobroinstva... iz manje-vietobonjih razloga? Ni najmanje... ako je to potrebno. Ti smatra da jepotrebno... a ja sam sklona da se sloim s tobom.

Gospoa Van Rajdok je zurila u nju. Ali zato? ta si ula?


12/169

Nisam ula nita. U pitanju je samo tvoja uverenost. Ti nisi enakoja fantazira, Rut.

Nisam, ali nemam nita odreeno za ta da se uhvatim. Seam se ree gospoica Marpl zamiljeno jednog nedeljnog

jutra u crkvi... tri nedelje pred Boi... sedela sam iza Grejs Lembl soseanjem sve vee brige za nju. Bila sam sasvim sigurna, zna, daneto nije u redu... i te kako nije u redu... pa ipak, bila sam potpunonesposobna da kaem zato. Bio je to veoma uznemirujui oseaj iveoma, veoma odreen.

I je li neto nije bilo u redu? Oh, da. Njen otac, stari admiral, ve izvesno vreme veoma se

udno ponaao, a upravo sledeeg dana nasrnuo je na nju ekiem zaugalj, urlajui da je ona antihrist preruen u njegovu kerku. Umalo jenije ubio. Odveli su ga u duevnu bolnicu, a ona se najzad oporavilapoto je nekoliko meseci provela u bolnici... ali nesrea je izbegnutaza dlaku.

A ti si stvarno imala predoseaj tog dana u crkvi? Ne bih ja to nazvala predoseajem. To se zasnivalo na injenici...

takve stvari obino se zasnivaju na injenicama iako ih ovek ne

prepozna uvek u tom trenutku. Ona je nosila svoj nedeljni eirokrenut na pogrenu stranu. Veoma znaajno, zaista, zato to je GrejsLembl bila veoma precizna ena, ni najmanje rastresena ili duhomodsutna... tako da su zaista krajnje ograniene okolnosti u kojima nebi primetila kako je stavila eir kad je pola u crkvu bile. Njen otac je,vidi, bacio na nju mermerni pritiskiva za hartiju i njime smrskaolupu. Ona je zgrabila eir i izjurila iz kue. Bilo joj je stalo da sauvaspoljni izgled i da posluga nita ne uje. Vidi, ona je takvo ponaanje

pripisala pomorskoj naravi dragog tate, ne shvatajui da je onsasvim izvesno umno poremeen, premda je to trebalo da joj budesasvim jasno. Stalno joj se tuio da ga pijuniraju i da imaneprijatelje... zapravo, svi uobiajeni simptomi.

Gospoa Van Rajdok je s potovanjem zurila u svoju prijateljicu. Moda, Dejn ree ona taj tvoj Sent Meri Mid i nije ba takvo

idilino utoite kakvim sam ga uvek zamiljala. Ljudska priroda, draga, svuda je veoma slina, samo to ju je

mnogo tee posmatrati izbliza u velikom gradu. I otii e u Stounigejts?


13/169

Otii u u Stounigejts. Moda je pomalo nepoteno prema momneaku Rejmondu. Tek tako da dopustim da pomisle da mi on nepomae, mislim. Ipak, dragi deko je otiao u Meksiko na est meseci.A do njegovog povratka sve e biti zavreno.

ta treba da bude zavreno? Teko da e me Keri Luiza pozvati da ostanem preterano dugo.

Tri nedelje, moda... mesec dana. To bi trebalo da bude sasvimdovoljno.

Da otkrije ta nije u redu? Da otkrijem ta nije u redu. Zaboga, Dejn ree gospoa Van Rajdok ti ba veruje u sebe,

zar ne?Gospoica Marpl je izgledala kao da je blago prekoreva. Ti veruje u mene, Rut. Ili barem tako kae... Mogu te samo

uveriti da u se truditi da opravdam tvoje poverenje.


14/169

P

2.

re nego to je uhvatila voz za u Sent Meri Mid (specijalni jeftinidnevni povratak sredom), gospoica Marpl je prikupila izvesne

podatke, na precizan i poslovan nain. Keri Luiza i ja smo razmenjivale pisma, s vremena na vreme, ali

bile su to uglavnom boine estitke ili kalendari. elela bih da ujemsamo injenice, draga Rut... kao i da dobijem neku predstavu o tomekoga u tano sresti u domainstvu u Stounigejtsu.

Dakle, zna da je Keri Luiza bila udata za Galbrandsena. Nisuimali dece, a Keri Luiza je to veoma uzela k srcu. Galbrandsen je bioudovac i imao je tri odrasla sina. Na kraju su usvojili jednu devojicu.Nazvali su je Pipa... ljupko stvorenjce. Imala je samo dve godine kadsu je usvojili.

Odakle je dola? Kakvo je njeno poreklo? Pa, zaista, Dejn, ne mogu da se setim... ako sam ikada i ula,

naime. Drutvo za usvajanje dece, moda? Ili neko neeljeno dete zakoje je Galbrandsen uo. Zato? Zar misli da je to vano? Pa, ovek voli da zna prolost, da tako kaem. Ali molim te,

nastavi. Ali ispostavilo se da je Keri Luiza otkrila da e ipak imati bebu.

Doktori su mi rekli da se to dosta esto dogaa.Gospoica Marpl klimnu glavom. Verujem da je tako.

U svakom sluaju, to se dogodilo i na neki udan nain Keri Luizaskoro da je bila dovedena u nepriliku, ako shvata ta mislim. Da se todogodilo ranije, naravno, bila bi luda od radosti. Ali istina je da jetoliko odano volela Pipu da je imala oseaj da treba da joj se pravdato je istisnuta, da tako kaem. A onda je Mildred, kad se rodila, bilazaista veoma neprivlano dete. Povukla je na Galbrandsenove... kojisu bili solidni i estiti... ali svakako runjikavi. Keri Luiza se uvektoliko trudila da ne pravi razliku izmeu usvojenog i svog roenogdeteta da mislim da je bila prilino sklona da preterano mazi Pipu i nepoklanja dovoljno panje Mildred. Ponekad pomislim da je Mildred


15/169

bila uvreena zbog toga. Meutim, nisam ih esto viala. Pipa jeizrasla u veoma lepu devojku, a Mildred u neprivlanu. Kada je ErikGalbrandsen umro, Mildred je imala petnaest godina, a Pipaosamnaest. U dvadesetoj godini Pipa se udala za jednog Italijana,

markiza od San Severijana... oh, zaista pravi markiz... ne nekiavanturista ili neto slino. Ona je bila poeljna zato to je bilanaslednica (naravno, inae se San Severijano ne bi njome oenio...zna kakvi su Italijani!). Galbrandsen je ostavio podjednaku svotu zastarateljstvo, kako za sopstvenu tako i za usvojenu kerku. Mildred seudala za kanonika Strita... finog oveka, ali podlonog prehladama.Stariji je od nje deset do petnaest godina. Sasvim srean brak, mislim.

Umro je pre godinu dana, a Mildred se vratila u Stounigejts, daivi s majkom. Ali idem prebrzo, preskoila sam jedan ili dva braka.Vratiu se na njih. Pipa se udala za svog Italijana. Keri Luiza je bilaprilino zadovoljna tim brakom. Gvido je imao divne manire i bio jeveoma zgodan, a bio je i dobar sportista. Godinu dana kasnije Pipa jerodila devojicu i umrla na poroaju. Bila je to strana tragedija iGvido San Severijano je mnogo patio. Keri Luiza je prilino esto bilana putu izmeu Italije i Engleske. U Rimu je srela Donija Restarika i

udala se za njega. Markiz se ponovo oenio i rado je prihvatio danjegovu kerkicu odgaja u Engleskoj njena veoma bogata baka. Takosu se svi oni smestili u Stounigejts, Doni Restarik i Keri Luiza, i dvaDonijeva sina, Aleksis i Stiven (Donijeva prva ena bila je Ruskinja) ibeba ina. Mildred se za svog kanonika udala ubrzo posle toga. Ondase dogodilo sve ono s Donijem i Jugoslovenkom i razvodom. Deacisu jo uvek dolazili u Stounigejts za raspust i bili su odani Keri Luizi, aonda se 1938, mislim da je to bilo tada, Keri Luiza udala za Luisa.

Gospoa Van Rajdok zastade da udahne. Nisi upoznala Luisa?Gospoica Marpl odmahnu glavom. Ne, mislim da sam poslednji put videla Keri Luizu 1928. Bila je

srce i odvela me je u Kovent Garden... u Operu. Oh, da. Uzgred, izgledalo je veoma pogodno da se uda za Luis.

Bio je direktor poznate firme ovlaenih raunovoa. Mislim da su seprvi put sreli u vezi s nekim finansijskim pitanjima okoGalbrandsenovog starateljskog fonda i Koleda. Bio je imuan,otprilike njenih godina, i veoma estit ovek. Ali bio je udak. Bio je


16/169

potpuno zaokupljen problemom izbavljenja mladih kriminalaca.Rut Van Rajdok uzdahnu. Kao to rekoh, Dejn, ima mode i u filantropiji. U

Galbrandsenovo vreme to je bilo obrazovanje. Pre toga bile su

narodne kuhinje...Gospoica Marpl klimnu glavom. Da, zaista, ele od porto vina kao desert i orba od telee glave,

to se nosilo bolesnicima. Moja majka je imala obiaj da ih nosi. Tako je. Hranjenje tela ustupilo je mesto hranjenju uma. Svi su

poludeli za obrazovanjem niih klasa. E pa, i to je prolo. Uskoro,oekujem, bie u modi da ne obrazujete sopstvenu decu, da paljivouvate njihovu nepismenost dok ne napune osamnaest godina. Usvakom sluaju, Galbrandsenov starateljski fond bio je u potekoamazato to je drava preuzela njegove funkcije. Onda se pojavio Luis sasvojim strasnim entuzijazmom za konstruktivnu obuku maloletnihprestupnika. Panju mu je prvo privukao predmet koji se tie njegoveprofesije... revizija rauna pomou kojih su domiljati mladi ljudipoinili prevare. Bio je uveren da maloletni delinkventi nisu ispodproseka... da imaju odline mozgove i sposobnosti i da ih samo treba

uputiti u pravom pravcu. Ima neega u tome ree gospoica Marpl. Ali to nije sasvimtano. Seam se...

Zastade usred rei i pogleda na runi sat. Oh, boe... ne smem da propustim voz u pola sedam.Rut Van Rajdok uporno ponovi: I otii e u Stounigejts?Uzimajui torbu za kupovinu i kiobran, gospoica Marpl ree:

Ako me Keri Luiza pozove... Pozvae te. Otii e? Obeava, Dejn?Dejn Marpl obea.


17/169

G

3.

ospoica Marpl je sila s voza na stanici Market Kindl. Jedanljubazni saputnik dodao joj je kofer, a gospoica Marpl je, stiui

mreu za kupovinu, izbledelu konu tanu i nekoliko svakovrsnihogrtaa, procvrkutala nekoliko rei zahvalnosti.

Toliko ste ljubazni, sigurna sam... Danas je tako teko... nemamnogo nosaa. Toliko se uznemirim kad putujem.

Njeno cvrkutanje utopi se u zagluujuu buku staninog razglasa, skojeg je glasno ali nerazgovetno najavljiva obavetavao da voz kojipolazi u tri sata i osamnaest minuta stoji na prvom peronu i uskorokree do raznih, ali potpuno istovetnih stanica.

Market Kindl je bila velika vetrovita eleznika stanica na kojoj sejedva mogao videti poneki putnik ili slubenik eleznice. Razlikovalase od ostalih stanica po tome to je imala est perona i posebankolosek na kojem je veoma mali voz od jednog vagona odvano

brektao isputajui paru.Gospoica Marpl, obuena mnogo otrcanije nego to je to bio njenobiaj (koja srea to nije otuila staru haljinu na tufne), osvrtala senesigurno oko sebe kad joj prie jedan mladi.

Gospoica Marpl? upita on. Glas mu je bio neoekivanodramatian, kao da je izgovaranje njenog imena bilo prvo to je rekaou ulozi koju igra u amaterskom pozoritu. Doao sam da vassaekam... iz Stounigejtsa.

Gospoica Marpl ga zahvalno pogleda, armantna stara damabespomonog izgleda, ako je ugrabio priliku da primeti, veomainteligentnih plavih oiju. Linost mladog oveka nije bila sasvim uskladu s njegovim glasom. Bila je manje vana, skoro bi se moglo reibeznaajna. Oni kapci su mu nervozno podrhtavali.

Oh, hvala vam ree gospoica Marpl. Imam samo ovaj kofer.Primetila je da mladi nije podigao kofer. Pucnuvi prstima pozvao

je nosaa koji je prolazio gurajui na kolicima neke kutije. Iznesite ga napolje, molim vas ree on i vano dodade za

Stounigejts.


18/169

Nosa veselo ree: Vai. Neu dugo.Gospoici Marpl se uini da njen novi poznanik time nije bio

naroito zadovoljan. Bilo je to kao da su Bakingamsku palatu

otkaili kao nimalo vaniju od zgrade broj 3 na Laburnumskomputu.

On ree: eleznica iz dana u dan postaje sve nepodnoljivija.Vodei gospoicu Marpl prema izlazu, on ree: Ja sam Edgar

Loson. Gospoa Serokold me je zamolila da vas saekam. Ja pomaemgospodinu Serokoldu u poslu.

Opet se osetio blag nagovetaj da je taj zauzet i vaan ovek,veoma armantno, odloio vane poslove na stranu zbog kavaljerskeusluge supruzi svog poslodavca.

I ponovo utisak nije bio u potpunosti ubedljiv... imao je primesuteatralnosti.

Gospoica Marpl poe da razmilja o Edgaru Losonu.Izali su iz stanice i Edgar povede staru damu do mesta gde je

stajao prilino star ford V. 8.Upravo je izgovorio: Hoete li sesti napred sa mnom ili vie volite

da sedite pozadi? kad je dolo do promene plana.Novi blistavi rols bentli dvosed uao je predui u stanino dvoritei stao ispred forda. Iz njega je iskoila veoma lepa mlada ena i dolado njih. To to je bila obuena u prljave sportske pantalone odrebrastog somota i jednostavnu koulju otkopanu ispod grla kao daje na neki nain podvlailo injenicu da ona nije samo lepa nego iskupa.

Tu si, Edgare. Mislila sam da neu uspeti da stignem na vreme.

Vidim da je s tobom gospoica Marpl. Dola sam da je saekam. Onauputi blistavi osmeh gospoici Marpl pokazujui niz lepih zuba napreplanulom junjakom licu. Ja sam ina ree ona. Unuka KeriLuize. Kako ste putovali? Naprosto grozno? Kakva lepa mrea. Javolimtorbe od mree. Uzeu nju i ogrtae, a onda se moete udobnijesmestiti.

Edgar pocrvene i pobuni se. uj, ina, ja sam doao da saekam gospoicu Marpl. Sve je bilo

dogovoreno...Ponovo joj zubi zablistae u irokom lenjom osmehu.


19/169

Oh, znam, Edgare, ali odjednom sam pomislila da bi bilo lepo kadbih ja dola. Ja u je povesti, a ti moe da saeka i donese gorenjene kofere.

Zalupila je vrata na strani gospoice Marpl, optrala oko kola,

uskoila u vozako sedite i njih dve uz brujanje motora izjurie izstanice.

Osvrnuvi se, gospoica Marpl zapazi lice Edgara Losona. Ne mislim, duo moja ree ona da je gospodin Loson naroito

zadovoljan.ina se nasmeja. Edgar je pravi glupan ree ona. Uvek je tako pompezan oko

svega. Pomislili biste da je zaista vaan!Gospoica Marpl upita: Zar nije vaan? Edgar? U ininom prezrivom smehu bilo je nesvesne primese

surovosti. Oh, u svakom sluaju, on je aav. aav? Svi su oni aavi u Stounigejtsu ree ina. Ne mislim na Luisa

i Grandamu 2 i sebe i deake... i, naravno, ne na gospoicu Belever.Nego na ostale. Ponekad oseam kao da u i jamalo poaaviti ivei

tamo. Tetka Mildred odlazi u etnje i mrmlja sebi u bradu sve vreme...a od kanonikove udovice ne oekujete tako neto, zar ne?One skrenue s prilaza stanici i poveae brzinu na praznom putu

glatke povrine. ina baci kratak pogled na svoju saputnicu. Vi ste ili u kolu s Grandamom, zar ne? To deluje tako udno.Gospoica Marpl je savreno dobro znala ta ona misli. Mladima

deluje veoma udno kad pomisle da su starice nekada bile mlade,nosile pletenice i borile se da savladaju decimale i englesku

knjievnost. To mora da je bilo ree ina sa strahopotovanjem u glasu i

oito ne nameravajui da bude neuljudna veomadavno. Da, zaista ree gospoica Marpl. To se vie osea kod mene

nego kod tvoje bake, zar ne?ina klimnu glavom. Lepo od vas to to kaete. Grandama, znate,

stvara u oveku udan oseaj bezvremenosti.

Dugo je nisam videla. Pitam se da li se mnogo promenila. Kosa joj je seda, naravno ree ina neodreeno. I hoda satapom zbog artritisa. U poslednje vreme dosta se pogorao.


20/169

Pretpostavljam da... ona prekide i upita: Da li ste ve bili uStounigejtsu?

Ne, nikada. ula sam mnogo o njemu, naravno. Prilino sablasno mesto, zaista ree ina veselo. Neka vrsta

gorske monstruoznosti. Ono to Stiv zove najboljim periodomviktorijanske nakinurenosti. Ali je na neki nain to mesto i zabavno.Sem to je, naravno, sve ludaki ozbiljno i na sve strane se spotiete opsihijatre koji se ludo zabavljaju. U dobroj meri su kao voeskautskog odreda, samo jo gori. Mladi kriminalci prilino su umiljati,neki od njih. Jedan mi je pokazao kako se obijaju brave paretom ice,a jedan deko aneoskog lica objasnio mi je silne razloge zbog kojihljude treba udarati olovnom cevi.

Gospoica Marpl zamiljeno razmotri ovaj podatak. Najvie mi se dopadaju razbojnici ree ina. Ne dopadaju mi se

udaci. Naravno, Luis i doktor Maverik misle da su svi oni udaci mislim, oni smatraju da su u pitanju potisnute elje i nesreenporodini ivot, to to su njihove majke odlazile s vojnicima i tako to.Ja lino to zaista ne vidim tako jer su neki ljudi imali uasan porodiniivot pa su opet postali sasvim ispravni.

Sigurna sam da je sve to veoma teak problem ree gospoicaMarpl.ina se nasmeja, ponovo pokazujui svoje divne zube. To me ne brine previe. Pretpostavljam da neki ljudi imaju tu

vrstu potrebe da uine svet boljim mestom. Luis je prilino lud za tim...ide u Aberdin sledee nedelje zbog jednog sluaja u policijskomsudu... deaka koji je ve pet puta osuivan.

Mladi koji me je saekao na stanici? Gospodin Loson. On

pomae gospodinu Serokoldu, rekao mi je. Da li je on njegov sekretar? Oh, Edgar nije dovoljno pametan da bude sekretar. On je zapravo

sluaj. Imao je obiaj da odsedne u nekom hotelu i da se predstavljakao nosilac Viktorijinog krsta, ili pilot bombarder; pozajmljivao jepare, a onda bi jednostavno mugnuo. Mislim da je on nitarija. AliLuis sa svima njima ima odreen sistem rada. Stvara kod njih oseajda su deo porodice i daje im zaduenja, da bi podstakao njihovooseanje odgovornosti. Rekla bih da e nas ovih dana neko od njihubiti. ina se veselo nasmeja.

Gospoica Marpl se nije nasmejala.


21/169

Skrenule su s puta i ule kroz impozantnu kapiju pored koje jeuniformisani vratar stajao na dunosti, kao da je u vojsci, i krenuleprema kui putem oivienim rododendronima. Prilazni put do kuenije bio dobro odravan, a imanje je delovalo zaputeno.

Tumaei letimian pogled svoje saputnice, ina ree: Nije bilobatovana za vreme rata, a otada se nismo ni trudili da ga naemo. Alistvarno izgleda prilino grozno.

Prooe krivinu i ukaza se Stounigejts u svom punom sjaju. Bila jeto, kao to je ina rekla, ogromna graevina u viktorijansko-gotskomstilu... neka vrsta hrama plutokratiji. Filantropi su tome pridodalirazliita krila i sporedne zgrade koje su, mada ne potpuno razliite postilu, graevinu u celini liile jedinstvenosti ili svrhe.

Odvratno, zar ne? ree ina odseno. Eno Grandame naterasi. Ovde u se zaustaviti, a vi moete da odete da se pozdravite snjom.

Gospoica Marpl se, idui preko terase, pribliavala svojoj starojdrugarici.

Izdaleka, vitka sitna figura delovala je neobino devojaki uprkostome to se oslanjala o tap i kretala polagano, oigledno prilino

bolno. Izgledalo je kao da mlada devojka uz preterivanje oponaastaricu. Dejn ree gospoa Serokold. Draga Keri Luiza.Da, prepoznatljiva Keri Luiza. Jo uvek udno nepromenjena,

udno mladolika iako, za razliku od njene sestre, nije koristilanikakvu kozmetiku ili vetaka pomagala za mladost. Kosa joj je bilaseda, ali uvek je imala srebrnastu lepotu, tako da se boja veoma malo

promenila. Koa joj je jo uvek bila ruiasta i bela kao latica rue,iako je to sada bila smeurana latica rue. Oi si joj jo uvek sijalezvezdanim nevinim sjajem. Imala je vitku, mladalaku figuru devojke ijo uvek je krivila glavu na stranu, kao ptiica.

Zaista krivim sebe ree Keri Luiza svojim umilnim glasom tosam dopustila da proe toliko dugo vremena. Godinama te nisamvidela, Dejn draga. Ba je divno to si najzad dola da nas poseti.

S drugog kraja terase ina doviknu: Treba da ue unutra, Grandamo. Postaje hladno... a Doli e se

razbesneti.


22/169

Keri Luiza se nasmeja svojim srebrnastim smehom. Svi se toliko brinu o meni ree. Guraju mi pod nos da sam

starica. A ti se tako ne osea.

Ne, ne oseam se, Dejn. Uprkos bolovima i mukama... a imam ihdosta. U sebi se i dalje oseam mladom, ba kao ina. Moda je kodsvih tako. Ogledalo im pokazuje koliko su stari, a oni u to jednostavnone veruju. ini se kao da smo u Firenci bile pre samo nekoliko meseci.Sea li se frojlajn vajh i njenih izama?

Dve starije ene smejale su se dogodovtinama od pre skoro polaveka.

Zajedno su odetale do bonih vrata. Na ulazu ih je doekalamrava starija gospoa. Imala je nabusit nos, bila je kratko podiana iobuena u debeo, dobro skrojen kostim od tvida.

Ona ljutito ree: Potpuno je nepromiljeno, Kara, da ostajete napolju tako kasno.

Vi ste nesposobni da se brinete o sebi. ta e rei gospodin Serokold? Nemojte me grditi, Doli preklinjui ree Keri Luiza. Ona

predstavi gospoicu Belever gospoici Marpl.

Ovo je gospoica Belever, koja mi je jednostavno sve medicinska sestra, zmaj, pas uvar, sekretarica i veoma veranprijatelj.

Dulijet Belever mrcnu, a vrh nosa joj prilino pocrvene, to je bioznak oseanja.

inim ono to mogu ree ona hrapavim glasom. Ovo je ludakua. Jednostavno ne moete da sprovedete nikakve ustaljene dnevneaktivnosti.

Mila Doli, naravno da ne moete da ih sprovedete. Pitam sezato uopte pokuavate. Gde ete smestiti gospoicu Marpl?

U plavu sobu. Da li da je odvedem gore? upita gospoicaBelever.

Da, molim vas, Doli. A onda je dovedite dole na aj. Danas gapijemo u biblioteci, mislim.

Plava soba imala je teke zavese od bogatog izbledelog brokata;mora da su bile stare oko pedeset godina, pomisli gospoica Marpl.Nametaj je bio od mahagonija, veliki i vrst, a krevet je bio ogroman,sa etiri stuba od mahagonija i baldahinom. Gospoica Belever je


23/169

otvorila vrata kupatila. Bilo je neoekivano moderno, boje orhideje, sprevie zaslepljujuim hromiranim elementima.

Ona sumorno primeti: Kada se oenio Karom, Don Restarik je naloio da se u kui

instalira deset kupatila. Vodoinstalacije su otprilike jedino to je ikadamodernizovano. Nije hteo ni da uje da se ostalo menja... govorio je daje celo mesto savren iseak epohe. Da li ste ga ikad upoznali?

Ne, nikad ga nisam upoznala. Gospoa Serokold i ja smo se retkoviale mada smo se uvek dopisivale.

Bio je prijatan mukarac ree gospoica Belever. Nije valjao,naravno! Potpuna nitarija. Ali prijatan za u kui. Veliki armer. enesu ga previe volele. To ga je na kraju upropastilo. Nije ba bio Karintip.

Ona dodade, vrativi se na svoj osorni praktini nain: Kuna pomonica e vas raspakovati. Da li elite da operete ruke

pre aja?Dobivi potvrdan odgovor, ona ree gospoici Marpl da je moe

nai na vrhu stepenita, gde e je ekati.Gospoica Marpl ue u kupatilo i opra ruke i pomalo nervozno ih

obrisa veoma lepim pekirom za lice boje orhideje. Zatim skide eir ipopravi rukama svoju meku sedu kosu.Kad otvori vrata, ugleda gospoicu Belever kako je eka. Odvela ju

je niz iroko polumrano stepenite i preko ogromnog tamnogpredvorja do sobe u kojoj su do plafona stajale police s knjigama, aveliki prozor gledao je na vetako jezero.

Keri Luiza je stajala pored prozora i gospoica Marpl joj sepridrui.

Kako je ovo golema kua ree gospoica Marpl. Oseam seprilino izgubljenom u njoj.

Da, znam. To je zapravo smeno. Sagradio ju je jedan bogativlasnik topionice... ili tako neega. Bankrotirao je ubrzo posle toga.Zaista se ne udim. Bilo je tu etrnaest soba za dnevni boravak... sveogromne. Nikada nisam shvatala zato bi ljudielelida imaju vie odjednog dnevnog boravka. I sve te ogromne spavae sobe. Tolikonepotrebnog prostora. Moja je uasno nesnosna... a od kreveta dotoaletnog stoia ba ima da se nahoda. I velike, teke, tamnegrimizne zavese.


24/169

Nisi je modernizovala ili preuredila?Keri Luiza je izgledala blago iznenaena. Ne. Sve u svemu, ona je u prilinoj meri onakva kakva je bila

kada sam ovde ivela s Erikom. Ponovo je kreena, naravno, ali uvek

u istu boju. Te stvari zapravo nisu vane, zar ne? Ne smatramopravdanim da se mnogo novca troi na tako neto kad ima tolikomnogo drugih stvari koje su mnogo vanije.

Zar uopte nije bilo izmena u kui? Oh, da... mnogo izmena. Samo smo zadrali neku vrstu bloka u

sredini kue onakav kakav je bio... Velika sala i sobe sa strane i iznad.One su najbolje i Doni... moj drugi mu... bio je sentimentalan premanjima i govorio je da ih nikada ne treba dirati ili menjati... a, naravno,on je bio umetnik i dizajner i razumeo se u te stvari. Ali istono izapadno krilo potpuno su preureeni. Sve sobe su pregraene ipodeljene, tako da imamo kancelarije i spavae sobe za nastavnoosoblje, i sve to. Svi deaci su u zgradi Koleda... moe da je vidiodavde.

Gospoica Marpl pogleda napolje u pravcu gde su se, kroz pojaszatitnog drvea, videle velike zgrade od crvene opeke. Onda joj

pogled pade na neto blie njima i ona se malo nasmei. ina je zaista veoma lepa devojka ree ona.Lice Keri Luize se ozari. Jeste, zar ne? ree ona nenim glasom. Divno je to je ponovo

ovde. Poslala sam je u Ameriku poetkom rata... kod Rut. Da li ti je Rutuopte priala o njoj?

Ne. Moda ju je samo pomenula.Keri Luiza uzdahnu.

Sirota Rut! Bila je uasno uzrujana zbog inine udaje. Ali ja samjoj toliko puta rekla da je uopte ne krivim. Rut ne shvata kao ja da sustare barijere i klasni simboli pripadnosti nestali... ili e u svakomsluaju nestati.

ina je radila svoj ratni posao... i upoznala tog mladia. On je biomarinac i imao je veoma dobar ratni dosije. Posle nedelju dana su sevenali. Bilo je to previe na brzinu, naravno, nije bilo vremena da seotkrije da li zaista odgovaraju jedno drugome... ali to se danas deava.Mladi ljudi pripadaju svojoj generaciji. Moemo mi misliti da mnoginjihovi potezi nisu mudri, ali moramo prihvatiti njihove odluke. Rut je


25/169

ipak bila veoma uzrujana. Nije smatrala da joj taj mladi odgovara? Stalno je ponavljala kako se o njemu nita ne zna. Doao je sa

Srednjeg Zapada i nije imao novca... a naravno ni zanimanje. Postoje

na stotine takvih deaka na sve strane... ali Rut je imala drugaijepredstave o tome ta je dobro za inu. Meutim, oni su se venali. Bilomi je toliko drago kad je ina prihvatila moj poziv da doe ovamo sasvojim muem. Ovde se toliko toga dogaa... ima poslova svake vrste,a ako Volter poeli da specijalizuje medicinu ili da stekne diplomu ilibilo ta, to u ovoj zemlji moe da uradi. Najzad, ovo je inin dom.Divno je to se vratila, to je u kui neko tako topao, veseo i iv.

Gospoica Marpl klimnu glavom i ponovo pogleda kroz prozor nadvoje mladih ljudi koji su stajali kraj jezera.

Oni su takoe izuzetno zgodan par ree ona. Ne udim se tose ina zaljubila u njega!

Oh, ali to... to nije Voli. Odjednom se u glasu gospoe Serokoldosetila primesa zbunjenosti ili suzdrljivosti. To je Stiv... mlai sinDonija Restarika. Kada je Doni... kad je otiao, nije imao gde dasmesti deake za vreme raspusta, pa sam ih uvek dovodila ovamo. Oni

na ovo gledaju kao na svoj dom. A Stiv je sada ovde sve vreme. Onrukovodi naim dramskim odeljenjem. Imamo pozorite, zna, ipozorine komade... podstiemo sve umetnike pobude. Luis kae dase veliki deo tog maloletnikog kriminala dogaa zbogegzibicionizma. Veina deaka imala je osujeen i nesrean porodiniivot, a sve te oruane pljake i provale ine da se oseaju herojima.Mi ih podstiemo da piu pozorine komade i da glume u njima, kao ida sami kreiraju i prave scenografiju. Stiv je zaduen za pozorite. On

je toliko zanet i oduevljen time. Divno je koliko ivotnosti je uneo usve to.

Jasno mi je ree gospoica Marpl polako.Vid joj je na daljinu bio dobar (to su mnogi njeni susedi u selu

Sent Meri Mid osetili na sopstvenoj koi) i ona je veoma jasno videlatamnoputo, lepo lice Stivena Restarika koji je stajao okrenut licemprema ini i neto joj vatreno govorio. inino lice nije mogla da vidijer im je devojka bila okrenuta leima, ali se izraz lica StivenaRestarika nije mogao pogreno protumaiti.

Mene se to ne tie ree gospoica Marpl ali pretpostavljam da


26/169

si svesna da je on zaljubljen u nju. Oh, ne... Keri Luiza je delovala uznemireno. Oh, ne, nadam se

da nije. Uvek si bila u oblacima, Keri Luiza. U to ne postoji ni najmanja

sumnja.


27/169

P

4.

re nego to je gospoa Serokold mogla ita da kae, njen suprugue iz predvorja, nosei u ruci neka otvorena pisma.

Luis Serokold je bio nizak ovek, ne naroito impresivnog izgleda,ali je imao linost koja se odmah isticala. Rut je jednom za njega reklada je vie kao dinamo nego ljudsko bie. Obino se potpunoposveivao onome to mu je neposredno privlailo panju i nijeobraao panju na predmete ili osobe koji su ga okruivali.

Teak udarac, duice ree on. Onaj deko, Deki Flint. Vratiose svojim trikovima. A zaista sam mislio da ovoga puta ima nameru dabude poten, ako mu se prui prava prilika. Bio je veoma ozbiljan uvezi s tim. Zna da smo otkrili da je oduvek bio obuzet eleznicom... pasmo i Maverik i ja mislili da ako dobije posao na eleznici, da e setoga drati i biti uspean. Ali opet ista pria. Sitne krae u odeljenju zapakete. ak nisu u pitanju stvari koje bi eleo da poseduje ili proda. To

pokazuje da problem mora da je na psiholokoj osnovi. Nismo zaistadoli do korena problema. Ali ja ne odustajem. Luise... ovo je moja stara drugarica Dejn Marpl. Oh, kako ste ree gospodin Serokold odsutno. Ba mi je

drago... gonie ga krivino, naravno. A ba je prijatan momak, nesuvie pametan, ali zaista prijatan. Kua iz koje potie ne moe seopisati. Ja...

On iznenada zauta i dinamo se prebaci na gou.

Pa, gospoice Marpl, toliko mi je drago to ste doli da budete snama neko vreme. Kerolajn e veoma znaiti to joj je tu drugarica izdavnih dana s kojom moe da razmeni uspomene. Njoj je ovde, na vienaina, sumorno... toliko ima tuge u priama te sirote dece. Zaista senadamo da ete veoma dugo ostati kod nas.

Gospoica Marpl je osetila magnetizam i shvatila koliko je to biloprivlano njenoj prijateljici. Ni na trenutak nije posumnjala da je LuisSerokold ovek kome su ciljevi za koje se bori vaniji od ljudi. Nekimenama bi to moda smetalo, ali ne i Keri Luizi.

Luis Serokold odabra jo jedno pismo.


28/169

U svakom sluaju, imamo neke dobre vesti. Ovo je od bankeViltir i Samerset. Mladi Moris je veoma uspean. Oni su njimepotpuno zadovoljni i zapravo e ga unaprediti idueg meseca. Oduveksam znao da je odgovornost sve to mu je potrebno... to, kao i da

potpuno ovlada rukovanjem novcem i njegovim znaenjem.On se okrete gospoici Marpl. Polovina tih deaka ne zna ta je novac. On za njih predstavlja

odlazak u bioskop, ili na trke pasa, ili kupovinu cigareta... a spretni sus brojevima i uzbuuje ih da manipuliu njima. Pa, ja verujem u to...kako da kaem?... da im se to gurne pod nos... da ih obuimoraunovodstvu, brojkama... da im pokaemo celokupnu unutranjuromantiku novca, da tako kaem. Dajte im vetinu, a zatimodgovornost... dopustite im da njime rukuju zvanino. Na taj nainsmo postigli najvee uspehe... samo su nas dvojica od tridesetosmorice izneverila. Jedan je glavni blagajnik u apotekarskoj firmi...zaista odgovoran poloaj... On naglo prekide govor da bi rekaosvojoj eni: Stigao je aj, duice.

Mislila sam da emo ga ovde piti. Rekla sam Doli. Ne, nego u sali. Ostali su tamo.

Mislila sam da svi nameravaju da izau.Keri Luiza je provukla ruku ispod ruke gospoice Marpl i oneodoe u veliku salu. U tom ambijentu aj je delovao kao prilinoneprimeren obrok.

Pribor za aj bio je bez ikakvog reda nagomilan na posluavniku...obine bele olje pomeane sa ostacima nekadanjih rokingami spoudservisa za aj. Bila je tu vekna hleba, dve inijice s demom i nekolikokolaia koji su delovali jeftino i nezdravo.

Jedna bucmasta sredovena ena sede kose sedela je za stoiemza aj i gospoa Serokold ree:

Ovo je Mildred, Dejn. Moja kerka Mildred. Nisi je videla odkada je bila sasvim mala.

Mildred Strit je bila osoba najvie u skladu s kuom koju jegospoica Marpl do sada videla. Izgledala je bogato i dostojanstveno.Pre nego to je navrila tridesetu udala se za jednog kanonikaAnglikanske crkve, a sada je bila udovica. Izgledala je ba kao udovicakanonika, ugledno i pomalo dosadno. Bila je obina ena krupnogbezizraajnog lica i oiju bez sjaja. Ona je bila, razmiljala je


29/169

gospoica Marpl, veoma obina devojica. A ovo je Voli Had... inin suprug.Voli je bio krupan mlad ovek zaeljane kose i nadurenog izraza

lica. On nezgrapno klimnu glavom i nastavi da trpa kolaie u usta.

Ubrzo ue ina sa Stivenom Restarikom. Oboje su bili veomarazdragani.

ina ima sjajnu ideju za onu stranju kulisu ree Stiven. Zna,ina, ti ima veoma izraen smisao za pozorinu scenografiju.

ina se nasmeja. Izgledalo je kao da joj je drago. Edgar Loson jeuao i seo pored Luisa Serokolda. Kad mu se ina obratila, nijeodgovorio.

Gospoica Marpl je sve to smatrala pomalo zbunjujuim i bilo joj jedrago kad je posle aja otila u svoju sobu i prilegla.

Za veerom je bilo jo vie ljudi mladi doktor Maverik, psihijatarili psiholog... gospoici Marpl razlika nije bila sasvim jasna... irazgovor koji su pri tom vodili, a skoro u potpunosti vrteo se okoargona njegove profesije, bio joj praktino nerazumljiv. Bila su tu idva mladia s naoarima, koji su sedeli na profesorskoj strani, kao iizvesni gospodin Baumgarten, koji je bio profesionalni radni terapeut,

te tri veoma stidljiva momia koji su ovde provodili nedelju kaogosti kue. Jedan od njih, svetle kose i veoma plavih oiju bio je,obavestila ju je ina apatom, ekspert za olovne cevi. Jelo nije bilonaroito ukusno. Bilo je skuvano nemarno i isto tako poslueno. Gostisu bili razliito odeveni. Gospoica Belever obukla je crnu haljinu dogrla zakopanu, Mildred Strit nosila je veernju haljinu i preko njevuneni demper na zakopavanje. Keri Luiza je imala kratku haljinuod sive vune... ina je bila u punom sjaju, u nekoj vrsti seljake odee.

Voli se nije presvukao, kao ni Stiven Restarik, Edgar Loson je bioobuen u uredno tamnoplavo odelo. Luis Serokold je imao na sebikonvencionalni smoking. Jeo je veoma malo i kao da je jedvaprimeivao ta ima u tanjiru.

Posle veere Luis Serokold i doktor Maverik otili su u ordinaciju.Profesionalni radni terapeut i nastavnici otili su u svoje brloge. Trisluaja su se vratila u Koled. ina i Stiven su otili u pozorite, darazmotre ininu ideju o scenografiji. Mildred je plela neki neodreeniodevni predmet, a gospoica Belever je krpila sokne. Voli je sedeo nastolici blago nagnut unazad i piljio u prazno. Keri Luiza i gospoica


30/169

Marpl razgovarale su o starim vremenima. Razgovor je delovao udnonestvaran.

Izgledalo je da samo Edgar Loson nije u stanju da nae svojemesto. Seo je, a onda nemirno ustao.

Pitam se da li treba da odem do gospodina Serokolda ree ondosta glasno. Moda sam mu potreban.

Keri Luiza ree blagim glasom: Oh, ne mislim, on je nameravaoda veeras razgovara o jednoj ili dve stvari s doktorom Maverikom.

Onda im svakako neu smetati! Ne bi mi palo na pamet da odemtamo gde nisam poeljan. Danas sam ve izgubio vreme otiavi nastanicu kad je gospoa Had namerila i sama da ode.

Trebalo je da ti kae ree Keri Luiza. Ali mislim da je odluilau poslednji as.

Shvatate, gospoo Serokold, da me je napravila potpunombudalom! Potpunom budalom!

Ne, ne ree Keri Luiza smeei se. Ne sme imati takve ideje. Znam da nisam potreban ili eljen... Savreno sam toga svestan.

Da stvari stoje drugaije... da imam svoje odgovarajue mesto uivotu, sve bi bilo sasvim drugaije. Zaista veoma drugaije. Nije moja

greka to nemam odgovarajue mesto u ivotu. Hajde, Edgare ree Keri Luiza. Nemoj se uzrujavati ni okoega. Dejn misli da je bilo veoma ljubazno od tebe to si je saekao.ina uvek ima te iznenadne porive... nije joj bila namera da teiznervira.

Oh, da, bila je. Uradila je to namerno... da me ponizi... Oh, Edgare... Vi ne znate ni pola od onoga to se dogaa, gospoo Serokold. E

pa, vie nita neu rei osim laku no.Edgar izae, tresnuvi vrata za sobom.Gospoica Belever zahukta: Uasno ponaanje. On je tako osetljiv ree Keri Luiza neodreeno.Mildred Strit kvrcnu svojim iglama za pletenje i otro ree: On je zaista veoma odbojan mlad ovek. Ne bi trebalo da

podnosi takvo ponaanje, majko. Luis kae da on tu ne moe nita da uini.Mildred otro ree:


31/169

Svako moe da se ponaa pristojno. Naravno, ja veoma kriviminu. Ona je do te mere vetropirasta u svemu to preduzme. Ona samodonosi nevolje. Jednog dana ohrabruje mladia, a sledeeg gaignorie. ta moete da oekujete?

Voli Had progovori prvi put te veeri.On ree: Taj momak je oinut. Eto, to je to! Oinut!

II

Te noi, u svojoj spavaoj sobi gospoica Marpl je pokuala da

pronikne u obrazac Stounigejtsa, ali on je jo uvek bio previe zbrkan.Ovde je bilo struja i unakrsnih struja... ali da li su one mogle opravdatinelagodnost Rut Van Rajdok nije bilo mogue kazati. Gospoica Marplnije stekla utisak da je Keri Luiza na bilo koji nain pogoena onim tose oko nje dogaa. Stiven je zaljubljen u inu. ina moda jeste, amoda i nije zaljubljena u Stivena. Bilo je jasno da Volter Had ne uiva.Takvi sluajevi dogaaju se neprestano na svim mestima. Naalost,nije bilo niega izuzetnog u njima. Zavravali su se sudskim razvodom

i svi su puni nade poinjali iz poetka... kad su se stvarale novezamrene situacije. Jasno je da je Mildred Strit ljubomorna na inu ida joj se ona ne dopada. To je, pomisli gospoica Marpl, sasvimprirodno.

Ponovo je razmislila o onome to joj je Rut Van Rajdok rekla.Luizino razoaranje to nema dece... usvajanje male Pipe... a zatimotkrie da je dete ipak na putu.

To se esto dogaa objasnio je doktor gospoici Marpl. Popusti napetost, verovatno, a onda priroda moe da obavi svojposao.

Dodao je i da se tada obino zauzima krut stav prema usvojenomdetetu.

Ali ovde to nije bio sluaj. I Galbrandsen i njegova suprugaoboavali su malu Pipu. Ona je u njihovim srcima zauzela previevrsto mesto da bi je lako gurnuli u stranu. Galbrandsen je ve bio

otac. Roditeljstvo za njega nije bila nikakva novost. Pipa je utolilaudnju Keri Luize za materinstvom. Trudnoa joj nije bila prijatna, asam poroaj bio je teak i dugotrajan. Mogue je da Keri Luiza, koja


32/169

nikada nije marila za stvarnost, nije uivala u svom prvom dodiru snjom.

Ostale su dve male devojice koje su rasle, jedna lepa i zabavna, adruga obina i dosadna. to je opet, pomisli gospoica Marpl, bilo

sasvim prirodno. Jer kad ljudi usvajaju devojicu, oni biraju neku kojaje lepa. I mada je Mildred mogla imati sree da lii na Martinove, kojisu izrodili zgodnu Rut i prefinjenu Keri Luizu, priroda je odabrala daona lii na Galbrandsenove, koji su bili krupni i ravnoduni i apsolutnoobini.

Osim toga, Keri Luiza je smatrala da usvojeno dete nikada ne smeda oseti svoj poloaj i da bi to osigurala, bila je previe popustljivaprema Pipi i ponekad pomalo nepravedna prema Mildred.

Pipa se udala i otila u Italiju, a Mildred je jedno vreme bila jedinakerka u kui. Ali onda je Pipa umrla i Keri Luiza je donela Pipinubebu nazad u Stounigejts, pa je Mildred ponovo bila iskljuena. Ondaje doao novi brak... i Restarikovi sinovi. Mildred se 1934. udala zakanonika Strita, staromodnog antikvara petnaestak godina starijeg odnje, i otila da ivi na jugu Engleske. Po svoj prilici bila je srena... alito niko nije zaista znao. Nisu imali dece. A sad je ponovo tu, vratila se

u istu kuu u kojoj je odrasla. I opet, pomisli gospoica Marpl, nijenaroito srena u njoj.ina, Stiven, Voli, Mildred, gospoica Belever, koja je volela

ustaljene dnevne aktivnosti a nije bila u stanju da ih sprovede. LuisSerokold, koji je oigledno bio blaeno i iskreno srean; zanesenjakkoji je bio u stanju da svoje ideale pretvori u praktine mere. Ni ujednoj od ovih linosti gospoica Marpl nije nala ono na ta su jeRutine rei navele da veruje da bi mogla nai. Keri Luiza je delovala

bezbedno, udaljena usred vrtloga... kao to je bila celog ivota. ta jeonda u toj atmosferi teralo Rut da se loe osea...? Da li je ona, DejnMarpl, isto to oseala?

A ta sa spoljnim linostima vrtloga... radni terapeuti, nastavnici,ozbiljni bezazleni mladi ljudi, samopouzdani mladi doktor Maverik, trimlada delinkventa rumena lica i nevinih oiju... Edgar Loson...

I tu su, upravo pre nego to je zaspala, misli gospoice Marplzastale i nagaajui se zavrtele oko Edgara Losona. Edgar Loson ju jepodseao na nekoga ili na neto. Bilo je neega to pomalo nije bilo uredu u vezi s Edgarom Losonom... moda i vie nego pomalo. Edgar


33/169

Loson je bio neprilagoen... to je bio izraz, zar ne? Ali to svakako nijedoticalo i nije moglo da dotakne Keri Luizu?

U sebi, gospoica Marpl odmahnu glavom.Nju je brinulo neto vie od toga.


34/169

S

5.

ledeeg jutra gospoica Marpl je obazrivo izbegla svoju domaicui otila u vrt. Uznemirilo ju je stanje u kojem ga je zatekla. Nekada

je bio ambiciozno ureen. Grmovi rododendrona, glatke travnatepadine oiviene mnotvom zeljastih biljaka, podrezana ivica kojaokruuje glavni ruinjak. Sada je sve uglavnom naputeno, travnjacineravno pokoeni, njihove ivice pune korova kroz koji se probijajuisprepleteni cvetovi, staze pokrivene mahovinom i zaputene. S drugestrane, bata i povrtnjaci, ograeni zidovima od crvene cigle,napredovali su i bili dobro opremljeni. To je verovatno bilo zato to suimali upotrebnu vrednost. Zato je, takoe, veliki deo onoga to jenekada bio travnjak i bata s cveem sada bio ograen i ureen kaoteniski tereni i travnati teren za boanje.

Razgledajui zeljasti ivinjak, gospoica Marpl uznemireno coknujezikom i izvue rascvetalu biljku staraac.

Dok je tako stajala drei je u ruci, na vidiku se pojavio EdgarLoson. Kad ugleda gospoicu Marpl, on zastade oklevajui. GospoicaMarpl nije imala nameru da mu dopusti da pobegne. Energino gapozove. Kad je priao, upita ga da li zna gde se dri batenski alat.

Edgar ree neodreeno da postoji batovan koji bi mogao znati. Kakva teta videti ovaj ivinjak do te mere zaputen

procvrkuta gospoica Marpl. Ja veoma volim bate. A kako joj nijebila namera da Edgar krene u potragu za potrebnim, alatom ona brzo

nastavi: To je otprilike sve to jedna stara i beskorisna ena moe da radi.

A pretpostavljam da vi nikada ne razbijate glavu zbog bate,gospodine Loson. Vi imate toliko mnogo stvarnog i vanog posla daobavite. Zato to ste ovde na odgovornom poloaju, kod gospodinaSerokolda. Mora da smatrate da je sve to veoma zanimljivo.

On odgovori brzo, skoro nestrpljivo: Da... da... zanimljivo je. I mora da ste od veoma velike pomoi gospodinu Serokoldu.Lice mu se smrknu.


35/169

Ne znam. Ne mogu da budem siguran. Sutina je u onome tostoji izasvega toga...

On prestade da govori. Gospoica Marpl ga je posmatralazamiljeno. Ganutljiv, zakrljao mladi u urednom tamnom odelu.

Mladi koga bi malo ljudi dva puta pogledalo, a ako i bi, teko bi ga sesetili...

U blizini je bila batenska klupa i gospoica Marpl ode do nje isede. Edgar je stajao ispred nje, mrtei se.

Sigurna sam ree gospoica Marpl vedro da se gospodinSerokold velikimdelom na vas oslanja.

Ne znam ree Edgar. Zaista ne znam. On se namrti i skoroodsutno sede pored nje. Ja sam u veoma tekom poloaju.

Da? ree gospoica Marpl.Mladi Edgar je sedeo zurei ispred sebe. Ovo je sve strogo poverljivo ree odjednom. Naravno ree gospoica Marpl. Kad bih imao svoja prava... Da? Mogao bih i da vam kaem... to nee otii dalje, siguran sam.

Oh, ne. Primetila je da nije saekao njeno poricanje. Moj otac... zapravo, moj otac je veoma vana linost.Ovoga puta nije bilo potrebe da se ita kae. Njoj je preostalo samo

da slua. Niko ne zna osim gospodina Serokolda. Vidite, poloaju mog oca

moglo bi nauditi ako bi pria izala na videlo. On se okrete premanjoj. Nasmei se. Tunim, dostojanstvenim osmehom. Znate, ja samsin Vinstona erila.

Oh ree gospoica Marpl. Razumem.I zaista je razumela. Setila se prilino tune prie iz Sent Meri

Mida... i kako se ona okonala.Edgar Loson nastavi, a ono to je rekao zvualo je kao pozorina

scena. Bilo je razloga. Moja majka nije bila slobodna. Njen suprug je bio

u duevnoj bolnici... nije moglo da doe do razvoda... brak nije dolaziou obzir. Ja ih zapravo ne krivim. Barem mislim da ih ne krivim... On jeuvek inio sve to je mogao. Diskretno, naravno. I tu je nastalanevolja. On ima neprijatelje... a oni su i protiv mene. Uspeli su da nas


36/169

razdvoje. Oni me dre na oku. Kud kod da poem, oni me uhode. I ineda mi stvari ne idu od ruke.

Gospoica Marpl odmahnu glavom. Zaboga ree.

U Londonu sam studirao za doktora. Oni su petljali s mojimispitima... protivzakonito su menjali moje odgovore. Nisu eleli dauspem. Sledili su me po ulicama. Mojoj gazdarici su govorili loe omeni. Oni me proganjaju kud god da krenem.

Oh, ali u to ne moete biti sigurni ree gospoica Marplumirujui ga.

Kaem vam daznam! Oh, oni su veoma prepredeni. Ja ih nikadani na trenutak ne vidim niti otkrijem ko su oni. Ali otkriu ja to...Gospodin Serokold me je odveo iz Londona i doveo ovamo. Bio jeljubazan... veoma ljubazan. Ali ak i ovde, znate, ja nisam bezbedan.Ima ih i ovde. Rade protiv mene. ine da me drugi ne vole. GospodinSerokold kae da to nije tano... ali gospodin Serokold ne zna. Ili pak...pitam se... ponekad pomislim...

On zauta. I ustade. Ovo je sve poverljivo ree on. Vi to razumete, zar ne? Ali ako

primetite bilo koga da me prati... uhodi, mislim... mogli biste mi datido znanja ko je to!On zatim ode... uredan, patetian, beznaajan. Gospoica Marpl je

gledala za njim i pitala se...Zau se neki glas. Lud ree. Jednostavno lud.Pored nje je stajao Volter Had. Ruke su mu bile zavuene duboko u

depove i mrtio se dok je zurio u Edgarovu priliku koja se udaljavala.

Kakva je ovo rupa, zapravo? ree on. Svi su oni ludi, svi oni.Gospoica Marpl ne ree nita i Volter nastavi: Taj tip Edgar... ta mislite o njemu? Kae da mu je otac zapravo

lord Montgomeri. Meni to ne izgleda verovatno. Ne Monti! Ne, sudeipo svemu to sam o njemu uo.

Ne ree gospoica Marpl. To ne deluje ba verovatno. Rekao je ini neto sasvim drugo... neke budalatine o tome

kako je zapravo naslednik ruskog prestola... rekao je da je sin nekogvelikog kneza ili tako neto. Do avola, zar taj momak ne zna ko mu jezapravo otac?


37/169

Pretpostavljam da ne zna ree gospoica Marpl. Verovatno jeba u tome nevolja.

Volter sede pored nje, spustivi telo na sedite nehajnim pokretom.On ponovi svoju raniju izjavu.

Svi su oni ludi. Ne dopada vam se u Stounigejtsu?Mladi se namrti. Ja jednostavno ne shvatam... to je sve! Ne shvatam. Uzmite ovo

mesto... kuu... celu situaciju. Oni su bogati, ovi ljudi. Njima lova netreba... imaju je. A vidite kako ive. Napukli antikvitetni porcelanpomean s obinim jeftinim stvarima. Nema prave posluge za viuklasu... samo povremeno iznajmljena posluga. Tapiserije, draperije ipokrivai za stolice, sve od satena i brokata i takvih stvari... araspadaju se na komade! Veliki srebrni ajnici i ta sve ne... svi uti ipotamneli i vape da se dobro oiste. Gospou Serokold jednostavnonije briga. Pogledajte haljinu koju je sino obukla. Zakrpljena ispodpazuha, skoro iznoena... a ipak, mogla bi da ode u radnju i narui tagod eli. Bond strit ili gde god eli. Lova? Oni plivaju u lovi.

On zastade i sede, razmiljajui.

Razumem kad je neko siromaan. Nema nieg naroito loeg utome. Ako ste mladi i jaki i spremni da radite. Nikada nisam imaomnogo novca, ali sam vrsto odluio da postignem svoj cilj.Nameravao sam da otvorim automehaniarsku radionicu. Utedeosam neto novca. Razgovarao sam s inom o tome. Ona me jesasluala. inilo mi se da me razume. Nisam znao mnogo o njoj. Sve tedevojke u uniformi, sve izgledaju otprilike isto. Mislim, gledajui ih, nemoete kazati koja ima lovu a koja nema. Mislio sam da je dosta iznad

mene, moda, po obrazovanju i tako to. Ali nije se inilo da joj tosmeta. Zatreskali smo se jedno u drugo. Venali smo se. Ja sam imaosvoju uteevinu, a i ina je imala neto, rekla mi je. Nameravali smoda otvorimo benzinsku pumpu tamo, u Americi... ina je bilaraspoloena za to. Bili smo samo par lude dece... ludi jedno za drugim.Onda je ona naduvena inina tetka poela da pravi probleme... A inaje elela da doe u Englesku i poseti svoju baku. Pa, to je izgledalosasvim ispravno. To je bila njena kua, a mene je, uostalom, zanimaloda vidim Englesku. Mnogo sam uo o njoj. I tako smo doli. Samo uposetu... to sam mislio.


38/169

Mrtenje se pretvorilo u srditi pogled. Ali nije ispalo tako. Upleli smo se u ovaj aavi posao. to ne

ostanemo ovde... stvorimo ovde svoj dom... to oni kau. Ima mnogoposlova za mene. Poslova! Ja ne elim da hranim slatkiima decu

razbojnika i pomaem im da se igraju dejih igara... U emu je smisaosvega toga? Ovo mesto bi moglo da bude sjajno... zaista sjajno. Zarljudi koji imaju novca ne shvataju koliko imaju sree? Zar ne shvatajuda veina sveta ne moe imati ovako divno mesto, a da ga oni imaju?Zar nije jednostavno suludo utirati svoju sreu kad je ve ima? Nesmeta mi da radim ako moram. Ali radiu onako kako se meni dopadai ono to mi se dopada... i radiu da bih neto postigao. Ovo mesto inida se oseam kao da sam se upleo u paukovu mreu. A ina... nemogu da shvatim inu. Ona nije ista devojka koju sam oenio tamo, uAmerici. Ne mogu... nek ide sve do avola... sada ne mogu ak ni darazgovarams njom. Oh, do avola!

Gospoica Marpl ree neno: Prilino shvatam vae gledite.Voli baci brz pogled na nju. Vi ste jedina osoba do sada pred kojom sam se razblebetao.

Skoro sve vreme utim k riba. Ne znam ta je to u vama... Engleskinjaste, to je tano, prava Engleskinja... ali me vraki mnogo podseate namoju tetku Besi, tamo u Americi.

To je veoma lepo. Ona je bila veoma pametna nastavi Voli razmiljajui.

Delovala je krhko, kao da biste je mogli slomiti na dva dela, ali je usutini bila ilava... oh, da, rekao bih da je bila ilava.

On ustade.

Izvinite to sam ovako razgovarao s vama pravdao se.Gospoica Marpl ga po prvi put ugleda nasmeenog. Bio je to veomaprivlaan osmeh i Voli Had se iznenada od neugodnog, mrzovoljnogdeaka preobrazi u privlanog mladog oveka. Pretpostavljam dasam morao da olakam duu. Ali ne valja to sam odabrao vas da touinim.

Nema nikakvog problema, dragi moj deae ree gospoicaMarpl. Imam ja neaka... samo to je on, naravno, dosta stariji odvas.

Misli joj se na trenutak zaustavie na prefinjenom modernom piscu


39/169

Rejmondu Vestu. Vea suprotnost Volteru Hadu ne bi se mogla nizamisliti.

Dolazi vam drugo drutvo ree Volter Had. Ta me gospoa nevoli. Zato u otii. Do vienja, gospoo. Hvala vam na razgovoru.

On ode dugim koracima dok je gospoica Marpl posmatralaMildred Strit kako dolazi preko travnjaka da joj se pridrui.

II

Vidim da vas je taj uasni mladi ovek namuio ree gospoa Strit,prilino bez daha, klonuvi na sedite. Kakva je to tragedija.

Tragedija? inin brak. Sve je to posledica toga to su je poslali u Ameriku.Rekla sam tada majci da je to veoma lakomisleno. Najzad, ovo jesasvim mirna oblast. Ovde jedva da je bilo napada. Zaista, toliko nevolim nain na koji se mnogi ljudi prepuste panici zbog svojihporodica... i njih samih, takoe, veoma esto.

Mora da je bilo teko odluiti ta je prava stvar koju treba uraditi ree gospoica Marpl zamiljeno. Kada je re o deci, mislim. S

moguom invazijom na vidiku, to je moglo znaiti da e ona rasti podnemakim reimom... a tu je bila i opasnost od bombi.

Sve su to besmislice ree gospoa Strit. Nikada nisam ninajmanje sumnjala da emo pobediti. Ali majka je bila oduvek prilinonerazumna kad je ina u pitanju. To dete je oduvek bilo razmaeno iugaalo mu se na svaki nain. Kao prvo, uopte nije bilo potrebe da jedovede iz Italije.

Otac joj se nije bunio, kako ujem? Oh, San Severijano! Znate kakvi su Italijani. Njima je samo novacvaan. Oenio se Pipom zbog novca, naravno.

Oh, boe. A ja sam uvek mislila da joj je bio veoma odan i da jebio prilino neutean zbog njene smrti.

Pravio se da je neutean, nema sumnje. Zato je moja majkauopte podrala njenu udaju za stranca, to ne mogu da zamislim.Samo uobiajeno ameriko zadovoljstvo zbog titule, pretpostavljam.

Gospoica Marpl blago ree: Oduvek sam mislila da je draga Keri Luiza skoro previe

duhovna u svom stavu prema ivotu.


40/169

Oh, znam. Nemam za to strpljenja. Majine prolazne pasije ihirovi i idealistiki poduhvati. Nemate pojma, tetka Dejn, ta je to sveznailo. Ja govorim znalaki, naravno. Odrasla sam usred svega toga.

Gospoica Marpl je bila blago zapanjena kad je ula da je

oslovljava s tetka Dejn. Pa ipak, to je bio obiaj u to vreme. Nanjenim boinim poklonima deci Keri Luize uvek je pisalo s ljubavljuod tetke Dejn, i one su o njoj uvek mislile kao o tetki Dejn, kad suuopte mislile o njoj. to nije bilo veoma esto, pretpostavljala jegospoica Marpl.

Ona zamiljeno pogleda sredovenu enu koja je sedela pored nje.Na napuene stisnute usne, duboke bore od nosa nadole, ruke vrstostegnute zajedno.

Ona neno ree: Mora da si imala... teko detinjstvo.Mildred Strit je pogleda eljno i zahvalno. Oh, tako mi je milo to neko to shvata. Ljudi zapravo ne znaju ta

deca preivljavaju. Pipa je, vidite bila ona koja je lepa. Bila je i starijaod mene. Uvek je ona bila ta kojoj je poklanjana puna panja. I otac imajka su je ohrabrivali da privlai panju... nije da joj je ba bilo

potrebno ohrabrivanje... da se epuri. Ja sam bila ona povuena. Bilasam stidljiva... Pipa nije znala ta znai stidljivost. Dete moe veomamnogo da pati, tetka Dejn.

Znam ree gospoica Marpl. Mildred je tako glupa... Pipa je imala obiaj da kae. Ali ja sam

bila mlaa od nje. Naravno, nije se moglo od mene oekivati da naasovima drim korak s njom. A veoma je nepravedno prema detetuako se njena sestra uvek stavlja ispred nje. Kako je lepa ova

devojica govorili su ljudi mami. Mene nikada nisu primeivali. Atata se alio i igrao samo s Pipom. Trebalo je da neko primeti koliko jeto meni teko padalo. Sva uvaavanja i panja bili su upueni njoj. Janisam bila dovoljno odrasla da shvatim kako je karakter ono to jebitno.

Usne su joj zadrhtale, a onda ponovo ovrsle. I bilo je nepravedno... zaista nepravedno... ja sam bila njihovo

jedino dete. Pipa je bila samo usvojena. Ja sam bila kerka te kue.Ona je bila... niko.

Verovatno su zbog toga bili posebno popustljivi prema njoj


41/169


42/169

Najzad, ovo je moj dom ree ona. To je bila kua mog oca. Tonita ne moe promeniti. Imam pravo da budem ovde ako odaberem.A ja to biram. Samo da majka nije tako nemogua! Nee ak ni da kupisebi odgovarajuu odeu. Doli to mnogo brine.

Nameravala sam da te pitam o gospoici Belever. Takvo je olakanje to je ona ovde. Ona oboava majku. Ve

dugo je s njom... dola je u vreme Dona Restarika. I bila je divna,verujte mi, tokom cele te tune situacije. Mislim da ste uli da jepobegao s nekom groznom Jugoslovenkom... veoma razuzdanakreatura. Imala je gomilu ljubavnika, verujem. Majka se u toj priliciponela veoma lepo i dostojanstveno. Razvela se od njega sa to manjebuke. ak je ila toliko daleko da je ovamo dovodila Restarikovesinove za raspust... sasvim nepotrebno, zaista, moglo se to drugaijeurediti. Naravno, bilo bi nezamislivo pustiti ih da idu kod svog oca i teene. U svakom sluaju, majka ih je dovodila ovamo... a gospoicaBelever je sve vreme bila uz nju, kao mermerni stub. Ponekadpomislim da ona ini majku jo vie rastresenom nego to bi moralabiti, time to sve praktine stvari ona obavlja. Ali zaista ne znam ta bimajka bez nje.

Ona zastade i iznenaeno primeti: Evo ga Luis. Ba udno. On retko izlazi u vrt.Gospodin Serokold je iao prema njima usmeren ka jednom cilju,

kao to je radio i sa svim ostalim stvarima. Izgleda da nije primetioMildred zato to je na umu imao samo gospoicu Marpl.

Veoma mi je ao ree. eleo sam da vas provedem po naemzavodu i sve vam pokaem. Kerolajn me je zamolila. Naalost, moramda otputujem u Liverpul. Sluaj onog deaka i eleznikog odeljenja

za pakete. Ali Maverik e vas odvesti. On e stii za koji minut. Neu sevratiti do prekosutra. Bie sjajno ako uspemo da ih ubedimo da nepokreu krivini postupak.

Mildred Strit ustade i ode. Luis Serokold nije ni primetio da jeotila. Njegove ozbiljne oi zurile su u gospoicu Marpl kroz debelastakla od naoara.

Vidite ree on sudije za prekraje skoro uvek pogrenoposmatraju stvari. Ponekad su previe strogi, a ponekad previe blagi.Ako ove momke osude na nekoliko meseci, to ih ne odvraa... oni akuivaju u tome. Hvaliu se time pred devojkama. Ali stroga kazna


43/169


44/169

Gospoica Belever stie brzim korakom i ree: Kola su predvratima, gospodine Serokold. Doktor Maverik je telefonirao iz zavoda.Rekla sam da u dovesti gospoicu Marpl. On e nas saekati na kapiji.

Hvala vam. Moram da idem. Moja aktovka?

U kolima, gospodine Serokold.Luis Serokold urno ode. Gledajui za njim, gospoica Belever

ree: Jednoga dana taj ovek e pasti na mestu mrtav. Protiv ljudske

prirode je da se nikada ne opusti ili odmara. On spava samo etirisata nou.

On se veoma predano bori za svoje ciljeve ree gospoicaMarpl.

Nikad ne misli ni na ta drugo ree gospoica Belever sumorno. Ne pada mu na pamet da se brine o svojoj eni ili da uopte razmiljao njoj. Ona je milo stvorenje, kao to znate gospoice Marpl, i njojtreba pruiti ljubav i panju. Ali ovde se ni o emu ne misli nitirazmilja osim o gomili deaka i mladia koji kukaju i koji ele da ivelagodno i nepoteno i ne pada im na pamet da malo rade ozbiljanposao. A ta s pristojnim deacima iz pristojnih kua? Zato se za njih

neto ne uradi? Potenje jednostavno nije zanimljivo ekscentricimakao to su gospodin Serokold i doktor Maverik i celoj toj gomilitupavih sentimentalnih tipova koji su kod nas. Moja braa i ja raslismo pod tekim okolnostima, gospoice Marpl, i nisu nas ohrabrivalida kukamo. Mekan, takav je danas svet!

Prele su vrt i prole kroz kapiju od palisada i stigle do kapije slukom koju je Erik Galbrandsen podigao kao ulaz u svoj Koled, jednusolidno izgraenu, groznu zgradu od crvene opeke.

Doktor Maverik, koji je i sam izgledao sasvim nenormalan, zakljuigospoica Marpl, izaao je da ih saeka.

Hvala vam, gospoice Belever ree on. Pa, gospoice... ovaj...oh, da, gospoice Marpl... siguran sam da e vas zanimati ta mi ovderadimo, u naem sjajnom pristupu ovom velikom problemu. GospodinSerokold je ovek velike pronicljivosti... velike vizije. A podrava nas iser Don Stilvel... moj stari ef. On je do penzije radio u Ministarstvuunutranjih poslova i njegov uticaj prevagnuo je pri dobijanju dozvoleda se ovo zapone. Ovo je medicinski problem... moramo naterativlasti da to razumeju. Psihijatrija se iskazala tokom rata. Jedina


45/169

pozitivna i dobra stvar koja je iz njega proizala... Pre svega, elim davidite na poetni pristup problemu. Pogledajte gore...

Gospoica Marpl pogleda gore, na rei uklesane iznad velikihlunih vrata:

POVRATITE NADU SVI VI KOJI OVAMO ULAZITE 3

Zar nije sjajno? Zar to nije ba prava poruka da ostavi utisak? Neelite da grdite ove momke... ili da ih kanjavate. Za tim oni polavremena eznu. Za kaznom. elimo da uinimo da osete koliko su onidobri drugovi.

Kao Edgar Loson? ree gospoica Marpl. To je zanimljiv sluaj. Da li ste razgovarali s njim? On je razgovarao sa mnom ree gospoica Marpl. Ona dodade

izvinjavajui se: Pitala sam se da nije moda pomalo lud?Doktor Maverik se razdragano nasmeja. Svi smo mi ludi, draga gospoo ree on dok ju je uvodio kroz

vrata. To je tajna postojanja. Svi smo mi pomalo ludi.


46/169

S

6.

ve u svemu, bio je to prilino naporan dan.Entuzijazam sam po sebi moe da bude krajnje zamoran,

pomisli gospoica Marpl. Oseala se nekako nezadovoljna sobom isvojim reakcijama. Ovde je postojao obrazac... moda nekolikoobrazaca, pa ipak, ona nije uspevala da stekne jasan uvid u njega ili unjih. Oseala je da se svaka nejasna uznemirenost vrti oko patetineali neupadljive linosti Edgara Losona. Kad bi samo mogla da u svomseanju nae pravu paralelu.

Vrlo paljivo odbacila je udno ponaanje kombija za isporukegospodina Selkirka... rasejanog potara... batovana koji je radio naduhovski ponedeljak... i onaj veoma udan okraj oko lake letnjeodee. Nekako joj je izmicalo neto to nije bilo u redu s EdgaromLosonom... neto to je prevazilazilo primeene i priznate injenice.Ali po cenu ivota gospoica Marpl nije videla na koji nain je to to

nije u redu, ma ta bilo u pitanju, imalo tetno dejstvo na njenuprijateljicu Keri Luizu. U zbrkanim obrascima ivota u Stounigejtsunevolje i elje ljudi uticale su jedne na druge. Ali nita od toga (opetkoliko je ona mogla da vidi) nije uticalo na Keri Luizu.

Keri Luiza... Gospoica Marpl odjednom shvati da samo ona, osimodsutne Rut, koristi to ime. Za njenog supruga bila je Kerolajn. Zagospoicu Belever Kara. Stiven Restarik joj se obino obraao sMadona. Voliju je ona bila zvanino gospoa Serokold, a ina je

odabrala da je zove Grandama... meavina, objasnila je velike gospoei bake.

Da li je, moda, bilo nekog znaenja u razliitim imenima koja sudata Kerolajn Luizi Serokold? Da li je ona za sve njih bila samo simbola ne i stvarna osoba?

Kad je sledeeg jutra Keri Luiza, pomalo vukui noge dok jehodala, dola i sela na batensku klupu pored svoje prijateljice i pitalaje o emu razmilja, gospoica Marpl joj spremno odgovori:

O tebi, Keri Luiza. ta o meni?


47/169

Reci mi iskreno... da li te ita ovde brine? Da li me brine? Druga ena pogleda je u udu bistrim plavim

oima. Ali, Dejn, ta bi trebalo da me brine? Pa, veina nas ima briga. Gospoica Marpl pomalo zatrepta

oima. Ja ih imam. Puevi golai, zna... i nevolja to imam potekoada mi se posteljina zakrpi kako valja... i to ne mogu da nabavimeerlemu s kojom pravim svoj din od trnoljiva. Oh, mnogo sitnica...deluje neprirodno da uopte nema briga.

Pretpostavljam da ih zapravo imam ree gospoa Serokoldneodreeno. Luis suvie mnogo radi, Stiven zaboravlja da jede odsilnog rada u pozoritu, a ina je veoma nervozna... ali nikada nisamumela da menjam ljude... ne znam kako ti to ume. Zato ne bi bilovajde od brige, zar ne?

Ni Mildred nije ba najsrenija, zar ne? Oh, ne. Mildred nikad nije srena. Nije bila ni kao dete. Potpuno

razliita od Pipe, koja je uvek bila ozarena. Moda je nagovesti gospoica Marpl Mildred imala razloga

da ne bude srena?Keri Luiza tiho ree:

Zato to je bila ljubomorna? Da, rekla bih. Ali ljudima zapravonije potreban razlog da oseaju ono to oseaju. Oni su jednostavnotakvi stvoreni. Zar ne misli tako, Dejn?

Gospoica Marpl nakratko pomisli na gospoicu Monkrif, koja jerobovala svojoj tiranskoj majci, invalidu. Sirota gospoica Monkrif,koja je eznula za putovanjima i da vidi sveta. I kako se Sent Meri Midna dolian nain radovao kad je gospoa Monkrif sahranjena nacrkvenom groblju, a gospoica Monkrif je, uz pristojan prihod, najzad

bila slobodna. I kako gospoica Monkrif, poevi svoja putovanja, nijestigla dalje od Ierasa, 4 gde je posetila jednu od majinih najstarijihprijateljica i toliko bila ganuta neprilikama starije uobraenebolesnice da je otkazala svoje putne rezervacije i nastanila se u vili, dabi bila tiranisana, preoptereena obavezama i da bi opet sa setomeznula za radostima irih vidika.

Gospoica Marpl ree:

Pretpostavljam da si u pravu, Keri Luiza. Naravno, to to sam do te mere bila osloboena briga deliminoje zahvaljujui Doli. Draga Doli. Dola je kod mene odmah posle


48/169

Donijevog i mog venanja i bila je divna od samog poetka. Brine se omeni kao da sam beba i sasvim bespomona. Ona bi sve uradila zamene. Ponekad se ba stidim. Zaista verujem da bi Doli ubila zbogmene, Dejn. Zar nije strano rei tako neto?

Ona je svakako veoma odana sloi se gospoica Marpl. Ona ume da bude tako gnevna zazvoni srebrnasti smeh

gospoe Serokold. Volela bi da stalno naruujem divnu odeu i da seokruim luksuzom, i smatra da svi treba da me stave na prvo mesto ida obigravaju oko mene. Ona je jedina osoba koja apsolutno nijeoarana Luisovim entuzijazmom. Misli da su svi nai siroti deacirazmaeni mladi razbojnici koji nisu vredni brige. Ona smatra da jeovo mesto vlano i loe za moj reumatizam, i da ja treba da idem uEgipat ili neko drugo mesto gde je toplo i suvo.

Da li mnogo pati od reumatizma? U poslednje vreme mnogo mi se pogoralo. Teko mi je da

hodam. Imam strane greve u nogama. Pa, dobro ponovo sepojavi onaj ljupki vragolasti osmeh godine ine svoje.

Gospoica Belever izae kroz francuska vrata i pouri premanjima.

Telegram, Kara, upravo je stigao preko telefona, Stiem danas popodne, Kristijan Galbrandsen. Kristijan? Keri Luiza je delovala veoma iznenaeno. Nisam

imala pojma da je u Engleskoj. Apartman od hrastovine, pretpostavljam? Da, molim vas, Doli. Onda nee morati da ide stepenicama.Gospoica Belever klimnu glavom i vrati se nazad u kuu. Kristijan Galbrandsen je moj pastorak ree Keri Luiza. Erikov

najstariji sin. Zapravo, on je dve godine stariji od mene. On je jedan odpoverenika instituta... glavni poverenik. Kako me ljuti to je Luisodsutan. Kristijan retko kad ostane due od jedne noi. On je silnozauzet ovek. A sigurno ima toliko mnogo stvari o kojima bi njihdvojica eleli da razgovaraju.

Kristijan Galbrandsen je stigao tog popodneva, na vreme da popijeaj. Bio je krupan ovek, izrazitih crta lica, govorio je metodino isporo. Pozdravio se s Keri Luizom pokazujui ljubav na svaki nain.

A kako je naa mala Keri Luiza? Ne izgleda ni dan starija, ni dan.S rukama na njenim ramenima... stajao je smeei joj se. Jedna


49/169

ruka ga povue za rukav. Kristijane! Ah okrete se on je li to Mildred? Kako si, Mildred? U poslednje vreme zaista uopte nisam dobro.

To ne valja. To ne valja.Bilo je velike slinosti izmeu Kristijana Galbrandsena i njegove

polusestre Mildred. Izmeu njih je bilo skoro trideset godina razlike ilako bi mogli biti otac i kerka. Izgledalo je da je samoj Mildred biloveoma drago to je doao. Bila je zajapurena i priljiva i tokom celogdana je neprestano ponavljala moj brat, moj brat Kristijan, mojbrat gospodin Galbrandsen.

A kako je mala ina? ree Galbrandsen okrenuvi se mladojeni. Znai, ti i tvoj mu ste jo uvek ovde?

Da. Prilino smo se sredili, zar ne, Voli? Tako izgleda ree Voli.Sitne mudre Galbrandsenove oi kao da su brzo procenile Volija.

Voli je, kao i obino, delovao mrzovoljno i neprijatno. I eto me opet ovde s celom porodicom ree Galbrandsen.Glas mu je zvuao prilino vedro ali zapravo, pomisli gospoica

Marpl, on se nije oseao naroito vedro. Bilo je neeg sumornog okonjegovih usana i izvesne brige u ponaanju.Poto je predstavljen gospoici Marpl, prelete je zainteresovanim

pogledom, kao da meri i procenjuje pridolicu. Nismo imali pojma da si u Engleskoj, Kristijane ree gospoa

Serokold. Ne, doao sam ovamo prilino neoekivano. Ba teta to je Luis otputovao. Koliko dugo moe da ostane?

Nameravao sam da odem sutra. Kad se Luis vraa? Sutra po podne ili uvee. Izgleda, onda, da u morati ostati jo jednu no. Da si nam samo javio... Draga moja Keri Luiza, moji planovi napravljeni su sasvim

iznenada. Ostae da se vidi s Luisom? Da, neophodno je da se vidim s Luisom.Gospoica Belever ree gospoici Marpl: I gospodin Galbrandsen

i gospodin Serokold su poverenici Galbrandsenovog instituta. Ostali


50/169

poverenici su biskup od Kromera i gospodin Gilroj.Znai, Kristijan Galbrandsen je po svoj prilici doao u Stounigejts

zbog posla u vezi s Galbrandsenovim institutom. Izgleda da su topretpostavljali i gospoica Belever i svi ostali. Ipak, gospoica Marpl

se pitala da li je ba tako.Jednom ili dvaput starac je bacio pogled na Keri Luizu kad ova

toga nije bila svesna... pogled koji je zbunjivao njenu prijateljicu, kojaje pomno motrila. Sa Keri Luize skrenuo je uporni pogled na ostale,prouavajui ih sve redom na nain prikrivenog procenjivanja, to jedelovalo posebno udno.

Posle aja gospoica Marpl se taktino povukla od ostalih ubiblioteku, ali na njeno prilino iznenaenje, kad se smestila sa svojimpletivom, Kristijan Galbrandsen ue i sede pored nje.

Vi ste veoma stara prijateljica nae drage Keri Luize, rekao bih? ree on.

Ile smo zajedno u kolu u Italiji, gospodine Galbrandsen. Premnogo mnogo godina.

Ah, da. I vi je volite? Da, zaista toplo ree gospoica Marpl.

Mislim da je svi vole. Da, uistinu to mislim. Treba da je tako. Jerona je veoma draga i arobna osoba. Oduvek, otkad se moj otac njomeoenio, ja i moja braa smo je veoma voleli. Bila nam je kao veomadraga sestra. Bila je verna supruga mom ocu i odana svim njegovimidejama. Nikad nije mislila na sebe, nego je na prvo mesto stavljaladobrobit drugih.

Ona je oduvek bila idealista ree gospoica Marpl. Idealista? Da. Da, tako je. I mogue je da zbog toga ona ne shvata

istinski zlo koje postoji na svetu.Gospoica Marpl ga pogleda iznenaeno. Lice mu je bilo veoma

ozbiljno. Recite mi ree on. Kako je njeno zdravlje?Gospoica Marpl je ponovo bila iznenaena. Meni deluje veoma dobro... osim artritisa... ili reumatizma. Reumatizma? Da. A njeno srce? Srce joj je dobro? Jeste, koliko je meni poznato gospoica Marpl bila je jo vie

iznenaena. Ali sve do jue nisam je videla godinama. Ako elite daznate u kakvom je stanju njeno zdravlje, treba da pitate nekoga iz


51/169

kue, gospoicu Belever, na primer. Gospoicu Belever... Da, gospoicu Belever. Ili Mildred? Ili, kako kaete, Mildred.Gospoica Marpl je bila blago zbunjena.

Kristijan Galbrandsen je zurio u nju prodornim pogledom. Izmeu majke i kerke ne postoji neko veliko saoseanje, ne ini

li vam se? Ne, ne mislim da postoji. Slaem se. teta... njeno jedino dete, ali tako je to. A ona

gospoica Belever, mislite li da joj je ona zaista privrena? Veoma joj je privrena. A Keri Luiza se oslanja na tu gospoicu Belever? Mislim da je tako.Kristijan Galbrandsen se namrti. Govorio je kao da govori vie

sebi nego gospoici Marpl. Tu je mala ina... ali ona je tako mlada. Teko je... On zastade.

Ponekad je oveku ree jednostavno teko da odlui ta je najboljeda uradi. Silno elim da sve uradim na najbolji nain. Posebno mi jestalo da se toj dragoj dami ne nanese nikakva teta niti da joj se

dogodi neka nesrea. Ali to nije lako... uopte nije lako.U tom trenutku gospoa Strit ue u sobu. Oh, tu si, Kristijane. Pitali smo se gde si. Doktor Maverik eli da

zna da li bi hteo neto da pregleda s njim. To je onaj novi mladi lekar? Ne... ne, saekau da se Luis vrati. On je u Luisovoj radnoj sobi. Da mu kaem... Porazgovarau s njim.Galbrandsen urno izae. Mildred Strit je zurila za njim, a onda se

zagleda u gospoicu Marpl. Pitam se da li neto nije u redu. Kristijan uopte ne lii na sebe...

Da li je ita rekao... Samo me je pitao za zdravlje tvoje majke. Njeno zdravlje? Zato bi to vas pitao?Mildred je govorila otro, njeno iroko etvrtasto lice nedolino se

zajapurilo. Zaista ne znam. Majino zdravlje je savreno. Iznenaujue dobro za enu njenih

godina. Mnogo bolje nego moje, ako se uporedimo. Ona zastade na


52/169

trenutak pre nego to ree: Nadam se da ste mu to rekli. Ja zapravo ne znam nita o tome ree gospoica Marpl. Pitao

me je za njeno srce. Njeno srce?

Da. Majka nema nikakvih problema sa srcem. Ba nikakvih! Milo mi je to to ujem, draga moja. Otkuda sve te udne ideje u Kristijanovoj glavi? Nemam pojma ree gospoica Marpl.


53/169

S

7.

ledei dan proao je naoko mirno, pa ipak, gospoici Marpl inilose da ima znakova unutranje napetosti. Kristijan Galbrandsen

proveo je pre podne s doktorom Maverikom; obili su institut irazgovarali o optim rezultatima politike koju institut sprovodi. Ranopo podne ina ga je provozala kolima, a onda je gospoica Marplprimetila da je nagovorio gospoicu Belever da mu pokae neto uvrtu. inilo joj se da je to izgovor za razgovor u etiri oka s tomnatmurenom enom. Ipak, ako je neoekivana poseta KristijanaGalbrandsena bila samo poslovnog karaktera, otkud ta elja zadrutvom gospoice Belever, budui da se ona bavila samodomaikim poslovima u Stounigejtsu.

Ali u svemu tome, gospoica Marpl je mogla sebi da kae dafantazira. Jedini zaista uznemirujui incident toga dana dogodio seoko etiri po podne. Smotala je svoje pletivo i izala u vrt da se malo

proeta pre aja. Napravila je krug oko razgranatog rododendrona ionda nalete na Edgara Losona, koji je hodao dugim koracimamrmljajui sebi u bradu i samo to se nije sudario s njom.

On urno ree: Izvinite ali gospoicu Marpl uplai udan zureiizraz u njegovim oima.

Je li vam dobro, gospodine Loson? Dobro? Kako da mi bude dobro? Doiveo sam ok... uasan ok. Kakav ok?

Mladi brzo baci pogled mimo nje, a onda otar, nespokojanpogled na obe strane. To izazva uznemirenost u gospoici Marpl.

Da vam kaem? On je pogleda sumnjiavo. Ne znam. Zaista neznam. Toliko me uhode.

Gospoica Marpl se odlui. Uhvati ga vrsto za ruku. Ako proetamo ovom stazom... Tamo, elem, tamo nema drvea ili

grmova u blizini. Niko nas ne moe prislukivati. Ne... ne, vi ste u pravu. On duboko udahnu, pognu glavu i skoro

proapta sledee rei: Doao sam do otkria. Uasnog otkria. Kakvog otkria?


54/169

Edgar Loson poe da se trese. Skoro da je zaplakao. A imao sam poverenja u nekoga! Verovao sam... a to su bile lai...

sve same lai. Lai da bi me spreio da otkrijem istinu. Ne mogu to dapodnesem. To je suvie pokvareno. Vidite, on je bio jedina osoba kojoj

sam verovao, a sada sam otkrio da je on sve vreme imao u to debeloumeane prste. On je moj neprijatelj! On je taj koji je naredio da meslede i uhode. Ali on se vie ne moe izvui. Ja u javno progovoriti.Rei u mu da znam ta radi sve vreme.

Ko je on? upita gospoica Marpl.Edgar Loson se uspravi do pune visine. Mogao je da deluje

patetino i dostojanstveno. Ali je zapravo delovao smeno. Govorim o svom ocu. O vikontu Montgomeriju... ili mislite na Vinstona erila?Edgar joj dobaci prezriv pogled. Oni me putaju da to mislim... samo da bi me spreili da pogodim

istinu. Ali ja sada znam. Imam prijatelja... stvarnog prijatelja. Prijateljakoji mi govori istinu i daje mi do znanja koliko su me obmanjivali. Epa, moj otac e morati da se obrauna sa mnom. Baciu mu njegovelai u lice! Izazvau ga istinom. Videemo ta e na to rei.

Iznenada Edgar zastade u pola rei, potra i nestade u parku.Gospoica Marpl se vrati u kuu, ozbiljnog izraza lica.Svi smo mi pomalo ludi, draga gospoo, rekao je doktor Maverik.Meutim, njoj se inilo da je u Edgarovom sluaju to otilo mnogo

dalje.

II

Luis Serokold se vratio u pola sedam. Ostavio je kola kod kapije iparkom peice doetao do kue. Gledajui kroz pr

igra ogledalima - agatha christie

Documents