DRUGIDEO

Adaptiran tekstovi:Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 38-79; uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti, str. 24-109.

GLAVNE FAZE ISTRAIVAKOG PROCESA

Kao proces reavanja problema istraivanje prolazi kroz nekoliko osnovnih faza. Posle (1) okvirnog odreenja problema, slede: (2) pripremna faza, (3) faza projektovanja i (4) faza izrade instrumenata. Kada je istraivanje u celosti pripremljeno, slede: (5) izvoenje istraivanja, (6) obrada podataka, (7) pisanje izvetaja o istraivanju (elaborat, monografija, serija lanka i si.) i, u sluajevima kada se istraiva kontinuirano bavi problematikom koja je predmet aktuelnog istraivanja, on ve u zavrnim fazama rada ima u vidu pokretanje novih istraivanja. Svaku od sedam navedenih faza odlikuje specifian ugao gledanja na ciljeve i predmet istraivanja, na reavanje konceptualnih i metodskih pitanja, odnosno na doslednu primenu tih reenja. Dakle, u sadrinskom, konceptualnom, logikom i operativnom pogledu sve faze ine koherentnu celinu. Istraiva najpre postavlja okvir budueg istraivanja, a zatim u skladu sa tim okvirom obavlja pripreme za projektovanje i sprovoenje istraivanja.

1. OKVIRNO ODREENJE PROBLEMA

Kada se istraiva nae pred saznajnim ili praktinim problemom i odlukom da izvede istraivanje koje e biti u funkciji reavanja problema, on se suoava potrebom da blie identifikuje naunu oblast ili naune oblasti koje ine teorijski, konceptualni i metodoloki kontekst u kojem treba da pripremi i realizuje istraivanje. Ta potreba je naroito izrazita kada se istraiva tek ulazi u istraivanja ili se suoava sa novom problematikom, to od istraivaa zahteva da se bavi istraivanjem pojava kojim se ranije nije bavio.Kada se suoimo sa konkretnim problemom bilo da je re npr. o promenama u obrazovnim i profesionalnim aspiracijama mladih, ili o meugrupnim odnosima politikog, etnikog, verskog, ekonomskog, meu-generacijskog ili nekog drugog sadraja, ili o izlaganju pojedinaca razvojnim, mentalnohigijenskim ili drugim pozitivnim efektima uestvovanja u specijalno organizovanim grupnim razgovorima i grupnim aktivnostima, ili o nastajanju, tipovima i konsekvencama alkoholizma itd. postavlja se pitanje da li je to problem koji treba da istraujemo iz perspektive neposredne aktuelne interakcije, tj. iz perspektive grupne dinamike, interpersonalnih odnosa, grupnih normi i interesa i sl., ili iz perspektive kumulativnih efekta mnogih ranijih interakcija, tj. iz teorijskog i konceptualnog okvira karakteristinog za istraivanja koja se objedinjuju pod pojmovima socijalizacije linosti, socijalnog uenja, psihosocijalnog razvoja i sl. Kada smo se opredeli za osnovnu perspektivu iz koje emo posmatrati pojave koje su za nas saznajni i/ili praktini problem, tek smo naznaili u kojem pravcu treba da traimo okvir za istraivanje postavljenog problema. Unutar izabrane perspektive valja izabrati tematski, teorijski i metodoloki kontekst koji e nam omoguiti da ocenimo znaaj i znaenja postavljenog problema, da formuliemo strategiju istraivanja, da odluimo da li emo svoje istraivanje zasnovati na "objektivnim" ili na "subjektivnim" podacima, ili na odreenoj kombinaciji te dve vrste podataka.Ukratko: odrediti okvir problema znai identifikovati oblast (oblasti) naune discipline unutar koje problem dobija odreeno znaenje i znaaj i koja omoguuje istraivau da postavi smisaone teorijske ili praktine ciljeve i zadatke pred svoje istraivanje, da prepozna pojave koje treba da budu predmet njegovog istraivanja. Istraivai esto nastoje da "svestrano" ili "sistematski" izue odreenu pojavu. U boljim sluajevima to ne znai da se u studiji govori o svemu, niti da se ona pretvara u beskrajno detaljisanje, ve da se predmet istraivanja na teorijski ili logiki obrazloen nain smeta u vie tematsko-konceptualnih okvira, da se u istraivanju kombinuje vie metodskih pristupa i tehnikih reenja. Neki istraivai pokazuju sklonost da svoja istraivanja situiraju u oblasti koje su teorijski i metodoloki dobro artikulisane, to im daje mogunost da rade na poboljavaju definicije pojedinih koncepata, da proveravanju odrivosti itavih serija specifinih hipoteza, na razvijanju novih teorema ili na razvijanju inovacija u praksi. Drugi, opet, vie izazova nalaze u novim slabo artikulisanim oblastima istraivanjima u kojim postoji potreba za eksplorativnim istraivanjima, za pretraivanjem spoljanje raznovrsnosti pojava sa ciljem da se otkriju malobrojni fundamentalni entiteti na koje se ta manifestna raznovrsnost moe svesti.Veoma je rizino po uspeh istraivanja, a naroito po vrednost dobijenih nalaza, ako problem koji je pokrenuo istraivanje i pojave koji su odabrane da budu predmet istraivanja nisu stavljeni u odgovarajui okvir. Da bi smo razjasnili smisao te tvrdnje, treba da razmotrimo bar dva pitanja: ta je to "odgovarajui okvir" i zato istraiva "promai" u izboru okvira u koji teorijski i metodoloki kontekstualizuje svoje istraivanje. Prvo, u ovom trenutku odgovarajui okvir za prouavanje odreene vrste pojava su one naune oblasti koje su postigle najvii domet u njihovom prouavanju. Istraivanja u nekim oblastima su teorijski, konceptualno, metodski i tehniki jasnije profilisana, dok se nekim tek traga za konceptualnim i metodskim modelima koji e omoguiti prva sistematska empirijska istraivanja. Drugo, probleme namee ivot, imaginacija i radoznalost istraivaa i, deava se, istraiva bez ikakvog znanja o ranijim istraivanjima u domenu u koji spada problem za koji se zainteresovao, kree u istraivanje. To se najee dogaa kada je istraiva obrazovan u jednoj naunoj disciplini, a pojava koju izuava je predmet sistematskih izuavanja u drugim naunim disciplinama. Ako neko u "svojoj" disciplini otkriva ono to je neka druga nauna disciplina otkrila pre pola veka ili pre pet godina, izvesno je da neto nije u redu sa takvim istraivaem ili disciplinom ijem "razvoju" i on doprinosi kroz takva istraivanja. Stoga je prvi test strune kompetentosti istraivaa sposobnost prepoznavanje oblasti u koju (koje) spada problem kojim nameravaju da se bave i rade na upoznavanju teorijskih i metodolokih reenja koja su standard za ocenu valjanosti istraivanja u toj oblasti.

2. PRIPREMNA FAZA

Okvirna formulacija problema nije dovoljna za poetak istraivanja, ali je dovoljna da premama za istraivanje da jasan pravac, da ih uini racionalnim i uspenim. Obim, sadraj i trajanje priprema zavise od niza okolnosti. Ukratko i uz izvesno pojednostavljivanje moemo rei da odgovor na pitanje ta obuhvataju pripreme za istraivanje zavisi od (1) predmeta i vrste istraivanja, (2) ukupnog profesionalnog iskustva istraivaa, posebno iz njegovog iskustva sa istraivanjem slinih problema, i (3) konkretnih uslova pod kojim e se istraivanje realizovati.Ne treba posebno obrazlagati da sloenost predmeta istraivanja, bilo da proizilazi iz prirode same pojave ili istraivakog pristupa koji se u datoj oblasti smatra optimalnim, direktno uslovljava obim i trajanje priprema. U naelu, ako predmet istraivanja ukljuuje i pojave u ijem prouavanju su ve reeni kljuni konceptualni i metodoloki problemi, pripreme e se prvenstveno usredsrediti na one aspekte koji su novi. Neka istraivanja se bave pojavama koje su malo izuavane, te su im neophodne veoma iroke pripreme.Vano je, meutim, istai da je obim priprema najneposrednije u vezi sa iskustvom istraivaa i njegovih eventualnih saradnika. U naelu, to je istraiva manje iskusan, neophodne su mu ire i detaljnije pripreme. Da bi sve vane momente drao pod kontrolom, istraiva mora da upotpuni svoju obavetenost o teorijskim, metodolokim i aplikativnim aspektima predmeta istraivanja. Drugim reima, istraiva koji dolazi u dodir sa temama kojim se ranije nije bavio najpre mora da radi "na sebi", da ispita i upotpuni svoju kompetentnost za rad u novoj oblasti. To se odnosi na upoznavanje teorijskih shvatanja, glavnih nalaza, novih metoda, tehnika i instrumenata.Istraiva uvek nastoji da obezbedi optimalne materijalne, tehnike i organizacione uslove za realizaciju projekta na kojem radi. to je iskusniji, to je svesniji opasnosti koje vrebaju ako se upusti u projekat pod nepovoljnim ili neizvesnim uslovima.Bez obzira na sloenost predmeta, metoda i organizacije istraivanja, na prethodno iskustvo istraivaa i ostale okolnosti, pripreme su nezaobilazna faza svakog istraivanja. One se odvijaju u tri glavna pravca: (1) prouavanje relevantne naune i strune literature, (2) neposredno upoznavanje sa raznim vidovima ispoljavanja pojave koja e biti predmet istraivanja i (3) utvrivanje materijalnih uslova neophodnih za realizaciju istraivanja. Prema tome, pripremna faza obuhvata tri grupe aktivnosti, koje moemo oznaiti kao rad na terenu, rad u biblioteci i izrada idejne skice projekta.

2.1. PREGLED POSTOJEE LITERATUREZa definitivnu odluku o tome da li je opravdano i mogue sprovesti planirano istraivanje potrebno je sistematino pregledati postojea istraivanja i teorijske koncepte koji se odnose na oblast planiranog istraivanja. Tek na taj nain istraiva moe da ispita opravdanost pokretanja istraivanja i stekne uvid u mreu postojeih teorijskih objanjenja neophodnih za precizniju konceptualizaciju plana. Istovremeno, sticanjem ovakvog uvida istraiva e biti u stanju da precizira svoju inicijalnu ideju i pretoi je u jasno definisano istraivako pitanje.Rad na literaturi je u prvom redu rad "na sebi", na sopstvenom osposobljavanju za reavanje teorijskih i metodolokih problema sa kojim nas suoava novo istraivanje. Ma koliko bio upoznat sa oblau u kojoj treba da sprovede novo istraivanja, istraiva treba da pregleda najnoviju naunu literaturu i prostudira radove koji su neposredno vezani za tematiku kojom se i sam bavi. To mu omoguuje da upotpuni svoja predznanja, da stekne pregled celine problematike kojom namerava da se bavi i da izbegne ponavljanje ve ostvarenih istraivanja. Rad na literaturi omoguuje istraivau da uporedi razliita istraivanja istih ili slinih problema i rezultate do kojih se u njima dolo. U objavljenim radovima doi e do dragocenih informacija o metodama i tehnikama koje se koriste u toj oblasti.Uopteno govorei, cilj pregleda postojee literature[footnoteRef:1] jeste da se stvori uvid u dotadanja istraivanja koja se odnose na odabranu temu, a ukljuuje glavne nalaze tih istraivanja, kao i pregled korienih istraivakih procedura. Najpre treba pronai sve relevantne izvore, a onda ih paljivo proitati i napraviti sistematizovane beleke o centralnim pitanjima, nainima njihove operacionalizacije, nalazima i metodima prikupljanja podataka, kao i nainima njihove obrade i analize. [1: Dok je u anglosaksonskoj literaturi sintagma pregled postojee literature (literature review) opteprihvaena za oznaavanje procesa pregledanja i sistematizacije postojeih saznanja i istraivakih praksi, u domaoj metodolokoj literature se o ovim aktivnostima najee govori kao o istraivanju u biblioteci (Fajgelj, 2004:149) ili radu na literaturi (Havelka i sar, 1998:46) kao znaajnom segmentu pripremne faze istraivanja. ]

Silverman i Marvasti (2008:366) sugeriu da ovaj postupak dobija smisao onda kada istraiva koji pregleda literaturu pone ovu tehniku da doivljava kao dijalog sa drugim autorima koji su istraivali isti problem, a ne kao izvor za replikaciju tueg pisanja. To znai da sticanje uvida u tua istraivaka iskustva uvek mora da se kombinuje s kritikim miljenjem.Izvetaji iz postojeih istraivanja mogu se nai u knjigama, lancima objavljenim u naunoj periodici, zbornicima radova sa naunih konferencija, a znatan deo ovih izvetaja javnosti je dostupan u formi odbranjenih akademskih radova (doktorata, magistratura). Zato je vrlo vano znati gde se mogu naci relevantni izvori. Istraivai moraju sistematski da pronau i obrade kako tradicionalne tampane izvore (knjige i lanci u asopisima), tako i moderne elektronske resurse dostupne na internetu. Istraivaima su danas na raspolaganju specijalizovani katalozi i bibliografije, a najbre nalaenje relevantnih referenci odvija se pomou velikog broja komjuterskih pretraivaa. Pomenuemo neke pretraivae koje istraivai u Srbiji imaju priliku da koriste. Google Scholar (http://scholar.google.com/) je poseban servis namenjen pretraivanju i lociranju naune literature. Indeks ovog pretraivaa ukljuuje veinu recenziranih elektronskih asopisa iz Evrope i Amerike, bogate baze naunih knjiga, izvetaja iz istraivanja, akademske teze. Kooperativni on-lajn bibliografski sistem i servisi - COBISS (http://www.vbs.rs/cobiss/) naziv je veoma popularne mree koja meusobno povezuje nacionalne biblioteko-informacione sisteme razliitih drava i njihove informacione sisteme o istraivakoj delatnosti.[footnoteRef:2] Objedinjeni biblioteko-informacioni sistemi uestvuju u sistemu uzajamne kategolizacije, a istraivaima su na raspolaganju pretraivanja baza po autoru, naslovu, godini izdanja, kljunim reima. [2: Zasad su u sistem ukljueni: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija, nacionalna biblioteka Bugarske, kao i akademija nauka iz Albanije.]

Srpski citatni index SCI (http://scindeks.nb.rs/) referie domae naune asopise. Moe da se pretrauje prema autorima, kljunim reima, naslovima, asopisima. Pristup, pretraivanje i preuzimanje informacija je besplatno i neogranieno. Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku KoBSON (http://www.kobson.nb.rs) je portal besplatno dostupan svim istraivaima koji rade u akademskim, naunim i zdravstvenim institucijama iji je osniva Vlada Republike Srbije. Omoguava pristup velikom broju inostranih naunih asopisa u punom tekstu (preko 20.00 asopisa), elektronskim knjigama, kao i bazama saetaka i citata. Pravo korienja imaju i studenti koji ga ostvaruju u biblioteci svog fakulteta ili u Univerzitetskoj biblioteci.2.1.1. Iznalaenje i odbir relevantih bibliografskih podatakaPo pravilu svaka biblioteka je organizovana tako da se brzo dolazi do informacija o knjigama, asopisima i drugim publikacijama koje nas interesuju. Da bi njegov rad u biblioteci bio efikasan, istraiva mora da poznaje jezik i logiku bibliotekog funkcionisanja, kao i organizaciju knjinog fonda u konkretnoj biblioteci. U naelu, svi tekstovi koji predstavljaju samostalne sadrinske celine, a koji mogu da budu u vidu kratkih lanaka u asopisima ili obimnih studija u nekoliko knjiga, katalogizovani su po autorima, naslovima i kljunim pojmovima. Korisnik biblioteke na slian nain "katalogizuje" svoja interesovanja. Na osnovu onog to ve zna o radovima iz oblasti koja ga interesuje, pravi spisak autora, radova i kljunih pojmova. Veoma lako moe proveriti da li neka od dostupnih biblioteka moe da mu obezbedi potrebne tekstove tako to e preko Interneta pretraivati elektronske baze podataka. Preko elektronskog servisa http://www.vbs.rs/cobiss/ umreene su baze podataka gotovo svih biblioteka u Srbiji, a slini servisi za pretraivanje fonda biblioteke grae postoje i u drugim zemljama.2.1.2. Izrada popisa referenciUz projekat kao i uz sve radove koji proisteknu iz istraivanja neizostavno se daje popis svih u tekstu navoenih bibliografskih izvora ili referenci. Na to se mora misliti od samog poetka rada na literaturi. U naelu, svaku knjigu, lanak ili drugi korieni izvor treba odmah zapisati. Danas iroka primena raunara daje mogunost da kreirate posebn folder u koji e biti smetena poslednja verzija teksta na kojem radite, elektronska izdanja korienih bibliografskih izvora, popis korienih reference bez obzira da li su u elektronskom ili tampanom obliku itd. Folder se tokom rada postupno popunjava, tako da pri kraju rada na projektu i pisanja izvetaja ili pojedinih radova njegovo dodatno sreivanje ne predstavlja veliki posao. ak novije verzije Microsoft Worda- omoguavaju i automatsko prebacivanje identifikacije korienih referenci u razliite stilove APA, MLA, ikago stil itd.U kdemskoj zjednici ne postoji konsenzus o "njboljem" stilu citirnj, jer svki poseduje odreene prednosti i nedosttke. Tkoe, pojedini stilovi su posebno prilgoeni sdrju i formi rdov iz sfere prirodnih, drutvenih ili tehnikih nuk. Ipak, APA stil predstvlj njee korienu formu nvoenj referenci u drutvenim nukm. APA stil (kronim od American Psychological Association) je rzvijen u okviru Amerikog udruenj psiholog i stndrdizovn je Uputstvom koje je do dns objvljeno u est izdnj. APA stil je jedn od njbolje dokumentovnih sistem z pisnje, formtirnje i nvoenje referenci, s lko dostupnim uputstvom koje je prilgoeno svremenim istrivkim tehnikm. Z rzliku od onih stilov u kojim fusnot (futnot, eng. footnote) slui z identifikciju izvor uz rzliite dodtne npomene, APA stilom je prostor unutr fusnot predvien iskljuivo z dodtne npomene i pojnjenj utor, dok se skren identifikcij izvor nlzi u smom tekstu odmh nkon reenice koj se citir, kompletn identifikcij korienog izvor se nlzi n krju tekst u popisu referenci.Identifikacija reference ili bibliografskog izvora koji se odnosi na knjigu obavezno bi trebalo da sadri sledee podatke: prezime i inicijale imena autora, godinu izdanja, naslov teksta, mesto i naziv izdavaa. Postoje male razlike u strukturi identifikacije reference kada se odnosi na knjigu, lanak, video zapis, audio zapis, online tekst itd. Zapisi bibliografskih jedinica treba da budu potpuni kako bi bili upotrebljivi pri kasnijem korienju i konanom sreivanju bibliografije koja se prilae uz projekat istraivanja, a posle obavljenog istraivanja uz izvetaj o istraivanju (npr. monografiju, lanak, saoptenje).

2.1.3. Pisanje pregledne studije na osnovu analize literatureKada istraiva doe do informacija o tekstovima koji su relevantni za problematiku kojom se bavi, sve registrovane tekstove grupie u nekoliko grupa, a zatim odreuje redosled itanja. U veini sluajeva uputno je zapoeti sa optijim tekstovima koji daju iri pogled na tematiku i istraivanja. Sa takvim tekstovima dolazimo do novih bibliografskih jedinica koje moemo uvrstiti u neku od grupa planiranih za itanje. Drugu grupu mogu da ine klasini/novi istraivaki radovi sa kojim je tema naeg rada neposrednije povezana. Analiza bibliografija koje su date uz te radove otkriva nam koji autori su najee navoeni, to se moe uzeti kao prilino pouzdan znak da njihovi radovi zasluuju posebnu panju. Na osnovu novih uvida u oblast kojom se bavimo sve bibliografske jedinice moemo detaljnije klasifikovati prema doprinosima koji su najvredniji npr. u teorijskom, metodolokom, tehnikom, statistikom ili nekom drugom pogledu.Rad na literaturi moe biti usmeren samo na iznalaenje reenja problema na koje nailazimo u planiranju sopstvenog istraivanja, ali i na izradu jedne posebne studije koja spada u tzv. "pregledne" studije ili radove. Bitno je da jasno odredimo ciljeve izuavanja literature. Da bi taj rad bio organizovan i da bi svaki tekst posmatrali kroz prizmu naih ciljeva, potrebno je da sainimo listu pitanja koja e predstavljati neku vrstu "naoara" kroz koje itamo odabrane radove i na koja treba da odgovorimo posle itanja svakog teksta. Na taj nain analize raznih tekstova bie sistematizovane i meusobno uporedive. Lista pitanja moe biti vie ili manje detaljna i otvorena za izmene u toku rada.Na jednom listu najpre napiemo sve bibliografske podatke o referenci, a zatim u toku itanja i/ili posle zavrenog itanja odgovaramo na listu pitanja koja smo unapred pripremili. Glavni deo liste je nekoliko standardnih pitanja kojim se rukovodimo pri analitikom itanju svih vanijih referenci. 1.Kako je formulisan i strukturisan problem?2.ta je bio cilj i/ili zadatak istraivanja?3.Koji su osnovni pojmovi, kako su teorijski definisani?4.Koje kategorije promenljivih postoje, koje su to promenljive i kako su operacionalno definisane?5.Koje metode i tehnike u realizaciji istraivanja su primenjene?6.Koje tehnike su koriene u obradi podataka i kako su izloeni nalazi?7.Koji su bili glavni nalazi, kako su interpretirani i da li su specifikovane njihove teorijske/praktine implikacije?Na svako od predloenih pitanja mogu se dati dva odgovora: prvi, u kojem se koncizno konstatuje ta je sadrano u istraivanju koje je predmet analize, i drugi, u kojem iznosimo svoja zapaanja, komentare i kritike.Zakljune ocene i komentari mogu da se odnose na rad u celini ili samo na pojedine delove rada koje smatramo relevantnim.Informacije, zakljuke i ocene do kojih smo doli analiziranjem literature rezimiramo i unosimo u teorijski deo projekta kao sastavni deo argumentacije o izboru i formulaciji predmeta istraivanja. Iz iste analize moe nastati i samostalna kritika i pregledna studija o dometima istraivanja u datoj oblasti. Za takve studije tipino je da analizirane radove prikazuju iz tri glavna ugla:(1)osnovne teorijske postavke, karakteristina konceptualna reenja, tematska sistematizacija,(2)pregled, analiza i ocena metoda i tehnika koje su koriene u prouavanim istraivanjima,(3)analiza, reinterpretacija i sinteza najznaajnijih nalaza.

2.2. RAD NA TERENUIzrazom "rad na terenu" oznaavamo aktivnosti koje omoguuju istraivau da neposredno upozna kako se u prirodnim okolnostima ispoljavaju pojave koje treba da prouava. Rad na terenu najee ima karakter slobodnog, nestrukturisanog posmatranja, a moe se sastojati i od serije manjih eksplorativnih istraivanja.Ukazaemo na karakteristine aktivnosti kojim istraiva moe doi do relevantnih informacija o predmetu svog istraivanja.

2.2.1. Razgovor sa ekspertima

Terminom "ekspert" oznaavamo svaku osobu koja je, zahvaljujui svom poloaju i ulozi, nadproseno obavetena o odreenoj vrsti zbivanja u sredini u kojoj deluje. Ta osoba moe biti ekspert u pravom smislu rei jer je strunjak za odreenu tematiku, kao to su to lekari kada se radi o zdravstvenom ponaanju ljudi, nastavnici kada se radi o vaspitanju dece i omladine, andragozi kada se radi o interesovanju odraslih za obrazovanje i sl. Za nae potrebe eksperti mogu biti i osobe koje su u prilici da vie prate odreena ponaanja velikog broja ljudi s kojim po prirodi svog posla svakodnevno stupaju u kontakt, npr. vozai, prodavci, alterski slubenici, potari, patronane sestre, milicioneri, inkasanti i sl.Ako je tema iz oblasti socijalizacije, eksperti su vaspitai, nastavnici, roditelji i sl. Kada se radi o prouavanju drutvenog angaovanja, eksperte emo nai meu aktivistima i rukovodiocima u drutvenim i profesionalnim organizacijama i sl.U razgovorima sa ekspertima dolazimo do raznih podataka koji nam mogu pomoi u izboru aspekata pojave na koje treba usmeriti panju, proceniti ta je vie a ta manje karakteristino u datoj sredini. Eksperti esto i spontano daju objanjenja i tumaenja raznih pojava, te su izvor laikih obrazaca tumaenja pojava koje nas interesuju.

2.2.2. Uvid u lokalne izvore podataka

Svaka lokalna i ira drutvena zajednica raspolae raznim vrstama evidencije i dokumentacije. esto se tu mogu nai podaci koji su podesni za istraivanje, odnosno za primenu raznih kvalitativnih i kvantitativnih analiza. U optinskim slubama, privrednim, zdravstvenim i prosvetnim organizacijama postoje evidencije koje mogu biti dragoceni izvori podataka u pripremi istraivanja. Npr. u koli postoji obilje podataka o svakom ueniku, i to podataka koji se uglavnom po ustaljenom obrascu kumuliraju iz dana u dan tokom vie godina. To su u prvom redu osnovni identifikacioni podaci i podaci o roditeljima, zatim podaci i redovnosti pohaanja nastave, o kretanju ocena iz pojedinih predmeta tokom kolske godine, o angaovanju uenika u slobodnim aktivnostima i sl.

2.2.3. Posmatranje pojava u prirodnim uslovima i razgovori sa potencijalnim ispitanicima i saradnicima

Neposredno posmatranje ponaanja ljudi u situacijama koje su dostupne posmatranju a koje nas interesuju je dobar nain da doemo do linih zapaanja i utisaka o pojavama koje nismo ranije poznavali ili smo na njih nedovoljno obraali panju. Zavisno od predmeta istraivanja, preliminarna posmatranja se mogu sprovoditi u cilju upoznavanja uslova pod kojim se odvija neka aktivnost (npr. uslovi rada u nekoj instituciji socijalne zatite, u strunim slubama, u kolama, medicinskim ustanovama) i uoavanja razliitih obrazaca ponaanja ljudi u odreenim situacijama (npr. u formalnim i neformalnim kontaktima).Rad na terenu nam takoe omoguuje da uspostavimo kontakt sa osobama i institucijama na iju saradnju i pomo raunamo u fazi realizacije istraivanja. Opredeliemo se za osobe koje imaju odgovarajue struno obrazovanje, koje pokazuju zainteresovanost za uee u istraivanju.

2.3. IZRADA IDEJNE SKICE PROJEKTA2.3.1. Od ideje o istraivanju do izvedbenog projekta istraivanja

U procesu artikulacije istraivanja, zavisno od detaljnosti opisa, mogue je razlikovati vie faza. U najsaetijem opisu moramo razlikovati najmanje tri faze: javljanje ideje, skiciranje istraivanja i detaljno projektovanje izvedbe istraivanja. Svaka od navedenih faza objektivizuje se svojim ishodom.Prva faza je uoavanje i formulisanje ideje da je potrebno istraivanje neke pojave. Ideju da neto treba izuavati moe da da svaka osoba, svaka organizacija ili institucija na bilo koji nain zainteresovana za nova saznanja o toj pojavi. Formulacija "ideje o istraivanju" moe se svesti samo na ukazivanje na neku problematiku i potrebu da se ona sistematski izui. Iza ideje, meutim, moe stajati veoma detaljna i sistematizovana argumentacija. Osnovna i najvanija funkcija izlaganja "ideje o istraivanju" je da privue panju na problem ili pojavu koja je u pitanju i da doprinese stvaranju klime za njenu dalju razradu.Druga faza je razvijanje ideje u skicu istraivanja. Tu se ve postavlja nekoliko osnovnih pitanja i ona trae jasne i precizne odgovore. To su pitanja o okvirnom odreenju predmeta istraivanja, identifikovanju glavnih segmenata koje predmet istraivanja ukljuuje, izboru ciljeva i zadataka istraivanja, metoda istraivanja i vrste tehnika za prikupljanje podataka, kao i pitanja o organizaciono-finansijskoj strani istraivanja.U treoj fazi razrauje se izvedba budueg istraivanja. To je faza projektovanja a njen ishod je projekat istraivanja.Idejna skica ima dve glavne uloge. Prvo, njena je uloga da preliminarno odredi predmet, cilj i metod istraivanja i, drugo, da slui kao osnova za sporazum sa naruiocem.

2.3.2. Struktura idejne skiceIdejna skica treba da odgovori na tri pitanja: ta e biti predmet istraivanja, kako e se istraivanje izvesti i koje su materijalne pretpostavke realizacije istraivanja. Odgovori na ta pitanja treba da su to odreeniji kako bi bile jasne sve njihove praktine implikacije. Ukoliko postoji mogunost da istraivanje dobije razliite tokove, na isto pitanje mogu se dati jasno razdvojeni alternativni odgovori. To znai da e se naruilac i istraiva naknadno dogovoriti koja alternativa se usvaja.PROBLEM, CILJ, ZADACI. U prvom delu nacrta istraiva daje svoju formulaciju problema, ciljeva i zadatak istraivanja i time pokazuje kako je razumeo potrebe i namere naruioca i kako one izgledaju kada se izraze u terminima nauke.MOGUI METODOLOKI PRISTUPI. Vaan aspekt ciljeva i oekivanja naruioca je pitanje koji stepen vaijanosti, pouzdanosti i preciznosti podataka je neophodan da bi se na temelju rezultata istraivanja mogao zasnovati ona tip reenja koji njemu potreban. Visoki standardi koje treba da zadovolje podaci, njihova analiza, zakljuci i predloena reenja podrazumevaju detaljniju metodoloko-tehniku pripremu i upotrebu veeg broja mernih instrumenata za iste promenljive.POTREBNO VREME, KADROVI I SREDSTVA. Istraivanje trai vreme, angaovanje saradnika, finansijska i tehnika sredstva. To mora biti naznaeno u nacrtu projekta, i to za svaku varijantu posebno ako ih vie predloeno. Kod finansijskih procena treba biti oprezan s obzirom da se u duim vremenskim intervalima cene materijala i usluga menjaju.

3. PROJEKTOVANJE ISTRAIVANJA

3.1. ZADACI PROJEKTOVANJA I ULOGA PROJEKTA U ISTRAIVANJU

Projektovanje je proces u kojem istraiva donosi odluke o svim pitanjima koja se tiu realizacije istraivanja. Odluke se odnose na predmet, ciljeve i zadatke istraivanja, na reenja optih i specifinih metodoloko-tehnikih pitanja kao i na ukupnu organizaciju i tok istraivanja. Odluke koje se tiu aktivnosti u jednoj od faza istraivanja utiu na karakter odluka o aktivnostima u drugim fazama. Drugim reima, u procesu projektovanja istraiva stalno ima u vidu celinu istraivanja, samo se smenjuju pitanja koja su trenutno u sreditu njegove panje. Istraiva oblikuje projekat kao sistem odluka o postupanju u svim situacijama koje ine istraivanje. U naelu, na izvoenje istraivanje se moe gledati kao na proces realizovanja odluka sadranih u projektu.Projekat ima karakter dokumenta, posebno u situacijama kada se na osnovu njega sa naruiocem sklapa ugovor o realizaciji istraivanja, odnosno o obostranim obavezama naruioca i istraivaa. Projekat je osnova za pribavljanje miljenja eksperata (recenzije) ili ireg kruga naunika o znaaju, teorijskoj i metodolokoj zasnovanosti planiranog istraivanja.Tipino je da procedura usvajanja projekta predvia da recenzenti ("recenzentska komisija") ocene projekat. U naelu, zadatak recenzenata je da ocene nauni (teorijski i praktini) znaaj problema kako je formulisan u projektu, valjanost optih teorijskih i metodolokih postavki, adekvatnost pojedinih konceptualnih i tehnikih reenja.U nekim istraivakim institucijama, bez obzira da li postoji formalno recenziranje ili ne, uobiajeno je da se svaki novi projekat daje na uvid svim istraivaima i spoljnim saradnicima i da se organizuje jedna ili vie strunih rasprava. Takav postupak je istovremeno u funkciji ocenjivanja projekta i uzajamnog obavetavanja istraivaa koji rade u istim ili srodnim oblastima.

3.2. TIPOVI PROJEKATA

Svaki projekat je jedinstven, manje ili vie originalan plan realizacije zamiljenog istraivanja. Specifinosti projekta proizilaze kako iz (1) problema kojim se bavi i (2) metodoloko-tehnikih reenja na kojim se zasniva, tako i iz (3) teorijskih stavova istraivaa i (4) njegovog ukupnog istraivakog iskustva Ipak, polazei od istih kriterijuma na osnovu kojih se govori o glavnim vrstama istraivanja, mogue je govoriti o karakteristinim pristupima projektovanju tih istraivanja.Mi emo navesti tri takva kriterijuma. Prvi polazi od razlikovanja vrsta istraivanja prema njihovim krajnjim ciljevima, drugi od injenice da li se radi o jednokratnim istraivanjima ili o seriji meusobno povezanih istraivanja, i trei od opredeljenja za eksperimentalni ili neeksperimentalni metodoloki pristup organizovanju istraivanja.

3.2.1. Projektovanje eksplorativnih, deskriptivnih, eksplikativnih i predikativnih istraivanja

Sva istraivanja drutvenih pojava su neposredno u funkciji postavljenog cilja. Potrebno je izvriti mnoga prethodna istraivanja da bi se stvorili teorijski i metodoloku uslovi za projektovanje istraivanje sa takvim ciljevima. Svako pojedinano istraivanje je, u naelu, samo jedan u nizu neophodnih koraka u ostvarivanju krajnjeg cilja. Upravo sa stanovita te postupnosti, teorijske ciljeve istraivanja moemo grubo podeliti u etiri grupe: eksplorativna, deskriptivna, eksplikativna i prediktivna istraivanja.

1. Prvo, cilj istraivanja moe biti IZVIANJE ili EKSPLORACIJA, pionirsko istraivanje manje ili vie nepoznate pojave i okolnosti u kojim se javlja. Eksplorativno istraivanje je usmereno na uoavanje pojava, njihovo meusobno razgraniavanje, utvrivanje karakteristinih svojstava svaka pojave, npr. naina manifestovanja, uestalost javljanja, trajanje, prostorni i vremenski odnosi prema drugim pojavama i sl. Svaka nauka u poetnim fazama svog razvoja orijentisana je prevashodno na eksplorativna istraivanja. Ona su u funkciji konceptualizovanja pojava i razvijanja metodolokih i tehnikih procedura za njihovo dalje i egzaktnije izuavanje. Zbog velike promenljivosti drutvenih pojava, potreba za ovom vrstom istraivanja ne iezava u potpunosti ni u najrazvijenijim naunim disciplinama.2. Drugo, cilj istraivanja moe biti egzaktan OPIS ili DESKRIPCIJA, snimanje odreene pojave i okolnosti sa kojim je u vezi. Takav cilj se postavlja kada se radi o znaajnoj pojavi ija su nam osnovna svojstva poznata, o kojoj putem obuhvatnog i sistematskog istraivanja elimo dobiti maksimalno celovitu, objektivnu i preciznu sliku. Upravo ta visoka informativna vrednost deskriptivnih istraivanja potencijalno im daje veliki praktini i teorijski znaaj. Teorijski znaaj deskriptivnih istraivanja je viestruk. Prvo, ona omoguuju proveru odrivosti definicija pojedinih pojmova, posebno proveru kvaliteta korespondencije teorijskih i operacionalnih definicija. Redefinisanje pojmova je kljuni efekat takvih istraivanja. Drugo, pruaju obilje informacija o valjanosti, pouzdanosti i drugim svojstvima svih korienih tehnika za registrovanje i obradu podataka. Tree, deskriptivna istraivanja su relativno plodna i veoma pouzdana osnova za empirijsko zasnivanje pretpostavki o karakteru i vrstama odnosa meu pojedinim drutvenim pojavama. Prilikom projektovanja deskriptivnih istraivanja, pa i onih koja su prvenstveno motivisana praktinim ciljevima, treba voditi rauna o mogunostima redefinisanja pojmova, revizije instrumenata i odnosima koji su teorijski relevantni.3. Tree, cilj istraivanja moe biti OBJANJENJE ili EKSPLIKACIJA odreene pojave. Kod takvih istraivanja u osnovi projektovanja je jedna ili vie pretpostavki izvedenih iz teorije ili iz empirijski utvrenih pravilnosti. Istraivanje se planira tako da omogui proveru tanosti polaznih hipoteza. Eksplikativna istraivanja se bave pojavama o kojima postoje sistematska istraivanja i koje su prethodno egzaktno opisane.4. etvrto, istraivanje moe biti organizovano sa ciljem da prui PREDVIANJE ili PREDIKCIJU u pogledu javljanja odreenih pojava, promena u njihovim bitnim karakteristikama i vrstama njihovih efekata. Prediktivna istraivanja su samo poseban sluaj eksplikativnih. Ako je pojava valjano i egzaktno objanjena, mogua su predvianja o toj pojavi.

3.2.2. Projektovanje jednokratnih i razvojnih istratvanja

Prema vremenskom okviru u kojem se istraivanje sprovodi, moemo razlikovati: jednokratna i viekratna istraivanja. Tip vremenskog okvira planirae se tek po paljivom sagledavanju osobenosti svakog posebnog istraivakog projekta: prirode pojave koja se prouava, ciljeva istraivanja, karaktera zahtevanih podataka. 1. U nekim istraivanjima bie dovoljno da se zabelei stanje u jednom vremenskog trenutku i da se ono detaljno analizira. U tom sluaju e se primeniti nacrt presenog (transverzalnog) istraivanja (cross-sectional research), to jeste najea forma u praksi drutvenih istraivanja. Veliki broj istraivanja fokusira se na beleenje odreenih procesa koji se odvijaju u vreme istraivanja (Flick, 2002:148), bez retrospektivne analize. Re je o jednokratnom ispitivanju odreene pojave, pa je osnovna prednost ovog tipa istraivanja jednostavnost realizacije, a glavni nedostatak nemogunost da se na taj nain steknu znanja o promenama u ispitivanim pojavama. Iako se ovaj tip vremenskog nacrta uobiajeno planira u deskriptivnim studijama, i eksploratorna i eksplanatorna istraivanja mogu da se izvode kao presena. 2. Ukoliko je pojava koja se istrauje promenljiva i dinamina, treba planirati ispitivanje u vie vremenskih serija. To e zahtevati praenje pojava, ljudi, drutvenih odnosa kroz vie vremenskih taaka kako bi se ispitale promene koje se na tim poljima javljaju. Tada se planira longitudinalni vremenski okvir (longitudinal studies) koji podrazumeva viekratno ispitivanje. Ova istraivanja su kompleksnija od presenih, ali obino rezultiraju znaajnim saznanjima s obzirom na to da mogu obuhvatiti drutvene procese i zabeleiti promene u ispitivanim pojavama. Tri glavna tipa longitudinalnih studija jesu: vremenske serije. Primenjujui jedinstvenu istraivaku proceduru, prikuplja se isti tip podataka u dva ili vie vremenskih perioda. Na taj nain moe se ispitivati stabilnost ili promenljivost posmatranih jedinica, pri emu nije obavezno da se ispitivanja sprovode s istim subjektima; panel-ispitivanja. Posmatraju se isti ljudi, grupe ili organizacije u vie vremenskih taaka. Ovo su veoma znaajna, ali i teko izvodljiva istraivanja, jer je obino veliki problem obezbediti viekratno uee istih subjekata kroz vreme; kohortna istraivanja. Ova istraivanja su slina panel-studijama, ali umesto istih subjekata ispitivanjem se obuhvataju kategorije ljudi koje u odreenom vremenskom periodu imaju slino ivotno iskustvo, na primer, svi su roeni, diplomirali ili se zaposlili iste godine. Umesto traenja istih subjekata koje smo ispitivali u prethodnoj seriji, ovde je dovoljno identifikovati kategoriju ljudi sa zajednikim iskustvom i statusom. Kakav znaaj za razumevanje procesa projektovanja ima ta injenica da su neka istraivanja "jednokratna" a neka "viekratna"? Ima veliki znaaj ukoliko su ona projektovana da budu takva, a nema nikakav ako su ih sluajnosti, nasuminost i okolnosti uinile takvim. Ako bismo uu oblast istraivanja drali konstantnom, kako bismo izvore varijacija u procesu projektovanja sveli na najmanju meru, tok izrade projekta i sam njegov sadraj bie u velikoj meri uslovljen neposrednim zadatkom ili neposrednom funkcijom konkretnog istraivanja u odnosu na tu oblast. Funkcija istraivanja moe biti da odgovori na jedno ili vie postavljenih pitanja ili da otvori mogunost postavljanja novih pitanja i stalnog preusmeravanja istraivanja u pravcima koje ona sugeriu. U prvom sluaju ne samo da se zna kako istraivanje poinje i kako e se odvijati nego i kako bi trebalo da se zavri. U drugom sluaju precizno je odreen samo poetak istraivanja, njegove prve etape su relativno jasno oblikovane, sve to se odnosi na njegove kasnije faze i eventualno zavravanje ostaje otvoreno, preputa se kasnijem odluivanju.

3.2.3. Projektovanje eksperimentalnih i neeksperimentalnih istraivanja

Osnovni metodoloki pristup predmetu istraivanja uveliko odreuje i karakter veine tehnikih i organizacionih problema koji moraju biti razreeni u projektu.U projektovanju eksperimentalnih istraivanja glavna pitanja se odnose na eksperimentalnu manipulaciju i kontrolu.U neeksperimentalnim istraivanjima projektom se razreavaju sva pitanja koja se odnose na izbor i konstruisanje tehnika kontrolisanog (u nekim sluajevima standardizovanog) registrovanja podataka, izbor uzorka na koji e biti predmet posmatranja i/ili ispitivanja i optimalne obrasce obrade i analize podataka.

3.3. TEORIJSKI DEO PROJEKTA

Projekat se sastoji iz tri osnovna dela: teorijskog, metodoloko-tehnikog i materijalno-finansijskog. Prvi deo projekta, zbog prirode odluka koje ukljuuje, obino se naziva teorijskim. Glavne aktivnosti na izradi ovog dela projekta odnose se na formulaciju predmeta prouavanja, postavljanje ciljeva, zadataka i hipoteza, i analizu kljunih pojmova.

3.3.1. Formulacija problemaKoen i Nejgel (1965, str. 220) kau da je doivljaj tekoe u praktinoj ili teorijskoj situaciji povod za istraivanje, a razreenje te tekoe je cilj ili funkcija istraivanja. Samo istraivanje je proces traenja pravilnosti meu injenicama pomou kojih problem moe biti reen.Dakle, kritina taka svakog istraivanja je uoavanje intelektualne ili praktine tekoe, uoavanje problema koji trae reenje.

3.3.2. Naini manifestovanja problemaNajei naini manifestovanja problema, prema Mc Guigan-u (1960), su: kontradiktorni rezultati ranijih i aktuelnih istraivanja, uoavanje praznine u naem znanju i postojanje neobjanjenih injenica.Line preferencije mogu uticati da se istraiva dugo bavi jednom tematikom ili da stalno prelazi iz jedne u drugu tematsku oblast. Te preferencije mogu biti izrazito saznajne prirode, pokretane visokom osetljivou za odreene pojave i radoznalou da se one upoznaju i razumeju. Veliki broj istraivaa je praktino orijentisan: tee da stvore neto to e biti korisno, to e unaprediti neku delatnost ili uslove ivota ljudi. Naravno, i istraivai mogu biti motivisani linim interesima, te se opredeljivati za teme koje su trenutno aktuelne i za koje pretpostavlja da obezbeuju najkrai put do ugleda, prestia, statusa, komercijalnog uspeha i sl.

3.3.3. Teorijska analiza problemaPrethodno znanje i iskustvo igra veliku ulogu u postavljanju i definisanju uoenog problema. Zato je jedan od prvih zadataka istraivanja da analizuje i na sistematizovan nain izloi kako su tom problemu pristupala ranija istraivanja, koji su nalazi dobili jednoznanu potvrdu, koji su pod znakom pitanja, koja su teorijska, metodoloka i praktina pitanja i dalje otvorena. Drugim reima, istraiva analizuje, ocenjuje i sintetizuje sve informacije i saznanja koja poseduje o pojavi koja je predmet istraivanja, a posebno ona do kojih je doao u pripremnoj fazi. Ovaj deo projekta je posebno vaan kada se radi o istraivanjima sa teorijskim ciljevima. Ona su najee inspirisana teorijskim i konceptualnim postavkama koje su iznesene u naunim radovima a koje istraiva smatra diskutabilnim.S obzirom da se pregled i ocena aktuelnih naunih saznanja iznose sa ciljem da se stave u funkciju sto potpunijeg razumevanja predmeta istraivanja i iznalaenja optimalnog istraivakog postupka, istraiva svesno izbegava raspravu o pitanjima koja nisu neposredno u vezi sa problemom njegovog istraivanja. U protivnom, rasprava o problemu moe postati preiroka i rasplinuta da se u njoj svi bitni aspekti osnovnog problema i ne osvetle dovoljno ili da se ak sutina problema sasvim izgubi u mnotvu pokrenutih pitanja.

3.3.4. Opta formulacija problema i ralanjavanje problema na glavne komponenteProblem se moe izraziti u vidu pitanja kao i uvidu iskaza o tome koje su pojave predmet prouavanja. U toj optoj formulaciji ukazuje se uglavnom na tematski okvir u kojem treba da se kree budue istraivanje.Da bi se precizno izrazio sadraj istraivanja neophodno je da istraiva analizuje sve aspekte i sva potencijalna znaenja opte formulacije. Tim postupkom ralanjava problem na vei ili manji broj celovitih segmenta i dolazi do njihovog preciznog opisa. Odluuje se koje aspekte i segmente ukljuuje u istraivanje a koje ne, i za svaku odluku navodi argumente ili obrazloenje.Konkretizovanje i precizno ekspliciranje sadraja problema je prvi korak u realizaciji istraivanja. Glavne implikacije tog koraka su: definitivno postaje jasno u koje istraivake oblasti problem ulazi; interes se usredsreuje na odreene delove teorije, metode i vrste potrebnih podataka; obim potencijalnog posla postaje saglediv i mogue gaje svesti na razumnu meru.

3.3.5. Postavljanje ciljeva istrajvanja

Ma koliko drutvene pojave izgledale raznovrsne, jedinstvene i neponovljive, nauno prouavanje tih pojava polazi od uverenja da u njihovoj osnovi postoji zakonomeran red. Krajnji cilj drutvenih nauka, kao i svih ostalih nauka, je da otkriju najpostojanije odnose izmeu pojava ijim se prouavanjem bave i da te odnose izraze u formi zakona koji "vladaju" tim pojavama.Ciljevi istraivanja, pojednostavljeno reeno, mogu biti: teorijski (bazina istraivanja), praktini (aplikativna istraivanja iji je cilj da se razvije to racionalniji i pouzdaniji postupak primene odreenog naunog saznanja ili da doe do dopunskih saznanja koja e omoguiti razvijanje takvih postupaka.) ili kombinovani (npr. akciona istraivanja). Postavljanje cilja je tesno povezano sa formulacijom problema. Donoenje odluke o cilju (ciljevima) istraivanja i preciziranje formulacije problema su u stvari dva aspekta jednog istog procesa.

3.3.6. Formulacija optih i posebnih hipoteza zadaci istraivanja

Poto je formulisan problem i postavljen cilj istraivanja, sledei korak u preciziranju predmeta istraivanja je pokuaj da se unapred ponudi objanjenje problema, da izloi ideja za koju se pretpostavlja da je reenje problema. Ta probna objanjenja zasnivaju se na teorijskim ili iskustvenim argumentima. Ona su odraz naeg ranijeg znanja, aktuelnog vienja predmeta istraivanja i prouavane naune literature. Kada ih formuliemo kao iskaze o odnosima meu elementima prouavane pojave, ta probna ili predloena objanjenja nazivamo hipotezama ili pretpostavkama.Funkcija hipoteze je da usmeri nae istraivanje na odreeni krug injenica i na traganje da li meu njima postoji ona vrsta pravilnosti koju ona specifikuje (Koen i Nejgel, str. 221).Zadatak istraivanja je da proveri da li je taj specifikovni tip odnosa medu injenicama odgovor na postavljeno pitanje, da li to reenje problema. (Koen i Nejgel, 1965, str. 221).Kada je hipoteza nedovoljno argumentovana, uopteno i neprecizno formulisana, nazivamo je preliminarnom. Hipotezu koja ne zadovoljava sve kriterijume, ali je relativno bolja od ostalih i sa kojom zapoinjemo istraivanje nazivamo radna hipoteza. Hipotezu koja ispunjava sve kriterijume nazivano precizna hipoteza. Precizna hipoteza moe biti postavljena na osnovu teorije ili rezultata ranijih istraivanja. Cilj istraivanja ili jednog njegovog dela moe biti dolaenje do precizne hipoteze.Opta hipoteza se, kada za to postoje uslovi, u skladu sa pravilima dedukcije, razvija u vei ili manj broj posebnih hipoteza. S obzirom da se u drutvenim i psiholokim naukama veina optih teorija jo uvek nije razvila u precizne deduktivne sisteme, to se posebne hipoteze uglavnom formuliu na osnovu logike uverljivosti ili empirijskih dokaza da su izraz opte teorije. Upravo zbog nepodesnosti optih teorija da budu direktna osnova za planiranje istraivanja, u mnogim naunim oblastima razvijene su specifine teorije, tzv. teorije srednjeg obima, na osnovu kojih istraivai formuliu znaajne i precizne hipoteze o pojedinim pojavama, odnosno o moguim reenjima saznajnih i praktinih problema.ARGUMENTACIJA ZA POSTAVLJENE HIPOTEZE. Sve hipoteze koje formuliemo treba da se zasnivaju na argumentaciji. Argumentacija moe biti teorijska, logika i iskustvena. Od kvaliteta argumentacije zavisi o kojoj vrsti hipoteze je re.Teorijska argumentacije se ogleda u dokazima da je hipoteza dedukovana iz neke opte ili posebne teorije i da sama omoguuje dalje dedukcije koje pokazuju da objanjava odnose meu injenicama koje su predmet prouavanja.Logika argumentacija odnosi se na procenu njene relevantnosti za reavanje postavljenog problema, proverljivosti raspoloivim istraivakim postupcima, plodnosti u objanjenju pojava na koje se odnosi i jednostavnosti u strukturi objanjenja koje sadri. Od stepena izraenosti tih svojstava zavisi koje e od alternativnih hipoteza biti prihvaene odnosno odbaene.Iskustvena argumentacija potie po pravilu iz ranijih istraivanja ili iz analize relevantne empirijske grae.Upravo zbog nedostatka valjane argumentacije, eksplorativna a esto i deskriptivna istraivanja nemaju izriito postavljane hipoteze o karakteru odnosa meu prouavanim pojavama, nego polaze od pitanja o tome da li meu tim pojavama uopte postoji neki stepen povezanosti i, ukoliko postoji, o kojim vrstama odnosa se radi i kojeg su intenziteta. U tom sluaju zadatak istraivanja je da pokae da li su prouavane pojave meusobno povezane, a ne da proveri hipotezu da jesu povezane. Zato umesto o hipotezama (optim i posebnim) u projektu se govori o zadacima istraivanja (optim i posebnim).

3.3.7. Klasifikovanje i definisanje promenljivih

Osnovno sredstvo naunog miljenja i saobraanja su pojmovi. Pojam je apstrakcija, simbol koji u naunom iskazu stoji umesto pojave (pojava) na koju se odnosi. Uvek valja imati u vidu da pojmovi nisu isto to i same pojave. Koliki je znaaj preciznog odreenja naunih pojmova i pravila njihovog korienja u objanjavanju pojava na koje se odnose vidi se i po tome to se od teorijskog sistema svake nauke oekuje da bude optimalno izdiferenciran i hijerarhijski organizovan pojmovni sistem. Otuda jedan od kritinih zadataka istraivaa u fazi projektovanja je jasno formulie pojmovni okvir budueg istraivanja.IZRADA POJMOVNOG OKVTRA obuhvata utvrivanje liste kljunih pojmova, analizu svakog pojma i njihovih uzajamnih odnosa. Sastavljanje "liste" pojmova zapoinje ve pri okvirnoj formulaciji problema, zatim se nastavlja kroz analizu problema, postavljanje hipoteza i sainjavanje liste promenljivih. Mnogi pojmovi moraju biti definisani odmah kada ih uvedemo u razmatranje problema, te za analizu pojmova moramo rei da je aktivnost koja prati celokupni rad na projektu. Ipak, o analizi pojmova, njihovom definisanju, redefinisanju, povezivanju u tzv. "pojmovnu mreu" moemo govoriti i kao o posebnoj fazi u procesu projektovanja istraivanja. Ta faza nastupa onda kada je sainjena konana lista promenljivih. Ne moe se govoriti o valjanom empirijskom istraivanju a da svi pojmovi koji simbolizuju promenljive ne budu jasno i precizno definisani na teorijskoj i operacionalnoj ravni. Ta nunost proizilazi koliko iz injenice da postoji nekonzistentnost u znaenju raznih pojmova toliko i iz injenice da je usavravanje pojmova najvaniji i najtei deo naunog rada.U prouavanju ponaanja i osobina ljudi, istraiva obino nastoji da registruje podatke na osnovu kojih moe da utvrdi da li postoje konstantni odnosi izmeu pojedinih aspekata sredine (fizike i/ili socijalne), razliitih svojstava ljudi i odreenih vidova njihova ponaanja. Drugim reima, svaka formulacija problema, a pogotovu kada se on izrazi u vidu hipoteze, je iskaz u kojem se govori najmanje o dve pojave ili dve grupe pojava koje se mogu posmatrati i meriti i koji specifikuje relaciju , meu tim pojavama. Ako je re o kauzalistikoj hipotezi onda je jedna pojava uzrok a druga je posledica a relacioni iskaz specifikuje pravac kauzalnog odnosa.Problemi kojim se bave drutvene discipline su po pravilu veoma sloeni te je neophodno identifikovati, klasifikovati i definisati sve varijable koje su obuhvaene formulacijom problema. Svaka pojava koja se menja, svako svojstvo koje se ispoljava u razliitim stupnjevima, svaka veliina koja raste i opada, u istraivakoj terminologiji naziva se promenljiva ili varijabla. Varijable je mogue opaati, meriti i iskazati (kvalitativno ili kvantitativno). U istraivanju moe biti veliki broj promenljivih. One se meusobno razlikuju ne samo po svom sadraju nego i po ulozi koju imaju u istraivanju.Prema funkciji u istraivanju promenljive mogu imati razliitu ulogu: mogu imati status nezavisnih, zavisnih, posredujuih i kontrolnih promenljivih. Koje promenljive treba da budu ukljuene u istraivanje utvruje se analizom svih segmenata problema, a kakvu e ulogu u istraivanju imati svaka od njih odluuje istraiva na osnovu prethodnog znanja, optih teorijskih stavova ili specifinih pretpostavki.ULOGU NEZAVISNIH PROMENLJIVIH po pravilu imaju pojave za koje se zna ili se pretpostavlja da prethode drugim pojavama, da su njihovi antecedenti, tj. inioci, uzroci ih uslovi njihova javljanja. U psihologiji nezavisne promenljive su najee razni aspekti fizike i socijalne okoline, kao i neke organske karakteristike. U socijalnoj psihologiji tipini primeri nezavisnih promenljivih su socijalni poloaj (pripadnost jednom od definisanih socijalnih slojeva), zanimanje, obrazovanje, starost, pol, mesto roenja, mesto boravka, socijalni kontekst u kojem odigrava prouavana pojava (npr. u prisustvu drugih osoba ili bez prisustva drugih; na asu, za vreme odmora; kod kue, u koli, na ulici, itd.).ULOGU ZAVISNIH VARIJABLI u prvom redu imaju one pojave koje elimo da upoznamo, razumemo i objasnimo. U socijalnoj psihologiji to su razni obrasci individualnog i grupnog ponaanja ljudi u socijalnim situacijama, zatim svojstva osoba i grupa koja se ispoljavaju kroz ta ponaanja. Nazivaju se zavisnim promenljivim jer se na osnovu iskustva i prethodnih istraivanja zna ili se pretpostavlja da su konsekvence ili efekti odreenih pojava, pojava je su klasifikovane kao nezavisne promenljive.Kada se identifikuju sve promenljive i svakoj od njih odredi uloga u istraivanju, doli smo do saetog i preciznog prikaza strukture istraivanja koji se obino naziva model ili dizajn istraivanja. Drugim reima, dizajn istraivanja sadri popis svih ukljuenih promenljivih i specifikaciju karaktera njihovih meusobnih odnosa.Podela na nezavisne i zavisne varijable je najee uslovna zato to nije jasno koja varijabla utie na koju, a postoje empirijski dokazi da su u korelaciji. Zato neki autori izbegavaju da govore i nezavisnim i zavisnim varijablama.PREMA PRIRODI POJAVA NA KOJE SE ODNOSE, promenljive moemo podeliti u veliki broj homogenih grupa. Promenljive koje se javljaju u socijalnopsiholokim istraivanjima moemo razvrstati u tri osnovne grupe: socio-demografske (pol, starost, zanimanje itd.), psiholoke dispozicione (npr. sposobnosti, znanja, potrebe, motivi, stavovi, vrednosti), psiholoke bihejvioralne (ispoljavanje odreenog ponaanja, npr. traenja i/ili pruanja informacija, podrke, pomoi, u odreenim situacijama, npr. u porodici, u grupi vrnjaka, u koli, na poslu itd.).prema atributima (svojstvima) koji su u osnovi njihovih operacionalnih definicija, promenljive se dele na kvalitativne (definisane svojstvima kod kojih se odnosi meu modalitetima ne mogu izraziti matematikim operacijama) i na kvantitativne (odnosi izmeu modaliteta se bar u nekoj meri mogu opisati matematikim sredstvima).prema odnosu meu modalitetima iz kojih se sastoje, promenljive mogu podeliti na kontinuirane (npr. visina, starost, inteligencija) i diskontinuirane (npr. pol, zanimanje, mesto boravka i sl.). Ova razlika je znaajna sa stanovita pravilnog izbora tehnika za registrovanje, merenje i kvantitativnu obradu podataka.prema nainu posmatranja i merenja varijable se mogu podeliti na neposredno dostupne (ije se manifestacije mogu zapaziti neposrednim posmatranjem) i neposredno dostupne (o ijem se postojanju zakljuuje na osnovu spoljanjih pokazatelja).

3.4. METODOLOKI DEO PROJEKTA

Posle formulacije i ralanjavanja problema, odluke o ciljevima istraivanja, postavljanja hipoteza o moguem reenju problema i analize pojmova, na red je dolo odluivanje o pitanjima koja se neposredno odnose na realizaciju istraivanja. Time je projektovanje ulo fazu u donoenja odluka metodolokog karaktera.Glavna metodoloka odluka odnosi se na izbor opte metode organizovanja istraivanja. lako je sasvim ispravno rei da problem, ciljevi, hipoteze i priroda promenljivih uslovljavaju odluku o izboru opte metode istraivanja, svest o najpodesnijem metodu istraivanja je prisutna ve od poetka razmiljanja o novom projektu. 3.4.1. Operacionalne definicije promenljivih

Ako smo se opredelili za opti metod organizovanja istraivanja, moemo pristupiti operacionalnom definisanju promenljivih. Time u stvari nastavljamo sa analizom pojmova.funkcija operacionalne definicije. Zadatak operacionalne definicije je da definie promenljivu na nain koji omoguuje izbor ili izradu adekvatne tehnike za njeno izazivanje, posmatranje i registrovanje.struktura operacionalne definicije. Potpuna operacionalna definicija sadri opis triju vrsta operacija: operacija kojim se pojava moe izazvati, operacija kojim se manifestacije izazvane pojave mogu posmatrati i registrovati i operacija merenja bitnih svojstava (atributa) varijable.Laboratorijski eksperimenti se u naelu oslanjaju na potpune operacionalne definicije osnovnih varijabli. U neeksperimentalnim istraivanjima neki od elemenata operacionalne definicije nedostaju, bilo zato to su nepotrebni ili to se ne bi mogli koristiti. Npr. socio-demografske i mnoge psiholoke promenljive ne mogu biti predmet manipulacije. Umesto toga istraiva se oslanja na prirodne modalitete takvih varijabli i kod uzorkovanja nastoji da oni budu na optimalan nain zastupljeni. Ako su takva obeleja kao to je pol, starost, zanimanje, obrazovanje, inteligencija, politiko opredeljenje, stil ivota i sl. znaajna za prouavani problem, istraiva ne moe da ih namerno izaziva u svrhu naunog istraivanja. Ono to moe, to je da u istraivanje ukljui osobe kod kojih su ta svojstva izraena na nain i u meri koja odgovara potrebama istraivanja.Slini problemi se javljaju i sa druga dva elementa operacionalne definicije. Neke pojave se ne mogu neposredno posmatrati, bez obzira da li se posmatranje oslanja samo na prirodna ula ili na razne tehnike ureaje. U takvim sluajevima operacionalizovanje se vri preko opazivih pokazatelja ili indikatora. Merenje je cilj svake egzaktne nauke, ali ono nije uvek mogue, a kada je mogue postoje velike razlike u vrsti merenja.

3.4.2. Izbor tehnika za prikupljanje podataka

Operacionalne definicije su osnova za odluku o konkretnim tehnikama za sprovoenje istraivanja. Odluka koju istraiva donese moe biti (1) izbor izmeu ve postojeih instrumenata, (2) adaptacija nekog od postojeih instrumenta i (3) konstrukcija novog instrumenta.

IZBOR INSTRUMENATA. Razvijeni su mnogi instrumenti za registrovanje i merenje pojedinih varijabli koje se esto javljaju u istraivanjima. Tako npr. postoje mnogi testovi za merenje intelektualnih i motornih sposobnosti, inventari za ispitivanje crta linosti, skale za ispitivanje stavova i vrednosti. Ako postoji vie dobrih i viestruko proverenih instrumenata za ispitivanje iste varijable, istraiva je u prilici da izabere onaj koji najvie odgovora njegovim potrebama (teorijska osnova, nivo merenja, nain primene i sl.). Bilo bi krajnje neracionalno da sam konstruie nove kada postoje gotovi instrumenti, osim ako mu je glavni zadatak da reava probleme koji se javljaju u merenju odreenih varijabli i u konstrukciji odgovarajuih instrumenata. Jedna od vanih prednosti instrumenata koji su ranije korieni u mnogim istraivanjima, je obilje podataka o njihovoj primenjljivosti na raznim segmentima populacije i u razliitim istraivakim situacijama, a naroito mogunost da istraiva svoje nalaze uporedi sa nalazima drugih istraivaa.ADAPTACIJA INSTRUMENATA. Ukoliko je neki instrument konceptualno prihvatljiv ali se iz odreenih razloga ne moe upotrebiti u izvornom obliku, onda se pristupa adaptaciji takvog instrumenta. Razlozi za adaptaciju odnosno preradu instrumenta mogu biti razliiti. U istraivanjima esto se koriste instrumenti koji su se pokazali efikasnim u stranim istraivanjima. Ukoliko istraiva oceni da instrument za koji je zainteresovan sadrinski nije podesan za nae ispitanike jer pretpostavlja neka iskustva koja oni nemaju, on vri odreene izmene u tom instrumentu. Instrument koji je korien na starijim uzrastima moe se primeniti na ispitivanje mlaih uzrasta tek posle odgovarae adaptacije npr. njegovog sadraja i obima iskustvu i sposobnostima mlaeg uzrasta. Bez obzira na poreklo, instrument koji iz bilo kojeg razloga nema zadovoljavajue sve psihometrijske karakteristike, a istraiva ocenjuje da bi poboljana verzija bila ono to mu je potrebno, on moe adaptirati ili ak potpuno revidirati taj instrument za potrebe svojih istraivanja. KONSTRUKCIJA INSTRUMENATA. U istraivanjima skoro redovno se suoavamo sa potrebom da konstruiemo nove instrumente. Osnovni razlog tome je to su brojnost i raznovrsnost varijabli jo uvek ispred broja istraivanja koja razvijaju odgovarajue instrumente i to je veoma teko standardizovati pojedine instrumente za iru upotrebu. To znai da e istraiva ve u toku projektovanja ili neposredno po zavrenom projektovanju, pristupiti konstruisanju instrumenata koji su potrebni za prikupljanje podataka. Osnovu izrade instrumenata ini konceptualna analiza problema, naroito onaj njen deo koji se bavi operacionalnim definisanjem pojmova i utvrivanjem indikatora pojava koje su tim definicijama obuhvaene.

3.4.3. Nacrt uzorka

Problem, cilj, hipoteze i metod odreuju vrstu i veliinu uzorka na kojem e se obaviti istraivanje. Uloga uzorka, izrada nacrta uzorka i postupci uzorkovanja se veoma razlikuju u pojedinim vrstama istraivanja. Kljuna razlika u uzorcima je izmeu eksperimentalnih istraivanja, naroito u laboratorijskim uslovima, i istraivanja koja imaju za cilj da prouavaju pojave u optoj populaciji ili pojedinim njenim segmentima.U eksperimentalnim istraivanjima se uglavnom koriste manje grupe ispitanika, homogene po svim osnovnim obelejima, kao to su uzrast, stepen obrazovanja, socijalni poloaj, a kada je potrebno lista svojstava za ujednaavanje se proiruje npr. i na takva svojstva kao to su pol, nivo inteligencije, i sl.U neeksperimentalnim istraivanjima, prirodna raspodela svojstava osoba koje ulaze u uzorak je kljuno pitanje. To je razlog da se o uzorku o izradi njegovog nacrta i tehnikama njegovog biranja govori kao o posebnoj i znaajnoj vrsti istraivakih zadataka.

3.4.4. Plan obrade podatakaPlan obrade podataka predstavlja precizan rezime svih odluka o predmetu istraivanja. Iz njega se definitivno vidi na koje elemente je ralanjen problem, koje hipoteze ili zadaci su postavljeni i kako e se odvijati analiza podataka, artikulacija nalaza i izvoenje zakljuaka. Izrada plana obrade je glavna logika kontrola ravnotee izmeu teorijskih i metodolokih odluka donetih u prethodnim fazama projektovanja. Sve manjkavosti korespondencije problema i hipoteza, s jedne strane, i operacionalizovanja promenljivih i izbora instrumenata, s druge, postaju oigledne. Drugim reima, jasnoa plana obrade podataka je direktna mera istraivaevog razumevanja pojava i odnosa meu pojavama koje namerava da istrauje.Da bi napravio adekvatan plan obrade, istraiva iznova, sa jednog posebnog aspekta, analizuje problem, hipoteze, opte i posebne zadatke. operacionalne definicije, instrumente i svojstva uzorka. Od njega se oekuje da u terminima tehnika za obradu podataka izrazi logiku i sadrinsku strukturu istraivanja u celini.Oblikovanje plana obrade podataka u principu poinje sa postavljanjem opteg cilja istraivanja. U eksplorativnim i deskriptivnim istraivanjima plan obrade prvenstveno obuhvata razne tehnike za sreivanje i klasifikaciju podataka o svakoj pojedinanoj promenljivoj i grupama promenljivih. Opservacije o svakoj promenljivoj treba da se srede u nizove i da se utvrde svojstva njihove raspodele. Planiraju se komparacije izmeu serija podataka o glavnim promenljivim koje su utvrene u razliitim situacijama, razliitim segmentima uzorka i si. Takoe se planira analiza stepena kovarijacije pojedinih parova ili grupa promenljivih da bi se dolo do uvida u parcijalne i globalne odnose medu prouavanim pojavama. U eksplikativnim i prediktivnim istraivanjima se po pravilu planiraju sve navedene analize ali samo kao priprema za sloenije oblike obrade koji omoguuju npr. izvoenje zakljuaka funkcionalnog i kauzalnog tipa.Dakle, postavljanjem opteg cilja istraivanja odreen je osnovni pristup obradi podataka i nivo zakljuaka koji ona treba da omogui. Plan obrade to mora da konkretizuje.Plan obrade e jednoga dana morati da se realizuje. Zato je razumno da ga istraiva uskladi sa tehnikim uslovima kojim raspolae. Kompjuterska obrada danas se smatra elementarnim standardom, ali jo uvek postoje znatne varijacije u pogledu programa kojim istraiva raspolae i koje ume da koristi. Dobri programi i njihovo poznavanje omoguuju istraivau da planira i realizuje obradu u vie etapa od deskriptivne koja omoguuje detaljan uvid u strukturi podataka i karakter osnovnih nalaza, do obrade koja omoguuje da se na te iste podatke primene razne vrsta statistike analize, sinteze ili statistikog zakljuivanja o izuavanim pojavama.

3.4.5. Plan realizacije istraivanjaKada su izraeni instrumenti i odreen uzorak, istraiva sa svojim saradnicima pristupa organizovanju izvoenja istraivanja.Organizacija ispitivanja (posmatranja) na terenu zahteva veliku panju od strane istraivaa. Neophodno je da blagovremeno obezbedi odobrenja od nadlenih u sredinama u kojim e se vriti ispitivanje, da za ispitivanje obezbedi optimalne prostorne, vremenske i drage uslove. Od organizacije izvoenja istraivanja i pripremljenosti ispitivaa direktno zavise potpunost i kvalitet podataka s kojim e raspolagati.Priprema podataka za obradu i realizovanje planirane obrade su tehniki poslovi koji zahtevaju visok stepen strunosti, uvebanosti preciznosti od svih onih koji ih obavljaju. U projektu se utvruje ne samo kako e biti organizovano obavljanje tih poslova nego i kako e se sprovesti kontrola u cilju otklanjanja moguih greaka. Npr. greke u ifriranju i unoenju ifriranih podataka u tzv. datotetke mogu da umanje vrednost inae dobro pripremijenog istraivanja.Kod velikih projekata, naroito onih koji se baziraju na velikim uzorcima, po pravilu se pre glavnog istraivanja izvodi jedno ili vie preliminarnih ili probnih istraivanja. Cilj tih istraivanja je da verifikuju projekat, ili glavne odluke u okviru projekta. Glavna karakteristika preliminarnog istraivanja je to se njime obuhvata uzorak koji je 5 do 10% od veliine uzorka planiranog za zavrna istraivanja. esto se u uzorak preliminarnog istraivanja uzimaju samo ispitanici iz kritinih segmenata budueg uzorka ("ekstremne grupe", npr. najmanje obrazovani i najvie obrazovani, najmlai i najstariji). Kroz preliminarno istraivanje proveravaju se tehnike uzorkovanja, metode organizacije istraivanja, tehnike prikupljanja podataka, nacrt situacije ispitivanja, ponaanje ispitivaa u situaciji ispitivanja, sistem za kodiranje podataka, plan obrade i sl. Ukratko: preliminarno istraivanje je kompletno istraivanje samo u znatno manjim razmerama od onih koje predvia projekat za glavno ili zavrno istraivanje.Realizacija glavnog istraivanja treba da sledi odluke koje su donesene u toku projektovanja i da uzme u obzir korekture koje su eventualno usledile posle probnog istraivanja. Veoma je vano da saradnici koji odlaze na teren ili koji izvode ogled u laboratoriji, potuju uputstva koja su dobili od rukovodioca projekta, odnosno od istraivaa. Posle svakog zavrenog ispitivanja, ispitiva pravi protokol o toku ispitivanja, belei sve to su ispitanici eventualno pitali, kako su se ponaali, koliko je trajao rad i sl. Kod obuhvatnih terenskih istraivanja potrebno je obezbediti kontrolu rada ispitivaa.Loe planiranje i izvedba istraivanja, koja se ogleda u slaboj organizaciji rada na terenu (nepouzdani i neprecizni dogovori o mestu, vremenu i trajanju ispitivanja, loe sroena uputstva i instrukcije, nekorektan rad ispitivaa, lo kontakt sa ispitanicima, ne obeleavanje potrebnih podataka na upitnicima ili protokolima, meanje materijala koji dolaze od razliitih grupa ispitanika, od razliitih ispitivaa, iz razliitih mesta i sl.), moe devalvirati celo istraivanje, bez obzira kakvog su kvaliteta projekat, instrumenti i kasnija obrada.

3.5. MATERIJALNI DEO PROJEKTA

Veoma vaan aspekt pripreme za istraivanje je utvrivanje finansijskih i materijalnih uslova za njegovu realizaciju.Istraiva mora da utvrdi koji SARADNICI su mu potrebni za obavijanje pojedinih aktivnosti i koliko saradnika treba da ima na raspolaganju u pojedinim fazama realizacije istraivanja.OPREMA, INSTRUMENTI I POTRONI MATERIJAL su sastavni deo uslova od kojih zavisi realizovanje istraivanja.TERENSKI RAD je povezan sa izdacima za putovanja i smetaj i angaovanjem saradnika iz sredine u kojoj se vri ispitivanje.NAIN PREZENTACIJE REZULTATA ISTRAIVANJA takoe utie na cenu istraivanja. Ako su namenjeni samo za naruioca ili manji broj potencijalnih korisnika rezultati istraivanja se obino iznose u formi iscrpno dokumentovanog elaborata ili u formi izvetaja koji se svodi na iznoenje glavnih nalaza i zakljuaka. Objavljivanje rezultata u vidu monografije ili serije lanka i saoptenja ini ih dostupnim strunoj i naunoj javnosti. Nain prezentacije rezultata se u pregovorima sa naruiocem esto izostavlja, ali kasnije moe doi do raznih nesporazuma.Iz svega pomenutog proizilazi FINANSIJSKI PREDRAUN trokova istraivanja.

4. PISANJE IZVETAJA O ISTRAIVANJU4.1. KARAKTERISTIKE ISTRAIVAKIH IZVETAJA

Pisanje izvetaja i predstavljanje nalaza istraivanja jeste poslednja faza istraivakog procesa. Uobiajeno se smatra da se proces pisanja istraivakog izvetaja sastoji od pripreme za pisanje, samog pisanja i, na kraju, redigovanja teksta. 1. Prva faza pisanja podrazumeva inventivnost, razmiljanje, imaginaciju autora koji sastavlja listu ideja i osmiljava strukturu izvetaja. Na kraju prve faze autor treba da ima jasniji nacrt izvetaja. 2. Pisanje izvetaja je druga faza u procesu pisanja. Izvetaj mora da sadri sve elemente i najpogodniji redosled njihovog izlaganja. U fazi pisanja izvetaja svi neophodni elementi moraju biti izloeni u formi naune proze,[footnoteRef:3] koja bi trebalo da bude itljiva i razumljiva, ili uoj strunoj javnosti ili iroj publici. [3: Kada je re o optim karakteristikama naune proze, Edvards i Talbot (Edwards & Talbot, 1994:141) predlau sledei set karakteristika koje bi trebalo da sadri svaki istraivaki izvetaj: itljivost (da se tekst moe jasno i brzo razumeti); jasna organizacija (da se italac lako kree kroz tekst); logian sistem referenci (da italac moe brzo da povezuje osnovni tekst i reference); informacije izloene loginim redom (da italac ni u jednom trenutku ne treba da nagaa, na primer, kako su podaci analizirani ili kako se do zakljuka dolo) i zasnovanost (da se svaka tvrdnja moe sagledati kao iskaz zasnovan ili na nalazima ili na argumentima).]

3. Poslednji korak, koji se najee opisuje kao faza redigovanja i revizije, podrazumeva sreivanje teksta izvetaja, poboljanje jasnoe izlaganja. Taj korak se obino preduzima nekoliko dana ili nedelja nakon to je napisana prva verzija teksta. Vremenska distanca izmeu pisanja iredigovanja omoguava da pisac svom tekstu pristupi u izvesnom smislu kao tuem tekstu, to mu moe obezbediti veu kritiku distancu. Ovo je izuzetno vana faza u kvalitativnom istraivanju, budui da diskurzivni tekstovi lako mogu postati preopirni. Faza redigovanja podrazumeva procenu i sreivanje izvetaja unapreivanjem koherentnosti (revizija i preformulacija, reorganizacija, restrukturiranje, premetanje delova teksta, dodavanje i brisanje teksta, pojanjavanje, pronalaenje adekvatnih rei, redukovanje dvosmislenosti), lekturu i korekturu mehanikih greaka, proveru citata i slino. U ovoj fazi pisanja nalazi istraivanja su ve sloeni i tekst uoblien u celinu. Cilj revizije je da se eliminiu nepotrebne informacije i rei, i da se sastavi najbolja mogua konana verzija rukopisa. Verzije teksta izvetaja, koje su nastale tokom prve dve faze pisanja, ne moraju i ne mogu se u potpunosti poklapati s njegovom konanom verzijom. Odstupanja, razume se, mogu biti manja ili vea, to u osnovi zavisi od stanja prethodne verzije teksta, kao i od vremena koje pisci izvetaja imaju na raspolaganju. Poeljno je obaviti vie revizija i redigovanja teksta, te planirati vremenske pauze izmeu sukcesivnih revizija.

4.2. STRUKTURA IZVETAJAVeina autora je saglasna s tim da osnovna ema tradicionalne forme istraivakog izvetaja ima sledee elemente: naslov, apstrakt, uvod, teorijski okvir istraivanja, metodoloki okvir istraivanja, diskusiju, zaljuak i literaturu. U nastavku emo ukratko predstaviti najznaajnije elemente izvetaja.Naslov. Naslov izvetaja je izuzetno vaan i iziskuje punu panju, jer upravo naslov moe da bude signal potencijalnim itaocima o tome da li ih taj rad zanima. U literaturi se kao osobine naslova uobiajeno navode: informativnost (treba da kae itaocu o emu je dati lanak), preciznost (ne treba da zavede ili tvrdi neto suvino), svedenost i jasnoa, koncipiranost na nain da probudi interesovanje. Takoe se sugerie da naslov treba da bude kratak, da ne sadri vie od 10 do 12 rei (Woods, 1999:30; Fajgelj, 2004:583). Apstrakt. Apstrakt je kratak rezime koji sadri najznaajnije nalaze istraivanja, a funkcija ovog dela izvetaja jeste da se tano i veoma jezgrovito izrazi sutina sadraja izvetaja (Risti, 2006:415). Uobiajeno sadri 50200 rei. Kao saeti prikaz istraivanja apstrakt je relevantna forma kojom e se istraiva predstaviti akademskoj zajednici i pobuditi interesovanje za svoj rad. Dobar apstrakt sadri podatke o pozadini i ciljevima istraivanja, uzorku, nainu prikupljanja i analize podataka, kao i rezime glavnih nalaza. Apstrakti se uvek nalaze na poetku izvetaja iz istraivanja, ali imajui u vidu njihov sadraj, oni se mogu sastaviti tek poto je izvetaj napisan. Osnovna funkcija apstrakta je da potencijalnom itaocu ponudi dovoljno informacija kako bi ga zainteresovao i pomogao mu da odlui da li e proitati ceo lanak. esto itaoci pregledaju baze apstrakata kako bi identifikovali potencijalno korisne elemente za sopstveni pregled literature. Stoga je od izuzetne vanosti da apstrakt bude koncizan i precizan. Uvod. Uvod treba da upozna itaoca s osnovnim pitanjem ili problemom istraivanja, i da stavi istraivanje u odreeni kontekst. Treba poeti opisom naina na koji se tema i razrada uklapaju u dotadanja znanja. Ponekad se uvod i cilj studije mogu predstaviti odvojeno, a mogue ih je kombinovati u jedan naslov. Uvod slui da se rad stavi u kontekst i objasni kako je istraivanje sprovedeno i ime se bavi. Predstavljanje ciljeva istraivanja moe se smatrati produetkom uvoda u kome se jasno navodi problem istraivanja. Uvodi treba da budu napisani reenicama koje su jasne i koncizne, i koje ukazuju na tip pisanja koji e slediti. U uvodu izvetaja treba navesti jasno definisana istraivaka pitanja i ciljeve, operacionalizovati ih i odrediti relevantnost i opravdanost sprovedenog istraivanja.Teorijski okvir istraivanja. Istraivai treba detaljno da razjasne teorijski okvir svog istraivanja da bi itaoci mogli da razumeju kako su pitanja i ciljevi istraivanja uspostavljeni. U ovom delu rada obino se daje i sveobuhvatan prikaz postojeih radova o temi kojom se izvetaj bavi, to podrazumeva da su sve relevantne reference sistematski pregledane i adekvatno sumirane. Obim i detaljnost ovog pregleda zavisie od tipa izvetaja. Akademska disertacija zahteva opiran odeljak koji kritiki procenjuje postojea znanja o ispitivanoj oblasti dok e u strunim radovima taj pregled biti koncizniji. Istraiva prikazuje stanje u postojeoj literaturi o temi svog istraivanja, smeta svoj istraivaki projekat u adekvatan teorijski okvir, prikazuje postojea istraivanja (klasina i nova) i ideje koje su u najdirektnijoj vezi s temom. Metodologija / procedura istraivanja. U ovom delu izvetaja itaoci bi trebalo detaljno da budu obaveteni o nainu na koji je istraivanje sprovedeno: kako su podaci prikupljeni, organizovani i analizirani. Osim opisa prirode istraivanja, glavnih elemenata nacrta istraivanja i primenjenih strategija, ovaj deo izvetaja sadri i opis naina uzorkovanja, glavne karakteristike uzorka (ili subjekata), opis istraivane zajednice, postupaka za prikupljanje podataka, njihovo sreivanje i analizu. U pododeljku koji se odnosi na istraivaku proceduru, autor treba paljivo i saeto da opie kako su podaci prikupljeni i koje tehnike analize su primenjivane kako bi bio siguran da e italac razumeti na koji nain je dati pristup ispunio planirane ciljeve istraivanja. Rezultati / nalazi istraivanja. Izlaganje ovog dela izvetaja treba organizovati u formi dovoljno preglednog skupa podnaslova u okviru kojih e se saoptavati rezultati. Prezentacija nalaza mora biti selektivna, budui da istraiva nuno raspolae veim brojem podataka nego to ih je mogue smisleno predstaviti u izvetaju. Istraiva treba da donese odluku o tome da li e u ovom odeljku predstaviti samo rezultate svog istraivanja ili e ih dovoditi u vezu s nalazima drugih istraivanja. Nezavisno od te odluke, istraiva u prezentaciji nalaza mora povui jasnu, loginu vezu izmeu empirijskih nalaza i sopstvene interpretacije. Diskusija. Sadraj ovog dela izvetaja bie odreen nainom na koji je autor predstavio nalaze u prethodnom delu izvetaja, tj. od toga da li je istraiva u prethodnom delu izvetaja, uz rezultate, ve izloio i analizu. U izvetajima u kojima je veza s nalazima drugih istraivanja ve uspostavljena u prethodnim delovima izvetaja, nije neophodno uvoditi poseban segment izvetaja koji bi se odnosio na diskusiju. Ipak, ovaj segment izvetaja prua autoru mogunost da dalje razvije i razradi ve predstavljena zapaanja, kao i da se, u novom svetlu, sagleda samo istraivanje i dobijeni rezultati. Zakljuak. U ovom delu izvetaja autor sumira nalaze, analizu i diskusiju, a neretko predlae i nain na koji bi istraivanje moglo praktino da se primeni. Ovde bi trebalo jasno izloiti vezu izmeu teme i ciljeva istraivanja, i objasniti na koji nain nalazi potkrepljuju zakljuke istraivanja. Metodolozi upozoravaju na to da se svi ovi elementi moraju prikazati realistino. Trebalo bi se uzdrati od pokuaja da se zakljuci neosnovano proire izvan domena nalaza. Ponekad je istraiva u iskuenju da svoje nalaze projektuje na budunost i da pokua da predvidi mogue implikacije kroz generalizaciju na iru populaciju. Zakljuak je najznaajniji deo rada i mora biti to obuhvatniji kako bi rad imao maksimalan efekat; istraiva treba da tei tome da prikae sve implikacije rezultata do kojih se u istraivanju dolo. Istraivai se spore povodom toga da li bi autor na kraju izvetaja trebalo da ponudi i evaluaciju svog rada. Neki asopisi zahtevaju od autora da izloe ogranienja sopstvenog istraivanja. Literatura i beleke. Na kraju izvetaja, u posebnom odeljku Literatura, navode se sve reference koje su ukljuene u izvetaj. Reference se navode po azbunom ili abecednom redu, po prezimenu prvog autora. Kroz sam tekst pisac izvetaja e upuivati na izvore informacija, tvrenja, navoda, izjava tako to e jasno navesti svaki izvor na koji se u izvetaju poziva. Na taj nain, jasno mogu da se razlikuju nalazi nastali u aktuelnom istraivanju od nalaza drugih istraivanja, kao i zakljuci autora izvetaja od zakljuaka drugih autora. Time se istovremeno obezbeuje pregled relevantne literature koja se bavi datom temom istraivanja i prua uvid u sve izvore na osnovu kojih su doneti zakljuci. Takoe, time se itaocu prua mogunost da proveri, prati ili dalje razvija istraivanje.

4.3. VRSTE IZVETAJA O ISTRAIVANJUMoe se govoriti o razliitim vrstama izvetaja o istraivanju. Izvetaji se razlikuju po svojim namenama, strukturi, obimu i formi. Tipine vrste akademskih radova jesu: elaborat, monografija, lanak i saoptenje. Po pravilu, sve one imaju istu osnovnu sadrinsko-logiku strukturu, ali se sve veoma razlikuju u obimu i nainu izlaganja. Elaborat je iscrpan izvetaj o jednom istraivanju. U elaboratu po pravilu ne postoje ogranienja prostora, te se o svakom pitanju moe rei sve to je relevantno. Dve su specifinosti elaborata: on se direktno obraa naruiocu i sadri kompletnu dokumentaciju istraivanja. Elaborat se radi za naruioca, te pored uobiajenih delova koje sadri svaki izvetaj o naunom istraivanju, u njemu se detaljno obrauju ona pitanja koja su relevantna sa stanovita prakse kojom se bavi ili za koju je zainteresovan naruilac. Elaborat treba da prui naruiocu osnovu za donoenje odluka, ili da mu omogui da se opredeli izmeu alternativnih predloga koje mu iznosi istraiva odnosno istraivaki tim. Druga specifinost elaborata, koja znatno doprinosi njegovoj obimnosti, jeste dokumentacija. U samom izvetaju, a posebno u prilozima, potrebno je da se navede sve to je bilo presudno za donoenje odluke o istraivanju i za realizaciju istraivanja. Uz vanije elaborate se priprema poseban prilog u kojem se nalazi arhiva istraivanja idejna skica, projekat, verzije instrumenta, analiza preliminarnog istraivanja, program treninga istraivaa, uputstva, instrumenti, baza podataka, korespondencija.Monografija je akademski rad namenjen naunoj javnosti. Tipina monografija je knjiga koja je prvenstveno posveena izlaganju nalaza istraivanja u svetlosti polaznih teorijskih i metodolokih reenja i implikacija koje ti nalazi imaju na teorijskom i metodolokom planu. Kada se radi o timskim istraivanjima, moe se pojaviti vie varijanti u nainu pisanja monografije. Jedna varijanta je tekst koji ravnopravno potpisuje grupa autora, pri emu se ne oznaava ko je pisao koje delove. Ako je monografija obimna i na njoj radi vie autora, obino rukovodilac projekta pored uloge jednog od autora ima i ulogu redaktora celog teksta monografije. Druga varijanta je kada grupa autora pie jedinstvenu monografiju, ali posao je podeljen tako da pojedini saradnici ili manje grupe saradnika piu odreene delove poglavlja koja se zatim povezuju u jedinstven tekst. U takvoj situaciji autori zajedniki razmatraju i eventualno koriguju svako poglavlje pre nego to se ono smatra zavrenim. Trea varijanta prilino menja znaenje termina monografija, jer se pojavljuje vidu zbornika radova koji su nastali u okviru zajednikog projekta. Svaki istraiva ili manja grupa istraivaa pie celovito saoptenje o jednom segmentu istraivanja. Tako nastala saoptenja su tematski i metodoloki povezana, ali svako je celina za sebe. U zborniku mogu postojati opti uvod i opti zakljuci, koje najee pie rukovodilac istraivanja, ali to ne menja stepen samostalnosti pojedinih priloga. Kada se radi o individualnim istraivanjima, a prva od takvih istraivanja u karijeri svakog istraivaa su ona koja obavi za potrebe dobijanja naunog zvanja magistra i/ili doktora, iz njih najee rezultira monografija koja ima jedinstvenu strukturu seriju poglavlja u kojim se sistematizovano izlau teorijski, metodoloki i empirijski aspekti prouavane pojave.lanak je najei oblik naunog izvetaja o obavljenom istraivanju. Jo u toku rada na projektu, a pogotovo posle zavrenog istraivanja, moe nastati vie lanaka razliitog karaktera. Prvo, to su lanci preglednog tipa koji su rezultat temeljne analize odreene literature. Zatim, to su lanci koji ulaze u problematiku kojom se autor bavi u toku izrade i adaptacije pojedinih instrumenata koji su mu potrebni za prikupljanje podataka. Preliminarno istraivanje takoe moe biti osnov za pisanje lanica. Naravno, glavni radovi nastaju posle zavrenog istraivanja. Cilj istraivanja je do doe do novih saznanja teorijske i/ili praktine prirode. Zavreno istraivanje dobija svoj puni smisao tek onda kada njegovi nalazi budu saopteni naunoj i strunoj javnosti. Ljudi koji se bave naukom kao i visokokvalifikovani strunjaci u praksi prate naune i strune asopise. Zato se od istraivaa oekuje da objavljuju radove u asopisima.Saoptenje je tipian oblik komunikacije na naunim skupovima. Nauno saoptenje je po prvilu veoma koncizno. Ono se svodi na izlaganje osnovnih ideja, glavnih pitanja i najvanijih nalaza. Prezentovanje istraivakog materijala na konferencijama moe imati razliite forme. Uvodna izlaganja i druga plenarna zasedanja esto su namenjena samo predavaima po pozivu, ali na veini konferencija odvijaju se istovremene sesije na kojima mnogi istraivai mogu da izlau svoje radove pred manjom publikom. Vreme izlaganja je obino 1530 minuta, a praktikuje se i izrada PowerPoint prezentacije kao vizuelne podrke. Nain pripreme prezentacije za konferenciju zavisi od tipa publike pred kojom se rad izlae, formata prezentacije (usmena prezentacija, poster ili neka druga forma). Sve informacije koje su istraivau neophodne za pripremu adekvatne prezentacije uobiajeno se nude u pozivima za uee. Prijava uea za konferenciju podrazumeva slanje apstrakta planirane prezentacije i njegovo podnoenje na uvid i selekciju putem recenzija. Uobiajena praksa je da organizatori konferencije nude smernice za pripremu apstrakta (abstract guidelines) za potencijalne uesnike na konferenciji. Takva uputstva neophodno je paljivo slediti kako rad ne bi bio odbaen samo iz formalnih razloga.[footnoteRef:4] [4: Od autora se oekuje da organizatorima konferencije dostavi sve ili samo neke informacije: ime / prezime, radno mesto, organizacija, delokrug rada / specijalizacija, adresa, broj telefona, faks i imejl, naziv rada, apstrakt, izbor forme prezentacije (rad, usmena prezentacija, poster), isticanje tema ili podteme konferencije kojoj saoptenje najvie odgovara. Prilikom slanja priloga recenzentskoj komisiji svi lini podaci o autorima se izostavljaju kako ne bi uticali na sud recenzenata.]

24