ii deo mis

8/19/2019 II deo MIS

1/20

21. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI.VRSTE PIS (73, 74,75,76,77,7,79,80)

Zahvaljujući IS koji obezbeđuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja, poslovni sistem može da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost nanjihovu realizaciju.

eultat rada poslovno! sistema može biti proizvod ili uslu!a ili i jedno i dru!o. "oslovnisistem u nje!ovom prirodnom #tržišnom$ okruženju zavisi od kvaliteta informacijakojima je snabdeven. Informacioni tokovi objedinjuju niz poslovnih sistema do nivoa privrede, kao sistema više! nivoa.

VRSTE POSLOVNIH IS

Transakcioni IS

IS za procesiranje transakcija

• IS za re!istrovanje, obradu, arhiviranje, prikaz pojedina%nih podataka & transakcija

• 'anipulacija transakcijama, procesima koji su frekventni i ponavljajući, paralelno se izvode #primer( bankarski poslovi, rezervacijeletova, naru%ivanje robe$.

• )ransakcije naj%ešce imaju samo jedan ili nekoliko definisanihkoraka.

IS obrade

• *nline )ransaction "rocessin! #*+)"$• "aketne #batch$ obrade

Informacioni sistemi funkcionalnih oblasti - podržavaju pojedine poslovne funkcije(

• a%unovodstvo• inansije• 'arketin!• *peracije #proizvodnje ili uslu!a$• -pravljanje ljudskim resursima

22. INFORMACIONI SISTEMI I NIVOI MENADMENTA. (83,84,85)

*r!anizacija može biti podeljena na(

! STRATE"#I NIVO! MENADMENT NIVO! NIVO $NAN%A! OPERATIVNI NIVO


2/20

*r!anizacija takođe može biti podeljena na funkcionalnih oblasti(! PRODA%A I MAR#ETIN&! PROI$VODN%A! FINANSI%E! RA'NOVODSTVO! L%DS#I RESRSI

IS opslužuju svaki od ovih nivoa i funkcionalnih oblasti.S*+- / / /+ /, tj operativni menadžment,omo!ućavaju obavljanje osnovnih aktivnosti i transakcija u or!anizaciji. Svrhaovo! IS je da od!ovori na svakodnevna pitanja i reši rutinske probleme.S*+- / / / , svrha im je da unesu novo znanje u poslovanje kompanije i pomo!ne pri kontroli papirolo!ije. Imaju najbrži razvoj i primenu u poslovanju.S*+- / / --+ / u or!anizaciji, podržavajuaktivnosti posmatranja, kontrole, donošenja odluka i administrativnih aktivnostisrednje! nivoa menadžmenta.

IS / / *++:* / /:; pomažu višim nivoimamenadžmenta #tom menadžment$ prilikom odlu%ivanja i sprovođenja određenihstrate!ijskih odluka i du!oro%nih pravaca, kako u or!anizaciji, tako vezano i zaokruženje. )o su IS koji podržavaju aktivnosti du!oro%no! planiranja topmenadžmenta."olazeći od to!a koju or!anizacionu funkciju podržavaju IS, nastala je još jedna podela(S*+- / -+:, cilj im je da pomo!nu or!anizaciji priidentifikaciji potroša%a, promociji proizvoda i uslu!a, kao i prodaji istih.S*+- // bave se rešavanjem problema vezanih za planiranje, razvoj iisporuku proizvoda i uslu!a, kao i kontrolom procesa proizvodnje.

S*+- *? ** drže uskladištene i održavaju podatke o zaposlenima procenjuju veštine i performanse zaposlenih, podržavaju planiranje o potrebamaza novom radnom sna!om kao i kreiranje pro!rama za razvoj karijere idodatnu obuku već zaposlenih. *mo!ućavaju upravljanje udaljenim timovima isimultanu komunikaciju sa više zaposlenih.

"ostoje %etiri vrste sistema koji se mo!u koristiti u or!anizaciji koja posluje!lobalno(

C+>/ **+- #oni sistemi u kojima se razvoj i nje!ovo funkcionisanjedešavaju na potpuno na domaćoj osnovi$.D>; **+- #razvoj sistema se dešava kod kuće, a nje!ovo funkcionisanje je povereno autonomnim jedinicama u stranim zemljama$.D;+>/ **+- #svaka strana jedinica kreira sopstvena rešenja isisteme$.


3/20

M **+- #razvoj i funkcionisanje sistema je inte!risano i koordiniraizmeđu svih jedinica$.

23. SISTEMI PODR"#E PRAVL%AN% INTERNOM EFI#ASNO"@OR&ANI$ACI%E. PLANIRAN%E POSLOVNIH RESRSA (ERP) PO%AM IVRSTE ERP SISTEMA (90,91,92)

.DEFINISAN%E ERP SISTEMA"rema APICS /u ( ERP sistemi predstavljaju knji!ovodstveno/orjentisane informacione sisteme zautvrđivanje i planiranje resursa u preduzeću potrebnih za primanje, isporuku i knjiženje porudžbna kupaca. *no što ih razlikuje od svojih prethodnika su tehni%ki zahtevi #GUI, RDBMS, CASE alati, pro!ramski jezici %etvrte !eneracije$ ERP # Enterprise Resource Planning & planiranje poslovnih resursa$ su poslovniinformacioni sistemi tj. komercijalni softverski paketi za mala, srednja i velika preduzeća.*buhvataju sve standardne poslovne funkcije i imaju mo!ućnost prila!ođavanjakonkretnim potrebama preduzeća, podržavajući međunarodne standarde. "rimena 0"

softverskih paketa može da doprinese zna%ajnom poboljšanju >++ proizvoda iuslu!a. *va vrsta sistema realizuje, ili bolje re%eno, omo!ućava inte!raciju kompletno!funkcionisanja poslovno! sistema pomoću jednistveno! softversko! rešenja.

. 1ajpoznatiji paketi su(2 S3" #4usiness*ne, 3i*, 56$2 *37+0 / "eople Soft2 43312 'icrosoft 89namics sistemi( 13: #1avision$, 3; #3


4/20

2 -pravljanje ljudskim resursima2 0lektronska tr!ovina2 -pravljanje projektom2 "rodaja i lo!istika

24. #ARA#TERISTI#E ERP SISTEMA (92,93)

8a bi se određeni sistem smatrao 0" sistemom nije dovoljno da postoji inte!racija svih poslovnih funkcija pomoću paketa aplikacija. 1a osnovu dosadašnjih iskustava u razvojui primeni 0"/a, mo!u se izdvojiti sledeće nje!ove bitne karakteristike(>. Fleksibilnost / 0" sistem mora biti sposoban da pruži od!ovor na svaki postavljenizahtev u or!anizaciji u skladu sa promenama poslovno! okruženja.?. Nea!isnost / 0" sistem je nezavisan od hardvera, operativno! sistema i sistema zaupravljanje bazom podataka, a takođe i od or!anizacije poslovnih procesa u or!anizaciji iiz!rađenih or!anizacionih struktura.6. S!eobu"!atnost / 0" sistem podržava sve vrste poslovnih funkcija i poslovne

or!anizacije svih vrsta delatnosti.@. Mo#ularnost / Strukturu 0" sistema !lobalno %ine podsistemi i moduli, ali mora postojati mo!ućnost da se svaki od modula može dodati podsistemu ili ukloniti iz podsistema, a da pri tome ne dođe do poremećaja u funkcionisanju celine, kao i ostalihmodula.. $t!orenost / 0" sistem mora podržavati razli%ite hardverske platforme, s obzirom nato da or!anizacije poseduju hetero!ene sisteme, a takođe se mora obezbediti i veza saaplikacijama dru!ih proizvođa%a softvera.A. Prilago#l%i!ost / Svakoj or!anizaciji nisu potrebni svi moduli sistema, te je neophodnosistem prila!oditi zahtevima svake, vodeći pri tome ra%una o !rani industrije kojom se bavi, njenoj or!anizacionoj strukturi, na%inu na koji posluje, strukturi zna%ajnijih

poslovnih procesa i dru!o. )o prila!ođavanje podrazumeva da se prvo izvrši izborvertikalno! rešenja, a to zna%i definisanje industrijske !rane u kojoj preduzeće posluje,dru!o, izaberu referentni poslovni procesi, kao što je na primer upravljanje proizvodnjom, prodaja i distribucija i sli%no, i kona%no, izvršiti prila!ođavanjereferentnih procesa stvarnim potrebama preduzeća.B. Iskust!o / - 0" sistem je u!rađeno iskustvo za sve poslovne procese, kao i rešenjakoja su u dosadašnjoj praksi pokazala najbolje rezultate.

MODELI ERP SISTEMA• 0" sistemi( "rodaja i marketin!

•

0" sistemi( a%unovodstvo i finansije• 0" sistemi( "roizvodnja i upravljanje materijalima

• 0" sistemi( +judski resursi

• 'enadžment lanca snabdevanja i elektronsko tržište

25. ERP SISTEMIB PRODA%A I MAR#ETIN& (97,98,99)


5/20

"rocesi upravljanja prodajom predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti.*dluke koje menadžeri prodaje treba da donesu su sledeće(

• Cako bi trebalo urediti teritorijeD

•

Cako rasporediti vremena prodajno! osobljaD

• Coji klijenti su najprofitabilnijiD

• Coji proizvodi su najprofitabilnijiD itd

3lati treba da omo!uće(

• poređenje prodaja, prihoda po proizvodima, klijentima i re!ionima uodnosu na ben%markin! uspešnostiE

• poređenje produktivnosti svako! prodavca prema proseku za odeljenjeE

• izveštavanje o najprofitabilnijim proizvodima po re!ionimaE

• izveštavanje o proizvodima koji predstavljaju najveći procenat prodaje zasvako! prodavcaE

• izveštavanje o klijentima koji predstavljaju najveći procenat prodaje zasvako! prodavca

-1C7IF0 "*8SIS)0'3 "*83F0 I '3C0)I1=3

26. ERP SISTEMIB RA'NOVODSTVO I FINANSI%E (100,101)a%unovodstveni sistemi podržavaju operativne i kontrolne funkcije.


6/20

1a operativnom nivou, jedan ra%unovodstveni sistem proizvodi transakcije #fakture, porudžbine i sl.$.

"roces zapo%inje kada se unese porudžbina koja !eneriše ažuriranje zaliha kod sistemazaliha koji održava informacije o svakoj stavci na zalihama i povla%i nabavku dodatnih

zaliha ukoliko nivo zaliha padne do kriti%ne ta%ke.

Sistem porudžbine kreira porudžbine, proverava popunjena polja i određuje vreme kadase o%ekuje završetak ove transakcije.

"orudžbina !eneriše pravljenje fakture u okviru sistema za obradu ra%una klijenata.

"laćanje se odvija kod sistema za plaćanje ra%una.C*1)*+10 -1C7IF0(

• "rocesi kontrole unutar ra%unovodstva podrazumevaju budžetiranje, upravljanje!otovinom i investicijama.

• 4udžetiranje podrazumeva poređenje trenutne alokacije budžeta u odnosu na prethodne !odine, kao i poređenje trenutnih prihoda i rashoda u odnosu na ranije!odine.

• 1a primer, ukoliko se uporede troškovi putovanja koji su u odnosu na prošlu!odinu povećani za ?G, uviđa se znantno povećanje putnih troškova.

• 8ru!a analiza bi mo!la da sa!leda da se prihod jedno! re!iona znatno povećao uodnosu na prethodne !odine.

• 3kcije koje bi se na osnovu ovih analiza mo!le preuzeti, jesu, na primer, da se ure!ionu, !de je došlo do povećanja prihoda, ponudi nov proizvod.

3H-1*:*8S):* I I131SIF0 - 0" SIS)0'-


7/20

27. ERP SISTEMIB L%DS#I RESRSI (106)

"oslovni procesi koji podržavaju upravljanje ljudskim resursima # &u'an Resources &$ mo!u se kate!orizovati u operativne i procese odlu%ivanja.

"rocesi na operativnom nivou uklju%uju kreiranje i održavanje informacija ozaposlenima, njihovim pozicijama i aplikacijama za posao, administriranje plata,menadžment performansi, razne potvrde i izveštaje.

1a osnovu ovih informacija menadžeri odlu%uju kako efektivno rasporediti ljudskeresurse.

*bu%avanje zaposlenih i profesionalni razvoj zaposlenih su kriti%ni za održavanjeod!ovarajućih veština kako bi se i dalje poboljšavala produktivnost i odžala lojalnost imoral kod radnika.

28. MENADMENT LANACA SNADEVAN%A I E!TRI"TE SCM(106,107,108)

Svrha upravljanja lancima snabdevanja #Suppl( C"ain Manage'ent & S7'$ je da sedosti!ne inte!risano planiranje kroz aktivnosti lanca snabdevanja.S7' podrazumeva planiranje i upravljanje tokom dobara i uslu!a, informacija i novca

kroz lanac snabdevanja, po%evši od nabavljanja sirovina do finalnih proizvoda u rukamaklijenata.-pravljanje lancem snabdevanja ili elektronsko snabdevanje je proces kupovine bez papira putem interneta. Fedan ciklus proizvodnje podrazumeva nabavku sirovina, njihovo pretvaranje u !otove proizvode i prodaju odnosno distribuciju tih proizvoda krajnjim potrošacima.


8/20

S7' softver objedinjuje veliki broj aplikacija, a do sada ni jedna softverska kuca nijeuspela da ih stavi u jedinstven paket, tako da se one u!lavnom razdvajaju na dva!rupacije(/ "lanske aplikacije za planiranje procesa, imaju za cilj povecanje efikasnosti lancasnabdevanja i smenjenje zaliha./ Izvršne aplikacije za izvršavanje procesa lanca snabdevanja i služe za pracenje

materijalnih i finansijskih tokova u sistemuS7' je skraćenica za Suppl9 7hain 'ana!ement. -pravljanje lancima snabdevanja jekoncept koji podrazumeva koordinaciju svih aktivnosti snabdevanja or!anizacije polazećiod dobavlja%a pa sve do krajnje! potroša%a.Companija koja Jeli da usvoji jedan od modela e/poslovanja mora da izvrširestrukturiranja svo! lanca snabdevanja. )e promene mo!u biti kontinualne, ali mo!u podrazumevati i radikalnu transformaciju.

)ranzicija od ranije! lanca snabdevanja ka novom lancu tražnje(

0+0C)*1SCI +3137 S13480:31F37iljevi automatizacije lancasnabdevanja(2 Smanjenje troškova nabavke.2 "ovecanje profita po jedinici dodatno! proizvoda.2 "ovecanje kapaciteta proizvodnje na svim nivoima.2 :eci povrat na ula!anja.Zadaci lanca snabdevanja2 4olja kontrola dobavljaca i izbor dobavljaca sa najboljim cenama i kvalitetom.2 Smanjenje troškova i uštede pri nabavkama, putem povecanja produktivnosti ismanjenja troškova personala u nabavci i smanjenja zavisnosti od brojnih papirnatihdokumenata.K 4olje izveštavanje i dokumentovanje, veca tacnost ispunjavanja porudžbina ieliminisanje pojava nedokumentovanih nabavki.2 :eca brzina pri radu ljudi zaposlenih u nabavci, jer automatizuju brojne rutinske poslove u nabavci i eliminišu suvišne poslove.0fekti koji se postižu upotrebom S7'2 Smanjenje nivoa zaliha za >L/?LG.2 0fikasnije korišcenje resursa za >L/?LG.


9/20

2 "ovecanje pouzdanosti snabdevanja za M/ MMG.2 Smanjenje prekida u poslovanju L/G.2 Skracenje ciklusa proizvodnje >L/?LG.2 Smanjenje transportnih troškova za >L/>G."oboljšanje lanca snabdevanja je stalni cilj or!anizacija. "ronaci nacin zadovoljenjarastucih potreba potrošaca a pri tome ne povecati cene. 8a bi se ovaj cilj posti!ao

neophodno je odrediti najslabije karike u lancu, potom razumeti potrebe potrošaca,odrediti ciljeve poboljšanja i iste što brže implementiratiSistemi upravljanja lancima snabdevanja kontinualno povezuju aktivnosti nabavke, proizvodnje i distribucije proizvoda od dobavlja%a ka kupcima.Sa jednim S7' sistemom i kontinualnim popunjavanjem dobara na skladištu, eliminišuse zalihe, a proizvodnja zapo%inje tek onda kada se dobije porudžbina.

29. CSTOMER RELATIONSHIP MANA&EMENT CRM (115,116,117)

7ustomer elationship 'ana!ement mote se definisati kao strate!ija poslovanja i

komunikacije sa kupcima ciji je cilj prikupljanje informacij a o kupcu koje se koriste za povecanje zadovoljstva i lojalnosti kupaca, kako bi odnos sa njima bio bolji, duti i profitabilniji.)o je kontinualan poslovni proces na svim or!anizacionim nivoima usmerenka pronalatenju i zadrtavanju kupaca.Clijenti su najvrednija imovina sa kojom preduzece raspolate, a suština 7'/a mote seopisati u dve reci & du!orocni i profitabilni. Clijenti više nisu homo!eni skup entiteta koji!enerišu prihod, vec naprotiv oni su NpametniN, informisani, njihova su ocekivanja velikai tele samo najbolje, a dobavljaca mo!u promeniti jednim klikom miša. 7ilj preduzeca jeda ima lojalne klijente i da se maksimizira profit koji se od njih ostvaruje.

Ideja 7' je povecanje zadovoljstva kupca zajedno sa stvaranjem vrednosti putem(

& *bezbedenja boljih uslu!a kupcima, & azvoja efikasnih call/centara, & 0fektnije prodaje proizvoda, & "ružanja pomoci prodajnom osoblju okozakljucenja poslova, & -prošcavanjem procesa marketin!a i prodaje, & *tkrivanjem novih kupaca.

"odatke koje obezbeduje 7' su(

& ea!ovanja na kampanju. & "odaci o otpremi i ispunjenju rokova. & "odaci o prodaji kupovini. & Informacije o kupcu. & e!istracije Oeb podataka. & -slu!e i evidencije uslu!a kao i & 8emo!rafski podaci i & "odaci o Oeb prodaji.


10/20

=lavni cilj postojanja 7'/a jeste inte!risanje sektora prodaje i sektora za odnose sa potrošacima. *vako inte!risani sistemi nude menadterima celovitu sliku kupca, kojaukljucuje sve nje!ove potrebe, navike, telje, i na taj nacin osi!uravaju prutanje što jemo!uce bolje uslu!e.

AIDA MEHANI$AM"ridobijanje kupaca se odvija u osnovi putem klasicno! 3I83 mehanizma #3ttention,Interest, 8esire, 3ction$. 1ajpre je potrebno privuci patnju, što na mreti nije nimalo lako jer se patnja iz trenutka u trenutak premešta sa jedno! sadrtaja na dru!i. Zatim je potrebna veština da se podstakne interes, a potom probudi telja koja ce rezultirati cinomkupovine.

30. MODEL CRM! (119,120)

'odel 7'/a obuhvata(

>. P>; ! /?+ / - >;+- +*/- /+- kupaca #personalizacija poruka$. Sa kupcem se mote komunicirati preko Interneta na bar tri nacina(

• dizajnom novih proizvoda

• razvojem proizvoda i marketin! strate!ije

• inovacijom sadrtaja.

"ošto su !reške vidljive na Oeb/u, a prelazak kod konkurencije je vrlo lak, kompanije

moraju da obezbede prvo sveobuhvatno on/line iskustvo kupca #estetika, interaktivnost, brzina, uslu!a$ tako da rezultat bude zadrtavanje kupceve patnje.

?. $/ ! /;* /, /+/ B • efikasno se pozicionirati na pretrativacima,

• stupiti u kontakt s kupcem na vreme,

• ponuditi proizvode i uslu!e na nacin koji umanjuje primamljivost dru!ih

• ponuđaca.

6. $+ >/>/*+ ! &> /+ /;/>/: I++ -+: > promena znacenja koncepta zadovoljno! kupca u princip lojalno! kupca.+ojalnost kupca je !lavni pokretac postizanja du!orocne profitabilnosti. Za potpunulojalnost, kompanije moraju ici iznad zadovoljstva kupca i obezbediti viši nivo poverenja. 1eke od tehnika razvoja i odrtavanja takvih odnosa obuhvataju sledece(

• *hrabrivanje kupaca da slobodno mo!u iskazivati svoje stavove


11/20

• *mo!ucavanje kupcima da iznesu svoje mišljenje direktno ljudima kojirazvijaju proizvod.

• Slušanje potreba i primedbi kupaca i sprovođenje korektivnih akcija naosnovu preporuka kupaca

• "racenje iskustva kupaca sa proizvodom, uz omo!ucenu laku i povoljnunabavku, instalaciju, korišcenje i usavršavanje proizvoda iz ponude.

)rik je da kompanije pronađu takav nacin upotrebe elektronsko! poslovanja, da postanuneprocenjivo znacajni svojim kupcima.

ARHITE#TRA CRM!

-svajanje sistema 7' u kompaniji zahteva zajednicki rad na tri podrucja(>. or!anizacionom,

?. operativnom i

6. analitickom

Svako podrucje obuhvata deo jedne poslovne aktivnosti, koja za izvršenje zahteva podršku informacionih rešenja. Za uspešno korišcenje 7' rešenja, s namenom pridobijanja i zadrtavanja korisnika i poboljšanja odnosa s njima, potrebna je prisutnostsvih pomenutih podrucja 7'/a.

O+ CRM *+> /* /+ / +; * /*/-, / podataka i aplikacije za pracenje aktivnosti korisnika #na primer( sistemi zaautomatizaciju prodajnih timova, korporativno! marketin!a i korisnicke podrške$. *vajelement 7' sistema podatke smešta u bazu podataka bez analize. Stvaranje zakljucakaiz podataka, definisanje predlo!a i slicno, obavljaju operateri na osnovu iskustva i obuke.Cada je rec o velikom broju podataka i odnosa sa podacima iz dru!ih izvora, potreban jeanaliticki 7'.A>+; CRM, / *+> /->* ( *>) *:-+ ;>/:CRM **+-, kroz detaljnije analize mnoštva podataka zasnovane na ekspertskimznanjima, kreira sliku o svakom pojedinacnom klijentu, nje!ovim potrebama i teljama, asve u cilju razvoja jacih me8usobnih veza.)reci element je /:;/ (/>/+) CRM. N:/ >/: */*+>kontakata i interakcije sa korisnikom kroz tradicionalne #fizicki kontakt, pošta, telefon,faks$ i moderne medije #e/mail, Oeb, S'S$. Interaktivnim korišcenjem medija sistemkorisniku šalje obaveštenja, ponude i slicno, a od!ovori korisnika vracaju se u sistemkroz operativni 7'.

31. SISTEM #ANCELARI%S#O& POSLOVAN%A OA (127,128)


12/20

.RAD SA INFORMACI%AMA I OA

OA #en!. O ))ice Auto'ation$ predstavlja automatizovanu kancelariju i ozna%ava izraz za primenu savremenih I) u realizaciji aktivnosti kancelarijski poslova, sa ciljem da seobezbedi veća produktivnost, a time i efikasnost i efektivnost funkcionisanja cele

or!anizacije. Savremeni trend automatizaciju proširuje konceptom Pinteli!entno!kancelarijsko! poslovanjaQ, kao kompleksan sistem za lako traženje i pretraživanje,or!anizovanje i usmeravanje informacija.Savremeno kancelarijsko poslovanje obuhvata(

• administrativne poslove

• menadžerske poslove #donošenje poslovnih odluka, planiranje,istraživanje, razvoj i finansije$

NA%VANI%E A#TIVNOSTI OA

>. 'odelovanje i or!anizovanje informacija

?. -spostavljanje informacionih tokova

Compleksnost kancelarije je velika, ako se imaju u vidu( kvalitet informacija, razli%itiizvori iz kojih dolaze, hetero!enost tipova informacija i razli%iti na%ini njihovo! prezentovanja. Sto!a, na%in or!anizovanja informacija predstavlja najvažniji aspektkancelarijsko! poslovanja.

APLI#ACI%E OA

- kancelarijskom poslovanju, najveći broj informacija u!lavnom e!zistira u datotekamatekst procesora, aplikacijama tabelarnih izra%unavanja, bazama podataka i papirnoj formi."otreba za većom produktivnošću kancelarije uti%e na menjanje stavova i zna%ajnijaula!anja u opremu i obuku kadrova.az!ranato tržište softvera raspolaže bo!atom ponudom razli%ito! softvera, koji može!otovo u celosti da pokrije realizaciju kancelarijsko! poslovanja. e% je o pojedina%nimaplikacijama, koje u!lavnom nisu skupe i paketima koji inte!rišu pojedina%ne aplikacije iobezbeđuju funkcionalnu povezanost. 1ajnovije tehnolo!ije mo!u biti inte!risane i primenjene u razvoju snažnih sistema inteli!entno! poslovanja.

Svrha aplikacije(a$ zajedni%ko korišćenje informacija #telekomunikacionim kanalima i servera

baze podataka$

b$ sistem za upravljanje multimedijom

c$ lako korišćenje objektno orijentisanih modela.

SIS)0'I 0+0C)*1SC*= C*'-1I7I31F3


13/20

>. 0lektronska pošta

?. "ošta !lasa

6. Sistem modemske komunikacije

@. Favni IS

. :ideotekst

A. aksimil

SIS)0'I 0+0C)*1SC0 S3381F0

>. 0lektronske konferencije

?. )elekomunikacije

0+0C)*1SCI SIS)0' "-4+IC*:31F3

>. 8esktop publikovanje

?. *brada teksta

SIS)0'I Z3 *438- S+IC3

>. a%unarska !rafika

?. prezentaciona !rafika

6. 'ultimdijalne prezentacije

@. hipertekst i hipermedija

32. PRAVL%AN%E PRO%E#TIMA (129, 130)

Strukture i sredstva upravljanja I) projektima su razli%iti. 1jihov izbor zavisi o podru%ju,vrsti, veli%ini i kompleksnosti projekta. "rojekat može obuhvatati jednu ili više osoba, atakođe može obuhvatati jednu ili više oblasti i koristiti jednu ili više tehnolo!ija. Iz to!a

se vidi da struktura upravljanja vremenom u projektima može biti jednostavna, kada seradi o zadacima koje je relativno lako ispuniti, ali i kompleksna, kada se radi o zadacimakoje zahtevaju veći obim or!anizacije uz korišćenje veće! broja resursa.Sama or!anizacija vremena, kao jedan od bitnih faktora pri planiranju I) projekata,osvrće se na vremenski aspekt svih uklju%enih !rupa ciljeva, pri %emu projektni plan služikao sredstvo komunikacije. "o nekim istraživanjima tržišta, preko ALG projekata uoblasti informacionih tehnolo!ija se ne dovede do kraja, a jedan od razlo!a svakako treba


14/20

tražiti i u nedovoljno dobrom planiranju vremena, što po principu spojenih sudova,dovodi do probijanja budžeta ili nezadovoljavajuće! kvaliteta !otovo! proizvoda.S*+-*/ > obuhvata i analizu vremena, u šta spada određivanje vremenatrajanja zadataka, !rupe aktivnosti i faza projekta, vremenske rezerve i sl.8ve naj%ešće analize vremena koje se upotrebljavaju u planiranju I) projekata su =antov#=antt$ dija!ram i "0) #"ro!ram 0valuation and evieR )echniue$ dija!ram.

&+/ :- za svaki zadatak #ili aktivnost$ prikazuje(

2 po%etni datumE2 krajnji datum, odnosno okvirni vremenski periodkoji je neophodan za izvršenje zadatkaE2 da li je paralelan ili uzastopan sa dru!im zadacima.

3naliza vremena se može predstaviti PERT :-/-. :reme trajanja svakeaktivnosti izražava u vremenskim jedinicama( %asovi, dani, nedelje, meseci pa %ak i!odine kod projekata koji duže traju.

Svaki zadatak u predstavljanju preko "0) dija!rama, može da ima sledeće komponente(

2 faze #ozna%ene brojevima koji predstavljaju redosled$E2 aktivnosti #ozna%ene strelicama$E2 vreme trajanja u jedinicama vremena #dani, nedelje, meseci...$, kao razlika izmeđudatuma po%etka i datuma završetka #krajnje! datuma$ zadatka.

"ri korišćenju "0) dija!rama, podrazumeva se da je faza trenutak u projektu, kojiozna%ava po%etak ili kraj jedne ili više aktivnosti.

33. PRAVL%AN%E PRO%E#TIMA PRINCE (131, 132)

/ softverskom rešenju za upravljanje informati%kim projektima.Standard "rince

*vaj se standard fokusira na or!anizaciju, upravljanje i kontrolu informati%kih projekata iu širokoj je primeni u :elikoj 4ritaniji, ali i u nekim dru!im sredinama. -smeren je prvenstveno standardizaciji procesa što se realizuju u okvirima informati%kih projekata, acilj mu je omo!ućiti u%inkovito upravljanje tim projektima. - tome se kontekstu svaki proces definiše pomoću ulaza i izlaza, ciljeva i aktivnosti koje treba izvršiti.

C*37I - "I'01I S)318383

>. *dlu%ivanje o projektu?. "riprema projekta

6. "okretanje projekta

@. Controla pojedinih faza

. Isporuka rezultata


15/20

A. -pravljanje o!rani%enjima pojedinih faza

B. Zatvaranje projekta

T. "laniranje

34. DSS #OMPONENTE I #ARA#TERISTI#E (148, 149)Sistemi za podršku odlu%ivanju #en!l. 8ecision Support S9stems$ su interaktivni,fleksibilni i adaptivni ra%unarski informacioni sistemi za podršku u rešavanjunestrukturiranih poslovnih problema, u cilju poboljšanja procesa odlu%ivanja, a kaonad!radnja više razli%itih disciplina & na prvom mestu menadžmenta i informatike.

*vi sistemi treba da obezbede menadžeru ta%nu, pravovremenu i relefantnu informaciju.Sistemi za podršku odlu%ivanju podržavaju sve faze procesa odlu%ivanja od fazeformulacije problema, preko projektovanja, izbora, do implementacije. *vi sistemi podržavaju, a ne zamenjuju donosioca odluke.

Sistemi za podršku odlu%ivanju sastoje se od(>. baze modela,

?. baze podataka,

6. !eneratora S"*,

@. korisnika

Componente su(>. podsistem za upravljanje podacima koji se sastoji iz sledećih elemenata(

• baze podataka S"*,

• sistema za upravljanje podacima,

• direktorijuma sa podacima i

• upita.

?. podsistem za upravljanje modelima koji se sastoji iz (

• baze modela,

• sistema za upravljanje bazom modela,

• jezika za modeliranje,

• direktorijuma modela

• komandno! procesora,


16/20

6. podsistem za upravljanje znanjima

@. 'IS

. 0kspertski sistemi

A. ibridni sistemi35. METODE RA$VO%A DSS (149)

• ;!H+ *+ / *vaj pristup je najzastupljeniji kod 8SS/a. Inicijativau!lavnom dolazi od strane menadžera, tako da je 8SS iz!rađen kroz interakciju, podjednako od strane menadžera kao i od strane pro!ramera

• I++ / / - praksi 8SS/a, budući korisnici !eneralno ne znaju šta želeod sistema. 8a bi to utvrdili, potreban je prototip sistema & jednostavna inicijalnaverzija koja se koristiti prilikom eksperimenata i pomoću koje korisnici u%e kako

da posti!nu željene karakteristike sistema. Iterativni razvoj sistema se zasniva naiz!radnji prototipa i nje!ovom poboljšavanju. 4udući korisnik i tvorac 8SS/azajedno definišu problem koji žele da reše i identifikuju najpotrebnije elemente."ro!ramer tada izraduje jednostavnu verziju sistema, zanemarujući složeneaspekte funkcionisanja, koje razvija u sledećim iteracijama.

• R/ /G;- +;/>/: /+/: ;>* / 'etodolo!ija po!odnaza kompleksne sisteme koje koriste mno!i korisnici. :eliki or!anizacioni 8SS jemodelno orijentisan. "rilikom razvoja specificno! 8SS/a, ovakva praksa je %ešćeizuzetak ne!o pravilo.

37. I$VR"NI IS ! (:. Executie Information S!stems - EIS )

*snovni ciljevi 0IS• poboljšanje kvaliteta i kvantiteta informacija potrebnih na izvršnom

nivou

• ubrzavaju od!ovor na situacije izvršno! odlu%ivanja koje zahtevaju brzinu i efikasnost

• podrška donošenju odluka obezbeđivanjem aktuelnih i ta%nih podataka u

smislenom formatu• 0IS je user/frendl9, !rafi%ki podržan, obezbeđuje izveštavanje o

izuzecima i ima mo!ućnost drill/doRn&a.

1aj%ešća upotrebaCritical Sucess Factors #profitabilnost, finansijski indikatori, marketinški indikatori,ljudski resursi, rizik, tržišni i potroša%ki trendovi$


17/20

Specifi%nosti dizajniranja i razvoja 0IS

>. 8izajn i razvoj zasnovan na definisanim Criti%nim aktorima -speha #7S $

?. Implementacija zahteva aktivno uklju%ivanje izvršilaca

6. Carakteristi%ne metode za utvrđivanje izvršnih informacionih zahteva

• Intervjuisanje

• Izvođenje zahteva iz već postojeće! informaciono! sistema

• Sintetizovanje iz karakteristika sistema

• *tkrivanje eksperimentisanjem #izradom prototipova$

36. &IS &EO&RAFS#I IS (152, 153, 154)

Geogra)ski in)or'acioni siste' *GIS+ %e ko'p%uterski siste' a prikupl%an%e, obra#u,

prenos, arhiviranje i analizu podataka koji imaju i !eo!rafsku reference *dnosno, može se reći da je =IS sistem za upravljanje prostornim podacima i njima pridruženim osobinama. - širem smislu =IS je oruđe Upametne karteP koje ostavljamo!ućnost korisnicima da postavljaju interaktivne upite #istraživanja koja stvarakorisnik$, analiziraju prostorne informacije i uređuju podatke.

=IS se sastoji od %etiri interaktivna podsistema(

>$ podsistem za unos koji vrši konverziju karata #mapa$ i dru!ih prostornih podataka u

di!italnioblik #vrši se tzv. di!italizacija podataka$E?$ podsistem za skladištenje i pozivanje podatakaE6$ podsistem za analizuE@$ izlazni podsistem za izradu karata, tabela i za pružanje od!ovora na postavljene upite.

&IS &EO&RAFS#I IS• "rezentacija stati%nih informacija #karto!rafske prezentacije$,

• "rezentacija dinami%nih informacija #dinami%ka karto!rafija$ ,

•

Interaktivni alati za prikazivanje !eo!rafskih podataka #u sklopu informacionihsistema$

&IS OLASTI PRIMENE

• 1ekretnine #katastar, osi!uranje, procena vrednosti$

• "rostorno planiranje


18/20

• Saobraćaj #planiranje, održavanje, upravljanje$

• Vivotna sredina

• Comunalna infrastruktura #vodovod i kanalizacija, elektri%na ener!ija,telekomunikacije, !asovod, itd.$

• :ojne primene

• itne intervencije #vatro!asci, policija, medicina$

• 1avi!acija #vazdušna, morska i kopnena$

• )urizam

• "oljoprivreda

• 3rheolo!ija

• 0pidemiolo!ija i zdravstvo

• Wumarstvo

38. I+>+> ;+> (161, 162)

Intelektualni kapital obuhvata znanje, iskustvo, intelektualnu svojinu #komercijalnavrednost patenata, licenci, robnih marki$ .Intelektualni kapital je predstavljen znanjem zaposlenih. Hesto intelektualni kapital predstavlja TL/MLG ukupne vrednosti preduzeća #posebno konsultantske kuće$.

#//+ (/:;/) --/"redstavlja skup podataka, informacija i znanja koja postoje u or!anizaciji i kojima mo!u pristupiti pojedinci radi u%enja, podrške i donošenja odluka, razumevanja konteksta ili pronalaženja iskustva i strucnosti.Corporativna memorija je kombinacija baze znanja, objekata i ljudi, koji su u interakciji.

39. E#SPERTNI SISTEMI

N"od ekspertnim sistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar ra%unara dela veštineneko! eksperta koja se bazira na znanju i koja je u takvom obliku, da sistem može da

ponudi inteli!entan savet ili da preuzme inteli!entnu odluku o funkciji koja je u postupku.N#4ritansko društvo za ra%unare$0S obuhvata skup metoda i postupaka koji se odnose na pribavljanje, ra%unarsko predstavljanje i skladištenje, i upotrebu ljudsko! znanja u rešavanju složelih problemskihsituacija.Svaki 0S !rađen je od najmanje dva modela(>. 4aza znanja #en!. CnoRled!e 4ase$ i


19/20

?. 'ehanizam zaklju%ivanja #en!. Inference 0n!ine$."ored njih, 0S naj%ešće prate i sledeće komponente(6. "odsistem objašnjavanja #en!. 0


20/20

'ože se reći da sposobnosti eksperta vremenom opadaju jer %ovek stari, i nije uvek i permanentno u situaciji da drži korak sa tehnološkim promenama dok su mo!ućnostiekspertno! sistema nezavisne od vremena, zdravlja ili emocija.

P/*/*+0kspertni sistem se projektuje tako da može da prenosi znanja, dok to za jedno! eksperta

može da bude težak, ponekad nerešiv problem. 0kspert je stru%njak za rešavanje problema, a ne za objašnjavanje svojih odluka i prenošenje iskustva. *n za to naj%ešćenema vremena, sve i da hoće. 0kspertni sistem se projektuje tako da ima u!rađenumo!ućnost da objasni kako je došao do neke odluke.

P//*+"ri donošenju odluke, ekspert može da bude pod uticajem okoline i da bude subjektivan.'enadžer, naprimer, mora kvalitetno i efikasno da donese odluku, uprkos kratkoćevremena ili stresnih situacija kojima je izložen. 0kspertni sistem za iste ulazne parametreuvek donosi iste odluke. 1a nje!a okolina ne uti%e, pa zato kažemo da je on konzistentan.

C0konomski !ledano cena ekspertno! sistema je niska u poređenju sa izdacima za radeksperta. )amo !de je potrebno mno!o stru%njaka jeftinije je primeniti ekspertni sistem.-jedno je lakše obezbediti više ra%unara ne!o obu%iti stru%njaka za neku oblast.

P/*+ =/ *+Za nove probleme ekspert nalazi kreativna rešenja i u stanju je da se adaptira na promenei novonastale situacije, dok ekspertni sistem može da rešava samo probleme iz usko! podru%ja za koje poseduje u!rađeno znanje. Za novu vrstu problema ekspertni sistem jeneefikasan, a %esto i neupotrebljiv. 8a bi mo!ao da rešava nove situacije prvo mora damu se proširi baza znanja od!ovarajućim pravilima.

S/* */*//*+ =/:elika prednost %oveka je što informacije prima svim svojim %ulima( vidom, sluhom,dodirom i mirisom, a ekspertni sistem manipuliše isklju%ivo simbolima u vidu slova i brojeva. 1a osnovu iskustva, %ovek je u stanju da iz ukupno percipiranih informacijaizdvaja bitne od nebitnih. "ercepciju je nemo!uće preneti na ra%unar #ra%unari imajusamo o!rani%enu mo!ućnost unosa slike i zvuka$. Sve one informacije koje %ovek percipira %ulima moraju biti transformisane u simbole. *vom transformacijom !ubi seznatna koli%ina informacija.

ii deo mis

Documents