21

B I Z N I S

OgledaloApril 2008

22 Ogledalo April 2008

^ E S T I T K E

23OgledaloApril 2008

Op{tina Ruma se prostire na delu

ju`nog Srema i zauzima povr{inu od 587

kilometara kvadratnih. Po poslednjem

popisu ima blizu 60.000 stanovnika, gde su

dve tre}ine stanovni{tva gradskog karak-

tera, a jedna tre}ina doma}instava je

poljoprivredno.

Ruma ima jaku ekonomsku

osnovu, koju na visokom stepenu razvoja

~ine industrija, gra\evinarstvo, saobra]aj,

trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo i

poljoprivreda. Privatni sektor je u uzlaznoj

fazi, naro~ito proizvodna delatnost. Ruma

je grad koji se stvara i razvija 250 godina,

a ima kulturnu tradiciju, ~ak 240 godina –

po nadaleko ~uvenoj svojoj Gimnaziji.

Naravno, danas ima i druge srednje stru~ne

{kole i ostale kulturne ustanove, kao {to su

muzej, pozori{te i ostala.

Putna mre`a je dobro razvijena,

struja i voda su prisutne u svakom

doma}instvu, gasifikacija je zavr{ena na

celom podru~ju Rume i u nekolicini sela.

Op{tina Ruma posebno stavlja akcenat na

za{titu `ivotne sredine, utvr|ivanje nivoa

zaga|enosti vazduha, vode i ocene uticaja

zaga|enog vazduha na zdravlje ljudi. Radi se

intenzivno na o~uvanju i za{titi prirodne sre-

dine sa izra`enim ekolo{kim, vaspitnim, obra-

zovnim, turisti~kim i rekreativnim zna~ajem.

Prema arheolo{kim nalazima po~eci

organizovanog `ivota poti~u jo{ iz praistori-

jskih naselja, razna ilirska i keltska plemena.

Na razme|i dve ere u Srem je do{la rimska

osvaja~ka vojska. Na teritoriji Rume se nije

nalazilo neko ve}e rimsko naselje, kao {to je

bio Sirmium, ali su se nalazila poljoprivred-

na imanja, tzv. vila rustika.

U vreme velikih seoba naroda (od

III veka) razni germanski narodi, zatim

Huni, Avari, Sloveni uni{tili su rimsku kul-

turu i Srem je postao ratno popri{te Franaka,

Bugara, Vizantije, Ma|ara. Nije utvr|eno

kako je Ruma dobila naziv i od kada dati-

ra, ali se zna da se prvi put pominje ime

grada u Sremskom defteru iz 1566/7.

godine. Ruma je tada bila selo, a stanovni-

ci su bili Srbi. Posle Velikog be~kog rata

Srem je bio opusto{en, a Ruma je pripala

turskom delu Srema. Posle austro-turskog

rata i mira u Po`arevcu 1718. godine, Ruma

je u narednih 200 godina bila deo

Habsbur{ke monarhije. Ruma do`ivljava

svoj procvat, jer po~inje da ni~e pravo

urbano naselja. Poveljom carice Marije

Terezije Ruma je stekla povla{}eni polo`aj

da se bavi trgovinom i odr`avala su se ~etiri

va{ara godi{nje, kao i mnoge pijace.

Krajem XIX i po~etkom XX veka

Ruma ulazi u ubrzani razvoj, a posle Prvog

svetskog rata o`ivljava dru{tveni, politi~ki i

kulturni `ivot. Godine 1933. Ruma je

zvani~no dobila status grada, iako je po svo-

joj ekonomskoj snazi to ve} ostvarila. Tokom

narednog rata izgubila je mnogo stanovni{tva,

ali se oporavila i nastavila svoj razvoj. Ruma

je dala mnoge velike ljude, kao {to su:

Atanasije Stojkovi~, nau~nik, knji`evnik i

pisac, Teodor Filipovi~, prvi sekretar

Praviteljstvuju{~eg sovjeta, Jovan i Konstantin

Panteli}, slikari, Atanasije Teodorovi~, prvi

profesor srpskog Liceja, Teodor To{a

Andrejevi}, muzi~ar i mnogi drugi.

U blizini Rume su Fru{ka gora,

Borkova~ko jezero, mnogi manastiri, Banja

termal, mnogo crkve i kulturni spomenici.

Razvijen je seoski turizam. Tako|e je

interesantan i sportski i kulturni `ivot.

Pa`nju privla~i KK „Ruma“, koji organizu-

je ko{arka{ki va{ar u sklopu predvi|enih

aktivnosti Kulturno leto po inicijativi

dru{tvenih delatnosti Op{tine Ruma. Cilj

ovih manifestacija je okupljanje i dru`enje

mladih sa akcentom na razvijanje sportskog

duha, {to se vidi i po brojnim sportskim

krugovima (ko{arka{kim, fudbalskim, odbo-

jka{kim, tekvondo i drugim).

prof. Mirjana Jevti}

RUMAGrad Ruma je po veli~ini deseto mesto u

Vojvodini, jake ekonomske osnove, razvijene

privrede i privatnog sektora, sa dugom kulturnom

tradicijom i danas, sa akcentom na razvoju za{tite

`ivotne sredine

Ruma nekad - glavna ulica

Prof.

Mirjana Jevti}

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

^A^AK VIDEO spada u

najopremljenije agencije ovog profila u

unutra{njosti Srbije. Trenutno raspola`e sa

dve digitalne kamere, tri monta`ne jedinice

i terenskim kranom za snimanje. Re~ je o

porodi~noj firmi, koja je u postupku regis-

tracije, a za razvijanje delatnosti koristi}e i

sredstva Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje.

Osniva~ i vlasnik agencije

^A^AK VIDEO je Gvozden Nikoli}, jedan

od najiskusnijih snimatelja na ovom

podru~ju.

Ovim poslom po~eo je da se bavi

pre vi{e od 15 godina u prvoj privatnoj tele-

viziji osnovanoj u ^a~ku TV GALAKSIJA

32, a potom u gradskoj TV ^A^AK. Posao

snimatelja obavljao je i za potrebe Satelitske

televizije Crna Gora, B92, Srpske televizije

u ^ikagu i drugim.

U poslovima agencije poma`u

mu i sinovi Dragan, ve} iskusan snimatelj

TV Galaksija 32 i mla|i Ivan, koji pored

{kolskih obaveza radi u ~a~anskoj “Moja

TV”. Nikoli} spada u vredne i sposobne

snimatelje, spretne i snala`ljive i u

najkomplikovanijim situacijama na terenu.

Burna de{avanja u poslednjoj deceniji 20.

veka to su i potvrdila. Slede}i novinarsko

pravilo “biti u pravom trenutku na

pravom mestu i u centru zbivanja”, ovaj

snimatelj je donosio ekskluzivne snimke

sa politi~kih, privrednih, kulturnih i

drugih doga|aja. Sa kamerom na le|ima

bele`io je ratna zbivanja, izbegli~ke

kolone, proteste, potresne ljudske pri~e i

sudbine.

Autor je desetine ekskluzivnih

reporta`a o na{im ljudima zabele`enim u

Turskoj, Gr~koj, Nema~koj, SAD, Kanadi.

Jedini je snimatelj iz ovih krajeva koji je

u{ao i snimio reporta`u u zgradi

Ujediwenih Nacija na Ist Riveru u

Njujorku.

U studiju agencije ^A^AK

VIDEO u toku je montiranje dokumen-

tarnog filma o najstarijem ~a~anskom i

priznatom svetskom umetniku Milanu

Besarabi}u, koji

}e slede}eg mese-

ca proslaviti svoj

stoti ro|endan.

Film je

plod saradnje sa uglednom ~a~anskom

ustanovom kulture, Umetni~kom galerijom

“Nade`da Petrovi}” i jedan je od

reprezentativnih projekata, kojim }e u

2008. godini biti obele`en veliki jubilej

^a~ka - 600 godina od prvog pomena

imena grada u pisanim izvorima.

U ovoj fazi rada, pored

najzna~ajnijih dnevnih de{avanja sa {ireg

podru~ja ^a~ka, posetioci sajta agencije

^A^AK VIDEO mogu videti reklame,

reporta`e razli~itog sadr`aja, inserte sa

porodi~nih slavlja i iz foto albuma i

drugih zvani~nih i privatnih doga|aja.

Takodje CACAK VIDEO je marketinski

poredstavnik za Moravicki okrug za velike

dnevne listove “Glas javnosti”, “Kurir” i

“Pravda.

Pored navedenog ^a~ak video u

svojoj ponudi ima iizradu web sajtova .

S a j t a g e n c i j e ^A^AK V IDEO

j e : www . c a c a k v i d e o . c om

“^A^AK VIDEO” PRVA PRIVATNA PRODUKCIJA U GRADU

24 Ogledalo April 2008

^ E S T I T K E

25OgledaloApril 2008

F E L J T O N

Prvi svetski rat, otpo~et napadom

Austrougarske na Srbiju 1914. godine, pred-

stavljao je veliku prekretnicu u istoriji srpskog

naroda. Protivno svojoj volji, Srbi sa teritori-

je Austrougarske na{li su se na Isto~nom fron-

tu. Ne `ele}i da ratuju za interese Habzbur{ke

monarhije protiv slovenske i pravoslavne

Rusije, mnogi su se Srbi, ali i ostali Sloveni,

predavali ruskoj vojsci.

Najve}i broj zarobljenika nalazio

se na teritoriji Ukrajine. Njihov centar je bio

kijevski zarobljeni~ki logor u Darnici. Sem

Kijevske, na desetine hiljada zarobljenika

Srba i ostalih Slovena nalazilo se i u

Odeskoj, Harkovskoj, Jekate-rinoslavskoj

guberniji. @elju ovih zarobljenika

da se bore na strani srpske vojske,

ruska vlada je prihvatila.

Centar okupljanja postala

je Odesa. Ovde su na organizo-

vanom okupljanju dobrovoljaca

najva`niju ulogu imali srpski

konzul Marko Cemovi} i pred-

stavnik srpske vlade Milan [ain-

ovi}. U Odesi je novembra 1915.

godine formiran Srpski dobrovol-

ja~ki odred, koji je po~etkom

1916. godine imao blizu 10.000

dobrovoljaca. Komandant je postao

pukovnik Stevan Had`i}. Tokom

maja 1916. godine srpske dobro-

voljce u Odesi posetio je Nikola

Pa{i}, predsednik vlade Kraljevine

Srbije. Odlukom Ruske vrhovne

komande, Prva srpska dobrovol-

ja~ka divizija je uklju~ena u sastav

47. ruskog korpusa i upu}ena na front u

Dobrud`u. U borbama, polovina sastava

bila je izba~ena iz stroja, a njih preko 2000

su izgubili `ivot ili su nestali. Oktobra

1916. godine divizija je povu~ena u pozad-

inu.

DOBROVOLJA^KE DIVIZIJE

Uprkos velikim gubicima, priliv

dobrovoljaca omogu}io je formiranje i

Druge srpske dobrovolja~ke divizije u

Odesi, u ~ijem se sastavu na{lo preko

11.000 dobrovoljaca. U jesen 1916. godine

formiran je Srpski dobrovolja~ki korpus,

~iji je komandant bio general Mihailo

@ivkovi}. Uo~i Februarske revolucije 1917.

godine, u njegovom sastavu nalazilo se oko

40.000 dobrovoljaca. [tab korpusa se

nalazio u Odesi; {tab Prve divizije u

Voznesensku, a Druge divizije u

Aleksandrovsku.

Izraz raspolo`enja revolu-

cionarnog demokratskog pokreta me|u

dobrovoljcima bilo je formiranje

Jugoslovenskog revolucionarnog saveza u

Kijevu u leto 1917. godine. Organizacije

Saveza su stvarane me|u jugoslovenskim

dobrovoljcima {irom Ukrajine. Dobro-

volja~ki korpus su po~ele da napu{taju

pristalice revolucionarnog pokreta. Do{lo

je do osipanja njegovog sastava. U leto

1917. godine Dobrovolja~ki korpus je, u

odnosu na stanje pre Februarske revoluci-

je, bio prepolovljen.

U vreme Oktobarske revolucije

1917. godine, dobrovoljci su aktivno

u~estvovali u borbama u jedinicama Crvene

armije. Za njihovo organizovano nastupan-

je bila je odgovorna Jugoslovenska komu-

nisti~ka grupa. Krajem 1917. godine u

Ukrajini je otpo~elo organizovanje

jugoslovenskih odreda Crvene garde.

Njihovi organizatori su bili: Danilo Srdi},

Maksim ^anak, Borivoje Agatonovi},

Aleksa Dundi}, Nikola Kova~evi}, Nikola

Grulovi] i drugi. Masovno uklju~ivanje

dobrovoljaca u Socijalisti~ku revoluciju

uslovilo je organizovanje

J u g o s l o v e n s k o g

komunisti~kog puka.

Krajem leta 1917.

godine, Prva srpska dobrovol-

ja~ka divizija je ponovo

upu}ena na front u Dobrud`u,

ali je zbog nezadovoljstva

vojske ubrzo povu~ena.

Druga, sa delom Prve diviz-

ije, preko Arhangelska

upu}ena je na Solunski front,

gde je stigla decembra 1917.

godine. Deo dobrovoljaca

ostao je u Rusiji, gde ih je

zateklo izbijanje Oktobarske

revolucije. Oni su preko

Sibira upu}eni u Dajren na

Daleki istok, odakle su britan-

skim brodovima preba~eni na Solunski

front, gde su stigli februara 1918. godine.

Na taj na~in, na ovom frontu se na{lo oko

12.500 jugoslovenskih dobrovoljaca iz

Rusije. Oni su u sastavu savezni~kih jedini-

ca u~estvovali u proboju Solunskog fronta

i osloba|anju domovine 1918. godine.

PREOBRA@ENJE RUSA

Polovinom XVIII veka, kad je

osnovan Moskovski univerzitet, pokazala se

potreba unutra{njeg preobra`aja Rusije u

oblasti vaspitanja, {to je izveo srpski peda-

gog Todor Jankovi}, potomak stare srpske

porodice iz sela Mirijeva kod Beograda,

koja se doselila u Kamenicu 1741. Njega je

preporu~io srpski mitropolit Josif Putnik,

velikome knezu Pavlu Petrovi}u. Jankovi}

je ostavio Be~ i oti{ao u Rusiju da obavi

reformisanje narodnih {kola. Dobio je titu-

lu akademika, napisao devet ud`benika,

stvorio akademski re~nik za kraljicu

Katarinu II i umro 1813. Todor Jankovi} je

iza sebe kao naslednika ostavio Srbina

Terlaji}a, koji je polo`io temelj

gra|anskom zakonodavstvu u Rusiji.

Rusi danas priznaju da u svojim

arhivama imaju dokaze da su Srbi radili na

osnivanju ruske vojne flote, jer su stvorili

trgova~ku flotu ju`ne Rusije. U gradovima

na jugu Rusije nicale su srpske trgova~ke

ku}e, u kojima su `iveli srpski trgovci i

srpski kapetani, koji su se zauzeli za paro-

brodstvo. Pod ruskom zastavom brodove

su po~etkom XIX veka podizali ljudi sa

srpskim prezimenima Komnenovi}, ^oti},

Ivanovi}, Naki~enovi}, \urasovi},

D`elati}, Malovi}, Ili}, \uranovi},

Matkovi}, Popovi}, Mr{e, Petrovi} i

Kazanegrovi}.

Istorija ruskih trgova~kih pre-

duze}a, sa~uvala je uspomenu o Marku

Gojkovi}u, Spiri Vojinovi}u, o bra}i

Mitrovi}, Seni}ima, o bra}i Jankovi}, o

Pavkovi}ima, Lazarevi}ima, bra}i Malovi},

Vukosavi}ima, Supi~i}ima i drugim

Srbima.

Do po~etka dvadesetog veka, Srbi

su u Rusiju odlazili i pojedina~no radi

{kolovanja, usavr{avanja, diplomatske i

privredne slu`be, privatnih poslova, `enidbi

i udadbi. Profesor Todor Jankovi} mirijevs-

ki je, na primer, na predlog mitropolita

Putnika i cara Jozefa II 1782. upu}en u

Rusiju da radi na reformi {kolstva. U to

vreme kijevsku Duhovnu akademiju

poha|alo je dvadeset i osam srpskih stude-

nata, pa i Dionisije Novakovi}, Josif

Bitkovi}, Jevstatije Skerletov i najpoznatiji

me|u njima Jovan Raji}, veliki srpski pisac.

Atanasije Stojkovi}, prevodilac, fizi~ar, sti-

gao je u Harkov iz Budima 1812. godine, a

potom se preselio u Petrograd. Sanitetski

general dr Ante Gvozdenovi} bio je nosilac

Medalje sa trakom svetog Andreje i \or|a

za ratne i medicinske zasluge.

Malo je poznata sudbina Tome

Milinovi}a Morinjanina (1770–1846),

istaknutog vojvode i tobd`ije kod Kara|or|a,

koji je pre`iveo I srpski ustanak. Ovaj hrabri

Bokelj bio je livac dva ustani~ka topa na

rasklapanje i vo`dov borac. Emigrirao je u

Rusiju i `iveo u gradu Akermanu na Crnom

moru. Stari grad Akerman je bio pod

Turcima do 1826. a potom u carskoj Rusiji

do 1918. Onda je pripao Rumuniji, koja ga

je dr`ala do 1944. da bi se potom vratio

SSSR-u, odnosno Ukrajini, u kojoj danas

ima ime Belgorod Dnjestrovski. Do~ekav{i

duboku starost u Akermanu, vojvoda

Morinjanin je napisao ~etiri knjige, od kojih

je sa~uvana samo jedna: „Umotvorine”,

pevanje o Kara|or|evim ustanicima i vojvo-

dama od 1804. do 1813. Knjiga je od{tam-

pana u Beogradu 1847.

SRBI U RUSIJI 6. PI[E: DU[AN LOPU[INA

VEL IKO SRPSKO OTO^ESTVO

Ve} vekovima istori~ari korene srpskog naroda tra`e na prostorima nekada{nje i dana{nje Rusije i Ukrajine. Srbi su kao pleme slovenskog

naroda `iveli severoisto~no iza Karpata, kada su se prvi put tamo vratili osnovali su dva svoja grada. U me|uvremenu Srbi i dalje osvajaju Rusiju

Prestonica Austrougarske - Be~ 1914. god