improving product development withdfx tools incorporated in plm-marija karac

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNI ČKIH NAUKA

U NOVOM SADU

Marija Karać

UNAPREĐENJE PROIZVODA PRIMENOM DFX ALATA U PLM OKRUŽENJU

MASTER RAD

Novi Sad, 2014

UNIVERZITET U NOVOM SADU� FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA 21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KLjUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj, RBR:

Identifikacioni broj, IBR:

Tip dokumentacije, TD: Monografska dokumentacija

Tip zapisa, TZ: Štampani materijal

Vrsta rada, VR: Master rad

Autor, AU: Marija Karać

Mentor, MN: dr Zoran Anišić, red.prof.

Naslov rada, NR: Unapređenje proizvoda primenom DFX alata u PLM okruženju

Jezik publikacije, JP: Srpski

Jezik izvoda, JI: Srpski

Zemlja publikovanja, ZP: Republika Srbija

Uže geografsko područje, UGP: Vojvodina

Godina, GO: 2014.

Izdavač, IZ: Autorski print

Mesto i adresa, MA: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

Fizički opis rada, FO: (poglavlja/strana/ citata/tabela/slika/grafika/priloga)

7 / 109 / 36 / 37 / 66 / 0 / 0

Naučna oblast, NO: Industrijsko inženjerstvo

Naučna disciplina, ND: Razvoj i upravljanje životnim ciklusom proizvoda

Predmetna odrednica/Ključne reči, PO: Dizajn za izvrsnost, Dizajn za Okolinu, Dizajn za Montažu, Dizajn za Proizvodnju, Integralni razvoj proizvoda, Workflow

UDK

Čuva se, ČU: Biblioteka, FTN, Novi Sad

Važna napomena, VN:

Izvod, IZ: U radu je prezentovano unapređenje proizvoda kroz aplikaciju alata za

konstruisanje za izvrsnost (DFX) za montažu, proizvodnju i zaštitu životne

sredine koji su ugrađeni u softver za menadžment životnog ciklusa proizvoda

(PLM). Unapređenje proizvoda u smislu sniženja troškova i skraćenja

vremena proizvodnje proizvoda, izvršeno je kroz nekoliko iteracija u

konceptualnoj fazi podržanoj "Metodologijom za podršku DFX procesa

upotrebom PLM okvira". Implementacija je izvršena na modelu mehaničke

vage.

Datum prihvatanja teme, DP: 06.02.2014.

Datum odbrane, DO: 28.05.2014.

Članovi komisije, KO: Predsednik: dr Janko Hodolič, red.prof.

Član: dr Zdravko Tešić, vanr.prof. Potpis mentora

Član, mentor: dr Zoran Anišić, red.prof.

Образац Q2.НА.04-05 - Издање 1

UNIVERSITY OF NOVI SAD�FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES 21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: Monographic publication

Type of record, TR: Printed material

Contents code, CC: Master work

Author, AU: Marija Karać

Mentor, MN: Zoran Anišić Ph.D.

Title, TI: Improving Product Development withDfX tools incorporated in PLM environment

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA : Serbian

Country of publication, CP: Serbia

Locality of publication, LP: Vojvodina

Publication year, PY: 2014.

Publisher, PB: Author’s reprint

Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

7 / 109 / 36 / 37 / 66 / 0 / 0

Scientific field, SF: Industrial Engineering

Scientific discipline, SD: Product Lifecycle management

Subject/Key words, S/KW: Design for eXcellence, Design for Environment, Design for Assembly, Design for Manufacturing, Integrated Product Development, Workflow

UC

Holding data, HD: FTS Library

Note, N:

Abstract, AB :

The paper presents improvement of a product through the application of Design for Excellence (DFX) tools for assembly, manufacturing and environmental protection that are incorporated in Product Lifecycle Management (PLM) software. Improvement of a product design which significantly saving time and money, was performed through several iterations in a conceptual phase, through built-in DFX methodology in PLM environment. Implementation is done on the model of the mechanical weighing scale.

Accepted by the Scientific Board on, ASB : 06.02.2014.

Defended on, DE: 28.05.2014.

Defended Board, DB: President: Janko Hodolič Ph.D.

Member: Zdravko Tešić Ph.D. Menthor's sign

Member, Mentor: Zoran Anišić Ph.D.

Obrazac Q2.НА.04-05 - Izdanje 1

UNIVERZITET U NOVOM SADU � FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA 21000 NOVI S AD, Trg Dos i te j a Obradov ića 6

Broj:

ZADATAK ZA MASTER RAD Datum:

(Podatke unosi predmetni nastavnik - mentor)

STUDIJSKI PROGRAM:

Razvoj i upravljanje životnim ciklusom proizvoda

RUKOVODILAC STUDIJSKOG PROGRAMA:

dr Zoran Anišić, red.prof.

Student: Marija Karać Broj indeksa: I4/2

Oblast: Industrijsko inženjerstvo

Mentor: dr Zoran Anišić, red.prof.

NA OSNOVU PODNETE PRIJAVE,PRILOŽENE DOKUMENTACIJE I ODREDBI STATUTA FAKULTETAIZDAJE SE ZADATAK ZA MASTER RAD, SA SLEDEĆIM ELEMENTIMA:

- problem – tema rada; - način rešavanja problema i način praktične provere rezultata rada, ako je takva provera neophodna;

NASLOV MASTER RADA:

Unapređenje proizvoda primenom DFX alata u PLM okruženju

TEKST ZADATKA: U cilju izrade master rada na zadatu temu potrebno je: - dati teorijske podloge vezane za proces inženjerskog projektovanja u PLM (Product Lifecycle Management) okruženju, - dati teorijske podloge vezane za DFX (Design for eXcellence), - na realnom primeru sprovesti postupak unapređenja na proizvodu u Teamcenter PLM softveru, - u procesu unapređenja podrazumevati parelelni rad inženjera iz nekoliko područja, - izvesti zaključek i dati pravce daljih istraživanja.

Rukovodilac studijskog programa: Mentor rada:

dr Zoran Anišić, red.prof. dr Zoran Anišić, red.prof.

Primerak za: ο - Studenta;ο - Mentora

SADRŽAJ

1. UVOD ............................................................................................................................................................... 1

1.1 DEFINISANJE PROBLEMA ......................................................................................................................... 1

1.2 DEFINISANJE CILJEVA ............................................................................................................................... 2

2. UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVODA .......................................................................................... 4

2.1 SISTEM ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVODA ................................................................ 4

2.2 PLM - UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVODA ........................................................................ 5

2.2.1 Ciljevi PLM-a .................................................................................................................................... 6

2.2.2 Funkcionalnost PLM-a ..................................................................................................................... 7

2.3 UPRAVLJANJE PODACIMA O PROIZVODU ............................................................................................. 10

2.3.1 Funkcije PLM sistema .................................................................................................................... 11

3. RAZVOJ I PROJEKTOVANJE PROIZVODA ........................................................................................................ 13

3.1 RAZVOJ PROIZVODA .............................................................................................................................. 13

3.2 PROJEKTOVANJE .................................................................................................................................... 17

3.3 SREDSTVA I ALATI ZA REŠAVANJE PROBLEMA PROJEKTOVANJA .......................................................... 20

3.4 MODELOVANJE U PROGRAMSKOM REŠENJU Solid Edge...................................................................... 23

4. PROJEKTOVANJE ZA IZVRSNOST –DFX (Design For eXcellence) .................................................................... 24

4.1 TEHNIKE PROJEKTOVANJA U OKVIRU PLM ALATA ................................................................................ 24

4.2 PROJEKTOVANJE ZA IZVRSNOST - DFX (Design For eXcellence) ............................................................ 24

4.2.1 Koncept integralne IIS-DFX platforme primenjene na DFA alatu .................................................. 26

4.2.2 Koncept integralne IIS-DFX platforme primenjene na DFM alatu ................................................. 28

4.2.3 Koncept integralne IIS-DFX platforme primenjene na DFE alatu .................................................. 30

4.3 PODRŠKA DFX PROCESU ........................................................................................................................ 32

4.3.1 Unapređenje PLM sistema ............................................................................................................ 32

4.4 INFORMACIONI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE TOKOM IZVRŠENJA AKTIVNOSTI (WMS - Workflow

Management Systems) ...................................................................................................................................... 33

4.4.1 Karakteristike WMS-a .................................................................................................................... 35

5. PRIMENA PLM SISTEMA ................................................................................................................................ 38

5.1 UPRAVLJANJE PODACIMA I INFORMACIJAMA O PROIZVODU .............................................................. 38

5.1.1 Primena PLM sistema .................................................................................................................... 39

5.1.2 Definisanje PLM učesnika .............................................................................................................. 40

5.2 PREGLED INFORMACIJA VEZANIH ZA PROIZVODNI SISTEM I OKRUŽENJE ............................................ 41

5.2.1 Informacije vezane za DFA analizu ................................................................................................ 41

5.2.2 Informacije vezane za DFM analizu ............................................................................................... 42

5.2.3 Informacije vezane za jedinstveni geometrijski model ................................................................. 43

5.3 DEFINISANJE ZAHTEVA KOJE TREBA DA ZADOVOLJI PROIZVOD ........................................................... 45

5.3.1 Zahtevi kupaca ............................................................................................................................... 45

5.3.2 Funkcionalni zahtevi ...................................................................................................................... 46

5.3.3 Funkcionalna analiza delova .......................................................................................................... 48

5.4 IZRADA IDEJNOG PROJEKTA .................................................................................................................. 49

5.4.1 Aktiviranje faze izrade idejnog projekta vage ............................................................................... 49

5.5 FAZA INICIJALNE ANALIZE ...................................................................................................................... 52

5.5.1 Aktiviranje faze inicijalne analize .................................................................................................. 52

5.5.2 Inicijalna analiza ............................................................................................................................ 52

5.5.3 Rezultati inicijalne analize ............................................................................................................. 54

5.5.3.1 Rezultati DFA, DFM i DFE analize .............................................................................................. 56

5.5.3.2 Rezultati inicijalne analize ......................................................................................................... 59

5.6 FAZA IZMENE ......................................................................................................................................... 59

5.6.1 Aktiviranje faze izmene ................................................................................................................. 59

5.6.2 Izmene ........................................................................................................................................... 60

5.6.2.1 (1.) izmena ................................................................................................................................. 60

5.6.2.2 (2.) izmena ................................................................................................................................. 76

5.6.2.3 (3.) izmena ................................................................................................................................. 79

5.6.2.4 (4.) izmena ................................................................................................................................. 85

5.6.2.5 (5.) izmena ................................................................................................................................. 87

5.6.2.6 (6.) izmena ................................................................................................................................. 89

5.6.2.7 (7.) izmena ................................................................................................................................. 90

5.6.3 Pregled rezultata izmena ............................................................................................................... 95

6. ZAKLJUČAK I PRAVCI DALJEG RADA NA UNAPREĐENJU RAZVOJA PROIZVODA .......................................... 100

7. LITERATURA ................................................................................................................................................. 103

Poglavlje1: Uvod

1

1. UVOD

U cilju skraćenja vremena razvoja i proizvodnje proizvoda, u ovom radu biće

prikazano kako se alati u PLM taksonomiji primenjuju u procesu integralnog razvoja

proizvoda.

Područje ovog eksperimenta je razvoj proizvodnog programa vage za kupatilo,

uzetog iz magistarskog rada pod nazivom "Razvoj metodologije za povezivanje činilaca u

procesu integralnog razvoja proizvoda u umreženom okruženju".

Praćenjem okvira DFX procesa koji je podržan "Metodologijom za podršku DFX

procesa upotrebom PLM okvira" cilj je da se prođu faze od definisanja zahteva koje treba

da zadovolji proizvod, inicijalne analize i da se preko faze izmene projekta dođe do

poboljšanja proizvoda u smislu sniženja troškova i skraćenja vremena proizvodnje

proizvoda, kao i do poboljšanja parametara proizvoda vezanih za uticaj na životnu sredinu.

1.1 DEFINISANJE PROBLEMA

Savremena industrijska proizvodnja zahteva brzo prilagođavanje trendovima tržišta

i promenama u uslovima proizvodnje. To podrazumeva brze promene proizvodnog

programa i minimizaciju vremena za projektovanje, izgradnju i održavanje proizvodnog

sistema i njegovih delova.

Istraživanja su pokazala da se u prvih 10% vremena koje je potrebno za razvoj,

proizvodnju i distribuciju proizvoda, donose određene odluke koje će odrediti oko 85%

ukupnih sredstava potrebnih za realizaciju zadatog projekta, dok će stvarno u toku tog

vremena da se utroši samo oko 15% ukupnih sredstava, što dovodi do zaključka da se

najznačajnije odluke vezane za proizvod donose u početnoj fazi razvoja proizvoda [1].

Prilikom analize troškova nastalih usled neke promene koja je izvršena na

proizvodu u raznim fazama razvoja (projektovanje, planiranje, proizvodnja), može se

zaključiti da ako u procesu projektovanja trošak izmene iznosi jednu jedinicu, tada će u

svakoj sledećoj fazi ovaj trošak biti desetostruk.

Poglavlje1: Uvod

2

Slika 1 Uticaj vremena na troškove proizvoda [1]

Radi skraćenja vremena razvoja i proizvodnje proizvoda, te blagovremenog

uočavanja grešaka, potrebno je omogućiti odgovarajući vid komunikacije između svih

relevantnih činilaca, te obezbediti adekvatan postupak donošenja odgovarajućih odluka

[1].

1.2 DEFINISANJE CILJEVA

Kao što je već rečeno, prilikom razvoja novih proizvoda, jedan od generatora

potencijalno velikih troškova je upravo proces projektovanja, ili, proces razvoja proizvoda u

najužem smislu.

Upravo zbog smanjenja troškova, skraćivanja vremena razvoja proizvoda, pa i

kreiranja boljih i kvalitetnijih proizvoda, bitno je na neki način beležiti i prikazivati proces

analize i odlučivanja u procesu projektovanja. Beleženjem toka analize olakšalo bi se

članovima projektnih timova praćenje novonastalih problema, ili načina njihovih rešavanja.

U procesu projektovanja mnoge se informacije mogu izgubiti neposredno nakon dobijanja

odgovarajućeg rešenja. Kako bi se to izbeglo, i kako bi barem deo analize članova

projektnog tima ostao zabeležen, potrebno je na neki način beležiti nastale probleme, ideje

0

25

50

75

100

0 20 40 60 80 100

Kum

ulat

ivni

troš

kovi

živ

otno

g ci

klus

a [%

]

Vreme

Procenat uticaja na troškove

Procenat troškova

pro

jekt

ova

nje

i ra

zvo

j

gen

eris

anje

ko

nce

pta

pro

izvo

dn

ja

up

otr

eba

pro

izvo

da

i od

ržav

anje

najlošije vreme za izmene

optimalno vreme za

izmene

Poglavlje1: Uvod

3

za njihovo rešavanje, i ostale argumente koji proizilaze prilikom rada u projektnom timu i

osmišljavanja rešenja za nastale probleme. U tu svrhu razvijene su metode i sistemi

podrške projektovanju.

Posao, koji je jednom urađen, treba da ostane na raspolaganju, bez obzira na mesto,

vreme ili vlasništvo nad podacima. Istovremeno, suština je u tome da se podaci kojima

zaposleni kompanije, stručna lica ili specijalisti upravljaju pretvore u kapital preduzeća u

formi u kojoj se njima može lako upravljati i lako se mogu deliti (a to su bitovi) [2].

Poglavlje2: Upravljanje životnim ciklusom proizvoda

4

2. UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVODA

2.1 SISTEM ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVO DA

Kompanijama je potreban sistem koji će usko povezati sve njihove poslovne procese

u jednu celinu i na taj način im pružiti visoku funkcionalnost koja je specifična za njihove

potrebe. U istom trenutku taj sistem treba da bude intuitivan i jednostavan, tako da ga

zaposleni mogu bez problema upotrebljavati, a isto tako i dovoljno snažan da može da

pruži sve informacije kritične za donošenje svakodnevnih odluka koje utiču na strategiju i

tržišnu kompetitivnost kompanije. Ovakav koncept moguće je podržati samo sa

jedinstvenim rešenjem koje nudi kontrolu nad svim proizvodno orijentisanim procesima, od

inicijalne ideje do održavanja i gašenja proizvoda.

Glavni izazovi koji se danas javljaju u svim granama industrije, mogu se svesti u tri

osnovne kategorije [2]:

1. Inovativnost proizvoda

Inovativnost proizvoda zahteva efikasno upravljanje projektima i programima. S’tim u

vezi svi zaposleni koji učestvuju u osmišljavanju i dizajnu proizvoda, te u njegovoj

proizvodnji, moraju imati pristup aktuelnim informacijama o proizvodu, kako bi izbegli

greške koje, kao krajnju posledicu, imaju gubitak vremena i novca.

2. Sinhronizacija proizvodnih procesa

Sinhronizacija svih proizvodnih procesa moguća je jedino uz dobru povezanost i

protok informacija među njima, a rezultat dobre integrisanosti i sinhronizovanosti svih

procesa je povećanje efikasnosti i kvaliteta.

3. Ubrzavanje poslovanja

Ubrzanje celokupnog poslovanja krajnji je cilj svake kompanije, a to je moguće

ostvariti jedinstvenim upravljanjem svim poslovnim procesima, te neprekinutom

saradnjom i komunikacijom sa svim partnerima i ključnim interesnim učesnicima.

Sve navedene aktivnosti i izazove moguće je obuhvatiti pojmom "upravljanje životnim

ciklusom proizvoda". Naime, upravljanje životnim ciklusom proizvoda predstavlja koncept

kojim su obuhvaćeni svi procesi vezani uz neki proizvod unutar kompanije. Životni ciklus


5

proizvoda obuhvata sve faze kroz koje prolazi proizvod (od početne ideje, razvoja,

proizvodnje, tržišne aktivnosti, upotrebe i održavanja, do njegovog gašenja ).

Iz navedenih razloga, Siemens na tržištu nudi modul pod nazivom Teamcentar, kojim

je moguće ostvariti kontrolu nad svim navedenim proizvodnim procesima unutar kompanije

kroz bogatu funkcionalnost i izuzetnu integrisanost sa svim elementima poslovanja. Kroz

PLM koncept sve informacije o proizvodu međusobno su dobro povezane čime je

omogućeno jednostavnije planiranje, a samim tim brže i tačnije donošenje ključnih odluka

kojima se lakše prilagođava aktuelnim zahtevima tržišta .

2.2 PLM - UPRAVLJANJE ŽIVOTNIM CIKLUSOM PROIZVODA

Upravljanje životnim ciklusom proizvoda (u daljem tekstu PLM ) je proces upravljanja

celim životnim vekom proizvoda, od njegovog koncepta, preko razvoja i proizvodnje, sve

do korišćenja i uklanjanja. PLM predstavlja skup aktivnosti koje omogućavaju

kompanijama efikasnu i efektivnu inovativnost, i upravljanje čitavim nizom usluga koje su

vezane za pojedine faze životnog ciklusa proizvoda. PLM je uobičajeno jedan od temelja

informacione infrastrukture kompanije, uz CRM , SCM , i ERP. CRM omogućava

komunikaciju i razmenu informacija sa potrošačima, SCM omogućava isto sa

dobavljačima, a ERP pomaže u planiranju i raspoređivanju resursa unutar kompanije ili

kompanija. Kompanije koje u svojim procesima imaju uključenu i proizvodnju, moraju

razviti, opisati, definisati, upravljati i razmenjivati informacije o svojim proizvodima, a to je

upravo ono što PLM kao informaciona tehnologija modelira. Na slici prikazana je šema

korišćenja PLM - a u terminima virtuelno – stvarno [3].


6

Slika 2 Šema PLM-a [4]

2.2.1 Ciljevi PLM-a

Glavni ciljevi korišćenja PLM-a su:

1. Kreiranje strateških izvora podataka o proizvodi ma i procesima

• Aktivno uključivanje i integracija svih faktora razvoja;

• Prikupljanje i deljenje informacija o proizvodu duž celokupnog

vrednosnog lanca.

2. Omogućavanje saradnje sa kupcima, dobavlja čima i partnerima

• Podrška inovativnosti dobavljača i partnera;


7

• Podrška uključivanju korisnika u razvoj.

3. Unapre đenje fleksibilnosti proizvoda i procesa

• Interakcija sa novim kupcima i stvaranje novih prilika za pružanje

dodatnih usluga;

• Podrška distribuiranom pristupu razvoja i proizvodnji;

• Omogućavanje brzog dodavanja ili zamene dobavljača ili partnera.

Suština PLM - a je zapravo stvaranje centralnog sistema upravljanja svim podacima

vezanim uz proizvode i tehnologije, koji se koriste za pristup informacijama i znanju. PLM

je disciplina nastala iz alata kao što su CAD1/CAM2 i PDM3, ali se može posmatrati kao

integracija ovih alata sa metodama, ljudima i procesima kroz sve etape životnog veka

proizvoda. Treba naglasiti i da kod PLM-a nije bitna samo tehnologija softvera, nego i

poslovna strategija [3].

2.2.2 Funkcionalnost PLM-a

PLM sistem ispoljava svoju funkcionalnost u:

1. Osmišljavanju proizvoda

• Specifikacije i zahtevi za proizvod;

• Konceptualni dizajn.

2. Projektovanju proizvoda

• Detaljna tehnička razrada;

• Provera izvodljivosti i analize (simulacije);

• Alati za izradu.

3. Ostvarivanju proizvoda

• Planiranje proizvodnje;

• Izvođenje proizvodnje;

1 CAD (Computer Aided Desing) = projektovanje pomoću računara

2 CAM (Computer Aided Manufacturing) = proizvodnja pomoću računara

3 PDM (Product Data Management) = upravljanje podacima o proizvodu


8

• Provera kvaliteta.

4. Usluge vezane uz proizvod

• Prodaja i distribucija;

• Upotreba i korišćenje;

• Održavanje i servisiranje;

• Odlaganje i reciklažu.

U slučaju razvoja proizvoda, primenom PLM - a se želi [3]:

� Smanjiti vreme isporuke i plasiranja proizvoda na tržište;

� Povećati kvalitet proizvoda;

� Smanjiti troškove izrade prototipova i testiranja proizvoda;

� Stvoriti uštede služeći se podacima iz prethodnih faza razvoja proizvoda,

ali i originalnih podataka;

� Optimizovati proces izrade i razvoja proizvoda;

� Smanjiti otpad u proizvodnji;

� Uštedeti na materijalu, vremenu i toku informacija.


9

PLM sistem ispunjava svoju namenu obuhvatajući sva područja prikazana na slici.

Slika 3 Životni ciklus proizvoda [5]

PLM sistem, kao softversko rešenje obuhvata četiri glavne oblasti :

1. Upravljanje proizvodom i portfoliom proizvoda

2. Projektovanje proizvoda ( CAD - CAX )

3. Upravljanje procesima proizvodnje

4. Upravljanje podacima o proizvodu ( PDM )


10

2.3 UPRAVLJANJE PODACIMA O PROIZVODU

Upravljanje podacima o proizvodu (u daljem tekstu PLM) podrazumeva upotrebu

softverskih rešenja i drugih alata za pronalazak i manipulaciju podacima vezanim za

proizvode kao što su tehničke specifikacije proizvoda, specifikacije vezane za proizvodnju i

razvoj, materijali potrebni za izradu proizvoda.

PLM je alat koji pomaže svima koji su uključeni u razvoj proizvoda, da upravljaju

podacima i proizvodnim procesima vezanim za proizvod. PLM obuhvata nekoliko područja

koja su uglavnom vezana za inženjersku delatnost (Slika 4).

Slika 4 Podru čja PLM-a [6]


11

2.3.1 Funkcije PLM sistema

Svi PLM sistemi imaju tri zajedničke funkcije [7]:

1. Baza podataka;

2. Korisničke funkcije;

3. Pomoćne funkcije.

U navedene funkcije spadaju funkcije kao što su: Baza podataka, upravljanje

razvojnim procesom, upravljanje strukturom proizvoda, klasifikacija komponenti,

pregledanje i odobravanje, upravljanje konfiguracijom i promenama, upravljanje

projektima, upravljanje tokovima procesa,itd.

Baza podataka i kontrola pristupa - kao što je ranije navedeno, osnovna funkcija

PLM sistema je da služi kao elektronska baza podataka (primarno o proizvodu). U bazi

podataka se podaci čuvaju i dostavljaju korisniku uz kontrolisan pristup. Baze moraju biti u

mogućnosti da čuvaju velike količine različitih podataka, a ukoliko PLM sistem podržava

više vrsta podataka, u njemu je moguće sačuvati više različitih informacija.

U bazi podataka se čuvaju dva osnovna tipa podataka [7].:

• Podaci o proizvodu poput računarskih modela, tehničke dokumentacije,

analitičkih podataka, korisničkih uputstava, i sl.

• Podaci o podacima, koji zapravo bliže opisuju podatke o datotekama

kontrolisanim u PLM sistemu. To su dodatne informacije o proizvodu,

koje nisu sadržane u drugim datotekama. Ovakvim podacima takođe se

može unaprediti pretraživanje baze podataka, budući da informacije o

proizvodu mogu biti opisne i proizvoljne, te se mogu adekvatnim

opisivanjem stvoriti grupe sličnih podataka.

Upravljanje razvojnim procesom - pomaže u kontroli procedura za upravljanje

podacima vezanim uz proizvod, i tako obezbeđuje mehanizme koji su potrebni u interakciji

sistema i korisnika. Omogućuje izvršavanje promena u konfiguraciji proizvoda, definisanju

delova, i promeni verzija dokumenata, tj kontroliše i prati promene na dokumentima,pa ih

upisuje i čuva kao druge verzije prethodnih dokumenata. Takođe, ova funkcija prati i status

dokumenata, te ga čini nedostupnim ukoliko se dokument trenutno menja od strane nekog

korisnika sistema [7].


12

Upravljanje strukturom proizvoda - funkcija PLM sistema nije da primarno

generiše strukturu proizvoda. Za to su zaduženi specijalizovani CAD sistemi pomoću kojih

se proizvodi projektuju (tj. izrađuje se 3D virtualni modeli). Spomenuti CAD sistemi sami

podržavaju hijerarhijski prikaz funkcija, konstrukcije geometrije i delova sklopa, pa se one

zapravo "uvoze" iz CAD sistema u PLM sistem. Osim hijerarhijskog prikaza pomoću

stabla, kakav se koristi u CAD sistemima, takođe se u PLM sistemu primenjuje i tabelarni

prikaz strukture proizvoda, gde su u tabeli navedeni barem ime pojedinog elementa,

njegova identifikaciona oznaka, količina, i sl. [7].

Klasifikacija komponenti - PLM sistemi većinom nude već pripremljene procedure

za razvrstavanje standardnih, kao i sopstvenih kreiranih komponenti. Prilikom isporuke

PLM sistema korisniku (kompaniji), katalozi komponenti su prazni, te se od korisnika

očekuje njihovo popunjavanje, što se čini kao dodatan posao prilikom implementacije PLM

sistema, ali svakako je najbolje za korisnika da sisteme kategorizuje na sebi poznat način.

Ostale funkcije - osim osnovnih funkcija, PLM sistemi većinom nude i mnoge

dodatne funkcije. Od bitnijih funkcija koje su sastavni deo PLM sistema, uključene su

funkcije za komunikaciju, prenos podataka i administraciju sistema. Kako PLM sistemi teže

vrsti komunikacije preko globalne mreže, sve više omogućavaju pristup sistemu preko

Interneta, što omogućava korisniku da pregleda dokumente sa udaljenih lokacija, bez

posedovanja klijenta PLM sistema. Još jedna bitna funkcija PLM sistema je podržavanje

više različitih vrsta CAD dokumenata, što omogućava korisniku koji ne poseduje prikladan

CAD sistem da pregleda i donekle menja određeni CAD dokument.

Poglavlje3: Razvoj i projektovanje proizvoda

13

3. RAZVOJ I PROJEKTOVANJE PROIZVODA

3.1 RAZVOJ PROIZVODA

Razvoj proizvoda je veoma širok pojam, on ne obuhvata samo deo vezan za

osmišljavanje pojedinog proizvoda, već sadrži više faza u kojima se prepoznaju potrebe

potencijalnih kupaca, stanje sličnih proizvoda na tržištu, te se prepoznaju problemi i

zahtevi izrade.

U širem smislu, razvoj proizvoda bi se mogao opisati kao skup aktivnosti koje imaju

svoj početak u inicijalnoj ideji o nekom proizvodu, nakon čega sledi istraživanje tržišta,

osmišljavanje koncepata, izbor odgovarajuće varijante proizvoda, izrada prototipa ukoliko

je potrebna, te tek nakon toga sledi proizvodnja i prodaja proizvoda .

Razvoj proizvoda u užem smislu je zapravo niz koraka kojima se skup ulaza

transformiše u skup izlaza. Iako se tako ne čini, u tim koracima mnogo su češći koraci

misaone, ili organizacione prirode, nego fizičke prirode [8]. Ovde su uključene sve

aktivnosti potrebne za izradu proizvoda na osnovu ranije definisanih zahteva, kao što su

razrada početnih ideja, određivanje principa rada, detaljne razrade rešenja, pa sve do

priprema za proizvodnju [9].

Faze razvoja proizvoda, mogle bi se svrstati u sledeće [10].:

1. Generisanje ideje

Za ovu fazu bi se moglo reći " dobra ideja zlata vredi ". Ideje za novi proizvod često se

dobijaju istraživanjem tržišta, trendova kod potrošača, istraživanjem konkurencije,

ciljnih grupa korisnika i sl. Nakon ovakvih istraživanja, najčešće sledi tzv . "

Brainstorming ", budući da se u današnjem društvu i globalnoj ekonomiji retko pre toga

dođe do isplative ideje za novi proizvod.

2. Analiza ideje

Nakon što se pronađe potencijalno isplativa ideja za proizvod, potrebno je razmotriti

njegovu stvarnu isplativost, pre nego što se resursi kompanije usmere prema njenom

ostvarivanju. U ovoj fazi potrebno je postavljati pitanja kao što su: Hoće li korisnik

profitirati na neki način korišćenjem proizvoda?; Kakve su naznake rasta tržišta ciljne


14

grupe korisnika?; Da li konkurenti imaju bolje, ili lošije slične proizvode?; Da li je

tehnički izvodljivo i isplativa proizvodnja?

3. Razvijanje koncepata

U ovoj fazi izrađuju se koncepti i osmišljavaju varijante proizvoda. Takođe, detaljišu se

podaci potrebni za izradu proizvoda. Resursi kompanije su već dodeljeni za razvoj

novog proizvoda, te nakon ove faze, eventualni neuspeh proizvoda stvarao bi vrlo

velike gubitke.

4. Poslovna analiza

Analiziraju se moguće cene proizvoda, s obzirom na kvalitet proizvoda i konkurenciju.

Takođe se analizira moguća dobit i količina prodaje proizvoda.

5. Testiranje

Nakon izrađenog prototipa vrši se testiranje zahtevanih funkcija proizvoda. Takođe,

moguće je primeniti testiranje sa odabranom grupom korisnika, kako bi se zabeležila i

njihova zapažanja i mišljenja o proizvodu. Ukoliko je potrebno, u ovoj fazi moguće je

napraviti prepravke na proizvodu tamo gde je to potrebno.

6. Proizvodnja

Ukoliko je sve dobro prošlo u fazi testiranja, kreće se u punu proizvodnju, budući da bi

u ovoj fazi uspeh proizvoda trebao biti gotovo zagarantovan (barem pokriće troškova).

7. Prodaja i plasiranje na tržište

Završna faza razvoja proizvoda je zapravo njegovo plasiranje na tržište. U nju spada i

reklamiranje i osiguravanje distributivne mreže do ciljanih tržišnih grupa.

Iako u ovih sedam faza nije navedeno, nakon plasiranja proizvoda na tržište,

kompanija se mora pobrinuti i za održavanje proizvoda.

U užem smislu, faze razvoja proizvoda su: planiranje, koncipiranje, projektovanje,

detaljisanje, ispitivanje i dorada, pa priprema proizvodnje, što je ilustrovano na slici 1.


15

Slika 5 Faze razvoja proizvoda

Od svih navedenih faza razvoja proizvoda, razvoj se može takođe shvatiti u najužem

smisli kao "Faza 2" na slici, tj projektovanje. Odluke u fazi projektovanja utiču na sve

ostale faze životnog ciklusa proizvoda, tj razvoja, te imaju velik uticaj na troškove u

proizvodnji posebno novog proizvoda, što je ilustrovano na Slika 5, prema [8].


16

Slika 6 Uticaj razvoja na pove ćanje troškova [8]

Kao što je iz Slika 6 vidljivo, faza razvoja (projektovanja) može znatno da poveća

ukupne troškove proizvoda, a dokumenti za praćenje toka analize i odlučivanja, koji su cilj

ovog rada, u tom smislu su od velikog značaja. Njihov cilj je da olakša i ubrza fazu

projektovanja, što za uzrok ima smanjeno vreme razvoja, a na kraju i veći profit. U

nastavku je bliže pojašnjeno što je to projektovanje, kao faza razvoja proizvoda.

0

25

50

75

100

projektovanje i razvojplaniranje procesanabavkaproizvodnjaprodaja, administracija

Uzrokovani troškovi

Udeo troškova


17

3.2 PROJEKTOVANJE

Ukratko,projektovanje se može sažeti kao skup procesa i aktivnosti potrebnih da se

donese odluka o izgledu i obliku proizvoda, s obzirom na njegovu funkciju. Ipak

projektovanje je mnogo komplikovaniji proces nego što je to prethodno prikazano.

Projektovanje se tako može opisati i kao pretvaranje unapred postavljenih zahteva u

konkretno, tehnološki izvodljivo rešenje. Potrebno je potpuno definisati i opisati proizvod,

koji će imati zadata svojstva, zadovoljavati postavljene želje i ispunjavati željene funkcije.

U prvom redu, projektovanje je prema [11], proces prerade i generisanja informacija

koje na osnovu ulaznih zahteva definišu i opisuju proizvod. Konstrukcijski proces često je

sinteza od pre poznatih elemenata u novu celinu sa novim određenim svojstvima, što

zahteva od projektanta kreativan i snalažljiv rad. Ipak, projektovanje nije uvek sinteza

postojećih, poznatih elemenata, već je i osmišljavanje potpuno novih elemenata, za

potrebe razvoja novih proizvoda, što zahteva veliko iskustvo i znanje projektanta, kako bi

se što brže mogao prilagoditi novoj situaciji. Zbog ovakvih situacija, projektovanje je

gotovo uvek konstantni proces učenja.

Kako se gotovo svaki projektni zadatak može rešiti na više načina, usklađivanje

zahteva za željenim svojstvima i oblikom proizvoda može se pokazati kao dugotrajan i

zahtevan proces. Tako se svaki proces projektovanja može raščlaniti na više faza, koje se

iterativno ponavljaju, ukoliko se javi potreba, kao što je prikazano na Slika 7.


18

Slika 7 Faze projektovanja [11]

U svakoj fazi prikazanoj na slici (Slika 7) moguće je beležiti tok analize i odlučivanja,

čime se eventualne greške i loša rešenja mnogo brže prepoznaju, te se tako i problemi

brže rešavaju. Ovakav zabeležen tok analize može se ponovo iskoristiti u slučajevima

izrade sličnog proizvoda, ili za učenje novih članova projektnog tima.


19

Budući da su vrste projektovanja prema [5]:

• Prvobitno projektovanje - novi koncept koji nikada nije postojao;

• Ponovljeno projektovanje - biranje između postojećih normiranih delova;

• Rekonstruisanje - menjanje oblika;

• Varijantno projektovanje - menjanje postojećeg dela, ali zadržavanje

originalnog koncepta;

• Prilagođeno projektovanje - prilagođavanje poznatog rešenja za novi

zadatak, korišćenje zapisanog toka analize prethodnih procesa

projektovanja moglo bi se pokazati od velike koristi.


20

3.3 SREDSTVA I ALATI ZA REŠAVANJE PROBLEMA

PROJEKTOVANJA

Projektovanje za proizvodnju predstavlja kompleksan i dug proces koji zahteva

značajno ulaganje rada i vremena. U opštem slučaju, projektovanje proizvoda predstavlja

niz aktivnosti kao što su: definisanje funkcije cilja i ograničenja, oblikovanje konceptualnog

rešenja, izrada proračuna, modeliranje, projektovanje, mehanička i simulaciona analiza,

itd.

Projektant, pri tome, mora na što efikasniji i racionalniji način doći do željenog

modela uz zadovoljenje funkcionalnosti sistema, njegove cene, estetskog izgleda i

bezbednosti pri rukovanju.

Projektovati mašinski sistem, znači oblikovati i prezentirati njegov model u

odabranom prostoru za unapred zadatu funkciju cilja i datu strukturu ograničenja [12].

Tehni čki crteži su osnovna sredstva komunikacije me đu inženjerima

Slika 8 Ru čno nacrtan tehni čki crtež


21

Problem se javlja kada se postupak

projekovanja odvija ručno. Projektanti

koriste papir, olovke, rapidografe, lenjire,

uglomere… za kreiranje skica, modela.

Nedostaci ovog načina su smanjena

preciznost, odnosno kvalitet izrađene

dokumentacije; dugo vreme neophodno

za izradu dokumentacije, odnosno

konstruisanje; nemogućnost korigovanja

postojećih crteža i dokumenata; problem

skladištenja tehničke dokumentacije; dokumentacija izrađena ručnim postupcima

povećava cenu koštanja izrade tehničke dokumentacije a ona utiče na povećanje cene

koštanja proizvoda što naravno uvek težimo da izbegnemo. Ručni postupci projektovanja

imaju mnogo nedostataka i danas se smatraju nepodobnim za rad projektanata [13].

Problem može nastati i kod računarskog projektovanja, ali ti problemi su neuporedivo

manji i zanemarljivi u odnosu na manuelni način projektovanja jer su izgledi za njihovo

rešavanje realni i izvesni u skorijoj budućnosti. Jedan od problema, zapravo bolje reći

prepreka, je odabir softvera, jer postoje razni softveri koje inženjeri koriste u svom radu.

Nije problem nego prepreka zbog toga što je prednost mnogo veća, konkurencija razvija

proizvodnju a to znači sve kompletnije i jednostavnije softvere za upotrebu. Prepreke

upotrebe različitih softvera neki proizvođači softvera su rešili tako što programi podržavaju

jedni druge, rad u jednom može se učitati u drugom i izvoditi promene i obrnuto. Problemi

koji se javljaju računarskim projektovanjem biće sve više elimisani razvojem novijih

softvera i novih verzija softvera za inženjersko projektovanje [13].

Cilj projektovanja je doći do rešenja sa minimalnim ulaganjem rada i vremena a da

pri tom to rešenje zadovolji funkcionalnost, estetiku i bezbednosne kriterijume. Cilj

proističe iz problema, zapravo svrha cilja je izbeći probleme a izbeći ćemo ih

automatizacijom inženjerskih poslova. Automatizacija inženjerskih poslova podrazumeva

CIM 4 koncept. CIM koncept između ostalog podrazumeva i CAD/CAM “računarom

podržano projektovanje i proizvodnja”. Računarsko projektovanje predstavlja potpunu

automatizaciju manuelnog projektovanja [13].

4CIM (Computer Integrated Manufacturing) = integrisanje pripreme i proizvodnje pomoću računara


22

U okviru automatizovanog projektantskog radnog mesta danas je moguće obaviti

celokupan proces projektovanja od razvoja koncepcijskog modela objekta (proizvoda) do

izrade i arhiviranja projektne dokumentacije što rezultira skraćenjem vremena trajanja

procesa do nekoliko desetina puta, kao i smanjenjem troškova izvođenja procesa u

približno istim okvirima. Pored toga, kvalitet rezultata procesa je, po pravilu, povišen u

odnosu na manuelno projektovanje, a rad na projektantskim poslovima i zadacima se

maksimalno humanizuje [12].

Kvalitet rezultata projektovanja treba posmatrati kao više dimenzionalnu funkciju, a

najveći broj dimenzija kvaliteta u uslovima automatizovanog projektovanja ima višu

vrednost nego u uslovima manuelnih postupaka rada [12]:

� tačnost modela je redovno viša,

� jasnoća i preglednost grafičkih modela je viša zbog mogućnosti kolor

prezentacije kao i zbog mogućnosti zumiranja nejasnih detalja,

� broj kopija dokumenata kojim se model prezentira nije ograničen, a pri

tome je kvalitet kopija uvek isti,

� estetski dojam prezentacije modela je bar jednak, a obično je i bolji nego

u uslovima ručnog projektovanja.

CAD softver obuhvata niz nezavisnih paketa programa za kreiranje

dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih površinski orijentisanih modela sa pratećim

modulima za grafičku i alfanumeričku interpretaciju geometrijskih elemenata, njihovo

povezivanje i memorisanje u bazu podataka, dimenzionisanje, pozicioniranje i izradu

grafičke dokumentacije. U softver za modeliranje spadaju i paketi programa za kreiranje

zapreminskih – Solid modela koji omogućuju analize kinematskih karakteristika sistema

kao i proračun parametara sistema. Posebni paketi programa omogućuju analizu dinamike

mašinskih sistema, analizirajući parametre sastavnih delova sistema, kao i proračun

konstrukcija metodom konačnih elemenata, simulaciju i druge analize koje definišu

dodatne karakteristike mašinskog sistema. Danas se CAD sistemi mogu instalirati na

različite hardvere i operativne sisteme [13].

Rad na sistemima za automatizovano projektovanje je redovno praćen visokim

stepenom zadovoljstva učesnika u procesu rada jer primena sredstava informacione

tehnologije može i oslobađa projektanta zamornih i ponavljajućih poslova kakvi su

računanje, crtanje i sl. [12].


23

3.4 MODELOVANJE U PROGRAMSKOM REŠENJU Solid Edge

Solid Edge je programsko rešenje za parametarsko, solid modeliranje delova i

sklopova. Parametarsko modeliranje omogućuje da se geometrijski model definiše

skupom geometrijskih i dimenzionih parametara. Parametri predstavljaju promenljive

veličine i svojim trenutnim vrednostima potpuno opisuju geometriju dela. Geometrijski

parametri, pri tome, predstavljaju geometrijska ograničenja na modelu (paralelnost,

normalnost...), dok su dimenzioni parametri dimenzije na modelu (dužine, prečnici,

radijusi, uglovi...).

Slika 9 Prikaz interfejsa Solid Edge

Poglavlje 4: Projektovanje za izvrsnost

24

4. PROJEKTOVANJE ZA IZVRSNOST –DFX (Design For eXcelle nce)

4.1 TEHNIKE PROJEKTOVANJA U OKVIRU PLM ALATA

Postoji široka gama tehnika za projektovanje prema [14]:

1. QFD - Quality Function Deployment je put za identifikaciju zahteva kupaca u cilju generisanja čistih inženjerskih specifikacija kojima se minimizuju gubici i neophodne izmene na proizvodima.

2. TRIZ je ruska metodologija koja se prvenstveno koristi za identifikaciju fizičkih radnih principa da bi se rešili tehnički problemi pronalaženjem skrivenih kontradiktornosti u problemu.

3. DFX - Design For "X" uključuje skup inicijativa usmerenih ka smanjenju cene proizvoda i poboljšanju njegovog kvaliteta, u ranim fazama projektovanja.

Sve gore navedene tehnike mogu biti integrisane u PLM alate, da bi se, na neki način, generisali i specifikovali projekti, npr. integracijom ekspertnih sistema i CAD softvera.

4.2 PROJEKTOVANJE ZA IZVRSNOST - DFX (Design For eX cellence)

Da bi se u procesu razvoja proizvoda predložena rešenja od strane učesnika u

razvojnom procesu mogla upoređivati, potrebno je definisati relevantne parametre vezane

za proces integralnog razvoja proizvoda, na osnovu kojih se mogu odrediti kriterijumi

odlučivanja prilikom procesa prihvatanja predloženih rešenja [14].

Da bi se definisali relevantni parametri potrebno je izvršiti analizu postojećih DFX

alata. U ovom radu biće potrebno definisati relevantne parametre DFA, DFM i DFE alata.

Relevantni parametri moraju biti izvedeni uz poštovanje pretpostavki vezanih za

primarni cilj integralnog razvoja proizvoda (integraciju, istovremenost, standardizaciju, IIS),

kako bi različiti postupci optimizacije u procesu integralnog razvoja proizvoda bili

međusobno usklađeni. Na ovaj način se obezbeđuje povezanost različitih DFX alata u

okviru šireg koncepta integralne IIS-DFX platforme [14].


25

Osnovna karakteristika platforme je zajednička informaciona baza u kojoj započinje i

teče proces integralnog razvoja proizvoda. Ona sadrži informacije o:

o Postavljenim projektnim podacima;

o Proizvodnom sistemu i okruženju;

o Jedinstvenom geometrijskom modelu proizvoda;

te ostalim informacijama koje su potrebne tokom razvoja proizvoda.

U skladu sa navedenim, IIS-DFX alati u okviru integralne platforme preuzimaju iz

zajedničke informacione baze potrebne podatke, obrađuju ih kroz razvijene postupke i

predaju povratni izveštaj sa predlozima za izmene konstrukcije proizvoda. Integralna

platforma objedinjuje dostavljene predloge za izmene od strane učesnika, usaglašava ih i

pomiruje prisutne suprotnosti [14].


26

4.2.1 Koncept integralne IIS-DFX platforme primenje ne na DFA alatu

Slika 10 Koncept integralne IIS-DFX platforme prime njene na DFA alatu [14]


27

Uporednom analizom postojećih DFA alata može se zaključiti da sve metode imaju

isti osnovni cilj prema [14]:

� Smanjenje broja delova;

� Pojednostavljenje montažnih operacija;

� Redukovanje vremena montaže;

� Redukovanje troškova montaže.

Da bi se utvrdili relevantni pokazatelji pogodnosti, odnosno relevantni parametri za

montažu, potrebno je izvršiti detaljnu analizu uticaja karakteristika proizvodnog programa,

strukture proizvoda i fizičkih svojstava delova na tehnološke strukture u montaži.


28

4.2.2 Koncept integralne IIS-DFX platforme primenje ne na DFM alatu

Slika 11 Koncept integralne IIS-DFX platforme prime njene na DFM alatu [14]


29

Uporednom analizom postojećih DFM alata može se zaključiti da sve metode imaju

isti osnovni cilj prema [14]:

� Smanjenje broja delova;

� Povišenje stepena standardizacije;

� Pojednostavljenje operacije izrade;

� Redukovanje vremena izrade;

� Redukovanje troškova izrade.


30

4.2.3 Koncept integralne IIS-DFX platforme primenje ne na DFE alatu

Slika 12 Koncept integralne IIS-DFX platforme prime njene na DFE alatu [15]

Projektovanje pogodno za zaštitu životne sredine DFE je postupak za sistematsko

uključivanje faktora koji utiču na životnu sredinu u procesu razvoja proizvoda.

Alati za ocenjivanje pogodnosti proizvoda u odnosu na uticaj na životnu sredinu

omogućuju, da se u ranoj fazi razvoja proizvoda u njega uključe uticajni faktori vezani za

zaštitu životne sredine. Uključivanje faktora vezanih za zaštitu životne sredine može


31

smanjiti nepotrebnu upotrebu materijala, količinu otpada, može poboljšati proizvod,

umanjiti odgovornost kompanije za proizvod u budućnosti, itd. [14].

Upotreba DFE kod potrošača ukazuje na svest proizvođača o potrebi za zaštitom

životne sredine te na taj način može da dovede do poboljšane pozicije preduzeća na

tržištu. Period razvoja proizvoda je tačka na kojoj se na najbolji način može uticati na

zaštitu životne sredine. To je period kada se donose odluke o tipu upotrebljenih resursa, te

o proizvodnom procesu koji će biti upotrebljen. Ove odluke u velikoj meri određuju kasnije

tokove otpada, odnosno uticaja na životnu sredinu. Kada je razvoj proizvoda završen,

uticaj proizvoda na životnu sredinu je u velikoj meri određen i nepromenljiv. Rezultat

uključivanja DFE analize u proces razvoja proizvoda može dovesti do visokokvalitetnog

proizvoda, koji uzima u obzir uticajne faktore vezane za zaštitu životne sredine, te na taj

način proizvod postaje konkurentniji na tržištu [14].

Uporednom analizom postojećih DFE alata, može se zaključiti da uključivanje DFE

analize u proces razvoja proizvoda ima isti osnovni cilj prema [14]:

� Skraćene vremenske cikluse;

� Umanjene troškove;

� Poboljšane proizvode;

� Umanjene probleme vezane za zakonsku regulativu;

� Umanjenu odgovornost preduzeća u budućnosti;

� Poboljšanu poziciju na tržištu;

� PoboIjšane karakteristike vezane za zaštitu životne sredine,

DFE ima tri jedinstvene karakteristike:

� Celokupan životni ciklus proizvoda je uključen u analizu;

� Trenutak primene DFE analize je u početnoj fazi razvoja proizvoda;

� Odluke se donose koristeći vrednosti koje su usklađene sa industrijskim

ekološkim standardima, ili drugim propisima.


32

4.3 PODRŠKA DFX PROCESU

U cilju optimizacije podrške DFX procesa, razvijen je model prenosa podataka koji

ima za cilj da pruži informacije o celom životnom ciklusu proizvoda, uspostavljanjem

mehanizama za generisanje DFX znanja i njihovog sistematskog raspoređivanja. Za

opisivanje modela podataka koristi se jedinstveni jezik za modeliranje UML 5 . On se

fokusira na građenje manjih grupa modela, kao i atributa koji opisuju osnovne osobine

modela i asocijacije koje ilustruju njihove veze. Potreban je određeni stepen apstrakcije

kako bi model podataka bio u stanju da zastupa potrebe različitih industrijskih sektora [16].

U cilju ispunjenja pristupa orijentisanom ka proizvodu, uvedene su grupe koje

opisuju vrste i tipove proizvoda. Vrste proizvoda uglavnom sadrže informacije vezane za

razvoj proizvoda od početka životnog ciklusa proizvoda (BOL6) uključujući i sastavnicu

proizvoda (BOM7), CAD modele, različite verzije modela, materijale, itd. Oni se odlikuju

jedinstvenim identifikacionim brojem. Takođe moguće je praćenje razvoja modela. Podaci

prikupljeni tokom korišćenja proizvoda mogu biti povezani za proizvod. Model podataka

omogućava opis glavnih događaja tokom životnog ciklusa proizvoda, uključujući detalje o

obavljenim aktivnostima [16].

4.3.1 Unapre đenje PLM sistema

Prema modelu za upravljanje znanjem i podacima (PDKM8) razvijen je sistem za

unapređenje komercijalnog PLM sistema. PDKM sistem ima za cilj integraciju i

sistematsko upravljanje podacima iz svih faza životnog ciklusa proizvoda. Osnovni cilj

jeste integracija podataka čitavog životnog ciklusa proizvoda iz svih njegovih faza i

mogućnost analize na osnovu integrisanih podataka, kao i mogućnost poboljšanja

operativnog poslovanja uz kompletan uvid u podatke o proizvodu [16].

PDKM je sistem koji je orijentisan ka proizvodu sa odgovarajućom analizom oblasti,

okoline i dijagnostifikovanim podacima koji su predstavljeni razvojnim inženjerima na

različite načine (npr. sakupljanje određenih podataka prema tipu proizvoda ili prosek

tokom određenog vremenskog perioda). Informacije o pouzdanosti indeksa, kao što su

5 Unifield Modelling Language

6 Beginning of Life

7 Bill of Materials

8 Product Data and Knowledge Management


33

stope neuspeha i srednje vreme otkaza sistema, koje su u razmatranju, dostupne su preko

PDKM sistema. On takođe omogućava praćenje korektivnih i preventivnih mera koje se

primenjuju na proizvode i uvid u međusobni odnos uzroka otkrivenih grešaka [16].

PDKM sistem omogućava projektantima proces donošenja odluka kako bi se

znanja iz potrebne oblasti transformisala u DFX znanja. Zbog jednostavnog pristupa

informacijama i njenog jasnog opisa, proces odlučivanja je ubrzan. Rezultati procesa

generisanja znanja čuvaju se u skladu sa unapred definisanom strukturom čuvanja

podataka. Tako PDKM omogućava dizajn nove generacije proizvoda i zatvaranje kruga

između faze upotrebe i dizajna. PDKM omogućava integraciju data mining alata kao bi se

olakšala analiza velike količine podataka. Ovim pristupom se omogućava ograničen fokus

ispitivanja i olakšava identifikacija informativnih skupova podataka. Pored svega, PDKM

sistem proširuje oblast konfigurisanja izvan zadatih granica u fazi razvoja i proizvodnje.

Inženjeri razvoja imaju mogućnost da preuzimaju poslednju varijantu svih delova

proizvoda u određenom trenutku u toku životnog ciklusa proizvoda. Svi podaci koji se

nalaze u sistemu mogu da se integrišu u Workflow, npr. izmena nekih komponenti [16].

4.4 INFORMACIONI SISTEMI ZA UPRAVLJANJE TOKOM IZVRŠ ENJA

AKTIVNOSTI (WMS - Workflow Management Systems )

Workflow je termin koji se koristi za opisivanje zadataka, proceduralnih koraka,

uključenih ljudi ili organizacija, potrebnog ulaza (input) i izlaza (output) informacija i alata

potrebnih za svaki korak u poslovnom procesu. Workflow pristup analiziranju i upravljanju

poslovnim procesom se može povezati sa objektno-orijentisanim programiranjem, koje ima

tendenciju da se fokusira na dokumente i podatke. Uopšte,WorkflowManagement se

fokusira na procese pre nego na dokumenta. Workflow Engine je komponenta u Workflow

automatizovanom programu koja zna sve procedure, korake u proceduri i pravila za svaki

korak.Workflow engine određuje da li je proces za prelazak na sledeći korak [17].


34

Slika 13 Workflow kontrola zadataka [18]

WMS dozvoljava organizacijama da definišu I kontrolišu različite aktivnosti povezane

sa poslovnim procesom. Pored toga mnogi menadžment sistemi takođe dozvoljavaju

mogućnost za merenje i analizu izvršenja procesa tako da se mogu ostvariti stalna

poboljšanja. Ova poboljšanja mogu biti kratkoročna (npr. preraspodela zadataka kako bi

se poboljšala ravnoteža opterećenosti poslom u svakom trenutku) ili dugoročna (npr.

definisanje etape Workflow procesa kako bi se izbegao nedostatak vremena u

budućnosti). Većina Workflow sistema se može integrisati sa drugim sistemima u

organizacijama: document menagement sistemima, bazama podataka, e-maila, office

automation products, sistemima geografskih informacija itd. Ovo integrisanje omogućava

takvu strukturu procesa koja povezuje veliki broj sistema koji su inače nezavisni. Ovaj

sistem može da obezbedi metode za organizovanje dokumenata iz različitih dokumenata

[19].


35

Slika 14 Dijagram Konekcionog Menadzmenta Toka Proc esa Preko Aplikacija

4.4.1 Karakteristike WMS-a

WMS je sistem nadgledanja protoka informacija, dokumenata i zadataka od strane

jednog zaposlenog ili mašine ka drugom u okviru jednog posla. Poštovanjem pravila WMS

svaki od zaposlenih ili mašina treba da prosledi posao dalje na osnovu unapred određene

procedure. Kako tehnologija napreduje veliki deo WMS je postao automatizovan i koristi

specijalne softvere kako bi ubrzao i olakšao procese. WMS je važna komponenta u

obavljanju poslova (procesa) iz više razloga. Najveća prednost WMS-a je poboljšanje

efikasnosti u okviru nekog posla. Automatizovanjem mnogih procesa i utvrđivanjem

procedura koje se poštuju, eliminišu se nepotrebni koraci i svaki član tima je potpuno

svestan svoje odgovornosti. WMS takođe olakšava praćenje učinka mašina i računara.

Kada dođe do prekida u sistemu(kada je karika u lancu prekinuta) lako je otkriti problem,

samo je potrebno vratiti se i utvrditi gde se to desilo. WMS poboljšava usluge

potrošača.Obezbeđujući uvek isti kvalitet usluga. WMS dozvoljava potrošaču da bude

uključen u čitav proces i da blagovremeno dobije odgovore na sva postavljena pitanja.

Zauzvrat ovo povećava profit kompanije "Zadovoljni potrošači se vraćaju" [20].


36

Osobine WMS-a prema [21]:

1. Alat za definisanje procesa

Grafički ili tekstualni alat,za definisanje poslovnih procesa. Svaka aktivnost u

okviru procesa je povezana sa osobom ili računarskom aplikacijom.

Određuju se pravila o tome kako aktivnosti napreduju preko Workflow-a i

kako kontrolisati svaku aktivnost. Neki WS dozvoljavaju dinamične promene

u poslovnom procesu koje sprovode radnici sa velikim poznavanjem

administrativnih poslova.

2. Simulacija, prototip i pilot

Neki sistemi dozvoljavaju Workflow simulaciju ili kreiranje pilot ili prototip

verzija određenog Workflow-a pre nego što on krene u proizvodnju.

3. Inicijalizacija zadataka i kontrola

Gore definisan poslovni proces (misli se na sliku 14) je iniciran, a

odgovarajući ljudski i informacioni resursi programirani i angažovani da

završe svaku aktivnost dok se proces obavlja.

4. Odluke zasnovane na pravilima

Donose se pravila za svaki korak koji određuje kako podaci koji su u vezi sa

Workflow treba da budu obrađeni, usmereni, praćeni i kontrolisani. Npr:jedno

pravilo može da generiše mail obaveštenja kada su uslovi ispunjeni, drugo

pravilo može da implementira usmeravanje dokumenata i zadataka

zasnovanih na sadržaj polja. Opet treće pravilo bi moglo da ostvari određene

aplikacije za pregled podataka.

5. Usmeravanje dokumenata

U jednostavnim sistemima ovo se može izvršiti prebacivanjem fajla ili foldera

od jednog korisnika do drugog. U razvijenim sistemima to se može postići

proverom dokumenata van centralne arhive podataka. Oba ova sistema

dozvoljavaju označavanje problematičnih dokumenata stoga da svaka osoba

u procesu može dodati svoj komentar bez oštećenja originalnog dokumenta.


37

6. Obrada podataka

Dozvoljavaju radnicima(korisnicima) da kreiraju, ažuriraju i pregledaju

podatke i dokumenta.

7. Radne liste

Dozvoljavaju svakom radniku da vidi rok izvršenja svojih tekućih zadataka,

prioritete . . . Ovi sistemi analiziraju na kom je sistemu izvršenje posla i

koliko dugo treba da traje svaki od procesa.

8. Automatizacija posla

Izvršavanje određenih zadataka: pisanje pisama, obaveštenja putem mejla

itd.

9. Obaveštenja o procesu

Osoba i/ili menadžeri se mogu obavestiti kada se dese određene promene

na poslu, kada se povećava obim posla itd.

10. Distribucija liste za poruke/mejlove

Distribucione liste se mogu napraviti za slanje trenutnih poruka između

zaposlenih.

11. Monitoring procesa

Sistem može da obezbedi vredne informacije o trenutnom poslu, budućem

poslu, mogućim problemima, propuštenim rokovima.

12. Pristup informacijama preko interneta

Neki sistemi omogućavaju protok i dostavljanje informacija preko web

modula udaljenim potrošačima, nabavljačima, saradnicima i osoblju.

13. Praćenje i lociranje aktivnosti

Informacije o svakom koraku se mogu arhivirati. Ovo može da uključi stvari

ili podatke, vreme početka ili završetka posla, osobe zadužene za zadatke i

ključna mesta. Ove informacije se kasnije mogu koristiti za analiziranje

procesa ili obezbeđivanje dokaza da su određeni zadaci zaista bili izvršeni.

14. Administracija i obezbe đenje

Određeni broj f-ja sa obično obezbeđuje kako bi se indentifikovali učesnici i

njihova odgovarajuća zaduženja.

Poglavlje 5: Primena PLM sistema

38

5. PRIMENA PLM SISTEMA

5.1 UPRAVLJANJE PODACIMA I INFORMACIJAMA O PROIZVOD U

Kada su jednom podaci o proizvodu sakupljeni, sledeći korak je sastaviti ih u PLM

sistem, u cilju odgovarajućeg baratanja i snabdevanja projektanta podacima, na najbolji

mogući način. Ipak, prema predloženoj metodologiji u primeni PLM-a postoje neki zadaci

koji se prvo moraju izvršiti, kao što je definisanje životnog ciklusa vage VK MEH/-,

definisanje PLM aktera i organizovanje sakupljanja informacija o proizvodu.

Slika 15 Ilustracija životnog ciklusa vage


39

Vaga VK MEH/- ima šest faza u svom životnom ciklusu (Slika 15). Prva je projektni

plan koji sadrži sve projekcije za budućnost, definiciju zadataka, definiciju izvora, plan

organizacije, itd. Druga faza je redizajn proizvoda, koji uključuje poslednju analizu delova i

poboljšanje proizvoda. Treća faza se odnosi na projektovanje proizvodnih procesa. Četvrta

faza odgovara marketinškim pitanjima gde se sprovodi istraživanje javnosti i sponzora.

Sledeća faza je održavanje, u smislu da se vaga pušta u upotrebu od strane kupaca pa će

tom prilikom prirodno biti potrebno održavanje, i na kraju, kada vaga prestane da

funkcioniše, mora se odstraniti iz upotrebe i/ili reciklirati [1].

5.1.1 Primena PLM sistema

U ovom radu kao komercijalni softver koji je nosio PLM korišćen je Teamcenter

(Rich Client interfejs ). Teamcenter je korišćen za upravljanje informacija o proizvodu,

tokom celokupnog životnog ciklusa vage.

Da bi se započelo sa upotrebom Teamcenter-a neophodno je kreirati sajt za pristup

korisnika, nakon čega treba kreirati i kastumizovati korisnike. Teamcenter omogućava tri

vrste korisnika:

1. Čitač - može samo gledati i čitati informacije (read-only).

2. Saradnik - može dodavati sadržaj postojećim dokumentima biblioteke.

3. Administrator - ima punu kontrolu nad radom.


40

5.1.2 Definisanje PLM u česnika

Kada je životni ciklus vage definisan, neophodno je definisati i ko su akteri svake

faze, da bi se utvrdilo koja vrsta informacija koja se generiše od svakog od njih.

ŽIV

OT

NI V

EK

VA

GE

VK

ME

H/-

Faze Učesnik Uloga

Plan projekta MP Menadžer projekta

IK Glavni inženjer - konstruktor

Redizajn proizvoda

DFA analitičar Stručnjak za montažu

DFM analitičar Stručnjak za proizvodnju

DFE analitičar Stručnjak za uticaj na okolinu

Projektovanje procesa

proizvodnje Mašinski inženjer

Projektovanje za

proizvodljivost

Marketing - Plasiranje proizvoda na

tržište

Održavanje Mašinski inženjer Projektovanje za

proizvodljivost

Recikliranje i

prestanak upotrebe Mašinski inženjer

Projektovanje za

proizvodljivost

U ovom radu bi će prikazan tok informacija kroz prve dve faze.


41

5.2 PREGLED INFORMACIJA VEZANIH ZA PROIZVODNI SISTE M I

OKRUŽENJE

5.2.1 Informacije vezane za DFA analizu

Pretpostavlja se da je proizvodni sistem za montažu ograničen na mogućnost izvođenja ručnomehanizovane montaže.

Informacije vezane za proizvodni sistem i okruženje su dati tabelarno (Tabela 1) [1].

Tabela 1 Informacije vezane za proizvodni sistem i okruženje za ru čnomehanizovanu montažu

Redni broj Oznaka Objašnjenje Vrednost

1. CRM Prosečna cena ručnomehanizovanog radnog mesta [din] 50000

2. Te Period amortizacije [godina] 5

3. Ke Stepen iskorišćenja sistema 0.8

4. BP Bruto plata radnika na godišnjem nivou [din/god] 400000

5. Q Godišnja količina proizvoda 100000

6. Qs Veličina lansirane serije 10000

7. RD Broj radnih dana u godini 250

8. RS Broj radnih smena u danu 1

9. RSS Broj radnih sati u smeni 8


42

5.2.2 Informacije vezane za DFM analizu

Pretpostavlja se da proizvodni sistem za izradu omogućuje izradu na univerzalnim alatnim mašinama, mašinama za izradu plastike livenjem pod pritiskom, mašinama za izradu deformisanjem (ekscentar i hidraulične prese) i ručnu izradu.

Informacije vezane za proizvodni sistem i okruženje su dati tabelarno (Tabela 2) [1].

Tabela 2 Informacije vezane za proizvodni sistem i okruženje za izradu

Redni broj

Oznaka Objašnjenje Vrednost

1. CSB Prosečna cena stone bušilice [din] 100000

2. CUS Prosečna cena univerzalnog struga [din] 1000000

3. CUG Prosečna cena univerzalne glodalice [din] 2000000

4. CMUB Prosečna cena manje mašine za livenje plastike pod pritiskom [din] 700000

5. CSUB Prosečna cena srednje mašine za livenje plastike pod pritiskom [din] 1200000

6. CVUB Prosečna cena veće mašine za livenje plastike pod pritiskom [din] 2000000

7. CEP10 Prosečna cena ekscentar prese od 10t [din] 200000





12. CHP100 Prosečna cena hidraulične prese od 10t [din] 1500000

13. Te Period amortizacije [godina] 5

14. Ke Stepen iskorišćenja sistema 0.8

15. BPK Bruto plata kvalifikovanog radnika na godišnjem nivou [din/god] 600000

16. BP Bruto plata radnika na godišnjem nivou [din/god] 400000

17. Q Godišnja količina proizvoda 100000

18. Qs Veličina lansirane serije 10000

19. RD Broj radnih dana u godini 250

20. RS Broj radnih smena u danu 1

21. RSS Broj radnih sati u smeni 8

22. NČ Norma čas izrade alata [din] 1500


43

5.2.3 Informacije vezane za jedinstveni geometrijsk i model

Eksplodirani prikaz reprezentantnog proizvoda je prikazan na slici (Slika 16).

Slika 16 Eksplozivna šema proizvoda [1]


44

Tabela 3 Sastavnica proizvoda VK MEH/-

Pozicija Koli čina Naziv dela Materijal Standar

d Opis

1 1 ZUPCANIK POLIAMID 6 ODLIVAK

2 1 VEZNA PLOCA C0147 P3 JUS C.B4.112 PL 1.5

3 1 SKALA C0147 HT30 JUS C.B3.530

TR 200x0.28 (ALTERNATIVA PL 0.5 JUS C.C4.020)

4 1 VIJAK A 2.9x9.5 A3E

JUS M.B1.465

5 1 KARIKA POLUGA C0146 P3M JUS C.B4.112

PL 0.8

6 1 KARIKA POLUGA ZA SKLOP DESNO

C0147 P3M JUS C.B4.112

PL 0.8

7 1 PLOCICA ZA REGULACIJU

C0147 P3 JUS C.B4.112

PL 2

8 1 VIJAK M6x35 JUS M.B1.103

9 1 ZUPCASTA LETVA C0147 P3 JUS C.B4.112

PL 0.8

10 2 POLUGA KRACA C0147 P3M JUS C.B4.113

PL 2.5

11 1 OSOVINICA C0370 JUS C.B6.110 ZICA 2

12 1 POKLOPAC C0147 P3M JUS C.B4.113

PL 1

13 1 RADNA OPRUGA ZICA

14 1 NOSAC SKALE HIPOLEN-MA 320 T

ODLIVAK POLIPROPILEN PUNJENI

15 1 OPRUGA ZICA

16 1 KLACKALICA C0147 P3M JUS C.B4.113

PL 1

17 1 KUCISTE C0147 P3 JUS C.B4.112

PL 0.8

18 1 GAZISTE DUNAV 504/A

19 4 NOGICA PVC MEKI ODLIVAK

20 1 PLOCICA C0147 P3 JUS C.B4.112

PL 0.8

21 2 ZATEZNA OPRUGA

ZICA

22 1 PROZOR POLISTIREN ODLIVAK

23 1 ZAKIVAK C0545.3 JUS C.B3.021

OK6

24 4 PRITISKIVAC C0147 P3 JUS C.B4.112

PL 1.5

25 2 POLUGA DUZA C0147 P3M JUS C.B4.113

PL 2.5

26 4 OSLONI NOZ C0147 P3 JUS C.B4.112 PL 1.5


45

5.3 DEFINISANJE ZAHTEVA KOJE TREBA DA ZADOVOLJI PRO IZVOD

5.3.1 Zahtevi kupaca

Zahteve kupaca prikazuje Tabela 4 , oni su obezbeđeni većinom od kupaca proizvoda [1].

Tabela 4 Zahtevi kupaca

Kategorija kvaliteta Zahtevi kupaca

Performanse

- tačno merenje telesne težine čoveka

- precizno merenje telesne težine čoveka

- brzo merenje telesne težine čoveka

- zadovoljavajući opseg merenja

Dodatni zahtevi

- jednostavno premeštanje, odnosno podizanje i spuštanje na pod

- mala težina uređaja

- jednostavno merenje telesne težine čoveka (automatsko)

- jednostavno podešavanje uređaja

- lako vrednovanje rezultata merenja (prosto iskazivanje rezultata)

- čitljivo očitavanje rezultata

- niža cena od konkurencije (proizvodi sličnih karakteristika)

- gazište nije hladno na opip

- gazište nije klizavo

Pouzdanost - nema potrebe za održavanjem za vreme životnog ciklusa proizvoda (nezavisno od izvora energije)

Prilago đenost - ne zagađuje životnu sredinu nakon odbacivanja

- bezbedno (nema oštre ivice)

Izdržljivost

- omogućava nekoliko merenja dnevno tokom nekoliko godina

- neosetljivost na udarce

- otporno na koroziju

Servis - proizvod se ne servisira (nema kvara tokom životnog ciklusa proizvoda)

Estetika - četvorougaoni oblik

- jednobojni proizvodi u više boja

Očekivani kvalitet - reputacija fabrike

- niska cena


46

5.3.2 Funkcionalni zahtevi

Postavljeni funkcionalni zahtevi predstavljaju neophodan dokument u procesu integralnog razvoja proizvoda. Oni se baziraju na na osnovu standarda, važećih propisa, iskustva, zahteva kupaca, konkurentskih rešenja, ekonomsko tehnoloških mogućnosti preduzeća, itd [1].

Tabela 5 Postavljeni funkcionalni zahtevi

Osnovni funkcionalni zahtev

Funkcionalni zahtevi

Glagol Imenica Kriterijum

Merenje telesne mase odraslog čoveka

Određivanje telesne mase

obezbediti odgovarajući opseg merenja

12-120kg

obezbediti odgovarajuću pouzdanost merenja

obezbediti odgovarajuću tačnost merenja (klasa tačnosti)

nije za javnu upotrebu

obezbediti odgovarajuću stabilnost merenja

∆=1N

obezbediti odgovarajuću osetljivost merenja

0.5kg

obezbediti odgovarajuću netralnost merenja od mesta merenja (invarijantnost merenja)

radijus=300mm

omogućiti jednostavno merenje automatizovano obezbediti odgovarajuću brzinu

merenja do 5s

obezbediti odgovarajući opseg podešavanja vage

±5kg

omogućiti jednostavno baždarenje ručno ili automatizovano

omogućiti jednostavno očitavanje izmerene telesne mase (način iskazivanja rezultata merenja i udaljenost od mesta očitavanja)

analogno ili digitalno iskazivanje

omogućiti tačnost očitavanja rezultata

veličina iskazivanja veća od 5mm

obezbediti preciznost očitavanja rezultata

1 podela/kg

Konstruktivne karakteristike

obezbediti izdržljivost elemenata ostvariti celovitost konstrukcije obezbediti pogodnost za

pojedinačno i grupno pakovanje

oblik

obezbediti pogodnost za transport oblik obezbediti odgovarajući gabarit

konstrukcije (mnemotehničke karakteristike čoveka)

dimenzije

Eksploatacione karakteristike

obezbediti odgovarajuću nagaznu površinu

omogućiti lako podizanje i spuštanje uređaja

oblik, dimenzije, masa


47

Osnovni funkcionalni zahtev

Funkcionalni zahtevi

Glagol Imenica Kriterijum

omogućiti lako premeštanje uređaja obezbediti upotrebu u sobnim

uslovima 10-30° C

ostvariti odgovarjuću zaštitu od korozije

obezbediti bezbenost korisnika oblik obezbediti nepovređivanje sobnog

poda oblik

obezbediti jednostavno odlaganje oblik obezbediti otpornost na manje

udare

ostvariti nezavisnost od dodatnih izvora energije

Održavanje obezbediti jednostavno održavanje (čišćenje)

obezbediti rad bez servisiranja zamena proizvoda

Pouzdanost obezbediti potreban broj merenja 10000 Kvalitet obezbediti poštovanje standarda

JUS ISO 9001

Estetika stvoriti dopadljiv izgled dizajn (zlatni presek)

Troškovi obezbediti minimalne troškove proizvodnje i montaže

700din

Tehnološki zahtevi

prilagoditi tehnologiju izrade i montaže mogućnostima preduzeća

obezbediti izradu i montažu svih nestandardnih delova u preduzeću


48

5.3.3 Funkcionalna analiza delova

Tabela 6 prikazuje izvršenu funkcionalnu analizu svih delova sa stanovišta postavljenih funkcionalnih zahteva u vidu kratkog opisa funkcije dela [1].

Tabela 6 Funkcionalna analiza delova

Pozicija Naziv dela Opis funkcije dela

1 ZUPCANIK Ostvarenje prenosa linearnog kretanja sa zupčaste letve na nosač skale (obrtno kretanje)

2 VEZNA PLOCA Obezbeđenje pričvršćivanja radne opruge i polužnog sistema i prenosa kretanja opruge

3 SKALA Obezbeđenje očitavanja težine

4 VIJAK A 2.9x9.5 A3E Ostvarenje čvrstog spoja skale, nosača skale i zupčanika

5 KARIKA POLUGA Obezbeđenje zadržavanja konstantnih dužina krakova sistema poluga

6 KARIKA POLUGA ZA SKLOP DESNO

Obezbeđenje zadržavanja konstantnih dužina krakova sistema poluga

7 PLOCICA ZA REGULACIJU Obezbeđenje baždarenja vage i oslanjanja polužnog mehanizma preko radne opruge

8 VIJAK M6x35 Ostvarenje oslanjanja radne opruge

9 ZUPCASTA LETVA Ostvarenje prenosa kretanja klackalice na zupčanik

10 POLUGA KRACA Ostvarenje prenosa sile na dužu polugu

11 OSOVINICA Ostvarenje obrtnog kretanja i fiksiranja klackalice

12 POKLOPAC Obezbeđenje odgovarajuće nagazne površine i zaštite mernog mehanizma

13 RADNA OPRUGA Ostvarenje pretvaranja merene sile u proporcionalno kretanje

14 NOSAC SKALE Obezbeđenje pričvršćivanja skale na zupčanik

15 OPRUGA Obezbeđenje stalnog kontakta (bez zazora) između klackalice i vezne ploče

16 KLACKALICA Ostvarenje prenosa kretanja sa vezne ploče na zupčastu letvu

17 KUCISTE Obezbeđenje smeštanja i zaštite mernog mehanizma

18 GAZISTE Obezbeđenje odgovarajuću nagaznu površinu

19 NOGICA Obezbeđenje oslanjanja konstrukcije na pod

20 PLOCICA Obezbeđenje položaja zupčanika

21 ZATEZNA OPRUGA Obezbeđenje povezivanja konstrukcije u celinu

22 PROZOR Obezbeđenje očitavanja merenih vrednosti sa skale

23 ZAKIVAK Ostvarenje veze između klackalice i zupčaste letve

24 PRITISKIVAC Obezbeđenje prenosa sile sa poklopca na osloni nož

25 POLUGA DUZA Ostvarenje prenosa sile na glavnu oprugu

26 OSLONI NOZ Obezbeđenje zadržavanja konstantnih dužina krakova poluga


49

5.4 IZRADA IDEJNOG PROJEKTA

5.4.1 Aktiviranje faze izrade idejnog projekta vage

Aktiviranjem faze izrade idejnog projekta «Vaga za kupatilo», menadžer projekta pravi

folder "VAGA" u kome se nalazi Item "Osnovne informacije" koji sadrži Item revision-e u kojima su

prikačene potrebne informacije vezane za projekat (Slika 17). Menadžer projekta glavnom

inženjeru-konstruktoru šalje e-mail sa potrebnim zahtevima (Slika 18).

Slika 17 Prikaz foldera "VAGA "


50

Slika 18 Prikaz slanja e-maila konstruktoru

Slika 19 Prikaz mailbox-a konstruktora

Nakon definisanog perioda, konstruktor šalje 3D model menadžeru projekta (Slika 20).


51

Slika 20 Prikaz slanja e-maila menadžeru projekta

Slika 21 Prikaz mailbox-a menadžera projekta


52

5.5 FAZA INICIJALNE ANALIZE

5.5.1 Aktiviranje faze inicijalne analize

Aktiviranjem faze inicijalne analize projekta «Vaga za kupatilo», menadžer projekta u bazi

podataka projekata inicira informacije vezane za delove, podsklopove, odnosno sklopove projekta.

Nakon aktiviranja faze inicijalne analize svi učesnici projekta dobijaju e-mail (Slika 22).

Slika 22 Prikaz slanja e-maila u česnicima

Slika 23 Prikaz mailbox-a u česnika

5.5.2 Inicijalna analiza

U toku faze inicijalne analize učesnici imaju prikaz projekata(folderi) koji omogućava izbor

projekta koji se želi analizirati, prikaz funkcionalnih zahteva, informacija vezanih za proizvodni

sistem i okruženje, kao i drugih objašnjenja vezanih za projekat «Vaga za kupatilo».


53

Slika 24 Prikaz interfejsa potrebnog za inicijalnu analizu

Prikaz 3D modela omogućava pristup sklopu, kao i svim delovima vage za kupatilo. Izbor

delova vrši se čekiranjem praznog kvadratića (na Slika 24 svi delovi su čekirani).


54

5.5.3 Rezultati inicijalne analize

Svaki od učesnika, nakon završetka inicijalne analize, šalje menadžeru projekta e-mail

(Slika 25).

Slika 25 Prikaz slanja e-mai poruke menadžeru proje kta



55

Rezultati inicijalne analize projekta «Vaga za kupatilo» nalaze u dataset-ovima (word fajl)

koje su prikačili DFE, DFA i DFM analitičar, i koji se automatski vide u item revision-u "inicijalna

analiza" (Slika 26).

Slika 27 Prikaz dataset -ova inicijalne analize


56

5.5.3.1 Rezultati DFA, DFM i DFE analize

Rezultati analiza prikazani su tabelarno [1].

Tabela 7 Rezultati DFA analize

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (J

IBD

)

Vre

me

rucn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že [s

]

Tro

skov

i ruc

nom

ehan

izov

ane

mon

taže

[din

]12 7 1.963 7.1 1.9954 16.1 4.5155 11.6 3.2556 5.6 1.5757 5.6 1.5758 7.1 1.9959 11.6 3.255

10 11.1 3.11511 14.2 3.9912 12.1 3.39513 24.1 6.75514 13.1 3.67515 7.1 1.99516 6.6 1.85517 8.1 2.27518 7.1 1.99519 23.1 6.47520 32.4 9.06521 10 2.822 6 1.6823 3.5 0.9824 15.1 4.225 53.2 14.9126 27.2 7.6327 15.4 4.34


57

Tabela 8 Tabela 5 Rezultati DFM analize

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (J

IBD

)

Tro

skov

i izr

ade[

din]

Vre

me

izra

de [s

]

12 2.26 5.363 4.28 6.544 12.20 55.085 1.00 06 2.81 27.187 2.81 27.188 10.30 41.379 23.32 162.45

10 3.11 24.5411 17.28 12.3612 0.50 013 111.33 209.4614 15.00 015 1.33 5.3616 5.00 017 6.40 58.6818 107.19 316.1419 12.51 26.5220 2.63 15.3621 1.19 6.5422 20.00 023 11.46 36.3624 6.40 60.1825 88.07 12926 31.60 12.3627 11.39 25.08


58

Tabela 9 Rezultati DFE analize

Jedinstveni identifikacioni broj

dela (JIBD )

Pokazatelj uticaja na životnu sredinu

(max 100)1 692 873 874 875 876 877 878 879 86

10 8711 8712 8713 8714 8715 8716 8717 8618 8719 8720 8021 8722 8723 8724 8625 8726 8727 87


59

5.5.3.2 Rezultati inicijalne analize

Rezultati inicijalne analize prikazani su tabelarno [1].

Tabela 10 Rezultati inicijalne analize

Vrsta analize

(JIBVA)

Ukupno vreme [s] Ukupni troškovi

[din]

Pokazatelj uticaja na

životnu sredinu

(max. 100)

1 361.1 101.3 -

2 1263.1 511.4 -

3 - - 69

ΣΣΣΣ 1624.1 612.7 69

5.6 FAZA IZMENE

5.6.1 Aktiviranje faze izmene

Aktiviranjem faze izmene projekta «Vaga za kupatilo», menadžer projekta šalje informacije

putem e-maila učesnicima (Slika 28). DFA analitičar ima prioritet, tako da on prvi predlaže izmene.

Slika 28 Prikaz aktiviranja faze izmene


60

Slika 29 Prikaz mailbox-a DFA analiti čara

5.6.2 Izmene

U radu je prikazan kompletan postupak prve izvršene izmene, dok su ostale izmene

prikazane bez postupka, usled prevelikog obima prikaza.

5.6.2.1 (1.) izmena

Prvu izmenu vrši DFA analitičar (prioritet). Izmena uključuje izmenu na delu «Osovinica»

kao primarnom delu, usled čega dolazi do izmena na delovima «Kućište» i «Klackalica».

Kod dela «Osovinica» dolazi do izmene konstrukcije i do izmene materijala, dok kod ostalih

delova dolazi do izmene konstrukcije.

DFA analitičar menadžeru projekta šalje informacije putem e-maila (Slika 30).


61



U mailbox-u menadžera projekta nalazi se item revision sa dva word fajla (dataset),

jedan opisuje predlog izmene (Slika 32; Slika 33; Slika 34), dok drugi predstavlja vrednost

procenjenih relevantnih parametara (Tabela 11).


62

Slika 32 Prikaz potrebne izmene na delu "klackalica "

Slika 33 Prikaz potrebne izmene na delu "ku ćište"


63

Slika 34 Prikaz potrebne izmene na delu "osovinica"

Tabela 11 Vrednosti procenjenih relevantnih paramet ara DFA analize [1]

Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no

vrem

e ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[s]

Pre

thod

ni t

rošk

ovi

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že

[din

]

Vre

me

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že [s

]

Tro

škov

i ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[din

]

Osovinica 12 12.1 3.395 6.1 1.715

Kućište 18 7.1 1.995 7.1 1.995

Klackalica 17 8.1 2.275 8.1 2.275

ΣΣΣΣ 27.3 7.665 21.3 5.985


64

Nakon primljenog predloga izmene, menadžer projekta šalje konstruktoru zahtev za

izradu modela sa predloženom izmenom (Slika 35).

Slika 35 Prikaz slanja e-maila konstruktoru

Slika 36 Prikaz mailbox-a konstruktora

Nakon izvršene izmene konstruktor šalje menadžeru projekta mail (Slika 37).


65


Slika 38 Prikaz polja Newstuff menadžera projekta


66

Nakon izmene delova, menadžer projekta započinje "Workflow" (Slika 39), putem

kojeg definiše prioritet učesnika i zahteva potvrdu predložene izmene.

Slika 39 Startovanje Workflow-a od strane MP


67

Slika 40 Definisanje u česnika

Nakon startovanja Workflow-a, Newstuff pored item-a "Izmena jedan" pojavljuje se znak

prikazan na Slika 41.

Slika 41 Prikaz da je Workflow aktiviran

U My worklist menadžera projekta pojavljuje se sledeći prozor (Slika 42).


68

Slika 42 Prikaz prozora My worklist

Da bi počeo proces odobravanja menadžer projekta šalje informacije putem e-maila

svim učesnicima (Slika 43).


69

Slika 43 Prikaz slanja obaveštenja u česnicima

Slika 44 Prikaz foldera DFE analiti čara


70

Slika 45 Prikaz My worklist-a DFE analiti čara

DFM analitičar dobija prioritet, tako da prvi daje svoje predloge.

Slika 46 Prikaz foldera DFM analiti čara


71

Slika 47 Prikaz interfejsa (My worklist-a) DFM anal iti čara

Slika 48 prikaz slanja predloga za izmenu


72

Slika 49 Prvi korak završen

Slika 50 Prikaz koraka koje je potrebno odobriti (D FM i DFE)


73

Slika 51 Promena odobrena od strane DFE analiti čara

Slika 52 Odobreno

Kada su svi učesnici procesa odobrili izmenu, kao znak, pored Item-a javlja se

zastavica (Slika 52).


74

Slika 53 Odobrena izmena (zastavica)

Prikaz rezultata DFM i DFE analize je prikazan tabelarno (Tabela 12, Tabela 13).

Prikaz ukupnih rezultata analize prikazan je tabelarno (Tabela 14).

Tabela 12 Procenjeni relevantni parametri DFM analize [1]

Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e iz

rade

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi iz

rade

[din

]

Vre

me

izra

de [s

]

Tro

škov

i izr

ade

[din

]

Osovinica 12 0 0.5 2.86 0.45

Kućište 18 316.14 107.18 316.14 107.18

Klackalica 17 58.68 6.40 58.68 6.40

ΣΣΣΣ 374.82 114.0885 377.68 114.0449


75

Tabela 13 Procenjeni relevantni parametri DFE analize [1]

Naziv dela

Jedinstveni

identifikacioni broj

dela (JIBD )

Prethodni

pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Osovinica 12 87 92

Kućište 18 87 87

Klackalica 17 86 86

VK MEH/- 1 69 70

Tabela 14 Ukupni rezultati analize [1]

Pre

thod

no u

kupn

o pr

ocen

jeno

vre

me

pro

izvo

dnje

[s]

Uku

pno

proc

enje

no v

rem

e p

roiz

vodn

je [s

]

Pre

thod

ni u

kupn

i pro

cenj

eni t

rošk

ovi p

roiz

vodn

je

[din

]

Uku

pni p

roce

njen

i tro

škov

i pro

izvo

dnje

[din

]

Pro

cenj

eni p

reth

odni

pok

azat

elj u

ticaj

a na

živ

otnu

sred

inu

(max

100

)

Pro

cenj

eni

poka

zate

lj ut

icaj

a na

živ

otnu

sre

dinu

(max

100

)

Raz

lika

uku

pno

proc

enje

nog

vrem

ena

proi

zvod

nje

[s]

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

ih t

rošk

ova

proi

zvod

nje

[din

]

Raz

lika

proc

enje

nog

poka

zate

lj ut

icaj

a na

živ

otnu

sred

inu

402.12 398.98 121.75 120.03 69 70 3.14 1.72 1

Rezultati analize se prosleđuju menadžeru projekta koji dobija informaciju da je

potrebno izvršiti prihvatanje odobrene izmene.

Prihvatanjem predloženog poboljšanja, vrednost varijante izmenjenih delova i svih

zavisnih podsklopova, odnosno sklopova se uvećava za jedan.


76

5.6.2.2 (2.) izmena

Drugu izmenu vrši DFA analitičar. Izmena uključuje izmenu na delu «Gazište» kao

primarnom delu, usled čega dolazi do izmena na delovima «Poklopac» i «Prozor».

Kod dela «Gazište» dolazi do potpune izmene konstrukcije i do izmene materijala,

dok kod ostalih delova dolazi do izmene konstrukcije (Slika 54; Slika 55).

Slika 54 Prikaz predloga za gazište

Slika 55 Prikaz delova na kojima je potrebno izvrši ti izmenu

Prikaz vrednosti procenjenih relevantnih parametara DFA analize je dat tabelarno

(Tabela 15).

Prikaz rezultata DFM i DFE analize je prikazan tabelarno (Tabela 16, Tabela 17)



77


Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi r

učn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že

[din

]

Vre

me

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že [s

]

Tro

škov

i ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[din

]

Gazište 19 23.1 6.47 7.1 2.005

Poklopac 13 24.1 6.76 24.1 6.76

Prozor 23 3.5 0.98 3.5 0.98

ΣΣΣΣ 50.7 14.21 34.7 9.745


78


Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e iz

rade

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi iz

rade

[din

]

Vre

me

izra

de [s

]

Tro

škov

i izr

ade

[din

]

Gazište 19 26.52 12.51333 30 16.50417

Poklopac 13 209.46 111.3313 179.46 96.33125

Prozor 23 36.36 11.46375 36.36 11.33375

ΣΣΣΣ 272.34 135.30838 245.82 124.16917


Naziv dela

Jedinstveni


dela (JIBD )

Prethodni

pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Gazište 19 87 92

Poklopac 13 87 87

Prozor 23 87 87

VK MEH/- 1 70 73


79


Pre

thod

no

ukup

no

proc

enje

no v

rem

e p

roiz

vodn

je

[s]

Uku

pno

proc

enje

no v

rem

e p

roiz

vodn

je [s

]

Pre

thod

ni u

kupn

i pro

cenj

eni t

rošk

ovi p

roiz

vodn

je

[din

]

Uku

pni p

roce

njen

i tro

škov

i pro

izvo

dnje

[din

]

Pro

cenj

eni p

reth

odni

pok

azat

elj u

ticaj

a na

živ

otnu

sred

inu

(max

100

)

Pro

cenj

eni p

okaz

atel

j utic

aja

na ž

ivot

nu s

redi

nu

(max

100

)

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

og v

rem

ena

proi

zvod

nje

[s]

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

ih tr

oško

va p

roiz

vodn

je

[din

]

Raz

lika

proc

enje

nog

poka

zate

lj ut

icaj

a na

živ

otnu

sred

inu

323.04 280.52 149.51 133.89 70 73 42.52 16.62 3

5.6.2.3 (3.) izmena

Treću izmenu vrši DFA analitičar. Izmena uključuje izmenu na delu «Zupčanik» kao

primarnom delu, usled čega dolazi do izmena na delovima «Pločica», «Kućište»,, «Vijak

2.9», «Skala» i «Nosač skale».

Kod dela «Zupčanik» dolazi do potpune izmene konstrukcije i do izmene materijala,

kod dela «Pločica» dolazi do izmene konstrukcije i do izmene materijala, kod delova

«Kućište» i «Zupčasta letva» dolazi do izmene konstrukcije, a ostali delovi se sjedinjuju sa

zupčanikom, odnosno dolazi do njihove eliminacije (Slika 56; Slika 57; Slika 58; Slika 59).


80

Slika 56 Potrebne izmene na ku ćištu

Slika 57 Izmena konstrukcije na delu "Plo čica"


81

Slika 58 Izgled novog zup čanika

Slika 59 Prikaz montaže


(Tabela 19).

Prikaz rezultata DFM i DFE analize je prikazan tabelarno.



82


Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no

vrem

e ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[s]

Pre

thod

ni t

rošk

ovi

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že

[din

]

Vre

me

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že [s

]

Tro

škov

i ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[din

]

Zupčanik 2 7 1.96 9.6 2.69

Pločica 21 10 2.8 3 0.84

Kućište 18 7.1 1.99 7.1 1.99

Zupčasta

letva 10 11.1 3.12 11.1 3.12

Vijak 2.9 5 11.6 3.25 0 0

Skala 4 16.1 4.51 0 0

Nosač

skale 15

7.1 1.995 0 0

ΣΣΣΣ 70 19.625 30.8 8.64


83


Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e iz

rade

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi iz

rade

[din

]

Vre

me

izra

de [s

]

Tro

škov

i izr

ade

[din

]

Zupčanik 2 5.36 2.25 42.36 10.86

Pločica 21 6.54 1.18 7.86 1.83

Kućište 18 316.14 107.18 316.14 107.18

Zupčasta

letva 10 24.54 3.1 24.54 3.1

Vijak 2.9 5 0 1 0 0

Skala 4 55.08 12.20 0 0

Nosač

skale 15

5.36 1.33 0 0

ΣΣΣΣ 413.02 128.24 390.9 122.97

Po

gla

vlje

5: P

rime

na

PL

M siste

ma

8

4

Tabela 21 P

rocenjeni relevantni parametri

DF

E analize [1]

Naziv dela

Jedinstveni


dela (JIBD

)

Prethodni

pokazatelj uticaja

na životnu

sredinu

(max 100)

Pokazatelj

uticaja

na životnu

sredinu

(max 100)

Zup

čanik 2

87 92

Plo

čica 21

87 87

Kućište

18 87

87

Vijak 2.9

10 86

-

Skala

5 87

-

Nosa

č skale 4

87 -

VK

ME

H/-

1 72

74

Tabela 22 U

kupni rezultati analize [1]

Prethodno ukupno procenjeno vreme proizvodnje

[s]

Ukupno procenjeno vreme proizvodnje [s]

Prethodni ukupni procenjeni troškovi proizvodnje

[din]

Ukupni procenjeni troškov i proizvodnje [din]

Procenjeni prethodni pokazatelj uticaja na životnu

sredinu (max 100)

Procenjeni pokazatelj uticaja na životnu sredinu

(max 100)

Razlika ukupno procenjenog vremena proi zvodnje

[s]

Razlika ukupno procenjenih troškova proizvodnje

[din]

Razlika procenjenog pokazatelj uticaja na životnu

sredinu

471.92 310.62

144.78 128.51

72 74

61.32 16.27

2


85

5.6.2.4 (4.) izmena

Četvrtu izmenu vrši DFM analitičar. Izmena uključuje izmenu na delu «Vijak» kao

primarnom delu, usled čega dolazi do izmene na delu «Pločica za regulaciju».

Kod oba dela dolazi do potpune izmene konstrukcije i do izmene materijala (Slika 60;

Slika 61).

Slika 60 Prikaz potrebne izmene - prethodno stanje (gore) i predloženo stanje (dole)

Slika 61 Prikaz predloženog sklopa

Prikaz vrednosti procenjenih relevantnih parametara DFM analize je dat tabelarno

(Tabela 23).

Prikaz rezultata DFE analize je prikazan tabelarno (Tabela 24), a prikaz rezultata

DFA analize nije prikazan jer ne dolazi do promena u rezultatima.


86



Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e iz

rade

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi iz

rade

[din

]

Vre

me

izra

de [s

]

Tro

škov

i izr

ade

[din

]

Vijak 9 162.45 23.32188 4.11 0.938113

Pločica

za

regulaciju

8 41.37 10.29646 5.36 1.256375

ΣΣΣΣ 203.82 33.61834 9.47 2.194488


Naziv dela

Jedinstveni


dela (JIBD )

Prethodni

pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Vijak 9 86 92

Pločica za

regulaciju 8 87 92

VK MEH/- 1 74 75


87


Pre

thod

no u

kupn

o pr

ocen

jeno

vre

me

pro

izvo

dnje

[s]

Uku

pno

proc

enje

no v

rem

e p

roiz

vodn

je [s

]

Pre

thod

ni u

kupn

i pro

cenj

eni t

rošk

ovi p

roiz

vodn

je

[din

]

Uku

pni p

roce

njen

i tro

škov

i pro

izv

odnj

e [d

in]

Pro

cenj

eni p

reth

odni

pok

azat

elj u

ticaj

a na

živ

otnu

sred

inu

(max

100

)

Pro

cenj

eni

poka

zate

lj ut

icaj

a na

živ

otnu

sre

dinu

(max

100

)

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

og v

rem

ena

proi

zvod

nje

[s]

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

ih t

rošk

ova

proi

zvod

nje

[din

]

Raz

lika

pro

cenj

enog

pok

azat

elj u

ticaj

a na

živ

otnu

sred

inu

222.52 28.17 38.86 7.44 74 75 194.35 31.42 1

5.6.2.5 (5.) izmena

Petu izmenu vrši DFM analitičar. Izmena uključuje izmenu na tehnološkom postupku

dela «Karika poluga» kao primarnom delu, usled čega dolazi do izmene na tehnološkom

postupku dela «Karika poluga desno». Izmena tehnološkog postupka pretpostavlja

objedinjavanje alata za izradu delova.


(Tabela 26).

Prikaz rezultata DFA i DFE analize nije prikazan jer ne dolazi do promene rezultata.


Po

gla

vlje

5: P

rime

na

PL

M siste

ma

8

8

Tabela 26 P

rocenjeni relevantni parametri

DF

M analize [1]

Naziv dela

Jedinstveni identifikacioni broj dela ( JIBD )

Prethodno vreme izrade [s]

Prethodni troškovi izrade [din]

Vreme izrade [s]

Troškovi izrade [din]

Karika

poluga 6

27.18 2.80

21.18 2.36

Karika

poluga

desno

7 27.18

2.80 21.18

2.36

ΣΣΣ Σ

54.36 5.6

42.36 4.72

Tabela 27 U

kupni rezultati analize [1]

Prethodno ukupno procenjeno vreme proizvodnje

[s]

Ukupno procenjeno vreme proi zvodnje [s]


[din]

Ukupni procenjeni troškovi proizvodnje [din]


sredinu (max 100)


(max 100)

Razlika ukupno p rocenjenog vremena proi zvodnje

[s]


[din]


sredinu

65.56 53.56

8.76 7.87

75 75

12 0.88

75


89

5.6.2.6 (6.) izmena

Šestu izmenu vrši DFE analitičar. Izmena uključuje izmenu na delu «Nogica» kao

primarnom delu, gde dolazi do izmene materijala.


(Tabela 28).

Prikaz rezultata DFE analize je prikazan tabelarno (Tabela 29), a prikaz rezultata

DFA analize nije prikazan jer ne dolazi do promena u rezultatima.



Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e iz

rade

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi iz

rade

[din

]

Vre

me

izra

de [s

]

Tro

škov

i izr

ade

[din

]

Nogica 20 15.36 2.53 15.36 2.43

ΣΣΣΣ 15.36 2.53 15.36 2.43

Tabela 29 Procenjeni relevantni parametri DFE analize[1]

Naziv dela

Jedinstveni


dela (JIBD )

Prethodni

pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Nogica 20 80 92

VK MEH/- 1 75 82


90

Tabela 30 Ukupni rezultati analize [1] P

reth

odno

uku

pno

proc

enje

no v

rem

e p

roiz

vodn

je

[s]

Uku

pno

pro

cenj

eno

vrem

e p

roiz

vodn

je [s

]

Pre

thod

ni u

kupn

i pro

cenj

eni t

rošk

ovi p

roiz

vodn

je

[din

]

Uku

pni p

roce

njen

i tro

škov

i pro

izvo

dnje

[din

]

Pro

cenj

eni p

reth

odni

pok

azat

elj u

ticaj

a na

živ

otnu

sred

inu

(max

100

)

Pro

cenj

eni

poka

zate

lj ut

icaj

a na

živ

otnu

sre

dinu

(max

10

0)

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

og v

rem

ena

proi

zvod

nje

[s]

Raz

lika

ukup

no p

roce

njen

ih t

rošk

ova

proi

zvod

nje

[din

]

Raz

lika

proc

enje

nog

poka

zate

lj ut

icaj

a na

živ

otnu

sred

inu

47.76 47.76 11.69 11.49 75 82 0 0.198 7

5.6.2.7 (7.) izmena

Sedmu izmenu vrši DFA analitičar (Ova izmena predstavlja drugi krug izmena).

Izmena uključuje izmenu na delu «Klackalica» kao primarnom delu, usled čega dolazi do

izmena na delovima «Kućište», «Zupčasta letva», «Osovinica», i «Zakivak».

Kod dela «Klackalica» dolazi do potpune izmene konstrukcije i do izmene materijala,

kod dela «Zupčasta letva» dolazi do izmene konstrukcije i do izmene materijala, kod dela

«Kućište» dolazi do izmene konstrukcije, a ostali delovi se sjedinjuju sa klackalicom,

odnosno dolazi do njihove eliminacije (Slika 63; Slika 64).

Slika 62 Predlog konstrukcije "Zup časte letve"


91

Slika 63 Predlog izmene na delu"Klackalica"

Slika 64 Potrebna izmena na "Ku ćištu"


92


(Tabela 31).

Prikaz rezultata DFM i DFE analize je prikazan tabelarno (Tabela 32, Tabela 33).


Tabela 31 Vrednosti procenjenih relevantnih paramet ara DFA analize [1] N

aziv

del

a

Jedi

nstv

eni i

dent

ifika

cion

i bro

j del

a (

JIB

D)

Pre

thod

no

vrem

e ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[s]

Pre

thod

ni t

rošk

ovi

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že

[din

]

Vre

me

ručn

omeh

aniz

ovan

e m

onta

že [s

]

Tro

škov

i ru

čnom

ehan

izov

ane

mon

taže

[din

]

Klackalica 17 8.1 2.275 5.6 1.575

Kućište 18 7.1 1.995 7.1 1.995

Zupčasta

letva 10 11.1 3.115 3.5 0.98

Osovinica 12 6.1 1.715 0 0

Zakivak 24 15.1 4.2 0 0

ΣΣΣΣ 47.5 13.3 16.2 4.55


93


Naz

iv d

ela

Jedi

nstv

eni

iden

tifik

acio

ni

broj

de

la

(JIB

D)

Pre

thod

no v

rem

e iz

rade

[s]

Pre

thod

ni tr

oško

vi iz

rade

[din

]

Vre

me

izra

de [s

]

Tro

škov

i izr

ade

[din

]

Klackalica 17 58.68 6.40 5.36 1.27

Kućište 18 316.14 107.18 316.14 107.18

Zupčasta

letva 10 24.54 3.10 15.36 2.26

Osovinica 12 2.86 0.45 0 0

Zakivak 24 60.18 6.39 0 0

ΣΣΣΣ 462.4 123.52 336.86 110.71


Naziv dela

Jedinstveni


dela (JIBD )

Prethodni

pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Pokazatelj uticaja

na životnu sredinu

(max 100)

Klackalica 17 87 92

Kućište 18 87 87

Zupčasta letva 10 87 92

Osovinica 12 86 -

Zakivak 24 87 -

VK MEH/- 1 82 85

Po

gla

vlje

5: P

rime

na

PL

M siste

ma

9

4

Tabela 34 U

kupni rezultati analize [1] Prethodno ukupno procenjeno vreme proizvodnje

[s]

Ukupno procenjeno vreme p roizvodnje [s]


[din]

Ukupni procenjeni troškovi proizvodnje [din]


sredinu (max 100)


(max 100)

Razlika ukupn o procenjenog vremena proi zvodnje

[s]


[din]


sredinu

447.38 386.06

141.68 125.41

82 85

61.32 16.27

3


95

5.6.3 Pregled rezultata izmena

Pregled rezultata izmena po vrstama analize, odnosno ostvarenih ušteda vremena i

troškova montaže i izrade, kao i vrednosti pokazatelja uticaja proizvoda na životnu

sredinu, prikazan je tabelarno (Tabela 35).

Tabela 35 Pregled rezultata izmena po vrstama anali ze [1] R

edni

bro

j izm

ene

Ušt

ede

u vr

emen

u m

onta

že [s

]

Ušt

ede

u tr

oško

vim

a m

onta

že

[din

]

Ušt

ede

u vr

emen

u ob

rade

[s]

Ušt

ede

u tr

oško

vim

a ob

rade

[din

]

Vre

dnos

t po

kaza

telja

ut

icaj

a na

živo

tnu

sred

inu

(max

. 100

)

1 6 1.68 -2.86 0.043675 70

2 16 4.48 26.52 11.13917 73

3 39.2 10.99 22.12 5.281431 74

4 0 0 194.35 31.42385 75

5 0 0 12 0.884167 75

6 0 0 0 0.198 82

7 31.3 8.75 125.54 12.8236 85

Pregled ukupnih rezultata izmena, odnosno ostvarenih ušteda vremena i troškova,

prikazan je tabelarno (Tabela 36).


96

Tabela 36 Pregled ukupnih rezultata izmena [1]

Red

ni b

roj i

zmen

e

Ušt

ede

u uk

upno

m v

rem

enu

[s]

Ušt

ede

u uk

upni

m

troš

kovi

ma

[din

]

1 3.14 1.723675

2 42.52 15.61917

3 61.32 16.27143

4 194.35 31.42385

5 12 0.884167

6 0 0.198

7 156.84 21.5736

Pregled ukupnih vremena i troškova potrebnih za proizvodnju proizvoda prikazan je

tabelarno (Tabela 37).


97

Tabela 37 Pregled ukupnih vremena i troškova proizv odnje proizvoda [1]

Red

ni b

roj i

zmen

e

Uku

pno

vrem

e [s

]

Uku

pni t

rošk

ovi [

din]

0 1624.2 612.6173

1 1621.06 610.8936

2 1578.54 595.2745

3 1517.22 579.003

4 1322.87 547.5792

5 1310.87 546.695

6 1310.87 546.497

7 1154.03 524.9234


98

Dijagram procenjenih vremena u procesu razvoja proizvoda potrebnih za montažu i

izradu proizvoda, odnosno ukupno procenjeno vreme, prikazan je na slici (Slika 65).

Slika 65 Procenjena vremena u procesu razvoja proiz voda [1]

Dijagram procenjenih troškova u procesu razvoja proizvoda potrebnih za montažu i

izradu proizvoda, odnosno ukupan procenjen trošak, prikazan je na slici (Slika 66).

Slika 66 Procenjeni troškovi u procesu razvoja proi zvoda [1]

Prikaz vremena

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

0 1 2 3 4 5 6 7

Redni broj analize

Vre

me

[s]

Vreme montaže [s]

Vreme obrade [s]

Ukupno vreme [s]

Troškovi

0

100

200

300

400

500

600

700

1 2 3 4 5 6 7 8

Redni broj analize

[din

] Troškovi montaže [din]

Troškovi obrade [din]

Ukupni troškovi [din]


99

Dijagram procenjenog pokazatelja uticaja proizvoda na životnu sredinu u procesu

razvoja proizvoda prikazan je na slici (Slika 67).

Slika 67 Procenjeni pokazatelj uticaja proizvoda na životnu sredinu u procesu razvoja

proizvoda [1]


0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1 2 3 4 5 6 7 8

Red

ni b

roj a

naliz

e


Poglavlje 6: Zaključak

100

6. ZAKLJU ČAK I PRAVCI DALJEG RADA NA UNAPRE ĐENJU

RAZVOJA PROIZVODA

Analizom problema i ciljeva unapređenja proizvoda primenom DFX alata u PLM

okruženju, definisani su ciljevi u razvoju proizvoda, koji su ostvareni na osnovu predočenih

poglavlja, iz kojih se mogu izvući sledeći zaključci:

• Sistem za upravljanje životnim ciklusom proizvoda usko povezuje sve

poslovne procese u jednu celinu i na taj način obezbeđuje visoku

funkcionalnost, kako u toku razvoja proizvoda, tako i u svim drugim oblastima

poslovanja.

• Prikazom osnovnih elemenata za upravljanje životnim ciklusom proizvoda,

obrazložena je potreba takvog sistema u procesu razvoja proizvoda.

• Definisane su osnovne tehnike projektovanja u okviru PLM alata, od kojih je

DFX tehnika detaljnije obrađena.

• Definisan je informacioni sistem za upravljanje tokom izvršenja aktivnosti, i u

okviru ovog sistema poseban naglasak je dat na termin Workflow.

• DFX tehnika je integrisana u PLM alate kroz module Teamcentra (My

Teamcenter, Workflow Process, Digital Mock-up, Structure Manager), i na taj

način je izvršen prikaz unapređenja proizvoda u umreženom okruženju.

• Razvoj proizvoda (vage) razrađen je do najsitnijih detalja, od kojih su, zbog

ograničenosti prostora, najbitniji prikazani.

• Razvoj proizvoda izvršen je kroz sedam iteracija na delovima proizvoda,

putem kojih se došlo do poboljšanja proizvoda u smislu sniženja troškova i

skraćenja vremena proizvodnje proizvoda, kao i do poboljšanja parametara

proizvoda vezanih za uticaj na životnu sredinu.

• Može se zaključiti da je održavanje centralizovane baze podataka jednostavno

i intuitivno, iz čega proističe lako korišćenje već postojećih struktura proizvoda.

• Postignuta je bolja komunikacija između inženjera i upravljačkih funkcija, čemu

doprinosi zapis svakog koraka prilikom rada, kao i zapis starih verzija fajlova,

čime razvoj proizvoda postaje transparentan.

• Prikazanom metodologijom omogućeno je brže, bolje i ažurnije upravljanje

projektima razvoja proizvoda.Dakle, omogućeno je kraće vreme za razvoj

Poglavlje 6: Zaključak i pravci daljeg rada na unapređenju razvoja proizvoda

101

proizvoda, manje grešaka prilikom razvoja proizvoda, a samim tim i uštede u

toku razvoja proizvoda.

Iz gore navedenog može se zaključiti da se uvođenjem PLM platforme u proces

razvoja proizvoda, omogućava integracija projektnog tima na zajedničku platformu gde svi

mogu da rade zajedno u realnom vremenu na digitalnim modelima. Dakle, svaka izmena

koja se vrši na modelu, automatski se šalje celom projektnom timu i svi su obavešteni o

izmeni, a samim tim zna se šta ko radi u svakom momentu, i na kom modelu se radi, tako

da je mogućnost pravljenja duplikata, tj nepotrebnog posla, svedena na minimum.

Ovaj rad pokazuje važnost faza razvoja proizvoda i načina na koji informacije i

znanje mogu biti administrirane u tim fazama i između njih. U radu je definisana

taksonomija upotrebe PLM alata koja daje mogućnost definisanja novih okvira

implementacije PLM alata.

Obzirom na vrlo značajno mesto u procesu razvoja proizvoda, primena DFX alata u

PLM okruženju, takođe ima i nedostataka. U skladu sa tim nedostatcima, zahteva se

ozbiljan istraživački rad u sledećim pravcima:

� Istraživanja bi trebalo nastaviti u pravcu utvrđivanja novih taksonomija koja

će omogućiti dostizanje boljeg razumevanja i integracije različitih faza koje

podrazumevaju integralni razvoj proizvoda i različitih alata koji se koriste.

Integracija nije samo korisna u fazama realizacije projekta, nego i u

globalnoj saradnji raznih organizacija, koje mogu učestvovati u toj realizaciji.

� Istraživanja bi trebalo nastaviti u pravcu primene unapređenja proizvoda

primenom DFX alata u PLM okruženju u praksi, i upoređivanja dobijenih

rezultata sa stvarnim rezultatima dobijenim praktičnim putem.

� Istraživanja bi trebalo nastaviti u pravcu razrade alata za Workflow

Managementkojitreba da se posmatra kao mogućnost za poboljšavanje

kako osnovnog poslovnog procesa tako i postojeće organizacione strukture.

Mnoge benificije se mogu ostvariti ako se Workflow Management

implementira (uključi) kao deo šireg poslovnog rešenja. Mogućnosti za

organizacione promene [22]:

Workflow Management Systems može pomoći kompanijama da

ostvare organizacione promene koje su neophodne za efikasno

Poglavlje 6: Zaključak i pravci daljeg rada na unapređenju razvoja proizvoda

102

funkcionisanje u današnjem svetu. Ove promene bi mogle da uključe

napredovanje ravnopravnoj organizacionoj strukturi i većoj timskoj

organizaciji.

S obzirom da su koraci aktivnosti, uloge i pravila ugrađeni u sistem,

bilo bi potrebno manje intervencija u rukovođenju poslovnih procesa.

Pored toga poboljšana komunikacija koju obezbeđuju blagovremena

obaveštavanja, razmena dokumenata i bolje razumevanje samog

procesa vodi ka većoj saradnji između članova tima i između timova i

poslovnih procesa.

Workflow Management Systems teži da ujedini ljude sa različitim

veštinama u jedinstvenu celinu.

Poglavlje 7: Literatura

103

7. LITERATURA

[1] Fürstner I.: “Razvoj metodologije za povezivanje činilaca u procesu

integralnog razvoja proizvoda u umreženom okruženju", Magistarski rad,

Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad, 2005.

[2] Čosić I.: „Upravljanje životnim ciklusom proizvoda“, Fakultet Tehničkih

Nauka, Novi Sad, 2011.

[3] http://en.wikipedia.org/wiki/Product_lifecycle_management

[4] Štorga M.: „Informacijski modeli proizvoda“, FSB, 2007.

[5] Pavković N.: „Upravljanje konstrukcijskim uredom“, FSB, Zagreb, 2006.

[6] Niukkanen, N.: “PDM Practical View”. Helsinki Universiti of

Technology, Helsinki, 2001.

[7] Galeta T.:“Dijeljenje podataka o proizvodu kroz računalne sustave za

upravljanje resursima poduzeća“, Strojarski fakultet, Slavonski Brod,

Doktorska disertacija, 2005.

[8] Štorga M.: „Razvoj proizvoda“, FSB, Zagreb, 2004.

[9] Štorga M.: „Sustav za razmjenu i upravljanje informacijama o proizvodu“,

Magistarski rad, FSB, Zagreb, 2002.

[10] http://en.wikipedia.org/wiki/New_product_development

[11] Pavković N.: „Objektno orijentirani pristup modeliranju procesa

konstruiranja“, Doktorska disertacija, FSB, Zagreb, 2000.

[12] Krsmanović C.:“Automatizacija projektovanja u industrijskom inženjerstvu“,

Fakultet Tehničkih Nauka, Novi Sad, 1997.

Poglavlje 7: Literatura

104

[13] Karać M.:“Razvoj i projektovanje sistema za pripremu višekomponentne

životinjske hrane u suvom i samlevenom stanju“,Master rad, Fakultet

Tehničkih Nauka, Novi Sad, 2011.

[14] Anišić Z.: „Razvoj i menadžment proizvoda u toku životnog ciklusa“, Fakultet

Tehničkih Nauka, Novi Sad, 2011.

[15] Anišić Z., Fürstner I.: “Design for environment as a part of the ips-dfx

methodology for integrated product development”, polytechnical engineering

college serbia & montenegro, 2005.

[16] Bufardi A., Edler A., Frey M., Kiritsis D., Metin A., Smith B.: „The Future of

Product Development “, Springer Berlin Heidelberg, 2007.

[17] http://searchcio.techtarget.com/definition/Workflow

[18] http://en.q-bpm.org/mediawiki/index.php/Workflow_Engine

[19] http://www.ctg.albany.edu/publications/reports/Workflow

[20] http://www.cellaconsulting.com/blog/has-the-traffic-manager-role-hit-a-dead-end/

[21] http://www.ctg.albany.edu/publications/reports/Workflow_mgmt?chapter=2&PrintVersion=2

[22] http://infosys3.elfak.ni.ac.rs/nastava/PrintOnePage.jsp?page=Projects_WorkflowMS

improving product development withdfx tools incorporated in plm-marija karac

Documents