industrijska revolucija
DESCRIPTION
Industrijska revolucija u Evropi i SvetuTRANSCRIPT
Gimnazija Pirot
Seminarski rad iz istorije
Tema : Industrijska revolucija
Profesor U~enikMiroslav Zubi} Milan Mani}
Sadr`aj
Sadr`aj 2
Uvod u Industrijsku revoluciju 3
Parna ma{ina 4
Xejms Vat 4
Tekstilna industrija 5
Ri~ard Arkrajt - Kraq pamuka 6
Xorx Stivenson 8
Robert Fulton 11
Literatura 13
2
Industrijska revolucija
Prvo se pojavila na teritoriji Engleske u 18 veku, a kasnije se pro{irila i na ostale delove sveta, u zemqama Evrope i Severne Amerike. Ranija proizvodwa se zasnivala na proizvodwi u ku}ama ili malim radionicama, a sada se javqa proizvodwa u fabrikama, nekog kapitaliste. Ve}a proizvodwa i tehni~ke efikasnost uslovile su napredku i ve}oj proizvodwi, ekonomskoj mo}i pojedinca ( kapitaliste ). Od industrijske revolucije usledili su prilivi radne snage u gradove i stvarawe urbanih zajednica.
Promene koje su nastale usled industrijske revolucije nisu samo na pitawu tradicionalne proizvodwe ve} i u celom dru{tvu. Industrijska revolucija je dopustila qudima da razmi{qaju u {irinu da budu slobodni, a ne ograni~eni filizofiji crkve, ve} da sami otkrivaju, istra`uju svet i ~ine ga prema svojim potrebama. Razvio se novi pravac Liberalizam koji je bio pro`et shvatawima o slobodi i nejednakosti. U ovom dobu izdvojile su se Ujediwene dr`ave koje su stekle superiornost nad drugim zemqama Evrope.
3
Mnoge zajednice od poqoprivredne delatnosti su pe{le u industrijsku delatnost, a zanatlije, koji su radili po tradicionalnoj proizvodwi u svojim ku}ama ili malim radionicama, u fabrike. Velike migracije stanovni{tva sa sela u gradove, izazvale su veliki priliv kapitala i ja~awe gradova. Naglo {irewe gradova prouzrokovalo je veliko gubqewe {umskih prostranstva oko gradova i ugro`avawe stani{ta biqaka i `ivotiwa.
Javqa se potreba za br`i transport izme|u gradova, zemaqa, i vi{e posla za nau~nike, koji su uveliko poku{avali da smisle na~ine za br`i transport qudi i robe.
Parna ma{ina
Tomas Wukman ( 1663 - 1729 ) je bio Engleski kova~, koji je izumeo parnu ma{inu, koja nije bila savr{ena, mogla je da pokre}e vagone u rudnicima. Para je bila u cilindru gde se kompresovala, izme|u cilindra se stvarao vakuum gde koji je potiskivao klip, koji je bio povezan pokretnim delom, koji je pokretao to~ak. Wu je usavr{io Xejms Vat, koji je dodao par delova. Ova wegova savr{ena ma{ina na{la je primenu u skoro svim tada{wim granama privrede.
Xejms Vat
4
Xejms Vat je ro|en 1736 godine u severnoj Engleskoj, u [kotskoj, u Grinaku, bio je in`iwer i jedan od najva`nijih li~nosti u industrijskoj revolucije. On je studirao u Londonu, a kasnije je oti{ao da radi na univerzitetu u Glazovu. Za to vrame on je studirao i hemiju, koja mu je kasnije veoma koristila u prora~unima stvarawa vodene pare i racionalnog kori{}ewa energije u konstruisawu parne ma{ine.
Tako|e je i prou~avao Wukomnovu parnu ma{inu, dok je prou~avao otkrio joj je mnoge slabosti, kao {to se nadao da }e ukloniti veoma veliku potro{wu ~vrstog goriva ( drvo, ugaq ), da smawi veli~inu jer je rezervoar u kome sa nalazila voda bio veoma veliki i glomazan.
Posle nekoliko godina, Xejms Vat je usavr{io Wukomnovu parnu ma{inu i uspeo da smawi utro{ak energije ( drvo, ugaq ) za 75 % , kao i da znatno smawi wenu veli~inu, {to je zna~ino ve}i stepen efikasnosti ma{ine. On je patentirao 1769, a 1774 je sklopio posao sa Metju Bultonom u pravqewu novih vrsta parne ma{ine. Do 1783 godine Xejms Vatove parne ma{ine
su skroz zamenile glomazne Wukmonove ma{ine. Mnogo efikasnije, mnogo mawe, i prilago|ene skoro svim granama industrije ( u tekstilnoj industriji, u saobra}ajnoj, u trgovini ... ), koje su omogu}avale karakteristike ove ma{ine. Za svog `ivote Vat i
Bulton su napravile 500 parnih ma{ina.
5
Xejms Vat je umro u Hetfildu 1819 u 83 godini svog `ivota i sahrawen je u Hendsfordskoj crkvi.
Tekstilna industrija
U centru Engleske, u oblasti Derba{u, izme|u visokih planina u isto~nim delovima Pinsima u malom gradu Komfordu, je bila prva tekstilna radionica. Ta radionica je bila najva`nije mesto za pravqewe tkanina od pamuka, sbile i usko vezana za industrijsku revoluciju.
Otac prve fabrike je bio Ri~ard Arkrajt.
Ri~ard Arkrajt - Kraq pamuka
Ri~rt Arkrajt je bio ro|en kod Pertona u Lank{iru 23. decembra 1732. godine. On je bio najmla|i od trinaest dece u porodici, poslat je kao tinejxer na {najderski zanat kao i mnoga druga deca tada. On je postao samostalni {najder vo|en velikim ambicijama.
6
U 1767 godini, sa svojim prijateqima, je po~eo da radi u tekstilnoj radionici. Iznajmili su sobu u starom delu grada i {ili razne naruxbine. Imali su stalne mu{terije i kako su bili dosta nisu mnogo pla}ali kiriju i tro{kove i on je mogao da {tedi za svoju budu}u fabriku tekstila.
On je sawao da se osamostali i napravi veliku fabriku. [ta ga je privuklo da napravi fabriku u Derb{iru ?
Put je bio veoma lo{, kod Notingema, koji je od Derb{ira bio udaqen 30 miqa. Za{to je hteo tamo da napravi toliko mo}nu fabriku, a nije se nalazila pored nekog rudnika, pomo}u kojeg bi se snabdevala energijom. On je izabrao zato {to se nalazi u predelu visokih planila i bogatih voda. Arkrajt je nekoliko puta posmatrao likaciju koju je predvidio za fabriku, i na{ao izvor, potok vru}e vode koja je bila stvorena kao
7
pokreta~ka snaga wegovih ma{ina. Tako je on dobio sasvim besplatnu energiju koja pokre}e wegove ma{ine koje stvaraju platno i bio je u prednosti od ostalih industrijalaca jer nije morao ja kupuje ugaq za svoje ma{ine. Kupio je par~e zemqe i napravio fabriku ispod izvora visine {est sprata. Iz Egipta je dobijao pamuk za veoma malo novca, a pravio veoma skupoceno platno od koga se {ila najskupqa ode}a, ~ak i za samu Kraqicu engleske. Wegova fabrika je sadr`ala 128 ma{ina, koje su bile veoma proste za rukovawe, mogla su i deca wime da rukuju. On je pored fabrike napravio ku}e za svoje radnike, koji su radili u fabrici ~etrdesetak wih. Radila su i deca i wegova fabrika je prva gde su deca radila, bili su oko desetak godina. U wihovim ku}ama je uveo grejawe, od izvora, koji je pokretao fabriku on je grejao wega i wegove radnike, jer su zime u planini veoma o{tre. Po~iwali su da rade od {est sati prepodne do sedam sati poslepodne, imali su pauzu za doru~ak pola sata i za ve~eru ~etrdeset i pet minuta. Fabrika je radila dvadeset i tri ~asa dnevno. Svake subote su i{li na obrazovawe u crkvu. On je vodio monopol nad tekstilnoj industriji.
On je napravio svoju prvu fabriku kad je imao skoro ~etrdeset godina u 1771, a za dvadeset godina kasnije je pravio oko Derb{ira, Lon{ira i u [kotskoj. Kada je umro 3. avgusta 1792. godine za sobom je ostavio oko 200 miliona funti.
Xorx Stivenson
8
Xorx Stivenson je ro|en 9. jula 1781. godine u Engleskoj u malom selu Vilaj na levoj obali reke Tine, 9.3 miqa udaqen od Wukasla, na podru~ju bogatom ruda, a pogotovu ugqem. Wegov otac je bio veoma siroma{an, radio je veoma te{ke poslove, radio je u rudniku ugqa i tako izdr`avao svoju porodicu, a dobijao je samo 12 {ilinga nedeqno.
Vagoni sa ugqem prolazili su pored Vilaja i po nekoliko puta dnevno. Te vagone su vukli kowi, a Xorx je ~esto prolaze}i pored tih drvenih {ina predvi|ene za vagone sa ugqem , koje su vukli kowi, ~esto je sawario, da li }e te te{ke vagone vu}i neka ma{ina, a ne kowi, koji su se jedva kretali i bili veoma spori.
Stari rudnik ugqa se zatvorio i porodica Stivenson se preselila u novo selo kod Dadli Burna, gde je Robert, Xorxov otac, dobio posao kao vatrogasac. Stivansonov prvi posao je bio u tom rudniku i bio je poznat kao Bera~. Wegov posao je bio da ~isti ugaq od zemqe i kamewa, a plata mu je bila 6 penija na dan, a kasnije kako je napredovao plata mu je bila 8 penija na dan. On je bio veoma ambiciozan de~ak, sa jedanaest godina po~eo je da ide u ve~erwu {kolu da u~i da ~ita i pi{e.
U 1793 godini, on je poha|ao ve~erwu {kolu u Nuburnu. Wegov profesor je bio Andrej Rubinson, koji ga je podu~avao arhimetriji, posle nekoliko ~asova Xorx je tako dobro znao i u~io da je postajao sve boqi i boqi, tako je 1802 godine postao rudarski in`iwer. Kasnije te godine o`enio je Frencis Henderson. Da bi zaradio ekstra novac on je popravqao
budilnike i ru~ne satove. 16-og novembra, 1803. godine rodio mu se sin koga je krstio Robert.
U 1804. godini on je pe{a~io do [kotske, da bi kupio jednu od Bulton i Vatove parne ma{ine. 1806 godine Frencis je obolela od te{ke bolesti i ubrzo umrla. Kada mu je bilo 27 godina, Stivenson je sreo in`iwera u Klangvort
9
Koleriju, koji je veoma dobro poznavao parnu ma{inu i na wegovoj mu pokazao sve delove i nau~io ga {ta zna~e, tako da je on sam kasnije konstruisao oba tipa tada{we parne ma{ine.
Dok je radio u Koleriju desio se veliki broj nesre}a u rudniku izazvanih eksplozijom gasova u rudniku. On je bio veoma zainteresovan i po~eo je da prou~ava gasove i napravi lampu za rudare, koja bi davala svetlost a, gasovi u rudniku ne bi mogli da do|u u dodir sa plamenom.
1814 je konstruisao prvu lokomotivu, koja je i{la na ugaq. Nazvao je Blu~er i posle pet godina napravio je {ezdeset takvih lokomotiva. Ovaj veliki uspeh doneo mu je i veliku zaradu i napravio je prugu osam miqa dugu od Hetona do Sanderlanda. Ona je bila tako konstruisana da je lokomotiva skoro klizila, bez mnogo utro{ka energije na savla|ivawu sile trewa.
10
Raketa
U 1821 on je projektovao prugu od Skotona do Darlingtona.I wegov slede}i plan je bio da napravi novu lokomotivu gde }e kowi vu}i kolica, a ~ovek }e sedeti u foteqi i pomerati ru~icu za polazak i za zaustavqawe. Na tom planu je po~eo da radi 1823 i u septembru 1825 je zavr{io lokomotivu koju je nazvao Aktiv, koju je kasnije preimovao u Snaga. Taj put je bio otvoren 27. septembra 1825. godine. On je bio voza~, a brzina je bila 24 miqe na sat. Radio je na prugi Liverpul - Man~ester i zavr{io je 1829 godine u oktobru. Te godine Stivenson je sa sinom Robertom napravio novi model koji su nazvali Raketa.
On je postao veoma poznata osoba, i direktor in`iwera kao i direktor `eleznice. Bogat i uspe{an je umro 12 avgusta 1848 u ^esterfildu u Engleskoj.
Robert Fulton
11
Robert Fulton je ro|en u luki Maloj Engleskoj ( danas se zove Fulton ) u Pensilvaniji u Ujediwenim Dr`avama 14. novembar 1765. godine. Wegov otac je do{ao iz Klingtona u Irskoj u 18 veku i naselio se u Maloj Engleskoj. Kada je imao 13 godina konstruisao je veslo, koje je imalo finkciju, da br`e ide ribarski ~amac. U 1782 upisao se na umetni~ku akademiju gde se orjentisao na arhitektonsko crtawe, 1786 je do{ao u Englesku da studira. Kada je zavr{io in`iwerske studije 1794 je oti{ao na praksu kod Duka Brixboterskog koji je projektovao kanal od Verseja od Man~estera. U 1796 godini Fulton odlazi u Francusku, kod pronalaza~a Xona Berova, amerikanca koji `ivi u Parizu.
U Parizu Fulton studira francuski, nema~ki, matematiku i hemiju, te studije su mu kasnije mnogo koristile i prou~avawu ratnih brodova i podmornica. On je do`iveo veoma velike uspehe sa brodovima. On je za francusku mornaricu konstruisao brod koji je otporan na dvesta atmosfere.
Dizajnirao je veliki parobrod za Wujork. Fulton i Livingston su shvatili snagu Hundson reke i struje oko obale Severne Amerike. 1810 je Nikolas X. Ruzvelt, sa Flutonom i Livingstonsom napravio brodogradili{te u
12
Pitsburgu, i napravili prvi parobrod, koji je radio na snazi reke.
Taj brod su nazvali Wu Orleans i bio je 116 stopa dug i 20 stopa {irok i imao je cilindar od 18 stopa. Taj brod je ko{tao trideset osam hiqade dolara i prvi je prodat u septembru 1811. godine.
Robert Fulton je umro 24. februara 1815. godine u Wujorku.
Literatura
13
Sima ]irkovi}, istorija za drugi razred gimnazije prirodno matemati~kog smera, Beograd 2002
www.spartacus.schoolnet.co.uk/SCwatt
www.tartans.com/articles/famscots/jameswatt
www.neo-tech.com/businessmen/part6
mars.acnet.wnec.edu/~grempel/ courses/wc2/lectures/industrialrev
www.wsu.edu/~dee/ENLIGHT/INDUSTRY
www.saburchill.com/history/chapters/IR/018
www.tartans.com/articles/famscots/jameswatt
www.tartans.com/articles/famscots/jameswatt
mars.acnet.wnec.edu/~grempel/ courses/wc2/lectures/industrialrev
en.wikipedia.org/wiki/George_Stephenson
www.spartacus.schoolnet.co.uk/RAstephensonG
www.britainexpress.com/History/bio/stephenson
www.cottontimes.co.uk/stephensono
www.geocities.com/Athens/Acropolis/6914/stephe
inventors.about.com/library/inventors/blrailroad7
www.dur.ac.uk/stockton/colleges/stephenson
www.history.rochester.edu/steam/dickinson
14
xroads.virginia.edu/~HYPER/DETOC/transport/fulton
www.robertfulton.org
www.iihr.uiowa.edu/products/history/hoh/fulton
www.ulster.net/~hrmm/steamboats/fulton
www.spartacus.schoolnet.co.uk/IRarkwright
www.britainexpress.com/History/bio/arkwright
www2.exnet.com/1995/10/10/science/science
15