informatika skripta

Osnovi biblioteke informatike

mr Biljana Kosanovi

[email protected]

maj, 2014

ta je biblioteka

biblioteka je kreativni partner

odabira, organizuje, daje i uva izvore informacija relevantne za svoje Korisnike

odrava izvore informacija i prua kvalitetnu uslugu

sadanjim i buduim Korisnicima

povezuje izvore informacija

obuava Korisnike

jednostavan i pristupaan pristup informacijama

digitalizovanu biblioteku i optimalno korienje elektronskih medija, propusnu/brzu mreu i jasan portal s korisnim grananjem

jednostavnu i standardizovanu klasifikaciju fonda i prikladan softver i kataloge

strunog i komunikativnog bibliotekara

ta Korisnik oekuje u biblioteci

elementarna raunarska pismenost dopunjena terminima: IP adresa, proxy server, GIF, TIF, JPG,

PDF...

autorska prava, licence

elementarna statistika

jezik

Nanschild, Deborah (2004)

bibliotekari svoje znanje grade uenjem dok rade

ta bibliotekar mora da zna ...

stalno uenje (posao zanimljiviji)

radoznalost

meusobnu komunikaciju

edukaciju korisnika

Cilj: vratiti ugled biblioteci i naoj struci

i mora da bude spreman na:

Tradicionalna vs. savremena

TRADICIONALNA SAVREMENA

virtuelna, elektronska, biblioteka

bez zidova, digitalna

biblioteki materijal se: prikuplja, popisuje, uva i daje na korienje

informacije se: popisuju, klasifikuju,

pretrauju i distribuiraju

katalozi baza podataka (elektronski katalog)

pronalaenje po odrednici pretraivanje po vie kriterijuma

itaonica raunarska mrea

magacini

elektronski dokumenti

bibliotekar informator - nastavnik

Strukturirani skup podataka koje moemo:

- unositi

- aurirati (ispravljati, editovati)

- pretraivati (search, retrieve)

- tampati (print)

Bazu podataka ine:

- zapisi (slogovi, records)

- polja (fields)

- podpolja (subfileds)

Baza podataka

Baza podataka

polje

zapis

Universal Machine Readable Cataloguing Format

Univerzalni mainski itljiv format za katalogizaciju

UNIMARC (1980-) propisuje nain beleenja bibliografskih podataka u skladu sa ISBD pravilima.

Sastoji se od polja, podpolja i indikatora, oznake

polja, oznake podpolja i separatora polja, koji se

dodeljuju bibliografskim zapisima u mainski itljivom obliku dajui logiki i fiziki format zapisa na magnetnom mediju.

Baza podataka - UNIMARC

0. blok za identifikaciju

1. blok kodiranih informacija

2. blok glavnog opisa

3. blok napomena

4. blok za povezivanje katalokih jedinica 5. blok srodnih naslova

6. blok sadrajne analize 7. blok podataka o odgovornosti

8. blok meunarodne upotrebe 9. blok za nacionalnu upotrebu

Baza podataka - UNIMARC

primer

001 $cm

100 $c1998 $hscc

101 $ascc $ahun

102 $ayug $bvj

105 $ba $ay

200 $aJunoslovenski narodi u maarskoj periodici $e1780-90 200 $eanotirana bibliografija $hT. 2 $i1790-1800 $fItvan Kefer, Magdalena Veselinovi ulc 210 $aNovi Sad $cMatica srpska $d1998 $eVeternik $gLDI

215 $a360 str. $d24 cm

225 $aBibliografije $fMatica srpska, Rukopisno odeljenje

300 $aUpor. tekst na srp. i ma. jeziku 300 $aTira 500.

UNIMARC identifikacija

kodirane informacije

glavni opis

napomene

606 $aJuni Sloveni $wBibliografije, anotirane 675 $a016:940.2(=81)

700 $aKefer $bItvan 701 $aVeselinovi-ulc $bMagdalena $4071

900 $aKafer $bIstvan

901 $aulc $bMagdalena Veselinovi- 992 $b0007i019,00obo13, 00obom13, 0009nd049, 0010knd048

996 $df2\n418938\s2 $f190006593 $o19000713 $q2 $vd

$wa $2p9812ns

996 $df2\n418938\s2\dm $f190006594 $o19000713 $vd

$wa $2p9812ns

UNIMARC sadrajna analiza

podaci o odgovornosti

nacionalna upotreba

Kooperativni on-line bibliografski

servis i sistem

1987 sistem uzajamne katalogizacije kao osnovica

BIS-a (biblioteki informacioni sistem)

1988 poetak izgradnje sistema i baze YUBIB uzajamne bibliografsko-kataloke baze podataka

2001 instalacija COBISS-a u Srbiji

COBISS

Instaliran:

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

Univerzitetske biblioteke Beograd, Ni, Kragujevac ...i jo preko 160 biblioteka

Formirana zajednika baza kao osnova za uzajamnu katalogizaciju

Naredni korak:

ostale biblioteke

Drugi programi:

BISIS, NIBIS, ....

COBISS

Pretraivanje je privremeno izdvajanje zapisa iz baze podataka u radnu datoteku koja obezbeuje prikazivanje, a zatim i zapisivanje odnosno

tampanje zapisa.

Izraz za pretraivanje je re, fraza ili kljuna re.

Rezultat pretraivanja su tzv. pogoci odnosno svi zapisi koji sadre re, frazu ili kljunu re.

Pretraivanje

Pretraivanje

Svaki izraz za pretraivanje izdvaja skup zapisa.

Pretraivanje se obavlja korienjem izraza. Izrazi se formiraju korienjem Bool-ovh operatora. Osnovni operatori koji se koriste u formiranju izraza za

pretraivanje su:

logiki operator OR (ili)

logiki operator AND (i)

logiki operator NOT (ne)

doker znak (*)

operatori udaljenosti (N, W)

Logiki operator ILI / OR

Logiko OR je operator sjedinjavanja skupova. Rezultat logike operacije OR izmeu dva skupa je novi skup koju ine elementi oba polazna skupa, pri emu se jednaki elementi polaznih skupova u novom skupu javljaju samo jednom.

Ako su A i B dva termina koji ujedno predstavljaju

dva skupa zapisa, logiko OR izmeu ova dva skupa je skup zapisa koji sadre ili termin A ili termin B ili oba termina. Ovaj operator generalno poveava broj pogodaka, a time i verovatnost da e meu njima biti i zapisi od interesa.


PY=1995 (5)

AU=Andri Ivo (6)

Tada se sa A OR B formira skup zapisa iji je autor Ivo Andri ili koje su izdate 1995-te godine. Ukupno: 9 zapisa.

Redosled termina koji se navodi u izrazu za pretraivanje je nebitan.


Najee se koristi za pretraivanje sinonima:

nadarena OR talentovana OR darovita

ili za istovremeno pretraivanje po vie jezika:

uionica OR classroom

ili za slina imena:

Mihailo OR Mihajlo OR Mihaijlo

Logiki operator I / AND

Logiko AND je operator preseka skupova.

Rezultat upotrebe ovog operatora je skup koji sadri samo one zapise koji su zajedniki za oba polazna skupa.

Ako su A i B dva termina logiko AND izmeu ova dva termina izdvaja sve zapise koji u sebi sadre i termin A i termin B.

Operator AND se koristi za izdvajanje ueg skupa zapisa koji se direktno odnosi na problem.

Generalno vodi smanjenju broja pogodaka.

Logiki operator I / AND

PY=1995 (5)

AU=Andri Ivo (6)

Tada se sa A AND B formira skup zapisa iji je autor Ivo Andri i koje su izdate 1995-te godine. Ukupno: 2 zapisa.

Redosled termina koji se navodi u izrazu za pretraivanje je nebitan.

AU=Andri Ivo and PY=1995

Logiki operator NE / NOT

Operator NOT je operator iskljuivanja. Ako su A i B dva termina koji predstavljaju dva skupa zapisa, onda

zahtev: A NOT B izdvaja zapise skupa A, a iskljuuje zapise skupa B, kao i zajednike zapise.

Logiki operator NE / NOT

PY=1995 (5)

AU=Andri Ivo (6)

Tada se sa A NOT B formira skup zapisa iji je autor Ivo Andri i koje nisu izdate 1995-te godine. Ukupno: 4 zapisa. Pri upotrebi ovog operatora treba voditi rauna o redosledu navoenja termina, jer odnos meu njima nije simetrian.

AU=Andri Ivo not PY=1995

Doker znak *

Skraivanje rei ili fraza koristi se kad elimo pri pretraivanju obuhvatiti vie oblika rei (jednina, mnoina, sadanje-prolo vreme ...) Program doputa doker koji poziva sve oblike date rei koji postoje u bazi. Samo pretraivanje izvrava se tako to se termini koji sadre taj koren poveu logikim operatorom OR.

sociolo*

socioloG

socioloGIJA

socioloKA socioloKI socioloKO

Operatori udaljenosti

Ovim operatoroma zahtevamo blizinu dveju ili vie rei, kao i njihov redosled navoenja.

WITH (W)

navedeni termini su u okviru istog polja i u navedenom

redosledu

istorija (W) prava termini su susedni

istorija prava

istorija (2W) prava postoji najvie jedna re izmeu termina

istorija prava

istorija graanskog prava

istorija (3W) prava postoje najvie dve rei izmeu termina

istorija prava

istorija graanskog prava istorija drave i prava

Operatori udaljenosti

NEAR (N)

navedeni termini su u okviru istog polja ali redosled nije

bitan

istorija (N) prav* termini su susedni istorija prava

pravna istorija

istorija (2N) prava postoji najvie jedna re izmeu termina

istorija prava

istorija graanskog prava

istorija (3N) prav* postoje najvie dve rei izmeu termina

istorija prava

istorija graanskog prava istorija drave i prava

Sloeni izrazi

Sloeni izrazi obezbeuju istovremeno pretraivanje dva ili vie termina. Formiraju se povezivanjem termina pomou operatora tipa OR, AND, NOT ili operatora udaljenosti.

Operatori se izvravaju odreenim redosledom koji odgovara njihovom rangu na listi prioriteta:

najvii * (N) i (W)

AND

NOT

najnii OR

Sloeni izrazi

Kada elimo da najpre izvrimo (forsiramo) operator nieg prioriteta koristimo, kao u matematici, zagrade. Prema tome, zagrada, tj. znak ( ) ima najvii prioritet. Broj zagrada nije ogranien. Ako se u izrazu jave dva ili vie operatora istog prioriteta, u okviru istih zagrada, bie izvreni s leva na desno.

Tri naina pretraivanja:

- osnovno

- izborno

- komandno

Pretraivanje

Formati za prikazivanje

Uobiajeno je da se rezultati prvo prikazuju u kratkom (brief) formatu.

Najvie servisa nudi jo i: - kratki

- puni

- ISBD - format katalokog listia - COMARC format po podrujima (full format)

primer

Svugde u Svetu isto

Kongresna biblioteka link

Nacionalna biblioteka Francuske link

The European Library (TEL) link

globalna kompjuterska mrea raunara meusobno povezanih fizikim vezama preko lokalnih potanskih telekomunikacionih sistema razmena podataka se obavlja preko TCP/IP protokola

Problem udaljenosti izmeu korisnika mree sveden na zanemarljiv nivo.

Servisi Internet-a:

e-mail web telnet ftp

INTERNET

- svaki raunar na Internetu ima svoju jedinstvenu IP adresu

- IP - internet protokol

- numerika i simbolika

- 147.91.246.160 odn. unilib.bg.ac.rs

unilib - naziv institucije

bg - grad

ac - akademska mrea

rs - drava

- provajder omoguava pristup Internetu

- promenljivi zadnji segment adrese

IP ADRESA

E-mail (elektronska pota) predstavlja veoma koristan i brz servis Interneta koji omoguava razmenu informacija izmeu, meusobno veoma udaljenih korisnika. E-mail predstavlja elektronski vid razmene informacija koja sve

vie zamjenjuje klasinu potu na koju smo navikli, naroito u poslovnim sferama ljudskog drutva. Ovaj servis omoguava da vaa pota, poslata na adresu primaoca bude u njegovom raunaru za kratko vreme (mereno najvie minutima) bez obzira na mesto gde se nalazi osoba kome je

pota upuena. Najpopularniji programi za primanje i slanje elektronske pote su Netscape Mail Messanger i Microsoft Outlook Express.

E-mail

Primer

- javna diskusija na razliite teme, ali uvek u okviru

zainteresovane grupe ljudi

- bazirano na elektronskoj poti

- princip: vaa poruka poslata serveru, automatski se

prosleuje svim uesnicima e-mail-om

- blog, forum, facebook.....

Elektronske konferencije

- veoma popularan servis Interneta jeste World Wide Web,

skraeno WWW ili Web

- Internet se esto u argonu naziva Web

- omoguava postavljanje prezentacija, njihovo pregledanje i prikupljanje podataka sa prezentacija organizacija,

asocijacija, osoba

- prezentaciju bez ikakvih problema moe videti bilo ko u svetu i kontaktirati vas

- najpopularniji programi za pregledanje Web-a, takozvani

browseri, su Microsoft Internet Explorer, FireFox,

Google Chrome

WEB

primer

Elektronski katalozi

poetkom ezdesetih godina u SAD

katalozi pojedinih biblioteka

razmenjivanje traka sa podacima

osamdesetih i tokom devedesetih godina razvoj raunarskih mrea

interaktivna razmena podataka izmeu raunara i samim tim

izmeu biblioteka koji ih poseduju

sistem uzajamne katalogizacije, koji omoguuje da biblioteke koje

su meusobno umreene organizuju obradu fonda tako da se

bibliografski opis publikacije unosi u celoj mrei na zajedniki

centralni raunar (host) samo jednom, a da ga sve lanice

mree kopiraju u svoje lokalne baze i dodaju samo svoje

lokalne podatke

nauna literatura

postoji i u tampanoj formi, mada je sve vie onih koji se publikuju samo elektronski

omiljeni kod korisnika jer ih je mnogo lake pretraivati i pronai nego kopirati lanke za biblioteke, posebna pogodnost elektronskih asopisa se ogleda u tome to ne zauzimaju prostor i ne treba ih uvati, koriiti, davati na korienje, obradjivati analitiki, i sl.

EBSCO

Science Direct

Elektronski asopisi

biblioteke

Konzorcijumi

nacionalni konzorcijumi

eIFL

Electronic Information for Libraries - 49 zemalja - 3000 biblioteka

Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku

- 6 najveih - 131 naunoistraivakih

Impakt faktor

kjfhg khdfgk hkdsh kghkdfh

kfgjd lkjfdlg jsldjfg ljfdg kfhg kjf ghksfd

lkfgj lkjfd lgjdflgldjfgl kfls djlgksdjf

dklgjf lkjsfd gljsdfjg lfjds lsjfdl

flkjg lkdjf ljldfg lfdj l df gklsd ;lkgjsdl

fd glskdjf glkjsdf lgjsldjf g

df glsdkjf glkjdf glldjfg sflk glsdkjf gkjdf

jdfjg lkdjf gljsfd;g ;dsjfg l

sldk fglksdjf lgsjdl fgldjfg

fd;g ;ldk; fgk;dfg k;sdkf;gk;































2006 2007 2005 2003

broj citata iz 2005 i 2004, u radovima 2006

broj radova objavljenih 2005 i 2004

IF 2006 =











2004

148 193

2186 584

8.12 = (2186 + 584) / (148 + 193)

Open Access

ideja je da je znanje univerzalno i opte dobro

svima mora biti dostupno

posebno nauno znanje je i skupo

promena poslovnog modela (trokove publikovanja vie ne plaaju biblioteke kroz pretplatu, nego autori kroz objavljivanje)

ta je DOI

jedinstvena alfanumerika niska dodeljena pojedinanom digitalnom objektu (lanku, poglavlju u knjizi i sl.)

uspostavljanje veze do Internet stranice na kojoj se originalni dokument nalazi

povezivanje podataka o lancima, DOI brojeva i veb adresa obavlja se preko servisa CrossRef (www.crossref.org)

Struktura DOI broja

isti za sve asopise iz Srbije

po izboru, ali jednoznano: 0352-5139 03 01 017 V

- ISSN broj

- godina

- broj sveske

- poetna stranica lanka

- prvo slovo prezimena prvog autora

DOI u tampanoj verziji

www.doiserbia.nb.rs

xml - razmena podataka XXI veka

elektronske knjige preuzimanje na sopstveni raunar, cele ili po poglavljima

specijalizovani sajtovi sa sabranim delima pojedinih pisaca, tekstovima udbenika ili nekih drugih monografskih publikacija, koje u

tom obliku postoje i kao tampane knjige knjige iz klasine literature, za koju autorska prava vie ne vae i dostup je slobodan za svakoga

biblioteke su ukljuene u aktivnosti oko predstavljanja to vie nacionalne literature u digitalizovanom obliku na raspolaganje svim

potencijalnim korisnicima u svetu

Elektronske knjige

digitalne biblioteke na fakultetima i univerizitetima (repozitorijumi)

digitalizacija kulturne batine link

institutski bibliotekari link

Elektronske knjige u Srbiji

http://www.istorijskabiblioteka.com

http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/list-

http://glasknjige.com/

http://www.lyrikline.org/en/poems/trazhim-pomilovae-za-svrgnute-5783#.U3sVHdKSwwo

Prednosti elektronske forme...

nezavisni od mesta i vremena korienja

postoji i u tampanoj formi, mada je sve vie onih koji se publikuju samo elektronski

omiljeni kod istraivaa jer ih je mnogo lake pretraivati i pronai nego kopirati lanke ali i kod bibliotekara jer:

ne zauzimaju prostor ne treba ih uvati, koriiti, davati na korienje, obraivati analitiki, i sl. istovremeno korienje neogranienog broja

...ali i nedostaci

trajnost elektronskih resursa je nepoznata i skupa

neki i dalje vie vole papirnu formu informacija

za neke publikacije, posebno one gde su ilustracije jako bitne, elektronski oblik nije zadovoljavajui

biblioteke koje koriste licence nemaju vlasnitvo nad elektronskim publikacijama, i ako ne plate licencu

gube pravo pristupa

licencni ugovori se sklapaju prema uslovima proizvodjaa elektronskih izvora informacija

embargo na korienje elektronskih informacija za odreeni period

, 1/2

, , ...

55 +

http://www.biblioteka-prijepolje.com/srp/news/?conid=1172

http://biblioteka-bor.org.rs/

http://www.agrolib.rs/

http://www.bgb.rs/internetzona/internetzona.html

http://www.dksg.rs/biblioteka/vodicZaCitiranje/uvod.html?id=100004

, 2/2

da je sve na, najvie, tri klika da je nezavisan od vremena da je nezavisan od mesta da je nezavisan od opreme (m-Library)

Korisnik oekuje

http://m.kobson.nb.rs

1. Nije sve na Internetu

2. Internet je nalik na rasutu nekatalogizovanu biblioteku

3. Neko to mora da uradi

4. Nereena autorska prava

5. Nije lepo itati na ekranu, ali na posebnom ureaju jeste

Da li biblioteka opstaje? DA

Ali i zato to: Svetska populacija je prela broj od sedam milijardi

stanovnika, a biblioteke u svojim fondovima poseduju vie od pet knjiga za svakog stanovnika zemlje, za svako dete, enu ili mukarca na planeti

U Rumuniji postoji vie kilometara bibliotekih polica nego kilometara autoputa

U statistikom godinjaku za 2002 godinu broj poseta biblioteci bila je druga najpopularnija aktivnost u Evropi

Referensni bibliotekari u amerikim javnim i akademskim bibliotekama odgovore nedeljno na vie od sedam miliona pitanja

... i

U Evropi je registrovano 1.8 milijardi poseta biblioteci godinje,to je osam puta vie od broja meunarodnih putnika na pet najveih evropskih aerodroma

U Holandiji je tokom 2003. godine biblioteka najposeenije javno mesto

U celom svetu postoji oko 2.5 milijardi registrovanih bibliotekih Korisnika. To je dva puta vei broj od korisnika mobilnih telefona

Od kamila u Keniji do beinog prenosa informacija u Njujorku, biblioteke svuda u svetu prilagoavaju svoju usluge da bi izale u susret svojim Korisnicima

Neki od naziva za zvanje dananjeg bibliotekara: katalogizator, indekser, strunjak za metapodatke,

informacioni posrednik, menader znanja, koordinator doivotnog uenja, bibliograf, informacioni broker, menader digitalnih servisa, menader elektronskih resursa, savetnik za uenje, sajbernaut...

Bibliotekari nisu samo uvari knjiga. Oni su klju razvoja budueg informacionog

drutva

Kakva je to profesija?

informatika skripta

Documents