INTERKULTURNI MENADŽMENTispitna pitanja

1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja2. Kultura i menadžment3. Pojam kulture u menadžmentu4. Osnovne karakteristike kulture5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment6. Savremeni tokovi poslovanja7. Uspešna komunikacija8. Pregovaranje i uvažavanje kulture9. Sličnosti i razlike među kulturama10. Odnos ljudi prema prirodi kao različitost kulture11. Vremenska orijentacija kao različitost kulture12. Prostorna orijentacija kao različitost kulture13. Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao različitost kulture14. Međuljudski odnosi kao različitost kulture15. Orijentacija aktivnosti kao različitost kulture16. Kulturne dimenzije17. Interkulturni aspekti globalne utakmice18. Socio – kulturni horizonti Nove Evrope19. Evropsko „učeće društvo“ i svet20. Poslovna kultura Nemačke21. Poslovna kultura Austrije22. Poslovna kultura Švajcarske23. Vrednosti i obrazovni sistem Francuske24. Kulturološki aspekti francuskog menadžmenta25. Poslovna kultura Italije26. Poslovna kultura Portugalije27. Poslovna kultura Španije28. Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva29. Poslovna kultura Republike Irske30. Poslovna kultura Holandije31. Poslovna kultura Finske32. Poslovna kultura Danske33. Poslovna kultura Rusije34. Poslovna kultura Japana35. Japanska poslovna kultura i zapad36. Japanska poslovna kultura i svet37. Japanska poslovna kultura na kraju devedesetih godina prošlog veka38. Uloga obrazovanja u japanskoj poslovnojj kulturi39. Uloga i značaj konfučijanizma u privredama Japana i Azijsko – Pacifičkog

regiona40. Konfučijanska filozofija pragmatizma (iskustvo Južne Koreje)41. Japanski menadžment42. Poslovna kultura Kine43. Kinesko – japanski interkulturni odnosi44. Japanska privreda i prva zajednička ulaganja u Kini45. Ekonomska saradnja na relaciji Japan – Kina46. Azijsko – pacifički menadžment47. Poslovna kultura Singapura48. Poslovna kultura Malezije49. Poslovna kultura Indije

2

50. Poslovna kultura Arabijskog bliskog istoka51. Unikulturni predgled razvoja menadžmenta u SAD52. Kulturne vrednosti SAD – a53. Privid ekonomskog pada SAD – a54. Američki menadžment na kraju XX veka55. Sistematičnost američkog menadžmenta56. Proaktivnost američkog menadžmenta57. Poslovna kultura Meksika58. Poslovna kultura Izraela59. Poslovna kultura Srbije60. Ključ uspešne saradnje

3

1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja

Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilaze okvire matične zemlje i svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških alijansi. Za sve veći broj kompanija, međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo poslovanja. Uspešno poslovanje je moguće ukoliko se razumeju kulturne razlike i pravila učesnika iz različitih krajeva sveta. Pre svega, naivno je ući u međunarodne pregovore verujući da su „na kraju krajeva ljudi prilično isti ma gde bili i ponašaju se slično nama“.

Da bi se stiglo do ostvarenja cilja kojem teži svaka strana u pregovorima „ugovorn posao“ neophodno je potpuno razmeti druge. Da bi se stiglo do zaključenja ugovora, neophodno je pregovaranje. Poznavanje interkulturnog menaxmenta pomaže da se razume poslovanje na drugom tržištu, da se u zavisnosti od druge kulture kršenje obećanja toleriše, očekuje ili čak i priželjkuje. Retko je lakše primeniti ugovor u stranoj nego u svojoj zemlji.

Tako na primer, u SAD ugovori su dugi jer se svaka nepredvidiva situacija mora unapred predvideti i razraditi. Velika pažnja se posvećuje detaljima kako bi se izbegle dvosmislenosti.

U anglosaksonskim kulturama potpisivanje ugovora simbolizuje nameru da se ispune navedeni uslvi.

Kod Kineza, ugovor predstavlja početak, a ne kraj. Njihov pristup je da se pregovori baziraju na ljudskim odnosima, a glavna brige je usmerena na stavaranje veze prijateljstva.

Japancima je cilj stvaranje odnosa a ne ugovor. Potpisivanje ugovora je započinjannje odnosa. Veruju da je partenrstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba da koristi nepravednu prednost spleta srećnih događaja.

Nemci se striktno pridržavaju ugovora. Ugovor je razjašnjen do najsitnijih detalja, uključujući i ono što se podrazumeva kao standardna trgovinska praksa.

Rusi se striktno pridržavaju ugovovora, a sve nedovoljno određene situacije će protumačiti što je moguće više u svoju korist.

Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju kostur ugovara, pri čemu ne idu u detalje.

U arapskom poslovnom svetu reč obavezuje više od pisanih ugovora. Insistiranje na ugovorima može biti čak i uvredljivo.

Meksikanci ne očekuju da ugovor bude dosovno primenjen u praksi. Za njih ugovor predstavlja umetničko vežbanje ideja.

Ključ uspeha u poslovanju na drugim tržištima je razumeti, prihvatiti i poštovati kulturu druge strane.

4

2. Kultura i menadžmentTeško je u savremenim uslovima poslovanja zanemariti činjenicu da se

uglavnom posluje van granica matične zemlje, tako da je neminovan susret sa različitim kulturama. Svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških alijansi.Celokupno poslovanje jednog poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno poslovanje, što zahteva i odgovarajući menadžment pristup u cilju boljeg razumevanja različitih nacionalnih uticaja i kulture na poslovanje kompanije. Zanemarivanje uticaja kulture na poslovanje kompanije u drugoj zemlji definitivno dovodi do neuspelih poslovnih pregovora, što se odražava na nepovoljan poslovni rezultat.

Veliki broj kompanija u početku poslovanje fokusira u okvirima matične zemlje. Vremenom sa rastom, a kasnije i razvojem kompanije, najpre u vidu uvoza i izvoza, dolazi do širenja poslovnih aktivnosti van matične zemlje. Tada se pojavljuje i zahtev za analizu drugog podneblja, onog na koje se šire poslovne aktivnosti. Različite kulture uslovljavaju da se one poštuju prilikom dizajniranja proizvoda i usluga za njihovo tržište. Menadžeri moraju da uče kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj posluju.

Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici organizovane su i funkcionišu po pravilima koja su duboko ukorenjena u nacionalnoj kulturi te zajednice. Kulturna determinanta menadžmenta podrazumeva da se organizacija i upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici potčinjava dejstvu pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj državi. Samo one kompanije i oni menadžeri koji budu razumeli i poštovali kulturnu različitost prave prvi korak uspešnog poslovanja.

3. Pojam kulture u menadžmentuU cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta, potrebno je

definisati pojam kulture. Postoji veliki broj definicija kulture, a jedan od uzroka ove različitosti u tumačenju kulture je uslovljenost od zemlje i pojedinaca ili autora koji se njome bavi.

Dati odgovor na pitanje „Šta je kultura?“, nije moguće bez davanja odgovora na još dva pitanja: koji su ciljevi kulture? kojim se sredstvima ona ostvaruhe?

Pojmu kulture moguće je dodeliti i tri značenja:1. intelektualno – koje se odnosi na viši oblik kolektivnog izražavanja i

odnosi se na jednu oblast, jednu zemlju, jedan kontinent.2. ekonomsko – odnosi se na plodno zemljište, na biljke, drveće, vegetaciju,

uzgajanje životinja.3. mikrobiološko – koje ima marginalan značaj za interkulturni menadžment.Još od stare Grčke pa do našeg vremena, postojale su razne definicije kulture:“One koji dele naš etos treba nazvati Grcima, pre nego one koji dele našu

krv” (Izokrat, IV vek pre Hrista)“Kad bi konji i goveda imali ruke i kad bi mogli da slikaju tim rukama i

stvaraju umetnička dela kao što to čine ljudi, konji bi lica bogova slikali kao konjska, goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela prikazivali prema liku svoje vrste...Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa širokim nosnicama, stanovnici Trakije kažu da njihovi bogovi imaju plave oči i riđu kosu.” (Ksenofont, VI vek pre Hrista)

5

U rimskom dobu, pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i tumačen je kao potreba malog broja probranih ljudi. Srednji vek povezuje pojam kulture i religije. Humanizam i renesansa, obnavljajući sntičku tradiciju, omogućavaju da ideja kulture prođe značajan period svog razvoja, pri čemu se ističu Engleska, Nemačka i Francuska kao pioniri i pokretači ovog razvoja.

Krajem XX veka kultura se ne posmatra na jedan intelektualni i književan način, već se njen domen proširuje i na druge vrednosti. Tako se pod kulturom podrazumeva:

- sve ono što nastaje ljudskim radom kao obrada predmeta ili proizvodnja novih predmeta

- svi oni oblici ljudskog izražavanja pomoću kojih čeovek saopštava svoje iskustvo, saznanja i viđenja sveta drugim ljudima

- kultura predstavlja određenu društvenu sredinu koju svaka indvidua zatiče rođenjem kao svet koji ima određeno značenje i određena pravila života kojima se mora prilagoditi.

Jedna od najpotpunijih definicija kulture je:Kultura je sastavni deo celokupnog društvenog i individualnog života, skup

svih ljudskih tekovina, materijalnih (materijalna kultura) i duhovnih (duhovna kultura), bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko društvo ni u najednostavnijim oblicima svoje organizacije.

Neophodno je razjasniti i pojam materijalne kulture:Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji

se koriste u određenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga, kao i njihovu distribuciju i potrošnju.

Materijalna kultura je rezultat tehnološke i ekonomske razvijenosti jedne zemlje, manifestuje se kroz raspoloživost i kvalitet osnovne ekonomske, socijalne, finansijske i marketing infrastrulture, direktno je povezana sa društvenim standardom, kroz njemu prizmu mogu se obeležavati i razvrstavati pojedini vremenski periodi i grupacije zemalja, naglašen je interaktivan odnos materijalne kulture i drugih aspekata ponašanja u jednom društvu.

Postoji veliki broj definicija kulture, ali se za sve može istaći da:KULTURA PREDSTAVLJA SVE ONO ŠTO LJUDI IMAJU, MISLE I

RADE KAO PRIPADNICI JEDNOG PREPOZNATLJIVOG DRUŠTVA.

4. Osnovne karakteristike kultureBez obzira o kojoj definiciji kulture je reč, zajednisčko za sve su sledeće

karakteristike kulture:-NAČELNOST – kultura predstavlja opšti okvir usvojenog i prihvatljivog ponašanja, zasnovanog na nenormiranim načelima, izvrnim i običajnim pravilima.-DELJIVOST – kultura je društvena a ne pojedinačna kategorija. Ona ne postoji sama za sebe, rezultat je društvene interakcije i kao takva se deli na pojedine članove društva.-KOMUNIKATIVNOST – olakšava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi većoj bliskosti i srodnosti između nosilaca i poznavalaca jedne kulture.-STEČENOST – kultura nije urošena, već stečena kategorija. Njeno usvajaje i difuzja odvijaju se kroz duge procese socijalizacije, razvoja i modernizacije.-DIFERENCIRANOST – pripadnici različitih kultura često imaju različite predstave o istoj stvari. Tako je moguće prepoznati i diferencirati individualna ponašanja.-TRAJNOST – kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju. Na taj način ispoljava relativnu stabilnost i dugoročnu prepoznatljivost.

6

-KUMULATIVNOST – kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, i nalazi se u neprekidnom procesu uobličavanja. Svaka generacija nešto doda i ostavi pečat sopstvenoj kulturi.-DINAMIČNOST – kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolunu stabilnost i statičnost. Ona je podložna postepenim i evolutivnim promenama tokom vremena.

U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama ističe se značaj poznavanja jezika date zemlje, jer je jezik ogledalo svake kulture. Jezik je specifičnost koja diferencira jednu u odnosu na druge kulture. Pokušaji sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa greškama, se toleriše, ali nepoznavanje kulture iste zemlje je nedopustivo ako se u vidu imaju poslovni ili diplomatski kontakti.

Činenica, bitna za menadžere koji se upoznaju sa kulturom nekih zemalja, jeste da mnoge kulture nalaze razlog svog postojanja u religiji. Religija uspostavlja kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan način propisuje ponašanje ljudi i njihove radne navike.

Realni okviri kulture, koji su drugačiji za svaku zemlju, mogu biti društvene organizacije, instiucije, opšta socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem. Kultura opredeljuje svakodnevni život ljudi, određuje društvene ciljeve, zašto i kako ljudi sarađuju međusobno.

5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžmentInterkultura je ukrštanje znanja i mešanje znanja i iskustva ljudi iz različitih

kulturnih zajednica širom sveta. Tako je, interkulturni menadžment proces nametanja, mešanja, prihvatanja i uzajamnog očuvanja kulturnih vrednosti između različitih civilizacija, a u cilju globalizacije međunarodnog poslovanja.

U savremnoj teoriji menadžmenta često se govori o internacionalnom menadžmentu. Internacionalni menadžment, može se vezati i za međunarodno-politička zbivanja koja obeležavaju devedesete godine XX veka. Koncepcija novog svetskog poretka sadrži u svojoj osnovi mnogo elemenata internacionalnog menadžmenta.Ako se ovome dodaju i geoekonomski aspekti ovoh američkog koncepta, može se govoriti i o značajnom uticaju na makroekonomije pojedinačnih zemalja kao i njihove mikroekonomske strukture.

Umesto internacionalnog, nolje je koristiti pojam interkulturnog menadžmenta, pošto je njegov sadržaj primereniji savremenim tokovima u globalnoj ekonomiji. Upravljanje među nacijama, treba zameniti upravljanjem među različitim kulturama. Međunarodne operacije zadržavaju obeležja nacionalnog, a poprimaju kulturna obeležja države u kojoj su locirane. U kontekstu procesa regionalizacije i globalizacije svetske privrede, nacionalno gubi značaj u odnosu na kulturno. Svet budućnosti pokretaće sukobi kultura a ne nacija.

7

6. Savremeni tokovi polsovanjaNovo doba je doba promena i izazova u kome uspevaju samo najodlučniji i

najspremniji. Unapređuje se komunikacija a smanjuje rascep koji postoji između različitih kultura. Ekonomija prelazi granice matične zemlje stvarajući svet globalne ekonomije.

U uslovima globalizacije proces polsovanja postavlja i neka nova pravila:- visok stepen poslovne komunikacije- razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja- usklađivanje poslovnih standarda.Savremeni tokovi poslovanja povezani su sa: smanjivanjem troškova,

povećanjem efikasnosti, upravljanjem odnosa sa strankama, obukom zaposlenih, ekološkim potrebama radi očuvanja okoline, poznavanjem poslovnih rotokola koji olakšavaju komunikaciju, nastupom u ime organizacije, kako se pravilno predstaviti, kako ovladati poslovnom komunikacijom na međunarodnoj poslovnoj sceni, koja su pravila i tabui poslovanja, postupak formalne i neformalne komunikacije, kako je postavljena hijerarhija u poslovnom svetu, kako se određuje red sedenja, kako tokom obroka tako i za pregovaračkim stolom.

Novi svet biznisa podrazumeva poslovanje koje će biti konkurentno na duži rok, a poznavanje kulture i običaja poslovnih partnera je jedan od bitnih preduslova za rasprostiranje poslovnih aktivnosti van matične zemlje.

Poslovna kultura se gradi na uspešnoj poslovnoj komunikaciji i uspostavljanju kvalitetnih poslovnih veza. Međunarodna poslovna scena neminovno zahteva poznavanje različitih kulturnih sredina. Osnova uspešne komunikacije je razumevanje različitosti, jer svako ko nije spreman da posluje sa poslovnim partnerima koji imaju drugačija pravila od njegovih, osuđen je na neuspeh. Spremnost usmerena ka prihvatanju i razumevanju razlika stvara veće šanse za uspeh

7. Uspešna komunikacijaPored poznavanja kulture date zemlje sa kojom treba poslovati, neophodno je

poznavati i sam proces komuniciranja, kako verbalni, tako i neverbalni. Dobra priprema najpre za neverbalnu komunikaciju, kasnije olakšava i verbalnu u toku pregovora. Dokazano je da se u toku poslovne saradnje uglavnom nastoji stvoriti poverenje kod osobe sa kojom će se poslovati.

Uspešna komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznošenja činjenica, informacija i razmišljanja – KISS (Keep It Short & Simple). Albert Mehrebijan je u svojim istraživanjima pokazao da 55% svojih osećanja izražavamo neverbalno a 45% verbalno, od kojih se 38% svodi na izražavanje glasom, a samo 7% rečima. Ovo znači da se uviđa način na koji je nešto rečeno. Značaj poruke nije u tome šta ste stvarno rekli, niti u tome šta ste stvarno mislili, nego na kakav ste odziv naišli.

Prilikom poslovanja van matične zemlje kao poslovni jezik uglavnom se koristi engleski, ali to ne umanjuje značaj poznavanja i drugih jezika, mada treba naglasiti da je važnije poznavanje kulture date zemlje nego jezika.

Razvoj tehnike i tehnologije je olakšao i ubrzao komunikaciju, tako da se danas poslovanje ne može zamisliti bez telefona, upotrebe kompjutera, e-mail prepiski. U poslovnoj korespodenciji potrebno je poštovati neka pravila:

- na poruke poslate u elektronskoj formi odgovara se u roku od 24 časa- potvrda o prijemu pošiljke je obavezna- upotreba mobilnih telefona na poslovnim sastancima i na ručkovima je

zabranjena.

8

Pregovaračku veštinu poseduju oni koji imaju sposobnost:- da postave ciljeve- da postave veći izbor načina koji omogućavaju dostizanje cilja- da se temeljno pripreme- da ocene šta je to što druga strana želi- da postave prioritete- da prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznaju oblast poklanjanja, pa u

skladu sa tim: -treba znati da su pokloni važan deo menadžerskih odnosa -voditi računa o tome kako uručiti poklon, u kakvoj ambalaži.

8. Pregovaranje i uvažavanje kultureZa uspešnu poslovnu saradnju sa inostranim partnerima neophodno je

poznavati njihovu kulturu. Iako znamo da postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku i na Aziju, treba naglasiti da i u samoj Evropi treba biti svstan postojanja različitosti. Početne razlike se mogu uočiti na osnovu uvida u kultutne poglede na vreme:

- Vreme je novac (SAD)- Oni koji žure prvi stižu na groblje (Španija)- Nije sat izmislio čoveka (Nigerija)- Ako čekate dovoljno dugo, i jaje će da prohoda (Etiopija)- Pre vremena nije baš vreme, posle vremena, prekasno je (Francuska)Treba razlikovati opažanje i stereotip. Opažanje je čovekovo tumačenje

realnosti. Stereotip je sklonost da se druga osoba vidi kao pripadnik neke grupe ili kategorije.

Istraživanja su ukazala koliko su opažanja i sterotipizacija prisutni na međunarodnoj sceni zasnovana na tri pitanja:

Kako vide sami sebe?Kako vide druge?Šta misle o tome kako drugi vide njih?Ispitani su japanski i britanski menadžeri. Japanci su sebe videli kao izuzetno

marljive, iskrene, oprezne, učtive i metodične, i Britanci su se složili oko tih pitanja. Britanci se nisu složili sa japanskim viđenjem da su odlučni, fleksibilni i otvoreni. Japanci nisu uvideli da ih britanci vide kao ambiciozne i tajanstvene.

Japanci su verovali da su britanski stereotipi o njima stidljivi, neambiciozno, neodlučni i introvertni ljudi. Japanska opažanja njih samih su bila prilično tačna, ali su japanci precenili način kako ih britanci vide.

Britanci su za sebe smatrali da su iskreni, učtivi, predvidljivi, kooperativni, logični i marljivi. Japanci ih po ovim osnovama nisu tako visoko ocenili i nisu ih smatrali naročito odlučnim, otvorenim, ambicioznim, sigurnim i fleksibilnim. Smatrali su čak da Britanci nisu previše oprezni, metodični, logični i šaljivi kao što to oni za sebe misle.

Ošte je poznato da je na severozapadu Evrope naglasak na organizovanosti, a najugu na temperamentu. Zakazivanje sastanak u skandinavskim zemljama i Nemačkoj strogo se poštuje. Suprotnost su Španija i portugalija, kod kojih se sastanak često odlaže, a kašnjenja od 30 minuta su uobičajena.

Kako će se ljudi ponašati u poslovnoj komunikaciji na internacionalnom nivou, zavisi od merila vrednosti koje ljudi, pripadnici jedne kulture, imaju. Vrednosti su vezane za pitanje šta je pravično, a šta ne, šta je dobro, a šta je loše. U zavisnosti od kulture kojoj pripadaju, menadžeri imaju drugačije poslovne ciljeve, odnos prema kompaniji i drugim kolegama.

9

9. Sličnosti i razlike među kulturamaPolazna osnova poslovnog uspeha je u poznavanju, razumevanju, prihvatanju i

prilagođavanju raznim kulturama. Poznavanje i poštovanje različitosti utiče na naklonost poslovnih partnera. Poznavanje činjenica date zemlje sa kojom se posluje, bitno je i uglavnom se odnosi na:

- puno zvanično ime države- glavni grad države- ime predsednika države- korisno je poznavati veru i verske običaje- državne i verske praznike- kulturne razlike u prehrani- statističke podatke o najvažnijoj privrednoj grani- istoriju i geografiju ukratko, itd.Osnova neuspešnog pregovaranja je u:- nedovoljnom razumevanju da postoje različiti načini razmišljanja- nedovoljnom poznavanju i poštovanju zemlje sa kojom se posluje- nedovoljnom poznavanju procesa donošenja odluka kao i međuljudskih

odnosa- nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje.Pored svih različitosti, postoje i sličnosti među kulturama koje se odnose na

uspešnost.

10.Odnos ljudi prema prirodi kao različitost kulture Odnos prema prirodi podrazumeva:

podređenost prirodi harmoniju sa prirodom vlast nad prirodom

U skladu sa odnosom prema prirodi, pripadnici odgovarajuće kulture imaju i odgovarajuću menadžersku praksu koja se ogleda na:

postavljanju ciljeva budžetnom sistemu

Postavljanje ciljeva kod kultura koje su podređene prirodi je neodređeno i nejasno, odnosno pripadnici date kulture smatraju da je život unapred određen, tako da se prepuštaju na milost i nemilost višim silama

Budžetni sistem kod ovih kultura je uzaludan, sa unapred određenim rezultatima

Kulture koje smatraju da su u harmoniji sa prirodom ciljeve postavljaju uslovljeno a budžetni sistem je promenljiv

Kulture koje smatraju da imaju vlast nad prirodom postavljaju direktne i pouzdane ciljeve, a budžetni sistem je realan, relevantan i koristan

10

11. Vremenska orijentacija kao različitost kulture Stavka vremenske orijentacije podrazumeva pitanje: Kako ljudi generalno gledaju na nove događaje? U skladu sa ovim pitanjem, pravi se razlika između kultura koje su okrenute

prema: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

U skladu sa njihovom orijentacijom je i uticaj na menadžment u sferi planiranja, odlučivanja i sistema nagrađivanja

Kod kultura koje su okrenute ka prošlosti planiranje je produženje ponašanja iz prošlosti, odlučivanje je po određenim stavkama a sistemi nagrađivanja su istorijski određeni

Okrenutost ka sadašnjosti usmerava proces planiranja na kratkoročne planove, odlučivanje na postizanje trenutnih efekata a sistem nagrađivanja po aktuelnom dogovoru

Okrenutost ka budućnosti usmerava pripadnike određene kulture na postavljanje dugoročnih planova, odlučivanje je usmereno na postizanje željenih ciljeva a sistem nagrađivanja je uslovljen izvođenjem

Poslovanje usmereno na sadašnjost ima prednost – FLEKSIBILNOST, dok ponašanje orijentisano na budućnost ili prošlost ima prednost – PREDVIDLJIVOST.

Primer: razlika u ponašanju taksi vozila i autobuskih prevoznika. Taksi vozila nemaju red vožnje dok autobusi imaju.

Na Bahamima usluge autobusa su sprovedene slično taksi prevozu dok u urbanim sredinama (Pariz, London i dr.) postoji red vožnje

12. Prostorna orijentacija kao različitost kulture Svaka prostorna orijentacija objašnjava kako se ljudi orijentišu u prostoru koji

ih okružuje i kako doživljavaju njegovu upotrebu a naročito kako se shvata smisao vlasništva nad prostorom

Privatno vlasništvo podrazumeva da su naglašene barijere a šema komunikacije je sa izraženom tajanstvenošću

Mešovito vlasništvo podrazumeva selektivnu šemu komunikacija, kancelarije su tako uređene da se kombinuje “neformalan” nameštaj uz “formalan” sto)

Javno vlasništvo nameće široke, otvorene šeme komunikacije, raspored kancelarija je otvorenog koncepta tj. nema barijera i svi mogu biti u jednoj prostoriji bez obrzira na hijerarhiju

11

13.Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao različitost kulture Osnovno pitanje je: Da li su ljudi u osnovi zli, dobri ili neutralni, ili mešoviti

(kombinacija dobra i zla)? Bitno je uočiti uticaj religije na ovo pitanje:

hrišćanska religija smatra da se čovek rađa kao zao, ali ako prati put Gospoda postaće dobar

muslimanska i šintu religija imaju viđenje ljudi kao dobrih fundamentalisti ljude vide kao zle

U zavisnosti od kulturne orijentacije postavljaju se i sistemi kontrole. Ako je postavka da su ljudi zli u pitanju je direktna kontrola – nema izmene sistema kontrole, iako sve posluje kako je predviđeno jer se dati uspeh pripisuje tom sistemu kontrole

Podrazumeva odgovornost koju imamo za druge ljude Postoje 3 vrste odnosa:

individualizam grupna orijentacija hijerarhijska varijanta

Individualizam – podrazumeva brigu za samog sebe, pri čemu veliku važnost ima najuža porodica ali samo do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da sam sebi obezbeđuje opstanak. Ukoliko pojedinac ostane sa članovima porodice smatra se da nije ispunio obavezu da ostvari snažnu individualnost

Grupna orijentacija – suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske i azijske kulture, gde se prema rođacima odnose sa pažnjom i ljubavlju. Ponašanje stranaca mora biti pažljivo prema pripadniku takve kulture jer bi drugačiji pristup doveo do nesporazuma

Hijerarhijska varijanta – društvo definiše odnos prema drugima kao grupno orijentisan, ali sa dva obeležja:

grupa ima svoje mesto u okviru hijerarhijskih društvenih grupa pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna

Ova varijanta je odlika aristrokatskog društva pri čemu čovek treba da se brine o sopstvenoj grupi, ali dobro zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanje između grupa nije moguće

14.Međuljudski odnosi kao različitost kulture Podrazumeva odgovornost koju imamo za druge ljude Postoje 3 vrste odnosa:

individualizam grupna orijentacija hijerarhijska varijanta

Individualizam – podrazumeva brigu za samog sebe, pri čemu veliku važnost ima najuža porodica ali samo do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da sam sebi obezbeđuje opstanak. Ukoliko pojedinac ostane sa članovima porodice smatra se da nije ispunio obavezu da ostvari snažnu individualnost

Grupna orijentacija – suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske i azijske kulture, gde se prema rođacima odnose sa pažnjom i ljubavlju. Ponašanje stranaca mora biti pažljivo prema pripadniku takve kulture jer bi drugačiji pristup doveo do nesporazuma.

12

Hijerarhijska varijanta – društvo definiše odnos prema drugima kao grupno orijentisan, ali sa dva obeležja:

grupa ima svoje mesto u okviru hijerarhijskih društvenih grupa pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna

Ova varijanta je odlika aristrokatskog društva pri čemu čovek treba da se brine o sopstvenoj grupi, ali dobro zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanje između grupa nije moguće

15. Orijentacija aktivnosti kao različitost kulture Ova kulturna orijentacija ukazuje na to kako ljudi pristupaju radu i slobodnom

vremenu Orijentacija aktivnosti se odnosi na željeni fokus aktivnosti, tako da

razlikujemo orijentaciju prema postojanju, orijentaciju prema delovanju orijentaciju prema obuzdavanju i kontroli

Ukoliko je kulturna orijentacija prema postojanju, kriterijum odlučivanja je vođen emocijama, kao i sistem nagrađivanja. Postavljanje ciljeva je spontano, a sistem informisanja nejasan i zasnovan na intuiciji

Ukoliko je kulturna orijentacija prema delovanju, kriterijum odlučivanja je racionalan, nagrađivanje je zasnovano na logici, postavljaju se balansirani ciljevi i sistem informisanja je dosta složen

Kulturna orijentacija prema obuzdavanju i kontroli postavlja pragmatične kriterijume u procesu odlučivanja, sistem nagrađivanja zasnovan je na rezultatima, ciljevi se postavljaju nagonski, dok je sistem informisanja jednostavan i operativan

Šta je neophodno poštovati prilikom poslovanja sa zemljama druge kulture? biti eksplicitan u vezi sa svojom kulturom objediniti ono što je poznato u drugoj kulturi sprovesti sistematsko poređenje dominantnih vrednosti uočiti razlike u vrednostima i predvideti moguće probleme voditi računa da je kulturni koncept grupno zasnovan koncept

Razlog je: postojanje supkultura – najviše izraženo u Švajcarskoj kulture su dinamične, vremenom se menjaju posledica površnog posmatranja

13

16. Kulturne dimenzije po Hofstedu, kultura ima 4 dimenzije preko kojih se objašnjavaju načini

ponašanja ljudi i zašto se ponašaju po određenim pravilima:

distanca moći izbegavanje nesigurnosti individualizam muškost/ženskost

distanca moći – predstavlja stepen do kog članovi date organizacije imaju manju ili veću moć. Ukazuje na prihvatanje spoznaja da je raspodela moći nejednaka. Ukoliko je distanca moći velika, prisutno je slepo slušanje nadređenih od strane podređenih. Ukoliko je distanca moći mala, prisutna je participacija zaposlenih u odlučivanju

izbegavanje nesigurnosti – predstavlja stepen do kog se ljudi osećaju ugroženima u dvosmislenim situacijama. Pripadnici ove kulturne dimezije veruju u eksperte i njihovo znanje jer ne vole nesigurnost. U kulturama koje ne prihvataju rizik (Nemačka, Japan, Španija) zbog postojanja pisanih pravila na nižim hijerarhijskim pozicijama službenici su neambiciozni. U kulturama koje prihvataju rizik (Francuska, Danska, Velika Britanija) postavljeno je manje zakona i pravila, a ukoliko su postavljeni uglavnom su opšti

individualizam – ukazuje na tendencije ljudi da se sami brinu o sebi i svojoj porodici. Zaposleni u kompanijama nastoje da sami rešavaju svoje zadatke ne očekujući pomoć, ali ni sa željom da je sami pruže. Nasuprot individualizmu, kolektivizam ukazuje na tendenciju pripadanja grupama ljudi ili kolektivima. Izražena je briga ljudi jednih za druge u zamenu za lojalnost

muškost i ženskost – muškost je takva kulturna dimezija u kojoj su dominantne vrednosti: uspeh, novac i materijalna dobra (Japan). Ženskost je suprotna dimenzija u kojoj su dominantne društvene vrednosti, briga za bližnje i kvalitet života (Norveška)

primeri nerazumevanja: nikada ne dodirivati teme glave Malajca, tu mu je duša Arapima nikada ne pokazivati donji deo obuće jer je prljava i

prezentuje dno tela i nikada ne koristiti levu ruku u kulturi muslimana jer je nečista

dotaći nos u Italiji je znak nepoverenja uvek treba gledati pravo u oči francuskog partnera kada se donosi

značajna odluka kada Japanci uvuku vazduh kroz zube to je znak ozbiljnihi problema u Meksiku je običaj da se zagrle poslovni partneri kada se dugi

pregovori završe uspešno u Americi je duže rukovanje u odnosu na običaj u Evropi

14

17. Interkulturni aspekti globalne utakmice sredinom devedesetih godina prošloga veka Evropa afirmiše princip tzv.

priznavanja različitosti, kao vodeći princip stvaranja evropske ek. i pol. moći različitost se smatra glavnim katalizatorom naučnog, tehnološkog i

inovativnog razvoja nove forme obrazovanja i obuke kadrova smatraju se strategijskim ciljevima u

procesu razvoja, koje treba da odgovore na mnoštvo potreba i aspiracija naroda različitog porekla i različitih kultura koje žive u Evropi

na drugom kraju sveta, Japan se suočava sa problemom održavanja sopstvene industrijske snage i ekonomske konkurentnosti

ovo prvo pokušava da održi visokokvalitetnom proizvodnjom a ovo drugo razvojem strategijske naučne kulture

dok je Evropa fascinirana japanskom kulturom grupe, dotle se u Japanu sve više cene tradicionalne vrednosti zapada (individualnost, ravnopravnost žena, demokratska participacija, kvalitet života)

dosadašnja saradnja Japana sa Evropom bila je u sferi tehnološkog transfera i međ. fin. transakcija, ali bez aktivnosti u transferu kulture

Stara Evropa kreće ka Novoj Evropi koja je mnogo više od ek. konkurencije – sazdana je na socijalnoj demokratiji, ženskom pravu, ravnopravnosti i podjednakim mogućnostima svih stanovnika, na multilingvinizmu, multirasnom konceptu, multikulturalizmu . . .

stvaranje Nove Evrope zavisiće od uspešnosti transnacionalnog i transkulturnog ukrštanja znanja i kultura

s`pogledom na tu situaciju postavlja se pitanje: kako će se homogena japanska kultura susretati sa novom, multikulturnom Evropom?

18.Socio – kulturni horizonti Nove EvropeEvropa se, na kraju milenijuma, suočava sa problemom jedinstvene brige za sve svoje stanovnike. Takozvana „Nova Evropa“ moraće da redefiniše značenje pojmova „nacionalna država“ i „država blagostanja“ ili da ih zameni pojmom „država kvalitetnih usluga“. Ujedinjena Evropa moraće da razvije mehanizme ujednačavanja standarda života svih svojih stanovnika. U tom smislu mora se razvijati zajednička industrijska kultura zasnovana na kvalitetu proizvoda i usluga što će dovesti do postepenog stvaranja multikulturnog bića, koje bi se moglo nazvati „stanovnikom Evrope“. U tom slučaju multikultura označila bi zajedničku kulturu Evrope.

Globalizacija svetske ekonomije i politike, čiji su nosioci Sjedinjene američke države – dovela je u drastično podređen položaj Evropu. Tradicionalne kulturne vrednosti dovedene su u ozbiljnu krizu. Tzv. „sukob kultura“ prerasta u „sukob civilizacija“,gde primitivnija kultura (SAD), na pragu novog milenijuma, pobeđuje daleko razvijeniju kulturu (Evropa). Evropa se „povinuje“ subkulturnim vrednostima Amerike do te mere – da, na primer, britanski premijer jednostavno ukida viševekovno nasledno članstvo lordova u parlamentu.

15

Zašto? Da bi eliminisao kontra glasove u procesu amerikanizacije britanskog društva, odnosno podstakao proces dovođenja Velike Britanije u potpun vazalni odnos prema SAD. Da bi se odbranila od dominacije Amerike, Evropa mora da razvija nove kulturne principe, koji će – ne samo priznavati i podržavati različitosti u Evropi – već ih i prihvatati. S druge strane, ne sme se zaboraviti na homogenost evropske kulture,čiji su koreni u grčkoj kulturi i hrišćanstvu. Ti principi se ogledaju u sledećim promenama kulturnih vrednosti: 1) industrijske ekonomske vrednosti treba zameniti ekološkim vrednostima;2) autoritarne vrednosti treba zameniti liberalnimvrednostima; 3) opšte religiozne vrednostitreba zameniti ličnim religioznim vrednostima.

19.Evropsko „učeće društvo“ i svetPromene koje su se dogodile u društvu, ekonomiji, a posebno u području informatike, dovele su do stvaranja pojma informatičkog društva.Globalna informatička mreža – Internet, doprinela je da se protok informacija i njihov broj ubrza i multiplikuje više miliona puta.Ovaj informatičko-saznajni bum, a, takođe i šok iznenadio je sve: i naučnike i političare i poslovne ljude. Spoznaja, saznanje, nauka, informacije – nisu više tajna ni za koga. Učenje na daljinu (distance learning) obavlja se organizovano (univerziteti), kao i neorganizovano, haotično (putem već pomenute „globalne mreže“). Sve je svakom dostupno. Globalna mreža se otrgla od kontrole. Nauka je postala svačija i ničija. Naučne, poslovne i sve druge tajne – sve se teže čuvaju. U tom smislu (teško je proceniti da li pozitivnom ili negativnom) može se govoriti o jedinstvunauke.Da bi se uspostavilo evropsko, odnosno globalno učeće društvo treba postaviti teoretske okvire zasnovane na kulturnim principima. Jedan ovakav program sastojao bi se od sledećih ciljeva:1) Uspostavljanje i razvoj teoretskog okvira za transfer i razmenu znanja između različitih kultura.2) Razvoj kulturnih principa uz pomoć kojih bi se kreirao trans-kulturni sistem obrazovanja u čijem bi centru bio čovek.3) Ovakav humani sistem razvio bi modele i tehnike potrebne za transfer i razmenu naučnih, organizacionih i industrijsko-kulturnih saznanja.4) Uspostavljanje međunarodne istraživačke mreže koja bi standardizovala (ujednačila) istraživačke aktivnosti u ovom području i koja bi se starala o ravnomernoj i ravnopravnoj distribuciji istraživačkih rezultata.5) Razvoj sistema kontrole globalne informatičke mreže (Interneta), a u smislu emitovanja i korišćenja informacija (u ovom trenutku to je verovatno nemoguće).

16

20.Poslovna kultura NemačkeSlužbeni jezik: nemački Vlada : Parlamentarna republika, Predsednik Horst Keler  - Kancelarka Angela Merkel Ujedinjenje Nemačke : 3. oktobra 1990  Površina : 357.104,07 km² Stanovništvo 2008: 82.099.232, Gustina 230/km² BDP 2007: približno $3.667 biliona Po glavi stanovnika: $40.415 - oko 29.000 evra Valuta : Evro (EUR) – do 2002. godine nemačka marka

Nemačka je nastala spajanjem Istočne i Zapadne Nemačke u jesen 1990. godine. Zapadna Nemačka je bila daleko razvijenija nemačko poslovanje je jedno od najuspešnijih na svetu zahvaljujući odanim i efikasnim radnicima koji su spremni da ulože veliki trud da ostvare postavljeni cilj. Ukoliko neko radi bez ulaganja čitavog sebe nailazi na otpor u celoj organizaciji. lojalnost je jedna od karakteristika nemačkog poslovnog sveta, tako da nije redak slučaj da Nemac čitavog života radi u jednoj kompaniji Nemačka je najtačnija zemlja u Evropi, tolerancija je prisutna u akademskim krugovima i to samo 10 minuta.- najveću moć ima intelektualna elita, tako da su često doktori nauka direktori firmi informacije u kompaniji nisu svima dostupne, proces odlučivanja je dosta složen – poslovni predlozi se dobro analiziraju kako bi se izbegao rizik poslovanja. Krajnji dogovor podnosi se u pismenoj formi, na odgovarajućem štampanom obrazcu odnos nadređeni – podređeni su sa odgovarajućom distancom. Informacije se ne šire van jednog odeljenja i svaka jedinica odgovara za svoje rezultate položaj žena u poslovnom svetu još uvek nema pozitivan pristup i vlada mišljenje da žena treba da bude uz decu, u kuhinji i crkvi privatni i poslovni život striktno su odvojeni. Prelazak na "ti" je ozbiljan događaj koji ukazuje da sledi iskreno i dugotrajno prijateljstvo kolege idu često zajedno na ručak, česte su proslave na poslu ali sa velikom dozom formalnosti sistem obuke pripravnika je izuzetan – 3 dana rade, 2 – 3 dana provode u školi većinu poslova vode upravni i nadzorni odbor, upravni donosi strateške odluke i postavlja i razrešava članove nadzornog odbora, dok nadzorni vodi dnevno poslovanje i prati transakcije veliki uticaj u kompanijama ima radnički savet – nadležan za kadrove i pruža sigurnost zaposlenja timski duh nije prisutan u nemačkim kompanijama ceni se poznavanje nemačkog jezika pokloni su prihvatljivi ukoliko prezentuju zemlju poslovnih partnera i ne skuplji od 60 USA dolara u pregovorima više cene muškarce, uporni su i insistiraju na povoljnim cenama Nemačka je zemlja sa visokim radnim moralom i kod svih zaposlenih se oseća pripadnost i lojalnost kompaniji

17

21.Poslovna kultura Austrije Glavni grad : Beč Službeni jezik : nemački, u pojedinim regijama: slovenački, hrvatski, mađarski Predsednik : Hajnc Fišer Premijer : Verner Fajman Nezavisnost : 27. jula 1955. Površina    - Ukupno 83.871 km²  Stanovništvo 2009: 8.353.243, Gustina 99,5/km²  Valuta : Evro, pre 2002. godine austrijski šiling

od 1995. godine član EU, danas važi za jednu od najbogatijih i najstabilnih zemalja EU. Član je svih važnijih međunarodnih ekonomskih organizacija ima malo domaće tržište i u velikoj meri zavisi od spoljne trgovine. Uočljiva je izvozna ofanziva u susedne evropske zemlje u Austriji ima puno malih porodičnih firmi koje imaju duge tradicije, razvijene su: prehrambena, hemijska, automobilska (motori i menjači), industrija proizvodnje čelika izuzetno razvijen turizam, zahvaljujući prirodnim pogodnostima

Pregled opštih informacija i turističke aktivnosti Srbije i Austrije u periodu 2007. – 2009. godine

Prihod od turizma Srbije i Austrije u evrima u periodu 2007. – 2009. god.

kao nacija austrijanci su veoma tradicionalni i konzervativni i bolje je da se pribegne formalnosti i da se poštuju njihova merila vrednosti i pravila ponašanja. Ne treba ih identifikovati sa Nemcima niti upoređivati njihove kulture. Takođe, tokom konverzacije, treba izbegavati teme: novac, religija, II sv. rat . . . Za razliku od Nemaca imaju više smisla za humor i vole da se šale pre početka sastanka razmenjuju se vizitkarte, poželjno je da sa druge strane budu na nemačkom. U Austriji je veoma bitan status i pozicija u kompaniji jednostavnost i elegancija karakteristika je oblačenja Austrijanaca i za dobar utisak potrebno je da poslovni partneri učine isto radno vreme je od 8 do 17 časova, a petkom do 15 h. Kašnjenje je nedopustivo, i treba izbegavati katoličke praznike kao mogućnost za sastanke

nije uobičajeno da zovu poslovnog partnera kući, ako se to desi poželjno je poneti poklone za ukućane. Ženi nikako hrizanteme, ljiljani ili crvene ruže ukoliko se ometu njihovi stavovi, običaji i organizacija austrijanci mogu da budu neprijatni proces odlučivanja je veoma spor, odluke donose metodično, promišljeno i precizno austrijanci su uporni i precizni, kada nešto rade ili proizvode kvalitet je na prvom mestu kao narod veoma su zatvoreni za druge kulture ali ako su interesi u pitanju u poslovanju su spremni na saradnju

18

22.Poslovna kultura Švajcarske Glavni grad : Bern Najveći grad : Cirih Službeni jezik : nemački, francuski, italijanski i romanš Vlada : Direktna demokratija  Moderna konfederacija: 12. septembra 1848 Površina :  41.285 km² Stanovništvo  2008: 7.700.200, Gustina183.9/km²  BDP 2007: $301.181 milijardi po glavi stanovnika: $41.264 Valuta : Švajcarski franak (CHF)

visokorazvijena zemlja sa modernom tržišnom ekonomijom, niskom nezaposlenošću, veoma kvalifikovanom radnom snagom. Sastoji se od 26 kantona, svaki ima svoj ustav i lokalnu samoupravu i koja je direktno povezana sa vladom. 2002. godine postala je članica UN ali ne i EU (2001. god. glasači odbli članstvo). Ipak ima dobru komunikaciju sa Briselom suština uspešnog poslovanja Švajcarske je u dobrom organizovanju, proceduri i planiranju. Nema mesta improvizaciji i fleksibilnosti

švajcarci striktno poštuju vreme, na sastanak je nedopustivo da se kasni po sticanju međusobnog poverenja, Švajcarci zauzimaju stav nepristrasnosti. U toku komunikacije treba izbegavati pitanja lične prirode – godine, bračni status, preokupacije, veroispovest vizitkarta je poželjno da bude na engleskom sa titulom i rangom u kompaniji davanje poklona nije toliko zastupljeno, naročito ne pre završetka dogovora. Ukoliko se ipak daju pokloni, nikako skupi da se ne protumače pogrešno za uspešno poslovanje dovoljno je biti odgovoran i pošten u komunikaciji, veoma su dobri timski igrači, u poslu su iskreni, pošteni i ljubazni.

23.Vrednosti i obrazovni sistem FrancuskeFrancuska je jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske ekonomske zajednice, današnje Evropske unije. Takođe je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti i nuklearna sila

Francuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik, Gijana (u Americi) i Reinion (u Indijskom okeanu)

Glavni grad : Pariz Službeni jezik : francuski Vlada : Republika, predsednik Nikola Sarkozi, premijer Fransoa Fijon Nezavisnost: Franačka kraljevina 486., Verdenski ugovor 843.  Pristup u EU 25. mart 1957. Površina    - Ukupno 675.417 km²  - voda (%) 0,26 Stanovništvo 2006.: 65.073.482   Gustina 112/km² 

19

Francuska pripada grupi razvojenih zemalja sa visokim standardom života. Poslednjih godina primetan je veliki priliv stranaca koji prouzrokuje socijalne probleme zaoštrene privrednom recesijom i nezaposlenošću

u Francuskoj je prisutan veliki uticaj države u određivanju glavnih tokova poslovnih aktivnosti

nakon II sv. rata otpočela je obnova Francuske kroz više petogodišnjih planova. Ovim planovima utvrđivali su se industrijski planovi iza kojih je stojala država. Tzv. planifikacija zbližila je državu i indusrtijalce u cilju brzog oporavka i razvoja zemlje

u periodu od 1960. do 1980. godine, država je stvorila znatan broj tzv. nacionalnih privrednih šampiona, kompanija koje su mogle u svakom smislu da konkurišu evropskim (naročito nemačkim) kompanijama

Francuska vlada uvek je bila posvećena EU, od 1953. god. je osnivač EEZ i inicijator za stvaranje jedinstvenog tržišta (1992 – 1993), bila je od prvih zemalja koja se učlanila u EMU

jedan od značajnih načina upliva države u ekonomiju u Francuskoj je državna svojina. Neka državna vlasništva su istorijska, kao recimo monopol nad duvanskom industrijom još od XVII veka. Posle II sv. rata vlada je izvršila nacionalizaciju u ovoj branši kompanija koje su sarađivale sa okupatorom.

nacionalizacija kompanija uzela je maha i početkom 80 – tih godina XX veka za vreme predsednika Miterana. Vrhunac je dostignut 1984. godine, kada je u javnom sektoru radilo 16% stanovništva, investicije u istom sektoru bile 36% ukupnih a 91% depozita pripadao ovom sektoru

privatizacija je bila logičan odgovor na ovako visok stepen nacionalizacije francuskih kompanija. Otpočela je u drugoj polovini 80 – tih godina XX veka i u novom milenijumu bila je još uvek u toku. Vlada odlučuje šta će kada biti prodato, ona postavlja direktora i odlučuje o strukturi novoprivatizovane kompanije. Specifičnost francuskog privatnog sektora su male porodične firme, kako Loreal ili Mišelin.

Francuska ima veću stopu nezaposlenosti od drugih članica EU, tako plaća danak razvoju izvoznih privrednih grana. Takođe mali broj radnika je učlanjen u sindikat, recimo 90 – tih godina 9% je bilo učlanjeno u Francuskoj, u Nemačkoj 29% a u Britaniji 34%

posle II sv. rata gotovo sve francuske kompanije, kao i inostrane koje su imale predstavništva u Francuskoj, regrutovale su kadrove direktno sa GRANDES ECOLES. Za mlade ljude koji iza sebe imaju ovu školu kaže se da su na kraljevskom putu ka uspešnoj karijeri. Danas samo velike kompanije regrutuju kadrove sa ove škole

Velike škole se po mnogo čemu razlikuju od univerziteta: smatraju se boljim pa okupljaju intelektualnu elitu prosečan broj studenata im je oko 400 a na univerzitetima po nekoliko

hiljada bolje su povezane sa vladom, privredom, kompanijama koje se bave

zapošljavanjem veoma su selektivne i teško se upisuju, ali se sigurno izlazi sa

diplomom koja obezbeđuje srećnu i uspešnu karijeru

20

u čemu je snaga francuskog sistema obrazovanja: kada je u pitanju formalno obrazovanje, francuski menadžeri daleko su

ispred svojih kolega naporne godine studiranja razvijaju kod francuza kapaciteta za

kontinuirani, dugotrajni marljivi radi i koncentraciju razvija intelektualne kvalitete kao što su memorija, analitičnost,

logička konzistentnost što se u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli

izuzetna moć elokvencije, tj. komunikacije francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti francuski kadrovi poseduju najviši stepen opšte kulture uspeh na obrazovnom planu im daje samopouzdanje svaka grand ecole je deo izvanredne mreže kontakata, putem koje se

stvara jedinstvena elita koja govori istim jezikom.

24.Kulturološki aspekti francuskog menadžmenta francuzi menadžment pre svega shvataju kao intelektualni zadatak, koji se

sastoji od analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. Francuski menadžment funkcioniše na bazi raščlanjavanja problema na jednostavnije delove, a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima

francuski koncept menadžmenta je opšti, tj. važan je izazov biznisa, industrije, proizvodnje, usluga . . . Više inisistira na odnosima sa državnom administracijom i vladom

Radni odnosi, odnosno organizaciono ponašanje zasniva se na formalnim odnosima, ne previše ličnim i pre sve hijerarhijskim. To se nabolje vidi kroz sledeće manifestacije ponašanja

prvo, Francuzi, mnogo više od ostalih evropskih naroda povlače crtu između radnog i vanradnog vremena, tj. između privatnog i poslovnog života drugo, u francuskim kompanijama ima manje humora nego u recimo britanskim kompanijama. U francuskoj se smatra shvatanje vica kao rešavanje testa inteligencije treće, shvatanje hijerarhije više je stvar svakog pojedinca nego što je nametnuto. U njima nema nepotrebnog mešanja između službenika različitih rangova i nivoa

četvrto, sastanci su deo menadžerske formalnosti. Sastanci su vrlo bitan faktor francuskih kompanija i smatra se da su neophodni za pokretanje i održavanje aktivnosti kompanije peto, radni timovi se formiraju na osnovu zajedničkih interesa koji je proizašao iz određenih stečenih prava i privilegija. Timovi u svoje redove ne uključuju pripadnike drugih hijerarhijskih nivoa, a nije uobičajeno ni mešanje ljudi iz različitih odeljenja kompanije

21

25.Poslovna kultura Italije Republika Italija (ital. Repubblica Italiana) je država na jugu Evrope.

Nezavisne države San Marino i Vatikan nalaze se unutar teritorije Italije Veoma je poznata po kulinarskim sposobnostima, modi, dizajnu, odeći,

arhitekturi, umetnosti, muzici i ostalim znamenitostima koje u velikom broju posećuju turisti. Italija je jedan od osnivača NATO-a, grupe G8 i Evropske ekonomske zajednice, današnje Evropske unije

Glavni grad : Rim Službeni jezik : italijanski Vlada : Parlamentarna republika Nezavisnost 17. mart 1861 Pristup u EU 25. mart 1957 Površina : 301.338 km² Stanovništvo 2008: 60.045.068  BDP 2007: 1.888 biliona $, po glavi stanovnika 32.319 $ Valuta : evro, do 1999. godine italijanska lira članica EU osnov uspešnog razvoja: turizam, industrijski dizajn, auto – industrija i

nemijska industrija problem razvoja: socijalne razlike u razvijenosti sever – jug i problem

kriminala snažan uticaj države na menadžment, ogleda se u posedovanju velikih

industrijskih kompanija i finansijskih institucija. Ove kompanije oformljene su posle II svetskog rata. Država štiti svoje kompanije u odnosu na internacionalnu konkurenciju postavljanjem niza propisa i stavova

zastupljena je hijerarhijska struktura sa centralizovanim stilom upravljanja, prisutna je mala participacija zaposlenih u upravljanju

u poslovnoj komunikaciji dominira pismena poruka u odnosu na telefonski poziv

izuzetno se poštuju katolički praznici, svaki grad ima svog zaštitinika i tada se sve radnje zatvaraju

privatni i poslovni život je odvojen, ako je potrebno da se neki posao završi preko vikenda, to se neće raditi u kancelariji već od kuće telefonom

prilikom susreta obavezno je rukovanje, i za žene i muškarce. Vizitkarte su neophodne, sa druge strane je poželjno da budu na italijanskom

pregovori su na engleskom ali u manjim kompanijma dobro je povesti prevodioca. U pregovaračkom timu bitno je imati ljude iz top menadžmenta jer Italijani vole sa tim ljudima da pregovaraju

na sastanak je poželjno doći na vreme, rukovanje sa svim prisutnim u sali je neophodno kao i razmena vizitkarti sa onima koje poslovni partner nije imao priliku da upozna. Sastanak je u Italiji je formalno upoznavanje, a prave odluke se donose kasnije. Beleške na sastanku je moguće samo uz odobrenje sagovornika

postoje 2 tipa menadžera: tradicionalni i menadžer novog doba. Tradicionalan ne radi detaljno analizu pre sastanka, dobro obrazovan, nije za primenu najnovije tehnologije i ima jako dobre pregovaračke sposobnosti

žene se retko mogu naći na visokoj poslovnoj poziciji. Ukoliko dolazi žena na poslovni sastanak treba staviti do znanja da ne dolazi u svojstvu sekretarice

22

ukoliko dođe do sklapanja ugovora, bitno je znati da je ugovor sporedan dokumenat u odnosu na sporazum među partnerima

gostoprimstvo se ne odbija, napiti se u Italiji je neoprostiva greška. Italijani vole firmiran poklon.

26.Poslovna kultura Portugalije Glavni grad : Lisabon Službeni jezik : portugalski Vlada : Parlamentarna demokratija,  predsednik Anibal Kavaho Silva,  premijer Žoze Sokrateš Stvaranje: 868., nezavisnost: 24. jun 1128., kraljevina: 25. jul 1139., priznavanje 5. oktobar 1143.  Pristup u EU : 1. januar 1986. Površina :   92.391 km² Stanovništvo 2008.: 10.627.250 Valuta : Evro, do 1999: portugalski eškudo.

Portugal je industrijsko – agrarna zemlja sa jakim uticajem američkog, britanskog i nemačkog kapitala zakazivanje sastanka je potrebno u Portugaliji najbolje 7 dana ranije, a potvrda 2 dana unapred je poželjna jer ne poštuju zakazano vreme i kašnjenja su uobičajena. Kašnjenje na sastanak nije poželjno, mada kašnjenje od 15 minuta niko neće primetiti odevanje za poslovne sastanke je klasično poslovno, naglasak je na firmiranoj odeći. Kravata je obavezna, naročito ako sledi poslovni ručak engleski je formalni jezik za poslovni sastanak, a može i francuski. Humor je pogodan za stvaranje prijatnije atmosfere, ali ne na njihov račun. Priča o sopstvenoj porodici je pogodna tema jer je porodica od velike važnosti u Portugaliji.

Treba izbegavati teme kao što su: religija, plata sagovornika, sport – izuzev fudbala. Teme koje su pogodne su fudbal, hrana i vino, porodica, ekonomija, filmovi, putovanja, muzika, literatura razmena vizitkarti je deo poslovne komunikacije, i na sastanku ne treba odmah insistirati na temi sastanka, već prepustiti domaćinima razgovor o porodici, fudbalu, vremenu . . . ritual poklanjanja je od velike važnosti, uobičajeno je da se pokloni dele ozbiljnim poslovnim partnerima i predstavljaju poštovanje a ne mito. Primljene poklone treba raspakovati odmah. Pogodan poklon jeste nešto iz zemlje iz koje se dolazi ali ako ima estetsku ili praktičnu vrednost. ukoliko poslovni partner ima decu, poželjni su pokloni za njih. Poželjno je usmeno zahvaljivanje za poklone.

27.Poslovna kultura Španije Španija je članica Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO saveza Glavni grad : Madrid Službeni jezik : španski Kralj : Huan Karlos I od Španije, premijer: Hose Luis Rodrigez Zapatero Površina : 504.645 km² Stanovništvo 2009: 46.661.950 Valuta : Evro

članica EEZ (EU) od 1986. godine

23

osnovna i srednja škola su obavezne i besplatne, nakon toga (16 godina) postoje 2 alternative: pohađanje zanata (2 godine) ili priprema za univerzitet (2 godine). Univerziteti u Španiji imaju dugu i bogatu tradiciju, neke od najboljih postdiplomskih studija se nalaze kod njih. najbolji vođa po njima je dobronamerni autokrata, lojalnost je na ceni. Vođa je taj koji treba da reši problem a uključivanje podređenih u rešavanje problema je pokazivanje slabosti. Sistem unapređenja je redak, kritika je pravo nadređenog i na neki način potvrda statusa u procesu menadžmenta nije zastupljeno planiranje i predviđanje jer nije razvijen ni mehanizam za planiranje u toku realizacije poslovnih aktivnosti sastanci imaju funkciju razmene instrukcija, a odluke nastoje da donose sami jer je to povezano sa njihovim osećajem hrabrosti koji oni najviše cene privatizacija je uslovila i pojavu novih menadžera koji primenjuju i uče druge zaposlene o kulturi ponašanja na sastancima. Do pre nekoliko decenija bila je izražena misao o sigurnosti posla, novo doba donelo je promene tako da je fluktuacija sa posla na posao izražena zbog veće plate a ne unapređenja nema obrazovne elite, strane kompanije, da bi smanjile dažbine, nude obrazovanje zaposlenima kao stimulaciju. Na visokim pozicijama nema žena jer nisu obrazovane prilikom zapošljavanja bitne su lične veze, pamet i pronicljivost nije za divljenje. Bilo čiji uspeh smatra se sticajem srećnih okolnosti a ne rezultata stvarnog rada. Kolege na poslu mogu da ručaju zajedno ali ne ako su različitog statusa poslovni ručkovi su veoma važni u poslovnom svetu, po posluženju kafom može se pričati o poslu dobre teme za razgovor su: zemlja odakle dolazi poslovni partner, putovanja po Španiji, umetnost, arhitektura, fudbal, španska vina a treba izbegavati: religiju, borbe sa bikovima, II sv. i građanski rat, baskijski separatizam, Giblatar, pitanja lične prirode. Poželjno je izbegavati isticanje profesionalnog iskustva nakon zaključenja ugovora sledi poklanjanje. Ukoliko se primi poklon poželjno je da se odmah otvori. Ako je potrebno da se uzvrati poželjno je da poklon bude prepoznatljiv po kvalitetu i sa pažnjom upakovan. Za kuće posete prikladni pokloni su brendi, viski, čokoladice, desertni kolači cveće (izbegavati hrizanteme, ljiljane i crvene ruže) i neparan broj cvetova, osim 13.

28.Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (engl. United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) je država u zapadnoj Evropi, i članica Evropske unije. Često se koristi ime „Ujedinjeno Kraljevstvo“, „UK“ ili nezvanično „Velika Britanija“ ili „Britanija“. UK ima četiri sastavna dela. Tri britanska dela: Engleska, Vels i Škotska i četvrti deo Severna Irska koja se nalazi na ostrvu Irska i graniči se sa Republikom Irskom članica je Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske unije Glavnigrad: London Službeni jezik: engleski Vlada: Ustavna monarhija Osnivanje: 1. januar 1801 Članstvo u EU: 1. januar 1973. Površina: 244.820 km²

24

Stanovništvo 2008: 61.612.3005, gustina 243/km²  BDP 2008: 2.674 mlrd. $, polj. 1%, ind. 23% i 76% usluge    BDP po glavi stanovnika: 43.785  $ Valuta: Sterling funta (£)

jedna od visokorazvijenih ekonomskih zemalja oficijelni naziv je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske UK ima bogatu istoriju i u velikoj meri je uticalo na razvoj sveta. Engleski jezik postaje jezik sveta UK ima veoma razvijenu poslovnu kulturu koja je pod uticajem hetoregenog etničkog porekla stanovništva (najveći deo čine Kelti, pa Anglosaksonci, Normani i Vikinzi) i uticaj protestantske religije koja ukazuje da je rad izvor bogatstva, a uspeh svakog pojedinca meri se postignutim materijalnim bogatstvom. Takođe i veliki kontakti sa drugim kulturama su takođe uticali na formiranje poslovne kulture može se reći da je Britanska poslovna kultura jedna od osnova evropske kulture, koja polako prelazi sa industrijske na uslužne delatnosti uticaj SAD na poslovnu kulturu Britanije je veliki, ali ipak ona ima svoje osobenosti. Može se reći da je Britanska poslovna kultura srednje formalna radno vreme je fleksibilno, top menadžeri mogu a dođu kasnije na posao, ali ostaju do jutra ako treba završiti dati posao jer ne vole da prenose posao na naredni dan. Posao nikada neće poneti kući, jer striktno razdvajaju privatni i poslovni život u kompanijama postoji nastojanje da se odgovornost delegira na mlađi kadar. Poslednjih godina u velikoj meri je prisutno unapređenje i obuka kadrova proces planiranja nije razvijen tako da su usmereni na kratkoročne rezultate. Pojam planiranja uglavnom vezuju za finansijske rezultate i budžete koji imaju veliku ulogu

Britanci vole da rade u timu, zahetvi pojedinaca se teško usvajaju ako nemaju podršku grupe. Članovi tima se biraju po kvalifikacijama a uloga vođe je da stvara dobru atmosferu i održava dobru komunikaciju među članovima koja doprinosi ukupnoj realizaciji cilja unutar kompanije postoji gradacija nivoa i svaki nivo nosi sa sobom odgovarajuće privilegije. Znak velike privilegije je imati kola koja se razlikuju od većine, najveći stepe privilegije je imati i šofera sastanci se planiraju unapred, ali je potrebna potvrda sastanka na dan održavanja. Sastanak ima dnevni red koji je unapred prikazan svim učesnicima. Vreme trajanja sastanka nije određeno, a posle svakog sastanka neophodno je imati dogovor za sledeći ili saglasnost da se održi sledeći sastanak

Britanci smatraju da obrazovanje nije presudno za napredovanje, niti je značajna obuka na radnom mestu (sada se menja pod uticajem države) žene u Britaniji čine 45% radne snage i mogu se naći na visokim pozicijama u mnogim kompanijama uslužne delatnosti pre nego u proizvodnim (prisutna je diskriminacija) Britanci su ozvaničili netačnost tako da je neučtivo biti tačan, ako su u pitanju društveni susreti poželjno je kašnjenje od 10 do 20 minuta menadžeri nisu najbolje plaćeni, pa se život na visokoj nozi često odvija na račun kompanije

25

uobičajeni su poslovni ručkovi, po završetku radnog vremena druženje kolega nastavlja se u pabu

rezervisanost je jedna od karakteristika britanaca. Pogodne teme za razgovor: sport – fudbal, životinje – voditi računa o vegeterijancima, britanska istorija, književnost, umetnost, popularna muzika, hrana, pivo . . .

Teme koje treba izbegavati: Severna Irska, religija, kraljevska porodica, političke stranke, Bliski istok, EU, lična pitanja, o seksu – naročito o homoseksualizmu poželjno je povesti starije kolege jer u UK vlada merilo vrednosti da se ceni iskustvo i stečeno znanje kroz rad pre nego diploma. Neophodan je materijal za prezentaciju a vizitkarte se dele nakon sastanka. U poslovnim diskusijama humor je veoma važan nije uobičajeno davanje poklona, prihvatljivo je ukoliko dolazi posle uspešno završenog posla. Pogodni pokloni su od zlata, srebra ili porculana sa lepom posvetom. Ukoliko je poslovni partner pozvan kući pogodan poklon za domaćina bombonjeru a za domaćicu cveće – ali ne crvene ruže, bele ljiljane ili hrizanteme

29.Poslovna kultura Republike Irske Glavni grad: Dablin Službeni jezik: irski i engleski Nezavisnost: od Velike Britanije 6. decembar 1921. Površina: 70.273 km² Stanovništvo 2008.: 4.422.100 Valuta: evro, do 2002. godine irska funta

Republika Irska je ostrvska zemlja, glavni grad je Dablin u kome je skoncentrisan najveći deo stanovništva i koji je jedini veliki grad u Irskoj. Članica je EU. Nezavisna je postala 1949. godine dominira klasni sistem zasnovan na obrazovanju, bogatstvu i profesionalnom statusu istorija Iraca uslovila je veliku netrpeljivost prema Britancima, čija je pomoć izostala 1847. godine prilikom gubitka useva krompira koji je uslovio smrt velikog broja ljudi od gladi, a drugi veći broj je emigirao u SAD i Australiju potiču og Kelta, zvaničan jezik je gelski

Rimokatolička crkva u Irskoj ima veliki uticaj u svim segmentima društva ujedinjenje sa Severnom Irskom je ideal Irska je ruralna zemlja, ali je preokrenula svoj razvoj upotrebom znanja, fokusiranjem na obrazovanje i informacione tehnologije. Irske je jedan od najvećih izvoznika kompjuterskih programa za stvaranje uspešne privrede osnova je pametna državna politika. Opšte je mišljenje da je irski zakon o elektronskoj trgovini najbolji u Evropi uglavnom je zaposlena mlada radna snaga, veoma obrazovana, kompjuterski pismena i profesionalna pristup planiranju im je kratkoročan – nastoje da u što kraćem vremenskom roku vide rezultate poslovnih ulaganja Irci su među svim narodima EU najodbojniji prema zaposlenju žena

26

Irci su ljubazniji i opušteniji od Britanaca

30.Poslovna kultura Holandije Glavni grad: Amsterdam Holandija nema jedinstven glavni grad. Sedište vlade i kralja se nalaze u Hagu, kao i većina ambasada, ali po ustavu vladar polaže zakletvu u Amsterdamu Službeni jezik: holandski Kraljica: Beatriks, predsednik vlade Jan Peter Balkenede Nezavisnost: 1648. Površina: 41.528 km² Stanovništvo 2008.: 16.428.360 Valuta: evro, do 2002. godine holandski gulden

članica EU sa najvišljom stopom nezaposlenosti u Evropi, ali sa izuzetnim socijalnim sistemom postoji veliki broj multinacionalnih kompanija sa veoma naprednom tehnologijom – Philips, Unilever, Rozal Dutch . . . holanđani su narod koji je spreman na promene ali i konzervativan, narod koji teži nezavisnosti i preduzetništvu svi zaposleni imaju otvorenu i jasnu komunikaciju. podređeni može da predlaže ideje nadređenom i uvažiti je ako je dobra. Svaka ideja se razmatra jer su Holanđani konzervativni kada su promene u pitanju

velike kompanije u Holandiji imaju upravni odbor i upravnog direktora kao i nadzorni odbor od najmanje 3 člana. Akcionari i radnički komitet imaju pravo veta, a zajedno sa upravnim odborom mogu predlagati kandidate. Članovi NO ne mogu da budu zaposleni u preduzeću. osnovni cilj svake kompanije je stvaranje profita ali sa jednom kvalitetno postavljenom strategijom iz koje proizilaze dobro osmišljeni operativni planovi. Usmerenost kompanije na duži vremenski period prezentirana je svakom pojedincu, tako da svaki pojedinac radi na realizaciji operativnih zadataka koji doprinose ostvarenju cilja

u cilju donošenja odluka redovno se održavaju sastanci, ideje se ne vezuju za stvaraoce. Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje ali se na kraju svi priklanjaju većini. Napredovanje na poslu je sporo, a šanse za unapređenje određene su obrazovanjem žena ima malo uopšte u poslovnim krugovima jer udate žene napuštaju posao kada dobiju decu lojalni su kompaniji za koju rade, fluktuacija je retka jer su plate uglavnom standardizovane ceni se tačnost, glavna osobina Holanđana kao pojedinca je čuvanje novca

27

poslovni ručkovi nisu deo poslovne kulture Holandije, ali ni društvene. Uobičajen deo kulture je pijenje kafe i odlazak kod prijatelja nakon večere na druženje uz grickalice Holandija je prva zemlja po proizvodnji cveća, imaju najbolju logistiku za transport cveća

31.Poslovna kultura Finske Glavni grad: Helsinki Službeni jezik: finski, švedski Vlada: Parlamentarna republika Nezavisnost: od Ruske Imperije 4. januar 1918. Površina: 338.424,38 km², voda (%) 10,2 Stanovništvo 2009: 5.336.458, gustina 15,5/km² BDP 2005: 163 milijarde $ BDP po glavi stanovnika: 34.819 $ Valuta: evro

nacionalni identitet je veoma izražen i upoznati su samo sa svojom istorijom, ali i od posetilaca očekuju poznavanje njihove istorije pravila ponašanja u Finskoj su dosta neformalna a reputacija se gradi tokom dužeg perioda Finci imaju specifičan vid komunikacije koji se ogleda u ozbiljnom shvatanju izgovorenih reči i drže se date reči. Striktno se pridržavaju rasporeda i takav pristup očekuju i od drugih prilikom pozdrava prisutno je rukovanje i pogled u oči. Službeno predstavljanje zahteva da se poslovni partneri prvo predstave (ime pa prezime), a zatim rukuju. Za prvi poslovni sastanak je potrebno koristiti titule a kasnije ne poslovni pregovori se najčešće održavaju u kancelarijama, sa neophodnom dobrom pripremom. Na rukovodećim pozicijama u Finskoj podjednako se mogu naći oba pola. Obrazovna kvalifikacija žena je na višem nivou od kvalifikacije muškaraca nakon pregovaranja posetioci se vode u restorane ili kompanijske prostorije. Ručkovi ne traju dugo i konzumiraju se slaba alkoholna pića društveni život je usmeren na kuću i može se očekivati poziv za kućnu posetu. Prikladan poklon domaćinu i domaćici je cveće i vino ili neki proizvod iz zemlje iz koje se dolazi bolji vid poslovne komunikacije je poziv poslovnom partneru da zajdeno provedu vreme u vikendici. Očekuje se da se poziv prihvati iako uglavnom u vikendicama nemaju vode

32.Poslovna kultura Danske Pored same Danske, kraljevstvo takođe uključuje Farska ostrva i Grenland u Severnom Atlantiku Glavni grad: Kopenhagen Službeni jezik: danski Kraljica: Margareta II od Danske Nezavisnost:  ?

28

BDP 2009: 309.252 mlrd. $ BDP per capita 2009.: 56.115 $ Površina: 43.094 km², voda (%) 1,6 Stanovništvo 2009.: 5.511.791, gustina 125/km² Valuta: danska kruna (100 centi)

država severne Evrope, čiji je geografski položaj odredio njenu stratešku orijentaciju ka otvorenosti i trgovini. Danska je država sa socijalnim osiguranjem za sve građane, u kojoj kvalitet života i okruženja ima prioritet. Izražena je jednakost polova sa Dancima je jako prijatno poslovati, njima je presudno koliko postoji kompanija koju predstavlja inopartner. Dansko poslovno upoznavanje sastoji se u rukovanju – čvrst i kratak stisak i kratak pogled u oči prilikom donošenja odluka vole da čuju sva mišljenja zaposlenih ali vođa tima donosi odluku na sastanak treba doći na vreme. Unapred su dobro pripremljeni tako da veoma brzo protiču i završavaju se tačno na vreme. Danci su veoma tolerantni ali nije poželjno kritikovati druge ljude i sisteme poslovni sastanak nije moguće zakazati ujutru jer veliki broj Danaca doručkuje kod kuće sa porodicom pa je moguće i najpoželjnije zakazati od 12 do 14 časova. Imaju običaj da poslovne partnere pozivaju svojim kućama davanje poklona na prvom sastanku nije poželjno, ali se mali poklon može dati nakon potpisivanja ugovora (knjiga iz zemlje iz koje se odlazi, skupo penkalo, vino, viski . . .). Pogodno je crvenim papirom uviti poklon poslovna kultura nalaže i odgovarajući stil oblačenja – muškarci odela sa belim košuljama i kravatama a žene stilizovane moderno skrojene komplete.

33. Poslovna kultura Rusije Rusija je najveća država na svetu, pokrivajući skoro dvostruko veću teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD. Po broju stanovnika je sedma na svetu, posle Kine, Indije, SAD, Indonezije, Brazila i Pakistana Glavnigrad: Moskva Službeni jezik: ruski Vlada: Savezna republika,  predsednik Dmitrij Medvedev,  Premijer Vladimir Putin Nezavisnost: osnivanje Rusije 862., osnivanje RSFSR 7. novembar 1917., raspad Sovjetskog Saveza 26. decembar 1991. Površina: 17.075.200 km², voda (%) 13 Stanovništvo 2009.: 141.887.438, 2002. popis 145.184.000 BDP 2009: 2.109 mlrd. $ BDP per capita: 14.919 $ Valuta: ruska rublja

Rusija je zemlja u tranziciji koja je zahvaljujući velikoj populaciji jedno veliko i još uvek nezasićeno tržište. Teži brzom ekonomskom razvoju i predstavlja izazov za ulaganje velikom broju stranih kompanija. Za uspešno poslovanje neophodno je dobro proučiti njihovu kulturu i tada obratiti pažnju na:

29

period raspada SSSR – a i primarne tranzicije – u ovom periodu veliki broj ljudi je koristio situaciju za nezakonito sticanje bogatstva, poslovna kultura je bila na niskom nivou period konsolidacije i stabilizacije Rusije – period u kome se poslovna kultura približava modernim evropskim državama opšte kulturno nasleđe Rusije poželjno je poslovni sastanak zakazati dovoljno vremena unapred kako bi se sastanak mogao potvrditi više puta. Neophodna je preciznost kod ugovaranja ali i fleksibilnost jer su promene termina sastanka česte. Rusima je uobičajeno da kasne sat ili dva na sastanak za pregovaranje je potrebno poneti svu dokumentaciju i nastojati da se razgovor vodi sa ljudima koji su na višoj poziciji jer novim klijentima šalju ljude koji nemaju ovlašćenja za donošenje odluka prilikom zaključivanja ugovora poželjno je imati osobu koja je ekspert za ruski zakon jer su prisutne promene

u toku konverzacije bitno je zapamtiti titulu osobe sa kojom se razgovara. Osobe u Rusiji imaju 3 imena: prvo se dobija rođenjem, srednje je verzija očevog sa odgovarajućim sufiksom (sin od ili ćerka od) i poslednje je očevo prezime razmena vizitkarti je neophodna, potrebno je sa druge strane da bude na ruskom a pored imena i prezimena potrebna je i titula

u poslovnoj korespodenciji poželjno je da sva pisma budu prevedena na ruski jezik jer će tako biti brze primljena i prosleđena. Adresa u Rusuji ima svoj redosled koji treba poštovati: 1. država, 2. grad, 3. ulica i broj i 4. ime i prezime

pri prvom poslovnom susretu Rusi procenjuju partnerove mogućnosti. Na sastanku je poželjno imati prevodioca. U pregovorima daju male ustupke a zauzvrat traže velike usluge. U toku sastanka uobičajeni su prekidi zbog telefonskih razgovora. Prilikom sklapanja ugovora treba insistirati na sažetosti i jasnosti. Ukoliko naiđu na probleme diskutuju dok ne nađu rešenje. Motiv da budu deo tima sa visokim moralnim vrednostima je često ispred materijalnih motiva tj. plate poslovni ručak je način potvrđivanja posla. Centralno mesto je rezervisano za najstarijeg menadžera, dok strani klijenti sede naspram svog poslovnog partnera. S`obzirom da je Rusija zemlja u kojoj se mnogo pije, izgovor mora biti opravdan i najbolje je kada je vezan za zdravlje ili religiju

poziv u kuću je velika čast i u tim slučajevima se ostaje do kasno u noć. Prikladan poklon za domaćina je čokolada ili dobro vino, a ukoliko u kući ima dece neophodno im je kupiti mali poklon – slatkiše ili igračke. Domaći je lepo odneti cveće bledocrvene, bledožuto, narandžasto ili plavo cveće jer se tim bojama ne pridaje naročito značenje prigodne teme za razgovor su: pozitivne promene u Rusiji, aktuelni događaji, knjige, umetnost, filmovi . . teme koje treba izbegavati: II svetski rat, etničke manjine, poređenje Rusije sa drugim razvijenim zemljama prikladna garderoba za muškarce je odelo i kravata a za žene suknja do ispod kolena i bluze sa dugim rukavima.

30

Ostatak pitanja za ispit:

34.Poslovna kultura Japana35.Japanska poslovna kultura i zapad36.Japanska poslovna kultura i svet37.Japanska poslovna kultura na kraju devedesetih godina prošlog veka38.Uloga obrazovanja u japanskoj poslovnojj kulturi39.Uloga i značaj konfučijanizma u privredama Japana i Azijsko – Pacifičkog regiona40.Konfučijanska filozofija pragmatizma (iskustvo Južne Koreje)41.Japanski menadžment42.Poslovna kultura Kine43.Kinesko – japanski interkulturni odnosi44.Japanska privreda i prva zajednička ulaganja u Kini45.Ekonomska saradnja na relaciji Japan – Kina46.Azijsko – pacifički menadžment47.Poslovna kultura Singapura48.Poslovna kultura Malezije49.Poslovna kultura Indije50.Poslovna kultura Arabijskog bliskog istoka51.Unikulturni predgled razvoja menadžmenta u SAD52.Kulturne vrednosti SAD – a53.Privid ekonomskog pada SAD – a54.Američki menadžment na kraju XX veka

55.Sistematičnost američkog menadžmenta56.Proaktivnost američkog menadžmenta57.Poslovna kultura Meksika58.Poslovna kultura Izraela59.Poslovna kultura Srbije60.Ključ uspešne saradnje

31