Fakultet Za MenadžmentVase Stajića 6, 21000 Novi Sad

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

INFORMATIKA

Profesor:Student:

Decembar, 2008.

UVOD

Ljudi su oduvek težili što bržem razmenjivanju podataka i informacija. U počecima su to radili ljudi-pismonoše, pa su ih zamenili golubovi-pismonoše, pa je se pojavila pošta koja je raznosila poruke i informacije. Nakon toga se pojavljuju novine kao prvi vid globalne komunikacije. Pojava radija, a zatim i televizije označio je početak novog doba u kome se informacije šire gotovo u trenutku. No ni to ljudima nije bilo dovoljno, i iz tih pobuda je nastao Internet– Mreža svih Mreža. Mreža prebogata informacijama i gde se one šire nezamislivom brzinom. Međutim, čemu sve te informacije na Internetu ako korisnik ne zna doći do njih, odnosno ako se korisnik ne zna koristiti Internet resursima.

Zbog velike brzine razvoja Interneta i svega što se uz njega veže (softver, hardver, protokoli,…) nije moguć istovremeni razvoj jezika, pa se u našem jeziku “uvukao” običaj da se zadržavaju izvorni – engleski izrazi. Bilo bi malo smešno nasilu prevoditi neke izraze sve dok im se ne izmisle adekvatni ekvivalenti u našem jeziku. Stoga se u radu često koriste izrazi mail, server, browser, link, account,…

O Internetu

Pojam Internet je usko vezan uz pojam računarske mreže. Računarska mreža je skup računara koja su međusobno povezana sa svrhom međusobne razmene podatka, programa, informacija, odnosno komuniciranja.Internet predstavlja najveću svetsku računarsku mrežu, a ponekad ga zovu i "Mrežom svih mreža". To ime je dobio zbog toga što ujedinjuje lokalne računarske mreže širom sveta sa svrhom globalne razmene podataka između krajnjih korisnika. Jedini uslov da se neka mreža doda Internet mreži je da ta računarska mreža, kao i sve druge Internet mreže, bude organizovana na jedinstven način, sa zajedničkim komunikacijskim protokolima i mrežnim uslugama.Za pristup Internetu potrebno je imati modem, telefonsku liniju, računar i odgovarajući softver. Uz pomoć toga, priključenje na neku lokalnu računarsku mrežu ujedno znači i priključenje na sam Internet. Jedino što se mora ispuniti je da ta lokalna mreža mora biti deo Internet mreže. Putem Interneta je moguće iz bilo koje lokalne mreže na svetu uzeti podatak sa bilo koje druge mreže. Geografska udaljenost između te dve mreže ne čini nikakvu prepreku u njihovoj komunikaciji. Tako, one mogu biti na suprotnim stranama zemaljske kugle i komunicirati bez ikakvih problema. Jedino se sporost javlja kao problem u komunikaciji, jer je logično da će dve susedne lokalne mreže puno brže komunicirati nego dve udaljene.

World Wide Web - WWW

WWW (engl. World Wide Web ili kraće samo Web) predstavlja trenutno najatraktivniji i najkorisniji servis na Internetu. On omogućava korisniku brz dolazak do informacija u obliku Web dokumenta (Web stranica).

Kako WWW sadrži nekoliko Internet servisa u sebi, on u stvari i ne predstavlja posebni Internet servis. Kod korisnika se često poistovećuje s samim Internetom, tako kad se kaže Internet najčešće se samo misli na WWW servis. To je rezultat sposobnosti WWW-a da se kroz njega koriste i mnogi drugi Internet servisi: e-mail servis (putem besplatnih e-mail servisa), FTP (zbog sposobnosti WWW klijenata za prienos datoteka), IRC (uz pomoć tzv. Chat Room-ova integriranih u Web stranice),… Kvalitetno urađena Web stranica bogata informacijama, do kojih je lako doći, je ono što korisnik želi i ono što je privuklo korisnike. Današnje Web stranice pružaju mnoge mogućnosti: od informisanja, preko reklamiranja, kupovine i novčanih transakcija do zabave i rekreacije. Izrada kvalitetnih stranica je komplikovana i raznolika, ali se u u osnovi zasniva na hipertekstu.

Pretraživački servisi

Za iskorištenje Internet resursa potrebne su bar dve stvari: browser i adresa Web stranice na kojoj se nalaze podaci koje korisnik želi. Tek tada je krug zatvoren, odnosno korisnik zadovoljen. Kako bi korisnik što brže i lakše došao do željene Web stranice (adrese) stvoren je servis za pretraživanje Web stranica. Servis za pretraživanje (search engine) je program koji analizira naslove Web stranica i prati informacije koje se u njima nalaze. Dovoljno je doći na stranice takvog servisa i u obrazac upisati što se želi pronaći i malo sačekati. Npr. ako korisnik želi saznati adrese stranica koje govore o automobilu BMW, tada treba u obrazac upisati BMW. Za vreme čekanja servis je pretražio “ceo Internet" i rezultate prikazao u vidu linkova na stranice koje imaju nekakvu vezu sa upisanim pojmom (BMW). Dovoljan je klik na takvu vezu pa da se željena stranica učita. Ovakvi pretraživači su pojednostavili pretraživanje Internet do te mere da to mogu raditi i apsolutni početnici.

Adrese najpoznatijih svetskih pretraživačkih servisa:

Yahoo- http://www.yahoo.com Google- http://www.google.com Altavista - http://www.altavista.com Lycos - http://www.lycos.com Excite - http://www.excite.com Hotbot - http://www.hotbot.com Northern Light - http://www.northernlight.com .

Internet adrese (IP adrese)

Svaki računar na Internetu ima svoju IP adresu, po kojoj se razlikuje od drugih računara spojenih na Mrežu. Sama adresa sastoji se od naziva (FQDN) kojeg čine naziv domena, naziv poddomena i naziv same radne stanice, odnosno brojčane oznake kao ekvivalenta. IP adresa je definisana u sklopu TCP/IP protokola i jedinstvena je za određeni računar na čitavom Internetu. Kako je ljudima lakše pamtiti logičke reči nego nelogički niz brojeva, uveden je sistem simboličkih Internet adresa. Kako računari ne razumeju reči i slova, onda mora postojati servis koji će simboličke adrese (FQDN) pretvarati u brojčane adrese (IP adrese) koje TCP/IP razume. Taj servis se zove DNS. Princip rada: kada računar A

želi pretvoriti ime računara B u IP adresu, ono daje zahtev svom DNS poslužitelju, a DNS poslužitelj mu iščita i pošalje iz baze podataka IP adresu. Tek tada računar A može započeti komunikaciju sa računarom B. Ako DNS poslužitelj nema u svojoj bazi podataka IP adresu tog računara on će je zatražiti od poslužitelja koji je ima i na kraju će je proslediti računalu A.

WWW clienti – browseri

Imajući na umu kako je WWW zauzeo čeonu poziciju u svetu Interneta samim tim su i Web clienti postali jako važne karike u Internet lancu. Kao dva najbolja i najkvalitetnija preglednika iskristalisali su se Internet Explorer i Netscape Navigator. Drugi su otpali jer nisu uspeli ići u korak s vremenom - pratiti i primenjivati nove tehnologije. Netscape je u početku bio u velikoj prednosti i koristilo ga je puno više korisnika (80%), dok je se zadnjih par godina situacija okrenula u korist Internet Explorera (80%). Za njima su godine u kojima su se borili za primat na Internet tržištu, da bi na kraju i jedan i drugi ostali zajedno na vrhu sa svojim prednostima i nedostacima.

Microsoft Explorer

Prozor IE-a ima prepoznatljiv izgled. Sastoji se od :

1. Menu Bar - standardna traka - File, Edit, View, Favorites, Tools i Help, 2. Toolbar - alatna traka: Back, Forward, Stop, Refresh, Home, Edit, Mail,…, 3. Adress Bar - adresna traka u koju se upisuje adresa,4. Links Toolbar - traka s linkovima, 5. Status Bar - statusna traka u kojoj se ispisuju poruke tokom rada, 6. središnji prostor za prikaz Web stranice.

Treba napomenuti kako se sve trake mogu dograđivati, premeštati, uključivati i isključivati.

History - lista posećenih stranica

Tokom svoga rada s programom IE pamti sve adrese koje je korisnik posetio, što mu pruža mogućnost da se na njih brzo kasnije vrati. Nekada je pamtio samo adrese stranica posećenih samo taj dan, no novije verzije donose novost da može pamtiti adrese posećene tokom desetak dana (zavisno koliko se odredi prilikom konfiguracije). Da bi se pristupilo popisu History, dovoljno je pritisnuti dugme History na alatnoj traci ili odabrati naredbu View/Explorer Bar/History, ili pritisnuti Ctrl+H. U levom delu će se IE otvoriti panel s popisom History. U tom prostoru može se u preko dugmeta View odabrati način sortiranja History popisa (By Date, By Site, By Most Visited, By Order Visited Today).

Favorites - omiljene stranice

Tokom pretraživanja Internet resursa korisnik uvek "naleti" na neku jako zanimljivu ili na stranicu koju je jako dugo tražio. Da ne bi zaboravio adresu takve stranice, ili da je ne bi pogrešno zapisao, postoji opcija koja snima adrese takvih stranica i njihova imena. Vraćanje na takvu stranicu omogućeno je odabirom te stranice sa popisa Favorites. Do Favorites popisa dolazi se preko izbornika Favorites, dugme Favorites sa alatne trake. I on se otvara sa leve strane prozora nakon čega je moguć odabir stranice.

Netscape Navigator

Navigator dolazi u paketu sa ostalim komponentama Netscape Communicatora: Composer, Navigator, Mesenger i AOL Instant Messenger Service. Svi oni čine jednu kompaktnu celinu - Netscape Communicator. Navigator je u mnogo čemu isti sa Internet Explorerom. Većina opcija se nalazi na istom mestu - u istim izbornicima, dok ima i onih koje se razlikuju od Explorerovih. Prozor Navigatora ima nekoliko traka. Prva traka je traka s izbornicima: File, Edit, View, Go, Communicator i Help. Prva tri su gotovo identična, dok su ostali puno bogatiji opcijama nego oni Explorerovi. Sledi traka navigacijskih dugmića (Navigation Toolbar - Back, Forward, Reload, Home, Stop,…). Sledi adresna traka (Location Bar) na kojoj se nalaze dugmići Bookmarks, Location i What's Related. U dnu prozora nalazi se statusna traka u čijem sastavu se nalazi i izbornik sa Netscape Communicator komponentama (Component Bar): Composer, Messenger, Address Book, Newsreader, Netscape Mail i Navigator. Sve navedene trake se mogu uključivati i isključivati tako da se dobije nešto nalik Full Screen opciji Explorera.

Elektronska pošta

Elektronska pošta (e-mail, e-pošta) je Internet servis koji omogućuje brzu i jednostavnu razmenu (slanje i primanje) poruka putem Interneta. Poruke mogu sadržavati tekst, slike, zvuk i sve ostale vrste datoteka ili njihove kombinacije. Dakle, sve što se može spremiti u memoriju, može se poslati e-mailom. E-mail možemo razmenjivati sa bilo kime u svetu, a ko ima e-mail adresu. Adresa se dobija od lokalnog ISP-a kod pretplate, ali postoje i mnogi besplatni e-mail servisi.

Svaka poruka koju korisnik želi poslati nekome trebala bi sadržati ove elemente:

adresu primaoca poruke; ona je ujedno i jedina koja mora biti napisana (To:) adrese primaoca "kopije" poruke; oni koji nisu direktno vezani uz sadržaj poruke,

ali trebaju znati da je poruka poslana - Carbon Copy (Cc:) adrese primaoca "slepe kopije" poruke; primaoci koji će ostati nevidljivi za one

koji su upisani u prethodna dva polja - Blind Carbon Copy (Bcc:) kratak i jasan naslov poruke (Subject:) i sadržaj poruke.

Kod pisanja poruke, najvažnije je da je adresa napisana tačno. Osnovno pravilo adresiranja elektronske pošte jeste da je svaki znak bitan. Poruka neće biti poslana ako i samo jedan znak bude pogrešno napisan. Važno je napomenuti kako e-mail adrese nemaju razmaka u sebi! Dakle, za uspešno slanje poruke jedino je važno tačno napisati adresu primaoca dok ostala polja mogu ostati neispunjena (Cc, Bcc, Subject i polje poruke). Nakon toga aktiviranjem naredbe Send poruka se šalje.

Sa Replay-om se odgovara na nečiju poruku. Tada se automatski u polje To upisuje adresa primaoca, a u polje Subject će se upisati 'Re:' i Subject poruke na koju se odgovara. Pristigle poruke se dalje prosljeđuju sa Forward i Redirect. Razlika je u tome što ako neko napravi Replay na Forward, onda poruka ide njegovom pošiljaocu, a ako napravi Replay na Redirect, poruka će ići početnom pošiljaocu.

Funkcionisanje e-pošte

Za funkcioniranje e-pošte neophodan je barem jedan korisnički program za e-poštu (mail client), komunikacijski kanal između njih i skup pravila za komunikaciju (mail protocol).

Korisnički program za e-poštu služi za preuzimanje i čitanje poruka koje su pristigle u e-sandučić. Kao komunikacijski kanal između korisničkog programa i poslužitelje e-pošte najčešće se koristi Internet, ali ne mora biti pravilo, jer se sve više e-pošta koristi kao interno komunikacijsko sredstvo unutar srednjih i velikih preduzeća.

Protokoli (SMTP, POP3)

Najrašireniji protokol za slanje e-pošte je SMTP (Simple Mail Transfer Protocol), a za preuzimanje poruka POP3 (Post OfficeProtocol version 3) protokol.

SMTP ne sadrži informacije koje autorizuju onog koji šalje e-poštu, (zato se sa anonimnih ulaza ne mogu slati poruke), za razliku od protokola POP3 s kojim se primaju poruke i koji koristi login i password da bi sa accounta skupio poštu. Noviji i bolji protokol za čitanje poruka sa browser-a koji se upotrebljava umesto već spomenutog i pomalo zastarelog POP3 protokola je IMAP. Njegove dobre osobine posebno dolaze do izražaja ako se radi na više računara jer se poruke ne preuzimaju u celosti, već samo zaglavlja poruka što značajno smanjuje vreme potrebno za prenos podataka.

Korisničke adrese

Korisnikova e-mail adresa predstavlja ime njegovog profila na računaru na kojem je dobio adresu. Adresa ima jedan od oblika

korisnik@domen,

ime.prezime@domen ili

korisnik@računar.domen.

Dakle, adresa se sastoji od dva dela, prvi je korisničko ime, a drugi je adresa računara. Ta dva dela spajaju se znakom @ koji je ujedno i obavezni deo adrese.

Besplatni e-mail servisi

Za dobijanje e-mail adrese od jednog takvog servisa samo je potrebno doći na stranice servisa te ispuniti nekoliko obrazaca sa ličnim podacima (koji ne moraju biti istiniti), izabrati korisničko ime i lozinku i tako dobiti besplatnu e-mail adresu. Za korištenje ovakve e-mail adrese nije potrebno imati nikakav dodatni softver nego se sve radi na njihovim Web stranicama, odnosno kroz browser. Neki servisi su besplatni samo određeno vreme, nakon kojeg se mora pretplatiti ili odustati od korištenja. Na drugoj strani postoje servisi koji nude besplatni e-mail do kraja života, odnosno dok to korisnik želi. Ovi servisi korisnika opterećuju reklamama koje se vrte na vrhu browsera i koje ga "mole" da klikne na njega kako bi postao potencijalni kupac. Osim toga, na kraju svake poruke, servis će dodati par redova samo-reklame. Dakle, korisnik dobija besplatan e-mail ali mora da trpi propagandne poruke. Ova vrsta servisa je daleko popularnija i brojnija od prethodnih.

Neki besplatni e-mail servisi i njihove Internet adrese:

Hotmail  (http://www.hotmail.com) Yahoo Mail  (http://mail.yahoo.com) Net@ddress  (http://www.usa.net ili http://www.netaddress.com),

RocketMail  (http://www.rocketmail.com), MailCity (http://www.mailcity.com), Forfree  (http://www.forfree.at), Newmail  (http://www.newmail.net), MsgTo  (http://www.msgto.com), Netspace WebMail  (http://webmail.netscape.com), GTE WebMail  (http://www.gtemail.net), Operamail  (http://www.operamail.com), itd.

Prednost razmene e-pošte preko ovih servisa u odnosu na razmenu sa e-mail klijentima ogleda se u tome da korisniku nije potreban nikakav dodatni softver, odnosno da se sve radi kroz Web pretraživač. To dolazi do izražaja u situaciji kada korisniku nije dostupno njegov računar, a mora koristiti e-mail uslugu.

Sigurnost elektronske pošte

Poruka koja putuje Internetom zaštićena je od neovlaštenog čitanja koliko je zaštićen i dopisnik u običnom poštanskom saobraćaju. Malo veštiji haker sa dostupom do posiljaoca koji prenose e-mail poruku ne samo da može doći do sadržaja poruke, već ga može i promeniti. Rešenje ovog problema je sastav za digitalno šifrovanje poruka koji je u Outlooku implementisan kao Digital ID, a sastoji se od javnog ključa (public key) i privatnog ključa (private key). Pošiljaoc poruke koristi javni ključ (koji pripada primaocu) za šifrovanje poruke koju će primaoc dešifrovati svojim ključem. Koristan je i obrnut postupak kada se privatnim ključem "digitalno potpisuje" poruka, a primaoc poruke uveri se u verodostojnost i celovitost sadržaja poruke autorovim proverom javnim ključem. Dakle, privatni ključ ima samo njegov vlasnik, a javni ključ šalje svima koji mu žele slati šifrovane poruke.

Zanimljivost e-maila

U svetu komuniciranja e-porukama postoje opšteprihvaćena pravila koja su se postepeno stvarala razvojem e-pošte kao globalnog komunikacijskog sredstva. Takvoj komunikaciji ipak nedostaju izrazi lica, govor tela i detalji koji postoje kod direktne komunikacije. U tu svrhu razvijeni su posebni simboli koji predstavljaju izraze lica autora teksta:

:-) smejem se

:-( tužan sam

;-) šalim se

:-o zadivljen sam, itd.

Reči ili deo teksta koji se želi naglasiti piše se VELIKIM SLOVIMA. Pisanje velikim slovima ponekad predstavlja vikanje i može se protumačiti nepristojnim. Zvezdice (*) na početku i kraju reči daju reči posebno *značenje*, a uzvičnici i velika slova daju tekstu !!VRLO VAŽNO!! značenje. Ovo su samo neka od pravila "mrežnog bontona.

Microsoft Outlook (Express)

Outlook Express se dobija kao deo IE paketa, ali se može instalirati i kao posebni program. S Windows 98 ovaj program dolazi kao deo operacionog sistema (dolazi i IE ali

kao odvojene aplikacije). Dok MS Outlook predstavlja proširenu verziju Expressa i koji, za razliku od Expressa, nije besplatan. U njemu se može pronaći sve što i u Expressu, ali i dosta dodatnih opcija: planer, adresar, osobni organizator, kalendar.MS Outlook Express jedan je od najpopularnijih i najraširenijih programa za razmenu elektroničke pošte. Pored toga, on je i odličan client za praćenje Usenet grupa. Program je dobro uređen i zbog toga je lagan za korištenje. Podržava više zadataka i moguće ga je minimizovati za vreme čitanja ili slanja pošte. Mogućnost Inbox Assistanta predstavlja mogućnost da program sam razvrstava poštu na temelju adrese pošiljaoca, ključnih reči. Svaki pošiljaoc se može obojiti svojom bojom tako da je preglednost puno veća, a moguće je i odrediti koje poruke su smeće (Junk Mail) i koje korisnik ne želi ni videti. Iako dolazi sa Internet Explorerom, Outlook Express je gotovo neovisan o pretraživaču. Mnoge programske datoteke su zajedničke browseru i e-mail programu, ali za korisnika je bitno da stvar poziva preko vlastite ikone i brzo podiže. Outlook se podiže sam neovisno o IE, što za razliku od Netscapea omogućava veću brzinu. Outlook omogućuje pisanje poruka u HTML obliku, običnom tekstu, te kao Word ili Outlook dokumenata, i prikaz poruka formatiranih u HTML-u, koje onda mogu sadržavati sve što i HTML dokumenti: slike, hiperlinkove, tekstove različitih boja i veličina,… Outlook ima podršku za naša slova pa čak u nekim inačicama podržava i provjeru pravopisa.

Chat ili IRC

Chat predstavlja servis na Internetu koji omogućava "razgovaranje" s nekim preko Interneta. Chat se ponekad poistovećuje sa IRC-om, dakle po protokolu (koji gotovo svi chat programi koriste) za jasno komuniciranje. Međutim, pojavljuje se sve više softvera koji koristi neke nove protokole tako da se sve više govori o chatu nego o ircu.

IRC servis

IRC(Internet Relay Chat) je Internet servis koji služi za "razgovore" putem Interneta. Reč je o razgovoru koji se vodi tako da sve što se želi reći napiše, a na ekranu se ispiše to i ono što su drugi "rekli". Dakle, razgovori se obavljaju preko tastature i monitora, a odvijaju se u realnom vremenu (real-time). Koristeći IRC uslugu može se razgovarati s bilo kim, ko je trenutno spojen na IRC domaćinu, i ko, naravno, želi razgovarati. Neslužbeni "službeni" jezik IRC-a je engleski, a izuzetak su diskusije na lokalnim mrežama gde se koristi njihov jezik. IRC se vrlo često svodi na neobavezni razgovor s istomišljenicima, a nije isključeno da se korištenjem IRC ne može doći do nekih novih saznanja i informacija. Takođe se može doći do rešenja za neke probleme vezane uz bilo koju oblast, ili pak pronalaženja osoba s kojima će se ostati u kontaktu. Nije preporučljiv odlazak na IRC s nadom da se tamo nađe nešto jako korisno, jer je zabava ono zbog čega su svi tamo.

IRC kanali

Širom sveta postoji bezbroj IRC domaćina, a svaki je organizovan tako da je podeljen na kanale (engl. channel). Kanali, na neki način, predstavljaju interesne grupe, a na osnovi njihovog imena može se zaključiti o čemu se u njima raspravlja. Nakon korisnikovog spajanja na jedan od IRC domaćina, on se ne nalazi niti na jednom kanalu. Potrebno je da sa popisa kanala odabere onaj koji želi i da se na njega spoji. Međutim, korisnik može istovremeno biti spojen i na više kanala i voditi istovremeno više razgovora, samo što to od njega traži veštinu brzog pisanja i veliku koncentraciju. Može se pridružiti nekoj od javnih i otvorenih rasprava ili se upustiti u privatnu diskusiju, pa čak i razmenjivati datoteke s drugim korisnicima.

Svaki korisnik IRC-a mora imati svoj nadimak (engl. nickname) kojim će biti predstavljen na IRC-u. Nadimak ne sme biti duži od devet znakova i na istom IRC domaćinu ne smeju biti dva korisnika sa istim nadimkom. Sve ostale kombinacije su dozvoljene. Postojanje i sloboda izbora nadimka omogućavaju korisnicima IRC-a slobodne i nesputane razgovore o raznim temama, a da pri tome ostanu u potpunoj anonimnosti. IRC je našao veliku primenu kod ljudi koji često žele telefonski razgovaraju sa prijateljima koji se nalaze u jako udaljenim krajevima sveta.

IRC serveri

IRC serveri se dele u dve grupe: međunarodni i nacionalni serveri.

Međunarodni- u ovu grupu spadaju serveri koji su u pravilu povezani u velike IRC mreže. Takve mreže su sastavljene od stotina i stotina servera, međusobno povezanih, koji sadrže iste kanale, te iste korisnike. Tada je sasvim svejedno na koji se od servera iz IRC mreže spojiti. Najbolje bi bilo odabrati onaj koji je korisniku regionalno najbliži. Običaj je da se na ovim serverima komunicira na engleskom jeziku, ali moguće je formirati i nacionalne kanale na kojim će se koristiti nacionalni jezik.

Nacionalni- to su serveri unutar različitih zemalja na kojima se razgovara na

IRC clienti

mIRC

mIRC je najpopularniji Windows IRC client, pa ne čudi njegova opremljenost bezbrojnim opcijama i dodatnim alatima ugrađenim u program. Sve standardne IRC naredbe su kod mIRC-a podržane, ali postoji i veliki broj onih koje se koriste samo kod mIRC-a. Programom se upravlja preko komandne linije (3) (slična DOS komandnoj liniji), a postoji i veliki broj komandi koje se moraju naučiti. Do svih bitnijih opcija se može doći preko menija, a tu je i iscrpni Help o samom programu i o IRC komandama.

Nakon instaliranja programa, moraju se podesiti neki programski parametri. Tako se mora upisati ime, prezime, e-mail adresa korisnika, i glavni i pomoćni Nickname. Pomoćni Nickname je tu ukoliko je glavni već zauzet na serveru. Još se mora odrediti server preko kojeg se vrši spajanje.

Nakon spajanja na server otvorit će se Status prozor u koji će se ispisati pozdravna poruka IRC servera. U Status prozoru se inače vrte sve sistemske poruke za vreme rada na IRC-u. mIRC odmah otvara i prozor sa popisom kanala na koje se može spojiti. Popis kanala nikako nije konačan, jer se u njega mogu dodavati i brisati kanali. Važno je primijetiti kako imena svih kanala počinju sa znakom #, a sve IRC komande znakom /. Nakon odabira kanala dovoljno je u komandnu liniji Status prozora upisati naredbu

/join #ime_željenog_kanala

i otvoriće se novi prozor, a sve je spremno za "razgovor".

Na vrhu ovog prozora piše ime kanala i komentar onog ko je pokrenuo kanal, u sredini se vrte poruke (1), u dnu je komandna linija (3) u kojoj se upisuje tekst pri konverzaciji, u desnom delu je popis trenutnih korisnika kanala (2). Po spajanju na kanal u Status prozoru se ispisuje broj učesnika i njihovi nadimci. Lako je primetiti da uz nečiji nadimak

stoji znak @. Taj znak označava da je taj korisnik operator kanala, te da on ima pravo i mogućnost da s kanala izbaci bili koga ukoliko se nedolično ponaša ili mu se on jednostavno ne svidi.

ICQ servis

ICQ kao Internet usluga sastoji se iz dva dela: računara na Internetu na kojem se nalazi baza podataka svih korisnika i client programa kojeg svaki korisnik instalira na svoj računar, a služi za komunikaciju s domaćinom.

ICQ

Program ICQ se koristi kada korisnik želi razgovarati sa nekim prijateljem koji je istovremeno na Mreži. Nakon prvog pokretanja programa, pojavljuje se radni prozor ICQ-a, koji neće imati niti jednog imena u Contact Listi. Na Contact Listu uvrštavaju se osobe za koje se želite da ICQ javi jesu li istovremeno na Internet kada i korisnik. Korisnik može osobe podijeliti na one koje poznaje od pre i na one koje je upoznao preko ICQ-a. Kako je nakon prvog pokretanja lista prazna potrebno je kliknuti na Add/Find Users gumb u ICQ programu. Pokretanjem Main Search Enginea pojavit će se prozor za traženje korisnika. Najsigurniji način pretrage je onaj preko UIN-a. UIN se može dobiti osobno od te osobe ili na neki drugi način (preko e-maila, na web stranici, na nekom popisu UIN-ova,…).

Drugi način pretrage je po imenu i prezimenu.

Kada ICQ pronađe osobu koja se traži, desnim klikom na nju dobiva se izbornik iz kojeg se može:

korisnika dodati u Contact Listu (automatski ulazi i u Adress Book), korisnika dodati u samo u Adress Book, dobiti opširnije podatke o korisniku (Info), ili korisniku poslati poruku.

Dvostruki klik na korisnika stavlja ga u Contact Listu, ako nije potrebna autorizacija. Na jedan ovih načina dodaju se osobe koje poznajete. Međutim ICQ kao program za druženje poseduje i način za upoznavanje novih korisnika. Za to služi opcija Random Chat koja se poziva iz Add/Find User izbornika. Ovdje će ICQ ponuditi spisak sagovornika koji su trenutno slobodni za razgovor. Njima se može poslati poruka ili tražiti chat.

Komuniciranje s osobama sa Contact Liste

Klikom na korisnika s liste otvara se izbornik s opcijama koje se mogu primeniti na korisnika. Pa evo tih opcija:

o Message - slanje poruka korisniku. Ako korisnik nije on-line poruka će ga čekati na ICQ serveru i dobiće je kad se priključi.

o File - slanje datoteka koje je moguće samo kada su primaoc i pošiljaoc on-line.

o Web Page Address (URL) - slanje URL-a, zgodno je jer se pritiskom na Go To URL pokreće browser i aktivira ta adresa.

o Contacts - slanje zahteva za uspostavljanje kontakta.

o E-Mail - otvaranje e-mail clienta, i slanje kratkih poruka iz ICQ korisnika na e-mail adresu korisnika.

o ICQ Chat - pozivanje korisnika na "partiju chata".o Online PhoneBook/Dialer - nazivanje e-prijatelja.o Internet Telephony/Games - pozivanje na jedan od online-gaming

servisao View Messages History - pregledavanje poslanih i primljenih poruka i

URL-ova.o Goto HomePage - odlazak na korisnikovu web stranicu (samo ako je u

svom Info boxu korisnik upisao adresu svoje stranice).o Info - detaljni podaci o korisniku.o Rename - promena imena korisnika.o Delete - brisanje iz Contact Liste.o Alert/Accept Modes - davanje privilegija određenim korisnicima (npr.

automatsko prihvatanje chata, objava da je korisnik on-line,…).o Floating On/Off - komunikacija sa određenim korisnikom, a da pri tome

nije ceo ICQ prozor otvoren.o Simple (Basic Features) - prebacivanje u mod s manje opcija.

Podešavanje ICQ-a

Neke postavke ICQ-a se menjaju u pojedinim izbornicima. Tako, pokretanjem ICQ Menu-a, koji se nalazi pored statusa, i izbornika Security/Privacy sa Security moguće je aktiviranjem opcije IP Hiding sakriti IP adresu iz Infoa. Na Ignore List moguće je rešiti se svih onih koji dosađuju raznim pitanjima, stavljajući ih na Ignore Listu, a na Invisible List korisnik se može "sakriti" od nekih predstavljajući se kao nevidljivi. Klikom na status (zeleni ili crveni cvetić pored kojeg piše "Disconnected" ili "Connected") moguće je menjati status - kako se korisnik želi predstaviti. Invisible znači da ga neće videti, u Occupied modu do njega će moći doći samo hitne poruke.

Iz ICQ izbornika može se pozvati i izbornik Preferences, u kojem je moguće promeniti izgled ICQ-a (boje i zvukove), reći mu da pregleda POP3 račun, i sl.

Usenet

Usenet ili, kao se prvobitno zvao, Netnews pokrenut je 1980. godine na Univerzitetu u Severnoj Karolini u SAD-u. Tada se nije ni pretpostavljalo da će postati jedan od najtraženijih, ali i najkorisnijih servisa na Internetu. Usenet predstavlja skup domaćina tematskih grupa (newsgroups) na Internetu.

Usenet je servis na Internetu na kojem se putem tematskih grupa omogućuju otvorene rasprave o najrazličitijim stvarima, iznošenje ideja, znanja i iskustava, odnosno postavljanje pitanja o pojmu, osobi, događaju, problemu ili bilo čemu drugom. Može se uporediti sa IRC-om ali se komunikacija ne odvija u "real-time"-u nego se odvija preko poruka. Servis je vrlo sličan razmeni e-maila, s tom razlikom što su sve poruke koje neko napiše na neku temu javne, pa je svakom korisniku Interneta omogućeno njihovo čitanje, a samim tim i odgovaranje na njih. Dakle, servis radi na principu slanja i čitanja poruka vezanih za određenu temu putem NNTP protokola. Postoje serveri koji, na zahtev korisnika, organizuju tzv. newsgrupe (tematske grupe, konferencije) u kojima korisnici pišu komentare, mišljenja, savete, osvrt o svemu što je vezano za tu temu. Tema može biti bilo koja samo je važno da postoji zanimanje za nju. Primer jedne teme može biti printer. Korisnici grupe pišu o svojim iskustvima, problemima i načinima rešavanja nekih

problema vezanih uz printer. Mnogi ljudi imaju velikih problema sa ovim uređajem, a opet mnogi ljudi su takav problem već rešili i od takvih ljudi u toj grupi možemo tražiti savet. Jednostavno opišemo svoj problem sa uređajem i pošaljemo poruku (article, post) u tu grupu i čekamo da neko, ko zna rešenje tog problema, pročita i da nam se javi ili da i on pošalje poruku u grupu u kojoj će ga svi moći pročitati. Ovde se otvara velikim prostor za zloupotrebu servisa pisanjem neistina i svakakvih podvala. To znači da nam niko ne garantuje za istinitost sadržaja poruka, ali obično u grupama vlada duh uzajamne pomoći. U grupama je poželjno pisanje saveta vezanih na datu temu, jer će neko u tim porukama pronaći rešenje svog problema ili će nešto naučiti čitajući ga.

Nazivi grupa

Lokalne grupe najčešće su ograničene na jedan domen, i u njima vladaju određena pravila - od kojih je najočiglednije da se pišu "lokalnim" jezikom. Nazivi lokalnih grupa počinju oznakom domena neke države (rs.), zatim (najčešće) nastavljaju sa glavnim svetskim grupama (.alt, .comp, .misc, .soc, .rec, .sci, …), pa tek onda sa lokalnim podgrupama (.ponuda, .potražnja, .beograd, .bug, .pcchip,…). Posebnu vrstu grupa čine one koje u svome imenu sadrže 'binaries'. Ove grupe služe za slanje sadržaja koji ne predstavlja obični tekst, odnosno uz tekst sadrže i "nešto više". Najčešće su to slike u JPEG ili GIF formatu, a mogu biti i bilo koje druge datoteke (.exe, .zip, .html, .ttf,…). Slanje "binarnih" datoteka u ne-binaries grupe smatra se nekulturom, jer su takve poruke najčešće vrlo velike ("teške") i otežavaju rad i učitavanje grupe. Nekoliko je glavnih svetskih news grupa koje imaju "zaštićena" imena:

alt (alternative)- ove grupe pokrivaju najrazličitije teme, tu ide sve ono što ne spada niti u jednu "specijalizovanu" grupu. Ove grupe su i najbrojnije na svim svetskim pa i na našim lokalnim serverima.

comp (computer)- grupe namenjene raspravi o računarima, najčešće su pune korisnih saveta

misc - razne teme soc (society)- grupe namenjene raznim društvenim pitanjima: istorija, jezici,

filozofija,… Posebnu podvrstu čine grupe tipa soc.culture.* gde se raspravlja o kulturi i društvenim pitanjima vezanim za tu državu (narod).

rec (recreation)- u ovim grupama se raspravlja o različitim vidovima zabave: filmovi, muzika, automobili, sport, hobiji,…

sci (nauka)- grupe koje su namenjene nauci i tehnici. talk- grupe predodređene za razgovore svih vrsta. news- grupa sa vestima namenjena je objavljivanju novosti vezanih upravo uz

Usenet i Internet.

Nabrojani su skupovi svetskih grupa koje se distribuišu svim zainteresovanim Usenet serverima širom sveta. Međutim, lokalne grupe nemaju svetsku distribuciju, odnosno poruke sa njih se ne prenose na svetske Usenet servere. Ali ako bi neki svetski lokalni Usenet server izrazio želju da prenosi neke domaće grupe on bi takav "aranžman" trebao urediti sa našim lokalnim serverom.

Druge glavne kategorije koje se mogu distribuisati po celome svetu su:

bionet - biološke grupe biz - poslovne grupe vmsnet - rasprave o računarima s operativnim sistemom VMS

general – teme od opšteg interesa bit - različita područja s Bitnetovih poštanskih lista.

Usenet clienti

Za korištenje ovog Internet servisa potreban je prigodni softver (koji se još zove i newsreader) i priključak na Internet. Pa evo onih najkorištenijih newsreadera: Microsoft Outlook Express, Forte FreeAgent, Microplanet Gravity, Netscape Messenger, News Xpress,…

Microsoft Outlook Express

Microsoftov predstavnik u kategoriji newsreadera dolazi u paketu sa njihovim pretraživačem (Internet Explorer) i predstavlja integrisano rešenje za praćenje privatnog e-maila i Useneta. Iako se ne radi o vrhunskom newsreaderu, Outlook Express radi svoj posao bez većih zamerki i sasvim je dovoljan prosečnom korisniku Usenet sadržaja.

Forte Agent i FreeAgent

Ovi newsreaderi dolaze iz Kanadske firme Forte, a korisnicima Useneta su poznati preko besplatnog Forte FreeAgent programa. Razlika između ova dva programa je velika - FreeAgent je po svojim mogućnostima puno slabiji od Agenta. FreeAgent se može zamisliti kao nekakva probna verzija Agenta. Osnovni razlog tome je što je FreeAgent besplatan pa mu je zbog toga i sklonjeno dosta funkcija ne bi li se korisnik odlučio za ne-besplatni Agent.

Agent vrlo efikasno manipuliše grupama i njihovim propertisima. Svaka grupa (ili više grupa) može imati vlastite postavke za način skidanja postova (samo zaglavlja ili i tekstovi), uklanjanje starih članaka, jezik, način slanja poruke,… Dodatna mogućnost je i jednostavno pregledavanje grupa koje se ne prate stalno, te prebacivanje između svih dostupnih, novih i starih grupa. Navigacija pomoću tastature je jedna od dobrih Agentovih strana i izvedena je najbolje od svih Windows newsreadera. Vizualni izgled se uveliko ne razlikuje od ostalih newsreadera - prozor je podeljen na tri dela.

FTP

FTP je Internet protokol koji omogućava razmenu (prenos) datoteka između dva računara preko TCP/IP mreže. FTP radi na principu client/server tehnologije. Podaci su postavljeni na FTP servere s kojima komuniciraju FTP clienti preko odgovarajućih naredbi za komunikaciju pomoću kojih se omogućuje spajanje na FTP server, pregledavanje i traženje potrebnih datoteka pa njihovo skidanje odnosno postavljanje. Korisniku nije potrebno poznavanje naredbi za korištenje FTP servisa, nego samo poznavanje rada sa FTP clientima koji to za njih rade. Dok još nije bilo weba i velikih arhiva softvera korisnici Interneta su, u svrhu dobavljanja besplatnog softvera, češće koristili FTP nego danas. Danas se FTP najčešće koristi za upload web stranica na neki udaljeni server.

Na Internetu postoji bezbroj domaćina koji korisnicima stavljaju na raspolaganje datoteke kroz FTP. Tako imamo dve vrste:

anonimni i autorizovani.

Anonimni- Većina domaćina su anonimni, što znači da dopuštaju kopiranje datoteka svakom korisniku Interneta. Da bi koristili ove usluge ne morate biti registrovani. Obično pri spajanju na anonimni FTP, kao svoje korisničko ime (login) upišete annonymous ili ftp, pa svoju e-mail adresu kao lozinku (password). Najčešće se mogu samo uzimati datoteke, a ne i stavljati svoje datoteke na. Tako se osigurava sigurnost celog sistema. Ali ako korisnik misli da bi njegova datoteka mogla biti od koristi na (neki korisni program), onda se treba obratiti administratoru sa zahtevom koji će on prihvatiti ili odbaciti.

Autorizovani- Za pristup ovakvim domaćinima, potrebni su korisničko ime i lozinka. Njih, najčešće, održavaju velike firme kako bi zaposleni mogli razmenjivati datoteke vezane uz posao dok su negde na putu ili u neku drugu svrhu.

Vrste FTP prenosa

Prenos podataka FTP protokolom može se obavljati na dva osnovna načina: binarni i tekstualni (ASCII). U binarnom načinu prenosa FTP klijent prenosiće podatke bez pokušaja da ih prepozna. Na taj način prenose se arhive raznih programa i svi ostali podaci koji nisu čistog tekstualnog tipa. Tekstualni način prenosa koristi se u specijalnim slučajevima, kada datoteke ne sadrže nikakve specijalne znakove osim tekstualnih, što je slučaj s običnim tekstom napisanim u nekom tekstualnom editoru. Većina današnjih FTP clienata ima mogućnost da automatski prepozna koja je datoteka binarna a koja tekstualna.

Internet telefonija

Internet telefonija je jedan od novijih Internet servisa koji omogućuje govornu, video i komunikaciju podacima u realnom vremenu preko Interneta. Zbog svoje upotrebne vrednosti postao je vrlo popularan kod korisnika koji često razgovaraju sa prijateljima koji se nalaze daleko po svetu. Razlog tome je visoka cena običnog telefonskog razgovora, a uz pomoć Internet tehnologije i pomoćnog softvera moguće je puno jeftinije razgovarati uz nešto slabiji kvalitet zvuka. Većina proizvođača programa postavila je jedan ili više domaćina za uspostavljanje veze sa njihovim programom. Ovakvi domaćini omogućavaju korisniku da se prijavi i potom pojavi na listi zainteresovanih za razgovor. Prijavljeni korisnik može nekoga sa liste pozvati na razgovor ili čekati dok njega neko ne pozove. Najpouzdaniji i najbrži način povezivanja s korisnikom preko Interneta dostupan je ako se zna korisnikov trenutni IP broj. Kod većine korisnika taj je broj privremen, što znači da se korisniku dodeljuje u trenutku kad se poveže s Internetom i ima ga samo za vreme priključenja na Internet

Dodatne mogućnosti usluge

Kao što je već rečeno, postoji dosta softvera koji služi Internet telefoniji, a koji nisu međusobno kompatabilni. Zato je važno da osoba s kojom korisnik želi uspostaviti vezu ima isti program za Internet telefoniju, u protivnom veza se neće moći uspostaviti. Osim osnovne funkcije (prenos zvuka) većina savremenih programa ove namene korisniku pruža i i niz dodatnih mogućnosti: razmena tekstualnih poruka, zajednički program za crtanje, deljenje programa (share) i saradnja (collaborate) u korišćenju nekog programa. Upotrebom njih, dodatno se povećava korisnost programa i kvalitet komunikacije.

Razmena tekstualnih poruka

Pomoću ove opcije korisnici jedan drugome šalju pisane poruke. Ova komunikacija naročito je korisna kada nastupe problemi s prenosom zvuka ili kad je potrebno tačno preneti način pisanja određene reči. Osim toga komunikacija govorom je ograničena na samo dva korisnika, a kako program omogućava istovremeno priključivanje više korisnika, tekstualna komunikacija poslužiće za obraćanje svim priključenim korisnicima.

Zajednički program za crtanje (Whiteboard)

Sledeća dodatna mogućnost većine programa je program za crtanje. Osobina ovog programa je da ga istovremeno može koristiti nekoliko korisnika. Pritom, sve što jedan korisnik nacrta u programu vide i ostali korisnici. Ovo je korisno za prenos statičkih slika ili za dodatno objašnjavanje sagovorniku preko crtanja na ploči.

WAP

Gledajući televiziju ili čitajući časopise, u zadnje vreme sigurno ste čuli i za "WAP". To sledeća stepenica u razvoju, i mobilne telefonije i Interneta. WAP je upravo stoga i bitan, pošto spaja ove dve kategorije u jednu celinu. Poslednjom decenijom je dominirao nagli rast Interneta i njegovih portabl "rođaka" - mobilnih telefona. Ali, šta je u stvari WAP? WAP, ili Wireless Application Protocol, je sistem i skup definicija za prenos posebnih Internet stranica i drugih informacija putem bežičnih telekomunikacionih mreža. Da bi mogli da pregledate WAP stranice, potrebno je i da posedujete WAP telefon. Ovo je nova generacija mobilnih aparata koja se razlikuje od klasičnih GSM, i ima ih i na našem tržištu. Ovi aparati u sebi imaju dodatni procesor, veću memoriju i posebnu vrstu softvera koja može da interpretira jezik WML (WAP verzija HTML-a) kojim se kreiraju WAP stranice. Ovaj softver je sličan Internet Explorer-u na računarima, pošto takođe čita tag orijentisani WML jezik. Webmaster-i moraju da konvertuju ili kreiraju posebne stranice za WAP klijente, što znači da su tradicionalne HTML stranice neupotrebljive na WAP telefonima. Dolaskom WAP-a na scenu menja se i tržišni prostor i to spajanjem medija, telekomunikacija i Interneta. Trenutno je na sceni udruživanje vodećih u svetu u ove tri branše, a sve sa ciljem bolje ponude potrošačima. Klasičan primer je udruživanje dva britanska giganta u dve oblasti Vodafon-a (telekomunikacije) i BBC-ja (mediji), tako da će njihovi korisnici moći da na ekranima svojih mobilnih aparata prate svetske vesti, poslovne i sportske vesti i još mnogo toga.

Internet u Srbiji

Internet u Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni provajderi. Trenutno u Srbiji preko 1.600.000 ljudi koristi Internet. Pristup Internetu je uglavnom iz kuće (63%) i radnog mesta (23%), dok pristup iz internet kafića čini zanemarljivih jedan odsto. Prema informacijama iz Telekoma, većina računara u Srbiji (600.000) još uvek se na Internet pozvezuje putem

telefonske linije - tzv. "Dajl Ap" (Dial Up) pristup, putem kablovskog Interneta na svetsku mrežu se povezuje oko 80.000 korisnika, preko ADSL-a oko 90.000, a preko bežičnog interneta oko 10.000 korisnika. Primena novih tehnologija i povećanje kapaciteta u sferama ADSLa i kablovskog Interneta, kao i sporadično snižavanje cena učinili su širokopojasnu (eng. broadband) vezu dostupnijom i traženijom, te je s toga primetan mesečni rast ADSL korisnika koji iznosi oko 20% mesečno, kao i rast korisnika kablovskog Interneta oko 15% mesečno.

Zaključak

Kao što je već rečeno, Internet je postao deo svakodnevnice, pa nas ne sme čuditi vrtoglavi razvoj svega vezanog uz njega. U osnovi Internet je savršeni oblik za brzu komunikaciju među ljudima, ali kao i sve drugo ima svoje mane i nedostatke. Rešavanje tih nedostataka i mana će biti primarni cilj stručnjaka u budućnosti razvoja Interneta. Razvija se posebna WAP tehnologija za pristup Internet putem mobilnih telefonskih uređaja (GSM). WAP omogućava slanje i primanje e-maila, pregledavanje Internet sadržaja, kao i mogućnost raznih rezervacija. Ovaj oblik komunikacije je ono što WAP čini jako upotrebljivim. Ne treba bojati, već treba iskorištavati i uživati u svemu onome što Internet nudi.

**Rezultati istraživanja o korišćenju druge generacije Interneta u našoj zemlji pokazuju da su poslovni ljudi u Srbiji u potpunosti svesni rastućeg značaja Interneta kao alata u poslovanju. Istraživanje je sprovedeno u okviru konferencije Cisco Expo, koja je prezentovala najnovija dostignuća iz oblasti informacionih tehnologija, ali i istražila je potrebe tržišta, kao i tendencije razvoja upotrebe Interneta.Učesnici ovog istraživanja koriste Internet u proseku 6,2 časova dnevno, Na radnom mestu, 100 odsto ispitanika koristi Internet, a od toga polovina ispitanika ga upotrebljava i kod kuće. Trećina ispitanika Internet koristi na poslu, kod kuće, i dodatno se služi i savremenim pogodnostima mobilnog Interneta.Kada Internet koriste u slobodno vreme, poslovni ljudi u Srbiji najviše vremena i aktivnosti (64%) provedu u pisanoj komunikaciji, 29 odsto se odnosi na govornu komunikaciju (telefonski razgovori, Skype...), a 6 procenata njih koristi Internet u slobodno vreme za video konferencije.Po sadržaju aktivnosti, čak 100 odsto ispitanika Internet u slobodno vreme koristi za komunikaciju, 97 odsto za praćenje vesti i dobijanje informacija, a na visokom trećem mestu je učenje, sa 55 odsto.Najdraže, a time i najposećenije strane su www.google.com, www.cisco.com i www.b92.net. Pri interpretaciji ovih rezultata treba uzeti u obzir da je istraživanje sprovedeno tokom konferencije Cisco Expo, što je u velikoj meri uticalo na odgovor.Zanimljivo je to da 20 odsto anketiranih poslovnih ljudi i stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija u Srbiji aktivno doprinosi i kreiranju sadržaja Interneta: od

toga, 61 odsto njih redovno učestvuje na forumima, 22 odsto postavlja svoje video snimke na web, dok čak 17 procenta njih ima svoj blog.Igricu ''Second life'' u kojoj kreiraju svoj virtuelni život, igra čak 5 odsto ispitanika. Nova faza interneta se upravo i odnosi na aktivnost pojedinca u procesu stvaranja sopstvenog sadržaja na internetu, i ova anketa navodi na zaključak da će broj aktivnih stvaralaca sadržaja biti u porastu.Za ispitanike, nova faza Interneta predstavlja novu informacionu i komunikacionu platformu, uštedu vremena i novca, personalizaciju sadržaja, sigurnost u elektronskom poslovanju, nove poslovne mogućnosti, čak i put ka Evropi. Najvažnije je istaći i to da u narednih pet godina ispitanici očekuju pristup Internetu sa bilo kog mesta i u bilo kom trenutku, dostupnost većeg broja usluga iz kućnog okruženja, povećanu mogućnost online učenja, ali i približavanje svetskim standardima i poboljšanje kvaliteta života uopšte.