Ova procedura zauzima minimalistički pristup time što ne zahteva početno preispitivanje životne sredine u cilju prikupljanja osnovnih informacija za identifikovanje aspekata životne sredine. Umesto toga, ova procedura se oslanja na multidisciplinarni tim rukovodilaca sektora, i pruža neke opšte smernice o tome kako i gde treba tražiti aspekte životne sredine (Uputstvo u Odeljku VI). Ovo bi trebalo da bude dovoljno za usaglašenost. Ali preduzeću sepreporučuje da dalje definišu kako se utvrñuju osnovne informacije o politici preduzeća u pogledu zaštite životne sredine i kako se koriste u identifikaciji aspekata životne sredine.

Postojeće analze o uticaju zaštite životne sredine, preispitivanje opasnosti, analiza rizika, dozvole i odobrenja kao i druga zakonska, takoñe bi trebalo da budu preispitana kako bi identifikovala aspekte životne sredine.

I SVRHA

Svrha ove procedure je da obezbedi sistem i uputstva i da utvrdi odgovornosti za identifikovanje i dokumentovanje aspekata životne sredine.

II PRIMENA

Ova procedura se odnosi na aktivnosti, proizvode i usluge preduzeća koje mogu imati uticaj na životnu sredinum, bez obzira na to da li se one vrše ili stvaraju unutar preduzeća, nabavljaju ili podugovaraju.

III ODGOVORNOST I OVLAŠ ĆENJA

Multidisciplinarni tim koji predstavlja različite sektore i funkcije u preduzeću je odgovoran za početnu identifikaciju aspekata životne sredine.

Najviše rukovodstvo i rukovodioci sektora su odgovorni za identifikovanje promena u aktivnostima, proizvodima i uslugama koje stvaraju nove aspekte životne sredine ili poništavaju prethodno identifikovane aspekte.

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za prikupljanje i koordinisanje informacijama koje se tiču aspekata životne sredine, kao i za voñenje dnevnika aspekata životne sredine.

IV DEFINICIJE

Životna sredina: Okruženje u kojem odreñeno preduzeće radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose (iz ISO 14001 Odeljak 3.2).

Aspekt životne sredine: Element aktivnosti, proizvoda ili usluga preduzeća koji može da bude u uzajamnom odnosu sa životnom sredinom (iz ISO 14001 Odeljak 3.3).

Odobreno od/datum: Ime i prezime – 00/00/00

Uticaj na životnu sredinu: Svaka promena životne sredine, pogoršanje ili poboljšanje, koja je rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga preduzeća (iz ISO 14001 Odeljak 3.4).

V PROCEDURA

1. Početna identifikacija aspekata životne sredine

1.1 U početnoj fazi uspostavljanja i primene EMS, aspekte životne sredine identifikuje multidisciplinarni tim koji uključuje predstavnike različitih sektora i funkcija u preduzeću. Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za formiranje i rukovoñenje timom.

Spoljni konsultanti i stručnjaci se takoñe mogu uključiti ili mogu pomoći timu.

1.2 Kriterijumi i smernice za identifikovanje i selekciju aspekata životne sredine su dati u Odeljku VI ove procedure, Uputstvo za identifikovanje i selekciju aspekata životne sredine.

1.3 Svaki član tima popisuje i preispituje aktivnosti, proizvode i usluge u svom sektoru ili oblasti stručnosti i, koristeći kriterijume definisane u Uputstvu (Odeljak VI ove procedure), priprema listu identifikovanih aspekata životne sredine. Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine koordinira raspodelom posebnih oblasti i tipova aktivnosti, proizvoda i usluga kako bi obezbedio da sve bude obuhvaćeno.

1.4 Aspekti životne sredine koje identifikuje tim se diskutuju na posebnim sastancima kojima predsedava Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine. Svaki član tima predstavlja svoje aspekte i tim zatim vrednuje važnost aspekata i procenjuje da li odgovaraju definiciji, smernicama i kriterijumima datim u Uputstvu u Odeljku VI ove procedure, kao i da li ima duplikata. Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine zapisuje sve aspekte koji proñu vrednovanje i sastavlja kombinovanu sveobuhvatnu listu svih aspekata životne sredine.

1.5 Ta kombinovana lista se zatim predstavlja najvišem rukovodstvu radi preispitivanja i eventualne identifikacije dodatnih aspekata koji su možda promakli.

Ovo preispitivanje takoñe može uključiti pravnika ili nekog drugog ko poseduje znanje iz oblasti zakona i propisa zaštite životne sredine i aktivnosti preduzeća u pogledu usklañenosti sa zaštitom životne sredine.

1.6 Konačna lista aspekata životne sredine, identifikovana putem ovog početnog preispitivanja, beleži se u dnevnik aspekata životne sredine.

2. Stalna identifikacija aspekata životne sredine

2.1 Promene i razvoji novih aktivnosti, proizvoda ili usluga mogu poništiti prethodno identifikovane aspekte životne sredine ili zahtevati dodavanje novih aspekata na listu. Primeri takvih promena uključuju:

• Modifikaciju dizajna proizvoda i razvoj novih proizvoda;

• Promene u procesima i tehnologiji i uvoñenje novih procesa;

• Značajna proširenja ili smanjenja kapaciteta;

• Nove isporučioce i podugovarače;

• Iugradnja novih pogona ili promenu lokacije;

• Promene u lokolnoj zajednici;

• Promene u zakonima i propisima (koje se odnose na veću svest o pojedinim aspektima);

• Privremene projekte, kao što su konstrukcije, instalacije novih proizvodnih linija ili opreme i tako dalje.

Redigujte ovu listu tako da prikazuje vrste promena i razvoja koje mogu biti od važnosti u vašem preduzeću.

2.2 Najviše rukovodstvo i rukovodioci sektora su odgovorni za identifikovanje promena u aktivnostima, proizvodima i uslugama koje ili stvaraju nove aspekte životne sredine ili poništavaju prethodno identifikovane aspekte.

2.3 Novi aspekti životne sredine takoñe mogu biti identifikovani kroz preispitivanje od strane rukovodstva ili putem internih i eksternih provera EMS.

2.4 Novi aspekti životne sredine i zahtevi za poništavanje zastarelih aspekata se saopštavaju Predstavniku rukovodstva za zaštitu životne sredine.

2.5 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine preispituje predložene aspekte u pogledu važnosti i usklañenosti sa definicijama, smernicama i kriterijumima datim u Uputstvu u Odeljku VI, i beleži nove aspekte u dnevnik aspekata životne sredine.

3. Dnevnik aspekata životne sredine

Dnevnik aspekata životne sredine ne traži se izričito u standardu. Meñutim, s obzirom da identifikacija aspekata pokreće ceo proces selekcije značajnih aspekata i definisanja opštih i posebnih ciljeva i programa upravljanja za EMS, proveravači će očekivati da ovaj prvi korak bude dobro kontrolisan.

Alternativni sistem za saopštavanje i beleženje novih aspekata životne sredine može biti zasnovan na obrascu sličnom onima koji se koriste za zahtevanje promena u dokumentima proizvodnje ili za zahtevanje korektivnih mera. Takav obrazac bi trebalo da popunjava osoba koja identifikuje novi aspekat životne sredine, i zatim bi ga trebalo proslediti Predstavniku rukovodstva za zaštitu životne sredine radi daljeg procesiranja. Vrednovanje značaja aspekta takoñe može biti zabeleženo na istom obrascu.

3.1 Dnevnik aspekata životne sredine koristi se za beleženje početnih i novih aspekata životne sredine, kao i za poništavanje prethodno identifikovanih aspekata koji više nisu važeći. Dnevnik je u formi matrice za beleženje sledećih informacija:

• Datum – datum kada je aspekt identifikovan (ili poništen)

• Aspekt – opis aspekta

• Promena – opis promene koja stvara novi aspekt (napisati POČETNI ako je aspekt identifikovan tokom početnog preispitivanja)

• Brisanje – razlog zbog kog je aspekt poništen (koristiti samo za poništavanje aspekata)

• Odobrenje – potpis Predstavnika rukovodstva za zaštitu životne sredine

VI UPUTSTVO ZA IDENTIFIKOVANJE I SELEKCIJU ASPEKATA ŽIVOTNE SREDINE

1. Opšte

1.1 Svrha identifikovanja aspekata životne sredine je stvaranje širokog spektra aktivnosti, procesa, materijala, proizvoda i usluga — ili njihovih elemenata — koje mogu imati uticaj na životnu sredinu.

1.2 U ovoj fazi ne treba razmatrati značaj aspekta. To će biti urañeno u sledećoj fazi, kada će značaj biti formalno vrednovan za svaki pojedinačni aspekt (videti Odeljak V PROCEDURE). Meñutim, iako u ovoj fazi želimo širok spektar svih mogućih aspekata, moramo izbeći trivijalizaciju ovog procesa. Ako je neki aspekt toliko trivijalan — u odnosu prema drugim aspektima — da očigledno nema nikakvog smisla, čak ni toliko da se podvrgne zvaničnom vrednovanju značaja, onda ne treba da se pominje.

2. Smernice i kriterijumi za identifikovanje aspekata životne sredine

2.1 Sledeće kategorije aktivnosti i proizvoda se razmatraju i preispituju u cilju identifikacije aspekata životne sredine:

• Procesi i operacije proizvodnje

• Skladištenje i rukovanje materijalima i proizvodima

• Održavanje opreme

• Procesi i održavanje objekata

• Transport i transportna oprema

• Proizvodi i usluge preduzeća (razmatranja životnog ciklusa)

• Nabavljenii (ili podugovoreni) proizvodi i usluge

Svaka kategorija se dalje deli na specifične aktivnosti i proizvode, na način koji je prikladan za pojedinačne sektore.

Redigujte ovu listu kako biste prikazali stvarne vrste aktivnosti i proizvoda u vašem preduzeću.

2.2 Aktivnosti, proizvodi i usluge se analiziraju u pogledu potencijalnog uticaja na životnu sredinu razmatranjem sledećih pitanja:

• Koji materijali, hemikalije, agensi ili druge supstance se koriste (ili su obavezne) u datoj aktivnosti, procesu, proizvodu ili usluzi? Da li se te supstance koriste u velikim količinama? Koje bi bile posledice ubacivanja tih supstanci u životnu sredinu (slučajno ili kontrolisano ispuštanje, prolivanje, odlaganje na deponiju i tako dalje)?

• Da li aktivnost, proces, proizvod ili usluga stvara nekakav otpad (otpadne materijale, nusprodukte, emisije, zagañenu vodu, blato, ñubre i tako dalje)? Da li se stvara velika količina otpada? Koje bi bile posledice ubacivanja tih supstanci u životnu sredinu (slučajno ili kontrolisano ispuštanje, iulivanje, odlaganje na deponiju i tako dalje)? Da li se otpad reciklira? Kako se otpad odlaže? Da li postoji uticaj na životnu sredinu prouzrokovan odlaganjem otpada?

• Da li aktivnost, proces, proizvod ili usluga stvara buku, prašinu, neprijatan miris, narušava izgled životne okoline ili stvara drugu smetnju za susede i okolnu zajednicu?

• Da li aktivnost, proces, proizvod ili usluga troši značajnu količinu energije, vode ili drugih prirodnih resursa? Da li su ti resursi obnovljivi? Da li vañenje resursa ima značajan uticaj na životnu sredinu?

• Da li proizvodnja komponenata koji se koristi u proizvodu izaziva crpljenje prirodnih resursa? Da li pakovanje proizvoda može da se reciklira ili je biološki razgradivo? Kada je u pitanju usluga, da li proizvod prekomerno troši energiju ili emituje supstance koje mogu imati uticaja na životnu sredinu? Da li pružanje usluga ili održavanje proizvoda može da izazove uticaj na životnu sredinu? Kako se proizvod odlaže na kraju svog životnog veka? Da li materijali koji se koriste za proizvod mogu da se recikliraju ili su biološki razgradivi?

2.3 Aspekti životne sredine koji se tiču aktivnosti i procesa takoñe se razmatraju u neprirodnim i neobičnim radnim uslovima — pokretanje, gašenje, čišćenje, održavanje, kvar, nezgode ili opasnosti i tako dalje.

2.4 Prilikom identifikovanja aspekata životne sredine, nije samo pitanje da li aktivnost, proizvod ili usluga zapravo utiču na životnu sredinu, već i da li mogu imati potencijalni uticaj na životnu sredinu. Uticaj nekog aspekta na životnu sredinu može biti sprečen zbog primenjenih kontrolnih mera kao što su sigurnosne ograde, primena posebne opreme ili kontejnera, održavanje i kontrola opreme, alarmi i automatsko gašenje mehanizama, osposobljavanje osoblja i tako dalje. Meñutim, ako se ove kontrolne mere uklone ili ako se ne koriste pravilno, aspekt može proizvesti uticaj na životnu sredinu. Zbog ovoga se aspekti životne sredine moraju razmatrati bez obzira na postojeće kontrolne mere. Jednom kada je aspekt identifikovan, ove kontrolne mere mogu biti integrisane u EMS.

3. Stepen kontrole i uticaja aspekata životne sredine

3.1 Samo oni aspekti životne sredine koje vaše preduzeće može da kontroliše i za koje se očekuje da preduzeće može da utiče na njih su važni. Identifikacija aspekata na koje ne možete uticati nema smisla, zato što vaš EMS neće moći da uradi ništa po

njihovom pitanju.

3.2 Obično vrste aktivnosti, proizvoda ili usluga koje preduzeće ne može da kontroliše jesu one koje odreñuju drugi, nad kojima nemamo nikakvu kontrolu, kao i kada ne postoji nijedan realan izbor za korišćenje alternativnih materijala, proizvoda, procesa, tehnologija ili metoda. Na primer:

• Aspekti koji se tiču karakteristika proizvoda onda kada preduzeće ne može da utiče na plan proizvoda ili na specifikaciju.

• Aspekti koji se tiču proizvodnje i dostave nabavljenih materijala, proizvoda ili usluga kada preduzeće nema nikakav uticaj na metode proizvodnje ili dostave i kada ne postoje alternativni materijali, proizvodi ili usluge.

• Aspekti svojstveni procesu tehnologije onda kada ne postoje alternativne tehnologije ili kada se tehnologija ne može promeniti zbog ekonomskih ili konkurentskih razloga (u ovom slučaju stepen uticaja aspekta ipak može biti kontrolisan).

VII VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

• Značajni aspekti životne sredine — Radna procedura EOP-31-02

• Preispitivanje EMS od strane rukovodstva — Radna procedura EOP-60-01

Ova procedura je namenjena za mala i srednja preduzeća ili objekte sa malom proizvodnjom gde ne postoje interni stručnjaci začtitu životne sredine kao i za zakonodavstvo i propise u oblasti zaštite životne sredine, ali gde su problemi dovoljno jednostavni da ih može rešavati i lice koje to nije. U preduzećima gde objektima gde postojitakvi stručnjaci ili gde rukovodstvo odmah odlučuje da angažuje ekperte u oblasti zakonodavstva za zaštitu životne sredine, ili pak da ovaj projekat dodeli konsultantu ekspertu, tada procedura može biti značajno pojednostavljena. U tom slučaju, nema potrebe za početnom identifikacijom programa usaglašenosti, preliminarnim istraživanjima, preliminarnim istraživačkim anketama i preispitivanjima od strane rukovodstva za odreñivanje kako da se nastavi (iako bi iste korake verovatno preduzeo i konsultant). Umesto toga, procedura bi trebalo da specificira kako se biraju konsultanti i ko koordinira poslom spoljnih eksperata. Odeljci koji daju uputstva kako da se dokumentuje lista važećih propisa i kako da se utvrde promene u aktivnostima ili zakonima, moraju biti čuvani u svakom slučaju.

I SVRHA

Svrha ove procedure je da obezbedi sistem i uputstva i da utvrdi odgovornosti za identifikovanje saveznih, državnih i lokalnih zahteva zakona i propisa o zaštiti životne sredine i drugih zahteva kojima preduzeće podleže.

Drugi zahtevi mogu podrazumevati dobrovoljne sporazume ili standarde, kodekse prakse ili smernice koje su objavila industrijska udruženja ili grupe potrošača, zakone drugih zemalja, interne standarde preduzeća, itd.

II PRIMENA

Ova procedura se odnosi na aktivnosti, proizvode i usluge koje regulišu zakoni o zaštiti životne sredine ili drugi zahtevi kojima preduzeće podleže.

III ODGOVORNOST I OVLAŠ ĆENJA

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za sprovoñenje preliminarnih istraživanja i popisa u cilju odreñivanja opšteg obima i složenosti propisa o zaštiti životne sredine i drugih zahteva koji se mogu odnositi na preduzeće ili objekat.

Na osnovu preporuke Predstavnika rukovodstva za zaštitu životne sredine, najviše rukovodstvo je odgovorno za odlučivanje o tome da li su interni izvori i stručnost dovoljni za identifikovanje zahteva zakona i propisa i drugih zahteva koji se primenjuju, ili o tome da li su potrebni spoljna asistencija konsultanta ili drugog stručnjaka.

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za identifikovanje važećih zakonskih i drugih zahteva, i/ili za koordinisanje internim ili spoljnim Odobreno od/datum: Ime i prezime – 00/00/00

stručnjacima angažovanim da identifikuju ove zahteve.

IV PROCEDURA

1. Opšte

1.1 Proces identifikovanja zahteva zakona i propisa i drugih zahteva seodvija po sledećim fazama:

Faza 1: Početna identifikacija trenutne usaglašenosti programa i aktivnosti;

Faza 2: Preliminarna istraživanja aktivnosti i proizvoda i njihovog obima koji potencijalno može zavisiti od propisa o zaštiti životne sredine, kao i preliminarna istraživanja ovih propisa;

Faza 3: Preispitivanje od strane rukovodstva radi odreñivanja da li su dovoljni interni stručnjaci i resursi kako bi se identifikovali svi važeći zakoni, propisi i drugi zahtevi;

Faza 4: Početna identifikacija i dokumentacija koju čine specifični zakoni, propisi i drugi zahtevi koji se odnose na preduzeće ili objekat (uz pomoć ili bez pomoći spoljnih eksperata);

Faza 5: Tekuća identifikacija novih ili izmenjenih aktivnosti, proizvoda i usluga koje mogu biti predmet propisa o zaštiti životne sredine;

Faza 6: Tekuće preispitivanje novih propisa o zaštiti životne sredine i promena u zahtevima propisa i drugim zahtevima koji se mogu odnositi na objekat.

1.2 Preduzeće prepoznaje da zakoni i propisi o zaštiti životne sredine i njihova primena mogu biti veoma složeni, kao i da interna stručnost ne mora obavezno biti dovoljna za odgovarajuću identifikaciju svih važećih zakona i propisa. U cilju odgovaranja na ovaj problem, proces započinje sa preliminarnim preispitivanjem problema od strane rukovodstva (Faza 1) i procenom njihove složenosti (Faza 2) kako bi se omogućilo da najviše rukovodstvo donese obrazloženu odluku o tome da li su interni stručnjaci i resursi dovoljni ili ne (Faza 3). Na osnovu te odluke, početnu identifikaciju specifičnih zahteva zakona i propisa (Faza 4) vrši ili Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine ili spoljni eksperti.

1.3 Proces je sličan i u slučaju novih ili izmenjenih aktivnosti, proizvoda i usluga (Faza 5). U zavisnosti od opsega promena i očekivane složenosti pitanja koja se tiču propisa, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine može prvo da sprovede preliminarno istraživanje kako bi najviše rukovodstvo odlučilo da li su interni stručnjaci i resursi dovoljni za identifikovanje zahteva propisa koji su sa njima u vezi.

1.4 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine prati relevantne izmene zakona i propisa (Faza 6) kako bi identifikovao i pripremio se za sve nove zakone, propise i druge zahteve.

2. FAZA 1: Identifikacija važećih zakona i propisa

2.1 Proces identifikovanja zahteva zakona i propisa i drugih zahteva koji važe za objekat započinje preispitivanjem važećih zakona i propisa. Cilj ove prve faze je formiranje liste onih zahteva propisa koji se već odnose na preduzeće iliobjekat.

2.2 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine identifikuje i sastavlja katalog svih postojećih dokumenata i aktivnosti u preduzeću ili objektu koji jesu ili mogu biti od važnosti u pogledu propisa. Na primer:

• Zapisi o komunikaciji sa inspekcijskim i drugim kontrolnim ustanovama ili drugim relevantnim nadležnim organima;

• Odobrenja za rad objekta;

• Politika, procedure, uputstva, istaknuta obaveštenja, itd.;

• Sistemi za monitoring emisija i ispuštanja;

• Senzori, alarmi i drugi mehanizmi za detekciju;

• Oprema i pogoni za tretman otpadnih voda;

• Filteri, prečišćivači i druga oprema za kontrolu emisije;

• Oprema, mehanizmi i druge kontrolne mere za prevenciju ili ograničavanje uticaja ispuštanja, izlivanja, itd.;

• Posebni kontejneri, šeme za obeležavanje, pripreme za kontrolisanje, itd., za kontrolu specifičnih supstanci;

• Popisi i dnevnici rada o nivou zaliha i korišćenju specifičnih supstanci, emisijama, ispuštanjima, i drugi takvi podaci i zapisi.

2.3 Za svaki dokument, zapis ili aktivnost, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine istražuje da li postoji propis, i ako postoji, koji su specifični zakoni, propisi i drugi zahtevi koji su merodavni.

2.4 Za svaki zakon, propis ili drugi zahtev, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine osigurava da kopije propisa budu dostupne, ili da im se lako može pristupiti (na primer, na internetu ili pravnika ili konsultanta).

3. FAZA 2: Preliminarno istraživanje

3.1 Druga faza projekta se sastoji od prikupljanja podataka o ispuštanjima, emisijama, otpadu, materijalima, proizvodima i aktivnostima koje mogu biti od značaja zbog propisa. Cilj ove faze je da identifikuje vrste supstanci i aktivnosti koje učestvuju u tome, kao i njihovu količinu i obim, kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni odreñeni zakonski uslovi. Još jedan cilj ove faze jeste da započne proces povezivanja specifičnih supstanci i aktivnosti sa specifičnim pravilima i da proceni opseg i složenost važećih propisa.

3.2 Ova faza se izvršava pomoću “Preliminarne istraživačkog pregleda – Zakonski i drugi

zahtevi” koja je uključena u Odeljak V ove procedure.

3.3 U slučaju kada nema dovoljno podataka ili znanja kako bi se odgovorilo na neko pitanje iz Preliminarnog istraživačkog pregleda, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine istražuje problem ili propise kako bi se na pitanje odgovorilo u celosti i sa potpunom sigurnošću. Za ovo može biti potrebno preispitivanje zapisa o nabavci i/ili proizvodnji, vršenje popisa materijala i proizvoda, sprovoñenje hemijskih i drugih analiza, uspostavljanje programa za praćenje i sprovoñenje drugih sličnih istraživanja i kontrolisanja. Za ovo takoñe može biti potrebno preliminarno preispitivanje odgovarajućih zakona i propisa, a posebno obima njihove primene, definicija i izuzetaka.

4. FAZA 3: Preispitivanje od strane rukovodstva

4.1 Treća faza projekta podrazumeva preispitivanje rezultata iz prve dve faze. Cilj ove faze je donošenje odluke o tome da li se proces može u celosti izvesti uz pomoć internih stručnjaka i resursa ili je potrebna spoljna stručnost. Najviše rukovodstvo je odgovorno za donošenje ove odluke.

4.2 Po završetku početne identifikacije važećih zahteva za usaglašenost i preliminarnih istraživanja, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine se sastaje sa najvišim rukovodstvom kako bi im predstavio preliminarne rezultate i kako bi se prodiskutovao status projekta.

4.3 Sledeća pitanja bi trebalo da se pokrenu na sastanku:

• Da li postoje neke aktivnosti u vezi sa usaglašenošću (programi) koje se ne mogu povezati sa konkretnim odobrenjima,dozvolama, propisima ili zahtevima?

• Da li postoji dovoljno podataka i informacija o procesima u preduzeću ili objektu uz pomoć kojih se može odgovoriti na sva pitanja iz Preliminarnog istraživačkog pregleda (Odeljak V)? Da li su te informacije odmah dostupne? Da li su one već prikupljene, sabrane, ili dokumentovane na drugi način?

• Da li postoji dovoljno informacija i znanja o zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine pomoću kojih se može odgovoriti na sva pitanja iz Preliminarnog istraživačkog pregleda (Odeljak V)? Da li su te informacije odmah dostupne? Da li su dostupne kopije relevantnih zakona i propisa? Da li su propisi razumljivi?

• Da li su identifikovane relevantne kontrolne ustanove i druga tela na državnom i lokalnom nivou? Da li su neke od ovih ustanova kontaktirane? Da li je lako doći do njihovih odgovora?

• Da li postoji bilo koji razlog u ovom trenutku da se veruje da prduzeće ili objekat nije u saglasnosti sa bilo kojim važećim zakonom ili propisom?

4.4 Sastanak se završava izradom plana kako se projekat identifikovanja zahteva zakona i propisa i drugih zahteva treba izvršiti i koje će osoblje, resursi i stručnost biti potrebni.

5. FAZA 4: Identifikacija zahteva zakona i propisa

5.1 Četvrta faza podrazumeva izvršavanje projekta i dokumentovanje njegovih rezultata. U zavisnosti od odluke najvišeg rukovodstva, ovu fazu izvršava Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine, pravna služba ili konsultant za zaštitu životne sredine ili tim internih ili spoljnih eksperata. Cilj ove faze je da se identifikuju svi važeći zakoni, propisi i drugi zahtevi, da se uspostavi kompletna zbirka svih relevantnih zakona, propisa i standarda (ili da se osigura pristup ovim dokumentima) i da se rezultati dokumentuju u matrici koja će biti od pomoći za upravljanje programima za usaglašenost i prilikom vrednovanja statusa usaglašenosti (videti Proceduru EOP-51-02, Vrednovanje usaglašenosti).

5.2 Svi važeči zakoni, propisi i drugi zahtevi su popisani u Matrici za zakonske i druge zahteve (obrazac matrice je dat na kraju ove procedure). Matrica uključuje sledeće informacije:

Zakon/Propis: Identifikacija zakona, propisa ili drugog zahteva koji se odnosi na objekat i lokacija gde je kopija datog propisa dostupna. Potrebno je da to bude što je konkretnije moguće, uključujući identifikaciju posebnih klauzula, paragrafa, odeljaka, itd. Svi ovi dokumenti kao i, zbirka dokumenata,čuva se kod Predstavnika rukovodstva za zaštitu životne sredine, ili pravnoj službi, internet sajt (konkretna internet adresa), i tako dalje.

Zakonodavac: Identifikacija ustanove, inspekcijskog tela ili drugog nadležnog organa koji je izradio odreñeni propis i nivoa ove nadležnosti ( državni ili lokalni). U nekim slučajevima može postojati više tela, kao i više od jednog nivoa nadležnosti.

Zahtevi: Popis glavnih zahteva u nekom propisu sa kojima mora postići usaglašenost. Na primer, potreba za radnim dozvolama, izveštavanje, održavanje zapisa, kontrole, obeležavanje, obuka, maksimalne koncentracije ili količine specifične supstance, itd. Ovo je potrebno radi brze verifikacije da odgovarajući programi za usaglašenost upućuju na sve relevantne zahteve.

Aktivnost/Proizvod: Aktivnosti i/ili proizvodi na koje propis ima uticaja. Potrebno je da to bude što je konkretnije moguće, imenujući procese na koje propis ima uticaja, opremu, proizvode, supstance, tačke emisije i ispuštanja, itd. Često će postojati više od jedne vrste aktivnosti/proizvoda na koje će odreñeni propisi imati uticaja.

5.3 Matricu za zakonske i druge zahteve izrañuje i čuva Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine.

6. FAZA 5: Nove i promenjene aktivnosti, proizvodi i usluge

6.1 Izmene i razvoj novih aktivnosti, proizvoda ili usluga mogu usloviti promenu pravnih i propisnih obaveza objekta/proizvodnje. Primeri ovakvih promena podrazumevaju:

• Izmene projekta proizvoda i razvoj novih proizvoda;

• Promene u procesima i tehnologiji i uvoñenje novih procesa;

• Povećanje, smanjenje ili izmena izvornih tačaka emisija i ispuštanja;

• Izmene u popisu za hemikalije i drugih kontrolisanih supstanci;

• Promene u obrascu drenaže terena i uvoñenje novih aktivnosti u dreniranim oblastima;

• Značajno proširenje ili smanjenje kapaciteta;

• Dodavanje pogona ili promena lokacije pogona;

• Privremeni projekti kao što su izgradnja, instalacija novih linija i opreme, i tako dalje.

Redigujte ovu listu kako biste prikazali stvarne vrste aktivnosti i proizvoda koje su od važnosti u vašem preduzeću.

6.2 Najviše rukovodtsvo i rukovodioci sektora su odgovorni za identifikovanje promena u aktivnostima, proizvodima i uslugama koje mogu biti izmenjene zbog zakonske i propisne obaveze za izmenu objekta/proizvodnje, kao i za saopštavanje tih promena Predstavniku rukovodstva za zaštitu životne sredine.

6.3 Relevantne promene se takoñe mogu identifikovati i na preispitivanju sistema upravljanja zaštitom životne sredine od strane rukovodtsva ili tokom internih ili eksternih provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

6.4 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine presipituje predložene i saopštene promene i odreñuje njihov zakonski i propisni uticaj. Kada promena pokrene nove propisne zahteve ili kada traži izmenu važećih zahteva za isunjavanje usaglašenosti, Matrica za zakonske i druge zahteve se u skladu sa tim ažurira.

6.5 Za značajne promene, kao što su instalacija važne nove opreme, proširenje objekta, ili izgradnja novih objekata ili sistema tretiranja, pravna služba ili konsultanti za zaštitu životne sredine mogu biti pozvani da identifikuju važeće zakone i propise. Proces je sličan onom za početnu identifikaciju: Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine sprovodi preliminarno istraživanje, a najviše rukovodstvo odlučuje o tome koji resursi i nivo stručnosti su potrebni za izvršenje projekta (videti Odeljak 3 i 4 ove procedure).

7. FAZA 6: Preispitivanje regulatornih promena i razvoja

7.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine stalno prati izmene i dopune u zakonima i propisima koji se odnose na proizvodnju i oblast u kojoj je objekat smešten. Informacije se dobijaju iz izvora kao što su internet, časopisi o zaštiti životne sredine i proizvodnji, i druge publikacije, kontakti sa proizvodnim grupama, inspekcijama i predstavnicima zajednice, dolazne informacije od pravne službe, konsultanata i drugih eksperata, komunikacija sa zainteresovanim stranama i učestvovanje u obuci van radnog mesta, konferencijama i seminarima.

7.2 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine odgovaran je za sve važeće

promene tako što ažurira Matricu za zakonske i druge zahteve i primenom ili izmenom relevatnih postupaka za ipunjavanje usaglašenosti.

7.3 Kada je to potrebno, pravnici ili konsultanti za zaštitu životne sredine se pozivaju da pomognu prilikom tumačenja novih zakona i propisa.

V ZAKONSKI I DRUGI ZAHTEVI U VEZI SA ZAŠTITOM ŽIVOT NE SREDINE – PRELIMINARNI ISTRAŽIVA ČKI PREGLED

1. Vazduh

1.1 Da li trenutno postoje bilo kakve dozvole za emisije u vazduh? Koje izvore obuhvata ova dozvola? Koji su uslovi ove dozvole?

1.2 Koje izvorne tačke emisije u vazduh (izduvni sistemi) postoje u objektu? Šta se emituje ? Kriterijumi za zagañivače? Toksični zagañivači? Zagañivači štetni po vazduh? Isparljiva organska jedinjenja? U kojoj količini? Hemijski sastav?

1.3 Koje tačke oslobañanja (stanice za pretakanje goriva ili rastvorljivih materija, komore za bojenje, itd.) emisije u vazduh se nalaze u objektu? Šta se emituje ? U kojoj količini? Hemijski sastav?

1.4 Da li objekat koristi pogone i kotlove koji sagorevaju fosilna goriva koji emituju značajne količine sumpor dioksida i/ili azotnih oksida?

1.5 Da li je objekat smešten u oblast neodgovarajuću za jaka zagañenja?

1.6 Da li objekat proizvodi, uvozi, izvozi ili prodaje supstance koje oštećuju ozonski omotač (ODS)? Da li postoji neka oprema koja koristi supstance koje oštećuju ozonski omotač (na primer, neke vrste rashlañivača, rastvarača, sistema za gašenje požara)? Da li preduzeće održava, za svoje ili eksterne potrebe, bilo kakvu opremu koja koristi supstance koje oštećuju ozonski omotač?

1.7 Da li objekat poseduje i/ili radi sa motornim vozilima ili drugim pokretnim izvorima emisija u vazduh? Da li se emisije izduvnih gasova vozila periodično ispituju kao što to lokalni zakon nalaže?

1.8 Da li postoje nove izvorne tačke emisije u vaduh koje se grade ili čija se gradnja planira? Da li se postojeći izvori značajno menjaju?

2. Površinska voda

2.1 Da li postoji bilo kakva vrsta dozvole za ispuštanje otpadnih voda? Koji su uslovi ove dozvole?

2.2 Da li postoje ispuštanja u vodene ili močvarne površine? Šta se ispušta? U kojoj količini? Hemijski sastav?

2.3 Da li postoje ispuštanja u komunalnu kanalizaciju? Šta se ispušta? Stopa protoka? Da li postoji potencijalna opasnost od korozije sistema kanalizacije? Da li postoji potencijalna opasnost od poremećaja sistema za biloški tretman?

2.4 Da li se otpadne vode na bilo koji način tretiraju pre ispuštanja? Koja je količina i stopa protoka tretiranih otpadnih voda? Koji talozi i drugi ostaci ostaju posle tretmana? Šta se radi sa talozima?

2.5 Da li postoji dozvola za kišne vode? Koje su tačke oslobañanja kišnih voda i njihovog oticanja? Da li postoje bilo kakvi potencijalni izvori zagañivača koji bi mogli zagaditi kišnu vodu? Koje proizvodne aktivnosti se izvode u oblastima ispuštanja? Koji materijali su izloženi kišnoj vodi?

3. Podzemna voda

3.1 Da li postoje potencijalni izvori zagañenja podzemnih voda (kao što su deponije, ñubrišta, podzemne skladištene cisterne i cevovodi, deponovanje taloga, upotreba industrijske soli, pesticida i ñubriva, zalihe, septički sistemi, bazeni i jezera za skladištenje, podzemno ubacivanje otpada, bunari bilo koje vrste, itd.)?

3.2 Da li postoji bilo kakav razlog da se veruje da podzemna voda može biti zagañena?

3.3 Da li se vodovod u objektu snabdeva bunarskom vodom? Iz kog vodonosnog sloja ta voda dolazi? Da li je taj vodonosni sloj jedini koji se koristi?

4. Pijaća voda

4.1 Da li pijaću vodu obezbeñuje gradski vodovod? Da li se voda periodično ispituje? Da li ispunjava standarde pijaće vode (uključujući i sadržaj hlora i olova)?

4.2 Da li pijaća voda potiče iz bunara? Da li se voda ispituje? Da li je kvalitet vode verifikovao lokalni zdravstveni nadležni organ? Koliko često se voda ispituje? Da li se primenjuje program kontrole vodenog sliva?

5. Opasan otpad

5.1 Koji tokovi čvrstog otpada (takoñe uključujući i polučvrst, tečan i gasovit) se stvaraju u objektu? Da li postoji čvrst otpad koji se nalazi na bilo kojoj listi opasnog otpada agencije za zaštitu životne sredine ? Da li postoji čvrst otpad koji pokazuje karakteristike opasnog otpada? Da li postoji čvrst otpad koji je mešavina opasnog otpada navedenog na listi i nekog drugog čvrstog otpada? Da li postoji otpad koji je nastao tretmanom, skladištenjem ili odlaganjem opasnog otpada?

5.2 Koje kategorije opasnog otpada se stvaraju (zapaljiv, korozivan, reaktivan, toksičan, akutan, zabranjen otpad , itd.)?

5.3 Da li je stvoren bilo kakav opasan otpad?

5.4 Koja je maksimalna količina opasnog otpada koji se stvori tokom jednog meseca u toku godine? Koja je količina akutnog opasnog materijala?

5.5 Da li je objekat registrovan kao Proizvoñač velikih količina ? Da li se otpad smešta u objekat na duže od 90 dana? Da li postoji usaglašenost sa propisima koji se odnose na obeležavanje, datiranje, skladištenje, rukovanje, popisivanje, transport, i tako dalje?

5.6 Da li je objekat registrovan kao Proizvoñač malih količina ? Da li se otpad smešta u objekat na duže od 180 dana (ili na više od 270 ako je objekat za odlaganje jako daleko)? Da li postoji usaglašenost sa propisima koji se odnose na obeležavanje, datiranje, skladištenje, rukovanje, popisivanje, transport, i tako dalje?

5.7 Da li je objekat Proizvoñač malih uslovno osloboñenih količina ?

5.8 Da li se stvara bilo kakva vrsta prerañenog ulja? U kojoj količini? Da li je ulje zagañeno opasnim otpadom? Da li je prerañeno ulje registrovano kao opasan otpad prema državnim ili lokalnim propisima?

5.9 Da li objekat reciklira opasan otpad?

6. Eliminacija zagañenja

6.1 Da li u objektu postoje bilo kakve opasne supstance, prema propisima, u količinama o kojima se mora izvestiti (videti definicju opasne supstance i Utvrñenu listu hemikalija)? Da li postoje neke izuzetno opasne supstance? Da li postoje procedure i kontrolne mere za sprečavanje oslobañanja? Da li postoji procedura za obaveštavanje odgovarajućih nadležnih organa?

6.2 Da li postoji bilo koji razlog da se veruje ili sumnja da bi zemljište moglo biti zagañeno? Da li je objekat na listi mogućih oblasti prema odgovarajućim propisima?

7. Podzemne cisterne za skladištenje

7.1 Da li u objektu postoje bilo kakve podzemne cisterne za skladištenje? Da li postoje neke cisterne koje su delimično pod zemljom? Koliko su velike te cisterne? Gde su cisterne smeštene? Kada su cisterne postavljene?

7.2 Šta se skladišti u podzemnim cisternama? Da li se skladišti nafta? Da li se skladište supstance koje su regulisane nekim dokumentom?

7.3 Od kojih materijala su napravljene cisterne? Da li na nekima postoje dupli zidovi? Da li su cisterne zaštićene od korozije? Na koji način?

7.4 Da li su postavljene bilo kakve kontrole kao što su zaštita od izlivanja ili sistem za detekciju oslobañanja? Da li se cisterne redovno ispituju?

8. Nadzemne cisterne za skladištenje

8.1 Da li u objektu postoje bilo kakve nadzemne cisterne za skladištenje? Koliko su velike te cisterne? Gde su cisterne smeštene?

8.2 Šta se skladišti u nadzemnim cisternama? Da li se skladišti nafta? Da li se skladište neke druge zapaljive supstance ili supstance koje su regulisane nekim dokumentom?

8.3 Da li su postavljene bilo kakve kontrole kao što su zaštita od izlivanja, detekcija izlivanja ili sistem za detekciju oslobañanja zagañenja? Da li se cisterne redovno ispituju?

8.4 Ako se skladište naftni proizvodi, da li su količine dovoljne da bi bile obuhvaćene saveznim, državnim ili lokalnim zahtevima za planiranje slučajeva prolivanja (mogu se nazivati Kontrolne mere za prevenciju prolivanja i Planovi za kontramere, Planovi za slučajeve prolivanja ili druga slična imena)? Da li postoje bilo kakvi planovi za slučaj prolivanja?

9. Propis o planovima u slučaju udesa i pravu lokalne zajednice na informisanost

9.1 Da li u objektu postoje one količine izuzetno opasnih supstanci o kojima se mora izvesttiti? Da li postoje procedure za slučaj zagañenja, spremnost za reagovanje u slučaju opasnosti i trenutno izveštavanje odgovarajućih nadležnih organa o slučaju oslobañanja?

9.2 Da li u objektu postoje supstance za koje zakonodavac zahteva uputstva o rukovanju njima? Da li je bilo koja od ovih supstanci izuzetno opasna? Da li bilo koja od ovih supstanci prekoračuje neke granične količine? Da li su informacije o ovim supstancama dostavljene lokalnim ogranima nadležnim za reagovanje u slučaju opasnosti?

9.3 Da li objekat proizvodi, prerañuje ili na bilo koji drugi način koristi granične količine toksičnih hemijalija? Da li se ove količine saopštavaju jednom godišnje odgovarajućim nadležnim organima ?

10. Toksične supstance

10.1 Da li objekat proizvodi, prerañuje ili distribuira hemijske supstance? Da li su ove aktivnosti i hemikalije podložne propisu o kontroli toksičnih supstanci ? Da li je bilo bilo kakvih prijava ili obaveštenja u vezi sa nadležnim institucijama (predproizvodna obaveštenja, obaveštenja o novom korišćenju, itd.)?

11. Posebne supstance

11.1 Pesticidi: Da li objekat pravi, distribuira ili koristi pesticide? Da li radnici prilikom primene u poljoprivredi rukuju pesticidima? Da li objekat proizvodi bilo kakve useve koji se koriste u ishrani ili za prehranu životinja?

11.2 Radon: Da li je objekat smešten u oblasti sa potencijalno umerenim ili visokim geološkim sadržajem radona? Da li su u objektu sprovedeni testovi na radon? Kada? Koji su bili rezultati testa?

11.3 Olovne boje: Kada su izgrañene zgrade koje se nalaze u okviru objekta? Da li ima zgrada koje su izgrañene pre 1990. godine? Da li je neka od boja sa starih zgrada analizirana na sadržaj olova? Da li su olovne boje uklonjene u prošlosti?

11.4 Azbest: Kada su izgrañene zgrade koje se nalaze u okviru objekta? Da li ima zgrada koje su izgrañene pre 1980. godine? Da li postoji bilo koji razlog da se veruje da su ostaci azbesta prisutni u objektu? Da li su bilo kakve aktivnosti razmatranja azbesta sprovedene u prošlosti? Kada? Kakvi su bili rezultati?

11.5 Polihlorovani bifenili (Piraleni ): Da li bilo koji delovi objekta sadrže tečnosti sa polihlorovanim bifenilima? Koji su to delovi objekta (obično su to električni transformatori, delovi fluorescentnog osvetljenja i druga električna oprema)? Koja je koncentracija polihlorovanih bifenila? Da li postoji curenje tečnosti sa polihlorovanim bifenilima? Da li postoji potreba za odlaganjem bilo kojih tečnosti sa polihlorovanim bifenilima ili prazne opreme koja više nije u upotrebi?

Ovaj pregled ne obuhvata zakone i propise koji se odnose na specifične objekte kao što su objekti za tretman, skladištenje ili odlaganje, hemijski pogoni, rudnici, veliki pogoni teške industrije, državne ustanove, poljoprivredne ustanove, objekti smešteni u priobalju, močvarama, staništima ugroženih vrsta, itd., i drugi objekti koji zbog svojih osobina, lokacije ili veličine mogu biti podvrgnuti posebnim propisnim zahtevima. Kontrolna lista je namenjena uslužnim objektima i objektima lake proizvodnje koji su smešteni u razvijenim oblastima sa pogodnom zemljom za korišćenje.

Ova jpregled ne identifikuje nikakve specifične zakone ili propise na koje se treba pozvati, i ne pruža nikakve defincije termina koji se koriste. To je sa namerom da se korisnik prinudi da sam identifikuje i istraži odgovarajuće zakone i propise na svim nivoima ( državnom i lokalnom). Svrha ovog pregleda je da naglasi probleme i da usmeri istraživanje, pre nego da pruži odgovore o tome da li je odreñen propis primenljiv ili ne.

Ovo je u skladu sa fazom identifikacije procesa za koju sepregled koristi. To je probni pokušaj da se proceni složenost problema, obim traženih informacija, dostupnost propisa i stepen težine tumačenja tih propisa. Sprovoñenje prgleda treba da obezbedi neophodno iskustvo da bi se odredilo da li su interni izvori i stručnost dovoljni da se u potpunosti identifikuju svi zakoni, propisi i drugi zahtevi koji se odnose na objekat.

VI VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

• Matrica za zakonske i druge zahteve — QF-32-01-1

• Vrednovanje usaglašenosti — Radna procedura EOP-52-01

• Preispitivanje EMS od strane rukovodstva — Radna procedura EOP-60-01

NAPOMENA: U skladu sa politikom zaštite životne sredine, ova procedura zahteva da uvek postoje uspostavljeni opšti i posebni ciljevi koji se odnose na sprečavanje zagañivanja, bez obzira na sva druga razmatranja.

Ova napomena nije izričito tražena u ISO 14001. Meñutim, kako bi dokazali svoju posvećenost ispunjenju politike zaštite životne sredine, preduzeća moraju trajno održavati programe za sprečavanje zagañivanja. Potenciranje opštih i posebnih ciljeva koji se odnose na zagañivanje je način da se automatski obezbedi uspostavljanje takvih programa. Za alternativna rešenja treba da postoje posebne procedure i posebna kategorija programa koji se odnose na sprečavanje zagañivanja.

I SVRHA

Svrha ove procedure je da obezbedi sistem i uputstva i da utvrdi odgovornosti za uspostavljanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine.

II PRIMENA

Ova procedura se odnosi na aktivnosti, proizvode i usluge preduzeća koje zahtevaju poboljšanje ili pojačanu kontrolu kako bi se realizovala politika zaštite životne sredine, poboljšao učinak značajnih aspekata životne sredine ili kako bi se poboljšao EMS.

III ODGOVORNOST I OVLAŠ ĆENJA

Multidisciplinarni tim koji predstavlja relevantne sektore i funkcije u preduzeću je odgovoran za preliminarnu selekciju početnih opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine.

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je uvek odgovoran za identifikovanje potrebe za novim opštim i posebnim ciljevima i za preporuku novih ciljeva najvišem rukovodstvu.

Najviše rukovodstvo ima odgovornost da preispita i odobri (ili ne odobri) predložena opšte i posebne ciljeve i da obezbedi adekvatne resurse za postizanje odobrenih ciljeva.

IV DEFINICIJE

Opšti cilj zaštite životne sredine: Sveobuhvatni cilj zaštite životne sredine, koji je proistekao iz politike zaštite životne sredine, koji preduzeće samo postavlja za postizanje (iz ISO 14001 Odeljak 3.7).

Poseban cilj zaštite životne sredine: Detaljan zahtev u pogledu učinka zaštite životne Odobreno od/datum: Ime i prezime – 00/00/00

sredine, brojčano iskazan kad je to moguće, koji proističe iz opštih ciljeva zaštite životne sredine i koji treba da bude tako postavljen i izvršen da se ti opšti ciljevi postignu (iz ISO 14001 Odeljak 3.10).

V PROCEDURA

1. Početna selekcija opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine

1.1 U početnoj fazi uspostavljanja i primene EMS, opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine se predlažu za odobrenje rukovodstva od strane multidisciplinarnog tima koji uključuje predstavnike različitih sektora i funkcija u preduzeću. Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za formiranje i upravljanje timom.

Ovo je obično jedan isti tim, ili deo tima, koji identifikuje početne aspekte životne sredine i vrednuje njihovu važnost, prema proceduri EOP-31-01 i proceduri EOP-31-02.

1.2 Kriterijumi i smernice za selekciju opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine su dati u Odeljku VI ove procedure, Uputstvo za selekciju opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine.

1.3 Na osnovu preispitanih dokumenata i zapisa (videti Uputstvo u OdeljkuVI), i razmene mišljenja izmeñu članova tima, tim predlaže listu opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine. Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine rukovodi timom kako bi se pobrinuo da sve važne oblasti i pitanja budu razmatrana i da je selekcija , data u Uputstvu, ispunjena.

2. Dokumentacija opštih i posebnih ciljeva

2.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine za svaki opšti cilj i povezane posebne ciljeve zaštite životne sredine vodi (Program upravljanja opštim i posebnim ciljevima) specifikacijski list. Opšti ciljevi i povezani posebni ciljevi se dokumentuju u gornjem bloku specifikacijskog lista. Ove liste se zatim koriste za definisanje konkretnih programa upravljanja koji su neophodni za postizanje cilja. Opšte i posebne ciljeve, kao i povezane programe, zvanično preispituje i odobrava najviše rukovodstvo pre nego što se oni odobre za primenu. Procedura EOP-33-02, Programi upravljanja zaštitom životne sredine, daje obrazac za formiranje navedenih lista i objašnjava njihovu upotrebu.

Dok opšti i posebni ciljevi moraju biti dokumentovani, standard ne zahteva njihovo zvanično odobravanje. Meñutim, pošto će programi za postizanje opštih i posebnih ciljeva često zahtevati značajne resurse ii važne odluke kako bi se dao prioritet nekim programima, zvanično odobrenje najvišeg rukovodstva je poželjno.

3. Vrednovanje potrebe za novim opštim i posebnim ciljevima

3.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je uvek odgovoran za vrednovanje potrebe za novim opštim i posebnim ciljevima zaštite životne sredine. Vrednovanje obuhvata sledeće elemente kao što su:

• Promene u politici zaštite životne sredine;

• Identifikacija novih aspekata životne sredine;

• Promene u zakonima, propisnim i drugim zahtevima;

• Važni nalazi vrednovanja interne usaglašenosti;

• Kontrolne mere neusaglašenosti;

• Komunikacija novih, važnih gledišta zainteresovanih strana;

• Važni nalazi korektivnih i preventivnih mera i internih i eksternih provera EMS.

3.2 Sledeći smernice i kriterijume date u Uputstvu u Odeljku VI, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine preispituje nove ciljeve i odlučuje da li su novi opšti i posebni ciljevi verifikovani i ozvaničeni.

3.3 U slučaju važnih promena izazvanih velikim ili neobičnim projektima, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine može da sazove multidisciplinarni tim, ili da zatraži drugu vrstu pomoći za vrednovanje potrebe za novim opštim i posebnim ciljevima. To može biti od važnosti za projekte kao što su velike izmene u proizvodu ili tehnologiji, značajan dodatak kapaciteta ili proširenje pogona, ili promena lokacije.

3.4 Svaki novi opšti cilj i povezani posebni ciljevi koje predloži Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine se dokumentuju u (Program upravljanja opštim i posebnim ciljevima) specifikacijskom listu. Ovi listovi se zatim koriste za definisanje konkretnih programa upravljanja koji su neophodni za postizanje cilja. Nove ,opšte i posebne ciljeve zaštite životne sredine, kao i povezane programe, zvanično preispituje i odobrava najviše rukovodstvo pre nego što se odobre za primenu. Procedura EOP-33-02, Programi upravljanja zaštitom životne sredine, pruža obrazac za uspostavljanje ovih listova i objašnjava njihovu upotrebu.

Dok opšti i posebni ciljevi moraju biti dokumentovani, standard ne zahteva njihovo zvanično odobravanje. Meñutim, pošto će programi za postizanje opštih i posebnih ciljeva često zahtevati značajne resurse ii važne odluke kako bi se dao prioritet nekim programima, zvanično odobrenje najvišeg rukovodstva je poželjno.

3.5 Bez obzira na tekuće vrednovanje koje sprovodi Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine, potrebu za uspostavljanjem novih opštih i posebnih ciljeva periodično vrednuje najviše rukovodstvo (videti proceduru EOP-60-01, Preispitivanje EMS od strane rukovodstva).

VI UPUTSTVO ZA IZBOR OPŠTIH I POSEBNIH CILJEVA ZAŠT ITE ŽIVOTNE SREDINE

1. Opšte

1.1 Svrha opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine je da se uspostave specifični ciljevi i smernice koje treba da se postignu radi realizacije politike zaštite životne sredine, kao i da se definišu ciljevi za poboljšanje kontrolnih mera zaštite životne sredine i/ili učinka u oblastima koje se tiču značajnih aspekata ili EMS.

5.4.2.3 Izmene sistema kvaliteta vr[e se u okviru preispitivanja sistema kvaliteta od strane rukovodstva (videti Radnu proceduru QOP-56-01 Preispitivanje od strane rukovodstva). Ove promene mogu se odnositi na promene okolnosti, kao što su proizvodi, procesi, kapaciteti i druge organizacione i funkcionalne promene; ili zbo promena efikasnosti i efektivnosti sistema kvaliteta.

5.4.3 Realizacija proizvoda i verifikacija planiranja

Ova tačka je ubačena radi objašnjenja da je planiranje kvaliteta proizvoda je dato u posebnom poglavlju.Vi ne morate da je uključite ali može pomoći zaposlenima da se lakše snalaze pri korišćenju Poslovnika o kvalitetu i kretanja kroz vaš sistem kvaliteta.

5.4.3.1 Planiranje realizacije proizvoda, verificacija i validacija procesa dati su u ovom Poslovniku o kvalitetu u Poglavlju 7.1 (PK Tačka 7.1 Planranje realizacije proizvoda)

5.5 ODGOVORNOSTI,OVLAŠĆENJA I KOMUNICIRANJE

Predmet ovog poglavlja je definisanje organizacione strukture sistema kbvaliteta, odreñivanje predstavnika rukovodstva i uspostavljanjesitema internog komuniciranja.

5.5.1 Odgovornosti i ovlašćenja

U ovoj tački utvrñene su odgovornosti u skladu sa poglavljem u Poslovniku o kvalitetu i odgovarajućim radnim procedurama gde su te aktivnosti i definisane.. Na primer, u proceduri Korektivne i preventivne mere definisano je ko je ovklašćen za pokretanje korektivnih i preventivnih mera i ko je odgovoran za njihovo sprovoñenje.Odgovornosi i ovlašćenja su takoñe definisana u u opisu poslova (videti u Poslovniku okvalitetu PKTačka 6.2 i Radnoj proceduri QOP-62-01).

Pojedini ocenjivači žele da vide matricu ili listu ukupnih odgovornosti i ovlašćenja u organizaciji i sistemu kvaliteta..Ukoliko smatrate da će takva generalna matrica olakšati upravljanje vašim sistemom i omogućiti ocenjivačima boljui uvid u sistem vi možete naprviti generalnu matricu odgovornosti i ovlašćenja koja će pratiti organizacionu šemu..

5.5.1.1 Veze izmeñu svi osoba koje upravljaju, sprovode i verifikuju poslove koje se odnose na kvalitet date su Organizacionoj šemi u tački 5.5.1 i Radnim procedurama kao i drugi9m dokumentima gde su te aktivnosti i defuinisane. Rukovodstvo osigurava da je to osoblje dovoljno nezavisno i da ima ovlašćenja za aktivnosti koje obavlja a naručito da to imaju interni ocenjivači i osoblje odgovorno za praćenje situacije nakon završetka proizvodnje i isporuke i izveštavanja o svim dogañajima.

5.5.1.2 Sve porganizacione jedinice su odgovorne za praćenje,primenjivanje i poboljšavanje sistema kvaliteta.

5.5.1.3 Ovlašćenja i odgovornosti za specifične procese u sitemu menadžmenta kvalitetom definisani su:

• u ovom Poslovniku o kvalitetu i svakoj Radnoj proceduri gde su ti specifični procesi ili aktivnosti dokumentovani;

3. Preispitivanje dokumenata i zapisa

3.1 Sledeće dokumente i zapise je potrebno preispitati kao osnov za selekciju početnih opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine:

• Politiku zaštite životne sredine;

• Spisak značajnih aspekata životne sredine;

• Matricu zahteva propisa;

• Izveštaje o vrednovanju usaglašenosti;

• Zahteve za korektivnim i preventivnim merama;

• Izveštaje o internim i eksternim proverama EMS;

• Zapise o eksternoj i internoj komunikaciji i

• Zapise o preispitivanjima od strane rukovodstva.

Neki od nabrojanih izveštaja ili zapisa možda još uvek nisu uspostavljeni u vreme početnog izbora opštih ciljeva zaštite životne sredine. Te zapise će vrednovati najviše rukovodstvo prilikom narednog preispitivanja EMS od strane rukovodstva, i opšti ciljevi će se u skladu sa tim izmeniti.

Obrišite ako za vas to nije od važnosti.

VII VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

• Program upravljanja opštim i posebnim ciljevima — Obrazac 54-01

• Programi upravljanja zaštitom životne sredine — Radna procedura EOP-33-02

• Značajni aspekti životne sredine — Radna procedura EOP-31-02

• Zakonski i drugi zahtevi — Radna procedura EOP-32-01

• Eksterna komunikacija — Radna procedura EOP-43-02

I SVRHA

Svrha ove procedure je da obezbedi sistem i uputstva i da utvrdi odgovornosti za:

• Uvoñenje programa upravljanja u cilju postizanja opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine, i

• Izmene programa upravljanja i EMS kako bi se obezbedilo da se one odnose na razvoj i nove ili izmenjene aktivnosti, proizvode ili usluge.

II PRIMENA

Ova procedura se odnosi na aktivnosti, proizvode i usluge preduzeća za koje postoje utvrñeni opšti i posebni ciljevi.

III ODGOVORNOST I OVLAŠ ĆENJA

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za uvoñenje programa upravljanja i za koordinisanje i nadgledanje primene tih programa.

Rukovodioci sektora ili druge rukovodilačke funkcije kojima je utvrñena celokupna odgovornost za odreñene ciljeve odgovorne su za definisanje i primenu relevantnih programa upravljanja, kao i izveštavanje o njihovom statusu i napretku.

U okviru preispitivanja od strane rukovodstva, najviše rukovodstvo je odgovorno za periodično preispitivanje programa upravljanja i ima ovlašćenje da prekine rad ili redefiniše programe koji su ostvarili njihove ciljeve.

IV DEFINICIJE

Program upravljanja zaštitom životne sredine: Procedure, praksa, metode ili kontrolne mere koje se primenjuju u cilju postizanja opštih ili posebnih ciljeva.

V PROCEDURA

1 Vrste projekata upravljanja

1.1 Programi upravljanja zaštitom životne sredine se izrañuju radi postizanja konkretnih opštih i/ili posebnih ciljeva. U zavisnosti od prirode cilja, programi upravljanja mogu se razvijati kao nezavisni projekti sa specifičnim ciljevima, ili mogu biti utemeljeni u okviru EMS na propisan način.

1.2 Nezavisni projekti se obično izrañuju u cilju postizanja strogo i konkretno definisanog cilja koji zahteva promene u tekućim operacijama, ili radi uvoñenja novih Odobreno od/datum: Ime i prezime – 00/00/00

metoda ili kontrolnih mera. Ovi projekti će često zahtevati uvoñenje posebnih dokumenata kao što su zapisi, projekati, termin planovi i tako dalje, kao i preraspodelu posebnih resursa. Kada se te promene primene i kada se verifikuje njihova efektivnost, projekat je završen.

1.3 Osnovni programi EMS oslanjaju se na odreñene elemente postojećeg EMS radi postizanja cilja. Ovakvi ciljevi obično zahtevaju postepeno poboljšanje učinka koje se postiže primenom odreñenih EMS elemenata kao što su na primer obuka, upravljanje dokumentima ili sistemi monitoringa i verifikacije. Iako ove vrste programa ne moraju obavezno da zahtevaju uvoñenje posebnih dokumenata, ipak moraju biti definisani prema EMS elementima koji će biti korišćeni, prema odgovornostima, metodama za merenje napretka i vremenskom okviru.

1.4 Program upravljanja takoñe može biti mešavina obe vrste, kada se neki elementi definišu kao projekti sa specifičnim ciljevima, a neki upućivanjem na postojeće EMS procedure.

2 Razvoj specifikacija za program upravljanja

2.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine za svaki opšti cilj i povezane posebne ciljeve zaštite životne sredine vodi (Program upravljanja opštim i posebnim ciljevima) specifikacijski list. Šablon lista dat je u obrascu EF-33-01-1 Program upravljanja opštim i posebnim ciljevima. Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine unosi sledeće informacije kako bi pokrenuo uvoñenje sledećih ovakvih lista:

• Opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine koje program treba da postigne (videti Proceduru EOP-33-01, Opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine);

• Identifikacija oblasti, sektora i funkcija u kojima program treba da se primenjuje i

• Odreñivanje posebnih funkcija koje su odgovorne za definisanje i primenu programa.

2.2 Ove liste zatim se šalju dalje rukovodiocima koji su odgovorni da primene program. Odgovorni rukovodioci definišu glavne parametre programa, dokumentuju ih na ovim listama i te liste vraćaju Predstavniku rukovodstva za zaštitu životne sredine na preispitivanje. Ulazne podatke koji se zahtevaju u ovoj fazi čine:

• Nacrt programa i identifikacija njegovih glavnih elemenata i faza;

• Vremenski okvir za završetak programa i/ili njegovih elemenata ili faza i

• Metode, sredstva i parametri koji će biti korišćeni za merenje napretka u postizanju osnovnog cilja.

2.3 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine preispituje predati list i, ako je u skladu sa predloženim programom, odobrava ga za primenu.

2.4 Za jednostavne programe, list bi obično trebalo da je dovoljan da kompletno definiše program i da vodi zapise o njegovoj primeni, napretku i izvršenju. Meñutim, kod većih ili složenijih programa se može desiti da bude neophodna izrada posebne datoteke

projekta kako bi se organizovala dokumenta i zapisi koji su u vezi sa projektom, kao što su izveštaji, tablice podataka, zapisnici sa sastanaka i tako dalje. U svakom slučaju, ovaj list se uvek uvodi kao početni dokument i vodi se zbog beleženja važnih dogañaja i upućivanja na druga relevantna dokumenta i zapise.

2.5 Onda kada je to neophodno, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine može da produži ukupni vremenski okvir za postizanje opšteg ili posebnog cilja, ali nema ovlašćenje da taj cilj menja. Ako je potrebna promena cilja, to može da odobri samo najviše rukovodstvo (odnosno isti tim rukovodioca koji je taj cilj odobrio).

3 Završno preispitivanje i zatvaranje programa

3.1 Kada program upravljanja postigne svoje opšte i posebne ciljeve, rezultati se iznose prilikom preispitivanja od strane rukovodstva. Ako preispitivanje nije zakazano u naredna tri meseca, ili kada je stvar hitna, rezultati programa se članovima rukovodstva mogu saopštiti pojedinačno ili se može sazvati vanredno preispitivanje.

3.2 Proces za završno preispitivanje i zatvaranje ili izmenu opštih i posebnih ciljeva i programa koji se odnose na njih je definisan u proceduri EOP-60-01, Preispitivanje EMS od strane rukovodstva.

4 Izmene programa upravljanja i EMS

Sistem za upravljanje promenama koji sledi je donekle površan i neodreñen. U pravom preduzeću on treba da bude odreñeniji. Najbolje bi bilo da imate zvanični sistem za preispitivanje promena koji uključuje kontrolne liste zvaničnih preispitivanja i odobrenja. Mnoga veća preduzeća već poseduju Proces za rukovoñenje promenama, ili nešto slično, za preispitivanje uticaja koji promene imaju na pravne, finansijske, kadrovske i meñuljudske odnose i na druge aspekte preduzeća. Ukoliko takav proces postoji, on bi se mogao prilagoditi potrebama EMS dodavanjem stavki o preispitivanju koje se tiču uticaja na životnu sredinu.

4.1 Svi projekti koji se tiču novog razvoja, ili novih ili izmenjenih aktivnosti, proizvoda ili usluga, saopštavaju se Predstavniku rukovodstva za zaštitu životne sredine. Primeri ovakvih projekata podrazumevaju:

• Izmene plana proizvoda i razvoj novih proizvoda;

• Izmene u procesima i tehnologiji, i uvoñenje novih procesa;

• Značajno proširenje ili smanjivanje kapaciteta;

• Nove isporučioce i podugovarače;

• Dopune ili preseljenje postrojenja;

• Privremene projekti, kao što su izgradnja, instalacija novih proizvodnih linija ili opreme i tako dalje.

Redigujte ovu listu kako biste prikazali vrste promena i razvoja koje mogu biti od važnosti u vašem preduzeću.

4.2 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine preispituje predložene izmene i

odlučuje da li EMS ili bilo koji njegov element treba da se izmeni kako bi se odnosio na date promene. U slučaju većih i složenijih projekata, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine može da okupi multidisciplinarni tim, koji predstavlja različite sektore i funkcije u preduzeću, koji bi pomogao prilikom preispitivanja.

4.3 Izmene u EMS mogu da uključe:

• Identifikaciju novih aspekata životne sredine ili poništavanje važećih aspekata;

• Dodavanje novih značajnih aspekata životne sredine;

• Uspostavljanje novih opštih i posebnih ciljeva;

• Izmenu programa upravljanja zaštitom životne sredine ili izradu novih programa;

• Podešavanje programa za monitoring učinka zaštite životne sredine i vrednovanje usklañenosti;

• Izmenu programa za reagovanje u slučaju opasnosti;

• Dodavanje novih programa za obuku i

• Izmenu politike zaštite životne sredine.

4.4 Procesi za menjanje posebnih elemenata EMS su definisani u radnoj proceduri koja se bavi tim elementima.

4.5 Izmene i promene EMS takoñe se preispituju od strane rukovodstva (videti proceduru EOP-60-01)

VI VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

• Program upravljanja opštim i posebnim ciljevima — Obrazac EF-33-01-1

• Opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine — Radna procedura EOP-33-01

• Preispitivanje EMS od strane rukovodstva — Radna procedura EOP-60-01

Ovo je samo kratak opis one vrste operacije koja bi se očekivala u preduzećima koja koriste i stvaraju opasne materije i otpad. Različite industrije i preduzeća imaju najrazličitija sporna pitanja u vezi sa upravljanjem opasnim materijama i otpadom i ne postoji način da se napiše standardni šablon procedure koja bi bila primenljiva za sve. Stvarna procedura mora da bude mnogo odreñenija i u njoj treba da postoji niz radnih uputstava koja obuhvataju individualne aktivnosti.

Ova procedura je prilično površna u oblastima koje se tiču smanjenja otpada i recikliranja i sprečavanja zagañivanja. Procedura treba da se proširi tamo gde su ova pitanja važna kako bi bolje definisala povezane aktivnosti i odgovornosti. U nekim preduzećima može biti podesno da se izradi posebna procedura za svako od ovih pitanja, a posebno za sprečavanje zagañivanja.

I SVRHA

Svrha ove procedure je da obezbedi sistem i uputstva i da utvrdi odgovornosti za upravljanje materijama i otpadnim produktima, uključujući i njihovu identifikaciju, skladištenje, rukovanje i odlaganje.

II PRIMENA

Ova procedura se odnosi na one materije i otpad koji su u vezi sa značajnim aspektima životne sredine i opštim i posebnim ciljevima.

III ODGOVORNOST I OVLAŠ ĆENJA

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za identifikovanje toka kretanja materija i otpada koji su u vezi sa značajnim aspektima životne sredine, i za definisanje opštih kontrolnih zahteva za relevantne tipove materija i otpada.

Sektori koji kupuju, skladište, rukuju, prerañuju, stvaraju i odlažu materije i otpad su odgovorni za razvijanje i sprovoñenje odgovarajućih kontrolnih mera.

IV PROCEDURA

1. Skladištenje i rukovanje materijama

1.1 Materije, produkti i komponente koje se koriste u proizvodnji skladište se na predviñene lokacije u skladištu ili proizvodnim oblastima.

1.2 Materije koje se koriste za održavanje objekta i opreme i za pomoćne operacije skladište se u skladište i druge prostore predviñene posebno za tu svrhu.

1.3 Opasne materije se skladište u odgovarajuće spremnike i identifikuju se na osnovu znakova i nalepnica. U zavisnosti od vrste, količine i nivoa opasnosti, obezbeñuju s Odobreno od/datum: Ime i prezime – 00/00/00

posebni skladišni prostori i organizacija kako bi se osigurala adekvatna ventilacija, sekundarno kontrolisanje i odvajanje nekompatibilnih materija, naprave za gašenje požara, mesta za ispiranje očiju, i drugi slični vidovi kontrole u cilju smanjenja rizika i ublažavanja uticaja slučajnih izlivanja, oslobañanja ili zagañivanja. Sigurnosne liste su dostupne za sve opasne materije, kao što je zakonom naloženo.

Ovaj pododeljak je potrebno dalje proširiti i precizirati, i potrebno je uputiti na relevantna radna uputstva. Preduzeća koja skladište veće količine opasnih materija bi zaista trebalo da imaju posebnu proceduru za regulisanje tih operacija. Takoñe bi trebalo da postoje i radna uputstva za obeležavanje, nagomilavanje i rukovanje opasnim materijama.

1.4 Načini rukovanja materijama, pre svega opasnim materijama, saopšteni su u radnim uputstvima i kroz obuku. Relevantne aktivnosti mogu uključiti pomeranje, nagomilavanje, otvaranje i zatvaranje spremnika, pravljenje hemikalija, punjenje, brzo uklanjanje ili pražnjenje mašina ili sistema, čišćenje cisterni ili opreme i tako dalje. Kada rukovanje zahteva upotrebu lične zaštitne opreme, to se onda naznačava i osoblje se obučava za rukovanje opremom.

Izbrišite ovaj deo ako nije primenljiv. Ako jeste, redigujte kako biste prikazali stvarne metode i kontrole koje se koriste za rukovanje opasnim materijama.

1.5 Ograničene količine zapaljivih hemikalija, kao što su aceton ili alkohol, skladište se u predviñene označene stanice u proizvodnim oblastima. Kontrolne mere u ovim stanicama uključuju ormariće sa protivpožarnom opremom, sigurnosne boce, posude za prihvatanje izlivene tečnosti, apsorbente, informacije o sigurnosnim listama, ličnu zaštitnu opremu i pojačanu ventilaciju. Samo odreñeno obučeno osoblje može da rukuje tim hemikalijama.

Izbrišite ovaj deo ako nije primenljiv. Ako jeste, redigujte kako biste prikazali stvarne tipove hemikalija koje se skladište, i stvarne kontrolne mere koje se primenjuju u stanicama za rukovanje hemikalija.

2. Upravljanje inventarom materija

2.1 Materije, produkti i komponente koje se koriste u proizvodnji kontrolišu se korišćenjem kompjuterizovanog sistema upravljanja inventarom. Materije koje se koriste za održavanje objekta i opreme i za pomoćne operacije se kontrolišu ili putem kompjuterizovanog sistema, ili popis inventara ručno vrše sektori koji skladište te materije.

2.2 Materije i delovi se unose u sistem sa brojem dela, opisom, količinom, lokacijom u skladištu i brojem narudžbenice ili brojem posla onda kada je to primenljivo. Za materije koje imaju ograničen rok upotrebe takoñe se beleži i datum isteka trajanja.

Redigujte radi relevantnosti podataka unesenih u vaš sistem upravljanja inventarom. Takoñe bi bilo poželjno da imate posebne oznake za opasne materije.

2.3 Sistem upravljanja inventarom može da prijavi dostupne količine u zalihama i vreme obrtanja zaliha, i da osigura obrtaj zaliha.

Redigujte kako biste prikazali stvarne sposobnosti vašeg sistema upravljanja inventarom.

2.4 Svakih šest meseci u skladištu i drugim skladišnim prostorima se vrši popis inventara i broj zaliha se usklañuje sistemom upravljanja inventarom. U to vreme se u skladišnim prostorima takoñe ispituje i odgovarajuća identifikacija i lokacija zaliha, oštećene ili pokvarene materije, i generalno održavanje.

Ovo se ne zahteva izričito u ISO 14001, ali se zahteva u ISO 9001.

3. Upravljanje otpadom

Ovaj odeljak nije dovoljan ni za jedno stvarno preduzeće koje stvara opasan otpad. Istaknutu listu je potrebno proširiti u pododeljcima tako što će se detaljnije definisati primenljive kontrole i sistemi, i uputiti na vezu sa radnim uputstvima. Preduzeća koja stvaraju značajne količine opasnog otpada bi zaista trebalo da imaju nezavisnu proceduru za upravljanje opasnim otpadom i niz radnih uputstava za prateće prikupljanje, rukovanje, skladištenje i odlaganje. Dodatni kontrolni sistemi i procedure bi se zahtevali u preduzećima u kojima se opasni otpad trajno skladišti ili tretira u objektu.

3.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine analizira glavne otpadne tokove kretanja u proizvodnji, održavanje objekta i druge pomoćne operacije u cilju identifikovanja:

• Količine, karakteristika i tipova generisanog otpada (uključujući odreñivanje opasnog otpada) i

• Procesa i aktivnosti koje stvaraju otpad.

3.2 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine za opasan otpad ustanovljava odgovarajuće kontrolne sisteme kao odgovor na pravne, propisne i druge zahteve, i u cilju smanjenja rizika i ublažavanja uticaja slučajnih izlivanja, oslobañanja ili zagañivanja i sprečavanja zagañivanja. Kontrolni sistemi treba da odgovore na sledeća sporna pitanja, prema potrebi:

• Prateća akumulacija na mestu nastajanja;

• Standardni skladišni prostori (lokacija, sekundarno kontrolisanje, ograničen pristup i druge tehničke kontrole);

• Spremnici za skladištenje;

• Skladišne oznake i nalepnice (upozorenje i identifikacija);

• Lična zaštitna oprema i obuka;

• Sistem inventara (uključujući tip, količinu i vreme u skladištu);

• Odlaganje (odobrenje prevoznika i objekata za tretiranje ili odlaganje, manifestovanje, usklañivanje, voñenje zapisa i tako dalje);

• Sposobnost za hitnu reakciju.

4. Sprečavanje zagañivanja

4.1 Krajnji cilj programa upravljanja materijama i otpadom je sprečavanje zagañivanja.

4.2 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine analizira otpadne tokove kretanja i procese i aktivnosti koje stvaraju otpad u cilju identifikovanja prilika za:

• Smanjenje generisanja otpada;

• Recikliranje i tretiranje otpada;

• Zamenu materija i promenu procesa i

• Efikasniju upotrebu materija, energije i drugih resursa.

4.3 Prilike za unapreñenje učinka u vezi sa sprečavanjem zagañivanja definisane su prema opštim i posebnim ciljevima (videti Proceduru EOP-33-01, Opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine).

NAPOMENA: ISO 14001 ovo ne zahteva. Meñutim, da bi pokazala posvećenost ostvarenju politike zaštite životne sredine, preduzeća moraju trajno voditi programe za sprečavanje zagañivanja. Forsiranje opštih i posebnih ciljeva u vezi sa zagañivanjem je način da se automatski osigura uspostavljanje takvih programa. Alternativno rešenje je posedovanje odvojene procedure i posebne kategorije programa koji se odnose na sprečavanje zagañivanja.

V POVEZANA DOKUMENTA

• Kontrola nad operacijama — Radna procedura EOP-46-01

• Vrednovanje usaglašenosti — Radna procedura EOP-52-01

• Opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine — Radna procedura EOP-33-01

Pošto se priroda i opseg potencijalnih slučajeva opasnosti mogu dosta razlikovati u jednoj industriji ili preduzeću od onih u drugim industrijama i preduzećima, moguće je da će biti potrebno da se ova procedura značajno izmeni kako bi odgovarala vašem preduzeću. Ali, obavezno definišite verodostojan proces identifikacije potencijalnih slučajeva udesa i opasnosti koji ide dalje od proste provere toga da li su EPCRA (Zakon o planovima i pravu lokalne zajednice na informisanost) ili OSHA (Uprava za bezbednost i zdravlje) primenljivi ili ne. Proces bi trebalo da uključi pravne i propisane zahteve, ali ne i da se time ograniči.

Ova procedura može biti preoštra za uslužno ili lako proizvodno preduzeće, gde bi najgori scenario slučaja opasnosti po životnu sredinu predstavljalo malo lokalno izlivanje prilično blage hemikalije bez ikakve mogućnosti za dalje raspršivanje. U takvoj situaciji pitanje je da li je Procedura –Spremnost za reagovanje u slučaju opasnosti - uopšte i potrebna. Bilo kako bilo, da bi se zadovoljio ISO 14001, svako preduzeće mora da ima proces za identifikaciju potencijalnih udesa i slučajeva opasnosti. Ako ovaj proces zaključi da nema prepoznatljivih potencijalnih udesa ili slučaja opasnosti koji bi zahtevali konkretne planove za reagovanje, to je u redu. Ali taj zaključak mora biti zasnovan na sistematičnoj proceni, i njegovi rezultati moraju biti dokumentovani tako da ilustruju podudaranje sa ISO 14001. Intuitivan sud nije dovoljan.

Prema tome, odeljci ove procedure koji definišu proces identifikacije potencijalnih slučajeva udesa i opasnosti odnose se na svaku organizaciju i treba da se zadrže. Isto važi i za odeljke koji se odnose na ažuriranje i preispitivanje sistema u cilju objašnjavanja novih razvoja. Jedini deo koji možda treba skratiti je razvoj i održavanje programa za reagovanje u slučaju opasnosti. U preduzećima u kojima nema velike šanse da će takvi programi ikada biti od važnosti dovoljno je pokazati posvećenost razvoju odgovarajućih programa, ako i kada se identifikuje potreba za tim.

I SVRHA

Svrha ove procedure je da obezbedi sistem i uputstva i da utvrdi odgovornosti za identifikaciju potencijalnih udesa koji utiču na životnu sredinu i slučajeva opasnosti, i za ustanovljavanje odgovarajućih planova reagovanja.

Ova procedura ne sadrži konkretne planove ili uputstva za reagovanje na bilo koju konkretnu vrstu slučaja opasnosti. Stvarne procedure i uputstva za slučaj opasnosti su navedene u odeljku V, Veza sa drugim dokumentima.

Obavezno navedite stvarne procedure za slučajeve opasnosti,ukoliko takve procedure postoje. Na primer, planovi evakuacije, procedure za čišćenje posledica izlivanja, uputstva i održavanje opreme za slučajeve opasnosti i tako dalje.

Odobreno od/datum: Ime i prezime – 00/00/00

II PRIMENA

Ova procedura se odnosi na sve aktivnosti i oblasti koje mogu prouzrokovati ili biti izložene nekontrolisanom oslobañanju opasnih supstanci, požarima, eksplozijama, kontaminaciji, i drugim sličnim slučajevima opasnosti izazvanim slučajno ili prirodnim katastrofama.

III ODGOVORNOST I OVLAŠ ĆENJA

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za popisivanje materija, otpada i drugih supstanci koje, zbog njihovih karakteristika, količina i drugih aspekata, stvaraju potencijalnu opasnost i mogu izazvati slučaj opasnosti.

Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine takoñe je odgovoran za identifikaciju i procenu potencijalnih slučajeva opasnosti i za razvoj odgovarajućih planova i procedura za reagovanje.

IV PROCEDURA

1. Opšte

1.1 Ova procedura zahteva da se svi potencijalni udesi i slučajevi opasnosti identifikuju i procene, nezavisno od postojanja pravnog praga za količinu opasnih supstanci (na primer, kao što je propisano u EPCRA). Stoga, naš proces za procenu potrebe za planiranjem reagovanja u slučaju opasnosti ide dalje od pravnih i propisnih zahteva. Meñutim, naši stvarni programi za reagovanje u slučaju opasnosti ne moraju obavezno premašivati pravne i propisne zahteve, osim kada identifikujemo značajan potencijalan slučaj opasnosti koji nije obuhvaćen zakonom.

2. Identifikacija i popis potencijalnih opasnosti

2.1 Proces identifikacije potencijalnih slučajeva udesa i opasnosti počinje sa popisivanjem materija, otpada, supstanci, procesa i aktivnosti koje stvaraju potencijalnu opasnost i koje mogu uzrokovati slučaj opasnosti.

2.2 Kod materija i supstanci tražene informacije uključuju, prema potrebi: ime supstance, stanje, vrstu opasnosti, koncentraciju, količinu, tip i veličinu spremnika, skladišnu lokaciju i metode rukovanja.

2.3 Nije neophodno uključiti supstance koje se skladište u tako malim količinama, ili koje su toliko bezopasne, da čak ni najgori scenario nekontrolisanog oslobañanja celokupnog inventara ne bi prouzrokovao nikakav značajan uticaj na životnu sredinu.

3. Identifikacija potencijalnih slučajeva udesa i opasnosti

3.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine odlučuje za svaku potencijalnu opasnost da li su planovi za reagovanje u slučaju opasnosti podesni i garantovani. Sledeći tipovi spornih pitanja se razmatraju prilikom procene:

• Klasifikacija, tip, koncentracija i druge karakteristike opasne supstance;

• Maksimalna količina supstance koju je moguće osloboditi;

• Zahtevi koje nalažu zakoni i propisi (kao što su EPCRA ili OSHA) za planiranje spremnosti za reagovanje u slučaju opasnosti;

• Vrsta dogañaja koja može uzrokovati slučajno ili nekontrolisano oslobañanje supstance (požar, poplava, zemljotres, kvar na opremi, udar, greška operatera, drugi nenormalni radni uslovi i tako dalje);

• Priroda i ozbiljnost uticaja na životnu sredinu koji mogu biti uzrokovani slučajnim ili nekontrolisanim oslobañanjem;

• Dostupnost metoda i mera za sprečavanje ili ublažavanje uticaja na životnu sredinu koji su proistekli iz udesa.

3.2 Osim toga, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine identifikuje i vrši procenu opasnosti koje mogu biti prouzrokovane prirodnim katastrofama i spoljnim silama, kao što su na primer zemljotres, poplava, požar na susednom posedu ili udes nastao izvan ograñenog prostora.

3.3 U slučajevima kada su zakoni i propisi primenljivi, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine potvrñuje da li trenutno važeći programi za reagovanje u slučaju opasnosti ispunjavaju uslove zahteva. Ukoliko ne ispunjavaju, programi se ažuriraju kako bi se postigla potpuna saglasnost.

3.4 U oblastima u kojima zakoni i propisi nisu primenljivi, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine procenjuje ozbiljnost potencijalnih uticaja na životnu sredinu koji bi bili prouzrokovani udesom, i ako su uticaji značajni, utvrñuje da li postoje poznate praktične mere i metode reagovanja u slučaju opasnosti koje bi ublažile uticaje. Ukoliko je, na osnovu ove analize, program reagovanja u slučaju opasnosti garantovan, odgovarajući program se razvija i primenjuje.

4. Razvoj programa za reagovanje u slučaju opasnosti

4.1 U zavisnosti od prirode i opsega potencijalnog slučaja opasnosti, razvoj programa za spremnost za reagovanje u slučaju opasnoti može zahtevati pripremne studije i prikupljanje informacija o pitanjima kao što su:

• Pogoñene sredine (zemlja, voda, vazduh);

• Obrazac i stopa raspršivanja (preovladavajući pravac vetra, obrazac isticanja, podzemne vode i tako dalje);

• Ekološki osetljive pojave u susedstvu (škole, bolnice, reke i potoci, močvare, staništa divlje flore i faune, ugrožene vrste i tako dalje);

• Kontrolisanje oslobañanja, i tehnike i oprema za ublažavanje i tako dalje.

4.2 Prema potrebi, planovi za reagovanje u slučaju opasnosti mogu uključiti elemente kao što su:

• Imenovanje nadležnih za sprovoñenje planova za reagovanje i usklañivanje akcija reagovanja;

• Obuka osoblja imenovanog za usklañivanje i sprovoñenje akcija reagovanja u slučaju opasnosti;

• Oprema za ličnu zaštitu;

• Sistemi i oprema za komunikaciju;

• Planovi i procedure za evakuaciju;

• Identifikacija i komunikacija sa spoljnom podrškom i drugim sredstvima (policija, vatrogasna služba, bolnice, specijalne usluge reagovanja u slučaju opasnosti i tako dalje);

• Obaveštenje o odgovarajućim nadležnim organima i organizacijama i tako dalje.

4.3 Planovi i procedure za reagovanje u slučaju opasnosti se dokumentuju. Po potrebi, oni se sastoje od studija, spiskova, uputstava, tabela, itd., definišući relevantnu opremu, zahteve obuke, održavanje opreme i tabela za ispitivanje, imenovanje rukovodstva i odgovornosti, kontakt informacije, uputstva za primenu odreñenih tehnika i metoda, procedure evakuacije, tabele za ispitivanje i vežbe i tako dalje.

4.4 Dokumenta koja se odnose na planiranje reagovanja u slučaju opasnosti se saopštavaju i kontrolišu u skladu sa Procedurom EOP-45-01, Kontrola dokumentacije.

5. Izvršavanje programa za reagovanje u slučaju opasnosti

5.1 Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine je odgovoran za izvršavanje i održavanje programa za spremnost na reagovanje u slučaju opasnosti.

5.2 Po potrebi, ovo uključuje aktivnosti kao što su obuka, održavanje relevantne opreme, ispitivanje sistema uzbuna, komunikacija i drugih sistema i opreme, sprovoñenje vežbi, održavanje kontakta sa odgovarajućim nadležnim organima i organizacijama i tako dalje.

6. Ažuriranje i preispitivanje programa za reagovanje u slučaju opasnosti

6.1 Rukovodioci sektora su odgovorni za obaveštavanje Predstavnika rukovodstva za zaštitu životne sredine o svim promenama u njihovim sektorima koje bi mogle da stvore nove potencijalne opasnosti.

6.2 Prateći smernice date u ovoj proceduri, Predstavnik rukovodstva za zaštitu životne sredine preispituje nove informacije i odlučuje da li te promene zahtevaju modifikaciju trenutno važećih programa za reagovanje u slučaju opasnosti, ili razvoj novih programa.

6.3 Procedure za slučaj opasnosti se preispituju i menjaju po potrebi posle svake pojave udesa ili slučaja opasnosti.

6.4 Programi za reagovanje u slučaju opasnosti se proveravaju tokom interne provere

sistema upravljanja zaštitom životne sredine i periodično se preispituju od strane rukovodstva (videti Proceduru EOP-55-01, Interne provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine i Proceduru EOP-60-01, Preispitivanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine od strane rukovodstva).

V VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

Navedite konkretne procedure za slučajeve opasnosti i radna uputstva (evakuacija, izlivanje,čišćenje, upotreba opreme za slučajeve opasnosti i tako dalje)

• Interne provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine — Radna procedura EOP-55-01

• Preispitivanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine od strane rukovodstva — Radna procedura EOP-60-01

• Osposobljenost, obuka i svest — Radna procedura EOP-42-01

• Kontrola dokumentacije — Radna procedura EOP-45-01