issn 2683-4871alpress.rs/files/al novine.pdf · 2. БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 3. О....

1

Буџет „тежак”милијарду и по(стр. 3)

Интервјуи:

Ненад Станковић, председник

општине (стр. 6)

Иван Димић, опозициони

одборник(стр. 9)

Ћирилице вишеу народу, него удржави(стр. 14)

КК Напредак тимгодине(стр. 23)

Животна прича Жени Лебл:

Виц – карта за Голи оток

(стр. 18)

БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. ЦЕНА: 40 динара

ISSN 2683-4871

3БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 2

Одборници Скупштине Општи-не Алексинац су на седници 16. децембра усвојили буџет

за наредну, 2020. годину, којим се предвиђају приходи слични прошло-годишњим, тачније умањени за 1%. Текући приходи и примања, однос-но директни приходи буџета биће 1.268.960.500 динара. У буџету ће бити планирани и приходи корисни-ка, односно приходи институција, од 24.470.000 динара, као и пренета сред-става буџета из претходних година у износу од 152.656.394 динара. Када се све ово сабере, планирани буџет општине Алексинац за следећу годи-ну износи нешто виши од милијарду и 446 милиона динара.

Када је реч о приходима, како је образложио предлагач буџета, пред-седник општине Ненад Станковић, највише ће их бити од пореза на зара-де и других пореских обавеза, близу 671 милион динара, а затим од транс-фера, односно средства из Републике износиће скоро пола милијарде дина-ра. Изражено у процентима, порески приходи чинили би нешто мање од 49%, а трансфери са нивоа републич-ке власти нешто више од 36% укуп-них буџетских средстава. Пошто је буџет уравнотежен, када су у питању приходи и расходи, то значи да ће се трошити онолико новца колико га буде у општинској каси. Станковић је рекао да постоје одређене обавезе које се по закону морају финансира-ти из општинских средстава и када се то учини онда не остаје много за инвестирање онога што би локална самоуправа желела. Као најважније инвестиције у наредној години навео је неколико њих.

- Планирана су средства за са-нацију одрона у микронасељу, које се одлаже неколико година, због проме-не на терену и потребе израде новог пројекта. Затим су планиране рекон-

струкције домова културе у Тешици, Грејачу, Дражевцу, Радевцу и Краље-ву, а предвиђена је и изградња фекал-не канализације у неколико улица и поправка путног објекта, моста на Турији у Банковцу и санација дела општинског пута Житковац – Витко-вац – рекао је Станковић.

Говорећи о расходима, председ-ник Станковић је апострофирао и опредељење да се значајна средства, скоро трећина буџета, издваја за најм-лађе, односно за њихово предшколско и школско образовање.

- Када погледамо каква су из-двајања из буџета за зараде, одр-жавање и материјалне трошкове, предшколско је присутно са 198 ми-лиона и 225 хиљада, основношкол-ско образовање са скоро 130 милио-на, средњошколско образовање са 72 милиона, што сума сумарум даје број од неких 400 милиона динара која на-менски иду ка сектору образовања – истакао је предлагач буџета.

Станковић је напоменуо и да ће се на буџет за наредну годину одрази-ти велика инвестициона активност у овој години и да ће неке започете ра-дове буџет морати да испрати и сле-деће године.

- Ми пратимо и велику инве-стицију Водовода, реконструкцију Бресја, где је сама инвестиција изашла из оквира кредитног новца, односно могућности да Водовод испрати ту укупну инвестицију која је завршена. Ми наредне године, рецимо, имамо предвиђену субвенцију за Водовод од 13 и по милиона за ту намену. Нисмо морали, али смо се тако договорили. Затим имамо Пољопривредну школу, где ћемо издвојити 18 милиона за зав-ршетак објекта и имамо једну субвен-цију ка Јавном предузећу за путеве, а односи се на набавку теретног возила. То је отприлике преко 70 милиона ди-нара – истакао је Станковић.

Значајни део расходовне стране је, како је предлагач буџета Станковић рекао, и сектор одржавања у области комуналне делатности и путне мреже и за ове намене се из буџета издваја скоро 235 милиона динара. За одржа-вање и поправку путева опредељено је 146 милиона, а за комунално уређење 88 милиона динара. Повећани су расходи за запослене, пре свега због раста плата у јавном сектору, па ће из буџета бити издвојено 336 милиона динара или 24% укупних расхода.

Одборници су дали зелено свет-ло и кадровском плану општине Алексинац за наредну годину, којим се предвиђа да на неодређено време буде запослено 124 радника, од тога 110 службеника, 14 намештеника, а у ту квоту улази и председник општи-не, као и његов заменик, председник скупштине општине и један члан општинског већа. Осим запослених на неодређено време, због повећања обима посла, планирано је ангажо-вање и пет радника на одређено вре-ме. План у овом делу не предвиђа запошљавање нових радника.

У кадровском плану је и Пра-вобранилаштво општине Алексинац у коме су тренутно постављена три лица и један службеник. У правобра-нилаштву је за следећу годину плани-рано запошљавање и једног приправ-ника, па је тако остављена могућност да уместо четири буде ангажовано пет радника.

Скупштина је прихватила и пред-лог о смањењу локалних економских такси за мале и микро привредне субјекте који се баве трговином на-фте и деривата, па ће уместо ранијих дажбина од десет просечних зарада они убудуће плаћати намет од две просечне зараде. Како је речено, овак-вом одлуком би се побољшао поло-жај привредника који ову делатност обављају на селу. Н.Миљковић

СКУПШТИНА УСВОЈИЛА ОПШТИНСКИ БУЏЕТ ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ


Издавач: „Ал прес” д.о.о.

Алексинац

Директор и главни и одговорни уредник:

Јелена Радовановић

Редакција: Нинослав Миљковић,

Срђан Илић, Зоран Живковић,

Милан Влајић, Адриана Бранковић,

Марко Радић, Стефан Живковић, Дијана Стојановић

Стручни консултант: дипл. историчар

Зоран Стевановић

Лектура: Драгомир Тодоровић

Адреса редакције: Књаза Милоша 114/17,

18220 Алексинац

Телефон: 060/ 380-83-44;

018/ 808-344

Е-mail: [email protected]

Графичка припрема: Иван Петковић

Штампа: Tradepromet - Ниш

Медијски садржаји објављени у склопу пројекта „Наше приче”

суфинансирала је општина Алексинац. Ставови изнети у

подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове

органа који је доделио средства.

Насловна страна: Алексиначко шеталиште ноћу;

фото: Бранимир Вељковић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 32+659(497.11)

АЛ новине / главни и одговорни уредник Јелена Радовановић. - Год. 1, бр. 1 (јун 2016)- . - Алексинац : "Ал прес", 2016- (Ниш : Tradeprom-et). - 21 cm

Месечно.ISSN 2683-4871 = АЛ новинеCOBISS.SR-ID 282043660

Одборници из редова опозиције, онај део који при-суствује седницама општин-ског парламента, усвојени буџет општине Алексинац за 2020. годину оценили су као расипнички, наводећи и да се буџетским средствима не фи-нансирају приоритети и ин-фраструктура равномерно у свим насељима.

Један од најактивнијих одборника у алексиначком парламенту Иван Димић из ДСС окарактерисао је буџет општине за наредну годину као расипнички, нагласивши да не осликава домаћинско по-словање. То се, по Димићевим речима, види на више пози-ција, почев од неких инфра-структурних пројеката који су, како је рекао, потпуно ван приоритета.

- Имате, на пример, изра-ду фонтане испред Гимназије, уређење платоа испред Уста-нове 'Липовац', а и даље нису уређене многе улице у граду и селима, многе немају ни кана-лизацију, негде ни воде нема, да не говорим о асфалтираним улицама којих је врло мало – навео је Димић.

Он је додао да буџет од 13,5 милиона евра може да поткрепи основне потребе грађана, али да су приоритети погрешни.

- Раде се они пројекти које је неко замислио да би евенту-ално или добио гласове на из-борима или да би, као што се то често каже, оставио неку за-оставштину по којој ће остати упамћен, али то заиста није на корист грађана и није време за такве ствари – истакао је.

ПОГРЕШНИ ПРИОРИТЕТИ И МАЛО ПАРА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ

ОПОЗИЦИЈА О БУЏЕТУ

ЈАВНА ДИСКУСИЈА О БУЏЕТУ

Он је нагласио да Алексинац спада у најнераз-вијеније општине у Србији и да би због тога више новца требало уложити у пројекте запошљавања, а нарочито у пољопривреду.

- За пољопривреду је издвојен само један про-ценат. Свуда се бусамо како смо пољопривредна општина, а када дође буџет, један проценат иде на пољопривреду – констатовао је овај одборник. Он је овако мала издвајања за пољопривреду назвао ка-тастрофалним, оценивши да је власт која предлаже такав буџет неодговорна.

Одборник Братислав Дисић у дискусији прили-ком усвајања предлога буџета општине Алексинац за наредну годину, на скупштинском заседању ука-зао је на тежак положај запослених у комуналним делатностима, односно на ниске зараде. Дисић, који је и радник ЈКП „Комуналне услуге”, рекао је да они немају значајно повећање плате и да нису достигли ни 27 хиљада динара, минимални лични доходак.

Одборник Дисић је био критичан и према опре-дељењу локалне самоуправе за велике инвестиције намењене уређењу центра града, док се, према њему, у околна насеља недовољно или уопште не улаже. Он је такве појаве упоредио са некадашњом прак-сом држава „реалног социјализма” које су градиле

модерна насеља намењена за показивање странцима.

‒ Били су у Кини и Совјетском Савезу, такозва-ни забрањени градови. Па се направи град и када неко дође, они одведу госте у тај забрањени град. Покажу како је то све у реду. Међутим, лево и десно сиротиња ‒ рекао је Дисић, уз напомену да се тако нешто сада догађа у овдашњој средини.

‒ Путеви по селима бла-то, водовода нема од Кормана до Витковца. 'Водоводу' дајете још пет милиона, 20 милио-на, а водовод тамо нема пет домаћинства. Пет стотина хиљада литара воде стоји из-над базена близу моје куће и не користи се, а само седам-о-сам домаћинстава има воду. Те паре, што дајете „Водово-ду”, нека ураде тај водовод –препоручио је одборник Ди-сић.

Одборник Светомир Ми-лановић, из Странке Руса Ср-бије, предложио је да се смањи цена прикључка на водоводну мрежу у селима, односно да се она преполови.

- Како да плате 120 хиља-да за прикључак? Та вода стоји сада и шта ви имате од тога. Дајте да смањимо љу-дима, нека прикључак буде 30, 40 хиљаде динара и биће добро. Што значи, троши се вода и сваког месеца се та потрошња плаћа и има пара. А ви сада планирате да дајете паре из буџета - објаснио је Милановић, уз констатацију да то није домаћинска поли-тика.

Н. Миљковић

Светомир Милановић, одборник Странке Руса Србије, на седници општинског парламента

Интересовање за јавну дискусију, када је у питању општински буџет, гене-рално је слабо. Добри познаваоци прилика кажу да не постоји таква врста кул-туре или интересовања код грађана да уопште прате доношење буџета, шта се финансира, на који начин и са колико средстава. На овогодишњој јавној распра-ви била су два представника удружења грађана и један медијски радник.

Учествујући у дискусији поводом нацрта буџета општине Алексинац за на-редну годину, активиста општинског Удружења бораца и председник удружења грађана ДАРС Мића Милојевић, приметио је да у овом финансијском докумен-ту нису предвиђена средства за обнову и заштиту значајних спомен-обележја на подручју наше општине. Председник општине Ненад Станковић је рекао да ће се у наредном периоду и о томе водити рачуна, а за следећу годину најавио је уређење простора око споменика испред Основне школе „Љупче Николић” у Алексинцу.

Секретар Црвеног крста Милан Терзић је питао да ли постоје средства у буџету из којих би се купила зграда бившег Дома војске Југославије која је на продају по почетној цени од око 33 милиона динара. Он је ову идеју образложио могућностима да се објекат користи за разне намене, пре свега у области со-цијалне заштите. Представници локалне самоуправе нису се конкретно изјасни-ли по овом предлогу, али су се запитали да ли тиме не стварају још једног потро-шача буџета и колико би такав објекат био у функцији потреба самих грађана.

Представник локалних медија Алпреса и Радио Алексинца Нинослав Миљковић сматра да јавност, а пре свега грађани, треба више да буду упућени код доношења одлука, нарочито код избора капиталних инвестиција које ће се финансирати из буџета. Он сматра да је задатак локалне самоуправе и медија да анимирају, односно подстакну грађане да учествују у таквим одлукама, иако тренутно мали број њих има било какво интересовање кад су у питању јавна средства.

Спровођење Јавне расправе о Нацрту одлуке о буџету општине Алексинац за 2020. годину почело је 4. новембра објављивањем на сајту општине Алекси-нац и истицањем на огласној табли у згради Скупштине општине Алексинац, као и на огласним таблама месних заједница на територији општине Алексинац. Текст је достављен и одборничким групама у Скупштини општине Алексинац.


У традиционалном новогодишњем интервјуу са првим чове-ком општине Алексинац Ненадом Станковићем, осим политичких, доминирале су и комуналне теме. Иако је година на измаку била веома плодна када су у питању инвестиције, и за наше услове ради се о цифрама за поштовање, председник Станковић никако не забо-равља ни неколико значајних пројеката реализованих у претходном периоду. Са поносом говори о регулацији реке Моравице у њеном градском делу, затим кроћењу Јужне Мораве од Трњана до Вит-ковца. Све су то пројекти завршени у претходним годинама који

НЕНАД СТАНКОВИЋ У НОВОГОДИШЊЕМ ИНТЕРВЈУУ ПОЖЕЛЕО ГРАЂАНИМА:

су отклонили опасност од плављења гра-да, пољопривредног земљишта и имовине појединаца. Први човек локалне самоупра-ве посебно наглашава значај вишегодишње реконструкције водосистема, а нарочито радове на Фабрици воде. Та инвестиција је, по његовом мишљењу, далекосежна за будућност ове средине и обезбедиће ста-билно снабдевање водом целе општине у наредних неколико деценија. Осим кре-дитних средстава Немачке развојне банке, у чијем враћању учествује и општина, из буџета су издвојена додатна средства како би Алексинац имао једно од најстабилнијих постројења за прераду воде у Србији. То је само део резултата четворогодишњег рада, а даље набрајање не би оставило простора за теме које су се десила у 2019. години. Ове године на дневном реду су била и привредна питања, а ту се тек очекују резултати. Иако има наговештаја о успешним разговорима, за сада у овдашњој локалној самоуправи не желе потпуно да откривају детаље, док све не буде стављено на папир и потписано.

Буџет општине за следећу годину је скоро исти као ове године. Шта то значи, да ли ће опет број инвестиција зависити од тога колико пара дође из Републике?

- Прво што бисмо за наш буџет могли да кажемо јесте да је у њему приходовна страна пројектована врло реално. Постоји могућност да у неком сегменту приходи буду и већи, али никада није болела глава од тога када има пара више него што је то планирано. Већи проблем нам прави обр-нута ситуација када нема довољно пара за оно што је планирано. Тако да, прво шта бих

истакао код нашег буџета за наредну годину, то је да је он реално планиран и да ћемо ми тај новац, који смо планирали као приход и остварити у наредној години.

То гарантује да ће све службе, предузећа и установе радити онако како је планирано, а шта је са инвестицијама? Ове године смо имали неколико великих инвестиција. Да ли ће следећа го-дина бити под утицајем ове или можемо очекивати неке велике инвестиције?

- Лепо сте приметили да је ова година била изузетно инве-стиционо активна. Ја сам, рачунајући само три, четири велике ин-вестиције, дошао до бројке од преко 500 милиона динара њихове вредности. Када кажем велике инвестиције, мислим на уређење центра града, на градњу објекта Центра за социјални рад, на зав-ршетак објекта пољопривредне школе и на завршетак улица Леле Поповић, односно Бањског друма, како ми то кажемо. У само та четири пројекта око 200 милиона је наш новац, чак и више од тога. Наравно да ће то имати одређене реперкусије на наредну годи-ну. Ми бисмо волели и да свака година буде тако јака са великим и крупним инвестицијама, али, нажалост, у финансијском смислу оне се пренесу и на наредну годину. Па једна фаза завршетка пољо-привредне школе нам је планирана буџетом за 2020. Тако смо и планирали, па смо средства са којима учествујемо поделили у два дела. Један део, који смо покрили буџетом за 2019. и један, који смо пројектовали у буџету за 2020. То су већ неке последице овако ин-тензивне инвестиционе године. Али, биће ту много прилика и на разним конкурсима на којима учествујемо као локална самоуправа. Значи има још увек много адреса где ми са пројектима које имамо можемо да се појављујемо у смислу да обезбедимо средства и да по-бољшамо и наредну годину са тог инвестиционог аспекта. Иначе, редовно функционисање локалне самоуправе, сектор одржавања, сектор васпитања и образовања, почев од предшколских установа, основношколских, средњошколских, су потпуно овим буџетом ис-планирани и биће то нормална редовна година која ће обезбедити редовно функционисање локалне самоуправе.

Следећа година је изборна година. Наравно, свако ко уче-ствује на изборима очекује да победи, па и ваша политичка оп-ција очекује да поново врши власт у општини Алексинац. Ако будете у прилици да останете на челу локалне самоуправе, шта ће се променити у односу на досадашње вршење власти?

- Да не прејудицирамо резултате избора који следе, да пустимо да се ти избори одрже на нормалан демократски начин у читавој држави, па и у нашој локалној самоуправи. Наравно да ће ту бити доста учесника на тим изборима са амбицијама. Сви играју утак-мицу да би победили, нико не игра да би изгубио. Да сачекамо да видимо шта ће ти избори донети свакој политичкој опцији понао-соб и како ће се грађани опредељивати. Ја веома рачунам на чиње-ницу да смо ми последњих година заиста поприлично капиталних инвестиција имали на подручју општине Алексинац и да смо у тим

годинама успели да разрешимо неке више-деценијске проблеме који су били и велики и захтевни у смислу грађевинског извођења, али најважније, захтевни у погледу самих инвестиција. Тако да не могу да будем неза-довољан оним што је урађено, нарочито на капиталном плану. Остало је доста наравно и ситнијих ствари, имаће шта да ради и бу-дућа локална власт у Алексинцу која ће се формирати после следећих избора.

На шта сте највише поносни у локал-ној самоуправи, а шта бисте из ове године радо желели да заборавите када је у пи-тању тај политички и друштвени живот у општини?

- Нисам о томе размишљао. Штета је што једна група одборника бојкотује рад локалне скупштине. То су вероватно они пипци који се политички протежу од бео-градских политичких дешавања па имају реперкусије и на нашу локалну самоуправу. А шта је добро, па рекао бих да је добро да Алексинац, почев од самог центра, мења свој изглед и да ће Алексинац бити од пролећа па надаље другачији, што се тиче уређења самог центра. Када то кажем, не мислим само на изградњу трга, првог и јединог трга у Алексинцу. Том приликом мислим и на уређење Улице војске Југославије, мислим на асфалтирање саобраћајнице иза стадио-на. Да вас подсетим, 2016. године је заврше-но сређивање Улице Душана Тривунца, а пре две године је завршено сређивање Улице 7. јул. Дакле, доста тога је инвестирано у сам центар Алексинца, јер то је изглед читаве општине. Ако сам центар једног града није сређен, каква је онда тек периферија. Увек се креће, ваљда од центра. Центар мора да буде репрезентативан у сваком граду, па и у нашем.

Нисте споменули касарну, решен је је-дан велики проблем?

- То и није био неки проблем, али то је-сте по мом мишљењу добра вест за грађане Алексинца. Касарна има своје становнике, то је жандармеријска јединица Министар-ства унутрашњих послова. Већ сада види-мо да касарна изгледа много другачије него

9БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 8што је изгледала као напуштени војни објекат. Добро из свега тога за локалну самоуправу је да ми од Министарства добијамо три и по хектара употребљивог земљишта, рецимо за неког новог инвеститора.

Говорили сте о делу опозиције који не до-лази на скупштину, а има и дела опозиције која присуствује општинском парламенту. Међутим, и они имају неке примедбе када је у питању од-нос актуелне власти, од тога да не добијају ма-теријал, извештај са седнице општинске владе, до тврдње да се њихови предлози ретко када прихватају у завршним документима?

- Статус опозиције је такав, они добијају све материјале које по правилнику рада скупшти-не треба да добијају. Друга врста документације може да се добија по основу неког другог меха-низма, на пример доступности информација од јавног значаја. Па они овом приликом не при-суствују нашем разговору, можда би желели да присуствују да добацују. Али једно је шта жели опозиција, а друго је нормално функционисање опозиције. Тачно сте приметили да један део опозиције присуствује и учествује у раду седни-це скупштине. Они се појављују са неким својим аргументима, са неким својим предлозима, али и ти предлози морају прво да задовоље своју фор-малну страну у предлагању и друго морају за своје предлоге да имају обезбеђену већину, то је такође саставни део скупштинског рада.

ОГЛАС ЗА РАДНИКЕ

Иако нико у актуелној локалној власти не жели о томе да разговара, да се ипак нешто дешава по питању доласка новог ин-веститора указује оглас који се може наћи на интернету. Канад-ска компанија „Магна” путем једне агенције тражи кандидате за рад на машинама за шивење. На основу комуникације између ове компаније и заинтересованих грађана, компанија „Магна” бави се шивењем седишта за аутомобилску индустрију и има своју фа-брику у Оџацима, где ће се и обучавати изабрани кандидати. Из тих преписки се може сазнати да обука траје три месеца и да ће кандидати за то време добијати плату и дневнице, а обезбеђини су смештај и храна. На истом сајту није објављено колико ће радника за почетак бити обучавано, али вероватно је реч о првој групи која ће можда касније овим вештинама учити своје колеге. Незванично сазнајемо да се ради о новом инвеститору који озбиљно размишља да гради нову фабрику, која би, када потпуно буде завршена, по-стала један од највећих привредних субјеката на подручју општи-не Алексинац, барем када је у питању број запослених радника. Пошто још нису потписани уговори, како незванично сазнајемо, нико не жели да у јавност изађе са конкретним подацима.

У садашњем саставу скупштине највише је дискусија на релацији одборник Димић, који је активан, и председ-ник Станковић који је најодговорнији за рад локалне само-управе. Колико ту има нечег личног, јер ви сте некада били врло блиски сарадници у смислу вршења власти?

- То је питање које не треба да буде упућено само на моју адресу, то је питање које треба да поставите и одборнику Димићу. Лепо сте приметили да се ради о једном од најак-тивнијих одборника, зато што је он стицајем околности био у прилици да обавља неке јавне функције и поприлично је упућен уопште у функционисање локалне самоуправе. Та упућеност у теме којима се ми бавимо може да буде добра предност уколико ту упућеност користите да се појављујете са квалитетним предлозима. Али, ако вам намера није добра, то користите као предност да бисте реализовали своју лошу намеру, да рецимо стичете неке политичке поене.

На крају да вас питам шта бисте поручили грађанима општине у овој новој 2020. години, односно шта могу да очекују.

Ако у наредним недељама будемо решили питање но-вог великог инвеститора за нашу општину, то би била до-бра вест за наше Алексинчане, зато што ће велики број људи моћи код тог новог инвеститора да дође до радног места и мислим да је то нешто најбоље чиме може да се суграђанима честита Нова година. Ја се надам да ти разговори и прегово-ри око свега тога иду у добром правцу и да ће то бити баш тако како вам ја кажем, али да сачекамо и неке реалне потезе у вези са тим.


ИВАН ДИМИЋ, ПРЕДСЕДНИК ДСС-А У АЛЕКСИНЦУ

Шта опозиција замера власти, који су догађаји обележили поли-тичку годину у Алексинцу, какав је утицај власти на опозицију, али и у којим су моментима власт и опозиција могли бити на истој страни, разговарали смо са Иваном Димићем, председником ДСС-а, лидером одборничке групе „Одговорно за Алексинац” и једним од најактивних одборника у алексиначком парламенту.

Један сте од најактивнијих одборника, и опозиције и иначе, како оцењујете свој рад и јесте ли постигли зацртано?

Није превише било посла за одборнике ове године јер је било врло мало седница. Наставила се пракса локалне власти да се седнице скупштине заказују само када је то неопходно по закону и онда су се свеле на најмању могућу меру. Ја им, наравно, не дозвољавам да прођу без икаквих дискусија. Неколико седница, којима нисам присуствовао,

трајало је само пола сата, сат јер нико од осталих одборника, пре свега власти, а ни дела опозиције не учествује у раду скупштине. Да ли због тога што немају времена да прочитају материјал, који је често врло обиман, или једноставно не желе да се баве озбиљно политиком иако су преузели функцију одборника, не знам. Углавном покушавали смо као одборничка група да указујемо на мно-ге неправилности које су у великој мери биле неповољне по грађане. Било је ту и нечега што је било добро, али круцијал-на ствар, а то је како се троши 13 и по милиона евра годишњег буџета, пред-ставља проблем. То је оно што је прва функција локалне власти, а они је доста лоше обављају ево већ осам година.

Честе су дискусије на релацији Димић - председник општине. Да ли те односе одређују неки политички до-гађаји из ранијег периода?

Нема ту ничег личног. Обављао сам функцију председника општине, тако да одлично знам шта председник општине може, не може, мора, не мора. И ту је и проблем садашње власти, знају да је оно што говорим врло аргументовано. Са Станковићем сам сарађивао у периоду од 2004. до 2008. па и лично знам неке његове радне навике и када га крити-кујем на некој основи која би могла да се сведе на лично, да није вредан, да није заинтересован, да врло лагодно прелази преко неких ствари, то је нешто што сам видео у том мандату и то се није променило и дан данас. Чак је постало горе јер је још мање заинтересован за стање у општини и у граду, очигледно и у самој скупштини. Одлуке се усвајају формално што доводи до гомилања гре-шака.Некад то није намера саме власти, него више незнање и незаинтересова-ност. Најбољи пример је пешачка зона у Алексинцу, како је она рађена, на који начин је дошло до израде тог пројекта, како се он ради. Ту је општина Алекси-нац само пуки извршитељ нечијих жеља и наредби из Београда и то је нешто што је најбољи показатељ како све функци-онише. Наравно да је потребно уреди-ти пешачку зону. Још у моје време смо радили пројекат, али јефтин, да би, ако дође неки донатор, могли да урадимо тај пројекат туђим парама. Међутим, ми смо нашли паметну власт која нашим парама ради тај пројекат. Такође, имамо ситуацију у Пољопривредној школи у Алексинцу, која се гради од 2006. године и за коју је везана једна велика крими-нална афера 2008. године. То је све про-шло непримећено, појело је време све те приче. Радило се о републичким парама па је ту Република била та која се пита. Све је то некако прошло, да би сада, по-сле 13 година, општина плаћала завр-шетак школе. У буџету има 18 милиона

11БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 10наших пара за ту школу која је републички објекат и републички пројекат од почетка.

Доста инсистирате и на злоупотреби службе-них возила од стране јавног сектора, ваше колеге правдају се тиме да се то радило и раније?

Кренимо од тога да су 2012/13 на силу искупова-ли гомилу службених возила за сва предузећа, иако то није било потребно. Сада се више не возе југићи, него се за текуће потребе возе аутомобили високе класе, што никада није био случај. Увек је општина имала једно или два луксузна возила, све остало су била возила за свакодневну употребу. Сада одлазе на дужа путовања, потпуно приватно са члановима своје породице, без службеног возача. Како се то покрива, не знам. Претпостављам да неко потписује те налоге, пере и пегла. Ту опет прозивам председника општине који лично то не ради, али га то не оправдава. Он је најодговорнији. Када види да то сви његови сарадни-ци раде, па ред је ваљда да лупи руком о сто, а не да каже нема везе, ја не радим и баш ме брига. Нажалост, огуглали смо и сада постаје нормално када видите да

начелник Општинске управе иде на приватна весеља службеним аутом или да директор комуналних услуга викендом паркира службени ауто испред своје куће и вози га нон-стоп.

Испада да је у парламенту од стране опозиције више критика него предлога?

Није функција одборника само да критикује власт, ја често дајем и предлоге. Нажалост, већина тих предлога није усвојена. Било је ситуација када су их накнадно прихватали, наравно, никад не на самој

седници, него се деси да мало размисле, па нешто од тога кас-није ураде. Ипак, чешће се креће од тога да је то предложио Димић, неко из опозиције и то се аутоматски одбацује, јер ако се то усвоји онда се признаје грешка. Ова власт бар није има-ла проблема са већином, са стабилношћу. Дакле они су имали убедљиву већину од почетка до краја мандата, без икаквих политичких трзавица, што није био случај раније. Имали су сва отворена врата да ураде много тога за општину. Чини ми се да су то врло слабо искористили и да су направили чак и неке велике проблеме чије ћемо последице имати даље. Један од основних проблема општине је да смо се свели на 45 хиља-да становника што је драстичан пад ако знамо да смо 80-их година имали 70 хиљада становника.

Изнели сте низ замерки на рад власти. Шта је, по ва-шем мишљењу, у протеклој години највећи пропуст, а шта бисте истакли као успех?

Искрено нема много добрих ствари. Оно што је, по мом мишљењу, обележило прошлу годину то је уређење пешачке зоне у Алексинцу. Сетимо се афере око сече дрвореда која је завршена једним фалсификатом Општинске управе, крими-налном радњом да се накнадно покрива сеча дрвећа која је

била потпуно нелегална. Покрила се неким актима који су ан-тидатирани и за то постоје докази. Водили су се неки процеси. Да подсетим зашто је до свега тога дошло. Неко у Београду је одлучио да потроши одређени новац на један велики проје-кат који кошта милион и по евра тако што ће донирати део средстава Алексинцу. Ми смо ту били потпуно послушни, у смислу да је прво тај пројекат требало да води општина Алек-синац, а да новац уплати Република, а окренуло се тако да је Република водила читав пројекат, а ми смо њима уплаћивали новац из буџета и то не 50 процената као што се прича, него неких 75 процената пројекта. И добили смо нешто што је на-равно лепше од онога што је било, али по свим сазнањима и

проценама људи који су стручни, овај пројекат је „препумпан” за неких 30 процената. Можемо само да погађамо и нагађамо где је тај новац који је плаћен више него што је требало отишао, да ли у локалне џепове или негде у Републику. Могуће и да је подељен на оба нивоа, што ме не би чудило имајући у виду и целу процедуру која је пратила пројекат. У тренутку док још није било заврше-но подношење понуда, добијена је информација из Републике да неће бити ни жалбе на поступак, да су биле само три понуде, што говори о томе да је цео поступак био потпуно договорен и спре-ман како би одређена фирма добила посао. Када се тако ради, на-равно да постоји велика сумња на корупцију, а пошто су велике паре у игри, велика је и корупција.

Изнели сте неке чињенице које су узнемиравајуће и врло озбиљне, колика је поузданост тих информација којима рас-полажете?

Наравно да ја то не бих могао да доказујем папирима, јер до папира нисам могао да дођем. Оно што знам и што смо дока-зивали, то је да је сеча дрвећа била потпуно нелегална као увод у тај пројекат. Што се тиче саме тендерске процедуре то је лако проверити, види се колико је било понуда, да није било притуж-би, виде се рокови. Значи да су људи који су водили пројекат у Алексинцу добили информацију да неће бити жалбе како не би рокови били пробијени, јер је постојала опасност да Европска банка повуче новац. Видећемо и какав ће бити квалитет изведе-них радова. Имате ситуацију са реконструкцијом Бањског друма који је делимично републички пројекат. Немогуће је да, када зав-ршите неки пројекат за који су дате велике паре грађана Србије, грађана Алексинца, имате овакав резултат који данас имамо на Бањском друму.

Када је реч о шеталишту изнели сте озбиљне оптужбе, да ли се плашите да Вас неко не тужи?

Ја бих баш волео да ме неко тужи да онда на суду доказује-мо ко је у праву, а ко није. Дубоко верујем у оно што причам и зато сам спреман да одговарам. Е, сад, никога директно нисам оптужио да је узео новац, само сумњам да су се многи у овом поступку окористили о новац грађана, а да ћемо заузврат добити нешто што ће довести до нових трошкова за Алексинчане. Бојим се да ћемо, уколико се покаже да радови нису адекватно изведе-ни, опет имати поправке. Сетимо се платоа испред Дома културе који нас је испрва коштао 100 хиљада евра, а на крају 500 хиљада евра, јер се у међувремену мењао пројекат, мењали извођачи и на крају, када се све завршило, радили су поправке јер се одмах видело да фонтана не функционише и тако даље.

Једна од овогодишњих негативних ствари је свакако га-шење филијале Пореске управе. Чини ми се да се опозиција није оглашавала по том питању. Због чега?

Искрено један од разлога је што смо сматрали да се ништа не може променити. Видели смо већ више пута да глас опози-ције мало вреди код локалне власти. Гашење филијале није идеја локалне власти, било би нефер да њих нападамо за тај случај, али су они могли да утичу да се нешто промени. То је само један пример односа републичке власти према овој средини и малим срединама у Србији. Ми смо имали пре десетак година покушај гашења општинског суда. Не само покушај него је то и урађе-но, па смо имали реакцију тадашње власти и опозиције. Тада смо се сви ујединили па је можда и тај наш глас помогао да се општински суд врати Алексинцу. Требало би да сви као грађа-ни општине, и опозиција и власт, имамо сагласност око таквих ствари. Одговорни смо што се нисмо огласили, направили смо пропуст, али ту је власт требало да покрене неку иницијативу уколико су заиста желели да се то не деси, па да позову и нас из опозиције да се придружимо. Имали смо још једну ситуацију ове године, али она није прошла, то је покушај да нам се угаси основ-

на школа у Суботинцу. Био је предлог министарства, па се од тога одустало. Имаћемо ми следећих година великих проблема у школству због мањег броја деце. Пољопривредна школа нам је угрожена, то знамо већ дуго иако радимо нови објекат. Питање је да ли ће та школа опстати и, пре свега, власт има одговорност да покрене одређене иницијативе на време. Ми из опо-зиције ћемо такве иницијативе сигурно подржати без обзира што се не слажемо са локалном влашћу. Када је нешто у интересу свих грађана општине Алексинац ту нема говора.

Део опозиције је одлучио да бојкотује парла-мент. Ко је исправно поступио, ви који сте остали или они који не долазе на заседања?

Мислим да смо исправно поступили, а наравно не замерам ни колегама из наше одборничке групе. Они су, следећи став централа својих странака, одлу-чили да бојкотују скупштине на свим нивоима. Оно због чега су наши одборници остали је што мислимо да у Алексинцу није ситуација као у републичком пар-ламенту. У нашем парламенту можете учествовати у раду, за разлику од републичког где је очигледно да председница парламента не дозвољава опозицији да било шта каже, док са друге стране представницима власти дозвољава да вређају, да говоре шта год желе мимо дневног реда. Мислим да је било боље да остане-мо на седницама скупштине, пре свега да бисмо има-ли информацију о томе шта ради локална власт и да покушамо да укажемо на неке грешке које чине. Да ли је ту било ефекта, мислим да јесте, бар минималног.

Ближи се изборна година, да ли ћете учествова-ти на локалним изборима? Са чиме ћете изаћи пред грађане?

Нажалост и ови ће избори бити расписани она-ко како не треба, а то је да и локални и републички избори буду у истом дану, што је потпуно ван паме-ти. Јер када бирате локалне, не гласате за Вучића или за Ђиласа. Неки водећи став опозиције у Србији је да се бојкотују избори.Ако се опозиција договори да се бојкотују избори, ми ћемо то послушати јер то води неким другим процесима у Србији, па онда и код нас. Уколико до тога не дође, видећемо да ли је могуће да учествујемо сами на локалним изборима или ћемо мо-жда учествовати на оба нивоа. Оно што је наш први мотив на тим изборима, ако будемо учествовали под овим условима, биће контрола избора. Да покушамо да спречимо странке владајуће коалиције да краду на изборима што се дешавало до сада. Уколико дође до неког одлагања као што се предлаже и створе се неки нормални услови за изборе у Србији, онда ћемо, на-равно, учествовати на тим изборима и покушати да докажемо да имамо људе који могу много боље да воде општину него што је то досад рађено.

Која је Ваша порука грађанима?

Искористио бих прилику да позовем оне грађа-не који прате ваше медије да се више укључују у све друштвене токове у Алексинцу. У Србији и у Алексин-цу имамо исту ситуацију потпуне апатије нашег ста-новништва. Полази се од тога да појединац не може ништа да промени. Чињеница је да је јако тешко, али појединац по појединац па се направи снага која може да утиче на неке ствари, видели смо то више пута.

Н. М; Ј. Р.

Иван Димић: „Сеча дрвореда у главној улици нелегална”


Подручје општине Алексинац није обухваћено државном мрежом мерних станица или мерних ме-ста. Нема ни локалне мреже допунских мерних ста-ница или мерних места, али имамо оцену квалитета ваздуха коју је Агенција за заштиту животне среди-не објавила у Годишњем извештају о стању квали-тета ваздуха у Републици Србији у 2018. години. У извештају се закључује да је ваздух на територији општине Алексинац прве категорије.

Колико се те оцене могу подупрети конкрет-ним егзактним бројкама знаћемо највероватније на пролеће када буду објављени резултати двомесеч-ног мерења. Општинска управа општине Алексинац склопила је уговор са Факултетом заштите на раду у Нишу о извршењу услуге мониторинга загађености амбијенталног ваздуха у зимском периоду у урбаној и руралној средини на територији општине Алекси-нац.

- Мониторинг ће се вршити у току децембра 2019. године и јануара следеће године, континуира-ним, даноноћним, праћењем загађености амбијен-талног ваздуха у трајању од по 30 дана на сваком мерном месту. Предвиђена су укупно три мерна ме-ста од којих су два у урбаној средини, у радној зони ’Кукиш’ у кругу ЈКП ’Водовод и канализација’ и дру-го у градском језгру у дворишту Општинске упра-ве општине Алексинац. Једно контролно место је у руралној средини, код постројења за прераду воде за пиће ’Бресје’ – каже Владимир Никодијевић, ди-пломирани инжењер заштите животне средине, са-ветник у Одсеку за урбанизам, стамбено комуналну делатност и заштиту животне средине, Одељења за привреду у Општинској управи општине Алекси-нац.

Генерално, до краткорочног повећања концентрације загађујућих материја у вазду-ху на територији општине Алексинац, као и у већем делу Србије, у општинама које нису под директним утицајем индустријских и других специфичних активности долази у јесењим месецима када се врши спаљивање стрњике у пољима, пале сеоска сметлишта и спаљују смеће и лишће по двориштима. Положај града у котлини условљава да се под неповољним ат-мосферским условима, пре свега у данима без ветра, загађујуће материје задржавају и тало-же у граду. То поред осталог стоји у писаним проценама о еколошкој ситуацији у граду. У истим тим изворима се указује на негативан утицај аутомобила који саобраћају у самом граду или пролазе кроз подручје Алексинца.

Константни извор аерозагађења у току године представља саобраћај. Интензитет са-обраћаја већи је у току летње туристичке се-зоне, јер веза Сокобање и Бованског језера са аутопутем Београд – Ниш и другим значајним саобраћајницама општине Алексинац чине саобраћајнице које пролазе кроз само град-ско ткиво. Неповољна околност за планирање мера заштите је положај града у котлини, што је условило да се насеље формира тако да су индивидуални и други објекти збијени густо уз постојеће саобраћајнице. Из овог разлога нема услова за формирање заштитних зеле-них појасева уз постојеће саобраћајнице у граду. Нема саобраћајница којима би могло да

Медијски садржаји настали су у оквиру Пројекта «Брини о средини - чистије је лепше» који суфинансира Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту

нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ПРАЋЕЊЕ СТАЊА И КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА У АЛЕКСИНЦУ

За сада је постављен уређај у дворишту Општинске упра-ве, а ових дана се очекује да мерни уређаји буду монтирани и на осталим планираним локацијама. Након завршетка мони-торинга биће израђен Извештај о резултатима мерења-мони-торинга загађености ваздуха и ружа загађења, који ће пружи-ти информације о правцу доспевања евентуалног загађења на мерном месту.

Када је у питању ваздух добра ствар је та што је у претход-ној деценији извршена конверзија највећег броја постојећих котларница у јавним објектима и привредним субјектима на територији општине са чврстог и течног горива на природ-ни гас. Сви резултати емисионих мерења постојећих извора аерозагађења, котларнице и индустријски процеси, на тери-торији општине Алексинац, који су достављани инспектору заштите животне средине Одељења за инспекцијске послове, Општинске управе општине Алексинац, у овом периоду су били испод граничних вредности, каже се у званичним из-вештајима.

- С обзиром на слабу развијеност привреде, односно мале капацитете привредних субјеката као и карактеристи-ке процеса који се одвијају у постојећим постројењима, нема индиција да у редовним околностима долази до опасности да ваздух буде треће категорије, да буде угрожен капацитет животне средине или да постоји стално загађење ваздуха на одређеном простору. Загађивање ваздуха у дужем периоду се, пре свега, односи на грејну сезону, а с обзиром да је извршена конверзија котларница на природни гас, може се очекивати да највећи утицај имају индивидуална ложишта у којима се у највећој мери и даље користе дрво и угаљ - објашњава Нико-дијевић и додаје да је опасна пракса што људи у сопственим котловима спаљују различите врсте оптада, гуме, пластику, па чак и отпадна машинска и јестива уља, што доводи до осло-бођења штетних материја у ваздуха.

Резултати мониторинга ваздуха биће јавно доступни на званичном сајту Општине Алексинац www.aleksinac.org и биће достављени Агенцији за заштиту животне средине.

У ова два месеца неће се мерити само вредности које се тичу загађености ваздуха, већ ће мориторингом бити обух-ваћене и воде. Општинска управа општине Алексинац ће ових дана склопити уговор са Институтом за заштиту на раду, за-штиту од пожара, заштиту животне средине, пројектовање и инжењеринг АДС Нови Сад о извршењу услуге испитивања површинских вода на територији општине Алексинац са из-радом процене ризика по здравље становништва.

Испитивање ће се вршити у току децембра 2019. године и јануара 2020. године, на укупно десет локација од чега четири на реци Јужној Морави, три на реци Моравици низводно од вештачке акумулације Бован и три на вештачкој акумулацији Бован.

Претходних месеци успостављена је сарадња са Ре-гулаторном агенцијом за електронске комуникације и по-

штанске услуге – РАТЕЛ у циљу постављања једне или више сонди за мерење електромагнетног зрачења у Алексинцу. Агенцији су достављени подаци о потенцијално осетљивим зонама и објектима, као и о положају инсталираних извора нејонизујућег зрачења (базних станица мобилне телефоније и других) у Алексинцу и околини. У току новембра месеца екипа РАТЕЛ-а опремљена мобилним уређајем за мерење електромагнетног зрачења испитала је предложене локације (образовне, здравствене и друге јавне установе, и слично) и констатовала да на основу измерених нивоа електромагнет-ног зрачења, који су били јако ниски, нема потребе за по-стављањем сонди на предложеним објектима. Од стране РА-ТЕЛ-а предложено је да за сада једна сонда буде монтирана на објекту Центра за културу и уметност у Алексинцу, који

се налази у центру града у близини постојећих баз-них станица мобилних оператера. Ово је локација на којој је од свих предложених измерен највиши ниво електромагнетног зрачења, а која би, са евен-туалним повећањем броја базних станица, због свог карактеристичног положаја и даље остала најизло-женија нејонизујућим зрачењима.

Ових дана очекује се склапање уговора о по-словној сарадњи, односно монтирање сонде на објекту Центра за културу и уметност у Алексинцу.

Резултати мерења у реалном времену биће јав-но доступни на званичном сајту РАТЕЛ-а, док ће се на званичном сајту Општине Алексинац www.aleksinac.org налазити линк. Н.Миљковић

се изврши растерећење постојећих прометних саобраћајница у гра-ду, констатује се у поменутим проценама.

У циљу измештања дела транзитног саобраћаја из градског јез-гра планирана је изградња нове саобраћајне везе аутопута и Соко-бање која ће бити изведена формирањем новог излаза са аутопута код насеља Рутевац и њеним повезивањем са саобраћајницом која кроз Бованску клисуру води ка Сокобањи. Тренутно се у реализа-ције ове замисли стигло до припремних докумената. Ових дана зав-ршен је јавни увид у План детаљне регулације државног пута другог реда Рутевац - Мали цвет.

Судећи по овим констатацијама можда у потпуности није та-чан наш индивидуални осећај да нам је ваздух најгори зими када се ложи. Очито да се дими и када је напољу најврелије. И то веома опасно дими. Н. М.

15БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 14ПРОФ. ДР СРЕТО ТАНАСИЋ,

ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Иако се често говори о потреби за очувањем српског језика као дела нашег националног бића, подаци струке показују да је у решавању ове заједничке проблематике највише заказала др-жава. Одбор за стандардизацију српског језика је утврдио да је у основној и средњој школи број часова српског језика као на-ционалног предмета недозвољено мали. „У поређењу са другим земљама Европе где се води озбиљнија национална и државна политика, заостајемо и више него двоструко”, каже Срето Та-насић, председник Одбора за стандардизацију српског језика и тренутно један од најпризнатијих лингвиста у Србији. Када се узме у обзир да ту спадају и књижевност и језичка култура, онда се учење српског језика своди на то да наставици и професори морају да протрче кроз градиво, а у том случају је тешко заин-тересовати ђаке и увести их на прави начин у знања о српском језику. С друге стране, по речима проф. др Срета Танасића, не-допустиво је и да људи, који завршавају друге факултете, немају ни један час српског језика јер ће се касније њиме служити и у послу и у животу.

‒ Сада сви знамо да нам је важан енглески језик. Јесте важан за комуникацију са светом, али треба да знамо да у својој држави све по-слове обављамо служећи се српским језиком и онда имамо ситуацију да је писање људи или усмено изражавање неписмено. Несхватљи-во је да студенти који студирају стране језике немају ни један час српског језика, а они цео век после предају на српском језику, цео век пореде енглески или неки други страни језик са српским језиком, а њихово знање српског језика се практично своди на знања која су стекли у основној школи. Несхватљиво је да ви новинари, част нишким студентима жур-налистике, немате ниједан час српског језика у току студирања, а учите вештину како ћете на српском језику писати текстове. Несхватљиво је да правници немају српски језик као обаве-зан предмет. Дакле, ми говоримо о увођењу српског језика и на факултете, наравно, при-мерено појединим профилима студија. Неће медицинари, економисти или рецимо новина-ри имати исти фонд часова. То треба усклади-ти – сматра професор Танасић.

Како министарство образовања и, гене-рално, држава реагују на те ваше закључке и предлоге?

Знате како, има ствари где они нас послу-шају, има ствари где нас не питају, а донесу неке одлуке. Када је у питању увођење српског језика на факултете министарство је рекло „да то је важно, ал' ето универзитети су ауто-номни, па не можемо ми да наметнемо”. Има и ствари где нас не послушају или донесу одлу-ку, а не обрате се струци. Као што у свакој дру-гој области држава преко својих министарста-ва мора да познаје шта мисли о нечему струка, тако исто, када је у питању српски језик, др-жава мора да се ослања на мишљење струке. Направио бих паралелу, пре неколико годи-на неке јавне личности, можда и неки људи изван медицине, говорили су како не треба неку вакцину давати деци јер се пронео глас да је то нешто штетно за децу и онда су многе родитеље одвратили од тога. Када су та невак-

цинисана деца почела да оболевају онда је држава схватила да се мора поштовати мишљење струке, а медицина је говорила да те вакцине нису штетне. Онда смо вратили вакцинисање, а они који су говорили како то не треба, они ћуте, никакве по-следице не сносе. Исто је тако, још је само мање видљиво, а још је драстичније када држава не слуша струку, а у питању је српски језик као наш национални језик. Важно је да је српска јавност схватила значај српског језика, као националног језика, као оруђа културе, као централног стуба српског идентитета. Данас много више него пре десетак година и ми се надамо да ће и јавност на државу вршити све већи притисак да о српском језику, о његовом статусу водимо боље рачуна него што је по-следњих тридесетак година од кад се стара држава распала.

Када кажете да ћирилице има више у народу него у др-жави, на шта конкретно мислите?

Дакле, народ је схватио да је ћирилица део српског иденти-тета, да је то оно писмо само мало промењено, осавремењено, којим је писао и наш Свети Сава, на којем смо створили Ми-рослављево јеванђеље и толико писаних споменика који спадају у светску ризницу културе. Народ је схватио да нешто чудно има у држави данашњој, да не кажемо Данској, а то су извесни при-тисци невладиних организација, понегде и са стране. Они чине своје за шта су плаћени, а наше је да вратимо ћирилици статус који треба да има као национално писмо и да убедимо државу да она законом то реши, да свуда где је у питању службена употреба српског језика буде и српско писмо, то јест ћирилица. Држава, и по неко још од људи у народу, још увек се понаша као да се ништа није десило последњих 30, 40 година, да се није распала држава Срба и Хрвата, да се није распало српско-хрватско језичко зајед-ништво где су српски и хрватски били заједнички, а два писма била равноправна, али у Србији је другачије схваћена та равно-правност него у Хрватској. У Хрватској је могао човек да пише ћирилицом ако је Србин, али је таква пракса била да су Срби у Хрватској одучавани од ћирилице. Нису Хрвати писали 50% ћи-рилицом, 50% латиницом, док смо ми прво терали да буде 50%, па дотерали до преко 50 или 70%, па је испало да смо се у име братства и јединства одрицали свога, националнога. Природно је да након распада свако узме своје и понесе на своју страну. Ако је пропало братство и јединство држава, пропало је и братство и јединство писма.

Да ли ће се, можда, бољим третманом ћирилице на др-жавном нивоу решити проблем млађих генерација? Имамо случајеве да млади у комуникацији преко моблиних телефона, друштвених мрежа све чешће користе симболе, такозване сти-кере или емотиконе у изражавању, којима замењају речи или пак целе реченице.

Ова комуникација преко мобилних телефона је таква и она је слична у свету, али ако бисмо ми решили статус српскога језика да је он значајан и да је важно да познајемо српски стандардни је-зик, онда бисмо схватили да то из мобилних телефона не можемо пренети у друге видове комуникације, где имамо већи или мањи ниво службености. Некада су то били други видови изражавања без ове технике, рецимо жаргони, жаргонизми, арго, дакле то мо-жемо користити у неком слободном друштву, али не може тамо где је јавна, односно где је службена употреба, онда не можемо то пренети на тај ниво. Рецимо, кад Ви мени шаљете и СМС поруку да ли се можемо састати да дам интервју, онда Ви мени морате

и на тој машини написати књижевним језиком, без тих симбола, а када се у друштву слободно понашамо, као и на улици, ми не морамо да го-воримо строго стандардним језиком.

Код деце предшколског узраста присутна је и појава комбиновања два писма, односно истовремене употреба ћирилице и латинице, а да ни једно ни друго писмо још нису савла-дали у потпуности.

Кад научимо прво државу да је српско писмо само ћирилица, онда ћемо и компјутер-ске програме усавршавати да деца уче ћири-лицу. Не треба забранити и није штетно знати латиницу као и латинска слова, али кроз школу треба навићи децу и научити их које је њихово писмо и кроз праксу навикавати их да се служе само ћирилицом.

Обично када имамо неку недоумицу у српском језику испадне да је реч о дублету, да могу да се употребе и јадан и други облик. Не-како ми се чини да је у нашем језику превише дублета.

И то је сада једно отворено питање, има тога, а има и тога да некада кажемо да је дублет да бисмо се извукли. Српски језик је тако за-снован као стандардни језик са много дублета за разику од немачког, рецимо, који је праволи-нијски за један појам једна реч. Ми не можемо никада до тога, али има места и да се претресу дублети, да се нешто поједностави, али не мо-жемо свести српски језик на такав вид какав је немачки језик са много мање дублета. Али, ту су речници и треба да буду добро написани, па да се можемо обавестити шта је дублет и шта не треба да буде дублет.

Које су, по Вашем мишљењу, најчешће лексичке и граматичке грешке у медијима?

Највећа грешка у медијима је што немају лекторе.

И на крају разговора једна језичка недо-умица. Зашто користимо облик сухо у речи сухомеснато, када у српском језику не постоји облик сухо већ суво?

Видите ту је х изворно било, онда је кроз свој развој у српскоме језику х нестало у поје-диним речима, па је тако уво, а не ухо, бува, а не буха и тако даље. Негде смо убацили в, негде ј, па је тако стреја, а не стре'а, а негде смо вра-тили х, умест ора' орах и тако даље. Просто то је ствар историје српскога језика која познаје у једном временском периоду губитак гласа х и то је општесрпска језичка појава била.

Јелена Радовановић

Проф. др Срето Танасић на представљању „Алексиначког” језичког поучника


Отварање целодневне предшколске групе за децу старости од три до пет и по година, значајан је догађај за живот Тешице. Ово моравско насеље је прва сеоска средина у општини Алексинац где родитељи своју децу могу да оставе на чување од шест ујутру до 17 сати поподне. Посебно су били задовољни или, боље речено пресрећни, родитељи који су своје наследнике и наследнице довели на спрат зграде у центру села, у којој одређени простор, с друге стране и са посебним улазом, на приземљу ко-ристи здравствена амбуланта.

За Драгољуба Станковића, који је у пратњи своје супруге довео кћер-ку, могућност да његова мезимица већи део дана проведе у овом обда-ништу представља крај њиховим мукама, буђење девојчице пре шест сати и одлазак у Житковац.

- Моћи ћемо много боље да функционишемо са децом у том просто-ру између посла и обавеза према детету. Морали смо да путујемо неких девет километара сваког дана по четири пута. Када радим, онда мора да зовем комшију, брата да је доведе, одведе и тако даље – каже Драгољуб, уз оцену да је амбијент у просторијама прелеп и прилагођен деци, онако како он треба и да изгледа.

У сали скупштине општине Алексинац, 12. децембра, уручено је 35 сертификата полазницима бесплатних курсе-ва из области информационих технологија и немачког јези-ка, које је организовала општина Алексинац уз финасијску помоћ амбасаде Норвешке. Тромесечни курс могли су да похађају незапослени из такозваних рањивих група који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, а сертификате су им уручили председник општине Алек-синац Ненад Станковић и менаџер пројекта „Норвешка за вас” Радуле Ристић.

Међу полазницима који су добили сертификат је и де-ветнаестогодишња медицинска сестра Ања Томић из Жит-ковца, једна од 20 полазника курса немачког језика. Она каже да стечена знања за сада неће користити за тражење

Захваљујући сарадњи Алексиначке гимназије са Националним истражи-вачким државним универзитетом „Лобачевски” из Нижњег Новгорода у оквиру пројекта билингвалне наставе, мобилни научно-технолошки парк Кванторијум 20. децембра посетио је Алексинац.

Реч је о комбинованом возилу у чијој се унутрашњости налазе савремено опремљене лабораторије које пружају могућност да деца уроне у виртуелни свет и упознају се са напредним истраживањима, савременим технологијама и профе-сијама.

− Ученици наше школе су имали прилику да присуствују радионицама из области роботике, дизајна, виртуелне реалности и роботехнике. Имамо част да је са нама, поред пет асистената, и господин Константин Кемајев, представник Нижњеновгородске школске управе − рекла је Данијела Вељковић, директорка Алексиначке гимназије.

посла у иностранству, већ да су јој амбиције да упише фа-култет, али и да усаврши овај страни језик.

- Планирам да наставим на следећи а2, б1, б2 ниво. Одлучила сам се за овај курс зато што сам одмалена волела немачки језик и као млађа сам га учила самостално, а сада сам желела да то знање употпуним – каже Ања и додаје да је тромесечно учење језика сасвим довољно за стицање ос-нових знања.

Сертификате за ИТ сектор добило је 15 полазника, међу њима и апсолвент психологије, 29-годишњи Филип Ђорђевић, који каже да би волео да нађе посао у овој обла-сти, али и да је свестан да треба још да се усавршава.

- Имао сам неку основу из веб дизајна, али у ИТ је по-требна свакодневна обука. Планирам да и даље учим про-

грамирање и мислим да је потребно још доста учења да бих добио посао – сматра наш саговорник.

Пројекат алексиначке општине, који је одобрила Влада Републике Норвешке, писан је на основу стања на тржишту рада. На алексиначком бироу постоји тежња за курсевима страних језика и информатике, показују званични подаци, а компаније које послују у округу траже раднике са знањем ен-глеског и немачког језика. Наду да ће полазници курса стече-на знања искористити у својој земљи, изразио је председник општине Алексинац Ненад Станковић. Он је поручио полаз-ницима курса да им је ово добра основа за даље усавршавање и проналажење посла.

- Недостаје петнаестак учесника овог пројекта, надам се да можда већ раде, па не могу да дођу – започео је излагање у шаљивом тону. Председник се захвалио амбасади Норвешке која је и до сада подржавала алексиначке пројекте.

- Кроз пројекат 'Норвешка за вас' амбасада краљевине Норвешке препознала је проблем јединице локалне самоу-праве и омогућила незапосленима који се налазе на евиден-цији Националне службе за запошљавање да, усвајањем но-

вих знања, повећају своје шансе за запослење. Захвалио бих се амбасади краљевине Норвешке и надам се да ћемо у будућ-ности сарађивати и на другим пројектима који су значајни за општину Алексинац – рекао је Станковић.

За подстицај запошљавања у Алексинцу Норвешка је определила око 11 хиљада америчких долара, а локална само-управа око две хиљаде долара.

- Драго ми је да је 35 младих људи прошло кроз неке обуке које ће им значити за даљи напредак и успех у послов-ном и приватном животу. Пре свега се захваљујем председ-нику Станковићу и локалној самоуправи на сарадњи, а сада видимо и резултате те сарадње – рекао је менаџер пројекта Радуле Ристић.

Поред Алексинца, бесповратна средства у области стручне обуке добило је још пет општина, Бабушница, Бела Паланка, Мионица, Сјеница и Трговиште. Овај пројекат је део ширег програма који пројекат „Норвешка за вас” реа-лизује у Републици Србији, а обухвата 91 општину из треће и четврте категорије развијености.

Ј. Р.

Гости из Русије су имали неколи-ко конструктивних предлога за уна-пређење рада Алексиначке гимназије, а то је, пре свега, укључивање лекто-ра у двојезичну наставу. Затим, речи је било о низу заједничких пројеката из области билингвалне наставе ис-кључиво у вези са предметима фи-зика, математика, биологија, хемија и руски језик, као и могућностима за аплицирање на конкурсима код Ми-нистарства образовања Руске Феде-рације. Такође, добили су понуду за усавршавање професора билингвал-них одељења, као и за нешто чешће посете алексиналких ђака Нижњем Новгороду, а и другим универзитети-ма у Руској Федерацији.

− Ми као професори Алекси-начке гимназије очекујемо да ће број заинтересованих ђака за студирање у Руској Федерацији након ове посете бити још већи − додала је директорка Вељковић.

Реализација пројекта у Алекси-начкој гимназији је под покровитељ-ством Министарства просвете Руске Федерације и Руског дома у Београду и један је од резултата дугогодишње сарадње Алексинчана са факултетом у Нижњем Новгороду.

М. Влајић

КВАНТОРИЈУМ ОДУШЕВИО ГИМНАЗИЈАЛЦЕ

ПРЕКО НОРВЕШКЕ СЕРТИФИКАТИ ИЗ ИТ И НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА

ТЕШИЧАНИ ИМАЈУ КОМЕ ДА ПОВЕРЕ ДЕЦУ НА ЧУВАЊЕ

У добром расположењу је и мештанин Добривоје Богдановић, који је пре шест годи-на, као тадашњи председник месне заједнице, започео акцију обезбеђивања простора за рад групе.

- Ову причу смо почели сасвим случајно са директорком 'Ланета' Виолетом. И касније се то обистинило нашим заједничким радом, уз помоћ локалне самоуправе. Стварно сам пре-задовољан и само нека нам се деца рађају, биће и проширења ако Бог да – поручио је Богдано-вић.

Да је отварање групе, које је званично уприличено 11. децембра, круна вишегодишњег рада потврдила је и директорка Предшколске установе „Лане” Виолета Поповић.

- Имамо групе целодневног боравка у Алексинцу, Житковцу и на Руднику. Али прва група целодневног боравка која је отворена не-где на сеоском подручју јесте ова. Драго ми је да је тако и надам се да ће бити још оваквих група на територији наше општине. То је добар пода-так јер, чим отварамо групе, значи да имамо и деце - каже директорка која је и овом приликом истакла велики допринос локалне самоуправе у развоју установе на чијем је челу.

Присутнима се обратио и председник општине Алексинац Ненад Станковић који је отварање групе у Тешици окарактерисао као покушај да услови у предшколским установа-ма у сеоским срединама буду приближни као у граду и изразио наду да ће таквих догађаја бити још. Он је додао да је за млађе генерације ве-ома значајно издвајати средства за њихово об-разовање, напоменувши да је ове године једна трећина општинског буџета, односно око 400 милиона динара, опредељено за предшколске установе, основне и средње школе.


19БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 18ЗН

АМ

ЕНИ

ТИ С

ТАН

ОВН

ИЦ

И А

ЛЕК

СИ

НЦ

А

ЗНА

МЕН

ИТИ

СТА

НО

ВНИ

ЦИ

АЛ

ЕКС

ИН

ЦА

Виц који је испричала својим колегама у редакцији листа Политика послао ју је на Голи оток. Пре тога, ис-кусила је сву страхоту Другог светског рата као заточе-ница нацистичких логора. Умало је постала жртва једног од највећих зала у историји човечанства, али је скоро сигурну смрт и одсудни метак нациста спречио дола-зак Руса. Њена несвакидашња и тешка животна прича инспирисала је Данила Киша да направи документарну емисију „Голи живот” која ће шокирати јавност ондашње Југославије. Шест година након Титове смрти није било ни речи о Голом отоку, а онда је истина изашла на видело из прве руке и то од жене која је једно време била станов-ница Голог отока само због „неумесне” шале.

Јунакиња ове приче је Жени Лебл - новинарка, пи-сац, историчар, Јеврејка коју је рат натерао да се јавно одрекне свог идентитета и постане Јованка Лазић.

„Неколико пута сам почињала живот, не само ’нови’, већ живот уопште. Мењала сам идентитет, лагала у од-брани од зла, у настојању да бар накратко избегнем коб-ну судбину”, говорила је ова Алексинчанка.

Мирни дани у Таушановићевој

За Жени Лебл се сматра да је допринела јеврејском роду колико и један институт, објавивши 22 књиге које сведоче о страдању овог народа. У биографији врсне историчарке, новинарке и књижевнице поред године рођења стоји место Алексинац. Те 1927. године, 21. јуна, у Таушановићевој улици, у кући Леона Лебла, инжење-ра „Алексиначких рудника угља”, родила се девојчица Жени. Судбина је хтела да на свет дође баш на прагу највећег погрома Јевреја у историји човечанства, што ће јој обележити цео живот.

Живот Леблових у Алексинцу, крајем двадесетих и почетком тридесетих, био је тих и ушушкан, без пре-великих трзавица и проблема. Жени се у многобројним књигама које је касније издала присећала и свог родног града. Сећала се и тога како је као четврогодишњакиња допринела да се прикупи новац за градњу цркве костур-нице Светих Архангела Михаила и Гаврила, посвећене жртвама палим на Делиграду, скупог пројекта за који није било пара.

- Неко је дошао на идеју да би се могла ор-ганизовати приредба, чији би приходи делом покрили издатке. Тако су се, не знам ко, зашто и како, обратили баш мојој мами с идејом да ја могу да спасем ситуацију. Имала сам тада че-тири године и још нисам знала да читам, али сам имала одлично памћење. Тако ми је мама читала страшан текст песме Три хајдука чика Јове Змаја, веома пригодан за ту прилику, али веома дугачак и компликован за дете мог уз-раста. Међутим, ја сам то савладала и, чак, до-бро и рецитовала и глумила, иако је иза завесе на бини била мама у случају да негде запнем. Да би се попунило вече, требало је да нешто и отпевам, па сам ја одабрала тада веома мо-дерну песму Адио, маре, за коју су ми рекли да значи Збогом, море, иако ја нисам знала шта је море (за мене је једина, па тиме и највећа река на свету била Моравица која је протицала поред наше куће). Последња тачка програма требало је да буде извођење неке гимнастичке тачке, коју је требало и да најавим, али сам ја то најављивала као ’пинастику’, па су ме после исмевали и називали Пинастика – писала је Жени Лебл у својим позним годинама које је проводила у Тел Авиву.

Њена мајка, Ана Лебл била је једна од најистакнутијих чланица Удружења „Кнегиња Љубица” које је заслужно за изградњу црк-ве на Делиграду. Тако се Жени присећала да је приликом освећења цркве поносно стајала пред плочом на којој је златним словима било исписано име Ане Лебл.

Жени као Јованка

Када је Жени било пет година породица се сели у Београд. Миран ток живота прекинуо је рат. Оца одводе у радни логор Нирнберг, брат Александар са лажним документима напушта земљу, а мајка и баба одведене су у логор на Сајмишту. Четрнаестогодишња Жени је уто-чиште пронашла у Нишу, код своје васпита-чице из Алексинца, Јелене Главашки. Како би прикрила јеврејско порекло постаје Јованка Лазић.

На тавану васпитачицине куће скривала се илегална штампарија. Њих две су помагале партизански одред, делиле летке и сакривале бегунце. Један од најтежих тренутака у животу Жени Лебл, када јој се, како је касније сама го-ворила, „живот разбио у парампарчад”, било је сазнање да у Београду више нема Јевреја - сви су стрељани. Њене бака и мајка угушене су у камионима, такозваним „душегупкама”.

Умало је и она постала жртва рата. Ухапшена је 1943. и одведена у радни логор у Марибору, затим у Берлину, а онда је због „ду-гачког језика” премештена у злогласни затвор Гестапоа. Касније се хвалила да нико није по-

ЖЕНИ ЛЕБЛ - НОВИНАРКА, КЊИЖЕВНИЦА И ИСТОРИЧАРКА сумњао да у срцу Трећег рајха уместо „безобразне Срп-киње” Јованке Лазић пркоси Јеврејка Жени Лебл. Да тако вешто обмане непријатеља помогло јој је знање неколико страних језика, немачког, руског, енглеског и француског.

Ипак, осуђена је на смртну казну. На путу ка губи-лишту, потпуно неочекивано, спасоносно су одјекнуле руске „каћуше”. Касније је говорила да тај спас од сигур-не смрти и није био тако бајковит пошто је једва успела да избегне покушај силовања пијаног руског војника. Осмех на лице вратио јој је повратак у престоницу и сазнање да су јој отац и брат живи.

Први јавни сведок „Титових Хаваја”

Када је те 1945. године поново слободно закорачи-ла престоничким улицама упутила се на адресу Правног факултета и Новинарско-дипломатске високе школе, где је наставила школовање. Оштроумност, бритак језик и вешто перо довели су је до блиставе новинарске карије-ре, коју је започела као хонорарни сарадник Политике. Толико је брзо напредовала у новинарском послу да ју је главни уредник предложио за дописника из Париза. Ипак, уместо у престоници Француске, наивна Жени об-рела се на Голи оток. Карта за „Титове Хаваје” била је „не-умесна” шала на рачун Јосипа Броза. Наиме, у редакцији Политике својим колегама Жени је испричала да је Ју-гославија добила прву награду на међународној изложби цвећа, јер је одгајила љубичицу белу од сто кила, алуди-рајући на ону народну „Друже Тито љубичице бела, тебе воли омладина цела”.

‒ Имала сам одличног пријатеља који се звао Војо Ђукић, који је страховито желео да иде у Париз. Испри-чао ми је виц који се мени свидео и ја сам тај виц причала даље. Он је отишао у Париз, а ја сам отишла на Голи оток ‒ присећала се Жени.

Због забрањеног вица, Жени су провели од затво-ра УДБ „Главњача”, преко логора у Рамском риту, Забеле, Гргура до Голог отока. Сећала се да су их у Рамском риту терали да у истом каналу мокре и пију воду, док су без-успешно чупале пијавице с ногу, не знајући да ће саме отпасти када се довољно напију крви.

‒ Голи оток је била једна литица која извире из мора. Док је Свети Гргур ипак био подношљив, јер је било мало растиња, овде је стварно било голо, голо, голо... ‒ при-сећала се Жени језивог призора Голог отока. „Биле смо окружене морем, а жедне до лудила”.

У својим мемоарима овековечила је тужне голоот-очке субине које су јој стално биле пред очима.

‒ Девојке су претваране у старице, отпадали су им зуби, оболевале су, док су им стизале вести да су их се

одрекли деца, мајке и мужеви, јер су „постале” народни непријатељи.

После две и по године Жени је дочекала помиловање, али ју је у престоници сачекао нови ударац. Са Голог отока понела је етике-ту која јој није дозвољавала да буде слободна. Када је поново покуцала на врата листа поро-дице Рибникар, доживела је нови пораз. „Рекли су ми да сам гора него ратни злочинац, да не могу да радим ни као чистачица”.

То је донекле одредило њену судбину. Од тог тренутка желела је, по сваку цену, да се пре-сели у Израел. Чим је добила пасош 1954, на-шла се на путу за Хаифу.

Судбоносни сусрет са Кишом

Бројни Јевреји који су се из Југославије селили у Израел, због непознавања хебрејског језика, морали су да мењају занимања. Позна-ти адвокати, писци, инжењери морали су да проналазе нека продуктивна занимања за која нису биле потребне речи него рад. Тако је Жени Лебл, од београдске новинаре постала рентген техничар у Тел Авиву, завршивши одговарајућу школу и специјализацију у Стокхолму.

Ипак рад у градској болници није је одвојио од пера. Савладала је хебрејски и по-чела да истражује историју Јевреја, написавши бројне историјске књиге и студије о Јеврејима у Београду, Дубровнику, Пироту, као и генерал-но у Србији и Македонији.

У Тел Авиву је упознала и великог књижев-ника Данила Киша, а овај сусрет обележиће ТВ емисија „Голи живот”. Сазнавши да су Жени и њена суграђанка Ева Нахир бивше заточенице Голог отока, Киш је и поред лошег здравственог стања које је било под теретом тешке малигне болести, решио да прекине ћутање. Након што је 1989. емитована, прва од четири снимљене емисије, јавност у Југославији била је шокира-на страхотама са Голог отока и сазнањем да су међу жртвама биле и жене.

Синопсис који је Жени писала за емисију, по наговору Киша, преточиће у књигу „Љуби-чица бела, виц дуг две и по године”. Књига је преведна и на енглески, а хебрејско издање по-стало је бестселер. Живот у нацистичким лого-рима описала је у књизи „Одједном друкчија, одједном друга”. На крају живота кроз дело „Хаџи Амин и Берлин” обелоданила је везе је-русалимског муфтије Хаџи-Амина Хусеинија са нацистичком Немачком, његово деловање у Босни за време Другог светског рата, као и мо-билизацију муслиманског живља за интересе немачког Рајха, и то на на српском, хебрејском и енглеском језику.

Умрла је у 82. години од рака, 21. октобра 2009, а пријатељи у Тел Авиву испратили су је уз њену омиљену песму „Јовано, Јованке”, која ју је подсећала на Јованку Лазић. И поред патњи које јој је нанела њена држава, све вре-ме, до последњег трена, у њој је куцало срце Ју-гословенке. Говорила је „Ја овде нисам Јеврејка из Југославије, ја сам Југословенка јер тамо сам рођена”. Јелена Радовановић

На снимању емисије „Голи живот”: Жени Лебл и Данило Киш


Средином овог месеца, тачније 12. и 13. децембра, Алексинац је био центар српског хумора и сатире. На петом по реду Фестивалу хумора и сатире „Јужњачка утеха” окупили су се аутори из Алексинца, Ниша и Бе-ограда.

Првог дана, у Библиотеци „Вук Караџић”, пред-стављена je књига афоризама „Противотров” аутора Бојана Љубеновића, сатиричара и уредника рубрике „Трн” у „Вечерњим новостима”. О књизи су говорили Синиша Голубовић, Славољуб Васић и сам аутор. Исте вечери у сали Дома културе одигране су две монодраме „Е, мој Тодоре” и „Има једна земља”, настале по Љубе-новићевим делима - роману „Србијо, Бог ти помогао” и књизи „Писма из Србије”.

Другог дана у Арт галерији Дома културе отворе-на је изложба под називом „Сашаве карикатуре” ауто-ра Саше Димитријевића из Ниша и одржана промоција књиге афоризама „Хомо сатирикус” Алексинчанина Славомира Васића. Уследио је потом централни догађај – вече хумора и сатире на коме су, поред алексиначких афористичара Славомира Васића и Ивана Матејевића, наступили и чланови Београдског афористичког круга: Саво Мартиновић, Драгутин Минић Карло, Витомир Теофиловић, Ђорђе Оташевић, Александар Чотрић, Ми-одраг Стошић и Бојан Љубеновић, а одржан је и омаж недавно преминулом Дејану Патаковићу, дугогодишњем новинару и хумористи.

Фестивал хумора и сатире „Јужњачка утеха” орга-низовао је Центар за културу и уметност у сарадњи са Библиотеком „Вук Караџић”. С. И.

Зашто „Противотров” и против кога је „Проти-вотров”?

Тако је, моја нова књига афоризама „Противотров” је изашла недавно и у њој је садржано неких више од 1.000 политичких афоризама које ја објављујем у рубрици Трн у „Вечерњим новостима” готово свакодневно. „Проти-вотров” је, наравно, симболика јер ја сматрам да су афо-ризми заиста противотров против свег друштвеног отрова који нас окружује, било да је он политички или сваколики други. Мислим да можемо, уз добре афоризме, да се мало одбранимо дела најезде глупости, лицемерја, лажи, про-стаклука и разних других непочинстава које нас окружују и да је то један од начина да одбранимо и себе лично и своју психу и околину и на крају крајева читаву земљу. То је нека врста малог отпора који, вероватно, не може да победи тај један талас примитивизма, али можемо просто да кажемо да смо пробали. Ја сам уз помоћ ове књиге пробао да учи-ним нешто, да ли сам у томе успео процениће читаоци.

Ви сте уредник у „Вечерњим новостима”, а један од Ваших главних задатака је да сваког дана пишете по три афоризма, колико је то тешко?

Понекад јесте много, понекад је лакше. Ја имам про-блем да сваког јутра поново будем на висини задатка, трудим се да имам неки минимум испод кога не могу да идем јер веома поштујем сваког човека који ујутру оде на киоск и купи новине. Трудим се да дам најбоље што тог дана имам од себе, понекад у томе успевам, понекад не, али свако од нас има своје добре и лоше дане. Мислим да сам поштен према свом послу и према онима које критикујем кроз своје афоризме. За мене не постоје власт и опозиција, за мене постоји само глупост коју треба критиковати.

Чини се да је све више људи у Србији који пишу афоризме, да ли делите такво мишљење?

То је тачно, нарочито појавом друштвених мрежа које су као створене за кратке форме. Многи људи се опробају у афоризму, неки са више или мање успеха. Имамо много духовитих људи, много врсних сатиричара, читав Балкан обилује ауторима који одлично пишу. Наравно, има и оних који се тек уче, који тек покушавају, који се саплићу, али сви су они прошли кроз тај неки период. Афоризам је згод-на форма, не тражи много времена, одрицања. Афоризам је начин да оног тренутка, када вас је нешто повредило, изне-надило, огорчило, да то избаците из себе, а друштвене мре-же омогућују да истог тог момента види велики број људи. Међутим, књиге су нешто сасвим друго, књиге су трајније, књиге су озбиљније и мислим да избор треба да буде много пажљивији, сито много гушће.

• Свет функционише као џубокс. Колико пара, толи-ко музике.

• Објективно овде има живота. Али субјективно осећај је да нас живот заобилази. • Већина нема појма, а мањина брка појмове. • Дешава се да човечанство осуди човека. А шта се деси када човек осуди човечанство? • Многи државници мисле да појам правне државе

значи да држава има сва права. • Наравно да сам купио фантомку. Шешир је скупљи, а и излази из моде. • Живимо у земљи снова! Сви сањамо нормалан живот! • Поштовао бих ваше мишљење, али то би било

непоштовање здравог разума. • Фабрика је наш дом, а викендом свратимо и до

куће. • Који парадокс: Празан човек, а пун заблуда.

Из књиге Homo Satiricus, аутора Славомира Васића

ФЕСТИВАЛ „ЈУЖЊАЧКА УТЕХА”

ОТПОР ПРОТИВ ПРИМИТИВИЗМАБОЈАН ЉУБЕНОВИЋ, САТИРИЧАР И УРЕДНИК РУБРИКЕ ТРН У ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА

Нисте први пут на Фестивалу хумора и сатире „Јужњачка утеха”. Како изгледа овај фестивал из Вашег угла и где је његово место на културној мапи Србије?

Мислим да је најпре била одлична идеја на самом почетку да ово буде балкански фестивал, да окупи афористичаре из Бугарске, Црне Горе, Србије, Маке-доније, па чак и Босне. Алексинац има изузетан гео-графски положај, да тако кажем, када је то у питању, свима је негде на пола пута и Бугарима и Босанцима и Црногорцима и нама осталима, тако да је то потен-цијал који је одличан. Идеја је одлична, људи који се баве овим фестивалом су велики ентузијасти и врло су креативни. Оно што је остало, остало је да их ло-кална самоуправа подржи одређеним материјалним средствима која нису велика. Афористичари никада нису били уметници који пуно коштају, а мислим да би овај фестивал могао да прослави Алексинац на међународном нивоу и да се просто нађе као један оз-биљан фестивал на личној мапи Србије. Фестивала и има и нема их много, неки се гасе, неки се рађају. Ја сам јако срећан што је „Јужњачка утеха” поново ожи-вела и надам се и желео бих да тако буде.

Срђан Илић

У оквиру Фестивала хумора и сатире „Јужњачка утеха”, представљена је књига афоризама „Противотров”, па је то био један од разлога за разговор са аутором ове књиге Бојаном Љубеновићем.

„Сашаве карикатуре” насмејале Алексинчане


У великој сали Дома културе у Алексинцу 17. децембра одржана је свечана церемонија на којој су про-глашени најбољи спортисти и спор-тске организације који су својим дометима обележили 2019. годину. У улози жирија који је изабрао нај-боље и ове године били су чланови Управног одбора Спортског савеза општине Алексинац.

Ласкаву титулу спортисте го-дине у категорији сениора понео је Марко Николић, атлетичар Напрет-ка, који се ове године окитио са три медаље. На државном првенству у трци на 3000 метара освојио је сре-брну медаљу, а на 5000 метара брон-зу, док се на Купу Србије на 5000 метара окитио такође бронзаним од-личјем. Међу сениоркама најбоља је Алексинчанка Јана Радосављевић, фудбалерка немачког бундеслигаша Клопенбурга, која се бави фудбалом пуних осамнаест година. Прве фуд-балске кораке начинила је на Новом Зеланду где је 2005. освојила Златну копачку као најбољи стрелац. За нај-бољи спортски колектив проглашен је Кошаркашки клуб Напредак ЈКП,

који је пласманом у Кошаркашку лигу Србије постигао највећи успех у 62 године дугој историји клуба. Из Напретка је и најбољи тренер, Не-бојша Раичевић.

- Примећујем да је сличност из-међу алексиначког спорта и српског спорта та што се са мало пара пости-жу врхунски резултати и то је оно што краси и спорт у Републици Ср-бији. У разним спортовима пости-жемо светске резултате, али, у одно-су на конкуренцију, са много мало пара. Мислим да то краси и наше алексиначке спортисте, у односу на средства која се издвајају резултати су врхунски. Само наставите тако - поручио је председник општине Не-над Станковић.

Признање за животно дело до-био је генерални секретар Спорт-ског савеза Јован Живић, а најбољи спортски радник је Дејан Павло-вић, председник Женског рукомет-ног клуба Алексинац. За допринос развоју спорта награђен је Савез за школски спорт општине, а Од-бојкашки клуб ПиН проглашен је за најбољи спортски колектив мла-

У склопу пројекта „Унапређење спортске јавне инфра-структуре у Житковцу”, 12. децембра у овом насељу предата су на коришћење два спортска објекта – реконструисани ко-шаркашки терен и нова теретана за рекреацију на отвореном. Спортске објекте свечано су отворили председник општине Ненад Станковић и бивши кошаркашки репрезентативац Србије Александар Рашић.

ИЗАБРАНИ СПОРТИСТИ ГОДИНЕ

дих. Посебно признање Спортског савеза добио је некадашњи кошар-каш Слађан Стојковић.

- У мору државних, међуна-родних и покрајинских признања које сам добио у каријери, примио сам и признање свог града. Хвала вам на томе, хвала момцима и љу-дима из Спортског савеза што су ме се сетили и шта да кажем овим младим људима и спортистима, осим да буду истрајни и да раде, јер само великим радом могу да дођу до правих спортских резулта-

та - рекао је некадашњи кошаркаш Слађан Стојковић, говорећи у име награђених.

Најбољи јуниори су Ема Ми-тић (ОК ПиН) и Лука Јеремић (КК Напредак), док су за најбоље спор-тисте до 12 година награђени Јана Адамовић (СТК Шуматовац) и Вук Петровић (Џудо клуб Алексинац). Признања за постигнуте резултате у овој години добили су: Никола

Петровић (ПСК Брђанка), Лазар Станковић (Џудо клуб Алексинац), Ненад Милуновић (ФК Моравица, Суботинац) и Филип Трајковић (Џудо и џиу-џицу клуб НиФ). На-грађено је и седам спортиста у ка-тегорији перспективни спортисти.

То су: Софија Тасић (Ша-ховски клуб Лав), Растко Јевтић (Спортско удружење Риболовац), Јована Адамовић (СТК Шумато-

вац), Марија Живковић (АК На-предак), Александра Милетић (ЖРК Алексинац), Кристијан Па-прица (Школа фудбала Вукови) и Филип Крстић (ФК Рудар Алпос, Ал. Рудник).

У културно забавном програ-му учествовали су Мешовити хор Певница и Борис Милојевић, уче-ник ОМШ „Владимир Ђорђевић”.

С. Илић

АЛЕКСАНДАР РАШИЋ НА СВЕЧАНОМ ОТВАРАЊУ

- У већини сеоских насеља наша општи-на има асфалтиране спортске терене. У већим насељима ти терени су у међувремену добили и расвету, тако да могу да се користе и ноћу, а Житковац је сада добио први спортски терен са тартан подлогом. Ми ћемо свакако и даље улага-ти у развој спорта и у спортске терене, на вама је да се бавите спортом јер је то здраво и за вас и за нацију којој припадамо - рекао је председник Станковић.

У оквиру пројекта „Унапређење спортске јавне инфраструктуре у Житковцу” тартан под-логом пресвучено је 405 квадратних метара по-вршине терена за кошарку, изграђена је теретана за рекреацију на отвореном и постављена мон-тажно-демонтажна трибина са 12 седишта.

Вредност радова износи два милиона и сто хиљада динара, а пројекат су заједничким сна-гама реализовали Министарство омладине и спорта и Општина Алексинац.

Тим године: КК Напредак

Теретана на отвореном: Ново место за игру и дружење

Фотографисање са бившим репрезентативцем

БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 24

issn 2683-4871alpress.rs/files/al novine.pdf · 2. БРОЈ 28, ДЕЦЕМБАР 2019. 3. О....

Documents