Л̜̮т ̧̧̢̩̜̭̮̐̍е ̮е̷̢̡̜е j˅ ˂ˍˊ „Н̢̜̩̤̍ ˄е̮̤̍͟...

Лист новинарске секције JУСШЦ „Никола Тесла“ Козарска Дубица Година излажења I број 1 јуни 2018. године

Лист новинарске секције JУ СШЦ „Никола Тесла“ Козарска Дубица Година излажења I Број 1 Jуни 2018. год.

МОСТОВИ

2

УВОДНА РИЈЕЧ РЕДАКЦИЈЕ

Драги ученици, професори и пријатељи,

У жељи да вас упознамо с актуелностима и догађајима у нашој школи,

ове школске године је, након дужег времена, поново почела са радом

новинарска секција. Задатак новинарске секције је да континуирано прати рад

свих других секција у којима учествују средњошколци те да промовише младе,

креативне људе који својом ангажованошћу на најбољи начин представљју

школу. Циљ нам је да покажемо колико су наши ученици активни у школи,

локалној заједници, а као представници наше школе, и на нивоу Републике

Српске.

Актуелности, догађаји, интервјуи, анегдоте, успјеси и занимљивости чине

сегменте којим се бави новинарска секција. Чланови новинарске секције

удружени, заједно са професорицом, реализовали су прво електронско издање

новинарског часописа под називом „ Мостови“. Као што је Андрић говорио о

мостовима као симболу повезаности, слоге и пријатељства, тако новинарска

секција, поред свега наведеног, има тенденцију да „повеже“ и удружи

средњошколце различитих струка, занимања и интересовања.

Редакција

МОСТОВИ

3

„МОСТОВИ“

Школски лист ученика

ЈУ СШЦ „Никола Тесла“

Козарска Дубица

Година: I

Број: 1

Јуни 2018. годинe

Уредник:

Младен Јеличић, IV1

Замјеник уредника:

Тамара Давидоски, I1

Редакција:


Марко Бабић, I1

Харис Кочан, I1

Тамара Давидоски,I1

Јована Ковачевић, I1

Дизајн:


Техничка обрада:

Марко Бабић, I1


Техничка подршка:

Драган Трубарац, проф.

Координатор

новинарске секције:

Биљана Тркуља, проф.

СССАААДДДРРРЖЖЖАААЈЈЈ

УВОДНА РИЈЕЧ РЕДАКЦИЈЕ ....................................... 2

ОБИЉЕЖЕН ЈОШ ЈЕДАН ДАН ШКОЛЕ ...................... 4

АПЛАУЗ ЈЕ ЊИХОВА НАГРАДА ................................. 6

ПОШТУЈ МОЈУ РАЗЛИЧИТОСТ .................................. 8

ПОСЈЕТА КРАГУЈЕВАЧКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА

НАШИМ УЧЕНИЦИМА ............................................. 10

XI КОНФЕРНЦИЈА МРЕЖЕ САВЈЕТА УЧЕНИКА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ................................................. 11

РАЗГОВОР СА МАРИЈОМ ПОПОВИЋ ...................... 14

“GLORIA DISCPULI, GLORIA MAGISTRI” ................... 15

И ЈА САМ ГИМНАЗИЈАЛАЦ ...................................... 21

МУЗИКА И МОДА - НЕКАД И САД .......................... 24

ИСТРАЖИВАЛИ СМО ............................................... 25

СЈЕЋАЊЕ НА ВАЖНЕ ДАТУМЕ ................................. 25

ПОЗНАТИ О МАТЕМАТИЦИ ..................................... 28

ЗАНИМЉИВА МАТЕМАТИКА .................................. 30

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ..................................................... 31

ТИБЕТАНСКИ ТЕСТ ЛИЧНОСТИ ................................ 32

МОСТОВИ

4

Школске активности

ОБИЉЕЖЕН ЈОШ ЈЕДАН ДАН ШКОЛЕ

д 2012. године 26. април се

обиљежава као Дан школе.

На овај датум је Никола

Тесла, по коме наша школа носи

назив, пријавио свој патент – систем

електричног освјетљења. Дан школе

жељно ишчекују и ученици и

професори. Разлози су можда разли-

чити. Једни се радују тoме што ће

својим другарима и професорима

показати своје умијеће и знање, а

други опет, јер се надају да ће тај дан

бити скраћени часови, или још боље,

можда их неће ни бити. Дан школе

смо обиљежили уз пригодан програм

који су припремили чланови Савјета

ученика, чланови драмске секције и

други помагачи, а све је то испратила

новинарска секција.

У једанаест часова је почео

програм и изведена је представа

„Покондирена тиква“. Чланови драм-

ске секције су још једном показали да

су на висини задатка и да им није

тешко глумити у једном дану у два

термина.

O

МОСТОВИ

5

Друго извођење је намијењено

ученицима и професорима друге

смјене. Када смо се добро исмијали

Феми и Ружичићу онда је било

вријеме да ученици покажу и своје

знање. Други дио програма био је

резервисан за Квиз знања у којем су

учествовали представници свих стру-

ка и занимања које се образују у

нашој школи. Шест такмичарских

екипа од по пет ученика предста-

вљале су: 1. гимназијалце, 2. фар-

мацеуте, 3. физиотерапеуте, 4. еко-

номске и пословно-правне техничаре,

5. машинце и саобраћајце и 6.

пољопривредне техничаре и прера-

ђиваче хране.

Квиз знања су осмислили

чланови Савјета ученика. Он се

састојао од питања из општег знања,

познавања домаће музике и

асоцијација. Чланови жирија су били

професор Горан Тубић, педагог Весна

Радонић и психолог Сњежана Мила-

ковић. Да би све било регуларно квиз

су надгледали професори Сања

Буразор, Кристина Трубарац и Вања

Бабић.

Поред знања, била је потребна и срећа. А неки су је имали мање од других. Па

тако су 1. мјесто освојили фармацеути, 2. мјесто економски и пословно-правни

техничари, а 3. мјесто су дијелили гимназијалци и физиотерапеути. Сви

учесници су добили похвале.

МОСТОВИ

6

АПЛАУЗ ЈЕ ЊИХОВА НАГРАДА

нашој школи одржавају се

бројне ваннаставне активности

за које је потребан велики труд

и залагање, како ученика тако и

професора. Круна тог залагања је

Вече средњошколаца, ове године

седмо по реду. То је манифестација

која окупља љубитеље пјесме, глуме,

игре и рецитације.

Ово је и прлиика да ученици

још једном учине поносним своје

родитеље, баке и тетке. Својим

интерпретацијама атмосферу су

уљепшале и ученице Дајана Злокапа,

Ања Јовановић, Дамјана Стојнић,

Анастасија Бабић и Далија Благојевић.

Овогодишње вече средњошколаца

одржано је у Дому културе, 16. маја

са почетком у 20:00 часова. Програм

је почео хор са пјесмом „Од злата

јабука“, а настављен је стиховима

Јесењинове пјесме „Писмо жени“ које

је одрецитовао Никола Радовић,

ученик трећег разреда гимназије. А

кад рецитује Никола, Дом културе

испуни раскошан, дубок и пријатан

глас, а публика заћути. Како би

програм био, чланови драмске

секције су припремили представу

„Годеса хоће да ваја“. Порука коју су

млади глумци послали је управо за

њихов узраст веома важна, а

односила се на жеље и снове младих

људи и могућности њиховог

остварења. Ова представа посебно је

била занимљива оним најмлађим

који су својом интеракцијом са

глумцима додатно насмијали све

пристунте.

Дио програма престаљала је и

презентација ученичких постигнућа

којом смо се у сажетој форми

упознали с најзначајнијим резул-

татима ученичког рада у оквиру

слободних активности. На крају су

наступили фолкораши који сваке, па и

ове године, темпераментом, лакоћом

подигнули публику на ноге. Они су

одиграли игру из Куманова.

У

МОСТОВИ

7

Весели и раздрагани средњо-

школци су показали и овај пут да

поред редовног учења могу и стижу

да развију своју креативност у оквиру

ваннаставних активности у школи, а

онда, да на једној оваквој смотри

својих постигнућа, изазову и сузе

радоснице код поносних и срећних

родитеља, бака, тетака, комшија и

наравно својих ментора, професора. А

публика их за све то редовно

награђује великим аплаузом.

МОСТОВИ

8

Учешћа у пројектима

ПОШТУЈ МОЈУ РАЗЛИЧИТОСТ

з подршку представника

локалних заједница, директора

и професора, и у складу са

одобрењем Министарства просвјете и

културе РС и Министарства обра-

зовања, науке, културе и спорта

Унско-санског кантона, ученици и

професори шест средњих школа

планирају и реализују активности с

циљем промоције вриједности као

што су поштовање различитисти,

толеранције и солидарности, као и

развоја интер-етничке сарадње.

Пројекат „Поштуј моју

различитост“ реализује НДЦ Приједор

уз подршку амбасаде САД. Након

посјете свим школама, у току првог

полугодишта, као и семинара на

Козари, ученици и професори били су

у прилици да организују програм у

свом граду поводом „Дана омлад-

инског мировног активизма“. Тако је

наша школа добила част да 22.

фебруара 2018. буде први домаћин. У

овој активности учествовало око 200

ученика и просвјетних радника из

шест средњих школа, и то из

Костајнице, Новог Града, Босанске

Крупе и наше општине. У току године,

координатори рада са дубичким

средњошколцима били су професо-

рица Рада Чоловић Шукунда и

психолози Сњежана Милаковић и

Јелена Злојутро. Поред пригодног

програма, ученици и професори из

других општина уживали су у

љепотама ријеке Уне, али и самог

центра града. Уз пријатну атмосферу

наша школа је била добар домаћин

У

МОСТОВИ

9

МОСТОВИ

10

ПОСЈЕТА КРАГУЈЕВАЧКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА НАШИМ УЧЕНИЦИМА

астављајући сарадњу са

дубичким Средњошколским

центром „Никола Тесла“ група

од двадесет пет ученика и три

професора Прве и Друге крагујевачке

гимназије боравили су три дана у

Козарској Дубици

У оквиру друге посјете нашој

школи крагујевачки гимназијалци су,

заједно са својим домаћинима,

присуствовали Меморијалној акаде-

мији посвећеној јасеновачким жрт-

вама страдалим у току Другог

свјетског рата као и комеморативној

свечаности у Спомен- подручју „Доња

Градина“.

Гимназијалци из Крагујевца су

дан раније посјетили и компанију

„Млијекопродукт“ гдје су обишли

погоне за производњу млијека и

млијечних производа, а професори су

посјетили и спомен комплекс

„Мраковица“. „Било је ово дивно

дружење вршњака из два пријатељ-

ска града, које ће бити настављено

посјетом наших ђака у октобру ове

године. Они ће присуствовати Вели-

ком школском часу, комеморативној

манифестацији којом се одаје почаст

ђацима и наставицима стрељаним

током Другог свјетског рата у

Шумарицама“, изјавила је Сенада

Злокапа, директор ЈУ СШЦ '' Никола

Тесла''.

Крагујевачки гимназијалци су у

Козарској Дубици били смјештени

код својих вршњака, а општинска уп-

рава је финансијски подржала ово

пријатељско дружење.

Н

МОСТОВИ

11

XI КОНФЕРНЦИЈА МРЕЖЕ САВЈЕТА УЧЕНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

периоду од 8. до 10. новембра 2017. године на Бардачи је одржана XI

конференција Мреже савјета ученика Републике Српске на којој

предсједници свих школа из Републике Српске представљају своје школе.

Нашу школу и дубичке средњошколце представљао је гимназијалац Младен

Јеличић.

На основу његовог досадашњег ангажмана представници Приједорске

регије су га изабрали да их он представља. Поред тога што је изабран за

предсједника Савјета ученика Приједорске регије, Јеличић је и члан руководства

Мреже савјета ученика Републике Српске, заједно са још четири средњошколца.

Имајући у виду важност ове функције, чланови новинарске секције су обавили

интервју са њим.

Шта је то што је пресудило да будеш члан Савјета ученика?

- С обзиром на то да ме интересује рад и функционисање како школе тако

и просвјете уопште желио сам допринијети раду Савјета ученика моје школе.

Када си изабран за предсједника Савјета ученика у школи?

- На мјесту предсједника Савјета ученика у нашој школи сам од прошле

школске године, дакле већ другу годину, надам се, успјешно руководим

Савјетом ученика.

Да ли то изискује много обавеза?

- Добра организација је оно што је потребно сваком средњошколцу. Моја

ангажованост је и у другим секцијама, али тенденција ка стварању нечег новог и

креативног је константна. Првенствено за сваку функцију потребна је одговор-

ност и озбиљност.

Како функционише Савјет ученика?

-Савјет ученика функционише на тај начин што њега чине представници

свих одјељења. Руководство чини предјседник и његов замјеник. Састанке води

предсједник, а записничар води евиденцију са састанка. Педадог школе коорд-

инира радом Савјета. Идеје за све планиране активности предсједник Савјета

упућује координатору, а координатор директору.

У

МОСТОВИ

12

Колико средњих школа има Приједорска регија?

-Приједорска регија има 12 средњих школа.


На основу чега се бирају предсједници регија?

-Предсједници регија се бирају на основу њиховог става, одлучности,

упућености, озбиљности и креативности.

Које су твоје дужности као предсједника Приједоске регије?

-Моје дужности су: да успоставим сарадњу са свим школама Регије, да их

упутим у активности савјета ученика, да им помогнем у организацији

активности, да их упознам са правилницима или пословницама, да шаљем

дописе школама Регије, да заказујем састанке, да настојим успоставити

хармоничан однос између свих школа Регије, да предлажем активности, да

промовишем све школе, да промовишем оне младе, креативне људе у регији

који су наша будућност те да у име Приједорске регије говорим лично.

МОСТОВИ

13

Да ли имаш подршку у раду од стране професора и управе школе?

-Да. Без те подршке не бих се могао оволико ангажовати у раду, а самим

тим не бих заслужио да будем изабран за представника Мреже савјета ученика

Регије Приједор.

Који су твоји планови за даљи рад Савјета ученика?

Учешће у пројектима као што су: Међународни дан сигурног интернета,

Савјет ученика као народна скупштина, Промоција здравог живота, затим

уређивање огласне плоче, спровођење хуманитарне акције и учешће у

организацији осталих активности.

Да ли ће твоје будуће професионално опредјељење бити слично?

-Савјет ученика је савјетодавни орган школе и промотер омладинских

идеја. Мене занима просвјета. Желим се у будућност посветити новим, младим

и амбициозним људима. Политика можда може да буде хоби. Ако будем

активан у политици, сигурно ћу се залагати за просвјету.

За новинарску секцију припремила:

Тамара Давидоски, I1

МОСТОВИ

14

Глас матуранта

РАЗГОВОР СА МАРИЈОМ ПОПОВИЋ

ве школске године испраћамо посљедњу генерацију економских

техничара у школи. Имајући у виду важност економиста у држави,

одлучили смо направити интервју са једном ученицом економске

школе. Посвећеност и љубав према својој струци показала је ученица IV3

Марија Поповић. Знајући да се и у будућности планира бавити економијом,

редакција новинарске секције јој је дала прилику да прикаже себе као

матуранта, а и као будућег економисту. Питања која смо јој поставили су:

зашто се опредијелила за економију, како су јој се чинили први дани

средњошколског образовања, каква су јој стечена знања те какве има

циљеве.

Марија Поповић, IV3

Први дани средњошколског

образовања чинили су се као баук и

улазак у свијет у који се нећу

уклопити, али временом сам схватила

и научила многе новине које ми сада

користе. Средња школа ме је научила

да се борбено и са ставом морам

носити, како кроз даље образовање,

тако и кроз живот и битисање уопште.

У наредном периоду бих жељела да

научим што више о својој струци, да

напредујем, упознам нове људе и

откријем неке нове димензије које у

досадашњем школовању нисам успје-

ла. Након завршетка средње еко-

номске школе планирам уписати

економски факултет. Сматрам да је

економија неопходна за правилно

функционисање сваке привреде.

Стечено знање у средњој школи

добро ће ми доћи и моћи ћу га

искористити и надоградити у будућ-

ности.

О

МОСТОВИ

15

Кутак за професоре

“GLORIA DISCPULI, GLORIA MAGISTRI”

(Слава ученика је слава учитеља)

едакција новинарске секције је одлучила да направи кутак за професоре

школе. Од препознатљивих лица наше школе смо жељели сазнати шта

је то пресудило да буду професори, шта мисле о школском систему,

каква су њихова стечена искуства, да ли памте анегдоте с часова, колико су

мотивисани да раде овај посао и који су им циљеви у професионалном смислу.

Питали смо професоре енглеског језика, физике, демократије, психологије и

математике

Бранка Зелић, проф.

вијек сам вољела дјецу, још од дјетињства сам тражила неког млађег да бринем о њему. Када сам кренула у школу имала сам двије учитељице, прво учитељицу Милену, а касније учитељицу Милку, прве примјере

добрих и праведних учитељица пуних разумијевања за све потребе својих ђака. Захваљујући њима сам пожељела бити учитељица. Та жеља се одржала све до средње школе. Када смо у 2. разреду добили нови предмет - психологију, моја жеља да будем учитељица отишла је у други план. Сплетом срећних околности моје двије жеље су се спојиле у једну, па сада радим са дјецом, а и даље сам у оквирима психологије.

Кроз године рада стекла сам много искуства. Учила сам своје ђаке, сваке године друге, али учили су и они мене. Било је ту лијепих, али и оних мање лијепих искустава и догађаја. Неки се памте, неке забораве, али генерацију која ме звала „другарица-учитељица“ увијек ћу памтити.

Рад са дјецом препун је догађаја. Сваки час је другачији, а строгоћа и смијех увијек се смјењују. Сваки ученик је другачији, што доприноси атмосфери сваког часа. Памте се они ученици који увијек имају питања везана за предмет и лекцију коју обрађујемо, које интересује психологија и мимо лекција које обрађујемо, али памте се и они којима је једино питање: „За колико звони?“. Било би тешко издвојити и описати само један догађај из рада са ученицима, а писати о свима њима захтијевало би много времена и простора па ћемо то оставити за неку другу прилику.

Р

У

МОСТОВИ

16


Злата Милишић, проф.

ош у дјетињству сам се вољела играти учитељице и ђака, набављала сам неке дебеле свеске које су ми служиле као дневник. Примијетила сам да јако волим математику, музику и граматику. С обзирома да сам од тога

највише вољела математику опредијелила сам се у том смјеру. Бити професор је веома лијепо занимање за жену јер може са лакоћом да организује своје вријеме и да се посвети породици. То је хуман посао јер преносимо своја знања и искуства дјеци којој, иако многи нису свјесни, треба математика у животу.

Наш систем је у задњих 15-ак година доста нарушен због слабог, па скоро и непостојећег, критеријума. Откако је наглашено да пролазност мора бити велика веома је тешко радити са дјецом и држати дисциплину. Такође, дјецу је тешко мотивисати јер је лоша економска ситуација у држави. Међутим, ученици који жела да стекну солидна знања могу то постићи без обзира на проблеме у школовању и тешке услове рада.

Највише искустава сам стекла у овој средњој школи у којој сада радим бирајући како да на најбољи начин пренесем знање. При томе је велика предност што је ово мјешовита школа тако да сам радила и у трогодишњим, четвогодишњим стручним школама и гимназији. Највише ми је значило консултовање са старијим искуснијим колегама као и семинари које је ораганизовала међународна заједница. Битно је прилагодити се ђацима и њиховима могућностима, па у раду користим разне нивое сложености што, по мом мишљењу, даје и неке резултате.

Ријетко који дан у школи прође без шала и досјетки. Не причам вицеве, али се нашалимо и насмијемо спонтано неким ситуацијама и лапсусима.

Мој циљ је да ученици из наше школе понесу нека знања и да буду што бољи људи, да науче нешто из математике што ће им користити у животу или у даљем школовању.

Жељела бих да се у школству успостави реалан критеријум и да ученици уписују таква занимања која су у складу са претходним знањем и способностима.

Ј

МОСТОВИ

17


Кристина Трубарац, проф.

едан сам од оних професора који није одувијек знао да ће радити у просвјети. Истина, одувијек су ме занимале природне науке, како свијет око мене функционише па сам тако и уписала студиј физике на ПМФ-у. Пред крај студија пружила ми се прилика да се запослим у нашој школи као

професор физике. Морам признати да сам имала извјесну дозу страха јер се нисам одувијек видјела у улози професора, међутим, већ након првог одржаног часа испунио ме је понос. Схватила сам да имам ту част и привилегију да утичем на туђе животе. Наравно, уз ту привилегију долази и велика одговорност. Врло често учећи друге и ми сами много тога научимо. Лијепо је то и племенито занимање, нарочито за једну жену.

Сматрам да је у данашње вријеме образовни систем у нашој држави пао на ниске гране. Такође, сматрам да се недовољно улаже у савременизацију наставних средстава, али и професионалног усавршавања наставног кадра. Наставне методе и наставна средства не прате савремене трендове у образовању. Средњошколски систем је застарио. Много је теорије, а премало практичне наставе. Осим тога, данас је акценат на форми. Инсистира се на томе да се на папиру све поклапа, али нико не цијени нити провјерава какав је квалитет наставе у самој учионици. Наравно, такво стање у коначници има незадовољство како ученика тако и самих наставника.

Иако на овај начин критикујем данашњи образовни систем, није све тако црно. У учионици сваки дан имамо прегршт анегдота и разлога да се сви заједно насмијемо. Најсрећнија сам кад видим да се ученици укључе у наставу, да учествују у дискусији, да постављају питања и сами доносе закључке. Вољела бих кад би таквих момената било више. Ни ми професори нисмо вакцинисани против грешака, наравно. Свака генерација има својих бисера. Сви се заједно насмијемо и час иде даље. Вољела бих кад би сама држава поклањала више пажње нашем образовном сисему. Разумијем да је ту увијек актуелан финансијски моменат, али ако не будемо улагали у образовање наших младих људи, какву то онда будућност уопште можемо очекивати? С друге стране, вољела бих да ученици школске обавезе не доживљавају само као нешто што им намећемо, да не уче само за оцјену, да уче за себе, да схвате да сваки дан долазе у школу да науче нешто ново што ће им сутра бити од користи, да извуку оно најбоље од нас како би сутра били конкурентнији на тржишту рада. Ми смо ту због њих, а не због нас.

Ј

МОСТОВИ

18


Алекса Вучен, проф.

ада се некоме постави питање „Зашто баш та и та професија“ којом се неко бави, подразумијевано се очекује неки роматичан, театралан, заводљив или на било који начин интересантан одговор. То очекивање,

иако утемељено и никако погрешно – сви волимо добру причу, зар не – некако је претјерано и оптерећујуће; човјек се разочара када схвати да избор професије којом се бави заправо и није резултат неке заврзламе која одузме дах или тјера сузе на очи.

У мом случају се ради баш о нечему таквом. Филозофију и социологију као усмјерење сам изабрао у недостаку ичега смисленијег што би ми задржало пажњу у току студирања. Временом сам схватио да ми читање и размишљање о томе како су размишљали други људи заправо одговара и прија те да у томе не видим неки посебан терет или напор. Како је тај терет био присутан код колега који су студирали неке друге, њима мање занимљиве науке, сматрао сам се задовољним својим избором.

Тако сам, након завршетка студија остао суочен са спознајом да ми је тржиште рада театрално сужено. Тако смо барем дошли до нечега што је иоле занимљиво у овој причи. Поред просвјете, један дипломирани професор филозофије и социологије, како гласи моје звање, нема много шта да понуди свијету, те су се дијаграми „оног шта бих ја желио од свог живота“ и „шта је у мом животу могуће“ преклопили у томе да постанем наставник у средњој школи.

Још једном сам отркио да је одлука, која није баш сасвим била моја, произвела у мени позитивне реакције. Тако је пут којим сам кренуо за мене постао веома пријатан и испуњен разним искуствима.Открио сам да ми лежи улога некога ко преноси знање, а ко опет сваки дан гледа да то знање сам прошири. Исто ми се учинило да проналазим чудно задовољство када код неких људи – мојих ученика – произведем, макар на кратко, ту искру знатижеље и занимања за нешто ново или несвакидашње.

Сматрам да је управо та искра знатижеље оно што је јако важно у образовању сваког, па и младог човјека. Без тога смо осуђени на једну врсту постојања која у себи не садржи ништа суштински битно нити важно – живот који није понудио ништа ново може слободно, што се мене тиче, бити назван животом који је протраћен. И ту видим основни мотив образовања као систем изградње младих људи и чланова друштва.

Схватио сам, ипак, да та искра није увијек присутна нити је свугдје могућа. И научио сам да то прихватим, да са тим живим и да је то уреду, у коначници. Неки људи су једноставно задовољни да буду дио само оног што им је у том

К

МОСТОВИ

19

тренутку потребно. Такви људи не желе, не могу, или једноставно не виде смисао у посматрању живота у свјетлу шта би он могао да буде.

Могао бих овдје рећи да ми је жао што је наш образовни систем осмишљен и успостављен управо да погодује таквим људима; он вреднује просјек и норму, он се спушта на најнижи заједнички именитељ, он се фокусира на довођење особа испод просјека на прихватљив стандард онога што је у друштву неопходно. Могао бих доћи у искушење да кажем како је такав систем неспособан и да понуди ишта више особама који би жељели више од тога, онима који су или би жељели бити изнад просјека – у било којем погледу га посматрам. Могао бих себе затећи како критикујем систем који производи просјечне људе, а занемарује оне жељне знања.

Много тога бих могао критичког рећи о том систему нашег образовања, али одлучио сам да то не урадим. Јер, како бисмо у другачијем свијету знали да цијенимо натпросјечност, ако не у оном који производи управо просјек? Тек кад видимо колико је обичан, свакодневни доживљај свијета који нам тренутни систем образовања нуди затупљујући у својој самодовољности и летаргичности, будемо запрепаштени кад се сусретнемо са умом који надилази тај просјек и тежи нечему вишем.

Надам се да нисам прешао границу овим мелодраматичним ријечима, и да сам дочарао свој доживљај професије и система унутар ког она постоји. Наравно да се не слажем са тим да школство којем припадамо и ви и ја треба да остане овакво какво јесте. Само сјећање на мучнине које сте имали свако вече кад се присјетите да ујутро треба да идете у школу добар је разлог да се нешто мијења. Можда је ово само покушај да се са мало срећније стране погледа оно што, свакако, има мало разлога за срећу сада, код вас.

Што се тиче анегдота и исустава које сам стекао радећи овај посао, а која стоје у смјерницама што сте ми их дали за овај текст, одлучио сам да вас ускратим за то задовољство. Маните се туђих анегдота и стечених искустава. Изазивам вас да стичете своја.

МОСТОВИ

20

Кутак за професор

Сања Гајић, проф.

ад након завршене гимназије треба да одлучити о својој будућности, то није ни мало лако. Зашто баш професор – није било узвишених циљева и „позива“ с неба, било је то једноставно праћење свог сна, оно што волиш,

страни језици и књижевност. О послу се тад није толико размишљало, тек кроз четири године студија се искристалисао и тај дио о преношењу те своје љубави према књижевности и језицима и на друге. А у бајку о три мјесеца годишњег никад нисам вјеровала, а сад знам и да одмор просвјетног радника траје као и одмор било којег радника у канцеларији, пусти снови о три мјесеца распуста...

Иако имам већ више од 30 година стажа, систем школовања је оно што је највећа кочница и што даље идемо све је гори. Вреднују се небитне ствари, акценат је на папирологији, попуњавању формулара, уклапања планова са дневником рада... Оно што је битно по мени, оно што се дешава у учионици остаје на маргинама. Какво је стање у држави, све се то одражава и у школи, влада апатија и малодушност и било каква иницијатива и „искакање“ из калупа гледају се мрким погледом.

Ипак, није све тако црно (има ту још 50 нијанси сиве ). Моја искуства су углавном позитивна, превенствено зато што заиста волим свој посао и трудим се да га радим најбоље што могу. Колико у томе успијевам могу рећи генерације мојих ђака. Грешака има и биће их сигурно још, али мени је увиејк било важно да са ђацима имам топао, људски однос јер у таквој атмосфери се лакше усвајају знања (за оне који то желе). Дуго времена ми је требало да схватим да не могу бити сви вољни за учење и да треба да се посветим максимално онима који то желе, а осталима могу бити подршка у неким тешким ситуацијама, а знање у главу не могу никоме улити.

Анегдота има много и не бих овдје издвајала неку посебну причу него генерално тај потизиван ствар и ефекат заједништва и уживања у шалама и смијеху (никад злонамјерно, наравно). На неким грешкама и смијешним ситуацијама може се много тога научити и можда боље запамтити него након дугих и опширних предавања.

За крај желим рећи да је заиста ђачко доба најљепше у животу свих нас и мени је част и привилегија што током свог радног вијека имам прилику да учествујем у том најљепшем животном периоду бројних генерација.

К

МОСТОВИ

21

Есеји

И ЈА САМ ГИМНАЗИЈАЛАЦ

ролазе тако школски дани, ближи се матура. Моја мисао и потреба да оставим траг у гимназији као ученика 42. генерације дубичке гимназије је све већа. Као и жеља да и ја кажем своје искуство о гимназијским

данима.

Први сусрет са гимназијом је био у основној школи када су родитељи као и наставници причали о чувеној дубичкој гимназији и њеним професорима. Са великим ентузијазмом и сензибилитетом причале су се приче о гимназији. Како је то много тешка школа, како су професори строги и оно крајње и најважније је да кад се заврши - онда си постао човјек и имаш сигурну диплому на факултету. Имајући то у виду, моја жеља је била да упишем гимназију. Прије свега јер су кроз дубичку гимназију „прошле“ значајне и успјешне личности. И поред велике жеље за гимназијом страх и трема су били неизбјежни.

Сјећам се свог првог дана као гимназијалац. Падала је киша и било је тмурно. Ја сам обукао црвени дукс да симболише радост и успјех, те посебне ципеле, мислећи да је много важно шта ће се обући први дан школе. Ушао сам у школу и пришао свом одјељењу. Сви су били насмијани и имали су неки смисао за хумор, али се ипак осјећала нека нервоза „у ваздуху“. Зазвонило је наше прво звоно. По нас је дошао, како ја то волим рећи, чувени професор Бокан, познат по својој строгоћи, озбиљности и професионалности. Као дугогодишњег радника школе, сви су га поштовали.

Пришавши нама, махнуо је својим тефтером и рекао: „Први један, пратите ме“. Онако престрашени и обузети великом несигурношћу кренули смо за њим. Када смо ушли у његову учионицу бр. 2, питао нас је шта очекујемо од гимназије. Питао је по реду све ученике. Имајући трему од првог наступа пред разредником и другарима из разреда нисам био срећан што морам нешто рећи. Када је дошао ред на мене, збуњено сам рекао: „Од гимназије очекујем много и срећан сам што сам уписао гимназију“. Завршивши са својом кратком бесједом, трема ме је пролазила. Послије првога часа имали смо још пет часова. У тих пет часова сви су нам говорили: „Благо вама, вама је Бокан разредник“. Тако је и било, сви смо га вољели.

Миц по миц завршило се прво полугодиште. Прво полугодиште је за мене био најтежи период мог школовања и највише сам учио. То је период у коме је просјек био најважнији. Први разред сам завршио са одличним успјехом.

Други разред ћу памтити по психологији. Предмет који сам заволио због професорице Бранке која је имала висок критеријум. Њен критеријум се заснивао на тенденцији обимног знања и праведности. Сјећам се часа када ме

П

МОСТОВИ

22

је професорица прозвала да испитујем другове из разреда, те да их потом оцијеним. Вјероватно је у мени препознала одговорну личност коју занима рад професора као и „папирологија“. Сјећам се анегдоте када сам испитивао Јелену, другарицу из разреда, која је била на граници између четири и пет. Ја сам јој поставио питање на које није знала одговорити, мислећи наравно да је лако питање и да ће знати одговор. Због мене, ненамјерно, те године је имала четири закључно из психологије. Испоставило се да није важно ко ће испитивати ученика, а ако ученик зна нема потребе за страхом.

Трећи разред ћу памтити по новој разредници. Пошто је разреднику Бокану завршио наставнички вијек, добили смо нову, младу разредницу Биљану Тркуља, професорицу српског језика и књижевности. Часова на којима смо разговарали о поезији Дучића и Ракића, још увијек се сјећам. Дискусија о лектирама није представљала обавезу, него задовољство. Као разредник, професорица Биљана је била одлучна, праведна и упућена у дешавања у одјељењу. Подржавала је моју ангажованост на такмичењима и секцијама. Такав вид подршке је мени у том тренутку много значио. Човјек да био успио у животу много му значи подршка у животу а ја сам имао и подршку разреднице. Склоп чудних околности је довео до тога да нам она не буде разредница у четвртом разреду. Нова разредница у четвртом разреду је била Злата Милишић, професорица математике. Професорица која је часова математике уљепшавала својим хумором и која се „борила“ за свој разред. У свим спектрима, како у математици, тако и у одјељењу јасно је знала како их ријешити. Четврти разред ћу памтити по својој функцији предсједника Мреже савјета ученика Приједорске регије и члана руководства Мреже савјета ученика Републике Српске. Важно је нагласити да сам у четвртом разреду добио своје прве неоправдане часове. Тај дан у школи матуранти су примали вакцине. Послије вакцинације мој разред је отишао у град, а ја са њима мислећи да смо добили одобрење професора. Али није било тако. Добио сам у једном дану прва три неоправдана часа у школовању. Жао ми је што сам на тај начин добио неоправдане часове. Тај дан нисам имао чак ништа ни одговарати.

Завршиле су и те четири године средњошколског образовања. Упознао сам много вршњака које нисам познавао у основној школи. Упознао сам велики број професора и њихове различите црте личности. Био сам дио једине „дубичке фирме“ која није „пропала“ и која ствара будућност. Четири године сам провео у жутој згради са будућим докторима, професорима, економистима, правницима, пољопривредницима и мајсторима који чине будућност наше општине. Искрено се надам да ће већина њих остати у нашој земљи и креирати нама и нашим потомцима бољу будућност. Желио бих да поручим и новим генерацијама дубичких гимназијалаца да их чекају велики изазови, неправде, понижења, али се увијек све на крају искристалише и оне праве вриједности опстају. Баш те чињенице науче гимназијалца да се бори кроз живот колико год буде тешко, да вјерује у боље сутра.

МОСТОВИ

23

Када се научимо на такве ствари и научимо како се „носити“ са њима, нама је успјех крајњи резултат. „Неправду осјетити је боље него неправду створити“. Самопоуздање је исто много важно. Потребно је бити оптимиста и оцјене нису увијек мјерило знања. „Песимист види тешкоћу у свакој прилици. Оптимиста види прилику у свакој тешкоћи“. Док постоји гимназија у нашој општини - биће и средње школе и оних правих ђака.

МОСТОВИ

24

Истраживали смо

МУЗИКА И МОДА - НЕКАД И САД

музици и моди не треба расправљати, то је ствар личног укуса. Исто тако је поприлично непристојно омаловажавати било чији избор када су ове двије ствари у питању. Сваки период у људској историји је имао неку своју моду и музику које су биле карактеристичне за њега. Са

напретком људи и саме цивилизације знатно напредују и ове двије ствари. То се најбоље огледа у томе колико данас модне и музичке индустрије значе за друштво и у привредном и социјалом смислу. Временом оне постају ствар опште културе. Главни задатак музике како некад тако и сад је да у људима покрене вртлог емоција. За младе је музика обично представљала њихов бунт и пркос свијет. Раније је ту улогу имао рок-ен-рол, а данас су то разни жанрови електронске музике. Раније је ту улогу имао рокенрол и познатих хитови група Рибља чорба, Дивље јагоде, док данас ипак у свијету музике на нашим просторима преобладава тзв. турбо фолк музика. Старе познате групе су замјенили су хитови Цеце, Милице Тодоровић, Милице Павловић, Аце Лукас, Аце Пејовића. Наравно све је већи утицај електронске музике која све више долази до изражаја у друштву младих. Међутим, принцип је исти распламсати пламен који се налази у младим људима широм свијета.

Најчешћа подјела музике је на ону добру и лошу, али избор варира у зависности од појединца или групе. Данас је музика веома широк појам, с тога мислим да бисмо се требали оријентисати на истраживање оне коју волимо, а не губити вријеме на критиковање друге. Мода је ствар која у људском друштву представља веома битан фактор. Иако вјерујем у изреку да „одијело не чини човјека“ ипак сматрам да се понешто о људима може закључити из њиховог стила. У периодима монархије сваки сталеж је имао неку своју врсту одјеће, данас то функционише по поприлично истом принципу. Наиме, економски статус једним дијелом ограничава избор људи у овом пољу. Другим дијелом бонтон, одређени кодекс, а прије свега укуси у већини одређују моду. Познато је да су ствари које су некад важиле „за оне у моди“ данас поново налазе мјеста у нашим ормарима.

О

МОСТОВИ

25

ИСТРАЖИВАЛИ СМО

СЈЕЋАЊЕ НА ВАЖНЕ ДАТУМЕ

1. април

Дан шале се у многим земљама обиљежава 1. априла. Тог дана људи

једни другима праве разне безопасе ''смицалице''. Прва направљена шала је

првоаприлска шала, а онај ко прави смицалицу у тренутку објављивања шале

узвикује Априлилили.

Дан шале настао је у XVI вијеку када је помјерен дан Нове године са 25.

марта на 1. јануар. До тада се Нова година славила од 25.марта до 1. априла.

они који су прихватили нови датум прославе збијали су шале са онима који су

славили 25. марта.

МОСТОВИ

26

12. август

Међународни дан младих се слави 12. августа. Први пут је обиљежен

2000. године. Дан има сврху да скрене пажњу на проблеме, културна и правна

питања омладине, ученика и студената. Тај дан широм свијета млади користе да

оду у позориште, да се друже са вршњацима или да уживају у природи.

30. јул

Међународни дан пријатељства први пут је обиљежен 2011. године.

Разлог обиљежавања је визија да пријатељство међу људима и земљама може

створити услове мира и да може градити мостове међу заједни

МОСТОВИ

27

2. децембар

Међународни дан укадања ропства

Милиони људи у свијету укључујући и дјецу потчињени су модерним

облицима ропства. Ропством се сматра однос међу људима заснован на

потпуној зависности и покорности једних другима.

Ропство се јавља јос у настаријим цивилизацијама, а највећи процват

доживљава у XI вијеку. Највећи број робова тада су чинили тамнопути станов-

ници Африке.

Масовни покрети за укидање ропства појавили су се крајем XVIII вијеку,

али трговина робљем потрајала је све до 1981. године. Случајеви ропства

јављају се и данас упркос томе што правни састави уређених земаља предвиђају

строге казне за робовласничке односе.

Одлуком генрелане скупштине Уједињених народа из 1948. године 2.12.

се у цијелом свијету обиљежава као Међународни дан укидања ропства.

Укидање робовласништва је у разлитим земљама: САД - 1865. године

Велика Британија - 1833. године Дубровачка Република - 1416. Године Маури-

танија - 1981. године

Данас постоје модерни облици ропства као што су трговина људима,

присилни рад, присилни бракови као и продаја и искориштабање дјеце. Земље

Балкана су у средини ранг-листе док су Мауританија, Узбекистан, Хаити, Катар,

Индија, Пакистан, Демократска Република Конго, Судан, Сирија, Централ-

ноафричка Република на врху ранг-листе.

МОСТОВИ

28

Занимљивости

ПОЗНАТИ О МАТЕМАТИЦИ

Лав Толстој: “Човјек је као разломак, чији је бројилац оно што он јесте, а именилац оно што мисли о себи. Што је именилац већи, разломак је мањи.“

Т. Вајерштрас: “Није могуће бити прави математичар, а не бити бар мало пјесник.“

МОСТОВИ

29

Н. Винер: “Математика је наука младих. Другачије не може ни бити. Бављење математиком представља такву гимнастику ума, да је за њу потребна сва гипкост и издржљивост младости.“

Рене Декарт: “Природа је огромна књига у којој је написана наука. Она је стално отворена пред нашим очима, али је човјек не може разумјети уколико претходно не научи језик и слова којим је написана. А писана је она језиком математике.“

МОСТОВИ

30


ЗАНИМЉИВА МАТЕМАТИКА

Број 5 се на језику таи изговара „ха“. Зато се 555 често користи као скраћеница у сленгу за „хахаха“.

Ако висину египатских пирамида квадрирамо, добићемо вриједност површине бочних страница.

Магија броја 9. Помножите било који број са 9 и затим саберите све појединачне цифре резултата док не добијете једну цифру. Збир ових цифара даће вам број 9.

Знаци плус (+) и минус (-) се користе још од 1489. године.

У групи од 23-оје људи бар двоје имају исти дан рођења са вјероватноћом већом од 50%.

Полиндром је број којим се исто чита са обје стране (нпр. 12421).

МОСТОВИ

31


ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ

- Пјесма ''Химна Св. Сави'' премијерно је изведена 1839. у Сегедину.

Заслуга за то припада сегединском катихети Павлу Стаматовићу. Свети Сава, као

школска слава, слави се први пут у Земуну 1812. године да би 1840. била

озакоњена у цијелој Србији.

- Вук Стефановић Караџић је у дугогодишњем раду сакупио 150 хиљада

стихова у 2015 народних пјесама, које су доживјеле пет издања у девет књига.

- ПРВИ СКОК ПАДОБРАНОМ извео је Француз Жак Гарнерен 22.10.1797.

године искочивши из балона на висини од 700 метара. Спустио се на земљу

помоћу падобрана који је личио на кишобран за који је била закачена корпа.

- ЉУДСКО ОКО: У најбољим условима видљивости, човјек са оба ока

разликује 10 милиона различитих обојених површина. Најбољи фотоелектрични

спектрометри постижу само 40% те прецизности. А опет, 7,5% мушкараца и 0,1%

жена у свијету слијепо је за боје

- Почетком 20. вијека ерупцијом вулкана на једном острву у Америци

потпуно је затрпан град Сен Пјер и његових 28 хиљада становника. Само је

преживио један становник који се налазио у дубоком подруму градског затвора.

- КАД БИСМО летјели авионом брзином од 1200 km/h без спуштања,

обишли бисмо Земљу око екватора за мање од дан и по (33 часа).

До Мјесеца бисмо путовали 13 дана, а до најближе звијезде нашем авиону би

требало 270 хиљада година.

- ЧОВЈЕК у току 70 година живота поједе 6000 килограма хљеба.

МОСТОВИ

32


ТИБЕТАНСКИ ТЕСТ ЛИЧНОСТИ

1. Поредајте сљедећих пет животиња по реду од најдраже до најмање омиљене:

а) крава б) тигар в) овца г) коњ д) прасе

2. Напишите по једну ријеч која најбоље описује сљедеће животиње:

а) пас б) мачка в) миш г) крава д) море

3. Сјетите се некога ко вас познаје и важан вам је, а можете га повезати с једном од сљедећих боја. Не понављајте двапут свој одговор. Свакој боји додајте само једну особу:

а) жута б) наранџаста в) црвена г) бијела д) зелена

1. Овако се описују приоритети у животу:

*крава означава КАРИЈЕРУ

*тигар означава ПОНОС

*овца означава ЉУБАВ

*коњ означава ПОРОДИЦУ

*прасе означава НОВАЦ

МОСТОВИ

33

2. Животиње описују ваш живот.

*опис пса означава вашу личност

*опис мачке означава личност вашег партнера

*опис миша означава личност ваших непријатеља

*опис краве означава ваш доживљај љубавног живота

*опис мора приказује ваш начин живота.

3. Боје означавају:

*жута: Неко кога никад не заборављате.

*наранџаста: Неко кога можете да сматрате пријатељем.

*црвена: Неко кога стварно волите.

*бијела: Ваша сродна душа.

*зелена: Особа коју ћете памтити до краја свог живота

Л̜̮т ̧̧̢̩̜̭̮̐̍е ̮е̷̢̡̜е j˅ ˂ˍˊ „Н̢̜̩̤̍ ˄е̮̤̍͟...

Documents