Istorija novinarstva

Od praistorijskog doba do Gutenberga

Začeci komunikacije

Razmena informacije - praistorijsko dobaNeartikulisani glasovi, pokretiArtikulisani glasoviNeverbalni načini komuniciranja - bubnjevi, signalna vatra, crteži na pećinskim zidovimaEdvard Sapir - istorija civilizacije - progresivno povećanje radijusa komunikacije, jezik- eksplicitni oblik razumevanja, pisanje - najpoznatija materijalna forma.

Pismo - istorija duga više od 50 vekova

Mesopotamija – klinasto - 3500 godina p.n.e.Egipćani – hijeroglife - 3000 godina p.n.e.Feničani - azbukaMesopotamija - pločice od glineRim i Grčka - ploče od voska – stil“bibliopoli” – kaligrafski prepisivali knjige na papirusu

Prvo pismo

Prvo pismo nastalo je u razdoblju 4000.-3000. g. pre Hrista. Prva pisma nastala su u Mesopotamiji (klinasto pismo) i u Egiptu (hijeroglifi). Današnja pisma su glasovna, slogovna i slikovna. Najproširenija glasovna pisma su latinica, ćirilica i arapsko pismo, za svaki glas koristе jedan znak. Slogovna pisma - jedan znak za jedan slog (pisma na području Indije, Indokine i u nekim istočnim zemljama). Slikovna pisma za pojedine reči koriste slike (kinesko, japansko, korejsko pismo).

Papir, papirus, pergament

Papir - Kaj Lun - 105 godina n.e.Peking - VII vek- novine sa dvora dinastije TangPi Čeng - 1041 g.- izumeo štamparsku presu“štampanje pomoću ploča” – jedna ploča za jednu stranu tekstaKoreja, Japan – XIV vek – štampanje livenim metalnim slovimaPapir - drvenastа vlakna, lepak i boje. Otkrili su ga Kinezi u 2. veku posle Hrista, od njih preuzeli Arapi u 8. veku, a u Evropi se počeo koristiti u 13. veku u Italiji. Pre toga, pisalo se na kamenu, životinjskim kožama (pergament), glinenim pločicama ili materijalu od biljke papirus (u starom Egiptu)

Где су настале прве ‘’новине’’

Вероватно тамо где и прво писмо – Месопотамији и ЕгиптуХеродот спомиње ‘’сатиричне новине’’ у ЕгиптуУ Риму Цезарове ‘’зидне новине’’ писали actuariiОбјављивали су само вести из Сената, па су их звали Acta SeanatusШирењем садржаја добиле назив Acta diurna (дневна акта, новине)Рим заслужан и за стенографију

Diurnorum scriptori – preteče novinara

XIII vek - prve pisane novine – Engleska, Nemačka, ItalijaTematika pisanih novina – ratovi, viteški turniri, otkrića novih zemalja, trgovačka informacijaXV i XVI - Venecija, Amsterdam, Keln su razvili sistem prenošenja informacije.

Gutenberg

1441 – Johan Gutenberg - izum štamparske preseTehnika drvoreza zamenjena pokretnim slovimaPrva štamparija otvorena u Majncu – 1448.Prva štampana knjiga – Biblija, a zatim gramatika na latinskom jeziku i turski kalendar

Izum mnogi pripisivali svojim zemljama

Holanđani – Laurens Koster – 1413.Belgija – Johan BritFrancuska – Prokop Valdfogl Italija - Marko Polo iz Kine doneo drvorez za štampuPamfil Kastald – 1426. godine

Почетак периодичне штампе

Календари – први облик периодичних издањаЕразмо Ротердамски – први аутор који је добио новац за своје текстовеМартин Лутер – летак, нови тип повремене штампеРеферати – извештаји о неком државном догађајуПамфлети – списи погрдног садржајаРелације – збирке извештаја о важним догађајимаАлдо Мануцио, први схвата да штампарство може бити уносно и мења Г. готицу у латинично писмоТо је период ‘’жуте штампе’’ - canard

Značaj izuma štamparstva za društvo

Istoričari smatraju da je pronalazak štamparstva promenio strukturu evropskih gradova Štamparstvo predstavlja nepriznatu revoluciju - Elizabet Ajzenštajn Knjige jeftinije, dostupnije, veća motivacija da se nauči čitanjePrva revolucija – prelazak sa pisanog na štamparsko slovoDruga – povećanje proizvodnje knjigaTreća – pojava “tipografskog čoveka”Crkva – najveći protivnik izuma štamparija

Европа – колевка штампе, Француска револуција и

прве битке за слободу јавног изражавања

Почеци штампе - 17. век

Лист (новине) је дневна или повремена публикацијаЧасопис је стручна или научна периодична публикацијаБилтенМагазин Ревија

Карактеристике штампе

Емил Лебл 1903. – појављује се у одређеним временским интервалима, разни садржаји и актуелни проблеми друштваОто Грот – периодично излажење, актуелност, општост, публицитетЕдвин Емери – да излазе бар једном недељно, да су умножене механички, да су сваком приступачне (цена), имају општи интерес и писане приступачним књижевним језиком

Одлике новина

Лист је публикација која контунуирано излази. Садржи вести, информације и огласе. Обично се штампа на релативно јефтином папиру. До 2007. било је 6.580 дневних новина у свету, а продавало се 395 милиона примерака дневно. Светска рецесија од 2008, у комбинацији са брзим растом ВЕБ-алтернатива, изазвала је озбиљни пад оглашавања и продаје новина.

Четири века штампаних новина

Четири века после првих новина у светуСрећан нам 406. рођендан, повикао WAN, прихватајући нове доказе из Гутемберговог музеја у МајнцуВеровало се да су Avisa и Relation почеле у исто време, 1609. Нови докази из 2005, међутим, сугеришу да се Relation појавио већ 1605. у Стразбуру

Прве новине

Штампа је тековина грађанског, капиталистичког друштва

Relation oder Zeitung (15th January 1609). Штампар Јохан Каролус.Недељник, штампан на 4 стране

Теофраст Ренодо(око 1586 - 25. октобар 1653) је био француски лекар , филантроп , и новинар.

Родоначелник модерне штампе

Ренодо у мају 1631. издаје недељне новине Газета- званични дворски лист на 8 странаМозак идеје кардинал РишељеТ. Ренодо, прво велико име у новинарству, допринео угледу професије и ширењу знања, али и поткопавању феудализма

Ширење штампе

Штампа се прво појавила у најразвијенијим кап.земљама у Западној и Средњој ЕвропиОсим тога за развој штампе неопходни и ширење писмености, саобраћај, изумиГлавна тема – ратни сукоби (1618-1648)Мали формат, без илустрација и подела на рубрике

Прва штампа ван европског континента

Колонијална штампа на језику колонизатораПрви успешан дневни лист, The Daily Courant , на енглеском излазио је од 1702. до 1735. Прво се појавила у северноамеричким колонијамаПрве редовне новине у Америци су Бостон њуз 1704. (Џон Кембел)Творац модерне штампе у Америци је Бенџамин Франклин (Пенсилванија газет 1729.

Деколонизација и штампа

У првој половини 18. века само 5 земаља ван Европе имало листове: САД, Јамајка (на енг.), Гватемала, Мексико и Перу (на шпан.)У Азији, прве новине су се појавиле у другој половини 18. века (Индонезија и Индија)Прве новине у Африци имали су Египћани 1798.

Слобода штампе и револуција

1695. укинут институт превентивне цензуре (само до 1712. - Уредба о таксама)Почетком 18. века штампа у залету:Дефо и Викли ривју 1704.Џ. Свифт (први пише политичке уводнике)Р. Стил и Џ. Адисон 1711. Спектатор (најчувенији дневни лист с почетка 18.в.

Дуга борба за слободу штампе у Енглеској

Друга препрека слободи штампе – недоступни извориТребало више од 100 год. да новинари присуствују седницама ПарламентаЕдвард Кејв и први извештај из Парлам.1760. Влада издала наредбу о забрани извештавања са седница, а 1771. је повлачи захваљујући Џон Вилксу1834. Прве ложе за новинаре

Борба за слободу штампе у САД и Француској

1776. у Филаделфији донета Декларација о независности1789. амандман на Устав да Конгрес не може донети закон о ограничењу слободе штампе1789. Француска револуцијаГроф Мирабо, борац за слободу штампе Робесјпјер и Бебеф настављачи1799. Наполеон и његова диктатура (први пут уведена институција одговорног уредника)

Индустријска револуција и продор јефтине штампе

Штампа је производ грађанског друштваИндустријска револуција као прекретницаКрајем 18. и почетком 19. в. машине замењују људски рад 1814. Почиње индустријска фаза штампе – први је користи ТајмсФридрих Келер и машина за папир У Америци раде на развоју ротационе машине 1830. “Морнинг пост” уводи колпортере

Успон јефтине штампе

Лондон је каснио две деценије за Њујорком и Паризом због Закона о таксама “Дејли телеграф” прве новине у Енглеској за један пени

Пени прес у Америци

1800. у Америци излазило 200 листова, а само три године касније 1.200Пионир пени преса је Бенџамин Деј и “Њујорк сан” (1883) – 2000 примерака на сат захваљујући цилиндричној преси и HIЏејмс Гордон Бенет успешнији; од Деја преузео кратке и брзе вести, али је увео агресивност и “о свему помало, за свакога понешто”Бенет је увео штампање ванредних издањаХорас Грили (“Њујорк трибјун”), родоначелник интервјуа

Амерички нови журнализам

Крајем 19. Века најјаче индустријске земље САД и Немачка Велики економски и технолошки напредак, пратила је и штампа – у САД број новина са 600 порастао на 2.600, а тиражи четири путаПредставници новог журнализма били су: Џозеф Пулицер, Вилијам Херст и Едвардс СкрипсШта је амерички нови журнализам? Одговор је у познавању Пулицеровог рада

Џ. Пулицер

Џозеф Пулицер, мађарски емигрант, купио “Сент Луис Пост диспач” 1878. На велика врата новинарства улази преузимањем пропалог дневника New York World: смањио им формат, повечао број страна, увео илустрације, велике наслове и фотографије Стратешка новост – из пасивне улоге интерпретатора у преузимање одговорности и друш. акцијаИновација – појава стрипа у наставцима The Yellow Kid, због чега погрешно оптужен за жуто новинарство

ПУЛИЦЕР И ХЕРСТ

Формула Пулицеровог успеха: информација, сензација, забава, а пре свега тачност1917. год. установљена Пулицерова наградаВилијам Херст, власник ланца листова 25 дневних, нов. Агенција, преко 100 000 запослених) у САД чувених по сензационализмуГлавни лист “Њујорк журнал” – тираж, милион“Добар текст је ако садржи љубав и секс, причу о самоодржању или сујети”

Едвард Скрипс

Пионир модерне вечерње штампе у Америци (схватио да запослени Американац има више времена увече за читање новина) Имао 24 дневна листа и нов. Агенцију Радио у исто време кад и Пулицер и Херст, па је “свој простор” нашао у мањим градовима Америке Читаоце је такође тражио у женама, домаћицама, па је редовно објављивао информације о ценама и снабдевеностиТиражи ове тројице су такви да штампа постаје 4. друштвена сила, а речи најмоћније оружје

Жута штампа

Најдраматичнија епизода ам. журнализма (крај 19. и почетак 20. в.) је раздобље настанка жуте штампе (трајало 10.так година)Назив потиче из П. “Санди ворлда,”а резултат је борбе између Пулицера и Херста“Сваки дан једна сензација. Ако је нема, треба је измислити”- Херст

Последице медијског рата

“Рат између Пулицера и Херста има и позитивне ефекте: допринос њихових листова ширењу читалачке публике, пре свега женанова графичка решења, илустрације у боји, веће изражајне могућности штампеНегативни ефекти: све што се и данас приписује таблоидној штампи

Настанак репортерског новинарства

• У новинарству све до половине 19. Века није било поделе по специјалностима

• Један човек у редакцији је био све, а спољни сарадници су углавном били књижевници

• Први репортери су били штампарски радници

• 30. и 40.тих година 19.века (наглим успоном штампе) јавила се потреба за п. Новинарима

• Књижевнике замењују репортери. Главни задатак-нове информације

Задаци нове професије

• Да лист свакодневно снабдева новим информацијама, да буде вешт и брз, да проналази теме и пише приступачним стилом

• Све је мање пол.новинара, а више извештача са лица места• Ратови доприносили ширењу штампе• (Кримски, 1854-1856 -Русија, Турска, Енг. Франц. Сардинија)- први пут

послати извештачи• Међу њима Вилијан Расел (Тајмс) и Едвин Готкин (Дејли њуз)

Различити концепти извештавања

• Истина, као новинарска дужност или обавеза према домовини?• Амерички грађански рат (1861-1865)– други ратни сукоб о коме писла

сва светска штампа• Телеграф за спектакуларну брзину• 1844. Прва телег.линија Балтимор –Вашингтон о границама Орегона• 1845. Прва европска линија Париз-Руан• 1858. подводни кабл и веза Европа- САД

Писци као ратни репортери

• Винстон Черчил кренуо Раселовим стопама, као и Е. Хемингвеј• Примена телеграфа захтева- што мање речи, што више чињеница: “глава

вести””обрнута пирамида”• 1867. Кристофер Лејтон Сколе – прва машина за писање намењена

продаји• Свет “постаје све мањи”

Форбс бржи од Расела

• Арчибалд Форбс (дописник лон. листа Дејли њуз) помрачио Раселову славу

Путописна репортажа- нови тип журналистике

• 70.тих година 19. века се појављује путописна репортажа за разлику од књижевне

• Везује се за: Давида Ливингстона и Хенрија Стенлија (Њујорк хералд)

• Време од средине 19. века до Првог светског рата – “златно доба ратног новинарства”

• Изостанак цензуре због несналажења војске

Новинарство у миру и рату

• 19. Век- век промена, напретка науке, технологије, нових занимања...• Промене и у штампи: са 4 на 40 страна, прве спортске стране, вести и

репортаже уместо извештаја, илустрације...• Прва фотог. 1880. у дн. нов. Дејли хералд, али шира примена од 1903. –

Дејли мирор• Недељници од 1885.

Радио-телеграфија у служби штампе

• Први успешан радио-телеграфски пренос 1902. (Тајмс и дописник из Торонта)

• Од 1909. Лондонски Тајмс и Њујорк тајмс – експериментишу у бежичном преносу порука

• Ефикасна употреба радио –телеграфије 1912.-Њујорк тајмс и прекоокеанска катастрофа

• Издање Ван Анда забележено као ремек дело брзог извештавања

Моћ пропаганде

• Први светски рат као последица друш. промена и револуција (33 државе и 70 милиона становника)

• Главна тема штампе – рат• Деградација и хипертрофија штампе• Филип Најтли и “Прва жртва”

Настанак и развој пропаганде

• Најбољи организатор – Велика Британија: биро за штампу, затим одсек у министарству, а 1914. Прво министарство пропаганде у свету

• В. Британија узор Немачкој• У свим зараћеним државама уведена војна цензура и “очевидац”• Није важно да ли је вест тачна, већ њен ефекат• У Француској Одељење за пропаганду из ваздуха и Кућа штампе

Цензура и самоцензура

• У новинарству веће последице има аутоцензура

• Новинари као инструменти пропаганде сопствене државе• Патриотизам, награде и последице• Најтли- поверење штампа до данас није повратила• Главни задатак енг.пропаганде – придобити Американце

Пропаганда у САД-у

• У САД-у борба добра и зла• Објављивањем рата Немачкој 1917. САД организовале једну од највећих

кампања у историји пропаганде (75.000 говорника• Заклетва извештача: да ће се понашати као новинари-патриоте

Пропаганда и Октобарска револуција

• Револуција у Русији 1917. – узнемирила капиталистичке земље (више је се плашили од немачког оружја)

• Главна мета кап.пропаганде “црвена опасност” (Њујорк тајмс за две године написао 91 пут да су бољшевици пали)

• Због тога млада совјетска држава преузела контролу над својом штампом (Коминтерна 1919)

Фашистичка пропаганда

• После Првог св.рата јавља се и фашизам• “Све за државу, ништа против ње, ништа мимо државе”• Није било ни постављано питање слободе штампе• Мусолини (Аванти): Акција силе важнија од мисли, а ратом се развијају

људске могућности

Фашистичка Немачка

• Фашизам доживео кулминацију 1933. Доласком Хитлера на власт• Теоријска основа у Mein Kampf• Гебелс као творац тоталне пропаганде и Министарства пропаганде• Нацисти први формирали мобилни прес центар• Тимови за смишљање слогана и плаката• Уклоњени издавачи без аријевског порекла

Идеологија и пропаганда после Другог светског рата

• Рат идеологија у новинарству ће се наставити и после 1945, чак интензивније. То је период Хладног рата

Фотографија и новинарство

Пионири фотографијеkamera opskura -kao pomoćno sredstvo u prenošenju  crteža iz prirode   pioniri fotografije: Nieps, Dager i Talbot, znali principe prenošenja slike iz prirode pomoću svetlosti, ali cilj je da sliku fiksira i sačuva je zauvek. 1826. Prva slika - Pogled na golubarnik - Nisefor Nijeps – Ipak, njegova metoda zahtevala je višesatnu ekspoziciju uz jako dnevno sunce Luj Mande Dager usavršioje Nijepsov postupak prve fotografije na posrebrenoj ploči 1837. – dagerotipija - permanentni pozitiv Vilijam Henri Foks Talbot, kalotipija 1835. (gr. lepi otisak – na papiru; pozitiv-negativ - rezultat kalotipije je bio negativ iz kojeg se moglo proizvesti neodređen broj pozitiva.

Mračna komora - kamera opskura Mračna komora osnova je za sve današnje kamere (foto aparate, video, ili digaitalne kamere), ona postoji u svim savremenim kamerama, a predstavlja prostor između objektiva (otvora sa sistemom sočiva, kojim je zamenjena rupica) i fotoosetljive ploče na koju se snima.

‘’Stariji pioniri’’1851. Frederik Skot Arčer, tzv. mokra ploča fotografija je postala pristupačnija Džordž Istmen, 1888. (celuloidni, fotografski film kao nosač emulzije) - razdoblje industrijske proizvodnje fotografskog materijalaPrvi aparati koje je proizveo u svojoj kompaniji Kodak su imali ugrađen film, a nakon što bi se potrošila rola filma - ceo fotoaparat bi se vraćao u Kodak, a oni bi film razvili, napravili pozitive i vratili aparat vlasniku zajedno s fotografijama i novom rolom filma Za prodor fotografije u boji zaslužna su braća Ogist i Luj Limijer, 1904.Do šire primene boje u fotografiji dolazi posle 1930.

Joseph Nicephore Francuski hemičar i pronalazač koji se bavio usavršavanjem velosipeda (pradede današnjeg bicikla) Ploču od kalaja namazao bi bitumenom koju je onda osvetaljavao u kameri opskuri ("camera obscura" je kutija sa rupicom). Na kraju bi, uz dosta sreće, dobio nešto što se moglo prepoznati.

Dager je, filmskom slučajnošću, otkrio da živine pare mogu da izazovu i fiksiraju sliku Dagerotipija omogućava izradu SAMO jednog jedinog snimka koji je uz to mogao da se vidi jedino pod određenim uglom. Ali mora se priznati da je slika konačno bila uhvaćena

ZANIMLJIVOSTIUporedo sa fotoaparatom razvijala se i podloga za fotografiju. Maja 1850. hartija za fotografiju je počela da se premazuje belancetom kako bi se dobila fina sjajna površina. Takva fotografija je postala vrlo popularna pa je najveći

proizvodjač ove hartije, drezdenska fabrika Albuminpapirer devedesetih godina 19. veka trošila dnevno po 60.000 jaja, tj. oko 18 miliona godišnje.

Veliki dani foto-žurnalizma Pojam fotografija prvi koristi Džon Heršel 1819. ‘’pisanje svetlošću’’80.tih godina 19. veka počela primena fotografije u štampiPrva ilusracija-crtež 1842. u “Londonskim ilustrovanim novostima” –atentat na kraljicu 1880. Dejli herald, prva štampana fotografija, čime je potisnuta gravura u drvetu1886. Prvi foto-intervju “Žurnal ilustre” sa Ševrelom, 13 fotografija

Foto - reportaže Titanik uvećava moć fotografijeFotografija kao ilustracija ili umetnost izražavanjaIskrcavanje amer. trupa 1917. U Evropi čeka gomila fotoreportera‘’tabloid novine’’ – fotografija postaje oblik informisanja – Pulicer, HerstKolevka modernog foto-žurnalizma, ipak, NemačkaZlatno doba njihovog f.žurnalizma izmedju dva rataSama fotografija postaje vest

Zanimanje – foto-reporter Erih Solomon-fotoreporter izlazi iz anonimnostiObjavljivao tzv. ‘’tajne fotografije’’Paparaci, posebna vrsta foto-reporteraFoto-montažaStefan Loran, tvorac foto-reportažeNjegov saradnik Hans Bauman – reportaža o MusolinijuOvo zanimanje, dolaskom Hitlera, ‘’izumire’’

Uspeh LajfaNedeljni ilustrovani magazin, 1936. Pokrenuo Henri LusČuvena slika sa Jalte 1945.Postavio princip foto-reportaže: priča se gradi oko slike, a ne obrnutoPublika ‘’kupuje, gleda i uživa’’Fotografije u boji – milioni čitalacaIpak, veliki prihod i od oglasa

Jedna fotografija govori više od 1000 rečiњегови редактори објавили свој чувени манифест:Видети живот, видети свет, бити сведок важних догађаја, посматрати лица сиромаха и гестове моћних, видети задивљујуће ствари, машине, војске, гомиле, сенке у иунгли и на месецу, видети човеков рад, његове куле и проналаске, видети ствари удаљене хиљадама километара, ствари које скривају зидови домаћег огњишта, ствари којима је опасно приближити се, жене које људи воле и децу коју имају, видети да би се уживало, видети да би се био изненађен, видети га би се био обавештен.F. nudi osveženje, dokumentarnost, istinitost, koja ubedjuje i najveće skeptike

српски сликар, литограф и фотограф Анастас Јовановић српски сликар, литограф и фотограф Анастас Јовановић (1817-1899) Међу првима у свету који су прихватили фотографију Као посебно обдареног цртача њега је Милош Обреновић послао у Беч на школовање Првим дагеротипијама које је направио Анастас није био задовољан, па је убрзо прешао на технику талботипије Захваљујући њему имамо аутентичне портрете Његоша, Вука Караџића, Милоша...

Preteče filmskih žurnalaРазвој фотографије довео je до открића кинематографије Луј Лимијер1894. године конструисао кинематографску камеру Први филм који је снимљен био je Излазак радника из фабрике Лимиjер. Приказан Паризу 28.12.1895. године (Гранg café)". Утисак који је произвело приказивање „живих слика" био је невероватан

Istorija srpskog filma i kinematografije Prva filmska predstava u Srbiji i na Balkanu održana je 6. juna 1896. godine u Beogradu, u kafani "Kod zlatnog krsta" na TerazijamaPredstavnik, Andre Kar, prikazivao je Beograđanima prve filmove lionskih proizvođača više od mesec danaSnimio i prve filmske kadrove na tlu Srbije - Kalemegdansku šetnju, Tramvajsku stanicu na Terazijama i Izlazak radnica iz Fabrike duvana;(na žalost, nisu sačuvani)

Početkom 20. veka bioskop je omiljeni oblik zabave Stojan Nanić iz Zaječara bio je vlasnik “prvog srpskog kinematografa", koji je od 1900. godine prikazivao filmove u Beogradu i po gradovima Srbije. Najstariji sačuvani film snimljen na tlu Srbije dugujemo Englezima Arnoldu Muiru Vilsonu i njegovom snimatelju; septembra 1904. u Beogradu snimili film Krunisanje Kralja Petra I Karađorđevića 1909. otvoren je u hotelu "Pariz" u Beogradu prvi stalni kinematograf, a ubrzo je usledilo i otvaranje drugih stalnih bioskopa u prestonici i drugim gradovima (oko 30 stalnih kinematografa)

Prva štamparija na BalkanuCrna Gora – 1493 – 1496 g. - Obodska štamparija pri Cetinjskom manastiru za vrijeme Đurđa CrnojevićaĐurađ Crnojević u Veneciji kupuje štamparsku presu 1492. godinePrva štampana knjiga u Crnoj Gori - Oktoih prvoglasnik, 4. januara 1494. Kod mletaka šalje određenu grupu koja uči osnove štamparstva22. septembra štampa Psaltir.Ušla u istoriju kao prva južnoslovenska ćirilična štamparija, kao i državna Hrvatska – 1483 - na Kosinju prva knjiga Misal zakona rimskog dvora

Vladari koriste štamparije za širenje moći1481. – car Maksimilijan I Hazburški angažuje dvorskog štampara Johana Šenpengera da uzdigne slavu dinastijeUglavnom su štampane knjigePrvi letak – Martin Luter – 1517. godine95 teza – borba protiv indulgencije1567 – Amerika 18 v – Turska

POČECI SRPSKE ŠTAMPESRBIJA U 14. VEKU

Srbija je u 14. veku retka zemlja koja je imala zakonom regulisanu državu (Dušanov zakonik)Veći deo istorije srpskog štamparstva u stvari je istorija o rvanju kulture s teškim istorijskim prilikama. Vek nastanka štamparstva podudario se s početkom najmračnijeg perioda srpske istorije - padom srpskih zemalja u vekovno tursko ropstvo Turska vladavina usporila dalji demokratski razvojPismenost je bila privilegija crkvenih lica – pisalo se na pergamentu do sredine 14. veka, a kasnije na papiru iz ItalijeU svemu smo kasnili za Evropom – u industrijalizaciji, pismenosti, trgovini, štampi, saobraćajuVekovi pod turskim ropstvom su ostavili posledice na sve sfere, pa i porodične (zadruge), kult vodje

štamparstvo kao otpor duhovnom porobljavanju - prva štamparija na Balkanu

• U godini objavljivanja Biblije (1455) pao je glavni srpski privredni i rudarski centar - Novo Brdo - i porobljeno je Kosovo, ranije centralna oblast srpske države. To je bio početak kraja: 1459. godine osvojena je cela Srbija i njena prestonica Smederevo

• Poslednju deceniju 15. veka, kad počinje srpsko štamparstvo, dočekala je neosvojena od Turaka samo Stara Crna Gora, tj. planinski deo Zete Crna Gora – 1493 – 1496 g. - Obodska štamparija pri Cetinjskom manastiru za vreme Đurđa CrnojevićaĐurađ Crnojević u Veneciji kupuje štamparsku presu 1492. godinePrva štampana knjiga u Crnoj Gori - Oktoih prvoglasnik, 4. januara 1494. Kod mletaka šalje određenu grupu koja uči osnove štamparstva22. septembra štampa Psaltir.Ušla u istoriju kao prva južnoslovenska ćirilična štamparija, kao i državna

Niti ima knjiga niti ima ko da ih čita Štampanje knjiga na srpskom jeziku moralo je da se preseli na susedne teritorije zbog gubitka slobode (Vlaska, Rumunija, a oko 1520. U Veneciju)Reč je o crkvenim knjigama (ukupno 11), a po nekim podacima za vreme Turaka bilo 8 štamparija, ali su se brzo gasile

Nemajući više snage za sopstvenu štampu, i da bi osigurala autentičnost pravoslavne knjige, srpska crkva orijentisala se u sledećem periodu na ruske štampane knjige, ali i ruski uticaj na duhovne i jezičke ideje Rujansko četvorojevandjelje, prva štampana knjiga na tlu Srbije (sačuvana samo 3 primerka)

BUDJENJE NACIONALNE SVESTI 16. i 17. vek najmračniji period za razvoj obrazovanja i kulture (prepreka Otomanska imperija)Pod Habsburškim carstvom situacija malo bolja – zakasnela renesansa, ali pod pritiskom unijaćenja Mlada buržoazija utiče na budjenje nacionalne svesti i kulturePogotovo su bili glasni u južnoj Ugarskoj, današnjoj Vojvodini – čitav 18. vek su pokušavali da osnuju štampariju “koja će biti u srpskim rukama i u njihovoj sredini”Ipak, u to vreme glavni srpski kulturni centri su u Veneciji, Beču i Pešti – tu su se pojavili i prvi srpski časopisi i knjige

17. vek – najmračniji Počev od poslednje trećine 16. veka, prilike u Otomanskoj imperiji bile su beznadežno nepovoljne za štampanje srpskih knjiga. Srpske knjige štampane su isključivo van njenog područja sve do druge polovine 19. veka. Posle mračnog i mučnog 17. stoleća, iz koga su ostale samo dve pomenute srpske knjige, izvesna renesansa nastupila je u 18. veku, pošto je srpska knjiga stekla novo tržište u zemljama Habsburškog carstva, gde je sada živeo veliki deo Srba. u nadi da će Srbi, ostavljeni bez prosvete, i srpska pravoslavna crkva lišena neophodnih knjiga - lakše popustiti pritisku da prime crkvenu uniju s Rimom, odbijali su uporno ponavljane molbe poglavara srpske crkve da se dozvoli osnivanje srpske štamparije. • Publikovanje srpskih knjiga dobilo je jači zamah od 1761, kada je venecijanski štampar Dimitrije Teodosije, Grk , otvorio i ćirilski odsek svoje štamparije. • Štampajući pravoslavne crkvene knjige, on je, da bi otklonio nepoverenje srpskog sveštenstva prema knjigama koje dolaze iz katoličke sredine, na naslovnu stranu stavljao podatak da je knjiga štampana u Moskvi, Kijevu • Austrijske vlasti najzad su shvatile da je zabrana osnivanja srpske štamparije kontraproduktivna jer otvara vrata nekontrolisanom ruskom uticaju, a takođe i poslovnoj dobiti inostrane (venecijanske) firme, umesto da te prihode ubere neka austrijska. •Godine 1770. bečkom štamparu Jozefu Kurcbeku odobreno je monopolsko pravo na štampanje srpskih knjiga. Od cara Leopolda Srbi su dobili dozvolu da kupe ovu štampariju, (Stefan Novaković), ali pod uslovom da ostane u Beču

Slavenosrpski jezik (славяносербскій) Bio u dominantnoj upotrebi krajem 18. i početkom 19. veka u obrazovanim slojevima srpske građanske klase u Vojvodini i srpskoj dijaspori u ostalim krajevima Habsburške monarhije . Austrija je smerala da nametne neki oblik hrvatskog ("ilirskog") jezika, da se ukine ćirilica i uvede latinica

Kao otpor srpska crkvena hijerarhija je pozvala u pomoć Rusiju I Petra Velikog, koji je poslao određen broj knjiga, udžbenika i učitelja. Taj, tzv. ruskocrkveni jezik - postao je službenim liturgijskim jezikom Srpske pravoslavne crkve. Budući da je previše odudarao narodnih srpskih govora, javio se otpor u građanskim slojevima koji su tražili razumljiviji jezik. Tako je nastao hibridni slavenosrpski, mešavina ruskocrkvenog i govora srpskih građanskih slojeva Najistaknutiji predstavnik slavenosrpskog je bio Zaharija Orfelin

Orfelinov Slaveno-serbski magazin Izašao iz štampe 1768. godine u VenecijiOrfelin (Stefanović)Zaharija jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena, pisac, istoričar, slikar, bakrorezac i izdavač prvog časopisa i večitog kalendara Pisan je rusko-srpskim pismom Program časopisa je predviđao tekstove iz geografije, istorije ekonomije i vaspitanja. Pored prevoda objavljeni su i stihovi, Tako da se, s pravom može smatrati i književnim časopisom. Izašao samo prvi i JEDINI broj Magazina. “Slaveno-serbski magazin" se može smatrati i početkom srpske publicistike. U njegovom predgovoru (Orfelin), raspravlja se o aktuelnim pitanjima kulturnog života kod Srba i izlažu određene ideje i programi. - prvi put na srpskom jeziku iznete racionalističke i prosvetiteljske doktrine evropskog 18. veka.

Serbskija povsednevnija novini, prve novine na srpskom jezikuGodine 14. (27) marta 1791. u Beču je izašao prvi broj časopisa Izdavači braća Markides-Puljo - grciUkupno je izašlo (189) 99 brojeva do 1792. godine kada se časopis ugasio. To su bile informativne novine, koje su, pored ostalog, donosile vesti o srpskim mitropolitima, saborima, događajima na ratištima, požarima, nepogodama Po tematici, ne zaostaju za današnjim novinama U Srpskim novinama je objavljivan i prvi feljton kod Srba, a to su bili delovi Kratke istorije Srba Pavla Julinca

SVAKOG DANA, PA DVA PUTA NEDELJNOU uvodniku prvog broja rečeno: "Na slavenskom jeziku novine imati, znati šta u svetu biva i moći se time koristiti".U njima je prvi put objavljena – vest Objavljen je prvi oglas, prva biografija (Suvorova), prva datumska greška, prva medicinska pouka, prvo posebno izdanje (povodom smrti kneza Potemkina), prvi dramski sastav, prvi stihovi, epitaf, etnološki opis jednog naroda (Gruzina) I prva vinjeta, ispravka, feljton, prvi pomen srpske knjige, prva satirična priča, crtež, kozerija

Slaveno-serbskija vjedomosti 1793-1794Stefan Novaković je u Beču Štampane su građanskim slovima, a izlazile su dva puta nedeljno. U zaglavlju su imale sliku austrijskog dvoglavog orla, umesto junaka sa srpskim grbom koji se nalazio na zaglavlju Srpskih novina. Znak lojalnosti prema Bečkom dvoru Primedbe bečkih cenzora na jezik i pismoVjedomosti su imale sličan sadržaj kao i Srpske novine, Stefan Novaković je planirao da objavljuje knjižice o vaspitanju, o domaćinstvu, geografiji, istoriji i srpskim prosvetiteljima. On je čak planirao da te knjižice šalje besplatno pretplatnicima novina. Ipak, ugasile su se kao i prethodne zbog malo čitalaca

Novine serbske iz carstvujućeg grada Viene Pravi početak srpske žurnalistike ipak počinje sa Dimitrijem Davidovićem i Dimitrijem Frušićem koji su 1813. godine u Beču pokrenuli izdavanje Novina serbskih iz carstvujućeg grada VienePrve tri godine svakodnevno, a odlaskom Frušića, dva puta nedeljno, sve do gašenja 1822.Vesti sa bojnog polja, naredbe, ukaze, bečka berza, tekstovi iz nemačkih novina, Smesice iz raznih oblasti, Sa 450 pretplatnika na 147Trebalo da se ugase da bi narod shvatio značaj sopstvenih medija Time je završeno prvo poglavlje srpske štampe, a do novog uzleta trebalo je mnogo vremena i truda