76

@ivot i rad dr. Petra Miljani}a su dobro poznati za-hvaljuju}i brojnim radovima u kojima se govori o

njemu kao ~oveku, lekaru, socijalnom radniku i piscustru~nih radova. Na osnovu svega {to je o njemu re~e-no moglo bi se, za ocenu njegovog lika, ukazati na za-klju~ke grupe autora [3,8,10,11,22,23].

Tako Ilija Vukovi} [21] isti~e da je Miljani} pi-onir medicinske struke u Crnoj Gori, organizator crno-gorskog saniteta, lekar i pisac, radan ~ovek i veliki ro-doljub. U li~nosti dr. Miljani}a se, sticajem sre}nihokolnosti, udru`io pravnik i lekar iz ~ijeg delovanja suproizi{li brojni zakoni i uredbe koje su ~inile osnovu zatransformisanje zdravstvene slu`be u Crnoj Gori. Bio jeosniva~ u~ene medicine, a u isto vreme reformatorzdravstvene slu`be u svojoj zemlji, u odnosu na obimnodotada{nje kori{}enje narodne medicine.

ZZddrraavvssttvveennaa sslluu`̀bbaa CCrrnnee GGoorree pprree ddoollaasskkaa ddrr.. PPeettrraaMMiilljjaannii}}aaSituacija u zdravstvu Crne Gore se iznenada promeniladolaskom iz Sombora na Cetinje dr. Milana Jovano-vi}a-Batuta, i to po pozivu. Batut je bio pun znanja,volje i energije da pomogne Crnoj Gori da iz zaostalo-sti u pogledu zdravlja {to br`e izadje. On je boravio naCetinju ne{to du`e od dve godine, od 17. avgusta 1879.do 1.septembra 1882. Razlozi njegovog naglog napu-{tanja Cetinja su protivure~ni.

Posebna uloga dr Milana Jovanovi}a-Batuta je{to je on bio za~etnik organizovane i savremene zdrav-stvene slu`be u Crnoj Gori [20]. Bio je prvi Na~elniksaniteta Crne Gore. Sem toga preduzeo je korake da sre-

di stanje u “Bolnici Danilo I “ na Cetinju. Pored delat-nosti na stru~noj medicini uveo je savremenu medicin-sku dokumentaciju u radu bolnice.

U pogledu rada cetinjske bolnice od 1879 do1882 godine, navodi se da je u tom vremenu bilo i 16o~nih bolesnika {to ~ini 3,2% od ukupnog broja svih le-`e}ih bolesnika.

Batut je obavljao i terenska istra`ivanja da bisa~inio sliku zdravstvenog stanja stanovni{tva Crne Go-re i tako odredio prioritetne zadatke zdravstvene slu`beu zemlji. Sistematske preglede stanovni{tva je obavio upolovini nahija tada{nje Crne Gore. Kod obolelih od o~-nih bolesti nalazi zapaljenja raznih uzroka, pterigium,kataralna zapaljenja kao i katarakte. Takvim svojim ra-dom postavio je temelje savremene medicine u CrnojGori i ukazao na smernice budu}eg rada njenih lekara.

Dr Milan Jovanovi}-Batut je prvi objavio stati-sti~ke podatke, sa tabelarnim pregledom, o stanjuzdravlja naroda Crne Gore. Kao zdravstveni prosvetiteljnaroda on je na Cetinju 1882. godine pokrenuo ~asopis“Zdravlje - lekarske pouke narodu”.

Svoj prvi izve{taj o zdravstvenim prilikama na-roda Crne Gore knjazu Nikoli Batut je podneo 16. juna1881. godine. Ovaj izve{taj se u celini nalazi u radu drJovana Kuja~i}a [9]. U pogledu o~nih bolesti Batut na-vodi:

“...Takozvana mrena na o~ima ( pterigium ) jepo drugim krajevima sasvim retka pojava , u Crnoj Go-ri je toga nebroj. Na svakom koraku nailazi se na ~elja-de sa mrenom na o~ima, a i kataralno zapaljenje o~iju jetako ~esto, da su upravo zdrave o~i prava retkost. Koje

Doktor Petar Miljani} (1852-11897) - prvi okulista "domorodac"u Crnoj Gori

Z. Kecmanovi}*, B. Pavlovi}**

*O~na klinika “ Prof dr Ivan Stankovi} “, Klini~ko bolni~ki centar “Zvezdara”, Beograd **Muzej Srpskog lekarskog dru{tva, Beograd

IIssttoorriijjaa ooffttaallmmoollooggiijjeeAAccttaa OOpphhtthhaallmmoollooggiiccaa 22000044;; 3300:: 7766-8855 UUDDKK 661177..77((009911))((449977..1166))

6611 :: 992299 MMiilljjaannii}} PP..

Kratak sadr`aj. - @ivot i rad dr. Petra Miljani}a su dobro poznati zahvaljuju}i brojnim radovima koji go-vore o njemu kao ~oveku, lekaru, socijalnom radniku i piscu. Medjutim, njegov rad u oblasti o~nih bole-sti je malo poznat, jer su podaci o tome razbacani po raznim arhivima i bibliotekama. Zato su autori na-stojali da na jednom mestu prika`u rad dr Miljani}a kao okuliste, isti~u}i njegovo poznavanje dijagostikei terapije o~nih oboljenja a posebno hirur{ke ve{tine u izvodjenju raznovrsnih o~nih operacija. Do{li su dozaklju~ka da dr Petar Miljani} zaslu`uje da bude priznat kao prvi okulista “domorodac” u Crnoj Gori.

Klju~ne re~i : Istorija medicine - Crna Gora – okulistika - dr Petar Miljani}

77

kapica kao zaklon od sunca, vetra, praha i drugih {ko-dljivosti za oko, koje opet ve~iti dim {to se sa otvorenogognji{ta prostire po selja~koj crnogorskoj ku}i, uzrok sutim ~estim bolestima ...”

U oktobru 1882. godine dr Jovanovi} podnosisvoj drugi izve{taj o zdravstvenom stanju naroda. Upu-}uje ga Dr`avnom savetu Crne Gore. “Na osnovu siste-matskog pregleda dvije Kapetanije, gde je u Bratono`i-}ima video svega 400 du{a, od toga ... kljastih, sakatih,}opavih, svega 13, i slepih jedan. U Vasojevi}ima je vi-deo 200 du{a ....kljastih, sakatih, }opavih 8 du{a,...sle-pih jedan...”. Ovde se odvajaju slabovidi od slepih [2].

Dr. Petar Miljani} u Crnoj Gori Posle odlaska dr Milana Jovanovi}a - Batuta Crna Go-ra je imala sre}u da je na Cetinje do{ao dr Petar Milja-ni}, koji je pre toga slu`bovao u Podgorici. On je sa ve-likim samopregorom veoma uspe{no nastavio i unapre-dio pionirski rad svog prethodnika Batuta.

Dr Petar Miljani} je svoj rad zapo~eo kao le-kar u Podgorici, gde je `iveo i radio vi{e od dve godine(od 26. maja 1881. do prelaska na Cetinje januara1884.). Tokom rada u Podgorici bio je ~esto primoranda odlazi u udaljena, te{ko pristupa~na sela u okolinigrada. Tokom tih obilazaka stekao je uverenje da trebavi{e puta u godini preduzimati lekarske preglede celo-kupnog stanovni{tva ovoga kraja, {to je ve} ranije dr Jo-vanovi} zapo~eo. Tako bi se mogla “...sa~initi neka iz-vadjanja i op{ti zaklju~ci o naj~e{}im bolestima ovogkraja i op{ti zadaci lekara u Crnoj Gori...” [12].

Posebno valja ista}i rad dr. Miljani}a o geograf-skim, dru{tvenim i politi~kim prilikama u kojim je petvekova `iveo narod Crne Gore [13]. Upoznav{i dobroprilike u zdravstvu dr Miljani} je jasno uo~io problemeop{te medicine i hirurgije, smatraju}i da tim podru~ji-ma medicine treba obratiti vi{e pa`nje i ste}i stru~naznanja, da bi se narodu pomoglo na najbolji na~in.

Drago Petrovi} navodi [18] da je Miljani} no-vembra 1883. godine dobio odobrenje crnogorske vladeda ode u inostranstvo i da poseti ve}i broj evropskihmediciskih centara radi usavr{avanja u medicinskim na-ukama. Novak Miljani} podvla~i da je dr. Miljani} to-kom 1883 i 1884. godine boravio radi specijalizacije uFrancuskoj i Nema~koj oko godinu i po dana [11]. Popovratku sa tih studija dr. Miljani} je postavljen zaupravnika “Bolnice Danilo I” na Cetinju koju je primio“...u svoje ruke ...” .Potom je imenovan za Na~elnikacrnogorskog saniteta, kao prvi Crnogorac na tom polo-`aju, na kojem je ostao sve do smrti 21. septembra 1897.godine [20].

Dr. Petar Miljani} – o~ni lekarU radu pod naslovom “Du{evne bolesti, gluhonijemi,

epilepti~ni i slijepi u Crnoj Gori 1891. godine” [14], Pe-tar Miljani} ukazuje da je jedan od od goru}ih problemastanje o~iju u narodu. Stoga je u toku svojih boravaka naklinikama u Francuskoj posebnu pa`nju posvetio okuli-stici.

Mo`e se slobodno re}i da je Dr Miljani} bio pr-vi specijalista za bolesti o~iju u Crnoj Gori. Dr Miljani}tu kvalifikaciju svakako zaslu`uje zbog odli~nog po-znavanja kako dijagnostike tako i terapije, a posebno hi-rurgije o~nih oboljenja. U to vreme nije se polagao spe-cijalisti~ki ispit, ve} je kandidat trebao da provede nanekoj klinici odredjeno vreme, u to doba dve godine, dabi stekao pravo na naziv speciljaliste. Nemamo podata-ka koliko je vremena proveo dr. Miljani} na O~noj klii-ci u Parizu. O tome on sam ka`e: “...kao {to u novijevreme preporu~uje pariski okulist Galezovski, ~ijoj samvje{tini i sam prisustvovao ...” [12].

Dr Miljani} tvrdi da je on bio prvi lekar koji jeoperisao katarakte u Crnoj Gori. Pre toga o~ne bolestisu bile prepu{tene narodnim lekarima. O tome on ka`e:“Crnogorci su do sada i{li u Sarajevo hod`i ili u tada-{nju Tursku Podgoricu samouku Djoki Lakovi}u da imskida navlake sa o~iju. Svi su ti samozvani okulisti iz-vr{avali pomicanje, dislokaciju katarakte, a ta metodaje, kako veli Grefe, mnogim ljudima privremeno povra-tila vid, no koji usled bolova i zapaljenja, kroz 1 do 2godine gubi kona~no vid u polovini slu~ajava...” [18].Prema Iliji Vukovi}u [21], dr. Miljani} je uradio preko800 operacija na o~ima, od kojih oko 300 operacija ka-tarakte. Da se posebno posveti o~nim bolestima, na dr.Miljani}a je svakako uticalo lo{e iskustvo sa operacija-ma katarakte od strane narodnih lekara-vidara koji suvr{ili prastaru reklinaciju zamu}enog kristalnog so~iva.Posle prvobitnih uspeha veoma ~esto je dolazilo do te-{kih komplikacija, koje su se po pravilu zavr{avale sle-pilom zbog sekundarnog glaukoma, prate}ih zapaljenjaili infekcije.

Treba takodje ista}i uslove u kojima je dr. Miljani}radio u bolnici na Cetinju. I pored toga obavljao je i svedruge hirur{ke intervencije na najsavremeniji na~in, presvega uz primenu anestezije i obra}aju}i pa`nju naasepsu. Opisuju}i rad dr. Miljani}a u okulistici ukaza}e-mo pre svega na njegovo znanje u postavljanju dijagno-ze, odnosno poznavanju o~nih bolesti, zatim na odgova-raju}u terapiju i najzad na primenu higijene kod obole-lih od o~nih bolesti.

Za upoznavanje problema sa o~ima naroda Crne Go-re dr. Miljani} ima da zahvali profesoru Moskovskoguniverziteta dr. Kovaljevskom, koji ga je zamolio da ne-{to napi{e o stanju du{evno bolnih u Crnoj Gori. Dr.Miljani} je u vidu {tampanih formulara sastavio pitanja“o ludilu, gluhonijemima, goropadnim i slijepim” [14].Za pomo} se obratio sve{tenicima, kako pravoslavnim

Doktor Petar Miljani} (1852-1897) - prvi okulista "domorodac" u Crnoj Gori

78

tako i katoli~kim, a za muslimane lekarima u Baru i Ul-cinju. Na osnovu prikupljenih podataka Miljani} je sa-~inio svoj rad iz kojeg nas posebno interesuje problemslepih. On je utvrdio da slepih ukupno ima 353, od ko-jih 179 mu{karaca i 174 `ena. Sve{tenici su veoma sa-vesno popunjavali upitnike i to ne samo o potpuno sle-pima ve} i onima koji su izgubili vid samo na jednomoku. Pri tome su se trudili da saznaju uzroke slepila. In-teresantan je podatak koji kazuje da su bolesnici sa ka-taraktom izjavljivali “pala mi je mraka* na zdrave o~i,stvorila mi se navuka na oba oka, oslijepio na pravdubo`ju, navukla mi se mrena, pala mi tmora**”. Po tomkazivanju, bolesnici su govorili da vide samo sjenu(danju) ili vatru (u pomr~ini). Od svih slepih Miljani}veruje da je kod 116 lica bilo mogu}e pomo}i operaci-jom katarakte. Na osnovu anamneze bolesnika koji suoperisani u toku sedam godina u bolnici na Cetinju, kodnjih vi{e od stotinu nasledje igra vidnu ulogu pri pojavikatarakte. U svojoj praksi dr. Miljani} je utvrdio patolo-{ko stanje u mnogim porodicama. U tabeli od 353 slu-

~aja prikazan je raspored oboljenja o~iju po uzrastu. Istotako je prikazana du`ina trajanja slepila [14]. Napomin-jemo da smo iz ovoga rada izdvojili samo podatke kojise odnose na slepe u Crnoj Gori [14].

U “Grlici”, ~asopisu koji je izlazio na Cetinju,dr. Miljani} konstatuje da je ve}ina o~nih oboljenja po-sledica lo{ih stambenih prilika u zemlji. “...Zbog tih lo-{ih stanova imamo o~ne bolesti, ali hvala Bogu nemamotrahome ...” [5].

Dr Kuja~i} [9] u jednom svom radu navodi dasu na selu ku}e redom bile bez patosa, mnoge i bez ta-vanice i bez dimnjaka. Zato su se dim i isparenja {irilipo ~itavoj ku}i izazivaju}i oboljenja disajnih organa.Zatim ka`e da je dim kao i ljuti dim od pu{enja, jedanod naj~e{}ih uzroka o~ne mrene (pterigium), koja je na-ro~ito rasprostranjena kod starijeg stanovni{tva a dostarasprostranjena je i katarakta. Dalje navodi da je Fran-cuz dr. Luis Tedeski radio na dvoru knjaza Nikole od1853. godine. Za njega je zabele`eno da je u toku dvegodine svoga rada u Crnoj Gori izmedju ostalog operi-sao i kataraktu [9].

SSlliikkaa 11.. Faksimil tabele koju je izradio dr. Petar Miljani}: Slijepi po uzrastu i po vremenu oslijepljenja [14].

Z. Kecmanovi}

* mraka : mrak (pokrajinski)** tmora: zagu{njivo vreme pred ki{u, sitna ki{a, izmaglica

79

Dr Miljani} dalje kazuje da Crna Gora posle ru-skog seljaka ima najvi{u cifru slepo}e od 21,4 % na10.000 stanovnika. U uzroke slepila u Crnoj Gori svr-stavaju se i povrede u brojnim ratovima. Zatim se navo-di i druga etiologija ili uzroci slepila “...koji su i kakopribele`eni u na{im listovima i daju ovakva uporedjen-ja: Od rodjenja ima slijepih 16; povreda od udara drve-tom (batinom) u oko ili udarca po glavi 18; od pu{ke 5;od `ita ( poseklo ga pero od p{enice, uljeglo se osje kadje vrla, ne~esova trava u{la mu u oko) 5; od gnoja u o~i-ma po rodjenju (variola) 10. Kao redji uzroci navedenisu: pripekla iljan{taka u o~i djeteta; izgorjelo dijete uvatri; `alost i neprestani pla~ za poginulim sinom - pojedan put ...” [14] .

Medju uzrocima, osobito monokularnog, slepilaMiljani} navodi ~esto pu{~anu ranu “...ima }oravih na obaoka iz raznih bojeva 1865-8; 1858 i 1862. godine...” padalje kazuje “...Brojna razlika slijepih medju mu{kima(179) i `enskih (174) posve je neznatna, {to na 10.000 sta-novnika iznosi 10,84% i 10,54%. To je dokaz da je Crno-

gorka podvrgnuta, s malim varijacijama, svima {tetnimuslovima u `ivotu kao i mu{ko. Kod jednookih slijepacase nalaze mnogobrojni slu~ajevi gubitka vida od eksplozi-je pri vadjenju kamena u majdanima. Neki od njih su po-stradali s tim na~inom posle vojne u svojoj zemlji, gde suposred neprohodnih kr{eva gradili, a i sad grade, {iroki{osijerni putevi. Gubitak vida uslijed spoljnjih povredakod `enskih opa`a se vi{e pri `njavu, mla}enju i vr{idbisnoplja, ~uvanju stoke, a kod mu{kih vi{e od mina i pu{ke...”. Ovo saop{tenje Miljani} je sa~inio na Cetinju avgustameseca 1891. godine [14].

Pored ovih, navodimo i podatke koji se odnosena o~ne bolesti objavljene u Godi{njem izve{taju “Bol-nice Danilo I” iz 1897. godine. Po ovom izve{taju“...operisano je katarakti (bijelo na oku) do sada 51, iri-dektomija (izrezivanje o~ne du`ice) preparatornih zakataraktu, opti~kih i protiv zapaljenja 18; udaljenje gu-ka (sarkom, atherom) sa oka i iz orbite ...” [12]. U iz-ve{taju za 1888. godinu navodi se broj operacija kata-rakte (Grefe) 14; iridektomija 11; zacrnjenja (tetanekto-

SSlliikkaa 22.. Faksimil tabele sa pregledom o~nih oboljenja u toku sedmogodi{njeg rada Cetinjske bolnice [12].(Faksimil je u potpunosti veran originalu publikovanom u Srpskom arhivu 1887. godine. Nelogi~nosti u po-slednjoj vertikalnoj rubrici te{ko je objasniti.)

Doktor Petar Miljani} (1852-1897) - prvi okulista "domorodac" u Crnoj Gori

80

mije) bione 1; izvadjeno oko zbog raka 1; ektopija. O upu}enosti dr Miljani}a u okulistiku govori i

statisti~ki podatak o sedmogodi{njem radu Cetinjskebolnice koji se odnosi na bolesti o~iju. U dijagnosticinavodi 23 razli~ita o~na oboljenja {to govori o njegovojkvalifikaciji po pitanju dijagnostike. Isti~emo da dijag-noza chorioditis disseminata svedo~i da je Miljani} ko-ristio oftalmoskop za pregled o~nog dna [14].

OO rraadduu ddrr.. PPeettrraa MMiilljjaannii}}aaO prvoj godini svoga rada u “Bolnici Danilo I” na Cetin-ju do kraja januara 1884. godine dr Miljani} ka`e: “ ... od14 u~injinih operacija katarakte bilo je neuspe{nih tri(21,5%). Najprva operacija je izvr{ena u nedostatku Gre-feovog (Graefe) no`a i drugih finih instrumenata, sa Be-rovim no`em bez iridektomije. Nastupio je iridochorioi-ditis sa napregnuto{}u bulbi, pomu}enjem corporis vitreii pau~insatim zastorom zenice (sekundarna kataratka).Peti slu~aj je sa Grefovim no`em uradjena linearna peri-feri~na ekstrakcija u babe od 55 godina, na jednom okuiza{la je prekrasno, kao i docnije tok posle operacije, dokna drugom oku pri izvla~enja kataralnih masa otkine sekomadi} sinehijalne du`ice (biv{i irit). Hemoragija sa is-padanjem kristalnog tijela, bljuvanje, iridociklitis sa po-sledovav{im bolovima u jednoj polovini glave i atrofijomprednjeg segmenta bulbi. U jedanajesti slu~aj nisam smiosuvi{e trzati vade}i zaostatke kristalne mase, iridocikliti-sa i nepotpune atrofije prednjeg segmenta bulbi... Ostalih11 slu~ajeva protekli su bez komplikacija. Jednom mla-di}u na jednom oku ~inio sam modif. Grefovu, a na dru-gom bez iridektomije i bez cistotoma, kao {to u novijevreme preporu~uje pariski okulist Galezovsky, ~ijoj samvje{toj tehnici i sam prisustvovao...” [12].

Dalje, dr. Miljani} opisuje svoje te{ko}e zbog nedo-statka finih instrumenata. Iz tih razloga je prvu katarak-

tu morao da operi{e pomo}u Berovog no`a, zatim trikatarakte kopljastim no`em, a sve kasnije operacije jeizvr{io pogodnim Grefeovim no`em, koji je svuda usvetu kori{}en.

Interesantan je opis komplikacija u toku operacijakatarakte, kada je kristalno so~ivo potonulo u staklastotelo. Tada je u~inio sklerotomiju, podvukao kopljastino` i na taj na~in so~ivo lako izvadio. Ovaj hrabri po-duhvat svedo~i o izvanrednoj tehnici kojom je dr Milja-ni} bio obdaren.

U rubrici II [12] - manje operacije, dr.Miljani} navodivadjenje stranih tela iz ro`nja~e kod devet bolesnika. Kod{est je, pri razli~itim zapaljenjima o~iju, pu{tao pijavice, a u15 bolesnika je izvr{io reseksiju suznih kanala [12]. Daljedr. Miljani} novodi “...U djeteta od dvije godine u~injenaje incizija `itke katarakte koja se za vrijeme od dva mesecaboravka u bolnici resorbovala vi{e od polovinu bez ikakvihpojava zapaljenja. Jednom je kod nezrele katarakte, radimanje traume i radi uspostavljanja sazrijevanja, kao {to topreporu~uje Jasovzon, ~injena s po~etka iridektomija i na-kon tri meseca izvu~ena katarakta ...Rezultat je bio dobar utri slu~aja, druga tri srednji, dva slab i jedan panoftalmit. Udva slu~aja preduzimao je disciziju sekundarne katarakte.^etiri katarakte bile su komplikovane ...”.

“Pridodav{i cifri 14 operisanih katarakti imali smopro{le podine (1884) cifru ovogodi{nju 19, mi }emoimati 33 slu~aja operacije izvla~enja katarakte sa ~etirislu~aja gubitka i to iznosi 12 % op{teg gubitka. Kada sedovede do stotine nadam se ovaj procenat smanji}emobar na polovinu...”.

Dr. Miljani} posebno ukazuje na veoma bri`lji-ve mere primene antiseptika, pogotovu posle jednogslu~aja panoftalmije. Opisuje pripreme operativnog pol-ja, odnosno oka, a posebnu pa`nju poklanja sterilitetuinstrumenata. Zatim izra`ava nadu da }e sa pove}anjem

SSlliikkaa 33.. Faksimil tabela sa pregledom o~nih operacija u toku sedmogodi{njeg rada cetinjcke bolnice [12]

Z. Kecmanovi}

81

broja operacija katarakti, {tozna~i sticanjem vi{e iskustva,broj komplikacija ubudu}e bi-ti manji, nego {to ih je bilo upo~etku rada kada je iznosio12 %. Od celokupnog brojasvih operacija u toku jedne go-dine rada, o~nih operacija jebilo ukupno 217, {to ~ini 5 %svih operacija u toku sedamgodina rada u bolnici [12].

Veoma je interesnatan ai zna~ajan rad dr Miljani}a izpo~etka 1897. godine, kada onanalizira 254 operacije katarak-te izvr{ene u cetinjskoj bolnici[15]. Do kraja `ivota verovatnoje izvr{io i svih 300. U po~etkuisti~e da operacija katarakte uCrnoj Gori od strane lekara nijebilo, sem od strane nadrilekara,{to smo ranije naveli. Medjutim,dr. Jovovi} u svome radu isti~eda je francuski lekar Frilley [4],koji je boravio u Crnoj Gori od1868 do 1873 godine u tokusvoga rada na Cetinju opisaokonjunktivitis, keratitis, pterigi-jum, iritis i istakao da su ta o~naoboljenja bila svakodnevna po-java sa svim svojim posledica-ma. Zatim bele`i mnogobrojnekatarakte, ranjavanja, ali ka`eda je miopija retka pojava. Unjegovom radu se govori o ope-racijama katarakte. Smatralo seda su o~na oboljenja vrlo ~esta,a uzrok se vidi u “velikoj vla-`nosti u nizinama i jakom odbljesku sunca od kamena isnijega na planinama”. Crnogorci ne nose nao~are jer tosmatraju znakom inferiornosti.

Dr. Vujovi} navodi [19] da je kao dvorski lekarna Cetinju radio od 1858 do 1869. godine Francuz LujTedesky koji je operisao “dvojicu slijepih”.

Razmatraju}i rad dr Petra Miljani}a navodimoda je za 12 godina rada u cetinjskoj bolnici izvr{io oko350 iridektomija i to opti~kih, kurativnih i pomo}nih.Zatim mnoge operacije na kapcima, kanjama, ro`nja~i,skleri i konjunktivi. Skidao je “tudje predmete” iz ro-`nja~e. Uradio je nekoliko enukleacija i egzenteracijaorbite, zatim operacije na o~nim mi{i}ima, orbiti i dru-go. Operacije katarakte i discizije je izvr{io na 254 okai to kod 187 bolesnika, {to zna~i da je kod mnogih ope-

risao kataraktu na oba oka. Od tog broja 113 su bili lju-di a 174 `ene. Bilo je 13 bolesnika iz Austrije, 15 iz Tur-ske, od kojih je jedan crnac koji je `iveo u Ulcinju.

Najstariji bolesnik sa kataraktom je bila MarijaBulatovi}, kojoj je operisao levo oko u maju 1891., ka-da je imala 106 godina. Sem stara~kih bilo je i traumat-skih i urodjenih katarakti. Kao redak etiolo{ki momenatnavodi kataraktu koja se razvila nakon ujeda zmije uobrvu [15].

Veoma detaljno i analiti~ki Miljani} opisujepreoperativnu pripremu bolesnika, kao i negu posleoperacije. Samo u jednom slu~aju je istovremeno operi-sao kataraktu na oba oka. Ina~e, u ostalih - u razmakuod bar desetak dana. Ve}ina bolesnika je bila zadovoljnarezultatima operacije i retko su nosili nao~are, jer je u

SSlliikkaa 44.. Faksimil prve strane rukopisa Prof. Ne{i}a [17].

Doktor Petar Miljani} (1852-1897) - prvi okulista "domorodac" u Crnoj Gori

82

Crnoj Gori grdna sramota nositi nao~are [15].Rezultati operacija katarakte su bili slede}i: (1) do-

bar, potpuni uspeh u 197 slu~ajeva, {to ~ini 77,5%; (2) sred-nji uspeh kod 45 slu~ajeva, {to ~ini 17%; (3) nepostignutuspeh ili gubutak u 14 slu~ajeva, {to ~ini 5,5%. Posle sti-canja operativnog iskustva, dr. Miljani} je postizao vanred-ne uspehe, jer i danas, u savremenoj hirurgiji, kod tih ope-racija, imamo neuspehe pribli`no u tom procentu.

Kao uzroke neuspeha u pet bolesnika dr. Miljani}navodi “razguljavanje” za vreme operacije, a u ~etiri - gu-bitak vida je nastao usled iritisa i iridociklitisa. Kod nekihbolesnika uradio je disciziju sekundarne katarakte. Posleoperacije bolesnici su boravili u bolnici do dve nedelje.Najzad, opisuje neke komplikacije u toku samog operativ-nog zahvata. U nekim slu~ajevima, posle izlaska so~iva,iskakalo je i staklasto telo delimi~no ili svo, tako da se ro-`nja~a “ulupila do nerva”, i obratno - izlazio je corpus vi-treum pre oslobadjanja katarakte, tako da se ova izgubilau {upnjini praznog oka, da bi, pod narkozom, posle veli-kog maltretiranja oka, bila izvu~ena. “Sve se to ipak svr-{avalo uspe{no ... i u rezultatu dobija dobar vid ...”.

Dalje dr. Miljani} veli : “U jednog bolesnika, po-znatog glavara 65. god. (cat. o.s. mat.; o.d. nondum mat.)po razrezu korneosklere, a osobito posle iridektomije, po-kaza se krvoliptanje i tamnina posle operacije. Za vrememanevrisanja da se provedri prednja komora, razderavanaje prednja kapsula cistotomom, na jednom isko~i so~ivo isa njim velika koli~ina staklastog tela. Odmah skinem fik-sacionu pincetu i blefarostat i upotrebim hladan kompres slakim pritskom u produ`enju nekoliko minuta. Krozugnutu labavu ro`nja~u videle su se kortikalne mase imost du`ice (polycoria). Most je uhva}en kukicom i izre-zan, a mase kapsularnom pincetom . Tok: laki plastastikeratit i irit koji je nestao istog dana, iritis povoljno za-vr{en, pri kraju druge nedelje , V=6/24...”.

Ovaj opis dokazuje briljantnu operativnu tehnikukojom je dr. Miljani} vladao, izvanrednu metodi~nost ure{avanju nepovoljnog toka operacije u datom trenutku i,pre svega, padaju u o~i veoma po{teno izneti rezultati, bezikakvog ulep{avanja. Ovaj rad treba pro~itati u originalu,jer, pored stru~nog izno{enja, sastav pleni divnim opisimaza nas ve} pomalo arhai~nim jezikom. Najzad, valja ista-}i da su se operacije katarakte kako ih je opisao dr. Milja-ni} vr{ile na istovetan na~in, sve do prve primene korne-alnih {avova, negde pedesetih godina pro{log veka. I, nakraju, napominjemo da je ovo bio poslednji rad rano pre-minulog dr. Petra Miljani}a [15].

Ovde navodimo i re~i nepoznatog autora koji jesastavio ~ i t u l j u povodom smrti dr. Petra Miljani}a ukojoj ka`e: “... bio je dvorski lekar, {ef saniteta, i dobio jenajve}e dostojanstvo “senatorski grb”. Za svoje zasluge jeodlikovan ordenom od strane cvrnogorskog knjaza, srpskogkralja i ruskog cara... Na kraju, ka`e da je dr. Miljani} “bio

glasoviti lekar o~iju i takodje dobar operator ...”[1].U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnost u

Beogradu, u Istorijskoj zbirci pod brojem 14.314 na{lismo rukopis prof. dr. Djordja Ne{i}a, redovnog ~lanaAkademije, pisan njegovim prepoznatljivim krasnopi-som. Rukopis nema naslov niti datum kada je sa~injen.Iz sadr`aja rukopisa se mo`e zaklju~iti da se odnosi nadr. Petra Miljani}a a pisan je, po svoj prilici, po~etkom1952. godine povodom proslave stogodi{njice njegovogrodjenja. Rad zaslu`uje da bude objavljen i stoga ga do-nosimo u celini, bez ikakvih ispravki.

“Danas mi je dodeljena prijatna du`nost da predVas iznesem zasluge za oftalmologiju dr. Petra Miljani-}a, hirurga, na~elnika saniteta, lekara dostojnog divljen-ja koji nam i u dobu u kom `ivimo, mo`e da poslu`i zaugled.

Danas treba da Vam u najkra}im potezima ocr-tam rodoljuba ~ije su grudi disale za rodnu kr{nu crno-gorsku grudu; da Vam iznesem blistavi lik idealnog ~o-veka {irokog srca i tople du{e, koji je ulivao bolnim inemo}nim utehu i nadu toplinom sau~e{}a jednog do-brog, plemenitog i du{evnog ~oveka.

Njegova bezmerna ljubav prema svom narodunajbolje se manifestovala u momentu kada se mladi idaroviti dr Petar Miljani} lekar sa dva fakulteta, zahva-lio pozivu Be~a da iz Crne Gore predje u ovaj grad, ~u-veni centar medicinske nauke. Koliko pouke za dana-{nje prilike?”

Dr Miljani} se zahvaljuje na ovoj ponudi i re{avase da ostane u svom narodu u doba kad se on jo{ le~io:“{aptanjem, previjanjem tucanih zmijskih glava, bu{enjemlobanje, bajanjem, zapisima, molitvama, zavar~ivanjem* “itd. On ostaje sa narodom kad ga le~e hod`e, popovi, ka-ludjeri i mnogi nadrilekari kojih je tada bila prepuna CrnaGora. Njegova misao vodilja bila je, pre svega, da tomnarodu pomogne, da ga uzdigne i prosveti jer taj narod,vode}i 400 godi{nju borbu za svoju slobodu i opstanak,nije imao vremena da vodi brigu o sebi.

Tu te{ku misiju, tu brigu je uzeo na sebe i zasvoj rad dr. P. Miljani}. Ponet mladi}skim odu{evljen-jem on se poduhvatio da plamenom du{e i snagom svo-ga srca iskuje hladno gvo`dje pesnicom i uspeo je. Onje u~inio preokret i ostvario preporod u razvoju zdrav-stva Crne Gore. Ono {to je za Srbiju bio Vladan Djor-djevi}, to je za Crnu Goru bio Pertar Miljani}.

Sanitarne prilike u Crnoj Gori bile su u to vre-me vrlo te{ke. Iako je postojao sanitet, Knez je naro~itoisticao i {titio narodne vidare. On im je podario naro~i-te diplome, odlikovao ih stotina{kim grbovima**, i ras-poredjivao ih po nahijama: Katunskoj, Nik{i}koj, Mo-ra~ko-Kola{inskoj itd. Medjutim, ovi vidari le~ili sunarod vi{e nego varvarski. Oni su, na primer, kod vode-nih bolesti pu{tali vodu zabadanjem no`a u trbuh, oni su

* zavar~ivanje: zaustavljanje ili izle~enje bolesti bajanjem** stotina{: zapovednik ~ete od 100 ljudi

Z. Kecmanovi}

83

trepanirali za najmanju sitnicu lobanju, davali narodu daguta ugalj od badnjaka, tamnjan od sve}a, salo od je`a,pra{ak od je`evog repa. Neki od ovih vidara, specijalistiza vadjenje kamena iz be{ike, putovali su sa torbicamao ramenu i britvicom za pojasom, od sela do sela, i vi-kom objavljivali svoj dolazak..

Pod takvim okolnostima u~eni lekari, naro~ito domo-rodci, po~elii su se iseljavati u Mand`uriju, Ameriku,Srbiju. U to doba dolaze u Crnu Goru i na{i najbolji le-kari Milan Jovanovi}-Bombajac, Milan Jovanovi}-Ba-tut, Svetislav Simonovi}, ali ni oni nisu mogli dugoostati. A razlozi su bili prosti. Da napomenemo da je je-dan od lekara domorodaca, po ugledu na Srpsko lekar-sko dru{tvo, `eleo da u Crnoj Gori osnuje Crnogorskolekarsko dru{tvo. To je bio razlog da napusti svoju do-movinu. “Kupi dru`inu - rekao je knjaz - ho}e bunu.Ne mo`e to kod mene!”.

Dr Milan Jovanovi} Batut, koji je gajio naro~itesimpatije prema crnogorskom narodu, sa tugom je takodjenapustio Crnu Goru. ^udan je bio razlog njegovog odla-ska. “Sedeo sam jedne ve~eri - pri~ao je dr. Batut - sa ne-koliko serdara i perjanika u od`akliji kne`evog dvora naCetinju. Razgovor se, kao i obi~no, vodio o dnevnim do-gadjajima. Pri~alo se zatim o svemu i sva~emu, pa se po-veo razgovor o crnogorskoj `eni. Ja sam - rekao je dr. Jo-vanovi} - naro~ito isticao nizak dru{tveni `ivot u CrnojGori koji se naro~ito ogleda u ropskoj pod~injenosti neja-ke crnogorske `ene i surovoj mu{koj nadmo}i nad njom.Zbog ove pod~injenosti i trajnog zapostavljanja ba~en jeceo doma}i teret i svekolika briga na `enu, tako da se to-kom stole}a izrodila u jedno patolo{ki preosetljivo bi}e.Potrebno bi bilo u ovom pravcu u~initi korenite reforme”,dodao je na kraju dr. Jovanovi}. “Jedan od serdara zamo-lio me je za dozvolu da o ovom razgovoru obavesti kneza,koji }e svakako prihvatiti umesne sugestije dr. Batuta i po-mo}i da se one ostvare.” Sutradan popodne, veli dr Batut,pozvao me knez i doslovno rekao ovo: “Slu{aj doktore,ono {to }u ti re}i nemoj da pomisli{ da govorim zbog se-be, nego brate zbog tebe, ti ne poznaje{ dobro moje Crno-gorce pa se bojim da ti se {to ne desi pa i ja da zakukam.”Posle toga, dr. Jovanovi} se spakovao. U opro{tajnoj au-dijenciji, kad ga je knez zapitao za{to ide rekao je da od-lazi da ne bi dao povoda da zbog njegovog rada stari knezbude prinudjen da zakuka. “[ta je bilo sa serdarom – neznam, rekao je Jovanovi}, ali mislim da se nije ni on bol-je proveo.”

Ove sitne dogadjaje - a bilo je i krupnijih - iz-neli smo, samo da bi letimi~no i povr{no prikazali te{keprilike onog doba kada je dr. Petar Miljani} delovao.

O toj delatnosti u drugim oblastima ~u}e se i odonih koji su pozvaniji od nas. Mi }emo se ovde zadr`ati naradu dr. Miljani}a na suzbijaju slepila u Crnoj Gori.

Da li narodne nevolje, ili naklonost prema of-

talmologiji, ili mo`da i jedno i drugo, primorali su da-rovitog dr. Miljani}a da izu~i i ovu granu hirurgije. Onju je savladao isto onako temeljno kao {to je radio sva-ki posao za koji se prihvatao. Njegov rad u ovom prav-cu, mo`e se podeliti u dva dela: na prakti~ni i nau~no-vizionarski. On je, na osnovu zapa`anja izvesnih ~inje-nica, kod prakti~nog rada umeo da predvidi i iskonstru-i{e kako }e se u budu}nosti postupiti kod raznih podu-hvata na o~noj jabu~ici. Evo dva primera:

Jo{ onda je dr. Miljani} zapazio da se aseptiza-cija operacionog polja na oku ne mo`e vr{iti na drugina~in no ispiranjem oka pre operacije obi~nom steril-nom vodom. Posle tolikih proba i proteklih godina mismo do skora to isto radili. “...Potrebno je - veli Milja-ni} - pri operacijama na oku , da ne bi do{lo do infek-cije, obratiti pa`nju na suzne puteve, nos, zube, pa ~ak iusta.” Tako danas i mi postupamo. Kod operacija kata-rakte - veli on - potrebno je paziti da ne pravimo suvi-{e mali razrez – na {ta i mi danas obra}amo pa`nju, itd.

Dr. Petar Miljani} je dalje konstatovao da u Cr-noj Gori ima srazmerno vi{e slepih (21,4 na 10 hiljada)nego li u Rusiji, koja u pogledu broja slepih stoji na jed-nom od prvih mesta (20 slepih na 10 hiljada stanovni-ka). Dr. Petar Miljani} je izvr{io blizu 800 operacija naoku kod stanovnika Crne Gore i okoline. On je operaci-jom povratio vid vodji Hercegova~kog ustanka Peki Pa-vlovi}u, ~ija je prva tzv. “hercegova~ka pu{ka” - puklai objavila op{ti ustanak protiv Turaka.

Dr. Miljani} je bio prvi na{ u~eni oftalmolog.On je jednom lepom tehnikom vr{io o~ne operacije uCrnoj Gori. Za to vreme u Srbiji je po selima, va{arimai ve}im skupovima i{ao seljak Dimitrije Todorovi}-Pa-ra}inac i “skidao belo” sa o~iju iglom koju je nosio ud`epu svoga gunja. Nije potrebno napominjati da su naovaj na~in operisani gubili vid za svagda odmah ili po-sle kratkog vremena. Para}inac je sa sobom vodio svogunuka i naslednika i obu~avao ga u ovoj porodi~noj ve-{tini. Ovaj je docnije udarao veliki {tambilj na svoja pi-sma sa natpisom “Nikola Todorovi} Para}inac - dokto-rov unuk”. U jednom od tih pisama lekaru ovaj je napi-sao: “Ovoga sam operisao. Ali nije oblagao belanac odjajeta zgru{an u tiganju , pa se oko podurasilo, pa i onodrugo. [aljem ti pa radi {ta zna{...”

Na isti na~in ove operacije je vr{io i jedan hod-`a u Sarajevu i neki Lakovi} u Podgorici. Mo`e se za-misliti, koliko je morao ulo`iti truda mladi dr. Miljani}da odvrati narod koji je od ovih vidara tra`io pomo} ivra}ao se slep.

U tom pravcu dr Miljani} je uspeo, narodni vida-ri su nestali. Svojom spremom i uspesima on je sve obo-lele od o~iju i oslepele privukao sebi. Prelaze}i preko svihte{ko}a on stvara nove polo`aje i dovodi u Crnu Goruu~ene lekare. Pojavljuje se ~itava plejada visokokulturnih

Doktor Petar Miljani} (1852-1897) - prvi okulista "domorodac" u Crnoj Gori

84

domorodaca: dr. Novica Kova~evi}, dr. Peri{i}, dr. Kuja-~i}, dr. Kova~evi}, dr. Radulovi}, dr. Tomi} i drugi, sa ko-jima zapo~inje nova era u razvoju zdravstvene kultureCrne Gore.

Dr. Petar Miljani} je bio idealista od kolevke, za-dojen patriotizmom u prvim danima detinjstva. Njegovosrce je isto tako veliko kao i njegov razum. Svojim dubo-kim pogledom umeo je da u ljudima otkrije sposobnosti idruge odlike. On je prelazio preko svih mana i tra`io u ~o-veku ono {to je dobro i plemenito. Strogo vaspitan i stvo-ren za rad bez predaha, rodjen da ide kroz `ivot putem po-sutim kamenjem i trnjem, on je svoju strogost uvek u po-tonjem `ivotu i radu primenjivao svirepo ali uvek i premasamom sebi. Za njega nije bilo ni~eg nemogu}eg. To jebio ~elik koji isteruje plamen iz kamena. Imao je sjajnubudu}nost na strani, ali je njegova ljubav prema sopstve-nom narodu bila ja~a od svega. Ta ljubav je pobedila iidealistu dr. Petra Miljani}a odnela u naru~je svoga naro-da ~ije je dobro bilo njegova ~e`nja, mladi}ki san. Svomnarodu on je dao celoga sebe.

Na kraju, ako uporedimo stanje zdravstveneslu`be u Crnoj Gori sa stanjem u Srbiji, mo`emo re}i dase Miljani} na reformi zdravstva i dono{enju Zakona ozdravstvu mo`e uporediti sa radom dr. Vladana Djor-djevi}a (1844-1930), reformatora i zakonodavca napolju zdravstva Srbije. Kako o dr. Petru Miljani}u u na-{em radu govorimo poglavito kao o~nom lekaru, ondase on mo`e, u tom vremenu, uporediti sa dr. PavlomPopovi}em (1854-1937), sa napomenom da je ovaj biostranac jer je u Srbiju do{ao iz Banata, tada{nje Austro-ugarske.

Dr Pavle Popovi} je prvi specijalista za o~nebolesti u Srbiji. Osniva~ je Prvog o~nog odeljenja Op{tedr`avne bolnice u Beogradu. To odeljenje je 1921. go-dine preraslo u O~nu kliniku tek osnovanog Medicin-skog fakulteta. Objavio je zapa`en broj radova iz o~nihbolesti. Bio je rezervni sanitetski pukovnik. U~estvovaoje u organizaciji sanitetske slu`be u Srbiji. Zauzimao jenajvi{e polo`aje u sanitetu Srbije.

Prvi specijalista za o~ne bolesti, rodjen u Srbiji,medjutim, bio je dr. Dragoljub Djordjevi} (1866-1942).Iako je jedno vreme bio {ef Drugog o~nog odeljena Op-{te dr`avne bolnice u Beogradu u stru~nom pogledu ni-je ostavio pisanog traga.

Najzad, najzna~ajnija li~nost u srpskoj okulisti-ci je bio profesor dr. Djordje Ne{i}, koji je zapo~eo radu struci kada je dr. Miljani} preminuo. On je bio osniva~moderne oftalmologije u Srbiji, veoma plodan pisac.Mnogo je uradio i na polju zdravstvenog prosve}ivanjasvoga naroda.

Ova uporedjenja smo naveli da bismo bolje sa-gledali mesto i ulogu dr. Petra Miljani}a u zdravstvu ta-da{nje Crne Gore. Nije preterano re}i da je dr. Miljani}

bio centralna li~nost i u sanitetu svoje zemlje i da je todo dana{njeg dana i ostao.

Literatura[1] Anonimus: ^itulja dr. Petar Miljani}. Bosanska vila, Sarajevo, (1897);

12:351.[2] Bilje`nica: Brojno stanje i zdravstveno stanje naroda raznih `upa i ka

petanija crnogorskih. Zaostav{tina Batuta. Arhivsko-bibliotekarskoodeljenje Muzeja Cetinje.

[3] Dragi} M.: Dr Petar Miljani} (1852-1897). Povodom stogodi{njice rodjenja. Srp. Arhiv cel. lek., (1952); LXXX (12 ):1189-1191.

[4] Frilley G., Vlahovitch J.: La Montenegro contemporain. Paris. 1876;416418.

[5] Grlica. Kalendar ~asopis. Cetinje. 1891.[6] Joannovi} Dj.: Po~asni doktorat dr Milana Jovanovi}a Batuta. Srp. Arh.

(1926); 7:531-536.[7] Jovovi} M.: Razvoj oftalmologije u Crnoj Gori . Zbornik radova iz isto

rije crnogorskog saniteta Cetinje. 1998;129-136. [8] Kuja~i} J.: Petar Miljani}. Njegov `ivot i kulturno nau~ni rad. Miscel

lanea.Biblioteka Centralnog higijenskog zavoda u Beogradu. 1937;Knjiga 25:75-90.

[9] Kuja~i} J.: Prilog istoriji zdravstvene kulture Crne Gore do 1918. SANU. Posebno izdanje, knj. CLXX, Odeljenje medicinskih nauka.Beograd. 1950.

[10] Martinovi} D.: Dr. Petar Miljani} (1852-1897). Portreti I. Cetinje.1997;74-113.

[11] Miljani} N.: Dr. Petar Miljani} (1.II.1852-8.IX. 1897 ), Srp.Arhiv cel.lek., (1952), LXXX ( 12 ):1261-1268.

[12] Miljani} P.: Sedmogodi{nji rad “Bolnice Danilo I”. Srp. Arhiv cel. lek.,(1887); Odeljak prvi, knjiga IX:198-255.

[13] Miljani} P.: O geografskim, dru{tvenim i politi~kim prilikama u kojimaje pet vekova `iveo narod Crne Gore. Srp. Arhiv cel.lek., ( 1888 ) Odeljak drugi, knj.XXI:199-255.

[14] Miljani} P.: Du{evne bolesti, gluhonijemi, epilepti~ni i slijepi u Crnoj Gori. Otad`bina, (1891); Knjiga 113-116:358-380 i Glas Crnogorca, Cetinje, (1891); br. 42 i 43 (bez statisti~kih pokazatelja).

[15] Miljani} P.: 254 operacije katarakte u cetinjskoj bolnici. Srp. Arhiv cel.lek. (1897), Odeljak tre}i, knj.I:6-11.

[16] Miljani} P.: Dvei stoti operacii katarakti v bolnica goroda Cetinje ^ernaGora, Medicinskoe obozrenije, Moskva, (1894); No 19.

[17] Ne{i} Dj.: Rukopis. SANU. Beograd. Arhiv akademije, istorijska zbirka, br. 14.314.

[18] Petrovi} D.: Dr. Petar Miljani}. Spomenica “Bolnice Danilo I” 18731973. Cetinje. 1973; 111-143.

[19] Vlahovi} V.: Razvoj hirur{ke slu`be u Crnoj Gori. Zbornik radova izistorije crnogorskog saniteta. Cetinje. 1988; 85-91.

[20] Vujo{evi} N.: Rad dr. Milana Jovanovi}a-Batuta na prou~avanju zdravstvenog stanja naroda i knji`evnosti u Crnoj Gori (1880-1882). Zbornik radova iz istorije crnogorskog saniteta. Cetinje. 1998; 137-160.

[21] Vukovi} I.: Stogodi{njica bolnice “Danilo I” 1873-1973. Cetinje. 1973;9-22.

[22] Zlatarov N.: Li~nost dr Petra Miljani}a. Medicinski zbornik, Cetinje,(1953); 2:5-17.

[23] Zogovi} B.: Petar Miljani} ( 1852~1897 ). Spomenica (1873-l973) “Bolnice Danilo I”. Cetinje. 1973;23-25.

Z. Kecmanovi}

85

Dr. Petar Miljani} (1852-11897) – the first ”native-bborn”ophthalmologist in Montenegro

Z. Kecmanovi}*, B. Pavlovi}**

* Eye Clinic “Prof.Dr.Ivan Stankovi}”, Clinical Hospital Centre “Zvezdara”, Belgrade** Museum of the Serbian Medical Society, Belgrade

HHiissttoorryy ooff OOpphhttaallmmoollooggyyAAccttaa OOpphhtthhaallmmoollooggiiccaa 22000044;; 3300:: 7766-8855 UUDDKK 661177..77((009911))((449977..1166))

6611 :: 992299 MMiilljjaannii}} PP..

Abstract. - Life and work of Dr. Petar Miljani} are well known, owing to a number of papers in the lite-rature concerning him as a person, medical doctor, social worker and writer. But, his work in the field ofophthalmology is much less known, the relevant historical data being scattered throughout a number of ar-chives and libraries. That was a good reason to try to present his work in ophthalmology, emphasizing hisknowledge in diagnostics and treatment of ocular diseases and especially his skill in ophthalmic surgery.In the authors’ opinion, Dr. Petar Miljani} was the first “native-born” ophthalmologist in Montenegro.

Key words: History of medicine – ophthalmology - Montenegro – Dr. Petar Miljani}.