istorija psihologije

UDK: 159.9 (091) Godinjak za psihologiju, vol 6, No 8., 2009, pp.197-220

ISSN 1451-5407

Vladimir Nei Filozofski fakultet, Departman za psihologiju, Ni

Milkica Nei Medicinski fakultet, Institut za fiziologiju, Ni

KALENDAR ZNAAJNIH DOGAAJA ZA ISTORIJU PSIHOLOGIJE (II DEO)23

Apstrakt

U ovom radu sadrani su podaci od posebnog znaaja za razvoj psihologije kao nauke i primenjene discipline. Zbog obilja podataka koji se mogu nai u literaturi i posebno na Internetu, odakle je i pribavljen najvei broj podataka, uinjeno je ekstremno saimanje, kako prilikom selekcije podataka, tako i u nainu njihovog predstavljanja. Rad ima dva dela. U prvom delu, koji je objavljen u Godinjaku za pshologiju br.5-6, obuhvaeni su podaci koji pokrivaju datume prve polovine godine, januar jun, dok je u drugom delu, koji je pred itaocima sada, obuhvaen period jul decembar u razliitim godinama. Najvei broj podataka se odnosi na datume roenja istaknutih linosti u psihologiji i njihove doprinose u naunoj oblasti kojom su se bavili. Jedan broj podataka se odnosi na objavljene knjige koje su imale znaajan uticaj na razvoj psihologije. Povremeno su podaci dopunjavani dogaajima u naoj zemlji ili su vezani za aktivnosti naih psihologa. Cilj rada je da se itaoci, pre svega studenti, upoznaju sa raznolikou i bogatstvom biografija psihologa i podstaknu da samostalno istrauju linosti i dela za koje imaju najvie interesovanja.

Kljune rei: istorija psihologije, eminentni psiholozi, nauni doprinosi

23 Nastanak ovog rada delom je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki

razvoj u okviru rada na projektu 149062D.

KALENDAR ZNAAJNIH DOGAAJA ZA ISTORIJU PSIHOLOGIJE (II DEO)

198

Jul

(Redni brojevi oznaavaju dane u mesecu)

1. Osnovana kantonalna psihijatrijska bolnica Burgholcli, blizu Ciriha (1870). Meu onima koji su radili u nekom periodu svog ivota u njoj bili su August Forel, Eugen Blojler, Karl Abraham, Franc Aleksander, Ernest Dons, Karl Gustav Jung i A.A.Bril. Prvi direktor je bio Bernard fon Guden.

2. Roena Marija Bonaparte (1882), unuka Napoleonovog brata. Upotrebila je svoje bogatstvo i uticaj da pomogne Frojda i psihoanalizu. Platila je nacistima oko 5.000 dolara da bi Frojd napustio Austriju 1938. Prevodila je Frojdova dela na francuski.

3. Viktor Tausk, poreklom sa prostora bive Jugoslavije, jedan od najtalentovanijih psihoanalitiara iz Frojdovog okruenja izvrio suicid (1919).

4. Roen Vilhelm T. Prejer (1841). Prejerov doprinos je bio na podruju kolornog vida i deje psihologije. Napisao je prvi knjigu iz deje psihologije (1881).

5. Roena Paulina Sneden Sirs (1908). Poznata je po studijama nivoa aspiracije, samopotovanja, motivacije za postignuem, uenja matematike, polnih razlika u ponaanju dece.

6. Roen Robert Ogden (1877). irio ideje getalt psihologije u SAD i autor prve getaltistiki orijentisane knjige u Americi (1926).

7. Roen Kamilo Goldi (1843). Goldi je bio neurolog koji je prvi identifikovao aksone i dendrite i njihove funkcije. Takoe je prvi identifikovao receptore muskularne senzacije. Dobitnik Nobelove nagrade 1906.

8. Roen Fric Perls (1893). Perls je sa svojom suprugom Laurom osniva Getalt terapije.

9. Roen Franc Boas (1858). Boas je revolucionarna figura u studiji interakcije kulture i individualnog ponaanja. Njegova najznaajnija knjiga Um primitivnog oveka je prevedena kod nas.

10. Roen Teodor Simon (1873). Sa Alfredom Bineom autor prvog testa inteligencije. Osniva je i prvog psiholokog savetovalita za maloletniku delinkvenciju.

11. Roen Alfred Bine (1857). Bine je najpoznatiji po razvoju moderne koncepcije inteligencije i testa za njeno merenje. On se takoe interesovao za pojavu sugestibilnosti i opte eksperimentalne

Vladimir Nei, Milkica Nei

199

psihologije. Bio je direktor psiholoke laboratorije na Sorboni od 1894. do 1911. godine i osniva Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u Parizu 1905.

12. Roen Klod Bernar (1813). Bernar je bio eksperimentalni fiziolog iji je rad na unutranjoj sredini anticipirao koncept homeostaze.

13. Roen Fred E. Fidler (1922). Njegova istraivanja su u kontigentnoj teoriji rukovoenja, koja opisuje efikasno rukovoenje kao produkt linog stila i specifinih situacionih karakteristika.

14. Roen Johanes Miler (1801). Miler je postavio zakon o specifinim nervnim energijama i primenio ga u svom radu na osetima. Jedan je od osnivaa moderne eksperimentalne psihologije.

15. Roena Brenda L. Milner (1918). Njene studije o modanim lokalizacijama unele su vie svetla u razumevanje uloge hipokampusa i temporalnog renja u pamenju, uzrocima epilepsije i prirode dominacije hemisfera.

16. Roen Aleksandar R. Lurija (1902). Lurija je bio istaknuti ruski psiholog iji je rad na objektivnoj studiji afektivnih stanja nastavljen kasnijim studijama o funkcionalnoj organizaciji mozga, funkcijama govora, pamenja i rehabilitaciji.

17. Roen Aleksijus Mainong (1853). Mainong je bio pod jakim uticajem Franca Brentana i njegovog empirikog pristupa u filozofskoj psihologiji. Mainong je osniva prve laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u Austriji na Univerzitetu u Gracu (1884).

18. Roen Anri Pjeron (1881), promovisao bihejvioralno orijentisanu psihologiju. Osnovao Institut za psihologiju u Parizu (1920). Roen Aron Bek (1921), poznat kao autor Inventara za Depresiju.

19. Objavljena Veklserova skala za merenje inteligencije kod dece, WISC, (1949). Veksler je roen u Rumuniji.

20. Roen Luii Rolando (1773), meu prvima istraivao lokalizaciju modanih funkcija elektrinom stimulacijom mozga.

21. Roen Kliford T. Morgan (1915). Morganov rad je fokusiran na fizioloke osnove ponaanja. Njegova Fizioloka psihologija iz 1943. je decenijama bila standard u ovoj oblasti.

22. Roen Gregor Johan Mendel (1822). Mendel je osniva moderne genetike. Roen Donald Heb (1904), neurofiziolog i autor knjige Organizacija ponaanja. Skiner sreo svoju buduu suprugu Ivon Blu (1936).


200

23. Florens Gudinaf objavila test inteligencije za decu predkolskog uzasta(1926). Objavljen prvi volumen Marisonove A History of Psychology in Autobiography (1930).

24. Roen Teodor M. Njukom (1903). Njukomova socijalno-psiholoka istraivanja fokusirana su na fenomene socijalnog uticaja, formiranje stavova i male grupe. Poznata je njegova studija o promenema vrednosti kod studenata jednog koleda. Predsednik APA 1956.

25. Roena Margaret F. Voburn (1871), prva ena koja je u Americi, na Kornel Univerzitetu, stekla doktorat iz psihologije (1894). Roen Ernest Hilgard (1904). Istraiva na podrujima uenja, hipnoze, deje psihologije, svesti i istorije psihologije.

26. Roen Karl Gustav Jung (1875), osniva analitike psihologije koja je izvrila irok i snaan uticaj na razvoj savremenog shvatanja o oveku.

27. Osnovan Ured za istraivanje ljudskih resursa sporazumom izmeu vojske SAD i Dord Vaington univerziteta (1951).

28. Roen Teodor Lips (1851), poznat po teoriji estetike koja se zasniva na empatikom odnosu posmatraa prema objektu.

29. Roen Muzafer erif (1906), autor mnogih studija iz socijalne psihologije u vezi sa uspostavljanjem socijalnih normi, socijalnim promenama, reavanjem konflikata i grupnih procesa.

30. Publikovan lanak Li Kronbaha i Pola Mila o konstruktivnoj validnosti u psiholokom testovima u Psiholokom biltenu (1955).

31. Antipsihotini lek Orap (Pimozid), blokator dopaminskih receptora u mozgu, odobren 1984. za upotrebu u SAD.

Avgust

1. Roen Ivan Mihajlovi Seenov 1829. Pretpostavljao da se svi mentalni procesi i ponaanje odigravaju kao refleksi mozga. Njegova redukcija kognitivnih na nervne procese bila je dalekovida, ali malo poznata izvan tadanje Rusije. Knjiga Seenova Refleksi (velikog) mozga u izdanju upieve zadubine izlazi u Beogradu 1877.

2. Roen Herman A. Vitkin 1916. Zapoeo karijeru studijama u oblasti getalt psihologije i percepcije. Kasnije istrauje kognitivne stilove Testom tapa i okvira i Testom skrivenih figura, dok kros-kulturalnim prouavanjima i studijom porodinih procesa otkriva individualne razlike na dimenziji zavisnost-nezavisnost od polja.


201

3. Roen Osvald Kilpe 1862. Koristio sistematsku introspekciju za prouavanje procesa miljenja. Osniva Vircburke kole bespredstavnog miljenja. Bio ispitanik u eksperimentu naeg Maksa Arera pri izradi doktorske disertacije u Lajpcigu.

4. Roen ser Henri Hed 1861. Prouavao regeneraciju perifernih nerava. Prvi ustanovio put senzornih impulsa od receptora do korteksa.

5. Roen Evald Hering 1834. Zastupao teoriju kolornog vida baziranu na tri tipa receptora oponetnim procesima koji detektuju crno-bele, uto-plave, crveno-zelene razlike u stimulaciji. Njegova teorija je snano uticala na moderne teorije vienja boja. Roen Renzis Likert 1903. Istraivao stavove, industrijsku psihologiju i javno mnjenje.

6. Roena Florens L. Gudinaf 1886, deji psiholog, poznata po Testu crtea ljudske figure. Bavila se istraivanjem inteligencije, zastupajui gledite da je inteligencija relativno nepromenljiva kroz godine detinjstva. Prvi meunarodni kongres psihologije poeo u Parizu 1889. pod nazivom Kongres fizioloke psihologije. Predsedavao an-Martin arko.

7. Roen Hans-Lukas Tojber 1916. Prouavao modane mehanizme ukljuene u vizuelnu percepciju sa posebnom panjom na posledice modanih povreda. Dobio nagradu Karl Leli (1966) i nagradu NASA (1969).

8. Roena Margaret K. Harlov 1918. Njen doprinos je bio u klinikoj i komparativnoj psihologiji. Rukovodila Laboratorijom za primate na Univerzitetu Viskonsin 20 godina.

9. Roen an Pijae 1896, najuticajniji razvojni psiholog u dvadesetom veku. Njegova genetika epistemologija opisuje stupnjeve kognitivnog razvoja kod dece i njihove efekte na razliite vidove ponaanja.

10. Roen Angus Kempbel 1910, poznat po svojim istraivanjima psihologije izbornog ponaanja. Njegove knjige su imale veliki uticaj na politike nauke u Americi.

11. Roen Leonard Berkovic 1926, poznat po istraivanjima uzroka agresivnosti, ukljuujui studije o efektima prisutnosti oruja, imitiranja nasilja na medijima.

12. Roen Martin E. Seligman 1942, poznat po istravanjima nauene bespomonosti i odnosa bespomonosti i depresivnih poremeaja raspoloenja. Najavljeno je njegovo uee na 29-tom Meunarodnom kongresu psihologa u Berlinu 2008.


202

13. Prva trodnevna Konferencija o starenju u Beloj kui koja je dobila karakter nacionalne konferencije sa 800 uesnika 1950.

14. Filip Zimbardo zapoinje uveni Stenfordski eksperiment sa dobrovoljnim zatvorenicima 1971.

15. Roen Stenli Milgram 1933, poznat po studijama potinjavanja autoritetu. Pisao uticajne lanke o efektima urbane sredine na ponaanje i drugim temama iz primenjene socijalne psihologije. Knjiga Poslunost i pokoravanje prevedena je kod nas.

16. Roen Vilhelm Vunt 1832, osniva prve Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na svetu u Lajpcigu (1879).

17. Roen Abraham Kardiner 1891, suosniva prve psihoanalitike kole u SAD (1930). Primenjivao principe psihoanalize u kros-kulturalnim istraivanjima. Publikovana knjiga Klarka Hala Principi ponaanja 1943.

18. Roen Edvard K. Strong 1884, poznat po testu vokacionih interesovanja i istraivanjima u ovoj oblasti. Roena Elze FrenkelBrunsvik 1908, poznata po istraivanjima psihologije predrasuda i F-skali primenjivanoj u merenju autoritarnosti, kao i terminu netolerancije na dvosmislenost, koji opisuje jednu od osobina autoritarne linosti.

19. Luis Terston dobio nagradu anonimnog donatora od 100 dolara 1949. za lanak Psiholoke implikacije faktorske analize, objavljen u asopisu Ameriki psiholog, kao najbolji u 1948. Don Tibo i Harold Keli objavili knjigu Socijalna psihologija grupa 1959.

20. Roen Roder V. Speri 1913, poznat po istraivanjima funkcionalnih razlika izmeu leve i desne hemisfere mozga. Dobitnik Nobelove nagrade 1981.

21. Roen Robert M. Ganje 1916. Primenio eksperimentalnu psihologiju uenja na praktine probleme efektivne instrukcije. Njegova knjiga o uslovima uenja bila je kamen mea u psihologiji uenja.

22. Roen Flojd H. Olport 1890, jedan od prvih socijalnih psihologa eksperimentalista. Skovao termin socijalna facilitacija. Roen Ernest J. MekKormik 1911, industrijski i organizacijski psiholog iji su radovi dominirali u podruju analize posla i ljudskih faktora. iroko je poznat njegov upitnik za analizu posla i knjiga o ljudskom ininjeringu. Publikovana knjiga Deroma S. Brunera Istraivanja kognitivnog rasta 1966.

23. Kongresna biblioteka dobila kopiju izdanja asopisa za eksperimentalnu psihologiju u kojoj se izvetava o studiji Dona Votsona i Rosali Rajner o Malom Albertu 1920.


203

24. Roen Artur Densen 1923. Istraivo individualne razlike i relativni uticaj genetikih i sredinskih faktora na inteligenciju.

25. Edvin G. Boring napisao predgovor za svoju knjigu Istorija eksperimentalne psihologije 1929. Objavljena knjiga Abrahama Maslova Motivacija i linost 1954.

26. Vilhelm Rajh izbaen iz Meunarodnog psihoanalitikog udruenja 1934. Objavljena knjiga Alberta Bandure i Riarda Valtersa Socijalno uenje i razvoj linosti 1963, najcitiranija knjiga u to vreme.

27. Objavljena knjiga Leona Festingera Teorija kognitivne disonance 1957. Istraivanja kognitivne disonance dominirala su u eksperimentalnoj socijalnoj psihologiji ezdesetih godina 20. veka i obezbedila Festingeru visoki rang uticajnosti u psihologiji.

28. Roen Bruno Betelhajm 1903, poznat po svojoj teoriji o identifikaciji sa agresorom. Prevedene su knjige Simbolike rane, Znaenje bajki, Ljubav nije dovoljna.

29. Roen Ernst Mojman 1862, poznat kao osniva eksperimentalne pedagogije. Kod njega je doktorirao na Paja Radosavljevi u Cirihu 1904. Roen Don Dolard 1900, poznat po istraivanjima u oblasti frustracije, agresivnosti i socijalnog uenja.

30. Majkl Argajl i Denert Din objavili esto citiran lanak Kontakt-oima, distanca i afilijacija u asopisu Sociometrija 1965.

31. Roen Herman fon Helmholc 1821, jedan od najveih naunika devetnaestog veka, zasluan za mnoga otkria iz fiziologije i fizike. Roen Karl Marbe 1869, jedan od osnivaa Vircburke kole. Znaajan po istraivanjima sposobnosti u industriji, sklonosti nezgodama i drugim oblastima primenjene psihologije. Roena Marija Montesori 1870, jedna od najznaajnijih linosti pedagogije dvadesetog veka, pobornik prava deteta.

Septembar

1. Otvoren Institut za psihologiju u Moskvi (1912). Georgi elpanov, student Vunta i tumpfa, bio je osniva i prvi direktor.

2. arls Osgud, Dord Sjuci i Persi Tanenbaum objavljuju knjigu Merenje znaenja u kojoj se opisuje tehnika semantikog diferencijala za merenje konotativnog znaenja rei (1957).

3. Evald Buze i Dord Medoks dobili u Budimpeti prvi put dodeljenu Sandozovu nagradu za istraivanja u gerontologiji (1983).


204

4. Roen Don MekKarti 1927, matematiar iji je rad posebno vaan za kognitivnu psihologiju. Razvio je komjuterski jezik LISP i definisao podruje vetake inteligencije.

5. Prvi godinji sastanak Amerikog drutva za primenjenu psihologiju (AAAP) odran na Univerzitetu Minesota (1938).

6. Roen Edgar Don Rubin 1886, danski getalt psiholog, koji je pronaao uvenu figuru vaza/dva lica koju kreira dvosmisleni odnos figure prema pozadini. Rubin je bio predsednik 10. Meunarodnog kongresa psihologije u Kopenhagenu (na kome je uestvovao profesor Borislav Stevanovi).

7. Karl Gustav Jung predstavlja svoju tipologiju linosti na 14. Meunarodnom kongresu psihoanalize u Minhenu i razilazi se sa Frojdom (1913).

8. asopis Character and Personality prvi put izlazi na Djuk Univerzitetu (1932). Naslov se kasnije menja u Journal of Personality.

9. Roen Luii Galvani (1737). On je prvi opisao elektrinu prirodu prenosa impulsa kroz nervna vlakna. Roen Kurt Levin (1890). Levinova teorija polja primenjuje principe getalt psihologije na podruje socijalne i organizacione, kao i psihologije linosti. Roena Aleksandra Adler (1901), erka Alfreda Adlera. Ona je nastavila da razvija teoriju individualne psihologije i vodila centar za obuku u ovoj oblasti.

10. Roen arls Spirman (1863). Prouavanjem korelacija skorova na testu inteligencije dolazi do ideje o postojanju opte inteligencije i specifinih sposobnosti. Razvio je koeficijent rang-korelacije.

11. Roena Alisa Brajan 1902. Ona je analizirala ulogu ena u psihologiji i prva skrenula panju na rezultate ena u oblasti psiholoke profesije.

12. Roena Karen Mahover 1902, poznata po projektivnom testu Crte ljudske figure.

13. Sigmund Frojd stupa u brak sa Martom Bernajs u Vandsbeku u Austriji 1886.

14. Roen Solomon A 1907. u Poljskoj. A je poznat po svojim pionirskim eksperimentima o konformiranju. Njegova paradigma sa procenjivanjem linija predstavlja standardnu tehniku za prouavanje faktora konformiranja.

15. Osnovana Vajnlandska laboratorija u Nju Dersiju 1906, poznata po prouavanjima socijalne inteligencije, retardacije i obrazovanja. uvena Kalikak studija porodice dolazi iz ove laboratorije.


205

16. Roena Karen Hornaj 1885. Osniva je Amerikog instituta za psihoanalizu 1941. Njena najpoznatija dela su prevedena na srpski jezik.

17. Oskar Pfungst poinje eksperimente sa Pametnim Hansom 1904, konjem koji je udarcima kopitom po zemlji oznaavao odgovor na matematike zadatke. Pfungst je otkrio da se ovde radi o reagovanju ivotinje na nesvesne pokrete dresera tj. njegove ideomotorne radnje. Ovaj sluaj se esto citira u diskusijama o efektima eksperimentatorovih oekivanja.

18. Vilhelm Vunt saoptava rad o individualnim razlikama u reakcionom vremenu na vizuelne i auditivne drai na kongresu nemakih naunika u pejeru 1861. Ovo je bio prvi Vuntov rad iz eksperimentalne psihologije u vreme kad je bio Helmholcov asistent u Hajdelbergu.

19. Publikovana Stenfordova revizija Bine-Simonove skale za merenje inteligencije 1917.

20. Don Votson sa Univerziteta Don Hopkins pozvan u aktivnu vojnu slubu i odlazi u Englesku da testira pilote 1917.

21. Publikovana uvena knjiga Li Krombaha o psiholokom testiranju Essentials of psychological testing 1949.

22. Roen Majkl Faradej 1791. Faradejevo otkrie elektromagnetske indukcije uinilo je moguim prouavanje funkcionalne prirode nervnog sistema i doprinelo, idejom o poljima sila, kasnijem nastanku getalt teorije.

23. Publikovani radovi sa prvog sumpozijuma o motivaciji u Nebraski 1953.

24. Albert Bandura objavljuje knjigu o teoriji socijalnog uenja 1971. 25. Publikovan prirunik za Vajnlandsku skalu socijalne zrelosti

Edgara Dola 1953. 26. Roen Ivan P. Pavlov 1849. Skree panju naune zajednice

otkriem jednog od fundamentalnih procesa koji menja ponaanje, uslovnog refleksa, a za svoja istraivanja dobija Nobelovu nagradu 1904. Roen Dord Straton 1865. Straton je upamen prvenstveno po svojim istraivanjima efekata produene inverzije vizuelnog polja nalazei da dolazi do adaptacije na distorziju, a da uklanjanje invertnih soiva dovodi do ponovne dezorjentacije. Bavio se takoe estetikom i socijalnim ponaanje. Predsednik APA za 1908.

27. Roen Albert Elis 1913, poznat po racionalno-emocionalnoj terapiji, kognitivno-bihevioralnom pristupu psihoterapiji koji se bazira na izlaganju i konfrontiranju iracionalnih verovanja klijenta.

28. Dejvid MekKlilend publikuje knjigu The achieving society 1961.


206

29. Dejms MekKin Katel donosi u Lajpcig pisau mainu Remington model 4. Fasciniran njome, Vilhelm Vunt nabavlja jednu za sebe i poveava svoju inae veliku produktivnost.

30. Roen je Dejvid Rapaport 1911, psihoanalitiar koji je pokuao da integrie psihoanalizu sa dominantnim tokovima psihologije.

Oktobar

1. Roen David Kac 1884. Kacova istraivanja pecepcije boja doprinele su postavljanju ranih getalt teorija. Bavio se i fenomenolokim studijama dodira i objavio knjigu iz deje psihologije zasnovanu na razgovorima sa decom. Roen Horas B. Ingli 1892. Poznat je po sveobuhvatnom reniku psiholokih i psihoanalitikih pojmova. Roen Derom Bruner 1915, centralna linost moderne kognitivne psihologije.

2. Darvin se vraa u Englesku posle petogodinjeg putovanja brodom Bigl 1836.

3. Roena Klara Tompson 1893. Vodea linost amerike psihoanalize etrdesetih godina dvadesetog veka. Stenli ahter i Derom Singer 1962. objavljuju uticajan lanak o kognitivnim, socijalnim i fiziolokim determinantama emocionalnih stanja.

4. Publikovan prvi laboratorijski prirunik iz eksperimentalne psihologije u Americi Edmunda Klarka Senforda 1893. Dozef B. Rajn 1937. objavio knjigu u kojoj se opisuju eksperimenti iz oblasti parapsihologije. Saraivao je sa Viljemom MekDugalom na Djuk univerzitetu.

5. Roen Denis Didro 1713, francuski empiriar i utemeljitelj naunog metoda. Njegova Enciklopedija je jedno od najveih dela prosvetiteljstva, sadri pokuaj irenja ideje meu obrazovanim ljudima da se ponaanje moe nauno istraivati.

6. Roen Johanes fon Kris 1853. Njegov rad u fiziologiji vida dovodi do tane identifikacije funkcija epia i tapia retine. Izveo prva eksperimentalna istraivanja percepcije boja, identifikovao i imenovao razliite vrste slepila za boje.

7. Francuski lekar ozef-Onore-Simon Bo 1833. poinje sistematska posmatranja svojih pacijenata u istraivanju povezanosti meteorolokih dogaaja i epileptinih napada. Zakljuuje da nema povezanosti sa meteorolokim prilikama kao ni sa meseevim menama.


207

8. Roen Ernst Kremer 1888. Kremerova konstituciona teorija linosti klasifikuje ljude na astenine, atletske, piknike i displastine tipove. On je smatrao da je bipolarni poremeaj povezan sa piknikim tipom, a shizofrenija sa asteninim i atletskim tipovima. Kod nas je prevedena njegova knjiga Histerija, refleks, instinkt.

9. Roena Helen Doj 1884. Ona je pomagala u osnivanju Bekog psihoanalitikog instituta 1925. i bila direktor prvih deset godina. Roen Jozef Zubin 1900. Zubinov najznaajniji rad je bio u oblasti eksperimentalne psihopatologije i teorije shizofrenije koja se bazirala na statistikoj analizi objektivnih merenja. Zasluan je za otkrie P300 dogaajem-izazvanog potencijala mozga.

10. Klark L. Hal 1902. poinje svoje Knjige ideja. Hal je beleio planove, teorijske ideje, istraivaka pitanja i line opservacije u ovim knjigama tokom svog ivota. Poslednji zapis u njegovoj 73. knjizi nainjen je 21. aprila 1952, osamnaest dana pre njegove smrti.

11. Sigmund Frojd 1885. odlazi u Pariz na usavravanje kod an Martin arkoa.

12. Roen Abraham Arden Bril 1874. Bril je bio prvi prevodilac Frojdovih dela na engleski za amerike itaoce. Publikovani Efekti eksperimentatora u istraivanjima ponaanja Roberta Rozentala 1966, kasnije veoma citiranog dela.

13. Otvorena prva dravna bolnica, Vilard Azil, za pacijente sa hroninim mentalnim obolenjima u Ovidu, Njujork 1869.

14. Francuz Danijel Igon 1968. optuen za ubistvo Pariske prostitutke, osuen na samo 7 godina zatvora zbog bioloke predispozicije, posedovanja vika ipsilon polnog hromozoma, koji poveava verovatnou da e osoba postati kriminalac za 30%.

15. Roen Fransoa Maandi 1783, prvenstveno poznat po svom otkriu senzornog i motornog kimenog ivca, nezavisno od arlsa Bela. Njegova istraivanja su unapredila oblast fiziologije ponaanja. Roen Fridrih Nie 1844. Objavljen vrlo znaajan lanak Stenli Milgrama 1963. o poslunosti i pokoravanju.

16. Roen Artur Benton 1909. Benton je primenio svoja istraivanja perceptualnih i kognitivnih deficita uslovljenih lezijama mozga na neuropsiholoku procenu. Bentonov test vizuelne retencije se iroko primenjuje u klinikoj praksi. Dobio zlatnu medalju od Amerike psiholoke fondacije za ivotno delo u oblasti primenjene psihologije 1991.


208

17. Roen Robert S. Vudvort 1869, jedan od prvih koji su razmatrali motivaciono stanje organizma kao kritiku interveniuu varijablu. Njegovi eksperimenti u oblasti motivacije i fizioloke psihologije prisutni su u uticajnim tekstovima opte, sistematske i eksperimentalne psihologije. Preveden je njegov udbenik iz eksperimentalne psihologije na srpski jezik. Publikovan Vizuelni motorni getalt test Laurete Bender 1938, poznat kao Bender getalt test.

18. Roen Anri Bergson 1859. Laureat Nobelove nagrade, Bergson je smatrao da se fenomeni uma ne mogu razumeti metodima nauke. Najvanija dela Bergsona prevodili kod nas profesori psihologije Nikola Popovi i Filip Medi.

19. Roen Valter B. Kenon 1871. Njegovo podruje istraivanja bilo je fiziologija emocija. Kenonove teorije kasnije je dopunio Filip Bard. Kenon je bio upravnik Instituta za fiziologiju na Harvardu od 1906. do 1940. godine.

20. Roen Don Djui 1859. Djui je bio rani funkcionalist, poznat po svom uticaju na reformu obrazovanja i promociju uenja poznatog kao uenje kroz rad. Njegov uticajan lanak o refleksnom luku u psihologiji istie znaaj funkcionalnih odnosa i adaptacije. Frojd se 1885. prvi put sree sa arkoom prilikom dvadesetonedeljnog boravka u Parizu, a povodom Lesons di Mardi u Bolnici Salpetrier. Roen ser Frederik . Bartlet 1886. Bartlet je prouavao efekte prethodnog iskustva na uenje i pamenje i bio prvi profesor Eksperimentalne psihologije na Kembridu. Dobio velika priznanja za svoj rad 1948.

21. Roen Boris M. Tjeplov 1896. Tjeplovljevi rani rad bio je u oblasti vojne psihologije. Prouavao je razliite oblike kamuflae i vostva. Posle drugog svetskog rata on se posveuje psihologiji muzike, individualnih razlika i to je najznaajnije, studiji osobenosti centralnog nervnog sistema. Objavljena veoma uticajna knjiga Dejmsa Mara, Harolda Geckova i Herberta Simona o organizacijama 1958.

22. Roen Dulijan B. Roter 1916. Roterova istraivanja socijalnog uenja prokrila su put novim bihejvioralnim pristupima u oblasti psihologije linosti i klinike psihologije. On je postao poznat po opisu internog nasuprot eksternom lokusu kontrole kao varijable linosti.

23. Roen Edvin G. Boring 1886. Boring je radio u oblasti oseaja, percepcije i kognicije, ali je najpoznatiji kao profesor istorije psihologije. Njegova knjiga o istoriji eksperimentalne psihologije bila je standardni tekst i referentni rad od samog objavljivanja 1929. Bio je predsednik Amerike psiholoke asocijacije 1928. Roena Frida From-Rajhman


209

1889, osniva psihoanalitikog instituta u Hajdelbergu. Ernest MekKormik objavljuje uvenu knjigu o ljudskom ininjeringu 1957.

24. Publikovan lanak Dona Birna o interpersonalnoj privlanosti i slinosti stavova u asopisu za abnormalnu i socijalnu psihologiju, 1961, kasnije esto citiran lanak.

25. Dejms MekKinKatel 1884 predstavio Vilhelmu Vuntu predlog za svoju doktorsku disertaciju, u vezi sa psihometrijskim pristupom u analizi vremena potrebnog za elementarne mentalne procese, na ta je Vunt dao legendarni komentar da je teza tipino amerika. Roena Natalija Potanin apanis 1928. Bavila se fiziolokom i klinikom psihologijom sa posebnim interesovanjem za oblast neuropsihologije, projektivnih tehnika i transeksualnog ponaanja.

26. Roen Dejvid Premak 1925. Premak je poznat po svojim istraivanjima uenja i motivacije i principima u vezi sa verovatnoom pojavljivanja odreenih oblika ponaanja. Takoe je prouavao simboliki jezik impanza.

27. Ser arls erington i Edgar Edrijan 1932. dobili Nobelovu nagradu za istraivanja fiziologije neurona.

28. Prva meunarodna azijska psiholoka konferencija poinje u Singapuru 1992.

29. Roen Narcis K. Ah 1871. Ah je bio jedan od osnivaa Vircburke kole bespredstavnih misli.

30. Roen Ragnar Artur Granit 1900. Granit je bio finsko-vedski neurofiziolog koji je dobio Nobelovu nagradu 1967. za svoj rad u oblasti fiziologije kolornog vida. Identifikovao elije u retini, dominatore, vane za percepciju svetline i modulatore, vane za kolorni vid. On je takoe izvodio pionirska istraivanja o tome kako su kodirani pokret i oblik u retini i njihovu transmisiju do mozga.

31. Roen Hari F. Harlov 1905. Harlov je izveo nekoliko nizova uticajnih istraivanja. Najpoznatija su njegova istraivanja o zadovoljstvu kontaktom i afektivnoj vezanosti, o efektima seta u uenju, motivacionoj snazi radoznalosti i efektima socijalne izolacije primata. Predsednik APA 1958, dobitnik najviih nagrada i priznanja za nauni rad.

Novembar

1. Roen Don F. Fulton 1899. Neurofiziolog Fulton otkrio je receptore muskularnih oseaja. Njegove briljivo izvedene studije o


210

efektima prefrontalne lobotomije na afektivno ponaanje privukle su panju psihologa. Roen Grant Dalstrom 1922. Dalstrom se specijalizovao u primenjenim istraivanjima empirijske procene linosti, a posebno za MMPI. Njegov dvotomni MMPI-prirunik, sa Dordom Velom i Leonom Dalstrom, predstavlja standardni referentni rad u ovoj oblasti.

2. Roen Oto Klajnberg 1899. Klajnberg, istaknuta linost socijalne psihologije, doktorirao je kod Franca Boasa 1927. Njegova istraivanja i tekstovi fokusirani su na rasne i meunarodne odnose, kros-kulturalnu psihologiju i efekte socijalizacije.

3. Objavljena knjiga Henrija Mareja o klinikoj i eksperimentalnoj eksploraciji linosti 1938. Marej je poznat po Testu tematske apercepcije, ali i drugim testovima, i kao izuzetan analitiar knjievnog dela Hermana Melvila, autora Mobi Dika.

4. Prvi put objavljeno Frojdovo delo Tumaenje snova 1899. tampano je u est stotina primeraka, a prodavalo se osam godina. Roen Stenli Smit Stivens 1906. Postavio osnove neopsihofizike, formulisao psihofiziki zakon snage, izumeo metode direktnog skaliranja, opseno istraivao auditivnu percepciju, uveo filozofiju operacionalizma u Ameriku psihologiju i pisao mnoge uticajne lanke i knjige, a posebno je znaajan Udbenik eksperimentalne psihologije 1951. Za svoj istaknuti nauni rad dobio nagradu APA 1960.

5. Roen Lav Semjonovi Vigotski 1896. Vigotski je preoblikovao sovjetsku psihologiju u sistem konzistentan sa marksistikom misli. Poznat je po istraivanjima socijalnog razvoja deteta, naroito posredovanog jezikom, kao i strukture i funkcije svesti i njenim odnosima prema nesvesnom. Umro je od tuberkuloze u 37. godini. Zbog njegove originalnosti i talenta, kao i prerane smrti, nazvan je Mocartom psihologije.

6. Roen Kurt Goldtajn 1878. Goldtajn je bio neurolog specijalizovan za modane povrede. Uticao je na razvoj Getalt psihologije. Holistiki pristup organizmu doveo je Goldtajna do teorije iroko distribuisanih funkcija modane aktivnosti. Konstruisao je testove koji ispituju formiranje pojmova i modana oteenja.

7. Roen Konrad Lorenc 1903. Lorenc je dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju (1973) za svoj rad o uroenosti ponaanja, posebno utiskivanja. Koncept kritikih perioda u razvoju i uenju proizaao je iz Lorencovog rada. Jedan je od osnivaa etologije.


211

8. Roen Herman Rorah 1884. Rorah je razvio uveni test linosti sa mrljama od mastila, iroko upotrebljavan uprkos problematinoj validnosti. Test je stekao takvu popularnost da je postao ikona klinike psihologije. Konstruisan je 1911. godine, a publikovan tek 10 godina kasnije. Rorahov nadimak Kleks znai na nemakom mrlja od mastila.

9. Roena Bluma Vulfomna Cajgarnik 1900. Cajgarnik efekat je princip getalt psihologije koji opisuje tendenciju da nedovreni zadaci okupiraju panju subjekta.

10. Vilhelm Vunt stekao stepen doktora medicinskih nauka na Univerzitetu u Hajdelbergu 1855. godine. Njegova doktorska teza se odnosila na oseaj dodira kod osoba sa simptomima histerije.

11. Roen Gordon Olport 1897. Bio je profesor socijalne psihologije i psihologije linosti na Univerzitetu Harvard, a poznat je po svom radu u oblasti humanistike psihologije i teoriji crta linosti.

12. Publikovan uticajni lanak Hansa J. Ajzenka o efektima psihoterapije 1952. Ajzenkov pregled kontrolisanih studija o tradicionalnoj psihoterapiji pokazao je da nema znaajnih razlika izmeu leenih i neleenih pojedinaca. Na jednom od Sabora psihologa Srbije profesor Slavoljub Radonji je detaljno analizirao ovu studiju.

13. Roen Augustinus Aurelius (Sveti Augustin) 354. Opisao je nekoliko sposobnosti due, ukljuujui razum, pamenje, volju i imaginaciju. Dejms Bred video prvu demonstarciju Mesmerizma 1841. Bio je uveren da se radi o prevari koja ipak produkuje stvarne efekte. Za ovu pojavu je skovao termin hipnotizam verujui ona predstavlja pojaano stanje panje.

14. Objavljena knjiga Frica Redla i Dejvida Vinemana Deca koja mrze 1951.

15. Objavljena knjiga Daniela Berlajna Estetika i psihobiologija 1971.

16. Roen Maksimilijan fon Fraj 1852. Pruio je prve iscrpne informacije o analizatorima koe. Utvrdio je postojanje lokacije za toplo, hladno, pritisak i bol i istraivao diferencijalnu osetljivost svakog od ovih oseaja. Sugerisao je postojanje senzornog receptora za svaki modalitet, ali je kasniji rad pokazao da su ove identifikacije bile netane.

17. Roen Jozef Fransoa Feliks Babinski 1857. Babinski je bio francuski neurolog koji je otkrio nekoliko refleksnih znakova za dijagnostikovanje oteenja centralnog nervnog sistema. Refleks


212

Babinskog koji se manifestuje irenjem nonih prstiju kada se drai taban novoroeneta navodi se u uvodnim udbenicima psihologije kao primer uroenog refleksa koji nestaje sa sazrevanjem i razvojem nervnog sistema.

18. Roen ezare Lombrozo 1835. Lombrozo je bio prvi antropolog kriminolog. Smatrao je kriminalno ponaanje posledicom genetske degeneracije, kao i da moe biti otkriveno preko odreenih facijalnih karakteristika svojstvenih primitivnim stupnjevima razvoja oveka. Postulirao je vezu izmeu genijalnosti i epilepsije. (Prevedena je na srpski jezik njegova knjiga o rukopisu.)

19. Roen Vilijam eldon 1898. eldonova konstitucionalna psihologija predstavlja sistem povezivanja endomorfnih, ektomorfnih i mezomorfnih tipova tela sa osobinama linosti. Objavljena knjiga Klarka Hala Sistem ponaanja 1952. u kojoj se razmatra Halova hipotetiko-deduktivna teorija ponaanja.

20. Roen arls Ozgud 1916. Ozgudova interesovanja u oblasti psiholingvistike dovela su ga do ekstenzivnih studija konotativnih znaenja rei merenih njegovom tehnikom semantikog diferencijala. Preveden je na srpski jezik njegov udbenik Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji (1964).

21. Dejms MekKin Katel izvetava o svom prvom radnom danu u Vuntovoj laboratoriji 1883.

22. Objavljen lanak Natana Ekermana i Rejmonda Sobela o porodinoj dijagnozi u amerikom asopisu za ortopsihijatriju 1950. Rad je bio citiran kao prvi lanak na podruju porodine terapije. Kod nas je prevedena Ekermanova knjiga Psihodinamika porodinog ivota. Publikovana knjiga Dona Votsona Psihologija, sa stanovita bihevioriste, 1919.

23. Roen Robert Zajonc 1923. Zajoncove matovite studije bave se prirodom socijalne facilitacije, izazivanjem naklonosti, posledicama reda roenosti i efektima muskularnog fidbeka na emocije.

24. Publikovano Darvinovo delo Postanak vrsta pomou prirodnog odabiranja ili odravanje povlaivanih rasa u borbi za ivot 1859. Svih 1250 primeraka prvog izdanja prodato je prvog dana prodaje.

25. Roena aklin Deret Gudnov 1924. Bila je pionir u studijama kognitivnog razvoja. Njena istraivanja o strategijama miljenja i formiranju pojmova, uticaju kulture na miljenje, opaajnim aktivnostima, dejim crteima, doprinela su napretku kognitivne psihologije deteta.


213

26. Edvard L. Torndajk i Robert S. Vudvort saoptavaju u Njujorkoj akademiji nauka rezultate svojih istraivanja o transferu vebanja 1900. Istraivanja su pokazala da vebanje jedne vetine nema efekta na izvoenje drugih vetina pa je tako pobijena teorija formalne discipline koja se zasnivala na takozvanoj psihologiji moi.

27. Roen Gardner Lindzi 1920. Njegova interesovanja su bila u oblasti linosti, socijalne psihologije i bihevioralne genetike. Udbenik socijalne psihologije i Teorije linosti (sa Kalvinom Holom) postali su standardni tekstovi.

28. Roen Hans Valah 1904. Znaajni su njegovi doprinosi u oblasti vizuelne i auditivne percepcije i uenja. Valahovo podruje istraivanja ukljuivalo je percepciju oblika preko pokreta, organizaciju pokreta i efekte perceptualnog uenja na otkrivanje veza izmeu perceptualnih informacionih sistema.

29. Roen an Martin arko 1825. arko je bio pionir moderne neurologije, poznat psiholozima po svojim istraivanjima hipnoze i histerije i njegovom uticaju na Frojda. arko je verovao da je histerija uzrok hipnotikog ponaanja. Bio je poasni predsednik prvog meunarodnog kongresa psihologije 1889. u Parizu (godine Svetske izlobe i podizanja Ajfelove kule).

30. Maks Verthajmer, jedan od osnivaa getalt psihologije, brani doktorsku tezu sa 24 godine pred Osvaldom Kilpeom u Vircburgu 1904. Objavljena uticajna i esto citirana knjiga Deroma Kagana i Hauarda A. Mosa iz oblasti razvojne psihologije 1962.

Decembar

1. Roena Kristina Led-Frenklin 1847. Teorija koja nosi njeno ime opisuje prirodu i evolucionu pojavu fotoreceptora za belo-crno, crveno-zeleno i plavo-uto. Publikovan esnaestofaktorski test linosti (16 PF) Rejmonda Katela na Univerzitetu Ilinois 1949.

2. Uticajan lanak Danijela P. Kimbla Hipokampus i unutranja inhibicija publikovan u Psiholokom biltenu 1968.

3. Roen Karl Marison 1887, osniva i izdava mnogih amerikih psiholokih asopisa, kao i udbenika psihologije. Roena Ana Frojd 1895, najmlaa Frojdova erka, poznata po studiji Ego i mehanizmi odbrane i kao osniva Hempsted centra za leenje dece u Engleskoj.


214

4. Roen Karl Lange 1834. Lange je ponudio teoriju emocija slinog sadraja i istovremeno sa Viljemom Dejmsom, prema kojoj su emocije rezultat, a ne uzrok visceralnih promena. Roen Albert Bandura 1925, iji su glavni doprinosi u oblasti moralnog razvoja, opservacionog uenja, samoregulacije i samoreferentnog miljenja.

5. Na jednoj od tzv. Pavlovljevih sreda 1934. Ivan Pavlov osporava prigovore Kofke i Levina na koncept asocijacija.

6. Otvorena prva Dravna duevna bolnica Sv. Petar u Minesoti 1866.

7. Roena Eleonora D. Gibson 1910. Rad u oblasti perceptivnog razvoja obezbedio joj je nagradu APA za nauni doprinos 1968. Roen Jozef MekGigan 1924. Bio je direktor Instituta za menadment stresa u SAD. Dva puta predloen za Nobelovu nagradu iz fiziologije. Roen Noam omski 1928. Njegova transformaciona generativna gramatika predstavlja moderan nativistiki pristup miljenju i jeziku.

8. Roen Ernst Moro 1870. Moro je otkrio da se iznenadni refleks trzaja novoroeneta moe upotrebiti za dijagnostikovanje abnormalnog razvoja centralnog nervnog sistema. Roen Ulrik Naiser 1928, lider moderne kognitivne psihologije, poznat po radovima u oblasti prepoznavanja obrazaca, vizuelne pretrage, obrade informacija i pamenja.

9. Roen Geza Reve 1878. Reve i David Kac su osnivai asopisa Akta Psihologika (1935). Reveova istraivanja su u oblasti senzacije i percepcije (ukljuujui i psihologiju muzike). Volter Kenon 1930. alje Harvardskom medicinskom drutvu svoj rad o odnosu frekvencije sranog rada i emocija.

10. Roen Karl Gros 1861, nemaki psiholog koji se bavio prouavanjem kognitivnog razvoja. U delu Mentalni ivot deteta (1903) opisuje dva tipa deijih pitanja, ona koja se bave kauzalnou i ona koja se odnose na diskriminaciju i predikciju. Gros je istakao ulogu igre u pripremi za ivot u odraslom dobu. (Tihomir orevi navodi Grosovu teoriju igre u knjizi Srpske narodne igre 1907.) Publikovana Psihoanalitika teorija neuroza Ota Fenihela 1945.

11. Jozef Brojer poinje leenje Ane O. 1880. to se smatra poetkom primene psihoanalitikog metoda, koji razvija i usavrava S. Frojd.

12. Ivan P. Pavlov dobija Nobelovu nagradu 1904. za svoj rad u oblasti fiziologije varenja, ali je u pristupnoj besedi pomenuo svoja istraivanja uslovnog refleksa.


215

13. Roen Stefan Polak 1889, istaknuti anatom koji se bavio vizuelnim sistemom kimenjaka, posebno strukturom mrenjae. Roen Mortimer Mikin 1926. Dobio nagradu APA za istraivanja mozga primata, naroito frontalnog renja i temporalne kore.

14. Publikovana knjiga Viljema Dejmsa Psihologija - kratki kurs 1891, koja je decnijama sluila kao univerzitetski udbenik i jo uvek je jedna od najitanijih knjiga. Roen Dejms Dis 1921, specijalista za psiholingvistiku i eksperimentalnu psihologiju uenja. Izuzetnu strunost pokazao je svojim knjigama Psihologija uenja, 1952. i Psiholingvistika, 1970.

15. Herman fon Helmholc iznosi u Drutvu za fiziku u Berlinu 1850. rezultate svojih eksperimenata o brzini provoenja impulsa u senzornim nervima (61 m/s). Stenli Hol pie Sigmundu Frojdu i Vilhelmu Vuntu 1908, pozivajui svakog od njih da odri predavanje povodom obeleavanja dvadesetogodinjice Klark univerziteta jula 1909. Frojd i Vunt odbijaju ovaj poziv, ali Frojd ipak kasnije prihvata ponovljeni poziv, upuen 16. februara 1909, u kome Hol predlae novi datum predavanja (septembar) i poveava Frojdov honorar.

16. Roena Margaret Mid 1901. Njeni nalazi o kulturalnom poreklu linosti, standardima podizanja dece i polnim ulogama, imali su veliki uticaj na razvojne i socijalne psihologe.

17. Roen Jan Evangelista Purkinje 1787. Pojava da pri opadanju intenziteta svetlosti oko, koje je adaptirtano na tamu, postaje senzitivnije na plavo u odnosu na crveno, poto postepeno prelazi sa vienja epiima (kolorni vid) na vienje tapiima (ahromatsko vienje) nazvana je Purkinjeov fenomen. Ovaj eki naunik poznat je takoe po otkriima elija kore malog mozga (Purkinje elije) i vlakana sprovodnog sistema srca (Purkinjeova vlakna).

18. Roen Teodil Arman Ribo 1839. Ribo je bio posrednik u uvoenju dinamike psihologije u Francusku. Njegov najvei doprinos je bio na podruju afekata i mentalnih poremeaja. Ribo je bio pozvan da dri prvi kurs iz eksperimentalne psihologije na Sorboni (1885). Prevoen kod nas (Psihologija panje, 1931).

19. Herman fon Helmholc prezentovao rad o povezanosti treperenja ica violine i uvenja 1860. Roena En Anastazi 1908. Anastazi je najpoznatija po svojim uticajnim publikacijama o prirodi, formiranju i tanom merenju psiholokih osobina individue, predsednik APA 1972. Objavljena knjiga Maksa Verthajmera Produktivno


216

miljenje 1945, koja opisuje getaltistiki pristup reavanju problema i kreativnosti.

20. Roena arlota Melahovski Biler 1893. Izloila humanistiku teoriju razvoja deteta, metod dnevnika u prikupljanju podataka i nekoliko dijagnostikih instrumenata. Prevoena kod nas (Problemi detinjstva i uitelj). Roena Sjuzan Langer 1895, poznata po delu Filozofija u novom kljuu.

21. Roena Ana Berliner 1888, jedina Vuntova doktorantkinja. Oblasti njenog istraivanja bile su vizuelna percepcija, eksperimentalna optometrija i psihologija reklame. Uvodi primenjenu eksperimentalnu psihologiju u Japan, gde je ivela deset godina. Morala je da napusti Nemaku 1936, a svoju karijeru zavrila u SAD.

22. Roena Magda B. Arnold 1903, poznata po svojim istraivanjima u oblasti emocija, neurofiziologije i precepcije, kao i usavravanju aktivacione teorije emocija, koje je prikazala u knjizi Fizioloka diferencijacija emocionalnih stanja.

23. Nemaki biohemiar Fridrih Mier alje rad Medicinsko-Hemijskom asopisu o svom otkriu nukleina u jedru svih elija, 1869. Altman kasnije nuklein naziva nukleinskom kiselinom, a kasnije je utvreno da postoje dva oblika, DNK i RNK. Roen Donald B. Lindzi 1907, poznat po svojim istraivanjima retikularnog aktivacionog sistema i aktivacionoj teoriji emocija.

24. Ameriki ratni departman prihvata Armijske testove za intelektualne (Alfa) i fizike (Beta) sposobnosti 1917, koje je razvio Robert M. Jerks. Ovi testovi, prvi takve vrste, primenjeni su na velikom broju (1.700.000) oficira i drugog osoblja.

25. Roen Isak Njutn 1642, iste godine kada je umro Galileo Galilej. Njutnov rad u oblasti vida i optike, kao i njegova deterministika filozofija nauke imale su snaan uticaj na psihologiju.

26. Roen (Dord) Etlton Mejo 1880, zasluan za uvena Houtorn istraivanja industrijskog i socijalnog poaanja.

27. Roen Johanes Kepler 1571. Bavei se istraivanjem kretanja planeta i optike omoguio bolje razumevanje optike vida. Smatrao je da je mrenjaa, a ne soivo, mesto vizuelne recepcije. Roen Milton Roki 1918. Rokiova istraivanja u oblasti socijalne psihologije odnose se na vezu izmeu rigidnog, dogmatskog stila linosti i stavova, socijalne ideologije, vrednosti, predrasuda i reavanja problema (Otvoreni i zatvoreni um 1960).


217

28. Roen Don fon Nojman 1903, istaknuti matematiar koji je pomogao da se razvije atomska bomba i prvi elektronski kumpjuter. Sa Oskarom Morgenternom napisao Teoriju igara i ekonomsko ponaanje (1944), ugaoni kamen moderne naune teorije i istraivanja donoenja odluka i izbornog ponaanja. Ivan Pavlov 1909. odrao predavanje na temu Kula tiine na 12. Kongresu prirodnjaka i fiziara u Moskvi u kome istie znaaj eksperimentalne kontrole. Zahvaljujui tome dobija laboratoriju u San Peterburgu, koja mu omoguava eksperimentalnu izolaciju.

29. Roen Alfred Georg Ludvig Leman 1858, danski student Vilhelma Vunta. Bavio se estetikom boja i praznoverjem. Osnovao je prvu eksperimentalnu laboratoriju u Danskoj, u Kopenhagenu.

30. Morton Princ objavljuje svoju knjigu o disocijaciji linosti viestruke linosti, klasinu studiju svog pacijenta 1905. Prvi sastanak Meunarodnog drutva Razvojne psihobiologije odran u Dalasu 1968.

31. Roen Johan purchajm 1776. Popularisao Galovu teoriju frenologije u Engleskoj, Francuskoj i SAD. Roen Don V. Etkinson 1923, poznat po istraivanjima motiva za postignuem, afilijativnosti, straha, pola i agresije posredstvom TAT.

Literatura

Berger, J. (1989). Projektivna psihologija Rorschahov test liosti. Beograd Nolit.

Betelhajm, B. (1979). Znaenje bajki. Beograd: Jugoslavija. Darvin, . (1985). Postanak vrsta - pomou prirodnog odabiranja ili

odravanja povlaivanih rasa u borbi za ivot. Beograd: Nolit. uri, M. (1992). Putevi ka Nieu. Beograd: Srpska knjievna zadruga. Eysenck, H.J. (1980). Upotreba i zloupotreba psihologija. Zagreb: Naprijed. Fenichel, O. (1961). Psihoanalitika teorija neuroza. Beograd Zagreb:

Medicinska knjiga. Hornaj, K. (1966). Nai unutranji konflikti. Titograd: Grafiki zavod. Ingli, H.B, Ingli, .I. (1972). Obuhvatni renik psiholokih i

psihoanalitikih pojmova. Beograd: Savremena administracija. Kre, D., Krafild, R.S., Balaki, I.L. (1972). Pojedinac u drutvu. Beograd:

Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Lombroso, C. (1936). Grafologija. Beograd: Izdanje knjiarnice Milorada P.

Milanovia.


218

Lurija, A.R (2000). Jezik i svest. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

Mead, M. (1968). Spol i temperament u tri primitivna drutva. Zagreb: Naprijed.

Osgud, . (1964). Metod i teorija u eksperimentalnoj psihologiji. Beograd: Savremena kola.

Pijae, . (1978). Strukturalizam. Beograd: BIGZ. Pupin, M. (1989). Sa panjaka do nauenjaka. Beograd: Nolit. Herman fon

Helmholc (Sa panjaka...) Ribot, Th. (1931). Psihologija panje. Beograd: Knjiarnica Rajkovia i

ukovia. Rouzen, P (1989). Brat ivotinja pria o Frojdu i Tausku. Gornji

Milanovac: Deje novine. araf, M. (1997). Bura na zemlji (biografija Vilhelma Rajha). Beograd:

Radio B92. Vigotski, L. (1975). Psihologija umetnosti. Beograd: Nolit. Vudvort, R. (1964). Eksperimentalna psihologija. Beograd: Nauna knjiga. Wertheimer, M. (1964). Produktives Denken. Frankfurt am Main:

Waldemar Kramer.


CALENDAR OF EVENTS RELEVANT TO THE HISTORY OF PSYCHOLOGY (PART TWO)

Abstract

This paper contains data of particular relevance to the development of psychology as a science and applied field. Due to the abundance of data available in the literature, and particularly on the Internet, from which most facts have been collected, an digest is presented here which is extremely abridged, in terms of both the selection of data and type of presentation. The paper has two parts. In the first part, published in The Yearbook of Psychology No. 5-6, the data were presented covering dates from the first half of the year - January - June, while in the second part, available now to the readers, the period covered is July - December, in various years. Most data pertain to the dates of birth of prominent individuals in psychology and


219

their contributions to the sub-field they were active in. Some data pertain to books which were influential on the development of psychology upon being published. Occasionally, the data are supplemented with events in our country, or are related to the activities of our psychologists. The aim of the paper is to familiarize readers, first of all students, with the versatility and richness of biographies of psychologists, and encourage them to start individual research of persons and works they are most interested in.

Keywords: history of psychology, eminent psychologists, contribution to science.

istorija psihologije

Documents