21. decembar 2016. godine

ISTRAŽIVANJE BLICA Ovo su najbolje plaćeni

poslovi u državnim službama

Ako se armija nezaposlenih vodi onim da je "državna služba najbolja družba", onda bi morala da zna da su u

toj družbi najplaćeniji oni koji rade u "Koridorima", a najmanje u Upravi carina.

Tako bar pokazuje istraživanje

"Blica", koje nije obuhvatilo

nezavisne institucije i agencije,

iako se finansiraju delimično ili

u celini iz budžeta.

Jezik brojki je neumoljiv, pa se

iz njega jasno vidi da je tri puta

unosnije raditi u "Koridorima

Srbije", gde je prosečna plata

115.000 dinara, nego u Upravi

carina, gde mesečno može da se

zaradi nešto više od 38.000

dinara. Da paradoks bude veći,

najmanje plate ima služba koja

srpski budžet puni sa 44 odsto.

Međutim, i niže plate u javnom

sektoru i dalje su misaona

imenica za radnike mnogih

privatnih firmi. A, uz

nameštenje za državu kao

poslodavca, često idu i

relaksiranije radno vreme,

mnogobrojne povlastice, dugi

odmori... Zato i ne čudi što je po

svim anketama državni posao i

dalje najveći mamac za nezaposlene.

Srećnika je u poslednje vreme ipak manje jer je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali rupe u

zakonu i partijske veze i pored toga nađu način da se još neki ćata ugura u državnu službu. Zato ova tabela

može biti i svojevrsni vodič za one sa nekom vezom, gde je najbolje da se oni ili njihova deca udome.

To udomljavanje za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije,

građane Srbije skupo košta.

- Zapošljavaju se ljudi ne sa validnom diplomom, već poželjnom partijskom knjižicom, pa dobijamo

lošu uslugu koju plaćamo. Državni posao je partijski plen i zato je jagma za njim velika. Osim što svi

plaćamo partijskog aktivistu koji ima dobru platu, on dobija i sigurnost stalnog radnog mesta. Takvi

imaju veća prava od ostalih, teže im je uručiti otkaz, veće su im otpremnine, plaćeni su im

prekovremeni rad, topli obrok, regres, prevoz, dnevnice za putovanja... Praktično, ovi radnici imaju

sve ono za šta se sindikati bore, odnosno upravo je u tom segmentu zadržano ono najbolje iz

samoupravljačkih sistema - primećuje Savićeva.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da ga ne čudi što je državni posao za sve partijske

kadrove investicija sa najvećom kamatom.

- Nije samo reč o većim platama, već i manjem radu. Naime, efektivan rad u državnoj administraciji je svega

tri sata i 50 minuta, a njegovog kolege u realnom sektoru sedam sati i 10 minuta - konstatuje Rajić.

Bilo kako bilo, "Blic" vam predstavlja podugačak spisak iz kojeg sami možete da zaključite ko je eventualno

preplaćen, a ko plaćen manje.

DOKTORI POSREDNICI ZA ZAPOŠLJAVANJE

Nemci daju 2.000 evra onome ko dovede lekara iz

Srbije

Lekari iz Srbije koji rade u Nemačkoj dobijaju 2.000 evra od tamošnjih bolnica za svakog kolegu

medicinara kog dovedu iz naše zemlje.

Nemačka planira da "uveze" čak 120.000 lekara raznih

specijalnosti, pa su tako i naši doktori koji već rade u

toj zemlji dobili šansu da dodatno zarade kao

posrednici.

Doktor Dušan Marković, koji radi u rehabilitacionoj

klinici u blizini Ulma, doveo je već tri medicinske

sestre, dve iz Srbije i jednu iz BiH.

- Neverovatan je manjak medicinskih sestara i

negovatelja, zbog čega se ti ljudi relativno lako

zapošljavaju, a bolnice i starački domovi traže ih na sve

moguće načine. Ako ljudi koje smo doveli prođu probni rad od šest meseci, dobijamo bonus na platu od

2.000 evra. Zvanično je potrebno znati nemački jezik na nivou B2, ali sada primaju i sa B1 samo da radnici

dođu - kaže Marković.

U klinici gde on radi stvorena je prava mala kolonija tehničkog osoblja iz Srbije i zemalja okruženja. Njegov

kolega doktor Stevan Dragić, koji radi u klinici u blizini Nimberga, kaže da ova bolnica daje lekarima 500

evra bonusa, bilo da su radnici koje su doveli prošli ili ne probni rad.

Ipak, konkurencija u dovođenju lekara je velika, jer u Nemačkoj ima čak nekoliko stotina specijalizovanih

agencija, koje od lekara i tehničara ne uzimaju nikakvu nadoknadu što im nađu posao, jer se nakon probnog

rada naplate od klinika. Tražnja je najveća u najbogatijim i najgušće naseljenim saveznim državama -

Bavarskoj, Baden-Virtembergu i Severnoj Rajni - Vestfaliji.

Lekarska komora Srbije prošle godine izdala je oko 1.000 sertifikata doktorima za prijave za rad u

inostranstvu, ali ne zna se tačno koliko ih je otišlo. Ove godine broj izdatih zahteva biće još i veći.

SAZNAJEMO Detalji nagradne igre s fiskalnim

računima od 1. januara

Građani Srbije mogu već od 1. januara da počnu da skupljaju fiskalne račune kako bi učestvovali u

nagradnoj igri i kao glavnu nagradu osvojili stan u Beogradu, saznaje "Blic".

Naš list je još pre dva meseca ekskluzivno

objavio detalje ove velike nagradne igre koja je

trebalo da počne u decembru, ali je ipak

pomerena za januar. Prvi krug biće završen u

martu, kada se očekuje i izvlačenje nagrada.

Prema izvoru "Blica" iz Vlade Srbije, do kraja

2017. biće najverovatnije održana još dva kruga

nagradne igre, a sve u cilju podsticanja borbe

protiv sive ekonomije i podizanja svesti građana

o značaju uzimanja fiskalnih računa.

Inače, slične nagrade biće i u nastavku nagradne igre tokom 2017. godine. Kako navode u Vladi Srbije,

stanovi, kao glavna nagrada, već su obezbeđeni.

- Najveći deo novca izdvojila su javna preduzeća koja imaju dobit, tako da je prvi ciklus nagradne igre

pokriven. Izvesno je da ćemo kao nagrade imati, pored stana, i nekoliko automobila, i to najverovatnije "fijat

500L", porodična putovanja na Zlatibor, Staru planinu i još neke destinacije u Srbiji, kao i mnogobrojne

manje nagrade, telefone, tablete, televizore, vaučere za kućne aparate, hranu i slično. Takođe, najverovatnije

ćemo obezbediti i put u Njujork - objašnjava sagovornik "Blica" i dodaje da je ipak fond nagrada nešto

manji nego što se u prvi mah planiralo.

Prema našim informacijama, Vlada Srbije bi ove nedelje trebalo da usvoji zaključak o preciznim pravilima

nagradne igre i ona će najverovatnije javnosti biti predstavljena u petak, na drugoj nacionalnoj konferenciji

„Izlaz iz sive ekonomije" Američke privredne komore i NALED-a. Organizatori nagradne igre su Vlada,

Državna lutrija Srbije, Poreska uprava i NALED.

Od državnog monopola gori je samo privatni

Predlog zakona o komunalnim delatnostima poslanici bi trebalo dobro da „pretresu”, jer svaka brzopletost

i nedorečenost – skupo će nas koštati

Rasprava o Predlogu zakona o komunalnim delatnostima u

Skupštini Srbije počinje danas. Ako ga poslanici usvoje, od

ukupno 15 komunalnih usluga, privatnicima bi bilo omogućeno

da devet pružaju kao koncesionari, a šest kao „ortaci” sa

državom na osnovu uloženog kapitala u zajedničko preduzeće

po modelu javno-privatnog partnerstva.

Koliko će poslanici raspravljati o ovoj tački dnevnog reda i

kakav će na kraju biti konačni tekst novog zakona o komunalni

delatnostima – ostaje da se vidi. U javnoj raspravi svoje

interese su branili predstavnici zaposlenih u komunalnim preduzećima, kao i zainteresovani investitori.

Utisak je da interes građana nije došao do izražaja. Zato od poslanika očekuju da Predlog zakona o

komunalnim delatnostima dobro „pretresu”. Jer, svaka brzopletost i nedorečenost – skupo će nas koštati.

Nikome ne pada na pamet da osporava nameru države da omogući konkurenciju i ulaganje privatnog

kapitala u oblast komunalnih usluga. Pogotovu kad se zna da gradovi i opštine često nemaju para da

održavaju i obnavljaju ni postojeću opremu, a kamo li da ulažu u razvoj. Ali, nikako ne sme da nam se

dogodi ono što nam se već dešavalo „u sopstvenom dvorištu”, kao ni ono što se desilo u Bugarskoj i

Rumuniji, a što je predlagaču novog zakona dobro znano.

Upućeni tvrde da je od državnog monopola gori samo privatni monopol. Nekontrolisanim ulaskom

privatnog kapitala u komunalnu oblast navedene države su izgubile kontrolu nad komunalnom

infrastrukturom.

U Srbiji je zakonom omogućeno takozvano javno-privatno partnerstvo, što je, zapravo, ortakluk privatnika i

opština u komunalnim delatnostima. Na ovaj način se upravlja otpadom u 24 opštine, a privatne firme

gazduju sa četiri sanitarne deponije – u Kikinda, Lapovu, Jagodinu i Leskovcu. U poslovnom udruženju

komunalnih preduzeća „Komdel” kažu da su iskustva različita. Ima primera da privatni partneri izvršavaju

svoje ugovorom preuzete obaveze na opšte zadovoljstvo. U drugim je ovaj vid pružanja komunalnih usluga

krenuo loše, kod trećih su se nesporazumi između ugovornih strana pojavili kasnije. Bilo je nevolja u

Leskovcu, Kikindi, Kovačici, Smederevskoj Palanci, Kanjiži, Žagubici...

U Malom Crniću privatni partner koji je iznosio smeće povukao se iz posla, a ista ili slična sudbina zadesila

je i četiri okolne opštine.

– Najgore su prošli građani Zaječara – podseća Lazar Krnjeta, izvršni direktor „Komdela”. – Privatnik je

odustao od ugovorenog javno-privatnog partnerstva. Građani su usred zime ostali bez grejanja, a opštini su

ostali silni dugovi.

Loše iskustvo sa koncesionarima imaju Budimpešta, Sofija i Segedin, koji su bili prinuđeni da otkupljuju

vodovode koje su dali koncesionarima na višedecenijsko upravljanje. Sofija ima problema i sa privatnikom

kome je poverila da sakuplja i odvozi komunalni otpad. U slovačkoj Banskoj Bistrici stranoj kompaniji data

je koncesija na deponiju, što je poboljšalo postupanje sa otpadom, ali je proizvelo i nagli rast cena.

Kod javno-privatnog partnerstva i koncesija preti opasnost od takozvanog fiskalnog rizika. Sklapanjem

nepovoljnog ugovora budžet lokalne samouprave ili države može biti na šteti. To se desilo u Mađarskoj i

Portugaliji. Otuda strah od koncesija.

Prema mišljenju Tatjane Pavlović-Križanić, stručnjaka za javno-privatna partnerstva u USAID-ovom

programu održivog lokalnog razvoja, neke koncesije kod nas su loše prošle zato što su javne vlasti bile bez

dovoljno znanja. Ambiciozno se ulazilo u velike projekte bez temeljne pripreme i dobrih kost-benefit

analiza. Ugovori se najčešće raskidaju zato što nisu dobro regulisani odnosi među partnerima, a privatnici

nisu dovoljno upoznati sa poslovanjem u Srbiji. Očekuju da im se uloženo brzo vrati, u prvih nekoliko

godina, što je nerealno.

Prema studiji Svetske banke, koja je obradila učešće privatnog sektora u izgradnji infrastrukture u

Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, ključni elementi uspeha javno-privatnih partnerstava su:

umerenost planiranja izgradnje, što znači da velike projekte treba graditi po fazama. Zatim, izrada

sveobuhvatnih studija izvodljivosti sa solidnim finansijskim analizama i odgovarajuća podela rizika.

Prebacivanje većeg dela rizika na privatni sektor obično povećava ukupne troškove.

Predlagač novog zakona o komunalnim delatnostima smatra da će privatne firme i konkurencija obezbediti

kvalitetnije komunalne usluge i da Predlog zakona „ne unosi nove elemente na osnovu kojih bi troškovi

korisnika bili veći od dosadašnjih”.

U „Komdelu” tvrde da su najrazvijenije evropske države zadržale kontrolu nad najvažnijim komunalnim

servisima. U Švedskoj, Holandiji i Austriji komunalna preduzeća su u državnom vlasništvu dok su u

Francuskoj i Italiji mešovita društva sa većinskim državnim kapitalom.

U „Železnicama” tri hiljade radnika manje

Do kraja ovog meseca sva četiri preduzeća nekadašnjih „Železnica Srbije” imaće tri hiljade radnika manje, a

svi oni dobiće otpremnine u iznosu od 240 evra po godini staža, kaže za „Politiku” Dragan Ranđelović,

predsednik Sindikata železničara Srbije.

Reč je o zaposlenima svih profila, ali naš

sagovornik upozorava da bi odlazak velikog broja

mašinovođa, otpravnika vozova, elektroničara ili

građevinskih inženjera mogao da prouzrokuje

ozbiljne probleme u funkcionisanju srpskih

železnica. Ubrzo će Vlada Srbije morati da se

pozabavi rešavanjem ovog pitanja, mišljenje je

Ranđelovića.

Najveći broj radnika dobrovoljno se prijavio za

odlazak iz „Železnica”, dok je manji broj njih

rukovodstvo proglasilo tehnološkim viškom. Oni

kojima nedostaje dve godine do penzije imaju pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za

zapošljavanje u trajanju od 24 meseca.

Najveći broj ljudi, više od 1.700 odlazi iz „Infrastruktura železnica”. Oko 1.500 radnika dobrovoljno odlazi,

dok su ostali proglašeni tehnološkim viškom.

U „Srbija vozu” otpremnine će uzeti oko 450 zaposlenih, dok će preduzeće „Srbija kargo” od januara

sledeće godine imati oko 800 radnika manje. U ovom preduzeću tehnološkim viškom takođe je proglašeno

oko 200 radnika. Prilikom izbora radnika koji će biti otpušteni poslodavac je morao da poštuje nekoliko

kriterijuma (radni učinak, staž i broj dece mlađe od 26 godina).

Svi oni koje je preduzeće proglasilo viškom imaju pravo da ulože prigovor, a o njihovoj žalbi, u naredne dve

nedelje, odlučivaće tim za žalbe koji je već oformljen u sva četiri preduzeća. Ovaj tim sastavljen je od šest

članova poslovodstva i četiri predstavnika zaposlenih. Do sada su primili ukupno dvadesetak primedbi, ali

Ranđelović naglašava da je još rano jer su spiskovi sa imenima otpuštenih istaknuti pre nekoliko dana, pa su

mnogi još u šoku. Kada timovi za žalbe počnu da rade biće poznato da li je poslodavac poštovao propisane

kriterijume pri izboru onih kojima će uručiti otkaz.

Naš sagovornik naglašava da nijedan mašinovođa nije proglašen tehnološkim viškom, već su se svi

dobrovoljno prijavili za odlazak iz firme.

– Neki od njih su pred penzijom, a drugi više ne mogu da ispune stroge kriterijume u pogledu zdravstvenog

stanja. I do sada smo „kuburili” sa nedostatkom ovog kadra, kao i sa manjkom otpravnika ili građevinskih

inžinjera. Budući da nas očekuju veliki infrastrukturni projekti, država će morati da reši ovaj problem –

objašnjava naš sagovornik uz napomenu da je problem sa velikim viškom birokrata, a malim brojem

kvalifikovanih radnika nastao zbog političkog zapošljavanja. „Železnice” su, kako kaže Ranđelović, nekada

udomljavale čak i ljude sa diplomama muzičke škole, a ova praksa je prestala tek pre dve godine kada je na

snagu stupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Prema ranijoj proceni Svetske banke do kraja sledeće godine iz sve četiri ćerke firme „Železnica”

(„Železnice Srbije”, „Infrastruktura železnice”, „Srbija voz” i „Srbija kargo” ) trebalo bi da ode oko 6.000

ljudi. Sva četiri preduzeća ukupno zapošljavaju oko 17.000 radnika. Najveći broj njih (oko 9.000) radi u

„Infrastrukturi železnice” tako da će sledeće godine oko 1.600 ljudi ostati bez posla.

Treća sreća za „Želvoz“?

Procenjena vrednost 1,15 milijardi dinara, kao i u prethodna dva neuspela pokušaja prodaje

Da li će treće oglašavanje prodaje FŽV „Želvoz“ u stečaju iz Smedereva, metodom javnog prikupljanja

pisanih ponuda, i to po istoj ceni kao u prethodna dva neuspela

pokušaja, biti treća sreća, biće poznato 20. januara. Tada je

zakazano javno nadmetanje za kupovinu „Želvoza“, a

procenjena vrednost je 1,15 milijardi dinara, kao i u prethodna

dva pokušaja prodaje, u junu i oktobru.

Pravo na učešće u postupku prodaje imaju sva pravna i fizička

lica koja, pored ostalog, izvrše uplatu radi otkupa prodajne

dokumentacije u iznosu od 100.000 dinara i uplate depozit u

iznosu od 230,6 miliona dinara na tekući račun stečajnog

dužnika, ili polože neopozivu prvoklasnu bankarsku garanciju

naplativu na prvi poziv.

Među potencijalnim kupcima sve ređe se vidi italijanski „Čimolai“ koji je u Smederevu predstavljen kao

spasilac „Želvoza“. Oni se, uprkos najavama i pismu o namerama upućenom Ministarstvu privrede, u

ovogodišnje dve prodaje nisu ni pojavili kao kupci.

„Želvoz“ poseduje više nekretnina u fabričkom krugu na oko 95.000 kvadratnih metara, potom opremu i

postrojenja za remont vagona, a tu je i ćerka firma – Železničko-industrijska škola. Ovaj objekat, može se

čuti, spada među interesantnije za potencijalne kupce. Škola se nalazi kod ušća Jezave u Dunav, tik uz

Smederevsku tvrđavu i potpuno je opremljena. Poslednji đaci volšebno su prebačeni u Tehničku školu u

Smederevo, o čemu je „Politika“ pisala.

Neizmirene obaveze (jun. 2015) daleko prevazilaze vrednost imovine stečajnog dužnika, navedeno je u

obrazloženju Privrednog suda u Požarevcu.

Agencija za privatizaciju poništila je 2011. godine kupoprodajni ugovor sa rumunskim konzorcijumom

„Grampet-Remar” za smederevski „Želvoz“ zbog neispunjavanja kupoprodajnih obaveza. Fabrika je

Rumunima prodata 2007. godine za 1,15 miliona evra. Tada je „Želvoz“ imao oko 1.450 radnika. Danas je u

stečaju i svakodnevno propada i gubi vrednost.

Banke pune para, a biraju klijente

Izveštaj Narodne banke pokazuje da je 30 banaka u prvih devet meseci ostvarilo neto dobit od 33 milijarde

dinara, što je 23 odsto više nego lane

Rata samo pet hiljada dinara. Kupovina s karticom koja

donosi popuste. Zaboravite na novčanik plaćajte mobilnim

umesto kartice. Kreditna kartica na rate bez kamate. Brz i

jednostavan onlajn keš kredit. Non-stop kredit.

Reklame s ovakvim sadržajima ne prestaju da se vrte na tv

kanalima. Bankarskih oglasa pune su novine, a i bilbordi.

Površni posmatrač bi zaključio da su banke pretekle sve

ostale oglašivače. Stara je marketinška istina da se najviše

reklamira roba koja ne ide. Da li je moguće da je to slučaj s

bankama ili je posredi nešto drugo?

Prema suvim ekonomskim podacima bankama u Srbiji

dobro ide. Izveštaj Narodne banke pokazuje da je 30 banaka u prvih devet meseci ove godine ostvarilo neto

dobitak pre oporezivanja od gotovo 33 milijarde dinara, a u odnosu na isti period prošle godine to je više za

23 odsto što ukazuje na rast profitabilnosti.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I ELEKTRONSKOM IZDANjU

Biraju predsednika u svim zgradama

Sa novim Zakonom o stanovanju i održavanju višespratnica moraće da se usklade sve skupštine stanara.

Opštinama godina za registar stambenih zajednica, a kućnim savetima šest meseci za izbor upravnika

SVE skupštine stanara moraće da se usklade sa novim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Opštine i

gradovi će dobiti rok od 12 meseci da formiraju registre stambenih zajednica, a od trenutka kada ih

uspostave, skupštine stanara na toj teritoriji će imati rok od šest meseci da se "preregistruju". To znači da će

i oni koji imaju kućni savet, morati da sazovu sastanak i ponovo izglasaju upravnike koji će stambenu

zajednicu prijaviti u opštini. Stanari će, po članu 26, platiti administrativnu taksu za registraciju i naknadu za

usluge evidencije, ali se još ne zna u kom iznosu.

Opštine i gradovi će popisati sve skupštine stanara,

a objedinjene podatke će slati Republičkom

geodetskom zavodu.

U zgradama koje imaju predsednika skupštine

stanara, trebalo bi da on sazove sastanak na kojem

će biti obavljen njegov reizbor ili će biti izabran

novi upravnik iz redova stanara. Ukoliko zgrada

nije imala "kućepazitelja", sastanak može sazvati

neko od vlasnika nekretnina.

U situaciji kada stanari ne mogu da se slože ili ne

žele da se bave ovom problematikom, lokalna

samouprava će im odrediti prinudnog upravnika.

Svaki vlasnik imaće pravo da zahteva od opštine da

imenuje profesionalnog upravnika.

- Oni će biti izabrani sa spiska Privredne komore Srbije, koja će biti zadužena za njihovu obuku - navode u

Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. - Prinudni upravnik se zadržava u zgradi samo dok

stambena zajednica ne donese odluku da neko od stanara obavlja poslove upravnika.

Procenjuje se da samo u glavnom gradu ima više od 5.000 stambenih objekata koje niko ne čisti i ne

popravlja kvarove. U takvim zgradama nisu organizovane ni skupštine stanara, a glavni razlozi su nemar i

nesloga. "Gradsko stambeno" održava oko 14.000 zgrada. Po donošenju zakona, obaveza lokalnih

samouprava u Srbiji će biti i da propišu minimum sume koja će se izdvajati za održavanje zgrada na njihovoj

teritoriji, a u skladu sa socijalnim statusom lokalnog stanovništva.

Svi vlasnici stanova dužni su, po novom zakonu, da plaćaju mesečno održavanje zgrade, a ukoliko ne budu

izdvajali novac za to preti im kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Toliko im inspektor može naplatiti i ako, na

primer, gomilaju smeće, ostavljaju bicikl, kolica i druge stvari ispred svojih vrata i tako zatvaraju prolaz

komšijama. Nadzor je poveren građevinskoj i komunalnoj inspekciji.

NE PITA SE KO NIJE TU

Ukoliko je vlasnik posebnog dela nepoznat, odnosno nedostupan, njegov glas se ne uračunava u kvorum,

odnosno ukupan broj glasova u postupku odlučivanja. A smatra se da je nedostupan ukoliko se tri puta

uzastopno ne odazove na sednicu skupštine, a da nije obavestio upravnika o razlozima svog neodazivanja.

Vlasnik posebnog dela može glasati i pisanim putem, i u tom slučaju, za potrebe izračunavanja kvoruma,

smatra se da prisustvuje sednici. On, takođe, može glasati i putem zastupnika, odnosno punomoćnika.

BETA/RTS

Nedimović: Stranci neće moći da kupuju

poljoprivredno zemljište

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović rekao je da će krajem sledeće godine

biti poznata pravna rešenja koja bi sprečila strance da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Ministar Branislav Nedimović poručio je

da je srpsko zemljište najvažniji brend koji

se mora sačuvati.

"Nećemo menjati Ustav kao Mađari da

bismo sprečili strance da kupuju

poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali ćemo

zaštititi svoj državni interes", rekao je

Nedimović na konferenciji za novinare na

Poljoprivrednom fakultetu.

Nedimović je dodao da će svaka tri-četiri

meseca biti organizovan susret

predstavnika tog ministarstva, studenata i

profesora Poljoprivrednog fakulteta na kome će se razgovarati o problemima i rešenjima u poljoprivredi.

Nedimović je najavio da će se u sledećoj godini menjati odgovarajuće zakonodavstvo kako bi i žene na selu

mogle da dobiju trudničko bolovanje, a biće regulisan i status sezonskih radnika.

"Kroz program službe za zapošljavanje biti sprovedena mera koja će omogućiti da država plaća porodiljsko

odstustvo ženama koje su registrovane na poljoprivrednom gazdinstvu", objasnio je Nedimović.

Dodao da je u budžetu za poljoprivredu, koji iznosi 3,32 milijarde dinara i veći je od prošlogodišnjeg za 8,2

odsto (43,7 milijardi dinara), za podsticaj za organsku proizvodnju izdvojeno 40 odsto više.

Ministar je najavio da će sledeće godine za projekte navodnjavanja iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata

od 100 miliona evra biti izdvojeno 29, čime će se finansirati 11 sistema za navodnjavanje u Vojvodini i tri u

Srbiji.

U drugoj fazi će se, prema njegovim rečima, kreditirati još 10 do 12 projekata za sisteme navodnjavanja.

Krajem naredne godine ističe rok za usaglašavanje zakonodavstva Srbije sa odgovarajućim u EU po kome bi

stranci mogli da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. To je 2013. godine predviđeno Sporazumom o

stabilizaciji i pridruživanju.

"Do ponedeljka jasan stav o prelevmanima na mleko"

Govoreći o ukidanju prelevmana (uvoznih taksi) na mleko, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

rekao je da će do se ponedeljka izneti jasan stav o tom pitanju.

Prema njegovom mišljenju, stvorili su se uslovi da država odreaguje. "To sad zavisi isključivo od političke

odluke", dodao je Nedimović.

"Imamo važnije mere nego što su prelevmani, a to je da regulišemo da bezbedno meso ulazi na tržište

Srbije", naglasio je ministar.

Srpski proizvođači nemaju zaštitu države

* Ivana Veselinović: Iz evropskih fabričkih otpada u naše trgovine stižu jeftine neatestirane pločice, dok

domaći proizvođači ne mogu da plasiraju proizvod bez potvrde kvaliteta

Fabrici Keramika iz Kanjiže krajem protekle nedelje pokrajinski Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne

sredine uručio je integrisanu dozvolu koja je izdata prema odredbama zakona o sprečavanju i kontroli

Na ceremoniji dodele ovog dokumenta

istaknuto je da ta kompanija, jedina u svojoj

branši, već nosi eko znak "Prijatelj životne

sredine", a da je u poslednjih nekoliko godina

uložila milion evra u energetsku efikasnost.

Integrisana dozvola koju je ta fabrika dobila,

takođe jedina u grani i 33. u Srbiji, nije jedini

benefit tog ulaganja. Naime, uštede koje su tim

projektima ostvarene u proizvodnji, omogućile

su dalji razvoj. Ivana Veselinović, generalna

direktorka Keramike, kaže u razgovoru za

Danas da je fabrika nakon sanacije i

restrukturiranja, u poslednje dve godine uz minimalna ulaganja uspela da uvede digitalnu proizvodnju, koja

je "svetski hit" u toj industriji.

- U naredne dve godine, planirana ulaganja dostići će oko osam miliona evra. Jedna od većih investicija u

2017. iznosiće oko milion evra za novu opremu koja će povećati proizvodne kapacitete. Naime, proizvodnja

je sada ograničena kapacitetima dve postojeće peći. Instaliranjem nove, savremenije, ne samo da uvećavamo

mogućnost izvoza, što nam je ambicija, već obezbeđujemo novi i raznovrsniji asortiman, pločice većih

dimenzija, koje su tražene na inotržištima, još bolji kvalitet, jer se kao sirovina uvodi i porcelan, gres. To će

nas svrstati uz velike svetske proizvođače, poput Italijana i Španaca. Mi već sada oko polovine proizvodnje

plasiramo vani, a nova linija i još jedna velika investicija planirana za 2018, znatno će uvećati izvoz - kaže

Veselinović.

Ona tvrdi da bi efekti tog ulaganja bili daleko veći kada bi odnos dinara i evra bio realan.

- Iako i među ekonomistima ima onih koji tvrde da je kurs tržišni, privrednici su sigurni da nije tako i da bi

jačanje te valute omogućilo domaćim proizvođačima da budu ravnopravni sa inostranim. Neki od bankara

čak kažu da je evro dvostruko potcenjen, ali kada bi se on bar malo približio realnoj vrednosti, bio bi to jak

podsticaj za domaće izvoznike. Kada je privreda zemlje slaba, kao kod nas, onda bi to trebalo da je jedan od

prioriteta - objašnjava naša sagovornica i dodaje da je to već u domenu politike a ne ekonomije.

Ističe da kurs nije jedini problem izvoznika, pa iako je "u srpskoj privredi jako dugo, i zato od najavljenih

promena očekuje malo", veruje da bi Vlada mogla da pronađe resurse i omogući bolje uslove za poslovanje.

- Naše tržište je otvoreno i pre nego što smo stupili u Evropu. Srpski proizvođači nemaju zaštitu i

izjednačeni smo sa mnogo jačom konkurencijom koja se intenzivno razvijala prethodnih dvadesetak godina,

dok smo mi bili pod sankcijama i stagnirali. Država bi mogla da pomogne u podizanju konkurentnosti

domaćoj privredi, bar da je zaštiti od nelojalne konkurencije. Ako pločica iz naše fabrike, pre nego što dođe

u maloprodaju, mora da ima atest, što zahteva i vreme i košta, zašto se dozvoljava uvoz bez te potvrde

kvaliteta - pita Veselinovićeva i dodaje da bi i udruženja potrošača mogla da reaguju zbog slabog kvaliteta

uvoza, dok je privrednicima glavni problem to što se narušava cenovna logika.

Ona objašnjava da uvoznik nema obavezu da na granici pokaže atest, on može, a obično to i rade, da sa

evropskih fabričkih otpada kupi pločice koje uopšte ne bi smele da se nađu ni na čijem tržištu, da ih

izreklamira kao italijanske ili španske, i po niskoj ceni proda pre nego što proveru atesta izvrši bar jedan od

postojećih šest inspektora, koliko ih za tu oblast ima na nivou zemlje.

- Takvo stanje nije čak ni posledica delovanja uvoznog lobija, prosto je neka inercija. U ministarstvima

priznaju da smo u pravu, ali dalje od toga se ne ide iako sličan problem postoji i u mnogim drugim granama

- zaključuje Veselinovićeva.

Evropski otpad

- Volela bih da znam koliki je odnos uvoznih i domaćih pločica na našem tržištu, ali statistika za našu

delatnost ne postoji. Ipak, dovoljno je da se i jedan procenat neatestiranih i nekvalitetnih proizvoda uveze,

pa da poremeti tržište. To kupce navikava da postoji jeftina pločica, naročito ako je iz Italije, smatra se

vrhunskom. Međutim, neretko se ispostavi da ne zadovoljava ni osnovne standarde, i da je cena niska zato

što nigde na drugom mestu ne mogu da se prodaju - kaže Ivana Veselinović.

Za aktivne mere zapošljavanja 2,8 miliona dinara

Nacionalna služba za zapošljavanje izdvojila je 2,8 milijardi dinara za aktivne mere zapošljavanja u

narednoj godini, kaže načelnik Odeljenja za informisanje NSZ Srđan Andrijanić.

On je naglasio da će u okviru tih mera biti

odvojena sredstva za subvencije za otvaranje novih

radnih mesta, a javni poziv za privatnike da

apliciraju za sredstva biće raspisan u februaru.

- U zavisnosti od razvijenosti opština poslodavci će

za svako radno mesto dobijati od 150.000 do

300.000 dinara - rekao je Andrijanić gostujući na

RTS.

On je dodao da je novina u odnosu na prethodne

godine što osim teže zapošljivih kategorija, stariji

od 50 godina, osobe sa invaliditetom, u fokusu će biti i mladi do 30 godina bez roditeljskog staranja, deca

palih boraca, žrtve trgovine ljudima i žrtve porodičnog nasilja.

Andrijanić je naglasio da je važno da mladi ljudi dođu i prijave se na evidenciju NSZ i tokom razgovora sa

savetnikom kažu koji status imaju kako bi mogli da ih uključe u aktivne mere zapošljavanja.

Veće plate za vojsku!

Državni sekretar Ministarstva odbrane Nenad Nerić izjavio je sinoć da će plate pripadnika Vojske Srbije biti

povećane za pet odsto i dodao da neće biti otpuštanja u tom sektoru.

Prema njegovim rečima, reformom vojnog zdravstva stvoriće se uslovi za bolju zdravstvenu zaštitu vojnih

osiguranika.

"Činimo sve da u skladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije profesionalni i socijalni položaj pripadnika

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bude bolji", rekao je Nerić na novogodišnjem koktelu u Domu Garde u

organizaciji Ministarstva odbrane.

On je naveo i da je u 2017. godini planirana realizacija donacije iz Rusije - šest aviona MIG 29, te da će se u

upotrebu uvesti i školski avioni Lasta.

Takođe, u planu je modernizacija aviona "Orao" i "G4", remont helikoptera "Gazela" i nabavka još sest do

10 višenamenskih helikoptera.

Nerić je istakao da će sledeće godine to ministarstvo imati na raspolaganju 56,5 milijardi dinara, što je za

oko četiri milijardi dinara više u odnosu na 2016.

"Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije danas predstavljaju jedan kompaktan, stabilan i potpuno funkcionalan

sistem koji je sposoban za izvršavanje svih postavljenih zadataka. Naša obaveza je da taj sistem unapredimo,

a 2017. godina je prilika da uradimo još više", rekao je Nerić.

Govoreći o učešću u multinacionalnim operacijama, Nerić je istakao da je 645 pripadnika bilo angažovano

ove godine u okviru 12 misija, a da ih je trenutno 325 u 11 multinacionalnih operacija.

On je ukazao i na rezultate preduzeća odbrambene industrije Srbije, navodeći da su njihovi izvozni rezultati

u ovoj godini dostigli vrednost od oko 375 miliona dolara, što je za 20 odsto više u odnosu na 2015.

"U oblasti stambenog zbrinjavanja, u poslednje četiri godine smo našim pripadnicima dodelili 1.635

stanova", rekao je Nerić.

Kao poseban bezbednosti izazov naveo je migrantsku krizu, istakavši da je više od 17.500 migranata

sprečeno da ilegalno udje u Srbiju.

U Domu Garde sinoć je priređen novogodišnji koktel kome su prisustvovali predstavnici javnog i političkog

života.

Država isplaćuje dug Petrohemije

Država će isplatiti dug Petrohemije iz Pančeva od 105 miliona evra prema Naftnoj industriji Srbije (NIS),

predviđeno je zakonom koji je Vada Srbije dostavila Skupštini na usvajanje po hitnom postupku.

Kako je predloženo, dug će biti isplaćen u šest rata, a

prva rata od 20 odsto duga biće isplaćena do 31.

decembra 2016. godine. Ostale rate biće isplaćivane na

svakih šest meseci, do 15. juna 2019. godine, a iznosiće

po 16 odsto ukupnog duga.

Novac za isplatu duga Petrohemije biće obezbeđen u

republičkom budžetu.

Po obrazloženju Vlade Srbije, pretvaranje obaveza

Petrohemije u javni dug neophodno je da bi se

obezbedio normalan rad tog preduzeća i nastavila

njegova reorganizacija u skladu sa međunarodno

preuzetim obavezama.

Vlada je predvidela da NIS može svoja potraživanja od države po osnovu duga Petrohemije za isporučeni

benzin ustupiti drugom pravnom ili fizičkom licu.

Ukupan dug Petrohemije prema NIS-u 30. novembra 2016. godine bio je oko 31,38 milijardi dinara.

Petrohemija od 2014. redovno izmiruje tekuće obaveze a u 2015. i 2016. je imala dobit.

Srbija najviše napredovala u razvoju elektronske

uprave u Evropi

Direktor Direkcije za elektronsku upravu Dušan Stojanović kaže za RTS da je Srbija ostvarila najbrži rast

elektronske uprave u Evropi, kao i da se svakodnevno ulaže trud kako bi se unapredio sistem e-Uprave.

Stojanović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da rezultati studije Ujedinjenih nacija pokazuju da je

Srbija najviše napredovala.

"Trudimo se svakog dana da budemo sve bolji. Rezultati

pokazuju da smo najviše napredovali u Evropi i da smo 14.

mesto od 43 zemlje", kaže Stojanović.

Naglašava da je preko 200.000 prijava na elektronski servis

izvršeno u poslednjih mesec i po dana.

"Tu je i 210.000 zahteva za zdravstvene knjižice, ali i

prijavljivanje za izdavanje pasoša, lične karte, kao i prijava dece

za vrtić", navodi Stojanović.

Direktor Direkcije za elektronsku upravu najavljuje i unapređenje postojećih servisa.

"Omogućićemo da građani ne čekaju dugo na šalteru, unapredićemo postojeće servise elektonske uprave",

tvrdi Stojanović.

Takođe, ističe da će se uvesti i plaćanje karticama, što će dodatno olakšati uslugu.

"Najavljujem i plaćanje karticama i plaćanje poreza na imovinu i to sve u novoj godini", naglašava

Stojanović.

Pored toga, uradiće se i redizajn sajta, kako bi se išlo u korak sa svetskim trendovima.

Govoreći o umrežavanju institucija, Stojanović kaže da će se naredne godine umrežiti šest državnih

institucija.

"To će rezultirati ukidanjem skoro sedam miliona papira godišnje, koje su građani do sada preuzimali sa

raznih šaltera", napominje direktor Direkcije za elektronsku upravu.

Ističe da je državna uprava i sada umrežena, ali da će dodatnim umrežavanjem biti obuhvaćeni sva važna

dokumenta.

"Građani će moći da dođu na šalter i istog trenutka dobiju uslugu", zaključuje Stojanović.

Moguća prodaja državnih apoteka

Privatizacija državnih apoteka je otvorena opcija na stolu, mada je reč o komplikovanom političkom pitanju,

rekla je za Večernje novosti ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

Brnabić kaže da državne apoteke prema dobavljačima

imaju dug od 18,5 miliona evra koji je stigao na naplatu.

Ministarka dodaje da su ukupne obaveze državnih

apoteka mnogo veće i iznose 45,6 miliona evra.

Novosti saznaju da će ministarstvo zdravlja predložiti da

apotekarske ustanove ostanu državne, ali da se uvede

profesionalni menadžment i stvore uslovi da budu

konkurentne na tržištu.

Brnabić objašnjava da dugovi sa kamatama iznose 11

milijardi dinara u 25 lokalnih samouprava, a dobra stvar je da problem ne postoji u svih 145 ustanova.

VOZAČI, OPREZ! ČEKAJU VAS OGROMNE

KAZNE: Ni izostanak paketa prve pomoći se neće

tolerisati

Uprava saobraćajne policije najavila je da će u narednom periodu, naročito u vreme novogodišnjih praznika,

pojačati kontrolu saobraćaja radi otkrivanja prekoračenja brzine, vožnje pod uticajem alkohola, nekorišćenja

sigurnosnog pojasa, kao i neposedovanja propisane opreme u vozilu.

Brzina će se meriti u dnevnim i noćnim uslovima ručnim radarima, radarima u sistemima video nadzora i

uređajima za merenje brzine u vozilima bez obeležja presretačima, saopšteno je iz ministarstva unutrašnjih

poslovam (MUP).

U toku ove godine otkriveno je više od 300.000 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila na

putu, saopšteno je iz MUP.

Isključeno je oko 50.000 vozača pod uticajem alkohola, otkriveno 160.000 prekršaja nekorišćenja

sigurnosnog pojasa, kao i više od 17.000 prekršaja tehničke neispravnosti i neposedovanja propisane opreme

u vozilu.

Tribina o vladavini prava

Janković: U Srbiji ne sme biti jednoumlja

U Srbiji ne sme da bude jednoumlja i moraju da postoje različiti pogledi kako neka pitanja rešiti, da bi se

došlo do najboljeg predloga, izjavio je večeras Zaštitnik građana Saša Janković na tribini o vladavini prava,

održanoj na Fakultetu političkih nauka.

Kada nosilac vlasti dozvoli sebi da zaključi da ima

pravo da nekoga proglasi izdajnikom zato što se sa

njim ne slaže, tog momenta se ne radi samo o tim

pojedincima koji su optuženi

da su protivnici naroda, ukazao je Janković.

Niko nema pravo da prisvoji patriotizam,

istakao je Janković odgovarajući na pitanje o

optužbama predsednika Vlade Srbije

Aleksandra Vučića. Predsednik Vlade je

dozvolio sebi da napravi izlet u nedopustivo i ja

sam imao dužnost da ga vratim, rekao je Janković i napomenuo da je Vučiću uputio otvoreno pismo nakon

njegovih izjava o neprijateljima naroda, jer ne bi bilo dobro da je ćutao.

Prema rečima Jankovića, slučajevi Savamala i nelegalna gradnja u Novom Pazaru su veoma ilustrativni

primeri koji građane čine nesigurnim u pogledu poštovanja prava. Srbija nije osuđena da bude neuspešna

država i sasvim sam siguran da će iz ovog malo zbunjenog perioda izaći, ocenio je Janković, koji je ukazao

da je politika u Srbiji okupirala i oblasti života u kojima nema mesta za nju.

Na pitanje kako to da Evropska unija u svom izveštaju nije iznela veće kritike na račun Srbije, Janković je

ocenio da su pojedine stvari rečene diplomatskim jezikom. Ako organima Srbije nije bitno da se slučaj

Savamala nikada ne ponovi, zašto bi to bilo bitno Briselu, upitao je Janković i ocenio da Evropska unija ima

sopstvene probleme zbog izbegličke krize, terorizma, Bregzita i ekonomske krize.

Čujemo iz Brisela da Srbija ide fantastičnim koracima napred, ali ja to ne vidim tako, mada ostavljam

mogućnost da grešim. Oni su procenili da neke stvari treba da kažu diplomatski, smatra Janković.

Zašto naša država umesto da sprovodi zakone plasira neistine u tabloidima i zbog čega ne postupa po

zakonima, nego se bavi uređivanjem tabloida. Srbija to ne zaslužuje, istakao je Janković i poručio da će on

izdržati sve medijske napade. Janković je objasnio da se stalno vraća na slučaj Savamala jer je tada urušena

pravna država, kao i poverenje građana u policiju, "koju je neko isključio na tri sata“.

Upitan kakav ishod očekuje na suđenju koje se vodi protiv nedeljnika NIN po tužbi Nebojše Stefanovića,

Janković je rekao da je „NIN to napisao kritikujući Stefanovića“ zbog neodgovornosti i neefikasnosti

ministarstva koje vodi.

Janković je napomenuo da je sudstvo nezavisno, ali je izrazio zabrinutost zbog načina na koji je jedan

državni funkcioner podneo tu tužbu. Prema Jankoviću, slikovito je da se u slučaju Stefanovića protiv NIN

presuda najavljuje za mesec dana, a da je sa druge strane zastareo postupak zbog smrti jedne devojčice u

jednoj privatnoj klinici.

Pronađeno 70 radnika na crno

Inspektori Inspektorata za rad pronašli su u vanrednim kontrolama u Zlatiborskom okrugu 70 osoba koje su

radile na crno, jer sa njima poslodavci nisu zaključili ugovore o radu i nisu ih prijavili na obavezno socijalno

osiguranje.

Neprijavljeni radnici su zatečeni kod

ukupno 45 poslodavaca, a čak 40 zatečeno

je u Arilju i Prijepolju. Najviše lica na radu

„na crno” zatečeno je kod poslodavaca u

Arilju koji se bave proizvodnjom odevnih

predmeta - kod jednog 12, kod drugog šest i

kod trećeg četiri osobe.

Zbog utvrđenih prekršaja u oblasti radnih

odnosa, inspektori su podneli 34 zahteva za

pokretanje prekršajnog postupka protiv

pravnog i odgovornog lica, odnosno protiv

preduzetnika, dok su u oblasti bezbednosti i

zdravlja na radu podneli pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Inspektori su izdali i četiri

prekršajna naloga zbog prekršaja propisanog Zakonom o radu, koji se odnosi na nedržanje ugovora na mestu

rada.

U ovim nadzorima otkrivene su dve neregistrovane trgovinske radnje u Sjenici i na Zlatiboru, neregistrovani

ugostiteljski objekat u Požegi i neregistrovana krojačka radnja i frizerski salon u Bajinoj Bašti.

S obzirom na zatečeni broj neprijavljenih radnika, kao i na broj otkrivenih neregistrovanih subjekata,

inspekcija rada će i u vreme novogodišnjih i božićnih praznika nastaviti sa vanrednim nadzorima kod

poslodavaca na teritoriji cele Srbije, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna

pitanja.

Zašto je krov nad glavom u Srbiji luksuz?

Kako nam je postalo normalno da se krov nad glavom tretira kao pitanje privilegije i luksuza, a ne kao

osnovno ljudsko pravo, to je pitanje kojim se bavi udruženje "Ko gradi grad". U najnovijoj kampanji, nizom

bilborda na beogradskim ulicama skreću pažnju na probleme u stanovanju.

O njima je za Infobiz govorila članica tog udruženja, arhitekta, Ana Džokić.

"U principu ako su prihodi po domaćinstvu, za kupovinu

stana ili dolazak do stana preko odnosa 1 prema 5, odnosno

da 5 godišnjih plata treba da uložite u kupovinu stana,

država treba na neki način da pomogne. Kod nas je taj

odnos 1:13, odnosno 1:19. Ta cifra već govori da veliki

broj stanovnika u Srbiji potpada pod neku kategoriju

socijalnog slučaja. Socijalno stanovanje se smatra za nešto

što se smatra za ljude koji su invalidi, ili apsolutno nemaju nikakvih prihoda, a pod tu kategoriju kod nas bi

potpao veliki broj ljudi", kaže Džokić.

Osnovni problem je taj da država ne stvara mehanizme kako da se to socijalno stanovanje realizuje, kaže

ona.

"U budžetu nema sredstava, nemamo oformljen budžet za to. Republočka agencija koja se bavila temom

socijalnog stanovanja, odnosno pokrivanjem toga na nivou čitave države se ukida, ostaju samo te lokalne

stambene agencije. Ne postoji neko telo koje će se time baviti na nivou države. Očekuje se da će sredstva za

socijalnu, osnosno tu stambenu podršku dolaziti iz donacija, što znači nema mnogo šanse da se napravi neki

pomak na tom polju , koje pokriva veliki broj ljudi", kaže Džokić.

Interesantno je i dobro što je novom zakonu data mogućnost stambenim zadrugama da se bave neprofitnim

stanovanjem, kaže nam članica udruženja "Ko gradi grad".

"Međutim, ono što je jako bitno da država u stvari ne prepoznaje mogućnost za ljude koji su neke između

mogućnosti da reše svoje stambeno pitanje na tržištu i ovih koji su socijalni slučajevi. A to je jako veliki broj

ljudi za koje bi po nekim povoljnim uslovima moglo da se ponudi ili zemljište, ili da se kredit da pod

drugačijim uslovima. Ili da se neke takse koje se plaćaju plaćaju po manjem nivou. Interesantno je da se u

jednom delu zakona pojavljuje jedna tabela, odnosno jedan grafikon, koji pokazuje ustvari mogućnosti tih

nižih troškova realizacije stanovanja. Međutim, nigde se ne nudi mogućnost kako da se to realizuje", kaže

Džokić.