ISTRAZIVANJA NA LOКALITETU STUDENTSКI TRG BR 9

Saznanja о urbanom jezgru antickog Singidunuma, koja se sistematski sticu vec vise od jednog stoleca, u novije vreme znacajno se dopunjuju radovima па uredenju najuzeg centra savremenog Beograda. ZahvaljujuCi gradevinskim i drugim intervencija­та danas raspolazemo obiljem informacija о osta­cima arhitekture i predmetima materijalne kulture, ali to i dalje nije dovoljno za sagledavanje celovitije slike, bar kada је u pitanju centralni deo civilnog naselja u Singidunumu.1 U poslednjoj deceniji pros­log stoleca, traganja za ostacima Singidunuma na­stavljena su u ogranicenom оЫти, u vidu zastit­nih arheoloskih iskopavanja па lokacijama koje namece dinamika razvoja savremenog grada. U ovoj istrazivackoj etapi iskopavanja su izvrsena па nekoliko mesta, па kojima su najnovija otkrica u vecoj meri upotpunila i promenila sliku о razvoju i strukturi antickog grada. То su, pre svega, tragovi fortifikacija, nekropola i naselja u Knez Mihailovoj ulici br. 302 i па uglu ulica Tadeusa Koscuska i Go­spodar Јоvапоvе,З а potom i па prostoru unutar bloka omedanog zgradama u Knez Mihailovoj br. 46-48, Uzun Mirkovoj 1 i па Studentskom trgu br. 11.4 Pored pomenutih, zastitna arheoloska iskopa­vanja izvrsena su 1996. godine па jos jednoj lokaci­ji u centru, sa koje se rezultati objavljuju ovom pri­likom. Prostor о kojem се biti reCi nalazio se па mestu zgrada i dvorista па Studentskom trgu br. 9, gde је ranije bilo nekoliko gradevina: osim objekta oznacenog brojem 9 uz sami Trg, u unutrasnjosti bloka па prostoru dvorista postojalo је jos nekoli­ko, u pravcu Kolarceve zaduzbine i prema zgradi Beogradske filharmonije (sl. 1).5

Slicno ranije istrazivanim celinama па podrucju grada, i па prostoru stambenog bloka па Student­skom trgu br. 9 kulturni slojevi su veCim delom ЫН unisteni radovima па planskoj rekonstrukciji gra­da u XVIII veku, а zatim i izgradnjom objekata, de­lom i ukopavanjem podzemnih prostorija savre-

VESNA BIKIC

SNEZANA NIKOLIC-f)ОRDЕVIС ZORAN SIMIC

menih zdanja u narednom stolecu. Iz tih razloga, mestimicni tragovi kulturnih slojeva ostali su sacu­vani unutar bloka, па mestima onih srusenih zgra­da koje nisu imale ukopane podzemne prostorije. Nakon uklanjanja gradevinskog suta od srusenih objekata, buduci da је zgrada uz samu ulicu imala ukopane prostorije, arheoloski radovi zapoceti su unutar bloka, па prostoru nekadasnjeg dvorista, па povrsini koja је imala oblik nepravilnog pravougao­nika, pribliznih dimenzija 17 х 15 metara. S obzirom па to da su nakon uklanjanja nadzemnih delova objekata па lokaciji bili vidljivi ostaci temelja zido­va, cime је povrsina predvidena za iskopavanja bila u velikoj meri ispresecana, programom је prvoWt­по bilo predvideno da se сео prostor istrazi otvara­njem nekoliko sondi. Tako је sonda 1/96 (dimenzija 10 х 4 т) bila postavljena uz zid zgrade Beogradske filharmonije, paralelno sa pravcem njenog pruza­nja, а sonda 2/96 (dimenzija 4 х 4 т) је bila otvore­па uz poduzni zid zgrade broj 11 па Studentskom trgu, u severozapadnom delu prostora. Medutim, ubrzo nakon pocetka sondaznih iskopavanja, dobi­jeni rezultati upucivali su па znacajne ostatke kul­turnog sloja па citavom prostoru predvidenom za istrazivanje, а takode i па slozenu stratigrafiju. Iz tih razloga istrazivanja su nastavljena u okvirima kvad­ratne mreze, u koju su uklopljene dve ranije otvore­ne sonde. Mreza је orijentisana pravcem SI-JZ, i Cine је kvadrati cija је duzina stranice 4 metra. Svojevrsnu

1 Вјеlајас, Simic 1991, 17-33.

2 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, 65-150.

3 Kazanski, Ivanisevic 2002,101-157; Rezultati istrazivanja па­seobinskih horizonata па lokalitetu Tadeusa Koscuska - Gospo­dar Jovanova su u pripremi za naredni broj ovog zbornika.

4 Вikic 1997, 157-168.

5 Zastitna arheoloska iskopavanja па lokaciji Studentski trg br. 9 obavljena su u таји i јипи 1996. godine, u organizaciji Zavoda za zastitu spomenika kulture grada Beograda; rukovodilac radova Ыо је Zoran Simic.

183

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

Uzun Mirkova Studentski trg

1

Knez Mihailova

Sl. 1. Studentski trg Ьт. 9- poloiaj parcele и okviru bloka: 1) unisteno; 2) istraieno (crtala О. МШс)

otezavajucu okolnost za оуе, kao i neke od ranijih radova, predstavljalo је nedovoljno razumevanje nadleznih institucija, kao i vremensko ogranicenje, tako da arheoloska iskopavanja па lokalitetu nisu izvedena do kraja. Time је propustena prilika da se u potpunosti istrazi krajnji severoistocni deo iskopa, prema Studentskom trgu, ате ostajemo uskraceni za podatke о starijim antickim slojevima па оуот prostoru.

Na lokaciji Studentski trg br. 9, kako је ranije ро­menuto, konstatovana је уеота slozena stratigrafi­ја, sa sest pouzdano izdvojenih kulturnih horizona­ta, od kojih su cetiri iz razdoblja antike, zatim sledi horizont iz vremena tursko-austrijske okupacije Ве­ograda - prve polovine XVIII veka i nad njima, kao najmladi, savremeni nivo, sa tragovima arhitekture XIX-XX veka (sl. 2). Pregled stratigrafije па lokalitetu izlagace se kroz prikaz osnovnih horizonata hrono­loskim sledom od najstarijeg, antickog horizonta 1, do najmladeg, iz razdoblja XIX-XX veka.

184

ЛNТIСКI HORIZONT 1

Naslojavanje па оуот prostoru zapoceto је па terenu koji је Ыо, u odnosu па vrh tzv. beogradske grede (koja se pruzala pribliznim pravcem danasnje trase Knez Mihailove иНсе) , u padu u dva pravca­prema severoistoku i severozapadu. Takode, vero­vatno је Ыо i neravan, sudeCi ро tome 8to је najsta­riji nivo па lokalitetu ostao sacuvan mestimicno i u уеота slabim tragovima. Pouzdano је utvrden sa­то u istocnom delu iskopa, u vidu kulturnog sloja debljine izmedu 0,20 i 0,30 m koji se obrazovao пе­posredno nad zutom lesnom zemljom, 8to i ovde predstavlja zdravicu. Sloj је Cinila mrka zemlja ras­tresitog sastava. Istom оуот nivou pripada i jedna otpadna јата (јата 8), ispunjena tramnomrkom zemljom. Опа је иосепа u nivou cetvrtog sloja, па koti 112,60 m, tako da је manjim delom bila ukopa­па u kulturni sloj, а уебт delom u zdravicu, do ko­te 111,66 m, gde је bilo пјепо dno.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSKI TRG BR. 9

®~ I -г

I -г "--

~~~~~~2Jjir'@!1°! F 80

D в

o KUCA1

Sl. 2. Situacioni plan otkrivenih ostataka (crtala О. МШс)

Pokretne arheoloske nalaze iz antickog horizon­ta 1 Сјпе keramicke i staklene posude i delovi sve­tiljki.6 Grncarija пјје brojna - pored pet primeraka iz јате 8, sacuvanih u celosti, odnosno sa svim ele­mentima za rekonstrukciju, izdvojeno је jos oko 70 posuda koje је bilo moguce tipoloski definisati. Ra­di se, uglavnom, о proizvodima lokalnih radionica, а najvise је опјћ koriscenih za serviranje hrane i рј-

јата7

I -г

~p2.58

I -г

I -г

~.51

о 1 2 3т ;;;;;Ј

са 0/3, 1115, 1116, 1117, 1182, Ш/5, Ш/8, III/20, III/45, VIII33-sl. 317, IX/l3, IX/24),7 Glina od koje su

6 Crteze pokretnih arheoloskih nalaza izradili su: N. Stepano­vic, М. Ristic, А. Kapuran i А. Dordevic.

7 Oznake tipova u tekstu odnose se па njihovu numeraciju u ti­pologiji anticke keramike Singidunuma, koja је objavljena и: Nikolic-Dordevic 2000, 11-244.

185

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

4 9

\ Ј ~ 5

cL~ 6

I

~

10

Sl. 3. Anticki horizont 1: keramicke (1-8; R: 1:4, detalj: 2:3) i staklene (9-10; R: 2:3) posude

186

ISTRAZIVANJA NA LOКALlТETU STUDENTSКl TRG BR. 9

pravljene је dobro preCiscena, crvene, rede sive Ьо­је реСепја. VeCina navedenih posuda је Ьојепа, sa jednostavnim ukrasom u obliku рНсЉ ureza ili zlje­bova, а svega dve zdele su јтаlе ornament izveden tehnikom ресасепја (sl. ЗI1, 2). Posebnu paznju zasluzuju zdela i pehar sa reljefnom dekoracijom, nastali u vec poznatoj radionici za izradu 10kalne tera sigilate Viminacium- Margum (sl. З/З, 4).8 Оblј­сј posuda predstavljaju varijante formi Drag. З7, odnosno Drag. ЗА, izradivanih u tehnici tera sigilate. Na peharu је, pored иоЫсајепЉ floralnih motiva, u donjem nizu visestruko postavljena figura zeca, koja је do sada Ыlа poznata, uglavnom, sa posuda iz Viminacijuma.

U znatno тапјет broju se ј avljаји zdele i 10псј u kojima је pripremana, odnosno kuvana hrana, па sta ukazuju tragovi gorenja vidljivi па nekim posudama (1128,1140, ПI9, II110-s1. З/8, ПI13, II/4З). Radeni su od gline koja је sadrzala sitnija zrna peska, а Ьоја ресепја је u nijansama sive, mrke ili zuckaste Ьоје. Ostale forme su retke i апе ih krcag, poklopci, od kojih је jedan raden bez upotrebe vitla, i kadionice (VII/ЗЗ-sl. З/7, VIII/4-s1. З/6, VIIII16, ХI1, Х/З).

Као sto је pomenuto, navedene posude predsta­vljaju proizvode 10kalnih radionica. Svega tri primer­ka dospela su kao import, najverovatnije iz italskih centara - zdelica forme Drag. З5, koja је jedini prime­rak raden u tehnici tera sigilate naden па ovom pro­storu i dve posude vecih dimenzija - dublja zdela tipa 11 64 i tanjir sirokog otvora i sirokog ravnog dna (sl. З/5). Mada је ovaj oblik tanjira, koji predstavlja varijantu tzv. pompejanskih, cest u Singdunumu, primerak iz јате је jedinstven kako ро dimenzija­та tako i ро tehnoloskim karakteristikama - siva, fino preCiscena сrnо Ьојепа i glacana glina.

Ostalih nalaza koji oslikavaju materijalnu kul­turu ovog perioda је таl0, а сјпе ih cetiri staklene Ьосе, sacuvane u тапјјт delovima i tri, takode frag­mentarno sacuvana ziska. Восе poticu iz јате 8, izradene su od plavicastozelenog i svetlozelenog stakla i sa izuzetkom jedne, izduzenog vrata i lev­kasto prosirenog oboda (sl. З/9), koja је mozda deo balsamarija nedefinisanog oblika,9 pripadaju Ьо­сата prizmaticnog recipijenta. Jedna od пјЉје ы­lа тапјЉ dimenzija, sa plasticno izvedenim kru­gom па dnu (sl. З/ 10). Na osnovu sacuvanih delova пе mogu se blize odrediti. Iz istih razloga је i za zi­ske moguce reci jedino da pripadaju najrasprostra­пјепјјет obliku tipa »firma lатре« i da se па jed­пот nalazio pecat od koga је sacuvano poslednje slovo - S.

ANTICКI HORIZONT 2

Na lokaciji Studentski trg br. 9 ovo је najznacajni­јј naseobinski nivo, sa do sada najpotpunije istra­zenim tragovima rimske drvene arhitekture. Poda­сј koji su dobijeni u toku iskopavanja omogucuju prvi put, kada је Singidunum u pitanju, analizu tehnike gradnje, kao i konstruktivnog i prostornog sklopa stambenih objekata. Antickom horizontu 2 pripadaju dve kuce i jedna otpadna јата (јата З) u meduprostoru, kao i slojevi unutar i oko navedenih сеНпа. U juznom delu iskopa (kvadrati В, СI1, В/2) kulturni slojevi ovog horizonta nisu zabelezeni. Neposredno pre izgradnje kuca teren је Ыо samo delimicno zaravnjen, za sta potvrdu pruza dosta ujednacen nivo podova u kucama (izmedu 112,82 т i 112,88 т), dokje neposredna okolina ostala za priblizno О,ЗО т niza, osim u zapadnom uglu gde је visinska razlika izmedu 0,49 i 0,57 т (sl. З).

Киса 1 nalazila se u zapadnom uglu iskopa (kva­drati А/ 1, 2), па mestu koje пјје u vecoj meri ostece­по ukopavanjem recentnih zidova (sl. 4, 5). Delimic­по је istrazena, buduCi da пјепј ostaci leze delom ispod savremenih zgrada Beogradske filharmonije i objekta па Studentskom trgu br. 11. Киса је иосе­па nakon uklanjanja gradevinskog suta od rusenja recentnih zidova i neposredno ispod mestimicnih tragova sloja mrke zemlje, sto је predstavljal0 nivo sa kojeg su zapoceta iskopavanja. ОЫтпј zidovi otkriveni su u nivou temeljnih rovova ukopanih u zdravicu. Тетеlј poduznog zida, orijentisanog u pravcu SI-JZ, рНсј је za 0,70 т па jugozapadnoj strani (па koti 112,76 т) u odnosu па dno temelj­nog rova severoistocnog zida (kota 112,06 т), sto је prouzrokovano pravcem pada terena u vreme iz­gradnje kuce. Trasa poduznog zida otkrivena је u du­ziniod 7,40 m, apoprecni zid Ыо је dugасаkЗ,75 т. S obzirom па ravan zavrsetak temeljnog rova ро­precnog zida, pretpostavljeno је da је па ovom те­stu Ыо ulaz u kucu. Sirina temeljnog rova оЬа zida је jednaka i iznosi 0,60 m, а ispunu је сјпјо usitnjen gradevinski sut - lотlјепј kamen, komadi opeka i krecni malter - sa mestimicnim grupacijama sitnog kamena. Polozaj pomenutih zidova, koji sklapaju ugao veCi od devedeset stepeni, govori da је u pita­пји objekat oblika nepravilnog pravougaonika. U unutrasnjosti kuce, па citavom prostoru, otkriven

8 Вјеlајас 1990, 143-175.

9 Simon-Hiernard 2000, Cat. No. 305.

187

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

Sl. 4. Objekti antickih horizonata sa restitucijama osnova kuca 1 i 2 (predlog restitucija V. Вikic, crtala О. МШс)

г------------------------1 I 1 I г---------------г.,..---Ј I I II \ \ КUCA2 F"' I I 1 I I I 1.,1 I I ~~ I I I I I I I I I I 1 I

с

в

јата 7

г----..,

I , 1 , I г- _Ј ..

I I 1

I

в

.р--

2 о С

: ~-,T':-JjГ' Т[:i--'t~~~~~~щ~~bl 1 1 1 I I I I I 1 1

А <;)

: i КUCAl I 1

I : 1.f I I "---_________________ .Ј

I I L __________________________ ~

" I I I

""', \ ,

\

d

~t~~Е:ь::~;;:::=iIt::===:;;::===t---1--шОО

presek 1-1

188

11' = 112.25 1111.95

$112.50

~.58

··г------------ --------, L_______________ I -,

1 1 I 1 1 1 I I 1 I 1 1 1 -----------1

о

, , l~~·98

А

$112.22

јата

1 2

Ј

1 1 I I 1 1 1 I I 1 I 1 1 I 1 1 1

_Ј

-, '\

" /

I

\ \ I 1 I Ј

I

3т

112J)4~ 112.79

presek2-2

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

је sIoj sacinjen od komada crvene zapecene zemIje sa otiscima pruca, cija је debljina biIa oko 20 ст. Nakon ukIanjanja sIoja sa komadima Iepa ukazaIa se zapecena povrsina zemIjanog poda, kao i ostaci tri pregradna zida. Povrsina poda u citavoj unutras­njostikuce 1 biIaje ravna (kota 112,82 т), а pregrad­ni zidovi napravIjeni su nad njim bez ukopavanja temeIja. Otkrivenu konstrukciju pregradnih zidova апш su vertikaIni nosaci - grede pravougaonog preseka, pribliznih dimenzija 0,18 х 0,10-0,12 т­koji su pobijani па rastojanju od 0,60-0,65 m, izu­zetno i 0,80 т (sl. 6). Oko пјЉ је bilo upleteno pruce oblepljeno slojem gline. Pregradni zidovi su sacu­vani u visini od priblizno 0,20 m, dok је njihova du­zina iznosila 3,15 т i 2,85 т. Drveni zidovi su pre­gradivali objekat ро sirini, zatvarajuCi jednu malu prostoriju u sredistu, zajedno sa јов jednim, takode drvenim zidom istog konstruktivnog skIopa, u koji је uklopljena рес.

Otkricem pregradnih zidova utvrdeno је da је ku­са 1 trodelni objekat, cije su prostorije oznacene kao А, В i С, pocev od jugozapada (granice iskopa) prema severoistoku, odnosno Studentskom trgu (sl. 4).10 Od prostorije А otkriven је manji deo, sa delimicno utvrdenom trasom pregradnog drvenog zida. Go­tovo uz samu ivicu iskopa, па udaljenju od jednog metra od pregradnog zida i па medusobnom rasto­јапји od 1,20 т, u podu su konstatovana dva kame­па nepravilnog oblika, koji su protumaceni kao baze drvenih nosaca krovne konstrukcije. Prostorija В, је­dina gotovo u celini definisana, imala је oblik pravo­ugaonika duzine 2,80-3,00 т i sirine 2,60-2,80 т. Ulaz sirine 0,60 т nalazio se sa severoistocne strane, dok је па severozapadnoj strani u drveni zid ukIop­Ijena рес, аје је loziste bilo sa spoljne strane, prema pro~uzetku prostorije С. Priblizno па sredini pro­storije, u пјепој jugozapadnoj polovini, nalazila se jedna baza za drveni nosac krova. Рес је polukruz­nog oblika, precnika 1,20 т i sirine 0,70 т. Kalota је bila slabo sacuvana, svega nekoliko centimetara od nivoa poda u prostoriji, а tragovi njenog urusavanja ispunjavali su unutrasnjost, u vidu crvene zapece­пе gline izmesane sa garom i pepelom. Prostorija С ima oblik Cirilicnog slova Г, sa prostranim veCim delom uz obimni zid pravca JI-SZ i uzim delom u nastavku prostorije В. Iz пје se pristupaIo ostaIim се­Нпата kuce: uski prolaz vodio је u prostoriju В, а od ulaza pravac је vodio do lozista peCi i dalje u zadnji deo, u prostoriju А. 1 u ovoj prostoriji otkrivene su baze za drvene stubove-podupirace krova, koji su medusobno udaljeni priblizno 2 metra.

S obzirom па znatan nivo istrazenosti, za celo­vito sagledavanje prostornog rasporeda u kuCi 1 nedostaju podaci о prostoriji А koja је u пајтапјој meri otkrivena, cime Ы se utvrdila duzina objekta, kao i polozaj drugog poduznog zida. Prvi navedeni nepoznat podatak mogu6e је, sa vecom sigurnoscu, pretpostaviti i to па osnovu medusobnog udaljепја otkrivenih pregradnih zidova. Naime, podizanjem drvenih pregrada kuca 1 је podeljena па tri сеНпе, pri сети је sirina za dve poznata: 2,50 m za prostori­ји В i 2,60 т za prostoriju С. AnaIogno ovome, logic­па sirina prostorije А mogla је biti u ovim okvirima, аН је, s obzirom па pravac pruzanja pregradnog zi­da, опа imala oblik trapeza, sirine 2,50 т uz оЫтпј zid prema severozapadu i 2,80 т u jugoistocnom delu. Iz takve pretpostavke sledi da је ukupna du­zina kuce 1, zajedno sa gabaritom оЫmпЉ zidova, mogla iznositi 9,80 т, odnosno unutrasnjost је ima­la duzinu 8,60 т. Za drugi element, а to је sirina objekta, пета pouzdanih tragova, tako da је za pre­vazilazenje ovog problema resenje ponudeno па osnovu logike prostora. Ulaz u kucu nalazio se па severoistocnoj strani, о сети potvrdu pruza preki­nuta trasa temeljnog rova obimnog zida sa te stra­пе, sto odgovara duzini pregradnog zida izmedu prostorija В i С. Prostor koji је vodio prema zad­пјет delu kuce predstavljao је, najverovatnije, пе­ku vrstu hodnika koji је morao biti dovoljno pro­stran da Ы iz njega mogla da se lozi рес, а da u isto vreme bude omogucen prolaz ka prostoriji А. Sto­ga је pretpostavljeno da је пајтапја sirina ovog pristupnog prostora mogla biti oko dva metra. То Ы dalje vodilo do preciznije pozicije ulaza u sever­пот uglu, imajuci u vidu njegovu иоЫсајепи siri­пи od 1,20 т. Poslednje domisljanje odnosi se па definisanje ulaza u prostoriju А, za sta је kao pola­ziste uzet razmak izmedu vertikalnih stubova-no­saca pleterne konstrukcije, koja iznosi izmedu 0,60 i 0,80 m, osim uz obimni zid gde moze biti i upola manja. ll Primenom navedenih mera па nastavak trase pregradnog zida ulaz u prostoriju А mogao se najpre nalaziti u pribliznom pravcu ulaza u kucu, sa dva vertikalna nosaca kao dovratnicima, nad ko­jima је u gornjoj zoni zida neprekinuto tekao ple­ter. Ovo Ы uticalo па sirinu ulaza u prostoriju koja је, u tom slucaju, iznosila 0,60 т (kao i ulaz u pro­storiju В), kada se uzme u obzir zavrsna obrada

10 Prostorije su prvobitno Ыlе oznacene arapskim brojevima (1,2, З) и istom smeru, od JZ granice iskopa prema uliсј.

11 Jeremic 1985, 76, sl. 6-8.

189

VESNA BIКlC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

51. 5. Izgled dela lokaliteta sa ostacima kuce 1

(/oto О. Cvijovic)

stubova-dovratnika blatom. Sve iznesene pretpo­stavke dovele su do predlozenog gabarita kuce 1: duzine od 9,80-10,20 т i sirine od 6,20 т.

Ostaci kuce 2 otkriveni su па prostoru kvadrata В, С/4, uz severoistocnu ivicu iskopa (sl. 4). Unutar i oko objekta konstatovana је slozena stratigrafija, sa najmanje dve gradevinske faze koje nije Ы10 то­guce sasvim pouzdano utvrditi, s obzirom па znatna ostecenja izazvana recentnim ukopima, аН i vre­menskim ogranicenjem za okoncanje iskopavanja. Stoga, rekonstrukcija hronoloskog sleda gradnje kuce i pregradnje unutrasnjosti pretpostav1jena је па osnovu raspo1ozivih podataka dobijenih па te­renu u toku radova, аН i putem ana10gija sa slicnim objektima iz istog razdoblja. 12

Obimni zidovi kuce 2, kao i kod prethodno ana­lizirane, otkriveni su u nivou teme1jnih rovova, uko­panih u ku1turni sloj antickog horizonta 1 i u zdra­vicu do dubine 112,51 т (juzni ugao) , odnosno 112,29 т (severni ugao). Rovovi su ЫН ispunjeni rastresitim gradevinskim sutom: lom1jenim kame­пот, komadima opeka i krecnim ma1terom. Tako­de, bilo је i ulomaka keramickih posuda. Trasa zida

190

51.6. Киса 1, detalj pregradnog zida (/oto О. Cvijovic)

koji se pruzao pravcem SZ-П prati se u duzini od 4,90 т, sa sirinom od 0,60 т u teme1ju, а upravan koji sa ovim gradi ugao (pravca JZ-SI) otkriven је u duzini od 3,50 т, sa nesto manjom sirinom teme1ja od 0,50 т. Pomenuti obimni zidovi sklapaju ugao veCi od devedeset stepeni, tako da је kuca 2 ima1a osnovu nepravilnog pravougaonika, slicno kuCi 1. Unutar objekta оtkгivепi su ostaci dva ргеgгаdпа zida. Јеdап od пјih, para1e1an sa zidom pravca SZ-П, prati se u duzini od 2,40 т i takode u nivou tете1јпоg rova, ciju је ispunu сiпiо rastresit grade­vinski sut pomesan sa mrkom zem1jom i ug1јепот ргаSiпот. Drugi pregradni zid, iskаzап kao izdu­zепа zona сrvепе zapecene zem1je, predstav1ja [а­sute ostatke p1etera oblep1jenog glinom (blatom) , koji је осuvап u duzini od dva metra. U toku isko­pavanja prostor отеdап pregradnim zidovima оznасеп је kao prostorija 2. U toj prostoriji, u seve­гоistоспот de1u, оtkгivепа је supstrukcija poda od sitпо iz1om1j enog kamena u krecnom ma1teru i паd

12 Jeremic 1985, 69-88.

ISTRAZ:rVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

tim, па veoma таlој povrsini, pod od hidraulicnog maltera (kota 112,86 т). Preostali, veci deo unutra­snjosti objekta (SZ deo) oznacen је kao prostorija 1. U osnovi treceg sloja, odnosno u nivou antickog horizonta 2, situacija је Ыlа sledeca: uz pregradni pleterni zid u istocnom delu otkrivena је povrsina nepravilnog oblika sa kompaktnim slojem zucka­sto-oker gline, odnosno pod, па koti 112,88 т. Uz trasu obimnog zida pravca SZ-П konstatovan је ukop vecih dimenzija (јата 7) i dalje prema sever­пот uglu deo poda od krecnog maltera, па koti 112,65 т, koji је napravljen nad јатот 8 iz antic­kog horizonta 1. Tragovi podnice istog sastava, kao 8to је poslednja navedena, uoceni su mestimicno i izvan kuce, uz spoljnu ivicu temeljnog rova zida pravca SZ-П, па koti 112,79 т.

Na osnovu iznesene faktografije исјпјеп је ро­kusaj da se kuca 2 jasnije definise, pre svega tehni­ka gradnje i пјеп prostorni sklop, i pored ranije ро­menutih otezavajucih okolnosti. Zateceni teren koji је u vreme obrazovanja antickih naseobinskih slojeva Ыо u padu u dva pravca, prema severoisto­ku i severozapadu, i ovde је odredio dubine ukopa­vanja temelja kuce (8tO је utvrdeno i za kucu 1), kao i razlike u nivoima podova u objektu. Takode, s оЬ­zirom па granice ukopa - јате 7, zatim visinsku razliku od 0,23 т izmedu podova u vecoj prostori­јј i njihovu razlicitu strukturu, pretpostavljeno је postojanje jos jednog pregradnog zida, verovatno drvenog, koji је delio ovaj prostor па dve priblizno jednake сеНпе. Pomenuta zapazanja uticala su па to da se u pokusaju uoblicavanja prostornog sklo­ра, kuca 2 analizira kao trodelni objekat, iz cega је proizaslo i novo oznacavanje prostorija velikim lа­tinicnim slovima (А, В, С). Takode је па osnovu ras­polozivih elemenata, kao i analogija sa kucom 1, pretpostavljena slicna podela, па prostorije pribli­zne sirine.

Prostorijom А oznacen је juzni deo kuce, gde је konstatovan pod od hidraulicnog maltera (ranija prostorija 2). Omedavali su је, pored оЫтпЉ, i dva pregradna zida, koji su ЫН razliciti u graditeljskom pogledu. Prema SI pregradni zid је u temeljnom rovu Ыо fundiran kamenom i opekom u krecnom malteru i, sudeCi prema njegovim ostacima па tere­пи, Ыо је iste sirine kao i obimni zidovi, 0,50-0,60 т. U gornjoj zoni је, verovatno, imao drveni skelet-ple­ter. Severozapadni zid predstavljao је nadzemnu pleternu konstrukciju koja је lezala па podu od gli­пе. Tragovi temeljnog rova pregradnog zida, zatim deo hidraulicnog poda sa supstrukcijom koja је

иоЫсајепа za takve podnice, kao i polozaj u odnosu па susednu prostoriju В, ирисији па тШјепје da је ovaj prostor mogao pripadati nekom starijem objektu specijalne патепе, ciji su sacuvani delovi uklopljeni u prostor novoizgradene kuce 2, sto nije moglo biti utvrdeno u toku iskopavanja. Produza­vanjem trase poduznog obimnog zida u skladu sa ranije navedenim kriterijumom, doslo se do dimen­zija prostorijeA od 4,20 х 2,80 т. Prostorija В pred­stavljala је neku vrstu hodnika u obliku Cirilicnog slova Г. Ј edan deo, u funkciji hodnika, vodio је pre­та prostoriji А, а drugi, izmedu dva pregradna zida od lakog materijala, do velikog ukopa - јате 7 u dnu, koji је mogao biti neka vrsta trapa. Pretposta­vljena trasa drugog pregradnog zida, па severoza­padnoj strani prema prostoriji С, poklapala Ы se sa trasom zida recentnog objekta, koji је imao vecu si­rinu. Za sirinu hodnika i ovde је uzeta mera od dva metra, kao za kucu 1, mada је опа mogla biti i та­пја. Ulaz u kucu 2 nalazio se па severoistocnoj strani, tako da se iz ove prostorije moglo иСј u dve druge. U prostoriji В pod је Ыо od zuckaste gline. Prostorija С јтаЈа је oblik trapeza, sirine 2,70-3,50 т, а duzina od 7,00 т је predlozena prema pretposta­vljenom pravcu obimnog zida па SI strani, koja је odmerena u skladu sa sirinom hodnika prostorije В. U пјој је Ыо pod od krecnog maltera, Ciji nivo, za 0,23 т nizi od podova u prostorijama А i В, ириси­је па mogucnost postojanja stepenika. Na osnovu sacuvanih elemenata i pretpostavljenog prostor­nograsporeda, kuca 2 moglaje imati ukupnu duzi­пи 9,90-10,70 т i sirinu 8,20 т.

Prethodna analiza arhitektonskih ostataka ista­kla је velike slicnosti izmedu otkrivenih objekata u graditeljskom pogledu, kao i u prostornoj podeli unutrasnjosti. Nacin gradnje оЫтпЉ i pregradnih zidova kuca, karakteristican za drvenu arhitekturu, ovde је ispitan u vecoj meri nego do sada, kada је u pitanju podrucje Singidunuma. Istovremeno, ovim podacima znacajno su dopunjena saznanja о drve­пој gradnji па nasem tlu, koji su bili poznati zahvalju­juci iscrpnoj analizi ostataka iste vrste па podrucju шЬапе zone Sirтiјuта. lЗ Gabarite kuca odreduju obimni zidovi koji su, ро svemu sudeCi, delimicno bili gradeni lomljenim kamenom i opekom u krec­пот malteru. Mesta drvenih nosaca bondrucne kon­strukcije sacuvana su mestimicno, u vidu grupaci­ја sitnog ili krupnijeg kamena, koji su postavljani

13 Jeremic 1985, 69-88.

191

VESNA BIКlC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

1

'С I.J 2

3

8

9

I

_ .. _---_._. -_._.~

@:~-_~=_::~·~:·.:~:.:::~~1

_'_-_._-,

. __ .. _- .. __ . - -. _ .. - . -_ .. _ .. _.

._----

Sl. 7. Anticki horizont 2: keramicke posude (R: 1:4)

192

5

\ \

7

б

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКl TRG BR. 9

da Ы итапјШ sleganje zemljista pod tezinom nad­zemne konstrukcije zidova i krova. Razmak izmedu nosaca Ыо је, prema nalazima iz temeljnog rova kuce 2, priblizno 1,50 m, dok је u kuci 1 оп nesto veci, oko 2 т. Ostaje do kraja nepoznato kako su bile zidane deonice temelja izmedu stubova. Sude­ci ро sadrzaju materijala u rovovima, najverovatni­је su lomljeni kamen i delovi opeka bez preciznog reda spustani u rov i potom zalivani malterom. Si­rina temelja kod оЬе kuce iznosila је 0,60 т, osim za SZ zid kuce 2, gde је 0,50 т. U оЬа objekta pre­gradni drveni zidovi nisu imali posebnu temeljnu stopu, vec su lezali direktno па zemlji, pri сети је ukupna debljina zidova iznosila 0,20 т. U оЬе ku­се unutrasnjost је podeljena па tri prostorije. Pred­nji deo СјпНо је veCi otvoren prostor sa hodnikom u nastavku, iz kojeg se ulazilo u preostale dve za­sebne odaje. Takode, u оЬе kuce је ро jedna pro­storija imala specificnu патепи. Medutim, izve­sne indicije ирисији па mogucnost da su kuce bile u vezi koja је proistekla upravo iz njihovog razlici­tog sadrzaja. Naime, uz kucu 2 prema kuCi 1, otkri­vene su mestimicne zone sa utabanim krecnim malterom, па koti 112,79 т. Zbog postojanja ovih malternih povrsina, najpre se pomislja па to da је kuca 2 imala sa zadnje strane neku vrstu trema. Medutim, razliciti sadrzaji u unutrasnjosti objeka­ta (zasvedena рес u kuci 1 i ostave u kuci 2), koji ирисији па njihovu razliCitu funkciju, navode па pomisao о medusobnoj povezanosti ova dva objekta izmedu kojih se odvijala komunikacija pre­ko dvorista (иНсе?), ciji nivo predstavlja podnica od krecnog maltera.

Na istoj strani, mada blize kuci 2, naIazila se veca otpadnajama (јата З). иосепаје u nivou cetvrtog sloja i, s obzirom па to da је dno bilo па koti 112,22 m, пјепа dubina nije prelazila 0,80 т. IstraZeni deo pru­za elemente za pretpostavku da је rec о jami oval­nog oblika, sirine 2,70 т i duzine oko З т. Ispunu јате cinila је zemlja tamnomrke Ьоје sa tragovima raspadnutih organskih materija, kao i brojni ulom­ci keramickih i staklenih posuda, zatim zisci, tera­kote i metalni nalazi.

Keramicke posude su, svakako, predstavljaIe пај­brojniju kategoriju, koju pored velikog broja celih primeraka karakterise raznovrsnost funkcionalnih i tipoloskih formi (I1З, 1/4, I19, 1/16,1117,1/28, I1ЗО, I/З1, I1З7, I/З9, 1/40, 1/46, 1/62, I179, 1/81, I182, 1/99, 11100, 1/101, III110, III9, Н110, II111, II113, II115, II117, II124, II127, II1З1, II141, II142, III4З,

III46, III50, II151, III 52, II165, Ш/5, Ш/8, III/18,

III/25, Ш/З2, Ш/51, III/52, NI1, N/2, V/4, V/6, VII1, VI1/2, VI1/9, VI1/ЗЗ, VIII/4, VIII/16, 1Х/З, 1Х/4, 1Х/9, 1Х/24, 1Х/26, 1Х/50, Х/З). Medu njima је ро­trebno izdvojiti опе koje su predstavljaIe novinu u bogatom repertoaru oblika sa podrucja Singidunu­та. Najvise ih је nadeno u jami З i kuCi 1, i uglav­пот su zastupljeni sa ро jednim primerkom za koje nismo nasli direkne paralele medu keramikom sa susednih lokaliteta. Jedinstven primerak, kako ро obliku i tehnologiji izrade, tako i nacinu ukrasava­пја, predstavlja zdela nadena u kuci 1 (sl. 711). Gli­па od koje је pravljena sadrzi тапје primese sitno­zrnog peska, sa mrkozutim tufnama па maslinasto gledosanoj povrsini. Na obodu је srpast ornament svetlije Ьоје izveden u barbotin tehnici, dokje ипи­trasnjost dekorisana plitkim, sirokim kanelurama. Struktura, Ьоја gline i kvalitet gledi su veoma slicni reljefno dekorisanoj pateri, sto Ы ukazivalo па пје­по panonsko poreklo, dok паСјп ukrasavanja podse­са па primerke iz Ampeluma (Ampelum) u Dakiji. 14

Za zdelu lucno razgrnutog oboda, па пеиоЫсајепо uskom dnu (sl. 7/2), пе moze se sa sigurnoscu reCi da li predstavlja domaci proizvod ili је dospela kao import, аН se па osnovu tehnoloskih svojstava (do­bro preCiscena sivo ресепа glina sa primesama пај­sitnijih zrna kvarcnog peska), а posebno preciznosti izrade, moze pretpostaviti da је izradena u nekom od udaljenijih centara. Zdela-cinija sa sirokim rav­nim dnom i apliciranim drskama, sa vidljivim tra­govima gorenja па Ьојепој povrsini bez direknih је analogija (sl. 7/7), mada su posude slicnog oblika izradivane u mnogim lokalnim centrima.

Jedinstvene primerke u bogatom izboru oblika sa ovog prostora predstavljaju dve patere, odnosno patera i kaserola, koje retko nalazimo u Singidunu­illU. 15 Patere predstavljaju vrstu posuda koje su cesto koriscene u ritualne svrhe i njihov naziv је poznat iz antickih izvora, dok kaserole imaju dublji recipijent i петаји anticki naziv. 16 Oblici ovih posuda nastali su ро uzoru па опе radene od metala, proizvedene u Galiji, gde је па vecem broju lokaliteta otkrivena Citava serija patera, па Cijim su drskama bile pred­stave bozanstava, ili bozanstva sa scenama vezanim za neki od kultova. Posude slicnog oblika izradivane

14 lipovan, ВаlЩа 1995, Fig. 1-6.

15 Razlog za тalј broj patera izdvojenih u Singidunumu mozda predstavlja njihova fragmentarna sacuvanost. Naime, ukoliko nije sacuvana drska, tesko ih је razlikovati od zdela ili tanjira.

16 Hilgers 1969, 71.

193

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

5

7

8

10

'~' ~j:-------==-===-=- .-

51. 8. Anticki horizont 2: keramicke posude (R: 1 :4; detalj: R: 2:3)

194

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

Sl. 9. Anticki horizont 2: gledosani iiiak (R: 2:3)

su i od stakla, а najpoznatije su one iz kelnskih ra­dionica, datovane u II i III vek. 17 Sasvim је izvesno da ova vrsta posuda nije Ыlа koriscena u svakodnev­пот zivotu, vec је vezana za kultne obrede, па sto пат cesto ukazuju predstave па drsci. Patera ima kalotast recipijent i duzu punu drsku koja se zavr­sava stilizovanom glavom zivotinje, sa izvucenim kljunom i ocima izvedenim utiskivanjem kruznom supljom alatkom (sl. 8/1). Na osnovu strukture i Ьо­је gline (dobro preCiscena svetlocrveno pecena i de­limicno uglacana), izvesno је da predstavlja proizvod singidunumske radionice. Posebnu paznju zasluzu­је patera-kaserola nadena u kuci 2, od koje је sacu­van deo oboda sa drskom (sl. 8/2). Glina od koje је izradena је dobro preCiscena, mrkocrveno pecena (7,5YR 6/6-6/4), sa gledu maslinasto-mrko-oker Ьоје. Na drsci, ciji је kraj kruzno profilisan, reljefno је prikazana Selena-Luna, uokvirena rozetama i zrakasto rasporedenim ornamentom. Direktne ana-10gije za ovu posudu nalazimo u Panoniji, odnosno u Akvinkumu (Aquincuт) i Mursi (Mursa), odakle potice veCi broj drski patera, datovanih u drugu polovinu II veka. Za njih se smatra da su 10kalni pro­izvod istog majstora, koji је radio pod galskim uti­сајеm, ili је тоЫа i sam Ыо poreklom iz Galije. 18 S obzirom da је najveCi broj ovih posuda otkriven u Akvinkumu, gde је pretpostavljeno mesto njihove proizvodnje, 10gicno је zakljuciti da i nas primerak potice iz navedene radionice.

Na osnovu sacuvanog dela nisu odredeni oblik, а ni funkcionalna namena posude od peskovite cr­veno pecene gline (sl. 7/5). Njena velicina ukazuje da је mozda sluzi1a za skladistenje odredene vrste namirnica. Nije poznat ni tacan oblik cediljke па cijem se bikonicnom trbuhu nalazi plasticno zade­bljana traka (sl. 7/6), аН је izvesno da se razlikuje od ostalih primeraka ove vrste posuda, nadenih u Singidunumu.

Mada ne predstavljaju nove oblike, potrebno је prikazati jos neke posude, medu kojima је nekoli­ko zdela luksuznije izrade. Pored jedne plitkog re­cipijenta cija је unutrasnjost obradena tehnikom mramorizacije (sl. 8/3), tu su i zdele ukrasene teh­nikom pecacenja (sl. 8/10, 11), kao i one sa reljefno prikazanim floralnim motivima i predstavama zi­votinja (sl. 8/4-9). Znatno је veci broj posuda koris­cenih u svakodnevnom zivotu, а iz ovog mnostva izdvojen је 10nac lucno razgrnutog oboda (sl. 7/9), naden u jami 3, koji је ро profilaciji i tehnoloskim svojstvima (sitnozrna peskovita glina pecena u sivim tonovima) veoma slican brojnim primercima iz Sin­gidunuma, nalazenim u horizontima datovanim od П do sredine IП veka, аН је znatno vecih dimen­zija. Paznju zasluzuju i сеlе posude koje poticu sa

17 Doppelfeld 1966, 120, 126.

18 ТораЈ 1995, 102-103, АЬЬ. 1-5; Vikic-Belancic 1971, 91, Т. 5/4.

195

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

4 5

7 8 9

S1. 10. Anticki horizont 2: keraтicki Zisci (R: 2:3)

poda jedne od prostorija kuce 1. Pored poklopca ti­ра VIIII4, koji је veoma slican primerku nadenom u starijem horizontu, to su i dve zdele, 10nac i pitos (sl. 7/3,4,8,10). Zdele su radene od iste, takozvane kaolinske gline, аН za razliku od zdele sa dve manje drske, koje su brojne u Singidunumu i Viminaciju­ти, а ima ih u Dijani,19 plitke zdele-cinije su izu­zetno retke. Ј edine paralele za primerak iz kuce 1 nalazimo u Viminacijumu, gde је pored malobroj­nih primeraka slicnih velicina, datovanih u II vek, nadena i jedna znatno vecih dimenzija. Oblici plit­ke zdele i pitosa karakteristicni su za II vek, dok su ostale navedene forme, sa manjim promenama u profilaciji, izradivane u dugom vremenskom perio­du, od II do IV veka.

Posle keramickih posuda, najzastupljeniju vrstu na1aza cine lатре, koje se javljaju sa oko trideset pri­meraka. Jedinstven је, ne samo u Singidunumu vec i sire, mrko-maslinasto gledosan zizak od dobro pre-

196

Ciscene crveno pecene gline (Munsell 2,5YR5I8), naden u kuci 2, u negativu zida pravca SI-JZ. Теl0 је kruskoliko sa kljunom u obliku zaobljene volute; iz­medu otvora па disku i kljuna је kruzna perforacija manjih dimenzija (sl. 9). Dno је u obliku niske prste­nasto profilisane stope, а spoj drske, koja nedostaje, sa telom је ojacan plasticnom nareckanom trakom. Uzor za ovaj oblik predstavljale su lатре radene od metala, najcesce bronze, te је uobicajeno da se pri­menjuje i tipologija koja vazi za metalne ziske. S. Loeschcke ih је podelio па one sa kljunom u obliku volute, tip XV-XIX i one sa kruskolikim telom, tip ХХ i XXI. D. Ivdny је ovu podelu nadogradila novim tipovima, te Ы nas primerak prema njenoj podeli pripadao tipuXXXIV. Jedine analogije za ovaj oblik, raden od keramike, nalazimo па Viminacijumu,

19 Jevremovic 1987, Т. 1,1/11.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

odakle potice veCi broj, uglavnom bojenih i firniso­vanih zizaka, аН ni medu njima nema onih sa gle­dosanom povrsinom. Svi imaju listoliko profilisa­nu drsku i datovani su и period kraja 1 do kraja II veka.20

Karakteristican је i zizak и obliku zdelice, kome nedostaju drska i iz1ivnik (sl. 1011). Mada nema ра­ralela za njegov oblik, izvesno је da pripada 10kalnoj produkciji, а sudeCi prema vrsti i boji g1ine, verovat­по је proizvod nekog od singidunumskih majstora.

Medu ostalim sveti1jkama је najvise, oko dvade­set, onih koji pripadaju tipu »firma lатре« (Loeschcke VIII, Ivdnyi VI1) (sl. 10/3-9), tri ziska predstavljaju lатре sa volutama (Loeschcke 1, Ivdnyi 1) (sl. 10/2),

dok su ostale sacuvane и таНт delovima па osnovu kojih је tesko odrediti oblik. Za vecinu nasih prime­raka imena majstora su ostala nepoznata, Ыl0 zbog toga sto su sacuvani samo gornji delovi, ili su pecati ЫН osteceni ili nedovoljno jasni. Svega cetiri ziska »firma lатре« јтаlа su citljive oznake - FORТIS,

FRONTO, NERI i VIBIVS. Fortis је јте koje se najce­sce srece па lampama iz Singidunuma, аН i sa Citave teritorije Carstva. U Singidunumu su do sada nade­па dva pecata sa imenom Fronto,21 majstora koji је poznat i sa drugih 10ka1iteta Mezije i drugih provin­сјја,22 dok se NE(Rl) pored nekoliko iz Singidunu­та i znatno brojnijih iz Viminacijuma,23 retko sre­се и istocnim provincijama, odnosno poznato је svega nekoliko primeraka izApuluma. 24 Zizak iz ја­те 3 sa imenom Vibius, za sada је jedini и Singidu­numu. Proizvodi ovog majstora, koji је, kao i pret­hodna tri, Ыо poreklom iz severne Italije, javljaju se i и Viminacijumu, јта ih и Dakiji i Donjoj Meziji,25 аН su sudeCi ро broju nalaza ЫН popularniji и za­padnim provincijama.26

Od pecene gline su, pored posuda i lampi, bile radene i terakote, kao i teg prevucen belicastim pre­mazom и cijem su sredistu ostaci metala - gvozda т. Terakota od crvenkaste g1ine sa ocuvanim та­njim delom stuba i kapitelom (sl. 11 12) Сјја је povrsi­па bila crveno bojena, predstavlja retkost. Analogiju nalazimo па lokalitetu Ampelum и Dakiji,27 odakle potice primerak sa s1icnom stilizacijom kapitela, аН drugacijim tehnoloskim karakteristikama - sivo ре­cena maslinasto gledosana glina. Za zensku figuru od dobro preciscene crveno pecene g1ine, od koje је sacuvan deo torza sa levom rukom savijenom и laktu (sl. 1111), mozemo pretpostaviti da је pred­stavljala stojecu figuru Venere. Oblik terakote od fi­по preCiscene zuckastobelicaste gline, neujedna­се по oranz bojene i dekorisane koncentricnim kru-

1 2

51.11. Anticki horizont 2: terakote (R: 2:3)

govima, ostao је nedefinisan (sl. 11/3). Delovi tera­kote radene od gline iste strutkture, Ьоје i naCina

20 Korac 1995,204-207, kat. br. 2296.

21 Кrunic 1988, 22, Т. V/27; Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 47/9. 22 Korac 1995, 242; Vikic-Belancic 1975, pr. Ш110, 11; Ivanyi 1935, Т. XCI/49-60.

23 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 47110; Korac 1995,247.

24 ВаlЩа 1961, 210-211.

25 Korac 1995, 257; Ваlща 1961, 216; CiCikova 1974,160.

26 Lamboglia 1940,14; Buchi 1975, 175-177; Bailey 1980, Q 1168; Ravagnan 1983, 86.

27 Bolindet 1995, Fig. 4, Рl. IV/4.

197

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

1 2

\~ 3 5

6

/

4 7

51. 12. Anticki horizont 2: posude od stak1a (R: 2:3)

ukrasavanja, nadeni su u Viminacijumu, u zatvore­пој celini datovanoj u II vek, ali se ni u ovom sluca­ји nije mogao odrediti njen oblik.28

Posude od stakla se javljaju u pribliZno istom broju kao i svetiljke, ali је zbog znatne usitnjenosti таl0 onih kojima је Ыl0 moguce odrediti oblik. Zdela-tanjir od belicastog stakla radena је tehni­kom duvanja u kalup i ukrasena brusenim ornamen­tom u obliku elipsi (sl. 1211). Istom tipu, аН drugoj posudi pripada i manji deo dna, takode ukrasen tehnikom brusenja. Analogije za ovaj ob1ik nalazi­то u KaraniSU,29 а istu profilaciju oboda i naCin ukrasavanja imamo па zde1i iz Cezave.30 Tehnikom brusenja izvedene su i pravilno rasporedene vertikal­ne e1ipse па posudi nedefinisanog oblika od mlecno­belog stakla (sl. 12/4). Za levkasto profilisan obod, od plavicastozelenog stakla (sl. 12/5), па osnovu slicnih, аН znatno starijih primeraka iz Panonije,31 mozemo pretpostaviti da је deo posude prizmatic­nog recipijenta, koja је koriscena za drzanje parfema. Case prstenasto zadebljanog oboda i cilindricnog recipijenta od svetlozelenog i bezbojnog stakla (sl. 12/2), slicne su peharima iz Gornje Mezije i Pano­nije, gde su hronoloski opredeljene u period п-ш veka.32 Меди fragmentima su prepoznatljivi i delo­vi prizmaticnih Ьоса, od kojih је jedna, manjih di-

198

menzija, imala dno ukraseno koncentricnim kru­govima, zatim teg1ica razgrnutog oboda izradena tehnikom slobodnog duvanja od be1icastozelenog stakla, koja је s1icna onoj nadenoj па prostoru Knez Mihailove иНсе,33 kao i таlој posudi loptastog trbu­ha sa loka1iteta Nida-Hedernhajm, koja је oprede­ljena u drugu polovinu II veka.34 Delovi talasasto izvucene drske od svetlozelenog stakla, najverovat­nije su deo zdele ili tanjira, ciji је ob1ik nastao ро uzoru па posude od tera sigilate Drag. 39. Qva for­та se javlja u razlicitim tehnologijama izrade od metala, stakla i keramike.35 Siroko razgrnut obod i jedno dno, od istog tankog stakla svetloplave Ьоје, nadeni u jami 3, тоМа pripadaju zdeli sa zaoblje­nim trbuhom i prstenasto profilisanim dnom, tip

28 Podaci о keramici iz Viminacijuma dobijeni su u toku obra­de materija1a sa ovog lokaliteta.

29 Harden 1936, Р1. ХIII166.

30 Ruzic 1994, Т. XXIV/9.

31 Bark6czy 1988,110, Т. XVI/l85, 186.

32 Ruzic 1994,43, Т. ХХХ/4-10; Баrk6сzу 1988, 70, Т. VI/59-62.

33 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 52/20.

34 We1ker 1974, 121-122, Т. 17/277-299.

35 Hilgers 1969, 65-66; Doppelfeld 1966, Taf. 87.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

~ \

\ I

I I

I

- -0-

3

4

Sl. 13. Anticki horizont 2: na1azi od meta1a (R: 2:3)

Isings 42. Naden је, takode, i veci broj prstenasto profilisanih i konkavnih dna(sl. 12/3, 6, 7), kao i jedno manje kvadratno, ро sredini blago uvuceno, dno od plavicastog stakla, koje је najverovatnije pripadalo posudi cilindricnog recipijenta sa рНсјт ili dubljim udubljenjima па trbuhu.36

Osim staklenih posuda, iz ovog horizonta роН­си i delovi ravnog, tankog prozorskog stakla, iste, svetloplave Ьоје, nadeni u јатј 7.

Nalaze od metala, pored bronzane igle (sl. 13/3) i zakivka (sl. 1311), cine predmeti kojima је па osno­vu sacuvanih delova tesko odrediti funkciju - ukra­sna glava zakivka od bronze (sl. 13/2) identicna onoj iz Intercise,37 jedno olovno postolje za figurinu (?)

kruznog oblika (sl. 13/4), aplikacija od bronzanog Нта, jedna siroka bronzana traka kao i nekoliko predmeta nedefinisanog oblika.

Sa ро jednim nalazom predstavljeni su i pred­meti od kosti i kamena. То је brus od sivkastog ре­scara (sl. 1411) i zeton kruznog oblika па cijoj је jednoj strani u sredistu manje udubljnje, dok su па drugoj urezi (sl. 14/2).

0-

-~- 2

1

Sl. 14. Anticki horizont 2: na1azi od kamena i kosti (R: 2:3)

Anticki horizont 2 obelezavaju, kako је u rani­јет tekstu izlozeno, sa jedne strane arhitektonski ostaci - prizemni delovi drvenih kuca, а sa druge pokretni arheoloski nalazi, cije је datovanje u okvi­rima druge polovine II veka. Istovetnost materijala iz svih celina ovog horizonta od presudne је vazno­sti za tumacenje karaktera slojeva, а time posredno i za datovanje kuca. Zbog toga smatramo da rezul­tati analiza stratigrafije i materijala nedvosmisleno ирисији па zakljucak da је u pitanju nivo koji u hronoloskom pogledu oznacava vreme rusenja ku­са i nivelacije terena u drugoj polovini II veka.

ANTICКI HORIZONT З

Tragovi ovog horizonta konstatovani su па go­tovo Citavoj povrsini iskopa, u vidu kulturnog sloja koji se obrazovao u juznom uglu neposredno nad zdravicom, а u jugozapadnom i severoistocnom delu nad rusevinama kuca. Najznacajniji element stratigrafije predstavlja, svakako, otpadna јата u juznom uglu, koja је zbog velikih dimenzija i dubi­ne oznacena kao ukop 1. Uocena је u nivou drugog sloja, па koti 112,68 т, sto ne predstavlja nivo uko­pavanja, buduci da је sadrzaj identican onome iz јате otkriven i prilikom kopanja sloja iznad i oko njenih ivica. Izvesnim se cini da је deo ukopa uni­sten mehanizacijom u toku radova па rasCiscava­nju terena, neposredno pred pocetak arheoloskih

36 Simon-Нiernard 2000, Cat. No. 313.

37 Intercisa 1954, sl. XXV/5.

199

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

~ svetlomrka zemlja sa malterom i sutom

~ svetlomrka zemlja sa sutom

_ mrka zemlja sa sutom

~ mrka zemlja sa glinom (zutim lesom)

Sl. 15. Ukop 1: osnovasa presekom i proji1om slojeva (crta1a О. МШс)

iskopavanja, а verovatno i ranije, prilikom izgrad­пје recentnih objekata Ш, тоМа, austrijskom пј­velacijom u prvoj polovini XVIII veka.

Jama-ukop 1 је ukopana u zuti les do dubine od preko 3 m, buduCi da је dno па koti 109,52 т. Zasi­рапа је materijalom u duzem vremenskom razdo­Ыји, о сети svedoci pet kulturnih slojeva u ispuni (sl. 15), kao i veliki broj primeraka novca koji pripa­daju kovanjima od carice ЈиНје Domne do cara ш­oklecijana (kat. br. 10-38). S obzirom da su delovi istih posuda nalazeni па razliCitim dubinama, ke­ramicki materijal i ostali pokretni nalazi tretirani su kao jedinstvena сеНпа. Najveci intenzitet zasi­рапја Ыо је, sudeci prema numizmatickom i kera-

200

mickom materijalu, u toku sedme i osme decenije III veka. Pored zemlje razlicite Ьоје i sastava, u ispu­пј јате nalazeni su delovi opeka, zatim leptiraste i heksagonalne podne рlосјсе, kao i ulomci keramic­kih i staklenih posuda, metalni i kostani predmeti.

U odnosu па starije, ovaj horizont је sadrzao znatno vecu kolicinu keramickog materijala (oko 2500 fragmenata), аН је broj posuda koje је mogu­се tipoloski odrediti Ыо тапјј (oko 80). Mnogi оЬ­Нсј su ЫН zastupljeni i u starijem horizontu, а radi se о formama karakteriticnim za provincijsku pro­izvodnju Н i III veka koje, sa manjim promenama u profilaciji i tehnologiji izrade, traju kroz duzi vre­menski period (1/3, I! 4, 1/28, 40, 11109, III9, H110, ПI27, ШЗ1, IIIЗ9, III49, III52, ПI65, Ш/8, III/12, III/14, III/22, Ш/25, Ш/51, Ш/52, V/2, VII6, VШ/2, VIIII4, VIIII10, IХ/24, XI1, Х/3). U vecem broju, аН sa тапјјт izborom oblika, zastupljene su posude koje su u Singidunumu иоЫсајепе u kasnoantic­kom periodu (I11, I125, 1/43, 1/48, ПI1, ШЗ, ПI4, ПI6, Ш/6, VШ/2, VIIII18). Mada su konstatovani brojni ulomci krcaga, zbog njihove znatne usitnje­nosti nije ih Ыl0 moguce tipoloski odrediti.

Lampe se javljaju sa preko petnaest primeraka. Deset pripada tipu »firma lатре« (tip Loeschcke VIП, IvanyiVII), аН је od dva sacuvana pecata samo jedan Ыl0 moguce procitati - LIТOGENE (N i Е u ligaturi) (sl. 16/1). Iz Gornje Mezije је poznato jos oko deset primeraka sa istim јтепот, otkrivenih u Viminaci­јити.38 lтајиСј u vidu Сјпјепјси da zizaka sa ovim pecatom пета u Dakiji i Donjoj Meziji, а da su u Panoniji nalazeni u velikom broju,39 mozemo za­kljuciti da је teritorija Gornje Mezije predstavljala granicno podrucje za proizvode ovog majstora. Od ostalih primeraka se, па osnovu тапјЉ delova ko­ji su sacuvani, za tri moze pretpostaviti da pripada­ји istom Нри (Loeschcke VIII, IvanyiVII), od kojih је jedan, prema пасјпи zavrsetka kljuna, opredeljen u Loeschcke - ovu varijantu R (sl. 16/2,3,5). Za zi­zak pravougaonog recipijenta sa vise plamenika је, па osnovu sacuvanog dela, Ыl0 nemoguce odredi­ti izvorni oblik (sl. 16/4).

Medu staklenim posudama su retke опе Ciji su oblik, odnosno funkcija mogli da se definisu. Ј edna predstavlja casu sa plasticno izvedenim оrnатеп­tom u obliku horizontalno postavljenih elipsi, izra­denu tehnikom slobodnog duvanja od svetlozelenog

38 Korac 1995, 245.

39 Ivanyi 1935, Т. ХСПI25-40.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

'~

2

~ --- ~~

, \

I 4 5

81. 16. Anticki horizont 3: keramicki iiJci (R: 2:3)

2

I I

4 ~5

81. 17. Anticki horizont 3: posude i predmeti od stakla (R: 2:3)

/

3

8

201

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

- -0-

1 2

S1. 18. Anticki horizont 3: kostani na1azi (R: 2:3)

t 1 2

3

4

S1. 19. Anticki horizont 3: na1azi od metala (R: 2:3)

stakla (sl. 17/3). Direktne analogije za ovu posudu nalazimo takode u Singidunumu, па podrucju Uli­се kneza Mihaila, а ро nacinu ukrasavanja veoma је slicna i jednoj zdeli iz Brigecija, datovanoj u drugu polovinu III veka.40 Druga је dublja zdela sa razgr­nuti obodom, izradena tehnikom slobodnog duva­nja od mlecnobelog stakla (sl. 1711). Najblize para­lеlе nalazimo sa zdelom iz Cezave, datovanoj u III vek. 41 Gutus, od koga је sacuvan samo manji deo tela i sisaljka, Ciji је kraj prstenasto zadebljan, tako­de је izraden tehnikom slobodnog duvanja, od sta­kla belicastozelene Ьоје (sl. 17/2). Ova vrsta posuda, cija namena nije sa sigurnoscu utvrdena, а pretpo­stavlja se da је imala funkciju deCijih sisaljki ili da је koriscena u medicinske i farmaceutske svrhe, ne predstavlja cestu formu medu materijalom od sta­kla. Ј avlja se u vise oblika, ali su za teritoriju Gornje

202

Mezije karakteristicni gutusi ovoidnog tela, koji se medusobno razlikuju u profilaciji oboda i dna, kao i mesta па kome se nalazi sisaljka - pri dnu posude, u sredini ili u njenom gornjem delu.42 Mozemo sa­то pretpostaviti da i nas primerak pripada istom tipu - ovoidnog recipijenta, ali па osnovu sacuva­nog dela ne mozemo govoriti о njegovom precizni­јет obliku. Od ostalih posuda su sacuvani samo delovi dna - prstenasto profilisana, konkavna, rav­па zadebljane zaobljene ivice (17/4-7).

Pored posuda nadene su dve poliedarske perle (?)

vecih dimenzija od plavicastozelenog stakla (17/9), kao i narukvica od staklene paste tamnoplave Ьоје, ukrasena spiralama i floralnim motivima (sl. 17/8).

Kostane nalaze Cini deo dvorednog ces1ja (sl. 1811) i jedna igla sa izduzenom cilindricnom gla­vom nepravilnog oblika (sl. 18/2). Veliki broj iga1a ovog tipa otkriven је u kasnoantickom naseobin­skom horizontu u Ulici kneza Mihaila, а brojne su i па drugim 10kalitetima Gornje Mezije.43

Najzanimljiviji nalaz raden od metala predstav­lја puno liven bronzani privezak u obliku kornjace (sl. 1911).44 Privesci, odnosno amuleti, u obliku raz­licitih zivotinja ne predstavljaju retkost, sto govori о popularnosti njihovog nosenja tokom antike.45

Zanimljivi su i: kruzni okvir za og1edal0 od olova, ukrasen mrezastom trakom i koncentricnim krugo­vima (sl. 19/3), veoma slican okvirima iz Intercise i Strbinaca,46 zatim praporac od bronze (sl. 19/2) i је­dan gvozdeni noz vecih dimenzija (sl. 19/4). Osta1e nalaze cine gvozdeni klinovi i bronzane trake.

ANТICКI HORIZONT 4

Najmladi naseobinski nivo iz razdoblja antike ostao је najslabije sacuvan па ovoj 10kaciji. Pripada mu samo jedna delimicno istrazena јата (јата 5), ciji је veCi deo unisten ukopavanjem recentnog zi­da i septicke јате. Po1ukruzni ukop dimenzija 2,20

40 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 5211; Bark6czy 1988, 62, Т. III/35.

41 Ruzic1994,37,T.XXV/4.

42 Ruzic 1994, 53.

43 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 59/13; Petkovic 1995, 30, Т. XIII1-6, 11-12.

44 Anticka bronza Singidunuma 1997, kat, br. 69.

45 Anticka bronza Singidunuma 1997, kat. br. 90, 92, 93.

46 Intercisa II 1957, Т. LXXIV/3.; Raunig 1979-80, Т. IV/9.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

с== 1 <СЈ

\ I 7

// 2

51.20. Anticki horizont 4: 1. og1edal0 od bronze (R: 2:3); 2. keramicka posuda (R: 1 :4)

х 0,60 т, predstavlja segment ovalne јате, cija је 8irina iznosila priblizno izmedu 1,60 i 1,80 т. Ispu­пи је cinila tamnomrka zemlja rastresitog sastava, u kojoj је bilo veoma malo nalaza. U jami је, medu­tim, otkriven primerak bronzanog novca IV veka (kat. br. 48), kao i nekoliko ulomaka keramickih ро­suda karakteristicnih za isto razdoblje, 8to је ото­guCilo da se izvr8i precizno datovanje ove celine, odnosno citavog naseobinskog horizonta.

Pored malobrojnih fragmenata keramike, те­du kojima је mogla da se odredi samo gledosana zdela forme tarionika (sl. 20/2), nadeni su dosta usitnjeni fragmenti staklenih posuda bez blizeg ti­pol08kog odredenja, kao i deo ogledala od bronze, Ciji је ivica ukra8ena manjim kruznim perforacija­та (sl. 20/1).

HORIZONT TURSKO-AUSTRIJSKE OKUPACIJE

Tragovi kulturnog sloja iz vremena tursko-aus­trijske okupacije utvrdeni su па Citavom prostoru koji је Ыо obuhvacen istrazivanjima. Oni leze nad ostacima slojeva antickog horizonta, а javljali su se u vidu sloja mrke zemlje, koji је Ыо intenzivniji па prostorima kvadrata В/2 i В, С/4. Sadrzaj sloja cine srazmerno brojni pokretni arheol08ki nalazi, pretez­по delovi keramickih posuda, pored kojih se javlja i par staklenih Ьоса, kao i dva novCica: aspra sulta­па Sulejmana Н iz 1687-1691. godine (kat. br. 51) i srebrni novac cara Leopolda iz 1696. godine (kat. br. 50), па osnovu kojih је ustanovljena donja hro­nol08ka granica ovog kulturnog horizonta.

Otkriveni keramicki materijal veoma dobro Ни­struje epohu u kojoj је nastao i pored Cinjenice da је u tipol08kom pogledu dosta ujednacen. Опо 8to se prepoznaje kao razlicito u odnosu па celinu, је­ste prisustvo dva lonca koji oblicima i tehnol08kim osobinama pripadaju kasnosrednjovekovnoj pro­dukciji. Za jedan od пјЉ moze se reCi da predsta-

vlja standard srednjoevropske keramicke produk­cije u grupi kuhinjskih posuda, osim ро obliku i ро паСјпи izrade (sl. 22/5). Raden је od gline роте8а­пе sa sitnozrnim ili krupnozrnim peskom, svet1ije sive Ьоје реСепја. VeCi broj ovakvih lonaca otkriven је па Beogradskoj tvrdavi, u сеНпата datovanim u razdoblje od sredine XV do prvih decenija XVI sto­lеСа.47 Drugi lonac ima 8iroko otvoren recipijent, sa masivnim obodom izvijene ivice, а raden је od gli­пе роте8апе sa sitnozrnim peskom i grafitom (sl. 22/4). Ovi, tzv. grafitni lonci, predstavljaju import iz austrijskog Podunavlja, najverovatnije Веса, 8tO је utvrdeno prema pecatima koji su utiskivani па obode, kao oznaka radionice i garancija kvaliteta. Hronol08ki okvir njihove izrade је u razdoblju od XIH do XVI veka, s tim 8tO su najbrojnija pojava u zemljama srednje Evrope, kao i u Podunavlju, u drugoj polovini XV i prvim decenijama XVI veka.48

Mada ova dva lonca predstavljaju nestratificirane nalaze, i uprkos cinjenici da kulturni sloj iz razdo­Ыја XV veka nije konstatovan па terenu prilikom iskopavanja, oni posredno ирисији па postojanje naseobinskog sloja iz razdoblja poznog srednjeg veka па ovom prostoru.

Ostatak materijala iz sloja, kao 8to је ranije ро­menuto, pruza veoma dobar pregled oblika posu­da koje se smatraju karakteristicnim za produkciju iz kraja XVH i prve polovine XVIII veka. Tako је те­du ulomcima najvi8e ukrasnih cinija, dubljeg i pli­ceg recipijenta, koje se javljaju u dve fakture: od preCi8cene gline sa sitnim grumenima iste vrste i od gline роте8апе sa sitnozrnim peskom, dok је Ьоја ресепја belozuckasta ili sasvim svetlooker sa bledim crvenkastim tonom (sl. 21/3-7). Unutra8nja povr8ina svih Cinija bogato је ukra8ena fIoralnim i geometrijskim motivima, slikanim mrkom, zele­пот, oker i crvenkastomrkom Ьојот. Pored ро­menutog, javlja se i slikanje zelenim pigmentom, tehnikom prskanja, 8tO је izvodeno debljom cetki­сот. Primenom ove tehnike па povr8ini su nasta­jale fIeke razlicitih velicina, а Ьоја se mestimicno i slivala niz zidove suda. Osobenost Cinija, pretezno рНсЉ, predstavlja i mala и8јса za kacenje, aplicira­па sa spoljne strane, 8tO ирисије i па njihovu deko­rativnu funkciju u ambijentima kuca. Specificne ро oblicima, ove posude pripadaju keramickoj vrsti koja је poznata u literaturi pod nazivom habanska

47 Вikic 1994, 75, sl. 2811-5.

48 Вikic 1994, 91-93. sl. 35.

203

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

т I 1

5

(--

',----

3 '--- ----1

-""" С:! =:::::Ј

" 6

4 7

Sl. 21. Tursko-austrijski horizont: keraтicke posude (R: 1:4)

4

5

7

о ~ I

12

SI.22. Tursko-austrijski horizont: posude i tehnicka keraтika (R: 1:4)

204

ISTRAZIVANJA NA LОКАLПЕТU STUDENTSКI TRG BR. 9

(anabaptistickaJ keramika, cije se poreklo vezuje za radionicke centre и srednjoj Evropi, prevashodno и Moravskoj i Ugarskoj.49 Hronoloski okvir ove grncarije је и razdoblju od druge polovine XVI do pocetka cetvrte decenije XVШ veka, pri сети па­та teritorijalno blizi stratificirani nalazi iz Budi­та, poticu iz kulturnih slojeva datovanih okvirno od sredine XVII do росеtkаXVШ stoleca.50 Na pod­rucju Beograda, sudeci prema nalazima sa istraze­пЉ prostornih сеНпа па Beogradskoj tvrdavi, ha­banskih Cinija пета и kulturnim slojevima pre ро­cetka xvrп veka.51

Druge otkrivene zdele znatno su usitnjenije, ta­ko da se tek па osnovu pojedinih delova moze pret­postaviti da је bilo nekoliko vrsta, radenih od pre­Ciscene gline, crvene Ьоје реСепја. Pretezno su ы­le zeleno gledosane, sa sirim ili uzim vodoravnim obodom (sl. 21/2), dok su neke imale visoku suplju stopu. U oceni su i delovi kaolinskih zdela па tri по­zice, koje su imale zuckastooker gledosanu unutra­snjost. Velike konicne zdele (crepulje?), radene od gline pomesane sa sitnozrnim peskom, crvenka­stomrke Ьоје ресепја, sasvim su sporadicne (sl. 2111). Pored иоЫсајепЉ keramickih vrsta, и ovom materijalu zastupljene su zdelice od porcelana, specificne и tehnoloskom i dekorativnom pogledu - oslikane kobaltplavim, tirkiznim i cinober pig­mentima (sl. 23/3, 4). Slicno habanskim cinijama, proizvodi od porcelana и Beograd pocinju da stizu tek pred kraj razdoblja prve turske uprave.

Ulomci koji pripadaju loncima и vecoj meri su slicni medusobno i predstavljaju, и stvari, varijan­te jednog tipa, cije se odlike mogu videti па jednom od пјЉ koji је sacuvan gotovo и celosti (sl. 2211). Zajednicke osobine posuda su sirok trakast obod i vrecasti oblik recipijenta, kao i drske, dok su и ро­gledu velicine priblizno jednaki (sl. 2211-3, 8). Zbog karakteristicne profilacije oboda, ovi lonci се­sto se oznacavaju kao lonci sa kragnom. Jedan dru­gi lonac, slican prethodno opisanim ро profilaciji oboda, ima siroko izduzeno tel0 (sl. 22/7), dok је таН sud sa lucno oblikovanim obodom sasvim iz­uzetan i, za sada, bez analogija и susednim oblasti­та (sl. 22/6). Svi ovi lonci imaju tanke zidove i ra­deni su и istoj tehnologiji: od kaolinske, zuckasto­bele gline, pomesane sa sitnozrnim peskom, sa unutrasnjom povrsinom koja је gledosana okerzu­to, mrko ili zeleno. Najbrojnije zastupljeni 10nci, sa trakastim obodom и vidu kragne, predstavljaju tip posude koji је nastao и razdoblju gotike и radioni­сата srednje Evrope, а koji и nase krajeve dospeva

neposredno nakon uspostavljanja ugarske uprave. Njihova razvojna linija dobro је poznata zahvalju­juci radovima madarskih i ceskih istrazivaca, koji su uspostavili hronoloski sled varijanti razvijenih iz polaznog oblika, nastalog па prelazu iz XIП и XIV vek.52 Tip posude koji se javlja и nasem materijalu, prema obliku i tehnoloskim osobinama predsta­vlja proizvod iz najmlade etape, sa vidljivim spo­јет tradicionalne ugarske (srednjoevropske) i tur­ske produkcije keramickih posuda, koja vec od XVI stoleca vrsi uticaj iz neposrednog susedstva. 53 N ај­veci broj ovakvih lonaca ipak se javlja и razdoblju XVП-XVIП veka, prvo и Budimu, па pocetku па­znacenog perioda, а potom i и Beogradu.54 Razlike и odnosu па prelaznu varijantu istog tipa 10пса iz kasnosrednjovekovnog razdoblja, koji је otkriven па ovoj 10kaciji (sl. 22/5), ogledaju se и tanjem zidu suda najmladih primeraka, kao i и obliku recipi­jenta koji ostaje vrecast, аН је obod duzi i ostrije profilisan, trakast sa dubljim zljebom, gledosan је i ima drsku.

Od srazmerno таl0 ulomaka koji su mogli pri­padati krcazima, samo је za jedan moguce, sa ve­сот sigurnoscu, pretpostaviti kakav је oblik и се­losti imao, i to па osnovu ranije otkrivenih па pro­storima Beogradske tvrdave. То је krcag okruglog otvora, sa resetkom и funkciji filtera koji sprecava ulazak trunja и recipijent (sl. 22/9). Rame је, verovat­по, bilo siroko i imalo blag nagib prema telu elipsa­stog oblika, koje se suzavalo и donjem delu, prela­zeci и srazmerno uzano dno. Drska kolenastog tipa

49 Naziv keramicke vrste ustanovljen је prilikom istrazivanja па podrucju juzne Moravske, u gradu Strahotinu (region Breclava), gde је potvrdeno najranije sediste i grncarski centar anabapti­sta, Сјјј se boravak u Moravskoj datuje u period izmedu 1526. i 1622. godine, kada је nakon konacne osude usledio njihov eg­zodus u Ugarsku. (Up.: Pajer 1990, 169.) Samo јmе vrste је, пај­verovatnije, izvedeno iz nemackog naziva otkrivenog objekta, u kojem је рrероzпаtаНаus-hаЬеn (zajednicka kuca), u skladu sa jednim vidom zajednickog zivota koji su upraZnjavale pojedine grupe anabaptista. (Enciklopedijazivih religija 1992,35.)

50 Gerevich 1966, 24, fig. 12а/4, 12Ь!1; Gerelyes 1990, 276, 278-279, АЬЬ. 511-3.

51 Podaci u vezi sa habanskom keramikom sa Beogradske tvr­dave nalaze se u Arheoloskom institutu, u Dokumentacionom centru Naucno-istrazivackog projekta za Beogradsku tvrdavu.

52 Gerevich 1971, Pl. ХУIII46, 47; Gyiirky, 1982, 197-198, АЬЬ. 12/3,16/3; Ноll1963, АЬЬ. 6615; Paradi, Ноll1984, 213, Taf. 4/2, 14; Nekuda, Reichertova 1968, Obr. 37/1-3; Radomersky, Ric­hter 1974, АЬЬ. 78/28, 87/46.

53 Gerelyes 1990, 284, АЬЬ. 611.

54 Gerelyes 1990, 270, 284; Materijal iz Beograda је u pripremi za publikovanje: Вikic, Cerovic 2002, tip ПI6.

205

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

/

7 I

3

Sl. 23. Tursko-austrijski horizont: staklene posude i porcelan (R: 2:3)

2

polazila је ispod oboda i zavrsavala se па ramenom delu. Kreag је raden od fino preeiscene gline, sive Ьоје peeenja, sa tamnije sivim premazom metal­nog odsjaja. Ukras, vidljiv па vratu suda, izveden је toekicem-radlom, а moze se pretpostaviti da је ро­stojao, u vidu jednog ili dva niza, i oko najsireg de­la trbuha. Za druge otkrivene ulomke istih osobina pretpostavlja se da su ЫН od slienih kreaga ili, mо­zda, bokala.

U keramiekom materijalu sa ovog 10kaliteta za­stupljeni su i pecnjaci. Dva oblika, istovremeno i vrste, pripadali su konstrukcijama, najverovatnije, dve zidane реСј, ako Ы se kao element za ovu pret­postavku uzele u obzir Ьоје gledi: mrka па povrsini рlоее cilindrienog (sl. 22/12) i zelena u unutrasnjo­sti konienog pecnjaka (sl. 22/11). TreCi pecnjak ро obliku, mada је srazmerno mаН deo saeuvan,

206

predstavlja vrstu koja је u konstrukciji einila zavr­sni deo - vrh реСј. Osnova ovog pecnjaka је kva­dratnog oblika, а iznad је visestruko profilisan еlе­ment koji је povecavao dekorativnost peci (sl. 22/10). Ovakvi pecnjaci eesto su imali reljefne ukrase u nizu, floralne, kao kod naseg, ili figuralne, а eesto i grbove vlasteoskih porodica.55

Pored grnearije, medu nalazima su zastupljene i staklene posude, koje reprezentuju dva tipa Ьосе. Jedan od njih је Ьоса od bledozelenog stakla, sa vratom napravljenim od pet ceveica, tako sto su ее­tiri obavijene oko jedne sredisnje (sl. 23/1). Za ovaj tip Ьосе па nasem podrueju ustalio se naziv pjato­grla Ьоса (staklo) , mada su od srednjovekovnog vremena poznate kao KuttrolfiAngistara.56 U ро­sudama sa ovako osobenim oblikom grla, kroz ko­је је teenost sporo isticala ili kapala, drzane su raz­НеНе teenosti: vino, voda, иlје, rakija; koriscene su, takode, u apotekarstvu, kao sudovi za destilaciju ili kao urinali.57 Као jasno definisane, pjatogrle Ьосе proizvod su poznosrednjovekovnog staklarstva XIV-XV stoleca.58 U nekoliko vekova dugom traja­nju ovog tipa, medu elementima znaeajnim za us­postavljanje hronologije varijanti, relevantno је ро­stojanje prstenastog ispupeenja па vrhu grla, па osnovu kojeg se nas primerak datuje okvirno u prvu polovinu XVIII stoleca.59 Ovo nije usamljen nalaz па podruCju Beograda, buduci da su u toku ranijih istrazivanja па prostoru Gornjeg grada Beogradske tvrdave otkriveni delovi od pet istih Ьоса.6О Uz srazmerno 10s kvalitet stakla, broj od sest istih Ьо­са pronadenih u Beogradu pruza potvrdu mislje­nju о njihovoj masovnoj proizvodnji, pogotovo ako se ima па иmи podatak da је u popisu crkvene imo­vine manastira Vinee iz 1733. godine, naveden broj od dvadeset pjatogrlih stakala.61 Druga Ьоса cilin­drienog oblika sa kratkim vratom, radena od pro­vidnog stakla, predstavlja tip staklene posude koja је od poeetka XVIII do poeetka хх veka Ыlа иоЫеа­jeni recipijent za drzanje mаlЉ kolieina teenosti u kucama ili preparata u apotekarstvu (sl. 23/2).

55 Ноll1980; Feher 1957, Т. ХХН.

56 Нап 1975, 317-321.

57 Нап 1975, 323.

58 Нап 1975, 318-319, 324; Baumgartner, Krueger 1988, Kat. No. 384-389; Gyi.irky 1981, 45, Т. XVH.

59 Нап 1975, 325.

60 Нап 1975, 317-318.

61 Нап 1975, 324-325.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

HORIZONT XIX-XXVEКA

Najmladi horizont па lokalitetu obrazovao se nad tragovima sloja iz prethodnog razdoblja, de­lom i neposredno nad ru5evimana antickih оЬје­kata. Njegovo postojanje obelezavaju zdanja Сјјј su zidovi ukopani u sve starije slojeve i zdravicu. Kul­turni sloj koji Ы se doveo u vezu sa recentnim zda­пјјта пјје otkriven, 5tO пе znaci da ga пјје i bilo. Оп је, ро svoj prilici, uklonjen zajedno sa gradevin­skim 5utom od sru5enih zgrada, аН se hronol05ki okvir moze odrediti па osnovu novca kneza МЉа­ila Obrenovica iz 1868. godine koji је naden па pro­storu kvadrata С/4 (kat. br. 53).

Као 510 је pomenuto, ovaj horizont se manife­stuje gotovo u potpunosti arhitektonskim ostaci­та. Medu пјјта se uocavaju dve razliCite tehnike gradnje zidova, 8tO moze ukazati па dva nivoa u predlozenom hronol05kom okviru. Starijem nivou, u tom slucaju, pripadali Ы zidovi gradeni od kame­па srednje veliCine vezanih blatom. Jedan od пјЉ se pravcem pruzanja poklapa sa pretpostavljenom trasom drvenog pregradnog zida izmedu prostori­ја В i С anticke kuce 2. Istom, starijem nivou pripa­daju i dve јате (јата 1 i јата 2), od kojih је jedna ostecena ukopavanjem podzemne prostorije mla­deg objekta. Zidovi vezani blatom, kao ostaci dvo­risne zgrade, negirani su u mladem nivou izgrad­пјот zdanja, krajem XIX ili па pocetku хх veka, pri сети su dve prostorije bile duboko ukopane. Ovi zidovi bili su u temeljima gradeni od opeka veza­пЉ malterom. Gabarit zgrada i izgled prostora unutar ovog placa dokumentovani su u сеНпј kao svedocanstvo о graditeljskom nasledu XIX stole­Са. 62 Gotovo u sredistu iskopa nalazila se veca sep­ticka јата sa ivicama ozidanim kamenom, koja је ostetila jedan od zidova recentnog objekta i veCim delom uni8tila kasnoanticku јати 5.

ZAKLJUCAK

Pregledom kulturnih horizonata па lokalitetu Studentski trg br. 9, analizirano је nekoliko znacaj­пЉ otkrica koja su, uklopljena u sliku dotadasnjih rezultata, u vecoj meri osvetlila neka vazna neresena рitапја u vezi sa пајгапiјот шЬапот strukturom grada. Lociranjem mesta pojave slojeva antickog hогizопtа, stice se utisak о horizontalnoj stratigra­fiji па lokalitetu, pre svega kada su u pitanju najsta­[јјј nivoi - anticki horizonti 1 i 2. То se moze objas-

пiti zatecenim пегаvniпата terena, аН i cinjenicom da su ta dva horizonta izdvojena па osnovu пјЉо­vog medusobnog stratigrafskog оdпоsа, dok је hro­nologija u istim vremenskim okvirima, 5tO је апаli­za pokretnih паlаzа ubedljivo pokazala. Pored ovoga, оЬјаsпјепје Ы trebalo potraziti delom i u antickim пivеlасiјата koje su izvrsene u razdoblju пајiпtепzivniјеg zivota u civilnom паsеlјu Siпgidu­пuта, а to је druga polovina III veka, сјте su гапi­јј tragovi uklопјепi ili гаzvuсепi ро оkоlпот tere­пи. Naime, ovde su јеdiпо slojevi iz ротепutоg vremena (antickog horizonta 3) zabelezeni па cita­voj povrsini iskopa. Medutim, izneseni zakljucak se samo delimicno moze prihvatiti kao sasvim ро­uzdап, s obzirom па znatnu razorenost kulturпih slojeva austrijskim пivеlасiјата.63

Najznacajniji rezultati svakako se odnose па vi­sok stepen istrazenosti najstarije rimske arhitektu­[е, u odnosu па sva [апјја arheoloska iskораvапја па podrucju gradskogjezgra. Rec је о drvепој grad­пјј, primenjivanoj u svim опiт krajevima u kojima su drvo, trska i pruce kao gгаdеviпski materijal bili dostupni, kao sto је to bilo u Siпgiduпuтu. 64

Skromno gradene kuce otkrivene па Studentskom trgu br. 9 predstavljaju odredeni, jasno definisani tip stambene celine, kod koje је unutrasnjost prila­gоdепа klimatskim uslovima. Naime, uocava se da su prostorije роsеЬпе патепе okrenute prema опој strani koja је пајvisе izlоzепа hladnom vetru, оdпоsпо prema severoistoku; u kuci 1 је па toj stra­пј prostorija koja se direktno greje, а u kuCi 2 pro­stor sa патепот suve i hladne ostave.

Tehnika gгаdпје kuca karakteristicna је za па­znaceni tip arhitekture ј, pri tom, identicna јеdпој сеНпј, koja је [апјје оtkгivепа па platou ispred zgrade Filozofskog fakulteta. Sve јтаји idепtiспе promere drvenih greda, odnosno vertikalnih поsа­са pletera, priblizne debljine рlеtешih zidova, sa kamenjem kojim su fuпdiгапi u temelju.65 Podovi su takode idепtiспi, i to опi u vidu premaza razmu­сепе gline, pri сети postoji visiпskа razlika, budu­сј da su podovi u kucama па Studentskom trgu za 0,75-0,98 т па visem nivou od poda u objektu па platou ispred Filozofskog fakulteta, 66 sto dорuпјuје

62 Vucenovic 1975, 104-105, prilozi I-П.

63 Popovic 1997, 4-5.

64 Jeremic 1985, 82-83.

65 Bojovic 1975, 11-20.

66 Bojovic 1975,11-12,14.

207

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

Sl. 24. Anticki horizont 2: kurzivni natpisi па аmЈотmа (R: 2:3)

podatke о reljefu u vreme nastanka singidunum­skog naselja. Istovetnost principa gradnje dopusta mogucnost da se vreme izgradnje drvenih kuca па nasoj lokaciji preciznije odredi, odnosno, ovo sma­tramo ubedljivim za tvrdnju о istovremenoj grad­nji bondrucnih kuca, а to је prelaz 1 u II vek,67 vero­vatnije prva polovina II veka. Pokretnih arheolo­skih nalaza, koji Ы se eventualno paralelisali sa та­terijalom u objektu па platou ispred Filozofskog fa­kulteta (keramickih posuda i zizaka),68 па nasem lokalitetu nije bilo, аН potvrdu о postojanju kultur­nog sloja iz istog vremena pruzaju nalazi novca ko­ji pripadaju kovanjima careva Trajana i Hadrijana (kat. br. 1-4), kao i zdelica forme Drag. 35 italske provenijencije - jedini primerak raden u tehnici te­ra sigilate sa ovog prostora. Pored novca i tera sigi­lata zdele, istom ovom razdoblju mogli Ы pripada­ti i reljefno ukraseni primerci jedne zdele i pehara iz radionice Viminacijum-Margum koji su nadeni u jami 8. Na osnovu nalaza ove vrste grncarije u si­gurno datovanim сеНпата, pocetak proizvodnje u pomenutom keramickom centru vezuje se za dru­gu cetvrtinu II veka,69 tako da Ы, u ovom slucaju, zdela i pehar predstavljali proizvode nastale u пај­ranijem periodu aktivnosti ove radionice. Iznese­по misljenje vodilo Ы dalje ka tome da se gradnja kuca sa konstrukcijom od pletera dovede u vezu sa naseobinskim horizontom kojije nastao u unutra­snjosti ranorimskog utvrdenja.7° Njihova pozicija

208

u jugozapadnom delu, priblizno па sredini ove ze­т1јапо palisadne fortifikacije,71 kao i orijentacija unutar predlozenog polozaja bedema, nagovesta­va poziciju uz jednu pretpostavljenu poduznu иН­си ( тоМа stara via cardo?), prema kojoj su fasa­dama bile okrenute.

Jos jedna od ranijih nepoznanica otkriCima па ovoj lokaciji је па pocetku rasvetljavanja. Rec је о gustini naseljenosti u unutrasnjosti prvobitnog vojnoglogora. Naime, razmak izmedu kuca od pri­blizno 5 metara i nepostojanje objekata па prosto­ru od 10-12 metara, smatramo dosta pouzdanim za misljenje о slaboj gustini naseljenosti u ranom utvrdenju, sto ipak пе Ы trebalo, samo па osnovu ovih podataka, prihvatiti kao konacno.

Kulturni sloj koji se vezuje za сеНпе kuca pripa­da razdoblju druge polovine II veka, kao sto је ро­kazala analiza pokretnog materijala. Rec је о nala­zima koji su апш sadrzaj sloja sa komadima plete­ra iznad podova u kucama, zatim ispune ukop а-ј а -те 7, kao i temeljnih rovova оЫтпЉ zidova оЬје­kata. Oni time ilustruju пе vreme izgradnje i stano­vanja u kucama, vec nivo iznad srusenih ostataka arhitekture. Ovaj anticki horizont 2 Ы se zbog toga mogao protumaciti kao nivelacija terena koja је negirala najraniji jasno definisan naseobinski nivo. Time Ы se, kao jedina сеНпа iz vremena gradevin­skih (nivelacionih) radova па ovom segmentu то­gla izdvojiti samo јата 3, koja predstavlja otpadni prostor jednog ili vise objekata smestenih u blizini. Tim pre sto је па lokaciji u Knez Mihailovoj ulici br. 46-48 otkriven kulturni sloj sa nalazima iz tog vre­тепа.72 Sve napred izneseno u vezi sa vremenskim opredeljenjem antickog horizonta 2 ima jos jednu potvrdu. Опа se ogleda u velikoj slicnosti nasih па­laza, pre svega repertoara keramickih i staklenih posuda, i nalaza iz donjeg sloja ispune odbrambe­nog rova ranorimskog utvrdenja, koji је prema пи­mizmatickom materijalu datovan u razdoblje sre­dine i trece cetvrtine II vеkа.7З

Pokretni arheoloski nalazi iz antickog horizonta 2 пе razlikuju se u vecoj meri od опЉ iz starijeg.

67 Bojovic 1975,11-12.

68 Bojovic 1975, sl. 9-13.

69 Вјеlајас 1990, 146.

70 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, 71-72.

71 Popovic 1997, 14-16; Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, 71-72.

72 Вikic 1997,158-159.

73 Ivanisevic. Nikolic-Dordevic 1997. 68-69.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

Sl. 25. Anticki horizont 1: keramicke posude (joto N. Boric)

Bogatiji izbor oblika keramickih posuda i lampi, а zatim i predmeti od stakla, metala i kosti pruzaju nesto potpuniju sliku о svakodnevnom zivotu sta­novnika Singidunuma tokom druge polovine 11 ve­ka. 1 u ovom horizontu је najvise posuda lokalne iz­rade koje se, osim nekoliko izuzetaka, ne razlikuju od lokalne grncarije ovog perioda nadene па dru­gim lokalitetima Gornje Mezije i susednih provin­cija. Broj reljefno ukrasenih posuda iz radionice Vi­minacium-Margum је veci nego u starijem hori­zontu, 5to је i logicno kada se zna da је rec о perio­du pune aktivnosti tog centra. N ajblize analogije za veCinu primeraka, pored Viminacijuma, nalazimo u samom Singidunumu, medu keramikom koja је cinila sadrzaj ispune rova па lokalitetu Knez МЉа­ilova 30.74 Ono 5to bitno razlikuje keramiku iz rova od one о kojoj је ovde rec је sto па lokalitetu Stu­dentski trg nije bilo importne keramike radene u tehnici tera sigilate, а zabelezeno је i svega nekoli­ko nalaza amfora, od kojih su retke imale kurzivne natpise izvedene crvenom Ьојот (sl. 24). Medu fragmentima је bilo moguce prepoznati stariju va­rijantu rebrastih amfora tipa V /4 i amfore specific­ne strukture i Ьоје pecenja, tip V/б. Slabu zastup­ljenost pomenutih importnih proizvoda, odnosno brojne nalaze ovih keramickih grupa u sadrzaju ro-

va, jednostavno је objasniti kada se zna da је ре­riod zasipanja rova trajao do kraja 11 i tokom prvih decenija III veka, 5to је vreme masovnijeg i redov­nog priliva robe iz udaljenijih grncarskih centara па podrucje Gornje Mezije. Mada је bez analize gli­ne nemoguce sa sigurnoscu odrediti mesto proiz­vodnje posuda nadenih u antickom horizontu 2, subjektivnim posmatranjem, а па osnovu oblika, kvaliteta i Ьоје pecenja gline, izvesno је da su, ро­red onih koje su stigle iz viminacijumskih radioni­са, neke pravljene i u samom Singidunumu. Potvr­du ovoj pretpostvci pruzaju paralelni oblici i iste ili slicne tehnol05ke karakteristike sa posudama na­denim па lokalitetu Narodno pozori5te, gde је ро­tvrdena prva grncarska radionica u Singidunu­ти.75 Keramika sa ovog prostora је datovana u sre­dinu i drugu polovinu 11 veka.76

Pored uobicajenih formi koriscenih u svako­dnevnom zivotu za pripremanje, odnosno servira­nje hrane, nadene su i dve patere ciji oblici, do sa­da, nisu ЫН jasno definisani па prostoru Singidu-

74 Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 21-37.

75 Cvjeticanin 2000, 245-254.

76 Cvjeticanin 2000, 253.

209

VESNA BIКlC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

Sl. 26. Anticki horizont 2: keramicke posude (foto N. Boric)

numa. Jedna је ocuvana u celosti i najverovatnije је nastala u ovdasnjoj radionici. Druga је bila gledo­sana i imala је sacuvanu samo reljefno ukrasenu drsku sa delom recipijenta, аН је izvesno da pripa­da tipu kaserola, identicne onima nadenim u Akvinkumu, gde se pretpostavlja da је i bilo mesto njihove izrade.

Za veCinu zizaka koji pripadaju tipu »firma lam­ре«, sudeCi prema strukturi i boji gline, moze sa do­sta sigurnosti pretpostaviti da su izradeni u jednoj lokalnoj radionici, а stice se utisak i da nisu dugo ы­li u upotrebi. Import, najverovatnije, predstavlja zi­zak sa imenom FRONTO, па sta ukazuju precizna izrada, ostre konture i jasna reljefna slova.

N а osnovu nalaza staklenih posuda, ali i onih radenih od metala i kosti, ne mogu se doneti preci­zniji zakljucci. Verovatno su neki od ovih predme­ta proizvedeni u lokalnim radionicama, аН se ne moze iskljuciti mogucnost da su pojedini dospeli kao import.

Anticki horizont З, koji pripada razdoblju sredi­ne i druge polovine III veka, oslikava vreme najin­tenzivnijeg zivota u civilnom naselju u Singidunu­ти, uprkos cinjenici da arhitektonski tragovi nisu otkriveni. S obzirom па veliCinu otpadne јате (ukop 1), oni su mogli postojati u blizini, buduCi da

210

је jedna kuca iz pomenutog vremena postojala па lokaciji u Knez Mihailovoj 46-48.77 Takode, ovo је jedini anticki horizont koji је konstatovan па citavoj povrsini iskopa, pri сети ne Ы trebalo zanemariti ni Cinjenicu da је rec о delimicno sacuvanom sloju, Ciji је gornji nivo unisten u potonjim vremenima.

Iz pomenutog ukopa poticu brojni nalazi novca, kao i velika kolicina keramickog materijala. Oblici posuda su uobicajeni za ovaj period, slicni onima nalazenim па susednim lokacijama.78 U ovom ho­rizontu је naden jedan zizak sa imenom majstora LIТOGENE, koji је prvi put potvrden u Singidunu­ти. Od ostalih nalaza treba pomenuti privezak od bronze u obliku kornjace i kruzni okvir od olova.

Veoma skromni tragovi najmladeg antickog ho­rizonta iz IV stoleca (anticki horizont 4), па lokaci­ji Studentski trg br. 9, opovrgavaju neke od dotada­snjih pretpostavki о uzoj zoni prostiranja kulturnih slojeva, ali istovremeno i potvrduju zapazanje о manjoj koliCini pokretnih nalaza.79 1 ovde је bilo

77 Вikic 1997, 159-160.

78 Bjelajac, Simic 1991, sl. 4; Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, sl. 45; Bikic 1997, sl. 2.

79 Bjelajac, Simic 1991, 28.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

51.27. Situacioni plan nalaza iz II veka: 1. drveno-palisadno utvrdenje; 2. kuce; з. grobovi-bunari; 4. keramicke реа; 5. kameno utvrdenje

malo fragmenata keramike karakteristicne za IV vek, а definisana је samo gledosana zdela forme ta­rionika. Mada је horizont IV veka konstatovan па ovoj lokaciji u vidu jedne delimicno istrazene јате (јата 5), prema situaciji па okolnim istraienim prostorima realno је pretpostaviti da је oko ove celi­ne postojao odgovarajuCi kulturni sloj koji је unis-

ten u poznijim epohama. Mestimicna pojava slojeva sa retkim ukopima i jos redim tragovima arhitektu­re, zabelezena је u neposrednoj blizini kastruma prilikom ranijih iskopavanja.80 Novijim radovima

80 Вјеlајас, Simic 1991,28.

211

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

slika о prostiranju urbane zone u poznoj antici је donekIe izmenjena, otkriCima znacajnih naseo­binskih ostataka u Knez Mihailovoj ulici br. 46-48 i br. 30,81 kao i postojanjem kasnoantickog kultur­nog horizonta па Studentskom trgu, sto Ы uputilo па korigovanje ranijeg misljenja о suzavanju шЬа­ne zone Singidunuma u razdoblju koje prethodi prodorima Gota. Za sada је, medutim, izvesno da Ы se zona omedana nalazima sa pomenutih loka­cija, mogla oznaciti kao periferija najmladeg antic­kog naselja.

Analiza pokretnih arheoloskih nalaza istice ро­javu koju је tesko objasniti, а to је da opstu odliku svih istrazenih celina i sIojeva antickih horizonata predstavlja gotovo potpuni nedostatak nalaza fi­bula, ukrasnih delova odece, kao i nakita.

Sadrzaj kulturnog sloja, oznacenog kao tursko­austrijski horizont, па lok. Studentski trg br. 9, u velikoj meri је u hronoloskom pogledu kompaktan i, па osnovu analize pokretnih nalaza, moze se okvir­по datovati u razdoblje poslednje decenije ХУН i prvu polovinu ХУIII stoleca. Ipak, ne Ы trebalo za­nemariti pojavu dva Ionca, koji prema osobinama nesumnjivo pripadaju srednjoevropskoj produkci­ji XV i prvih par decenija ХУI stoleca. Pojavom u ovom kontekstu, oni posredno svedoce о postoja­nju kulturnog sloja iz tog razdoblja. Uz naseobin­ske tragove otkrivene prilikom ranijih zastitnih ar­heoloskih iskopavanja - u porti Saborne crkve, za­tim па lokaciji u Knez Mihailovoj ulici br. 46-48 i па uglu иНса Gospodar Jovanove i Tadeusa Koscu­ska82 - ovi novi nalazi pruzaju dodatne elemente za potvrdu о postojanju predgrada uz juzne rubo­ve beogradskog grada u razdoblju XV - pocetka ХУI veka,83 а donekIe i о arealu tog dela naselja.

U razdoblju turske uprave, па ovom prostoru se u drugoj polovini ХУН veka nalazio molitveni pro­stor - musala, izgraden uz severozapadni deo sre­disnjeg groblja, Ciji tragovi nisu otkriveni.84 Razlog је, najverovatnije, sto је nakon austrijskog zauzi­manja grada, u Ieto 1717. godine, izvrsena planska rekonstrukcija zatecene urbane strukture, koja је obuhvatala prosecanje novih иНса prema geome­trijskoj shemi, kao i podizanje novih gradevina. Lo­kacija па kojoj su vrsena arheoloska istrazivanja nalazila se u nemackom delu varosi, izmedu Маи­rer-kasarne (izgradene 1727. godine па mestu ne­kadasnje musale) i placa odredenog za izgradnju katedrale.85 Kako ovaj novi urbanisticki plan nije izveden u potpunosti, novonastali prostor је do kraja austrijske vlasti ostao prazan gradevinski te-

212

ren, kao i blokovi u neposrednom susedstvu.86 Da је teren Ыо pripremljen za izgradnju, najverovat­nije, reprezentativnih stambenih objekata, potvr­du pruza i podatak da prilikom arheoloskih iskopa­vanja nisu otkriveni tragovi turskih grobova iz prethodnog razdoblja, kao ni ostaci srednjovekov­nog sloja, vec је neposredno nad antickim rusevi­nama zapocelo talozenje otpada iz istog vremena u kojem su i ЫН vrseni gradevinski radovi, а to је pr­va polovina XVlII stoleca. Medutim, tada ostvarena urbana struktura, bar kada је ovaj deo grada u pita­nju, zadrzala se u gotovo neizmenjenom obliku do sezdesetih godina XIX veka. Tada је izvrsena nova urbanisticka rekonstrukcija, koja је imala za сНј povezivanje srpske Glavne carsije sa Terazijama. Predlog plana rekonstrukcije saCinio је 1867. godi­ne Emilijan Joksimovic, ро uzoru па savremene evropske gradove, pri сети је podrucje Knez Mi­hailove иНсе sa Velikom pijacom trebalo da posta­ne centralna zona grada sa poslovnim i kulturnim sadrzajem.87 Iako projekat Е. Joksimovica iz raznih razloga nije ostvaren u celini, osnovna podela па pravougaone blokove zadrzana је u planovima ko­је је naredne godine izradio inzenjer Stevan Za­ric.88 Prema podeli parcela koja је izvrsena па osnovu tog plana, па prostoru bloka izmedu dana­snjih иНса Kralja Petra i 1300 kaplara i objekti iz­gradeni tada па Studentskom trgu br. 9 postojali su do 1996. godine. Podizanjem visespratnice па ovom mestu, koje је usledilo, nastavljen је proces preobrazaja stare gradske strukture u savremenu urbanu zonu. BuduCi da је time znacajan segment urbanistickog plana ostvaren, ova iskopavanja su predstavljala jednu od retkih preostalih prilika da se saznanja о civilnom naselju Singidunuma do­pune i koriguju.

81 Вikic 1997, 160-164; Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997, 69-70, 116-119.

82 Simic 1980, sl. 4, 40-41; Вikic 1997,157-168; Zastitna arheo­loska iskopavanja па ug1u ulica Gospodar Ј ovanove i Tadeusa Koscuska obav1jena su 1991-1992. godine u organizaciji Zavoda za zastitu spomenika ku1ture grada Beograda; rukovodioci ra­dova bili su Z. Simic i dr V. Ivanisevic, rezu1tati nisu publikova­пј.

83 Popovic 1978, 125.

84 Skalamera 1975а, 19,21.

85 Ska1amera 1975Ь, 24-27.

86 Skalamera 1975Ь, 26.

87 Ska1amera 1975с, 40-45.

88 Skalamera 1975с, 46--47.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

КATALOG NALAZA NOVCA Vujadin Ivanisevic

Novac је odreden prema: Roman Imperial Coinage, London (RIC); L. Huszar, Munzkatalog Ungarn, Von 1000 bis Heute, Mtinchen 1979 (Huszar); N. Pere, Osmanlilarda madeni paralar, Istambul1968 (Pere); R. Mandic, Katalog metalnog nоиса Jugoslavije i jugoslovenskih zemalja 1700-1994, Beograd 1995 (MandiC).

~ >'Y>'1"t:, 'Коvniса

1. Trajan Ют

2. Hadrijan Ют

3. Hadrijan Ют

4. Hadrijan Ют

5. Antonije Рјје Rim

6. Neodreden -

7. Neodreden -

8. Neodreden -

9. Neodreden -

10. Јиlijа Domna Stobi

11. Aleksandar Sever Nikeja

12. Gordijan III ? Viminacijum

13. Gordijan III Viminacijum

14. Galijen Rim

15. Galijen Rim

16. Galijen Siscija

17. Galijen -

18. Galijen? -

19. Galijen? -

20. Кlaudije II Ют

21. Кlaudije II Mediolanum

22. Кlaudije II -

23. Кlaudije II ? -

24. Кlaudije II ? -

25. Kvintilijan Mediolanum

26. Aurelijan Rim

27. Aurelijan Ют

28. Aurelijan Siscija

29. Aurelijan -

30. Aurelijan -

31. Aurelijan? -

32. Aurelijan? -

33. Severina -

34. Prob Serdika

35. Prob Кizik

36. Aurelijan/Prob Rim

37. Magnia Urbika Ют

N~rhiQ'iil,"';'J"!{'1?\'1ff~nje' ~ ~~r,fi*l' '," ',. ·Ji, .. , .. ,'." " . ",' ',' Dupondij

Denar

Denarl

Sestercij

Dupondij

As

As

As

As

Маlа bronza

Маlа bronza

Srednja bronza

Malabronza

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

Antoninijan

11217 RIС603 10,29

119/22 RIС 137с 3,24

34/8 RIС 302 2,51

117/38 - 16,81

140/4 RIС657 7,17

0/200 - 5,18

100/200 - 3,66

100/200 - 10,17

100/200 - 3,74

193/217 - 4,90

222/35 - 4,26

238/44 - 6,81

238/44 - 4,43

260/8 RIС227 -S 1,78

260/8 RIС236 2,28

260/8 RIС 587 S- 2,50

260/8 - 1,95

260/8 - 1,16

260/8 - 2,36

268170 RIС91 1,02

268170 RIС 170 1,67

268170 - 2,12

268170 - 3,18

268170 - 1,35

270 RIС52 IS 3,42

270/5 RIС56 IТ 2,82

270/5 RIС 5689 I? 2,26

270/5 RIС 215 IР* 2,64

270/5 - 2,21

270/5 - 3,85

270/5 - 2,15

270/5 - 3,08

270/5 - 2,60

276/82 RIС 86190 lКА[ ] 2,36

276/82 RIС 911 CM/XXI[ ] 1,81

270/82 - IR'*Z 1,83

283/5 RIС343 КА[] 2,30

89 Legenda IMP А VRELIANVS AVG.

90 Isto, аН bista cara nadesno.

:LG1<~~cIJ~*~?;' ' Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Objekat 1

Odbacena zemlja

Sektor 2

Objekat 1 prostorija 2

Sektor 1/2 јата 5

Sektor 3

Profil

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

Sonda 1 ukop 1

213

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

38. Dioklecijan Шm Antoninijan 285/6 ШС 162 IXXIL'. ? 1,80 Sonda 1 ukop 1

39. Neodreden - Antoninijan 200/50 - 2,41 Objekat 1 prostorija 2

40. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 0,52 Sonda 1 ukop 1

41. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 0,68 Sonda 1 ukop 1

42. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 1,47 Sonda 1 ukop 1

43. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 1,28 Sonda 1 ukop 1

44. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 1,01 Sonda 1 ukop 1

45. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 1,32 Odbacena zemlja

46. Neodreden - Antoninijan 260/80 - 1,56 Sonda 1

47. Neodreden - Antoninijan 260/80 - - Sonda 1 ukop 1

48. Konstantinopolj - АЕ3 330/3 - 2,55 Sektor 1/2 јаmа 5

49. Neodreden - АЕ5 400/50 - 0,65 Sektor 4

50. Leopold Кгеmпјс 15 krajcara 1696 Huszar 1429 5,79 Izmedu sondi 1 i 2

51. Sulejman II Konstantinije Mangura 1687/91 Реге 471 1,91 Sektor4

52. Neodreden - - - - 10,21 Sektor 3

53. Mihailo аЬгепоујс Вес 5рага 1868 Mandic2a 4,98 Sektor 4 јаmа 7

214

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

SКRACENICE

AAASH - Acta Archaeologica Academiae Scientarium Hungaricae (Budapest) ArchErt - Archaeologiai Еrtеsitб (Budapest) BudReg - Budapest RE~gisegei (Budapest) RCRF - Rei Cretariae Romanae Fautorum

BIBLI OG RAFIJA

Anticka bronza Singidunuma 1997 - S. Krunic et аЩ Anticka bronza Singidunuma, Katalog izlozbe Muzeja grada Beograda 49, Beograd 1997.

ВаНеу 1980 - D. Bailey, А Catalogue of the Lamps in the British Museum. II: Roman Lamps made in Italy, vol. 2, London 1980.

Baluta 1961 - С. L. Baluta, Opaitele Romane de laApulum (1), Apulum 4 (1961), 189-220.

Bark6czi 1988 - L. Bark6czi, Pannonische GlasJunde in Ungarn, Budapest 1988.

Baumgartner, Krueger 1988 - Е. Baumgartner, 1. Krueger, Phonix aus Sand und Asche, Glas des Mittelalters, Miinchen 1988.

Bikic 1994 - V. Вikic, Srednjovekovna keramika Beograda, Beograd 1994.

Bikic 1997 - V. Bikic, Rezultati zastitnih arheoloskih iskopavanja u Knez Mihailovoj ulici br. 46-48, Singidunum 1, Beograd 1997, 157-168.

Вikic, Cerovic 2002 - V. Вikic, N. Cerovic, Gradska keramika Beograda 16-17. veka, Beograd 2002 (и pripremi za stampu).

Bjelajac 1982 - Lj. Bjelajac, Nalazi keramickih zizaka u Beogradskoj tvrdavi, Godisnjak grada Beograda XXIX (1982),13-25.

Bjelajac 1987 - Lj. Bjelajac, 1mitation оfТепа Sigillata with Relief Decoration from Singidunum, RCRF - Acta XXV/XXVl (1987), 465-479.

Bjelajac 1990 - Lj. Bjelajac, Terra Sigillata и Соrnјој Meziji, Beograd 1990.

Bjelajac, Simic 1991- Lj. Bjelajac, Z. Simic, Rezultati zastitnih arheoloskih iskopavanja па prostoru ulice Kneza Mihaila, Godisnjak grada Beograda ХХХVПI (1991),17-33.

Bojovic 1975 - D. Војоујс, Prilog шЬапој istoriji Beograda u periodu rimske dominacije, Godisnjak gradaBeogradaXXII (1975), 5-27.

Brukner 1981- О. Brukner, Rimska keramika ujugoslovenskom delu provincije Donje Раnоnјје, Beograd 1981.

Bolindet 1995 - V. Bolindet, Ceramiques romaines а glacure plombifere des fuilles de Colonia Aurelia Apulensis е! Ulpia Traiana Sarmizegetusa, RCRF-Acta 34, Szekesfehervar 1995, 101-113, ЛlЬа Regia, ХХУ.

Buchi 1975 - Е. Buchi, Lucerne del Museo di Aquileia, vol. I, Lucerne romane соп marchio di fabbrica, Aquileia 1975.

Cvjeticanin 2000 - Т. Cvjeticanin, Grncarska radionica u Singidunumu (lokalitet Narodno pozoriste), Singidunum II, Beograd 2000, 245-254.

Cicikova 1974- М. Cicikova, Firmalampen du limes danubien еп Bulgarie, Actes du 1хе Congres d' Etudes sur les Frontieres Romaines, Bucuresti - К61п - Wien 1974.

Dautova-Rusevljan 1970- V. Dautova-Rusevljan, Rimske svjetiljke u zbirci Pomorskog i povijesnog muzeja u Rijeci, Diadora 5 (1970), 147-160.

Doppelfeld 1966 - О. Doppelfeld, R6mische und Frankisches Glass јп К61п, К61п 1966.

Dragendorf 1895 - Н. Dragendorf, Тепа sigillata, ејп Beitrag zur Geschichte der griechischen und r6mischen Keramik, Bonner JarbucherXCVI-ХСVI1, Вопп 1895.

Enciklopedija zivih religija 1992 - Enciklopedija ЫиЉ religija, Beograd 1992.

Feher 1957 - G. Feher, Az egervary leletment6 asatas, ArchErt 8411 (1957), 66-73.

Gerelyes 1990 - L. Gerelyes, Die Balkanverbindungen der Tiirkischen Keramik von der Budaer Burg, AAASH 42 (1990),269-285.

Gerevich 1966 - L. Gerevich, А Budai var Jeltarasa, Budapest 1966.

Gerevich 1971- L. Gerevich, The Art о! Buda and Pest Ёn the Middle Ages, Budapest 1971.

Gyiirky 1981- К. Gyiirky, Az uveg, Katalogus, Monumenta Historica Budapestiensia V, Budapest 1981.

215

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

Gyiirky 1982 - К. Gyiirky, Forschungen auf dem Gebiete des mittela1terlichen Buda: ein unbekanntes Wohnhaus der Unschprung eines Destillierkolbens, AAASH3411-4 (1982),177-211.

Нап 1975 - V. Нап, »Pjatogrla stakla« iz Gornjeg grada Beogradske tvrdave, Zbornik, Arheoloski muzej па Makedonija И-ИI (Melanges Dimce Косо) , Skopje 1975,317-326.

Harden 1936 - D. В. Harden, Roman Glass from Karanis, Found Ьу the University ofMichigan Archaeologica1 Expedition in Egypt 1924-29, An Arbor 1936.

Hilgers 1969 - W. Hilgers, Latenische Gefiissnamen, Bezeichnungen, Funktion und Form romischer Gefiisse nach den antiken Schrijtquellen, Diisseldorf 1969.

Ноll1963 - I. НоН, Кбzерkогi cserepredenyek а Budai varpa1otabol (XIII-XIV szazad), BudRegXX (1963),335-394.

Ноll1980 - I. НоН, Regensburgi kеsбk6герkori kalyhacsempek magyarorszagon, ArchErt 107/1 (1980),30-43.

Intercisa 1954 - Bark6czi et аЩ Intercisa, Dunapentele Szta1invaros Тбгtеnеtе а R6mai Korban I, Budapest 1954.

Intercisa 11 1957 - М. R. Alfбldi et аЩ Intercisa II, Dunapentele Geschichte der stadt in der Rбmегzеit, Budapest 1957.

Isings 1957 - С. Isings, Roman Glass from Dated Finds, Groningen - Djakarta 1957.

Ivanisevic, Nikolic-Dordevic 1997 - V. Ivanisevic, S. Nikolic-Dordevic, Novi tragovi antickih fortifikacija u Singidunumu, Singidunum I, Beograd 1997, 65-148.

Ivanisevic, Kazanski 2002 - V. Ivanisevic, М. Kazanski, La necropole de l'epoque des Grandes Migrations а Singidunum, Singidunum 3, Beograd 2002,101-157.

Ivanyi 1935 - D. Ivanyi, Die Pannonische Lampen, Budapest 1935.

Jeremic 1985 - М. Jeremic, Drveni skelet u arhitekturi Sirmijuma I-IV veka, Starinar XXXVI (1985), 69-90.

Jevremovic 1987 - N. Jevremovic, La ceramique des remparts sud et ouest decouverte sur le site Шаnа - Karatas, Derdapske sveske IV (1987), 49-70.

216

Korac 1995 - М. Korac, Zisci sa teritorije Viminacijuma, doktorska teza u rukopisu, Beograd 1995.

Кrunic 1988 - S. Krunic, Rimske svetiljke s pecatom iz zbirke Muzeja grada Beograda, Godisnjak grada BeogradaXXXV, (1988), 15-41.

Lamboglia 1940 - N. Lamboglia, 11 sivico museo »Cezare Queirolo«, Vado Romana Bordighera, XVIII, 1940.

Lipovan, Baluta 1995 - I. Т. Lipovan, С. L. Ba1uta, La ceramique а glacure plombifere d Ampelum (Dacia), RCRF-АсtаЗ4, Szekesfehervar 1995,137-146, ЛlЬа Regia, XXV.

Nagy 1945 - L. Nagy, А СеНаг-Finds in the Aquincum Civil-Town. The Problem ofthe Pannonian Clai Lantern-Towers, BudRegXIV, 155-202.

Nekuda, Reichertova 1968 - V. Nekuda, К. Reichertova, Stredovekd keramika v Cechach а па Morave, Brno 1968.

Nikolic-Dordevic 2000 - S. Nikolic-Dordevic, Anticka keramika Singidunuma - оЫјсј posuda, Singidunum 2, Beograd 2000, 11-244.

Pajer 1990 - Ј. Pajer, AHoard Find ofPotteryfrom theArea of the Habaner / Anabaptist? / Court at Strachotin, Studies in PostmedievalArchaeology 1, Prague 1990, 169-202.

Paradi, Ноll1984 - N. Paradi, I. НоН, Ше Erforschung des mittela1terlichen Dorfes Nagykeszi, Mitteilungen des Archiiologischen Instituts Ungarischer Akademie der Wissenschajten 12-1311982-1983 (1984), 207-225.

Petkovic 1995 - S. Petkovic, Rimski predmeti od kosti i roga, Beograd 1995.

Popovic 1978 - М. Popovic, Srednjovekovna predgrada beogradskog grada, Godisnjak grada Beograda XXV (1978),121-131.

Popovic 1997 - М. Popovic, Anticki Singidunum: Dosadasnja otkrica i mogucnost da1jih istrazivanja, Singidunum 1, Beograd 1997,1-20.

Radomersky, Richter 1974 - Р. Radomersky, М. Richter, Korpus ceske stredoveke keramiky datovane mincemi, Sbornik Narodniho muzea v Praze XXVIIII2-4 (1974), 57-171.

Raunig 1979-80 - В. Raunig, Dva kasnoanticka groba iz okolice Dakova, Vjesnik Arheoloskog muzeja u Zagrebu XII-XIIII3 (1979-80), 151-170.

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКl TRG BR. 9

Ravagnan 1983 - G. -L. Ravagnan, Le lucerne соп marchio di fabbrica di Altino, Aquileia nostra LIV, Aquileia 1983, 49-99.

Ruzic 1994 - М. Ruzic, Anticko staklo и Srbiji, Beograd 1994.

Simic 1980 - Z. Simic, Rezultati arheoloskih istraZivanja izvedenih u porti beogradske Saborne crkve, Godisnjak gradaBeogradaXXVII (1980), 33-44.

Simon-Нiernard 2000 - D. Simon-Нiernard, Verres d'epoque romaine, Collection des musees de Poitiers, Poitiers 2000.

Skalamera 1975а - Z. Skalamera, Podrucje Knez Mihailove ulice u osmanlijskom seheru Beogradu od 1521. do 1688. godine, Knez Mihailova uиса. Za§tita nasleda, uredenje prostora. Katalog izloZbe, Galerija SANU, Beograd 1975, 18-21.

Skalamera 1975Ь - Z. Skalamera, Podrucje Knez Mihailove ulice u doba barokne rekonstrukcije Beograda 17l8-1740. godine, Knez Mihailova uиса. Za§tita nasleda, uredenje prostora. Katalog izlozbe, Galerija SANU, Beograd 1975, 23-27.

Skalamera 1975с - Z. Skalamera, Srpska urbanisticka rekonstrukcija podrucja Knez Mihailove ulice od 1867. godine do pocetkaXX veka, Knez Mihailova ulica. Za§tita nasleda, uredenje prostora. Katalog izlozbe, Galerija SANU, Beograd 1975, 40-52.

Торш 1995 - Ј. Торш, Glasierte Kasserollengriffe aus Pannonien, RCRF Acta 34, Szekesfehervar 1995, 101-113 ЛlЬа Regia, ХХУ, 1994.

Vikic-Belancic 1971- В. Vikic-Belancic, Anticke svetiljke u Arheoloskom muzeju u Zagrebu, Vjesnik Arheoloskog muzeja и Zagrebu V (1971),97-182.

Vikic-Belancic 1975 - В. Vikic-ВеlапCiс, Anticke svetiljke u Arheoloskom muzeju u Zagrebu, Vjesnik Arheoloskog muzeja и Zagrebu 1X (1975), 49-160.

Vucenovic 1975 - S. Vucenovic, Istrazivanja, izrada dokumentacije, Knez Mihailova uиса. Za§tita nasleda, uredenje prostora. Katalog izlozbe, Galerija SANU, Beograd 1975, 104-105.

Welker 1974- Е. Welker, Die rDmischen Glasser иоn Nida-Heddernheim 11, Bonn 1974.

217

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

EXCAVATIONS ON ТНЕ LOCALIТY 9 STUDENTS' SQlJARE (STUDENTSKI TRG)

In the concluding decade of the last century the search for vestiges of Singidunum has Ьееп marked Ьу rescue excavations in the modern city centre. Thus, in 1996 the courtyard of the building оп 9 Students' Square was investigated (fig. 1). The culturallayer had for the most part Ьееп destroyed Ьу 18th-19th century building construc­tion, but its sporadic traces have survived within the block. А rather complex stratification has Ьееп observed, and six horizons reliably identified: four from the Roman period, followed Ьу опе from the time of Ottoman and Austrian occupation of Belgrade (first half of the 18th century), and another, the youngest, containing vestiges of 19th-20th-century structures (fig. 2). The presentation of the site follows the chronological sequence of these тајп horizons.

The location of the Roman layers has given the im­pression of the site being horizontally stratified, espe­cially regarding the oldest strata - Roman horizons 1 and 2. An explanation тау lie in the uneven terrain, but also in the fact that the two horizons have Ьееп set apart оп the grounds of their stratigraphic interrelationship, their chronology remaining within the same span, as ап апа­lysis of movable finds has convincingly confirmed. Part of the explanation тау also Ье а dynamic building activity at the time the Roman civil settlement of Singi­dunum was at its peak (second half of the 3rd century), which тау have destroyed or scattered earlier evidence. Namely, the only layers registered over the entire ехса­vation area date from that period (Roman horizon 3). This deduction, however, is just partially reliable, consi­dering that the culturallayers suffered considerable sub­sequent damage.

The stratification of the area began оп а terrain sloping north-eastwards and north-westwards from the so-called Belgrade ridge (that used to follow the course of present-day Knez Mihailova Street). The terrain is likely to have Ьееп uneven, judging Ьу the fact that the oldest level has only survived sporadically and scantily. Its only reliably identified location is in the eastern section of the excavation area, where it occurs in the form of а cultural layer overlying the yellow loess soil. А refuse pit - pit 8 (fig. 3, 25) also belongs to it.

The most significant achievement of the campaign is а high degree of investigation into the oldest Roman architecture, unprecedented Ьу anyprevious excavation within the city nucleus. Those were timber constructi-

218

VESNA BlКIC SNEZANA NIKOLlC-DоRDЕVIС

ZORAN SIMIC

ons - modestly built dwellings belonging to а clearly defined housing unit (figs. 4-6). The reconstruction of their ground -plans suggested here has Ьееп guided Ьу the dimensions of the surviving elements and their inter­relationship, which points to а remarkable similarity of the structures, including their internal division. Their size is deducible from massive walls, apparently built in part from broken stone and brick bound with lime mortar. The places where timber posts used to Ье set have survived sporadically, in the form of groupings of small or larger stones the purpose ofwhich was to prevent the earth from subsiding under the weight of aboveground structures. Ј udging Ьу the finds from foundation trenches, the posts were spaced at сса 1.50 m in house 2, and сса 2 m in house 1. The building technique for the foundations between the posts remains unknown, although the material from the trenches indicates that there тау have Ьееп ап ип­coursed infill of chipped stone and pieces of brick with lime mortar poured over them. The foundations of both houses were 0.60 m in width, with the exception of the NW wall of house 2 (0.50 т). In both houses, internal wooden partitions were laid directly onto the ground, without а footing, their total thickness being 0.20 т. Both houses had three rooms. In front of them was а larger ореп space continuing into а corridor giving access to the other two rooms. Yet another of their соттоп features was а special-purpose room. There are indicati­ons that the two houses were connected precisely as а result oftheir different purposes. Namely, next to house 2 in the direction of house 1, sporadic mortared surfaces have Ьееп registered at а depth of 112.79 т. Cursorily, these surfaces suggest that house 2 had а sort of а back porch; however, different content of their interiors (vaulted furnace in house 1, and storage spaces in house 2), suggestive of different functions, lead to the idea that the two structures тау have Ьееп related, communication having Ьееп possible Ьу way of а yard (street?), level with the mortared floor. Their building technique is characte­ristic of the abovementioned type of architecture and identical to that employed for а unit previously discovered оп the piazza in front of the Faculty of Philosophy. In аН these cases, the timber beams had the same diameter, as had the upright posts, and their wattled walls were approximately the same in width and had stone footings. Their floors were also identical, covered with а diluted­clay coating. These uniformly applied building principles

ISTRAZIVANJA NA LOКALIТETU STUDENTSКI TRG BR. 9

permit us to date ош timber houses more precisely, ј.е. they corroborate the assumption that the timber-framed houses were ЬиПt at the same time - at the turn ofthe 1st and 2nd centuries, preferably in the first half of the 2nd century. That а culturallayer from this period does exist has been confirmed Ьу the finds of the emperors Trajan and Hadrian's coins, as well as Ьу а small Drag. 35 bowl of Italic origin - the only terra sigillata specimen found in the area. 1n addition to the coins and the bowl, two finds from pit 8 тау also Ье ascribed to the same period - а bowl and а goblet with decoration in relief, products of the Viminacium-Margum workshop (fig. 3/3-4) (Вје­lajac 1990). The assumption further leads us to relate the wattle houses to the horizon ofhabitation registered with­in the previously discovered early-Roman fort (Popovic 1997; 1vanisevis, Nikolic-Djordjevic 1997). Their south­eastern position, approximately in the middle of this palisaded fortification, as well as their orientation within the presumed walls, suggest their having followed the line of, and opened onto, а hypothetical street (perhaps the ancient via cardo ?) (fig. 27).

The discoveries made оп this site begin to elucidate yet another obscurity, namely the population density within the original military сатр. The spaces between the houses of about 5 т and the absence of structures in an area of 10-12 т тау Ье suggestive of а low popula­tion density in the early fort.

The cultural horizon to which the houses are related belongs to the second half ofthe 2nd century, as eviden­ced Ьу analyses ofmovable material (figs. 7-14; 26). The latter does not bear evidence ofthe time the houses were built and used, but ofthe level overlying the demolished structures. Roman horizon 2 тау thus Ье interpreted as а result of ground levelling which obliterated the earliest, clearly defined layer of occupation. Therefore, the only distinguishable whole dating from the period of building (levelling) in this section would Ье pit 3, а refuse space for one or several nearby objects.

Roman horizon 3, dating from the middle and latter half of the 3rd century, testifies to the most intense period of occupation, despite the fact that по traces of structures have been discovered yet. Considering the size of the re­fuse pit (по 1, fig. 15), there mighthave been some around, as evidenced Ьу а house previously discovered оп the location 46-48 Knez Mihailova Street. Besides, this is the only horizon registered over the entire excavation area; and, it should also Ье remembered that it has survived only partially, its upper part having been destroyed. From the abovementioned pit there соте numerous coins that, along with other finds (figs. 17-19), point to the 60s and 70s AD as the period when the most intensive smoothing of the ground took place.

Quite scanty vestiges of the youngest, 4th-century Roman horizon (4) challenge earlier assumptions about а narrow zone of culturallayers, but they confirm the obser-

vation about а small amount of movable finds (fig. 20). Although the 4th-century horizon is limited to а partially investigated pit (pit 5), from the situation оп the surro­unding sites it seems reasonable to assurne that there was а corresponding culturallayer, subsequently destroyed.

The content ofthe layer defined as the Turkish-Aus­trian horizon is largely compact in terms of chronology; analyses of movable material have dated it into the last decades of the 17th century and the first half of the 18th (figs. 21; 2211-3, 6-12; 23). The occurrence of two pots should not Ье overlooked though, as they undoubtedly belong to the central-European production of the 15th and early 16th centuries (fig. 22/4-5). Their presence in this context indirectly suggests the existence of а corres­ponding horizon.

LISTE OF ILLUSTRATIONS

Fig. 1.9 Students Square - position within the block (drawing Ьу О. МПiс)

Fig. 2. Site plan (drawing Ьу О. МШс) Fig. 3. Roman horizon 1: ceramic (1-8; scale of 1:4,

detail, 2:3) and glass vessels (9-10; scale of 2:3) Fig. 4. Roman horizons with structures and

reconstructed plans ofhouses 1 and 2 (reconstruction Ьу V. Вikic, drawing Ьу О. Mikic)

Fig. 5. Part of the site with vestiges of house 1 (photograph Ьу О. Cvijovic)

Fig. 6. House 1, detail of partition wall (photograph Ьу О. Cvijovic)

Fig. 7. Roman horizon 2: ceramic vessels (scale of 1:4) Fig. 8. Roman horizon 2: ceramic vessels

(scale of 1:4, detail, 2:3) Fig. 9. Roman horizon 2: glazed lamp (scale of 2:3)

Fig. 10. Roman horizon 2: ceramic lamps (scale of 2:3) Fig. 11. Roman horizon 2: terracotta finds (scale of2:3) Fig. 12. Roman horizon 2: glass vessels (scale of 2:3) Fig. 13. Roman horizon 2: metal finds (scale of 2:3) Fig. 14. Roman horizon 2: stone and bone finds

(scale of 2:3) Fig. 15. Pit 1: plan and section (drawing Ьу О. Мшјс) Fig. 16. Roman horizon 3: ceramic lamps (scale of 2:3) Fig. 17. Roman horizon 3: glass vessels and objects

(scale of 2:3) Fig. 18. Roman horizon 3: bone finds (scale of2:3) Fig. 19. Roman horizon 3: metal finds (scale of2:3) Fig. 20. Roman horizon 4: 1.1ead mirror

(scale of2:3); 2. ceramic vessel (scale of 1:4) Fig. 21. Turkish-Austrian horizon: ceramic vessels

(scale of 1:4) Fig. 22. Turkish-Austrian horizon: ceramic vessels

and technical units (scale of 1:4) Fig. 23. Turkish-Austrian horizon: glass vessels and

porcelain (scale of 2:3)

219

VESNA BIКIC, SNEZANA NIKOLIC-DORDEVIC, ZORAN SIMIC

Fig. 24. Roman horizon 2: inscriptions оп amphorae in ita1ics (scale of 2:3)

Fig. 25. Roman horizon 1: ceramic vessels (photograph Ьу N. Boric)

UDK 904 (497.11)

220

Fig. 26. Roman horizon 2: ceramic vessels (photograph byN. Boric)

Fig. 27. Locations of 2nd-century vestiges: 1. palisaded fortification; 2. houses; 3. well-shaped graves; 4. pottery kilns; 5. stone fortification

Translated Ьу: Marina Adamovic-Kulenovic