Život posle trgovine ljudima - wordpress.com · cija u okviru primene različitih profesio-nalnih...
TRANSCRIPT
ŽIVOT POSLE TRGOVINE LJUDIMAREINTEGRACIJA ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA BALKANU 2007–2014
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
2
IDENTIFIKACIJA EFIKASNIH MODELA ZASNOVANIH NA LJUDSKIMPRAVIMA ZA REINTEGRACIJUŽRTAVA TRAFIKINGA
01STRANA 12
PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02STRANA 14
IZGRADNJA KAPACITETANEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANJE USLUGA I PODRŠKE U PROCESU REINTEGRACIJE
03STRANA 26
OHRABRIVANJE SINERGIJE ISARADNJE SA DRŽAVNIM SLUŽBAMA I NACIONALNIM MEHANIZMIMA UPUĆIVANJA
04
STRANA 30
ODRŽIVOST PROGRAMAZA REINTEGRACIJUPO ZAVRŠETKU TVRP-A
05STRANA 36
Život posle trgovine ljudima Reintegracija žrtava trgovine ljudima na Balkanu 2007–2014
Publikacija se štampa na albanskom,bosanskom, makedonskom i srpskom jeziku
Publikacija Fondacije King BaudouinBrederodestraat 21B-1000 Bruxelles
Autor Geoff Meade
Koordinatori FondacijeKing Baudouin
Gerrit RauwsFabrice de KerchoveAnn Nicoletti
Grafički dizajn Tilt Factory
Priprema za štampu Tilt Factory
Fotografije Fabrice de Kerchove,Atina (p. 26),Different and Equal (p. 36).
Ova publikacija može da se poruči ilibesplatno preuzme na sajtu
Obavezni primerak D/2893/2015/06
Broj porudžbine 3305
April 2015
Uz podršku Belgijske narodne lutrije
PREDGOVORSTRANA 4
UVODSTRANA 8
KLJUČNI ELEMENTI USPEHASTRANA 40
PITANJA ZA BUDUĆNOSTSTRANA 44
VIŠE INFORMACIJA O TVRP-USTRANA 48
SPISAK PARTNERSKIH ORGANIZACIJA U OKVIRU TVRP PROGRAMA
STRANA 50
POČETAKSTRANA 10
CILJEVISTRANA 11
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
4
Fondacija King Baudouin aktivno uče-stvuje u borbi protiv trgovine ljudima od 2003. godine, uz jasan fokus na pružanju pomoći žrtvama, zaštiti njihovih prava i njihovom socijalnom uključivanju. Uprkos skorašnjim pomacima u oblasti krivičnog gonjenja učinilaca, identifikacija i pruža-nje pomoći i podrške žrtvama su oblasti koje još uvek zahtevaju punu pažnju svih važnih aktera u Jugoistočnoj Evropi.
Jedan od načina da se prekine začarani krug trgovine ljudima je angažman koji prevazilazi direktnu i kratkoročnu pomoć žrtvama i ulaganje u njihovo dugoročno socijalno-ekonomsko uključivanje i zdravo porodično i društveno okruženje. Fonda-cija je u tu svrhu 2007. godine pokrenula Program za reintegraciju žrtava trgo-vine ljudima (Trafficking Victims Re/inte-gration Programme – TVRP), u okviru kog je obezbeđeno finansiranje programa za reintegraciju u sedam balkanskih zemalja. Između 2007. i 2014, ukupno 1,5 miliona evra dodeljeno je petnaest nevladinim
organizacijama koje rade sa žrtvama trgo-vine ljudima. Rezultat tih napora su pro-grami podrške i asistencije za preko 1700 žrtava i njihove porodice širom Balkana.
Pored pružanja pomoći, jedno od glavnih dostignuća TVRP programa je bila i izgradnja opšteg razumevanja izuzetno kompleksnog poduhvata kakav je reinte-gracija. Ovo je obuhvatalo saradnju između partnerskih nevladinih organiza-cija u okviru primene različitih profesio-nalnih praksi rada u različitim kontek-stima uz veliki broj izazova. Brojne regionalne radionice, mogućnosti za uče-nje i razmenjivanje praksi doveli su do zajednički osmišljenih alata, uključujući i izuzetno važno osmišljavanje alata za pra-ćenje i procenu individualnih planova reintegracije i povezanih usluga, kao i za jačanje profesionalnih veština uz ispunja-vanje međunarodnih standarda zaštite.
„Moja sadašnja situacija je daleko od moje prošlosti. Potpuno je nova i drugačija. Trenutno živim samostalno u jednom stanu... Imam posao sa punim radnim vremenom... Dobijam mesečnu platu koja mi pomaže da zadovoljim svoje potrebe. Stvar koju trenutno najviše volim u svom životu je moj posao. [...] Uz podršku [organizacije] moj život se mnogo prome-nio i ostvarila sam očigledan napredak u skoro svakom segmentu života. Samo treba da imam to na umu i da dajem sve od sebe. Nikada neću zaboraviti koliko sam propatila. Ovo je prvi put u životu da sam počela da razmišljam o svojoj budućnosti. Prvi put verujem da mogu da budem samostalna [...]. Mnogo sam propatila i bilo mi je veoma teško da dođem do ove faze, pri čemu me je organizacija naučila da se osećam osnaženo. Zato vam kažem da se moj život mnogo promenio. Mnogo sam srećna.“
„Nađa“ iz Štipa u Makedoniji
PREDGOVOR
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
6
Ova brošura ima za cilj da istakne glavne rezultate i efekte TVRP programa u živo-tima žrtava trgovine ljudima, ali i u širem smislu u oblasti reintegracije na Balkanu. Brošura predstavlja siže rezultata i efe-kata TVRP procene koja je urađena 2014. putem razgovora sa korisnicima, partnerskim nevladinim organizacijama, stručnjacima i državnim službenicima, ali i uz korišćenje drugih izvora podataka. Nadamo se da će lekcije, svedočanstva i iskustva iz ove brošure doprineti otvara-nju novih gledišta i praksi u procesu reintegracije žrtava trgovine ljudima.
Fondacija King Baudouin želi da izrazi zahvalnost autoru brošure Žeofu Meadu, kao i Rebeki Surteiz iz Instituta NEXUS za izradu nacrta procene efekata koji je poslužio kao osnova za ovaj siže, kao i za njene korisne savete u pogledu osmi-šljavanja i praćenja TVRP programa. Iskreno zahvaljujemo i partnerskim nevladinim organizacijama u sedam zemalja za njihovu posvećenost i profe-sionalnost. Fondacija je ponosna na podršku koju im je pružila i na partner-stvo sa njima. Zahvalnost dugujemo i organizaciji Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), koja je od 2011. sufinansijer TVRP pro-grama.
Fondacija King BaudouinApril 2015.
JEDAN OD NAČINA DA SE PREKINE ZAČARANI KRUG
TRGOVINE LJUDIMA JE ANGAŽMAN KOJI
PREVAZILAZI DIREKTNU I KRATKOROČNU POMOĆ ŽRTVAMA I ULAGANJE U NJIHOVO DUGOROČNO
SOCIJALNO-EKONOMSKO UKLJUČIVANJE I ZDRAVO
PORODIČNO I DRUŠTVENO OKRUŽENJE.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
8
Trgovina ljudima nije ništa novo. Javlja se u različitim oblicima i njene žrtve su mnogobrojne. Trafiking je široko raspro-stranjena pojava već godinama, naročito na Balkanu.
Napori usmereni na rešavanje ovog zabrinjavajućeg problema takođe nisu ništa novo. Donatori su uložili milione evra za finansiranje programa za borbu protiv trafikinga.
Relativni nedostatak sveobuhvatnih i dugoročnih usluga reintegracije name-njenim žrtvama jeste ono što je podsta-klo Fondaciju King Baudouin (KBF) da 2007. pokrene Program za reintegraciju žrtava trafikinga (TVRP). Cilj je bio fokusi-ranje na dugoročne programe koji pomažu žrtvama trafikinga da se opo-rave i nastave sa životom i reintegrišu se u svoje porodice i zajednice.
KBF se uključila finansiranjem nekolicine programa NVO koje su već radile na pružanju pomoći u reintegraciji žrtava trafikinga, a do 2011. godine rezultati su podstakli i organizaciju Deutsche Gese-llschaft für Internationale Zusammenar-beit (GIZ) da se priključi kao sufinansijer programa.
Rezultati TVRP programa su sada izlo-ženi u velikoj studiji zasnovanoj na raz-govorima sa partnerima programa, državnim službenicima i žrtvama trafi-kinga.
Cilj je podizanje svesti o TVRP priči i deljenje najbolje prakse sa drugima koji učestvuju u radu na reintegraciji. KBF se nada da će ovaj program biti iskorišćen kao model na koji će se ugledati profesi-onalci, stručnjaci, državne uprave i naci-onalne i međunarodne organizacije koje su spremne za borbu sa izazovima u pru-žanju podrške u reintegraciji žrtava trafi-kinga i da nastave ono što je započeto 2007.
Nalazi beleže uspešne poduhvate, ali i otkrivaju koja područja zahtevaju više rada u smislu podržavanja reintegracije od strane državnih uprava i građanskog društva. Ključno je to što rezultati nesumnjivo pokazuju da je TVRP pro-gram popunio zjapeću prazninu u pogledu reintegracije na Balkanu i uspo-stavio funkcionalan model dugoročne i sveobuhvatne reintegracije za taj preko potreban angažman u budućnosti.
Na samom početku 2007. nije postojao nijedan obrazac reintegracije koji bi se mogao pratiti: države u ovom regionu su imale – i još imaju – druge budžetske pri-oritete i problem trgovine ljudima (a posebno njihovih državljana) predstav-ljao je novinu u moru drugih gorućih društvenih i ekonomskih pitanja. Među-tim, polako se pojavio model za pruža-nje pomoći i osnaživanje žrtava trafi-kinga, uz rezultate koji ohrabruju obeshrabrene i podstiču države da ponovo razmisle o svojim ulogama i pri-oritetima. UVOD
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
10
radom na reintegraciji i problemima i rešenjima koji su prisutni na terenu.
Fondacija je sprovodila TVRP od 2007. do 2014. u Albaniji, Bugarskoj, Makedo-niji, Rumuniji, Srbiji, na Kosovu, uz dode-ljivanje grantova nevladinim organizaci-jama (devet nevladinih organizacija je dobilo grantove). Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) se pridružila Fondaciji kao sufinansijer od 2011. do 2014, kada je jedanaest nevladinih orga-nizacija dobilo grantove u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji i na Kosovu1.
Rezultati su impresivni: više od 1700 žrtava različitih vidova eksploatacije dobilo je pomoć tokom trajanja TVRP-a, a oko 60% njih je uspešno reintegrisano.
Broj osoba koje su dobile pomoć možda ne deluje kao veliki, ali rezultati ukupne investicije fondacije od preko 1,5 mili-ona evra – pružanje visokokvalitetne i održive podrške pri reintegraciji – bili su dovoljno impresivni da podstaknu GIZ da doda sredstva u visini od 500.000 evra. KBF, GIZ i njihovi NVO partneri u regionu su zajedno dokazali opravda-nost reintegracionih programa i njihova želja je da države preuzmu veći deo tereta, jer sada postoji kritična masa postignuća i rezultata koji pokazuju da ovaj rad zaslužuje da se nastavi.
Tokom programa bilo je neizbežnih padova i nepovoljnih obrta, ali rezultati
su u velikoj meri bili u skladu sa očekiva-njima, propraćeni dirljivim pričama samih žrtava koje dodatno potvrđuju poruku da ovaj angažman ima vrednost i da je pred nama još mnogo rada.
CILJEVI
Ciljevi pionira TVRP-a su bili jasni – nji-hova želja bila je da kreiraju održivi pro-gram reintegracije kroz jačanje kapaci-teta nevladinih organizacija za pružanje adekvatnih usluga i podrške žrtvama, uz obezbeđivanje najkvalitetnije podrške za samu reintegraciju. Paralelno sa tim, želeli su da učvrste odnose sa državnim službama i podstaknu javni sektor da se više uključi u planove za reintegraciju, utemeljene na ljudskim pravima.
Cilj je u suštini bio da se izgradi dovoljno efikasan i održiv sistem za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Danas su balkanske organizacije za rein-tegraciju izuzetno stručne. One blisko sarađuju sa državnim upravama kao koordinatori koji usmeravaju rad ka boljim rezultatima i primenjuju TVRP for-mulu za reintegraciju koja sada pred-stavlja osnovu rada nevladinih organiza-cija i njihovih partnera. Ono čemu se nadamo je to da će finansiranje reinte-gracije – koje i dalje potiče uglavnom od stranih donatora – sve više nailaziti na podršku države, čime se raspoređuje finansijski teret plana reintegracije za koji je TVRP eksperiment dokazao da može da ima trajne pozitivne efekte.
Skup opštih TVRP partnerskih reintegra-cionih usluga je imao ključnu ulogu kroz ceo program, uključujući bezbedan i pri-stupačan smeštaj, zdravstvenu pomoć, psihološku podršku, pravnu pomoć, obrazovanje, materijalnu pomoć, stručno/profesionalno obučavanje, eko-nomski razvoj/mogućnosti, porodično posredovanje i savetovanje, praćenje slučaja i dopunski angažman, kao i podršku sekundarnim korisnicima (odnosno porodicama žrtava).
TVRP program identifikovao je tri razli-čite faze reintegracije tokom tri godine: krizna intervencija (0-3 meseca), tranzi-cija (4-12 meseci) i reintegracija/soci-jalna inkluzija (13-36 meseci). Vremenski okvir se menjao kod različitih organiza-cija i pojedinaca, ali svi su se složili sa tim da bi pomoć trebalo da bude sveo-buhvatna i da traje dovoljno dugo da
omogućava oporavak i reintegraciju u porodicu i zajednicu.
POČETAK
Početna pretpostavka Fondacije bila je da su usluge reintegracije ključne za sposobnost žrtava trafikinga da se opo-rave i ponovo pronađu svoje mesto u društvu. Bilo je jasno da nijedno kratko-ročno rešenje ne bi funkcionisalo – bio je potreban dugoročan i kompleksan pro-gram koji obuhvata trajnije usluge za pomaganje kod reintegracije nekadaš-njih žrtava trafikinga.
Cilj je bio finansiranje programa koji neguju održivu reintegraciju, povećava-nje kapaciteta nevladinih organizacija za pružanje usluga i podrške kod reintegra-cije i podsticanje saradnje sa državnim službama i nacionalnim mehanizmima za upućivanje.
Metod rada je osmišljen tako da pod-stiče efikasne programe reintegracije zasnovane na ljudskim pravima koji će se nastaviti i posle završetka TVRP-a.
Postepeno, kako je TVRP odmicao i kako se javljala potreba za prilagođavanjem, mozaik povezanih strategija je poprimio oblik – od finansiranja usluga reintegra-cije i mentorstva i tehničke pomoći, do redovnih TVRP partnerskih sastanaka i seminara na temu rada, kao i niza refe-rentnih dokumenata za razmenu isku-stava i ideja u vezi sa svakodnevnim
1. Ova napomena se bez pristrasnosti odnosi na stav o statusu i u skladu je sa UNSCR 1244 i Mišljenjem o kosovskom pro-glašenju nezavisnosti Međunarodnog suda pravde.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
12
IDENTIFIKACIJAEFIKASNIH MODELA ZA REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA ZASNOVANIH NA LJUDSKIM PRAVIMA
01
RAZLIČITI OBLICI TRGOVINE LJUDIMA
Većina programa na Balkanu isprva je bila fokusirana na pružanju pomoći ženama i devojkama koje su preživele seksualnu eksploataciju kroz pristup zasnovan na prihvatilištima. Međutim, postepeno su se otkrivali i drugi oblici eksploatacije i kategorije žrtava, uključu-jući muškarce i dečake koji su preživeli seksualnu ili radnu ekploataciju, bivali prisiljavani na prosjačenje ili vršenje kri-vičnih dela.
TVRP program je, kao ključno dosti-gnuće, učinio dostupnom podršku u reintegraciji svim pomenutim grupama, uz prilagođavanje njihovim pojedinač-nim potrebama i situacijama. Kako su se javljale nove situacije, program je takođe obezbedio fleksibilnost u pogledu reagovanja na nove probleme i finansiranja novih projekata za podršku žrtvama različitih vidova eksploatacije. Međutim, postoje određeni izazovi u radu sa specifičnim grupama unutar populacije žrtava trgovine ljudima i potrebno je uložiti dodatni trudi u kreira-nje adekvatnih programa u tim slučaje-vima. Na primer, pojedine organizacije koje rade sa decom koja žive ili rade na ulici su isticale da je ova ciljna grupa specifična u pogledu reintegracionih potreba, kao i u pogledu mere u kojoj je moguća uspešna reintegracija.
Finansiranje različitih modela zaštite predstavljalo je značajan deo procesa učenja u okviru TVRP-a u smislu prepo-znavanja jačih i slabijih strana različitih pristupa i finansiranja niza programa u cilju reintegracije žrtava iz što više kate-gorija.
To je podrazumevalo pružanje podrške programima zasnovanim na smeštaju u različitim fazama reintegracije (npr. pri-hvatilišta, polusamostalan život, tranzici-oni smeštaj), ali i nerezidencijalne pri-stupe kao što su dnevni centri i timovi za podršku na terenu.
ZAJEDNIČKA DEFINICIJA REINTEGRACIJE
Pod reintegracijom se podrazumeva proces oporavka i socio-ekonomskog uključivanja žrtava trgovine ljudima. Uspešna reintegracija podrazumeva uklapanje u stabilno i bezbedno okruženje, pristup prihvatljivom životnom stan-dardu, mentalno i fizičko zdravlje, mogućnosti za lični, društveni i ekonomski razvoj i dostu-pnost socijalne i emocionalne podrške. To može da obuhvati i povratak u porodicu i/ili zajednicu iz koje je osoba došla ili integraciju u novu zajednicu ili čak novu zemlju. Ključna mera uspeha je osnaživanje žrtava za samostal-nost, samodovoljnost i aktivno učešće u sop-stvenom oporavku i reintegraciji.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
14
PODRŠKA PROGRAMIMAZA ODRŽIVUREINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02
PRIMARNI KORISNICI
Cilj je bio pružanje pomoći žrtvama trgo-vine ljudima prvenstveno kroz grantove nevladinim organizacijama, od kojih je njih petnaest iz sedam zemalja dobilo sredstva za pružanje podrške. Rezultat toga bila je ukupno 1731 žrtva trafikinga – muškaraca, žena i dece – koji su dobili pomoć u okviru TVRP programa između 2007. i 2014.
Najveći broj njih bile su žene žrtve sek-sualne eksploatacije, ali su kao korisnici pomoći bili zastupljeni i dečaci i muš-karci... Usluge reintegracije su pružane i ženama, muškarcima i deci koji su radno eksploatisani kroz prisilni rad u kući, na građevini ili u poljoprivredi, kao i onima koji su prisiljavani na prosjačenje i vrše-nje krivičnih dela. Bilo je i slučajeva u kojima su žrtve pretrpele višestruke oblike eksploatacije.
Razgovori sa pojedinim žrtvama trafi-kinga potvrđuju da je sveobuhvatna i dugoročna programska podrška oso-bama suočenim sa brojnim različitim iza-zovima u okviru reintegracije bila pre-sudna u izuzetno opasnom, teškom i konfuznom periodu. Neke žrtve nisu imale porodicu ili prijatelje, a mnogo njih je izjavilo da ne bi uspeli da prežive bez intenzivnih, sveobuhvatnih i dugo-ročnih usluga koje su pružane putem TVRP organizacija (vidi uokvireno).
Ipak, delokrug usluga reintegracije nije uvek bio dovoljan za rešavanje brojnih kompleksnih potreba žrtava jer je prepo-znata činjenica da uspešna reintegracija često uključuje pružanje pomoći mese-cima ili čak godinama. Neki od najtežih slučajeva bile su porodice sa decom zavisnicima od PAS, osobe sa teškim invaliditetom ili ozbiljnim zdravstvenim stanjima, a drugima su nedostajala dokumenta, pravni status ili podrška porodice ili društva.
ŠTA BISTE RADILI DA VAM NIJE PRUŽENA POMOĆ?
„Živela bih na ulici. Prosjačila bih i krala. Bila bih u lošem okruženju. Možda bih i probala drogu. Ko zna… Možda sada ne bih bila živa.“ (Žrtva prinude na prosjačenje)
„Mogla sam da živim sa majkom, ali bez novca, dokumenata i saveta, ponovo bih našla nekog muškarca samo da bi me izdržavao i možda bi sve bilo isto.“ (Žrtva seksualne eksploatacije i prinudnog rada)
„Mislim da bih najverovatnije pala u tešku depresiju. Bila sam izolovana, nisam imala veze sa drugim delovima sveta. Mogla bih da preži-vim bez pomoći, ali to bi bilo jako teško.“ (Žrtva seksualne eksploatacije i prinudnog rada)
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
16
SEKUNDARNI KORISNICI
TVRP program je takođe obezbedio podršku za 1190 „sekundarnih kori-snika“, odnosno članova porodica žrtava, koji predstavljaju važnu ciljnu grupu s obzirom na to da je reintegracija blisko povezana sa širim porodičnim okruže-njem.
„Sekundarni korisnici“ se dele u tri glavne kategorije: deca žrtava, roditelji žrtava i supružnici žrtava trgovine lju-dima.
Od 2010. godine, TVRP program je počeo da se više fokusira na identifika-ciju i reintegraciju muškaraca i dečaka žrtava trafikinga (procenat je porastao sa 10% u 2007. na 21,6% u 2014). Pre toga je mali broj donatora bio angažovan na pružanju podrške ovim grupama, a države nisu uspevale da identifikuju muškarce i dečake kao žrtve trgovine lju-dima. Međutim, muškarcima i dečacima žrtvama trgovine je potrebna renitegra-ciona podrška isto koliko i ženama i devojčicama: usluge organizacija obu-hvaćenih TVRP programom često su bile jedini izvor pomoći za muškarce i dečake koji su pokušavali da se oporave od trgovine ljudima i nastave sa živo-tom.
Kada je TVRP započet, deca i maloletne osobe su činile manje od četvrtine sluča-jeva kojima je pružena pomoć. Do 2011. taj procenat je porastao na 49%, a do
PODRŠKA „TEŠKIM“SLUČAJEVIMA
„Kara“, koja je bila dete kada je postala žrtva trgovine ljudima, imala je dijagnozu „blage mentalne zao-stalosti“. Njena porodica nije mogla da se brine o njoj na adekvatan način, što je uključivalo i novac za plaćanje leka koji joj je bio potre-ban. Državni centar za socijalni rad je odbio da prihvati odgovornost za njen slučaj jer je ocenjeno da je Kara „preteška“, a dostupni državni centri za osobe sa invaliditetom nisu bili adekvatni zbog toga što su pružali pomoć osobama sa težim invalidite-tima. Jedna organizacija za reinte-graciju je preuzela odgovornost za njen slučaj, iako nije imala osoblje koje je obučeno za rad sa osobama sa mentalnim poremećajima.
„Marina“ je dobila pomoć u okviru rezidencijalnog programa reintegra-cije, ali posle kraćeg boravka odlu-čila je da se vrati porodici, da bi se posle samo dve nedelje vratila u pri-hvatilište zbog toga što su trgovci ljudima pretili njoj i njenoj porodici. Kao posledicu toga doživela je veliku anksioznost praćenu košma-rima, pa su joj bili potrebni inten-zivno savetovanje i lekovi. Posle dužeg boravka u prihvatilištu i bez mogućnosti da se vrati kući, poslata je u drugu zemlju u kojoj su bezbed-nosni rizici u okviru pružanja pomoći bili manji. Posle nekoliko meseci, Marina je pokušala da se vrati životu sa porodicom, ali opet je doživela pretnje od trgovaca ljudima. Ponovo je poslata u obližnju zemlju kako bi joj se pružila pomoć. Rešila je pravni status, sada ima novi posao u koz-metičkom salonu i živi samostalno.
PODRŠKA REINTEGRACIJI SEKUNDARNIH KORISNIKA
„Rosa“ je došla u prihvatilište kada je bila u sedmom mesecu trudnoće. Dobila je prenatalnu zdravstvenu zaštitu i prošla je obuku za roditelje. Pošto je rodila blizance, za porodicu je odvojen poseban deo prihvatilišta. Pošto nije imala lična dokumenta, zaposleni u prihvatilištu su proveli mnogo vremena pokušavajući da prijave rođenje dece i omoguće pristup uslugama za njih i njihovu majku. Kada su blizanci imali godinu dana, postavljena im je dijagnoza ozbiljnog zdravstvenog stanja koje je zahtevalo intenzivno lečenje i dodatne kontrole – podršku koju je omogućila pomenuta organizacija.
„Miloš“ je bio žrtva prisilnog rada. On je prvobitno emigrirao zato što je morao da se brine o svoja dva deteta, s različitim tipovima invaliditeta. Njegov devetogodišnji sin je patio od teškog oblika miopije, a drugi sin star četrnaest godina bio je gluvonem. Humanitarna pomoć – hrana, odeća i sredstva za higijenu – obezbeđena je na početku krizne faze za celu porodicu, a troškovi prevoza su pokrivani dok je otac tražio sigurno radno mesto u susednim gradovima. Deci je pružena lekarska pomoć – obezbeđene su specijalne naočare za mlađeg sina i baterije za prostetiku za starijeg.
PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02
TVRP PROGRAM JE ZNAČAJNO DOPRINEO
UKUPNOM REINTEGRACIJSKOM
ODGOVORU, OBUHVATIVŠI U PROSEKU 26% ŽRTAVA IDENTIFIKOVANIH OD
STRANE DRŽAVA ŠIROM REGIONA.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
18
PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02
2014. na skoro 70%. Zahvaljujući tome, od 2012. do 2014. deo sredstava u okviru TVRP-a odvojen je za nevladine organizacije koje su bile posebno usme-rene na rad sa decom i mladima žrtvama trgovine ljudima.
Alarmantni rast je pokrenuo i inicijative na različitim nivoima. Na primer, osmi-šljeni su pokazatelji za identifikovanje dece pod rizikom i oformljena je radna grupa za koordinaciju pomoći deci žrtvama koja žive ili rade na ulici, ali i za pružanje pomoći mladima koji su u riziku od trgovine ljudima.
„ZVANIČNE“ ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA
„Zvanično“ prepoznavanje zavisi od lokalnog zakonodavnog okvira i toga šta nadležni organi smatraju trgovinom lju-dima u različitim zemljama.
Na primer, ulično prosjačenje koje je uzrokovano trgovinom ljudima se često zanemaruje i mnoge žrtve izbegavaju da budu identifikovane zato što nemaju poverenja u vlasti ili policiju. Drugi sebe ne prepoznaju kao žrtve ili nisu svesni da imaju pomoć na raspolaganju. Postoje i oni koji se previše stide svoje situacije da bi zatražili podršku. Osim toga, mnoge žrtve se ignorišu zato što se zakonska definicija „žrtve trgovine lju-dima“ ne odnosi na njih u pravnom smi-slu.
Međutim, od 2007. godine svi TVRP par-tneri pružili su pomoć ne samo onima koji su zvanično identifikovani kao žrtve, već i onima koji spadaju u nedefinisanu neformalnu kategoriju „potencijalnih žrtava“. Ova fleksibilnost bila je ključna za pružanje pomoći nekim od najranjivi-jih kategorija, kao i za skretanje pažnje države na njih. Zahvaljujući tome, poje-dine države sada zakonski prepoznaju potencijalne žrtve trgovine ljudima i obezbeđuju pristup pomoći, a neke ih čak i obuhvataju zvaničnom statistikom. Sve navedeno je imalo značajan uticaj na šire sagledavanje i razumevanje dimenzija problema.
VISOK STEPEN REINTEGRACIJE
Od 1711 osobe koje su primile usluge reintegracije putem TVRP programa između 2007. i 2014, oko 60% njih se uspešno reintegrisalo, što je u skladu sa ciljem koji je postavljen za ovu izuzetno kompleksnu vrstu programa. Što se tiče ostalih slučajeva, još je rano za ocenu: mnoge žrtve su tek nedavno počele da dobijaju pomoć, a proces reintegracije često duže traje i može da obuhvata brojne prepreke i neuspehe i žrtve mogu u različitim fazama da budu „uspešne“ ili „neuspešne“.
Stope uspeha reintegracije se u velikoj meri razlikuju od jedne do druge organi-zacije i od jedne do druge zemlje, pa tako variraju od 20-30% do 50-70%. Niže stope se generalno javljaju kod organi-
SVEOBUHVATNA POMOĆ PRI REINTEGRACIJI U OKVIRU TVRP-A
„Tefta“ je bila žrtva trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Kada je konačno uspela da pobegne, postala je korisnica niza usluga jedne TVRP partnerske organizacije koje su odgo-vorile na njene potrebe, uključujući smeštaj, lečenje, pomoć pri dobijanju dokumenata, psihološku podršku, ali i pravnu pomoć i savetovanje tokom celog sudskog procesa protiv osobe čija je bila žrtva. Tefta je bila zavisnica i ponovo je počela da pije dok je tra-jalo suđenje kako bi savladala stres. Nevladina organizacija joj je pomogla da se prijavi u centar za lečenje alko-holizma i da nastavi obrazovanje.
„Pjeter“ je bio žrtva međunarodne trgovine ljudima radi prinudnog rada. Posle određenog vremena uspeo je da pobegne i vratio se kući bez pasoša i novca. Patio je od napada panike, teške depresije i ozbiljnog
oboljenja. Jedna TVRP partnerska organizacija je stupila u kontakt sa njim i ponudila mu pomoć. Dobijao je pomoć tokom dve godine, uključujući lekarsku pomoć, psihijatrijsko lečenje, pravnu pomoć, pravnu podršku tokom suđenja protiv osobe čija je bio žrtva, hranu i drugu materijalnu pomoć, policijsku zaštitu i pomoć za članove porodice. „Imam da kažem sve najbo-lje o [NVO]. Bili su izuzetno angažo-vani. Često su me zvali i nekoliko puta su me obišli. Naročito su mi bili na ras-polaganju tokom sudskog procesa, bili su upućeni u sve... Najveća pomoć koju sam dobio bio je advokat i pri-prema za suđenje. Neko iz TVRP nevladine organizacije je uvek išao sa mnom na suđenje. To je za mene bio važan oblik pomoći zbog toga što mi je i suđenje bilo jako važno. Sve što sam želeo je da počinilac dobije odgovarajuću kaznu kako ne bi mogao da uradi istu stvar nekom dru-gom.“
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
20
zacija koje su se skoro uključile u TVRP ili koje uglavnom rade sa decom koja žive i rade na ulici – posebno ranjivom katego-rijom sa kompleksnim potrebama čiji proces reintegracije neizbežno duže traje uz veći stepen nepredvidljivosti.
TVRP partneri širom Balkana prijavili su „neuspeh“ u 11,3% slučajeva, navodeći najrazličitije razloge – od propusta u pru-žanju usluga do ekstremne ranjivosti određenih kategorija žrtava kao što su deca koja žive ili rade na ulici i koja potiču iz jako problematičnih porodica, kod kojih je reintegracija vrlo teška.
Spoljašnji faktori takođe mogu da koče trud usmeren na reintegraciju žrtava, npr. teški ekonomski uslovi koji smanjuju šanse da žrtve postanu finansijski samo-stalne pa sve do obima, delokruga i kva-liteta pružanja usluga od strane države.
Ovo predstavlja ključno pitanje, s obzi-rom na to da je rad TVRP-a na reintegra-ciji usmeren na povezivanje rada držav-nih institucija i organizacija kao deo sveobuhvatnog pristupa pomaganju žrtvama da razumeju i ostvare svoja prava.
Uspeh usluge reintegracije ne zavisi samo od TVRP partnera. Partneri su u velikoj meri doprineli pružanju sveobu-hvatnih i visokokvalitetnih usluga, ali kako se program odvijao, države su postajale sve više uključene u pružanje podrške pri reintegraciji, naročito pri
SREĆAN KRAJ
„Arta“ je bila žrtva trgovine ljudima koju su počinili članovi porodice (prvo radi prisilnog prosjačenja, a kasnije radi seksualne eksploatacije). Preživela je ozbiljne traume, bila je nepismena i nedostajale su joj osnovne životne veštine. Takođe, nije bila zakonski prijavljena u svojoj domovini. Jedan TVRP program joj je pomogao da se vrati u školu i dobije dokumenta. Posle nekoliko meseci, odlučila je da podnese krivičnu pri-javu protiv učinilaca i TVRP organiza-cija joj je pružala podršku tokom ovog procesa, a počinilac je osuđen i određena mu je zatvorska kazna od deset godina. Dve godine pošto se uključila u TVRP, Arta je završila osnovnu školu i ne samo da je naučila da čita i piše, već je naučila i da koristi kompjuter. Kada je napunila osamna-est godina, počela je da radi i u početku joj je bilo teško da zadrži posao, ali posle određenog vremena je pronašla radno mesto na kom je bila godinama. Sada je zaposlena i u braku. Ona je takođe radila sa psiho-logom da bi se suočila sa traumom koju je preživela pošto ju je majka prodala trgovcima ljudima, a nevla-dina organizacija joj je pružala podršku pri sastancima sa majkom i u kasnijem procesu emocionalnog zale-čenja.
NEKI OD KLJUČNIH FAKTORA USPEŠNE REINTEGRACIJE: ŠTA KAŽU PRUŽAOCI USLUGA I ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA
„Dešava se da ne mogu da se pomere sa jednog mesta, da ne poseduju kapacitet za prevazilaženje traume i započinjanje normalnog života. To zavisi od traume. Imali smo nekoliko slučajeva u kojima su žrtve pretrpele teške traume i patile od ozbiljnog posttraumatskog poreme-ćaja i jednostavno nisu mogle da nastave. Nisu mogle da krenu napred.“ (TVRP voditelj slučaja)
„Jednom kada uspete da uspostavite poverenje i odnos sa nekim ko ima pristup sistemui određeni kapacitet da vam pruža podršku i vodi vas kroz sistem – više niste sami. Tada polako počinje da vam se vraća samopouz-danje i počinjete da verujete u sop-stvene sposobnosti.“ (TVRP voditelj slučaja)
SRETAN KRAJ
„Majka“ je kao dete bila žrtva trafi-kinga radi stupanja u dogovoreni brak, koji je organizovao njen otac. Spasena je pošto je seksualno eksplo-atisana od strane muža i upućena na program u okviru TVRP-a. Određeno vreme je provela u prihvatilištu zato što je bila maloletna i nije imala gde da živi. Tamo je radila na prevazilaže-nju traume, završila je osnovnu školu, a kasnije i kurs za frizere. Ali nije imala gde da živi, pošto nije imala majku, otac je bio saučesnik u trafikingu, a niko iz njene šire porodice nije želeo da se stara o njoj. Posle određenog vremena, nevladina organizacija je stupila u kontakt sa jednom njenom tetkom koja je živela u inostranstvu i koja je pristala da se stara o njoj, pa je nevladina organizacija omogućila prenos starateljstva na tetku. Majka sada živi sa njom, naučila je lokalni jezik, radi u staračkom domu, verena je za čoveka koga voli i trudna je.
PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
22
pružanju usluga zdravstvene zaštite, obrazovanja i pronalaženje zaposlenja.
Grantovi dodeljeni TVRP partnerima nisu u potpunosti finansirali sve programe pomoći, već su obezbeđivali stalna dugoročna i fleksibilna sredstva, pri čemu je novac bio na raspolaganju za bilo koju relevantnu komponentu reinte-gracije kojom se bavi organizacija. Stal-nost i predvidljivost TVRP sredstava je zaista sprečila prekidanje pojedinih rein-tegracionih inicijativa kada su organiza-cije naišle na finansijske poteškoće ili kada je povremeno nestajala podrška donatora.
Pojedine kategorije žrtava trgovine lju-dima verovatno ne bi bile identifikovane i ne bi im bila pružena bilo kakva pomoć bez angažovanja TVRP partnerskih orga-nizacija. Jedan primer za to su muškarci žrtve trgovine ljudima, na koje se fokusi-rala druga faza TVRP programa. Drugi primer su deca kojom se trgovalo radi prosjačenja i čija nesreća bi možda isto prošla neotkrivena bez dodatne pažnje posvećene finansiranju organizacija koje rade sa ovom kategorijom i obučavanja TVRP partnera za rad sa decom žrtvama trgovine ljudima.
POTREBNO JE URADITI VIŠE
Mnoge organizacije koje posebno rade sa decom koja žive i rade na ulici – a koja su žrtve trgovine ljudima radi prisilnog rada ili prosjačenja – tvrde da je
potrebno uraditi mnogo više da bi se obezbedilo prepoznavanje i reintegra-cija takvih slučajeva. U suprotnom, održi-vost usluga reintegracije ne može da se garantuje za sve kategorije žrtava trafi-kinga kada se završi TVRP.
Pored dramatičnog povećanja delo-kruga usluga reintegracije na Balkanu, TVRP program je takođe odigrao ključnu ulogu u pružanju kvalitetne zaštite na obziran i etičan način, kako su brojne
žrtve trgovine ljudima posvedočile u raz-govorima, ističući ponekada bezobziran i diskriminatoran stav pojedinih pruža-laca usluga, posebno iz državnog sek-tora.
Iako su mnogi navodili slučajeve stigma-tizacije, bezobzirnosti i diskriminacije, drugi su navodili pozitivna iskustva sa državnim službenicima kao što su zdrav-stveni radnici, policijski službenici i soci-jalni radnici. To se naročito odnosilo na pojedince i institucije sa kojima su TVRP partneri blisko sarađivali, što govori da je TVRP model doprineo promovisanju etičkih principa i obzirnosti prema žrtvama u državnim institucijama.
Na pitanje na koji način može da se poboljša pomoć za druge, nekoliko žrtava je odgovorilo da je obziran i ljuba-zan odnos od suštinske važnosti.
Jedan pokazatelj uspeha ili neuspeha usluga reintegracije je mera u kojoj žrtve ponovo dožive trgovinu ljudima – oni koji pobegnu počiniocima se često vra-ćaju kući i zatim ponovo postaju žrtve. Nažalost, u proseku 17% žrtava trgovine ljudima su nakon uspešne reintegracije ponovo postale žrtve trgovine ljudima.
Jasno je da je rizik najveći kod žrtava koje se vraćaju u istu tešku situaciju koja je i dovela do trgovine ljudima, kao što je život na ulici, pri čemu postoji tenden-cija ka višestrukim iskustvima trgovine ljudima u različitim fazama života.
ZNAČAJ DUGOROČNE, SVEOBU-HVATNE, VISOKOKVALITETNE POMOĆI PRI REINTEGRACIJI
„Nevladina organizacija mi je pružila drugačiju vrstu pomoći, a u pitanju je bila dugoročna pomoć. Ne mogu ni da zamislim kakav bi mi bio život bez toga. U to vreme nisam dobijala nika-kvu pomoć, jer nisam znala nikoga. Dugo sam bila izolovana.“ (Žrtva trgo-vine ljudima, seksualno eksploatisana, bez podrške porodice)
„Ne bi trebalo proglašavati slučaj zatvorenim za one koji napuštaju pri-hvatilište. Žrtvama treba dati moguć-nost da održavaju kontakt sa osob-ljem koje im je pružalo pomoć da bi mogle da popričaju sa nekim ili dobiju savet i da bi mogle da otvo-reno pričaju o onome što ih tišti.“ (Žrtva trgovine ljudima, seksualno eksploatisana)
ŠTA BISTE RADILI DA VAM NIJE PRUŽENA POMOĆ?
„Nisam siguran, ali mislim da bi moja porodica bila zadužena i jako siro-mašna.“ (Žrtva trgovine ljudima, prisi-ljena na sitan kriminal)
„Mislim da bih potpuno poludela. Možda bih umrla od alkohola i možda bih se bavila pružanjem seksualnih usluga. Sigurno ne bih bila srećna.“ (Žrtva trgovine ljudima, prisiljena na rad i pružanje seksualnih usluga)
ODNOS PRUŽALACA USLUGA TOKOM REINTEGRACIJE –POZITIVNO I NEGATIVNO
„Osoblje u domu za decu bez rodi-teljskog staranja se ponašalo na ade-kvatan način. Vodili su računa o našim potrebama. Neki od njih, na primer jedan učitelj i jedan instruktor, uvek su se smešili i bili su ljubazni prema nama. Mogla sam da im kažem kada mi nešto treba i oni bi mi to nabavili... Ali najbolje su se ponašali ljudi iz nevladine organizacije. Oni su uvek bili ljubazni i ispunjavali naše potrebe – pratili su nas do doktora, socijalnog radnika i drugih institucija. Ponašali su se kao da su moja porodica.“ (Žrtva trgovine ljudima, prinuda na prosja-čenje)
PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
24
PORODICE KAO KLJUČ USPEHA
Porodično okruženje za žrtvu koja se vraća je, naravno, suštinski faktor u pro-cesu reintegracije. Porodice koje delom okrivljuju žrtvu ili koje odbijaju da prime žrtvu u svoje okruženje prepoznate su od strane TVRP partnera kao ozbiljan problem od samog početka. Ovo pitanje je naglasilo značaj porodica koje pružaju podršku kao deo sveobuhvatnih napora usmerenih na ispunjavanje potreba žrtve u okviru reintegracije, ali i značaj angažovanja u pogledu često kompliko-vane porodične dinamike.
To je bilo daleko od uobičajenog kada je TVRP pokrenut 2007. godine, u peri-odu kada su se mnoge organizacije borile da pokriju troškove pružanja pomoći članovima porodica, povrh vođenja slučaja i porodičnog posredo-vanja.
I pored toga što se sada podršci poro-dici žrtve poklanja veća pažnja, pojedini donatori i države nisu baš voljni da obezbede neophodna sredstva za ove „sekundarne korisnike“.
POMOĆ PORODICI KAO DEO REINTEGRACIJE
„Sofija“ je bila žrtva seksualne eksplo-atacije i pružena joj je pomoć u okviru programa prihvatilišta nakon povratka. Kako je objasnila nevladina organizacija, pružanje pomoći devoj-činoj majci je bilo ključno za ispunja-vanje neposrednih potreba devojke, ali i za kreiranje okruženja koje je pogodno za njenu dugoročnu reinte-graciju: „Sećam se devojke iz prihvati-lišta koja je sve vreme plakala zbog toga što joj je majka bila nezaposlena. Pitali smo se šta nam je činiti. Zaključili smo da moramo da im pružimo podršku i pronađemo posao za njenu majku.“
PODRŠKA PROGRAMIMA ZA ODRŽIVU REINTEGRACIJU ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
02
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
26
IZGRADNJAKAPACITETA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANJE USLUGA I PODRŠKE U PROCESU REINTEGRACIJE
USLUGA VISOKOG KVALITETA
Procena potreba koju je KBF izveo 2006. godine otkrila je potrebu da se poboljša stručno znanje unutar nevladinih organi-zacija kako bi im se pomoglo da pružaju visokokvalitetne usluge reintegracije na Balkanu.
Trajno mentorstvo i učenje od kolega za vreme TVRP-a doprineli su maksimal-nom iskorišćavanju i unapređivanju stručnosti, razmeni najboljih praksi između partnera i razvijanju veština neophodnih za rešavanje različitih pro-blema koji se javljaju u radu na reinte-graciji.
Obezbeđena je tehnička pomoć, a mnoge organizacije su vrlo rado želele da iskoriste i druge oblike tehničke podrške. Mnogi smatraju da bi imali koristi od šire tehničke podrške, i u smi-slu sakupljanja sredstava i u smislu orga-nizacionog razvoja.
PROMOVISANJE RAZUMEVANJA
Ključna TVRP komponenta bila je izdava-nje tematskih izveštaja (vidi stranu 49) u kojima su opisivana iskustva iz svakod-nevnog rada na reintegraciji kao sred-stvo unapređivanja razumevanja i kapa-citeta među partnerima, ali i šire u sektoru reintegracije. Izveštaji su beležili izazove sa kojima su se partneri suoča-vali i opisivali su načine za njihovo savla-davanje.
TVRP partneri su bili u potpunosti uklju-čeni u analiziranje i izradu nacrta i dopri-nosili su sopstvenim iskustvima i opser-vacijama. Izveštaji su slati državnim upravama i donatorima kao deo promo-visanja i sakupljanja sredstava i dolazili su do brojnih odlučujućih pozicija kojima su obezbeđivali sveobuhvatne opise rada na dugoročnoj reintegraciji – neuspehe i probleme koji su ga pratili, ali i uspehe.
Preliminarna strategija za praćenje rada TVRP partnera na reintegraciji osmi-šljena je 2009. godine, kada su razvijene i ispitane dve jedinstvene matrice fokusi-rane na praćenje uspešnosti i usluga reintegracije. To je podrazumevalo pokazatelje potrebne za merenje rezul-tata tokom tri faze reintegracije. Matrice su bile deo priručnika sa generalnim smernicama za praćenje, a obezbeđena je i obuka za njenu primenu. Sistem pra-ćenja već donosi rezultate i primenjuje se u svim TVRP programima.
Održavani su i tehnički seminari za inten-zivnu obuku u vezi sa pitanjima koja su TVRP partneri označili kao posebno zna-čajna. Države su bile uključene u teh-ničke seminare, a KBF je organizovala godišnje sastanke sa svim TVRP partne-rima radi razmene iskustava, izazova i dobrih praksi.
03
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
28
PITANJE ETIKE U PROCESU REINTEGRACIJE
Partneri su postavljali etička pitanja kao goruća kako je TVRP odmicao. Izrazili su frustriranost zbog nepoklanjanja pažnje etičkim pitanjima u oblasti reintegracije i potrebu za pažljivo formulisanim etičkim principima koji bi obezbedili ispunjava-nje najviših standarda u vezi sa ljudskim pravima i pružanje najkvalitetnije zaštite u okviru rada na reintegraciji. Rezultat navedenog je bilo saradničko osmišlja-vanje etičkih principa unutar radnog okvira TVRP-a, kako za rad na praćenju, tako i za funkcionisanje programa reinte-gracije.
TVRP partneri navode da je njihova saradnja sa državnim upravama posled-njih godina u brojnim slučajevima una-predila sposobnost države da podrži proces reintegracije. Ovu tvrdnju podr-žavaju i dokazi samih državnih partnera, koji takođe visoko vrednuju saradnju sa TVRP partnerima, uz stalan fokus na inte-rese i potrebe žrtava trgovine ljudima. Praćenje i procena su pomogli pri sastavljanju programa i razvijanju zajed-ničkog razumevanja reintegracije.
Preporuke za poboljšanja uključuju širu razmenu iskustava i informacija kako bi više organizacija imalo koristi od njih. Partneri su istakli probleme izazvane velikom fluktuacijom osoblja u brojnim državnim službama, a mnoge žrtve su se požalile na to da socijalni radnici često deluju kao da ih više zanima birokratija nego osobe kojima je potrebna podrška.
TVRP program jeste doprineo unapređi-vanju usluga reintegracije koje podrža-vaju države, ali ne bi trebalo zanemari-vati ni napore samih država u pojedinim zemljama usmerene na unapređivanje reintegracije.
TVRP takođe nije bio sam u unapređiva-nju reintegracije na Balkanu između 2007. i 2014. godine, ali usmereni fokus programa na razjašnjavanje pitanja rein-tegracije i njene kompleksnosti je u zna-čajnoj meri unapredio znanje u regionu.
IZGRADNJA KAPACITETA NEVLADINIH ORGANIZACIJA ZA PRUŽANJE USLUGA I PODRŠKE U PROCESU REINTEGRACIJE
03
I POTREBE ZA PAŽLJIVO FORMULISANIM ETIČKIM
PRINCIPIMA KOJI BI OBEZBEDILI ISPUNJAVANJE
NAJVIŠIH STANDARDA U VEZI SA LJUDSKIM PRAVIMA.
POMOĆ ŽRTVAMA TRGOVINE LJUDIMA OD STRANE OBUČENOG I SENZIBILISANOG OSOBLJA
„Pružali su mi veliku emocionalnu podršku. Osećala sam se jako dobro zahvaljujući njima. Uspela sam da se saberem i povratim kontrolu nad sobom. Pronašla sam posao, kuću... Mogla sam otvoreno da razgovaram sa svim radnicima. Pružali su mi podršku, savetovali su me. Rekli su mi da će se stvari rešavati korak po korak... Dala bih im desetku za sve! Za svu pomoć koju su mi pružili, ali posebno za emocionalnu podršku. Oni su mi dali mir. Emocionalni mir.“ (Žena u riziku od trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije)
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
30
OHRABRIVANJE SINERGIJE I SARADNJE SA DRŽAVNIM SLUŽBAMA INACIONALNIMMEHANIZMIMAUPUĆIVANJA
04
POSVEĆENI REINTEGRACIJI
Pre nego što je TVRP pokrenut, studije su ukazivale na nedostatak učešća držav-nih institucija u procesu pružanja pomoći žrtvama pri reintegraciji. Državne službe su se odnosile prema ovoj temi kao prema nečemu čime se bave međunarodne organizacije, ili direktno ili dodeljivanjem sredstava nevladinim organizacijama. Država se obično fokusirala na kratkoročna reše-nja, umesto da bude usmerena na dugo-ročnu reintegraciju žrtava koje se vraćaju svojim porodicama i zajednicama na Balkanu.
Postojala je prepoznata potreba za većim učešćem države, ali i novim nacio-nalnim politikama koje bi doprinele rein-tegraciji žrtava, uključujući minimalne standarde zaštite i standardne proce-dure rada. Takođe se smatralo da orga-nizacije i institucije treba da rade unutar sveobuhvatnog referentnog radnog okvira uz zajedničke napore države i nevladinih organizacija.
TVRP je navedeno primio k znanju i kao prioritet postavio bolju saradnju i par-tnerstvo sa državom u podsticanju rein-tegracije, iako su sve nevladine organi-zacije finansirane u okviru TVRP-a sarađivale sa državama čak i pre početka programa.
Nacionalni mehanizam upućivanja (NMU) koji dobro funkcioniše je prepo-
znat kao ključni deo programa reintegra-cije i sada ovi mehanizmi postoje u svim zemljama u kojima je sprovođen TVRP. S druge strane, pojedine zemlje su već uspostavile NMU do 2007, kada je zapo-čet TVRP, u cilju efikasnije identifikacije, upućivanja i pružanja pomoći žrtvama trgovine ljudima, ali i obezbeđivanja pri-stupa nizu usluga koje su prilagođene potrebama žrtava.
SMERNICE I POVRATNEINFORMACIJE
Na početku 2007, smernica je bilo malo, a minimalni standardi zaštite nisu posto-jali, kao ni standardne procedure rada (SPR) za rad na reintegraciji. Ali TVRP partneri su sarađivali sa državama i dru-gim nevladinim organizacijama na razvoju regulatornog okvira za pomoć i reintegraciju, a pomogli su i da se izrade nacrti zakonskih propisa koji podržavaju pružanje pomoći i reintegraciju. Tamo gde je bilo potrebno, osnovali su par-tnerstva sa različitim državnim institu-cijma, kao što su centri za socijalni rad, službe za zapošljavanje i bolnice.
Pre pokretanja TVRP-a, nisu svi partneri rutinski tražili povratne informacije od korisnika. Ali ovo je od samog početka bio važan princip programa - potrebe žrtava u centru diskusija o svim segmen-tima reintegracije. Pored svega ostalog, ovakva angažovana saradnja sa žrtvama koje se oporavljaju doprinosi njihovom osnaživanju i obezbeđuje ključne infor-
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
32
macije o tome kako programi mogu da se unaprede da bi bolje pružali podršku žrtvama.
Ipak, i dalje postoji rizik od samo simbo-ličnog učešća korisnika, a oni sami naglašavaju potrebu za pristupom insti-tucija koji je više senzibilisan na potrebe žrtava.
SVE VEĆI PRISTUP DRŽAVNIM USLUGAMA
Pristup državnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obučavanje i zapo-šljavanje bio je u fokusu od samog pokretanja TVRP-a. Isprva partnerske organizacije nisu mogle da se oslone na usluge države i neke usluge su morale da se obezbeđuju privatno – što je zna-čilo zapošljavanje profesionalaca za stalno ili angažovanje privatnih lekara umesto mogućnosti pristupanja držav-noj zdravstvenoj zaštiti.
Od tada je pristup državnim uslugama značajno povećan i TVRP partneri se u velikoj meri oslanjaju na različite državne službe, od agencija za zapošljavanje, mikrokreditnih programa i obrazovnih programa do centara za socijalni rad, zdravstvenu zaštitu i pravnu pomoć.
Međutim, pojedine prepreke ka uslu-gama koje finansira država i dalje postoje i imaju značajan uticaj na život žrtava trgovine ljudima koje se suoča-vaju sa opresivnim birokratskim proce-
durama, službenicima koji nerado sara-đuju i diskriminacijom: komplikovana birokratija je teška za snalaženje i razu-mevanje, a posebno deluje zastrašujuće i zbunjujuće za slabo obrazovane ili osobe koje potiču iz društveno margina-lizovanih grupa.
Jedna od važnih karakteristika izgradnje kapaciteta i mentorstva TVRP partnera bilo je prilagođavanje svake nevladine organizacije, što je obuhvatalo i opera-tivno osoblje i direktore i zaposlene na višim pozicijama. Ipak, pojedini državni službenici su smatrali da je moglo da se uradi više po pitanju negovanja odnosa između nevladinih organizacija i države i da se obezbedi više prilika za obučava-nje.
TVRP organizacije su prepoznate kao stručnjaci za reintegraciju u svojim zemljama od strane građanskog društva i država. To im obezbeđuje kredibilitet kod državnih partnera i nadalje unapre-đuje pristup žrtava trgovine ljudima podršci pri reintegraciji.
To je, s druge strane, dovelo do većeg broja upućenih slučajeva i većeg broja državnih usluga koje se pružaju u cilju ispunjavanja pojedinih potreba žrtava trafikinga u pogledu pomoći, ali i do veće svesti država o tome da rad nevla-dinih organizacija na reintegraciji ne može da bude uspešan bez njihove podrške.
Akteri iz državne uprave u velikoj meri, ali ne isključivo, pripisuju zasluge TVRP partnerima za uspostavljanje i održava-nje kontakta i saradnje, uz negovanje obostranog poštovanja koje nevladine organizacije smatraju ključnim za svoj rad i za promene.
Bolja saradnja je unapredila funkcionisa-nje sistema upućivanja i povećala broj slučajeva koje državne agencije upućuju na TVRP partnere. To, s druge strane, podstiče dalju saradnju i stvara pozitivan krug.
Održivost TVRP-a bila je ključna u poma-ganju nevladinim organizacijama da vre-menom izgrade poverenje kod državnih partnera, što neguje saradnju i koordina-ciju. Ono što je najvažnije je uticaj koji je ovo imalo na živote žrtava trgovine lju-dima.
PREPREKE SA KOJIMA SE SUOČAVAJU ŽRTVE PRI KORIŠĆENJU DRŽAVNIH USLUGA
„Usluge koje mi je [TVRP partnerska organiza-cija] pružila su mi mnogo značile. Mislim da bih duže čekala da sam morala da idem sama, jer nisam znala gde da idem, šta da pitam, koji mi je doktor potreban. Svi iz [TVRP partnerske organizacije] su bili profesionalni, zaštitnički nastrojeni, uvek na raspolaganju, pozitivni i sa osmehom na licu. Nije mi se svidelo ponašanje socijalnog radnika. Nije bila posvećena i vrlo arogantno je razgovarala sa mnom. Zanimali su je samo papiri, a ne stvaran život. Najviše mi je pomoglo to što me [TVRP partnerska organiza-cija] ni u jednom trenutku nije ostavila samu... Brinulo me je kako ću se snaći u ovom velikom gradu. Ali, na početku, svaki put kada sam izla-zila, neko iz [TVRP partnerske organizacije] bi išao sa mnom, dok nisam upoznala grad.” [Žrtva trgovine ljudima, seksualna eksploata-cija]
OHRABRIVANJE SINERGIJEI SARADNJE SA DRŽAVNIMSLUŽBAMA I NACIONALNIMMEHANIZMIMA UPUĆIVANJA
04
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
34
Napredovanje ka većoj saradnji i koordi-naciji nije uvek teklo glatko, ali – uprkos tome što i dalje postoje prepreke – saradnja i koordinacija između nevladi-nih organizacija i država u regionu je generalno napredovala u velikoj meri.
DEFINISANJE REINTEGRACIJE
TVRP program je generalno odigrao ključnu ulogu u osmišljavanju i strukturi programa i politika reintegracije na Bal-kanu. Veliki pomaci su napravljeni u okviru diskusije o tome šta znači reinte-gracija i kako se najuspešnije postiže uspeh u reintegraciji, ali i u oblastima istraživanja i razvoja i promovisanja ideje o uspostavljanju operativnog radnog okvira.
Neki od tih pomaka uključuju definisanje reintegracije (i integracije) na osnovu iskustava pružalaca usluga i žrtava; rea-lan vremenski okvir za postizanje reinte-gracije (do 36 meseci); skup rezultata koji zajedno čine uspešnu reintegraciju; skup usluga koje mogu da budu potrebne kao deo sveobuhvatnog paketa pomoći za reintegraciju; i analizu različitih izazova u okviru procesa reinte-gracije na nivou pojedinca, porodice i zajednice.
Zahvaljujući navedenom, reintegracija je sada jasno definisana i shvaćena, i u regionu je široko zastupljeno prepozna-vanje činjenice da je reintegracija dugo-ročan i kompleksan proces prepun rizika od neuspeha i zastoja koji zahteva velika ulaganja i istrajnost.
TVRP partneri su naglasili ključni značaj rada na reintegraciji, kao i potrebu za finansiranjem od strane države i uslu-gama koje će obezbediti održivu podršku pri reintegraciji. To je posti-gnuto kroz svakodnevni kontakt sa državnim službenicima, zajedničko vođenje slučajeva, tehničke seminare i obuke za državne partnere, kao i raz-menu i promociju TVRP materijala. TVRP je takođe podržao rad na podizanju sve-sti o reintegraciji na državnom, regional-nom, evropskom i međunarodnom nivou.
UTICAJ SARADNJE I UPUĆIVANJA NA ŽIVOTE ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA
Jedna žena koja je bila žrtva seksu-alne eksploatacije objasnila je kako je nevladina organizacija – kroz saradnju sa opštinom - uspela da obezbedi pri-stup uslugama i podršci za njenu rein-tegraciju: „Nevladina organizacija je organizovala da dobijem smeštaj od opštine. Opština je obezbedila soci-jalni smeštaj, gde sam mogla da živim sa svojom decom i koji nisam morala da plaćam. To je trajalo šest meseci.“
Razvijanje etičkih principa je takođe bio značajan deo rada u okviru TVRP-a i postoji mnogo primera primene tih prin-cipa radi usmeravanja rada TVRP par-tnera i njihovih odnosa sa državnom upravom i drugim nevladinim organiza-cijama, uz pozitivan uticaj na kvalitet života žrtava trgovine ljudima koje su dobile pomoć u okviru TVRP-a.
UTICAJ PRIMENE ETIČKIH PRINCIPA NA SAME ŽRTVE
Jedna mlada žena koja je kao dete postala žrtva trgovine ljudima celo detinjstvo provela je u domovima za decu bez roditeljskog staranja. Posle nekog vremena, dobila je pomoć od TVRP organizacije pošto ju je identifikovala jedna terenska radnica. Ona je objasnila kako je pri prvom susretu sa terenskom radnicom bila vrlo sumnjičava i nije verovala u to što joj je bilo ponuđeno: „Rekla mi je da ću tamo dobiti hranu i odeću i da tamo mogu da nađem svoje vršnjake i prijatelje. Nisam joj verovala. Plašila sam se da će me i ona povrediti.“ Ali obazriv odnos i poštova-nje terenske radnice naterali su je da se predomi-sli: „Bila je uporna, ljubazna i prijateljski nastro-jena, pa sam pristala da idem u [nevladinu organizaciju].“
OHRABRIVANJE SINERGIJEI SARADNJE SA DRŽAVNIMSLUŽBAMA I NACIONALNIMMEHANIZMIMA UPUĆIVANJA
04
DOPIRANJE DO RAZLIČITIH KATEGORIJA ŽRTAVA; POMAGANJE ONIMA BEZ POMOĆI
„Dana“ je u šestoj godini postala žrtva trgovine ljudima – prisiljena na prosjačenja. Početak nje-nog života bio je jako težak: „Morala sam ceo dan da stojim na raskrsnici. Otac je tukao mene i moju sestru.“ Posle nekoliko godina, policija je naišla na Danu na ulici i odvela je u dom za decu bez roditeljskog staranja, gde je ostala šest godina. Kao tinejdžerka, pobegla je iz doma i živela na ulicama. Dobila je dete, ali ju je otac deteta napustio. Dana nije želela da živi u državnom domu za decu bez roditeljskog staranja ili da ostavi dete, i nije imala pristup državnim službama zato što nije imala potrebna dokumenta. Uz pomoć terenskog radnika, saznala je za usluge koje je pružao jedan TVRP partner koji je sarađivao sa cen-trom za socijalni rad kako bi Dana zadržala sta-rateljstvo nad svojom bebom i nabavila neop-hodnu dokumentaciju za sebe i svoje dete. Uz pomoć nevladine organizacije, krenula je i na psihološko savetovanje i pohađala različite radionice.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
36
ODRŽIVOSTPROGRAMAZA REINTEGRACIJUPO ZAVRŠETKUTVRP-A
05
ŠTA POSLE TVRP-A?
Pre pokretanja TVRP-a, održivost dugo-ročne pomoći pri reintegraciji nije bila smatrana prioritetom, uprkos sve manjim donatorskim sredstvima čak i za kratko-ročne i ad hoc intervencije, a posebno za dugoročne programe reintegracije. TVRP je to promenio, fokusirajući se na obez-beđivanje održivosti, uključujući zahteve za državnim finansiranjem usluga reinte-gracije, korišćenjem donacija iz privatnog sektora i osnivanjem socijalnih preduzeća za finansiranje usluga reintegracije. Pomenute strategije su donele mešovite rezultate, a finansiranje reintegracije je i dalje izazov koji direktno ugrožava održi-vost usluga reintegracije na Balkanu.
TVRP ne može u potpunosti da finansira programe za reintegraciju i partneri moraju da pronađu druge izvore sred-stava, npr. sredstva iz državnog budžeta, privatnih firmi, lokalnih neprofitnih orga-nizacija i putem socijalnih preduzeća.
Problem je u tome što se finansiranje koje potiče od međunarodnih donatora sve više smanjivalo, pri čemu pet od jedana-est TVRP partnera ne dobija nikakva bila-teralna sredstva, a fondovi Evropske unije su teško pristupačni i ne postoje sredstva namenjena specifično programima rein-tegracije. Zbog toga se sa završetkom TVRP-a pojedine organizacije suočavaju sa vanrednim situacijama, jer još nisu uspele da osiguraju sredstva za svoje programe reintegracije.
SVE VEĆA PODRŠKA
Dogodile su se velike turbulencije i pre-kretnice: kada je TVRP pokrenut, državna podrška za usluge ili programe reintegra-cije bila je mala, delimično zbog budžet-skih deficita u socijalnim službama, zdrav-stvu i obrazovnom sistemu, ali i zbog uverenja da su žrtve trgovine ljudima isključivo strani državljani. Stoga su nevla-dine organizacije koje su se bavile reinte-gracijom imale slabu podršku države. Međutim, do 2014. uspesi brojnih TVRP nevladinih organizacija podstakli su pro-menu mišljenja i država je počela sve više da doprinosi zaštiti žrtava. Ipak, iznosi su bili mali u odnosu na troškove usluga i programa reintegracije, a podrška države je retko bila postojana: finansiranje države se menjalo prema budžetskim ograničenjima i promenama u državnoj upravi i političkim prioritetima. Ova nesi-gurnost je naškodila kontinuitetu i dugo-ročnom planiranju, koje je ključno za rad u oblasti reintegracije.
Kada je TVRP pokrenut, partnerstva sa državnim institucijama kao što su centri za zapošljavanje i bolnice bila su ograni-čena, a žrtve su bile suočene sa birokrat-skim problemima u pristupu i najosnov-nijim uslugama države. Sada države u sve većoj meri obezbeđuju usluge podrške pri reintegraciji, kao što su zdravstvena zaštita, savetovanje i pravna pomoć, iako i dalje postoje značajne praznine i poje-dine zemlje su vrlo malo napredovale.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
38
Nešto što još više komplikuje situaciju je činjenica da su državne usluge često dostupne samo zvanično prepoznatim žrtvama trgovine ljudima i mnogi ostaju neprepoznati kao žrtve od strane države, pa im je uskraćen pristup državnim uslu-gama namenjen ovoj grupi.
A što se tiče uloge privatnog sektora, pre nego što je pokrenut TVRP, samo nekolicina organizacija se obraćala pri-vatnim firmama zbog novčanih i nenov-čanih donacija, a interesovanje među mnogim firmama je bilo vrlo ograničeno.
Od tada, partneri su počeli da traže donacije od privatnog sektora u sklopu strategije održivosti. One se u najvećoj meri sastoje iz nenovčanih donacija (npr. besplatne zubarske usluge za korisnike, smanjene cene profesionalnih kurseva, donacije iz lokalnih prodavnica ili popu-sti na odeću, obuću, hranu, sredstva za higijenu, građevinski materijal za renovi-ranje prihvatilišta, i drugo).
TVRP organizacije su se suočavale i sa komplikovanim administrativnim proce-durama i nepostojanjem poreskih olak-šica za donacije od firmi. Troškovi u vezi sa osobljem su takođe predstavljali pro-blem i činili su veliki procenat budžeta za reintegraciju zbog radno intenzivnog vođenja slučajeva, što je osnova uspešne reintegracije. Pojedini partneri se takođe bore za izdvajanje sredstava za plate zaposlenih, a mnogi privatni donatori radije prilažu konkretne dona-
cije u robi ili materijalima.
Socijalna preduzeća su u sve većoj meri istraživana u okviru TVRP-a kao sredstvo bar delimičnog finansiranja. Pojedine nevladine organizacije su osnovale male firme uz različite rezultate. Izazovi uklju-čuju visoke poreze, nepostojanje prav-nog okvira za poslovanje, nedostatak poslovnih veština za vođenje firmi, nepostojanje pristupa startap kapitalu, diskriminaciju i rizik od stigmatizacije u slučaju oglašavanja uz navođenje svrhe korišćenja sredstva.
POSLOVNO OSNAŽIVANJE
Odgovor je bio Regionalni fond za soci-jalno preduzetništvo, osnovan 2013. radi pružanja tehničke i finansijske pomoći nevladinim organizacijama koje su se odlučile na pokretanje socijalnih predu-zeća.
Zahvaljujući tome, TVRP se okrenuo podršci socijalnom preduzetništvu, bira-jući kandidate među nevladinim organi-zacijama koji su najviše obećavali i pomažući im da osnuju ili unaprede postojeća socijalna preduzeća, kao način za sakupljanje sredstava za nasta-vak programa reintegracije. KBF je vrlo odlučan u promociji značaja održivosti programa reintegracije.
Jedna od priča o uspehu je pekara u Tirani koja se već dve godine samo-stalno finansira. U pitanju je jedna od
pet priča o poslovnom uspehu ostvare-nom uz podršku TVRP grantova. Ostale uključuju bejgl radnju, igraonicu za decu uz nadzor odraslih, pekaru i poljopri-vrednu firmu.
Ostali pomaci obuhvataju licenciranje socijalnih radnika i drugih pružalaca usluga kao deo napora usmerenih na poboljšanje sektora socijalne zaštite. To je važan korak ka održivim uslugama reintegracije, ali samo licenciranje neće obezbediti održivost zbog toga što ne podrazumeva automatski i sredstva.
NESIGURNOST
Sve u svemu, tokom trajanja TVRP-a, nevladine organizacije su u velikoj meri unapredile sposobnost za pronalaženje finansija. Ali to je i dalje razlog za brigu, jer podrška privatnog sektora ne može da se garantuje na duge staze, a poje-dine državne službe još uvek nisu dovoljno posvećene reintegraciji. Država može i treba da uradi više kako bi obez-bedila održivost podrške reintegraciji – a za to nisu odgovorne samo državne socijalne službe, već i druge resorne službe i organi vlasti.
Uprkos preprekama i stalnoj borbi za podršku, poređenje situacije iz 2006. i one iz 2015. nagoveštava pozitivne pomake. U 2006, pomoć je bila kratko-ročna, ograničenog delokruga, u najve-ćoj meri finansirana od strane međuna-rodnih donatora i sa samo nekoliko
usluga koje je država nudila žrtvama trgovine ljudima. Nisu postojala namen-ska sredstva za reintegraciju ni od dona-tora ni od države, a razumevanje prirode i kompleksnosti ovog pitanja bilo je ograničeno.
Sada programi za reintegraciju postoje i u okviru njih je pružena podrška preko 1700 žrtava trgovine ljudima i članova njihovih porodica, sa više od 1000 žrtava koje su se uspešno reintegrisale i mnogo većim brojem onih koje su tre-nutno u procesu reintegracije.
ODRŽIVOST PROGRAMAZA REINTEGRACIJU PO ZAVRŠETKU TVRP-A
05
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
40
Pažljiv, sistematski pristup: TVRP pro-gram je osmišljen i sproveden pažljivo, promišljeno i sistematski, na osnovu nezavisne procene potreba u regionu. Nastavio je da se razvija i prilagođava na temelju novih potreba i analiza, kao i prepoznate činjenice da reintegracija mora da bude dugoročna obaveza.
Više od grantova: Glavna komponenta TVRP programa bili su grantovi koji su osigurali mogućnost da partneri obez-bede kontinuirane i kvalitetne usluge reintegracije žrtvama trgovine ljudima. Ali ovaj program je obezbedio partne-rima i druge mogućnosti za unapređiva-nje rada i veština putem stalne tehničke pomoći i prilika da se povežu i uče jedni od drugih.
Potrebe kao vodič: Program je osmi-šljen na osnovu potreba organizacija koje se bave reintegracijom, a ne na nekom eksterno izvedenom modelu koji bi se nametao organizacijama. Dalji
razvoj programa zasnivao se na stalnim razgovorima o potrebama, pri čemu je veliki broj nevladinih organizacija naveo da TVRP pristup u manjoj meri predstav-lja odnos između donatora i primaoca donacije, a više „partnerstvo“.
Dugoročnost koja s vremenom obez-beđuje predvidljivost: Svi partneri su istakli višegodišnju prirodu TVRP pro-grama kao ključni faktor za planiranje i organizovanje održivog rada sa korisni-cima reintegracije. Kontinuitet u finansira-nju je značio i mogućnost da se ponude dugotrajnije usluge korisnicima i da se formuliše dugoročan plan reintegracije. U pojedinim slučajevima, TVRP sredstva su bila ključna za premošćavanje jaza između drugih grantova, ali i za garanto-vanje neprekidnih usluga reintegracije tokom kriznih finansijskih perioda.
Umereni kriterijumi za procedure i izveštavanje: Umereni kriterijumi za procedure i izveštavanje istaknuti su kao
KLJUČNI ELEMENTIUSPEHA
PITANJE JE ŠTA SU SLEDEĆI KORACI? DA LI ĆE DRUGI BITI DOSTOJNI IZAZOVA I NASTAVITI OVAJ ZNAČAJNI RAD? TVRP JE POPLOČAO PUT INOVATIVNIH PRAKSI ZA ONE KOJI SU SPREMNI DA KRENU NJIME – EVO SEDAM PRIMERA TIH PRAKSI:
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
42
jedna od pozitivnih komponenti TVRP programa, a razlog je i intenzivan rad koji reintegracija podrazumeva. TVRP partneri su podnosili privremene i konačne izveštaje za svaki grant. I nara-tivni i finansijski izveštaji su pratili jedno-stavan obrazac, a izveštavanje se fokusi-ralo na dokumentovanje prirode i delokruga pomoći pri reintegraciji, kao i na zaključke o izazovima koji su se pojav-ljivali tokom programa i generalno u zemlji. Izveštaji predstavljaju i alat za identifikovanje izazova sa kojima se suo-čavaju žrtve i koji služe za unapređivanje tehničkih seminara i partnerskih sasta-naka. Još jedna stvar koja je prihvaćena uz zahvalnost su lakoća i neformalnost komunikacije sa donatorom.
Fleksibilnost: TVRP grantovi su mogli da se koriste za bilo koji segment reinte-gracije – za usluge, osoblje, kancelarijske troškove, itd. Budžetske stavke su takođe mogle da se prerasporede usled reago-vanja na nove probleme i potrebe. Svaka organizacija je mogla da pristupi sredstvima koja su bila najrelevantnija za
njen rad. Ovakva fleksibilnost je ključna u oblastima u kojima su finansije nepredvidljive, u kojima broj potencijal-nih žrtava varira i u kojima može da se javi potreba za različitim uslugama.
Saradnja između donatora: Kada je GIZ počeo da se bavi problemom trgo-vine ljudima u regionu, veliki budžet i podudarni periodi aktivnosti dva dona-tora pretili su da stvore (ili nadalje pogoršaju) konkurenciju među nevladi-nim organizacijama i dovedu do duplira-nih (i/ili viška) usluga reintegracije. Takođe je postojao rizik od toga da će veliki priliv sredstava usporiti napore u okviru TVRP-a usmerene na održivost. Prepoznavanje ovih rizika uprkos razli-kama između organizacija i programa povećalo je finansijski i geografski delo-krug TVRP programa i povećalo učešće država u TVRP programu.
OVAKVA FLEKSIBILNOST JE KLJUČNA U OBLASTIMA U
KOJIMA SU FINANSIJE NEPREDVIDLJIVE, U KOJIMA
BROJ POTENCIJALNIH ŽRTAVA VARIRA I U KOJIMA MOŽE DA SE JAVI POTREBA ZA RAZLIČITIM USLUGAMA.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
44
PITANJA ZA BUDUĆNOST
Više pažnje za identifikaciju: Veze između reintegracije i identifikacije žrtava zahtevaju veću pažnju, posebno u slučajevima žrtava nekih od vidova eksploatacije koje se teže prepoznaju.
Bolje razumevanje neuspešne reinte-gracije i ponovne viktimizacije žrtava trgovine ljudima: Uprkos značajnom uspehu, neki pojedinci se nisu uspešno reintegrisali i čak su ponovo postali žrtve. Potrebno je više rada kako bi se osiguralo da pojedinci budu u stanju da se oporave i nastave život posle trgovine ljudima. To obavezno podrazumeva bolje razumevanje faktora koji dovode do neuspešne reintegracije i, u nekim slučajevima, do ponovne viktimizacije žrtava trgovine ljudima.
Veća sredstva za finansiranje reinte-gracije: Za pojedine TVRP organizacije skromne finansije su ponekad bile nedo-voljne za ispunjavanje čitavog niza reintegracionih potreba žrtava. Uprkos
očiglednom uspehu u razvijanju veština i programa reintegracije, pojedine orga-nizacije se sada suočavaju sa finansij-skim krizama koje prete da ugroze dalji rad.
Duži vremenski okvir: Pojedinci su kon-statovali da bi duži vremenski okvir pro-grama bio bolji za, na primer, pomaga-nje organizacijama pri prelasku sa direktne pomoći žrtvama na dugoročan program reintegracije. Više vremena bi posebno koristilo organizacijama koje rade sa decom koja žive ili rade na ulici u smislu jačanja reintegracionih inter-vencija za ovu ciljnu grupu, kao i za odr-žavanje institucionih kapaciteta i uspo-stavljenje saradnje sa državnim partnerima.
Više zalaganja kod države: TVRP par-tneri su uložili mnogo vremena i ener-gije u zalaganje za podršku reintegraciji od strane državnih institucija službe, a pojedinci su smatrali da je potrebno više
ZA ONE KOJI SPREMNO ČEKAJU DA SE UHVATE U KOŠTAC SA IZAZOVOM REINTEGRACIJE, EVO OSAM SMERNICA ZA NADOGRADNJU DOSADAŠNJIH NEPORECIVIH USPEHA:
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
46
truda od strane donatora u pogledu uti-caja na državu i njeno preuzimanje odgovornosti. Međutim, zalaganje i lobi-ranje ne predstavlja rešenje za sve i u pojedinim slučajevima je donelo ograni-čene rezultate.
Više prilagođenih izlaznih strategija: Partneri su 2011. godine obavešteni da sledi poslednja runda grantova i da će TVRP biti priveden kraju 2014. godine. Regionalni fond za socijalno preduzetniš-tvo je trebalo da ublaži okončanje TVRP programa 2014, ali nisu sve nevladine organizacije dobile sredstva za socijalna preduzeća i to nije predstavljalo odgova-rajući model za rad ili trenutnu situaciju svakog partnera. Možda je moglo više da se uradi u cilju ublažavanja potencijalnih posledica zbog završetka TVRP-a, mada odgovornost za to ne može da se pripiše isključivo donatorima.
Dugoročne prilike za reintegracione fondove: Uprkos naporima usmerenim na negovanje održivih programa, ovaj cilj je i dalje neostvariv u potpunosti.
Organizacije koje su izgradile veštine i programe tokom poslednjih nekoliko godina, sada se suočavaju sa ozbiljnim finansijskim krizama zbog toga što nisu uspele da pronađu sredstva za svoj rad u oblasti reintegracije. Ovaj jaz u finansi-ranju ima direktan i neposredan utucaj na živote žrtava trgovine ljudima kojima je potrebna podrška za reintegraciju. Potrebno je dobro razmisliti šta je neop-hodno za podsticanje održivosti usluga reintegracije u smislu donatora i organi-zacija koje nastavljaju dalji rad uz ulaga-nje truda usmerenog na održivost usluga reintegracije.
Jačanje mreže nevladinih organiza-cija: Vreme će pokazati u kojoj meri će partnerske organizacije održati svoju mrežu van TVRP programa. Neformalna partnerstva i ad hoc komunikacija razvili su se izvan formalnijih sastanaka i doga-đaja u organizaciji TVRP, ali to na šta bi ova mreža mogla da se fokusira ili kako bi mogla da se održava i neguje su pita-nja na koja tek treba da se odgovori.
VEZE IZMEĐU REINTEGRACIJE I IDENTIFIKACIJE ŽRTAVA
ZAHTEVAJU VEĆU PAŽNJU, POSEBNO U SLUČAJEVIMA ŽRTAVA NEKIH OD VIDOVA
EKSPLOATACIJE KOJE SE TEŽE PREPOZNAJU.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
48
• Surtees, Rebecca, Beyond Trafficking. The re/integration of trafficking victims in the Balkans, 2007 to 2014. Final report, Brussels: KBF, Washington DC: NEXUS Institute, 2015.
• Surtees, Rebecca & de Kerchove, Fabrice, ‘Who Funds Re/integration? Ensuring sustainable services for traf-ficking victims’, Anti-Trafficking Review, 2014.
• Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons. Working with traffic-ked children and youth, Issue paper #5, Brussels: KBF, Washington DC: NEXUS Institute, 2014.
• Surtees, Rebecca, Ethical principles in the re/integration of trafficked persons. Experiences from the Balkans. Brussels: KBF, Washington DC: NEXUS Institute, 2013.
• Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons. Supporting econo-mic empowerment. Issue Paper #4, Brussels: KBF, Vienna: NEXUS Institute, 2012.
• Surtees, Rebecca, Monitoring anti- traf-ficking re/integration programmes. A manual, Brussels: KBF, Vienna: NEXUS Institute, 2010.
• Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons: Developing monito-ring and evaluation mechanisms. Issue paper #3, Brussels: KBF, Vienna: NEXUS Institute, 2009.
• Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons – handling “difficult” cases. Issue Paper #2, Brussels: KBF & Vienna: NEXUS Institute, 2008.
• Surtees, Rebecca, Re/integration of trafficked persons – how can our work be more effective. Issue Paper #1, Brus-sels: KBF & Vienna: NEXUS Institute, 2008.
Sve publikacije su dostupnena internet adresi www.kbs-frb.be
VIŠE INFORMACIJAO TVRP-U
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
50
ALBANIJADifferent and Equal(2007-2014)www.differentandequal.orgTjeter Vision(2007-2014)www.tjetervizion.org Psycho-Social Centre Vatra(2012-2014) - www.qendravatra.org.al
BOSNA I HERCEGOVINAMedica Zenica(2012-2014)www.medicazenica.orgZemlja djece(2012-2014)www.zemljadjece.org
BUGARSKAAnimus Association(2007-2011)www.animusassociation.orgNadja Centre(2007-2011)www.centrenadja.hit.bg
KOSOVOCentar za zaštitu žrtava i prevenciju trgovine ljudima (PVPT)(2009-2014)www.pvptcenter.netNada i domovi(2012-2014)
BJR MAKEDONIJAJednake mogućnosti(2012-2014)www.ednakvimoznosti.mkOpen Gate – La Strada Macedonia (2007-2014)http://www.lastrada.org.mk/
RUMUNIJAAdpare(2007-2011)http://www.adpare.ro Mlada generacija(2007-2011)www.generatietanara.ro
SRBIJAAtina(2007-2014)www.atina.org.rsCentar za integraciju mladih(2012-2014)http://www.cim.org.rs/
SPISAK PARTNERSKIH ORGANIZACIJA U OKVIRU TVRP PROGRAMA
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
52
Fondacija King Baudouin je nezavisna, pluralistička fondacija koja deluje na lokalnom, regionalnom, federalnom, evropskom i međunarodnom nivou. Mi težimo tome da promenimo društvo na bolje, pa zato ulažemo u inspirativne projekte i pojedince. Fondacija King Baudouin i sredstva kojima ona upravlja su 2014. obezbedili 30 miliona evra u vidu podrške za 270 pojedinaca i 1.712 organizacija za projekte koji su se bavili siromaštvom, zdravljem, razvojem, angažmanom građana, nasleđem, itd. Fondacija takođe organizuje seminare, okrugle stolove i izložbe; razmenjuje iskustva i rezultate istraživanja putem (besplatnih) publikacija; osniva partnerstva i podstiče filantropiju koja deluje više „kroz“ nego „za“ Fondaciju King Baudouin. U našim upravljačkim grupama, savetodavnim komisijama, rukovodilačkim komisijama i nezavisnim žirijima rade 2.122 osobe koje stavljaju na raspolaganje svoju stručnost bez bilo kakve nadoknade. Njihovi nesebični napori obezbeđuju donošenje pravih odluka na nezavisnim, pluralističkim temeljima. Fondacija je osnovana 1976, povodom dvadesetpetogodišnjice vladavine kralja Boduena. Zahvaljujemo Belgijskoj narodnoj lutriji i svim donatorima za dragocenu podršku.
kbs-frb.bePrijavite se na naš bilten
Pratite nas na društvenim mrežama Fondacija King Baudouin, fondacija za opšte dobroRue Brederodestraat 21 B-1000 [email protected] +32-2-500 45 55
Za donatore van Belgije, svaka donacija od preko 40 evra se uplaćuje na naš računIBAN: BE10 0000 0000 0404 – BIC: BPOTBEB1 i odbija se od poreza.
ŽIV
OT
PO
SL
E T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
RE
INT
EG
RA
CIJ
A Ž
RT
AV
A T
RG
OV
INE
LJ
UD
IMA
N
A B
AL
KA
NU
20
07
–2
014
FO
ND
AC
IJ
E
KI
NG
B
AU
DO
UI
N
54 „NEVLADINA ORGANIZACIJA
MI JE PRUŽILA DRUGAČIJU VRSTU POMOĆI, A U PITANJU
JE BILA DUGOROČNA POMOĆ. NE MOGU NI DA
ZAMISLIM KAKAV BI MI BIO ŽIVOT BEZ TOGA.”
REINTEGRACIJA ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA BALKANU 2007–2014
ŽIVOT POSLE TRGOVINE LJUDIMAREINTEGRACIJA ŽRTAVA TRGOVINE LJUDIMA NA BALKANU 2007–2014