^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje sepreko dru{tava p~elara po slobo-dnom izboru. ^lanarina u 2006.godini za ~lanove p~elarskih orga-nizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100dinara, a za p~elare iz Makedonije1 100 dinara + po{tanskitro{kovi. ^lanstvo podrazumevadobijawe 12 brojeva ~asopisaP~elar. ^lanarina za ~itaoce izinostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a: 160–17806–08

Saradwa Saradwa sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se nevra}aju. Redakcija zadr`ava pravoredigovawa tekstova. Za sadr`ajtekstova odgovaraju autori, a zasadr`aj oglasa ogla{iva~i.Listovi koji preuzimaju radove iz~asopisa P~elar du`ni su da jasnonavedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine uBeogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpskip~elar“ 1. oktobra 1896. godine uSremskim Karlovcima. Od 1899.godine nastavqa da ga izdajeSrpska p~elarska zadruga u Rumi.„P~elar“, organ Srpskogp~elarskog dru{tva, izlazi od 1.januara 1898. godine u Beogradu.Januara 1934. godine spojili su se„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i odtada izlaze pod nazivom„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ„P~elar“ je 1973. godine odliko-van Ordenom zasluga za narod sasrebrnim zracima za izvanrednezasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, aKulturno-prosvetna zajednicaSrbije dodelila mu je 1984. godineVukovu nagradu za rad u razvojukulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolorpres – Lapovo, tel. 034/853-715,853-560, kolorpres@ptt.yu

Fotografija na naslovnoj strani: Kad Sava okru`i p~eliwak

Foto: DraganDimitrijevi}, Beograd

^as^asopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvo o P^ELARP^ELARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

spos@sezampro.yu, www.spos.info, casopis-PCELAR@yahoogroups.com

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, zikastoj@palic.net

Glavni i odgovorni urednik Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

rodoljubz@ptt.yu www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)

Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},

Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija (po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),

Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad),Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac),

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad ^eko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA Foundation

APISLAVIA

P^ELAR, jun 2006. 241

Branislav Karleu{a

PISMO P^ELARIMA ZA JUN 243

Larry Connor

FORMIRAWE NOVIH DRU[TAVA 246

Dejan Krecuq

MATICA IZ VO[TANOG CVETA 252

Antonio Nanetti

SUZBIJAWE VAROE

U ORGANSKOM

P^ELAREWU 254

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA

PROGNOZA

ZA JUN 257

Sadik ^amxi}

SVETSKO ^UDO

ZVANO POLETAQKA 258

Jovan Kulin~evi}

VRU]E P^ELE

U PRAZNIM

]ELIJAMA SA]A

UNUTAR LEGLA 260

Rodoqub @ivadinovi}

SLOVENIJA NA

EVROPSKI NA^IN 261

KONKURS ZA PREDAVA^E

SPOS-a 2006/2007. 262

XXIV NOVOSADSKO SAVETOVAWE 263

SKUPOVI 264

SKUPOVI I REPORTA@E 265

IN MEMORIAM 275

P^ELARSKA BERZA 277

Branislav Karleu{aPISMOP^ELARIMA ZA JUN 243Ovo veoma odmerenouputstvo za rad nap~eliwaku tokomjuna otvori}e vamnove vidike i ponuditi lepe nove

mogu}nosti. Nemojte da ih odbijete! Larry Connor

FORMIRAWENOVIH DRU[TAVA

246Nismo imali skorijupriliku da pro~itamodetaqniju analizumetoda formirawave{ta~kih rojeva odove. Jedina mana je utome {to je ona

vr{ena na italijanskoj rasi p~ela, ali serezultati lako mogu prilagoditi krawskojumawewem nekih parametara do 20%. Antonio Nanetti

SUZBIJAWE VAROEU ORGANSKOMP^ELAREWU 254Imate priliku dapro~itate tekst kojiEvropa jo{ nije videla.Na}i }ete suptilne

zakqu~ke koje bi vaqalo dobro zapamtiti! Sadik ^amxi}

SVETSKO ^UDO ZVANO POLETAQKA

258Retko se ko zapitao: Imali u prirodi poletaqke?I {ta }e poletaqkahelikopteru?

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

Izdvajamo iz sadr`aja

242 P^ELAR, jun 2006.

Ovih dana sam listao ~asopis P~elar odjanuara ove godine do danas. To je otprilikeono {to sam `eleo da redakcija postignekada sam pre ne{to vi{e od dve godine kon-kurisao za urednika. Kada sam postao ured-nik nisam imao kvalitetnih tekstova nifotografija na zalihi. Sada ih ima. Foto-grafija oko 5 000. Tekstova dovoqno za ne-koliko meseci. Ranije smo se borili da zao-kru`imo broj pred nama, o nekakvom plani-rawu nije bilo ni govora. Kada za ne{to ma-we od dve godine bude izabran novi urednik,a ovo je moj, prema Statutu SPOS-a, posled-wi mandat, ima}e dobru osnovu za rad. Sadaje ~asopis stao na ~vrste noge. Ali, sve ovozna~i samo jedno: vreme je za novu nadgrad-wu. Januara naredne godine ulazimo u 110.godinu izla`ewa ~asopisa P~elar. Tadakre}emo i sa paralelnim latini~nim izda-wem. Nadam se da }ete nam pomo}i da ~aso-pis tada izgleda svetski. Od vas o~ekujemosugestije o boqem izboru tekstova i foto-

grafija, dizajnu… Verujem da }emo smo}isnage da krajem ove godine sprovedemo jo{jednu nagradnu anketu, i tako detaqno ap-solviramo va{e `eqe, jer se dobar ~asopissamo na wima mo`e temeqiti.

Obavestio bih vas da je odlukom IOSPOS-a ograni~en broj re~i u rubrici Po-vodi, skupovi i reporta`e (detaqnije upro{lom broju na 226. strani), te vam seovom prilikom izviwavamo {to u prela-znom periodu jo{ uvek nismo u mogu}nostida ostvarimo takvo ograni~ewe, pa je u ovombroju broj stranica koju je ova rubrika zau-zela, zna~ajan. Sa druge strane, podsetiobih vas da te rubrike nije bilo u pro{lombroju P~elara! A za weno objavqivawe iza-brali smo mesec u kome, sigurni smo u toovog puta, imate mnogo posla na vrcawu ba-gremovog meda.

RRee~~ uurreeddnniikkaa Misao meseca

P~elarewe vrlo ~esto predstavqa dokazivawe dokaza dokazima

o kojima nemamo nikakvih dokaza.

1) Stranica teksta 1 100 dinara2) Stranica autorskog teksta ~iji je au-

tor nau~ni radnik (doktor ili magistar po-qoprivrednih, veterinarskih, farmaceut-skih, medicinskih i drugih p~elarstvusrodnih nauka) 1 500 dinara

3) Fotografije i originalne ilustra-cije, tabele i grafikoni 300 dinara

4) Fotografija za naslovnu stranu500 dinara

5) Tekstovi i fotografije za rubrikuSkupovi i reporta`e se ne honori{u.

Ovi autorski honorari ispla}iva}e seod martovskog broja P~elara za 2006. godi-nu.

Svi pisci kojima je tekst objavqen uP~elaru, za naplatu honorara trebaju se ja-viti kwigovo|i SPOS-a Jagodi Milenko-vi} na telefon (011) 2458-640 (neko }e seobavezno javqati od 9 do 12 sati, a do 16 sa-ti samo ako je radnik prisutan) i (064) 40-191-63 (od 9 do 16 sati), radi obezbe|ewa po-trebne dokumentacije. Potrebne podatke

nemojte slati uredniku ili redakciji P~e-lara, jer urednik obra~unate honorare do-stavqa kwigovo|i koji vr{i isplatu.

Prema odluci Izvr{nog odbora SPOS-a, sve fotografije koje se {aqu ~asopisu iu wemu objavquju i honori{u od majskogbroja 2006. godine postaju vlasni{tvo svih~lanova SPOS-a i mogu ih koristiti u li~-ne svrhe, ali uz obaveznu naznaku odakle supreuzete i ko im je autor. Nepoznavawe oveodluke od strane autora fotografija ne mo-`e biti argument za ostvarewe autorskihprava, jer su ona otkupqena samim honorisa-wem fotografija.

Autor nepotpisanih fotografija u ~a-sopisu je urednik ~asopisa P~elar. Premaodluci Izvr{nog odbora SPOS-a, od mar-tovskog broja uredniku se ne}e posebno ho-norisati objavqene fotografije na~iwenefotoaparatom SPOS-a, ve} }e mese~no do-bijati fiksnu naknadu za svoje fotografijeu iznosu od 1 000 dinara.

VEVE]I]I HHONONOORRAARRII UU PP ^̂EELALARRU U

P^ELAR, jun 2006. 243

U junu znawe i ve{tinap~elara dolaze do punogizra`aja. Ukoliko u ovomtrenutku uspe{no odgovo-

ri na izazove prirode i }udi p~ela, ne samo{to }e mu ostatak sezone biti plodonosan,ve} }e i narednu do~ekati sa zadovoqstvom.

P~eliwa pa{a Retke su godine da u ovom mese-

cu cveta rani bagrem kao, na pri-mer 1991. kada je 2. juna po~elolu~ewe nektara na nadmorskojvisini do 200 m. Ako i ima pa-{e za p~ele sa wegovih cvetova,onda je to na severnim obronci-ma planina iznad 500 m nadmor-

ske visine Ova godina u tom po-gledu ne}e biti izuzetak.

Zbog visokog vodostajareka u aprilu i maju, za o~e-

kivati je da }e cvetawe ba-gremca, divqeg duvana i osta-

log biqa u priobaqu reka, po~eti ne{to ka-snije od uobi~ajenog vremena – na samom po-~etku juna. Ove biqke su imale izobiqevlage a to je uslov da izda{no lu~e nektar.Ako imate mogu}nosti, preselite p~eliwakna jedan od ovih terena. Dosta nektara iobiqe polenovog praha }e nadoknadititrud.

U prvoj dekadi juna, lipe u naseqimaotvaraju prve cvetove kao {to to ~ine i sta-bqike graorice, `utog i belog kokoca, kow-skog bosiqka i drugog biqa po poqima. Odindustrijski gajenih kultura, p~ele mogu dasakupqaju nektar facelije, a sredinom junai sa cvetova detelina.

O Svetoj Trojici se kose livade. Nepo-ko{eno }e procvetati i, uz nektar divqih

Branislav Karleu{aul. \or|a Jovanovi}a br. 7

11000 Beograd(064) 20-40-604

karleusa@sezampro.yu

PPIISSMMOO PP ^̂EELLAARRIIMMAA

ZZAA JJUUNN

P~e

liw

ak M

iliv

oja

Tom

i}a

u V

akup

u

244 P^ELAR, jun 2006.

kupina, maj~ine du{ice, crne dra~e, te mno-gobrojnog biqa {to samoniklo raste po pu-starama, dati dovoqno hrane za `ivot p~e-la. Potro{a~i meda tra`e livadski medali ukoliko p~elar `eli da i wega ima u po-nudi mora da preseli p~eliwak na tereneiznad nadmorske visine od 900 m koji cveta-ju ne{to kasnije i nude mnogo vi{e nektara.

Krajem druge dekade ovog meseca naj~e-{}e po~iwe i pa{a sa lipa u {umskim sklo-povima. Najizda{niji su obronci Fru{keGore, \erdapske klisure, okolne {ume Do-weg Milanovca i Majdanpeka. Puno je lipai unutar Deliblatske pe{~are ali, usledklimatskih uslova, ovo prelepo, ekolo{kizdravo prostranstvo sa kojeg su med (bagre-mov) poslu`ivali na dvoru Marije Antoa-nete, izuzetno retko daje vi{kove lipe zavrcawe. P~elari i pored toga ovamo dose-qavaju p~ele zbog obiqa polenovog praha ipripreme p~eliwih dru{tava za najizda-{niju pa{u na{e velike ravnice – sunco-kret. Retke su godine kada ratari ovu kultu-ru seju tako rano da procveta u posledwimdanima juna.

U ko{nici P~eliwa dru{tva su potpuno razvijena.

^ak i kod onih koja su izimela sa mawim

brojem p~ela, matice sada dobro nose i le-glom ispuwavaju plodi{te. Ostatak prosto-ra u wemu je popuwen medom od bagrema. Akoje poklopqen, osta}e tu sve dok u prirodiima nektara za dnevne potrebe dru{tva, dok}e ostale }elije p~ele isprazniti i napra-viti mesto za polen. Nesrazmeran odnosraspolo`ive koli~ine polena u prirodi inedostatka slobodnog prostora za wegovsme{taj u ko{nici, gotovo u pravilu pod-sti~e rojewe p~eliwih dru{tava. Prirodau mesecu junu pru`a upravo takve uslove.

Na p~eliwakuU ovom trenutku puno je raznovrsnih po-

slova. P~elarima koji `ele da uve}aju brojp~eliwih dru{tava poma`e sama priroda.Uslovi za odgoj matica su idealni. Ukolikop~eliwak ve} nije na nekoj od burnih pa{a(bagremca, facelije) u toku su pripreme zamedobrawe lipe i suncokreta. Na prvi po-gled to ne iziskuje ve{tinu jer matice ve}dovoqno dugo nose veoma dobro i p~ela jetoliko da pored samog gnezda zaposedajubrojne ramove medi{ta ali, za potpuno is-kori{}ewe pa{e, neophodno je da u p~eli-wem dru{tvu preovla|uje i nagon za saku-pqawem hrane. Zajednice koje roje naj~e{}edonesu malo meda, a da problem bude ve}i,

Fot

o: I

van

Brn

du{

i}

P^ELAR, jun 2006. 245

rojev nagon }e uticati na smaweni prinos~ak i ako se javio u posledwih {est nedeqapred po~etak pa{e. Takve zajednice podba-cuju u proseku za 30% u odnosu na dru{tva ukojima su matice nosile neometano.

Mali je izbor postupaka za odlagawe ro-jevog nagona. Jedan od uspe{nih je objavqen1893. godine u ~asopisu ameri~kih p~elarapod naslovom Demareov (Demaree) plan.Neobi~no ime ovog postupka je pretposta-vqalo da p~elar poznaje okolinu, da je krozpona{awe p~ela uo~io trenutak u sezoni ukojem ve}ina zajednica ulazi u rojev nagon,te da neposredno pre toga preduzme ne{to(planirano) u nameri da ih odvrati od roje-wa. Demare je p~elario sa Dadan-Blatovomko{nicom i maticu bi samo sa ramom leglaostavio u jednom nastavku. To telo bi popu-nio sa praznim satovima i onim sa satnimosnovama, te postavio napodwa~u. Ostale ramovelegla bi pore|ao u drugotelo i nastavio nad novoplodi{te razdvojiv{i na-stavke pregradom za mati-cu. Demareov metod seprimewuje i danas, bilo uizvornom obliku bilo samawim ili ve}im izmena-ma. @arko Simin, veli-kan srpskog p~elarstva,predlagao je da se podeqe-no dru{tvo (dosta rano usezoni jer mu je bagrempredstavqao razvojnu pa-{u) iskoristi kako bi seuvela druga matica. Obebi nosile sve do samog po-~etka cvetawa suncokreta

a zatim bile spojene u jednu zaista orija{kuzajednicu koja je na ruskim sortama kao od{ale donosila stotinak kilograma meda.

A… kad pa{e nema?Postoje podru~ja na kojima u toku juna, a

potom i jula, nema intenzivnih pa{a. Ima ip~elara koji ne sele svoj p~eliwak. Oni se,iz godine u godinu, suo~avaju sa problemomda wihova dru{tva, sna`na posle bagrema,nastavqaju}i obimno negovawe legla brzotro{e zalihu hrane. Krajem juna, kada medau ko{nicama gotovo da nema, matice bitnosmawe polagawe jaja i zajednice stanu da ta-vore tako da ih je, kasnije, te{ko oporavitiili pripremiti za zimu. Majstori p~elare-wa sa prostora ju`no od Save i zapadno odDunava se u ovim okolnostima slu`e jednim,na prvi pogled, neobi~nim postupkom. Na-kon bagrema, iz oko 4/5 dru{tava na p~eli-waku, odstrane maticu. Naj~e{}e ih poklo-ne mla|im p~elarima koji osnivaju ili uve-}avaju p~eliwak, a od wih, za uzvrat, dobijupomo} bilo pri tra`ewu matica bilo kodvrcawa meda. Nakon sedam dana obezmati~e-na dru{tva pa`qivo pregledaju i poni{tesve mati~wake. U narednih desetak dana za-jednice tretiraju protiv varoe a zatim, sre-dinom juna, svakoj ponude larvice iz kojih}e odnegovati nove matice. Larve je mogu}ei presaditi, ali najprikladniji na~in uovim okolnostima je Alejev metod. Niz }e-lija, ise~enih u vidu trake, u kojima su tekzamle~ene larve, ili ~ak jaja, se umetnu u sa-}e jednog od centralnih ramova. Dovoqno je

deset }elija iz kojih se nasvaku ostavqenu odstranepo dve susedne larve. Do-biju se dva ili tri prelepamati~waka. Mlada matica}e proneti sredinom jula.Dru{tva su sa~uvala zali-he meda, koli~ine polenasu ~ak i uve}ane i do jese-ni, uz malo prihrane ako jeto potrebno, razvi}e se uvitalne zajednice spremneda prezime i do~ekaju jedi-nu obilnu pa{u na toj lo-kaciji. Jun , kao ni jedandrugi u sezoni, nudi izobi-qe mogu}nosti. Na p~ela-ru je da ga iskoristi naonaj na~in koji mu najvi{eodgovara.

Foto: Du{an Stojkovi}

Voda kao izvor `ivota u vrelim letwim danima

246 P^ELAR, jun 2006.

Broj ramova legla i stadijum razvoja matice

Polagawe jaja u dru{tvu i uop{te uticajmatice na populaciju dru{tva predstavqava`an koncept, s obzirom da je broj jaja kojejedna matica polegne povezan sa wenim ge-neti~kim sposobnostima. Me|utim, broj jajakoja matica polegne svakog dana odre|uje ibroj }elija koje p~ele radilice pripreme zaweno zalegawe. Ovaj broj je u vezi sa ja~i-nom dru{tva, naro~ito wegovom populaci-jom negovateqica i mladih p~ela. Za p~ela-ra koji formira nukleus (novo dru{tvo) zasvoje sopstvene potrebe ili za p~elara kojikupuje takve nukleuse, trebalo bi da proce-nimo uticaj populacije p~ela i broj ramovalegla koji se koriste pri formirawu novogdru{tva na wegov razvoj. Ovo je va`no zamnoge p~elare koji stvaraju nova dru{tva ipoku{avaju da odrede koliko sna`nim trebata nova dru{tva da naprave.

Standardni Langstrotov duboki ram imamesta za oko 6 400 radili~kih }elija kada sera~unaju obe strane rama. Malo je mogu}e da}e neko dru{tvo imati potpuno popuweneramove, tako da }emo u na{oj raspravi kori-stiti procewene sredwe vrednosti. Sa 75%}elija poklopqenog legla, ima}emo oko4 800 radilica izleglih sa jednog rama. Ov-de je ura~unato i neravnomerno raspore|e-no leglo, gubitak usled varoe, uginulo le-glo koje ~iste same p~ele, uglove rama kojisu puni polena i nektara, trutovsko leglo ifizi~ki nekorisne povr{ine na sa}u. Sli-ka 1 pokazuje ram sa oko 70% poklopqenih}elija. Po{to u p~elarewu ni{ta nije dokraja precizno, moramo voditi ra~una o po-pulaciji p~ela i povr{ini legla na sa}uprilikom procewivawa dru{tva koje zasni-vamo ili kupujemo. Ja poku{avam da vizuel-no procenim ramove u delovima od 1 do 10 ina taj na~in procewujem povr{inu legla saodstupawem od 10%.

Dru{tva razli~itog genetskog sastavaimaju razli~iti stepen i brzinu razvoja.Jedno jako dru{tvo italijanske rase p~ela

mo`e imatipune ramovena samom po-~etku sezone,dok sredweru-ska ili nekadruga rasa mo-`e imati mno-go mawu povr-{inu legla.

Razmatra-}emo dva va-`na faktorau razvoju po-pulacije dru{tva: broj ramova legla koji sestavqaju u novoformirano dru{tvo (koje sedeli, sme{ta u posebne nukleuse, odvaja isli~no) pri wegovom zasnivawu, i stadijumrazvoja matice – larva stara jedan dan, zre-li mati~wak, polno zrela mlada matica,sparena matica ili matica majka. Maticakoja je uzeta iz roditeqske ko{nice }e ma-lo zaostajati u proizvodwi legla, dok jeforsirawe novog dru{tva u razvoju da uzga-ja maticu iz legla najgori izbor za napredakdru{tva jer je potrebno sedam nedeqa za pr-vo novo leglo da se izle`e. Ovo zbog vreme-na koje p~ele moraju da utro{e da bi uzgoji-le maticu, plus vreme koje je matici potreb-no da se izlegne, polno sazri, da se spari ipola`e jaja. Tako|e, kvalitet matice je sum-wiv s obzirom na visoku verovatno}u lo{ihuslova za uzgoj u malim nukleusima. Potreb-no je jo{ tri nedeqe pre nego se jaja maticetransformi{u u izlegle p~ele i doprinesurastu novog dru{tva. Hajde da ispitamo ovuvitalnu oblast p~elarstva.

Broj ramova sa leglom koji se koriste u nukleus dru{tvu Pretpostavio sam broj p~ela koje }e se

izle}i u dru{tvima formiranim sa jednimdo osam okvira legla. Ovo su smernice kojesam koristio u razvijawu modela u tabeli:

– Svaki dodati LR ram sa poklopqenimleglom ima u proseku 75% }elija sa poklo-pqenim leglom iz kojeg }e se izle}i p~ele,

FFOORR MMII RRAAWEWE NN OOVVII HH DDRR UU[[TTAAVVAALarry Connor, USA, LJConnor@aol.com, www.wicwas.com

1

P^ELAR, jun 2006. 247

{to }e dati 4 800 p~elapo ramu. Nisu svi nukleu-si po ovom pitawu iden-ti~ni, tako da }e biti do-sta varirawa zavisno oddru{tava koje koristiteda izvadite leglo za nu-kleus.

– Za svaki ram prese-qenog legla sam procenioda ima oko 250 g odraslihmladih p~ela negovate-qica na sa}u potrebnihda greju leglo i da ga odr-`avaju `ivim dok se neizlegne poklopqeno le-glo. Pretpostavio sam dau tih 250 g ima 1 600 p~e-la. Ovo je tako|e veomapromenqivo. Kqu~nastvar je da se koriste p~ele negovateqice,ne sakupqa~ice – pretpostavka koju samukqu~io u ra~unawe mortaliteta.

– Odrasle p~ele konstantno umiru udru{tvu, tako da sam prilagodio populaci-ju odraslih p~ela prole}nom razvoju. Mor-talitet legla je ura~unat u cifru od 4 800izleglih p~ela.

– Bolesti, zara`enost parazitima io{tro vreme nisu deo tabele, ali se ne moguni ignorisati: te`ak napad kre~nog leglamo`e da umawi izlegawe odraslih p~ela za50% ili vi{e u jako zara`enim dru{tvima(slika 2). Ovo mo`e biti prili~no uznemi-ruju}e pri proveri zajednice dve nedeqe po

wenom zasnivawu. – Odlu~io sam da nu-

kleuse zasnujem 15. apri-la i da ih pratim do 15.juna kada su pa{e nekta-ra u toku u ve}em delu se-veroisto~nog kvadrantaSeverne Amerike. Jasnoje da su ovo pretpostavkeo prose~nim vrednosti-ma i predstavqaju posle-dicu zdravog razmi{qa-wa.

Kao {to bi se i mo-glo o~ekivati, {to ja~inukleus napravite, nakraju }ete imati ja~edru{tvo (slika 3). Mo-del pokazuje za{to samojedan okvir legla i 250 g

p~ela nije dovoqno da razvije produktivnodru{tvo za dva meseca – jednostavno nemadovoqno p~ela. Posle jednog meseca, dru-{tvo ima samo 5 800 odraslih p~ela, mawenego paketni roj od odraslih p~ela od 1 kg.Ovo nije adekvatno za puni rast dru{tva,ali mo`e da zadovoqi neke od potreba p~e-lara za sparivawe matica ili tamo gde je pa-{a nektara veoma kasno u sezoni – kao kodzlato{ipke.

Uporedite to sa dru{tvom razvijenim odosam ramova legla i blizu 2 kg p~ela. Mesecdana po zasnivawu, dru{tvo }e imati oko46 000 p~ela, a dva meseca po zasnivawu, dru-{tvo }e imati blizu 70 000 p~ela (u ovom

tekstu se celo vreme pra-te zajednice italijanskerase p~ela koje su biolo-{ki brojnije od krawske –primedba redakcije). Uko-liko se ne posveti pa`warojewu, ve}i deo p~elare-vih napora se mo`e zavr-{iti u nekom drvetuobli`weg {umarka. Takoveliko dru{tvo retko po-stigne sam p~elar, ali semo`e izgraditi nepo-sredno pre pa{e da bi sedobio bogat prinos meda,naro~ito meda u sa}u.

Napomena: dru{tvo saosam ramova legla i p~e-la je mnogo ja~e od dru-{tva sa osam ramova p~e-la. Ovo prvo ukqu~uje ra-

2

3

248 P^ELAR, jun 2006.

move skladi{tenog meda ipolena, kao i legla i odra-`ava veli~inu celog gnezdalegla.

Neki p~elari vade p~e-le, leglo, med i polen iz sa-mo jednog dru{tva da bi odwega na~inili ve}i broj ve-{ta~kih rojeva. Komerci-jalni p~elari kao {to jeRichard Adee i wegova po-rodica (trenutno najve}ip~elarski biznis u svetu)su razvili metod razdvaja-wa jednog dru{tva u punomrazvoju na ~etiri nukleusa,dele}i leglo, med, polen iprazne ramove na ~etiri je-dinice. Svaki novi nukleuszatim dobija po jedan ma-ti~wak. Kada se matica spa-ri, dru{tvo se stavqa na ka-mion zajedno sa hiqadamadrugih dru{tava u razvoju izatim se sele radi opra{i-vawa ili na lokacije zaproizvodwu meda. Neki p~e-lari ovo zovu „Misisipirazdvajawe“ zbog prvobitnelokacije koju je porodicaAdee koristila za zimskop~elarewe. Kao kod svihp~elara, metodi porodiceAdee se konstantno razvijaju – o~iglednodovoqno dobro da bi se uzgajalo wihovih100 000 dru{tava.

Obratite pa`wu na mogu}nosti koje dajunukleus dru{tva. Ako imate nukleus sa trirama legla, za dva meseca }e on imati oko34 000 p~ela, nukleus od ~etiri rama }e ima-ti oko 41 500 p~ela, a nukleus od pet ramovaoko 48 200 p~ela. Po mom mi{qewu, dru-{tvo staro dva meseca sa populacijom kojase kre}e od 34 000 do 48 200 p~ela dobro na-preduje i trebalo bi da sakupi dobar prinosmeda i obezbedi dobre usluge opra{ivawa.Ako je prisutna pa{a, dru{tvo }e nastavitida raste, dok bi nagon za rojewem trebalo dabude minimalan. Povrh svega, postojao je iprekid u ciklusu legla, {to ograni~avarast populacije varoe.

U severoisto~nom kraju zemqe, mnogip~elari koriste nastavke podeqene na dvanukleusa sa po pet ramova, koji se ~esto na-zivaju duplim nukleusima (slike 4 i 5). Ovo

ostavqa prostor za dva ilitri rama legla, jedan ram me-da i jedan ili dva rama pra-znog sa}a u kojima }e maticada pola`e jaja. Dodatne p~e-le koje su na ramovima ieventualno jo{ jedno stresa-we p~ela }e vam dati oko3 200 ili vi{e p~ela, ilioko 0,5 kg. Kombinovana to-plota iz dva dru{tva koja serazvijaju rame uz rame sti-muli{e rast u svakom od nu-kleusa sa pet ramova. Ovep~ele }e odr`avati toplotulegla i brinuti se o maticipre i po{to se oslobodi izkaveza ili se izle`e iz ma-ti~waka. Za oko mesec dana,svako dru{tvo }e biti toli-ko jako da }e biti potrebnoda se preseli u standardnoLR telo. Ako se ostave u ma-lom prostoru, nukleus dru-{tva se ne}e daqe razvijatijer nema dovoqno prostora.Dru{tvo }e usporiti razvoji mo`e do}i do rojewa. Nekip~elari dodaju nastavke naovakva dru{tva da bi omogu-}ili wihov rast i spre~ilirojewe.

Uticaj stadijuma razvoja matice kojase koristi pri formirawu dru{tva

Matica koja pola`e jaja je najboqa. Pre-pu{tawe p~elama da uzgajaju maticu iz le-gla je najgore re{ewe. Ovo drugo ukqu~uje isituaciju kada matica ugine i p~ele je mora-ju zameniti iz legla u dru{tvu (ako ga ima-ju). Hajde da razmotrimo ovaj uticaj, kori-ste}i smernice u tabeli (slika 6):

– Svaki nukleus je napravqen sa stan-dardnim ramovima sa u proseku 4 800 }elijazrelog poklopqenog legla (po ramu) koje seizle`e, {to }e vrlo brzo obezbediti 4 800novih p~ela. Za ovaj model sam koristio ra-move sa leglom, {to predstavqa ja~u stranu.

– Za svaki okvir legla sam dodao 250 godraslih p~ela odgajiva~ica da odr`avajutoplotu legla i da ga odr`avaju u `ivotusve dok se ne izle`e poklopqeno leglo. Ta-ko je dru{tvu obezbe|eno 4 800 p~ela odgaji-va~ica sa tri rama legla.

– Svaka matica }e po dodavawu u prose-

4

5

P^ELAR, jun 2006. 249

ku pole}i 1 200 jaja dnevno, i to sve br`e dopunog wenog kapaciteta. Nekoliko dana }epolagati mawe jaja jer ne}e imati gde da ihsmesti. ^ak i matice imaju „lo{ih“ dana iproblema u radu.

– Kada p~elar oformi nukleus, on sadr-`i pre svega poklopqeno leglo radilica imalo otvorenog legla (jaja i larve). Ovouti~e na starosnu strukturu p~ela i ne mo-`e se nazvati preporu~qivim.

– Za tabele su kori{}eni razli~iti ti-povi matica na osnovu stadijuma razvoja. Tosu:

– Majka matica – Vreme za izlegawe le-gla je 21 dan. Ovde nukleus dru{tvo dobijamaticu od roditeqske ko{nice i nema pre-kida u polagawu jaja. Kao rezultat toga,ima}ete izlegawe p~ela iz novopolo`enihjaja za oko 21 dan. Za ~etiri nedeqe o~ekuje-mo da imamo oko 27 000 p~ela u ovom nukle-usu sa tri rama, za sedam nedeqa populacija}e dosti}i blizu 50 000 p~ela.

– Mlada matica koja pola`e jaja – Vremeza izlegawe legla je 28 dana. Ovde morate danabavite ili uzgojite sopstvenu maticu iuvedete je kavezom u nukleus. Dajte joj sedamdana da se oslobodi i po~ne sa polagawem ja-ja (konzervativno gledano) i dodajte 21 danda bi se izlegla wena prva najstarija }erkaradilica. Ovo je 28 dana. Za ~etiri nedeqeo~ekujemo da imamo 18 500 p~ela u ko{nici,za sedam nedeqa }e populacija biti oko42 000 radilica.

– Nova nesparena matica – Vreme za iz-legawe legla je 31 dan. Ovde se kavezom uvo-di polno zrela i za sparivawe spremna mla-da matica. Ako pretpostavimo 10 dana zaosloba|awe iz kaveza u kom je unesena i spa-rivawe i 21 dan za prvo izlegawe legla, ne-

sparene matice }eobezbediti novoizle-gle p~ele za samo neko-liko dana vi{e od spa-rene matice. Za o~eki-vati je 17 400 p~ela za28 dana od p~ela i leglakojim je osnovano dru-{tvo, a o~ekujte 37 700p~ela za sedam nedeqa.Ovo je samo ne{to ma-we nego kod sparene ma-tice, {to me navodi napitawe za{to se zrelenesparene matice nekoriste u ve}em obimu,naro~ito s obzirom da

se matica izlegla i mo`e se ispitati wenaboja, veli~ina i ~ak posmatrati weno pona-{awe.

– Mati~wak – Vreme za izlegawe leglaje 37 dana. Mnogi p~elari stavqaju „zreli“mati~wak u nukleuse. Zapravo, ve}ina ko-mercijalnih p~elara koristi mati~wake.Pretpostavite 16 dana za zrelu lutku mati-ce da se izle`e, spari i po~ne sa polagawemjaja, plus 21 dan za prvu radilicu izle`enuiz wenog legla. Ovo je ukupno 37 dana za pr-vo izlegawe. Za sedam nedeqa o~ekujemo daimamo 31 200 p~ela.

– Matica uzgojena iz prisutnog legla –Vreme za izlegawe legla je 49 dana. Postojizastoj od celih sedam dana kada o~ekujete dadru{tvo uzgoji sopstvenu maticu. Ovo mo`eobezbediti dobru kontrolu varoe obezbe|u-ju}i du`i prekid u uzgajawu legla, ali dono-si i dosta {tete u smislu gubitka vremenaza razvoj dru{tva. Ra~unajmo ovako: matica}e biti uzgojena od mlade larve, zatim jojdodajte 13 dana da se izle`e iz mati~waka.Na ovo dodajte 15 ili 16 dana za sazrevawematice, sparivawe i po~etak polagawa jaja.Zatim, naravno, i daqe morate sa~ekati 21dan za izlegawe prvih radilica iz novog le-gla. Ovo ~ini prvo izlegawe posle 40 do 50dana. Za sedam nedeqa dru{tvo jo{ nije do-bilo nove p~ele. Populacija je ostala na17 400 p~ela od posledweg izlegawa legla.Naravno, tokom pregleda ko{nice, videliste grupu mati~waka, p~ele koje se pripre-maju za sparivawe matice i po~etak wenogpolagawa jaja, a zatim se pojavquje i novoleglo matice. To je zabavan i edukativanproces za posmatrawe, ali nedostatak otvo-renog legla u trajawu od 28 dana poremetiravnote`u dru{tva, ozbiqno smawuje sti-

6

250 P^ELAR, jun 2006.

mulus za sakupqawe polena koji je obi~nopotreban za proizvodwu mati~nog mle~a imle~a radilica, i smawuje gradwu sa}a iskladi{tewe rezervi hrane. Radilice po-staju starije i bi}e slabije p~ele odgajiva-~ice.

Uticaj p~elara Dok p~elari rade, oni svesno i podsve-

sno uti~u na dru{tvo kojim upravqaju. P~e-lar koji formira nukleus sa samo jednim ra-mom mo`e da odabere taj jedan ram sa 95%poklopqenog legla koji na|e tokom pregle-da. Isto tako, ve}i nukleus se mo`e napra-viti od odre|enog broja ramova koji sadr`emawe od 70% budu}ih radilica. Uvek imaramova sa kombinacijom legla, polena i me-da. Kako se ovo ukqu~uje u raspravu? Najve-}a varijabla u uve}awu proizvodwe su odlu-ke samog p~elara.

Jedna od jasnih prednosti koju p~elarmo`e da pru`i nukleus dru{tvu je da dodaram poklopqenog legla tokom wegovog raz-voja pre nego se izlegu radilice – }erke do-date matice. Ovo ispravqa starosnu nerav-note`u stvorenu dodavawem samo poklo-pqenog legla nukleusu i poslu`i}e kao pod-strek razvoju p~eliwe populacije. Uklawa-we dela p~ela iz jakog dru{tva je jedan odna~ina za kontrolu roje-wa koji p~elari mogu daiskoriste, naro~ito akose to uradi krajem aprilaili po~etkom maja. P~e-lari tako|e mogu dodatip~ele stresawem na letoslabe ko{nice mladihp~ela sa rama legla iz ne-kog drugog dru{tva.

Konektikat (Connecticut) nukleus

U ciqu pronala`ewaoptimalnog plana zaformirawe nukleusa mo-ramo se zapitati {tapredstavqa savr{en nu-kleus? Da li postoji sa-vr{eno dru{tvo za veli-ki broj p~elara? Jedan odna~ina da to saznamo je dapogledamo {ta uspe{nip~elari rade pri formi-rawu nukleusa.

Ted i Becky Jones sekao penzioneri bave p~e-

larewem kao hobijem. Oni proizvode izme-|u 100 i 150 nukleus dru{tava tokom godineza prodaju i za zamenu i rast sopstvenih dru-{tava. Oni rade sa oplodwacima na na~inza koji bi mnogima bilo mudro da ga prou~e.Oni su u~ili od drugih p~elara Konektika-ta (dr`ava u SAD – primedba redakcije) ipoku{ali da unaprede wihov proces. Oni netra`e zasluge za ovaj proces, ve} ukazuju naone koji su uticali na na~in wihovog razmi-{qawa, verovatno unazad ~ak do Langstroth-a, ali i na one koji su uticali i na wega.

Najnoviji deo wihovog programa pred-stavqa izvla~ewe novih satova u leto prenego {to se oforme nukleusi, tako da imajusve`e, novoizgra|eno sa}e koje }e koristi-ti za razvoj (slika 7). Ovo smawuje rizik odizlagawa novog mladog dru{tva u starom sa-}u uskladi{tenim ostacima pesticida isporama bolesti. Jo{ jedna ideja, tolikostara da ponovo postaje nova, jeste da se imavi{ak radili~kog sa}a punog meda i polena,kao kqu~ uspeha wihovih dru{tava. Ova sa-}a su ugra|ena u uzimqena dru{tva. Ramovisu datirani po godinama, tako da Ted i Beckyznaju da koriste samo novo sa}e u svojim nu-kleusima. Sa strane stavqaju ram sa medomza svaki nukleus koji planiraju da naprave itako skladi{te med za kori{}ewe u prole-

}e (slika 8).Svakom nukleusu daju

po jedan ram sa poklo-pqenim leglom i jedan saotvorenim leglom. Oniimaju prethodno sklo-pqene i sre|ene nastavkeza duple nukleuse (nasta-vak podeqen na dva dela)koje nose na p~eliwak sadva prazna izvu~ena rama,dva rama satnih osnova iramovima uskladi{tenogmeda iz rezerve. Tokomobavqawa ovog posla, na-izmeni~no rade. Jedan odwih pronalazi ramove saleglom dok drugi sasta-vqa i raspore|uje sa}e.Oboje proveravaju svakiram sa leglom tra`e}imaticu. Dodaju dovoqnop~ela odgajiva~ica da po-kriju leglo.

Na isto mesto odaklesu uzeli dva rama leglastavqaju dva rama satnih

7

8

osnova. Ako su uslovi pogodni, roditeqskodru{tvo }e brzo izvu}i dodate osnove. Ovozna~i da samo zbog razrojavawa svako dru-{tvo proizvodi najmawe dva nova rama le-gla svake sezone.

Po{iqku matica iz Kalifornije i Ha-vaja zakazuju za april i uvode matice u svakinukleus prilikom wegovog formirawa, sta-vqaju}i kavez sa maticom izme|u dva ramalegla. Procewuju da je matica u kavezu petdo sedam dana pre osloba|awa. Sedmog danase vra}aju i proveravaju. Ako matica nijeiza{la, vra}aju maticu nazad na ram. Zatimostavqaju dru{tvo da miruje dok ne pro|udve nedeqe. Tada mogu da provere polagawejaja matice i kako nukleus napreduje. Akomatica nije dobra, u to vreme se time i po-zabave. Ne dozvoqavaju da nukleus stoji tektako.

Svi nukleusi se pomeraju na novu loka-ciju i nastavqaju da se hrane ramovima samedom. Nedavno su morali da ograde sva dru-{tva. Ted procewuje da u wegovom rodnommestu, jednom prigradskom nasequ blizuHartforda, ima 50 do 60 medveda. Pre desetgodina su u toj dr`avi medvedi bili novina.Ali vi{e nisu.

Kada se nukleus Konektikat predstavitabelom, istaknu se neke od wegovih jakihstrana (slika 9). Zbog toga {to koriste dvarama legla, jedan sa poklopqenim i jedan sa

otvorenim leglom (pre svega larve), tokomdvadesetjednog dana se stalno dodaju radili-ce koje se izle`u. Postoji bla`i pad od se-dam dana u populaciji zbog nivoa mortali-teta koji je postignut u populaciji odraslihp~ela. Dvadesetosmog dana se izle`u }erkenabavqene matice i nukleus se naglo razvi-ja. Ted Jones ka`e da u to vreme nukleusiimaju leglo na ~etiri rama i spremni su dase prenesu u standardne nastavke sa desetramova (ili u kartonske po{iqke za kupce)za jedan mesec. U tom trenutku populacija jespremna da se naglo uve}a sa novim p~elamakoje se izle`u. Tako|e ka`e da su nekih go-dina nukleusi spremni za kupce ve} za trinedeqe. To su bila prole}a kada je prili-kom formirawa nukleusa pronalazio ramo-ve sa 90% ili i vi{e poklopqenog legla.Nekih drugih godina, morali su da ~ekaju dase izle`e leglo od nove matice da bi nadok-nadili nedostatak primarnog legla.

Nisu `eleli puno da govore o godini kadsu morali da odlo`e isporuku nukleusa uleto. To se desilo kada je „wihova“ medvedi-ca koristila nukleuse kao poslasticu, idu-}i od jednog do drugog p~eliwaka. Uhvatilisu je (dr`avna institucija Savezne dr`aveKonektikat) i oslobodili je 20 miqa daqe.Ona se posle tri nedeqe vratila da nastavisa konzumirawem svojih slatkih obroka.Ponovo su je iselili iz date oblasti. Ka-

snije je Tedsaznao da jemedved ubi-jen na me|u-dr`avnoma u t o p u t u .Nije rekaoda li je ka-mion mo-`da vozioneki p~e-lar.

Preuzetoiz ameri~kog

~asopisa Bee Culture

za april 2006. Priredila

Zorica Grego

P^ELAR, jun 2006. 251

9

252 P^ELAR, jun 2006.

Ako nekome da{ ribu, nahranio si ga zajedan dan, ako ga nu~i{ da je lovi, nahraniosi ga za ceo `ivot. Ova drevna isto~wa~kamudrost, vodiqa je pedagogije kojom se pro-fesionalno bavim ve} ~etvrt veka. Zato ne-}u u ovoj poruci mladim p~elarima pisati oventilaciji, pojilu ili varoi – o tome i ta-ko imaju gde da pro~itaju. @elim da ovo ma-lo poverenog miprostora u ~aso-pisu iskoristimda vam poka`emda uzgojiti mati-cu na sopstvenomp~eliwaku nijeni{ta kompliko-vano, ~ak i zapotpunog po~et-nika.

Posle dobrebagremove pa{e,u junu nam pred-stoji slatki po-sao vrcawa kvalitetnog meda. Ko{nice nesmemo opqa~kati pa zato u svakoj mora daostane desetak kilograma meda. Zajednicesu sada u vrhuncu razvoja koji treba iskori-stiti za uzgoj matica i plansko umno`avawedru{tava.

Se}am se i danas svog prvog zadovoqstvau p~elarewu: moje prve matice koja je po~e-la da pole`e! Do tog trenutka uzgojiti ma-ticu bilo mi je prosto nedosti`no. A, da lije stvarno to tako komplikovano? Svakakoda nije. ^asopis P~elar posledwih meseciula`e velike napore da vas perom najboqihodgajiva~a matica uputi u tajne tog zanata.Evo jednog izuzetno lakog postupka, poseb-no pogodnog za vreme{nije p~elare ili qu-de slabijeg vida. Sli~an, ali komplikova-niji postupak nekada je nazivan „zumbawe“.

Za ovakav na~in uzgoja potrebno je presvega obezbediti kvalitetno mlado sa}e. U

tu svrhu koristimo jedan prazan ram ili sa-mo wegovu satono{u u koju ugra|ujemo komadsatne osnove. Traka treba da je {iroka6–7 cm. Ram se potom dodaje u dru{tvo na iz-vla~ewe. Ako unosa ima, a besmisleno je bi-lo {ta raditi ako ga nema, osnova }e ve} ko-liko sutradan biti izvu~ena i zale`ena.

Drugo, {to tako|e treba blagovremenopripremiti, sucilindri odfilma i ram saletvicom i ko-madom osnove.Na neki vaqka-sti predmetpre~nika dvacentimetra, bo-~icu od lekovana primer, namo-tamo komadi}starog foto-grafskog filmai zalepimo ga se-

lotejpom. Tako dobijamo {upqi vaqak, ci-lindar, tankih zidova i o{trih ivica. Ovihvaq~i}a treba po uzgajiva~kom dru{tvu 7–8komada, zavisno od tipa ko{nice pa samimtim i veli~ine rama sa kojim se radi. Za svevaq~i}e potrebno je u letvici {irine30 mm izbu{iti rupe, me|usobno ravnomer-no raspore|ene. Letvica se postavqa u gor-wi deo praznog rama i u~vr{}uje sa dva ek-seri}a za bo~ne letvice tako da mo`e da sezarotira. Ovo je protrebno radi lak{egulagawa vaq~i}a u rupe.

Kada je traka izvu~ena i zale`ena, od-strawujemo p~ele i pa`qivo utiskujemovaq~i}e od filma u wu. Biramo takvo mestoda se u sredini cilindra na|e }elija sa mla-dom larvom, dok }e susednih {est }elija da-vati utisak slike vo{tanog cveta, otuda inaziv. Mlado sa}e }e filmska traka lakoprosecati jer nema kokona. Kada se vo{tani

MAMATTIICA ICA IZ Z VOVO[[TTAANNOOG CG CVEVETTAA

Dejan Krecuq, ul. Vinogradarska br. 48, 26220 Kovin, (013) 743-257, (063) 815-36-71, medija@hemo.net

P^ELAR, jun 2006. 253

cvet prose~e, treba ga prstom malo potisnu-ti da u|e dubqe u cilindar. Sada se cilin-dar ubacuje u rupu na letvici; kroz gorwuperforaciju filmske trake u~vr{}uje seprovla~ewem `icom, palidrvcem ili, {toje najlak{e jer ima svuda oko ko{nice, ko-madi}em trave ili slame.

Nad vertikalnim }elijama p~ele u bez-mati~noj zajednici grade mati~wake i izjednog cveta uglavnom }e izni}i samo jedanmati~wak i to iz centralne }elije, dok }eostale p~ele iskoristiti za wegovo u~vr-{}ivawe za film. U izboru im poma`e iokolnost da za mati~wak treba vi{e pro-stora nego za radili~ku }eliju, te okolnebivaju automatski `rtvovane. Ovo je velikaprednost za p~elare slabijeg vida, po{tonema poni{tavawa }elija i preciznog radasa trakama.

Da bi se uzgojila sna`na matica potreb-no je da bude vaqano negovana. U literaturi}ete na}i ~esto vrlo slo`ene postupkeformirawa startera, uzgajiva~kih dru{ta-va... Da ne komplikujemo ni u ovome: za nego-vawe mati~waka upotrebi}emo LR nastavakpodeqen na dva dela lesonitnom pregradom.U svaki odeqak stavi}emo sa strane po dvarama hrane, polena i nepoklopqenog meda,dva rama poklopqenog legla i ostaviti usredini prazan prostor za ram sa vo{tanimcveti}ima. Drugu polovinu mo`emo tako|eopremiti sa pet ramova i otvoriti leto sasuprotne strane. Po{to se uverimo gde namje matica, u ovakav nastavak natresemo jo{mladih p~ela. Tokom ~itavog uzgoja na vrhu}e se nalaziti hranilica sa te~nom hranom.Zatim }emo sve poklopiti krovom.

Nakon 24 sata p~ele }e osetiti da suobezmati~ene i tada }emo im dati pripre-mqeni ram koji stavqamo u sredinu. Velika

masa meda koja ga obgrli va`na je zbog uspo-stavqawa toplotne stabilnosti, jer medsporo mewa temperaturu, a osim toga i pro-stor je mawi uz obiqe p~ela. Pre zatvarawaproverimo dobro da li nema slu~ajno zapo-~etih mati~waka negde na ramovima, a akoih ima poni{timo ih.

Trinaest dana od po~etka, mati~waci sezatvaraju. Sada imamo samo pet dana do wi-hovog otvarawa. Sme{tamo ih u oplodwake,a pet dana nakon otvarawa o~ekujemo da mla-de matice po~nu zalegawe. Oplodwaka imaraznih vrsta, ali i tu se mo`emo poslu`itiLR nastavkom koga sada delimo na tri odeq-ka koje opremamo sa po ramom hrane, ramomzatvorenog legla i ramom sa satnom osno-vom. Tu }e se matice izvesti, oploditi i za-po~eti svoje prvo leglo.

Berba mati~waka i wihovo dodavawe sulaki: jednostavno dodajemo celi cilindar samati~wakom izme|u ramova. Na~elno, po-stavqawe trake u satono{i i weno izvla~e-we nije neophodno, ako se koriste ramovi satek izvu~enim i zale`enim mladim sa}em.Ovako male rupe, pre~nika svega 20 mm,p~ele za dan ili dva poprave i budu zale`e-ne pa se ni ne primeti da je bilo o{te}ewa.

Eto jednostavnog postupka koji vaqaobavezno isprobati jer je uspeh zagaranto-van. Ovim na~inom uzgoja nismo oslabilip~eliwu zajednicu koja je odnegovala mati~-wake jer je sve vreme matica bila aktivna.

Na kraju, nadaju}i se da sam vas uputiokako se lako mo`e „uloviti riba“, `elim davam ovaj zanimqiv i koristan posao uspe, davas povede da isprobate i druge metode pa,za{to da ne, da i sami do|ete do jo{ boqihi da o wima uskoro ~itamo na stranicamana{eg P~elara.

PP ONON UUDADA KK OO JUJUNN EE MOMO@E@ETT EE OODDBBII TT I ! I !

NANAPPI[I[IITTEE SSAAMOMO JEJEDNDNUU STRSTRAANNUU TTEEKKSTSTAAII DDOOBBIIJEJENNIIMM HHONONOORRAARROM POM PLALATTIITTEE SESEBBII

GGOODDI[I[WWUU PPRREETPTPLALATUTU NANA PP ^̂EELALAR! R!

254 P^ELAR, jun 2006.

Organska proizvodwa u p~elarstvu jepropisana Regulativom EU 1804/99. Uprkostome {to p~elarska industrija zaslu`ujeveliki zna~aj na celokupnom organskom tr-`i{tu EU, aktivnosti na poqu organskogp~elarstva su dosta ograni~ene. Zna~ajanizuzetak predstavqaju veliki napori na po-qu istra`ivawa u vezi sa suzbijawem bole-sti, {to je slu~aj uglavnom zbog nedostatkapreparata koji nisu {tetni za qude, a kojisu uspe{ni u borbi protiv opasnih parazi-ta koji napadaju medonosnu p~elu na podru~-ju cele EU.

Izbe}i zaga|ivawe meda reziduama tret-mana je glavna i najva`nija stavka u ispiti-vawima lakih hemikalija kao {to je oksal-na kiselina, koja je najva`nija ne samo u or-ganskom, ve} i u konvencionalnom (stan-dardnom) suzbijawu varoe.

U ovom tekstu predstavqamo sintetizo-van pregled tretmana protiv varoe oksal-nom kiselinom i na{e istra`ivawe u ciquoptimizovawa primene ove hemikalije urazli~itim oblastima Italije.

Uvod Organska proizvodwa u p~elarstvu pred-

stavqa va`an deo Regulative EU 1804/99 i

organska proizvodwa meda danas ima veliku{ansu zbog brige o {kodqivosti standard-nih aktivnih materija i ostataka koji moguda se akumuliraju u p~eliwim proizvodima.Iako je ovaj sektor interesantan za tr`i-{te EU, u tom pravcu je ulo`eno malo napo-ra, izuzev kada govorimo o suzbijawu opa-snijih p~eliwih parazita. Velika pa`wa seposve}uje problemu rezidua i tehnikamaborbe protiv bolesti kojima se izbegavaugro`avawe p~eliwih proizvoda rezidua-ma. Oksalna kiselina je jedno od najboqihre{ewa za organski tretman varoe, kojapredstavqa najve}i problem i u organskoj iu konvencionalnoj p~elarskoj industriji{irom sveta. U ovom tekstu, dajemo pregledproblema i sumiramo sopstvena istra`iva-wa o najboqim na~inima upotrebe oksalnekiseline u borbi protiv parazita u Itali-ji.

Varoa danas Ektoparazit Varroa destructor Ander-

son&Trueman (Acari, Mesostigmata, Varroi-dae) je jedan od parazita koji najvi{e zabri-wavaju, a koji poga|a medonosnu p~elu (Apismellifera), osnovu svetske p~elarske indu-strije. Paraziti se hrane hemolimfom p~e-

U organizaciji Danske poqoprivredne savetodavne slu`be, u gradu Odense se u vreme{tampawa ovog broja P~elara, 30. i 31. maja 2006. odr`ava Kongres o organskoj poqopri-vredi, na kome italijanski p~elarski stru~wak Antonio Nanetti prezentuje rad koji se na-lazi pred vama. On nam ga je ekskluzivno ustupio pre zvani~nog prezentovawa na Kongre-su u Danskoj, {to zna~i da vam je dostupan u isto vreme kad i ~itavoj Evropi. Ina~e, on}e ove godine 29. jula odr`ati dva predavawa u Srbiji, u Aleksincu, o suzbijawu varoe inozemoze. Po{to }e tada vi{e govoriti o ostalim sredstvima suzbijawa varoe, a ne i ooksalnoj kiselini, odlu~ili smo se da na{oj p~elarskoj javnosti sada predstavimo upra-vo wegov posledwi rad o oksalnoj kiselini sa pomenutog kongresa. Ina~e, sa wego-vim dosada{wim istra`ivawima ve} ste imali prilike da se upo-znate kroz ~asopis P~elar, u brojevima za oktobar 2005.na 442. strani (za puno razumevawe ovog teksta bilo bidobro da to pro~itate) i mart 2006. na 107. strani.

SSUUZBZBIIJAJAWEWE VVAARROEOEUU OORGRGAANNSKSKOMOM PP ^̂EELALARREEWWUU

Antonio NanettiIstra`iva~ u Nacionalnom institutu za p~elarstvo, Bolowa, Italija

Koautori: A. Rovida, P. Piazza, Andrea Martini, A. M. Besana i M. P. Tampieri

EEKKSKSKLLUUZZIIVNVNOO

P^ELAR, jun 2006. 255

la i legla i u }elijama legla uzgajaju sop-stveno potomstvo. Patogeneza je vezana zauni{tavawe doma}ina i preno{ewe virusa.

Za razliku od prvobitnog doma}ina(Apis cerana), medonosne p~ele ne pokazujudovoqnu toleranciju da bi kontrolisale isuzbijale populaciju parazita. Stoga se za-raza brzo {iri i dovodi dru{tvo do uginu-}a.

Iskorewivawe nije mogu}e i to je dove-lo do sada{we endemske ra{irenosti {i-rom sveta. Dana{wi tretmani akaricidimasu jedini pouzdani metod za suzbijawe, alioni ukqu~uju dvostruki problem: parazitmo`e da razvije otpornost, a te{ke hemika-lije su potencijalni izvor zaga|ewa proiz-voda iz ko{nice.

Ako se u medu prona|u pesticidi, ~isto-}a koju kupci o~ekuju od proizvoda je kom-

promitovana.Ovo nanosi

{tetu po-tro{a~ima, proiz-

vo|a~ima i celom tr-`i{tu meda. Mogu}a zaga|enost voska je jo{jedan ogroman problem. U organskom p~e-larstvu i on treba da bude organski, organiinspekcije mogu da zahtevaju i analizu voskana rezidue.

Mnogo ulo`enog istra`iva~kog naporaje postiglo odre|eni uspeh i do{lo se doodr`ivih, efikasnih, jednostavnih i eko-nomski opravdanih koncepata tretmana.Oni se uglavnom sastoje od primene prirod-nih aktivnih sastojaka, jediwewa esencijal-nih uqa (timol) i organskih kiselina. Me-

|u ovim posledwim, najva`nija je oksalnakiselina i jako je cewena u p~elarskim kru-govima {irom Evrope. Svoj veliki dopri-nos ovome je dala i Evropska grupa za inte-gralnu borbu protiv varoe.

Za{to je oksalna kiselina „prirodna“ Oksalati se mogu na}i u prirodi u mno-

gim `ivim bi}ima, ukqu~uju}i i qude, i uuobi~ajenim namirnicama (npr. spana}, kar-fiol, kikiriki, patlixan, ~okolada, para-dajz). Uobi~ajen unos oksalata hranom izno-si desetine do stotine miligrama po danu,bez o~ekivanog negativnog uticaja. Med ta-ko|e sadr`i oksalate u koli~inama kojeumnogome zavise od botani~kog tipa(3–760 mg/kg).

Oksalna kiselina je propisana Regula-tivom EU 1804/99 i Aneksom br. 2 Regulati-ve EU 2377/90. U skladu sa tim, i organski ikonvencionalni na~in suzbijawa parazita

mogu imati koristi od oksalne kiseline,~ija koncentracija u medu ne podle`e

bilo kakvoj maksimalnoj granici rezi-dua.

Na~in delovawa oksalne kiseline Metaboli~ko vezivawe kalcijuma je

glavni toksi~ni mehanizam oksalne kise-line kod sisara, ali eksperimenti sa dru-gim agensima za vezivawe su pokazali da jeovo zanemarqivo u slu~aju varoe. Pretpo-stavke o mogu}em sistemskom delovawu nisupotvr|ene ispitivawima farmakodinami-ke, koja nagla{ava mehanizam ostvaren kon-taktom (Nanetti et al, neobjavqeno).

Oksalna kiselina je najjednostavnija bi-karboksilna organska kiselina. Laborato-rijski i terenski eksperimenti su otkrilida na~in delovawa zavisi od nivoa kiselo-sti rastvora, ~iji tako visok nivo druge ki-seline ne mogu da postignu. Ovo se potvr|u-je i slabom efikasno{}u koju su pokazaleslabije kiseline (mle~na, limunska) i ispi-

Tabela 1. Efikasnost oksalne kiseline zimi. Nakapavawe rastvora u razli~itim kon-centracijama i sublimacija. Ista slova ozna~avaju neznatnu razliku (alfa=0,05)

Grupa Tretman Brojko{nica

Oksalnakiselina [e}er Broj opalih

varoaMortalitet

varoa (%)1 Nakapavawe 10 4,2% 60% 596 87,7a

2 Nakapavawe 10 4,4% 30% 510 70,3b

3 Nakapavawe 10 3,2% 60% 722 87,1a

4 Sublimacija 10 1,4 g – 623 90,9a

5 Bez tretmana 10 – – 415 13,6

256 P^ELAR, jun 2006.

tivawima koja pokazuju da mortalitet varoamnogo vi{e zavisi od koncentracije rastvo-ra nego od ukupne koli~ine oksalne kiseli-ne koja se daje jednoj zajednici p~ela (Fries,1999).

U skladu sa tim, efikasnost oksalne ki-seline zavisi od prisustva vode u rastvoru,koja omogu}ava da se kiselost ra{iri u ras-tvoru i spre~ava dehidrataciju i ponovnukristalizaciju.

Tretmani oksalnom kiselinom Kratko zadr`avawe unutar dru{tva ~i-

ni oksalnu kiselinu pogodnom za zimsketretmane, kada su svi paraziti na p~elama iizlo`eni tretmanu. Glavni dostupni meto-di koji se primewuju su slede}i:

– prskawe: rastvor oksalne kiseline od2,1% se prska po p~elama sa svake strane ra-ma;

– nakapavawe: {e}ernom sirupu se doda-je oksalna kiselina i on se pomo}u {pricanakapava po ulicama p~ela, po 5 ml na svaku(Nanetti&Stradi, 1997);

– sublimacija: u sredstvo za zagrevawe(Varrox®) se sipaju kristali oksalne kiseli-ne i to se ubacuje u leto i ostavqa do potpu-ne sublimacije (Radetzki&Baermann, 2001).

Zahtevnost u smislu ulagawa truda ivremena su tehniku prskawa u~inili zasta-relom. U ve}ini slu~ajeva je ona zamewenametodom nakapavawa, a nekada i metodom su-blimacije. Mi smo upore|ivali nakapavawei sublimaciju kod dru{tava bez legla u raz-li~itim klimatskim oblastima Italije.

Zima 2004/2005. U jednoj od hladnijih oblasti, dru{tva

na p~eliwaku su tretirana nakapavawemrastvorom razli~itih koncentracija oksal-ne kiseline i {e}era ili sublimacijom. Za-bele`ena efikasnost je ne{to ni`a nego{to se o~ekivalo na osnovu prethodnih sa-znawa i iskustava (Nanetti et al, 2003). Va-`no je napomenuti da smawena koncentraci-

ja {e}era (30% umesto 60%) dovodi do zna-~ajnog gubitka efikasnosti. Tretman je biodovoqno sna`an do smawewa koncentracijeoksalne kiseline na 3,2% (tabela 1).

U slu~aju niske relativne vla`nosti va-zduha dolazi do isparavawa i prekida seefikasnost rastvora. Ina~e, {e}er je hi-groskopan i dodaje se da bi odr`avao hidra-taciju rastvora, sa efikasno{}u koja zavi-si od wegove koncentracije. Interna evi-dencija pokazuje suve klimatske uslove uoblasti tretirawa u prvoj nedeqi (relativ-na vla`nost vazduha 40–70%) sa kojima ko-li~ina prisutnog {e}era o~igledno nijemogla da se nosi.

Sublimacija oksalne kiseline nije bilazna~ajno efikasnija, ali je bila kompliko-vana, iziskivala je puno vremena i nije bilabezbedna za p~elare, koji su se izlagali ri-ziku da udahnu isparewa ili mikrokristaleoksalne kiseline. Takve negativne ~iweni-ce nisu bile izbalansirane ve}om tolerant-no{}u u dru{tvima. Uspeh u prezimqavawu(broj }elija legla i uve}awe populacije) jeuzet u obzir tokom ovog ispitivawa i kodsrodnog dru{tva u mediteranskoj oblasti,ali razlike izme|u grupa nisu bile zna~ajne(Nanetti et al, 2005).

Zima 2005/2006. U ovom ispitivawu, veoma jakim dru-

{tvima u oblasti kontinentalne klime sedavala oksalna kiselina sublimacijom, jed-nom ili dva puta u rasponu od 10 dana, i na-kapavawem slabim rastvorom. Postignuta jezna~ajna potvrda efikasnosti sublimacije,ali drugi na~in primene nije pokazao zna-~ajan porast (tabela 2).

Rastvor oksalne kiseline od 3,2% je po-kazao neo~ekivano smawenu akaricidnu ak-tivnost, koja je bila oko 7 procentnih jedi-nica mawa u odnosu na onu zabele`enu uprethodnom ispitivawu. Samo u ovom slu~a-ju, otkrivena je pozitivna korelacija izme-|u doze i efikasnosti, {to mo`e da ukazuje

Tabela 2. Efikasnost oksalne kiseline zimi. Jedna ili dve primene sublimacije inakapavawe slabim rastvorom. Ista slova ozna~avaju neznatnu razliku (alfa=0,05)

Grupa Tretman Brojko{nica

Oksalnakiselina [e}er Broj opalih

varoaMortalitet

varoa (%)1 Sublimacija 9 1*1,4 g – 486 92,2a

2 Sublimacija 9 2*1,4 g – 443 91,7a

3 Nakapavawe 8 3,2% 60% 474 78,9b

5 Bez tretmana 9 – – 298 8,7

P^ELAR, jun 2006. 257

na potrebu za daqim pode{avawem doza pritretirawu brojnijih dru{tava.

Zakqu~ak Varoa se mo`e organski

suzbijati uz pomo} ok-salne kiseline. Do-stupne su tehnike zalake, bezbedne i jef-tine tretmane.

Ispitivawa supokazala da je nakapa-vawe rastvora (4,2%)veoma efikasno u obla-stima vla`ne klime, alise {e}er mo`e dodati kaosinergist koji spre~ava dehi-drataciju. S tim u vezi, male koncen-tracije {e}era nisu preporu~qive. Rastvo-

ri od 3,2% su tako|e bili aktivni, a zahte-vana efikasnost se mo`e o~ekivati i u ja-

kim dru{tvima, {to zahteva daqe prila-go|avawe doza.

Efikasni tretmani mogubiti izvedeni i kristalnom

sublimacijom, ali te{ka,skupa i rizi~na aplika-cija izgleda nije nadok-na|ena postignutimprednostima. Osim toga,ponavqawe sublimacija

nije imalo svoju ekonom-sku opravdanost u uslovi-

ma ispitivawa. Standardne doze (nakapava-

we: 5 ml po ulici; sublimacija:1,4 g) su u dru{tvima postigle korektnu

toleranciju.

Prema predvi|awima meteorologa, jun}e karakterisati lepo vreme, onakvo kakvop~elari mogu samo da po`ele. Zemqa bogatonatopqena obilnim padavinama uz tempera-ture koje }e se kretati u granicama ideal-nim za medewe biqaka bi}e prava blagodetza p~ele i p~elare.

Vreme |e biti stabilno uz povremenupojavu letwih ki{a koje }e u nekim krajevi-ma pratiti grmqavina. U prvoj polovinimeseca o~ekuju se dva takva razdobqa i to nasamom po~etku i oko polovine meseca, aprognozirana koli~ina padavina u tom pe-riodu je 74 milimetara. Magla je mogu}a je-dino po~etkom meseca, a tiho vreme remeti-}e povremeno vetar slabog intenziteta koji}e duvati par dana.

Vi{e dnevne temperature, ali ne previ-soke, o~ekuju se u drugoj polovini meseca,ali ih ne}e pratiti vru}ine jer }e jutarweimati vrednosti oko petnaestog podeokaCelzijusove skale. Statisti~ki, razvoj vre-mena bi}e sli~an vremenu iz po zlu upam}e-ne ratne 1999.

P~elari ovo povoqno vreme treba da is-koriste kako bi sve poslove posle bagremo-ve pa{e blagovremeno i kvalitetno zavr-{ili. Ne zaboravite da se ko{nice ne sme-ju opqa~kati pa zato u svakoj mora da ostanedovoqno meda u slu~aju da se ovako povoqneprognoze mo`da i ne ostvare.

Pauzu u medobrawu treba iskoristiti zanastavak borbe protiv varoe organskim ki-selinama. Ramovi gra|evwaci i daqe ostajuaktuelni.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA KA PPRROOGNGNOOZZA ZA ZA JUA JUNN

Dejan Krecuq, medija@pcelinjak.com

I u najobuhvatnijim p~elarskim kwiga-ma poletaqka se opisuje u dve ili tri re~e-nice. O wenoj funkciji se pi{e jo{ mawe,kao da je re~ o aksiomu koji je sam po sebi ja-san. Da li je to za-ista tako? Da li jeneko od vas u pri-rodi video pole-taqku?

I najiskusnijip~elar }e vam re-}i da ona slu`i zapoletawe i sleta-we p~ela. Zna~i,neka vrsta aero-droma za p~ele ini{ta vi{e. Kaoda helikopterutreba aerodrom?

Zar nije ~udnoda p~ele za milio-ne godina evoluci-

je nisu uspele sebi napraviti po-letaqku, kakvu im je ~ovek napra-vio za tren? Pa se jo{ ~udio za-{to je do sada nisu imale!

Kada u apitehnici `elite ne-{to da uradite, prvo sebi posta-vite pitawe da li je to u skladu saprirodom? Ako je odgovor negati-van, boqe da odustanete. Da vidi-mo {ta nam je to poletaqka done-la.

Zbog poletaqke podwa~a tru-li tri puta br`e, a ona je najsku-pqi deo ko{nice. Posebno je sku-pa duboka mre`asta podwa~a.

Izaziva poreme}aje mikroklime u ko{nici preko kapi ki-{e koje se rasprskavaju i snega ko-

ji se mrzne i topi na woj. P~ele iznose mrtve p~ele na poletaqku,

pa ona postaje hranili{te i mamac za razne`ivotiwe, koje ~esto po~nu da uni{tavaju i`ive p~ele.

Poletaqka smeta i ~esto se lomi priutovaru, transportu i istovaru ko{nica.

Poletaqka je pomo}na platforma zaprodirawe neprijateqa p~ela u ko{nicu.

Poseban jeproblem produ-`ena poletaq-ka sa kosom {i-rokom daskomkoja poletaqkuspaja sa ze-mqom. Zar tonije poni`eweza p~elu? Kaoda je p~ela pu`ili nespretnigmizavac, a neodli~an leta~.Takvo „pomaga-lo“ omogu}avapovratak obo-lelih p~ela i

258 P^ELAR, jun 2006.

SSVEVETTSKSKOO ^U^UDDOOZZVVAANNOO PPOOLLEETTAQKAAQKA

Sadik ^amxi}ul. Hamdije Seli}a br. 30

Kladaw, BiH 99 387 35 620-070 99 387 35 621-302

P^ELAR, jun 2006. 259

p~ela invalida u ko{nicu {torezultira pove}anim utro{komrada ~ista~ica i stra`arica ipove}anim rizikom od infek-cije uzro~nicima bolesti i pa-razitima. Jer, p~eliwa zajedni-ca opstaje na gvozdenom princi-pu: Radi dok `ivi{, `ivi dokradi{. Milosti nema. Dopu-{taju}i da slabi propadnu, pri-roda opstaje i unapre|uje se.

Iz ovih i drugih razloga,konstruisao sam mre`astu pod-wa~u sa druga~ijom poletaq-kom. Na predwoj strani strani-ce podwa~e use~ena je poletaq-ka du`ine 250 mm i {irine24 mm. Usek je ura|en pod uglomod 22,5° prema spoqa i dole, ta-ko da je visina spoqnog otvoraleta/poletaqke 35 mm. Po{toje debqina zida mojih ko{nica35 mm, sa unutra{we strane jeprikovana da{~ica debqine13 mm na kojoj je du`ina otvoraleta 200 mm, a visina 8 mm. Ta-ko je poletaqka sme{tena upredwem zidu podwa~e, sli~nokao u prirodnim stani{timap~ela. Ovakva poletaqka se mo-`e uraditi i kod ko{nica sastandardnom debqinom zida ko-{nice, samo se tada sa unutra{-we strane leta mo`e prikovatirecimo profilisani lim istogotvora (du`ina otvora leta200 mm, a visina 8 mm) umestoda{~ice koju ja primewujem.

P~elama je lak{e sletawena poletaqku pod navedenimuglom. Odbrana ko{nice jeolak{ana. Olak{ano je i ~i-{}ewe podwa~e, jer kada p~eleiznesu sme}e, ono se po inerci-ji obi~no svaqa niz poletaqku.Isto se de{ava sa retkim kapi-ma ki{e (ili pahuqicama sne-ga) koje padnu na ovakvu pole-taqku. Ovakva poletaqka zatomawe truli i ne mo`e biti za-vejana snegom.

Zato vam je svima najtoplijepreporu~ujem. Izradite neko-liko komada, probajte, upored-ite sa starom, pa javite utiskena{em P~elaru!

260 P^ELAR, jun 2006.

Svakom p~elaru mawe ili vi{e je pozna-to da p~ele odr`avaju odre|eni nivo toplo-te unutar p~eliweg gnezda. Bez ovakve spo-sobnosti ne bi mogle da opstanu u toku zim-skog perioda. To posti`u potro{wom medakao energetskog materijala, a stvarawem`ivog omota~a od p~ela formira se klube.Unutar klubeta, krajem jeseni i po~etkomzime uglavnom nema legla, da bi se kasnijeono pojavilo. Za optimalni razvoj legla ida bi se p~ele normalno legle, neophodna jetemperatura unutar klubeta od 34 °C do35 °C. U toku leta pri visokim spoqnimtemperaturama p~ele su prinu|ene da hladeleglo, {to one ~ine lepezawem na letu ko-{nice.

Jedna grupa nema~kih nau~nika (Klein-henz i Sarad, 2003) opisala je kako p~ele ra-dilice individualno ulaze u relativno ret-ke prazne }elije sa}a izme|u }elija sa po-klopqenim leglom i tako dodatno doprino-se ukupnom zagrevawu p~eliweg gnezda. Natakvom poslu pojedine p~ele se u }elijamabez pokretawa mogu zadr`ati do 45 minuta.Obele`ene p~ele na povr{ini poklopqe-nog legla odr`avaju temperaturu grudi iz-me|u 32,2 °C i 38,1 °C. Ve}ina pra}enih p~e-la radilica u posmatranom periodu napra-vila je po nekoliko ula`ewa i zadr`avawau praznim }elijama izme|u poklopqenog le-gla, du`e od dva minuta. Temperatura grudip~ela u momentu ulaska u }elije bila je iz-me|u 34,1 °C i 42,5 °C. U 83% slu~ajeva tatemperatura bila je vi{a (maksimum 5,9 °C,prose~no 2,5 °C) nego temperatura p~ela napovr{ini legla. U praznim }elijamaizme|u legla, p~ele koje su proizvodile to-plotu imale su sredwu temperaturu od40,6 °C. P~ele koje su se samo odmarale u }e-lijama imale su temperaturu od 32,7 °C i ni-su obavqale nikakvu vidqivu aktivnost.P~ele koje su proizvodile toplotu razliko-

vale su se od onih koje su se odmarale po ne-prekidnim disajnim pokretima abdomena(stomaka). Prenos toplote sa povr{ine le-gla od strane pojedina~nih p~ela i onihunutar praznih }elija imitiran je pod kon-trolisanim uslovima. Zagrevawe na legluizaziva jako povr{insko zagrevawe poklop-~i}a i do 3 °C u toku 30 minuta. Preno{ewetoplote je 1,9 do 2,6 puta efikasnije kada jetoraks (grudi) p~ele u direktnom dodiru sapoklopqenim leglom, nego kada to nije. Za-grevawe unutar prazne }elije podi`e tem-peraturu susednih }elija sa leglom do 2,5 °Cu toku 30 minuta. Rasprostirawe tako pro-izvedene toplote moglo se registrovati narazdaqini do 3 }elije sa leglom od mestagde se nalazila „vru}a“ p~ela.

Ovo je izuzetno interesantno saznawe otermoregulaciji unutar p~eliweg gnezda iulozi praznih }elija izme|u }elija sa po-klopqenim leglom. Do ovog istra`ivawa,uglavnom se smatralo da dobra matica trebada zale`e svaku }eliju sa {to je mogu}e ma-we presko~enih }elija. Ako je takvih }eli-ja podosta, smatralo se da je to posledicastarosti matice ili sparivawa u bliskomkrvnom srodstvu, {to po nekad mo`e biti ita~no.

Iz prikazanog pona{awa p~ela proizla-zi da prazne }elije koje se mogu lako zapazi-ti unutar kompaktnog poklopqenog leglaimaju svoju va`nu funkciju u odr`avawu op-timalnog i veoma efikasnog transfera to-plote na p~eliwe leglo u procesu razvi}aispod poklopqene }elije. Prazna }elija sa„vru}om“ p~elom predstavqa pravu malu pe}iz koje se toplota {iri i boqe iskori{}a-va nego kada p~ela proizvodi toplotu na po-vr{ini legla.

VVRRUU]]EE PP ^̂EELLEE UUPPRRAAZNZNIIMM ]]EELLIIJAJAMAMASSAA]A]A UUNNUTUTAARR LLEEGGLALA

Prof. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd, Apicentar, (011) 397-45-40, kulincevic@bigfoot.com

P^ELAR, jun 2006. 261

Pozvan sam od strane P~elarskog savezaSlovenije da odr`im predavawe iz p~elar-stva na XXIX dr`avnom p~elarskom semina-ru u Cequ 26. marta 2006. godine. Iako samoti{ao dan ranije, kako bih prisustvovao iprvom danu seminara koji je bio posve}enzakonodavstvu u p~elarstvu, zbog ka{wewavoza, delimi~no u tome nisam uspeo. Ali,dobio sam od wihovog Saveza jedan veoma va-`an dokument ~ija izrada i nas ~eka uskoro:Smernice dobre higijenske p~elarske praksena na~elima sistema HACCP. Dokument ob-uhvata sve {to je potrebno da p~elar po{tu-je u svom radu, sa svim sistemima kontrole.Smernice nude osnovna pravila pri uspo-stavqawu i odr`avawu unutra{weg nadzorana na~elima sistema HACCP. Namewene susvim p~elarima, od onih koji proizvode iprodaju med kod ku}e, do onih koji ga proda-ju u trgovinama. P~elari koji imaju regi-strovanu prodaju meda na veliko ili na ma-lo, a uz to prodaju i druge `ivotne namirni-ce, moraju da uspostave i unutra{wi nadzorna na~elima HACCP sistema za trgovine.Smernice nisu namewene industrijskim pu-nionicama, fizi~kim i pravnim licima ko-ja nemaju sopstvenu proizvodwu meda i dru-gih p~eliwih proizvoda.

Naravno, prvo treba objasniti da jeHACCP (Hazard Analysis and Critical ControlPoint System) zapravo sistem analize rizikasa kriti~nim kontrolnim ta~kama. To jepreventivni sistem, koji omogu}ava prepo-znavawe, ocenu, preduzimawe mera i nadzornad mogu}im prisutnim faktorima rizika uprocesu proizvodwe `ivotnih namirnica,koji mogu ugroziti zdravqe ~oveka. Plan

HACCP je dokument koji se temeqi na na~e-lima HACCP, i on odre|uje postupke kojetreba sprovoditi, kako bi se ostvario nad-zor nad rizicima.

Ovde ne mogu da vam prevedem ceo slove-na~ki dokument, jer je on po veli~ini po-prili~no veliki sa jedne, a neverovatnokoncizan sa druge strane. Ako bude intere-sovawa, ne}e biti te{ko prevesti najva-`nije delove i prezentovati ih p~elarima.Na `alost, ova tematika p~elarima nije in-teresantna. Osim na otvarawu, do kraja pr-vog dana sala nije bila naro~ito puna. Kadabi mi sad objavili ceo dokument u jednombroju P~elara, taj broj ne bi ~italo vi{e od0,5% p~elara. Jednostavno, p~elari smatra-ju da je to daleko od wih, da }e oni na}i re-{ewe da se iz toga izvuku i sli~no. Na `a-lost (ili na sre}u), varaju se.

Prene}u samo neke od zanimqivosti(mada je sve zanimqivo, pa je te{ko izdvoji-ti). Ambala`a za med mora biti od materi-jala namewenih `ivotnim namirnicama(plastika za namirnice sa sertifikatom,ner|aju}i ~elik – INOX, staklo, PVC foli-ja za namirnice…). Isto va`i i za druguopremu (recimo centrifuge) koja dolazi ukontakt sa p~eliwim proizvodima. Svaoprema i prostorije moraju biti tako na-pravqene da se lako ~iste i dezinfikuju. Tuje i gomila uputstava koja su tako logi~na iobi~na: oprane ruke se bri{u ubrusom zajednokratnu upotrebu, pod i zidovi prosto-rija moraju biti pokriveni kerami~kimplo~icama ili prirodnim materijalima,plafon i plafonske obloge ne smeju se qu-{titi (otpadawe), ventilacija prostorija

NNAA EEVVRROOPPSSKKII NNAA^̂IINNSSSSLLLLOOOOVVVVEEEENNNNIIIIJJJJAAAA Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

262 P^ELAR, jun 2006.

mora biti zadovoqavaju}a, mre`e na prozo-rima zbog insekata i sli~no. Objekat morada bude prikqu~en na javni vodovod. Ako tonije mogu}e, p~elar mora da obezbedi zdrav-stveno ispravnu vodu shodno zakonu. Defi-nisani su higijenski zahtevi za dobijawesvakog p~eliweg proizvoda. I samom izgle-du p~eliwaka posve}ena je pa`wa (urednost,bez nepotrebnih stvari). Za za{titu sa}a odvoskovog moqca mogu se koristiti samo na-~ini koji ne ostavqaju ostatke u vosku (sir-}etna i mravqa kiselina, zamrzavawe, to-plotna obrada na 40 °C), a zabraweni su onikoji ostavqaju (paradihlorbenzol, nafta-lin). Med i cvetni prah pre prihrawivawap~ela wime, treba analizirati na sadr`ajuzro~nika ameri~ke trule`i. Mora se vodi-ti stroga evidencija o nabavci {e}era i po-ga~a, uz ~uvawe svih ra~una. U vreme saku-pqawa mati~nog mle~a i propolisa ne sme-ju se koristiti sredstva za suzbijawe p~eli-wih bolesti i parazita. Definisani su irokovi i na~ini obrade i ~uvawa svih p~e-liwih proizvoda. Tako|e i na~in puwewaambala`e, na~ini pravqewa me{avina p~e-liwih proizvoda, rastvora propolisa, vina,rakije i sir}eta od meda. Med se otkupqujesamo od p~elara koji imaju potvrdu da p~e-lare u skladu sa ovim smernicama i da imajuuveden HACCP sistem. Tu je naravno i si-stem uzimawa uzoraka meda i drugih proiz-

voda p~ela. Naravno, nije zaboravqen ninadzor veterinarske slu`be nad zdravstve-nim stawem p~eliwih zajednica.

Interesantno je da za sve propise posto-je pravila koja se moraju obavezno primewi-vati i pravila koja se preporu~uju. Poredtoga, tu je i gomila obrazaca koja se mora re-dovno popuwavati. Bele`i se BUKVALNOSVE. Kada ste primetili znake neke bole-sti i kakvi su? Kada ste po~istili p~eli-wak? Kada ste pokosili travu? Kada steprihrawivali, ~ime i za{to? Kada ste i ~i-me tretirali p~ele? ^ime ste sve suzbijalivarou u posledwe tri godine? ^ime suzbija-te voskovog moqca? Da li i kada mewate sa-}e (maksimalno na tri godine)? Da li vrca-te iz ramova sa leglom? Da li ste pre vrca-wa o~istili prostoriju? Kada ~istite idezinfikujete svu opremu (pojedina~no zasvaki deo opreme)?

Za svaku aktivnost treba zabele`iti ta-~an datum i sat. Jer, neko }e nekada sve toproveravati, i ne bi bilo dobro da ustanovineku nelogi~nost. Nave{}u primer. Prepar meseci zabrawen je izvoz mesa iz Srbi-je u EU. Razlog nije bio lo{ kvalitet mesave}, prema izjavi direktora Uprave za vete-rinu Ministarstva poqoprivrede dr DejanaKrwaji}a, {to neko ne{to nije zapisao ka-da je trebao, tj. {to nije do kraja ispo{to-van HACCP sistem!!?!

Komisija za obrazovawe p~elara objavquje konkurs za predava~e SPOS-a. Kandida-ti za predava~e su du`ni da do 1. avgusta 2006. u pisanoj formi dostave prijavu na adre-su: SPOS, Molerova 13, 11000 Beograd, za Komisiju za obrazovawe.

Prijava kandidata obavezno treba da sadr`i: 1) Ime i prezime, puna adresa i telefoni, stepen stru~ne spreme, od kada je ~lan

SPOS-a. 2) Potpuni nazivi tema. 3) Kratak sadr`aj tema (do 1/2 strane A4 po temi). 4) Kori{}ena literatura za pripremu tema (doma}a i strana). 5) Spisak objavqenih radova/tekstova. 6) Odr`ana predavawa u 2005. i 2006. godini (navesti udru`ewe i godinu). 7) Nastavna sredstva koja koristi pri predavawu. Kandidati koji ne dostave potpune prijave ili ih dostave posle nazna~enog roka ne-

}e biti evidentirani kao predava~i za 2006/2007. Zbog nezadovoqstva i reagovawa udru`ewa p~elara zbog velikog broja neta~nih i

nepotpunih podataka u spisku predava~a od pro{le godine (naj~e{}e nea`urirani te-lefoni, jer se neki predava~i ne javqaju na konkurs godinama) napomiwemo da su apso-lutno svi kandidati du`ni da se jave na konkurs.

Predsednik Komisije za obrazovawe, Prof. dr Jovan Kulin~evi}

KKONON KKUURSRS ZZAA PP RR EEDADAVVAA^̂EE SPSPOS-a 2006/2007.OS-a 2006/2007.

P^ELAR, jun 2006. 263

Ponovo u dve sale! Samo, ove godine bi-la je neophodna i tre}a!

Ovako se ukratko mo`e opisati ipakneopisiva gu`va (kao na letu ko{nice uovogodi{woj bagremovoj pa{i) koju su 4.marta 2006. napravili p~elari iz Srbije iokolnih zemaqa na Poqoprivrednom fa-kultetu u Novom Sadu. XXIV Novosadsko sa-vetovawe obele`ila je upravo nezapam}enapose}enost, ali i odli~na i zanimqiva pre-davawa, kakva skoro nismo ~uli.

Najpre je dr Vladimir Mikli~ govorio ozna~aju suncokretove pa{e sa velikim bro-jem novih zna~ajnih podataka za sve p~elar-ske nomade koji ovu pa{u redovno pose}uju.Suncokret daje oko 80 kg polena po hektaru(ili 0,3–0,6 mg po cvetu), i osim proteinasadr`i i 10% {e}era. Daje 34–102 kg medapo hektaru. P~ele najvi{e pose}uju cvetovesuncokreta ujutru oko 9 i uve~e oko 17 sati,{to delimi~no zavisi i od hibrida. Prepo-

ru~uje i semenski suncokret, gde glaviceoca cvetaju i do mesec dana, cvetawe kre}ene{to kasnije, a p~ele treba doseliti naj-mawe tri dana pre cvetawa.

Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar imao je du-`nost da podnese izve{taj o suncokretovojpa{i u 2005. godini koja je dala svega 25 kgmeda po ko{nici {to je skoro duplo mawenego u 2004. Uz 29 pa{nih dana, od toga 10 ki-{ovitih bez unosa, uz povremeni severoza-padni vetar (6 dana) koji znatno smawujenektarnost suncokreta u Vojvodini, vi{e sei nije moglo o~ekivati.

Gost iz Slova~ke, doc. ing. Jozef [imuthDr Sc, je posle divnog poetskog filozof-skog uvoda, najvi{e govorio o svojim istra-`ivawima mati~nog mle~a i istra`ivawi-ma drugih istra`iva~a. U mle~u je prona|enpeptid royalisin koji pogubno uti~e na uzro~-nika ameri~ke trule`i (Paenibacillus larvaelarvae). I u humanoj medicini se pokazalo ja-ko dejstvo antibiotskih peptida iz mle~ana promenu elektrostati~kog potencijalabakterija otpornih na antibiotike, te imprave pore u }elijskom zidu i tako ih ubija-ju. Protein apalbumin 1 iz mle~a (a ima ga iu medu i u polenu i mo`e se koristiti za ot-krivawe falsifikata meda putem imunohe-mijskih analiza) izaziva u makrofagima mi-{eva produkciju citokina.

Dr Vladimir Mla|an je veoma lepo obja-snio prakti~no postavqawe sumwe na noze-mozu i pokazao p~elarima novi lek na bazi

NNNNOOOOVVVVOOOOSSSSAAAADDDDSSSSKKKKOOOOSSSSAAAAVVVVEEEETTTTOOOOVVVVAAAAWWWWEEEE

XXXXXXXXIIIIVVVV

264 P^ELAR, jun 2006.

timola protiv varoe (registracija je u to-ku), a o kome je P~elar detaqnije pisao u ok-tobarskom broju 2005. na strani 437 (Apigu-ard).

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a je govorilao razvoju varoe i periodima i strategiji su-zbijawa. Zlatnim preparatom u borbi pro-tiv varoe tokom avgusta, prema wenim is-tra`ivawima, proglasila je Super Strips,ali i naglasila da ga treba koristiti stro-

go po uputstvu, kako nebi do{lo do brze ot-pornosti varoe zbog ne-pravilne upotrebe.

Mr sci. Goran Mirja-ni} iz Bawa Luke je go-vorio o razvojnim prav-cima p~elarstva naprimeru p~elarstvaNema~ke, jer je tamo bo-ravio u vi{e p~elar-

skih instituta. Wegovo surovo iskreno pre-davawe dovelo je do potpune ti{ine u sali.Tako je zanimqivo govorio da su p~elaribukvalno gutali svaku wegovu re~. Kako i nebi, kada su imali priliku da vide kako sep~elari u Nema~koj i pod kojim zakonskimuslovima, {to postaje sve bitnije. Kritiko-vao je obrazovawe p~elara samo tokom zime,jer se u Nema~koj najboqa edukacija obavqaleti, na prakti~nim prezentacijama na p~e-liwacima! Tu se razvija diskusija i poja~a-va razmena iskustava, a i p~elari su slobod-niji da postavqaju pitawa o nejasnim stva-rima. Onima koji upotrebqavaju mravqu ki-selinu koristi}e saznawe koje je otuda do-neo, da prilikom nano{ewa kiseline natruleks krpu, nano{ewe treba obaviti samona jednom mestu, a ne po celoj povr{ini, jerje tada isparavawe boqe.

Regionalna asocijacija p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbije (RAPOJS) – Ni{Veterinarski specijalisti~ki institut – Ni{

organizuju

IV Me|unarodni stru~ni seminar

P^ELE NE UMIRU ZBOG ZIME (Priprema p~eliwih zajednica za prezimqavawe i suzbijawe varoe i nozemoze)

Velika luksuzna sala Doma kulture u Aleksincu, 29. jul 2006, 10.00 sati (Prva informacija)

Va{i i na{i dragi gosti na seminaru bi}e: 1) Dr Antonio Nanetti, istra`iva~ u Nacionalnom institutu za p~elarstvo u Italiji,Bolowa (Istituto Nazionale di Apicoltura, Bologna), koji }e govoriti o dobro razra|enimmetodama suzbijawa varoe u Evropi i o novom leku i najnovijim istra`ivawima koja po-ma`u p~elarima u efikasnijoj borbi protiv nozemoze, koja sve vi{e postaje globalnisvetski problem. 2) Vladimir Huwadi iz Petrovaradina, profesionalni p~elar, koji }e govoriti o me-todama kvalitetnog uzimqavawa p~eliwih zajednica.

Predsednik Organizacionog odbora i predsednik Asocijacije, ing. Vlastimir Spasi}

ZABRAWENO SLAWE MATICA PO[TOMObave{tavamo p~elare da je u Slu`benom glasniku Republike Srbije br.

18/2005. objavqen Zakon o po{tanskim uslugama, ~iji ~lan 29 glasi: „Zabrawen jeprijem i prenos po{tanskih po{iqaka koje sadr`e… (ta~ka 3) …`ive `ivotiwe,osim `ivotiwa ~iji je prenos odre|en posebnim uslovima za obavqawe po{tan-skih usluga“. U stru~noj slu`bi po{te u Kragujevcu dobili smo informaciju danije pristigao nikakav dopunski akt kojim se navedeni posebni uslovi precizira-ju, pa je samim tim slawe matica po{tom zabraweno, prakti~no jo{ od pro{le go-dine.

Veroqub Umeqi}

P^ELAR, jun 2006. 265

Aktivni p~elari Erdevika U Erdeviku je 24. februara 1939. (na

predlog op{tinskog bele`nika NikoleTravice) osnovana p~elarska zadruga koja jeradila do 8. januara 1958. Posle ovog datumagubi se svaki trag udru`ivawa p~elara.Inicijativni odbor od 10 p~elara je 11. no-

vembra 2000. godine odr`ao osniva~ku skup-{tinu udru`ewa. Erdevik se nalazi u pod-no`ju Fru{ke Gore, u oazi bagrema i lipe.Udru`ewe odli~no sara|uje sa SPOS-om,SPOV-om, mesnom upravom, {kolom „Sava[umanovi}“, lova~kim dru{tvom, {umskomupravom. Svakog avgusta, na Preobra`ewe,u Erdeviku se odr`ava velika manifestaci-ja gde i p~elari uzimaju u~e{}e kroz prodaj-nu izlo`bu. Sekcija {kole raspola`e p~e-liwakom od 15 LR ko{nica. Odr`ali smoniz predavawa: Vener, Reli}, Huwadi, Ban-xov, Plav{a, Miloradovi}… Iako smo ma-lo udru`ewe, prikupili smo pomo} za po-stradale p~elare u Banatu.

Ne}ak Radivoj, ~lan UO

Skup{tina u Le{nici P~elarsko dru{tvo „Vidojevica“ iz Le-

{nice okupilo je 18. februara 2006. svojep~elare i goste iz Loznice, Bawe Koviqa-~e, Malog Zvornika i Prwavora na svojojgodi{woj skup{tini. Podnet je izve{taj oradu. Predavawe je odr`ala prof. dr vet. med.Bosiqka \uri~i} o bolestima p~ela i pre-ventivi u p~elarstvu.

Rad je nastavqen 5. marta kada je usvojenizve{taj o radu i program rada. Izvr{en jeizbor Nadzornog organa i zamewen jedan~lan Upravnog odbora na li~ni zahtev.

Tomi} Milorad, predsednik Dru{tva

Uspela demonstracija Na p~eliwaku Milorada Mladenovi}a u

selu Dubnica kraj Vrawa je 21. februara2006. ing. Vlastimir Spasi} iz Ni{a demon-

strirao tretirawe p~eliwih zajednica ok-salnom kiselinom protiv varoe. Op{ta jeocena da je predsednik regionalne Asocija-cije p~elara u potpunosti uspeo da prisut-nima skine veo zabrinutosti po zdravqe uovom postupku.

Sekretar DP „Beli bagrem“ iz Vrawa, @ika Nedeqkovi}

Bo`a Petrovi} ponovo predsednik DP „Beograd“ odr`a-

lo je 28. februara 2006.izbornu skup{tinu. Oce-weno je da su glavni zada-ci dru{tva realizovani.Okupqa preko 800 ~lano-va (od toga 275 je pret-platnika na P~elar). Sa-mo u posledwem zimskomperiodu odr`ana su 23predavawa koja su bila izuzetno pose}ena.Dru{tvo je ve} 31 godinu organizator pre-sti`ne i najve}e p~elarske manifestacijena{e zemqe „P~elarstvo“ u Ta{majdanskomparku. Dru{tvo organizuje jo{ 9 op{tin-skih izlo`bi. S obzirom na veliku op{tin-sku razu|enost (preko 40 km u pre~niku),ove izlo`be ne konkuri{u jedna drugoj, ve}p~elare pribli`avaju potro{a~ima. DPBsara|uje sa gotovo svim sli~nim organiza-cijama. Samo po~etkom ove godine ostvare-ne su posete Kamenovu, Smederevskoj Pa-lanci, Solunu (Gr~ka), a u planu su poseteProkupqu, Subotici, [urjanu (kod Bo`ePetrovi}a).

Jednoglasno su usvojeni svi izve{taji.Izabrano je novo predsedni{tvo i aklama-cijom, na jednoglasni zahtev skup{tinara,ponovo za predsednika Bo`a Petrovi}, kojizbog bolesti ~ak nije ni prisustvovao skup-{tini. Ovim ~inom odato je priznawe i po-verewe ovom jo{ uvek agilnom i mladala~-ki inventivnom p~elarskom posleniku kojiove godine slavi 70 godina rada u p~elar-stvu. Na kraju, progla{eni su po~asni ~la-novi Dru{tva: zamenica gradona~elnikaBeograda gospo|a Radmila Hrustanovi}(ve} 5 godina otvara ta{majdansku izlo-`bu), predsednik SO Novi Beograd gospo-din @eqko O`egovi} (koji je ustupio op-{tinsku salu za p~elarska okupqawa) i jo{48 ~lanova DPB i drugih dru{tava {iromSrbije i Republike Srpske.

M. Bukili} Obrenova~ki jubilej

DP „Obrenovac“ odr`alo je 24. decem-

266 P^ELAR, jun 2006.

bra 2005. redovnu skup{tinu, nakon koje jeprofesionalni p~elar iz Pe}inaca Hrani-slav Pavlovi} odr`ao predavawe o alter-nativnim metodama suzbijawa varoe. Dru-{tvo je imalo dosta zavidnih aktivnosti,veliki broj predavawa i poseta okolnimdru{tvima. Posebno se zahvaqujemo DP„[abac“ i wegovom predsedniku Rajku Peja-novi}u.

DP „Obrenovac“ ve} desetak godina iz-daje interni ~asopis „Obrenova~ki p~e-lar“, namewen uglavnom potro{a~ima. Veo-ma je jaka i saradwa sa lokalnom televizi-jom i radiom. Septembra ove godine (26. i27.) odr`a}e se X izlo`ba p~elarstva uObrenovcu. Aktivnosti bi bile i ve}e dapostoji razumevawe od strane op{tinskogrukovodstva, jer Dru{tvo jo{ uvek nemasvoje prostorije. Moramo pohvaliti Eko-fond koji nam je usmeravao sredstva za kupo-vinu medonosnog drve}a, jer poku{avamo dapa{u pribli`imo p~elama, a ne p~ele pa-{i.

Dru{tvo je 11. marta 2006. obele`ilo 30godina postojawa i 88 godina organizovanogp~elarstva u Obrenovcu. Nakon toga, orga-nizovana je sve~ana ve~era sa gostima izdrugog obrenova~kog dru{tva (Pale`) i DP„[abac“. Posle pozdravne re~i predsedni-ka ^aslava Bojovi}a, obratio se p~elarimai Rajko Pejanovi}, ~lan IO SPOS-a Ma-~vanskog regiona, koji je po`eleo jo{ vi{euspeha.

Ina~e, napredni p~elari iz Grabovca(Stankovi}, Vidojevi}) su osnovali p~elar-sku podru`nicu 1918. Idu}e godine isto sedogodilo i u selima Vuki}evica, Piroman,Stublina, i sve su delovale u sastavu beo-gradskog dru{tva. Na inicijativu profeso-ra Mihaila Grui}a, 1938. osnovana je obre-nova~ka podru`nica koja je objedinila radsvih ostalih. Prvi {kolski p~elarski pod-mladak osnovan je 1939.

Nakon II svetskog rata obnavqa se radpodru`nice, ali sada kao Posavska p~elar-ska podru`nica Srpskog p~elarskog dru-{tva. Od 1976. mewa ime u Dru{tvo p~elaraObrenovac. Sa novim rukovodstvom (Jeve-rica Qubi{a, Pavlovi} Stevan, Dabovi}Vlastimir, Savi} Mirko, Beqinac Dra-gan…), po~ev od 1993. kre}e nagli usponDru{tva te ga SPOS nagra|uje diplomomprofesora @ivanovi}a.

Vlastimir Dabovi}, potpredsednik Dru{tva

Jubilej UP „Sjeni~ka p~ela“ UP „Sjeni~ka p~ela“ iz Sjenice je 12.

marta 2006. obele`ilo skroman jubilej. Rav-no pre 25 godina u ovoj maloj varo{ici sne-govitog Pe{tera, grupa entuzijasta osnova-la je ovo Udru`ewe sa tada 70 ~lanova. Bilobi pravedno da pomenemo tada{we rukovod-stvo: predsednik Mahmut Mujagi}, sekretarMilenko [apowi}, blagajnik Mustafa ]u-}evi} (danas jedini `ivi „svedok“ tog doga-|aja), te ~lanovi odbora Blagoje Vu~ini},@ika Mi}i}, [emso Rahi} i Vlajko [eku-larac.

Od osnivawa, Udru`ewe je i{lo uzla-znom linijom. Iako mala i siroma{na, sje-ni~ka op{tina je uvek imala dobrih p~ela-ra sa ~uvenim pe{terskim medom koji se od-likuje dobrim kvalitetom. Da nije tako, nebi na prostore Sjenice i Pe{tera hrlilimnogi p~elari iz [umadije i okolnih mestasakupqaju}i nektar za koji se mo`e dati naj-vi{a mogu}a ocena.

Udru`ewe je organizator stalne izlo-`be p~elarskih proizvoda u okviru poqo-privrednog sajma koji se odr`ava svakog av-gusta u Sjenici.

Danas „Sjeni~ka p~ela“ okupqa p~elarei sa po 100 i vi{e ko{nica, a ima i dostamladih koji nastavqaju tradiciju. Udru`e-we `ivi uglavnom od ~lanarine i mawe po-mo}i Op{tine. Do{lo je i do donacijeMercy Corps-a koja je pomogla u opremi.

Udru`ewe {iroko sara|uje sa okolnimdru{tvima p~elara, pa i {ire. Jedna od zna-~ajnijih saradwi ostvarena je i sa UP „Zla-tarka“ iz Nove Varo{i, ~iji je biv{i pred-sednik \oko Ze~evi}, kao ~lan IO SPOS-a, mnogo puta posetio na{e Udru`ewe i in-formisao ga o aktivnostima IO, pru`aju}isvaku vrstu pomo}i. On je preneo pozdrave i~estitke predsednika i ~lanova IO i uru-~io povequ SPOS-a Udru`ewu, ali i pri-znawa nagra|enima: Milo{u Vasojevi}u

P^ELAR, jun 2006. 267

(diploma profesora @ivanovi}a), KrstuRe~evi}u (zlatna zna~ka i zvawe „Zaslu`nip~elar“), [efkiji Haskovi}u (zahvalnica)i [u}ru Biberovi}u (pohvalnica).

Izvr{en je i izbor novog rukovodstva,tako da je za predsednika ponovo izabranMustafa ]u}evi}, za sekretara Milo{ Va-sojevi}, a za blagajnika Qubinko Divac. Uizvr{ni odbor su izabrani Murat Ba`dar,Rade Rakowac, Sead Fekovi}, HristivojeGobeqi}, Ramiz Hamidovi}, Hamdo Me{i}.

Nakon oficijelnog dela, lepo i korisnopredavawe na temu „Specifi~nosti stacio-narnog p~elarewa u brdsko-planinskompodru~ju“ odr`ao je na{ gost \oko Ze~evi}.

Milo{ Vasojevi}

Skup{tina u Malom Zvorniku DP „Matica“ iz Malog Zvornika odr`a-

lo je godi{wu skup{tinu 18. marta 2006. Zapredsedavaju}eg Skup{tine izabran je@ivan Bo{kovi}, za predsednika DraganDuki}, i za izvr{ni odbor Ilija Jezdi},Savo Panteli}, Milenko Petkovi} i PeroCvetinovi}. Za delegata u skup{tiniSPOS-a izabran je Jovan Jovanovi}. Usvo-jen je kompletan set osnovnih akata Dru-{tva, izve{taj i plan rada. Uru~ena su ipriznawa nagra|enima. Dr Nada Plav{a jepre skup{tine odr`ala predavawe o suzbi-jawu bolesti p~ela i legla.

Tomislav Tomi}

Pet godina uspe{nog rada Ovaj mali jubilej je 18. marta 2006. pro-

slavilo UP „Omarska“ uz prisustvo brojnihgostiju iz Bawa Luke, Prijedora i Kola. Izizve{taja predsednika Udru`ewa DrageObradovi}a vidi se da je odr`ano 15 preda-vawa koje je pratilo preko 300 p~elara. ^a-sopis P~elar pretpla}uje 70% ~lanova. Svevi{e ~lanova organizovano pose}uje razne

manifestacije i sajmove. Ponosni su na sa-radwu sa bratskim UP „Vaqevo“ iz Vaqeva,~ija je osmo~lana delegacija na ~elu sapredsednikom Todosi}em prisustvovalaovom jubileju i uru~ila nam poklone vrednepa`we. Nakon skup{tine, predavawe je odr-`ao Miqko [qivi}, biv{i predsednikSPOS-a. Zatim su p~elari posetili jednuod najstarijih crkava brvnara u BiH, u seluJeli}ka o ~ijem nastanku je govorio p~elarprotojerej Milenko Novakovi}. Pose}en jei manastir Gomionica iz XV veka.

Drago Obradovi}

Osnovana Asocijacija profesionalnih p~elara Srbije Osniva~ki odbor Asocijacije profesio-

nalnih p~elara Srbije u sastavu Zoran Sto-janovi}, Sla|an Ra{i} i Dragan Jevti} sa-zvao je Osniva~ku skup{tinu Asocijacijeprofesionalnih p~elara Srbije 19. marta2006. u Kraqevu.

Po{to je Zoran Stojanovi} izlo`io ci-qeve i zadatke udru`ewa, Sla|an Ra{i} jeupoznao prisutne sa osnovnim elementimabudu}eg Statuta udru`ewa, koji je u kra}ojraspravi delimi~no izmewen i dopuwen.Zatim su osniva~i doneli Odluku o osniva-wu Asocijacije i usvojili Statut.

Za predsednika Asocijacije je izabranZoran Stojanovi} iz Kraqeva, za zamenikapredsednika Stanislav Vener iz Kupinova,za sekretara Sla|an Ra{i} iz Beograda. UIzvr{ni odbor su izabrani Dragan \or|e-vi} iz Kamenova, Dragan Jevti} iz Opari}a,Zoran Radosavqevi} iz Svrqiga i ZoranKosti} iz Krupwa.

Skup{tina je izabrala i predsednikanadzornog odbora (Lev Plu`nikov iz Sta-la}a), potpredsednika (Igor Ivovi} izKragujevca) i ~lana (\or|e Ivezi} iz Kra-gujevca).

Za sedi{te su odre|ene prostorije uulici Timo~ka 6 u Kraqevu.

Asocijacija profesionalnih p~elaraSrbije je udru`ewe profesionalnih p~ela-ra Srbije sa ciqem razvoja i unapre|ewap~elarstva kao privredne grane, promovisa-wa meda i ostalih p~eliwih proizvoda i ~e-stitosti p~elarewa i interesnog organizo-vawa p~elara, stvarawa uslova za izno{ewestru~nih, nau~nih i prakti~nih znawa i is-kustava i stalne edukacije p~elara i potro-{a~a p~eliwih proizvoda.

^lanstvo u Asocijaciji se sti~e potpi-

268 P^ELAR, jun 2006.

sivawem pristupnice. Glavni kriterijum zapristup je p~elarstvo kao osnovna delat-nost i posedovawe minimuma od 200 p~eli-wih zajednica.

Asocijacija profesionalnih p~elaraSrbije }e raditi u ciqu formirawa bazepodataka o raspolo`ivim koli~inama medai drugih p~eliwih proizvoda kao i wihovojponudi, stimulisawa prometa p~eliwihproizvoda, usavr{avawa tehnologije p~ela-rewa i za{tite p~ela, {irewa i unapre|e-wa medonosne pa{e i ekolo{kih prostora,razvijawa saradwe sa registrovanim Cen-trima za selekciju i reprodukciju matica,registrovanim proizvo|a~ima voska, ko-{nica, opreme, lekova, preparata i ostalimregistrovanim proizvo|a~ima koji su veza-ni na bilo koji na~in sa p~elarstvom, stal-ne edukacije p~elara i potro{a~a nepo-sredno ili putem medija u ciqu za{titeobostranih interesa, unapre|ewa saradwesa drugim srodnim organizacijama, Pri-vrednom komorom Srbije, a pre svih saSPOS-om i svim udru`ewima p~elara nateritoriji Srbije.

Tako|e, Asocijacija }e neposredno sara-|ivati sa nau~nim i stru~nim organizacija-ma. Odr`avawem predavawa i seminara po-kreta}e i u~estvova}e u kreirawu zakon-skih regulativa u p~elarstvu.

Svi zainteresovani za u~e{}e u raduAsocijacije mogu se javiti na telefon(036)375-336 ili (063)80-333-59.

Zoran Stojanovi}, Sla|an Ra{i}

II Festival meda u Aleksincu U Aleksincu je 20, 21. i 22. marta odr`an

Drugi festival meda povodom Mladenaca, uorganizaciji OTIS-a (op{tinska turi-sti~ka organizacija), SO Aleksinac, JKP„Rujevica“ i DP „Aleksinac“. Kao i pro-{li festival, i ovaj se odlikovao lepomprodajom meda, a p~elari su ga ponudili popovoqnijoj ceni (280 dinara). Prvog danapredavawe o medu u ishrani dece i starijihosoba odr`ala je @ivka Vlajkovi}, nutri-cionista iz Beograda.

Upravni odbor DP „Aleksinac“

Slava u Leskovcu Tradicionalno, p~elari UP „Beli ba-

grem“ iz Leskovca proslavili su 25. marta2006. svoju slavu na p~eliwaku doma}inaslave Dragoquba Stojanovi}a, p~elara sa250 ko{nica u selu Ja{uwa, 12 km od Le-

skovca, u podno`ju Babi~ke gore. Nakonosve}ewa p~eliwaka i rezawa slavskog ko-la~a, p~elarima se obratio Vlastimir Sta-menkovi} i upoznao ih sa babi~kom florom.

Nakon obilaska p~eliwaka i razmene isku-stava, p~elari su obi{li i manastir SvetogJovana nadomak p~eliwaka. Nakon zavr{et-ka restaurisawa manastira, p~elari ovogudru`ewa formira}e manastiru p~eliwak.

Dragoqub Stojanovi}

XXIX dr`avni seminar u Cequ u Sloveniji

Drugi deo seminara bio je posve}en teh-nici p~elarewa i novostima u p~elarewu.Zanimqiva su bila predavawa Franca [i-vica, koji je predstavio novosti sa pro{lo-godi{weg p~elarskog kongresa Apimondijeu Irskoj, i stru~waka iz Srbije, dr Rodoqu-ba @ivadinovi}a, koji je predstavio na~inp~elarewa nastavqa~ama sa borbom protivbolesti. Wegov pristup temeqi se na pret-postavci da pored svih drugih uslova trebapo{tovati biologiju p~ela i tako im omo-gu}iti maksimalni razvoj, {to je osnovauspe{ne borbe protiv bolesti i parazita.Veliki zna~aj daje zameni sa}a, pa ga u plo-di{tu mewa 50% godi{we. Na osnovu najno-vijih rezultata nau~nih istra`ivawa navo-di da je leglo u mladom sa}u mawe privla~-no za varoe, i da se one u wemu mawe razmno-`avaju. U mladom sa}u se razvijaju i krupni-je p~ele koje su, uz pravilnu i optimalnu is-hranu dovoqnim koli~inama perge, vital-nije i sposobnije da donesu vi{e meda, kao ida odgaje vi{e potomaka nego slabije hra-wene i mawe p~ele. Wegovo predavawe jebez dvojbe bilo veoma zanimqivo za brojnena{e p~elare, jer u svom radu sa p~eliwimdru{tvima po{tuje najnovija nau~na sazna-

P^ELAR, jun 2006. 269

wa evropskih p~elarskih stru~waka, kojiprou~avaju biologiju i fiziologiju p~ela.Prisutni p~elari, kojih u nedequ na `a-lost nije bilo puno kao u subotu, postavqa-li su mu brojna pitawa, na koja je on odgova-rao veoma stru~no i argumentovano, pa su gapo zavr{etku predavawa nagradili bu~nimaplauzom.

Preuzeto iz slovena~kog ~asopisa „Slovenski ~ebelar“, 5/2006.

Janez Miheli~, urednik

Predavawa doktora Sotnikova U organizaciji Komisije za me|unarod-

nu saradwu i finansijsku podr{ku SPOS-a,u Srbiji je od 25. marta do 2. aprila 2006. bo-ravio dr A. N. Sotnikov iz Veterinarskoginstituta za eksperimentalnu veterinu uMoskvi. Tom prilikom odr`ao je predava-wa u Lu~anima, Subotici, Po`arevcu, Kra-qevu, Kragujevcu, Doboju i Bawa Luci. Pro-cewuje se da je predavawa ~ulo vi{e od 2 000p~elara. Govorio je o suzbijawu kod nas ak-tuelnih bolesti p~ela, a najvi{e intereso-vawa izazvalo je suzbijawe varoe. Detaqe sa

wegovih predavawa ima}ete prilike da pro-~itate u jednom od narednih brojeva ~asopi-sa.

Milan ]irovi}

„Matica misaona imenica“ prevedena na bugarski jezik

Februara ove godine u Bugarskoj je iza-{la iz {tampe kwiga Jove Kantara „Mati-ca misaona imenica“ na bugarskom jeziku.Na Tre}oj izlo`bi P~elomanija u Dobri~u(31. mart – 2. april 2006) ova kwiga je krozpromociju prikazana bugarskim p~elarima,a predavawe je odr`ao wen autor Jovo Kan-tar. Dobili smo izvod sa promocije koju jevodio Georgi Georgijev: „P~elare}i iz ho-bija od 1977. godine, autor je stekao ne ma-lo iskustvo… Ne preporu~uje uno{ewe he-mije u ko{nicu niti uzgoj matica nepri-

rodnim postupcima… Bio je predsednik Ko-misije za stru~no obrazovawe p~elara Sr-bije 2002. godine, u kom svojstvu je napisaoProgram stru~nog obrazovawa p~elara Sr-bije za XXI vek, koji je na II kongresu p~ela-ra Srbije iste godine usvojen kao zvani~nikongresni dokument. Godine 2005. ustu-pqen je p~elarima Crne Gore koji se pripre-maju za ulazak u EU i voqan je da ga ustupii nama bugarskim p~elarima“.

Zatim sledi predavawe Jove Kantara izkoga dajemo kratak izvod zbog ograni~enogprostora: „P~ele su kroz dugu evoluciju po-kazale sposobnost da pre`ive sve surovo-sti Prirode, prevladav{i 160 miliona su-rovih zima i isto toliko `arkih i su{nihleta, kao i sve kataklizme, ali su se poka-zale nesposobne da prevladaju jo{ tri: 1)glad koju im name}u p~elari, 2) ~oveka i 3)varou… Zaboravite sve {to ste ikad nau-~ili u p~elarstvu i po~nite da posmatra-te {ta se stvarno doga|a u Prirodi…Obrazovan p~elar zna da se p~eliwe klube udupqi `ivog drveta, po zakonima Prirode,neprestano pomera na gore tokom zime. Sa-mo na novom sa}u, u samo nove }elije maticapola`e jaja, a u pro{logodi{we – radiliceodla`u med – iznad…“. Predavawe i odgovo-ri na pitawa prisutnih trajali su 120 minu-ta.

U Kamenovu – selu p~elara U okviru svog obrazovno prakti~nog

programa, ~lanovi DP „Beograd“ posetilisu 2. aprila 2006. Kamenovo i bili gosti ta-mo{weg DP „Mlava“ iz Petrovca na Mlavi,podru`nica Kamenovo.

Prethodnog dana izlo`bu je otvoriopredsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi},izraziv{i zadovoqstvo svojim prvim bo-ravkom u Kamenovu. Nakon otvarawa do sadanajve}e izlo`be sa preko 70 izlaga~a, zapa-

270 P^ELAR, jun 2006.

`ena predavawa su odr`ali prof. dr JovanKulin~evi}, prof. dr Mi}a Mladenovi} i drVladimir Mla|an.

Kako re~e predsednikDru{tva @ivorad Lazi},ovu izlo`bu posetilo je 5do 6 hiqada p~elara. Ka-menovo je po~elo da rastepo~etkom XX veka sila-skom planinaca sa Homo-qskih planina u blago-rodnu kotlinu Kamenova.Sa sobom su doneli i qubav prema p~eli.

Ve} tada pre{lo se sa vr{kara na savreme-nije ko{nice, a i danas se, kao spomenik, is-pred ku}e Vuka{ina \or|evi}a nalazi ori-ginalna @ivanovi}eva „amerikanka“ iz

1928. Sala Zadru`nog doma sa preko 400 mesta

bila je mala za zajedni~ki p~elarski ru~ak.Razmewene su poveqe o saradwi izme|u p~e-larskih udru`ewa. Najve}i aplauz pobrao jeBo`a Petrovi} koji je dobio zahvalnicu zacelokupni doajenski doprinos p~elarstvuSrbije.

M. Bukili}

Osnovana Asocijacija odgajiva~a karnike Srbije

U utorak, 4. aprila 2006. godine odr`anaje osniva~ka skup{tina Asocijacije odgaji-va~a karnike Srbije na OD „Radmilovac“Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Oblast proizvodwe matica je vrlo ose-tqiv segment p~elarske proizvodwe i izvorkako dobrih, tako i lo{ih osobina po p~e-liwe dru{tvo i p~elara. Zato se grupaozbiqnih proizvo|a~a, namerenih da se uskladu sa dobrom p~elarskom praksom i za-konskim regulativama izbore za razvoj, za-{titu i unapre|ewe odgajivawa i selekcijematica doma}e karnike, promovisawe doma-}e rase medonosne p~ele i interesno orga-nizovawe odgajiva~a matica, stvarawe uslo-va za izno{ewe stru~nih, nau~nih i prak-ti~nih znawa i iskustava i stalnu edukaci-ju p~elara, kao {to je to slu~aj i u EU, odlu-~ila na ovaj korak.

Ciqevi i zadaci Asocijacije odgajiva~akarnike Srbije su: formirawe baze podata-ka proizvo|a~a matica doma}e karnike, sti-mulisawe i za{tita prometa selekcionisa-nih matica, definisawe ciqeva odgajiva~-kog programa doma}e karnike, o~uvawe au-tohtonog materijala doma}e karnike, usavr-{avawe tehnologije proizvodwe matica,stvarawe elektronske i drugih vrsta pre-zentacija vezanih za Asocijaciju, razvijawesaradwe Centra za p~elarstvo, Centara zaselekciju i reprodukciju matica, Reprosta-nica, registrovanih proizvo|a~a voska, ko-{nica, opreme, lekova, preparata i ostalihregistrovanih proizvo|a~a u zemqi i svetu,stalna edukacija p~elara u ciqu kori{}e-wa autohtone rase p~ela, saradwa sa resor-nim Ministarstvima, povezivawe sa drugimorganizacijama od interesa za Asocijaciju,kao {to su EURBEE, BIBBA, IBRA, IUSSI,ICPBR, Apimondija, SPOS.

Glavni kriterijum za pristup Asocija-ciji je registrovana proizvodwa selekcio-nisanih matica doma}e karnike i pravniU razgovoru sa predstavnikom Ministarstva

poqoprivrede, Nenadom Terzi}em

P^ELAR, jun 2006. 271

akt o saradwi sa Asocijacijom. Skup{tinaje nakon usvojenog Statuta izabrala ruko-vodstvo: predsednik mr Neboj{a Nedi}, za-menik predsednika Aneta Georgijev speci-jalista p~elarstva, sekretar Nenad Miti},koji uz kolege Sr|ana Stojanovi}a i Stani-slava Venera ~ine Izvr{ni odbor.

Skup{tina je tako|e izabrala i pred-sednika Nadzornog odbora kolegu ZoranaKosti}a i ~lanove Nenada Terzi}a i JovanaU{urela. Za sedi{te udru`ewa odre|ene suprostorije u ulici Smederevski put bb, Rad-milovac, Beograd. Svi zainteresovani zau~e{}e u radu Asocijacije mogu se javiti natel. (063) 70-49-360, (011) 2615-315 lok.240/318 ili internet adresu nedicn@agrifa-culty.bg.ac.yu.

(Prema informacijama kojima raspola-`emo, najve}i odgajiva~ selekcionisanihmatica u Srbiji, Apicentar iz Beograda,koji odgaja 63,6% u Ministarstvu regi-strovanih matica, nije pristupio ovojAsocijaciji, ne sla`u}i se sa idejom da ovaorganizacija deluje van SPOS-a – primedbaurednika).

Mr Neboj{a Nedi}, Nenad Miti}

Ekskurzija Kragujev~ana U nedequ, 9. aprila 2006. DP „Kraguje-

vac“ je sa 64 ~lana posetilo p~elare Stala-}a i Kru{evca. Obi{li smo p~eliwak Bo-bija Stankovi}a sa 120 dru{tava, velep~e-lara iz Stala}a Leva Plu`nikova i Kru{e-vqanina @ike \uri}a. Posledwa dvojicakolega su nam odr`ala i predavawe o svojojtehnici rada. Posetili smo i manastire„\unis“ i „Sveti Roman“ u kome nam je doma-}in bila igumanija zadu`ena za p~eliwak.Svo vreme ekskurzije, sa nama je bio i biv-{i predsednik SPOS-a Miqko [qivi}, na~emu mu se zahvaqujemo. Dru`ewe se zavr-

{ilo u restoranu u Ribarskoj Bawi, sa `e-qom da se ponovo sretnemo, ali sada u Kra-gujevcu.

Rade Kostadinovi}

Prole}ni susret DP „Bogoqub Konstantinovi}“ iz Kru-

{evca organizovalo je tradicionalni pro-le}ni susret na p~eliwaku Milena Cvetko-vi}a iz Modrice, koji broji 30 zajednica.Upoznao nas je sa svojom tehnikom p~elare-wa, a imali smo priliku i da vidimo prak-

ti~no topqewe voska na{eg gosta iz Trste-nika Mirka Vilusa na wegovom topioniku.Doma}in je organizovao i zajedni~ki ru~ak.

Nenad Marinkovi}

Kvalitet, da ili ne? Novosadski sajam je ove godine putem na-

{eg ~asopisa zna~ajno poja~ao aktivnost naoceni kvaliteta p~eliwih proizvoda, {toje rezultiralo zna~ajno ve}im brojem uzora-ka meda i drugih p~eliwih proizvoda koje sup~elari a i pakeri ponudili na ocenu kva-liteta. Imaju}i u vidu broj p~elara u Srbi-ji, ovaj broj se ipak mo`e smatrati malim, auzrok treba tra`iti u kvalitetu p~eliwihproizvoda (!?) ili u visokoj ceni ocene kva-liteta (5 800 dinara po uzorku) ili nevred-novawu ovih priznawa. Beogradsko udru`e-

272 P^ELAR, jun 2006.

we p~elara je podr`alo ovu akciju Novosad-skog sajma i donelo je odluku da svojim ~la-novima koji osvoje priznawa kvaliteta pla-ti ocewivawe. Tri p~elara su dala ~etiriuzorka na ocewivawe i dobili su pet pri-znawa: Neboj{a Milenkovi} je ponudio naocewivawe bagremov med u }upu i medovinui dobio je dve velike zlatne medaqe i zlat-nu plaketu. Borisav Rankovi} je ponudiopergu i dobio veliku zlatnu medaqu, a Sla-|an Simonovi} je za kristalisan bagremovmed dobio srebrnu medaqu. Veruju}i u zna-~aj i vrednost ovih priznawa, BUP }e na-redne godine u skladu sa opredeqewem pro-mocije kvaliteta zna~ajnije podr`ati ovuaktivnost i poziva i ostale p~elare Srbijeda u~ine isto.

BUP

Savetovawe u Surdulici UP „Matica“ iz Surdulice je 16. aprila

2006. organizovalo Savetovawe iz p~elar-stva, uz goste iz Vladi~inog Hana i Vrawa.U sali Kulturnog centra predavawa su odr-`ali dr med. Rodoqub @ivadinovi}, ured-nik P~elara i ing. Vlastimir Spasi}, pred-sednik Asocijacije p~elara jugoisto~ne Sr-bije na teme: tehnika p~elarewa i modernosuzbijawe varoe. Predava~i su prikazali ikratak film o suzbijawu varoe oksalnomkiselinom, {to je mnogima pomoglo da ko-na~no prihvate ovo sredstvo kao lako pri-menqivo. Zahvaqujemo se na izvanrednim

predavawima i strpqewu koje su pokazalida odgovore p~elarima na sva pitawa. Po-trudi}emo se da ovo bude po~etak br`eg raz-voja p~elarstva Surdulice, za {ta postojeizvanredni uslovi: netaknuta priroda, bo-gata flora i blizina Vlasine u {ta su sepredava~i i sami uverili na terenu nakonpredavawa.

Dragan Nikoli}

Izborna skup{tina u Staroj Moravici

UP „P~ela“ iz St. Moravice, Pacira iKrivaje je 15. aprila 2006. odr`alo izbornuSkup{tinu u Domu penzionera. Usvojena jeizmena i dopuna Statuta. Za predsednika jeponovo izabran Holo Ferenc, za potpred-sednike dr Sentpeteri [andor i ing. TariNandor, za sekretara Lestar @olt i za bla-gajnika Kova~ Ferenc.

Skup{tini je prisustvovao VojislavKapor, ~lan IO SPOV-a i predsednik Me-sne zajednice St. Moravica koji su pozdra-vili skup i po`eleli daqi uspe{an rad.Predsednik im se zahvalio jer su uvek biliotvoreni i spremni za saradwu. Skromnim~a{}ewem i dru`ewem je zavr{en sastanak.

Predsednik Holo Ferenc

Slava u Ariqu Ariqski p~elari su bez premca u Zlati-

borskom i Moravi~kom okrugu, a i {ire.Kako na malo prostora opisati i do~arationo {to se ove Svete Nedeqe na dan ulaskaGospoda Isusa Hrista u Jerusalim – Cveti,doga|alo u Ariqu 16. aprila 2006. godine nasedmim susretima p~elara. Tu su kao i uvekp~elari Zlatiborskog i Moravi~kog okru-ga, Jagodinci, p~elari iz Berana, po prviput i p~elari Kamenova.

Doma}ini, predsednik Mari~i} i pot-predsednik Topalovi} pozdravqaju goste.Me|u gostima su predsednik SPOS-a i we-gov zamenik, ~lanovi IO, Predsednik op-{tine Ariqe i Predsednica skup{tineOp{tine. Tu je i kum bratimqewa sa Novo-varo{anima, a i prvi kum Slave, Rade Jova-novi} iz Gorobiqa.

Na otvarawu govorio je predsednik op-{tine Zoran Mi}ovi}, vidno ponosan na ak-tivnosti p~elara. Rekao je i da izgradwaDoma p~elara govori o velikoj `eqi da i

P^ELAR, jun 2006. 273

p~elari imaju svoj kutak za neophodne ak-tivnosti i jo{ re~e da }e Op{tina pomo}ikoliko bude u mogu}nosti.

Uprili~eno je i predavawe pred prepu-nom salom. Predava~i: @ivoslav Stojano-vi}, \oko Ze~evi} i Veroqub Umeqi}.

Ariqski p~elari su odredili da od ovegodine manifestacija preraste u „Slavup~elara“. Slavski kola~, uz prisustvo ovda-{weg Sve{tenika, kum Rade i doma}in Mi-lutin izlomi{e i uz posnu trpezu, kako car-ski vaqa i trebuje, poslu`i{e prisutne, akako konobari reko{e, za trpezom je bilopreko 430 p~elara i gostiju! Po{to je doma-}in objavio odluku o izgradwi p~elarskogDoma, deo prisutnih se upisao u donatore.Kuriozitet dru`ewa bio je i orkestar p~e-lara Ratka Petronijevi}a iz Ariqa.

\oko Ze~evi}

Slava aran|elova~kih p~elara Na redovnoj Skup{tini DP „Aran|elo-

vac“ 23. januara 2006. dogovoreno je da seustanovi slava Dru{tva i odlu~eno da tobudu Cveti, na predlog predsednika Mio-draga Bo{kovi}a. Ulogu prvog doma}inaprihvatili su Miodrag Bo{kovi}, SlavkoStevanovi} i Rodoqub Agatunovi}. U no-vim, lepo ure|enim prostorijama Dru{tva

obavqeno je se~ewe slavskog kola~a. Za do-ma}ina slave u narednoj godini prihvati{ese Goran ]irovi}, Neboj{a Milanovi} iDragan Vujanovi}. Uz skromnu zakusku i pi-}e poslu`eni su svi gosti. Sve je pratila ilokalna TV „[umadija“. Popodne, u resto-ranu „Lova~ki uranak“ prire|en je slavskiru~ak.

Qubi{a Jovanovi}

Kru{evqani u Gr~koj ^etrdeset p~elara iz Kru{evca je od 28.

aprila do 2. maja 2006. bilo u poseti Gr~koj,

i tom prilikom su obi{li Svetu Goru i ma-nastir Hilandar. Dugo su se zadr`ali na le-po ure|enom manastirskom p~eliwaku sa

tridesetak jakih zajednica, koje su tada sa-kupqale bagremov nektar. P~elari su pose-tili i Solun, Zejtinlik, Jerisos, Uranopo-lis i par gr~kih p~eliwaka.

Nenad Marinkovi}

Hej, sala{i… U organizaciji Regionalne asocijacije

p~elarskih organizacija jugoisto~ne Srbi-je (RAPOJS) i Saveza p~elarskih organiza-cija Vojvodine (SPOV) p~elari sa jugoi-stoka Srbije posetili su Vojvo|anske p~e-lare. Autobusom je put Vojvodine krenulo50 p~elara iz 17 op{tinskih udru`ewa, ame|u wima je bio i predsednik Fonda za raz-voj poqoprivrede op{tine Aleksinac, Ra-domir Stojanovi}, kome se ovom prilikomnaro~ito zahvaqujemo na kontinuiranompra}ewu aktivnosti p~elara. PredsednikAsocijacije ing. Vlastimir Spasi} se po-trudio, te smo tokom putovawa u autobusupogledali tri sasvim nova filma iz p~e-larstva koje do sada nismo imali prilike dagledamo. Prvi doma}in nam je bio HolikPavel, na ~ijem smo p~eliwaku mogli da ~u-

274 P^ELAR, jun 2006.

jemo puno interesantih podataka iz wegovogbogatog iskustva. Poseta velelepnoj Car-skoj bari osta}e nam tako|e u trajnom se}a-wu. Sledstveni bogati ru~ak koji su organi-zovali p~elari Mu`qe, Zrewanina i Kova-~ice bio je idealna prilika za p~elarskerazgovore. Naredna destinacija nam je biop~eliwak porodice Bugarski u Ba~kom Pe-trovom selu, gde smo imali izuzetnu prili-ku da doma}inu Nikoli ~estitamo redak ju-bilej, 50 godina uspe{nog p~elarewa.

Dolaskom u Sombor, ekolo{ki naj~isti-ji grad Vojvodine, imali smo priliku da pr-vo pogledamo zgradu @upanije, a zatim sedru`imo sa p~elarima DP „Ba~ka“ iz Som-bora koji su nam priredili ve~eru i obezbe-dili preno}i{te. Za vreme ve~ere, ~elniqudi SPOV-a i RAPOJS-a razmeni{ezdravice i poklone za se}awe na susret. Do-ma}inima poklonismo sadnice reliktnetrolisne naranxe i drena kao simbole dugo-ve~nosti i ~vrstine (prijateqstva). Od do-ma}ina dobismo zbornike sa Savetovawa uNovom Sadu.

Nakon doru~ka narednog jutra, posetilismo Marinov Stevana, uglednog p~elara gdeje po~eo na{ susret sa nama nepoznatim ti-povima ko{nica (kle{tare), a zatim i p~e-liwak Dimi} Vlade. U Sremskim Karlov-

cima posetili smo muzej p~elarstva @iva-novi}a i degustirali kvalitetna vina izpodruma @arka @ivanovi}a. Opro{tajniru~ak su nam priredili p~elari Srema iNovog Sada.

Ovom prilikom se zahvaqujemo svim do-ma}inima na izuzetno srda~nom gostoprim-stvu, a naro~ito predsedniku SPOV-a Mom-~ilu Kon~aru i sekretaru Branislavu Pa-ni}u koji su nas svuda neumorno pratili.

Vojislav Stojanovi}

Predavawe u Rijeci U organizaciji Udruge p~elara iz Rije-

ke u Hrvatskoj, u Rijeci je 13. maja 2006. za-pa`eno predavawe iz p~elarstva odr`ao drmed. Rodoqub @ivadinovi}, urednik ~aso-pisa P~elar. Tema predavawa odnosila sena principe moderne tehnike p~elarewa na-stavqa~ama, sa osvrtom na lokalne pa{neuslove. U vreme predavawa kaduqa je ve}uveliko procvetala, dok je bagrem, koga uokolini Rijeke ina~e i nema mnogo, bio

pred precvetavawem. Predava~ nas je izne-nadio i ovu lepu priliku iskoristio i daprisutnim p~elarima podeli 150 promotiv-nih pilot brojeva ~asopisa P~elar na lati-nici (100 primeraka je ve} stiglo u Rijekuzahvaquju}i dr stom. Miroslavu Farka{uiz Zagreba, ina~e ~lanu redakcije P~ela-ra), koji je izuzetno lepo primqen uz veli-ko odu{evqewe kvalitetom sadr`aja iznatnim interesovawem za na~in pretplate.

Milan ^ubri}, predsednik Udruge p~elara iz Rijeke

99385 51 289-374, 99385 98 437-358

Savetovawa p~elara u BiH U Sarajevu je 15. maja odr`ano Savetova-

we p~elara na temu tehnike p~elarewa imodernog suzbijawa varoe. Pred brojnim au-ditorijumom, zapa`ena predavawa su odr`a-

P^ELAR, jun 2006. 275

li dr Slavomir Popovi} i dr med. Rodoqub@ivadinovi}, urednik P~elara, u trajawuod preko tri sata.

Na Palama je odr`ano istovetno Save-tovawe dan kasnije, 16. maja, sa istim preda-va~ima i temama. To je bila odli~na prili-ka da p~elari razjasne mnoge nedoumice ko-je su do tada imali kroz pitawa predava~i-ma.

Urednik ~asopisa P~elar je iznenadiosve prisutne, podeliv{i im vanredni broj~asopisa P~elar na latinici (400 u Saraje-vu i 100 na Palama). Interesovawe p~elara

za na~in pretplate je bilo veliko i urednikje potanko objasnio ceo postupak.

Momir Blagojevi}, predsednik Dru{tva na Palama

VEVERROOVVAALLII IILLII NNE!E!HHONONOORRAARR ZZAA JEJEDNDNUU STRSTRAANNUU TTEEKKSTSTAA

IIZNZNOSOSII KKOOLLIIKKOO IIGGOODDI[I[WWAA PPRREETPTPLALATTAA NANA PP ^̂EELALAR! R!

PPI[I[IITTEE ZZAA PP ^̂EELALAR!R!

IN MEMORIAMRadosav Dimitrijevi} iz Puhova (1932–2006) nije bio od onih koji mnogo govore a malo rade, koji po svaku

cenu svoj stav name}u i misle da najvi{e i najboqe znaju. A znao je mnogo, skroman bio, tiho `iveo i iznenada nasnapustio.

Svakoga je uvek saslu{ao i podu~io i svakome pomogao. Zaqubqenik u p~ele, jedan od prvih sele}ih p~elarau Draga~evu, znalac, velikan. S dubokim po{tovawem ga pomiwe Dru{tvo draga~evskih p~elara.

Damqan Dramli}

Dragi{a Jovanovi} (1925–2006), p~elarska legenda dru{tva p~elara „Mlava“ iz Petrov-ca, preminuo je po~etkom marta. Posle u~e{}a u NOR-u izgra|ivao je mnoga mlavska sela.Opismenio mnoge |ake, usmerio ih na prave puteve, formirao mnoge p~eliwake, uticao damnogi budu pravi qudi.

U Kamenovu mu je u tome pomagao brat, tako|e u~iteq, Peri{a. Izgra|ivali su selo inajvi{e do dana{wih dana u~inili za razvoj Kamenova i okoline, po svim segmentima `ivo-ta i `ivqewa. U penzionerskim danima odr`avao je i brinuo za manastirske p~eliwake u Vi-tovnici i Gorwaku.

U domu za nezbrunutu decu „Mladost“ u Kragujevcu formirao je mali p~eliwak i decu ob-u~avao p~elarstvu. Ceo svoj `ivot, neka ostane zapisano, posvetio je deci, p~elama, p~elar-stvu, qudima. Za sve ovo, hvala ti, stari dobri u~o!

Aca @ivoti} iz Kamenova

Ili} Vuka{in iz Lebana preminuo je 2005. u 74. godini `ivota. Prva znawa iz p~elarstvastekao je u Sredwoj {umarskoj {koli u ^a~ku, a qubav i sklonost nasledio je od svoje babe izsela Pridvorice, wegovog rodnog mesta. Jedan je od osniva~a Dru{tva p~elara u Lebanu 1972.od kada je redovan ~lan Dru{tva. Vi{e puta je biran i za predsednika. Kao vrstan poznavalacp~eliwih bolesti, bio je ovla{}en da vr{i preglede p~eliwih dru{tava na teritoriji op-{tine.

Uvek }emo ga se se}ati kao dobrog druga i saradnika u razvoju p~elarstva. Neka mu je ve~-na slava i hvala.

DP „Jablanica“, Lebane

276 P^ELAR, jun 2006.

Miqi} Miju{ko preminuo je 10. marta 2006. u 87. godini `ivota. Bio je najstariji p~e-lar svog kraja, bavio se p~elarstvom od 1948. sa 80 zajednica. Wegovi u~enici danas su vrsnip~elari. Sin Dragan i unuci nastavi}e tradiciju bavqewa p~elarstvom. Neka mu je ve~naslava i hvala.

DO „Sreten Axi}“, Trstenik

Petar Jovanovi} preminuo je u 81. godini `ivota. ^lan je Udru`ewa skoro od osnivawa,od 1954. godine. Aktivni je u~esnik svih p~elarskih zbivawa u ovom kraju. Za svoje rezulta-te nagra|en je 2003. od SPOS-a zlatnom medaqom i zvawem Zaslu`ni p~elar. Neka mu je ve~-na slava i hvala.

Udru`ewe p~elara „Timok“, Zaje~ar

Slobodan Mileti}, na{ drug, kolega i biv{i predsednik DP „Ivawica“, posle duge ite{ke bolesti, preminuo je u 71. godini `ivota. P~elarstvom se bavio preko 40 godina, a svo-je iskustvo nesebi~no prenosio drugima. Nosilac je Zlatne medaqe i zvawa Zaslu`ni p~e-lar i diplome „profesor Jovan @ivanovi}“. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava ihvala.

Vlade Mari~i}, DP „Ivawica“

Du{an @iki} iz Ni{a, po~asni ~lan DP „Matica“, preminuo je u 79. godini `ivota. Osta}e nam u se}awukao plemenit ~ovek, vrstan pedagog i nadasve iskusan p~elar. Dao je pun doprinos razvoju p~elarstva jugoisto~-ne Srbije. Kao predava~ SPOS-a vi{e od 20 godina, prenosio je p~elarima neophodna znawa. Samo ~etiri danapre iznenadne smrti, tokom posete predsednika DP „Matica“, obavestio ga je da je za sve ~lanove Dru{tva pri-premio sadnice trolisne naranxe, ali ga je smrt spre~ila da ispuni svoju `equ. O~igledno da ga entuzijazam ni-je napu{tao do posledweg dana `ivota.

Nosilac je zvawa Zaslu`ni p~elar i diplome profesora @ivanovi}a. Neka mu je ve~na slava i hvala za sve{to je u~inio za p~elarstvo.

DP „Matica“ Ni{, Jovi} Tomislav

Preminuo je ^aslav Madi} (25. 8. 1925 – 26. 2. 2006), dugogodi{wi ~lan i biv{i predsednikUP „Ni{“, koji je mnogo u~inio za razvoj i unapre|ewe p~elarstva u ni{kom kraju. Bio je i ~lanpredsedni{tva SPOS-a. Dobitnik je priznawa Zaslu`ni p~elar. P~elarstvom }e nastaviti dase bavi wegov zet Slavoqub. zanimqivo je da je ^aslav imao dva prijavqena patenta, koja se od-nose na regulisawe prolaza p~ela. Regulator prolaza p~ela je nagra|en diplomom na „Tesla fe-stu“ u Novom Sadu 2004. godine. Neka mu je ve~na slava i hvala.

UP „Ni{“, Tugomir Kosti}

Zauvek je iz na{ih redova oti{ao najstariji p~elar i doajen p~elarstva u Vrbasu, DortFilip (1934–2006). Mnogim generacijama p~elara bio je uzor i u~iteq. Imao je strpqewa dasvakog od nas saslu{a i da pravi savet. Bio je pedantan, smiren, radan i sistemati~an. Postruci vrsni stolar, sam je izra|ivao p~elarsku opremu. Wegov uzorni p~eliwak je uvek iz-gledao kao na izlo`bi. Okupqao je oko sebe mlade p~elare, podu~avao ih, poklawao im ro-jeve. Kao takav, biran je na najodgovornije funkcije koje je predano i po`rtvovano izvr{a-vao. Neka mu je ve~na slava i hvala za wegov trud i rad na poqu p~elarstva.

Op{tinska organizacija p~elara Vrbas, Mile Savi}

U svojoj 81. godini `ivota preminuo je Petar Vesi}, jedan od najpoznatijih p~elara UP„Budu}nost“ iz Lazarevca. Nosilac je mnogobrojnih priznawa. Bio je veliki qubiteq p~e-la, u~iteq mladima. Wegovo ime ostaje da `ivi me|u p~elarima Laza-revca.

Cveji} Radisav, UP „Budu}nost“ Lazarevac

U 69. godini tragi~no je preminula diplomirani pravnik Qubinka Stanojevi}, ~lanUP „Timok“ iz Zaje~ara. Bila je vi{egodi{wi ~lan rukovodstva udru`ewa, veliki zaqu-bqenik u p~elarstvo, ali i odana supruga, majka i baka. Neka joj je ve~na slava.

UP „Timok“, Zaje~ar

P^ELAR, jun 2006. 277

PP ^̂EELALARSKA BERSKA BERZRZAA

278 P^ELAR, jun 2006.

P^ELAR, jun 2006. 279

280 P^ELAR, jun 2006.

P^ELAR, jun 2006. 281

282 P^ELAR, jun 2006.

P^ELAR, jun 2006. 283

284 P^ELAR, jun 2006.

P ^ E L A R S K A F A R M A J E V T I ] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma

Isporuka rojeva u na{oj ambala`i. Milan Jevti}, 35267 Opari}(035) 722-564, (063) 895-86-08

P^ELAR, jun 2006. 285

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: cmana-promet@ptt.yu

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

286 P^ELAR, jun 2006.

Ima}e tr`i{tu da ponudi visokokvalitetne

mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara

dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon.

Sve matice se obele`avaju. Mogu}nost isporuka po{tom

ili li~nim preuzimawem.

MARK-KOM Belanovica

Du{an Miri}, Belanovica014/89-769 063/80-76-142dusanislavica@sezampro.yu

MARK-KOM Belanovica

P^ELAR, jun 2006. 287

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice,ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – U`ice. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve imed na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a.Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICA ZALETO. 014/222-700, 064/65-11-500

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena podogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00

Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nica-ma. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045

PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVAsvih tipova od lipovog drveta; KO[NICA,nastavaka, zbegova i krovova; ANTI-VAROZNIH @I^ANIH PODWA^A sa ibez skupqa~a polena; URAMQENIHMATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenihMATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA.Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJU NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a,Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Po`arevac. 012/213-532

Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan iBiqana. Mala Mo{tanica.

011/875-00-34, 064/158-851-4

PRODAJEM med i propolis. Andrejevi}Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78

Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice saramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve.Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320

Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti}Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658

Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujemtokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187

MATICE iz 2006, PAKETNI ROJEVI,KO[NICE LR i DB, DELOVI KO[NICA,ANTIVAROZNE – @I^ANE PODWA^E,po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem matice i rojeve na DB ramu. Neboj{aStevanovi}, Kragujevac.

034/372-474, 064/308-111-6

Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje,Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

288 P^ELAR, jun 2006.

TRUD, eko gqiva za zadimqavawe p~eliwegdru{tva. 012/443-333, 063/84-48-199

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM P^ELI-WE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

JENTEROV APARAT, ORIGINAL NEMA-^KI 49E. MO@ETE NARU^ITI NA TELE-FONE 016/281-666, 063/42-82-36

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA UP^IWSKOM OKRUGU nudi visokok-valitetne oplo|ene matice, paketne rojeve imati~ni mle~. 017/31-740; ^aslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

Prodajem autoprikolicu sa 10 LR dru{tava.024/555-861, 063/869-555-8

Prodajem 10 komada A@ ko{nica sa p~elama.Cena povoqna. 026/512-158

Prodajem oplo|ene obele`ene matice.Isporu~ujem pouze}em. Mile Veli~kovi}.

018/320-300, 063/867-1550

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve.Bojovi} Stojadin, Po`ega.

031/811-810, 064/317-1297

Prodajem paketne rojeve i na ramovima LR iDB. Raca. 011/8120-773, 063/8094-976

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, celep~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LRi DB ramovima. Jon~i} Zoran, Lapovo.

034/851-483, 063/88-71-402

Prodajem paketne rojeve. ^aja, Stala}.037/813-075, 063/888-14-12

Prodajem 20 dru{tava na LR ramovima bezko{nice. 021/843-857

Prodajem autobus TAM sa p~elama A@ 44komada. 022/551-198

Prodajem LR rojeve, oplo|ene matice, periodjun–jul. 011/27-55-66-3, 064/26-24-29-2

Prodajem oplo|ene matice. paketne rojeve1,2 kg i rojeve na 5 LR rama i vi{e. Radoslav,Lazarevac. 011/8125-064, 19–21h, 063/88-07-212

Rojeve i dru{tva – prodajem na LR ramovima –bez ko{nice krajem maja. 021/843-515

Prodajem rojeve na 5 i 8 LR ramova. SvetaIli}. 063/12-74-404

Prodajem p~ele u LR ko{nicama. 65 evra.Stevan. 011/616-078, 064/223-13-95

Prodajem rojeve na LR okvirima. Mi}i}Mla|en. 0230/31-281, 063/543-189

Prodajem mlade, oplo|ene, obele`ene matice –400, LR petoramne rojeve – 2 100. Goran ^akar-di}, Lazarevac. 064/38-32-512, 011/812-04-91

Prodajem p~elarsku prikolicu DubravaSremska Mitrovica sa p~elama. 4 000 evra.

014/61-098

Autobus na prodaju TAM 260 KS, 1987. god, 12met. du`ine. Pogodan za p~elare, ISPRA-VAN. Hitno i povoqno.

013/651-199, 063/224-846

Prodajem med i polen. Damjanovi} Dragan.064/419-1395

HITNO! TAM 5000 registrovan 41+6 A@GROM sa p~elama. 022/555-323, 064/132-99-77

Prodajem odli~ne FARAR ko{nice sap~elama. 034/710-952, 064/19-23-167

Prodajem kamion sa 60 A@ ko{nica. Plati{aBo{ko, Sur~in. 064/2715-293

Prodajem lipove kaveze za matice, matice2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran,Lapovo. 034/852-045, 064/14-22-767

MARINKO - MALI ZVORNIK: matice, roje-vi, kontejneri LR tipa.

015/471-386, 064/341-7277

Prodajem p~ele na LR ramovima sa i bezko{nica. 022/428-829

Prodajem vrlo kvalitetne mlade oplo|enematice. [aqem pouze}em. Mi}a Trailovi}.

018/242-157, 064/263-50-90

Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sap~elama. Slobodan, Svilajnac. 035/322-906

Prodajemo matice i rojeve. [aqemo i po{tom.Milovan i Radovan, Dowi Kr~in. 063/700-1-983, 035/722-720

NAJVE]I SIGURNO NISMO! A da li smonajboqi? Proverite nas kupovinom testi-ranih matica iz 2006. godine. Dragan.

017/22-786, 063/420-958

Veoma povoqno prodajem oplo|ene testiraneobele`ene matice. Vlada.

016/215-575, 064/24-12-515

Prodajem polen. Stefanovi} Petar, [id.022/710-453, 064/37-18-015

Prodajem 10 LR ko{nica sa ramovima ivoskom, kao nove, centrifugu i ostali pribor.

011/244-26-25

Prodajem LR dru{tva i rojeve u junu, julu iavgustu. 026/612-395

Prodajem matice, paketne rojeve, rojeve na LRi DB ramovima. Nestor, Lapovo.

034/853-912, 064/43-76-469

Prodajem NICOT-e, MATICE, ROJEVE,SOLARNO–ELEKTRI^NE TOPIONIKE,PAPIRI]E ZA ZADIMQAVAWE. Marko.

064/14-38-568

Prodajem ko{nice sa p~elama (DB – 2 nas-tavka). 011/3245-818

Prodajem rojeve – prirodne ili na LR ramovi-ma – 30 evra. 013/372-264

Prodajem nove ko{nice, lipove ramove(sklopqene, o`i~ene), novu prikolicu 3t. sa 28regala za nastavqa~e.

025/744-061, 064/299-80-55

Prodajem faceliju „JULIJA“. 022/264-539

PRODAJEM ROJEVE, paketne, na LR i DBramovima, KOMPLETNA DRU[TVA. IvanBrki}, Kru{evac. 063/83-66-349, 037/67-13-27

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

P^ELAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

P^ELE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

P^ELE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS - VAROZAN

APIVET, NOVI SADProizvodni pogon Qukovo

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332