izdvajamo iz sadr`ajakao i svaki drugi sistem rada u p~elarewu, i dvomati~ni sistem ima svoje...

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija

Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slo-bodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare izMakedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi.

^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inos-transtva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije:

160–17806–08

Saradwa sa ~asopisomSaradwa sa ~asopisomRukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elar-

skih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerovabr. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcijazadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori. Za sadràj oglasaodgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimajuradove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno naveduizvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan

je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godinenastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga uRumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973.godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa sre-brnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo,tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

Prole}e

Fotografija na naslovnojstrani: Rodoqub @ivadinovi},@itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo

PÊLARPÊLARIzdava~: Savez p~elarskih

organizacija Srbijeul. Molerova br. 13

11000 Beograd

Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63www.spos.info [email protected]

Internet diskusiona grupa: [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPERBEEKEEPERPublisher: The Beekeeping Association

of Serbia, Serbia&Montenegro11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik)

Prof. dr Jovan Kulin~evi}Prof. dr Bosiqka \uri~i}

Prof. dr Desimir Jevti}Prof. dr Slobodan Miloradovi}

Prof. dr Miloje Brajkovi}@arko @ivanovi}

Redakcija

Dr sci. vet. med. Nada Plav{aDiplomirani novinar Milanka Vorgi}

Prof. dr Milan ]irovi}Dr Slavomir Popovi}

Mr Neboj{a Nedi}Vladimir HuwadiIng. Robert Past

Dejan KrecuqMilutin Petrovi}

Branislav Karleu{a

2006

APIMONDIA FoundationAPISLAVIA

PÊLAR, april 2006. 145

PÊLAR POSTAJEINTERNACIONALNI ÂSOPIS 147

Wolfgang Ritter

NOVOSTI O AZIJSKOJ NOZEMOZI 149

Tihomir R. Jevti}

PISMO PÊLARIMA ZA APRIL 151

êdo \. Kr~mar

ODR@AVAWE RADNOG RASPOLO@EWA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJEWA UJEDNOMATI^NOM DRU[TVU 154

Rajko Pejanovi}

DVOMATI^NI SISTEM DAJE VI[E 157

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA APRIL 161

Mi}a Trailovi}

PRIHRAWIVAWE PÊLA 162

Milan Jovanovi}

NAUKA GOVORIPRIRODA PODSE]A 164

Radenkovi} Ivan

SAKUPITE POLEN 168

Nikola Todosi}

SKUPQA^ PÊLA 170

Stevo Gali}

GALI]EVO POJILO 170

Mandi} Du{an

NUKLEUS ZA TRANSPORT I ISPORUKU ROJEVA 171

\or|e Soviq

ZAJEDNO SMO JAÎ 172

OBAVE[TEWE KOMISIJE ZA PRIZNAWA 174

SKUPOVI I REPORTA@E 175

Izdvajamo iz sadràjaWolfgang RitterNOVOSTI O AZIJSKOJNOZEMOZI 149Iz Nema~ke nam stiùnajnovije informacije onovoj bolesti p~ela,

~iji je uzro~nik protozoa Nosema ceranae.Na àlost, vesti nisu dobre za p~elare.

êdo \. Kr~mar ODR@AVAWERADNOGRASPOLO@EWA TOKOM INTENZIVNIHPA[A I KONTROLAROJEWA U JEDNOMATI^NOMDRU[TVU 154

Pro~itajte kako p~elarskoj inventivnostinema kraja. Dobro poznavawe biologijepona{awa p~ela vodi ka nalaèwu optimalne tehnike rada za uslove bilo ~ijeg p~eliwaka, u bilo kom delu sveta.

Rajko Pejanovi}DVOMATI^NISISTEM DAJE VI[E 157Kao i svaki drugisistem rada u

p~elarewu, i dvomati~ni sistem ima svojeprednosti i mane. Pogledajte re{ewe na{egkolege Pejanovi}a, koji je uskladio nauku ipraksu i do{ao do re{ewa kojim je izuzetnozadovoqan. Mo`da biste bili i vi?

Milan Jovanovi}NAUKA GOVORIPRIRODA PODSE]A 164Postoji ogromna {ansada }e tekst pred vama

doneti revoluciju u svetskom p~elarstvu.Procenite sami da li je autor u pravu!

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

146 PÊLAR, april 2006.

RRee~~ uurreeddnniikkaaKona~no smo do~ekali i prole}e.

Uglavnom u kompletnom sastavu. Osim spora-di~nih uginu}a zbog gladi usled pove}anepotro{we hrane ove zime, sporadi~nenemarnosti i uginu}a ili slabqewa p~elausled nozemoze, nije bilo ve}ih problematokom zimovawa na{ih p~eliwih zajednica.Duga zima dovela je do naglog procvetavawamnogih biqaka, pa su nam plodi{ta posledwihdana marta napuwena dragocenim polenom.Nadajmo se da nas ni april ne}e izneveriti.Mada, veoma je mogu}e da }e se cvetawe mnogihprole}nih cvetnica stopiti u kratak vremen-ski period, {to ne}e biti dobro. Ali, naklimu se ne moè uticati. Neka nas te{i~iwenica da smo pro{li bez masovnih uginu}ap~ela u Srbiji, za razliku od pro{le godine.Recimo, u Sloveniji je ove zime uginulo oko50% p~eliwih zajednica. O tome i o ostaliminformacijama do kojih sam do{ao uSloveniji krajem marta, ~itajte u narednombroju.

Velika novost za sve vas je svakako plani-rana internacionalizacija na{eg ~asopisa iizdavawe P~elara i na latinici, od januara

2007. godine. U me|uvremenu, izda}emo dvapilot broja na latinici koji treba da posluèza upoznavawe p~elara {irom Bosne iHercegovine, Hrvatske i Slovenije sakvalitetom P~elara. Ali, o tome pro~itajtedetaqnije u posebnom prilogu.

Na àlost, ni do danas nismo dobili sveradove sa III Kongresa p~elara Srbije zaobjavqivawe. Tako|e, u redakciju nije pristi-gao nijedan rad na{ih autora sa KongresaApimondije u Irskoj, iako su pozvani da tou~ine i u li~nim kontaktima, ali i javno,preko ~asopisa (P~elar, 12/2005, str. 540).Ipak, mi smo du`ni da vama uputimo izvi-wewe {to nismo u mogu}nosti da vam prezen-tujemo te radove u celini.

Ovih dana, Izvr{ni odbor SPOS-a pono-vo me je izabrao za urednika P~elara (14glasova za i 1 uzdràn). Verujem da }u uspetida opravdam i wihovo i va{e poverewe, te da}e ~asopis iz broja u broj bivati sve boqi iboqi.

Misao mesecaKorov nije cve}e, ~ak ni kad cveta.

RRAA S TS TAA N A KN A KPP RR II J AJ ATT EE QQAADa li moje qubimice

vide moje tu`no lice?Ono vidno oslikava

da s, rastanak pribliàva.

Sudbina je vaqda htelada s, rastanem ja od p~ela.

Da li iko moè znatikol,ko moja du{a pati?

Drage moje dobre p~elene budite nevesele

to je bila vi{a silakoja nas je rastavila.

Radi moga olak{awasvima stavqam ja do znawa

a zbog znawa prijateqada to nije moja èqa!

Same suze liju s, licakraj postoqa bez ko{nica

jo{ ose}am tugu ve}ukad ih nema ni po cve}u.

Iako se sad ne ~ujeda veselo p~ele bruje

tad se meni pri~iwavato je sladak san, ne java.

Ja ne mogu da verujemda im stvarno zvuk ne ~ujem

te iako znam da gre{imja se ipak time te{im.

U jesewe no}i dugezbog velike moje tuge

ja vam moram re}i ne{toda vas sawam vrlo ~esto.

Ne znam {ta bih mog,o datikad bi samo mog,o znatida l, sawate preko no}ida }u k vama opet do}i?

Samo onaj ko ne znadekako p~ele vredno radebar se tako ~ini menimoè p~ele da ne ceni.

P~ele, znajte da vas volimpa vas zato jako molimda se na me ne qutite

i rastanak preàlite.

Ne volim vas ja zbog medave} zbog va{e sloge, reda,

zbog va{ega `rtvovawavrednog svakog po{tovawa.

Kod va{ega prijateqasad ostaje samo èqa

da qudima zemqe celebudu uzor vredne p~ele!

Od àlosti i od jadaako moje srce strada

na grob mesto ùtih sve}adonesite raznog cve}a.

Jer verujem da to èlemoje drage vredne p~elepa }e na cvet da doletete i moj grob da posete.

Du{an \in|i} Kru{evac

(Ova tu`na pesma napisanaje jer je na{ kolega p~elar,na svoju veliku àlost, bioprinu|en da zbog bolestisupruge i starosti presta-ne sa p~elarewem)


Na posledwoj sednici IO SPOS-a done-ta je istorijska odluka. Od 1. januara 2007.godine, kada na{ ~asopis ulazi u 110. godinuizlaèwa, wegovo {tampawe }e se obavqa-ti u dva izdawa, jedno na }irilici (kao i dosada) i drugo na latinici. îtaocima P~e-lara bi}e ponu|eno da biraju da li èle da~asopis dobijaju na }irilici ili latinici.Prevashodno, latini~no izdawe bi}e di-stribuirano u Hrvatskoj, Bosni i Hercego-vini i Sloveniji, ali i u Srbiji, {to }ezna~ajno pove}ati tira` i ubrzo dovesti dopojeftiwewa ~asopisa. Na{ ~asopis po-sledwih godina ima visok rejting me|u ta-mo{wim p~elarima. I pored toga, odlu~enoje da se u~ini sve kako bi se {to ve}i brojp~elara iz tih dràva upoznao sa na{im ~a-sopisom. Na|eno je najboqe re{ewe. Bi}eod{tampana dva besplatna pilot broja P~e-lara na latinici u punom tiraù (10 000) ipodeqena zainteresovanim p~elarima.

Prvi broj je ve} od{tampan i ve}im de-lom distribuiran. Radi {to jeftinije pro-motivne podele ~asopisa, pristao sam da seza taj veliki poduhvat iskoriste moja preda-vawa koja sam u proteklih mesec dana dràou Hrvatskoj (III p~elarski dani sa me|una-rodnim u~e{}em u Vinkovcima, 11. marta),Sloveniji (XXIX dràvni p~elarski semi-nar i me|unarodna p~elarska prodajna izlo-`ba u Cequ, 26. marta) i Bosni i Hercego-vini (Savetovawe kantonalnog p~elarskogsaveza u Tuzli, 29. marta).

HrvatskaU Hrvatsku sam 11. marta i{ao zajedno

sa zvani~nim predstavnikom SPOS-a, ~la-nom IO Dragutinom Gaji}em iz Velikog

Gradi{ta, koji je na otvara-wu jedini od svih predstav-nika stranih saveza zvani~-no pozdravio skup. Wegovkratak pozdravni govor vi-{e puta je prekidan aplauzi-ma. Ina~e, dobar prijem ot-

po~eo je jo{ na granici, kada je hrvatski ca-rinik, nakon qubaznog pitawa kako da stig-nemo do Vinkovaca, na na{e veliko iznena-|ewe izvadio iz xepa 2 kune koliko nam jetrebalo za putarinu u oba pravca, i lepo ob-jasnio kojim putem da idemo! Kroz prezenta-ciju na video projektoru tokom svog preda-vawa promovisao sam na{ latini~ni P~e-lar, i pozvao p~elare da ga preuzmu. Nakonpredavawa, ~asopis je bukvalno razgrabqen.Utisci p~elara su izvanredni, {to nam jenaro~ito imponovalo. Preko predsednikadru{tava, izvesnu koli~inu smo poslali uvi{e hrvatskih slavonskih gradova, ~ak i u

PP ^̂EELALAR PR POSTOSTAAJEJEIINNTTEERRNANACCIIONAONALNLNII ÂÂSSOOPPIISS

Naslovna strana prvog pilot broja ~asopisa P~elar na latinici


Zagreb. Ukupno je podeqeno2 000 ~asopisa. Moram da senaro~ito zahvalim gospodi-nu Gaji}u na velikom trudui fizi~kom naporu kome jebio izloèn tokom tran-sporta i raspodele ~asopi-sa.

SlovenijaU Sloveniji sam bio

gost wihovog saveza 25. i 26.marta. Tamo sam krenuo sateretom od 300 kg, tj. 3 000~asopisa koje je do voza do-premio sekretar SPOS-aPredrag. Na zagreba~komkolodvoru me je sa~ekaodr Miroslav Farka{, p~e-lar iz Zagreba i ~lan in-ternet diskusione grupe ~a-sopisa P~elar, kome samostavio 1 000 primeraka ko-je }e on distribuirati napodru~ju od Jadranskog mora do ma|arskegranice. U Qubqani me je uporno (voz je ka-snio dva sata) ~ekao majstor p~elarstva

Franc Prezeq, koji mi je to-kom oba dana maksimalno po-magao da distribucija ~aso-pisa te~e onako kako je i za-mi{qeno. Zbog ogromnogfizi~kog napora kome je bioizloèn, kako on, tako iPredrag i Miroslav, ne mo-

gu, a da im se ne zahvalim na izuzetnoj pred-usretqivosti u va{e ime. âsopis je u Slo-veniji tako|e odli~no primqen. Veoma sedopao i uredniku slovena~kog ~asopisa Ja-nezu Miheli~u. Potpredsednik wihovog sa-veza Franc [ivic ga je za govornicom pred-stavio slovena~kim p~elarima uz re~i hva-le i nadu da }e latini~no pismo u~initiP~elar dostupnijim i ~itanijim u wihovojzemqi. Nakon mog predavawa, podelili smo~asopise prisutnima i odre|eni broj pri-meraka razaslali u p~elarska dru{tva {i-rom Slovenije.

Bosna i HercegovinaU Tuzli sam predavawe odrào 29. marta

p~elarima wihovog kantonalnog saveza. Sarukovodstvom saveza smo razgovarali o svimvarijantama pretplate. Ali, izraèno jeveliko interesovawe i za }irili~ni

P~elar, pa o~ekujem, premadogovoru, da ve} u narednihmesec dana dobijemo velikibroj novih ~itaoca sa togpodru~ja. PredsednikSaveza Mustaba{i} Fehroje uveren da }e se broj pret-platnika iz wihovog kan-tona brzo uve}ati, jer susada{wi pretplatniciveoma zadovoqni sadràjemi kvalitetom P~elara.

Zahvalnost u imep~elara Srbije

Naravno, zahvalnost mo-ram da izrazim i rukovod-stvu nacionalnih saveza na-vedenih zemaqa koji su namdozvolili da vr{imo di-stribuciju latini~nog P~e-lara. Drago mi je {to nisupogre{no protuma~ili na-{u ideju stvarawa interna-

cionalnog ~asopisa. Jer, mi ne èlimo dabudemo konkurencija wihovim ~asopisima,ve} samo korektan saradnik i dopuna.Spremni smo da u~inimo sve da i wihove ~a-sopise promovi{emo u Srbiji i predstavi-mo na{im p~elarima. Saradwom }emo svizajedno saznati vi{e i do}i do zna~ajnijihuspeha u razvoju p~elarstva.

Na kraju, moram re}i da sam veoma zado-voqan visokom sve{}u IO SPOS-a koji jeuvideo va`nost {irewa trì{ta za na{ ~a-sopis i doneo adekvatne odluke. Ovih danabi}e izabrana i internacionalna redakcija~asopisa P~elar (iz svih biv{ih jugoslo-venskih republika), {to }e obezbediti jo{ve}u stru~nost i raznovrsnost tema i pogle-da u na{em listu. Nadamo se i ve}em brojuautora, a sve u ciqu maksimalnog podizawakvaliteta P~elara.

Moramo da se zahvalimo i {tamparijiKolor Pres iz Lapova koja nam je maksimal-no iza{la u susret i za dva pilot broja uma-wila cenu {tampawa za 16,7%, {to predsta-vqa wihov doprinos na{oj akciji. Ostataksume je 40% pokriven oglasima u prvom pi-lot broju (u drugom se nadamo i ogla{iva~i-ma iz ostalih zemaqa), tako da o~ekujemo da}e se oba pilot broja od{tampati po cenijednog redovnog, a vrlo je mogu}e i po ne{toniòj ceni.

urednik

Miroslav Farka{ sa ~asopisima na zagreba~kom kolodvoru

Ve}ini p~elara je poznato da je nozemo-za bolest odraslih p~ela. U slu~aju akutnezaraze prouzrokuje skra}ewe ìvota p~ela,ispred ko{nica se pojavquju puzaju}e p~ele,a ~esto dovodi i do gubitaka ~itavih p~eli-wih zajednica. Uzro~nik bolesti je mikro-organizam (protozoa) Nosema apis. Napadap~ele Apis mellifera i moè se na}i u skorosvim p~eliwim dru{tvima. Ova p~eliwabolest je uslovqena lo{im vremenskimprilikama, ali je i podstaknuta nepovoq-nom lokacijom p~eliwaka i duìm periodi-ma neizletawa p~ela, zbog ~ega su one pri-morane da defeciraju (prazne se) na sa}u.Kao posledica takve nepovoqne situacije,~esto dolazi do masovnih gubitaka.

Azijska varijanta U 1996. godini, kod azijske medonosne

p~ele Apis cerana na|en je uzro~nik bolestisli~an uzro~niku nozemoze Nosema apis, ko-ji je dobio odgovaraju}i naziv Nosema cera-nae. O simptomima i klini~koj slici u Azi-ji je do danas veoma malo poznato. Do prekratkog vremena se smatralo da je ovaj tipuzro~nika ra{iren samo kod isto~ne medo-nosne p~ele Apis cerana.

Kineski nau~nici su 2005. godine (deta-qe pro~itajte u P~elaru za mart 2006. go-dine na strani 99 – primedba urednika) poprvi put objavili da je Nosema ceranae na|e-na na Tajvanu u dru{tvima zapadne medono-sne p~ele Apis mellifera. Iste godine, prisu-stvo Nosema ceranae potvr|eno je i u Evro-pi od strane P~elarskog instituta u Castil-la-La Mancha i Veterinarskog univerzitetau Madridu (oba se nalaze u [paniji), tako|ekod zapadne medonosne p~ele.

Ina~e, u [paniji se broj slu~ajeva noze-moze sa 10% u 2000. godini pove}ao u slede-

}im godinama na 20% i 30%, da bi u 2004. go-dini dostigao ~ak 88%.

Kao zna~ajan uzrok velikih gubitakap~eliwih dru{tava u leto 2005. godine, po-sle otkri}a uzro~nika nove bolesti, okri-vqen je novi tip nozemoze. Na p~eliwacimagde je ova bolest utvr|ena, prime}eno je na-pu{tawe ko{nica od strane p~ela, sli~nopona{awu dru{tava koja su visoko zaraè-na varoom.

Nalazi u Nema~koj Pitawe da li su odre|eni gubici p~eli-

wih dru{tava kod nas u Nema~koj tako|emogli nastati delovawem Nosema ceranae,trebalo je razjasniti saradwom izme|u ne-ma~ke referentne laboratorije u Frajbur-gu (CVUA Freiburg) i {panskog instituta naprelazu izme|u 2005. i 2006. godine. Uz po-mo} molekularno-geneti~kih metoda (PCR)dokazano je prisustvo novog tipa uzro~nikanozemoze u osam od deset ispitivanih p~e-liwaka u Nema~koj.

U pokrajini Baden-Virtemberg (Baden-Württemberg) azijska nozemoza na|ena je udva p~eliwaka, u Bavarskoj (Bayern) u ~eti-


Nova bolest p~ela preti Evropi – najnovije informacije

NNOOVOSTVOSTIIOO AAZZIIJSKJSKOOJJ

NNOOZEMOZEMOZZIIDr Wolfgang RitterCVUA [email protected]

Priredio prof. dr Jovan Kulin~evi}, na osnovuizve{taja u nema~kom ~asopisu Die Biene, 3/ 2006.

Pod mikroskopom (uve}awe 400 puta) se te{komogu razlikovati dva tipa nozemoze.

Foto: Wolfgang Ritter


ri, a u Severnoj Rajna-Vestfaliji (Nordrhe-in-Westfalen) u dva p~eliwaka. Uzorci p~elasa klasi~nom nozemozom poticali su iz pojednog p~eliwaka iz Tiringije (Thüringen)i Bavarske (Bayern).

Na svim p~eliwacima, nezavisno od ti-pa kasnije utvr|enog uzro~nika, u prole}e,kasno leto i u jesen 2005. godine nastali suveliki problemi. Oni su doveli do uginu}anajve}eg dela p~eliwih dru{tava ili celihp~eliwaka. Kod pregledanih uzoraka p~elautvr|ena je umerena do jaka zaraènost no-zemozom. Nisu uvek bili jasni simptomi kao{to su proliv ili puzaju}e p~ele, ali jeuvek bilo mnogo mrtvih p~ela.

Na~ini {irewa nisu jasni Oba tipa uzro~nika, Nosema apis i Nose-

ma ceranae, ne mogu se razlikovati pomo}uuobi~ajenog rutinskog mikroskopskog pre-gleda. Tek uz pomo} molekularno-geneti~-kih metoda moè se razdvojiti jedan tip oddrugog.

Na osnovu svega toga, postavqaju se sle-de}a pitawa:

– Odakle originalno poti~e Nosema ce-ranae? Ova vrsta dobila je takvo ime jer jeprvo otkrivena kod azijske p~ele Apis cera-na, ali to nam ni{ta ne govori o wenom pr-vobitnom rasprostrawewu.

– Da li je ona pre kratkog vremena une-ta u Evropu i ubrzo zatim izazvala posled-wih godina, zbog ja~e virulencije, kako to

[panci sumwaju, gubitke p~eliwih dru{ta-va?

– Da li je ona do nas dospela dosta rani-je, ali je mi jednostavno nismo umeli da raz-likujemo od forme obi~ne nozemoze sauzro~nikom Nosema apis? Da li se situacijapromenila samo u tome {to smo sada u mo-gu}nosti da potvrdimo prisustvo novoguzro~nika?

– Da li je stvarni klini~ki tok oboqe-wa povezan sa pove}anom zaraèno{}u no-zemozom ili se ta ekstremno manifestuje,jer su p~eliwa dru{tva oslabqena parazi-tirawem Varroa destructor ili drugim fak-torima koji doprinose tom slabqewu?

Poku{aj razja{wewa Mi smo od 2002. godine istraìvali

uzorke mrtvih p~ela sa nekih 500 p~eliwa-ka iz Nema~ke, Italije (Tirol), Austrije i[vajcarske, na kojima su zabeleèni veli-ki ili totalni gubici p~eliwih zajednica.Kod preostalih uginulih p~ela do sada smore|e dijagnostikovali nozemozu. Tokom zi-me 2002/2003. bilo je visokih gubitaka p~e-liwih dru{tava, a nozemozu smo na{li kod38% uginulih zajednica. Ove godine, posma-traju}i dugi niz godina unazad, nalazimo jeu ve}em procentu. Na osnovu takvih nalazamoèmo potvrditi {panska istraìvawakada se radi o pove}anoj zaraènosti p~elanozemozom.

Ve} dve do tri godine mi zapaàmo da seklini~ka slika nozemoze odraslih p~elastvarno promenila. Nasuprot klasi~no bla-òj formi javqaju se puzaju}e p~ele i gubi-ci tokom cele godine. U prilog tome, u tokuove zime zapaàju se uginu}a p~eliwih dru-{tava za kratko vreme. Suprotno od {tetaod varoe, p~elar se na|e pred ko{nicom samnogo mrtvih p~ela. Pada u o~i da su ove zi-me p~eliwa dru{tva na mnogim p~eliwaci-ma izlazila, u velikoj meri, na pro~isnilet ve} pri temperaturi vazduha od 4 °C. Dali tu postoji neka veza sa novim tipom noze-moze ne moè se sa sigurno{}u proceniti.

Ima jo{ mnogo otvorenih pitawa koja sekroz istraìvawa moraju razjasniti. Premana{oj proceni, izgleda da cela situacijaipak ima sli~nosti sa klasi~nom nozemo-zom. Mi mislimo da preventivno suzbijawevaroe i optimalizacija uslova sredine u ko-joj se p~eliwak nalazi, kao i do sada trebada budu u prvom planu p~elarske prakse, dabi se problem nozemoze drào pod kontro-lom.

NANAJNJNOOVVIIJEJE VEVESTSTIIKrajem februara, neposredno nakon iz-

laska martovskog P~elara iz {tampe, kon-taktirao sam i sa poznatim stru~wakom izitalijanskog Instituta za p~elarstvo u Bo-lowi u Italiji (Antonio Nanetti) koji mi jesaop{tio da u Italiji jo{ uvek nije utvr|e-no prisustvo ove bolesti, ali da su uzorciposlati na analizu i da se o~ekuju rezulta-ti. Rekao je i da je bolest do tada (kontakti-rali smo 24. februara) dijagnostikovana sa-mo u [paniji, Francuskoj i Nema~koj. Anto-nio Nanetti mi je saop{tio i jednu neprijat-nu vest. Nova nozemoza, ako je moèmo takonazvati, moè da proti~e i inaparentno,bez vidqivih simptoma, pa p~elar izgubi za-jednicu i ne shvataju}i {ta se dogodilo.

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}

U ve}ini na{ih krajeva p~elarska sezo-na obi~no po~iwe krajem marta ili u po~et-ku meseca aprila. U to vreme na{i starip~elari prostoko{ni~ari, obavqali su pr-vi pregled svojih ko{nica. Kadili su ih igledali, da li dru{tva imaju legla i kakvoje. Plesnive satove i satove sa trutovskim}elijama podrezivali su, da bi ih p~ele ob-novile i u ~istom gnezdu produìle rad. Potome, za koje vreme p~ele obave ovaj rad,ocewivana je sposobnost i ja~ina dru{tva,kako za umnoàvawe, tako i za uspe{no is-kori{}ewe glavne pa{e. Ovaj posao nijeobavqan napamet ili samo po nekom obi~a-ju, nasle|enom od starina. On stvarno odgo-vara razvoju vremenskih prilika, postepe-nom otopqavawu, a u vezi s tim, i razvojubiqnog sveta. Tada masovno cvetaju: crnitrn, xanarika, razne vrste vo}a, brest, jasen,klen, masla~ak i drugo biqe.

Napredni p~elari pa`qivo prate vre-menske prilike i rad svojih p~ela i, razumese, u vezi s tim odstrawuju i zamewuju fak-tore koji negativno deluju na ìvot p~eli-wih dru{tava i nastoje da se ova normalnorazvijaju i oja~aju do maksimuma pre glavnepa{e (bagrem, malina i dr.), koja ve} nastu-pa u narednom mesecu. Ovo nastojawe je odvelikog zna~aja za proizvodwu, jer u toj pa-{i, uglavnom, u~estvuju kao sabira~ice nek-tara p~ele radilice, izvedene iz jaja sne{e-nih od oko 20. marta do kraja aprila. Ukoli-ko spoqa{wi i unutra{wi uslovi budu po-voqniji i matica u to vreme snese vi{e jajautoliko }e dru{tva u polovini maja biti ja-

~a i sposobnija za intenzivno kori{}ewepa{e i proizvodwu meda. Zbog toga je vrlova`no, da napredni p~elari blagovremenoobezbe|uju uslove za intenzivan rad matica,tj. da proizvodna dru{tva uvek imaju meda icvetnog praha u izobiqu, dovoqno prostoraza neprekidno pro{irivawe legla i punoprostora za sme{tawe sveèg cvetnog prahai nektara, i to na mestima koja najvi{e od-govaraju pona{awu p~ela.

Rejon legla se nalazi u sredini gnezda iima oblik kugle. Obi~no krajem marta obu-hvata 3–5 sredi{nih satova. U toku aprila{iri se i na kraju meseca zahvata 8–10 sato-va. P~ele najradije pro{iruju leglo na go-re.

Sabira~ice rezerve cvetnog praha sta-vqaju u prazne }elije iznad i oko legla u ob-liku uske trake. Kada cvetnog praha ima uizobiqu, onda vi{ak ove hrane stavqaju uprazne }elije ispod legla i u prazne }elijesatova do rejona legla s jedne i s druge stra-ne. Kada je i to sve puno, onda ga ostavqajutamo gde na|u praznog mesta. U tim slu~aje-vima se kaè da cvetni prah blokira leglo.

Iznad i iza aktivnog prostora za leglo,p~ele obi~no deponuju med, ali ga, kad u tomprostoru nema praznih }elija, deponuju i urejonu legla, {to, razume se, ometa norma-lan tok razvoja legla.

Mere koje obezbe|uju intenzivan rad matice

Intenzivan rad matice u ovo vreme zavi-si u prvom redu od we same, od wene sposob-


PPIISMOSMOPP ^̂EELALARRIIMAMA

ZZAA AAPPRRIILLTihomir R. Jevti}

nosti da zadovoqi potrebu dru{tva i odgo-vara nastojawima p~ela radilica, koja sesastoje u obilnom hrawewu i pripremawu}elija koje matica treba da zaleè. Ako onate sposobnosti nema, uzaludna }e biti i na-stojawa p~ela, i nastojawa p~elara. Zbogtoga se i preporu~uje, da se lo{e matice neuvode u zimu ili da se, ako wihov lo{ kvali-tet nije u jesen zapaèn, likvidiraju u fe-bruaru ili u martu.

Drugi vaàn faktor je rezervna hrana,med i cvetni prah. U svakom dru{tvu i u sva-ko doba, pa i u mesecu aprilu treba da imadosta (u izobiqu) rezervne hrane. Dru{tvanikad ne treba ostaviti da ìvotare, da ì-ve od momentalnog unosa. To uostalom kazu-je i sam nagon p~ela da neumorno priprema-ju rezervu hrane. Rezerva hrane je naro~itova`na za mesec april, kada dru{tva svako-dnevno tro{e velike koli~ine meda i cvet-nog praha i kada ima dana kada p~ele zbognevremena ne mogu da op{te sa okolinom.Radi toga napredni p~elari, ~im primete dase rezerva meda u ko{nici smawila ispoddeset kilograma, popuwavaju je ili dodava-wem satova s medom ili obilnim prihrawi-vawem gustim {e}ernim sirupom, spravqe-nim od tri dela {e}era i dva dela vode (3:2).Pored toga, ki{nih dana ili kada su p~eleiz nekog razloga spre~ene da op{te s okoli-nom, daju uve~e svakom dru{tvu po 200 gìtkog {e}ernog sirupa (1:1) i na taj na~inonemogu}uju da do|e do poreme}aja u radudru{tva, do kojeg dolazi usled izostajawaunosa sveè hrane.

U na{im prilikama, u aprilu p~eleobi~no same obezbe|uju cvetni prah, kako zamomentalnu potrebu, tako i za rezervu uslu~aju nevremena. Pa ipak se ponekad desi,da se ne pripremi dovoqna rezerva. U tomslu~aju dru{tvima treba davati poga~e (te-sto) sa zamenama cvetnog praha (kvasac) ili{e}erno-mle~nu hranu.

Ni u jednom slu~aju ne treba dozvolitida unosi nektara i cvetnog praha blokirajuleglo, odnosno da zauzmu }elije koje su p~e-le pripremile za leglo. Kad p~ele masovni-je po~nu da popuwavaju cvetnim prahom ilimedom }elije satova do krajwih satova s le-glom, onda je to znak da gnezdo, odnosno re-jon legla treba pro{iriti. Kod DB ko{ni-ca ili ko{nica polo{ki izme|u tih satovai satova s leglom treba staviti po jedanokvir s izgra|enim satom (prvenstveno sta-rijim). U po~etku, dok se vreme dobro ne

stabilizuje, boqe je da se u jedan mah leglopro{iri samo s jedne strane.

Ako p~eliwak ne raspolaè dobrim sta-rim satovima, onda se mogu davati i mladi, upro{loj godini izgra|eni satovi. Ali, akonema ni ovih, onda se moraju davati i okvi-ri s u~vr{}enim satnim osnovama. Razumese, da pri tome treba imati u vidu:

1) Da okvir treba oì~iti, i to: DBnormalne okvire sa po pet horizontalnihìca, Langstrotove okvire sa po 4 horizon-talne ìce i Fararove okvire (poluokvi-re) sa po tri horizontalne ìce (ovo vaìkod horizontalnog oì~avawa, ali se danassve vi{e preporu~uje vertikalno oì~ava-we i armirawe sa}a kod svih ko{nica ni-ìh okvira – primedba urednika);

2) Da se dobijaju dobri satovi kad se ra-nije uvu~ene ìce zategnu i sat umetne iu~vrsti onda kad su satne osnove potrebne.Name{tene satne osnove ne treba dugo dastoje;

3) Da satne osnove pre postavqawa iu~vr{}ivawa treba oprati u mlakoj vodi, iosu{iti;

4) Da }e se sat brzo izgraditi i osposo-biti za namewenu svrhu kada se okvir sau~vr{}enom satnom osnovom prvo stavi usredinu rejona legla, izme|u dva okvira spoklopqenim leglom (danas se preporu~ujestavqawe izme|u okvira sa mladim leglom– primedba urednika) i tu ostane 24 ~asa izatim uzme i stavi tamo gde je potreban (iz-


Ove godine su rane cvetnice kasno otvorile svoje cvetoveFoto: Milo{ Milosavqevi}

me|u posledweg okvira s leglom i okviroms cvetnim prahom), ali sve to s tim, da setom dru{tvu istog dana predve~e da hrani-lica sa najmawe jednim litrom {e}ernog si-rupa (3:2).

Rad s mnogokorpusnim ko{nicamaPod mnogokorpusnim ko{nicama podra-

zumevamo: Langstrotovu ko{nicu sa po 8ili 10 okvira u svakom korpusu (telo), Fa-rarovu sa plitkim ~etvrtastim telima iCanderovu sa po deset okvira u svakom kor-pusu. Kod ovih ko{nica sve radwe (pro{i-rivawe gnezda i legla itd.) obavqaju seuglavnom celim telima (korpusima).

P~eliwa dru{tva mogu prezimqavati ujednom ili vi{e korpusa. Po profesoruG.F. Taranovu, kada dru{tva zimuju u dvakorpusa, rano u prole}e, u uslovima SSSR,dowi korpus treba odstraniti, jer p~ele ra-no u prole}e u jednom korpusu imaju povoq-nije toplotne uslove i odgajaju 10–12% vi-{e legla nego u ko{nicama s vi{im okviri-ma.

Kada p~ele u daqem toku prole}nog raz-voja dobro posednu sve okvire u novom kor-pusu, onda, da ne bi do{lo do ograni~ewa le-gla i razvoja dru{tva, treba dodati drugi

korpus s ispravno izgra|enim sa}em sa me-dom (6–8 kg). Ako u tom sa}u ne bi bilo do-voqno meda, treba dati odgovaraju}u koli-~inu gustog {e}ernog sirupa. S obzirom naranije iznetu ~iwenicu da p~ele radije pro-{iruju leglo na gore, za dve nedeqe drugikorpus }e biti dobro posednut i dobro zale-èn. Da bi se i daqe omogu}io normalanrazvoj, tada treba dati tre}i korpus. Po Ta-ranovu, u ovom tre}em korpusu treba da budepet okvira sa izgra|enim sa}em i pet s ve-{ta~kim satnim osnovama, postavqenih na-izmeni~no. Tre}i korpus se postavqa izme-|u dva ranija, s tim {to se ovima izmene me-sta: gorwi se stavi dole, a dowi gore. Sadase rejon legla opet pro{iruje na gore. No-sivost matice se pove}ava 11–23% i, razumese, dru{tvo naglo ja~a. U na{im prilikamadru{tva s takvim razvojem mogu odli~no daiskoriste bagremovu pa{u. Iznete ~iweni-ce potvr|uju, da je za brzi razvoj p~eliwihdru{tava od ogromnog zna~aja veliki pro-stor za leglo, med i cvetni prah i to naonim mestima koja najvi{e odgovaraju pona-{awu p~ela.

U SAD i drugim zemqama p~eliwa dru-{tva, zazimqena u dva ili vi{e korpusa, ra-no u prole}e se ne svode na jedan korpus, ve}ostaju u onoliko korpusa u koliko su zazi-mqeni: jaka u dva, a vrlo jaka u tri korpusa.Kada dru{tva dobro posednu gorwi korpus iukaè se potreba za pro{irivawe legla, on-da se jednostavno izmene mesta korpusa.Gorwi se stavi dole, a dowi gore. Posle15–20 dana, kada se ponovo ukaè potreba zapro{iravawem legla, ponovo se mewaju me-sta korpusa: gorwi se stavqa dole, a dowigore. Ako se dru{tvo nalazi u dva korpusa, adobro se razvilo, daje mu se i tre}i. Ova seradwa, razume se, ponavqa svakih 15–20 da-na.

Kad se radi s Fararovim plitkim ~etvr-tastim korpusima (telima) mesta korpusa se~e{}e mewaju, svakih 10–15 dana, jer su ma-wi i p~ele ih brè posedaju, ali ih zato imavi{e (3–4).

Preuzeto iz ~asopisa Jugoslovensko p~elarstvo za mart 1970. godine


Nekada sam bio pristalica dvomati~nogsistema p~elarewa. Ali, zbog godina staro-sti i ve}eg fizi~kog naprezawa u ovom si-stemu rada sa p~elama, a i neznatno ve}ihprinosa u odnosu na jednomati~no dru{tvo,postavio sam sebi pitawe: „Kako daqe?“.Koju tehniku p~elarewa primeniti sa jed-nom maticom u dru{tvu i kako najefikasni-je sa sna`nim zajednicama koristiti inten-zivne pa{e, a rojewe dràti pod kontro-lom?

Metoda spre~avawa rojewa koja vodislabqewu p~eliwe zajednice za mene nijeprihvatqiva. Odgovara nam onaj na~in koji~uva celovitu snagu zajednice sa nesmawe-nim poletom za rad i sakupqawe. Samo odtakve ko{nice moèmo o~ekivati i najve}eprinose.

Danas se jo{ uvek vode rasprave o tomekoji na~in je najprihvatqiviji, odnosno ko-ji omogu}uje ostvarewe najve}ih efekata.Svi ti na~ini p~elarewa prilago|avani suza odre|ene uslove sredine u kojoj su moglidati najve}e rezultate. Tako i nisu moglibiti unificirani.

P~elar koji je re{io na odgovaraju}ina~in problem rojewa na svom p~eliqaku,drì celokupnu situaciju u svojim rukama,jer je kontrola rojewa jedan od glavnih

uslova dobre organizacije dru{tva. Zbogtoga je neophodno u toku pa{e obezbeditidovoqno prostora za unos i sme{taj nektarakako ga p~ele ne bi smestile u plodi{te,usled ~ega bi do{lo do blokade matice u po-lagawu jaja. Drugim re~ima, treba prona}ire{ewe za neometanu aktivnost matice.

Razmi{qaju}i o svemu ovome, a koriste-}i shvatawa i iskustvo nekih savremenihp~elara, do{ao sam na ideju da razradim si-stem, boqe re}i da poboq{am neke postup-ke u tehnici p~elarewa jednomati~nim dru-{tvom.

Verujem da }e objavqivawe i primenaove metode koju }u prikazati u daqem izla-gawu, biti novi podsticaj za daqe unapre|e-we u smeru najpouzdanijeg puta podizawa ni-voa na{eg p~elarstva. Pre izlagawa, evojo{ nekoliko napomena.

P~elarim sa LR ko{nicom, za plodi{tekoristim dva standardna nastavka i potre-ban broj medi{nih nastavaka visine 17 cm(Fararovi nastavci). Sve su podwa~e samreòm i ulo{kom od grafi~kog lima. Ta-ko|e, svaki krov ima s dowe strane pri~vr-{}enu tablu stiropora debqine 2 cm kojip~eliwe dru{tvo leti {titi od sun~evepripeke, dok tokom ranog prole}a, kada le-


OODDR@AR@AVVAAWE RWE RAADNDNOOGGRRAASPSPOOLLOO@E@EWWA A

TTOOKKOM OM IINNTTEENZNZIIVNVNIIH PA[H PA[AAI KI KONONTRTROOLA RLA ROOJEJEWWAAU JEU JEDNDNOMAOMATTII^N^NOMOM

DDRRUU[[TVTVUUêdo \. Kr~mar ul. Savska br. 2278420 Srbac, Republika Srpska (051) 840-423

glo krene, pomaè ~uvawu stvorene toploteunutar ko{nice.

U kraju gde stacionarno p~elarim (desnaobala reke Save i obronci planine Motaji-ce) imam tri pa{e (bagrem, amorfa i cigan-sko perje), koje se preklapaju. Medobrawe unormalnim klimatskim uslovima na ove tripa{e traje od 10. maja pa do kraja juna. Zbogtoga, tehniku koju primewujem, usmeravam zaovaj period medobrawa, nastoje}i da mi p~e-liwa dru{tva budu maksimalno razvijena ida svo ovo vreme imaju puno radno raspolo-èwe, a da ne dobiju rojidbeni nagon. Zatorazrojavawe i uzgoj matica obavqam krajemovog pa{nog perioda, odnosno krajem juna, ada u pomenutom periodu ne naru{avam kon-tinuitet i kvantitet legla.

Ovom prilikom ne}u govoriti o tomekako p~eliwa dru{tva maksimalno razvitii pripremiti za glavnu bagremovu pa{u, jerje u ~asopisu P~elar o tome u vi{e navratadetaqno pisano. Po~e}u od zavr{etka vo}-no-vrbove pa{e kada su p~eliwe zajedniceve} razvijene i postoji mogu}nost da pre ba-grema odu na rojewe.

Stawe oko 25. aprila – nakon vo}ne pa{e

U toku vo}ne pa{e dru{tvorazviti u dva nastavka sa najma-we 10 okvira legla. Ako nemalegla na 10 okvira, dodati po-treban okvir legla sa p~elamaiz pomo}nih zajednica ili nu-kleusa.

Prona}i maticu i sa dvaokvira mladog legla preneti jeu gorwi nastavak, ostali pro-stor u tom nastavku popunitipraznim izgra|enim sa}em i sat-nim osnovama. U dowem plodi-{nom nastavku ostaje svo ostaloleglo i med.

Alternativa: Da ne bihtraìo maticu, radim slede}e.U jednom od plodi{nih nastava-

ka postavim dva okvira sa mladim leglom, aostali prostor popunim sa praznim izgra-|enim sa}em. Ovaj nastavak ide gore, ispodje drugi plodi{ni nastavak sa leglom i me-dom. U ovakvom rasporedu okvira vrlo brzo}e p~ele zajedno sa maticom zaposesti gor-wi nastavak. Kad se to dogodi, ova dva plo-di{na nastavka razdvajam mati~nom re{et-kom. Takvo stawe zadràvam narednih 5–6

dana da p~ele u dowem plodi{tu imaju bli-ski kontakt sa svojom maticom i da mladoleglo prestari za odgoj prisilnih mati~wa-ka. Tada na prvi nastavak u kome je zrelo le-glo dodajem jedan medi{ni polunastavak, pamati~nu re{etku (MR) i na kraju plodi{ninastavak u kome je matica (slika 1). Leto namati~noj re{etki zatvaram. Takvo usmera-vawe rada p~ela u jakoj p~eliwoj zajedniciaktivira sve p~ele i drì ih maksimalno uradnom raspoloèwu.

Stawe oko 10. maja – po~etak bagremove pa{e

Kada po~ne unos nektara sa bagrema, va-dim MR, a umesto we postavim Snelgrovu da-sku (SD) sa otvorenim letom na-pred. Postavim jo{ jedan medi-{ni polunastavak (slika 2) (mo-gu se u medi{te stresti p~ele sadva okvira mladog legla).

P~ele koje od matice odlazena pa{u kroz leto na Snelgrovojdasci, ne}e se vi{e vra}ati ugorwe plodi{te kod matice, ve}}e ulaziti na dowe leto gde su inavikle, ali do matice nemajupristupa jer ih odvaja pregrada.Tako }e ove izletnice u dowemmedi{nom delu ko{nice poja~a-ti sabirnu snagu dru{tva na ba-gremu.

P~ele }e preko zamreèneSnelgrove daske ose}ati maticuu gorwem nastavku i normalnoraditi.

Ovim postupkom sputavamorojidbeni nagon, jer kod matice u gorwemplodi{nom nastavku ostaju samo mlade p~e-le. Ovakav raspored nastavaka u ko{niciostaje do vrcawa bagremovog meda.

Stawe oko 1. juna – posle vrcawa bagrema

U ovo vreme med od bagrema je zreo i tre-ba ga izvrcati. Sada gorwi plodi{ni nasta-vak sa maticom spu{tam na dowi plodi{ninastavak i odvajam ih mati~nom re{etkom.Gore podièm medi{ne polunastavke, a is-pod wih postavqam beàlicu. Medi{ne po-lunastavke podièm pomo}u ru~ne dizalicei sve poslove obavim za tri minuta po jed-nom dru{tvu.

Za vreme vrcawa meda p~ele se nalaze udva plodi{na nastavka. Zato ovo vrcawe


1

2

treba obaviti brzo i odmah vratiti medi-{ne polunastavke, koje po vrcawu meda po-stavqam u prvobitni poloàj. Dakle, mati-ca ostaje u gorwem plodi{nom nastavku.

Sada je vreme da se matica prenese u do-we plodi{te. P~elarima je poznato da p~e-le nerado deponuju med ispod legla i skorouvek po prirodnom instinktu med skladi-{te iznad legla. Osim toga, potrebno jeukloniti pregradnu dasku, a umesto we po-staviti mati~nu re{etku i tako omogu}itip~elama nesmetano komunicirawe sa mati-com da bi osetile pove}ano prisustvo fero-mona matice i legla.

Da bi lak{e prona{li ma-ticu, moèmo se osloboditip~ela radilica preko Snel-grove daske na slede}i na~in.Zatvaram leto na predwojgorwoj strani Snelgrove da-ske, a otvaram leto s dowestrane Snelgrove daske i ta-ko usmeravam p~ele izletni-ce u medi{te. Istovremeno,otvaram leto na zadwoj stra-ni Snelgrove daske i takoomogu}avam p~elama da moguizlaziti iz gorweg plodi-{nog nastavka, ali }e po po-vratku sa pa{e ulaziti nagorwe novootvoreno leto gdesu se i navikle, ali ovoga pu-ta ja sam ih usmerio u medi-{te.

Oduzimawem izletnica od matice, spre-~avam pojavu rojidbenog nagona, a i lak{e sepronalazi matica.

U ovo vreme cveta amorfa, pa nove p~eleizletnice poja~avaju sabirnu snagu dru{tvana novoj pa{i. Ovakvo stawe ne treba datraje duè od maksimalno 7 do 8 dana, da senove p~ele izletnice iz gorweg plodi{nognastavka ne bi navikle da ulaze na zadwe le-to.

Prona|enu maticu sa dva okvira mladoglegla spu{tam u dowi plodi{ni nastavakna powa~i, a ostali prostor u tom nastavkupopuwavam satnim osnovama i praznim iz-gra|enim sa}em.

Iznad ovog plodi{ta ide mati~na re-{etka, a na wu medi{ni polunastavci i navrhu ostaje drugi plodi{ni nastavak sa pre-ostalim leglom, bez Snelgrove daske (slika3). Otvaram leto na mati~noj re{etki. Na-kon 5 do 6 dana pregledam okvire sa leglom

u gorwem nastavku i pokidam eventualno po-vu~ene prisilne mati~wake.

Krajem juna, na samom kraju glavnih pa-{a, moè se po potrebi preve{ati 4 do 5okvira zrelog legla u gorwi plodi{ni na-stavak. Umesto ovih oduzetih okvira stavi-ti satne osnove.

Ovom intervencijom odràvam i daqepuno radno raspoloèwe p~eliwe zajedni-ce, a sputava se prirodno rojewe.

Ako na p~eliwaku ima lo{ih i starihmatica, nakon preve{avawa zrelog leglamoèmo ispod gorweg nastavka ubacitiSnelgrovu dasku. Nakon 24 ~asa izme|uokvira sa leglom usaditi zreomati~wak. Ja ove mati~wakeuzgajam planski za ovaj term-in razrojavawa pomo}u Jente-rovog aparata.

Kada se mlada maticaoplodi i zalegne 4–5 okvirazrelog legla, vadim Snelgro-vu dasku, a umesto we posta-vim mati~nu re{etku. Nakon7–8 dana spu{tam gorwi na-stavak sa mladom maticom nadowe plodi{te u kome je sta-ra matica. Ove radwe oba-vqam u prvoj polovini avgu-sta i tako spajam dva dru{tva(slika 4).

Jedno vreme obe }e matice polagati jaja,a kad mlada i stara matica do|u u kontakt,poznato je, u oko 95% slu~ajeva pobe|ujemlada, odnosno boqa matica. Tako sam na vr-lo jednostavan na~in izvr{io zamenu mati-ca.

Formirawem rojeva pomo}u zatvorenoglegla iz osnovnih p~eliwih dru{tava uznatnoj meri se smawuje zaraènost varoomu osnovnim p~eliwim zajednicama. Jednimtretirawem novoformiranih zajednica ne-kim od poznatih preparata protiv varoe upravo vreme kada se p~ele izlegu iz dodatogzatvorenog legla, a pre nego {to p~ele za-tvore leglo od mlade matice, uveliko o~i-stimo p~ele od varoe u novim rojevima.

Spajawem novoformiranog roja i osnov-ne zajednice u avgustu, p~eliwe dru{tvoulazi u zimu znatno ja~e i sa vi{e meda iperge.

U ovom poloàju dru{tvo ostaje sve dopripreme za uzimqavawe, kada skidam medi-{ne polunastavke, a p~ele uzimqavam nadva plodi{na nastavka LR ko{nice.


3

4

Ideju za naslov ovog na-pisa dobio sam ~itaju}itekst koji je napisao Bob Z.Horr u ~asopisu American BeeJournal, pod naslovom „In-tenzivni dvomati~ni sistemmi daje vi{e meda“.

Dvomati~ni sistem pri-mewujem ve} 20 godina, na de-

lu p~eliwaka, iz istih razloga koje iznosigospodin Hor: „Dvomati~na dru{tva moguda proizvedu veoma veliku populaciju… i dasakupe 3–4 puta vi{e meda od jednomati~-nih zajednica… uz obezbe|ewe dovoqnogprostora i mladih matica nema rojewa…ovaj sistem traì intenzivan menaxment,ali odgovara onim p~elarima koji èle dauloè zahtevani ekstra napor… ovaj si-stem je osmi{qen za hobi p~elare i p~elarekojima je p~elarstvo dopunsko zanimawe…komercijalni p~elari obi~no rade sa vi{eod 500 dru{tava… ve}ina seli od opra{i-vawa do opra{ivawa i zato su wima po-trebna mawa i lak{a dru{tva za lak{umanipulaciju i transport… oni nemajuvreme za ovakve metode koje traè ve}u upo-trebu radne snage“.

O mogu}nostima dvomati~nog sistemagovori na veoma upe~atqiv na~in i jedan

stariji tekst objavqen u ~asopisu Jugoslo-vensko p~elarstvo br. 1/1966. U wemu sled-benici profesora C. L. Farrar-a, Moeller iHarp iznose: „Dvomati~na dru{tva ne sa-mo da proizvode vi{e meda, ve} ga proizvodei ekonomi~nije od jednomati~nih. Sa sada-{wim na{im sistemom, mi smo dobijali oddvomati~nih zajednica, prose~no po225–315 kilograma meda… Od jednomati~-nog dru{tva u istoj oblasti, sa intenziv-nim na~inom rada, moè se o~ekivati 70–90kilograma meda (glavna pa{a im je u julu itraje dugo – primedba autora)… U vremen-skom periodu ne{to duèm od 10 godina, od678 p~eliwih dru{tava izgubqeno je samo14 matica prilikom uvo|ewa druge matice.

Prema na{em iskustvu, svaki sistemkoji obezbe|uje da dve matice, oko dva mese-ca pred glavnu pa{u polaù jaja u jednomdru{tvu, vi{e doprinosi proizvodwi negoma koji drugi na~in p~elarewa“.

Dvomati~ni sistem je ranije bio mnogovi{e zastupqen u na{oj p~elarskoj praksi,naro~ito u radu sa ko{nicom polo{kom.Polo{ke u kojima zimuju po dva dru{tva(„te{ka artiqerija“ kako ih je nazivao Lo-vro Peradin) bile su veoma zastupqene idonosile su med!


Rajko Pejanovi}ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac (015) 342-530 (064) 404-7968 Fotografije: Petar Pejanovi}

DDVVOOMMAATTII^̂NNIIDDVVOOMMAATTII^̂NNII SSIISSTTEEMMSSIISSTTEEMM

DDAAJJEEDDAAJJEE VVII[[EE VVII[[EE

Sa i{~ezavawem ko{nice polo{ke sana{ih p~eliwaka nestajao je i dvomati~nisistem. Jer, wegova primena u nastavqa~amaje sloènija, zahteva vi{e rada i fizi~kisna`nijeg p~elara da umesto ramova mani-puli{e nastavcima.

Za razliku od nas, p~elari Ma|arske suzadràli dvomati~nu polo{ku Veliki Bo-conadi, pa zahvaquju}i dobrim delom i to-me, wihov dugogodi{wi prose~an prinos ba-gremovog meda po ko{nici, po Laslu Luka-~u, koji navodi podatke p~elarskog institu-ta u Gedeleu, iznosi 40 kilograma i vi{e-struko je ve}i od na{eg (Beogradski P~elarbr. 2/2003).

Posledwih nekoliko godina je, imamutisak, interesovawe naro~ito mladih p~e-lara za dvomati~ni sistem u porastu. Razlogza to vidim u sve teìm uslovima p~elare-wa i potrebi iznalaèwa re{ewa koja pru-àju vi{e. A kako dobiti vi{e? Na ovo pi-tawe odgovor je davno dao profesor Farrar:„Ekonomska efikasnost postiè se pove-}awem iskori{}ewa p~eliwe pa{e… Dru-{tva koja su u najve}oj snazi, tokom pa{e,mogu sakupiti i nekoliko puta vi{e me-da… sa mawe rada i opreme po jedinici pro-izvoda“.

Sada }u izloìti svoju varijantu dvoma-ti~nog sistema koju primewujem sa Fararo-vom ko{nicom, po sistemu dvomati~ne po-lo{ke.

Krajem avgustako{nicu pripre-mim za zimovawe(sl. 1). Do tog vre-mena plodi{te obematice bilo je u pojednom nastavku(drugi i tre}i naslici) sa mati~nomre{etkom izme|uwih. Sada, umestore{etke postavimpregradnu dasku, sajednostrukom mre-òm, kao na slici,koja fizi~ki raz-dvaja zajednice. Pri

tome, obe dobijaju po magacin hrane (nastav-ci 1 i 4). To su nastavci iz medi{ta, sa neza-leganim sa}em, punim meda sa posledwe pa-{e ili od prihrane. Time je obnovqena ipolovina sa}a u plodi{tu obe zajednice.Obi~no nikakva prihrana nije potrebna jer

dru{tva koriste pa{u korova i br{qana, ane trebaju ni poga~e u toku zime.

Od ovako pripremqenih zajednica, dobagremove pa{e o~ekujem: dobar prole}nirazvoj i izvanredno jako dru{tvo za pa{u,nastavak meda od vo}ne pa{e, nastavak le-gla za formirawe ranog roja i kompletnuzamenu plodi{nog sa}a u obe zajednice! Utom periodu ko{nice otvaram tri puta: po-lovinom marta, po~etkom aprila i oko pr-vog maja.

Prva intervencijau martu

Prvi put otvaramko{nice polovinommarta (sl. 2) kadobi~no cveta iva. Do-bro prezimele zajed-nice tada imaju po 4–5ramova sa leglom u pojednom nastavku (na-stavci 2 i 3). Po de-taqnom pregledu spa-jam zajednice u dvoma-ti~no dru{tvo, od-strawivawem pre-gradne daske sa mreòm (sl. 3) i postavqa-wem mati~ne re{etke (sl. 4). Preko plodi-{ta gorwe zajednice postavim foliju kojapokriva 8 ulica i utopqavaju}i materijal

(sl. 5). Folija ogra-ni~ava aktivnostgorwe matice samona jedan nastavak(efekat Blinovemetode) a vi{akp~ela usmerava uplodi{te dowe ma-tice. Zatim vratim

~etvrti nastavak ~ime je prva intervencijaokon~ana.

Kakva korist sepostiè spajawemdve zajednice? Kla-sici dvomati~nogsistema su otkrilida u spojenom dru-{tvu dolazi do poja-~anog uzgoja legla itu pojavu nazvaliefektom zajedni~kograzvoja. U ~emu jewegova su{tina? Ubroj~ano ja~oj zajed-


1

2

3

4

nici matica polaè vi-{e jaja. Zato ja~e zajed-nice imaju vi{e legla ibrè se razvijaju. Spa-jawem dve zajednice, naprimer jedne sa 15 000 idruge sa 12 000 p~ela,dobija se dru{tvo sa27 000 p~ela i dve mati-

ce (ovoliku snagu prose~na jednomati~na za-jednica postiè tek pred bagremovu pa{u).

Zato Moeller (dr Floyd Moeller je nasle-dio dr Farrar-a u laboratoriji u Medisonu) iHarp i kaù da nijedan drugi na~in p~elare-wa ne doprinosi proizvodwi kao dvomati~-ni sistem. To isti~u i drugi, pa na primerJosip Bel~i} u svojoj kwizi zakqu~uje:„Umesto dangubnog stimulisawa u prole}eprihranom, koje ipak daje skromne rezulta-te, p~elaru za brì razvoj na raspolagawustoji dvomati~ni sistem. Dana{wa p~e-larska praksa nudi p~elarima jedini mogu}ina~in za postizawe ve}ih prinosa, a to jedvomati~ni sistem“.

Osnovni problem p~elarewa u uslovimagde je bagremova pa{a glavna, a ponegde i je-dina, jeste nesklad izme|u po~etka pa{e uprvoj polovini maja i vrhunca razvoja p~e-liwe zajednice u prvoj polovini juna. Kadbi bagrem cvetao u junu gde bi nam bio kraj!Prinos bi bio ve}i a potrebe za stimulisa-wem razvoja i tro{kova oko toga mo`da nebi ni bilo. Ali, umesto razmi{qawa o tome{ta bi bilo kad bi bilo, potrebno je na}ipravo re{ewe. A ono je, po mi{qewu veli-kog broja istaknutih predstavnika p~elar-ske nauke i prakse u primeni dvomati~nogsistema.

Izne}u jo{ i stav predstavnika ruskep~elarske {kole, profesora Lebedeva, jerna ovu {kolu se naj~e{}e pozivaju kriti~a-ri dvomati~nog sistema koje vi{e brine„prevelika snaga“ dvomati~nih nego neujed-na~ena i nedovoqna snaga jednomati~nih za-jednica pred bagremovu pa{u . Naime, on navi{e predavawa odrànih u na{oj zemqi,predlaè p~elarima Srbije: „U toku pro-le}nog razvoja maksimalno smawite ener-getske gubitke ko{nice, a p~eliwa dru-{tva za pa{u belog bagrema pripremajte sadve matice!“.

Druga intervencija po~etkom aprila Drugi put ko{nice otvaram u cvetawu

xanarike. Podièm ~etvrti nastavak (sl. 6i 7) koji je oteào od meda prenetog iz do-

wih tela i unosa i izvr{im pregled. U plo-di{tu gorwe matice obi~no ima 8 ramovalegla (sl. 8) pa je vreme za pro{irewe pro-

stora. Po koncen-tri~nim krugovi-ma, vidi se da je po-sle spajawa zajed-nica do{lo do na-glog {irewa povr-{ine pod leglom,kao poslediceefekta zajedni~kograzvoja. O stawudowe zajednice go-vori slika 9. Leglau woj ima u oba na-stavka. Potpuno jeizgra|en, zaleèni poklopqen zape-rak trutovskog sa-}a na mestu rama

koji nedostaje. Pri uzimqavawu praktiku-jem da iz doweg na-stavka izvadim je-dan ram i takoomogu}im izvla-~ewe trutovskogsa}a kad se za tosteknu uslovi. Ti-me izbegavam do-datni posao okopostavqawa gra-|evwaka i eventu-alno ka{wewe satom operacijom.

U ovoj intervenciji uradim slede}e: do-woj zajednici samo odse~em trutovski zape-rak, a gorwu pro{irim novim telom (sl. 10).

U taj nastavak,sada ~etvrti, saizgra|enim neza-leganim ramovi-ma i nekolikosatnih osnova iz-vu~em 2–3 rama saleglom iz tre}eg.U tre}em ostaje 9ramova, kako bisada i gorwa za-jednica imalaprostor za izvla-~ewe trutovskogzaperka. Posta-vqam foliju iutopqavaju}i ma-terijal, sada pre-


5

6

7

8

ko ~etvrtog tela, ivra}am medi{te ~i-me je druga interv-encija okon~ana, ako{nica ima izgledkao na slici 11.

Tre}a intervencija

pred pa{u bagrema

Do kraja aprila,dvomati~ne ko{ni-ce nije potrebnootvarati. Izostajestimulativna pri-hrana (naravno akoima pa{e), {ireweplodi{ta, manipu-

lisawe nastavcima, dodavawe satnih osnovai ostale uobi~ajene radwe, koje zahtevaju

vreme i dodatnetro{kove, jer sve{to je bilo po-trebno ura|eno jeu drugoj interv-enciji!

Oko prvog ma-ja obavqam tre}uintervenciju –oduzimawe medaod vo}ne i vrbovepa{e i redukcijuplodi{nog pro-stora. Med oduzi-mam skidawem pe-tog nastavka kojimoè imati te-ìnu do 25 kg (sl.12). P~ele dobrozaposedaju svih 5

tela. Zatim pre-gledam plodi{tai ponovo ise~emtrutovske zaper-ke, sada kod obezajednice i to jejedini na~in su-zbijawa varoe ko-ji primewujem uprole}e (sl. 13).

R e d u k c i j uplodi{nog pro-stora vr{im we-govim smawiva-wem na jednu po-lovinu. Tako {tood oba plodi{taoduzmem po jedannastavak. U odu-zetim nastavcimaje starije pro-{logodi{we sa-}e. Starog sa}a, posle ove intervencije, uplodi{tu vi{e nema. Plodi{te dowe zajed-nice je ostalo u jednom telu, koje je dodano uavgustu prethodne godine kao magacin hra-ne. Plodi{te gorwe je tako|e u jednom na-stavku sa nezaleganim sa}em koji je posta-vqen u drugoj intervenciji. Jedan oduzetinastavak, sa leglom, postavqam u medi{tedvomati~nog dru{tva (sl. 14) a drugi sluìza formirawe ranog roja.

Posle tre}e intervencije ko{nica ima{est nastavaka kao na slici. Prva dva suplodi{ta (belo obojena), po jedno za svakumaticu, razdvojena mati~nom re{etkom, aiznad, preko druge re{etke su medi{ta. Na-stavci 3, 4 i 6 su sa nezaleganim sa}em (obo-jeni sadolinom na slici) dok je na poziciji5 nastavak sa leglom oduzet iz plodi{ta(obojen belo).

O mogu}nostima dvomati~ne zajednicena dobroj pa{i iz-neo sam stavoveraznih eksperata,a ja sam imao slu-~ajeve izvla~ewacelog nastavkasatnih osnova zano} i dnevne unosepo 20 kg nektara.Ali pa`qivi ~i-talac }e primeti-ti da nije navede-no {ta se de{ava uslu~aju kada pa{a


9

10

11 13

12

podbaci. Zato }u, nakraju, na primeru izsvoje prakse prikaza-ti i tu situaciju.

Godina 2004. osta-}e kod p~elara na{egkraja upam}ena kao iz-uzetno te{ka. Bagremje totalno podbaciopa centrifugu gotovoda nije trebalo okre-tati. Po koji kilo-gram meda se mogao od-uzeti iz jednomati~-nih zajednica koje su upa{u u{le sa zalihomiz zimskog perioda ipa{e vrbe i vo}a. Azatim je nastupilo ne-zapam}eno rojewe. Na

jednom p~eliwaku u susedstvu, izrojilo sesvih 47 dru{tava. Ve}ina je imala mlade ma-

tice iz prethodne godine kupqene kod po-znatog uzgajiva~a matica.

U takvim uslovima, od dvomati~nih ko-{nica pripremqenih na napred izloènina~in, izvrcao sam u proseku po 32 kg ~istogbagremovog meda. Pri tom nije bilo ni jed-nog slu~aja rojewa, iako su sve moje maticeprirodne, iz rojevskih mati~waka i tihesmene. Dvomati~ne zajednice, poznato je, ni-su sklone rojewu. Razlog je u prisustvu dvematice i time mawoj redukciji distribuci-je mati~ne supstance u ko{nici. Prema pre-ovla|uju}em stavu eksperata (John A. Hogg,1997, serija ~lanaka u ~asopisu AmericanBee Journal) skup vi{e faktora (ja~ina dru-{tva, prenaseqenost plodi{ta, starosnastruktura radilica, izobiqe izvora hrane)dovodi do smawewa {irewa mati~ne sup-stance u zajednici i to rezultira rojewem.Nasuprot stavu eksperata, jo{ se mogu ~utii pro~itati prevazi|ena mi{qewa o rojev-skoj matici kao presudnom uzroku rojewa.


AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA AA APPRRIIL L Dejan [email protected]

Posle prevrtqive i produène zime, i april }e, prema predvi|awima meteorolo-ga, karakterisati za p~ele i p~elare ne naro~ito povoqno vreme. Samo u prvoj polovi-ni meseca o~ekuju se svega tri dana mirnog vremena, dok }e ostale obeleìti svako-dnevni vetrovi. Posle ponovqenih poplava i ove godine, u~estale ki{e }e kona~noprestati, a prognozirana koli~ina padavina u ovom periodu je 40 milimetara. To }euticati na razvoj p~eliwih zajednica, koje posle produènog zimovawa sada treba dase veoma intenzivno razvijaju.

Temperature }e se kretati u intervalu od jutarwih oko 8 do maksimalnih dnevnihvrednosti od oko 18 stepeni Celzijusove skale. Pred kraj prve dekade o~ekuje se veli-ko temperaturno kolebawe sa padom jutarwe temperature u nekim krajevima gotovo donule i skokom meksimalne dnevne do 24. stepena.

U drugoj polovini meseca predvi|a se znatno stabilnije vreme od kojeg se o~ekujeda doprinese kona~nom ulasku u prve prole}ne pa{e. Ono }e omogu}iti intenzivnu ob-novu i razvoj dru{tava, kada }e p~ele dobro izgra|ivati mlado sa}e, a ne treba zabora-viti i na cvetni prah.

Zato p~elar treba redovno da prati stawe i da poma-è blagovremenim pro{irivawem i stimulisawem raz-voja okretawem nastavaka radi simuliranog nadraàj-nog prihrawivawa ili stvarnim prihrawivawem, ako zawim bude potrebe. U lepim, toplim danima, posebno akose ostvare predvi|awa, ve} krajem prve dekade, treba sepoja~ano angaòvati na p~eliwaku, odrediti koja }e za-jednica biti proizvodna, a koja pomo}na, a ni na pojilose ne sme zaboraviti.

Posle dugog sne`nog i ki{nog perioda, sada trebavreme znala~ki iskoristiti da se p~eliwak vaqano pri-premi za nastupaju}u glavnu pa{u.

14

Zavisno od fiziolo{ke starosti, p~elese anatomski veoma razlikuju. Tako su vo-{tane `lezde u prvoj polovini ìvota (kodku}nih p~ela) 8 do 10 puta (ne procenata)razvijenije nego kod izletnica. Isto tako,sredwe crevo je razvijenije 300%, a mla|ep~ele su teè od starih oko 25%. Sa drugestrane, medni èludac je kod izletnica ve-}i nekoliko puta.

Iz navedenog se name}e zakqu~ak dasvim p~elama nije potrebna ista hrana.

P~eliwoj zajednici u celini, potrebnisu ugqeni hidrati, voda, belan~evine, ma-sti, mineralne materije i soli. U dobrimpa{nim prilikama, ugqeni hidrati i vodaobezbe|uju se iz nektara, a sve ostale mate-rije uglavnom iz polena. Upore|uju}i po-slove koje obavqaju i starost pojedinih p~e-la, poznato nam je da su ugqeni hidrati naj-potrebniji izletnicama, a sve ostalo najvi-{e ku}nim p~elama, radi odràvawa ìvo-ta u ko{nici. Doba godine tako|e ima uti-caja.

Pre nego {to pristupimo bilo kakvomprihrawivawu moramo znati da p~ele veomadobro ose}aju kojim zalihama hrane raspo-laù u ko{nici. Tako je N. G. Bila{ usta-novila postojawe veoma ta~nog odnosa izme-|u mase mle~a i p~eliwih larvi, a sve zavi-sno od koli~ine meda u ko{nici. Naime,kod zajednice koja ima zalihu hrane od12,6 kg, ima za 128,6% vi{e mle~a u }elijamasa trodnevnim larvama, i za 61,2% je ve}a

masa trodnevne larve, nego u dru{tvu ~ije suzalihe samo 4,5 kg meda.

U slu~aju nepovoqnih pa{nih i klimat-skih uslova po~etkom prole}a, obi~no mo-ramo da prihrawujemo. Dilema je samo kojomvrstom hrane?

Re{ewe ovog problema nalazimo u jed-nom eksperimentu koji je realizovan u p~e-larskom institutu Ribnoje. Odredili su 3grupe p~eliwih zajednica. Prva je prihra-wivana {e}ernim sirupom, druga poga~om, atre}a medom u sa}u. Dobijeni rezultati da-ti su u tabeli.

Iz navedenog se vidi da su mase larvi ijednodnevnih p~ela ve}e u grupi koja je do-bijala {e}erno-mednu poga~u. Prihrawiva-we testom u uslovima nestabilnih vremen-skih prilika, kakve su naj~e{}e po~etkomprole}a, velika je prednost i zbog ~iweni-ce da {e}erni sirup razdraùje p~ele iznatno pospe{uje izletawe, a sa tim i ugi-nu}e p~ela ako je vreme promenqivo. Zatobi prihrana u martu morala da bude iskqu-~ivo poga~ama.

Najboqe rezultate dala je medno-polen-ska poga~a, napravqena od 50% meda i 50%polena. Pre samog dodavawa p~elama ovojsmesi treba dati jo{ 20% vode. Postavqenje ogled sa 20 ko{nica podeqenih u dve gru-pe. Prva grupa je prihrawivana sa navede-nom poga~om, a druga nije prihrawivana. Uperiodu od 26. aprila do 28. avgusta zajedni-ce prve grupe odnegovale su 202 400 larvi iproizvele 3,3 kg voska, a druge grupe (koja


Ro|en je 1949. u selu Mirijevu. Gimnaziju je zavr{io u Petrovcu na Mlavi, aVTV akademiju u Sarajevu (Rajlovac). P~elari sa LR i Fararovim ko{nicama,intenzivno od 1980. godine. Nosilac je Zlatne zna~ke i zvawa Zaslu`ni p~elar.

PPRRIIHRHRAAWWIIVVAAWEWEPP ^̂EELALA

Mi}a Trailovi}ul. Koste Stamenkovi}a br. 11/2

18000 Ni{ (018) 242-157, (064) 263-50-90

HranaMasa

{estodnevnihlarvi (mg)

Masa jednodnevnih

p~ela (mg)

Sadràj u telu

masti (mg) azota (mg)[e}erni sirup 150,4 99,5 1,97 2,73

[e}erno-medno testo 151,8 101,9 2,18 2,82Med u sa}u 152,2 108,1 2,39 3,02

nije prihrawivana) samo 116 890 larvi i0,75 kg voska. Mislim da razliku ne trebakomentarisati. Ovde treba napomenuti datreba koristiti dobro osu{eni polen odzdravih dru{tava. P~eliwe zajednice kojesu prihrawivane prethodno zamrznutim po-lenom nisu se uop{te razlikovale od ne-prihrawivanih te takav ne treba koristi-ti.

Za veliki broj p~elara obezbe|ewe kva-litetnog polena predstavqa veliki pro-blem i pitaju se kakvu zamenu mogu da kori-ste. Odgovor na ovo pitawe dao je ameri~kip~elarski stru~wak Haydak, a na osnovu vi-{egodi{weg istraìvawa. Upore|ivao jekoli~inu odnegovanih larvi za jedan danprimenom razli~itih proteinskih materijai dobio je slede}e rezultate: perga (175), su-vi kvasac (84), punomasno mleko (37) i raè-no bra{no (0). Vidi se da postoje svojevrsnezamene i mogu se koristiti u nedostatkuproteina i drugih hranqivih materija izprirode koje p~ele sakupqaju preko polena.Isti autor je posle 30 godina istraìvawakao najadekvatniju zamenu predloìo slede-}e: 3 dela obezma{}enog sojinog bra{na, 1deo obranog mleka (u prahu) i 1 deo suvogkvasca. Kvasac obavezno prokuvati desetakminuta.

Kada se no}ne temperature ustale na 5 ivi{e Celzijusovih stepeni p~ele se moguprihrawivati i {e}ernim sirupom. Da biutvrdili kako ovo uti~e na p~ele, u insti-tutu Ribnoe postavqen je eksperiment. Pr-voj grupi zajednica davali su 1 do 2 ~a{e odpo 200 ml sirupa, a drugu grupu nisu uop{teprihrawivali. Na kraju ogleda prebrojalisu leglo i ustanovili da prihrawivawe ma-lim koli~inama sirupa ne daje nikakve re-zultate jer prihrawene p~ele nisu imalevi{e legla. Zanimqivo je napomenuti da ni

prihrawivawe tako malim koli~inama si-rupa od meda nije dalo ve}e rezultate. Za-kqu~eno je da treba prihraniti sa 0,5–0,8litara. To daje rezultate. Ako u prirodi ne-ma polena u izobiqu, {e}ernom sirupu tre-ba dodati 5% kvasca. Pored navedenog, napove}awe legla uti~e i dodavawe mikroele-menata, posebno kobalta. I to 8 mg na litarsirupa.To moè pove}ati leglo do 24%.

Moram da priznam da dobijeni uporednirezultati kod prihrawivawa {e}ernim si-rupom i poga~ama nisu za mene bili dovoq-no ubedqivi te sam odlu~io da jedan p~eli-wak koji se nalazi na ve}oj udaqenosti odmog stana (podru~je op{tine Gaxin Han)prihrawujem iskqu~ivo poga~ama, a drugip~eliwak koji je sme{ten u blizini grada

prihrawujem {e}ernim sirupom (navedenose odnosi na mart–april 2005. godine).

Na istom placu gde je sme{ten daqi p~e-liwak, kolega p~elar sa pribli`no istimbrojem ko{nica prihrawivao je svoje p~elesamo sirupom.

Sedam dana pre po~etka cvetawa bagre-ma uporedili smo snagu dru{tava i ustano-vili da su potpuno isto napredovala, bezvidnih razlika po pitawu broja ramova saleglom, broja ulica sa p~elama, vitalnosti,radnog raspoloèwa. Od tada sirupom pri-hrawujem samo u periodu nadoknade koli~i-ne hrane za zimu (avgust–septembar).

Prilikom prihrawivawa uvek imam naumu da se p~eliwe zajednice najboqe razvi-jaju u izobiqu nektara i polena. Zato pri-hrawivawem treba da nadoknadimo ono ~egatrenutno nema u prirodi ili p~elama zbogvremena nije dostupno.

I pored svega navedenog, ne smemo da za-boravimo da je p~elama ipak najboqa hrananektarski med i polen.


Ako nema na grani, ima u ko{nici, a ako nema u ko{nici, ima u hranilici!?

Foto: Milo{ Milosavqevi}

U polenu nekih biqaka nedostaju odre|ene esencijalne aminokiseline. Dobar primer je masla~ak.

Da bi olak{ao sebi posao ~ovek je do-{ao na ideju da konstrui{e pokretni ram.P~elarski svet je prihvatio tu ideju i do-{lo je do revolucije u p~elarstvu. Na taj na-~in je svima pru`ena mogu}nost neprirod-nog „tumbawa“ p~eliweg gnezda, a bezozbiqne analize i preporuke tada{weg na-u~nog sveta, da li }e ne{to, {to je u prirod-nom stani{tu bilo nemogu}e, biti mogu}e uukro}enom stani{tu. Naravno, prakti~no jebilo itekako mogu}e, ali sa stanovi{ta re-me}ewa nekih bitnih prirodnih principavelika je verovatno}a da se desilo ne{to{to tada (a po svemu sude}i, ni sada) naukaipak nije bila u mogu}nosti da predvidi.

Prvi poku{aji da sa}e u ko{nici budepokretno izveli su Grci pre oko 300 godina.Oni su prvi izmislili satono{e, kojih je uwihovim ko{nicama (pletene od loze u vidu~unka) bilo pet, {est i vi{e. Ali, sa}e se uovim ko{nicama nije moglo preme{tati smesta na mesto ili iz jedne u drugu ko{nicu

ve} se svaki sat morao vratiti na svoje me-sto. Svet nije tada obratio pa`wu na ovajpravac, sve do pojave nekih p~elara (Proko-povi~, 1814; \erzon, 1845; Langstroth, 1851;Berlepsch, 1852) koji nisu sledili ovakvegr~ke stavove.

P. I. Prokopovi~ je govorio: „Moja no-va upoznavawa sa `ivotom p~ela stalno sume nagonila na razmi{qawe o ustrojstvutakve jedne ko{nice, koja bi odgovaralasvim zahtevima prirode p~ela i lako}omrada sa wima. Krajem 1813. godine napraviosam plan za izradu ko{nice od dasaka, kojusam po~etkom 1814. godine izradio svojimrukama“. Onda je na sve to do{la sprava podnazivom centrifuga, p~elarski no`, pa ma-


NANAUKA GUKA GOOVOVORRIIPPRRIIRROODA PDA POODDSESE]A]A

Milan Jovanovi}ul. Radoja Krsti}a br. 37/16

37240 Trstenik(063) 8325-970, (037) 713-335

www.apiaryum.co.yu, [email protected]

{ine za izradu satnih osnova i skidawemednih poklopaca. Tako je po~eo i razvitakp~elarske ma{inske industrije.

Med je po~eo da se „stresa“ tj. centrifu-gira. A nauka je tek pre koju godinu jasnoutvrdila da nema ni{ta bez „muqanog“ medai da prolaskom kroz vazduh centrifugiranimed gubi odre|ena svojstva (oksidi{e).

Dakle, da put nauke nije bio pokretanram, mo`da bi na drugom pravcu tog putastajala ma{ina pod nazivom „muqa~ica“,mo`da bi tro{kovi ulagawa bili mawi, mo-`da bi se p~elari usmerili na druga~ijutehniku rada sa p~elama, mo`da ne bi do{lodo mnogih neda}a koje su zahvatile p~elar-stvo i mo`da bi i profit, sveukupno gleda-no na posledice, bio mnogo ve}i. Mo`da?

êkamo daqi razvoj doga|aja, a ovajtekst je jedno ukazivawe na ono {to se nika-da nije mewalo.

Veli~ina }elija sa}a Na osnovu pokretnog rama moralo se na-

}i re{ewe za satne osnove koje je tako|e ne-ko osmislio. I ta navika je uzela maha, si-gurno bez ozbiqne analize. Svet je namami-la ne~ija pri~a o ve}im p~elama, a samimtim i ve}em prinosu, mawem rojewu, lak{emce|ewu…

Eksperimenti koji su obavqeni 1941. i uperiodu od 1957. do 1963. doveli su do za-kqu~ka da je „ve}e boqe“ i uneli korenitepromene u svetsku p~elarsku industriju. Za-kqu~ak koji je lan~ano prihvatilo svetskop~elarstvo izveden je na uzorku od samo 5–6zajednica.

Po~ela je proizvodwa osnova sa }elija-ma koje su se kretale od 5,21 mm do 5,4 mm.Ali, u prirodnom stani{tu veli~ina }eli-ja sa}a nije iskqu~ivo 5,2, 5,3… 4,9.

T. W. Cowan je ustanovio da se pre~nici}elija sa}a u prirodi kre}u od 4,72 mm do5,35 mm. Prema podacima A. I. Root-a, pre~-nici }elija u prirodnom stani{tu se kre}uod 4,6 mm do 5,9 mm.

Vrlo brzo p~eliwi svet je dobio novunapast – varou (Varroa jacobsoni – kako su jetada nazivali).

Posle mnogo godina, i velikih ekonom-skih {teta pojavili su se Ed i Dee Lusby(1997) sa svojom poznatom teorijom o }elija-ma od 4,9 mm (Detaqnije o wihovim razmi-{qawima moète pro~itati u P~elaru zamart 2002. godine na 94. strani. Svojevrsnidemant wihove tvrdwe o mawem broju varoa

u mawim }elijama objavqen je u P~elaru zadecembar 2005. godine na 533. strani – pri-medba urednika).

Sve je ura|eno veoma ozbiqno, na ve}embroju zajednica i detaqnom analizom samihpre~nika }elija koji se razlikuju po veli-~ini u zavisnosti od termalne zone. U kra-jevima gde su prose~ne mese~ne temperaturebile niè, pre~nici }elija su se kretali uve}em opsegu. Tako, na primer, za tempera-ture od –17 °C do 15,6–26,6 °C, pre~nici sekre}u u ve}ini slu~ajeva (najve}i broj }eli-ja) u opsegu od 5,0 mm do 5,2 mm, dok u zonisa prose~nim temperaturama od 26,6 °C i vi-{e, pre~nici }elija su od 4,5 mm do 4,7 mm.

I merewa Ivana Brndu{i}a iz Boraukazuju na isto, jer za nadmorske visine od200–500 metara utvrdio je da se veli~inapre~nika }elija kre}e od 4,6 mm do 5,2 mm,a od 4,8 mm do 5,3 mm za nadmorske visineod 500–1000 metara.

U prirodno izgra|enom satu, najvi{e je}elija sa mawim pre~nicima, ali da li opettreba kr{iti prirodni princip i ostatiiskqu~iv jer takve }elije zauzimaju 70-80%}elija sa}a, a ne sve?

Sa druge strane, da li ne po{tovati ovepodatke o razli~itosti veli~ina }elija uzavisnosti od termalne zone?

Ako bi se Lusby-jeve }elije koristile uzonama gde priroda odre|uje druga~ije, da libi do{lo do nekih negativnih posledica?

Dennis Murrel, komercijalni p~elar izSAD, zainteresovan tvrdwama Lusby-jevih,odlu~io se da ih poseti, ali je posle posetekrenuo malo druga~ijim putem.

On eksperimentalno p~elari u Top-barko{nicama u kojima ramovi nemaju ugra|enusatnu osnovu.

On je poslao jednu fotografiju speci-jalno za na{ ~asopis P~elar na kojoj se vi-di raspored pre~nika }elija kada p~ele gra-de sat bez satne osnove (na prethodnojstrani).

Ono {to je ovde zanimqivo jeste da on netretira svoje zajednice ve} {estu sezonu! Ikaè: „Kada ubacim tablu satne osnove sasamo velikim }elijama, zajednice stradajuposle dve godine, tipi~no za ciklus stra-dawa bez tretmana“.

Trmke su imale mogu}nost da sa}e imaprirodan raspored }elija sa razli~itimpre~nikom, gde se nenametqivo izgra|ivalosa}e u zavisnosti od termalne zone i bilo jepoku{aja da se ostane na tome. Jedna slika


iz tog perioda ukazujena takav poku{aj, doda-vawem svojevrsnog me-di{ta trmkama.

Konstrukcijom sa-vremene ko{nice do-{lo je do poreme}ajanekih prirodnih prin-cipa, od sistema odbra-ne (o ~emu je ve} bilore~i u P~elaru za av-gust 2005. godine nastrani 354) do reme}e-wa kompaktnosti gne-zda. Sigurno i do mno-gih drugih stvari koje jo{ nismo ni spozna-li, a pitawe je i da li }emo. Da li je sve mo-ralo biti tako i da li je to moglo stvoritineku negativnu posledicu?

Horizontalni prenos rama @eqa da se do|e {to pre do novca ponu-

dila je p~elarima jednu novu mogu}noststvarawa profita – prodaju p~ela na ramo-vima.

Iako u prirodi nije mogu}e da p~ele le-te sa sa}em, p~elar je napravio novi vidprestupa pred prirodom i „pritekao u po-mo}“ mnogim bolestima i parazitima p~elatako {to im je omogu}io da se naseqavajutamo gde mo`da nikada i nisu bili naseqe-ni. Krenulo se u stvarawe globalnog p~eli-weg prostora sa zanemarivawem po{tovawaop{teg principa razli~itosti pa je do{loi do genetskog poreme}aja samih rasa p~ela,ali i parazita.

Nije nemogu}e da je na ovom prostoru po-stojao soj varoe koji je egzistirao na na{ojmedonosnoj p~eli, ali je nije ubijao. Posto-ji pri~a od pre pedesetak godina, iz vreme-na kada su p~ele u trmkama ubijali barutom,da je sa mrtvim p~elama padao i parazit, ko-ji po spoqa{wem opisu odgovara dana{wemidentifikovanom tipu Varroa destructor.Mogu}nosti nauke danas i pre pedesetak go-dina su razli~ite, ali podseti}u da je do presamo sedam godina nauka znala samo za Var-roa jacobsoni. Mogu}e je da je postojalo vi{evrsta, sojeva, koji su jednostavno nestalipre nego je nauka stekla mo} da uo~i razli-ke.

Posle 60–70 ~asova po poklapawu }elijesa}a, ènka varoe napu{ta mesto odlagawaizmeta i traì lokaciju za polagawe prvogjajeta. Ovo mesto je u predwem delu }elije i

skoro uvek je u jednom od tri ugla {estouga-onog prostora. Iz prvog jajeta se izleèmu`jak i on polno sazri otprilike u istovreme kada odraste ènka koja je nastala odjajeta koje se izleglo 24 ~asa posle mu`jakapa tako dolazi do poklapawa zrelosti obejedinke.

a) Razvi}e mu`jaka: Jaje (30 sati), pro-tonimfa (52 sata), deutonimfa (72 sata), od-rasla jedinka. Ukupno vreme 6,5 dana.

b) Razvi}e ènke: Jaje (24 sata), proto-nimfa (30 sati), deutonimfa(75–80 sati),odrasla jedinka. Ukupno vreme 5,5 dana.

Prvo jaje koje se izleè je haploidno (7hromozoma) i iz wega se izleè mu{ka je-dinka. Drugo jaje koje se izleè 24 ~asa na-kon prvog je diploidno (14 hromozoma) i izwega se izleè ènka varoe.

Ako larvu parazitira samo jedna varoaonda dolazi do sparivawa brata sa sestrom(takozvani inbriding – ukr{tawe u srod-stvu).

Inbriding je negativna pojava kod skorosvih vrsta na zemqi. Najve}e poslediceostavqa na sloènijim organizmima. Mani-festuje se tako {to novonastale jedinke nepreìvqavaju ili se ra|aju nesposobne zaodre|ene funkcije {to zavisi od stepenaincesta (ukr{tawe u srodstvu).

P~elar ove pojave kod p~ela moè da uo-~i kao „{areno leglo“ jer jaja ne preìvqa-vaju, kada se ve{ta~ki osemeni maticaspermom truta iz bliskog srodstva, {to seina~e u prirodi, u normalnim okolnostima,po svemu sude}i, retko doga|a.

Inbriding moè, posle nekoliko gene-racija dovesti i do pove}awa adaptivnih(adaptacija – prilago|avawe) vrednosti (ito ne linearno) nekih osobina, ali ve}i deosveukupnih karakteristika jedinke ipakostaje ili konstantan ili gubi adaptivnuvrednost.

Kada do|e do pada broja zaleènih }eli-ja sa leglom dolazi i do reme}ewa odnosabroja p~ela i otvorenog legla u korist bro-ja p~ela i prakti~no dolazi do pove}awabroja p~ela po jednoj larvi. Raste verovat-no}a da, usled pove}awa broja zavla~ewap~ela u }eliju sa larvom, dobijemo dve varoesa „razli~itimgenima“ u jednoj teistoj }eliji salarvom.

U isto vremedolazi do u~esta-


lijeg horizontalnog prenosa zbog sve nesta-bilnijih pa{nih uslova karakteristi~nihza mesece jul, avgust i septembar.

Varoa dobija ve}u {ansu da osveì krv ikrene daqe, sada sa jedinkama koje i kada sesame na|u u }eliji sa larvom, legu jaja vi{eputa i to ve}e vitalnosti, {to sve skupa mo-è dovesti do pove}awa stepena reproduk-cije, pove}awa adaptivne vrednosti u odno-su na vrednost proseka neke populacije, paako se desi i jedan ovakav slu~aj, svaka sle-de}a jedinka predstavqa „bombu“ za kasno-letwu eksploziju.

Ovaj stav podrào je i eminentni stru~-wak iz oblasti genetike prof. dr DragoslavMarinkovi}, ~lan Srpske akademije nauka iumetnosti (SANU).

Da li }e se sve ovo desiti, u ve}oj ili ma-woj meri zavisi od mnogo faktora (na pri-mer genetska predispozicija p~ela), jedan jei slu~ajnost, pa se ovim i tuma~e velike raz-like u broju varoa od zajednice do zajednice.

Ovde je bitno re}i da se u ve}ini slu~a-jeva stvari odvijaju u jednom kolenu, doma-}inska populacija uvek je u ve}ini pa biprema tome bilo opasno unositi i samo jed-nu jedinu varou drugog genoma (recimo izdruge ko{nice ili sa drugog p~eliwaka) jersvaka slede}a generacija pove}ava verovat-no}u rasta adaptivne vrednosti populacijevaroe.

Prema ovome sledi da ako izvr{imo ho-rizontalnu transmisiju (preno{ewe) ramaiz jedne zajednice u drugu, velika je verovat-no}a da pomaèmo varoi da pove}a stepenreprodukcije, bilo da je transmisija izvr-{ena u funkciji spajawa ili poja~avawa,bilo da je soj destruktivan ili ne.

Na prvom grafikonu (sa instituta u Li-befeldu, [vajcarska) moèmo videti daugao alfa krive rasta populacije varoe na-glo raste upravo od trenutka (od ta~ke B)kada broj p~ela po~iwe da nadma{uje broj}elija legla. Od ta~ke A do ta~ke B imamorelativno mirovawe ove krive i tada broj}elija sa leglom nadma{uje broj odraslihp~ela pa imamo sigurno mawe p~ela po nego-vanoj larvi. Kriti~an trenutak je presek I–Ikada je taj odnos najve}i u korist odraslihp~ela (bez obzira o distributivnom odnosuvaroe „odrasle p~ele–leglo“).

A na drugom grafikonu (UniverzitetEvora, Portugalija) moèmo videti mogu}uposledicu svega, jer se jasno vidi da u avgu-stu mesecu drasti~no poraste procenat va-

roa na odraslim p~elama u odnosu na leglo.Upravo tada dolaze do izraàja one genera-cije varoa koje su mogle biti rezultat pret-hodnog „destruktivnog“ sparivawa.

Ovde je va`no napomenuti da bi, ako jeovo ta~no, najboqi rezultati tretmana bi-li upravo onda kada su ovakvi rizici najve-}i(presek I–I), otprilike od druge polovinemaja do po~etka jula. Treba napomenuti daovi periodi variraju u zavisnosti od geo-klimatskih faktora, ali i samih rasa p~e-la.

Bilo bi veoma interesantno i korisnoza celokupno svetsko p~elarstvo kada bi sena{i stru~waci sa Poqoprivrednih fa-kulteta i Fakulteta veterinarske medici-ne prihvatili vi{egodi{weg pra}ewa ste-pena reprodukcije varoe kod zajednica kodkojih je apsolutno iskqu~ena horizontalnatransmisija, i zajednica kod kojih bi se onanamerno izazivala. Li~no mislim da bi re-zultati bili kardinalno va`ni za sve nas, ida bi ta istraìvawa trebala da se sprove-du uz finansijsko pokroviteqstvo SPOS-a.âk i na u{trb wihovih daqih napora u se-lekciji matica. Nau~na potvrda ovakvogstava donela bi im i li~nu satisfakciju isvetsku slavu.

U P~elaru za jun 1996. pomiwe se primertrmke koja osam godina odoleva varoi bez


ikakvog tretmana. Tako|e se navodi i deve-togodi{wi boravak p~eliwe zajednice u{upqini drveta koje je udaqeno 500 metaraod nekoliko p~eliwaka koji su stradali odvaroe.

îwenica je da u velikoj ve}ini slu~aje-va u prirodi, varoa sa strane moè do}i sa-mo ako je izvr{en horizontalni prenos p~e-la (sa varoom) putem grabeì ili naletawa.Tamo ne postoji horizontalna transmisijasa}a (drugim re~ima, da li shvatate kolikomoè biti opasno poja~avawe p~eliwih za-jednica zatvorenim leglom? – primedbaurednika).

Mo`da je sve ovo slu~ajno, ali u istovreme kada je pokretni ram osvajao svetskeprostore, kada je promewen vekovni sistemodbrane, varoa je po~ela svoj osvaja~ki – de-struktivni put.

Thomas D. Seeley iznosi pretpostavke dap~ele u Arno {umama preìvqavaju beztretmana jer su razvile otpornost na ovogparazita, da je varoa razvila osobinu da neubija svog doma}ina po{to teorija evoluci-je bolesti dozvoqava ovu mogu}nost.

On je pre nekoliko godina postavio eks-periment u Arno {umama postavqawem ko-{nica mamaca na razli~itim lokacijama{irom ovih {uma. Ko{nice su postavqenena kro{wama drve}a sa otvorom koji najvi-{e egzistira u ovakvim uslovima (7,5 cm{irine i 1,8 cm visine) i opremqene su ta-ko da se veoma lako moè vr{iti kontrolaprirodno opalih varoa.

Ono {to je interesantno jeste da on ka-è: „Iako su sva dru{tva (mamci) bila za-raèna varoom, u nijednom od wih populaci-ja varoe nije dostigla kasnoletwu eksplo-ziju“.

Pokretni ram je na prvi pogled doneodosta korisnog, ali treba ipak staviti i ne-ke druge nao~are i poku{ati gledati na po-sledice koje ne dolaze odmah sutra.

Te{ko da me neko moè ubediti da je bi-lo neophodno uvesti prodaju p~ela na ramo-vima, da to nije bio hir, da bi p~elari ima-li mawi profit zbog toga. Ne bih razumeoda se kod mnogih p~elara ne bi mogla probu-diti svest da je i zbog wih, kao i zbog svihnas boqe kupovati „gole“ rojeve i dozvoli-ti im da prirodnije „lete“ do kupca. Navikao kupovini roja od minimum 2 kg p~ela, uzrecimo pakovawe od najmawe 0,5 kg sakupqe-nog polena bila bi sigurno vi{e opravdana,sa stanovi{ta prirodnih zakonitosti.

Uvo|ewem pokretnog rama razvile su semnoge lo{e navike kod p~elara, od rojewakada nije vreme, do raznih oblika poja~ava-wa, spajawa, oduzimawa okvira sa hranom,kori{}ewem ramova vi{e godina…

Bez obzira {to su mnoge navike ve} tu,ovo moè upozoriti p~elare da makar raz-misle o svemu izloènom, o tome da li sunam neke navike u p~elarstvu uop{te i tre-bale, da li smo mi `rtve nametawa genera-cijskih stavova bez ozbiqne konsultacijeglavnog na{eg vodi~a, jedinog bezgre{nog.


SSAKAKUUPPIITTEEPPOOLLEENNRadenkovi} Ivanul. Prizrenska br. 13, 18000 Ni{(018) 216-407, (064) 11-74-524

P~elarim od 1988. u Pustore~kom kraju,selo Koìnce u op{tini Prokupqe, tre-nutno sa oko 85 dru{tava. Sa pove}awembroja ko{nica po~eo sam sa sakupqawemskoro svih p~eliwih proizvoda, pa i pole-na. U po~etku, koristio sam standardne hva-ta~e, koje sam nalazio na trì{tu. Najve}iproblemi kod klasi~nih skupqa~a su privi-kavawe p~ela na hvata~ polena, uticaj at-mosferskih prilika, komplikovanost izra-

de i cena. Shvatio sam da ve}inu ovih pro-blema mogu re{iti ako hvata~ smestim unu-tar ko{nice. Uz vi{e poku{aja to mi je po-{lo za rukom, a uspeh je potvr|en i u prak-si. Uslov za primenu ovog hvata~a je dubokapodwa~a sa pokretnom mreòm i okcima nawoj od 3 mm. Mreà sa letom u predwem de-lu se pomera vertikalno za 2 cm {to je jedanod uslova za primenu hvata~a. Leto je otvo-reno celom {irinom predwe strane, a suà-

vawe tokom godi-ne vr{im letvi-com. Ispod mreèna 5–6 cm nalazi sefijoka ofarbanau belo, da bih pre-ko godine tokomtretirawa od va-roe lak{e uo~avao

opalu varou. Ova fijoka se izvla~i sa zadwestrane, a otvor gde se postavqa mora biti6 cm zato {to se zajedno sa wom postavqa ifijokica u kojoj se sakupqa polen.

Konstrukcija i izrada hvata~a Potreban nam je komad lesonita dimen-

zija 400×150 mm i na wemu sa gorwe predwe(glatke) strane zalepqene dve letvice di-menzija 185×20×7 mm, tako da u srediniostane otvor od 86 mm (izlazno leto). Sa

dowe strane tako|e upredwem delu zalepi-

mo dve letvice dimenzi-je 140×20×16 mm, tako

da u sredini ostaneotvor {irine 165 mm

(ulazno leto). Od pla-sti~nih re{etki koje se ko-

riste za klasi~ne hvata~e ise~emopo duìni trake sa dva reda otvora, {to

bliè otvorima, tako da budu {irine15–16 mm i zalepimo ih univerzal-

nim lepkom sa dowe strane le-sonita. Trake se~emo ta-

ko {to plasti~nure{etku sta-

v i m o

i z m e | udve da{~ice i steg-nemo stegom, a zatim sitnimlistom bonseka se~emo pored sa-mih da{~ica. Tako hvata~ kona~nodobije oko 140 otvora za pro-laz p~ela. Na gor-wem, izlaznomletu morao sam da

s t a v i mtunel od ì-

~ a - ne mreè dimen-zija 86×60×7 mm kroz koji

p~ele nesmetano, ne prolaze}i

kroz re{etke hvata~a, izlaze u pa{u. Isto-vremeno sluì i da spre~i p~ele da ulaze nagorwe leto kada se vra}aju iz pa{e i timeizbegnu hvata~. Sastavni deo hvata~a je ifijokica (magacin) za polen. Ona je napra-

vqena sa mreìcom na dnu, zbog ventilacijepolena, a dimenzija 380×120×40 mm. Fijo-kica se postavqa ispod mreè, a lesonit, nakome je sve postavqeno, {titi je od ne~isto-}e koja pada iz plodi{ta. Hvata~ se posta-

vqa tako {tose predwi deo

mreè sa po-letaqkom spu-

sti u dowi po-loàj i na woj u

predwem delustavi hvata~,tako da za-l e p q e n e

trakice leè na mre-ì zatvaraju}i prolaz p~elama koje se vra-}aju iz pa{e, prisiqavaju}i ih da prolazekroz rupice skupqa~a. Mreà i hvata~ seu~vrste klinastom letvicom ispod mreè.Tako postavqen hvata~ nije promenio iz-gled ko{nice sa predwe strane, pa p~ele ne-maju period privikavawa na hvata~, ve} od-mah ulaze u ko{nicu. Polen koji im otpadasa nogu kroz mreìcu pada u fijokicu. Pra-`wewe fijokice sa polenom se vr{i sa zad-we strane ko{nice izvla~ewem dowe pod-wa~e. Polen dobijen ovim hvata~em je vrlo~ist, nije izloèn atmosferskom uticaju, ap~ele nemaju period prilago|avawa. Hvata~je lak za izradu i ne ko{ta mnogo.


Izgled hvata~a polena

nakon postavqawa na ko{nici

Skupqa~ p~ela (ili beàlica za leto)sluì za usmeravawe p~ela sa pa{e direkt-no u centralni deo ko{nice, uz istovreme-no spre~avawe p~ela iz ko{nice da izletena pa{u. Sakupqawetraje onoliko koliko jepotrebno da i posledwap~ela u|e u ko{nicu.

Ova beàlica se moèupotrebiti kod tretirawa koma-raca, prskawa vo}a i drugih biqnihkultura, kao i korova, zatim kod pripre-me p~ela za seobu ili kod grabeì.

Konstrukcija omogu}ava jednostavnuprimenu na bilo kom tipu ko{nice. Ulazni

otvor je dimenzija 70×6 mm, izlazni8×6 mm, a ukupna duìna tunela je160 mm. [irinapredwe strane be-àlice, koja senaslawa na letvi-cu leta je 150 mm i vi-sine 18 mm.

Beàlica se primewuje jedno-stavnim postavqawem na leto. P~ele

izletnice po povrat-ku sa pa{e ulaze krozotvor beàlice koji

po poloàju odgovarastarom letu i kre}u se tune-

lom koji se sve vi{e suàva, a nakraju dopu{ta prolaz samo jednojp~eli, i to u dubini ko{nice. Izlazp~ela je onemogu}en, jer ne mogu da

prona|u leto kroz koje se vidi dnevnasvetlost.


GGAALLI]I]EEVOVO PPOOJIJILLOOStevo Gali}ul. Milana Blagojevi}a br. 334000 Kragujevac (034) 381-019 (stan)(034) 570-384 (p~eliwak)

SKSKUUPQPQAA^̂ PP ^̂EELALANikola Todosi}

ul. Uì~ka br. 102 14000 Vaqevo

(014) 222-700, (064) 65-11-500

U periodu punog unosanektara, p~ele imaju obez-be|enu vodu u samom nekta-ru. U glavnoj pa{i se ret-ko mogu videti p~ele napojilu. Ali, u bespa{nomperiodu, kada zavladaju ve-like vru}ine u letwim me-secima, a nema unosa nek-tara, p~elama se moraobezbediti ~ista voda, ka-ko se ne bi trovale na zaga-|enim izvorima vode. Pro-blem kod klasi~nih pojila

je u tome {to je te{ko obezbediti konstant-ni priliv vode u pojilo, bez obzira na kli-matske i ostale uslove. Da bih racionalnoiskoristio vodu i da bi ona doticala kadatreba napravio sam pojilo od starog bojlerakoji sam izbu{io na zdravoj strani na visi-ni od oko 10 cm i pri~vrstio plovak od ka-zan~eta za vodu u kupatilu, koji mi reguli-

{e protok vode. Ispod plovka sam postaviotepsiju 50×40×5 cm, u koju sam ugradio plo-~u stiropora veli~ine tepsije i izbu{iorupe pre~nika 1 cm da p~ele mogu uzimativodu. Tepsiju sam podesio prema plovku ta-ko da kada dolazi voda iz bojlera, ona punitepsiju, podiè se stiropor, zajedno sa wimi plovak koji zatvara dotok vode kada setepsija napuni do èqenog nivoa. Kada p~e-le popiju vodu ili ona ispari, plovak sespu{ta i voda ponovo po~iwe da puni tepsi-ju. Ovaj sistem se moè ugraditi i na vodi sa~esme. Pojilo je jeftino i dugove~no.


Ro|en je 1956. godine. P~elari od 1997, danas sa 60 LR ko{nica.

NNUKUKLLEEUUS ZS ZA TRA TRAANNSPSPOORRT T I II ISPSPOORRUKUKU RU ROOJEJEVVAA

P o { t omoj p~eli-wak nije„na to~ko-vima“, pri-likom se-

lidbi na pa{eprinu|en sam da

koristim tu|e prevozno sredstvo, pa mi jep~eliwak vrlo ~esto podeqen na dve loka-cije. U vreme razrojavawa, rad na p~eliwa-ku zahteva ~e{}u komunikaciju izme|u p~e-liwaka i potrebu preno{ewa rojeva. U è-qi da olak{am prenos nukleusa putni~kimautomobilom, do{ao sam na jednu veomaprakti~nu ideju. Jer, klasi~ni drveni nu-kleus je velikih dimenzija, a vrlo ~esto mii nedostaje izvestan broj. Zato sam ga zame-nio nukleusom od petoslojne veoma ~vrstelepenke debqine 7 mm (karton). Kartonskinukleus je u veli~ini standardne LR ko{ni-ce, ali prima 5 ramova. Apsolutno je izvo-dqivo napraviti ga i za druge tipove ko-

{nica. Ima naslon za satono{e i ventila-cionu aluminijumsku mreù (moè da seupotrebi i plasti~na i sli~no). Prednostovakvog nukleusa u odnosu na drveni leì umawoj bruto zapremini, teìni i naravnoceni, a moè se sklapati i na samom p~eli-waku, po potrebi.

Ovakav nukleus na svom p~eliwaku uspe-{no koristim protekle 3 godine za tran-sport i isporuku rojeva i ose}ao sam potre-bu da kolegama p~elarima isti preporu~imkao izuzetno jeftino i prakti~no re{ewe.

Mandi} Du{anul. Ive Lole Ribara br. 70Ba~ka Palanka (021) 747-024, (064) 20-14-138

U Veterniku je 15. marta 2006. odrànsastanak profesionalnih p~elara iz celeSrbije. Ovom sastanku su prethodili sa-stanci u Zrewaninu, Mu`qi, Novom Be~ejui Novom Sadu. Sastanci koji su prethodiliovom u Veterniku imali su za ciq da afirm-i{u ideju o udruìvawu ve}ih p~elara (rob-nih proizvo|a~a). Osnovna ideja je ro|ena utoku posete vojvo|anskih p~elara Asocija-ciji p~elara jugoisto~ne Srbije u jesen2005. Tom prilikom, p~elari Vojvodine suposetili nekoliko p~eliwaka u Aleksincu,Ni{u i Leskovcu, ali i jednog od p~elarakoji je opremio prostorije za vrcawe, skla-di{tewe i pakovawe meda, u skladu sa za-konskim odredbama koje reguli{u ovuoblast. Da bi fi-nansijski ispratioovakvu investici-ju, p~elar je moraoda rasproda svojsto~ni fond kao ip o q o p r i v r e d n ema{ine, po{to seprethodno baviopoqoprivredom.Nakon toga, treba-lo je mnogo vreme-na i nerava utro-{iti da bi od vete-rinarske inspek-cije dobio sve potrebne dozvole da moè dase bavi pripremom i pakovawem meda za tr-ì{te.

Sa{a Jak{i} iz Novog Sada je na osnovuonoga {to je tada video i ~uo dugo razmi-{qao koji je pravi put organizovawa p~ela-ra, u smislu nalaèwa optimalnog re{ewaza plasman meda. Od tog trenutka, ideja ì-vi i razvija se i na severu i na jugu Srbije,ali se polako {irila i na ostatak zemqe.

U razmi{qawima se pokazalo da bi ide-ja osnivawa novog udruèwa gra|ana (reci-mo Asocijacije profesionalnih p~elaraSrbije) bila osu|ena na sigurnu propast izvi{e razloga. Mo`da bi se na taj na~in mo-gla sa Vladom Srbije uspostaviti neka sa-

radwa, mo`da i obezbediti neka finansij-ska pomo}, ali udruèwe gra|ana kao takvone bi imalo zakonsko pravo da se bavi trgo-vinom koja je p~elarima potrebna. Sva obez-be|ena sredstva bi se vremenom, posle peri-oda lutawa i traèwa re{ewa koje ne po-stoji, neminovno prelila u privatne xepo-ve, a p~elari opet ne bi postigli svoj ciq –prodaju meda. I to bi bilo jo{ jedno velikorazo~arewe.

Iz tih razloga, pokrenuta je inicijativaza okupqawe p~elara u vidu neke organiza-cije (firme) kao privrednog subjekta kojabi okupila ve}i broj p~elara koji imaju za-jedni~ki problem, a to je plasman svogosnovnog proizvoda. Da ova ideja nije usa-

mqena vidi se iz~iwenice da je Du-{an Miri} iz Be-lanovice u januar-skom broju ~asopi-sa „P~elar“ pla}e-nim oglasom obave-stio p~elare osli~noj ideji nakoju je do{ao. Na-kon toga, telefo-nom je dogovorenazajedni~ka akcija.

Da rezimiramo.Ideja je da se osnu-

je firma ~iji bi osniva~i bili zaintereso-vani p~elari. Pored zna~ajnog uloga svakogosniva~a, konkurisalo bi se i za povoqnekredite kod republi~ke Vlade. Ve} ima iz-vesnih signala da }e se to zaista i obezbedi-ti. Ova firma (kooperativa) bi formiralasvoj centralni magacin, pakirnicu i osmi-slila agresivni marketin{ki nastup. Pla-nira se dobro osmi{qeno reklamirawe me-da na sredstvima informisawa (pre svega nanajgledanijim televizijama u Srbiji). Odtakve reklame bi i ostali p~elari Srbijeostvarili pove}anu prodaju meda. Svojevre-meno je u P~elaru objav

izdvajamo iz sadr`ajakao i svaki drugi sistem rada u p~elarewu, i dvomati~ni sistem ima svoje...

Documents