RAZGOVOR: DUŠAN TEODOROVIĆ, AKADEMIK

Mnogi će biti iznenađeni kad saznaju daSrpska napredna stranka postoji i uMakedoniji . Kao zapadnjački pretpro-

jekat ovdašnjoj, u Srbiji, formirana je nešto ranije(2006) i egzistira kao privezak SDSM-a, čiji jelider aktuelni premijer Zoran Zaev, inače blizak sliderom naprednjaka u Srbiji. Ipak, nisu parla-mentarna stranka i samo su jednom u ovih 12 god-ina imali jednog poslanika (2011). Naravno, podkontrolom su SNS-a.

Otkud u Đevđeliji podružnica ove male stranke koju uMakedoniji kolokvijalno, ne i slučajno, nazivaju samo –SNS? Jer u ovom graničnom mestu trenutno živi neštomanje od 200 Srba (stotinak manje nego u vreme popisa2001). Da li se možda bave šacovanjem onih, po vlast uSrbiji nepodobnih, turista koji putuju u Porto Karas idruga elitna grčka letovališta? Ili čekiraju one koji jošimaju dovoljno novca da idu na letovanje? Šalu nastranu, ako je verovati Srbima iz Đevđelije koji ovustranku ne mirišu ni u Makedoniji ni u Srbiji, uloganaprednjačke ekspoziture u Đevđeliji ima mnogo dubljei ozbiljnije razloge postojanja.

U februaru 2016. godine policije Makedonije, Srbije,Hrvatske i Austrije dogovorile su se o zajedničkom reg-istrovanju izbeglica na grčko-makedonskoj granici. Petzemalja će zajednički organizovati prevoz izbeglica doAustrije, a prolaz „balkanskom rutom“ biće omogućensamo onima iz ratom zahvaćenih zemalja. Postupak reg-istracije počinjao bi u Đevđeliji. Države garantuju da ćeomogućiti prolaz isključivo osobama koje su prošlepočetnu kontrolu. Kroz taj proces biće obavljena identi-fikacija i uzeti biometrijski podaci migranata kako bi seodredilo da li dolaze iz zemalja u kojima im je životugrožen, poput Sirije, Iraka i Avganistana. Makedonska

policija prebacivala bi izbeglice vozom od Đevđelije doPreševa, gde bi ih preuzimala srpska policija i prevozitiih do Šida, a potom hrvatska do Dopove, odakle bi ihslovenačka policija prebacila do Austrije. Prvobitnaideja bila je da se izbeglicama ne daje odmah na grčko-makedonskoj granici status tražilaca azila, već da se toučini u Austriji ili u nekoj drugoj zemlji u koju sukrenuli.

Naravno, okolnosti su se ubrzo promenile – i uHrvatskoj, i u Sloveniji, u Austriji i celoj EU.Makedonci, poput Grka, nisu hteli da izdaju papiremigrantima i na taj način postanu zemlja njihovog prvog

ulaska. U igri je ostala samo Srbija, pa otuda ne čudipodatak da je preko 600.000 izbeglih dobilo status azi-lanata u Srbiji. Najnovija namera, ali i politički trend uEU jeste da se izbeglice vraćaju u zemlju prvog ulaska…

Opstanak naprednjačke vlasti na unutrašnjepoli-tičkom planu samo formalno zavisi od priznanjaKosova. Taj opstanak, gledano s važnije strane – spolja,uslovljen je ponašanjem Srbije prema migrantima, saciljem da ih se što više trajno nastani ovde. Otuda je ovojavno natezanje sa statusom KiM, spinovanje i lele-muđenje samo uveli smokvin list za ono što se zapravood Srbije očekuje i traži.

Uvodna reč glavnog urednika

Nemačkadominacijakrnjom EU

Pokret Ujedinjenih Fantoma

Pesmom bude hrabrost

IZLAZI SREDOM GODINA I BROJ 32 29. 8. 2018. CENA 50 dinara

NA STOTINE ZAHTEVA ZA POVLAČENJE PREDLOGA ZA IZMENE ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI

Siromašne ubijaju, zar ne?!

U Srbiji će se ponovo desiti 5. oktobar

Kosovski smokvin list

Piše: Saša Radulović

2 POLITIKA

Beogradski nedeljnik Godina prva, broj 32 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 29. avgust 2018.

PREDIZBORNE IGRANKE U MAJDANPEKU

Opština Majdanpek je prema nezvaničnim podacima krajem2017. godine imala nešto manje od 17.000 stanovnika, a gradMajdanpek jedva 5.000. Pre četvrt veka, kada je privreda grada

bila na vrhuncu, opština je imala preko 27.000 stanovnika, a grad više od12.000. Od tada se beleži permanentan pad broja stanovnika, da biposlednjih godina takav trend poprimio dramatične razmere. Iz gradaodlaze ne samo mladi, sposobni i obrazovani stručnjaci već svi oni koji-ma se ukaže bilo kakva prilika. Majdanpek je zbog toga postao poznat uSrbiji po grafitu svojevremeno napisanom na izlazu iz grada: „Ko zadnji

izađe, nek ugasi svetlo“.Međutim, kad se dođe u grad i

kad se obiđe cela opština, dobije sesasvim suprotna slika. Odmah seuoči da tu opštinu krasi raznorodnobogatstvo, koga nema u mnogimdrugim opštinama. Pre svega, tu jerudno bogatstvo. Posle skoro 60godina rudarenja, preostale rudnerezerve iznose preko 400 milionatona rude i cene se na preko 10 mil-

ijardi dolara, što omogućuje dugoročnu perspektivu rudarenjanarednih decenija.

Visok potencijal takođe poseduju i prirodni resursi: rekaDunav u ukupnoj dužini od 54 kilometra prekrasnog priobaljasa Đerdapskom klisurom, jedinstvenom u svetu, hotelima,sportskim terenima, uređenim plažama i sl. Tu je širom svetapoznat Lepenski Vir, kolevka prve evropske civilizacije, zatimRajkova pećina i druge prirodne lepote. Nacionalni park Đer-dap jedan je od najlepših parkova prirode, sa veličanstvenimšumskim blagom i raznorodnom florom i faunom.

Sela majdanpečke opštine nosioci su velikih mogućnosti zarazvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, kao i drvoprerađi-vačke industrije.

Posle svega navedenog, postavlja se logično pitanje: zaštoonda ljudi odlaze? Šta je to što presudno utiče da se majdan-pečka opština, umesto da po svojim potencijalima bude malaŠvajcarska, ona devastira iz dana u dan? Odgovor na to pitanje je više nego očigledan: ovu opštinu više od dvadesetgodina vode uglavnom jedni te isti – nesposobni ljudi. Strankedolaze na vlast i sa nje odlaze, ali na vitalnim funkcijama ugradu uvek su isti ljudi, koji pretrčavaju iz jedne u drugu poli-tičku organizaciju. Ti ljudi, kao i u čitavoj Srbiji, birani su ipostavljani ne po kriterijumu stručnosti, iskustva i sposobnos-ti već partijske pripadnosti i odanosti nadređenim strukturama,koje ih postavljaju na takve funkcije, sigurni da će ih sleposlušati i izvršavati svaku naredbu. Na taj način uspostavljena jepartokratska struktura vlasti, kako u opštini i javnim preduzeći-ma, tako i u privredi.

Ovako uspostavljena partokratska struktura hrani se korup-cijom. Da nema korupcije, ne bi bilo ni partokratije, ne biimala čime da se hrani. I sada smo došli do odgovora na pitan-je zašto ljudi odlaze. Nesposobni kadrovi, koji ne umeju da seprilagode i odgovore zahtevima funkcija na koje su postavl-jeni, neminovno dovode do negativnog poslovanja i urušavan-ja svih institucija, pa ako se tome doda korupcija, kao rak-ranasvakog društva, onda su efekti u društvu poražavajući. Utakvoj sredini raste besperspektivnost života, ljudi gube dosto-janstvo i volju da se bore za poboljšanje i stvaranje uslova ukojima bi mladi naraštaji mogli da lepo i rado žive. I odlazetamo gde je to moguće postići, u inostranstvo.

Partokratske strukture, kad se jednom domognu vlasti, činesve što je u njihovoj moći da je sačuvaju, svesni da nisusposobni, i ako je jednom izgube, oni znaju da više nikada nećemoći sebi da obezbede takve privilegije i lagodan život koje

trenutno uživaju. Takve tenzijedovode do sve većeg udalja-vanja društva od demokratije isve većeg otklona kaautokratiji. Svi vidovifunkcionisanja vlasti sunedemokratski, pa i izbori.

Karakteristika izbora uSrbiji od dolaska SNS-a navlast ima sva obeležja autokratske vladavine. Medijski prostorje pod apsolutnom dominacijom jednog čoveka i klike okonjega. Sve institucije sistema stavljene su u službu vladajućestrukture. Zakonodavna vlast, koja po svojoj funkciji ima kon-trolnu ulogu izvršne vlasti, potpuno je marginalizovana iobesmišljena. U takvoj situaciji se izborni proces, na kome godnivou bio, zloupotrebljava.

Tako je i u opštini Majdanpek, gde su u toku izbori za

lokalnu opštinsku skupštinu. Osim SNS-a, koji na lokalneizbore izlazi u koaliciji sa strankom Bogoljuba Karića, naizborima učestvuju još dve vladajuće stranke – Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja na izbore izlazi samostalno,i SPS, koji je i ovoga puta u koaliciji sa „JedinstvenomSrbijom“. Na izborima će učestvovati i dve manjinske vlaškestranke.

Na izborima u Majdanpeku učestvuju samo dve opozicioneliste: DJB i „Dveri“, dok su sve ostale stranke koalicioni part-neri Srpske napredne stranke.

Majdanpekom se već mesec dana šire glasine da opozicijatreba da bojkotuje izbore. Bez obzira na neregularne i neravno-pravne uslove, lokalne izbore ne treba bojkotovati. Iako nemože sa sigurnošću da se tvrdi, sumnja se osnovano da je teglasine lansirala upravo vladajuća stranka. Novina ovih izborajeste direktna kupovina istaknutih opozicionih lidera izMajdanpeka, čime se opozicija dodatno demorališe. Glavniljudi iz DS-a, koji je doskora bio najjača opoziciona stranka uMajdanpeku, jednostavno su kupljeni, kao što je bivšipredsednik opštine Dragan Popović, koji se sada nalazi nadrugom mestu, ali na listi SNS-a, kao i predsednica odboraDS-a u Majdanpeku, koja je sada na toj listi šesta. Time supotpuno obezglavili Demokratsku stranku i zato su iz revol-ta rekli da neće učestvovati kako ne bi glasove pokloniliSNS-u. Zagovaranje bojkota jeste direktna podrška vlada-jućoj strukturi jer će oni uvek pronaći satelitske stranke koje

će izigravati opoziciju.Prema svim dosad priku-

pljenim informacijama, uMajdanpeku treba očekivatižestoku, ali ne i fer borbuizmeđu vladajućih stranaka iopozicije. Na to ukazuju većviđene metode pritiska i zas-trašivanja. Pre nedelju dana u

bašti hotela u Majdanpeku viđen je Zoran Milivojević Zelja.Šta će Zelja sa Kosova, trista kilometara od mesta u kome živi,u Majdanpeku? Da bi sa svojim prijateljima, u džipovima beztablica, šetao ovim mestom i zastrašivao ljude i uterivao strah.Pisac ovih redova je svojim očima gledao kako Zeljini batinašizaustavljaju ljude koji su krenuli da daju potpis izbornoj listiDJB i naređuju im da se vrate kućama. Isto to je radio i u Boru,zajedno sa njegovim batinašima, u vreme izbora i tamo su

uterivali strah. Veliki broj mladih ljudi, kako iz Majdanpeka, tako i iz Bora

i okolnih mesta, koji rade na određeno vreme i kojima sa peri-odično obnavlja ugovor o radu, poslati su u Majdanpek dasakupljaju sigurne i kapilarne glasove, što je bio uslov da im seproduži ugovor. U majdanpečkim pogonima RTB Bor rukovo-dioci pod pretnjom sankcija i gubitka posla na silu organizo-vano prave spiskove sa sigurnim glasovima. Isto se radi i ujavnim preduzećima. Po selima se deli stočno brašno i ostalipoljoprivredni proizvodi, građanima se dele paketi sa prehram-benim proizvodima. U Boru je pred same izbore početkommarta bila organizovana podela „socijalne pomoći“. Pominjese da su prikupljena značajna novčana sredstva i da će se istoto uraditi i u Majdanpeku. Na osnovu toga se može zaključitida će izbori u Majdanpeku biti daleko od fer i demokratskih.

Po Majdanpeku SNS širi glasine da će na izborima osvojiti70 odsto glasova. Aleksandru Vučiću, s obzirom na to da senalazi na tankom ledu zbog politike koju vodi, potreban jejedan izuzetan rezultat, kojim bi pokazao koliko je „voljen“ ikoliko je njegova politika „ispravna“.

„Dosta je bilo“ – koji je uz „Dveri“ još samo jedan pred-stavnik opozicije koji je smogao snage i hrabrosti da učestvu-je na ovim izborima – učiniće sve da ovu računicu AleksandraVučića i SNS-a pokvari. Iskreno se nadamo dobrom izbornomrezultatu jer sreća prati hrabre. Sigurni smo da će se 2. septem-bra upaliti svetlo u Majdanpeku.

kolumna

Piše: Branislav Mihajlović

Jena od propalih seoskih zadruga u majdanpečkoj opštini

U majdanpečkim pogonima RTB

Bor rukovodioci pod pretnjom

sankcija i gubitka posla na silu

organizovano prave spiskove sa

sigurnim glasovima

Da zadnji ne ugasi svetlo

3Prijateljski odnos Nemačke

s našom korumpiranom političkom „elitom“

obostrano je šićardžijskiBeogradski glas, 29. avgust 2018.

Nemačka dominacija Evropom

Glavni spoljnotrgovinski partner gotovo svih evropskih zemalja je

Nemačka. I skoro sve zemlje Evrope s Nemačkom imaju deficit. Na

nivou cele Evrope taj deficit iznosi preko 160 milijardi dolara. Jedine

zemlje s kojima Nemačka ima deficit jesu zemlje koje im izvoze naftu i gas i

zemlje u koje su postavili proizvodnju svojih automobila (ne kablova, već auto-

mobila). Nemačka u potpunosti dominira evropskim ekonomskim prostorom.

EU se u poslednjih deset godina iz korena promenila. Nakon pada Berlinskog

zida Nemačka svoju ekonomsku moć pretače i u političku moć. Krnja EU je

instrument te politike. Evro je glavni ekonomski instrument daljih pokušaja cen-

tralizacije Evrope.

Deficit SAD s Nemačkom iznosi preko 52 milijarde dolara. Od svih zemalja

Evrope, zemlja koja je u najnepovoljnijem položaju jeste Velika Britanija s

deficitom od 54 milijarde dolara. Najveći trgovinski partner Nemačke je Kina, s

kojom ima deficit od skoro 20 milijardi dolara.

Nemačka se jedina od velikih sila značajno investirala u Balkan i u potpunosti

dominira Balkanom i u ekonomskom i u političkom

smislu. Odgovara im da ljudi misle da stvari kontroliše

SAD. Za SAD je Balkan još pre više od deset godina

prestao da bude interesantan i u potpunosti su ga pre-

pustili tadašnjem savezniku Nemačkoj. Stvari se menja-

ju.

Nemačka se investirala u podeljen Balkan kao izvor

jeftine radne snage. Pre nego što se bilo koja velika sila

negde investira, stvara potrebnu političku podlogu za to.

Da biste kontrolisali neki prostor, potrebno je da

kontrolišete i

medije i poli-

tičare, svakako glavnu poziciju, ali i

opoziciju. Nemačka se rano investirala u

medije u Srbiji. Da bi pozicija mogla da

završava poslove, potrebna je i kilava

opozicija da stvari idu lakše. Odnosi sa

opozicijom omogućavaju da je drže u

nadanju da ćete ih pomilovati i dovesti na

vlast, a poziciji da šalje poruku da ima ko

da je zameni. Kada bi nemačka EU

umesto poruke „Srbija ide u dobrom

pravcu“ kazala „Srbija je autokratska

država, sa pljačkaškom vlašću, bez vladavine prava, srlja u propast“, Vučić više

ne bi mogao da se održi na vlasti. Ta podrška je ključna.

Ulaskom SAD u sukob s Nemačkom sve se promenilo. Taj sukob neće presta-

ti, niti se strane mogu pomiriti. Ostaće ili dolar ili evro kao svetska valuta.

SAD su počele da šalju drugačije poruke Srbiji. Ne zato što su nas naprasno

zavoleli već zato što su im se interesi promenili i traže saveznike. Njihova meta

je Nemačka. I mene boli bombardovanje. Srbiju su bombardovale američke

demokrate, britanski laburisti, ali i nemački socijalisti. Imamo izbor da kukamo

nad tim šta je bilo ili da gledamo šta nam je interes danas. Velike sile su velike

sile i očekivati da će neko da nam kaže da su pogrešili – to jednostavno ne biva.

SAD su počele da šalju poruke građanima Srbije i podsećaju ih na naše

savezništvo u Prvom svetskom ratu. Valja pročitati poruku.

Ideju o podeli Kosova plasirale su SAD. Cilj je da potkopaju Briselski spo-

razum kojim bi Nemačka u potpunosti cementirala svoju poziciju na Balkanu.

Posao Srbije nije da pokuša da utiče na sukob između SAD i Nemačke, jer

to ne može. On se dešava bez obzira na nas. Za nas je pitanje kako se postavi-

ti, biti mudar, strpljiv i odabrati pravu stranu. Naši preci su to znali. Da li

ćemo znati i mi?

Kada bi nemačka EUumesto poruke „Srbijaide u dobrom pravcu“kazala „Srbija jeautokratska država, sapljačkaškom vlašću,bez vladavine prava,srlja u propast“, Vučićviše ne bi mogao da seodrži na vlasti

kolumna

Piše: Saša Radulović

Doprinos Evropske unije propadanju Srbije

Upočetku je to bila sasvim solidna ideja: kao geografski deo Evrope, prirodno je da Srbija

teži članstvu u zajednici evropskih država. Standardi koje EU očekuje da država člani-

ca ispuni biće nam putokaz u procesu neophodnih reformi devastirane Srbije. A tu su i

pretpristupni fondovi, zahvaljujući kojima će nam EU velikodušno

pomoći da te reforme finansiramo i sprovedemo.

Od te ideje, međutim, ostaše samo froncle.

Nesposobna, neinventivna, korumpirana i servilna politička

„elita“ Srbije nikad nije ni nameravala da suštinski reformiše i uredi

državu, jer uređenost sužava mogućnost zloupotrebe javnih resursa

kojima se ta „elita“ hrani. Dok su im usta bila puna parole da „EU

nema alternativu“, otvarali su i otvaraju poglavlja u pregovorima sa

EU unapred znajući da će svaku reformu koja im ograničava bahato

rasipanje javnih resursa obaviti isključivo na papiru, bez suštinske

primene u praksi. S druge strane, svaku EU reformu koja ne zadire u

njihov koruptivni svet oberučke su prihvatili, uopšte ne razmišljajući može li se

ona sprovesti.

Pregovora o pristupanju, dakle, nema. Ono što naša korumpirana i servilna politička „elita“

naziva pregovorima u stvari jeste prihvatanje apsolutno svega što se od nas traži, izuzev onog

što ograničava njihovu mogućnost da bespoštedno isisavaju novac građana iz budžeta Republike

Srbije u svoje partijske i lične džepove. Po toj formuli smo, na primer, u svim državnim i javn-

im institucijama i ustanovama uveli striktnu i potpunu zabranu pušenja, koja se u praksi krši

uzduž i popreko bez ikakvih konsekvenci za prekršioce, a s druge strane nam predlog novog

zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije – koji bi ukinuo koruptivne duple funkcije – čami

u nekoj fioci.

Sa druge strane ovog kao bajagi pregovaračkog procesa sede zvaničnici Evropske unije i

prave se nevešti. Gledaju u papir i potvrdno klimaju glavom, a na svaku parolu korumpirane

srpske političke „elite“ da EU nema alternativu horski ponavljaju da „Srbija ide u dobrom

pravcu“. Pred svake izbore dolaze da podrže korumpiranu vlast, a kada im neko skrene pažnju

na potpuni medijski mrak, na pretvaranje javnih medijskih servisa u propagandna glasila parti-

je na vlasti, na manipulacije izbornog procesa i na činjenicu da se zakoni u Narodnoj skupštini

donose na zvonce – evropski zvaničnici listom postaju Toše. Eventualno dignu jednu obrvu na

srpske zvaničnike, koji u dahu objasne da je teško sa ovim i ovakvim narodom lenjog mental-

iteta izaći na kraj. „Aha“, spremno dočekaju to nesuvislo objašnjenje, zgodno zaboravljajući da

su u svome životu i u svojoj državi sigurno imali posla s građanima koji potiču iz naroda tog

navodno naopakog mentaliteta i da su im iskustva bila sasvim suprotna.

Evropska unija nije više ono što je nekad bila. Početna ideja stvaranja zajedničkog ekonom-

skog prostora za slobodan promet ljudi, roba i usluga izvitoperila se u stvaranje prostora za poli-

tičku i ekonomsku dominaciju Nemačke. Mesto Balkana u toj novoj postavci jasno je određeno:

mi smo poželjan izvor jeftine radne snage za nemačke kompanije. Bez neophodne demokrati-

zacije države i društva – to ćemo i ostati, jer samo demokratizacija može da nam obezbedi

ekonomski razvoj i podizanje cene rada.

Prijateljski odnos Nemačke s našom korumpiranom političkom „elitom“, dakle, obostrano je

šićardžijski. Dok Nemačka koristi našu radnu snagu da sebi smanji troškove i poveća profit,

naša politička „elita“ uživa sve blagodeti blokiranog privrednog rasta Srbije. Građanin koji

jedva sastavlja kraj s krajem i živi od danas do sutra nema kad da razmišlja o ekonomskoj

budućnosti države i ucenjen je da na svako „tri hiljade za gospodina“ kaže „hvala“. Jer deca

moraju jesti. Ko ne pristaje na to ponižavanje, budućnost sebi i svojoj porodici planira izvan

Srbije i ne glasa na izborima.

Pravac u kome Srbija ide, dakle, dobar je samo za našu korumpiranu političku „elitu“ i za

Nemačku gladnu jeftine radne snage i profita. Pravac u kome idu životi građana Srbije pak

daleko je od bilo kakvog pozitivnog epiteta.

Iz ovog beznadežnog scenarija naše trenutno trasirane budućnosti moguće je izvući se samo

oslanjanjem na neke nove političke snage koje vlast ne doživljavaju kao priliku za zloupotrebu

javnih resursa već kao odgovoran i državotvoran posao. U interesu je Republike Srbije da pot-

puno preokrene ekonomsku viziju subvencionisanja stranih „investitora“, na koju su nas osudile

dosadašnje korumpirane vlasti. U centru naše ekonomske politike mora biti razvoj domaćih

firmi, a ne uvoz inostrane konkurencije domaćim firmama, i to skup uvoz koji plaćamo besmis-

leno visokim subvencijama i pogodnostima koje domaće firme nemaju, čime se osigurava

dugoročna blokada bilo kakvog privrednog rasta u Srbiji.

Dominacija Nemačke unutar Evropske unije već indukuje nezadovoljstvo među državama

članicama, a privukla je i pažnju SAD, čiji je predsednik Tramp nedavno EU po prvi put od

Drugog svetskog rata do danas svrstao u neprijatelje. Odnedavno Evropom duvaju neki sasvim

drugačiji geopolitički vetrovi od kojih nam, kao ekonomski slaboj zemlji koja se potpuno

naslonila na jednu stranu, zavetrine nema. Za razliku od evropskih zvaničnika, nemamo opciju

da se napravimo Toše i sačekamo da sve prođe. Jer stradaćemo. Mi moramo uhvatiti neki drugi

pravac, po cenu da ga Brisel prestane nazivati dobrim. Našim aspiracijama da Srbija pristupi

ovakvoj EU na ovakav način i s ovakvom političkom „elitom“ na vlasti potreban je ozbiljan

SrEgzit. Tek tada ćemo biti u situaciji da s Evropskom unijom istinski pregovaramo o obostran-

im interesima, umesto da, kao naša dosadašnja politička „elita“, slepo i bespogovorno prihvata-

mo sve što nam se servira. Jer ako ostanemo verni viziji zemlje jeftine radne snage, privredni

rast i rast plata moći ćemo samo da sanjamo. I odoše nam sva deca u beli svet.

kolumna

Piše: Branka Stamenković

4 DRUŠTVOBeogradski glas, 29. avgust 2018.

DUŠAN TEODOROVIĆ, AKADEMIK

Piše: Radenka Markovićfoto: privatna arhiva/DJB

Patriotizam se ne razvija uvođenjem obaveznogsluženja vojnog roka. Veliki deo mladih je protiv oveideje i ona može samo da pospeši još intenzivnije

iseljavanje mladih ljudi iz Srbije, kaže u razgovoru za „Beogradski glas“ akademik Dušan Teodorović i dodaje daje duboko protiv služenja vojnog roka.

U prilog svom stavu navodi da 106 zemalja na svetunema obavezno služenje vojnog roka, a među njima je i 21članica Evropske unije.

– Mislim da ovi podaci mnogo govore. Ja jednostavnone znam da li se radi o nekoj vrsti poremećaja u rasuđivan-ju i zbog čega Vučić, Vulin i ostali žele ponovo da bududobrovoljni davaoci tuđe krvi. Iako nisam stručnjak u ovojoblasti, kao nekadašnji vojnik Jugoslovenske narodnearmije, kao otac, deda i profesor sagledavam svu, rekaobih, bezumnost ove ideje – naglašava on.

Najaktuelnije pitanje u Srbiji poslednjih mesecisvakako jeste definitivno rešavanje statusa Kosova iMetohije, koje je izgleda konačno došlo na dnevni red.Odjednom se pominje i mogućnost razgraničenja. Jednisu protiv, drugi za. Kakav je vaš stav prema tome imože li i kako Srbija da dobije išta više osim što će bitiprinuđena da prizna nezavisnost svoje južne pokrajine?

Poslednjih godina svedoci smo potpuno šizofrene poli-tike u vezi s Kosovom i Metohijom, čiji je glavni kreatorAleksandar Vučić. Gospodin Vučić je, kao što znamo, šestgodina na vlasti. Šest godina on i Dačić nešto pregovarajuu vezi s Kosovom i Metohijom. Javnost Srbije nije nikadabila upoznata sa detaljima tih pregovora i razgovora. Vučići njegov tim nas stalno zasipaju kontradiktornim izjavama,pri tome melodramski naglašavajući da im je teško, ali dase strašno bore za Srbiju. Ne zaboravimo da je od ratno-huškačke politike Vučić stigao do ideje o razgraničenju saAlbancima. Posle kapitulacije definisane Kumanovskimsporazumom (1999), koju je zatekao po dolasku na vlast,Vučićev režim je potpisao i postojanje jedinstvene policijei sudstva Kosova (2015). Vučićeva „Srpska lista“ ima od2018. godine i nekoliko ministarskih mesta u VladiKosova. O čemu mi to pričamo? Vučićev režim participirau zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj vlasti Kosova. To sučinjenice. Čega se mi to igramo već godinama? Poslekoalicije s Haradinajem, Vučić počinje ponovo sve izpočetka obaveštavajući javnost Srbije da nemamo naKosovu nijedan metar i da bi trebalo praviti razgraničenje.Očigledno je da je rešavanje kosovskog problema preveli-ki politički, intelektualni i moralni problem za postojećirežim. Kao jedinu mogućnost u ovoj situaciji vidim uklan-janje Vučića, Dačića, Đurića i ostalih sa političke scene iformiranje nacionalnog pregovaračkog tima Srbije, koji bipameću, znanjem i diplomatskim sposobnostima dobio upregovorima najviše što se može, uzimajući u obzir rezul-tate Vučićeve „diplomatije“ i obavezujućih sporazumakoje je potpisao. Drugo rešenje ne vidim.

Ubijanje nade građanima

Dugačak je dnevnik uvreda, odnosno, loših stvari kojeje svojom vladavinom Srbiji nanela Srpska naprednastranka i njen predsednik. Šta smatrate da je ono najgorešto su Srbiji učinili, kakvu su je dobili, a u kakvu su jepretvorili?

Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka ubili sumoral, pravo, pristojnost, kulturu, umetnost, školstvo izdravstvo. Osiromašili su srpske penzionere. Stvorili su novuklasu najamnih radnika i oterali najbolje mlade ljude iz zeml-je. Osnovali su kvazifakultete na kojima školuju svoj kadar.Uveli su rijaliti programe, prostakluk i primitivizam u javni

život. Najgore, po meni, jeste što su kod dela građanstvaubili nadu da Srbija može da bude bolja i drukčija.

Kada će, po vašem mišljenju, i kako naprednjaciprestati da vladaju Srbijom?

Sve više mislim i postajem sve ubeđeniji da će u Srbijiponovo da se desi neki 5. oktobar. Neplanirano, spontano kaorezultat gneva poniženog i osiromašenog građanstva Srbije.Apsolutno sam siguran da Aleksandar Vučić u budućnostineće moći da se mirno šeta Terazijama i svrati negde na kafu.Kao i svi drugi vladari njegovog tipa, on u ovom trenutku nijetoga svestan. Ubeđen sam da neka nova vlast neće da ponovigrešku 6. oktobra i da će u

Apsolutno sam siguran da

Aleksandar Vučić u budućnosti

neće moći da se mirno šeta

Terazijama i svrati negde na kafu

Krše se inženjerski propisi i standardi Nedavno se obrušio potporni zid na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri. Čuli smo i nemušta objašnjenja nadležnih kako se to desilo.

Javnost je i ranije sumnjala, a posle ovoga još više sumnja u sposobnost sadašnje garniture da išta uradi kako treba, naročito u

bezbednost njihovih graditeljskih poduhvata. Šta kao stručnjak za saobraćaj i profesor na Saobraćajnom fakultetu mislite o ovom

događaju i objašnjenjima koja smo čuli prethodnih dana?

Aleksandar Vučić je prosto opsednut saobraćajnom infrastrukturom. Svakodnevnom propagandom se praktično za sve projekte

koji se realizuju u Srbiji tvrdi da su od najvećeg nacionalnog značaja. Bitno je u svakom nastupu na televizijama s nacionalnom

frekvencijom istaći da smo izgradili više puteva od druga Tita ili, na primer, od Hrvatske. Zbog stvaranja medijske slike na

dnevnom nivou o neprikosnovenom vođi koji vodi zemlju ka ekonomskom oporavku, ne poštuju se pravne norme, radi se

nesolidno, krše se inženjerski propisi i standardi, spektakularno se otvaraju još nezavršeni objekti itd. Rušenje potpornog zida na

Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri je posledica atmosfere u kojoj se tvrdi da najviše gradimo, da imamo najveći ekonomski rast u

regionu, da smo najpošteniji, najbolji i najlepši. Ministarka Zorana Mihajlović je svakako objektivno odgovorna za rušenje u

Grdeličkoj klisuri. Njena ostavka je pitanje pristojnosti i elementarnog građanskog vaspitanja. Ona je ovih dana zahtevala oduzi-

manje licenci inženjerima uključenim u projekat u Grdeličkoj klisuri, ne shvatajući ili ne želeći da shvati da na to ima moralno pravo

tek ukoliko ona prva podnese ostavku na položaj ministra.

RAZGOVOR

U Srbiji će se ponovo

5Beogradski glas, 29. avgust 2018.

Evropska komisija za akreditaciju visokoškolskih ustanova

(ENQA) nedavno je premestila Srbiju iz punopravnog

članstva u grupu zemalja koje se opserviraju i u kojoj se,

uzgred budi rečeno, pored nas nalazi još samo „Kosovo“

Srbiji u budućnosti biti sprovedena lustracija. Ima mišljenja da bismo do kraja ove godine mogli

imati parlamentarne izbore. Ako ona i nisu tačna, izbori

u Srbiji su, malo pre ili malo kasnije, uvek izvesni. Može

li i kako opozicija konačno napraviti neki dobar izborni

rezultat ili će se i posle tih izbora vođe opozicije hvatati

za glavu i žaliti se na izborne uslove i nepravilnosti?

Stigli smo do trenutka kada srpska opozicija može i morada ima samo jedan zahtev koji glasi: učestvovaćemo nabudućim izborima jedino u slučaju da međunarodna zajed-nica u potpunosti kontroliše medije, štampa i distribuiraglasačke listiće, postavlja kontrolore, prebrojava rezultateglasanja i saopštava rezultate. Sve drugo je igranje uVučićevom prostoru kontrolisanih medija, laži, propa-gande, potplaćivanja pojedinih glasača i falsifikovanjaizbornih rezultata.

Ukoliko opozicija ne bude insistirala na međunarodnojorganizaciji izbora, nastaviće se Vučićeve „istorijske“pobede.

Vučića ne poštujem ni formalno

Stvaraju se razni opozicioni savezi na političkoj sceni

Srbije. Verujete li da do nekog ujedinjenja stvarno

može doći i da li Demokratska stranka sa novim

rukovodstvom može biti ta snaga oko koje će se opozici-

ja konačno ujediniti?

Iskreno, ne znam. Mislim da prilikom stvaranja opozi-cionih saveza ipak mora da se vodi računa i o političkim opre-deljenjima pojedinih članica opozicionog saveza. Nažalost,

još uvek nije pronađena neka nova politika, neki novi modelponašanja opozicije koji će građanima Srbije da ukaže napogubnost režima Aleksandra Vučića. Bez obzira na to,imam uvažavanje za opozicione stranke i pokrete koji sesuprotstavljaju postojećem režimu.

Jedan ste od istaknutih članova koji je istupio iz

Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića. Posle

vašeg izlaska i istupanja još nekih članova iz

Pokreta, te nakon obrazloženja tih postupaka,

javnost je ostala zbunjena kako su toliki misleći

ljudi pogrešili u smislu procene Saše Jankovića. On

je prvo predstavljen kao savršen, bezgrešan, a posle

se ispostavilo nešto sasvim drugo. Možete li objasni-

ti o čemu se zapravo radi?

U pravu ste. Mnogi ljudi su pogrešili u proceni SašeJankovića. Ja sam istupio praktično nedelju dana pošto smoosnovali PSG. Srđan Škoro, Tatjana Vojtehovski, LjiljanaMijatović, Nikola Kojo, Milica Kralj, Branislav Trifunović,Zoran Božanić i mnogi drugi napuštali su Pokret kasnije,razočarani u način organizovanja, vođenja i sveukupnogpolitičkog angažmana. Nova lica ili neke od novih ideja uvekimaju za posledicu i nova okupljanja na opozicionoj sceni.To je logično. Nije sramota, ljudski je i da se pogreši u pro-cenama. Kritičarima, koji uglavnom ništa ne pokušavaju, barmožete da kažete da ste nešto pokušali i pogrešili.

Neki su vam zamerili što ste kritikovali Dušana Dudu

Ivkovića jer je stao pored Vučića povodom proslave

velikog jubileja Sportskog društva „Radnički“.

Kritičari rekoše da ne bi bilo u redu ne prihvatiti takvo

visoko pokroviteljstvo proslave kao što je ovo od

predsednika države. Da li ste ovim stavom hteli reći da

visoki državni funkcioneri, ako nisu za poštovanje, ne

treba ni formalno da budu poštovani, već ih treba izbe-

gavati i ignorisati? Da li biste vi na mestu Dude Ivkovića

odbili da budete zajedno sa Vučićem?

Svaki čovek ima pravo na svoje odluke, koje javnostdocnije doživljava na jedan ili drugi način. Svakako da topravo ima i gospodin Duda Ivković. Ja, s druge strane, nemogu da zamislim sebe u situaciji da odlazim kod

Aleksandra Vučića i molim ga da bude pokrovitelj nekeproslave posle svega što sam izgovorio o njemu i njegov-om režimu. Reči obavezuju. Pogotovu one izgovorenejavno na mitinzima, u političkim kampanjama u inter-vjuima i na televiziji. Vučić je zamoljen da budepokrovitelj proslave koja bi trebalo da se održi tek 2020.godine. Implicitno mu se, pored ostalog, šalje i poruka daće da bude na vlasti i 2020. godine. To se, međutim, nezna. Tu ja vidim problem. Vučić je zamoljen. Ako putu-jete po zemlji Srbiji i govorite da je ovo najgora vlastkoju je Srbija imala, onda od te iste vlasti ne tražite bašništa ni za klub, ni za udruženje, ni za fakultet, ni za kul-

turno-umetničko društvo. Možda može da traži nekodrugi, ali ne vi. Moram na kraju veoma direktno daodgovorim na kraj pitanja. Zbog svega što je činio i činigrađanima Srbije, ja bih svakako izbegavao AleksandraVučića u svim prilikama. Ja ne poštujem AleksandraVučića i ne bih mogao ni formalno da ga poštujem.

Nelegalne titule

Skoro smo saznali da Ministarstvo prosvete priprema

izmene Zakona o visokom obrazovanju koje će

omogućiti da budu priznati i doktorati stečeni na fakul-

tetima koji u trenutku izdavanja diploma nisu imali sve

ispunjene formalne uslove. Kako doživljavate i komen-

tarišete ovakvu najavu kada znamo koliko je sumnjivih

doktorata u Srbiji stečeno prethodnih godina?

Poslednjih godina smo svedoci urušavanja visokog školst-va u Srbiji. Mi smo verovatno jedina zemlja u svetu, a uEvropi sigurno, koja je na mesto predsednika parlamentarnogodbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i infor-matičko društvo, kao rezultat očigledne političke trgovine,postavila verskog lidera. Veliki broj visokih državnihfunkcionera ili pripadnika vladajuće stranke se nušićevskidokopao titule doktora nauka, Siniša Mali, JorgovankaTabaković, Nebojša Stefanović, Muamer Zukorlić. Evidentnoje da poslednjih godina u Srbiji vlada prava euforija za dok-torskim i profesorskim titulama. Većina novodoktora i novo-profesora je potpuno nekompatibilna sa standardima među-narodnog akademskog prostora. Veliki broj novodoktoradobio je i nastavnička zvanja. Kao „profesori“ oni sada„školuju“ partijski kadar SNS-a na problematičnim instituci-jama. Tako odškolovan kadar, koji formalno posmatrano imaodgovarajuću školsku spremu, zapošljava se preko partijskihkanala u javnim preduzećima i državnoj upravi.

Veliki broj ljudi u Srbiji dobio je poslednjih godina dok-torsku titulu nelegalno, na institucijama koje nisu imale pravoda daju doktorate. Svesni toga, Ministarstvo i vladajuća parti-ja pripremaju ovih dana dopune Zakona o visokom obrazo-vanju. Na osnovu tih dopuna Skupština Srbije bi trebalo daproglasi da su sporni „doktorati“ pravno valjani. Bitno je pod-setiti da je Aleksandar Vučić već ranije, kao predsednik Vlade

Srbije, uredbama priznavaodiplome koje je neovlašćenoizdavao Muamer Zukorlić.Evropa sve ovo pažljivo pos-matra, tako da nas jeEvropska komisija za akred-itaciju visokoškolskih ustano-va (ENQA) iz punopravnogčlanstva nedavno premestila

u grupu zemalja koje se opserviraju i u kojoj se, uzgred budirečeno, pored nas nalazi još samo „Kosovo“.

Koliko je javnost u Srbiji o tome obaveštena?

Ona to uglavnom ne zna i ovo je prilika da je obavestimo.Duboko verujem da nijednim novim zakonom, niti izmenamai dopunama postojećih zakona, nije moguće popraviti posto-jeći kvalitet visokoškolskih institucija u Srbiji. Već sam višeputa rekao, a naglasiću i sada – da se vrhunska nauka i strukai profesionalni moral trenutno najbolje uče na univerzitetimavan Srbije. Oporavak visokog školstva Srbije je političkopitanje i moguć je jedino po demontiranju štetočinskogrežima Aleksandra Vučića.

Veliki broj visokih državnih

funkcionera ili pripadnika

vladajuće stranke se nušićevski

dokopao titule doktora nauka

Ukoliko opozicija ne bude

insistirala na međunarodnoj

organizaciji izbora, nastaviće se

Vučićeve „istorijske“ pobede

desiti 5. oktobar

6 EKONOMIJABeogradski glas, 29. avgustl 2018.

Piše: Branislav Krivokapić

Utrenutku kada se hvali nikada većim budžetskimsuficitom, kao odgovor na nebrojene socijalneprobleme, naprednjačka vlast predlaže izmene

Zakona o socijalnoj zaštiti sa intencijom da značajnoumanji prava korisnika i, umesto efikasnog i pravednog,uspostavi centralizovan sistem socijalne zaštite u kom ćemoć birokratije i partijske države biti povećana do nes-lućenih granica. Iako zbog državnog non-stop rijalitija okokosovskog pitanja ni ovaj, kao i mnogi drugi loši zakonskipredlozi, nije dovoljno poznat široj javnosti, najavljenareforma u oblasti socijalne zaštite izazvala je brojne reakcijecivilnog sektora, političkih stranaka, akademskih krugova.

Ministarstvu za rad i zapošljavanje do sada je upućenoviše od 500 zahteva za povlačenje Nacrta zakona o izmena-ma i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, a mnogi podno-sioci zahteva pozvali su evropske institucije da utiču naVladu Srbije da povuče sporni Nacrt.

Za resornog ministra Zorana Đorđevića, koji kaže da jecilj predloženih izmena da se uspostavi moderan ifunkcionalan sistem, a ne da se bilo kome smanje iliograniče socijalna davanja, ovoliki broj primedaba nije „uduhu demokratije“ jer je, kako tvrdi, javna rasprava održanau svim gradovima, pa bi, poručuje ministar, pre kritike tre-balo sačekati konačnu verziju predloga. Većina kritičara paktvrdi da je predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštitipripremljen praktično u tajnosti, bez ikakve javne rasprave,te da nije usklađen ni sa Ustavom Srbije ni sa međunarod-nim konvencijama, a u suprotnosti je i sa Akcionim planomza Poglavlje 23 u pregovorima o pridruživanju sa EU. Čaki najblaži kritičari ne mogu se oteti utisku da se iza pooštra-vanja kriterijuma za ostvarivanje prava na socijalnu zaštituili za preispitivanje već ostvarenog prava krije namera pred-lagača da umanji prava korisnika socijalne zaštite i tako ost-vari dodatne budžetske uštede.

Siromašni nikog ne zanimaju

Evidentna je ne samo podla namera režima da legalizujeVulinov koncept prinudnog rada, čime se ozakonjuje bru-talno kršenje Ustavom zagarantovanih prava, već i još većamarginalizacija najranjivijih socijalnih grupa, saopštila jeNova stranka konstatujući da „ignorisanje pola milionaljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu verovatno treba daposluži kao scenografija za lažnu sliku o Srbiji kao zemljiprivrednog rasta“. Na delu je opšta relativizacija bede kaostrategija kažnjavanja i uklanjanja onih koji žive u bedi,kaže Ivan Sekulović, bivši menadžer Tima za socijalnouključivanje i smanjenje siromaštva.

„Što bi rekao rukovodilac jedne stručne službe Vlade č’siromaštvo nikoga ne zanima’“, navodi Sekulović u tekstu

na sajtu „Peščanik“, ističući da se „podaci o pola milionaapsolutno siromašnih lica koja žive od mesečnih prihodanižih od minimalne zarade i od novčane socijalne pomoći, io Srbiji kao zemlji najvećeg siromaštva i nejednakosti uEvropi, odbacuju kao trivijalnosti u odnosu na statističkenetačnosti o privrednom rastu ili smanjenju nezaposlenosti“.

O unošenju u zakon koncepta prinudnog rada za novčanusocijalnu pomoć, koji je do sada bio regulisan VulinovomUredbom o merama socijalne uključenosti korisnikanovčane pomoći, Sekulović kaže da je takav koncept usuprotnosti sa članom 60 Ustava Republike Srbije, kojipropisuje da „svako ima pravo na slobodan izbor rada“.Nacrtom zakona, međutim, propisuje se da pravo nanovčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposobanpojedinac koji u poslednjih šest meseci nije odbio, izmeđuostalog, učešće u javnim radovima, čime se krše i obavezekoje je Srbija preuzela po Konvenciji o prinudnom raduMeđunarodne organizacije rada koja definiše prisilni radkao „svaki rad ili uslugu koji se od neke osobe zahteva podpretnjom bilo kakve kazne i na koji ta osoba nije dobro-voljno pristala“. Time se, kaže Sekulović, sistem socijalnezaštite polako pretvara u sistem zapošljavanja.

I Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnomfakultetu „Union“, smatra da sporni Nacrt sadrži čudna ineustavna rešenja, pre svega kad je reč o radnoj aktivaciji

Siromašne NA STOTINE ZAHTEVA ZA POVLAČENJE PREDLOGA

Predizborno odvrtanje slavine

Komitet za socijalna prava Saveta Evrope više puta jeupozoravao da Srbija u pogledu adekvatnosti novčane soci-jalne pomoći krši odredbe o Revidiranoj evropskoj socijal-noj povelji. Umesto da se to ispravi, izmene Zakona o soci-jalnoj zaštiti bave se pitanjem naknade štete u slučaju da jekorisnik neosnovano primio pomoć, ostavljajući mu rok odsvega 15 dana da „nezasluženi“ novac vrati državi. Nasuprottome, ukida se ograničenje iznosa jednokratne novčanepomoći, čime se vlastima otvara prostor da pred izboreotvori slavinu i „nagrade“ potencijalne birače, kao što sedesilo uoči prethodnih beogradskih izbora.

Po „Vukajliji“, (ne)ozbiljnom rečniku slenga iidioma u srpskom jeziku, Glupi Avgust je osobabez naročitog talenta koja prikuplja pažnju društ-

va praveći budalu od sebe. Ovaj termin, koji su Francuzii Englezi koristili za dvorske lude, toliko se odomaćiomeđu ovdašnjim dvorjanima da je, kako se leto bližikraju, kandidata za laskavu titulu sve više. VulinizacijaSrbije definitivno se odvija u stilu one narodne – posleSvetog Ilije, što gluplje, to milije.

Ako izuzmemo medije koje naš glodur nazivađubroidima, kao jedan od favorita za Glupog Avgustagodine nameće se i glavni urednik najstarijeg dnevnoglista na Balkanu, koji se zove kao ona ljudska delat-nost koju je teško razlikovati od prostitucije. U maniru„Odjeka i reagovanja“ legendarnog Žike Minovića,dotični je, mimo svih pravila novinarskog zanata, svo-jim v. d. potpisom overio i naslove kao što su „Mačvaje div koji treba da se probudi“ (poseta ministraKrkobabića Bogatiću), „Ponosan sam što ponovo radi’Srem Šid’“ (poseta predsednika Vučića istoimenojfabrici mesa) itd. I dok je prvi naslov, koji inače nemanikakve veze sa stanjem u FK „Mačva“, običnamudroseruša (pravljenje pite od ministarskih baljez-garija), ovaj drugi predstavlja najogavniji primerničim neizazvanog novinarskog poltronstva premapolitičkoj vrhuški.

Od svega što je u „Srem Šidu“ značajno, za zaposlene,građane Šida, srpsku poljoprivredu, list sa najvećomtradicijom na ovim prostorima u naslovu je apostrofiraobizarnu uzrečicu šefa države koji ne propušta priliku daistakne kako je ponosan zbog svega i svačega, pa tako izbog ponovnog otvaranja fabrike koja danas ima 20 putamanje radnika nego pre 17 godina kad je otišla u stečaj.Da je mogao da utiče na opremu ovog teksta, verujem dabi Vučić dao mnogo bolji i profesionalniji naslov, a da bidoskočicu o svom ponosu turio negde sa strane, u lepoboldovani antrfile.

Ali predsednik Srbije, nažalost, nema uticaja na lošeurednike. Otuda u nastavku istog teksta, ispod fotografi-je ponosnog predsednika među mesnim polutkama, sledipriča o putevima, platama, penzijama, sve do s ponosomizrečene matematički precizne analize razlika izmeđupremijerke Ane Brnabić i bivšeg ministra inostranihposlova Vuka Jeremića.

„Ona je 10 puta pametnija, 50 puta moralnija i časni-ja, a 100 puta vrednija od njega, a da ne pričam kolikoputa stručnija“, rekao je Vučić novinarima u Šidu, neobjašnjavajući kakve to veze ima sa brojem goveda kojije u 2017. dostigao 899.000, što je za 0,7 odsto više negou 2016. Ali naprednjaci se neće zadržati na ovom uspe-hu, već će, reče predsednik i osta živ, za dve godinestočni fond vratiti na nivo iz 1989. kada smo imali dvamiliona grla. Enigma o broju goveda koji je tokomposlednje decenije smanjen za oko 200.000, a za svegadve godine će se povećati za više od milion grla, odmahje zainteresovala stručnjake iz marvenog odsekaGinisove knjige rekorda, koji su najavili da će pomnopratiti realizaciju ovog nesvakidašnjeg poduhvata.

Pa i Tadić je mazio krave pred izbore, preseče me SNSbot koji je prisustvovao kolonoskopiji. Ni sam ne zna-jući hoće li izbora zaista biti ili će bikovi uzalud raditiprekovremeno.

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

O, kako mrzim avgust, jer uvek

znam da sledi raspad sistema…

(Nežni Dalibor, rok bend iz Vranja)

Glupi Avgust

Suprotno preporukama EU, usluge

sigurne kuće, pomoći za žene žrtve

nasilja i podrške deci svedocima

nasilja u porodici faktički će biti

ukinute

Da li biste vi radili

posao negovatelja

za 25.000 dinara?,

piše u pismu Sindikata

upućenom ministru

Zoranu Đorđeviću

Ka

rik

atu

ra:

Zo

ran

Mih

ail

ov

ić

7Beogradski glas, 29. avgust 2018.

S jedne strane, vlast prezire siromašne i tretira ih isključivo kao trošak, a, sdruge strane, forsiranjem imidža jeftine radne snage sve nas polako pretvara usocijalne slučajeve

korisnika novčane i socijalne pomoći, što predstavljaklasičan prinudni rad zabranjen i Ustavom i međunarodnimkonvencijama. Reljanović podseća da je inicijativa za ocenuustavnosti Vulinove uredbe o radnoj aktivaciji od straneUstavnog suda ostala bez odgovora, pa je ozakonjenje ovogkoncepta logičan sled događaja.

Produbljivanje diskriminacije

Tendencija smanjenja broja korisnika obuhvaćenih mera-ma socijalne zaštite, kaže Reljanović, počela je izmenamaZakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, gde su uve-deni neki diskutabilni parametri (obavezna vakcinacija,školovanje…) da bi se ostvarila prava po osnovu roditeljstvakoja realno nemaju veze sa uslovima čije se ispunjenje traži.Slično tome, i najavljene izmene Zakona o socijalnoj zaštitisadrže rešenja koja mogu biti izvor diskriminacije, budući dasu usmerena na određene grupe korisnika koje realno nemogu ili vrlo slabo mogu da ispune propisane uslove. Čin-jenica da se pravo na novčanu pomoć deci uslovljava redovn-im školovanjem i ostvarivanjem određenog uspeha (decakoja padnu razred gube pravo na pomoć) faktički znači uki-

danje prava na obrazovanje najsiromašnijima. Umesto dasocijalna pomoć bude podsticaj za ostvarivanje nekog baz-ičnog prava dostupnog većini stanovništva, poput pristupaobrazovanju, država od najugroženijih zahteva dapostignu određeni „rezultat“ kako bi ostvarili pravo daprežive. Ova krajnje nehumana mera dodatno će produbitidiskriminatorsku praksu jer će decu iz marginalizovanihgrupa – koja unapred imaju daleko manje šanse da završeškolu, zbog čega ih država tretira kao trošak na kome trebaštedeti – još više udaljiti iz sistema obrazovanja.

Ako se ovakav nacrt zakona o izmenama i dopunamaZakona o socijalnoj zaštiti usvoji, problemi rodne

diskriminacije i nasilja u porodici postaće još izraženiji.Naime, predloženim izmenama iz domena socijalne zaštiteizostavljene su usluge sigurne kuće i besplatnog SOS telefonaza žene žrtve nasilja, kao i programi podrške deci svedocimanasilja u porodici, usluge koje je uglavnom pružao civilni sek-tor, a sada se prebacuju na centre za socijalni rad koji nemajudovoljno kapaciteta ni za poslove koje obavljaju, a zbogzabrane zapošljavanja u javnom sektoru stalno rastući brojpredmeta raspoređuju na isti ili manji broj zaposlenih. To fak-tički znači da će usluge kao što su besplatna pravna pomoć,hitne intervencije za žrtve nasilja i žrtve trgovine ljudima itd.direktno ili indirektno u praksi biti poništene, što je suprotnopreporukama EU i nedopustivo za svaku civilizovanu državu.

O nemoći centara za socijalni rad svedoče i primedbe kojeje na sporni Nacrt izneo Sindikat zaposlenih u zdravstvu isocijalnoj zaštiti. U saopštenju koje je potpisao predsednik

Sindikata dr Zoran Savić, između ostalog, ukazuje se naposledice ukidanja mogućnosti da zaposleni dobiju dodatakna platu iz sopstvenih prihoda, a što je u suprotnosti sačlanom 126 Zakona o zaposlenima u javnim službama kojidozvoljava da se osnovna plata uvećava „srazmerno učešćutroškova rada zaposlenog u sticanju sopstvenih prihoda“.

„Sa postojećim platama zaposleni ne mogu da preživemesec. Pitamo vas, da li biste radili posao negovatelja za25.000 dinara, opslužujući pritom daleko veći broj korisnikaod onog koji je propisan podzakonskim aktima? Mladi dođu,vide težinu posla i ’visinu’ plate i odlaze. U takvim uslovimaneće niko više da radi“, stoji u pismu Sindikata upućenomministru Đorđeviću.

O svemu odlučuje ministar

I konačno, Nacrt izmena i dopuna Zakona o socijalnojzaštiti, suprotno preporukama Evropske komisije o decen-tralizaciji, uvodi totalnu kontrolu sistema socijalne zaštite, asindikati, stručni radnici i javnost potpuno su istisnuti iz sis-tema. Resorni ministar će odlučivati i bukvalno o svemu – odbudžeta do žalbi na rad inspektora socijalne zaštite, a beznjegove saglasnosti lokalna samouprava neće smeti ni dapostavi, ali ni da smeni direktora centra za socijalni rad.

„Kad bi postavili državu da upravlja Saharom, u roku odpet godina stvorili bi nestašicu peska“, govorio je čuveniekonomista Milton Fridman. Na šta će ličiti sistem socijalnezaštite nakon upravljanja od strane naprednjačke države i„finansiste“ Đorđevića, možemo samo da zamislimo. Iako jeKomitet za socijalna prava Saveta Evrope u tri dosadašnjaizveštaja konstatovao da je nivo svih vrsta socijalne pomoćiu Srbiji nedovoljan (pravo na socijalnu pomoć ostvarujesvega 15 odsto stanovništva izloženog riziku od siromaštva,dečji dodatak prima manje od polovine dece koja ispunjava-ju propisane uslove, pomoć države dostupna je za manje odjednog procenta starih ljudi…), država se namerila da tajnivo dodatno umanji i da korisnicima usluga socijalne zaštitezakine prava gde god je to moguće. Uprkos upozorenjimaKomiteta da „država mora da prestane da piše bajke koje neodgovaraju pitanjima koja se postavljaju i koje ne sadrženijedan konkretan odgovor na državne obaveze“, VladaSrbije ne odustaje od politike totalnog urušavanja ionakokrhkog sistema socijalne zaštite.

Naprednjačka vlast, s jedne strane, prezire siromašne i tre-tira ih isključivo kao trošak, a, s druge strane, forsiranjemimidža jeftine radne snage sve nas polako pretvara u socijalneslučajeve. Tako ćemo na kraju Vučićevog „zlatnog doba“ svibiti golje, ali će se zato broj korisnika socijalne pomoći mer-iti promilima. Odnosno biće ih manje nego ikada.

ZA IZMENE ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI

ubijaju, zar ne?!Po ugledu na Viktora Orbana

Rastakanje socijalne države deo je naprednjačkog pro-grama upravljanja državom u čijoj je osnovi rasni prezirprema slabijima, naročito prema siromašnima, kaže IvanSekulović objašnjavajući da se radi o zajedničkom kon-ceptu neoliberalnog i neliberalnog pristupa u kom državublagostanja, koja je u središtu socijaldemokratskog pristu-pa, zamenjuje „društvo zasnovano na radu“, što je bio slo-gan vlade mađarskog premijera Viktora Orbana.Legalizacija Vulinovog koncepta prinudnog rada za soci-jalnu pomoć, konstatuje Sekulović, podseća i na odred-nicu Kvarnerske povelje iz 1920. (dokument Italijanskeuprave za Kvarner), u kojoj piše da je država „neposrednademokratija zasnovana na produktivnom radu“, a „pro-duktivni građani“ su izdvojeni kao posebna kategorija.Koautor Kvarnerske povelje je italijanski pesnik GabrijeleD’Anuncio, duhovni otac fašizma.

Konceptom prinudnog rada za novčanu

socijalnu pomoć krši se član 60 Ustava

Srbije koji propisuje da „svako ima

pravo na slobodan izbor rada“

Iz lične karte srpske socijalerashodi za dugotrajnu negu za stare 0,51 odsto BDP

rashodi za usluge socijalne zaštite* 0,06 odsto BDP

procenat siromašnih koji primaju pomoć 15,0 odsto

procenat starih kojima je dostupna pomoć države 0,7 odsto

soc. pomoć (porodice sa jednim ili dvoje dece) 5,0 odsto

soc. pomoć (porodice sa više od četvoro dece) 38,0 odsto

procenat dece koja primaju dečji dodatak** 40,6 odsto

*Pomoć u kući za odrasla lica i dnevni boravak za decu sa smetnjamau razvoju i invaliditetom**Od ukupnog broja onih koji ispunjavaju for-malne uslove

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 29. avgust 2018.

420 dana za šminkanje Trga

Između dva broja „Beogradskog glasa“ počela je rekon-strukcija Trga republike. Trajaće 420 dana, što znači da ćepešaci i vozila tuda opet moći slobodno da se kreću tek negdena Dan oslobođenja, ali dogodine, 20. oktobra 2019! Evokako je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, objasnio tajneverovatan rok.

„Uređenje trga nije jednostavno jer je dosta stvari nanjemu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, ali očeku-jemo da kompanija 'Štrabag' završi radove na vreme.Postaviće se granitne ploče i ukloniti oko 150 fizičkihprepreka, koje sada postoje. Projekat obuhvata i Makedonskuulicu do Doma omladine, Kolarčevu ulicu skoro do početkaTerazija i Vasinu ulicu. Projektom je zamišljeno da dva mestabudu posebno obeležena na samom Trgu, mesto gde je neka-da bila Stambol kapija i gde su 1944. sahranjeni pripadniciCrvene armije.“

Kako je moguće da će šminkanje Trga republike trajatineverovatnih 420 dana i da će centralni gradski trg bitinepristupačan građanima sve to vreme, pobunio se NikolaJovanović, šef odborničke grupe „Savez za Srbiju“ uSkupštini Beograda i potpredsednik Narodne stranke. Za420 dana u Njujorku podignut je „Empajer stejt bilding“, au Beogradu „Sava centar“! Da li je normalno da uklanjan-je žardinjera, postavljanje granitnih ploča i stavljanje dostazelenila i klupa traje čak 420 dana! Ovo je još drastičnijiprimer bahatosti, neodgovornosti i alavosti gradske vlastiod rekonstrukcije Slavije, koja još traje, iako je svečanootvorena u predizbornoj kampanji, naveo je Jovanović usaopštenju.

Grad lansirao loš rijalitiSrbija je dobila novi rijaliti, za sada je mnogo dosadan, ali

ima potencijal da i po gledanosti i po šokantnosti zaseni i„Zadrugu“ i „Parove“, napisala je prošle nedelje Ana Kalaba,urednica kulture informativnog portala „Noiz“ (noizz.rs).Da, kaže Kalaba, u pitanju je rekonstrukcija Trga republikekoju možemo uživo da pratimo 24 sata dnevno preko sajtaDirekcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda(beoland.com), poput bizarnog rijalitija u kojem smo senekako svi zadesili kao akteri.

I tako punih 420 dana, koliko je planirano da traju radovi.Dakle, duže od bilo kojeg rijalitija koji smo dosad imali pri-liku da gledamo. Iz iskustva, što s rijalitijima, a još više saradovima po Beogradu, treba očekivati i produžetke, iako će,

po svemu sudeći, biti to najgori srpski rijaliti do sada.Jer zasad se ništa zabavno ne dešava i polako nam postaje

jasno zašto će sve to tako dugo trajati. Par radnika se vrti poograđenom prostoru, pomeraju jedan bager i jedan kamion sjedne strane na drugu, pod budnim okom kneza Mihaila.Noćne akcije takođe su razočarale, iako je najavljivano da ćese raditi non-stop.

Projekat rekonstrukcije Trga republike poveren je čuvenojaustrijskoj firmi „Štarbag“, koja se prošle godine našla usredskandala zbog bandere na stazi za slepe. Da, ovo bi zaistamogao da bude najgori srpski rijaliti do sada, ali svi ćemo gapratiti, od početka do kraja, jer smo hteli – ne hteli uvučeni unjega. U najavi znamo da će nas koštati 922 miliona dinara,plus živci, plus vreme, plus preusmeravanje saobraćaja...Međutim, sve to nije ništa prema osećaju da će na kraju, ipak,kao u svakom rijalitiju, od svega toga najviše koristi imatineka (politička) starleta.

Proslavili se na Slaviji

Branko Miljković i njegova firma MBA „Ratko Mitrovićniskogradnja“ sa Novog Beograda dobili su od Grada još

jedno produženje rokova za završetak radova na Slaviji i to jesada 31. avgust. Videćemo hoće li ovog puta zbilja bitiokončana rekonstrukcija koja je počela u decembru 2016, kadaje iz centra kružnog toka odneta bista Dimitrija Tucovića.

Slavija je u međuvremenu postala simbol svih pogrešnihpoteza gradske vlasti, koja sebe uopšte ne smatra odgovornomza tu sramotu i fušeraj, već sve prebacuje na Miljkovića.Nadaju se, kažu, da ta firma nikad više ništa neće graditi uBeogradu! Ne mogu to da garantuju, doduše, zato što pozakonu moraju da izaberu najpovoljniju ponudu na svakomtenderu. Miljković opet kaže da je kriv podizvođač, firma„Relit“ iz Čačka, koju mu je nametnuo CIP, projektant radova.

Sanacija prvobitnih radova na Slaviji trebalo je da budegotova još u novembru 2017! Što od tada do danas nije, krivoje nebo, kaže izvođač, i famozna tehnologija ugradnjepolimer-betona, koja zahteva suvo vreme u dužem periodu.Jer posle poslednjih padavina mora da prođe 24 sata pre nali-vanja betona. Biće znači da u poslednjih godinu danaBeograd nije sastavio nijednu nedelju bez padavina? Ili ipakda proverimo to u Meteorološkom zavodu Srbije.

Đubre, svuda oko nas

Zbog niskog vodostaja Save, sav mulj koji je kuljao u reciovih dana je izašao na površinu ostavivši brodove i čamcenasukane na obali punoj đubreta, koje se nagomilavalogodinama. Navodno će narednih dana Zoran Radojičić,gradonačelnik, i svi gradski čelnici zajedno s profesorom idoktorom, uzeti lopate u ruke, ali biće to samo još jednapokazna i promotivna akcija. Obale će i posle toga bitizatrpane đubretom jer od slikanja i priče nema vajde. Zaozbiljne poslove, čak i one đubretarske, treba biti stručan,a u Beogradu su na vlasti diletanti, ali to je već postaloopšte mesto.

Sava je inače početkom avgusta bila na koti 211, a samočetiri meseca ranije na koti 521 (granica redovne odbraneod poplava je kota 500, odnosno 500 cm). Narednih danaočekuje se da padne na kotu 140. Smrdeće nam, znači, gradjoš nedeljama. I, što je još tragičnije, otkazivaće se žurke.Već su prošle nedelje neki od savskih splavova bili pri-morani da otkažu žurke jer su im lokali, kako kažu, pola uvodi, a pola u mulju.

Vesićeva borbaneprestana

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je da će naLedinama 31. avgusta biti srušen jedan bespravni objekat, ana tom mestu će biti napravljen park. Gostujući na Studiju B,on je istakao da Grad nastavlja borbu za suzbijanje bespravnegradnje. Zbilja?

NA SAJTU DIREKCIJE ZA GRA

Piše: Ružica Me vo rah

„Beolend

„Štarbag“ će ukloniti žardinjere i postaviti granitne ploče. One što se lome, ispadaju i lome noge, kao u Knez Mihailovoj?

Zasad se par radnika vrti po ograđenom prostoru, ali čekajte, ko zna šta će sve da nas snađe u 420 dana živog programa

20 meseci u izgradnji: Slavija je simbol nesposobnostigradske vlasti

Ušće, krajem avgusta: a tek se u septembru očekuje rekordno nizak vodostaj

9Beogradski glas, 29. avgust 2018.

Vesić ista obećanja ponavlja dve i po godine. „Istinomer“navodi da je 31. decembra 2015. u intervjuu portalu „Srbijadanas“ izjavio da u glavnom gradu ima 300.000 nelegalnosagrađenih objekata i da Grad to više neće da toleriše. Zbilja?

Šta i kako Grad toleriše, pratili smo prošle nedelje nadruštvenim mrežama. Istog dana kada je zamenik gradon-ačelnika najavio rušenje na Ledinama krenula je priča onadziđivanju salona automobila „Stojanović“ u JurijaGagarina 225 (Blok 45) na Novom Beogradu. U dozvoli zagradnju stoji Su+P+8, ali komšije su slikale građevinu sa dvasprata više! Preduzeće braće Mirka i Miroslava Stojanovićaveć uveliko prodaje stanove na ovoj lokaciji, zovu je „Nova45“, cena kvadrata je 1.800 evra plus PDV, pa verujemo daim prodaja dobro ide čim su krenuli u visinu.

Prijava koju su komšije poslale koincidirala je s objavomGrada Beograda, koja proglašava drugu fazu nadziđivanja.Verujemo da će, kad se procedura završi, Sekretarijat zaurbanizam i građevinske poslove dozvoliti Stojanovićima jošveću spratnost.

Ko je tu gazdaPre nekoliko dana „Dveri“ su upitale gradske vlasti zašto

gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić otvara kućice zaptice, a njegov zamenik Goran Vesić govori o važnim projek-tima kakav je rekonstrukcija Trga republike? Ko je pravigradonačelnik Beograda, pitaju se „Dveri“.

Ko je tu ugrožen

Kućice za ptice, pomenute u prošlonedeljnom saopštenjupokreta „Dveri“, verovatno su najveća blamaža novoggradonačelnika od izbora na tu funkciju. Početkom juna jeugledni dečji hirurg, direktor najveće dečje bolnice u Srbiji iprofesor BU postao prvi čovek Beograda, a dva meseca kas-nije je, okružen gomilom medija i raznih funkcionerčića, sa

širokim, ponosnim osmehom na licu sipao hranu u tri novekućice za vrapce na Novom Beogradu, i time svečano otvo-rio takozvanu „Mini eko-zonu za beogradske vrapce“. Tomprilikom naglasio je da će ovo pomoći populaciji vrabaca unašem gradu i zamolio građane da ne bacaju žvake jer svakabačena žvaka može da ubije nekoliko vrabaca.

Marija Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje pticaSrbije objasnila je potom da bukvalno sve što je rečeno iodrađeno na ionako besmislenom „svečanom otvaranju“nema veze sa zdravom pameću. Naime, niti su vrapciugroženi žvakama, niti su ptice selice, niti im odgovara to štosu kućice jarkožute boje. „Postoje pravila kako se to radi,kućice za ptice ne smeju biti jarkih boja. Naravno, ni hranil-ice ne smeju biti jarkih boja jer privlače predatore“, objasni-la je Demajo.

Objasnila bi ona to i diletantima iz gradonačelnikovogkabineta, samo da su se setili da pitaju pre no što su krenulida brukaju šefa.

Ko to nama uči da crta

Gradsko preduzeće „Javno osvetljenje“ raspisalo je prenekoliko dana tender za nabavku opreme za dekorativnoosvetljenje Beograda u toku novogodišnjih praznika. Poredtačne specifikacije i opisa ukrasa, konkursna dokumentacijauključuje i crteže budućih ukrasa, koji izgledaju kao da su ihnacrtali đaci u školi. Baška što su prilično bizarni. Kako li će,pitamo se, izgledati na ulicama SneškoBelić, koji umesto lica ima crnu rupu, iliDeda Mraz s fantomkom na licu?Zasad, evo crteža iz tendera. Možete isami da se uverite da neko u „Javnomosvetljenju“ ima umetničke aspiracije,ali da mu delo još uvek nije na visiniambicije. Ukrase napravljene poovim veselim crtežima gledaćemo,sudeći po dosadašnjem iskustvu,najmanje šest meseci.

Tura „Tri prestonice“Beograd, Zagreb i Sarajevo trebalo bi da do kraja

godine potpišu sporazum o zajedničkoj turističkoj ponudi,koja bi turistima sa Dalekog istoka ponudila obilazak triprestonice u jednoj turi. To je rezultat prvog trilateralnogsastanka gradonačelnika Beograda, Zagreba i Sarajevaodržanog nedavno u Sarajevu. Gradonačelnici Beogradadr Zoran Radojičić, Zagreba Milan Bandić i SarajevaAbdulah Skaka razgovarali su o unapređenju saradnje triprestonice, unapređenju života građana, mogućnostikreiranja jedinstvene turističke ponude i ulozi glavnih

gradova u procesu izgradnje trajnog mira, pomirenja isaradnje u regionu.

Glas BeogradaPratite Bodina Starčevića na „Tviteru“! Nalog

@BodinStarcevic otvorio je pre četiri godine i u međuvre-menu stekao nešto više od hiljadu pratilaca. Da je svih hil-jadu glasalo za njega na martovskim izborima za Skupštinugrada, a bio je kandidat na izbornoj listi broj 4 „Demokratskastranka: Da oslobodimo Beograd“, možda bi DS i prešla cen-zus. Ali nije, a on je nastavio da radi isto što je radio i dotada. Gleda i komentariše šta se radi po Beogradu, pa objek-tivom i objektivno to prenosi u slici i reči na „Tviter“.Pametan čovek. Ako smo dobro izguglali, profesor muzikepo struci.

Uoči zaključenja ovog broja postavio je na svoj nalog dvefotografije s kratkim komentarima. Prva je slika platoa kodPobednika na Kalemegdanu: „Nedavno renovirano da trajenajmanje sto godina.“ Druga je slika „Beograda na vodi“:„Usled svakodnevnih afera Vučićeve vlasti, farsa sa uselje-

njem u kule Beograda na vodi već odavno je zaboravljena.Tamo žive duše nema, zgrade zvrje prazne. Jedino usreddana svetli jedna sijalica u stanu na osmom spratu.“ A tvito-vao je i jedno rezignirano zapažanje: „Uništavanje Beogradase nastavlja po palanačkom ukusu predgradonačelnikaVesića. Do sledećih izbora, od Beograda kakvog poznajemomi koji smo u njemu rođeni, neće ostati ni kamen na kamenu.A Beograđani, pognute glave, ćute i dopuštaju mu sve.“

AĐEVINSKO ZEMLJIŠTE I IZGRADNJU BEOGRADA LANSIRAN RIJALITI ŠOU! ZA POČETAK, TRG REPUBLIKE...

d“, novi cirkus u prestonici

Liči na kućice za ptice, ali boja je pogrešna

Stanari Bloka 45 kažu da Stojanovići dižu soliter na temeljima

dvospratnice, da su ugrozili magistralni gasovod i zatvorili put

do autobuske stanice

Halo, je li to „Kiplajt“? Imate li ovakvu novogodišnju rasvetu?

Sleva nadesno, Milan Bandić, Abdulah Skaka i Zoran Radojičić

Kalemegdan: nedavno renovirano da traje sto godina

Ljudi koji glasaju za lažove, lopove, prevarante i kriminalce, koji po dolasku navlast opljačkaju i unište državu, nisu njihove žrtve. Oni su njihovi saučesnici.Erik Artur Bler, alijas Džordž Orvel, engleski pisac i novinar (1903–1950)

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 29. avgust 2018.

Izvor: StariBeograd.com

Zeleni venac, koji je zauzimao prostor od Brankove, Lomine, Reljine, Prizrenske i Sremskeulice, bio je nekada prostrana ustajala duboka bara, kao malo jezero, u koju su se slivalevode s Terazija Prizrenskom ulicom i sa Varoš-kapije Brankovom ulicom. Na samom kraju

bare stajala je jedna mehana koju je držao neki Manojlo. Pored te mehane držao je on i lepo ure-đenu baštu kraj koje su stajali čamci za vožnju po jezeru. To je bilo „uveselitelno mesto“ – prvoizletište za Beograđane u koje su navraćala ondašnja gospoda činovnici na meze i čašu piva kojeje ugostitelj nabavljao iz Zemuna. Kako je ta bašta bila udaljena od varoši, to je kneginja Ljubicas Tomanijom Obrenović i ostalim gospođama, kad grane proleće i olepšaju dani, dolazila volujskimkolima od Konaka do Manojlove bašte. Malo podalje od ove mehane nalazio se u zemlji podrumu kome je ugostitelj držao razna pića. Ovaj je podrum s placem docnije pripao knezu MaksimuRankoviću iz Ostružnice. On je tu podigao dvospratnu kuću po turskom kroju, pa ju je docnije pro-dao državi. U toj kući je niz godina bio smešten Sud okruga beogradskog u kome je i književnikMilan Đ. Milićević 1852. godine započeo svoju činovničku karijeru kao pisar. Podrum je služiokao apsana za osuđenike. Posle Katanske bune, 1842. godine, u toj apsani su bili zatvoreni bun-tovnici, među njima i Matija Simić, poznat u političkoj istoriji pod imenom Crveni Matija.

Četrdesetih godina izvršeno je isušivanje tog prostora. Prokopan je kanal i voda je odvedena uBaru Veneciju, ali je posao izvršen nestručno i ceo je teren ostao podvodan. Pa ipak se u tom krajupočelo zidati. Sagradili su kuće Aleksa Simić, Maksim Ranković, Filip Hristić, Ugričić, Cenić,Rajović, Milosavljević, Delini i drugi. Tih godina sagrađena je i kuća u Brankovoj br. 1, tipičanprimer stare arhitekture. U toj zgradi otvorila je gostionicu mlada Saksonka, koja je tih godinadošla u Beograd sa dve kćeri i sinom Teodorom Hermanom, ocem inženjera Toše Seleskovića idedom dr Momčila Seleskovića, profesora univerziteta. Gostionica je umesto firme imala od limaizrađen venac zelene boje – Zeleni venac, po kome je ceo taj kraj dobio ime. Vredna i uredna

domaćica Hermanka stekla je veliki ugled, te su kod nje odsedali strani putnici, trgovci, zanatlije iradnici. Docnije je tu gostionicu preuzeo slepi Jeremija Obradović-Karadžić, prvi srpski kolporter.U toj kući pedesetih godina stanovao je advokat Živko Nedić i u njoj se 1858. godine rodio drLjubomir Nedić (1858č1902), književni kritičar.

Između ulica Brankove i Jug-Bogdanove postojala je 1847. godine pijaca, što se vidi iz akata posporu abadžija i Uprave varoši oko nekih dućana, jer abadžije „... u njima neće da sede što su odZelenog venca jako udaljeni, pa time i od pazara...“ Malo niže, na uglu Kameničke i Lomine ulice,bila je Ciganska česma, koja je imala jednu lulu i davala 259 grama vode u sekundi. U Zarićevomplanu Beograda iz 1878. godine slobodan prostor današnje pijace na Zelenom vencu označen jekao trg. Kasnije je taj prostor pretvoren u park.

Kako je preko Zelenog venca išao glavni put od Varoš-kapije za Savamalu i Vračar, Pozorišniodbor odluči da tu podigne stalnu pozorišnu zgradu i poveri izradu planova talijanskom arhitektiJosifu Kasanu – iako je Vuk Karadžić godine 1853. u jednom pismu Jovanu Gavriloviću smatrao„da je to mjesto... ćorbudžak prema sredini beogradske varoši“. Međutim, zbog podvodnog terena– udareni su samo temelji i posao oko izgradnje teatra je obustavljen. Vladan Đorđević(1842č1930) u svojim „Uspomenama“ pominje ih „... kroz abadžisku čaršiju, pored velikih raz-valina od nesuđenoga teatra na Zelenom vencu, gde je imao da se podigne taj teatar, ali je samo do’cokle’ ozidan pa onda napušten...“ Ruševine su ostale sve do sedamdesetih godina kada suraščišćene zbog regulacije, postavljanja kaldrme i sađenja jablanova.

Na Zelenom vencu, u stanu Mite Velikovića, u Jug-Bogdanovoj ulici br. 3 (danas zgrada više nepostoji) nalazila se 1871. godine redakcija „Radenika“ Svetozara Markovića, a do kafane „Žirovnivenac“, osamdesetih godina, otvorio je knjižaru Toma Jovanović, koji je niz godina izdavao knjigeza narod. U Sremskoj br. 9 nalazila se redakcija „Zvona“, šaljivog lista, a od 1926. godine knjižareToše Jovanovića, Vujića i Zdravka M. Spasojevića. U gostionicama kod „Morune“, „Žirovnogvenca“, „Zlatnog burenceta“ bilo je svratište gimnazista, velikoškolaca, trgovaca, radnika i zanatli-ja iz svih naših krajeva. Kod „Morune“ (danas restoran „Triglav“) osnovano je 5. aprila 1906.godine Radničko tipografsko pevačko društvo „Jedinstvo“. Na kući je 1951. godine utisnutaspomen-ploča.

Vremeplov

Gostionica mlade Saksonke je umesto firme

imala od lima izrađen venac zelene boje –

Zeleni venac, po kome je ceo taj kraj dobio ime

Vozači odlaze

VAN TURISTIČKE RUTE –MUZEJ ILUZIJA

Glava na tanjiru

Zeleni venac – prvo izletišteIzvor: SRBIN info

Udoglednoj budućnosti može da se desi da Srbija ostane bez vozača“, rekao jepredsednik Samostalnog sindikata GSP Beograd Zoran Antić. „Imamo pot-pisano saopštenje sa Skupštinom grada Beograda da će od oktobra kroz kolek-

tivni ugovor posebno za vozače GSP-a biti značajnih povećanja primanja, jer smo nadnu lestvice po platama“, istakao je on i dodao da je cilj je da se zadrže postojeći voza-či jer imaju „čvrst dogovor sa Skupštinom da će se osetiti značajno poboljšanje“.

GSP trenutno ima između 2.800 i 3.000 vozača, a Milan Božović iz Komiteta zabezbednost saobraćaja tvrdi da celoj Srbiji navodno nedostaju vozači.

„Postojao je čitav niz aktivnosti da se zadrže vozači i poveća njihov broj. Razmišljalose da se pomeri starosna granica, da se voziod 20. i 21. godine, kao što su uradileHrvatska i Slovenija, tj. sve zemlje kojeimaju problem s vozačima, a sada tamoodlaze i naši zbog novca“, rekao je Božović.

Vozači mahom odlaze u zemlje EU, gde suplate veće i redovne.

„Bitno je istaći da će to značajno da se

Vozači mahom

odlaze u zemlje EU,

gde su plate veće i

redovne

U GSP NAJAVLJUJU ZAPOŠLJAVANJE

Piše: Radenka Marković

Foto: Muzej iluzija

Prolaznici kroz Nušićevu ulicu koji malo duže njome nisu prolazili znaju da sezačude kad ispred broja 11 primete gužvu. Pitaju se da li okupljeni ljudi zbognečega možda protestuju ili pak čekaju da kupe nešto jeftino. Međutim, razlog

za okupljanje nije ni protest ni rasprodaja već to što se u zgradi pre samog ulaska upodzemni prolaz od pre tri meseca nalazi jedan neobičan muzej – Muzej iluzija.

Od ostalih muzeja razlikuje ga prvo to što posetioci ne samo da smeju nego i trebada dodiruju i isprobaju izložene eksponate kako bi osetili i sami kreirali iluzije. Kao štoje poželjno dodirivanje eksponata, poželjno je i fotografisanje. Čak su i obeleženanajbolja mesta gde onaj ko slika treba da stoji, a posetioci o tome budu obavešteni i nasamom ulazu.

I kako nam priča Dejana Dimov, jedan od menadžera u Muzeju iluzija, to i te kakokoriste. Naročito mladi.

– U eri fotografija, interneta, selfija ovo je veoma atraktivno mesto za slikanje ipravljenje selfija. Društvene mreže su preplavljene fotografijama iz našeg muzeja.Svako ko ovde dođe lepo se provede i može sa sobom da ponese te iluzije na fotografi-jama, kao uspomenu – kaže Dejana.

Da se ljudi lepo provode, svedoči i atmosfera u muzeju. Osmesi, veseli razgovori,graja, naročito dečja, uobičajena je slika iz ovog muzeja.

A šta je zapravo Muzej iluzija i šta se može videti u njemu? E tu, čini se više negoigde, važi ona da je nešto teško opisati nego ga treba videti i doživeti.

– Od mnoštva eksponata, posebnu pažnju posetilaca privlače hologrami jer delujuveoma realistično i ljudise pored njih uvek pitajukako je jedan trodimen-zionalni objekat stao udvodimenzionalni pros-tor. Popularna je i sobasa ogledalima gde ljudisebe vide iz svihmogućih uglova, a posletog gledanja najveći jeproblem pronaći izlaz izsobe. Zato smo u nju i

Smislili ga mladi entuzijastiKoncept Muzeja iluzija je, priča Dejana Dimov, nastao pre tri

godine.

– Osmislila ga je grupa mladih entuzijasta iz više zemalja

Evrope. Među njima ima raznih stručnjaka, arhitekata, diza-

jnera i slično. Njihova ideja je bila da naprave nešto zanimlji-

vo što neće biti klasična muzejska postavka, ali ni igraonica.

Znali su da su iluzije nešto što privlači ljude i tako je nastao

ovaj koncept. Muzej u Beogradu je šesti po redu otvoren za

te tri godine.

11

promeni od 1. oktobra. Tu ima puno stavkikoje utiču na platu, bonusi, noćni rad, min-uli rad“, dodaje on. Božović je podsetio i dasu nedavno beogradski prevoznici upozorilinadležne da se ne iznenade ako za nekolikogodina autobuse ne bude imao ko da vozi.„Ovo je period kad moramo da reagujemojer ćemo izgubiti transport“, upozorio je on.

Antić je podsetio i da je konkurs za voza-če stalno otvoren i da sada daju mogućnostda vozači koji imaju C kategorijukonkurišu, da će im GSP platiti D kategori-ju uz obavezu da dve godine rade u ovompreduzeću. Ističući ozbiljnost problema ikonstatujući da će Srbija morati da uvozivozače iz Pakistana, Antić je izneo podatakda se na konkurs pre tri godine javilo 250ljudi, a da ih sada uopšte nema iako jekonkurs stalno otvoren.

Muzej je otvoren svakog dana od 9 do 22 sata. Ulaznica za odrasle košta 600, a za decu 400

dinara. Mogu da se kupe i porodične ulaznice, one koštaju 1.500 dinara i važe za dve odrasle

osobe i dvoje dece između pet i 15 godina. Za decu mlađu od pet godina ulaz je besplatan

Gradsko saobraćajno

preduzeće Beograd ima

veliki problem sa

nedostatkom vozača koji

odlaze iz firme zbog

niskih plata i loših uslova

rada i pitanje je hoće li 3.

septembra uopšte moći da

vozi po redovnom redu

vožnje. U GSP-u

najavljuju da će na nji-

hovo mesto doći migranti

iz Pakistana.

zbog niskih plata

stavili putokaz koji objašnjava kako se izlazi, inače bi seposetioci bez njega teško snašli – priča uz smeh Dejana idodaje da šarenilo i optičke varke kojih je muzej prepunučine da ljudi nekada obiđu samo prvi sprat, krenu nazadpa i ne primete stepenice koje vode na drugi sprat.

Nije ni čudo ako su bili u krivoj sobi, u kojoj je centar zaravnotežu na ozbiljnom ispitu jer soba ne stoji pravo nego jesve pod uglom, što je nenaviknutom ljudskom mozgu veomastrano. Ili su sedeli za „klon tejblom“, gde zbog mnoštvaogledala čovek stiče utisak kao da sedi sa pet puta kloniran-im sobom, pa može zajedno s njim, odnosno s njima, da popi-

je kafu ili odigra partiju karata.– Posebno je popularan eksponat „glava na tanjiru“. Osoba

s jedne strane zida uđe kroz mali skriveni prostor i odjednomjoj se glava pojavi sa druge strane, na stočiću, na tacni. Poredsu i slanik, viljuška i nož, pa deca od njih prave razne kombi-nacije i odatle izađu vrlo zanimljive fotografije.

Ipak, ubedljivo najveću pažnju privlači „vorteks tunel“.Čini ga statični most oko koga se okreće cilindar u razn-im bojama. Cilj je preći most što sporije, a gledajući gore.Međutim, zbog boja u cilindru prelazak se doživljava kaotumbanje u valjku ili tubi, pa su retki oni koji ga pređu

pravolinijski. Prelasci češće izgledaju kao da im jeprethodilo žešće opijanje. Osim ako nije reč o deci. Onaga prelaze kao od šale.

Tu je i kaleidoskop posebno zanimljiv deci, pa kockastieksponati koji, kad gledate izbliza, izgledaju da su imkocke omeđene pravim linijama, a kad se odmaknete,zakleli biste se da su krivlje od krive Drine. Te eksponatAjnštajna koji dvostruko zbunjuje, prvo što vam se čini dabaš vas gleda, i to kako god da se pomerite, a drugo što iposle dugog gledanja niste sigurni da li mu je glavaudubljena ili ispupčena. Ali takve su iluzije.

Beogradski glas, 29. avgust 2018.

MIGRANATA IZ PAKISTANA

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 29. avgust 2018.

Političarima treba poslušnaANESTEZIRANO GRAĐANSTVO U TROUGLU PRAVA, POLITIKE I RELIGIJE

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Odnos prava, politike i religije u svakom

društvu, pa i u srpskom, oduvek pokazu-

je koliko je država funkcionalna i da li je

društvena zajednica adekvatno organizovana. To

što u članicama EU ili zemljama regiona uzajam-

na dejstva u tom trouglu nisu lišena zloupotreba

ne može biti utešno za ovovremenu Srbiju. Ako

imamo u vidu probleme koji su na državnom

stolu, onda danas ne bi trebalo da bude polemike

o ulozi i mestu prava, politike i religije, a kamoli

za konfrontacije ili čak egzibicije.

Kako ono što bi trebalo da bude nije stvarnost,

povremeno smo svedoci manje ili više vidljivih

sukoba oko toga ko će svima biti krovni autoritet,

ko će biti gazda u (još jednoj) krčmi na Balkanu.

Suštinski posmatrano, pravo bi trebalo da kon-

troliše i kanališe politiku, a crkva treba da je odvojena od

države, ali se u realnosti politika postavlja iznad prava i

koristi religiju u meri u kojoj joj je to celishodno u nekom

trenutku, ceni dr Darko Simović, profesor ustavnog prava na

Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu.

„Očigledna je disfunkcionalnost odnosa između prava, poli-

tike i religije”, kaže prof. Simović za naš list. „Postoji

neskrivena težnja SPC da se izjašnjava o aktuelnoj politici i

da ima uticaj u javnom mnjenju. Politika koristi stavove

crkve, a može i da ih zloupotrebi. Iako bi trebalo da je na

pijedestalu, pravo je skrajnuto jer bi i taj odnos između

politike i religije trebalo da počiva na načelu svetovnosti. I

ovo načelo se, međutim, devalvira. Na delu su desekular-

izacija države i sve snažniji upliv religije u politiku. Takođe,

pravo ne postavlja delotvorna ograničenja funkcionisanju

političke vlasti. Zato u praksi odnos prava, politike i religije

ne funkcioniše na način na koji bi trebalo.”

Razlozi za ovakvo stanje su brojni i višeslojni.

„Najpre, reč je o nedostatku pravne i političke kulture, ali

i o autoritarnom političkom nasleđu“, objašnjava prof.

Simović. „Takođe, mi imamo nerešeno državno i nacional-

no pitanje, koje je primarno u odnosu na neke zahteve vla-

davine prava. Potreba za rešavanjem državnog i

nacionalnog pitanja postoji neprestano od 1990, jer se

ne zna kakve će biti granice države. Zato rešavanje

nacionalnog pitanja dobija primat u odnosu na zahteve

demokratskih procedura i zaštitu osnovnih ljudskih i

manjinskih prava. Sve dok ne dođe do rešavanja

nacionalnog i državnog pitanja, teško je da se dođe do

demokratskog konsolidovanja, jer sve druge teme

postaju teme drugog reda kad se postavlja pitanje opstanka

države i njenih granica.”

Raskol zbog KiM

U doba komunizma imali smo zvaničnu politiku, često

agresivnog, ateizma i gušenja religijskih sloboda, politika je

držala primat u odnosu na pravo i religiju, podseća naš sagov-

ornik. Unekoliko drugačije, dodaje, bilo je devedestih, kada

se zadržava politika dosledne separacija države i crkve, ali se

sloboda veroispovesti više ne guši kao u minulom periodu.

Saradnja između crkve i države postaje intenzivnija od 2000.

zbog verovatnog vraćanja dugova dominantnoj crkvi, koja je

podržala tadašnje tzv. demokratske promene, pri čemu je

„mnogo toga zloupotrebljeno”. Prof. Simović kao primer

navodi uvođenje verske nastave u državne škole iako bi kon-

fesionalno versko obrazovanje trebalo da ostane u okviru

crkve i verskih organizacija, a u državnoj školi bi trebalo

izučavati versku nastavu koja je nekonfesionalnog karaktera,

kao opšteobrazovni i kognitivni nastavni predmet.

„I sada je vidljiva tenzija između zvanične politike i crkve,

jer ima raskola u pogledu konačnog rešenja za Kosovo i

Metohiju, a ima tu i neprimerene polemike”, ukazuje prof.

Simović. „Kad je reč o tim tenzijama, one su produkt rasko-

la u pogledu konačnog rešenja za KiM, a kad govorimo o

neprimerenoj polemici između crkvenih velikodostojnika i

političara, možemo samo zaključiti da je to neprimereno za

obe strane i svedoči o jako niskom nivou političke kulture.

Niti bi crkva trebalo tako otvoreno da zastupa određene poli-

tičke stavove, niti bi predstavnici politike trebalo sa indi-

gnacijom i omalovažavanjem da se ophode prema pred-

stavnicima crkve.”

Ima li šanse da pravo postane krovni

autoritet u odnosu na politiku i religiju?

Prema viđenju prof. Simovića, to bi tako i tre-

balo i moralo da bude, ali reč je o procesu u

kome je potrebno mnogo strpljenja dok zaživi

princip pravne države u kojoj je pravo iznad

politike, a crkva odvojena od države.

Zbog čega su sada odnosi u tom trouglu

više nego konfuzni?

„U odgovoru na to pitanje opet se vraćamo

na već tradicionalnu i poslovičnu težnju poli-

tike da se izmakne od prava i da religiju koristi

u funkciji svojih ciljeva”, zaključuje prof.

Simović. „Crkva je moćna organizacija koja

kroz celu istoriju ne može da se pomiri sa tim

da bude usmerena isključivo na duhovnu sferu

čoveka, već hoće da svoj uticaj proširi na

javnu sferu. Ponekad su te stvari vidljivije, ali

težnja je stalna. Kad je o trenutnoj konfuziji reč,

mi smo i danas na polju spekulacija. Nema

konkretne ideje za rešenje državnog i

nacionalnog pitanja koja bi se mogla oceniti

valjanom ili nevaljanom. Spekuliše se, možda,

radi sticanja poena u okviru nacionalne poli-

tičke arene ili zbog zadobijanja bolje prego-

varačke pozicije povodom KiM: da li je to zam-

rznuti konflikt, podela, razgraničenje... Svejedno, sve

to nema realnu težinu i pitanje je koliko je svaka od tih

opcija realno ostvariva. Kad bude konkretne ideje, onda

će o njoj moći i da se izjašnjava.”

Zašto politika po svaku cenu hoće da bude vrhovni

autoritet svima, pa i pravu i religiji, iako bi svi oni treba-

lo da budu oslonci društvenog bića? Dr Rastko Jović,

docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu

Univerziteta u Beogradu, prošle godine je u jednoj analizi

podsetio na Ničeovu volju za moć, koja je sasvim stvarna

u areni političke borbe. Plodovi političke moći su opipljivi

i jasni, a religija, pre svega hrišćanstvo, ne nudi garancije

u kontekstu spasenja, mada je činjenica da su se kroz

istoriju „i u hrišćanstvu javljali pojedinci koji su želeli i

tragali za moći i vlašću, ali se suštinski radilo o promašaju i

izdaji osnovnih hrišćanskih vrednosti”.

Maskiranje brutalne vlasti

Kako politika stvara subordinirajući odnos prema pravu i

religiji kod nas i u društvima sličnim našem?

„Pojedini sociolozi govore o društvu i naddruštvu, kao

maloj grupi ljudi koji moć izražavaju kroz predstavnike poli-

tike, krojeći zakone po svojoj meri”, reči su dr Jovića.

„Vladanje ljudima i državama je umetnost i svakako zahteva

izvesnu potrebu da se društvo anestezira kako bi vlast bila

sigurna u one nad kojima vlada. Politička moć zahteva od

drugih subjekata u društvu to umirivanje stanovništva kako bi

bilo sklonije da mirno prihvati vlast. Jer, kako kaže Bulgakov,

‘svaka vlast je nasilje nad ljudima’, pa je potrebno zamaski-

rati tu brutalnu stranu vlasti koja joj je imanentna.”

Za hrišćane apsolutni autoritet je Bog, a ne vladar. Stoga

politika vekovima nastoji da se legitimiše i legalizuje kroz

crkvu, pa se crkva „zaustavila u istoriji, napuštajući donekle

svoju propoved o Carstvu Božijem, i sve više se zauzima za

istoriju i preživljavanje naroda”. Ali, ocena je dr Jovića,

„crkva se ne doživljava kao poželjan korektiv određenih

anomalija u društvu i državi, nego se od nje traži da stavi

pečat na ono što vlast zamisli; taj pečat se doživljava kao

osvećenje vlasti, koja time zadobija i izvesni postojani

autoritet koji u očima naroda može igrati manju ili veću

Crkva se ne doživljava kao poželjankorektiv određenih anomalija udruštvu i državi, nego se od nje tražida stavi pečat na ono što vlast zamisli

Vladanje ljudima i državama je

umetnost i svakako zahteva izvesnu

potrebu da se društvo anestezira

kako bi vlast bila sigurna u one nad

kojima vlada

Moć vladanja i moć služenja

„Autoritet crkve je generalno ozbiljno poljuljan i na Istoku i na Zapadu“, ocena je dr Rastka

Jovića. „Dovoljno je pogledati statistike, posebno u Evropi, koje svedoče u prilog tome. Ne bih

poredio na isti način ono što se nazva borba za fotelje u politici i u crkvi. Naime, cilj politike i

crkve nije nikad isti pa, samim tim, ni bilo kakva borba nema za ishodište isti rezultat. Politika

se bori da ovlada svakim segmentom društva da bi izvesna elita bila zadovoljena, a ta elita nije

samo politička nego je čini i onaj segment koji je definisan kao naddruštvo. Crkva je tu da nas

uvek i iznova podseća ko smo i šta smo u kontekstu hrišćanstva, tj. na šta smo pozvani u ovom

životu. Stoga, pojedine devijacije u njenoj misiji i poruci mogu pobuditi kod pojedinaca želju da

ojačaju svoje pozicije kako bi se crkva vratila izvornoj misiji. Ali to onda nikako nije borba za

moć vladanja, nego pre svega za moć

služenja. Svaka druga borba, koja bi

bila kopiranje političkih borbi

zarad vladanja, izdaja je

crkve i hrišćanstva”.

13Beogradski glas, 29. avgust 2018.

Crkva

ulogu, u skladu sa religioznošću samogdruštva”. Crkva ne treba da bude deodržavnog aparata više nego što je moguće dase vezuje za civilno društvo „jer vera nijeprivatna stvar, nego javna, ali to ne znači daje i državna”.

Moguće je izbeći zamke zloupotreba upravu, politici i religiji, kaže VladimirMikić, doktor pravnih nauka i stručnisaradnik na Univerzitetu u Beogradu. Onsmatra da je odnos religije i stvarnog poli-tičkog života u celom regionu maskiranpravom, brine se o tome da se formalno, ane u praksi, poštuje standard sekularnedržave. Zato je, da bi se opstalo na putuučlanjenja u EU, potrebno da se „od profe-sora dobije potpis”, odnosno dokaz omiroljubivom, kooperativnom i religijskitolerantnom karakteru društva.

„Političari treba da budu obema nogamana zemlji i da pamte da su ih birači ovlastilida budu stražari nad dobrom cele zajednicei lovci na pametne glave sa savetima ukorist svih”, ističe dr Mikić. „Najtežizadatak pripada religiji. Ona mora dapripremi verujućeg građanina za pozitivanstav prema političkoj zajednici, uključujući

i njegovu dužnost da kritikuje javne vlastikad je potrebno. Crkva mora stalno da pod-seća da je država škola, ustanova sa svojimpravilima u koju se odlazi, pored ostalog, ida bi se pronašle i podržale prave promeneu odnosima između države i verskih zajed-nica. Ali, poslušna crkva je potrebna politi-ci zbog velikog ugleda koji ona istorijski itradicionalno ima u biračkom telu, dok jesvojeglava crkva oduvek bila opasnost zaautoritarnu vlast. Kod pravosuđa se potku-pljivi delovi struke stavljaju na raspolagan-je političarima zato što su svesni da su,poput doktora na ratištu, potrebni zbogznanja koja poseduju. To, naravno, ne morauvek da dobije karikaturalni oblik.”

Raport Solonu i Ulpijanu

Tako se dolazi do nedovoljne profesion-alne homogenosti unutar prava i crkve, kaojoš jednog razloga za njihovu kapitulacijupred političkom vlašću. Ti staleži su razorenii prisustvom raznovrsnih „trojanskih konja”,smatra dr Mikić. On pita kako pored ispoliti-zovanog pravnika može da stoji neki srpski„Spomenik Ustavu“ kakav postoji uMadridu, ako se zna da isti taj Ustav morada, kao grom u zemlju, upiše razliku izmeđupravnika koji godine ulaže u sticanje znanja ionog ispolitizovanog ,„kome isti taj Ustavznači koliko i kladioničaru tiket od kojeg serano dižu ruke jer je, iz lične perspektiveposmatrano, neisplativ projekat”.

Sve slabosti prava, politike i religije netiču se njih kao takvih, one su u ljudskojprirodi, konstatuje naš sagovornik, a politikaima sredstva za nagrađivanje poslušnih i

kažnjavanje svojevoljnih. Ipak, zbog prih-vatanja ove poremećene ravnoteže „neko ćemorati da podnese raport duhovima Solona iUlpijana, a neko onome što doživljava kaopredstavu Boga“.

I pravo, i politika i religija imaju meha-nizme ne samo za izgradnju kvalitetnogdržavnog uređenja već i za razrešavanje svihizazova, pa i onih koja se odnose na državnoi nacionalno pitanje, po unapred poznatimprocedurama, u kristalno jasnom

koordinatnom sistemu. Dok akteri iz sve trisfere uglavnom tvrde da se tih mehanizama ikoordinata drže kao pijan za plot, njihovosvakodnevno delanje kao da pothranjujekonfuziju iz koje je izlaz i dalje možda višemaglovit nego što je mutan. Ili je više mutannego maglovit? Odgovor svakako stiže, nesamo sveštenim licima, pravnicima i poli-tičarima nego i onima koji zaobilaze crkvu,biračka mesta ili ne haju za to šta piše uzakonima. Dakle, i anesteziranomgrađanstvu kojeg se međuodnos prava, poli-tike i religije najviše i dotiče, a koje jeodavno zaboravilo na to da postoji društvenarazmena mišljenja i ideja i mimo kruga sve-moćne i sveprisutne politike.

Kod pravosuđa se potkupljivi delovi struke stavljaju na raspolaganje

političarima zato što su svesni da su, poput doktora na ratištu,

potrebni zbog znanja koja poseduju

Vladanje ljudima i

državama je umetnost i

svakako zahteva izvesnu

potrebu da se društvo

anestezira kako bi vlast

bila sigurna u one nad

kojima vlada

Svojeglava crkva oduvek

je bila opasnost

za autoritarnu vlast

Prohodnost za nesposobne

„Religija na ovim prostorima kao da, posmatrano decenijama, trpi zlovolju države, a to je veoma

blago rečeno imajući u vidu progone u drugoj polovini 20. veka”, zaključuje dr Mikić. „Odatle odnos

uzajamnog nepoverenja, praćen potrebom crkve da ipak bude iznova priznata bar kao veoma

uvažen fakor u rešavanju aktuelnih društvenih pitanja. Kod pravnika postoji sličan problem, koji je

usložnjen time što su veoma stručne kolege, zastrašene izvesnošću borbe sa nekompetentnošću i

zlovoljom, otišle u privatnu pravničku praksu i tako ogroman deo javnog prostora prepustile lenjim

i nezainteresovanim pravnicima, oskudnog znanja i problematične etike. A tu su i oni s lažnim diplo-

mama pravnika. Zato prođu imaju manje ili više nesposobni, a ne sposobni, a politika čini gotovo sve

što može da, stojeći pored borilišta na kojem se odvija ova lažna bitka, oko nje podiže prašinu.”

Dve vlasti na istoj teritoriji

Otvorena pitanja između država u pogledu suverenosti na teritoriji nisu rele-

vantna samo u Srbiji. Primera radi, Španija i Velika Britanija imaju otvorena

pitanja u pogledu Gibraltara, koji je trenutno pod britanskom vlašću, ali prob-

lem suvereniteta nije rešen. Slično je i sa nenaseljenim ostrvom Hans, na koje pravo

polažu Danska i Kanada. Iako je u pitanju nenaseljeno ostrvo zanemarljive površine,

bez ikakvih prirodnih resursa i strateškog značaja, konačno rešenje problema koji je

nastao raspadom Društva naroda, koje je Hans tretiralo kao dansku teritoriju za razliku

od UN, još nije postignuto. Kodnominijum, odnosno zajednička vladavina nad ovom

teritorijom, jeste moguće rešenje koje se za ovo ostrvo nazire u budućnosti.

Kad smo već kod kondominijuma, treba podsetiti da čak i evropske države koje

nemaju probleme granica imaju kondominijume. Austrija, Nemačka i Švajcarska

nemaju jasno uređenu granicu u pogledu Bodenskog jezera. Iako Švajcarci smatraju da

granica deli jezero po sredini, ovo pitanje nije uređeno konačnim sporazumom država

i sve države vrše vlast na ovoj teritoriji. Mada bi se od

uvek doslednih Nemaca očekivalo da sa suverenim

državama koje i sami priznaju imaju taj čuveni pravno-

obavezujući sporazum.

Primer kondominijuma koji nikome nije sporan jeste

Distrikt Brčko, gde vlast zajednički vrše dva entiteta u

BiH – Federacija i Republika Srpska.

Previše je teritorija u svetu koje nisu zaokružene kao

jasne državne tvorevine ili delovi suverenih država. Iz tog

razloga, otvara se značajno pitanje – koji je to potencijalni

okvir koji se može prihvatiti kod definisanja statusa

Kosova i Metohije?

Jedino što nijednoj od država pomenutih u uvodu teksta nije sporno jeste to da

nemaju nameru priznanja čak i bezvrednih teritorija bilo kome, sve dok smatraju da

polažu legitimno pravo na te teritorije. Argumenti koji bi se pre mogli postaviti u

primerima tih država – poput faktičkog stanja (preko 90 odsto građana Gibraltara se

na referendumu izjasnilo da pripada Britaniji, ali to ne ometa Španiju da polaže pravo

na teritoriju), kamena oko vrata koji opterećuje odnose sa drugim državama (doslovno

primenljivo na ostrvo Hans), ekonomskog razvoja (Distrikt Brčko) ili buduće izves-

nosti (Bodensko jezero) – do sada se nisu čuli u ovim slučajevima. Dakle, svi argu-

menti kojima se pokušava pripremiti teren na priznanje nezavisnosti Kosova od strane

Srbije jednostavno nisu i ne bi smeli biti opcija ni Srbiji, kao što nisu opcija drugim

suverenim državama.

Sa druge strane, u svim slučajevima spornih teritorija, međunarodno pravo suštins-

ki omogućava osmišljavanje održivih modela koji mogu dovesti do trajnog rešenja

vršenja vlasti na teritoriji, a predstavljaju vid kompromisa. Takav model bi morao u

sebi sadržati pitanja koja su od značaja za zajednički život različitih entiteta, pre svega

u svakodnevnim životnim pitanjima, pa bi samim tim morao biti kreativan.

Građani Farskih Ostrva, primera radi, nemaju pogodnosti danskog pasoša niti

mogućnost da se smatraju državljanima EU, pa čak ni državljanima Danske, imaju

svoju fudbalsku reprezentaciju, donose svoje zakone, na referendumu su se još odavno

izjasnili za nezavisnost, ali ih Danska smatra svojom lokalnom samoupravom.

Istovremeno, ostrvo Hans smatra svojom teritorijom bez bilo kakve autonomije.

Izgleda da je Danskoj i te kako odgovaralo da faktičko stanje i problem sa delom ter-

itorije na kojoj stanovništvo ne oseća pripadnost toj zemlji reši tako što će njihove

zahteve podvesti pod svoj Ustav sa visokim stepenom autonomije. To svakako ne

sprečava ostrvljane da navijaju za svoju reprezentaciju, donose svoje zakone, uređuju

svoj život. I Danska ih u tome ne sprečava.

Zaključak je jasan. Kosovo je moguće rešiti po uzoru na više različitih postojećih

modela, uz kombinovanje delova tih modela, i uz dva suštinska uslova – prvi, Kosovo

ne sme biti priznato od strane Republike Srbije kao suverena država, niti mu se sme

omogućiti mesto u UN, i suštinski model uređenja odnosa mora biti takav da omogući

normalan život svima koji žive na toj teritoriji, što ne mora isključivati i pitanje podele

sfera uticaja. Ako dođe do „podele“, bar će Danska to razumeti kao unutrašnju teritori-

jalnu organizaciju Farskih Ostrva. Severni deo biće ostrvo Hans, južni Farska Ostrva.

(Autor je advokat i član Programskog saveta DJB)

kolumna

Piše: Vojin Biljić

U SVETU POSTOJE MODELI PRIMENJIVI ZA KIM

14 FORUMBeogradski glas, 29. avgust 2018.

UBeogradu je 28. avgusta završena trodnevnaradionica naučnika iz SAD, Srbije i regiona uoblasti nauke o podacima (Data Science). Srbija

je još 2010. potpisala Sporazum o naučnoj i tehnološkojsaradnji sa SAD, a ovaj skup je prvi veliki iskorak kamogućoj saradnji naše i američke nauke, kaže u razgovoruza „Beogradski glas” Aleksandra Drecun, predsednicaCentra za nauku i inovacije „Intersekšen“, koji je višegodina radio na zaživljavanju pomenutog sporazuma. Uznjih, organizatori skupa su Matematički institut SANU iArheološki institut.

Šta je, uopšte, nauka o podacima? Kaže se da su podaci nafta našeg doba. Danas je

moguće prikupljati ogromne količine podataka u istovreme, a veliki broj kvalitetnih podataka o nekoj temiomogućuje bolje sagledavanje problema, predviđanje iplaniranje na bazi pouzdanijih činjenica, što poboljšavakvalitet odlučivanja. Na primer, ukoliko imate više infor-macija o svom zdravlju, odnosno ako se čovek posmatrakao celina, a ne kao skup odvojenih delova za koje mis-limo da ih muče međusobno nepovezane bolesti, ako sespustimo na nivo DNK svakog od nas, pacijent će dobitiprecizniju dijagnozu, samim tim i bolji tretman. Dakle,nauka o podacima odgovara na pitanje kako da podatkeprikupimo, razumemo i upotrebimo.

Zbog čega je značajna ova naučna radionica, osimpo tome što je prva ove vrste u regionu?

Danas se mnogo govori o podacima, ali se izuzetnomali broj ljudi na svetu time bavi na naučni način.

Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka je veoma skupi zahtevan proces, jer su u timovima angažovani vrhuns-ki matematičari, inženjeri kompjuterskih nauka, poz-navaoci veštačke inteligencije i, naravno, poznavaociteme o kojoj želimo da nešto saznamo. Na ovom skupugotovo 600 učesnika iz Srbije i regiona imalo je prilikuda se sretne sa oko 50 vodećih svetskih naučnika kojipredaju na najboljim univerzitetima, kao što su„Harvard“, MIT, „Nortistern“, „Karnegi Melon“,Univerzitet u Pensilvaniji itd. To vam je kao da je svakood mladih naučnika i naših najtalentovanijih đaka, kojesmo pozvali da učestvuju, dobio besplatno priliku daprovede ceo jedan semestar u nekoj od najboljih svetskihškola i da uči od najvećih naučnika današnjice.

Koje su teme bile ključne i zašto baš one? Teme smo definisali vodeći se njihovim naučnim

značajem i doprinosom koji daju rešavanju izazovadanašnjice, a potom smo to ukrstili sa potencijalom našenauke u određenim oblastima za uključivanje u svetsketokove. Krenuli smo od matematike, inženjerstva,

biologije, genetike i, naravno, arheologije. U tim oblasti-ma naši naučnici imaju rezultate na svetskom nivou.

Da li je ovaj skup korak ka smanjenju naučno-tehnološkog zaostajanja Srbije ili je slika toga damožda ne kaskamo onoliko koliko mislimo?

Posle naših dugogodišnjih susreta i predstavljanjanaučnih potencijala Srbije, Nacionalna fondacija zanauku SAD, koja je finansijski podržala dolazak ovakovelikog broja najboljih američkih naučnika, zaključila jeda imamo potencijal za zajednički rad u pomenutimoblastima. Dakle, mnogi naši matematičari, robotičari,arheolozi, genetičari su na svetskom nivou. Ovaj pro-jekat omogućuje da oni ostanu u Srbiji, da predaju našojdeci i rade u srpskim institutima, da ne moraju da idu ubeli svet da bi ušli u timove koji pomeraju granice našegsaznanja.

U kom smeru se kreće Vaš centar: ka više radnihmesta za naučne radnike ili ka kvalitetnijem obrazo-vanju naših studenata i budućih naučnih radnika?

U „Intersekšenu“ često u šali kažemo da smo u poslugrejanja – podižemo temperaturu u društvu oko nekihvažnih tema, a onda gledamo da doprinesemo rešavanjuproblema. Sve što ste pomenuli jeste deo naše vizije. Tosu ovaj put prepoznale naše najinovativnije kompanije,poput Sage, Nordeusa, Orion Telekoma, Trizme,Komtrejda, kao i veliki sistemi poput „MK grupe“,Rajfajzena, „Kraun plaze“ i IHG-a, koji su omogućili daoko 500 najboljih srpskih naučnika, ali i studenata i sred-njoškolaca koji osvajaju medalje na svetskim takmičenji-ma, ovih nekoliko dana budu uključeni u dogovore okopristupanja najvažnijim naučnim projektima današnjice.

Koji su vam ciljevi u Srbiji? Jedan od naših najambicioznijih planova jeste da Srbija

postane nezaobilazna tačka za naučna istraživanja unekoj od pomenutih oblasti, da se ovde osnuje naučniinstitut koji će Srbiju staviti na svetsku mapu matem-atike, veštačke inteligencije ili nauke o podacima.Znaćemo da smo bar delimično uspeli kada nauka unašem društvu dobije mesto koje joj pripada.

Dragica Bg. Pušonjić

Iskorak Srbije iznaučnog zapećka

RAZGOVOR: ALEKSANDRA DRECUN, PREDSEDNICA CENTRA ZA NAUKU I INOVACIJE INTERSEKŠEN

ODGOVOR NA PISMO

Nacionalna fondacija za nauku

SAD, koja je finansijski podržala

dolazak najboljih američkih

naučnika, zaključila je da imamo

potencijal za zajednički rad

Pošto smo dobili tvoje pismo, kao Srbi sa Kosova i Metohije,želimo da ti kažemo:

Lepo je što brineš da Srbi na Kosovu i Metohiji nedožive „Oluju“, koju smo već imali 1999. godinekada je više od 200.000 Srba napustilo svoja

vekovna ognjišta. Pošto si tada bio u vlasti, bilo bimnogo da za vreme tvojih vladavina doživimo dve oluje.Tih godina, sećamo se da su, dok su kolone izbeglicanapuštale Kosovo i Metohiju zajedno sa vojskom i poli-cijom, po tvom nalogu, jer si tada bio ministarinformisanja, mediji pisali o našoj pobedi nad NATO.

Pre podne si Ramuša Haradinaja

nazivao koljačem srpske dece, a onda si

ga posle podne glasovima svoje

ćerka-stranke tzv. Srpske liste postavio

za predsednika vlade

Ovu drugu treba da doživimo od tvojih koalicionih partnerau separatističkoj vlasti Prištine. I predsednika samo-proglašene republike Kosovo Hašima Tačija i predsednikavlade Ramuša Haradinaja postavio si glasovima tvoje„Srpske liste“, pa čudi da oni koje imenuješ sada hoće da pro-teraju Srbe. Pre podne si Ramuša Haradinaja nazivao kol-jačem srpske dece, a onda si ga posle podne glasovima svojećerka-stranke tzv. Srpske liste postavio za predsednika vlade.

Sa Hašimom Tačijem si već, kazano po bosanski, postaojaran. Pred njim, koji se opravdano sumnjiči za trgovinu ljud-skim organima Srba, primorao si srpske sudije da polože zak-letvu. Kakva bruka i poniženje za ceo srpski rod!

Od tvog dolaska na vlast bezbednost

Srba, naročito na severu KiM, rapidno

je pogoršana. Pre tebe Srbe su ubijali

samo Albanci, a od kada si ti došao, ubi-

jaju ih i Srbi i Albanci

Tvoja priča da brineš o bezbednosti Srba ne zvuči ubedlji-vo. Od tvog dolaska na vlast bezbednost Srba, naročito naseveru Kosova i Metohije, rapidno je pogoršana. Ubijeno ješestoro Srba. U više navrata si izjavljivao da ta ubistva nisuetnički motivisana. Ako znaš da nisu Albanci, onda su Srbi.Koji Srbi? Pre tebe Srbe su ubijali samo Albanci, a od kada siti došao, ubijaju ih i Srbi i Albanci. Prema političkim pro-tivnicima Srbima na Kosovu i Metohiji koji se protive tvojojizdaji iniciraš nasilje. Nekad je to paljenje vozila, drugi putpaljenje stranačkih prostorija, bacanje bombe na porodičnekuće političkih neistomišljenika... Koliko puta si samo pitaona državnim medijima pokojnog Olivera Ivanovića da ti kažeime onog ko je ubio Miloša Šćepanovića? Nažalost, od njegasi sa svojim medijima napravio pokretnu metu. Posle njegov-og ubistva obećao si da ćeš za dvadeset dana da otkriješimena zločinaca. Odgovor još nismo dobili iako je prošlo višeod pola godine.

Trećeg novembra 2013. godine tražio si od komandantajužnog krila NATO da ti dozvoli da uđeš sa svojim bezbed-nosnim snagama samo 45 minuta da bi se obračunao sa„neposlušnim Srbima“ koji su bojkotovali lokalne separatis-tičke izbore. Kakva bruka i sramota!

Ako nisi mogao da sprečiš hapšenje svog ministra u VladiSrbije Marka Đurića, kako onda možeš drugim Srbima dagarantuješ bilo kakvu bezbednost.

Ceo energetski sistem na Kosovu i

Metohiji je apsolutno vlasništvo

Našali se, pa

15Beogradski glas, 29. avgust 2018.

Republike Srbije. Svaka predaja

Prištini, kako si naumio, predstavlja

teško krivično delo jer daješ imovinu

Srbije, čiji su vlasnici građani Srbije

U pismu nam govoriš da nećeš da dozvoliš da tvoji koa-licioni partneri iz separatističke vlade zauzmu jezeroGazivode. Neće oni da zauzmu Gazivode dok ti ne potpišešsa njima dogovor. U zgradu suda u Kosovskoj Mitrovici oninisu ušli dok ti svojim potpisom nisi ukinuo pravosudni sis-tem na Kosovu i Metohiji i time predao zgradu suda sepa-ratistima.

Sigurno ne znaš, ali hidrosistem Ibar-Lepenac sa jezeromGazivode i hidrocentralom izgrađen je kreditom koji jepodigla Vlada Republike Srbije. Otplata tog kredita išla jei posle 1999. godine, čime su sve obaveze Srbije premaLondonskom i Pariskom klubu isplaćene. Na osnovu toga,taj sistem je apsolutno vlasništvo Republike Srbije, kao iceo energetski sistem na Kosovu i Metohiji, koji sa ostalimdelom energetskog sistema Republike Srbije čini celinu.Svaka predaja Prištini, kako si naumio, predstavlja teškokrivično delo jer daješ imovinu Srbije, čiji su vlasnicigrađani Srbije. Tokom izgradnje akumulacije proterano jeviše od 10.000 Srba iz Ibarskog Kolašina. To je prvi većiegzodus Srba sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskograta.

Odmah da ti kažemo da nama ta

„Zajednica srpskih opština“ ne treba.

Po Briselskom sporazumu, koji si ti

potpisao, jasno i precizno stoji da ona

„treba da se formira u skladu sa

ustavom i zakonom samoproglašene

republike Kosovo“

Znamo da tebi ovo ništa ne znači. Povratak 200.000 Srbaza šest godina svoje vladavine nikada nisi spomenuo, kaoda je to tabu-tema. Da te podsetimo, zbog navodnog prog-ona Albanaca, Srbija je bombardovana.

U pismu nam kažeš da se boriš za formiranje tzv.Zajednice srpskih opština koju Priština sprečava. Odmah dati kažemo da nama ta „Zajednica srpskih opština“ ne treba.Po Briselskom sporazumu, koji si ti potpisao, jasno i pre-cizno stoji da ona „treba da se formira u skladu sa ustavomi zakonom samoproglašene republike Kosovo“. Takva sep-aratistička institucija nije u interesu Srba. Nama trebajusrpske a ne separatističke institucije. Nažalost, većinu srp-skih institucija na Kosovu i Metohiji ti si u ovih šest godi-na predao Prištini.

U pismu nam ne pišeš o svoj nameri da sa separatistimapotpišeš sveobuhvatni mirovni sporazum. Hoćeš daKosovo deliš, da se razgraničiš od Albanaca. Ko ti daje zapravo da našu dedovinu, na koju imamo tapije još odturskih vremena, poklanjaš drugome? Gubitak srpskih svet-inja, crkava i manastira Srbi kao narod ne mogu da preživebez obzira na tvoj, kako ti kažeš, „povećan bruto društveniproizvod“. Po kojoj je to logici država bogatija ako jemanja a ne ako je veća. Danas se razgraničavaš odAlbanaca, sutra ćeš morati od Mađara, Bošnjaka, Bugara...Svodiš Srbiju na beogradski pašaluk.

Ko ti daje za pravo da našu dedovinu,

na koju imamo tapije još od turskih

vremena, poklanjaš drugome

Jednu stvar moramo da ti kažemo. Naši preci su se boriliza ovu Srbiju. I u Balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Nahiljade solunaca Srba bilo je sa Kosova i Metohije. Uodbrani Beograda 1916. godine, u puku majora DragutinaGavrilovića bio je ceo bataljon Srba sa Kosova i Metohije,i svi su izginuli. Tvoji su tih godina bili na suprotnoj strani.Možda je i odatle tvoja ljubav prema Kurcu i Merkelovoj.

U pismu nam ne kažeš ni kako ćeš da postupiš kada tvojprijatelj Edi Rama ukine granicu između Kosova iMetohije i Albanije. Da li tada imaš nameru da ukinešintegrisano upravljanje granicama između Kosova iMetohije i centralne Srbije kao tvoj odgovor nastvaranje Velike Albanije? Ili ćeš možda da zažmuriš?Kad smo već kod granica, integrisano upravljanjegranicama dogovorio je Boris Tadić, a ti si ga sproveou delo. U Briselu si dogovorio sa Prištinom da 30odsto prihoda od carina sa administrativnih prelazaJarinja i Brnjak ide opštinama na severu Kosova iMetohije. Takav sporazum i dan-danas funkcioniše.Prodao si državu za 30 odsto prihoda od carina, a zatakvo nedelo optužuješ narodnog poslanika SlavišuRistića. Sram te bilo, predsedniče! PokušavašGebelsovom metodom da sto puta izgovorena lažpostane istina. Dokumenta i svedocidrugo govore.

Sram te bilo, predsedniče!

Pokušavaš Gebelsovom

metodom da sto puta

izgovorena laž postane isti-

na. Dokumenta i svedoci

drugo govore

Ništa nam ne pišeš o iseljavanju Srbasa Kosova i Metohije. Čak novinarimakažeš da se Srbi sele i iz Srbije, pa šta.Nije isto da li će da odu Srbi sa Vračaraili iz već ispražnjenih metohijskih sela.Zabranio si svako zapošljavanje Srba saKosova i Metohije. Nema investicija, nema fabrika,nema radnih mesta i Srbi odlaze. Davnašnji san svihAlbanaca je Kosovo i Metohija bez Srba. Ti im u tomepomažeš.

Ništa nam ne napisa o mišljenju Rusa da tvojsveobuhvatni mirovni sporazum, koji misliš da pot-pišeš sa Albancima, liči na Minhenski sporazumizmeđu Nemačke i Čehoslovačke. Tada je Čehoslo-vačka ustupila Nemcima Sudetsku oblast, a ti danasustupaš Kosovo i Metohiju Albancima. Rusi sushvatili da, poput Mila Đukanovića, hoćeš da im pod-vališ. Sveobuhvatnim mirovnim sporazumom hoćešda Kosovo i Metohiju uvučeš u NATO. On treba dabude uvertira za ulazak Srbije.

Predsedniče, nama od tebe

ništa ne treba

Ništa nam ne pišeš o tome da negiraš Rezoluciju 1244.Kažeš da je ona važila dok je postojala Jugoslavija, a danas,kad nje nema, ona nije validna. Iako je, po sporazumuSrbije i Crne Gore, Srbija pravna naslednica svih sporazu-ma i dogovora, ti to ne priznaješ. Studenti na ispitu izustavnog prava padaju ako takvu glupost kao ti izjave. Kadsmo već kod Rezolucije 1244, kako to da posle nepunih 15dana od posete Tonija Blera, tvog savetnika, VelikaBritanija u Savetu bezbednosti skida Kosovo i Metohiju

kao temu sa dnevnog reda? Politička je perverzija,Aleksandre Vučiću, da poreski obveznici Srbije njegaplaćaju kao tvog političkog savetnika. Plaćaju onog koji jebombardovao Srbiju.

Na kraju našeg odgovora, predsedniče, nama od tebeništa ne treba. Vrati nam onu poziciju koju smo imali 2012.godine kada si došao na vlast. U izdaju mislimo da siduboko zagazio i da ti povratka nema. Prekini više da pre-govaraš u naše ime, jer svaki tvoj odlazak u Brisel znači

jedna srpska institucija na Kosovu i Metohiji manje. Trnunam zubi od tvog pregovaračkog „briselskog uspeha“.Našali se, pa makar jednom izusti „Kosovo je Srbija“. Uovih šest godina tvoje vladavine tako nešto nismo mogli dačujemo.

Uostalom, ono što iskreno mislimo jeste da, što si dužena vlasti u Srbiji, stvaranje Velike Albanije postaje sveizvesnije.

Informativna služba Narodnog pokreta

Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“

(Kosovska Mitrovica, 7. 8. 2018. godine)

makar jednom izusti „Kosovo je Srbija“ALEKSANDRA VUČIĆA SRBIMA SA KIM:

16REPORTAŽABeogradski glas, 29. avgust 2018.

Odreknite se filozofije „ćuti i trpi, može da budejoš gore“. Isprobajte slobodu, hrabrost i dostojanstvo, svideće vam se, poruka je Pokretaujedinjenih fantoma građanima Srbije

UPOZNAJTE POKRET UJEDINJENIH FANTOMA

Piše: Radenka MarkovićFoto: Privatna arhiva

Satirične pesme i spotovi Pokreta ujedinjenih fantoma(PUF), u kojima dvojica mladih ljudi sa fantomkamana glavama pevaju o likovima i delima vladajuće gar-

niture, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. One na vlasti i okonje jedu toliko da bi bili najsrećniji da pesama kao što su„Šuške“, „Vučiji rep“, „Igra rokenrol fontana sa Slavije“ isličnih nema, a one što nisu pri vlasti ni za vlast slatko nas-meju i razvesele. Neka im je bar neko, i bar u pesmi, i bar sfantomkom na glavi rekao ono što oni možda ne smeju ilisamo ne umeju da sroče tako duhovito kao „fantomi“.

A „fantomi“ su Zrenjaninci Miljan Čičić i Milan Pernat.Obični gračani starog grada na Begeju. Miljan, četrdeset-jednogodišnji ekonomista zaposlen u Specijalnoj bolnici zarehabilitaciju „Rusanda“ u Melencima, a Milan godinu danastariji, inženjer s radnim mestom u „Srbijagasu“.

Za „Beogradski glas“ fantomku je skinuo i na pitanjaodgovarao Miljan Čičić, dok je Milan, kako nam je rečeno uPUF-u, bio „službeno odsutan u slanoj vodi“.

Milan je i autor najvećeg broja pesama koje „fantomi“pevaju, ranije je objavio i zbirku satiričnih stihova „NjegovaSrbija“. U pisanju tekstova pripomognu i drugi autoriponekim stihom, rimom.

Fanovi su oduševljeni, komentari uglavnom pozitivni, alikako kaže Miljan, ima tu i nešto što im se baš ne sviča. Naprimer to što psovka zna da izazove više oduševljenja odsvega drugog izrečenog u pesmi.

A oni su, tvrde, sasvim ozbiljni ljudi. Nemaju dilemu da liim je kao Pokretu ujedinjenih fantoma važnija muzika ilipolitika.

– Muzika nam je samo alat i kanal komunikacije, a sušti-na je u političkim porukama. Osim toga, znamo da očajnopevamo, mi nismo muzičari – kaže Miljan i dodaje da sunjihove političke poruke sasvim ozbiljne. Plasiraju ih naduhovit način, uz nastup s fantomkama, jer to intrigira iprivlači pažnju više nego kad bi se pojavili kao običnigračani Milan, Miljan, Jelena, Dejan, Milena...

– Nije nam cilj samo da zabavljamo druge, niti da sesprdamo, već da šokantnim nastupima, kroz humor, pod-staknemo i postignemo pozitivne promene u društvu. Tusmo da podstičemo kritičko razmišljanje i gračansku

hrabrost. Posvećeni smo pravdi kao idealu. Cilj nam je dazakoni ne budu mrtvo slovo na papiru, već da se primenju-ju dosledno, uvek, svuda i prema svakome, ravnopravno,jer u pravednim uslovima kvalitet će isplivati na vrh, atalog će pasti na dno.

Imaju „fantomi“ još želja i puno planova. – Želimooslobočenje od stranih i unutrašnjih okupatora, ne želimogazdu ni u Vašingtonu, ni u Moskvi, ni u Briselu, ni uBeogradu. Pošto postojimo tek godinu dana, akcije su namdo sada bile sporadične, pojavljivali smo se „fantomski“,nenajavljeno na raznim mestima, krčili sebi put nadruštvenim mrežama i tako uvećavali Pokret. U narednom

periodu nam sledi sistematičniji rad i veći ličnidoprinos onih koji su nam se u mečuvremenu pridružili.

Koliko je takvih, ne znaju pouzdano jer nisu vodili pre-ciznu evidenciju članstva, ali znaju da imaju tridesetakaktivnih „fantoma“ širom Srbije, a pasivnih mnogo više.

Zovu ih iz raznih krajeva Srbije da posete njihova mestai to će u narednom periodu i raditi.

– Odgovorićemo na mnogobrojne pozive da se upoz-namo i saračujemo. Verujemo da možemo da pokrenemo ione koji su pomislili da je u Srbiji, kako se to kaže, Bogrekao laku noć, da ih ohrabrimo i oraspoložimo.

A kako su primljeni i koliko su primećeni u svomZrenjaninu?

– Zrenjanin deli sudbinu ostatka srpske provinci-je. U njemu je totalna kontrola svih političkih,privrednih, medijskih, kulturnih, pa čak i sportskihi zabavnih tokova od strane nekoliko ljudi, kao daje grad njihovo privatno vlasništvo. U takvomambijentu najveći broj naših sugračana ne zna ni dapostoji Pokret ujedinjenih fantoma, niti ko ga vodi.O tom apsurdu najbolje govori činjenica da smodavali izjave stranim medijima, beogradskim, alinikad nijednom zrenjaninskom – priča Miljan.

Na pitanje imaju li kakvih problema s vlašću ikako se ona odnosi prema njima, kaže da ih vlastuglavnom ignoriše. Tumače to kao dobar znak.

– To znači da smo na prvom koraku onogčuvenog puta koji je Gandi opisao sledećim rečima:„prvo te ignorišu, onda ti se smeju, pa se bore pro-tiv tebe i onda ih pobediš“ – optimisti su „fantomi“.

A u političkom životu Srbije najviše im smeta tošto su lider i partija važniji od svega.

– Koncept partijske države, uz negativnu selekci-ju unutar svih partija, izbacio je na vrh društvapoltrone, poslušnike, lopove i nesposobnjakoviće, aoni razaraju sve čega se dohvate.

Da su protiv liderstva, pokazuju i na svomprimeru. Naime, Miljan i Milan su samokopredsednici Pokreta koji i nema predsednika,odnosno glavnog „fantoma“.

Pesmama bude građansku hrabrost

Skinućemo fantomke kada padnu maskeIme pokreta osnovanog polovinom prošle godine, objašnjava Miljan, logično je nastalo uz tada usvojenu misiju, a ona glasi:

„Fantomke na našim glavama su simbolični paradoks. Želimo što pre da ih skinemo, a to ćemo uraditi kada izdejstvujemo da padnu

sve druge maske. Mi smo tu da osvetljavamo put istini, da stvari nazivamo pravim imenima, da se suprotstavljamo lažima i lažovima.“

Miljan Čičić