Uvodna reč glavnog urednika

Baš sam se pitao kad će i sa kojom temom dase ugruvaju predsednik Srbije, njegovi mar-ketinški stratezi i pisci govora. Na „sirotin-

jskoj zabavi“ – kako se godinama međ Srbljem pop-ularno zove „pravljenje dece“. I pravi je trenutak –nikad manje zabave i nikad više siromaštva!

Ipak, ne verujem da će oko nove godine (9 mese-ci od predsednikovog dramatičnog i sumornog gov-ora o krizi nataliteta) doći do bebi-buma, niti ćeodani članovi vladajuće partije da zalegnu, niti ćenam, za primer, premijerka postati majka… Jerrađanje nije stvar političke odluke, pa ni novonajavl-jena populaciona politika Vlade koju je promovisaopredsednik države (?!) ne može dati ikakav rezultat.Okolnosti u kojima se živi u Srbiji su očajne, onomalo ljudi što radi za to dobija ponižavajuće plate, aoni koji bi bili nosioci bebi-buma gledaju da zemljubez perspektive napuste što pre.

Tek je besmislen stimulans budućim majkama, štoje i osnov „populacione politike“ – oročena novčananadoknada da „ništa ne rade“. Prvo, majčinstvo neznači „nerad“, drugo, kako će te majke, posle dve ilidesetak godina državne apanaže, bez mogućnosti darade (ko će da zaposli majku s troje ili četvorodece?) steći mogućnost za nastavak pristojnogporodičnog života i sticanje penzije?! Sve srećne štosu proizvele državi jeftinu radnu snagu…

Da sam na Vučićevom mestu, ozbiljno bih sezamislio nad tim ko mi piše govore. Samo upotre-ba metafore o Gvozdenom puku, prvo lansirana uProkuplju, pa dan kasnije u TV nastupu, implicitnosugeriše da bi srpske majke, valjda, trebalo rađan-jem nešto da vrate uspomeni na stradanje ovečuvene udarne jedinice srpske vojske u Velikomratu. Ako ne zvuči opasno, deluje sumnjivo i dvos-misleno.

No, šta, po običaju, markira ova „potresna“ tira-da o potrebi rađanja. Da li „uvoz radne snage“,naseljavanje nekoliko hiljada migranata i potenci-jalnih azilanata koje neće Evropa, prisilnipovratak, uglavnom iz Nemačke skoro 2.000osoba samo prošle godine i još nekoliko novih hil-jada, što je Vučić obećao nedavno Merkelovoj?Zašto je predsednikova „noćna mora“ zbogbudućnosti Srbije stavljena u kontekst sa rešavan-jem kosovskog problema? Kao slučajno? Ama, onništa ne radi i ne govori slučajno, makar se to čini-lo kao uverljiv dramski nastup.

Ipak, da ne budem skeptik i defetista, očekujemda će njegovi verni sledbenici nastaviti da muslepo veruju i da će svojski prionuti na „sirotinjskuzabavu“. Bio bi to prvi pravi uspeh ove velike nar-odne igranke. Samo da se uveče, na vreme, ukinestruja!

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 14 � 21. 3. 2018. � CENA 50 dinara

RAZGOVOR: RODOLJUB ŠABIĆ, POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

DA LI SLUČAJEVI UBISTAVA I SAMOUBISTAVA ZBOG GUBITKA POSLA POSTAJU PRETEĆA POJAVA?

Država bez kompasa, društvo bez vrednosti

Sirotinjska zabava

Footo: e-stock/ miloš rafailović

Vlast me vređa, kleveće i preti mi

2 POLITIKA

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Prošlo je vreme radosnih odlazaka na posao. Sada se naradno mesto ide kao u rijaliti, na psihotorture. Kaže midrugarica da joj sin i snaja, kada se vrate sa posla, samo

sede i bulje u jednu tačku. Omalovažavaju se ljudi, usputismevaju i ponižavaju, čak i zato što su iz unutrašnjosti.

Ovo je jedan u moru komentara građana, koje je, izgleda,duboko protresla i podelila vest da je u Beogradu, 12. marta,programer (30), inače briljantan diplomac ETF-a, izvršiosamoubistvo, a prethodno zbog otkaza ubio vođu projekta,jednog kolegu ranio, dok je treći preživeo skočivši kroz prozorkancelarije. Nema – a iskustvo svedoči da neće ni biti – celoviteistine o tragediji i onome što joj je uzročno prethodilo. Ovakvevesti su kratkotrajnog medijskog daha i u njihovo zaleđe nezalaze ni sedma sila, ni državne institucije, niti različitidruštveni činioci, počev od naučnoistraživačkih instituta.

Sudar siromaštva i opstanka

Izolovani primeri ataka na svoj ili tuđi život zbog gubitkaposla godinama se nižu u hronici svakojake nesreće.Sveprisutno osiromašenje – uzrokovano globalnim procesi-ma, lokalnim ratovima i vrljavom neoliberalnom društveno-političkom tranzicijom (uništavanje firmi, burazerska privati-zacija, neetično kadriranje) – sudara se sa iskonskom potrebomčoveka da zadovolji ako ne više, onda bar izvikani „egzisten-cijalni minimum“ (goli opstanak) i očuva samopoštovanje.

Čini se sve su češće vesti da je neko digao ruku na sebe,člana porodice, šefa ili kolegu zbog gubitka finansijskog tlapod nogama, samim tim i nemogućnosti da zadovolji potrebuza radom. Koliko utisci mogu da budu varljivi, toliko i statisti-ka ume da prikaže sve što se od nje hoće. Mada je marginali-zovana, ipak postaje sve vidljivija i samosvojnija pojava odri-canja od svog života ili nasrtanja na tuđi život usled gubitkaposla.

Tako se radnik smederevske „Goše“ 2017. ubio na radnommestu „zbog izuzetno teške materijalne situacije u porodici“.Milorad Miloradović, predsednik Samostalnog sindikata, tadaje izneo da niko od 375 zaposlenih nije dobio između 12 i 15plata, da je „mnogima topli obrok u fabrici jedini obrok tokomdana“ i da zaposleni primaju „po dve-tri hiljade dinara u neuh-vatljivim intervalima“.

U Bajinoj Bašti, takođe lane, policajac (33) pucao je sebi uglavu na radnom mestu čim je pročitao rešenje o otkazu. Izistog razloga se u majdanpečkom domu zdravlja 2016. ubilaspremačica. Policajac (28) „koji je navodno živeo u teškimuslovima“ izvršio je te 2016. suicid u Kragujevcu „zbog strahaod otkaza i sistematizacije u okviru MUP-a“, najavljenih „usklopu zahteva MMF-a“. Iste godine je u Zaječaru pekar raniosebe i ubio radnicu, kojoj je dao otkaz dok je bila na bolovanjuzbog povrede na radu, zato što je od nje na sudu izgubio sporzbog tog istog otkaza.

U Požarevcu se 2012. obesio 25-godišnjak „najverovatnijejer nije mogao da nađe posao“. Iste godine se bivši komandir„Zaštite“, firme koja obezbeđuje imovinu RTB Bor, ubiopored upravne zgrade preduzeća iz kojeg jeotpušten dva meseca ranije. „U Boru mesecimakruže priče da je komandir nezadovoljan optužba-ma iz ’Zaštite’ i da ima velikih problema sa statu-som u preduzeću i organima gonjenja iako je,nakon 2000. i u vreme u javnosti poznatih krađa,bio jedan od najcenjenijih u toj firmi. Mnoge akci-je izvodio je besprekorno, a bio je i pohvaljivan.Prema podacima sindikata, otkaz je dobio zato štoje iz Topionice izneo otpadno gvožđe kako bi decinapravio tegove, za šta je imao uredno potpisanupropusnicu direktora Topionice“.

Čim je čuo da je dobio otkaz, u Beogradu se 2008. ubiomladić, prodavac auto-delova, optužen od poslodavca „dazbog narkotika na sitno potkrada kasu“. U Fabrici auto-delo-va iz Gornjeg Milanovca 2006. obesila se žena metalostrugar

(50) jer nije uspela da prolongiraotkaz dok joj kći ne završi fakultet.Iste godine, na ulazu u smederevskigigant „Ju-Es stil“ srčani udar bio jefatalan za radnika koji je uz platudobio obaveštenje da mora napustitifirmu posle tri decenije rada.

Zbog najave otkaza usled tromin-utnog kašnjenja, 2004. na radnommestu, u kasapnici, ubio se

Novosađanin (24), za koga je njegov učitelj izjavio da je „biovredan, sigurno dobro radio svoj posao i nije bio preke nar-avi“. Te godine, kada je saznao da je na listi za otkaz, sa živ-

otom se pozdravio radnik Luke Beograd. Jedan od najviđeni-jih sudija za prekršaje u Beogradu ubio se 2003, takođe zboggubitka posla. A 2003, u borskoj Livnici bakra i bakarnihlegura, zbog politički motivisanog profesionalnog degradiran-ja, zaposleni je skočio u peć za topljenje metala, u kojoj jetemperatura bila oko 1.000 stepeni Celzijusa.

Suicid ima genetsku potporu

I u našem regionu priča je ista. Pre pet godina je u Tuzli(BiH) vlasnik firme glavom platio otkaz dat radniku. U Varešuse 2012. ubio radnik „Autotransa“ (47) jer je dobio pisaniotkaz „bez ikakvog valjanog obrazloženja, u preduzeću ukojem je radio ceo radni vek, čak je i zanat tamo završio“, ado nadležnih nije mogao da dođe i sazna razlog za gubitak

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 14 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednica: Tatjana Čanak, Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 21. mart 2018.

Država bez kompasa,DA LI SLUČAJEVI UBISTAVA I SAMOUBISTAVA ZBOG GUBITKA POSLA

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović: „Otkaz nije jedini faktor koji dovodi do suicida i homicida.Zdrave odrasle osobe imaju potrebu da rade i da vole, odnosnoda obezbeđuju egzistenciju kroz rad i ma koji oblik degradacijena radnom mestu remeti njihovu psihičku i životnu ravnotežu.Suicidalne osobe imaju genetsku potporu, svojstva ličnosti ikrhke mehanizme odbrane, pa u ovakvim situacijama reagujuna socijalno i psihološki neprihvatljiv način.“

Raste globalna stopa ubistavaGlobalna statistika opominje. Podaci Kancelarije UN za drogu i kriminal podriva-ju tezu da bogatstvo ubija ubistva jer je 2011, tokom recesije, stopa ubistva bilaopala u celom svetu. Međutim, podaci iz decembra prošle godine pokazuju da je2016. prvi put za više od decenije porasla globalna stopa ubistava, „sa značajnimporastom u nekonfliktnim područjima“, zemljama u kojima nije bilo ratova.Analitičari UN ukazuju da, iako povećanje globalne stope ubistva ne znači nužnonovi trend, to signalizira rastuću nestabilnost u nekonfliktnim područjima.

�Iz vizure mejnstrim medija po pravilu se objašnjava da je reč o aktima„ludaka koji neometani hodaju okolo“

foto

: sch

utte

rsto

ck

3

posla. U Koprivnici (Hrvatska) 2009. za sedam dana dvojicaradnika „Podravke“ izvršila su suicid. Jedan, posle otkaza„zbog krađe manje količine ’vegete’“ i pokrenutog radnogspora, drugi zato što je „s mesta električara prebačen na mestonosača vreća, što je za njega bilo ogromno poniženje“. („Reklismo mu neka ne pristane na premještaj, no silno se bojaootkaza. Oni su ga stjerali u grob“, Mirko Ožegović, tehnologu održavanju „Podravke“.)

Ovakva ubistva i samoubistva u vizuri mejnstrim medijaskoro po pravilu objašnjavaju se kao akti „ludaka kojineometani hodaju okolo“. A izvršioce homicida i suicida zbogotkaza opisno definišu kao „žive tempirane bombe za koje sene zna kada će i šta da ih aktivira“, ali se ni ne zna ko je kriv,čija je greška što nisu „odavno na lečenju ili u izolaciji“.

„Ja termin ’ludaci’ ne prihvatam i ne koristim, to su ljudi smentalnim smetnjama, psihotične osobe“, izričita je neuropsi-hijatar prof. dr Slavica Đukić Dejanović, šef Katedre za psihi-jatriju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i ministarka bezportfelja u aktuelnoj vladi, u razgovoru za „Beogradski glas“.Ona dodaje da je potrebna stručna analiza ovog fenomena:rezultati koji bi proistekli iz naučnoistraživačkog rada pokaza-li bi sa kojim zemljama bi trebalo da se poredimo kako bismoutvrdili da li ova pojava raste ili opada, i u odnosu na koji peri-od je analizirana. Tim pre što kategorija „(samo)ubistvo zboggubitka posla“ ne postoji.

„Podaci koje navodite su jezivi kada je reč o ubistvimazbog otkaza i tužni kada je reč o samoubistvima zbog otkaza“,komentariše prof. ĐukićDejanović. „Ali otkaz nije jedini fak-tor koji dovodi do suicida i homicida. Zdrave odrasle osobeimaju potrebu da rade i da vole, odnosno da obezbeđuju egzis-tenciju kroz rad i ma koji oblik degradacije na radnom mesturemeti njihovu psihičku i životnu ravnotežu. Suicidalne osobeimaju genetsku potporu, svojstva ličnosti i krhke mehanizmeodbrane, pa u ovakvim situacijama reaguju na socijalno i psi-hološki neprihvatljiv način.“

Prema njenim rečima, kada je reakcija na otkaz ili drugači-ji poslovni problem socijalno-psihološki neprihvatljiva – a

ubistvo i samoubistvo svakako nisu prihvatljivi! – ekspertianaliziraju faktor ličnosti, genetsku predispoziciju i eventual-ni događaj na radnom mestu, kao mogući i često ne jedini oki-dač. Analizu sačinjavaju psihijatar, psiholog, socijalni radnikiz preduzeća, ponekad i stručnjaci za etiku, da bi sud odlučioda li ima mesta za izricanje mere obaveznog lečenja. Naime,bolesnima se ne sudi, i ne samo kod nas. Oni odlaze na suds-ki obavezno lečenje, dok u krivičnom postupku odgovarajuljudi bez mentalnih problema, koji su svesni svojih postupaka,posledica koje proističu iz njihovog ponašanja i mogu da kon-trolišu sopstvene reakcije.

„Kada je reč o bizarnom pokušaju suicida, kao što je skoku vrelu peć koji navodite, to može biti ozbiljan indikator da jeosoba bolesna, psihotična, da je duboko u njegovoj duši došlodo krupnog loma“, pojašnjava prof. Đukić Dejanović.„Ogroman broj ljudi je na različite načine degradiran na rad-nom mestu, zaključno sa dobijanjem otkaza, ali zdrav čovekaktivira odbrambene mehanizme, dok se labilni opredeljuju da’reše’ problem na način iz koga proističe poraz za sve: za njih,

njihove žrtve, sve porodice koje sutime obuhvaćene i društvo u celini.Otkaz nije uzrok, on je okidač,neposredni povod za prelivanje punečaše. Zato je potreban rad u lokalnojzajednici, da lekar, psiholog u centruza socijalni rad, porodica, komšije,duhovnik, policajci pruže podrškuosetljivim ljudima kada gubezaposlenje.“

Koliko god da nemamo zvaničnustatistiku, vidi se da u socijalnomtkivu ipak opstaje fenomen (samo)ubistava zbog otkaza.Zašto?

„Sa gubitkom radnog mesta, to može biti poslednja kap“,zaključuje prof. Đukić Dejanović. „Moguće je da neki reagu-ju u afektu koji suzi svest. A time se na ružan način obeležava-ju i ljudi koji su to počinili i njihove porodice. Život je najvećaljudska vrednost, a kada se izgubi osećaj za racionalno,svođenje životnih računa može odvesti na neprihvatljiv putdizanja ruke na sebe. Zato, kadaje čovek kao biće sa potrebomza radom oštećen, socijalnapodrška ne bi smela daizostane.“

Mediokriteti iznad talenata

To je tako sa medicinskogaspekta. Šta se zbiva ukoliko raširimo rakurs? Šta je ono štose, na individualnom i opštem planu, sakriva iza otkaza, kaomedicinski dokazanog okidača za (samo)ubistva zbog gubitkazaposlenja? Ima li još nečega osim i dalje tabuizirane torturenad zaposlenima, zbog koje smo pre nekoliko godina donelispecijalni, tzv. zakon o mobingu?

Duboko ispolitizovanom i strančarenjem sapetom srpskomdruštvu potreban je odgovor koji je izvan i iznadsvih podela jer izlaz naravno postoji – ovako bimoglo biti rezimirano viđenje prof. dr ZoranaStojiljkovića, predavača na Fakultetu političkihnauka (Politička sociologija, Politička sociologijasavremenog društva), inače predsednika UGS„Nezavisnost“.

„Svi smo izgubili kompas jer su nestale vrednostikoje smo imali, a nove nismo uvodili“, kaže prof.Stojiljković. „Iza nas su tri decenije stresnog života

u kome ne vrede nekadašnji saveti i iskustva. Na delu je pot-puna relativizacija vrednosti i trka ka dnu socijalne piramide zatri četvrtine građana. Izdržaće zbog genetske matrice i činjeniceda u političkoj i kulturnoj tradiciji imamo iskustvo da se ukataklizmi život rušio i da smo se poput feniksa dizali izpepela. Prvih 40 godina 20. veka imali smo rat za ratom,materijalne i emotivne gubitke posle kojih smo kretali odnule, pa smo zato lišeni straha i depresivnih reakcija, tipičnihza nordijska društva.“

(Samo)ubistva zbog otkaza još su pojedinačni primeri, kon-statuje naš sagovornik, uz opasku da smo mi razmažena generaci-ja, koja je živela u uverenju da neće doživeti rat, pa smo kaodeca socijalizma osetljivi.

„Ljudi koji dižu ruke na sebe ili drugoga zbog otkaza imaju40-60 godina, iskusili su nemoć, posle više pokušaja daobezbede egzistenciju, što je nekada bila retka pojava kodnas“, dodaje prof. Stojiljković. „Do pre desetak godina poja-va je bila vezana za Vojvodinu i Mađare. Sada imamo socijal-nu patologiju usled političkih i ideoloških promena koje suobećavale bolji život, ali posle svega vidimo da socijalizam

ipak podiže standard ljudi. Očekivalo se da će biti bolje posleprvih desetak godina, ali nije. Problem je sada rašireniji negou objektivno težim devedesetim, jer najviše reakcija ima kadazlo prođe. Dok traje, ljudi gledaju da ga nadžive. Kada zloprođe, a boljitka nema, onda ljudi pucaju.“

On podseća na talas promena iz 2000, „koji je bio teži, alismo imali veru da idemo napred, da bismo 2009/10. opet men-jali vlast i videli da se ponovo pravi klasna struktura u kojoj

tri četvrtine ljudi sastavljaju kraj skrajem, da je na delu ciničan odnosprema našem moralu, provalabahatosti i primitivizma.“

„Istraživanje 2007. pokazalo je dasu naši mladi tada računali na tržišnoznanje kao faktor napredovanja, doksu u istom istraživanju 2016. mladiznanje stavili na peto mesto, dalekoispod svih veza, kumovskih, rođačk-

ih i političkih, jer ne možete proći zbog političkih komesara ikomesarki“, analizira prof. Stojiljković. „To dovodi do tihubistava. Dokle god veruju u državu, društvo, solidarnost pri-jatelja i rođaka, ljudi se drže, ne padaju na dno. Kada više putane uspeju, jedan broj ljudi se, kolokvijalno rečeno, raspadne.Najtužnije je kad ne možete pomoći drugima. Posebno kadljudi gube integritet i, samo da bi preživeli, postaju spremni dasluže svakoj vrsti nasilnika koji upravljaju našim sudbinama.“

Sve ovo naš sagovornik sažima lancem: nemoć – raspadvrednosti – raspad socijalne mreže podrške – višestrukiporazi. Kada bi bilo dubljih analiza, uveren je, videlo bi se datoga ima mnogo više jer iza mnogih porodičnih i bračnihrasprava stoji nemoć da se pristojno živi. „Na ulicama nemanasmejanih ljudi, nema ljudi koji se drže za ruke; nasmejaniljudi su postali incident“, konstatuje.

Gde je izlaz? U udruživanju, van političkih, konfesionalnih,socijalnih i drugih podela, u međusobnoj solidarnosti, svesti otome šta je socijalna kohezija, empatiji za položaj drugih.„Prema Džonu Rolsu, profesoru političke filozofije naHarvardu, potrebno je zanemariti empiriju, zamisliti da neznamo ko smo, pa da vidimo kako ustrojiti socijalni organi-zam bez obzira na to da li smo tajkuni ili prosjaci“, zaključu-je prof. Stojiljković i dodaje da je potrebno da se ne forsiradruštvo mediokriteta, već talenata.

Samoubistvo i ubistvo zbog otkaza, kao osobena i sve češćapojava, još nisu kao takvi pravno-sociološki determinisani.Samim tim, nisu prepoznati uzročnici, pa izostaju društvenestrategije i akcije, tako da ni vesti o novim (samo)ubistvimazbog gubitka radnog mesta ne odmiču dalje od skandala itabua koji ga potom prekriva. I analitičari UN u „Globalnojstudiji ubistava“ ističu da je „potrebno dalje istraživanje imetodološki rad kako bi se došlo do sveobuhvatne katego-rizacije ubistava“. Dotle, nije zgoreg prisetiti se stavanobelovca Džozefa Stiglica da smo izašli iz neoliberalneeuforije kada smo bili sigurni da „tržište uvek reguliše“ i danam je sada potrebno da se vlastima stavi na znanje – datržište ne reguliše uvek i sve.

�Kada je čovek kao biće sa potrebom za radomoštećen, socijalna podrška ne bi smela da izostane

Beogradski glas, 21. mart 2018.

društvo bez vrednostiPOSTAJU PRETEĆA POJAVA?

�Na ulicama nema nasmejanihljudi, nema ljudi koji se drže zaruke; nasmejani ljudi supostali incident

Šta je Rolsov princip?„Rolsov prvi princip je da su sva mesta dostupna svima (obrazovanje i zdravst-vo), a drugi je da svaki razvoj ide u korist onoga koji je najsiromašniji, koji je naj-gore prošao. To je sigurnosna socijalna mreža koja bi nas oslobodila socijalnouslovljenih ubistava i samoubistava. Njih je bilo i u srećnim vremenima, kadčovek skoči s mosta jer nije položio ispit umesto da ode kući (izuzimam men-talno dekonstruisane ljude), ali nismo imali ljude koji su izgubili socijalno dos-tojanstvo“, objašnjava prof Stojiljković.

Prof. dr Zoran Stojiljković: „Sada imamo socijalnu patologiju usled političkih i ide-oloških promena koje su obećavale bolji život, aliposle svega vidimo da socijalizam ipak podiže stan-dard ljudi. Očekivalo se da će biti bolje posle prvihdesetak godina, ali nije. Problem je sada rašireniji negou objektivno težim devedesetim, jer najviše reakcijaima kada zlo prođe. Dok traje, ljudi gledaju da ganadžive. Kada zlo prođe, a boljitka nema, onda ljudipucaju.“

4 POLITIKABeogradski glas, 21. mart 2018.

RAZGOVOR: RODOLJUB ŠABIĆ, POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA

Vlast me vređa, kleveće

Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: arhiv poverenika za informacije

Nikada vlast nije imala mnogo razumevanja zauspostavljanje i funkcionisanje institucije čiji jezadatak da štiti prava javnosti i da je kontroliše. Zato

sam i sa prethodnom i sa sadašnjom vlašću uvek imao mnogoproblema“, kaže za „Beogradski glas“ Rodoljub Šabić, pov-erenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka oličnosti. Mandat na funkciju koju obavlja od 2004. ističe muove godine, a posle odlaska Saše Jankovića sa funkcije zaštit-nika građana poverenik je u očima većine ljudi ostao kaoposlednja instanca kojoj mogu da se požale na nepoštovanjeodređenih prava i ugrožavanje privatnosti. DoživljavanjeŠabića kao poslednjeg Mohikanca nije mnogo promenila ničinjenica da je izabran novi zaštitnik građana, jer utisak je daje Jankovićevim odlaskom smanjeno i očekivanje od ombuds-mana i poverenje u ovu funkciju.

Poverenik „kriv za sve“Kakve ste probleme imali sa prethodnom a kakve sa

aktuelnom vlašću?

Na početku, povereniku više meseci nisu bili obezbeđeni ninajelementarniji uslovi za rad, ni metar poslovnog prostora, nidinar iz budžeta, nikakvi saradnici. Pečat institucije platio samsopstvenim novcem. Stvari su se kasnije menjale, sporo i pril-ično mučno, ali ipak nabolje. A u međuvremenu, predstavnicirazličitih političkih garnitura koje su se smenjivale na vlastietiketirale su rad poverenika kao „ugrožavanje bezbednostidržave“ ili „podrivanje ekonomskog i finansijskog sistema“,oglašavali su ga „krivim za sve“.

Što se tiče aktuelne vlasti, reklo bi se da u vezi sa njenimodnosom prema povereniku postoji jedan paradoks. Pre neko-liko godina, kada je počela primena Zakona o zaštiti podatakaličnosti, a poverenik ju je dobio u nadležnost, u Srbiji nije bilogotovo nikog ko se praktično bavio zaštitom ovog prava. Šači-ca ljudi bavila se tim pravom, ali na akademskom nivou, prak-tično niko. Bio je izuzetno važan zadatak napraviti ekipu kojamože kvalitetno da se bavi nadzorom i zaštitom ovih prava.Danas, mogu to da kažem bez lažne skromnost, u službi pov-

erenika imamo tim koga se ne bi postidele ni zemlje sa neu-poredivo dužom tradicijom zaštite ovog prava. Stvoritiovakav tim ne bi bilo moguće bez odgovarajućih uslova zarad. Pre svega prostora, čiji je nedostatak godinama ranijeopterećivao aktivnosti poverenika. Takav prostor obezbedilaje tek aktuelna vlast krajem 2013. godine, i to je bio zaistaveoma važan momenat za razvoj i funkcionisanje institucije.

Nažalost, u potpunoj kontradikciji sa tim jeste činjenica daje poverenik za vreme aktuelne vlasti izložen lavini uvreda,kleveta, pretnji, pokušaja diskvalifikacije, raznoraznih nedos-tojnih smicalica. Uz to, što je mnogo ozbiljnije, neki mehaniz-mi, veoma važni za primenu Zakona o slobodnom pristupuinformacijama od javnog značaja, koji nisu pod kontrolompoverenika nego izvršnevlasti, i ranije problematični,sada su sasvim blokirani. Apreko budžeta je dovedeno upitanje dalje delovanje insti-tucije jer je budžet za 2018.godinu, i pored više upo-zorenja, Ministarstvo finansija pripremilo, Vlada predložila, aSkupština usvojila u obimu koji nije dovoljan za plate većpostojećeg broja saradnika. Groteskno deluje da istovremenou Akcionom planu za Poglavlje 23 i nizu drugih tzv. program-skih dokumenata Vlada naglašava potrebu i značaj jačanjakadrovskih kapaciteta poverenika.

Kolika je uopšte moć funkcije poverenika u situaciji

kada bahata država ni sama ne neguje funkcionisanje

institucija, već se ponaša sasvim suprotno?

Prema podacima za prošlu godinu, procenat uspešne inter-vencije poverenika bio je 93,3 odsto. U tom procentu sugrađani, novinari i drugi kojima su od organa vlasti uskraćeneinformacije te informacije dobili nakon obraćanja povereniku.Iako nešto niži nego pre par godina, taj procenat je objektivnoi dalje visok. Problem je na drugoj strani. Naime, ni poverenikni bilo koja druga državna institucija ne treba da budu svetion-ici, nekakvi svetli primeri. Ako većina drugih institucija nefunkcioniše približno slično, dobri rezultati pojedinih institu-cija se neminovno relativizuju.

Šta to radi državni tužilac?!Koji su najveći problemi kada je reč o zaštiti podataka

o ličnosti i dostupnosti informacija od javnog značaja i

koje su institucije najviše zakazale u ovim oblastima?

Iz mnoštva mogućih primera izdvojiću samo tri, a samiprocenite ko je i koliko zakazao. U odnosu na rokove koje jesama odredila, Vlada sa donošenjem Akcionog plana zasprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti kasni osamgodina, a skoro pet godina sa donošenjem novog zakona ozaštiti podataka o ličnosti. Skupština, kršeći zakon i sopstveniposlovnik, tri godine ne razmatra godišnje izveštaje povereni-ka. Državni tužilac je samo u poslednje dve godine Upravnom

sudu podneo više tužbi zaponištaj odluka poverenikanego što su svi tužioci u Srbijiza ovih skoro 14 godinapokrenuli postupaka protivprekršilaca oba zakona kojipoverenik štiti. Na sreću, te

tužbe nemaju baš mnogo uspeha.

Uloga poverenika u zaštiti privatnosti građana jeste

centralna, ali nije i jedina. Koje bi institucije trebalo da joj

budu najveća logistika i da li jesu?

Kada je reč o projektovanju i uspostavljanju neophodnognormativnog okvira i uz to odgovarajuće podsticajne atmosfereu društvu, izuzetno važnu, najodgovorniju ulogu ima izvršnavlast. U tom kontekstu, ogroman problem predstavljaju većpomenute neshvatljive docnje i propusti u vezi sa sprovođen-jem Strategije zaštite podataka o ličnosti i novim zakonom.

Veoma težak problem je i nepripremljenost i neodlučnostpravosuđa da na adekvatan način reaguje na kršenje ljudskihprava u ovoj oblasti. Postupci se pokreću retko i selektivno, vodetromo, najčešće zastarevaju, a i kad rezultiraju nekakvim sankci-jama, one su veoma skromne, sa stanovišta standarda koji važenpr. u Evropskoj uniji, moglo bi se slobodno reći – smešne.

Zašto evropski zaštitnici demokratskih vrednosti, ljud-

skih prava i sloboda žmure na ono što se u ovim oblasti-

�Vlada u sprovođenjuStrategije zaštitepodataka o ličnostikasni osam godina

Praviti svoje zakone, a neprevoditi tuđe

U eri elektronskih komunikacija, gde je mogućnost ugroža-vanja privatnosti velika, Evropska unija donela je Opštu ured-bu o zaštiti podataka o ličnosti. Šta je njena suština i kolikosmo mi daleko od evropskog nivoa vođenja računa o podaci-ma građana?Stupanjem na snagu Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnos-ti zapravo se uspostavlja jedinstven pravni poredak u ovojoblasti ljudskih prava, na ogromnom prostoru na kom postoji28 država, od kojih nemali broj spada među najjače ekonomijesveta i na kom živi više od pola milijarde ljudi. Reč je zapravo ofinalizaciji jednog procesa koji traje duže od dve decenije jer jeharmonizovanje pravnih poredaka nacionalnih država započe-lo još čuvenom Direktivom 95/46. Mi smo, jasno je iz onog o čemu smo već govorili, u ogromnomzaostatku. Moramo da uradimo sve što možemo da tajzaostatak, ako ne anuliramo, a ono smanjimo. Upravo zatoizuzetno je opasna prisutna iluzija da se to može uraditi takošto će se prevesti pomenuta uredba i proglasiti za naš zakon.Takav pristup – bez originalnih rešenja, specifičnih, vezanih zanaše realne probleme i okolnosti – jeste neozbiljan. Takobismo umesto zakona kakav nam je neophodan dobili prak-tično neprimenljiv akt sa sasvim izvesnim, veoma štetnimposledicama.

�Procenat uspešne intervencije poverenika bio je 93,3 odsto

5Beogradski glas, 21. mart 2018.

�Ni poverenik ni bilo koja druga državna institucija ne trebada budu svetionici, nekakvi svetli primeri. Ako većina drugihinstitucija ne funkcioniše približno slično, dobri rezultatipojedinih institucija se neminovno relativizuju

ma događa u Srbiji?

To biste morali njih da pitate. Ja lično mislim da ne treba pre-cenjivati značaj njihovog eventualnog pritiska na vlast.Demokratija, dominacija principa ustavnosti i zakonitosti, snažneinstitucije, funkcionisanje društva u skladu s tim principima, a nepo volji ovog ili onog moćnika, jesu stvari koje narodi osvajaju,odnosno grade, koje ne dobijaju na poklon od nekog sa strane.

Štetočine se bave opstrukcijomU poslednje vreme svedoci smo da javna preduzeća koji-

ma upravljaju kadrovi Srpske napredne stranke, kao što je

„Vodovod“ iz Surdulice, poverenika zatrpavaju besmislen-

im zahtevima nastojeći da blokiraju njegov rad i da ga dis-

ciplinuju. Kako komentarišete takve postupke?

Za komentar bi bila dovoljna jedna reč – tragikomično. Ipak,s tim u vezi, podsetiću da svaki rukovodilac organa vlasti kojimisli da je poverenik svojom odlukom povredio zakon iugrozio javni interes može da se obrati republičkom tužiocu sainicijativom da on protiv poverenika podnese tužbu Upravnomsudu i traži poništaj te odluke. Ako to ne radi, nego novac,vreme i resurse koje obezbeđuju poreski obveznici traći napokušaj opstrukcije rada poverenika ili ma kog drugogdržavnog organa, onda je on jednostavno rečeno – štetočina.

Koji su najizrazitiji primeri nedostupnosti informacija

od javnog značaja i slučajevi gde se podaci o ličnosti ne poš-

tuju a sa kojima ste se sreli?

Primera, nažalost, ima i previše, ali navešću iz obe oblasti pojedan. U oblasti slobodnog pristupa informacijama, ugovor opružanju usluga upravljanja i savetovanja između države Srbije,odnosno Železare Smederevo i kontroverzne grupe biznismenaokupljenih oko „HPK inženjering“. Iako je kod potpisivanjanajavljeno da će ugovor biti odmah objavljen, nije objavljen ninakon naloga poverenika i nije objavljen nikad. A kasnije jeprocurilo da je ta godina upravljanja bila bukvalno katastrofalna ida je Železara zabeležila gubitak od oko 140 miliona evra. Nikoza sve to nije odgovarao.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti, slučaj Agencije za privati-zaciju i neodgovorna kompromitacija ličnih podataka 5,2 miliona

ljudi, praktično kompletne puno-letne populacije Srbije. I opet

nije odgovarao niko.Prekršajni postupci koje je

poverenik pokrenuo protivodgovornih su zastareli, a

krivični postupak Tužilaštvonikad nije ni pokrenulo.

I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

i preti mi

Piše: Živojin Ivković

Moja opsesivna opčinjenost srpskim poli-tičarima i političarkama je poznata. I to nebez razloga! Ne, ne fasciniraju me oni svo-

jim darom da nepogrešivo vode narod ka boljoj i lep-šoj budućnosti, nikako. Doduše, ne sporim da su imvazda usta puna upravo te lepše i bolje budućnosti.Da su to samo lepe želje ili tačnije bahate laži, polovi-ni stanovnika Srbije ne mogu da skrešem u lice, čak ida hoću, jednostavno, svakim danom ih je sve više i urasejanju. Opet, polovini preteklih u Srbiji zalud jegovoriti. Dakle, nemam kud, obraćam se tek svakomčetvrtom stanovniku Srbije.

Ne fasciniraju me ni zbog svoje pohlepe, licemer-nosti, sklonosti korupciji. Ma, ne! Ne razlikuju se oniod svojih prethodnika. Ako je verovati pojedinimistoričarima, sve te karakterne crte srpskog poli-tičkog života traju već od početka savremene srpskedržavnosti. One su najtemeljnije institucije srpskedržave. Jednostavno, sve se menja, ali korupcija,lopovluk, licemerje i pohlepa su konstante.

Ipak, ova aktuelna garnitura političara, a bogami ipolitičarki, izgubila je jednu bitnu osobinu.Priznajem, ne svi, ali većina! Sada, da li je posrediposledica delovanja mnogobrojnih farmaceutskihsredstava kojima su Srbiju preplav-ili oni iz svetske farmakomafije, neznam, ali većina naših političara ipolitičarki ne ume da ljudski laže.

Ne kažem da oni ne bi. Bi oni, aline umeju. Započnu lepo da nas lažui mažu, ali kada im se odveže jezik,iz njih provali istina.

Eto, onomad, oglasila se Zorana. Ne nije onaZorannah! Ta Zorannah je šta-ti-ga-ja-znam,

uglavnom nije političarka, već Zorana Mihajlović! I tako, demantujući stereotipe o plavušama,

Zorana Mihajlović otpoče da nas povodom rekon-strukcije Vlade, o čemu tabloidi kao baba o uštipci-ma, ubeđuje kako je to zapravo u nas krajnjedemokratski proces, kad, ne lezi vraže, istinaneodoljivo izbi iz nje, a tabloidi, žuti i pinkoidni (imai mongoloidnih koji nemaju nikakve veze saMongolijom), kao i ostali mediji, prenesoše njenuizjavu: „Da bi promene imale rezultat, one ne bismele da budu pitanje bilo čijeg hira, inata, pokušajastvaranja klanova ili reciklaže tuđih izjava kako bi sedobio neki medijski poen.“

Dakle, šta nam to poručuje Zorana Mihajlović?Zorana Mihajlović nam lepo kaže da promene u

Vladi Srbije „ne bi smele da budu pitanje bilo čijeghira“! Naravno, to je živa istina! Doista, to ne možebiti bilo čiji hir kad se veoma dobro zna da to možebiti hir samo jednog čoveka! Čuj, čoveka!Navrhvođe, brate, vlasnika jedine nesporne instituci-je koja iz dana u dan postaje sve čvršća i otpornija nasve i svašta!

Znam ja da Zorana Mihajlović nije to htela da namporuči. Znam da i ona zna da to nije dobro, pre svegaza nju jer negira neupitni autoritet navrhvođe koji jeuvek u pravu, ali, šta će, to je jače od nje. Ne ume da

laže i porednabolje volje.Hoće ona, al’ neume, pa istinabrzo provali iznje. I nije toposledica onog

stereotipa s početka ovog teksta. A, ne! Ima i drugihobožavalaca lika i dela navrhvođe, poput mlađanogdoktora nauka iz Novog Beograd, na primer...

Istina – Zoranino drugo ja

�„Promene u Vladi Srbije ne bi smele da budu pitanjebilo čijeg hira“

Foto

: Wik

iped

ia

Piše: Branislav Krivokapić

Grozan je osećaj kad vas godinama potkradaju, a ne možete to dadokažete. Ta gorka mešavina besa i nemoći obuzme me svakiput kad dobijem račun za objedinjene komunalne usluge,

famozni „Infostan“. Iz ovog računa najbolje se vidi zašto je važno imativlast u Beogradu.

GREJANJE Jedna od „blagodeti“ petooktobarske revolucijesvakako jeste ekonomska cena grejanja koja u Beogradu trenutno iznosioko jedan evro po kvadratu. Grejanje za stan od 56 kvadrata mesečnoplaćam 6.220 dinara. Za godinu dana „Beogradskim elektranama“iskeširam 720 evra za koje bih mogao da kupim 18 metara kvalitetnihdrva za ogrev. A zbog blagih zima oni meni toplotnu energiju isporuču-ju najduže pet meseci godišnje. Kad to preračunam, ispada da me grejan-je po kvadratu košta 2,5 evra.

Vlasti se smenjuju, ali kalorimetre, uređaje koji mere realnu potrošnjuenergije u stanu i koji bi omogućili da grejanjeu zimskoj sezoni plaćamo prema stvarnomutrošku, a tokom leta maksimalno 30 odsto togiznosa, koliko je neophodno za održavanje sis-tema, niko nije ni pokušao da uvede. Ne zatošto je skupo, već zato što to nijednoj vlasti neodgovara. Više im se isplati da šest-sedammeseci naplaćuju uslugu koju ne vrše i takopribave sredstva za stranačke aktivnosti. Davode računa o građanima, osmislili bi planuvođenja mernih uređaja u stanove i postepeno,naselje po naselje, za 10-15 godina ceo

Beograd bi bio pokriven kalorimetrima. I još nešto. Kad sam menjao stari radijator za novi sa većim brojem

rebara, nije bilo šanse da to uradim bez majstora iz „Beogradskih elek-trana“. Samo su oni ovlašćeni za ispuštanje vazduha iz sistema zgrade,za šta su mi naplatili 50 evra, bez radnog naloga i priznanice o izvršenojnaplati. Po sistemu – šta će nam kalorimetri, kad imamo monopol.

VODA Kad sam nedavno dobio račun za vodu, pomislio sam –možda imam bazen, a da to i ne znam, kaže jedan moj poznanik. Doduše,on ima kuću i dvorište, zaliva voće i cveće, ali šta smo to nas troje radilida u decembru potrošimo čak 23.000 litara (23 kubika ili deset evra saPDV-om). To je, kažu u „Vodovodu“, prosek letnje potrošnje koja nanaplatu stiže zimi, budući da se očitavanje vrši četiri puta godišnje, aračuni određuju prema tromesečnom proseku. A oni nisu krivi što komši-ji curi vodokotlić. Ugrađivanje pojedinačnih vodomera, naravno, nedolazi u obzir. Jer kog su đavoladolazili na vlast ako ne mogu danaplaćuju kako njima odgovara?!

LIFT Kao i u većini beogradskihzgrada, i moj lift je stariji od pola veka.I ne mogu da se žalim – redovno gapopravljaju, ponekad i pet-šest puta mesečno. Ali svemu dođe kraj.Poslednjih godina na stanare se vrši pritisak da odobre kompletnuzamenu jer će, u protivnom, postojeći lift iz bezbednosnih razloga bitistavljen van upotrebe. Nude nam plaćanje na 24 rate, ali samo ako prih-vatimo cenu koja je minimalno 40 odsto veća od prosečne cene novoglifta na tržištu (sad nude i na 60 rata, ali sa još većom cenom). Ako pris-tanemo, ionako previsok račun za „Infostan“ naredne dve godine bićesvakog meseca veći za tri-četiri hiljade dinara. Ako odbijemo – ići ćemopeške.

ODRŽAVANJE Stavku „održavanje zgrade sa liftom“ plaćam 600dinara mesečno. I tako već 54 godine. Za to vreme, osim za sanaciju lifta,Gradsko stambeno preduzeće na našu zgradu nije potrošilo ni ćorav

dinar, iako su vlasnici stanova za održavanje do sada platili najmanje100.000 evra. Pa neka je pola, ma nek je 70 odsto pojeo lift, gde jeostatak? Ako nije potrošen za krpljenje fasade, popravku krova, sređivan-je podruma, krečenje hodnika, zamenu dotrajalih instalacija, uvođenjeinterfona i video-nadzora, nove poštanske sandučiće itd., zašto se timnovcem ostarelim i osiromašenim stanarina ne zameni lift, jedini u zgradi?

SMEĆE U okviru računa za „Infostan“ uredno plaćam lokalnu taksuza ekološku zaštitu u iznosu od 45 dinara mesečno (0,87 dinara pokvadratu), taksu za korišćenje vodnog dobra i naknadu za ispuštenu vodu(ispuštanje vetrova se još ne naplaćuje!). Kao ljubitelj prirode prihvatiosam poziv „Gradske čistoće“ da učestvujem u prikupljanju sirovina zareciklažu, a zauzvrat mi je kao vid stimulansa obećan popust od 20 odstona uslugu odvoženja smeća koju trenutno plaćam 260 dinara mesečno.

Preuzeo sam paket eko-džakova i nalepnice skodom za identifikaciju i krenuo da skupljampapirnu, plastičnu i metalnu ambalažu i da jeutorkom uveče (dan za prikupljanje džakova uopštini Zemun) ostavljam na propisano mesto.Radim to već šest meseci, ali popust još uveknisam dobio. Dvadesetak pokušaja da od

nadležnih iz „Gradske čistoće“ dobijem neku informaciju ostali su bezrezultata – ili niko ne diže slušalicu ili su zaduženi za objašnjenja odsut-ni. Napokon sam odustao tešeći se da je moj mali doprinos očuvanju živ-otne sredine važniji od tričavih pet evra godišnje uštede.

KANALIZACIJA Pored „zajedničke električne energije“ (do 500dinara) na mom računu za „Infostan“ (ukupno oko 75 evra) preostala jejoš samo stavka „kanalizacija“ (od 350 do 500 dinara), kojom se ovdeneću posebno baviti. Budući da se cena kanalizacione usluge obračuna-va po istom principu kao cena za isporučenu hladnu vodu (tromesečniprosek), da skratim priču – postupiću kao zaposleni u „Beogradskomvodovodu i kanalizaciji“ (BVK), koji na pitanje „gde radiš“ kratko odgo-varaju: „U Vodovodu.“ Ona govna i ne pominju.

6 EKONOMIJA

ZNAČAJNOVEĆI IZVOZBRESKVE

Od 2008. do 2017. izvoz breskvepovećan je deset puta i Srbija semeđu svetskim izvoznicimaovog voća nalazi na 11. mestu.Protekle godine izvezli smobreskve za 36,6 miliona evra, štoje 28 odsto više nego u 2016. ičetiri puta više od izvoza bresa-ka svih ostalih zemalja uokruženju. Od ukupno izvezenihkoličina 95,6 odsto plasirano jeu Rusku Federaciju, a ostatak uCrnu Goru, BiH i Belorusiju.Postignuta je veoma dobra pros-ečna izvozna cena od 839 evrapo toni, a pojedini kupci izRusije plaćali su tonu srpskihbresaka i preko 900 evra.Uporedo s rastom izvoza poras-tao je i uvoz bresaka i nektarina,i to čak 27 puta, u poslednjihdeset godina. Srećom radi se oznatno manjoj vrednosti koja jeu 2017. iznosila 9,2 milionaevra, od čega je 7,5 miliona evravredan uvoz iz Grčke, a ostatakčine uvoz iz Španije i Italije.Takođe, dobra stvar je i to što jeprosečna uvozna cena bila upolamanja od izvozne – 379 evra potoni, pre svega zbog povoljnoguvoza iz Grčke, gde je tona bre-saka kupovana za 350 evra, dokje uvoz iz Španije i Italije reali-zovan po znatno višim cenama.

PACKE ZBOGKORUPCIJE

Srbija nije ispunila nijednu pre-poruku za sprečavanje korupcijemeđu poslanicima, sudijama itužiocima, navodi se u najnovi-jem izveštaju koji je objavilaGrupa za borbu protiv korupcije– GRECO, telo Saveta Evrope.GRECO u izveštaju pozdravljamere preduzete na razvoju ulogeVisokog saveta sudstva ipoboljšanje procedura za izborsudija, ali izražava očekivanjeda će se Skupština isključiti izprocesa izbora sudija i da će seizvršiti revizija sistema proceneučinka sudija. Tužioci su usituaciji sličnoj kao i sudije,konstatuje se u izveštaju uzpoziv da se revidiraju i kriteriju-mi za izbor tužilaca.GRECO u izveštaju zaključujeda je nivo ispunjenja preporukaveoma nizak i zahteva od šefasrpske delegacije da izveštaj onapretku i primeni preporukadostavi što pre, najkasnije dokraja oktobra. Uprkos tomeMinistarstvo pravde izdalo jesaopštenje u kome tvrdi da se uizveštaju konstatuje da su „goto-vo sve preporuke u većem deluveć ispunjene“.

Beogradski glas, 21. mart 2018.

Svaka stavka – mala

�Nijednoj vlasti ne odgovara da se uvedu kalorimetri

Dobra vest

Losa vest

kolumna

Piše: Branislav Krivokapić

KAKO NAS POTKRADAJU NA RAČUNIMA

Ilustracija:Zoran Mihailoviuć

7Beogradski glas, 21. mart 2018.

�Na računima za „Infostan“ Beograđanima segodišnje zakine najmanje 34 miliona evra, dovoljnoda se zameni oko hiljadu dotrajalih liftova

OSTALO Do pre tri godine plaćao sam i stavku „čišćenje zgrade“, a onda su sta-nari odlučili da državnim čistačicama otkažu gostoprimstvo i da posao održavanjahigijene povere jednoj privatnoj agenciji po ceni od 220 dinara mesečno po stanu. Aliosim što krpu i zoger češće viđamo (navodno dolaze dva puta nedeljno), nismo sepreterano ovajdili od čistoće. Baš neki dan, kad sam izlazio da kupim hleb i novine,susretoh našu higijeničarku kako dolazi na posao. Kad sam se posle petnaestak min-uta vratio, već je izlazila iz zgrade. Na brzinu je prebrisala kabinu lifta i hodnik uprizemlju, a ostalih osam spratova nije ni pipnula.

Osim usluga dimničara, na mojoj priznanici „Infostana“, srećom, nema ni stavke„topla voda“. Da je ima, nas troje bismo samo za kupanje i pranje sudova mesečnoplaćali 4.500 dinara (1.500 dinara po članu), više nego što potrošimo i kad nam jebojler non-stop uključen.

P.S. Za januar 2018. JKP „Infostan tehnologije“ distribuiralo je 681.229 uplatni-ca za objedinjene komunalne usluge. Zbog svega što je ovde navedeno, sa velikimstepenom verovatnoće može se pretpostaviti da su iznosi na pojedinačnim uplatnica-ma u proseku za 500 dinara veći od realne cene isporučenih usluga. Na taj način„Infostan“, odnosno gradska vlast, građanima mesečno zakine 340 miliona dinara ili34 miliona evra godišnje. Da se racionalno troši, tim bi se novcem mogli pokrititroškovi zamene oko hiljadu dotrajalih beogradskih liftova.

Poređenjem podataka iz finansijskih izveš-taja deset velikih privatnih kompanija, odkojih su četiri rezultat stranih direktnih

investicija, ekonomista Dragovan Milićević je nasajtu www.makroekonomija.org napravio zan-imljivu analizu o fiskalnim davanjima. U 2016.godini najveći porez na dobit u iznosu od 2,17miliona evra platila je kompanija „Delta hold-ing“, nešto manji iznos platile su kompanije„Matijević“ i „Filip Moris“,na četvrtom mestu je „MKgrupa“ (1,57 miliona evra) ina petom „Merkator S“ (0,55miliona evra). Kompanijekoje su rezultat stranihdirektnih investicija neplaćaju ovu vrstu poreza, anajpovlašćeniji „Fijat“oslobođen je i plaćanjadoprinosa na teret poslo-davca koji se izmiruju nateret budžeta Srbije (u2016. iznos od 450 milionadinara ili oko četiri milionaevra).

Najveća ukupna fiskalnadavanja u 2016. ima „FilipMoris“ – 341,8 milionaevra ili znatno više odfiskalnih davanja svihostalih kompanija obuh-vaćenih analizom, a ovakompanija sa oko 600zaposlenih ima i ubedljivonajveću prosečnu netozaradu od čak 110.442dinara. Treba, međutim,reći da gro fiskalnih davan-ja „Filipa Morisa“ potičeod akciza na duvanskeproizvode, pa ga nijesasvim umesno porediti sakompanijama koje u svomposlovanju nemaju ovuvrstu fiskalnog opterećenja.Ako se izuzme „FilipMoris“, najveća ukupnafiskalna davanja u 2016. od 51,29 miliona evraimao je „Delta holding“, na drugom i trećemmestu su kompanije „Delez“ i „Merkator S“, aubedljivo najskrom-niji doprinos budže-tu Srbije od svega7,6 miliona evrapotiče od kompanije„Fijat“.

„Delta holding“je na prvom mestu(opet izuzimajući„Filipa Morisa“) i kad je reč o visini pros-ečnih neto zarada (64.446 dinara), madaDragovan Milićević upozorava da ovajpodatak treba primiti k znanju imajući u vidupovoljniju kvalifikacionu strukturu ove kom-panije i činjenicu da proseku najviše dopri-

nose visoke menadžerske zarade. Najnižeprosečne zarade među analiziranim kompani-jama, svega 240 evra, imaju dva najvećatrgovinska lanca „Delez“ i „Merkator S“, alošija je samo južnokorejska „Jura“.

Milićevićeva analiza kompanija kojezapošljavaju ukupno 42.545 radnika, a uukupnim fiskalnim prihodima države Srbijepo osnovu poreza i doprinosa na zarade, PDV

i poreza na dobit učestvuju sa 6,13 odsto, napomalo neuobičajen način prikazuje stanje usrpskoj privredi, ali i u državnim finansijama.

Činjenica da dva najvećatrgovinska lanca u budžetuzajednički participiraju petputa manje od najveće fab-rike cigareta, vrlo uverljivopokazuje odsustvo ozbiljne ikonkurentne strategijeekonomskog razvoja. Akobismo Milićevićevoj analizi

dodali i podatke o fiskalnim davanjima NIS-a, komotno bismo mogli da se zapitamo šta bibilo sa ovom državom da nema akciza. Nasreću po ministra finansija, Srbi i dalje pušekao Turci, piju ko Rusi i obožavaju da voze,ali i da ih vozaju. B. Krivokapić

pljačka

�Šta bi bilo sa ovom državom da nema akciza

Troškovi veći od kirijeUkupni troškovi stanovanja („Infostan“, struja, telefon, kablovska TV, internet, uslugečišćenja i kućepazitelja) u stanu od pedesetak kvadrata iznose od 15.000 do 20.000dinara. U okviru tog iznosa najveća stavka je grejanje, zbog čega je, prema najnovijimpodacima agencija za nekretnine, po prvi put zabeležen pad tražnje za stanovimapriključenim na sistem daljinskog grejanja (sve druge vrste grejanja su trenutno jeftini-je). Takođe, zbog visokih fiksnih troškova, izdavanje stanova, izuzev u varijanti dnevnogrentiranja, znatno je manje isplativo nego pre desetak i više godina. Za prosečan jed-nosoban ili manji dvosoban stan, ako nije u krugu dvojke, danas je teško dobiti kirijuveću od 150, najviše 200 evra. Jer ako stan ima centralno grejanje i, daleko bilo, topluvodu, podstanari za fiksne troškove moraju da izdvoje više nego za kiriju.

KAKO DRŽAVA PUNI BUDŽET

Pukli bismo da ne pušimo

ZA KOMUNALNE USLUGE

Ko plaća porez na dobitkompanija zaposleni neto plata porez na

dobit

Delta 3.214 64.446 2,17

Matijević 1.948 39.729 2,10

Filp Moris 606 110.442 2,0

MK grupa 2.601 46.676 1,57

Merkator S 8.830 31.028 0,55

Fijat 2.833 50.715 0

Delez 11.908 31.328 0

Jura 5.671 30.295 0

*Neto plata u dinarima, porez na dobit u milionima evra

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 21. mart 2018.

Vračar pod srebrnimznamenjem

Hrabra odluka već na prvoj sednici posle izbora! Bravo zaSkupštinu opštine Vračar i 24 poslanika. Bilo je dovoljno 24glasa vladajuće većine za odlučan potez, za odbranu tradici-je u tranziciji. Posle 25 godina najzad su promenjene boje naznamenjima opštine. Umesto zlatnog - srebrni krst! I to nacrvenoj umesto na plavoj pozadini! Isplatiće se svakakotrošak, ma koliko da su veliki honorari heraldičara, izrada ipostavljanje novog grba po opštinskim salama, na memoran-dumima i uličnim tablama širom Vračara.

Hrabra je bila i odluka Srpskog društva za heraldiku,genealogiju, veksilologiju i faleristiku „Beli orao“ (čitaj:Dragomira Acovića). Godine 1993. angažovani su danaprave dojučerašnji grb i, evo, sad su priznali greške iz mla-dosti. Jer Društvo je Acović osnovao 1991, kad je imao samo50 godina. A predvodiće ga zauvek, kao počasni predsednik,jer ipak je on predsednik Krunskog saveta i prvi kancelarOrdena kraljevskog doma Karađorđevića.

Beograd je odoleo neveri

Četiri strašna zimska meseca su prošla, kiše su lile, grmeligromovi, danima nam je visio nad glavama crvenimeteoalarm, a građevinski radovi, slavno okončani pre punačetiri meseca, postradali su samo simbolično. Tada suotvoreni za saobraćaj kružni tok na Slaviji i Ruzveltovaulica, a danas se samo nekoliko ukrasnih ploča raspalo naSlaviji. Još nekoliko su zimske bure i nevere odvalile izležišta. Uraganska košava usisala je nešto malo strujnihinstalacija, pa sada vise, ali nema varničenja i, što je naj-važnije, kvalitetno izvedeni radovi su, sve u svemu, odoleli.Što se Ruzveltove ulice tiče, zadovoljni smo što su šineopstale u ležištima. Šteta je neznatna i koncentrisana samo naraskrsnicu kod Vuka. Okrunio se asfalt na svakom ukrštanjušina i na skretnicama, sad ga nema, ali ni ukrštanja nemapuno, a da rupe nisu prevelike, možete i sami da se uverite.

Odbrusite, nego kako!Neka ste vi njima odbrusili, gospodine Mali! Neka ste im

sve rekli i to baš tim tonom! Valjda je trebalo da budete finiprema onima koji vas opanjkavaju! Za vas ne glasaju!Doktorat vam osporavaju! Nikako! Niste više gradonačelnik(niste?), pa možete da se obraćate svakome prema zasluzi.Lepo ste im rekli: „A zašto da ne! Zašto bi moralo da se radikao ranije, da se novogodišnja rasveta postavlja 25. decem-bra, a skida posle deset dana!“

I ko im je kriv što je bilo toplo tog 13. marta kad je raz-montirana jelka ispred „Ineksa“! Niste vi krivi što je proleće

poranilo, pa se oni slikali u majicama pod jelkom.I šta briga „Pištaljku“ da li je bila jedna ili tri ponude na

tenderu za najlepšu jelku na svetu! I šta ima taj sajt sada daprigovara što je „Kip lajt“ dao samo godinu dana garancijena jelku?! Pa do juče su se bunili što je sve plastično! Kao dabi pravo drvo i pravi ukrasi mogli četiri meseca da odoleva-ju strašnoj beogradskoj zimi!

Uostalom, svako zna da roba valja i posle garancija. Znači,moći ćemo sigurno i dogodine da montiramo najlepšu jelkuna svetu. Gde mi hoćemo! Ako hoćemo, i nasred tramva-jskog mosta, čim ga razmontiramo, pa namontiramo prekoRatnog ostrva. Ma, možemo na Mirijevski potok da je stavi-mo, ako hoćemo.

U pravu ste! Mirijevski potok

Podržavamo predlog g. Malog da se najlepša i najskupljajelka na svetu dogodine postavi kraj Mirijevskog potoka na

Karaburmi, samo šest kilometara od Trga republike i većpomenutog „Ineksa“. Zašto bismo zasenjivali turiste samocentrom grada kad se ovakvi vidici šire prestoničkom per-iferijom?!

Na „Tviter“ nalogu @SlavicaSlatinac ova fotografijapostavljena je sa inspirativnim naslovom „Metropola“, a našisugrađani su se potrudili da obogate sliku opisom okoline iolfaktornim doživljajem znamenitosti. Kažu, ima tu automo-bilskih guma, betonskih ploča, puno đubreta raznog i neštofekalija, zbog kojih karakterističan miris dopire iz potoka.

Tajna je odbranjena

Organizacija „Transparentnost Srbija“ (TS) saopštila je daje od Vlade dobila odgovor da je sve u vezi s koncesijomAerodroma „Nikola Tesla“ proglašeno tajnom i da ništa oddokumentacije ne može da im dostavi. TS je najpre odMinistarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poZakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja tražilada im dostavi studiju opravdanosti, ali je Ministarstvo odbi-lo da to učini jer bi, prama njihovom obrazloženju, to mogloda naruši bezbednost. Na to je TS uložila žalbu, pa je pov-erenik za informacije od javnog značaja naložio Ministarstvuda dokumentaciju dostavi. Ministarstvo je potom saopštilo

Piše: Ružica Me vo rah

Bravo za Vračar!GRB JE PROMENJEN! SAD PONOSNO MOžEMO DA PODIGNEMO STEG VRAČARA! ALI

K

9Beogradski glas, 21. mart 2018.

da nema tu studiju opravdanosti, većda je Vlada ta koja je ima. Vlada nijeodgovorila na zahtev, nakon čega jeusledila tužba TS Upravnom sudu kojije Vladi naložio da odgovori i Vlada jerekla šta ima da kaže.

Sad TS traži da Upravni sud naložiVladi da dostavi dokumenata iz kojihbi bilo moguće saznati zašto se ušlo ujavno-privatno partnerstvo i kako ćeizgledati ugovor.

CCC. TS će nama da atakuje nadržavne tajne!

Investitori, sram vas bilo

Stidite se, investitori, nijedan se nije javio Direkciji zagrađevinsko zemljište i izgradnju Beograda da kupi parceluna Autokomandi u Bulevaru oslobođenja za 840 milionadinara! Sad Direkcija mora da ponavlja poziv i da ponovonudi parcelu za 672 miliona dinara. To je popust od 20 odsto!Niste se valjda uplašili što će „Delta“ na susednoj parceli,veeelikoj parceli, da zida „Delta planet“!

Tuđe nećemo, svoje ne damo, rekla vam je lepo gradskavlast! Ne damo „Delti“ da 6.421 kvadrat pretvara u parkingza još jedan tajkunski šoping centar. Hoćemo da kvadrateprivedemo nameni, a taj prostor namenili smo za poslovno-komercijalne delatnosti, kancelarije, trgovinu i hotelijerstvo.

Investitori, sram vas bilo! U ćošak! Kad vam oprostimokaznu, vodimo vas na raport glavnom gradskom arhitekti davam objasni šta sve staje na taj ćošak.

Bravo! To je sekretarijat!Beograđani mogu biti ponosni na Sekretarijat za inspekcijske

poslove. Odoleo je pritiscima niskotiražnih medija da sepozabavi lažnim taksistima. Nisu lažni taksisti posao pravogsekretarijata! Dostojanstven je i uzdržan naš sekretarijat. Neuzvraća na uvrede da pojedini nelegalni taksisti dolaze dolegalnih tablica Sekretarijata. I ne samo da ne uzvraća negose blagonaklono i zaštitinički obraća građanima (ma kaopravi hrišćani, okreću drugi obraz). Saopštenje daje našsekretarijat i u njemu kompletna uputstva. Sad svakigrađanin zna kako može da se zaštiti od lažnih taksi vozila.

Kad zaustavite taksi, proverite, prvo napred, pa nazad, imali vozilo registarsku oznaku „BG… TX“; zatim pogledajteima li krovnu oznaku; sa vozačem utvrdite trasu i proveriteda li je taksimetar baždaren; zatim proverite jesu li cenovniki taksi dozvola vozača vidno istaknuti; zatim proverite da lina taksimetru piše „start“; nakon uključivanja taksimetra,proverite da li pokazuje iznos od 170 dinara; utvrdite da litaksimetar radi ujednačeno; ako nešto od navedenog nije popropisu, momentalno ukažite taksisti na uočenu nepravil-nost; na kraju, uzmite račun za izvršenu uslugu.

Znajte da za tarifu 1 cena vožnje po kilometru iznosi 65dinara, radnim danima, od 6 do 22 časa; za tarifu 2 cenavožnje po kilometru iznosi 85 dinara, od 22 do 6 časova i udane državnih praznika i nedeljom; za tarifu 3 cena vožnje pokilometru iznosi 130 dinara i primenjuje se van obeleženihtačaka gradskog područja; znajte da je cena prtljaga uračuna-ta u cenu prevoza; znajte da na aerodromu taksi vozačsamostalno utvrđuje trasu prevoza i nema obavezu uključi-vanja taksimetra jer uslugu naplaćuje prema potvrdi o fiksnojceni taksi prevoza, koja se prethodno dobija na taksi pultu naaerodromu.

Hvala Sekretarijatu! Kakav sekretarijat! Svaka čast.

Napred u disko-ritmu!Prvi „Noćni market“ 2018. godine održaće se u petak 23.

marta na pijaci „Blok 44“ pod sloganom „Studio 44“ od 18 do24 sata. Biće to najveći sajam dizajna, zanatstva, hrane i pićapod otvorenim nebom u disko-ritmu. Na 12. po redu „Noćnom

marketu“, pored velikog broja izlagača iz oblasti umetnosti idizajna, predstaviće se i pijačni prodavci s najboljim agrarnimproizvodima na svetu, kao i mnogi ugostitelji i di-džejevi. Sveje to saopštilo Javno komunalno preduzeće „Gradske pijace“.Bravo za veliku gradsku manifestaciju!

Stiglo je proleće u „Beo zoo-vrt“

Eto nama proleća 2018! Bravo! Baš lepo. Ceo grad mu jena dlanu, pa su se foto-reporteri rastrčali da srećnu vestzabeleže i ovekoveče. Pa su stigli i do „Beo zoo-vrta“. Pa suu „Vrtu dobre nade“ otkrili porodicu Stefanović, dr Nebojšu,ministra unutrašnjih dela, njegovu suprugu Anu i njihovućerkicu Ninu. I umesto da prolećna šetnja ostane to što jeste,porodična idila, na društvenim mrežama su neki zlonamernii dokoni građani toliko detaljno razgledali fotografije da suotkrili kako Ana nosi ružičastu „viton“ tašnu od 4.400 evra.

Možda ju je stekla dok je bila direktorka tabloida„Pravda“? Ipak ne, model je aktuelan, kao i cena od 4.400evra, a „Pravda“ je ugašena još 2012. Možda je ministarštedeo, pa obradovao suprugu za Dan žena? Ipak ima najvećuplatu u Vladi! Kad je Vlada lane formirana, bilo je to 150.000dinara, a od tada ga je valjda zakačilo neko povećanje.

Ko je vera, a ko je neveraGradska izborna komisija još nije dodelila mandate

poslanicima novog saziva Skupštine grada, ali za neke odkandidata sa izbornih lista već se zna hoće li biti odbornici iliće vratiti mandate.� Budući odbornici: Branislav Milićević, Branko

Kockica, glumac i direktor Pozorištanca „Puž“ (SNS lista);Dragan ilas, bivši gradonačelnik Beograda (lista ilas);Borko Stefanović, osnivač i lider stranke „Levica Srbije“(lista ilas); Sanda Rašković Ivić, šefica poslaničke grupe„Pokret za spas Srbije – Nova Srbija“.� Vraćaju mandate: Aja Jung, vlasnica baletske škole i

osnivač Festivala igre (SNS); Vesna Stanojević, koordinator-ka Sigurne kuće (SNS); Aleksandar Šapić, predsednik opš-tine Novi Beograd (lista Šapić) vraća mandat samo zbogsukoba interesa; Toma Fila, advokat (SPS lista).� Još se nećkaju: prof. dr Zoran Radojičić, direktor

Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj (SNS lista); ŽikaNikolić, TV novinar i urednik „Žikine šarenice“ (SNS); IvanTasovac, pijanista i direktor Beogradske filharmonije (SNS).

Odlučan potez TO NIJE KRAJ BORBE NI KRAJ SLAVNIH PODUHVATA I PODVIGA

Kako bi trebalo da izgleda TC „Delta planet“ na Autokomandi

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 21. mart 2018.

Olja Ivanjicki: Trokraki most (1)„22. jul 2004, 1.10 hIma više razloga, veoma važnih, dadam predlog za ovaj most.Uvek sam se pitala kako je Beogradizabrao da bude samo sa jedne strane,na jednoj obali svoje velike reke, a dadrugu zanemari kao da je nema. Uveksam govorila: ’Kako bi izgledao Parizda je bio samo na jednoj obali Sene,kako bi izgledao London da je bio samona jednoj obali Temze…’ Uvek me ječudilo da ta druga obala Dunava nepostoji u svesti. Da bi ta obala oživela,potrebno je da se dođe do nje. Dosad jebilo nemoguće, osim možda čamcem.Ideja mosta se rodila iz potrebe prelas-ka na drugu obalu, ali prelaska tako daobuhvati više polazišta: jedan iz starogdela grada, negde kod Nebojša kule,gde se premošćava ušće Save i Dunava,ka Ratnom ostrvu, onda od SIV-a ka tojistoj tački – ka Velikom ratnom ostrvu iiz te tačke na drugu obalu Dunava, gdeima mnogo rukavaca, mnogo kanala, gde bi unekoj budućnosti nikao novi deo grada, koji bipo svojoj konfiguraciji podsećao na novuVeneciju, novi Amsterdam ili novi Peterburg,znači, imao bi osobine gradova koji se pominjuupravo po tome što imaju kanale.Ratno ostrvo je jedina bolna tačka, jer to jezaštićeno područje u našoj svesti, u odnosuprema prirodi i kao stanište ptica i svega onog štočini prirodu, koju jedino ljudi narušavaju, prljaju,zagađuju, ne poštuju i rade joj sve najgore. Ali, sadruge strane, od tog ostrva koristio bi se samojedan deo za stub, nikako most ne bi imao kon-takt sa tlom. Ratno ostrvo pozajmljujemo samo

kao tranzitnu tačku u vazduhu. Posle Ratnogostrva, Kružni tok na Ratnom ostrvu porednjega, sa dunavske strane, postoji još jedan deokopna koji bi takođe služio za postavljanjestuba, a i na drugoj obali Dunava bi se koristilielementi kopna za stubove. Taj protok sao-braćaja se ne bi spuštao na kopno, odigravao bise negde u vazduhu. Ali bi to bila veza saBanatom, Suboticom i u krajnjoj liniji saistokom Evrope, sve do Moskve i Peterburgajednog dana.Most ne bi bio ono što treba da bude, da nemaelemente bitne za njegovo postojanje. To što jeon sastavljen iz tri kraka, asocira na tri prsta,

koja su u hrišćanstvu jakovažna, koja imaju simbolodnosa Svetog trojstva. Ucentru spajanja ta tri krakabio bi veliki disk, koji bi usvojoj armaturi, u svojojkonstrukciji i svojim name-nama kao mesta za sedenje,osmatranje, odmaranje,zaustavljanje, imao simbolocila, četiri slova S, kaoonoga što čini suštinu ovogpodručja, ovog naroda, kojibi noću bio vidljiv sa velikevisine. Naglašavam da je tojako važno, jer to mesto,Ušće, jeste koridor svihaviona koji idu iz Evrope kaDalekom istoku, Bliskomistoku, Maloj Aziji. To jekoridor koji dnevno verovat-no ima ogroman broj preleta,čak i u vreme rata. Tako bi u noćnim letovimaoni u avionima koji gledajunadole videli jedan novi pri-zor, most koji pulsira, kojiima otkucaje srca u jednojliniji svetla koja bi otkucavalasvoj tok, svoju misao, svojebiće, kao jedan veliki EKGzapis bića koje živi.“

Vremeplov

Piše: Mirjana Šćekić

OsamdesetpetogodišnjaStanimirka Radojičićjedna je od nekoliko stoti-

na hiljada penzionera kojima zbogmalog iznosa penzija nije smanje-na. Za nju tih minimalnih 20.000dinara, ipak, „nije mala stvar“„Stigla sam sa Kosova u Beogradbez ičega te 1965. godine.Pobegla sam od batina mužakojem je alkohol pomutio pamet.Tukao me je tako jedne noći samopo rukama i butinama, govorećida sam ološ. ’A, sada, da se maloodmorim’‚ govorio je. Moj deve-togodišnji sin sve to gleda. Plačejadan na krevetu i viče: ’Nemoj,tata!’ Pobegla sam sutradan.Ostavila sam troje dece, svi jedandrugom do ušiju, toliki je bio njegov zulum. Goli život sam spasavala. Povela sam samojednogodišnju bebu. Čitav dan sam bosonoga, gazeći i po trnju, pešačila od selaPakaštica do Gornje Repe, a onda do sela Belo Polje, do kuće mojih roditelja. Majka mejedva poznala, toliko sam bila plava od batina“, seća se s tugom i nevoljno Stanimirka.Sledećeg dana otišla je da kopa nekom čoveku vinograd za nadnicu. „Kopam tako celibogovetni dan, udaram onom motikom po kamenitoj zemlji i – ništa. Svu snagu samizgubila, ništa nisam zaradila“, priča Stanimirka.Napisala je pismo mlađoj sestri koja je živela u Beogradu. „Molila sam je da mipomogne za početak. Ubrzo sam dobila odgovor da odmah krenem jer mi je našlaposao“, priča Stanimirka.

Sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordi-naciju odnosa sa građanima proglasio je 18. marta u sedam ujutru uBeogradu redovnu odbranu od poplava. U danu slanja ovih novina u štampu

vodostaj Save u Beogradu bio je 473 centimetra, a redovna odbrana od poplavakreće na 500 cm. Prema podacima Republičkog hidro-meteorološkog zavoda(RHMZ), 23. marta bi vodostaj Save trebalo da bude oko 503 centimetra, što je idalje daleko od granice vanredne odbrane od poplava, koja počinje na 600 cm.

U Hrvatskoj je inače zbog rasta vodostaja Save u pojedinim delovima toka krozHrvatsku već danima alarmantna situacija. Sava je kod Jasenovca još u ponedeljakprobila višedecenijski rekord, u utorak i taj rekord premašila, a vodostaj Save bioje na 928 centimetara.

Da Sava nadolazi i u Beogradu vidljivo je bilo početkom nedelje i golim okom.Na Adi Ciganliji pod vodom je biciklistička staza, reka je nadošla i u Čukaričkomrukavcu, pa biciklisti ove nedelje sigurno neće moći ni da dođu do Ade Ciganlijeniti da voze po izletištu.

Beograd najviše pažnje obraća na nivo Save i Kolubare u opštini Obrenovac,

ŽIVOTNI PUT OSAMDESETPETOGODIŠNJE

Iz kosovskog trnja,

Proglašena redovna

Čukarički rukavac

11Beogradski glas, 21. mart 2018.

�

pošto su velike poplave iz 2014. godine i dalje u svežem sećanju. Od početka nedel-je Obrenovčanima nije prijatno što vide da je izletište na Zabranu poplavljeno.

Kada je Dunav u pitanju, on raste nešto umerenije od Save. U Zemunu jepočetkom nedelje bio na „koti 512“, odnosno na 512 centimetara. RHMZ pred-viđa da bi do petka 23. marta Dunav trebalo da dogura do 545 cm, odnosno petcentimetara ispod granice redovne odbrane od poplava. Granica vanredneodbrane je na 650 cm. Sekretarijat za poslove odbrane zasad je samo apelovanona Beograđane da uklone svoja vozila iz zone Kule Nebojše.

Tek treba da vidimo kako će se gradske službe pokazati ukoliko Sava i Dunavovog proleća ugroze glavni grad. Mada bi naravno najbolje bilo da ih reke na tuprobu ne stavljaju. Od pripravnosti i opremljenosti službi za odbranu daleko suvažniji ljudi i njihova imovina, pa je za sve bolje da nijednu gradsku vlast takavtest ne zadesi, ni ovog proleća niti ikada u budućnosti. Naruku odbraniBeograda od poplava ide i konfiguracija terena u gornjem toku Save. Sava je iprošle godine poplavila brojna naselja u Hrvatskoj, ali se veliki poplavni talasrazlio pre granice sa Srbijom, pa te vode nisu ni stigle do Beograda.

Ostavila je bebu majci i ocu i požurila u Beograd, gde je počela da radi kao kućnapomoćnica. „Radila sam mesecima kao kućna pomoćnica kod jedne Milene, kojami je dala sobicu. U međuvremenu, starija ćerka je pobegla od oca i stigla uBeograd. Gde ću s njom? Srećom, brat je pristao da je primi. Odahnula sam.“Teškim radom uspela je da samo za godinu dana skoro potpuno ujedini porodicu.Počela je da radi kao spremačica u „Trudbeniku“. Imala je dovoljno da plati sobicuza njih četvoro.„Najmlađa ćerka je do svoje pete godina bila kod mojih roditelja“, kaže sprizvukom krivice u glasu Stanimirka.Priča da je od ušteđenog novca posle nekoliko godina „pogodila majstore“ iizgradila kuću na placu u Malom mokrom lugu, istina, na divlje. Ni dan-danaskuću nije uspela da legal-izuje. „Plac sam dobila odmuža, na ime obeštećenjaza alimentaciju koju nijeplaćao. Opština jepokušala da mi sruši kuću,ali su se komšije skupile inisu dozvolile rušenje“,kaže ona.Priča da su deca i ona živeći u slozi lako podnosili nemaštinu.„Sin mi se zaposlio dok je još išao u školu. Počeo da radi kod jednog majstora,auto-mehaničara. Jedne nedelje dolazi kući i pruža mi onu svoju od gareži prljavuručicu sa par novčanica u njoj i kaže: ’Uzmi, mama, to sam zaradio’.“Stanimirkina starija ćerka sada je uspešna poslovna žena, druge dve ćerke takođerade, a sin je u penziji. Ima sedmoro unučadi – jedan unuk joj je inženjer, druginovinar. Od pre dve godine je prabaka. Život ne piše uvek velike romane, ali zato stvara ovakve turobne priče u kojimamale stvari, u zemlji punoj tuge, ponekad imaju srećne ishode. Za one koji su ustanju da u malim stvarima prepoznaju sreću.

STANIMIRKE RADOJIČIĆ

DETERDŽENTOM PO SLAVIJI

OPASNA IBARSKA

bosa…

odbrana od poplava

Neko ne baš mnogo pametan, a nije gradski menadžer, dao je nekom još manjepametnom saglasnost da novopopločane trotoare na Slaviji peru jakim abrazivnimsredstvom! Posledice su očigledne. Ove fotografije se već dve nedelje vrte po

društvenim mrežama i – ništa. Dakle, ako ne uganete nogu, bar ćete se lepo okupati s noguako nagazite razbucane ploče.

Kraj autobuskog stajališta na Ibarskoj magistrali u Lipovici, preko puta policije, nemaobeleženog pešačkog prelaza. Zbog toga su se na tom mestu dešavali i saobraćajniudesi sa tragičnim ishodom, tvrde za „Beogradski glas“ građani koji stanuju u

obližnjim naseljima.„Više od 20 godina putujem na posao i vraćam se kući upravo tim putem. Čudi me da se

na tom kritičnom mestu ne postave zebra i osvetljenje, pošto je u večernjim satima najkri-tičnije. Deca se vraćaju iz škole, izlaze iz autobusa, pretrčavaju magstralu“, komentarišejedna putnica koja je izašla iz autobusa na liniji 581. M. Š.

�Pokušali su da mi sruše kuću, ali su se komšije skupile i nisu dozvolile

Obrenovačko izletište Zabran

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 21. mart 2018.

Ministar trgovine, turizma itelekomunikacija RasimLjajić upozorio je da kupov-

ina bez fiskalnog ili blok računa nosiveliki rizik, a da korist od sive ekonomi-je, i to kratkoročnu, imaju samo prodavcikoji ne poštuju zakon.

Ljajić je na RTS-u, u emisiji tokomizvlačenja dobitnika u nagrdnoj igri„Uzmi račun i pobedi“, ocenio da najvišesive i crne ekonomije ima u oblastinaručivanja preko interneta budući daniko ne evidentira tu vrstu trgovine.Prema njegovim rečima, novi zakon ćeregulisati taj problem jer će poštanskioperatori imati obavezu da identifikujuonoga ko šalje i ko prima robu.

Ljajić je iskoristio gostovanje dapotrošačima dâ dva saveta – prvi da nekupuju robu preko interneta ako trgovacnije istakao podatke, a drugi da od pro-davca uvek traže fiskalni ili blok račun,jer to znači da je promet evidentiran, darobu mogu da vrate.

„Sve ostalo nosi veliki rizik“, rekao jeLjajić i dodao da je, kada je reč okupovini preko interneta, potrebnoodvojiti „žito od kukolja“ i da svako kokupuje mora da vidi da li je prodavnicaili prodavac registrovan, da li ima PIB,matični broj...

Upitan da navede neki od oblika siveekonomije, ministar je podsetio na čin-jenicu da u oblasti turizma postoji veoma

veliki broj nekategorisanih kreveta. „U Beogradu, koji godišnje poseti i

milion turista, postoji oko 2.500 kate-gorisanih kreveta, u Novom Sadu 215, ataj grad samo tokom ’Egzit festivala’poseti 100.000 turista“, rekao je Ljajić idodao da to samo pokazuje koliki jeprostor za sivu ekonomiju. On je naveoda postoje samo dve vrste računa,fiskalni i blok – koje izdaju kozmetičarii frizeri, te da građani nisu dužni da plateuslugu ili robu ako ne dobiju račun.

Tokom izvlačena bilo je reči o i oprogramu „E inspektor“, odnosno otome da će od juna biti umrežene četiriinspekcije, a do sredine 2019. sve 42inspekcijske službe. (Beta)

LJAJIĆ: KUPOVINA BEZ FISKALNOG ILI BLOK RAČUNA NOSI VELIKI RIZIK

Atak na sivu ekonomiju

SA MARKOM ŠELIĆEM

Bacanje

Karik

atur

a: S

aša

Dim

itrije

vić

Razgovarala: Hana Adrović,urednica i voditeljka emisije „Nešto drugačije“

Tri meseca nakon emitovanja prveemisije „Nešto drugačije“ fanoviMarka Šelića Marčela dočekali su

da ga vide u prepoznatljivom ambijentupsihodelične dnevne sobe u kojoj se piječaj. Sa Markom sam razgovarala oizborima, Nemanjićima i Kosovu.

Marko, da li čitaš novine?

� Smatram to mazohističkom navikom.Mislim da bespomoćnost ume da razvijemazohizam. Najsrećniji bih bio kada me,recimo, šest meseci ili deset godina niko nebi zvao na intervjue, jer je izgleda postalonebitno šta ko radi i šta piše u knjigama kojeobjavljuje, šta igra u predstavama ako je upitanju čovek teatra, nego svi nekako jedvačekamo da razgovaramo o dnevnoj politici itako smo svi postali takmičari u bacanjupančlajna udalj.

Dobro, ti si reper, i uvek si umeo s

pančlajnovima.

� Nije to ništa loše, samo je jalovo ibespomoćno. Očigledno je da se niko zbogtoga ne osvešćuje nego se mi nešto kolek-tivno tešimo ko će bolje da kaže neku mudruili zabavnu stvar. Nedavno smo imali jednu„javnu anketu“ koja se zove izbori, gde smomogli da vidimo koliko nas ovakvih otpri-like ima, a nema nas mnogo.

13Beogradski glas, 21. mart 2018.

�Da li biste prodali najskuplju srpsku reč za džak brašna ili pljeskavicu?

MARČELOM OTVORENO KAO I UVEK

pančlajna udalj

Da li su ti se slegli utisci nakon beogradskih izbora

i kakav ti je ukus ostao u ustima nakon 4. marta?

� „Noćas sam nešto gadno pojeo“, što bi rekao velikiCane. Bio sam kod Zorana Kesića nakon izbora i nisamimao ništa pametno ili duhovito da kažem, rezultati sutakvi kakvi su. To je nama naša borba dala, demokratija,većina je odlučila. Možda stvarno mi treba da se zatvo-rimo u naše hejterske kružoke i da tu pijemo čaj.

I pravimo se da ne živimo Srbiji?

� Pa da, da ne kvarimo žurku većini.

Da li misliš da su uslovi u kojima su održani

beogradski izbori bili fer?

� Ne bi bilo loše da se to malo rasvetli. Evo novo-godišnja rasveta je još uvek tu. Pre neki dan je SinišaMali izjavio da ne vidi zašto bi se žurilo sa skidanjemrasvete kada je ovako lepše. Neće, kaže, turista da biragde će da dočeka novu godinu u decembru nego u julu.

Kao u onoj priči o cvrčku i mravu.

� Pa da. Poznato je da turista, kada bira gde će dadočeka novu godinu, prvo ode na sajt lampioni.com ionda se tu izlistaju prestonice, pa uporednom analizomdolaziš do zaključka šta najviše sija i šta je najviše kič.

Možda je ideja bila upravo to – da Beograd pron-

ađe neku svoju „kič nišu“?

� Pa da, oaza kiča. Idemo tamo da vidimo kič kakvognigde nema!

Da se vratimo na novine. Jedan dnevni list koji

košta svega 20 dinara na naslovnoj strani citira nešto

što je navodno izjavio Donald Tramp: „Srbiji ni delić

Kosova“. Kako se to slaže sa onim narativom da je

Tramp naš prijatelj po slovenačkoj liniji?

� Jeste, ali ne treba zaboraviti da nam na naslovnojstrani istih tih novina Putin stalno poručuje da se ništane brinemo i da će on to sve da sredi. Pamtim jedandogađaj iz 1999. na dan kad je počelo bombardovanje.Svi smo znali šta se sprema, deluje nam neverovatno,ali tu je i sprema se. Nezaboravna mi je izjavamog drugara iz klupe koji u tom trenutku kaže:„Neće to Rus da dozvoli.“ Ja kažem: „Naravno daneće.“ Svi smo tada na Rusiju gledali kao na star-ijeg brata, kao onaj klinac kom svi lupaju čvrge ikoji stalno preti dolaskom starijeg brata. Međutim,te večeri padnu bombe i mi svi klinci smo umislilida će sada da počne treći svetski rat zbog nas.Međutim, gle čuda, to se nije desilo. Mislim daVučić ima rešenje za Kosovo. Raspisaće referen-dum, glasanje tajno, sutra osvane vest da je Srbijapriznala Kosovo, svi se pitaju ko je dao Kosovo –a niko nije.

Moguće da su beogradski izbori bili generalna

proba za uslove u kojima treba da se glasa na referen-

dumu?

� Da, da. Na primer: da li biste prodali najskuplju srp-sku reč za džak brašna ili pljeskavicu?

Ili sendvič?

� Ili sendvič.

Dnevne novine takođe pišu da je kraljica Elizabeta

potomak Nemanjića. Da li je to u svrhu promocije

serije koju emituje nacionalni servis ili je njena visost

zaista Elizabeta Nemanjić od Vindzora, tek – kako se

sada tu uklapa priča o zlatnim viljuškama i kašikama

na srpskom dvoru? Da li to znači da smo izvezli esca-

jg i na engleski dvor?

� Nikada nisam razumeo šta je tu kompliment ponas. Ako smo tada bili kolevka bontona i civilizacije, adanas smo tu gde smo, zar to nije predvorje za temu ipitanje – gde smo onda pogrešili? Imamo umišljaj dasmo mi naši slavni dedovi. Kao kod Domanovića u„Razmišljanju jednog običnog srpskog vola“. Našaglavna tema i briga treba da bude kome ćemo mi bitidedovi i kakvo ćemo sećanje na sebe ostaviti potomci-ma. To što su se naši dedovi izborili za nešto ne sme danam bude dovoljan alibi i opravdanje za to što smonajveće kukavice na svetu i nadamo se da će neko drugida nas oslobodi Vučića. Jednog dana će DenerisTargerijan da doleti na zmaju i skine nam lance, a mi dotada treba da savijamo kičmu i pričamo o slavi našihpredaka i zlatnim viljuškama.

Da li ti se čini da postajemo zemlja proseka iz koje

su otišli svi stručnjaci?

� Nepogrešivim putem idemo ka budućnosti u kojoj jeSrbija zemlja jeftine radne snage, a u kojoj postoje dveklase: vladar i ekipa oko njega sa jedne, a na drugojstrani radnici koji su srećni što im je standard napokon sa220 skočio na 250 evra, a pošto se nisu bunili kada suprimali 220 evra, tek sa 250 evra neće nikome da se zam-eraju. To će biti to.

Možda već sada to jeste to.

� Poslednja javna anketa zvana izbori pokazala je daje tako.

(Ostatak intervjua pogledajte na „Nešto drugačije“Jutjub kanalu i nikako, ali nikako ne zaboravite da naszapratite na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu)

Ne obazirući se na sva ona sumnjala i zakerala, koja upiruprstom u kalendar i uporno nam dokazuju da smo još uzimi, odnosno u zabludi – proleće je, uprkos naporima

nadležnih, ipak stiglo u naš grad. Prvo je procvetalo glogovodrvo, svesno svog posebnog značaja u srpskoj mitologiji. Kroznežnu zavesu belog behara teturavo zuje probuđene smrdibube,podsećajući nas na sopstvenu stvarnost – na nekada beli grad,sada prepun ljudi koji ga za svoj priznaju samo onoliko koliko

koristi iz te pripadnosti mogu daizvuku.

Ako je jedino vlasništvo ovoggrada ostao prostor, onda je to i jed-ina korist koju neko od njega možeda izvuče. Zato se prostori Beogradabesomučno razvlače, zagađuju,ustupaju, razgrađuju... U gradu ukome do pre dvadesetak godina bezdozvole niste mogli ni prozor daofarbate, a da se ne pojavi nekakvagrađevinska inspekcija, najednomviše nema nadležnih i odgovornih.

Svi se, u horu, čude i lamentiraju nad sudbinom grada; svi sepozivaju na svoju nemoć; a na svakoj trafici i skalameriji prekonoći podignutoj u centru grada stoji prilepljeno rešenje simenom i prezimenom odgovornog i pečatom, takođe odgov-orne, opštine.

Sve je, kao, privremeno, do donošenja detaljnog urbanis-tičkog plana, pa je, kao takvo, i podnošljivo... Možda za onogakoji je, u to ime, uzeo pare... Za ostale – nije. Činjenica je i dasmo svi mi, kao smrtni ljudi, privremeno u ovom gradu, pa toipak ne znači da možemo gde nam se prohte instalirati krevet imesto proglasiti svojim domom. Na uglovima gde do juče nistemogli, bez pridike i kazne zbog ugrožavanja sigurnosti sao-braćaja, ni automobil da parkirate, sada možete ostaviti trafiku.Uostalom, detaljni urbanistički planovi nikada se nisu ni bavilikioscima, pa je njihov nedostatak kao alibi za urbanistički haos– čist cinizam. Kraće rečeno – primitivni bezobrazluk.

I sada, što reče onaj ruskiklasik – „šta da se radi“? Dase posvećeni građaniBeograda, po ugledu najužnoameričke brigade zaborbu protiv kriminalakratkim postupkom, orga-nizuju u grupe koje će noćukrstariti ulicama i spaljivatikioske? Ili da budu jošradikalniji, pa da spale onepotpisane na privremenimrešenjima, a, za svaki slučaj,i šefove im? Da liradikalnim nasiljem na radikalni bezobrazluk, ili ispoljitigrađansko strpljenje pa sačekati da ih spale oni koji sukioske i postavljali i za to okolo plaćali, u trenutku kada ih,poslovno propale, ili po nalogu neke nove opštinske vlasti,budu prisilno demontirali?

U stvari, sve je u stilu one, početkom devedesetih godinaodomaćene, beogradske parole: „Nas ništa više ne iznenađu-je!“ Jednostavno – tehnologija mora da napreduje. Od onihkoji nešto imaju pare su se prvo mogle uzeti kroz državnebanke, zatim su se uzimale kroz privatne banke, pa u pirami-da-štedionicama, pa kroz inflaciju i kursne udare... Narodsporo uči, ali sve ima kraja. I šta je, onda, molim vas, novaopštinska vlast mogla da smisli kako bi u kasu i džepove uter-ala nešto para? Ljudi nepoverljivi i osiromašeni, a grad opus-teo...

Naselićemo pustaru! – rešiše oni i trotoare zasadiše lokacija-ma. Investicija, sa sve taksama i mitom, od 10.000 do 20.000maraka – taman za one koji su pod dušekom imali još neštodeviza, previše za bakaluk, a premalo za ozbiljan privrednipoduhvat.

Kada se talas smirio, s jedne strane dobili smo ljude bezpara, s polupraznim kioscima koje valja ukloniti; s drugeodgovorna lica koja, kao i uvek, ništa ne znaju i neće daznaju. Beograd je i to preživeo. Nije mu bilo prvi put...

(„Čekajući Spasovdan“, 2005)

�Da li radikalnimnasiljem naradikalni bezo-brazluk, iliispoljiti građan-sko strpljenje?

kolumna

Piše: Aleksandar Crkvenjakov

PROLEĆE JE, A MI ŽIVIMO U BEOGRADU...

�Idemo u Beograd da vidimokič kakvog nigde nema!

14 FORUMBeogradski glas, 21. mart 2018.

Zagrebački „Nacional“ je došao doekskluzivnih dokumenata koji otkri-vaju šta premijerku Srbije AnuBrnabić povezuje sa „maglovitomhobotnicom kompanija“ prikrivenogvlasništva čije će vetroelektrane Srbijiprodati struju za više od 500 milionaevra tokom 12 godina, ali izbegava-jući da plaćaju porez. „Beogradskiglas“ će u ovom broju i narednimbrojevima preneti najzanimljivijedelove ovog teksta.

Ana Brnabić, srpska premijer-ka hrvatskog porekla, moglabi biti umešana u jednu

duboko zabrinjavajuću aferu prožetuizbegavanjem plaćanja poreza,skrivenim vlasništvom i opasnimmešanjem javnih i privatnih interesa.To se može zaključivati nakon uvidau ekskluzivne dokumente iz projekta„Malta Files“ u posedu Evropskeistraživačke saradnje (EIC), u kojojje „Nacional“ službeni član od početka 2018.

Ti dokumenti, koje „Nacional“ ekskluzivno objavljuje,pokazuju da je srpska premijerka na svom bivšem radnom mestubila upoznata s nekim kompleksnim ofšor operacijama mrežeenergetskih razvojnih kompanija među kojima se nalazila i kom-panija „Continental Wind Srbija“, u kojoj je ona bila direktorkapre ulaska u državnu administraciju. Tamo je bila upoznata sastvaranjem srpskog dela ofšor korporativne strukture za projekatobnovljive energije vetra.

Ta kompanija bila je deo složene korporativne strukture,očito stvorene za poresku optimizaciju, koja bi tokom dvanaestgodina trebalo da od srpskog državnog distributera električneenergije primi 523 miliona evra, zahvaljujući Pravilniku održavnim podsticajima koji je odobren dok je ona bila ministar-ka u srpskoj vladi. Ana Brnabić za „Nacional“ je, između osta-log, izjavila: „Nisam bila uključena ili imala ikakve veze sazakonodavstvom koje se tiče obnovljivih izvora energije.“Međutim, pre nego što je ušla u državnu administraciju, AnaBrnabić se zalagala za donošenje nove regulative o obnovljivojenergiji u Srbiji.

Nakon što je postala premijerka nestale su sve zakonske iregulatorne prepreke za najveće privatno ulaganje u Srbiji ukoje je uključena mreža tih tajnih ofšor kompanija, među koji-ma se nalazi i ona u kojoj je ona bila direktorka. Kako se čini,to veliko privatno ulaganje u Srbiji lokalnom stanovništvu nećesmanjiti cenu električne energije. U tom multimilionskom pro-jektu, u koji su uključeni i neki nadaleko poznati moćni svets-ki investitori, izgledno je da srpski državni budžet neće od togaimati značajnijih poreskih prihoda. Sve to zasad ćutke posma-tra i najmoćniji srpski političar Aleksandar Vučić, iako je naračun tih investitora ranije iznosio oštre kritike.

Dokumenti u posedu istraživačke mreže EIC pokazuju da suAna Brnabić i njeni saradnici u „Continental Windu Srbija“asistirali u pripajanju još jedne srpske podružnice matične mal-teške kompanije koja je dobila beskamatni i neosiguran zajamod 200.000 evra, čime je, kako se čini, prekršena srpska regu-lacija o minimalnoj kamatnoj stopi na zajmove među povezan-im kompanijama.

Nakon što je Ana Brnabić 2017. imenovana za Vučićevunaslednicu na čelnom mestu u Vladi Srbije, kapitalna investicija

energetske razvojne kompanije „Continental Wind“ u Srbiji – pro-jekat vetroparka Čibuk – dobila je dozvolu za početak gradnje, uzdo 190 miliona evra zajmova Međunarodne finansijske korporaci-je (IFC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). „Masdar“,državna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata, takođe znača-jno ulaže u taj projekat, što ne bi bilo moguće bez zagarantovanihbudućih prihoda od proizvedene električne energije.

Uprkos tome što se „Continental Wind“ predstavlja kao„američka“ kompanija, na američkom tlu ima samo tzv. shellkompaniju u poreskom raju Delaveru. Kompanija i njen osnivač,bivši radnik „Glencorea“ i „Trafigura“ Mark V. Krendal (MarkW. Crandall), američki državljanin koji živi u Beogradu, nagomi-lali su prihode od razvoja i prodaje projekata obnovljivih izvoraenergije koristeći mnoge ofšor jurisdikcije, uključujućiLuksemburg, Gernzi,Britanska Devičanska Ostrva,Kipar, američku saveznudržavu Delaver i Maltu. Ni ujednoj od tih zemalja kom-panija ne poseduje niti javnorazvija vetroelektrane. Otkakosu razvili projekat vetroparkaČibuk, partneri „ContinentalWinda“ prodali su svojih 40 odsto deonica pod kontrolomkiparske kompanije finskim i nemačkim investitorima u novem-bru 2017. i januaru 2018, ali vrednost tog posla ostala je nepoz-nata. Nešto ranije, krajem 2015, Krendal, bivši šef Ane Brnabić,i njegovi partneri osnovali su malteški uzajamni fond koji jeomogućavao da se zamete trag i sakriju pravi vlasnici. Neki odnjih zaradiće milione od prodaje vetroparka Čibuk.

Sve to su ključni elementi koji pokazuju kako se rađala ikako se razvija jedna od najvećih i ujedno tajnih investicija uSrbiji, a ta priča detaljno otkriva kako s podrškom IFC-a iEBRD-a posluju strani investitori u državama u tranziciji.Aleks Kobam (Alex Cobham), izvršni direktor organizacije„Tax Justice Network“, međunarodne grupe za posredovanje upodručju međunarodne utaje i izbegavanja poreza, sa sedištemu Velikoj Britaniji, za „Nacional“ je izjavio kako smatra da jeto duboko zabrinjavajuća priča o finansijskim prevarama,skrivenom vlasništvu i opasnom mešanju javnih i privatnih

interesa. Obrisi te priče počeli suse nazirati u septembru 2015. kadaje Srbiju potresao veliki skandaloko prisluškivanja, uključujući itešku optužbu za primanje mita.U medije je procurio transkriptprivatnog telefonskog razgovoraizmeđu vojvođanskog premijerai predsednika opozicioneDemokratske stranke BojanaPajtića i Lidije Udovički, ženeMarka V. Krendala iz„Continental Winda“ i sestreKori Udovički, tadašnje min-istarke državne uprave i lokalnesamouprave.

Prema tom transkriptu, LidijaUdovički rekla je Pajtiću da ju jeucenjivao Nikola Petrović, direk-tor „Elektromreže Srbije“ (EMS),državnog operatera električneenergije. Navodno je zatražio dvamiliona evra u gotovini kako biodobrio priključak vetroparka

Čibuk u Dolovu u Vojvodini – što je kapitalna investicija„Continental Winda“ – na „Elektromrežu Srbije“. Osim što jebio šef velikog državnog preduzeća, Petrović je bio i kum navenčanju Aleksandra Vučića, tadašnjeg premijera i predsednikavladajuće Srpske napredne stranke, a današnjeg predsednikaSrbije.

Pajtić je kasnije potvrdio da je transkript njegovog telefon-skog razgovora autentičan, dok Udovički u početku nije nipotvrdila niti opovrgnula objavljeno. Godinu kasnije rekla jepolicijskim istražiteljima da nikada nije srela Petrovića niti sanjim razgovarala, a Petrović je porekao da je zatražio mito.Međutim, priča je svakako dodatno doprinela stvaranju percep-cije koja Srbiju označava kao leglo korupcije na najvišemnivou, što je jedan od hendikepa Srbije na putu u Evropsku

uniju.Istog meseca u kojem se

dogodio telefonski razgov-or, septembra 2015,Aleksandar Vučić doputo-vao je u državničku posetuVašingtonu. Tamo su gadočekali protesti. Pet amer-ičkih kongresmena potpisalo

je tada pismo koje su predali tadašnjem američkom pot-predsedniku Džou Bajdenu, s pojedinostima o korupciji uSrbiji. To pismo pokazuje kako je mala grupa, uključujućiVučićevog brata Andreja i Nikolu Petrovića, učvrstila svoj uti-caj u „svim velikim preduzećima u Srbiji“.

Vučić je optužio „tajkune“ za organizaciju tog američkogprotesta, tvrdeći da oni stoje i iza slučajeva ucena u Srbiji, a lokalnitabloid koji je podržavao Vučića imenovao je Marka V. Krendalajednim od njih. Takve kalkulacije podstakao je sam Vučić.

„Neki žele da grade vetroelektrane u Srbiji, gde ne postojiodgovarajuća regulacija, sa idejom da će prodavati trostrukoskuplju struju“, rekao je Vučić i dodao: „Uključeni su jednaamerička kompanija i rođak jednog od naših ministara. Žele dadobiju taj posao po svaku cenu.“ Krendal je za „Nacional“demantovao da je na bilo koji način bio uključen u pisanje togprotestnog pisma.

Ubrzo nakon toga došla je nova premijerka.

DRUGI PIŠU: „NACIONAL“ (1. DEO)

Da li je premijerka Brnabić deo ofšor afere?

�Pre nego što je ušla u državnu administraciju, Ana Brnabić se zalagala za donošenje nove regulative o obnovljivoj energiji u Srbiji

Fo to

: Nac

iona

l.hr

�„Masdar“, državna kompanijaUjedinjenih Arapskih Emirata,takođe značajno ulaže u projekatČibuk

15Beogradski glas, 21. mart 2018.

ŠTA JE SINIŠA MALI SVOJEVREMENO ISPRIČAO ZA ZAGREBAČKI „GLOBUS“

Gradonačelnik poideji Andreja Vučića

Piše: Dragana Pećo (KRIK)

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali, prema sop-stvenom priznanju, došao je na funkciju prvogčoveka prestonice po ideji Andreja Vučića, brata

sadašnjeg predsednika Srbije. U intervjuu koji je pre četirigodine dao za hrvatski magazin, a koji domaći mediji nisupreneli, Mali je predsednikovog brata predstavio kao „sivueminenciju“ vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Ubrzo pošto je izabran za gradonačelnika Beograda uaprilu 2014. Mali je dao intervju za hrvatski nedeljnik„Globus“. Novinaru Darku Hudelistu, koji uživa poverenjepredsednika Srbije Aleksandra Vučića, ispričao je zan-imljive detalje o odnosu moćnih ljudi u zemlji, mada oninikada nisu došli do srpske javnosti – jer intervju nisupreneli domaći mediji.

Andreja Vučića, brata predsednika Srbije, Mali je u inter-vjuu predstavio kao nekoga ko upravlja iz senke i pripisaomu zasluge čak i za to što je postavljen za gradonačelnikasrpske prestonice.

„Andrej je, inače, siva Aleksandrova eminencija uSrpskoj naprednoj stranci, koji se nigde u javnosti nepojavljuje“, ispričao je Mali. „On radi u Zavodu za izradunovčanica, a uz to se bavi strankom i Košarkaškim klubomCrvena zvezda.“ Izraz „siva eminencija“ koristi se da seopišu osobe koje se formalno ne nalaze na značajnoj pozici-ji, ali donose ključne odluke.

Brat do brataNovinar Darko Hudelist piše da je jedna od presudnih

stvari za imenovanje Malog za predsednika Privremenogorgana Beograda 2013, a naredne godine i za gradonačelni-ka, bila to što nije bio učlanjen u vladajuću stranku.

„Za imenovanje… bila je, uz sve ostalo, važna i činjenicašto Mali u tom trenutku još nije bio, barem ne formalno,član SNS-a, tako da je na gradonačelničku dužnost postavl-jen, formalno gledajući, kao nestranačka ličnost. Kao profe-sionalac. I to je bila ideja, kako mi je (Mali) rekao,Vučićevog brata Andreja“, piše Hudelist.

Mali je hrvatskom novinaru objasnio kako se povezao saAndrejem Vučićem.

„Stvar je u tome što su Vučićev rođeni brat Andrej i mojmlađi brat Predrag (Peđa) najbolji prijatelji. I ja sam uveknjima pomagao“, rekao je Mali u intervjuu za „Globus“. Ovikontakti omogućili su Malom, kako se vidi iz intervjua, danakon dolaska SNS-a na vlast prvo postane savetnik

Aleksandra Vučića – tada ministra odbrane i potpredsednikaVlade.

„Aleksandru (Vučiću) bila je potrebna osoba koja će saArapima znati da pregovara“, rekao je Mali za „Globus“ iobjasnio da će nastaviti da savetuje Vučića i dok je gradon-ačelnik. Na pitanje novinara kako izgleda njegova saradnjasa Vučićem, Mali je u intervjuu opisao:

„Sa Aleksandrom nema greške. Ja dobijem zadatak i ondato guram na sve strane. Čak i kada nešto nije u redu, ja mukažem: ’Guram, ne brini se, biće OK.’ Mislim da je to pravipristup.“ Ipak, u intervjuu se navodi da Mali „nije nimalosrećan“ što je postao gradonačelnik prestonice.

„Mali nije čovek ’svetala pozornice’ i više voli da radi udubokoj pozadini. On je ekspert, finansijski operativac imenadžer, a ne političar“, piše Hudelist. Mali je bio zabrin-ut i zbog toga što mu je Dragan Đilas, kojeg je nasledio namestu gradonačelnika Beograda, ostavio velike dugove,piše u ovom pohvalnom intervjuu, u kojem je Mali pred-stavljen kao „veliki mozak srpskog ekonomskog buma“.

„Siva eminencija“

Osim Siniše Malog, još nekoliko političara je u srpskimmedijima ukazalo na bitnu ulogu koju Andrej Vučić ima uSNS-u. Velimir Ilić, predsednik stranke „Nova Srbija“,nekadašnji ministar i koalicioni partner SNS-a, pre godinudana požalio se u intervjuu za TV Šabac kako upravo AndrejVučić pokušava da utiče na njegove stranačke kolege da sepriključe vladajućem taboru.

„Neću više da mi Andrej vodi ’Novu Srbiju’. Evo uVojvodini on dolazi kući kod čoveka i kaže: ’Vi morate dapređete (u SNS).’ Nisam ja mutav da to ne znam“, rekao jeIlić.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović rekao je zadnevni list „Danas“ da Andrej Vučić ima najuticajniju poziciju udržavi – funkciju „premijerovog brata“. Prema njegovim rečima,Andrej Vučić „kadruje i naređuje ko će biti smenjen u Srbiji“.

O ulozi Andreja Vučića govorio je i premijer Vojvodine IgorMirović. On je u martu 2015. ispričao za „Danas“ da je poz-vao Andreja da se uključi u rad stranke smatrajući da može dadoprinese njenom radu: „On već učestvuje u stranačkom živ-otu tako što veoma retko u pojedine opštinske odbore dođe usmislu gosta kao člana stranke. To radi na jedan krajnjeprimeren način, bez stranačke funkcije. Njegovu ulogu nadu-vavaju.“

Predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je u novembru 2017.u intervjuu za „Insajder“ da je njegov brat na visokoj funkcijiu SNS-u: „Andrej Vučić je od početka sa nama u stranci i članje Glavnog odbora, ne znam da li je još bilo čega, ali mislimda je samo član Glavnog odbora i ničega više. Nikakvu javnufunkciju nema“, rekao je Vučić.

Drugi mandat?

U javnosti su otkriveni brojni sumnjivi poslovi gradonačel-nika Beograda. Novinari KRIK-a, između ostalog, otkrili suda je kao direktor dve ofšor kompanije sa BritanskihDevičanskih Ostrva kupio 24 luksuzna apartmana nabugarskom primorju, da je njegova firma nelegalno prisvojila10 hektara državne zemlje, kao i da je koristeći svoj položaj uAgenciji za privatizaciju pomogao ocu da kupi fabriku vago-na „Bratstvo“. Njegova bivša supruga Marija Mali svedočilaje za KRIK o brojnim zloupotrebama u koje je gradonačelnikbio uključen, ali i o tome da je umešan u slučaj rušenja uSavamali. KRIK je objavio i izveštaj Uprave za sprečavanje

pranja novca koji govori o sumnjivim novčanim transakcijama ukoje je Mali umešan.

Osim toga, grupa akademika i univerzitetskih profesorapokrenula je inicijativu da se Malom oduzme titula doktora zbogplagijata. Uprkos svemu, Mali se nalazio na listi SNS-a nanedavno održanim beogradskim izborima. Čeka se da predsed-nik Vučić saopšti hoće li Mali dobiti drugi mandat da vodi srp-sku prestonicu.

Andrej Vučić je u javnosti poznat i po slučaju„Asomakum“, kada je, kako je utvrdio sud, neko falsifikovaonjegovu ličnu kartu i potpis i otvorio ovu firmu. Oba „brata“ –Andrej Vučić i Predrag Mali – napadnuta su na dan održavan-ja „Parade ponosa“ septembra 2014. u Beogradu za šta suosuđena sedmorica žandarma.

Novinar od poverenja

Hudelist je Malog, kako opisuje, prvi put sreo krajem janu-ara 2014, kada je posetio Aleksandra Vučića u njegovom kabi-netu. Mali je tada radio kao Vučićev savetnik:

„Popričali smo, onako neobavezno, desetak minuta u pros-toriji u kojoj su sedele Vučićeve sekretarice. S nama je udruštvu bila i Vučićeva lična savetnica za medije SuzanaVasiljević“, piše Hudelist i dodaje da je krajem tog danaMalog posetio još jednom – u njegovom kabinetu.

„Razgovarali smo, ovaj put malo ozbiljnije, nepunih sat vre-mena. Mali mi je govorio o svom životu, o svojoj dugogodišn-joj uspešnoj poslovnoj karijeri, o svojoj saradnji s Vučićem, osvojim budućim planovima, ali i željama.“

Hudelist je intervjuisao i predsednika Vučića i premijerkuAnu Brnabić, a Vučić ga je nedavno pohvalio tokom intervjuana RTS-u: „Darko Hudelist nije lažov. Darko Hudelist je, zaljude koji ne znaju, najpoznatiji hrvatski publicista“, rekao jei dodao da je iz nekog ugla „zanimljiv“ Hudelistu, te da nijeisključeno da o njemu nešto napiše, kao što je ranije napisao„najbolja dela o Tuđmanu“.

�Intervju Malog koji nisu preneli domaći mediji

Siniša Mali u intervjuu za hrvatski nedeljnik „Globus“

Piše: Radenka Marković

UPrihvatilištu za decu u Beograduza 60 godina, koliko ono postoji,zbrinuto je na desetine hiljada ugrožene

dece. One koja nemaju roditelje ili se oni ne brinu onjima, dece koja prose, one koja su bila žrtve trgovine ljudimaili dece problematičnog ponašanja. Jubilej je obeležen 25. feb-ruara, a svi koji se brinu o ovoj deci svakako bi voleli da takvogjubileja nije ni bilo i da nema potrebe da rade to što rade. Ipak,pošto, nažalost, za tim potrebe i te kako ima, ponosni su što suim se našli i nakratko im po brizi i nezi zamenili roditelje. Ipomogli da ulicu ili siromašni i nesigurni roditeljski domzamene toplim kutkom u kome ima šta da se pojede, gde da seprespava, čuje lepa reč. I gde su deca sigurna.

Kako kaže Danijela Stajković, rukovodilac ove ustanove,mnogo dece u Prihvatilištu prvi put oseti normalan život, a toznači da redovno jedu, redovno spavaju, idu u školu i doživeda se neko brine o njima.

Prihvatilište zbrinjava kako decu iz Beograda tako i onu izdrugih mesta koja se na teritoriji glavnog grada nađu sama,bez pratnje odraslih, nezaštićena, u situacijama da mogu dastradaju u saobraćaju, budu odvedena u nepoznatom pravcu,zloupotrebljena za prosjačenje.

– Svaka takva situacija koja navodi na pomisao da je deteu problemu može da bude razlog da neko od građana pozovenas ili policiju i da kaže da na tom i tom mestu vidi dete kojeostavlja utisak ili da je u prošnji, ili ostavljeno, ili da se izgu-bilo. Nekada ih u takvim situacijama nađe i policija, a nekadeca u Prihvatilište dođu tako što centri za socijalni rad znajuda porodica u kojoj žive ne može da se brine o njima ili zbogsiromaštva ili zanemarivanja od roditelja, pa ih dovedu ovde.Neka dođu i sama, jer od drugih ljudi čuju za nas – kažeDanijela Stajković i navodi da stručni timovi Prihvatilištakoje čine specijalni pedagozi, socijalni radnici, psiholozi imedicinske sestre prvo utvrđuju da li je dete povređeno, imali traume. Kasnije se preko centara za socijalni rad, policije iškola prikupljaju informacije o detetu na osnovu kojih sesaznaje zašto je zapravo stiglo do Prihvatilišta.

– Veoma često se te uputne dijagnoze i informacije sakojima nam dete dođe ispostave tek kao jedan segmentproblema. Recimo, ako nam se dete dovede zbog prob-lematičnog ponašanja u školi, porodici ili sa vršnjacima,ispostavi se da ono raste u ozbiljno disfunkcionalnojporodici, gde ga roditelji grubo zanemaruju. Tada jesasvim normalno da se ono ponaša tako kako se ponaša.

Mi se trudimo da ihuključimo u redovne

aktivnosti primerene nji-hovom uzrastu, zovemo škole u

koje su išla da se raspitamo mogu li da nas-tave redovno školovanje. Većina odavde i ide u školu.

Nisu navikli na brigu i pažnju

Budući da se u Prihvatilištu njihovo ponašanje pratineprekidno, deci to u početku smeta, tretman doživljavaju kaopritisak, bune se jer nisu navikla da se iko bavi njima, pa ni daih pita kada idu u školu, koliko imaju časova. Međutim, vre-menom, kaže Danijela Stajković, prihvataju i brigu i pažnju,pa i sami počnu da govore kuda idu, kada se vraćaju, šta rade.

– Cilj našeg tretmana jeste da se deca stabilizuju, da sevrate sama sebi, da srede svoje misli i budu pre svega deca,pa tek onda nosioci drugih tereta kao što su problemi njihoveporodice. Vremenom oni bivaju najbolji saradnici u svomličnom tretmanu, počinju od nas da traže savete, hoće da raz-govaraju, da podele mnogo toga sa nama. Zato se teško ras-tajemo sa njima, ali ipak ostajemo u kontaktu. Oni nas,najviše preko „Fejsbuka“, obaveštavaju dokle su stigli i šta

su uradili u životu. Nekad i dođu ovde.A kuda će deca posle Prihvatilišta, određuju centri za soci-

jalni rad. Njihovi stručnjaci zajedno sa stručnjacima izPrihvatilišta procenjuju koje je najbolje rešenje za dete udatoj situaciji, pa se ona najčešće vraćaju u svoje prirodneporodice ili porodice srodnika, neka idu u hraniteljskeporodice, domove za decu, dečja sela.

– Trenutno ovde imamo dve sestre koje uskoro idu u Dečje selou Sremsku Kamenicu. Iz siromašne su porodice, majka ih obilazi,ali, nažalost, nema sredstava da ih izdržava, pa je procenjeno da jeza njih to najbolje rešenje – navodi Danijela Stajković.

Silovane devojčice, maloletne trudnice

U Prihvatilištu se ostaje između jednog dana i šest meseci.Mesta ima za 16 dece, za osam dečaka i osam devojčica.

Toliko je kreveta u sobama za spavanje, ali u dnevnomboravku i kancelarijama se uvek nađe još poneki pomoćniležaj ili fotelja na razvlačenje za iznenadne posetioce, a njihovde uvek ima. Oko 250 metara kvadratnih, koliko ovo prih-vatilište u Bulevaru oslobođenja 219 ima, malo je da se primesva deca kojima je zaštita potrebna i da se sa njima rade svineophodni tretmani. Ovaj problem bi trebalo uskoro da se rešipreseljenjem u novu zgradu koja se gradi u Ulici ŽivkaDavidovića na Zvezdari i gde bi Prihvatilište imalo tri putaviše kreveta nego sada i dovoljno prostora za rad sa decom.

A njihove priče su takve da su im i pažnja i prostorneophodni, jer među njima ima dece koja su suočena sanajtežim traumama i sa kojima mora posebno da se radi, štoje sada veoma teško budući da Prihvatilište ima samo jednuprostoriju za rad sa decom.

Naša sagovornica navodi da je za 18 godina, koliko radi u ovojustanovi, kroz Prihvatilište prošlo dece sa svim mogućim prob-lemima. Bilo je i prosjaka i dece u modricama koju su maltreti-rali roditelji ili staratelji, pobegli od kuće da ne gledaju prizoreporodičnog nasilja, dece koja su ostavljana sama kod kuće. Imaloletnih trudnica, kao što sada imaju devojčicu od 15 godina,koja je već majka, ali nije u stanju da se brine o svom detetu.

Čak i silovanih devojčica.– Od svih slučajeva najteže sam podnela slučaj jedne devo-

jčice koju je silovao otac. To moj mozak ni posle 18 godinaovde ne može da shvati – jedva izgovara Danijela.

I pored sve profesionalnosti - tu glas izdaje. I pedagoga inovinara.

16 REPORTAŽABeogradski glas, 21. mart 2018.

PRIHVATILIŠTE ZA DECU VEĆ 60 GODINA ZBRINJAVA UGROžENE OD 7 DO 18 GODINA

�„Nijedno dete nije izabralo da bude na ulici i da bude problem. Uvek za to postoji jakrazlog“, kaže Danijela Stajković

Spas od batina, sirotinje, prosjačenja

Deca idu u bioskop, pozorište, na koncerte

Život u Prihvatilištu je vrlo sadržajan. Deca se druže, slave serođendani, vikendom u maloj kuhinji uz nadzor zaposlenihspremaju palačinke, prave pice, uče da kuvaju. Imaju radion-ice, igraju stoni tenis, a na igralištu ispred zgrade fudbal ikošarku. Jedino su im vremenski ograničeni izlasci u grad, jeru Prihvatilište moraju da se vrate do 22 sata. – Vodimo ih u bioskop, u pozorište, na koncerte. Dobijemobesplatne karte za razna kulturna dešavanja, kao i za posetuzoo-vrtu. Dešava se i da deca neće da idu na te događaje jer suim takve stvari nepoznate, a nepoznate stvari ih plaše. Pošto suih svi izneverili, oni ne veruju nikome, pa onda s njima razgo-varamo, pokušavamo da ih motivišemo i probijamo te njihovebarijere – kaže Danijela Stajković i dodaje da, kao što suustanove kulture blagonaklone prema ovoj deci, pomažu im imnogi građani, firme i nevladine organizacije obično dajućiodeću za decu i sredstva za higijenu. Rad Prihvatilišta u pot-punosti finansira Grad Beograd, ali je svaka pomoć dobrodošla.

�Kroz Prihvatilište godišnje prođe između 400 i 600 dece