IZUZIMANJE SPOROVA ZA NAKNADU TETE ZBOG DISKRIMINACIJE OD PRIMENE PRAVILA PARNINOG POSTUPKA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

IZUZIMANJE SPOROVA ZA NAKNADU TETE ZBOG DISKRIMINACIJE OD PRIMENE PRAVILA PARNINOG POSTUPKA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

Zakon o zabrani diskriminacije

lan 41 stav 4 i lan 43

Pravo na izjavljivanje revizije

Sentenca:

U sporovima za naknadu tete zbog diskriminacije ne primenjuju se pravila postupka u parnicama o sporovima male vrednosti.

Iz obrazloenja:

"Predmet spora je zahtev tuioca za isplatu nematerijalne tete, koju tuilac zasniva na pravnom osnovu diskriminacije koju je tuena uinila prema njemu, to podrazumeva da predmet sudskog odluivanja pred prvostepenim sudom nije sporan. Ne spori ga ni Apelacioni sud koji izaziva negativni sukob stvarne nadlenosti. Sporno je da li se predmetni spor moe smatrati sporom male vrednosti samo zato to se tubom trai isplata 200.000,00 dinara. Utueni iznos je u okviru limita od 3.000 evra, koji odreuje sporove male vrednosti. Vrednost spora namee odgovor na pitanje moe li se zbog te vrednosti spor po tubi za naknadu nematerijalne tete zbog diskriminacije smatrati sporom male vrednosti. Razreenjem te spornosti reava se i sukob stvarne nadlenosti. Pravna priroda predmetnog spora se ne moe posmatrati samo sa aspekta utuenog iznosa, tj. vrednosti spora koji je u okviru limita za sporove male vrednosti. Ona se mora posmatrati kompleksno. Mora se poi od toga na osnovu ega to tuilac trai isplatu utuenog iznosa. Trai ga na osnovu po njemu izvrene diskriminacije od strane tuene. To podrazumeva da se u sporu kao prethodno pitanje tj. pitanje od prejudicijelnog znaaja za odluku o visini tubenog zahteva mora utvrditi da li je prema tuiocu tuena uinila diskriminaciju koja joj se tubom stavlja na teret, pa tek u zavisnosti od utvrenja da li je ili nije odluuje se o visini tubenog zahteva. Stoga se predmetni spor ne moe samo sa aspekta visine utuenog iznosa smatrati sporom male vrednosti. Zakonodavac je u lanu 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisao i treestepenu pravnu zatitu, pravom na izjavljivanje revizije koja nije ograniena vrednou predmeta spora. Tako propisano pravo na izjavljivanje revizije nezavisno od vrednosnih cenzusa propisanih procesnim zakonima, upuuje na primenu optih odredbi procesnih zakona. Njihova primena u albenom postupku iskljuuje primenu posebnih odredbi propisanih u parnicama o sporovima male vrednosti iz lana 478. ranije vaeeg i lana 479. sada vaeeg Zakona o parninom postupku (dalje: ZPP). Revizijskim limitom neuslovljeno pravo na izjavljivanje revizije, analogno podrazumeva i neograniavanje razloga za izjavljivanje albi, a oni su u sporovima male vrednosti ogranieni. Predmetna injenina i procesna situacija je istovetna sa postupanjem u postupcima u parnicama iz radnih odnosa u kojima je u lanu 439. ranije vaeeg i lanu 441. sada vaeeg ZPP, propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Sporovi iz radnih odnosa nezavisno od oznaene vrednosti predmeta spora u dosadanjoj iskustvenoj sudskoj praksi nikada nisu smatrani sporovima male vrednosti. Pravo na izjavljivanje revizije nezavisno od imovinskog cenzusa propisano je i lanom 208. Porodinog zakona, lanom 144. Zakona o patentima, lanom 83a Zakona o igovima i lanom 44. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U svim pomenutim zakonskim normama propisano je da je revizija kao vanredni pravni lek uvek dozvoljena. Dozvoljena nezavisno od zahteva za naknadu eventualne materijalne i nematerijalne tete nastale zbog povrede i upotrebe pronalaska, iga ili prava iz prijave i povrede zbog postupka diskriminacije zbog invalidnosti. Stoga se ni ovi sporovi nezavisno od novanih zahteva ne mogu smatrati sporovima male vrednosti u kojima se primenjuju posebne odredbe procesnih zakona propisane pod naslovom Postupak u parnicama u sporovima male vrednosti."

(Reenje Vrhovnog kasacionog suda, R. 501/2013 od 7.11.2013. godine)