Predmet: Zlatan Mančić i dr. - KušninOkružni sud u Nišu Poslovni broj predmeta: K.br. 200/06Broj optužnice: I VTK br. 2696/2000Optužnica podignuta: 19.07.2002.1

Tužilaštvo: Đura Blagojević, zamenik OJTKrivično delo: ratni zločin protiv civilnog stanovništava iz čl. 142. stav 2. OKZ

Optuženi: Zlatan MančićRade RadojevićDanilo TešićMišel Seregi

Branioci: advokat Predrag Stefanović (za optuženog Mančića)advokat Momčilo Kovačević (za optuženog Mančića)advokat Radonja Živković (za optuženog Radojevića)advokat Zoran Nikolić (za optuženog Tešića)advokat Svetislav Veličković (za optuženog Seregi)

Sudsko veće : sudija Radomir Mladenović, predsednik Većasudija Marina Milanović, članica Većasudija porotnik Slobodan Jocić, član Većasudija porotnik Olivera Ivanković, članica Većasudija porotnik Ljiljana Parmić, članica Veća

Glavni pretres: 23. mart 2007.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Branilac optuženog Tešića, advoka Zoran Nikolić predložio je da se glavni pretes odloži, s obzirom da nije imao dovoljno vremena da se upozna sa predmetom i pripremi odbranu. Branioci ostalih optuženih podržali su predlog za odlaganje glavnog pretresa. Tužilac se protivio predlogu s obziorm da je optuženi Tešić znao za činjenicu ukidanja obe presude Vojnih sudova2 i da će zbog toga biti održan novi glavni pretres, pa je imao vremena da pripremi odbranu.

Veće je donelo odluku da se početak gavnog pretresa odloži.

Glavni pretres: 26. april 2007.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Glavni pretres je odložen zbog nemogućnosti (bolesti) optuženog Mančića da prisustvuje suđenju.

1 Optužnica je izmenjena 16.09.2002. i precizirana 11.10.2002.2 Prvostepenu presudu doneo je 11.10.2002.Vojni sud u Nišu, drugostepenu presudu doneo je 22.05.2003. Vrhovni vojni sud u Beogradu. Nakon ukidanja drugostepene presude Vrhovi sud Srbije doneo je 26.0.2006. rešenje kojim je Okružni sud u Nišu određen da postupa u ovom krivičnom predmetu.

Glavni pretres: 06. jun 2007.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Glavni pretres je počeo čitanjem optužnice.

Optužnica tereti optužene da su neutvrđenog dana početkom aprila 1999. godine u selu Kušnin, opština Prizren učestvovali u ubistvu dvojice muškaraca albanske nacionalnosti. Optuženi Mančić je naredio optuženom Tešiću da sa još jednim vojnikom liši života dvojicu muškaraca, koji su mu neposredno pre toga bili privedeni kao starešini organa bezbednosti. Optuženi Tešić je naređenje preneo optuženom Radivojeviću, na osnovu koga su on i optuženi Seregi poveli braću Miftara i Selmana Tahiri iz sela Kušnin prema Prizrenu i pored puta, na oko 4 km od mesta gde im je jedinica bila locirana, lišili ih života iz automatske puške a tela zapalili.

Optužnica, takođe, tereti optuženog Mančića za krivično delo zloupotreba službenog položaja zbog toga što je neutvrđenog dana krajem marta 1999, iznad mesta zvanog Vran stena na putu Orahovac – Mališevo, protivpravno oduzeo i prisvojio izvesnu količinu novca (nemačkih maraka) od nepoznatog lica koji se traktorom kretalo navedenim putem i koje su pripadnici VJ prethodno zaustavili.

Saslušanje optuženog Zlatana Mančića

Optuženi je iznao odbranu u svemu isto kao što je to činio 16.09.2002. na glavnom pretresu pred Vojnim sudom u Nišu [Optuženom nisu poznate okolnosti ubistva dvojice albanskih civila u selu Kušnin. Oni su zatečeni u kući u kojoj je bila smeštena komanda jedinicie. Nakon što je obavio razogvor sa njima uputio ih je u drugu kuću, gde su inače živeli. Rekao im je da se ne udaljavalju od kuće, odnosno od dvorišta. Povremeno je navraćao kod njih. Tu su proveli dve noći, a trećeg dana je odlučeno da napuste selo. Odluku nije doneo on, jer je ocenio da ne predstavljaju nikakvu opasnost po bezbednost jedinice, već jedan potpukovnik [Ivan Midović] koji je došao u obilazak granice. Njegov predlog preneo mu je kapetan Rangelov, komandant borbene grupe. Oko 08:00 časova preneo je naredbu poručniku (optuženom) Radojeviću i rekao mu da on sa još dvojicom vojnika isprati civile u pravcu Prizrena. Nakon toga je otišao sa još jednim vojnikom do kuće gde su bili civili a zatim su zajedno došli do komande. On je ušao u kuću komande a taj vojnik je sa civilima nastavio dalje. Nije video da li je taj vojnik civile predao nekom drugom. Uveče je sreo optuženog Radojevića i pitao ga je da li je sve u redu, na šta mu je on odgovorio da jeste. Misli da civili nisu ubijeni, već da su vojnici (optuženi Seregi i Tešić) rekli da su ih ubili samo da bi se hvalili u jedinici. Sa optuženima Tešićem i Seregijem nije imao nikakve kontakte u vezi odvođenja civila. Nije čak ni znao sa kojim vojnicima je optuženi Radojević ispratio tu dvojicu Albanaca, već je to saznao nakon pokretanja ovog postupka. Što se tiče civila, seća se da je njihove podatke upisao u svom ratnom dnevniku, ali taj dnevnik ne može pronaći. U vezi te dvojicie civila nije izvestio nikog iz organa bezbednosti, ali kapetan Rangelov je znao da se oni nalaze u selu i da su potom selo napustili. Pri izvršenju određenih zadataka govorio je vojnicima kako treba postupati sa eventualnim zarobljenicima i civilima. Bilo je strogo zabranjeo da se vrši bilo kakva likvidacija. Što se tiče druge tačke optužnice, za krivično delo zloupotreba

službenog položaja, nikada nije od bilo kojih lica uzimao nikakv novac, minđuše, video-kamere, fotoaparate i sl.].

Optuženi je dodao da je jedan od ove dvojice civila bio starosti oko 50 godina, a da je drugi bio desetak godina mlađi. Civili nisu bili u pritvoru, jer su pritvor formirali naknadno po zarobljavanju dvojice pripadnika OVK, već su se nalazili u svojoj kući. Sloboda kretanja im je bila ograničena zbog njihove bezbednosi. Ne seća se njihovih imena, ali je na sednici Vrhovnog vojnog suda prvi put čuo da su se prezivali Temaj.

Saslušanje optuženog Radeta Radojevića

Optuženi negira izvršenje krivičnog dela. Iznao je odbranu u svemu isto kao na glavnom pretresu 16.09.2002. pred Vojnim sudom u Nišu [Sredinom aprila optuženi Mančić tražio je da mu pošalje dvojicu vojnika, ali nije znao razlog. Poslao mu je optuženog Tešića i optuženog Seregija, jer su bili najboljni vojnici i njegovi kuriri, a tom prilikom su bili slobodni. Nakon ovog otišao je na teren radi izvršavanja određenog zadatka i pri povratku, u popodnevnim časovima, u svojoj kancelariji pitao je jednog od njih dvojice da li su izvršili naređenje koje im je izdao optuženi Mančić, pa su odgovorili da jesu, ali nisu rekli o kakvom se naređenju radilo. Nije mu bilo poznato da su u selu Kušnin zatečena dva civila niti da su kasnije odvedena iz sela. U vezi kritičnog događaja ništa mu nije bilo poznato sve dok nakon mesec, dva nisu počele da kruže razne priče.].

Optuženi je promenio iskaz u smislu da mu je optuženi Mančić rekao da treba sa dvojicom vojnika da otprati civile iz sela i da mu se sledećeg jutra javi radi obavljanja tog zadatka. Sledećeg jutra komandant Rangelov ga je uputio na drugi zadatak, tako da nije mogao da se javi optuženom Mančiću.

Saslušanje optuženog Mišela Seregi

Optuženi je promenio iskaz i rekao da nije izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. Zajedno sa optuženim Tešićem dobio je zadatak da dvojicu civila iz sela Kušnin otprate iz sela, a ne da ih ubiju, što su oni i učinili, ispratili su ih par kilometara od Kušnina prema Prizenu i putili ih da idu.

Optuženi je na galvnom pretesu od 25.09.2002. pred Vojnim sudom u Nišu prizano izvršenje krivičnog dela [Kritičnog dana, između 10:00 i 14:00 časova, po naređenju optuženog Radojveća, zajedno sa optuženim Tešić poveo je dva albanska civila od sela Kušnin prema Prizrenu. Na putu su ih ubili, svaki pucajući u jednog od civila. Bilo ga je strah da ubije civila, ali se plašio od svojih starešina i morao je da izvrši naređenje da ne bi bio streljan. Pušku iz koje je pucao pozajmio je od nekog vojnika i po izvršenom zadatku vratio je. U vezi ovog događaja nije imao nikakav kontakt sa optuženim Mančićem, odnosno nije mu izdao naređenje za likvidaciju civila niti je bio prisutan kada mu je ovo naređenje izdao optuženi Radojević. Ubistvo su izvršili tako da je prvi optuženi Tešić otvorio vatru na jedno lice, potom za njim i on u drugog. Kasnije je optuženi Tešić ispalio još jedan metak u lice u koje je on prethodno pucao, jer je još davalo znake života. Zatim su njihova tela odvuku u jarak, na njih stavili neku opremu,

kaput i još nešto, a zatim ih zapalili. Na kraju su otišli kod optuženog Radojevića i optuženi Tešić mu je rekao da su izvršili zadatak. U to vreme uzmao je određena narokotična sredstva, a kritične prilike u kombinaciji sa alkoholom.].

Saslušanje optuženog Danila Tešića

Optuženi negira izvršenje krivičnog dela. Promenio je iskaz koji je dao 25.09.2002. pred Vojnim sudom u Nišu i kao razlog naveo da je bio ucenjivan od strane organa bezbednosti u jedinici u Đakovici, tako da je morao da izmisli događaj, koji se nije dogodio. Kritične prilike optuženi Seregi i on dobili su naređenje da dva civila iz sela Kušnin isprete prema Prizrenu i da ih puste, što su oni učinili. Događaj koji je izmislio je prijavio Pavlu Rudiću, a kasnije je iskaz dao vojnoj policiji.

Na glavnom pretresu 25.09.2002. optuženi je priznao izvšenje krivičnog dela [Naređenje za ubistvo dvojice Albanaca izdao mu je optuženi Mančić, u prisustvu optuženog Radojevića. Pre polaska na izvršenje zadatka optuženi Radojević je optuženom Seregiju i njemu rekao da uzmu šuške iz voda vodnika Avramovića, ubiju civile, pretresu ih i zapale. Pitao je optuženog Radojevića da li imati nekih problema ukoliko izvrše to naređenje i on mu je odgovorio da ne treba da razmišlja kad bezbednjak (optuženi Mančić) u ratu izda takvo naređenje i da može da ga strelja ukoliko ne izvrši to naređenje. On je prvi ispalio metak, a nakon par sekundi to je izvršio i optuženi Seregi. Zatim je on ispalio još jedan metak u lice koje davalo znake života a u koje je pucao Mišel. Obojica su pretresli leševe, a zatim ih odvukli preko puta u kanal. Preko leševa stavili su nešto od njihovih stvari koje su noslili u koferima, opremu su zapalili obojica upaljačima. Sledećeg dana poručnik Kolundžić mu je prebacio nešto u smislu da kad pali treba to bolje da radi i pominjao mu je Hag. Razumeo je da je nešto loše urađeno i zato je događaj prvo prijavio zastavniku Rudiću, starešini iz organa bezbednosti u jedinici. Kasnije je bio u policiji i tada je napisao izjavu u vezi ovog događaja.].

Predozi odbrane

Branioci optuženih predložili su da se iskazi saslušanih svedoka iz prethodnog postupka i sa ranijeg glavnog pretresa, nalazi i mišljeja veštaka, te ostali spisi na ovom glavnom pretresu pročitaju. Predložili su da se ponovo saluša svedok Vlatko Vukotić, kako bi ispričao sadržinu svog ratnog dnevnika, svedoci Xusein Savanović i Božidar Delić, komandant brigade, kao i lica koja su povodom žalbe napisala svoju izjavu koja se nalazi u spisu predmeta, i da se pribavi ratni dnevnik.

Predozi tužioca

Tužilac se nije pritivio predlozima odbrane. Predložio je da se sasluša organ bezbednosti brigade poručnik Veličković ili Momir Stojanović, da se pribavi ratni dnevnik Drugog bataljona 549. brigade, da se zatraži izveštaj od UNMIK-a da li postoje nova saznanja u vezi događaj, da se utvrdi da li braća Temaj imaju naslednika koji je u vreme rata živeo u zajedničkoj kući i da se taj naslednik identifikuje i pozove radi saslušanja, kao i da se zatraži podatak da li su braća Temaj rešenjem oglašena kao umrla.

Odluka Sudskog veća

Sudsko veće prihvatilo je predloge branilaca i tužioca. Naložilo je da se za sledeće ročište pribavi topografska karta ovog predela.

Glavni pretres: 21. septembar 2007.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Saslušanje svedoka Janka Grandića

Svedok je pukovink Vojske Srbije. Seća se da je 1.04.1999. upoznao optuženog Mančića. Prethodnog dana dobio je naređenje da sa delom jedinice ode na prevoj Troja koji se nalazi između Orahovca i Mališeva da bi tamo zamenio neku jedinicu. Kapetan te jedinice bio je optuženi Radojević. U tom reonu je bilo dosta civila. Optuženi Mančić je bio organ bezbednosti i zamolio ga je da mu pomogne u vezi kontrole tih civila. Sa teritorije Kosova se povukao 14.06.1999, ali za to vreme nije čuo za bilo kakav događaj u selu Kušnin a prvi put je o tome sazao kada je počelo suđenje pred Vojnim sudom u Nišu.

Saslušanje svedoka Slaviše Stankovića

Svedok je u aprilu 1999. bio rezervista kao pripadnik treće borbene grupe u 549. birgadi. Boravio je u selu Kušnin jer je tamo oformljeno jedno odeljenje policije i on je postavljen za komandira. Vojna policija je u tom selu obezbeđivala dvojicu pripadnika OVK. Vodio je računa da im ništa ne fali i da ih niko ne dira. Kao komandir policije nije vodio evidenciju pritvorenika. Takođe, obezbeđivali su jednu porudicu, ženu sa nekoliko dece. Poznaje optuženog Mančiča koji je bio major u komandi u ovom selu. U selu nije video civile. Optuženog Tešića je poznavao. Optuženi je često konzumirao alkoholl, tako da nije puno kontaktirao sa njim. Optuženi Tešić se dosta hvalisao, hteo je da dominira i pravio se hrabar. Što se tiče optuženog Seregija, ne seća da li ga je viđao u Kušninu. Preko medija je saznao da je podignuta optužnica protiv Mančića i drugih u vezi nekog događaja u Kušninu, ali o tom događaju nema saznanja. Kada je odlazio kući na vikend odlazio je iz sela Kušnin putem prema Prizrenu i na tom put nikada nije primetio nikakve leševe.

Saslušanje svedoka Nenada Stankovića

U toku rata na Kosovu mobilisan je kao rezervista i raspoređen u jedinicu koja je bila u selu Kušnin. U ovo selo došao je zajedno sa svedokom Slavišom Stankovićem. Kao pripadnici vojne policije bili su zaduženi za čuvanje jedne porodice, a kasnije dvojice pripadnika OVK. Svakodnevno je iz sela Kušnin išao za Prizren jer je vozio majora Mančića i na tom putu nikada nije video civile niti nikave leševe ili zgarišta. Sa teritorije Kosova povlačio se zajedno sa optuženim Tešićem i tada mu je on rekao da je ubio dvojicu Albanaca na putu ka Prizrenu. Nije mu verovao jer je optuženi bio sklon

hvalisanju i pio je dosta. Optuženog Radojevića je znao iz viđenja, dok optuženog Seregija nije poznavao.

Saslušanje svedoka Vlatka Vukotića

Svedok je starešina Vojske Srbije. Poznato mu je da je Štab Vrhovne komande izdao pravilo ponašanja za borce i da je umnoženo u preko 1000 primeraka i dostavljeno četama. Svaki vojnik je imao ovo uputstvo i seća se da su komandiri isto stavljali u folije da ga sačuvaju. U tom uputstvu je bio propisan postupak sa ratnim zarobljenicima, ranjenicima, odnos prema civilima i kulturnom i materijalnom dobru i civilnoj imovini.

Saslušanje svedoka Huseina Salvanovića

Svedok je ostao pri svojoj izjavi koju je dao 3.10.2002. pred Vojnim sudom u Nišu [Svedok poznaje optuženog Mančića. Seća se da je njegov zamenik desetar Ivica Veljković obavestio da je optuženi Mančić od nekih civila uzeo novac, pominjao je iznos od 5000 nemačkih maraka.]. Dodao je da je o onome što mu je desetar rekao izvestio svog pretpostavljenog.

Predlog tužioca

Tužilac je predložio da se pozove i sasluša svedok Jovica Kulundžić.

Odluka Sudskog veća

Veće je prihvatilo predlog tužioca.

Glavni pretres: 18. decembar 2007.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

U nastavku dokaznog postupka izvršen je uvid u ratni dnevnik i borbeni izveštaj za period od 04.04.1999. do 15.04.1999, koje je sačinio major Vlatko Vuković. Veće je donelo odluku da se za sledeće ročište pozove svedok Jovića Kulundžić, koji se nije projavio, kao i svedoci general Božidar Delić i Ivan Midović.

Glavni pretres: 28. mart 2008.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Saslušanje svedoka Jovice Kolundžić

Svedok je ostao pri svojoj izjavi koju je dao 25.09.2002. pred Vojnim sudom u Nišu [Nikada nije optuženom Tešiću pretio da će mu se suditi u Hagu niti mu je prebacio u smislu da ako nešto pali da to uradi bolje. Dok je jedinica boravila u selu Kušnin nije primetio bilo kakve leševe niti je čuo da su pripadnici jedinice izvršili ubistvo bilo koga, naročito ne civila. Krajem marta i tokom aprila 1999. kretao se putem od sela Kušnin ka

Prizrenu i nije primetio bilo kakve leševe. Nije mu poznato da je u Kušninu bilo zatvorenih civilnih lica, niti ratnih zarobljenika.]. Optuženi Mančić i Radojević bili su korektne starešine. Optuženi Mančić korektno je postupao prema ljudima koji su bili u raznim kolonama. Što se tiče obuke vojnika za postupanje sa civilima, postoje su brošure koje su vojnici čitali. Optuženi Radojević je te brošure razdelio vojnicima. Pitao je ponekad svoje vojnike da li poznaju postupak sa civilima i uverio se da poznaju postupanje.

Optuženi Tešić je izjavio da mu svedok nije rekao kad pališ pali bolje već je on to izmislio.

Saslušanje svedoka-oštećenog Haljita Temaja [Halit Temaj]

Svedok je rođeni brat Selmana i Mftara Temaj. Selman je celog života živeo u Kušninu, dok je Miftar zajedno sa njim živeo u Nišu, gde su držali pekaru. Miftar je iz Niša za Kušnin otišao 13. marta 1999. Miftarova i Selmanova porodica prebegle su u Albaniju 27. ili 28. marta 1999. Svedok je od ljudi iz Kušnina saznao da su Miftar i Selman streljani 4. aprila 1999. Tek decembra 2006. godine je obavešten da je pronađen deo Miftarovog tela, glava i deo kičme. Dana 22.12.2006. u Kušninu je preuzeo ostatke i sahranio ih, dok Selman nikada nije pronađen.

Svedok se ne pridružuje krivičnom gonjenju.

Glavni pretres: 25. jun 2008.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

U nastavku dokaznog postupka umesto neposrednog saslušanja pročitani su iskazi svedoka saslušanjih sa glavnog pretresa pred Vojnim sudom u Nišu, nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra i zapisnik o njenom saslušanju na glavnom pretresu. Pročitani su iskazi svedoka Branislava Kovačevića, Slobodana Rangelova, Jugoslava Kamenčića, Ivice Veljkovića, Miodraga Peraćića, Milovana Đorđevića, Ninoslava Milosavljevića, Jelivora Jovanovića, Radomira Mihajlovića i Pavla Rudića. Pročitan je izvod umrlih izdat od strane MNMIK-a od 1.09.2006. godine.

Glavni pretres: 24. septembar 2008.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Saslušanje svedoka Božidara Delića

Svedok poznaje optužene Mančića i Radojevića, kao oficire iz njegove jedinice, dok drugu dvojicu optuženih ne poznaje lično. U toku rata na Kosovu bio je komandant 549. brigade. Za kritični događaj je prvi put čuo kada su optuženi prirvoreni kod Vojnog suda u Nišu. To ga je iznenadilo zbog toga što su ga u toku rata njegovi organi izveštavali o svim krivičnim delima, a o ovom događaju nije bio obavešten. Kada bi saznao za neko krivično delo u jedinici onda je preduzimao mere da se otkriju učinioci, da se sačuvaju

dokazi, da se pripremi odgovorajauća krivična dokumentacija i da se sve to preda nadležnom sudu i tužuocu. Tako je postupio u oko tri stotine slučajeva i tako bi se postupilo i u ovom slučaju da je znao da se ubistvo dogodilo. Njegov organ bezbednosti koji ga je obaveštavao bio je Miljan Veličković. Prema sistemu izveštavanja Veličković je bio počinjen načelniku bezbednosti u Korpusu. Ne zna da li je načelnik znao za ovaj događaj, ali dešavalo se da njega direktrno izveste o pojedinim pitanjima. Čuo je da je starešina Rudić o ovom događaju pisao izveštaj. Ustvari, Rudić je ovaj događaj od komande jedinici prikrio. Svedok je optuženog Mančića privi put video 26.03.1999. kod sela Opteruša kada su mu rekli da je optuženi poslat na ispomoć kao organ bezbednosti.

Saslušanje svedoka Ivana Midovića

Svedok se u toku rata na Kosovu nalazio na dužnosti referenta za granicu u komandi Prištinskog korpusa. Bio je upućen u garnizon Đakovica, gde se nalazilo istureno komandno mesto. Imao je obavezu da obilazi karaulu, između ostalih i karaulu Liken. Na tom putu je često prolazio kroz selo Kušnin. Jednom prilikom, u maju 1999, u ovom selu je na klupi video dva civila, a oko njih su bili vojnici kao obezbeđenje. Imali su između 40 i 50 godina. Popričao je sa njima na albanskom jeziku. Rekli su mu da nisu zanali da je granični pojas proširen i da su se zato ostali tu u selu. Sugerisao je starešinama koje je tu video da bi trebalo da pošalju ova lica u Prizren, gde je bilo pozadinsko komandno mesto brigade. Tada nije poznavao optuženog Mančića. Upoznao ga je posle 2000. godine, kada je optuženi Mančić došao kod njega i zamolio ga da da izjavu, s obzirom da je protiv njega bio pokrenut neki postupak, što je on i učinio.

Glavni pretres: 16. decembar 2008.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Za današnje ročište bilo je planirano saslušanje svedoka Momira Stojanovića i Dražena Dobrića, kao i iznošenje završnih reči. Optuženi Danilo Tešić nije se pojavio pred Sudom, a svoj izostanak nije opravdao. Tužilac je predložio da se optuženom Tešiću odredi pritvor, s obzirom da se postupak nalazi u završnoj fazi, tako da neopravdani izostanak vodi odugovlačenju postupka. Branilac optuženog Tešića se protivo ovom predlogu iz razloga što se optuženi do sada uvek pojavljivao na suđenju. Sud je prihvatio predlog tužioca i odredio pritvor optuženom Tešiću, koji će trajati do završetka glavnog pretresa, ali ne više od mesec dana.

Tužilac je predožio da se uputi dopis Ministarstvu pravde i Ministarstvu spoljnjih poslova sa zahtevom da se od policije UNMIK-a (EULEX-a) pribavi podatak na kom su tačno mestu pronađeni ostaci Miftara Temaja, koji je identifikovan na osnovu DNK analize. Branioci optuženih nisu se protivili, tako da je Sud prihvatio ovaj predlog.

Glavni pretres: 16. januar 2009.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Saslušanje svedoka Momira Stojanovića

Svedok je u toku 1999. godine bio načelnik bezbednosti Komadne prištninskog korpusa. O navodnom ubistvu dvojice Albanac saznao je prilikom pripreme za svedočenje pred MKTJ, kada je pronašao podatak da se vodi postupak protiv njegovog kolege Zlatana Mančića. Optuženi Mančić je pre počeka NATO bombardovanja radio u Vojnom odseku Pirot, da bi u sklopu ojačavanja organa bezbednosti Prištinskog korpusa, zajedno sa grupom oficira, premešten u taj korpus i postavljen za referenta bezbednosti borbene grupe u okviru 549. birgade. Njegova borbena grupa anagažovana je za obezbeđenje graničnih reona na Kosovu. Bio je podčinjen poručniku miljanu Veličkoviću, koji je direktno bio potčinjen svedoku. Poručnik Veličković ga je svakodnevno obaveštavao o stanju na granici, stanju na teritoriji i jednici. Nikada nije dobio obaveštenje o ubistvu dva civila u selu Kušnin. Jedini izveštaj koji je dobio, a koji je bio vezan za optuženog Mančića, bio je da taj da je major MAnčić u jednom mestu iznad Orahovca nakon čišćenja terena od pripadnika OVK uzimao novac od civila koji su se u koloni izbeglica kretali prema Mališevu. Podneta je krivična prijava, major Mančić je vraće u garnizon u Pirotu, ali svedok ne zna kako je taj postupak okončan. Sva krivična dela su procesuirana i svedok ne veruje da bi ovo krivično delo (ubistvo u Kušninu) moglo da se dogodi a da o tome on ne bude obavešten. Kada je čuo da za ovo suđenje bio je iznenađen. Smatra da se ubistvo nije dogodilo i da optuženi Mančićnije čovek koji bi mogao da naredi i izvri ovakvo krivično delo. Ostale optužene ne poznaje.

Saslušanje svedoka Dražena Dobrića

Svedok poznaje optužene Radeta Radojevića i zlatana Mančića. U martu 1999. godine bio je pripadnik borbene grupe kojom je rukovodio optuženi Radojević. On je bio u komandir voda haubičke baterije koja se nalazila u selu Dedaj. Svakodnevno je odlazio na referisanje u komandu borbene grupe koja se nalazila u selu Kušnin. O ubistvu dva civila u selu Kušnin nema saznanja. Na putu od Dedaja do Kušnina nije primetio leševi niti bilo kakvo napušteno vozilo.

Komentar:Suđenje je obilovalo neformalnostima. Na početku saslušanja svedoka Stojanovića predsednik Veća je svedoka obavestio da je dužan da položi zakletvu, koji on ne zna kako tačno glasi, ali da ponovi za njim zaklinjem se da ću da govorim istinu, iako Zakoni o krivičnom postupku izričito propisuje tekst zakletve svedoka. U toku saslušanja svedoka Dobrića branioci optuženi su međusobno razgovarali i smejali se zbog čega su bili opomenuti od predsdnika Veća. Za vreme ispitivanja optuženog Tešića od strane predsednika Veća branioci su dobacivali i kada je sudija pitao optuženog da li je u jedinici bio komandir, branioci su uz smeh dobacili kako je imao pretenija da postane komandir. Na kraju saslušanja svedoka Stojanovića predsednik Veća se zahvalio svedoku rećima komšija, hvala što ste došli.

Glavni pretres: 24. mart 2009.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Saslušanje svedoka Miljana Veličkovića

Svedok je major Vojske Srbije. Poznaje optuženog Mančića od rata na Kosovu 1999. godine i optuženog Radojevića još sa Vojne akademije. U martu 1999. godine bio je načelnik bezbednosti 549. brigade. Njegovoj birgadi tj. jednoj borbenoj grupi u okviru briade pridodat je majot Mančić kao obaveštajac. Seća se da je u to vreme dobio informaciju da su u toj borbenoj grupi izvršene kriminalne radnje i to oduzimanje zlata i novca od albanskih cibila od strane optuenog Mančića. Ta informacija je proleđena Komandi odnosno načelniku bezbednosti Prištinskog korpusa mimiru Stojaniviću, tako da je optuženi Mančić vraćen u matični garnizon. Što se tiče ubistva labanskih civila u selu Kušnin, gde je ista borbena grupa bila locirana, nisu mu poznati detalji. O tome je nakon rata na Kosovu čuo iz medija. Pavle Rudić, referent bezbednosti i njegov zamenik bio je zaduzen za komunikaciju sa vojnicima i u slučaju da sazna za neko krivično delo bio dužan da mu te informacije prenese. Svedok nema saznanja da je Pavle Rudić imao podatak o ubistvu civila u Kušninu i ne veruje da bi on takav podatak prećutao. Tokom rata 549. birigada je podnela preko 500 krivičnih prijava i to od najblažih do natežih krivičnih dela, tako da bi ovaj slučaj bio procesuiran da se za isti znalo.

Čitanje izjava svedoka Muse Temaja [Musa Temaj]

Svedok je sin nestalog Selmana Temaj i bratanac ubijenog Miftara Temaj. Seća se da su u njegovo selo Kušnin 28.03.1999. došli srpski vojnici, odvojili žene od mušaraca, mušakrce maltretirali i na kraju svima naredili da idu u Albaniju. Njegov otac Selaman i stric Miftar ostali su u selu. kako se dogodilo njihovo ubistvo, ali mu je Rušit Temaj [Rushit Temaj], koji je ostao skriven u selu, ispričao da je vojska uhvatila Selmana i Miftara i pitala ih zašto su ostali u selu i da su oni odgovorili da nemaju kud da idu. Vojnici su im naredili da odu kući dok ne dođe nadelžni major a da se sutradan u 6:00 časova jave u komandu te jedinice. Ubijeni su od vojnika te jedinice a po naređenju njihovog majora. Svedok je video snimak gde mađarski vojnik govori o tome da su mu (optuženi) Mančić i Radojević naredili da izvrši ubistvo civila. Njegov otac do sada nije pronađen, dok je stric Miftar pronađen i identifikovan.

Čitanje izjava svedoka Rušita Temaj [Rushit Temaj]

Svedok je pre rata živeo u selu Kušnin. Dana 28.03.1999. iz sela Damjan u njegovo selo došli su srpski vojnici i oko 09:00 časova sakupili sve meštane a zatim ih proterali u Albaniju. On je odlučio da ostane kako bi čuvao imovinu. Takođe, osala su braća Selman i Miftar Temaj. Dana 5. aprila vojska je uhvatila Miftara i Temaja. Rekli su im da idu kući a da se sutra jave u njihovu komandu inače će ih ubiti. On je odlučio da ode u Albaniju a njih dvojica su sledećeg jutra zaista otišli u Komandu. Kada su se meštani vratili u selo čuli su da su njh dvojica ubijeni. Video je i kasetu gde jedan mađarski vojnik govori kako je učestvovao u njihovom ubistvu i da je morao da zatvori oči jer mu je bilo teško.

Čitanje izjava svedoka Hisena Temaja [Hysen Temaj]

Svedok je sin ubijenog Miftara Temaj. Njegov otac je do 1974. godine radio u Beogradu a zatim je prešao u Niš gde je otvorio pekaru. U martu 1999. nalazio se na odmoru u svom selu Kušnin. Dana 28.03.1999. u selo je došla srpska vojska i policija. Okupili su sve meštane a zatim su odvojili muškarce od žena. Gorovili su im da sve dok NATO bombarduje Srbiju oni će da bombarduju njih. Naredili su da svi napuste selo i odu u Albaniju. Miftar i njegov brat Selman ostali su u selu dok su ostali napustili kuće. Svedok ne zna kako se dogodilo ubistvo, ali je čuo od Rušita Temaja koji je ostao u selu da ih je vojska uhvatila i odvela u njihov štab. Pustili su ih da idu kući dok ne dođe njihov major, ali su im naredili da se sutra ujutru jave u štab. Izgleda da su tada ubijeni. Selman i danas nije pronađen dok je nekoliko Miftarovih kostiju pronađene sahranjene u blizini seoskog groblja.

Izvođenje materijalnih dokazaNa glavnom pretresu izvedeni su sledeći materijalni dokazi:

- Izveštaj – dopis Okružnog suda u Prizrenu, sudija pripremne procedure od 25.08.2008.

- Potvrda opštine Prizren, Sektora za socijalnu zaštitu od 22.08.2008. kojom se potvrđuje da je Selman Temaj nestao u selu Kušnin 1999. godine i da još uvek nije pronađen

- Potvrda uprave za zdravstveno i socijalno staranje opštine Prizren od 12.01.2005. kojim se potvrđuje da je Miftar Temaj ubijen

- DNK uverenje o utvrđivanju identiteta Miftara Temaj na osnovu uzoraka davaoca suruge Zylfije Temaj i sina Hysen Temaj.

Emitovanje dokumentarnog filma Kad pališ, pali bolje!

Radio-difuzno preduzeće B92 Beograd dostavilo je na zahtev Suda CD sa dokumentarni film Kad pališ, pali bolje autora Jasne Janković koji je snimljen 2004. godine. Film govori o ubistvu dvojice albanskih civila u selu Kušnin za vreme rata na Kosovu 1999. godine. U filmu govore optuženi Danilo Tešić, Mišel Seregi, Rade Radojević i Zlatan Mančić. Optuženi Tešić i Seregi priznaju izvršenje krivičnog. Optuženi Tešić navodi da mu je optuženi Mančić, u prisustvu optuženog Radojevića, izdao naređenje da on i optuženi Seregi odvedu ljude (dvojicu albanskih civila) prema Prizrenu, streljaju, pretresu i provere da li u džepovima imaju nešto važno i posle toga zapale. Optuženi Tešić pitao je optuženog Radojevića da li zbog toga može da ima problema na šta mu je ovaj odgovorio šta ti imaš da misliš kad ti bezbednjak u ratu izda naređenje, ako ne izvršiš naređenje ima pravo da te strelja. Civili su išli ispred njih i konstantno su se okretali i pitali ga šta će oni u Prizrenu bez para i dokumenata, koji su im ostali kod brke (optuženi Mančić). Kada su došli do jedne napuštene lade Tešić im je rekao da oni nastavljaju sami prema Prizrenu a da se njih dvojica vraćaju u jedinicu. Tada su mi proradile emicije sažaljenja... straha.. Ja sam pucao u jednog i on je odmah preminou. Mišel je pogodio drugog i on je pao i počeo da kuka. Optuženi Seregi kaže da se jako uplašio i dok je pucao zatvorio oči. Čovek je pao, ali nije odmah umro. Optuženi Tešić mu je prišao i ispalio metak u glavu. Pretresli smo ih, prebacili stvari preko njih i zapalili. Vratili smo se u jedinicu i rekli da samo izvršili naređenje. Optuženi Radović kaže da nije znao koje su naređenje njih dvojica imali, već da mu je optuženi Mančić zatražio dva vojnika za obavljanje nekog

zadatka. U jednici se taj događaj više nije spominjao kao da ga nije bilo. Nešto kasnije jedan starešina je u prolazu optuženom Tešiću rekao Tešiću, kad pališ pali bolje! i on je odmah otišao kod Pavla Rudića, referent za bezbednosit, i dao mu usmeno obaveštenje kako i zašto se ubistvo dogodilo. On je prvi čovek koji mi je rekao niste to smeli da uradite. Tešić kaže da ni jednog trenutka nije rekao da nije kriv. Ja sam svestan da sam pogrešio, u smislu grešan sam pred bogom. Ne mogu da komentarišem šta bih uradio ponovo, siguno ne bih isto. Sa druge strane optuženi Seregi kaže da ubistvo nije izvršio samovoljno, nije birao tako da ne oseća krivicu jer je samo izršio naređenje. Optuženi Mančić o svemu na kraju zaključuje verujte da će se naći način da se presuda obori, a u ponovnom suđenju će pored mene biti i mnogi drugi.

Predlozi i primedbe odbrane

Na pitanje predsednika veća zašto je promenio odbranu u odnosu na onu koju je izneo u prvom prvostepenom suđenju i u emisiji optuženi Tešić je izavaio da ga je autorka emisije Jasna Janković vrbovala i ugovorila susret sa Biljanom Kovačević Vučo. Ne spori da je on to govorio, ali da je to izneo na nagovor autorke i Biljane Kovačević Vučo da se drži teze prve izjave da bi se napravila peticija za njegovo i Mišelovo (optuženi Seregi) osobađanje. Pitanja su bila sugestivna i sve ovo nije istina. Na kraju, kada je film završen, Jasna mu je dala kovertu koju mu je poslao kao čast Veran Matić i u kojoj je pronašao 1000 eura. Optuženi Radojević i Seregi nisu komentarisali film dok je optuženi Mančić rekao da je sve izvučeno iz konteksta, tako da je izgeda drugačije.

Optuženi Mančić je na pitanje predsednika veća kako je moguće da jedan bezbdnjak razgovara sa potencijalnim špijunima i da ne sastavi nikakvu belešku u vidu toga da je utvrdio da se radi o civilima i da ih je iz bezbednostnih razloga udaljo iz reona gde je delovala vojska odgovorio da je on to upisao u ratni blok koga sada nema.

Odbrana optuženih izrazila je sumnju u DNK nalaz koji je dostavljen Sudu i kojom se utvrđuje identitet Miftara Temaj i zatražila da se pribave genogrami i dijagrami lokusa kako bi se pouzdano utvrdilo da li se radi o Miftaru Temaju kao i zapisnik o ekshumaiciji Miftara Temaja. Veće je odbilo sve predloge odbrane.

Glavni pretres: 26. maj 2009.Izveštaj: Mirjana Lazić, posmatrač FHP-a

Izvođenje materijalnih dokaza

U nastavku dokaznog postupka izvedeni su tj. pročitani sledeći materijalni dokazi:- Zapisnici o saslušanju svedoka Branislava Kovačevića, Slobodana Rangelova, Dragoljuba Mihajlovića, Pavla Rudića i Ivice Veljkovića;- Nalazi i mišljenje veštaka dr Slađane Bogdanović u vezi psihičkog stanja optuženih Danila Tešića i Mišela Seregi;- Nalaz i mišljenjae tima veštaka iz bolnice Gornja Toponica u vezi psihičkog stanja optuženih Danila Tešića i Mišela Seregi;

- Potvrda o privremenom odzimanju predmeta od Zlatana Mančića od 26.04.1999. godine, zajedno sa objašnjenjem koje je optuženi Mančić dao pred Vojnim sudom;- Potvrda o privremenom odzimanju predmeta od Zlatana Mančića od 09.05.1999.- Potvrda o predaji pronađenih sredstava od 11.05.1999.- Radna beležnica Zlatana Mančića;- Podaci o pripadnicima jedinice komandira Radeta Radojevića od 5.07.2002. godine, koje je dostavio general Slobodan Rangelov (gde stoji da je jedinica od kraja marta do kraja rata na Kosovu bila u selu Kušnin i da su vonici Danilo Tešić i Mišel Seregi sposobni, uvek izvršavali zadatke ali da su skloni nedisciplini);- Socijalna anamneza za optuženog Danila Tešića koju je sačinio Centar za socijalni rad Barajevo od 07.06.2002. - Nalaz i mišljenje veštaka za optuženog Danila Tešića od 23.12.1998. u kome stoji da se preporučuje kućna nega za vojnika zbog krize adaptacije;- Službena ocena za Radeta Radojevića od 27.07.2001, koju je dao major Ilić Dragan i u kojoj stoji ocena odličan;- Službena ocena za Zlatana Mančića od 03.02.2001, koju je dao komandant Mihajlo Gerber i u kojoj stoji ocena odličan;- Izvod iz kaznene evidencije za Mišela Seregi.

Predlog TužilaštvaTužilac je predložio da se od organa vlasti sa Kosova pribavi izveštaj da li postoje podaci o ovom događaju tj. ubistvu braće Temaj, gde su pronađeni ostaci Miftara Temaja i da li su pronađeni posmrtni ostaci Selmana Temaja.

Predlog OdbraneOdbrana je saglasna sa predlogom tužioca, ali dodaje da bi izveštaj trebalo da sadrži i podatke ko je izvršio prijavu ubistva, ko je obavio ekshumaciju i izvršio DNK analizu, na osnovu uzoraka kojih srodnika je obavljena DNK analiza, koje su povrede konstatovane tj. na osnovu kojih povreda je došlo do smrtnog ishoda.Branilac optuženog Seregija se protivi oceni generala Rangelova da je optuženi Seregi bio sklon nedisciplini. Predlaže da se utvrdi da li je protiv optuženog Seregi vođen neki disciplinski postupak.

Odluka VećaVeće je prihvatilo predloge tužioca i odbrane.

Glavni pretres: 22. septembar 2009.Izveštaj: Gojko Pantović, posmatrač FHP-a

Za današnje ročište bilo je planiran uvid u dokumentaciju sa podacima o ubistvu braće Temaj, gde su prnonađeni posmrtni ostaci Miftara Temaja, da li su pronađeni ostaci Selmana Temaja, ko je izvršio prijavu ubistva, ko je obavio ekshumaciju i izvršio DNK analizu, na osnovu uzoraka kojih srodnika je obavljena DNK analiza, koje su povrede konstatovane tj. na osnovu kojih povreda je došlo do smrtnog ishoda.

Iz pribavljene dokumentacije predsednik Veća je izneo strankama da se kao datum ubistva Miftara i Selmana Temaja navodi 18.04.1999.godine.

Predsednik Veća je zatim predočio strankama dopis Odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć Ministarstva pravde Republike Srbije u kome se kaže da je zahtev Suda u pogledu ostale dokumentacije prosleđen EULEX-u i da se će odgovor proslediti Sudu po njegovom prispeću u to ministarstvo.