j. d. salinger - za esme

D. D. Selinder

ZA ESM

DEVET PRIA

Preveo s engleskogNikola Krsti

Naslov originalaJ. D. SalingerNINE STORIES

Copyright 1953 by J. D. SalingerAll rights reserved

Urednik izdanjaFlavio Rigonat

Znamo kako zvui pljesak sa dve ruke.Ali kako zvui pljesak samo jednom rukom?A ZEN KOAN

PERFEKTAN DAN ZA BANANA-RIBE

U hotelu je bilo valjda devedeset sedam poslovnih ljudi, predstavnika kojekakvih reklamnih agencija iz Njujorka, i udarili su takav monopol na meugradske linije da je mlada ena iz sobe 507 bila prisiljena da eka od dvanaest do gotovo pola tri da dobije vezu. Ipak, iskoristila je to vreme. Proitala je lanak u jednom enskom asopisu depnog formata pod naslovom Seks je zadovoljstvo - ili pakao. Oprala je ealj i etku za kosu. Oistila je mrlju sa suknje be kostima. Pomerila je dugme na novoj Saks bluzi. Odstranila je dve dlaice sa mladea na licu. Kada joj je centrala konano dala vezu, sedela je na prozorskoj dasci i privodila kraju lakiranje noktiju na levoj ruci.Pripadala je onoj vrsti mladih ena koje na zvranje telefona ne isputaju nita iz ruku. Odmerila ga je pogledom kao da zvoni neprekidno jo od vremena kada je ula u pubertet.Dok je telefon uporno zvonio, prela je malom etkicom za lak preko nokta na malom prstu, ocrtavajui paljivo polumeseasatu liniju. Nakon toga, zatvorila je poklopac na boici laka i, ustajui, mahnula levom, vlanom rukom, nekoliko puta lagano kroz vazduh. Suvom rukom dohvatila je prepunu pepeljaru koja je stajala na prozorskoj dasci i ponela je prema nonom stoliu gde se nalazio telefon. Sela je na jedan od nametenih kreveta i - na peto ili esto zvono - podigla slualicu.Halo, rekla je, drei prste leve ruke rairene i na sigurnoj udaljenosti od bele svilene kune haljine koja je - osim mladea - bila sve to je imala na sebi. Prstenje je ostavila u kupatilu.Imate vezu s Njujorkom koju ste traili, gospoo Glas, rekao je telefonista sa centrale.Hvala, odgovorila je mlada ena i jednim pokretom nainila mesto za pepeljaru na nonom stoliu.Kroz slualicu se zauo enski glas. Mjuriel? Jesi li to ti, Mjuriel?Mlada ena odvojila je sasvim malo slualicu od uha.Jesam, mama. Kako si? rekla je.Uasno sam se brinula za tebe. Zato nisi telefonirala? Jesi li dobro?Pokuavala sam sino da vas dobijem, i preksino. Ovaj telefon ovde bio je...Jesi li dobro, Mjuriel?Mlada ena je poveala ugao izmeu slualice i uha. Odlino sam. Vrue mi je. Danas je najtopliji dan u Floridi za poslednjih...Zato me nisi zvala? Brinula sam se da je upravo...Mama, draga, ne vii na mene. Savreno te ujem, rekla je mlada ena. Zvala sam te dva puta sino. Jednom odmah posle...A rekla sam sino tvom ocu da e verovatno telefonirati. Ali ne, on je morao da... Jesi li dobro, Mjuriel? Reci mi istinu!Dobro sam. Prestani veito da me to pita, molim te!Kada ste stigli tamo?Ne znam. U sredu ujutro, rano.Ko je vozio?On, rekla je mlada ena. I nemoj odmah da se uzbuuje. Vozio je vrlo paljivo. Bila sam zapanjena.On je vozio? Mjuriel, a dala si mi asnu...Sluaj, mama, prekinula je mlada ena majku, upravo sam ti objasnila. Vozio je vrlo paljivo. U stvari, itavo vreme ispod pedeset.Nije pokuavao da izvodi kojekakve gluposti sa drveem pored puta?Rekla sam da je vozio vrlo paljivo, mama. Shvati to ve jednom, zaboga. Molila sam ga da se dri to blie bele linije i sve te stvari, znao je na ta mislim i posluao me je. Pokuavao je ak da uopte ne gleda u drvee - to se moglo videti. Uzgred budi reeno, je li tata dao da se poprave kola?Jo nije. Trae etiri stotine dolara samo da...Mama, Simor je rekao tati da e vam platiti. Nema pod bogom nikakvog razloga da se...Dobro, videemo. Kako se ponaao - u kolima, mislim, i uopte?Sasvim u redu, rekla je mlada ena.Je li nastavio da te naziva onim stranim...Ne. Sada ima neto novo.ta?Oh, zar je to vano, mama?Mjuriel, hou da znam. Tvoj otac...U redu, u redu. Sad me zove Mis duhovna skitnica 1948, rekla je mlada ena i nasmejala se.To nije nimalo smeno, Mjuriel. Nije uopte smeno. To je uasno. U stvari, to je alosno. Kad samo pomislim da...Mama, upala je oluno mlada ena, sluaj me. Sea li se one knjige koju mi je poslao iz Nemake? Zna ve - onu nemaku poeziju. ta sam uradila s njom? Prekopala sam sav moj...Jo je tu.Jesi li sigurna? upitala je mlada ena.Potpuno. U stvari, kod mene je. U Fredijevoj sobi. Ostavila si je ovde, a kod mene nije bilo mesta u... Zato pita? Treba li mu?Ne. Samo, pitao me je ta je s njom, dok smo se vozili ovamo. Hteo je da zna da li sam je proitala.Zar na nemakom?Da, draga moja. Nema tu nikakve razlike, rekla je mlada ena, prebacujui nogu preko noge. Rekao je da je te pesme napisao jedini veliki pesnik ovog stolea. Rekao je da je trebalo da kupim prevod ili tako neto. Ili da nauim jezik, ako mi to bolje odgovara.Uasno. Uasno. alosno je, u stvari, eto ta je. Tvoj otac je sino rekao...Samo trenutak, mama, rekla je mlada ena. Otila je do prozora po cigarete, pripalila jednu i vratila se na svoje mesto na krevetu. Mama? rekla je, isputajui dim.Mjuriel, a sada, sluaj me.Sluam.Otac je razgovarao s doktorom Sivetskim.Oh? rekla je mlada ena.Ispriao mu je sve. U svakom sluaju, meni je rekao da jeste - zna ve svog oca. Ono sa drveem. Onaj skandal sa prozorom. Sve one grozne stvari koje je rekao baki u vezi sa njenim planovima za put na onaj svet. Ono to je uradio sa svim onim divnim slikama sa Bermuda - sve.Pa? rekla je mlada ena.Da. Kao prvo i prvo, rekao je da je pravi zloin da ga je vojska otpustila iz bolnice - dajem ti asnu re. Vrlo je otvoreno rekao tvom ocu da postoji mogunost - i to vrlo velika mogunost, rekao je - da Simor potpuno izgubi kontrolu nad sobom. asna re!Imamo psihijatra ovde u hotelu, rekla je mlada ena.Koga? Kako se zove?Ne znam tano. Riser ili tako nekako. Navodno je vrlo dobar.Nikad nisam ula za njega.Pa sad, navodno je ipak vrlo sposoban.Mjuriel, ne budi balava, molim te. Mi se veoma brinemo za tebe. Otac je u stvari hteo sino da ti poalje telegram da se vrati kui, ali...Jo se neu vratiti kui, mama. Zato, ne uzbuuj se.Mjuriel. asna re. Doktor Sivetski je rekao da Simor moe potpuno da izgubi kont...Ta tek smo stigli ovamo, mama. Ovo su mi prve ferije nakon ne znam koliko godina i uopte nemam nameru da prosto sada sve spakujem i vratim se kui, rekla je mlada ena. Sada i tako ne bih mogla da putujem. Sva sam izgorela od sunca, jedva sam u stanju da se kreem.Izgorela si od sunca? Zar nisi upotrebila onu kremu za sunanje koju sam ti spakovala u torbu? Stavila sam je tano...Upotrebila sam je, ali sam izgorela i pored toga.To je strano. Gde si izgorela?Po celom telu, draga, svuda.To je strano.Preiveu.Reci mi, jesi li razgovarala sa tim psihijatrom?Pa sad, neto kao jesam, rekla je mlada ena.ta je rekao? Gde je bio Simor kada si razgovarala s njim?U Okeanskoj dvorani, svirao je klavir. Svira na klaviru svake noi otkako smo ovde.Dobro, a ta je rekao?Oh, nita naroito. On se prvi obratio meni. Sedela sam sino pored njega na partiji binga i upitao me je da li to moj mu svira klavir, u susednoj sali. Rekla sam da jeste, da je to moj mu, a on me je upitao da nije Simor sluajno bolestan ili tako neto. Onda sam mu ja rekla...Zato te je to pitao?Nemam pojma, majko. Mislim zbog toga to je tako bled i sve to, rekla je mlada ena. Bilo kako bilo, on i njegova supruga pozvali su me da poem s njima na aicu. Pa sam pola. ena mu je grozna. Sea li se one uasne veernje haljine koju smo videle u izlogu kod Bonvita? One za koju si rekla da bi trebalo imati malu malecnu...Ona zelena.Imala ju je na sebi. Sami kukovi na sve strane. Stalno me je pitala da li je Simor u rodu sa onom Suzanom Glas koja dri onu radnju na Medison aveniji - modistkinja, sea se?A ta je on rekao, na kraju? Mislim, doktor.Oh. E, pa u stvari nita naroito. Hou da kaem, bili smo u baru, i tako. Bila je strana buka.Da, ali jesi li... jesi li mu priala ta je pokuavao da uradi sa bakinom foteljom?Nisam, mama. Nisam se naroito uputala u detalje, rekla je mlada ena. Verovatno u opet imati prilike da razgovaram s njim. On sedi u baru po itav dan.Je li rekao da misli da ima mogunosti da on postane... zna ve... udan ili tako neto? Da uini neto tebi!Nita u tom smislu, rekla je mlada ena. Za to bi trebalo da zna vie injenica, mama. Treba da znaju sve o detinjstvu - sva ta uda i ostalo. Rekla sam ti ve, jedva smo mogli da razgovaramo, tako je buno bilo u tom baru.Dobro, sad. Kako tvoj plavi kaput?Dobar je. Dala sam da se izvade jastuii iz ramena.ta se nosi ove godine? Kakve su haljine?Uasne. Kao da nisu s ovog sveta. Mogu se videti ak i ukrasi od trasa - svata, rekla je mlada ena.Kakvu ima sobu?Soba je u redu. U stvari, jo malo pa sasvim u redu. Nismo mogli da dobijemo onu istu sobu koju smo imali pre rata, rekla je mlada ena. Gosti su strani ove godine. Trebalo bi da vidi ta sedi pored nas u trpezariji. Za susednim stolom. Izgledaju kao da su se dovezli ovamo u teretnom vagonu.Sad ti je svuda tako. Kako tvoja balska haljina?Preduga je. Rekla sam ti da je preduga.Mjuriel, pitau te jo samo jednom - je li ti zaista dobro?Jeste, mama, ve devetnaesti put.I ne eli da se vrati kui?Ne, mama.Otac je sino rekao da bi on i te kako rado platio sve trokove, samo da ode nekuda sama i da dobro razmisli o svemu. Mogla bi da ode na krstarenje brodom. Pomisli samo da bi...Ne, hvala, rekla je mlada ena i promenila poloaj nogu. Majko, ovaj razgovor kota ve itavo bogat...

Kad samo pomislim na to kako si ekala na tog deaka itavo vreme rata - hou da kaem, kad samo pomislim na sve one lude ene koje su...Majko, rekla je mlada ena, bie bolje da zavrimo priu. Simor bi mogao da naie svakog trenutka.Gde je on?Na plai.Na plai? Sam? Kako se ponaa na plai?Majko, rekla je mlada ena, govori o njemu kao da je neki za okolinu opasni manijak...Nisam rekla nita slino, Mjuriel.U redu, ali zvualo je tako nekako. Hou da kaem, sve to radi je da tamo lei. Nee ak ni da skine kupai ogrta.Nee da skine ogrta na plai? Zato nee?Nemam pojma. Mislim zato to je tako beo.Gospode boe, pa njemu je potrebno sunce. Zar nisi u stanju da ga nekako natera?Kao da ne poznaje Simora, rekla je mlada ena i ponovo prebacila nogu preko noge. Kae da ne eli da gomila budala bulji u njegove tetovirane grudi.Pa on nema tetovirane grudi! Da ga nisu tetovirali u vojsci?Nisu, mama. Nisu, draga moja, rekla je mlada ena i ustala. Sluaj, nazvau te opet sutra, verovatno.Mjuriel. A sad, sluaj ta u da ti kaem.Da, majko, rekla je mlada ena, prebacujui teinu na desnu nogu.Nazovi me istog trenutka im on uini ili kae bilo ta to je... ovaj... neobino. Zna ve na ta mislim. uje li me?Mama, ja se ne bojim Simora.Mjuriel, elim da mi obea!U redu, obeavam. Zbogom, mama, rekla je mlada ena. Pozdravi tatu, dodala je i spustila slualicu.Ti si mora glas, rekla je Sibil Karpenter, koja je boravila u hotelu sa svojom majkom. Gde li si, mora glas?Maco, prestani s tim. To e tvoju mamu oterati u ludnicu. uti, molim te.Gospoa Karpenter mazala je Sibili ramena uljem za sunanje, irei naneseni sloj lagano nanie preko nenih dejih lopatica i mea. Sibil je sedela, nesigurno, na velikoj naduvanoj lopti za plau, licem prema okeanu. Na sebi je imala kao kanarinac uti kupai kostim iz dva dela, od kojih joj jedan zaista nee biti potreban jo kojih devetdeset godina.Bila je to u stvari jedna obina svilena maramica - to se moglo videti im se prie malo blie, govorila je ena koja je sedela u lealjci odmah pored gospoe Karpenter. Volela bih da znam na koji ju je nain vezivala. Bilo je zaista draesno.Draesno i zvui, sloila se gospoa Karpenter. Sibil, smiri se malo, maco.Videla si mora glas? upitala je ponovo Sibil.Gospoa Karpenter je uzdahnula. U redu, rekla je i namestila poklopac na boicu s uljem za sunanje. Sada idi i igraj se, maco. Mama ide gore u hotel na jedan martini sa gospoom Hjubel. Doneu ti maslinku.Putena na slobodu, Sibil je smesta otrala do ravnog dela plae, a zatim polako krenula prema Ribarskom paviljonu. Zastavi samo jednom da utisne noge u raskvaeni i napola srueni dvorac od peska, brzo se nala van zone rezervisane za goste hotela.Setala je tako oko pola kilometra, a onda iznenada potrala ukoso uz meku padinu plae. Zastala je naglo tek kada je stigla do mesta gde je jedan mladi leao na leima.Gde si, mora glas? upitala je. Hoe li u vodu?Mladi se trgao, a desna ruka mu je automatski stegla revere ogrtaa od frotira. Okrenuo se na stomak, putajui da u trubu savijeni runik koji mu je titio oi padne na pesak, i pogledao mirkajui u Sibil.Ej. Zdravo, Sibil.Hoete li u vodu?ekao sam tebe, rekao je mladi ovek. ta ima novo?Molim? upitala je Sibil.ta ima novo? ta je na programu?Moj tata stie sutra vavijonom, rekla je Sibil, kopajui nogom po pesku.Ne meni u lice, curo, rekao je mladi ovek, sputajui ruku na Sibilin gleanj. Ve mu je i vreme da doe ovamo, tvoj tata. Oekujem ga svakog sata. Svakog sata.Gde je gospoa? upitala je Sibil.Gospoa? Mladi ovek je rukom istio kosu od peska. To je teko pitanje, Sibil. Moe da bude na bilo kom od hiljadu moguih mesta. Moda je otila kod frizera. Da oboji kosu u srebrnasto-sivo. Ili sedi u svojoj sobi. Pravi lutke za siromanu decu. Leei potrbuke, stegnuo je pesnice, poloio jednu na drugu i oslonio na njih bradu. Pitaj me neto drugo, Sibil, rekao je. Ima veoma lep kostim za kupanje. Ako postoji stvar na svetu koju bih eleo da imam, to je plavi kostim za kupanje.Sibil je nekoliko trenutaka zurila u njega, a onda skrenula pogled nanie, prema svom isturenom stomaiu. Ovo je uti, rekla je. Ovo je uti.Zar jeste? Doi malo blie.Sibil je nainila jedan korak prema njemu.Potpuno si u pravu. Kakva sam ja luda.Hoete li u vodu upitala je Sibil.Najozbiljnije razmatram tu mogunost. Veoma duboko razmiljam o tome, Sibil, sigurno e te radovati da zna.Sibil je dodimula prstom gumeni duek koji je mladi ovek ponekad upotrebljavao kao jastuk. Treba ga naduvati, rekla je.Ima pravo. Trebalo bi ga naduvati vie nego to sam ja to spreman da priznam. Sklonio je ake i spustio bradu na pesak. Sibil, rekao je, veoma lepo izgleda. Prijatno je posmatrati te. Reci mi neto o sebi. Ispruio je ruke i uhvatio Sibil za oba glenja. Ja sam roen u znaku Jarca, a ti?eron Lipuc je rekla da ste joj dozvolili da sedi na taburetu pored vas dok svirate klavir, rekla je Sibil.To je rekla Seron Lipuc?Sibil je energino potvrdila glavom.Pustio je njene glenjeve, privukao ruke i poloio obraz na desnu podlakticu. Pa sad, rekao je, zna ve kako se takve stvari dogaaju, Sibil. Sedeo sam tamo i svirao. Tebe nije bilo nigde na vidiku. A eron Lipuc je dola i sela ba pored mene. Nisam mogao da je odgurnem, zar sam mogao?Jeste.Oh, ne. Nikad. To ne bih mogao da uradim, rekao je mladi ovek. Ipak, rei u ti ta sam uinio.ta?Zamiljao sam da si to ti.Sibil se iznenada sagnula i poela da kopa po pesku. Hajdemo u vodu, rekla je.U redu, rekao je mladi ovek. Mislim da u moi da to nekako izvedem.Sledei put, odgurnite je, zahtevala je Sibil.Da odgurnem - koga?eron Lipuc.Ah, eron Lipuc, rekao je mladi ovek. Kako se samo to ime stalno pojavljuje. Meaju se uspomene i elje. Iznenada se uspravio. Pogledao je prema okeanu. Sibil, rekao je, kazau ti ta emo uiniti. Pokuaemo da ulovimo koju banana-ribu.ta to?Banana-ribu, rekao je mladi ovek i odreio pojas na kupaem ogrtau. Skinuo je ogrta. Ramena su mu bila bela i uska, a kupai kostim tamnoplav. Sloio je ogrta, najpre uzdu, a zatim ga tri puta presavio. Odmotao je runik kojim je titio oi, rairio ga po pesku, a zatim spustio na njega sloeni ogrta. Sagnuo se, podigao gumeni duek i vrsto ga stegao ispod mike. Zatim je svojom levom uzeo Sibil za ruku.Zajedno su polako krenuli prema okeanu.Verujem da si u svoje vreme imala prilike da vidi ne mali broj banana-riba, rekao je mladi ovek.Sibil je odmahnula glavom.Nisi? Pa gde ti ivi, zaboga?Ne znam, odgovorila je Sibil.Sigurno zna. Mora da zna. eron Lipuc zna gde ona ivi, a ona ima svega tri i po godine.Sibil je zastala i istrgla ruku iz njegove. Podigla je sa peska obinu obalsku koljku i poela da je razgleda sa neobinim interesovanjem. Zatim ju je odbacila. Virli Vud, Konektikat, rekla je i ponovo krenula napred, isturenog stomaka.Virli Vud, Konektikat, rekao je mladi ovek. Je li to kojim sluajem negde blizu Virli Vuda, Konektikat.Sibil ga je pogledala. Pa tu ja ivim, rekla je nestrpljivo. Ja ivim u Virli Vudu, Konektikat. Otrala je nekoliko koraka ispred njega, uhvatila levu nogu levom rukom i nainila tako nekoliko kratkih skokova.Nema pojma kako je to razjasnilo itav problem, rekao je mladi ovek.Sibil je spustila nogu. Jeste li itali knjigu Mali cmi Sambo? upitala je.Veoma je neobino da me to pita, rekao je. Nekim udnim sluajem upravo sam je sino proitao. Sagnuo se i ponovo uzeo Sibil za ruku. Kako ti se dopala? upitao je.Jesu li tigrovi itavo vreme trali oko onog drveta?Mislio sam da nikad nee prestati. Nikad nisam video toliko tigrova na jednom mestu.Bilo ih je svega est, rekla je Sibil.Svega est, rekao je mladi ovek. I to je za tebe svega?Da li volite vosak? upitala je Sibil.Volim li ta?Vosak.Veoma. A ti ne?Sibil je klimnula glavom. A volite li masline?Masline - da. Masline i vosak. Nikad nikuda ne idem bez njih.Volite li eron Lipuc? upitala je Sibil.Da. Da, volim, rekao je mladi ovek. Ono to mi se naroito svia kod nje je to da nikada ne ini nita naao onim malim psima u foajeu hotela. Onom malom buldogu sa kojim se igra ona gospoa iz Kanade, na primer. Ti po svoj prilici ovo nede verovati, ali neke devojice vole da bockaju tog malog psa tapovima. eron to ne radi. Ona nikad nije zla ni neljubazna. Zato je toliko i volim.Sibil je utala.Ja volim da vaem svee, rekla je najzad.A ko ne voli? rekao je mladi ovek, kvasei noge u moru. Uh! to je hladno! Spustio je gumeni duek na vodu. Ne, ekaj malo, Sibil. ekaj dok ne zaemo malo dublje.Koraali su kroz vodu dok nije dola devojici do pasa. Tada ju je mladi ovek podigao i spustio je potrbuke na gumeni duek.Zar nikada ne nosi kapu za kupanje ili neto slino? upitao je.Ne isputajte me, naredila je Sibil. Sada me vrsto drite!Gospoice Karpenter. Molim vas. Ja znam svoj posao, rekao je mladi ovek. Vi samo drite oi dobro otvorene da vam ne promakne ni jedna banana-riba. Danas je upravo perfektan dan za banana-ribe.Ne vidim ni jednu rekla je Sibil.To je sasvim razumljivo. Njihove navike su esto vrlo neobine. Nastavio je da gura duek. Voda mu jo nije doprla do grudi. Njihov ivot je veoma tragian, rekao je. Zna li ta one rade, Sibil?Devojica je odreno zavrtela glavom.E, pa otplivaju tako u neku pilju u kojoj ima mnogo banana. Izgledaju kao sasvim obine ribe kad uu unutra. Ali kad jednom uu, ponu da se ponaaju kao svinje. Sta da li priam, poznajem neke banana-ribe koje su, kad tako uu u neku pilju punu banana, znale da pojedu nita manje nego sedamdeset osam komada. Gurnuo je duek i putnika na njemu jo nekoliko metara blie horizontu. Naravno, od toga se toliko ugoje da vie nisu u stanju da izau iz pilje. Ne mogu da se provuku kroz vrata.Ne tako daleko od obale, rekla je Sibil. A ta se onda dogaa s njima?ta se dogaa s kim?Sa banana-ribama.Oh, misli nakon to pojedu toliko banana da vie ne mogu da se izvuku iz bananske pilje?Da, rekla je Sibil.Pa sad, teko mi je to moram to da ti kaem, Sibil. Umiru.Zato? rekla je Sibil.Pa eto, razbole se od bananske groznice. A to je vrlo opaka bolest.Evo nailazi talas, rekla je Sibil iznenada, nervozno.Ignorisaemo ga. Praviemo se da ga ne vidimo, rekao je mladi ovek. Kao pravi pravcati snobovi. Uhvatio je Sibiline glenjeve rukama i pritisnuo ih nanie i napred. Duek se propeo i preskoio preko grebena talasa. Voda je okvasila Sibilinu plavu kosu, ali je njen krik bio pun uivanja.Kada se duek ponovo umirio, odbacila je rukom pramen mokre kose s oiju i ponosno objavila: Upravo sam videla jednu!ta si videla, draga?Banana-ribu.Gospode boe, ne! rekao je mladi ovek. A da li je u ustima drala bananu?Jeste, rekla je Sibil. est komada.Mladi ovek iznenada je uhvatio jednu od Sibilinih mokrih nogu koje su trale preko ivice dueka i poljubio je.Ej! rekla je vlasnica noge, okreui se.Ej tebi. A sada se vraamo. Je li ti bilo dosta?Nije!To mi je ao, rekao je i poeo da gura duek prema obali, dok Sibil nije bila u stanju da sama sie s njega. Zatim ga je podigao i poneo.Zbogom, rekla je Sibil i otrala, bez aljenja, u pravcu hotela.Mladi je obukao ogrta za kupanje, stegnuo ga vrsto oko sebe i nabio pekir u dep. Podigao je klizavi, vlani, nezgrapni duek i poneo ga ispod ruke. Gazio je sam preko mekog, toplog peska prema hotelu.U donjem prizemlju hotela kroz koje su, po nalogu uprave, ulazili kupai, jedna ena sa nosom premazanim cinkovom mau ula je u lift zajedno sa mladim ovekom.Vidim da posmatrate moje noge, rekao joj je kada je lift krenuo.Izvinite, neto ste meni rekli? upitala je ena.Rekao sam da primeujem da posmatrate moje noge.E, izvinite, molim vas, sluajno sam gledala u pod, rekla je ena i okrenula se prema vratima lifta.Ako elite da gledate u moje noge, samo recite, nastavio je mladi ovek. Nemojte samo da se u vezi s tim ponaate kao neki prokleti pijun.Pustite me da izaem, molim vas, rekla je ena brzo, obraajui se devojci koja je rukovala liftom.Vrata lifta su se otvorila i ena je izala ne osvrnuvi se.Imam dve savreno normalne noge i ne vidim nikakav razlog da neko bulji u njih, rekao je mladi ovek. Peti, molim. Iz depa na kupaem ogrtau izvukao je klju od sobe.Izaao je na petom spratu i polako koraajui dugim hodnikom uao u sobu 507. Soba je mirisala na nove kofere od telee koe i tenost za skidanje laka s noktiju.Bacio je pogled na mladu enu koja je leala na jednoj strani dvostrukog kreveta i spavala. Zatim je priao jednom od kofera, otvorio ga i ispod gomile rublja i koulja izvukao aulomatski Ortgis kalibra 7,65 milimetara. Izvukao je arer, pogledao ga i ponovo ubacio u leite. Otkoio je i repetirao oruje. Zatim je preao preko sobe, seo na slobodnu stranu dvostrukog kreveta, pogledao u mladu enu, podigao pitolj i ispalio sebi metak u desnu slepoonicu.

UJKA VIGLI U KONEKTIKATU

Bilo je ve gotovo tri sata kada je Meri Dejn konano nala Eloizinu kuu. Objasnila je Eloizi, koja je izala na prilazni put da je doeka, da je sve bilo upravo savreno, da je tano zapamtila put, sve dok nije skrenula sa Merikovog etalita. Meritovog etalita, draga, rekla je Eloiza i podsetila Meri Dejn da joj je ve dva puta uspelo da pronae njenu kuu, na ta je Meri Dejn samo neto dvosmisleno procvilela, neto o kutiji Klineks maramica, i otrala prema svom kabrioletu. Eloiza je podigla kragnu svog kaputa od kamelhara, okrenula lea vetru i ekala. Meri Dejn se vratila za par trenutaka sa maramicom u ruci, jo uvek uznemirenog, ak zbunjenog izgleda. Eloiza joj je veselo rekla da je itav prokleti ruak izgoreo - slatkii, sve - ali je Meri Dejn odgovorila da je i tako ve jela, usput. Kad su krenule prema kui, Eloiza je upitala Meri Dejn kako se dogodilo da ima slobodan dan. Meri Dejn je rekla da nema itav dan slobodan; gospodin Vejnburg je bolestan od hemije i lei kod kue u Larmontu, a ona treba da mu odnese potu i uzme njegova pisma svako posle podne. ta je to, u stvari, hemija? upitala je Eloizu. Eloiza, bacajui opuak na prljavi, ugaeni sneg, odgovorila je da ne zna tano ta je to, ali da Meri Dejn ne treba mnogo da se brine da se ne razboli od toga. Meri Dejn je rekla Oh! i dve devojke su ule u kuu.Dvadeset minuta kasnije dovravale su prvi koktel u dnevnoj sobi i razgovarale na nain koji je svojstven, moda ak iskljuivo, bivim drugaricama iz koleda koje su stanovale u istoj sobi. Njih dve je, meutim, povezivalo neto jo vre - ni jedna od njih nije diplomirala. Eloiza je napustila koled sredinom druge godine, 1942, nedelju dana nakon to su je uhvatili sa jednim vojnikom u zatvorenom liftu na treem spratu studentskog doma. Meri Dejn je napustila koled iste godine, istog semestra, gotovo istog meseca, da se uda za jednog vazduhoplovnog kadeta stacioniranog u Deksonvilu, Florida - jednog vitkog, vazduhoplovstvom oduevljenog deaka iz Dila u dravi Misisipi, koji je dva od tri meseca, koliko je Meri Dejn bila udata za njega, proveo u zatvoru zbog toga to je proburazio noem jednog vojnog policajca.Ne, priala je Eloiza. Bila je stvarno crvena. Leala je ispruena na kauu, sa tankim, ali veoma lepim nogama, prekrtenim u lancima.ula sam da je bila plavua, ponovila je Meri Dejn. Sedela je u plavoj, dugakoj fotelji. Onaj, kako-se-ono-zvae, kleo se svim i svaim da je bila plava.Ma sigurno ti kaem, zevnula je Eloiza. Bila sam bukvalno u istoj sobi s njom kad se farbala. Sta je to, doavola! Zar ovde nema ni jedne cigarete?Sve je u redu. Imam ja itavu kutiju, rekla je Meri Dejn. Tu negde. Poela je da pretrauje torbicu.Ona blesava kuna pomonica, rekla je Eloiza, ne pomerajui se s kaua. Spustila sam joj tano pod nos dve nove kutije, nema ni sat vremena. Sad e da upadne ovamo da pita ta da radi s njima. O emu sam ono, do vraga, priala?O Tiringerovoj, odgovorila je spremno Meri Dejn, palei jednu od svojih cigareta.Oh, pa da. Tano se seam. Ofarbala se no pre nego to e se udati za onog Frenka Henka. Sea li ga se ti uopte?Onako. Onaj mali, postariji, obian vojniik? Strano neprivlaan?Neprivlaan? Gospode! Izgledao je kao neki neumiveni Bela Lugoi.Meri Dejn je zabacila glavu i gromko se nasmejala. Fantastino, rekla je, dok se vraala u poloaj u kome je mogla nastaviti da pije.Dodaj mi tvoju au, rekla je Eloiza, spustivi u luku noge - samo u arapama - na pod, i ustajui. Stvarno, kakva glupaa. Sve sam uradila to sam mogla, samo to nisam naterala Lua da joj se udvara, a sve da je nekako dovuem ovamo, meu nas. Sada mi je opet ao to sam.. .'Gde si to nabavila?Ovo? rekla je Meri Dejn, dodirujui kameju ispod vrata. Imala sam je jo u koli, zaboga. To je jo mamina.Boe, rekla je Eloiza, drei praznu au u ruci. Nemam ba nita to bih mogla da stavim na sebe. Ako Luova majka ikad umre - ha, ha, ha - verovatno e mi ostaviti neku staru tipaljku za led sa monogramom ili tako neto.Uzgred budi reeno, kako izlazi s njom na kraj ovih dana?Ne budi smena, rekla je Eloiza, odlazei u kuhinju.Ovo mi je sada definitivno poslednji! viknula je za njom Meri Dejn.Jeste vraga! Ko je koga zvao? A ko je doao sa zakanjenjem od dva sata? Ima da bude ovde dok mi ne dosadi. Do vraga sa tvojom prokletom karijerom!Meri Dejn je zabacila glavu i opet se nasmejala, ali Eloiza je ve bila otila u kuhinju.Kao da nema nita ili veoma malo protiv toga to je ostavljena sama u sobi, Meri Dejn je ustala i odetala do prozora. Povukla je zavesu u stranu i naslonila ruku na jednu od preki izmeu okana, ali ju je, osetivi neistou, povukla, oistila drugom rukom i samo stala malo uspravnije. Napolju se prljava bljuzgavica naoigled pretvarala u led. Meri Dejn je ispustila zavesu i polako se vratila prema plavoj fotelji, prolazei pored dva knjigama nabijena ormana, ni ne pogledavi naslove. Kada je sela, otvorila je svoju torbicu i pogledala zube u ogledalcu. Zatvorila je usta i vrsto prela jezikom preko prednjih gornjih zuba, a zatim ih ponovo pogledala.Napolju se sve ledi, rekla je, okreui se. Gospode, to je bilo brzo. Jesi li stavila u njih sode?Eloiza, sa sveim koktelom u jednoj i drugoj ruci, zastala je na mestu. Ispruila je oba kaiprsta kao pitolje i rekla: Neka se niko ne mie s mesta. Kua je opkoljena sa svih strana.Meri Dejn se nasmejala i sklonila ogledalce.Eloiza je prila s piem. au Meri Dejn postavila je nesigurno na podmeta, a svoju je zadrala u ruci. Ponovo se ispruila na kauu. ta misli, ta tamo radi? upitala je. Sedi na svojoj ogromnoj cmoj stranjici i ita Roub. Ispala mi je posuda za led dok sam je vadila iz friidera. Ba me besno pogledala.Ovo mi je poslednje pie. Ozbiljno ti kaem, izjavila je Meri Dejn uzimajui au. Oh, sluaj! Zna li koga sam videla prole nedelje? U glavnoj sali Kod Lorda i Tejlora ?Mmm, rekla je Eloiza, nametajui jastuk pod glavu. Akima Tamirofa.Koga? upitala je Meri Dejn. Ko je taj?Akim Tamirof. Radi na filmu. Uvek govori A sad jedan dobar vic - a? Oboavam ga... U ovoj kui nema ni jednog jastuka koji mogu da podnesem. Koga si videla?Deksonku. Bila je...Koju?Ne znam. Onu to je s nama sluala psihologiju, to je uvek...Obe su s nama sluale psihologiju.Znam sad. Onu sa uasnim...To je Mara Lujza. I ja sam jednom naletela na nju. Je li ti probila ui svojom priom?Gospode, malo je falilo. Zna li, meutim, ta mi je rekla? Doktor Vitingova je umrla. Priala mi je da je dobila pismo od Barbare Hol u kome je pisalo da je Vitingova prolog leta dobila rak, umrla i sve. Imala je svega trideset kilograma. Kada je umrla. Zar to nije uasno?Nije.Eloiza, postaje tvrda kao gvoe.Mmm. ta ti je jo rekla?Oh, upravo se bila vratila iz Evrope. Mu joj je bio stacioniran u Nemakoj ili tamo negde, i ona je bila s njim. Imali su kuu sa etrdeset sedam soba, priala je, koju su delili samo jo sa jednim parom i valjda deset slugu. Imala je vlastitog konja, a konjuar kojeg su imali nekada je bio Hitlerov lini uitelj jahanja ili tako neto. Oh, poela je jo da mi pria i to kako je zamalo nije silovao neki vojnik crnac. Tano usred glavne sale Kod Lorda i Tejlora poela je da mi pria... zna ve Deksonku. Bio je ofer njenog mua i vozio je jednog dana na pijacu ili na tako neko mesto. Rekla je da se toliko uplaila da nije ak ni...ekaj samo sekund. Eloiza je doviknula: Jesi li to ti, Ramona?Jesam, odgovorio je deji glasi.Zatvori ulazna vrata za sobom, molim te, viknula je Eloiza.Je li to Ramona? Oh, umirem od elje da je vidim. Shvata li da je nisam videla jo otkako je imala...Ramona, viknula je Eloiza, zatvorenih oiju, idi u kuhinju i neka ti Grejs skine kaljae.U redu, rekla je Ramona. Hajdemo, Dimi.,,Oh, umirem od elje da je vidim, rekla je Meri Dejn. O, gospode! Vidi ta sam uinila. Strano mi je ao, El.Ostavi to. Ostavi, rekla je Eloiza. Ionako mrzim taj prokleti ilim. Doneu ti drugo pie.Ne, pogledaj, ostalo mi je vie od pola! podigla je Meri Dejn au.Stvarno? upitala je Eloiza. Daj mi cigaretu.Meri Dejn joj je pruila paklo i rekla: Oh, umirem da je vidim. Na koga sada lii?Eloiza je pripalila cigaretu. Na Akima Tamirofa.Ne, ozbiljno.Na Lua. Izgleda kao Lu. Kad njegova majka doe k nama, njih troje izgledaju kao trojke. Ne podiui se, Eloiza je pruila ruku prema pepeljarama koje su bile naslagane na drugoj strani stolia za puenje. Uspeno je podigla onu s vrha i poloila je sebi na stomak. ta je meni potrebno, to ie neki terijer ili takva neka ivotinja, rekla je. Neko ko lii na mene.Kakve su joj sada oi? upitala je Meri Dejn. Hou da kaem, vid joj se nije pogorao ni bilo ta slino?Gospode! Koliko ja znam, nije!Moe li uopte da vidi bez naoara? Hou da kaem - ako nou ustane da ide na nou ili tako neto.Nee nikome da kae. Sva je puna tajni.Meri Dejn se okrenula u fotelji. E, pa zdravo, Ramona! rekla je. Oh, kakva prekrasna haljina! Spustila je pie. Kladim se da me se uopte ne sea, Ramona.Sigurno se sea. Ko je ova gospoa, Ramona?Meri Dejn, rekla je Ramona i poeala se po glavi.Divno! rekla je Meri Dejn. Ramona, hoe li mi dati jedan mali poljubac?Prestani s tim, rekla je Eloiza Ramoni.Ramona je prestala da se ee.Hoe li mi dati jedan mali poljubac, Ramona? upitala je ponovo Meri Dejn.Ne volim da ljubim ljude.Eloiza je duboko uzdahnula i upitala: Gde je Dimi?Tu je.Ko je Dimi? upitala je Meri Dejn Eloizu.Oh, boe. Njen deko. Ide kud i ona ide. Radi ono to ona radi. Sve vrlo hoplala.Stvarno? rekla je Meri Dejn oduevljeno i nagnula se napred. Zar ti ve ima deka, Ramona?Ramonine oi, iza debelih kontramiopijskih soiva, nisu odraavale ak ni najmanji deo oduevljenja Meri Dejn.Meri Dejn te je neto pitala, Ramona, rekla je Eloiza.Ramona je uvukla prst u svoj mali, iroki nosi.Prestani s tim, rekla je Eloiza. Meri Dejn te je pitala da li ima deka.Imam, rekla je Ramona, poslujui oko nosa.Ramona, rekla je Eloiza, ne radi to. Prestani, i to smesta.Ramona je spustila ruku.Mislim da je to stvarno divno, rekla je Meri Dejn. A kako se zove? Hoe li mi rei kako se zove, Ramona? Ili je to velika tajna?Dimi, rekla je Ramona.Dimi? Oh, oboavam ime Dimi! A prezime?Dimi Dimirino, rekla je Ramona.Budi mirna, rekla je Eloiza.Oho! To je ime i po! A gde je Dimi? Hoe li mi rei, Ramona?Ovde, rekla je Ramona.Meri Dejn je pogledala naokolo, a onda ponovo u Ramonu, smeei se to je mogla provokativnije. A gde to ovde, draga?Ovde, rekla je Ramona. Drim ga za ruku.Ne shvatam je, rekla je Meri Dejn Eloizi, koja je ispijala svoje pie.Ne gledaj u mene, rekla je Eloiza.Meri Dejn je ponovo pogledala u Ramonu. Oh, sad razumem. Dimi je samo zamiljeni deak! Divno! Onda se srdano nagnula napred. Kako si, Dimi? upitala je.Nee hteti da razgovara s tobom, dobacila je Eloiza. Ramona, ispriaj Meri Dejn sve o Dimiju.Da joj ispriam ta?Ustani, molim te... Ispriaj Meri Dejn kako Dimi izgleda.Ima zelene oi i crnu kosu.I ta jo?Nema ni mame ni tate.Sta jo?Nije pegav.ta jo?Nosi ma.ta jo?Ne znam, rekla je Ramona i opet poela da se ee.Po opisu je vrlo lep! rekla je Meri Dejn i nagnula se jo vie napred. Ramona, reci mi je li i Dimi skinuo kaljae kad ste se vratili kui?On nosi izme, rekla je Ramona.Fantastino, rekla je Meri Dejn Eloizi.To tebi samo tako izgleda. Meni se to servira itav dan. Dimi jede s njom. Kupa se s njom. Spava s njom. Ona spava uvek na jednoj strani kreveta da se u snu ne pomeri i ne povredi ga.Kao da je zanesena i oarana ovim obavetenjima, Meri Dejn se ugrizla za donju usnu, a zatim je pustila i upitala: A kako je dolo do tog imena?Dimi Dimirino? Sam bog zna.Verovatno prema nekom deaku iz susedstva.Eloiza je, zevajui, odmahnula glavom. Nema nikakvog deaka u susedstvu. Nema uopte dece. Zovu me Plodna Fani iza mojih...Mama, rekla je Ramona, mogu li da izaem napolje da se igram.Eloiza je pogledala u dete. Ali tek si se vratila, rekla je.Dimi eli da opet izaemo.A zato, ako smem da pitam?Zaboravio je napolju ma.Oh, on i njegov prokleti ma, rekla je Eloiza. Dobro. Idi samo. I ponovo obuci kaljae.Mogu li da uzmem ovo? rekla je Ramona, uzimajui iz pepeljare izgorelu ibicu.Smem li da uzmem ovo. Sme. I ne idi na ulicu, molim te.Zdravo, Ramona, rekla je Meri Dejn pevuei.Zdravo, rekla je Ramona. Idemo, Dimi.Eloiza je iznenada skoila na noge. Daj mi tvoju au, rekla je.Ne, zaista ne smem, El. Trebalo je ve da budem u Larmontu. Hou da kaem, gospodin Vejnburg je tako zlatan, mrzi me da mu...Nazovi ga i reci da si poginula. I daj mi prokletu au.Ne, ozbiljno, El. Napolju se sve ve tako uiasno zaledilo, a ja u kolima jedva da imam antifriza. Hou da kaem, ako odmah ne...Neka se smrznu. Idi, telefoniraj. Reci da si mrtva, rekla je Eloiza. Daj mi to.Pa sad... Gde ti je telefon?Otiao je, rekla je Eloiza, nosei prazne ae prema trpezariji, ...ovamo. Nespretno je stala na prag izmeu dnevne sobe i trpezarije i zateturala se uz tresak. Meri Dejn se nasmejala.Hou da kaem, ti u stvari nisi kako treba poznavala Volta, rekla je Eloiza u petnaest do pet, leei na podu, balansirajui punom aom na malim grudima. Bio je to jedini mladi koji je ikad bio u stanju da me nasmeje. Mislim, stvarno nasmeje. Pogledala je ukoso na Meri Dejn. Sea se one noi - nae zadnje godine - kada je ona luda Lujza Hermanson upala u sobu u onom crnom grudnjaku to ga je kupila u ikagu?Meri Dejn se zakikotala. Leala je potrbuke na kauu, s bradom na ivici, licem prema Eloizi. aa s piem stajala je na podu, na dohvat ruke.Nije znao na taj nain da me nasmeje, nastavila je Eloiza. Mogao je to kad mi je neto priao. Mogao je to ak i preko telefona, pa ak i u pismu. Najbolje u svemu tome bilo je to to on nije ni nastojao da bude zabavan - prosto je bio zabavan. Okrenula je glavu malo vie prema Meri Dejn. Ej, kako bi bilo da mi dobaci jednu cigaretu?Ne mogu da ih dohvatim, odgovorila je Meri Dejn.Neka te vrag nosi, Eloiza je ponovo pogledala u plafon. Jednom sam pala, priala je. Obino sam ga ekala na autobuskoj stanici, ispred straarske kuice. Jednom je izaao neto kasnije, ba kada je autobus kretao. Potrali smo da ga stignemo i ja sam pala i iaila gleanj[endnoteRef:1]. Jadni stari ujka Vigli, nazvao ga je... Boe, bio je divan. [1: Neprevodiva igra rei - uncle (ujak) i ankle (gleanj) izgovaraju se veoma slino. Vigli - marka vakae gume. Prev.]

Zar Lu nema smisla za humor? upitala je Meri Dejn.ta?Zar Lu nema smisla za humor?O, gospode. Ko bi to znao! Da. Mislim da ima. Smeje se crtanim filmovima i takvim stvarima. Eloiza je podigla glavu, uzela au sa grudi i otpila gutljaj.Pa sad, rekla je Meri Dejn, nije sve u tome. Mislim, nije sve u tome.ta nije?Oh... zna ve. U smejanju i tim stvarima.Ko kae da nije? rekla je Eloiza. Sluaj, ako nema namere da ide u kaluerice ili tako neto, jo je ponajbolje da se smeje.Meri Dejn se zakikota. Ti si strana, rekla je.Ah, boe, bio je divan, rekla je Eloiza. Bio je zabavan i mio. Ali ne blesavo mio kao neki deai. Bio je mio na poseban nain. Zna li ta je jednom uradio?Mmm, rekla je Meri Dejn.Putovali smo vozom od Trentona do Njujorka - bilo je to ubrzo nakon to je bio pozvan u vojsku. U vagonu je biio hladno pa smo se nekako kao pokrili mojim kaputom. Seam se da sam ispod njega bila obukla pulover koji sam posudila od Dojs Morou - sea se onog prekrasnog plavog pulovera koji je imala?Meri Dejn je klimnula, ali Eloiza nije gledala u nju i nije to videla.E, pa nekako je kao drao ruku na mom stomaku. Zna ve. Bilo kako bilo, iznenada je rekao da mi je stomak tako lep da mu doe da poeli da naie neki oficir i da mu naredi da proturi drugu ruku kroz prozor. Rekao je da bi to onda bilo fer. Zatim je povukao ruku i rekao kondukteru da zabaci ramena. Rekao mu je da ako postoji stvar na svetu koju on ne podnosi onda je to ovek koji ne izgleda ponosan na svoju uniformu. Kondukter mu je prosto odgovorio neka samo dalje spava. Eloiza je razmiljala nekoliko trenutaka a onda je rekla: Nije sve u tome ta je govorio, nego kako je govorio. Zna ve.Jesi li ikada priala Luu o njemu - hou da kaem, jesi li mu uopte...Oh, rekla je Eloiza. Poela sam, jednom. Ali prva stvar koju je pitao bila je ta je bio po inu.A ta je bio po inu?Eto! rekla je Eloiza.Ne, mislila sam samo...Eloiza se iznenada nasmejala, duboko iz plua. Zna li ta je jednom rekao? Rekao je da osea kako napreduje u vojsci, ali u suprotnom smeru od drugih. Rekao je da e prilikom prvog unapreenja, umesto da mu priiju trake, da mu odseku rukave sa bluze. Rekao je da e, kad dogura do generala, ostati potpuno go. Sve to e mu ostati od uniforme bie samo jedno malo vojniko dugme u pupku. Eloiza je pogledala u Meri Dejn, koja se nije smejala. Zar ti se to ne ini smeno?Da. Samo, zato Luu ne ispria jednom o njemu?Zato? Zato to je tako blesavo neinteligentan, eto zato, rekla je Eloiza. Osim toga, sluaj me, ti devojko od karijere. Ako se ikada ponovo uda, ne govori svom muu nita. uje li me?Zato? upitala je Meri Dejn.Zato to ja tako kaem, eto zato, rekla je Eloiza. Svaki mukarac eli da veruje da si itavog ivota povraala im bi ti priao neki mladi. Uopte se ne alim. Oh, neke stvari mu moe rei, ali nikad iskreno. Jo jednom ti kaem, nikad iskreno. Ako mu kae da si jednom poznavala jednog lepog mladia, mora u istom dahu dodati da je bio previe lep. Ako mu sluajno kae da si poznavala duhovitog momka, mora mu odmah rei da je bio krljavi intelektualac, ili tako neki pametnjakovi. Ako to ne uini, tresnue te tim nesrenim momkom po glavi svaki put kad god mu se prui prilika. Eloiza je zastala da potegne gutljaj iz ae i da o neemu razmisli. Oh, rekla je, on e te sasluati vrlo zrelo i sa razumevanjem i sve to. Izgledae pri tom i inteligentno kao avo. Ali nemoj da te to prevari. Veruj mi. Proi e kroz pakao ako se ikada osloni na muku inteligenciju. asna re.Meri Dejn, potitenog izgleda, podigla je glavu sa ivice kaua. Za promenu, naslonila je glavu na podlakticu. Razmiljala je o Eloizinom savetu.Ne moe rei da Lu nije inteligentan, rekla je glasno.Ko ne moe?Mislim, zar nije inteligentan? upitala je Meri Dejn naivno.Oh, rekla je Eloiza, kakva je korist od te prie? Ostavimo to. Samo e te oneraspoloiti. Uutkaj me.A zato si se onda udala za njega? upitala je Meri Dejn.Oh, boe! Ni sama ne znam. Rekao mi je da voli Dejn Ostin. Rekao mi je da mu njene knjige mnogo znae. Tano tako mi je rekao. Kada smo se venali, ustanovila sam da nije nikada proitao ni jednu njenu knjigu. Zna li ko je njegov omiljeni pisac?Meri Dejn je odreno zavrtela glavom.L. Mening Vajns. Jesi li ikad ula za njega?Ne-e-e.Ni ja, ni bilo ko drugi. Napisao je jednu knjigu o etvorici ljudi koji su umrli od gladi na Aljasci. Lu se vie ne sea naslova, ali to je najlepe napisana knjiga koju je ikad proitao. Gospode! Nema u sebi ak ni toliko potenja da otvoreno kae da mu se dopada zato to u njoj etiri momka umiru od gladi u nekom igluu ili takvom nekom mestu. Mora da kae da je bila divno napisana.Suvie si otar kritiar, rekla je Meri Dejn. Hou da kaem, previe si kritiki nastrojena. Moda je to zaista dobra...Veruj mi na re, nije mogla da bude, rekla je Eloiza. Razmiljala je trenutak i dodala: Ti bar, na kraju krajeva, ima zaposlenje. Hou da kaem, ti bar...Ali sluaj me, rekla je Meri Dejn. Zar ne namerava bar da mu kae da je Volt poginuo? Hou da kaem, sigurno ne bi bio ljubomoran, zar ne, kad bi znao da je Volt... zna ve. Poginuo i sve.Oh, draga! Ti jadna, mala, naivna devojko od karijere, rekla je Eloiza. Bio bi jo gori. Pretvorio bi se u vukodlaka. Sluaj. Sve to zna je to da sam se zabavljala s nekim momkom koji se zvao Volt - nekim vojnikom aljivinom. Poslednja stvar na svetu koju bih mu rekla je to da je poginuo. Sigurno poslednja stvar. Kad bih to sluajno uinila - a znam da neu - ali ako bih, rekla bih mu da je poginuo u borbi.Meri Dejn je isturila bradu vie napred, preko podlaktice. El, reklaje.Mmm?Zato nee da mi kae kako je poginuo? Kunem se da nikome neu rei. asna re. Molim te.Neu.Molim te. asna re, nikome neu rei.Eloiza je iskapila pie i poloila praznu au opet nazad na grudi. Rei e Akimu Tamirofu, rekla je.Ne, neu! Mislim, neu rei nikome nita.Eto, rekla je Eloiza, njegova jedinica se negde odmarala. Bilo je to izmeu bitaka ili tako nekako, rekao je onaj njegov prijatelj koji mi je pisao. Volt i jedan drugi mladi pakovali su neku japansku pe. Neki pukovnik hteo je da je poalje kui. Ili su je vadili iz paketa da je ponovo upakuju - vie ne znam tano. Bilo kako bilo, pe je bila puna benzina i kojeega i eksplodirala im je u rukama. Onaj drugi mladi samo je izgubio oko. Eloiza je poela da plae. Rukom je stegla au na grudima da joj ne padne.Meri Dejn je kliznula sa kaua, na kolenima nainila tri koraka prema Eloizi i poela da je miluje po elu. Nemoj da plae, El. Nemoj da plae.Ko plae? rekla je Eloiza.Znam, ali nemoj. Mislim, to nije vredno suza niti bilo ega.Kuna vrata su se otvorila.To se Ramona vraa, rekla je Eloiza kroz nos. Uini mi uslugu. Idi u kuhinju i reci onoj tamo da joj spremi veeru to ranije. Hoe li?U redu, ako mi obea da nee plakati.Obeavam. Hajde. Nemam nimalo volje da upravo sad idem u tu prokletu kuhinju.Meri Dejn je ustala, izgubila i ponovo uspostavila ravnoteu, i izala iz sobe.Vratila se natrag za manje od dva minuta, a Ramona je dotrala ispred nje. Ramona je trala sputajui ravno tabane na pod, nastojei da svojim raskopanim kaljaama naini to vie buke.Nije dozvolila da joj skinem kaljae, objasnila je Meri Dejn.Eloiza, jo uvek leei na leima, na podu, brisala je oi i nos maramicom i kroz maramicu se obratila Ramoni.Izai iz sobe i reci Grejs da ti skine kaljae. Zna da u njima ne sme da ulazi u...U kupatilu je, rekla je Ramona.Eloiza je sklonila maramicu i podigla se u sedei poloaj. Daj mi nogu, rekla je. Najpre sedi, molim te... Ne tamo - ovde. Gospode!Dejn je rekla: Ej. Pogodi ta se dogodilo sa Dimijem.Nemam pojma. Daj drugu nogu. Drugu nogu.Pregazio ga je automobil, rekla je Meri Dejn. Zar to nije tragino?Videla sam Skipera kako nosi kost, rekla je Ramona Eloizi.ta se dogodilo sa Dimijem? upitala je Eloiza.Pregazio ga je automobil. Poginuo je. Videla sam Skipera kako nosi kost i nije hteo da...Dozvoli da ti opipam elo na trenutak, rekla je Eloiza. Pruila je ruku i poloila dlan na Ramonino elo. ini mi se da ima vatre. Idi reci Grejs da ti donese veeru gore u sobu, a onda pravo u krevet. Ja u doi za tobom kasnije. Idi sad, molim te. Uzmi kaljae sa sobom.Ramona je polako, dugim koracima izala iz sobe.Baci mi jednu, rekla je Eloiza Meri Dejn. Da popijemo jo po aicu?Meri Dejn je donela cigaretu Eloizi. Zar to nije fantastino? Ono sa Dimijem? Kakva mata!Mm. Hoe li da nam donese pie, a? Najbolje, donesi flau... Ja neu tamo da idem. itavo prokleto mesto mirie na sok od narande.

U sedam i pet minuta zazvonio je telefon. Eloiza je ustala sa prozorske daske i poela da u mraku trai cipele. Nije mogla da ih nae. Samo u arapama, pola je polako, gotovo kao bez snage, prema telefonu. Zvonjenje nije probudilo Meri Dejn koja je spavala na kauu, s licem nadole.Halo, rekla je Eloiza u telefon, ne palei svetlost u sobi. Sluaj, ne mogu da doem po tebe. Meri Dejn je ovde. Parkirala je kola tano ispred vrata i sad ne moe da nae klju. Ne mogu iz garae. Izgubile smo valjda dvadeset minuta traei ga svuda po onome kako-se-ono-kae - snegu i udu. Moda bi te Dik i Mildred mogli da odbace... Sluala je neko vreme. Oh, to je ve malo tea stvar, dragi. Zato se vi momci ne bi lepo postrojili i odmarirali kui? Bar ete moi da malo obnovite ono jen-dva-jen-dva. Ti bi mogao da bude glavni. Ponovo je nekoliko trenutaka sluala. Ne, nisam smena, rekla je. Stvarno nisam. Samo mi je takvo lice. Nakon toga je spustila slualicu.Vratila se, ovog puta sa manje sigurnosti, natrag u dnevnu sobu. Kraj prozora je nasula u au sve to je bilo preostalo u flai skoa. Bilo ga je otprilike jedan prst. Popila je, stresla se i sela na prozor.Kada je Grejs upalila svetlost u sobi, Eioiza se uplaeno trgla. Bie bolje da ne postavljate sto pre osam, Grejs. Gospodin Vengler e danas doi malo kasnije, doviknula je, ne ustajui.Grejs je stajala osvetljena svetlou iz sobe, ali nije ula u sobu. Je li gospoa otila? upitala je.Odmara se.Oh, rekla je Grejs. Gospoo Vengler, htela sam da pitam da li dozvoljavate da moj mu prenoi ovde. U mojoj sobi ima dosta mesta za nas obadvoje, jer on ne mora da se vraa u Njujork pre sutra ujutro, a napolju je tako runo.Va mu? Gde je on?Ovaj, sada upravo sedi u kuhinji, rekla je Grejs.Pa sad, bojim se da nee moi da prenoi ovde, Grejs.Gospoo?Kaem da se bojim da nee moi da prenoi ovde. Ja ne drim hotel.Grejs je stajala nekoliko trenutaka nepomino, a onda je rekla: Da, gospoo, i otila u kuhinju.Eloiza je izala iz dnevne sobe i popela se uz stepenice, osvetljene samo odsjajem iz dnevne sobe. Jedna od Ramoninih kaljaa leala je na vrhu stepenita. Eloiza ju je podigla i bacila je, svom svojom snagom, preko ograde stepenita; pala je na pod u predsoblju, sa muklim, glasnim treskom.Upalila je svetlost u Ramoninoj sobi i ostala, drei se za prekida kao da u njemu trai oslonac. Stajala je nepomino nekoliko trenutaka, posmatrajui Ramonu. Zatim je ispustila prekida i brzo prila njenom krevetu.Ramona! Probudi se. Probudi se!Ramona je spavala pomerena potpuno na jednu stranu kreveta, tako da joj je stranjica trala preko ivice. Naoare su joj leale na malom nonom ormaniu sa figurom Paje Patka, uredno sloene i poloene s drkama na dole.Ramona!Dete se probudilo s dubokim uzdahom. Oi su joj se irom otvorile, ali ih je gotovo u istom trenutku zatvorila. Mama?Mislila sam da si mi rekla da je Dimija Dimirina pregazio auto i da je poginuo.ta?ula si me, rekla je Eloiza. Zato spava opet sasvim na jednoj strani kreveta?Zato, rekla je Ramona.Zato, zato? Ramona, neu da me...Zato to neu da gurnem Mikija.Koga?Mikija, rekla je Ramona trljajui nos. Mikija Mikirina.Eloizin glas pretvorio se u vrisak. Smesta se mii na sredinu tog kreveta. Mii se!Ramona. strahovito uplaena, samo je gledala u Eloizu.U redu. Eloiza je uhvatila Ratnonu za noge i napola je podigla, a napola povukla prema sredini kreveta. Ramona se nije ni branila ni plakala; dozvolila je da je pomere, a da se tome nije stvarno prepustila.A sada spavaj, rekla je Eloiza, teko diui. Zatvori oi... ula si me, zatvori oi!Ramona je zatvorila oi.Eloiza je otila do prekidaa i ugasila svetlost. Nije se, meutim, udaljila, ve je dugo stajala kod vrata. Zatim je, iznenada, potrala kroz mrak prema nonom ormaniu, udarivi kolenom o stranicu kreveta, ali previe zaokupljena svojom namerom da bi oseala bol. Uzela je Ramonine naoare i, drei ih obema rukama, stegla ih uz obraz. Suze su joj se kotrljale niz lice, kvasei stakla. Jadni ujka Vigli, ponavljala je, nekoliko puta uzastopno. Konano je poloila naoare natrag na noni ormani, sa staklima na dole.Izgubivi ravnoteu, klonula je i poela da popravlja pokrivae na Ramoninom krevetu. Ramona je bila budna. Plakala je, u stvari nastavila da plae. Eloiza ju je poljubila u mokro lice, sklonila joj kosu s oiju i izala iz sobe.Sila je niz stepenice, sada ve primetno teturajui se, i probudila Meri Dejn.tajto? Ko? ta? mrmljala je Meri Dejn, sedei ukrueno na kauu.Meri Dejn. Sluaj. Molim te, rekla je Eloiza jecajui. Da li se sea nae prve, brucoke godine, kada sam imala onu uto-smeu haljinu koju sam kupila u Boisu, i kada mi je Mirjam Bol rekla da takve haljine niko u Njujorku ne nosi, i kada sam plakala itavu no? Eloiza je prodrmala ruku Meri Dejn. Bila sam dobra devojka, rekla je moleivo. Zar ne?

PRE POETKA RATA SA ESKIMIMA

Pet uzastopnih subota pre podne na igralitu u Ist Sajdu, Dini Menoks je igrala tenis sa Selenom Graf, kolskom drugaricom iz kole Mis Bezhor. Dini je otvoreno smatraia Selenu za najveu glupau u koli Mis Bezhor - koli koja je upadljivo obilovala glupaama prilino tekog kalibra - ali u isto vreme nije poznavala nikoga ko bi kao Selena bio sposoban da donosi uvek nove kutije teniskih lopti. Selenin otac ih je proizvodio ili tako neto. (Za veerom jedne noi, sa eljom da uputi u stvar itavu porodicu Menoks, Dini je doarala viziju veere kod Grafovih; u njoj je figurirao i jedan savreno lifovani lakej koji je svakome za stolom prilazio s leve strane, sa kutijom teniskih lopti umesto sa aom soka od paradajza.) Ali praksa da odbaci Selenu kui nakon tenisa i - svaki put - ostane da sama plati taksi poela je da ide Dini na ivce. Uostalom, ta vonja kui sa teniskog igralita taksijem umesto autobusom bila je Selenina ideja. Pete subote, meutim, kad je taksi krenuo prema severu, Jork avenijom, Dini je iznenada progovorila.Ej, Selena...ta? upitala je Selena, koja je uurbano pretraivala pod taksija rukom. Ne mogu da naem omot od reketa! cvilela je.Uprkos toplom majskom vremenu, obe devojke nosile su duge kapute preko majice i ortsa.Stavila si ga u dep, rekla je Dini. Ej, sluaj...O gospode! Spasila si mi ivot!Sluaj, rekla je Dini, koja ni najmanje nije elela Seleninu zahvalnost.ta?Dini je odluila da raspali otvoreno. Taksi je ve bio blizu Selenine ulice. Nisam ba oduevljena da me i danas zapadne da opet sama platim taksi, rekla je. Nisam milionerka, zna.Selena je najpre izgledala iznenaena, zatim uvreena. Zar ja ne plaam uvek polovinu? nevino je upitala.Ne, glatko je odgovorila Dini. Platila si polovinu samo prve subote. Tamo negde jo poetkom prolog meseca. I od tada vie nikada. Ne bih htela da ispadnem cicija, ali ja stvarno ivim od etiri i po nedeljno. A od toga treba i da...Ja uvek donosim teniske lopte, zar ne? upitala je Selena neprijatnim tonom.Dini je ponekad dolazilo da ubije Selenu. Tvoj otac ih proizvodi ili tako neto, rekla je. One tebe ne kotaju ba nita. Ja moram da plaam za svaku i najmanju...U redu, u redu, rekla je Selena, glasno i dovoljno odluno da njena re bude konana. Prezrivog izraza, pretraivala je depove kaputa. Imam svega trideset pet centi, rekla je hladno. Je li to dovoljno?Nije. ao mi je, ali duna si mi dolar ezdeset pet. Ja sam beleila svaki...Morau da odem gore i zatraim od majke. Moe li to da prieka do ponedeljka ? Mogla bih da ti donesem pare na as grmnastike, ako e to ve toliko da te usrei.Selenini ivotni stavovi protivili su se onome to se zove biti iroke ruke.Ne, rekla je Dini. Hou veeras da idem u bioskop. Trebaju mi pare.U neprijateljstvom ispunjenoj tiini, devojke su gledale svaka na svoju stranu, sve dok taksi nije stao ispred zgrade u kojoj je stanovala Selena. Selena, koja je sedela na strani prema trotoaru, otvorila je vrata i izala. Ostavljajui vrata od taksija pritvorena, odetala je odseno i nemarno, kao neka holivudska zvezda na prijemu, pravo u zgradu. Dini, zajapurenog lica, platila je raun. Zatim je skupila svoj pribor za tenis - reket, peskir i kapu sa titnikom protiv sunca - i pola za Selenom. Sa petnaest godina, Dini je bila visoka metar i sedamdeset pet u teniskim patikama broj 9B i, kada je ula u foaje, zbog svoje svesne trapavosti na gumenim onovima, oseala se nekako previe amaterski, u svakom pogledu. Zbog toga je vie volela da gleda u indikator spratova iznad vrata lifta.Sada mi ukupno duguje dolar i devedeset, rekla je Dini, kreui se dugim koracima prema liftu.Selena se okrenula. Moda e te interesovati ako ti kaem, rekla je, da mi je majka teko bolesna.ta joj fali?U stvari ima upalu plua, i ako misli da e mi biti zadovoljstvo da je uznemiravam samo zbog novca... izgovorila je Selena nepotpunu reenicu, sa punom merom samouverenosti.Dini je, dodue, ovom informacijom bila pomalo izbaena iz koloseka, bez obzira na to koliko je u njoj bilo istine, ali nije bila oborena do take sentimentalnosti. Ja pare nisam ni dala njoj, rekla je i ula za Selenom u lift.Kada je Selena pritisnula zvonce na vratima stana, devojkama je otvorila - bolje reeno, snano trgnula vrata i ostavila ih irom otvorena - sobarica Crnkinja, sa kojom Selena, inilo se, nije govorila. Dini je spustila svoj pribor za tenis na jednu stolicu u predsoblju i pola dalje za Selenom. U dnevnoj sobi, Selena se okrenula i rekla: Hoe li biti ljubazna da me saeka ovde? Moda u morati da probudim majku i sve ostalo.Okej, rekla je Dini, i umomo se spustila na kau.Nikad ne bih pomislila da bi ti mogla da bude tako sitniava u vezi s bilo im, rekla je Selena, dovoljno ljuta da upotrebi re sitniava, ali ne i dovoljno hrabra da joj da potreban naglasak.Sad bar zna, rekla je Dini, i otvorila asopis Vog, skrivajui iza njega lice. Drala ga je u tom poloaju sve dok Selena nije izala iz sobe, a zatim ga spustila nazad na radio. Pogledala je naokolo po sobi, u mislima premetajui nametaj, izbacujui stone lampe, sklanjajui vetako cvee. Po njenom miljenju, bila je to sve u svemu runa soba - skupa ali neukusna.Iznenada, iz drugog kraja stana dopro je do nje muki glas. Erik? Jesi li to ti?Dini je zakljuila da je to Selenin brat koga nije jo nikada videla. Prekrstila je svoje duge noge, povukla krajeve sportskog kaputa preko kolena i ekala.Jedan mladi sa naoarima, u pidami i bez papua na nogama, upao je u sobu otvorenih usta. Oh, mislio sam da je Erik, zaboga, rekao je. Ne zadravajui se i drei se upadljivo loe, produio je dalje preko sobe, steui neki predmet uz uske grudi. Seo je na slobodni kraj kaua. Posekao sam prokleti prst, rekao je, prilino uzbuen. Pogledao je u Dini kao da je oekivao da e je nai tu kako sedi. Jeste li ikada posekli prst? Sve do kosti i ostalo? upitao je. U njegovom bunom glasu kao da se oseao prizvuk molbe, kao da Dini svojim odgovorom moe da ga spase od situacije u kojoj jo niko nije bio i koja bi ga odvojila od itavog sveta.Dini je zurila u njega. Pa sad, do same kosti ba nisam, rekla je, ali posekla se jesam. Bio je to najsmeniji deak, ili mladi - bilo je teko rei kojoj kategoriji pripada - kojeg je ikad u ivotu videla. Kosa mu je bila zamrena od leanja. Na licu mu se videla nekoliko dana stara retka plava brada. Izgledao je... pa sad... nekako aavo. Kako ste se posekli? upitala je.Gledao je oborene glave i otvorenih, mlitavih usta u svoj povreeni prst. ta? rekao je.Kako ste se posekli?Neka me avo nosi ako znam, odgovorio je. Ve sama promena u njegovom glasu nagovetavala je da e odgovor na to pitanje biti beznadeno neodreen. Traio sam neto u prokletoj korpi za otpatke, a ona je bila puna starih ileta.Jeste li vi Selenin brat? upitala je Dini.Aha. Gospode, nasmrt u da iskrvarim. Ostanite u blizini. Moda e mi biti potrebna transfuzija krvi.Jeste li stavili neto na ranu?Selenin brat je odvojio poseenu ruku nekoliko santimetara od grudi i otkrio je, da Dini stekne pun uvid u svu traginost situacije. Samo malo toalet-papira, rekao je. To zaustavlja krvarenje. Kao kad se ovek posee prilikom brijanja. Ponovo je pogledao u Dini. Ko ste vi? upitao je. Prijateljica one guske?U istom smo razredu.Stvarno? Kako se zovete?Virdinija Menoks.Vi ste Dini? rekao je, mirkajui na nju kroz naoare. Vi ste Dini Menoks?Jesam, rekla je Dini, nametajui noge.Selenin brat se ponovo sav posvetio svom prstu, koji je za njega oigledno predstavljao pravu i jedinu fokusnu taku u sobi. Poznajem vau sestru, rekao je mlako. Prokleti snob.Dini se nagnula ka njemu. Ko to?uli ste me.Ona nije snob!Vraga nije, rekao je Selenin brat.Nije.Vraga nije. Ona je kraljica. Prava kraljica svih prokletih snobova.Dini je posmatrala kako podie debeli zavoj od toalet-papira sa prsta i zaviruje pod njega.Vi sigurno i ne poznajete moju sestru.Vraga ne poznajem.Kako se zove? Kako joj je ime? zahtevala je Dini.Doan... Doan Snob.Dini je utala. Kako izgleda? upitala je iznenada.Nije bilo odgovora.Kako izgleda? ponovila je Dini.Kad bi bila i upola tako zgodna koliko smatra da jeste, bila bi i te kako srena, rekao je Selenin brat.Dini je potajno mislila da je u ovim njegovim reima bilo elemenata interesantnog odgovora. Nikad nisam ula da vas pominje, rekla je.To me stvarno brine. To me uasno brine.Bilo kako bilo, ona je verena, rekla je Dini, posmatrajui ga. Treba da se uda za mesec dana.Za koga to? upitao je, pogledavi u nju.Dini je u potpunosti iskoristila priliku koja joj se pruila time to je pogledao. Za nekoga koga vi sigurno ne poznajete.On je nastavio da eprka po svom ostvarenju na polju prve pomoi. Zao mi ga je, rekao je.Dini je prezrivo dunula.Jo uvek krvari kao lud. Mislite da bi trebalo da neto stavim na ranu? Sta je dobro za takve stvari? Vredi li neto ivin hromat?Jod je bolji, rekla je Dini, a zatim, oseajui da je njen odgovor suvie utiv s obzirom na okolnosti, dodala: ivin hromat uopte nije za takve stvari.Zato nije? ta mu fali?Prosto nije dobar za takve povrede, i to je sve. Vama je potreban jod.Pogledao je u Dini. To, mislim, mnogo pee, zar ne? upitao je. Zar ne pee kao lud?Pee, rekla je Dini, ali od toga neete umreti niti bilo ta slino.Oigledno ne obraajui panju na ton kojim mu se Dini obraala, Selenin brat se ponovo posvetio svom prstu. Ne volim kad pee, rekao je.Niko ne voli.Klimnuo je glavom u znak saglasnosti. Aha, rekao je.Dini ga je posmatrala neko vreme. Prestanite da dirate u ranu, rekla je iznenada.Kao da reaguje na elektrini udar, Selenin brat je naglim trzajem povukao zdravu ruku. Seo je, malo ispravivi lea - bolje reeno, malo manje zgrbljeno. Gledao je u neki predmet na drugoj strani sobe. Preko njegovih nepravilnih crta preao je neki gotovo sanjiv izraz. Uvukao je nokat nepovreenog kaiprsta u upljinu izmeu dva prednja zuba i, odstranivi zaostalu esticu hrane, obratio se Dini. Jeste li jeli? upitao je.Molim?Jeste li ve ruali?Dini je odmahnula glavom. Ruau kad se vratim kui, rekla je. Majka me uvek eka sa rukom kad se vratim kui.Imam u sobi sendvi sa piletinom. Hoete li da vam ga donesem? Ja ga nisam ni dirnuo ili neto.Ne, hvala. Zaista ne mogu.Ali upravo ste sa treninga, zaboga. Zar niste gladni?Nije u tome stvar, rekla je Dini, prekrstivi noge. Stvar je u tome da me majka uvek eka sa rukom kad doem kui. Hou da kaem, ona prosto poludi ako nisam gladna.inilo se da je Selenin brat prihvatio ovo objanjenje. U svakom sluaju, klimnuo je glavom i pogledao na drugu stranu. Iznenada se, meutim, opet okrenuo. A jeste li za au mleka? upitao je.Ne, hvala... Hvala vam, zaista.Odsutno se sagnuo i poeao po golom glenju. Kako se zove taj dasa za koga se udaje? upitao je.Doan, mislite? rekla je Dini. Dik Hefner.Selenin brat nastavio je da se ee po glenju.On je potpukovnik u mornarici, rekla je Dini.Dasa i po, nema ta.Dini se zakikotala. Posmatrala je kako se ee dok mu itav gleanj nije postao crven kao krv. Kada je poeo noktom da skida neku krasticu sa lista na nozi prestala je da gleda.Odakle poznajete Doan? upitala je. Nikad vas nisam videla u naoj kui ni bilo gde.Nikad nisam ni bio u vaoj prokletoj kui.Dini je ekala, ali posle ove izjave nije stiglo nikakvo dalje objanjenje. A gde ste se onda upoznali s njom? upitala je.U drutvu, rekao je.U drutvu? Kada?Ne znam vie. Na Boi, etrdeset druge. Iz malog depa na jakni pidame izvukao je pomou dva prsta cigaretu koja je izgledala kao da je na njoj spavao. Da li biste mi dodali te ibice? upitao je. Dini je uzela kutiju ibica sa stoia pored nje i pruila mu je. Pripalio je cigaretu a da je nije prethodno ni poravnao, i zatim vratio upotrebljenu ibicu u kutiju. Zabacivi glavu, polako je ispustio ogromnu koliinu dima iz usta i uvukao je nazad kroz nos. Nastavio je da pui na ovaj nain koji su zbog neega zvali francuski. To vrlo verovatno nije bio deo predstave niti jeftino produciranje, ve pre lino, vidljivo dostignue jednog mladia koji je, u svoje doba, moda pokuavao i da se obrije levom rukom.Zato je Doan snob? upitala je Dimi.Zato? Zato to jeste. Kako bih doavola ja mogao da znam zato!Da, ali htela sam da pitam zato vi kaete da jeste.Okrenuo se prema njoj umorno. Sluajte. Napisao sam joj osam prokletih pisama. Osam. Nije mi odgovorila ni na jedno od njih.Dini je oklevala. Pa sad, moda je bila zauzeta.Aha. Zauzeta. Zauzeta svojim poslom kao neki prokleti dabar.Je li zaista potrebno da toliko psujete? upitala je Dini.Nego ta nego da je potrebno.Dini se nasmejala. Koliko je dugo, uostalom, poznajete? upitala je.Dovoljno dugo.Ovaj, hou da kaem, jeste li joj ikad telefonirali ili neto? Hou da kaem, niste joj nikad telefonirali ni bilo ta?Ne-e-e-e.E, pa zaista... Ako je nikada niste nazvali telefonom ili...Nisam mogao, zaboga!Zato niste? upitala je Dini.Nisam bio u Njujorku.O! A gde ste bili?Ja? U Ohaju.Bili ste tamo u koledu?Ne-e-e. Prekinuo sam koluBili ste u vojsci?Ne-e-e. Rukom u kojoj je drao cigaretu, Selenin brat se potapao po levoj strani grudi. uka, rekao je.Vae srce, hoete da kaete? rekla je Dini. Sta je s njim?Ja pojma nemam koji mu je avo. Imao sam reumatinu groznicu kada sam bio mali. Proklete bolove u...A kad je takva stvar, zar ne bi trebalo da prestanete da puite? Hou da kaem, zar vam nije zabranjeno da puite? Doktor je rekao mom...Ah, doktori trtljaju toliko toga, odgovorio je.Dini je na trenutak prestala s paljbom, ali samo na trenutak. ta ste radili u Ohaju?Ja? Radio sam u nekoj prokletoj fabrici aviona.Stvarno? rekla je Dini. Je l vam se dopalo?Je l vam se dopalo? imitirao ju je. Divno mi je bilo. Prosto oboavam avione. Oni su tako slatki.Dini je sada ve bila suvie zaokupljena razgovorom da bi to moglo da je zaustavi. Jeste li dugo radili tamo? U toj fabrici aviona?Nemam pojma, zaboga. Trideset sedam meseci. Ustao je i otiao do prozora. Pogledao je dole na ulicu, eui se palcem po leima. Pogledajte ih samo, rekao je. Proklete budale.Ko to? rekla je Dini.Ne znam. Svi.Prst e poeti jo jae da vam krvari ako ga budete drali tako okrenutog, rekla je Dini.uo je ta je rekla. Podigao je levu nogu na prozorsku dasku i poloio ozleenu ruku na nju, tako da je bila u horizontalnom poloaju. Nastavio je da gleda dole na ulicu.Svi ure pred prokletu regrutnu komisiju, rekao je. Sada emo u rat protiv Eskima. Znate li to?Protiv koga? rekla je Dini.Eskima... Aktivirajte ui, zaboga.Zato protiv Eskima?Ja nemam pojma zato. Kako bih do avola ja znao zato? Ovog puta krenue svi stari momci. Sve samo oni preko ezdeset. Niko nee moi u rat ako nema bar blizu ezdeset godina, rekao je. Dae im skraeno radno vreme i to je sve... Jaka stvar.Vi u svakom sluaju neete morati da idete, rekla je Dini, ne mislei time nita drugo osim onoga to je ta reenica doslovno znaila, a ipak svesna toga da je, pre nego to ju je izgovorila do kraja, rekla neto to nije trebalo da kae.Znam, brzo je rekao i spustio nogu sa prozorske daske. Podigao je okno nekoliko santimetara i izbacio opuak na ulicu. Zatim se okrenuo, oslonjen na prozor. Ej. Uinite mi jednu uslugu. Kada onaj momak doe, hoete li mu rei da u biti gotov za par sekundi? Treba samo da se obrijem i to je sve. Okej?Dini je klimnula glavom.elite li da kaem Seleni da pouri ili tako neto? Zna li ona da ste vi ovde?Oh, zna ona da sam ja ovde, rekla je Dini. Uopte ne urim. Hvala.Selenin brat je klimnuo glavom, a onda je poslednji put odmerio svoj povreeni prst, kao da proverava da li je u stanju da izdri put natrag do njegove sobe.Zato na ranu ne stavite flaster? Zar nemate neki flaster ili neto slino?Ne-e-e, rekao je. Dobro. Uivajte. Nakon toga je isteturao iz sobe.Posle nekoliko sekundi se vratio, nosei u ruci pola sendvia.Pojedite ovo, rekao je. Nije loe.Stvarno, uopte nisam...Uzmite ga, zaboga. Nisam ga posuo otrovom ili neim.Dini je uzela sendvi. Dobro, mnogo vam hvala.To je sendvi sa piletinom, rekao je, stojei iznad nje i posmatrajui je. Kupio sam ga sino u nekoj prokletoj delikatesnoj radnji.Vrlo fino izgleda.Dobro, onda ga pojedite.Dini je uzela zalogaj.Dobro je, a?Dini je s naporom progutala. Vrlo rekla je.Selenin brat je potvrdio pokretom glave. Pogledao je odsutno po sobi, eui se po grudima. Dobro, ini mi se da e biti najbolje da se sada obuem... Gospode! Eno zvoni! Prijatno vam bilo, rekao je i nestao.

Sama, Dini je gledala naokolo ne pomerajui se s mesta, traei gde bi mogla da ostavi ili sakrije sendvi. ula je kako neko dolazi kroz hodnik. Gurnula je sendvi u dep svog sportskog kaputa.Mlad ovek od trideset godina, ni visok ni nizak, uao je u sobu. Njegove pravilne crte Iica, kratko podiana kosa, kroj njegovog odela i dezen na kravati nisu o njemu mogli dati nikakvu ni priblino konanu informaciju. Mogao je da bude - ili je pokuavao da postane - lan redakcije nekih novina. Mogao je da bude lan trupe koja je upravo zavrila predstavu u Filadelfiji. Mogao je da radi u nekoj advokatskoj kancelariji.Zdravo, rekao je srdano.Zdravo.Jeste li videli Frenklina? upitao je.Brije se. Rekao mi je da vam kaem da priekate. Odmah e doi.Brije se! Gospode boe! Mladi ovek pogledao je na runi sat, a zatim seo u fotelju pokrivenu crvenim damastom, prebacio nogu preko noge i pokrio lice rukama. Kao da je strahovito umoran, ili kao da je pre kratkog vremena bio prinuen da jako napree oi, masirao je zatvorene kapke vrhovima prstiju. Danas sam preiveo najstranije jutro u itavom ivotu, rekao je, sputajui ruke s lica. Govorio je kao da mu dah dopire samo do grla, kao da je suvie umoran da bi za rei troio vazduh udahnut u plua.ta se dogodilo? upitala je Dini, gledajui ga.Oh... to je previe duga pria. Nikada s takvim stvarima ne dosaujem ljudima koje ne poznajem bar hiljadu godina. Zurio je neodluno, nezadovoljno, nekud u pravcu prozora. Neu, meutim, vie nikada smatrati sebe ak ni za najprosenijeg poznavaoca ljudske prirode. to se toga tie, moete me uvek drati za re.ta se dogodilo? ponovila je Dini.Jedan ovek koji je iveo sa mnom u stanu mesecima, mesecima i mesecima... ne elim ak ni da govorim o njemu... tom piscu, dodao je sa zadovoljstvom, verovatno setivi se poznate anateme iz Hemingvejevog romana.ta je uinio?Najiskrenije, radije ne bih zalazio u detalje, rekao je mladi ovek. Uzeo je cigaretu iz svoje paklice, ignoriui prozirnu dozu s cigaretama koja je stajala na stolu, i pripalio je svojim upaljaem. ake su mu bile neobino krupne, ali nisu izgledale ni snane ni spretne ni nene. Ipak ih je upotrebljavao nekako kao da poseduju neki ne ba lako upravljivi vlastiti pogon. Odluio sam da vie ak i ne razmiljam o tome. Bez obzira na to, ipak sam besan rekao je. Hou da kaem, uzmite takvu jednu uasnu osobu iz Alnme u Pensilvaniji, ili nekog takvog mesta. oveka koji oigledno umire od gladi. Ja, ovek dovoljno dobar i pristojan - pravi pravcati milosrdni Samarianin - odvodim ga u svoj stan, jedan apsolutno mikroskopski mali stan u kome jedva i sam mogu da se kreem. Upoznajem ga sa svim mojim prijateljima. Dozvoljavam mu da itav stan zakri svojim uasnim papirima, rukopisima, opucima cigareta, renom i ko zna ime jo. Predstavljam ga redom svim pozorinim producentima u Njujorku. Vuem njegove prljave koulje u perionicu i natrag. I nakon svega toga... Mladi ovek naglo je zastao.Rezultat itave te moje dobrote i ljubaznosti, nastavio je, bio je taj da je lepo otiao od kue u pet ili est ujutro - ne ostavivi iza sebe ak ni ceduljicu i pokupio bukvalno sve i svaku stvar koju je mogao da dohvati svojim odvratnim, prljavim rukama. Napravio je pauzu da povue dim cigarete i ispustio ga kroz usta u vidu tankog, iteeg mlaza. Ne elim da govorim o tome. Zaista ne elim. Pogledao je preko, u Dini. Dopada mi se va kaput, rekao je, ustajui sa fotelje. Preao je preko sobe i uzeo rever Dininog sportskog kaputa meu prste. Vrlo je lep. To je pravi kaput od stvarno prvoklasnog kamilhara koji sam video od pre rata. Mogu li da pitam gde ste ga kupili?Majka mi ga je donela iz Nasaua.Mladi ovek zamiljeno je klimnuo glavom i vratio se prema mestu gde je sedeo. To je jedno od malo mesta na svetu gde se moe dobiti stvarno dobar kamilhar. Seo je. Je li dugo bila tamo?Molim? rekla je Dini.Je li vaa majka dugo bila tamo? Razlog zato to pitam je to je moja majka takoe bila tamo u decembru. Plus jo nekoliko dana u januaru. Ja obino idem s njom, ali ova godina bila je za mene tako puna dogaaja da prosto nisam mogao da se maknem odavde.Bila je tamo u februaru, rekla je Dini.Sjajno. A gde je odsela? Znate li?Kod moje tetke.Klimnuo je glavom. Smem li da vas pitam kako se zovete? Vi ste prijateljica Frenklinove sestre, siguran sam.Mi smo u istom razredu, rekla je Dini, odgovarajui samo na drugi deo pitanja.Vi niste ona famozna Maksin, o kojoj Selena toliko pria, zar ne?Nisam, rekla je Dini.Mladi ovek iznenada je poeo dlanom da isti manetne na pantalonama. Od glave do pete sav sam u pasjim dlakama, rekao je. Majka je otila u Vaington preko vikenda i parkirala ono svoje ivine u mom stanu. Stvarno je vrlo zgodan pas, ali ima oajne navike. Imate li vi psa?Nemam.U stvari, smatram da je okrutno drati jadne ivotinje u gradu. Prestao je da se isti, zavalio se u fotelju i ponovo pogledao na sat. Jo se nikada nije dogodilo da taj momak bude taan. Dogovorili smo se da gledamo Koktoovu Lepoticu i zver, a to je jedini film na koji je stvarno neophodno stii na vreme. Hou da kaem, ako se zakasni na poetak, itav arm filma je izgubljen. Jeste li ga videli?Nisam.O, morate! Ja sam ga gledao osam puta. To je delo apsolutnog i pravog genija, rekao je. Ve mesecima pokuavam da nateram Frenklina da ga vidi. Beznadeno je odmahnuo glavom. Njegov ukus! Za vreme rata radili smo zajedno u istoj groznoj fabrici i taj momak me je upomo vukao da gledam najnemogunije filmove na svetu. Gledali smo gangsterske filmove, vesterne, muzike komedije...Jeste li i vi radili u fabrici aviona? upitala je Dini.Gospode, da. Godinama, godinama i godinama. Molim vas da o tome ne govorimo!Imate li vi slabo srce?Zaboga, ne, nikako. Da kucnem o drvo. Kucnuo je dva puta o ivicu fotelje. Imam organizam kao neki...Selena je ula u sobu, a Dini je brzo ustala i pola joj u susret. Selena se bila presvukla, skinula je orts i obukla haljinu. Ta injenica bi pod normalnim okolnostima sigurno naljutila Dini.ao mi je to sam te ostavila da eka, rekla je Selena neiskreno, ali morala sam da saekam dok se majka probudi... Zdravo, Erik.Zdravo, zdravo!Meni i tako novac ne treba, rekla je Dini, govorei tiho, tako da ju je mogla uti samo Selena.ta?Razmiljala sam neto. Hou da kaem, ti i tako donosi lopte i sve, stalno. Bila sam zaboravila na to.Ali rekla si da s obzirom na to to za njih ne plaam...Otprati me do vrata, rekla je Dini i krenula prva, ne rekavi ak ni zbogom Eriku.Ali inilo mi se da si rekla da veeras ide u bioskop i da ti je novac potreban i sve, rekla je Selena u hodniku.Previe sam umorna, rekla je Dini. Sagnula se i uzela svoj pribor za tenis. Sluaj, nazvau te posle veere. Ima li neki naroiti plan za veeras? Moda bih mogla da doem kod tebe.Selena je samo zurila u nju i rekla: Okej.Dini je otvorila vrata i pola prema liftu. Pritisnula je dugme. Upoznala sam se s tvojim bratom, rekla je.Je l? Zar nije sasvim poseban?ime se uopte bavi? upitala je Dini kao usput. Radi li negde ili neto?Prekinuo je kolu i posao. Tata eli da se vrati u koled, ali on nee.Zato nee?To ja ne znam. Kae da je ve prestareo za to i sve.Koliko ima godina?Vrata lifta su se otvorila. Nazvau te kasnije, rekla je Dini.Kad je izala iz zgrade, krenula je prema zapadnoj strani, prema Leksington aveniji, na autobus. Izmeu Tree i Leksington avenije zavukla je ruku u dep od kaputa da uzme novanik i u depu nala sendvi. Izvukla ga je iz depa i ve pruila ruku da ga neprimetno baci, ali se predomislila i vratila ga. Pre nekoliko godina bila su joj potrebna tri dana da se rei jednog uskrnjeg pileta koje je nala mrtvo u piljevini na dnu korpe za otpatke u svojoj sobi.

OVEK KOJI SE SMEJE

Godine 1928., kada mi je bilo devet godina, pripadao sam organizaciji poznatoj pod imenom Klub Komana i svim silama izgraivao u sebi njen esprit de corps. Svakog kolskog dana u tri sata posle podne, dvadeset pet nas Komana sastajali smo se sa naim poglavicom pred izlazom za deake osnovne kole broj 165 u Sto desetoj ulici, u blizini Amsterdam avenije. Zatim smo se ramenima i laktovima probijali u autobus, prepravljen, oigledno, od nekog zatvorenog pediterskog kamiona. Tim kolima odvozili smo se (na osnovu finansijskog sporazuma izmeu poglavice i naih roditelja) u Central-park. Ostatak poslepodneva, ako je vreme to dozvoljavalo, igrali smo ragbi, fudbal ili bezbol, zavisno - vrlo neodreeno - od godinjeg doba. Kada je padala kia, poglavica nas je redovno vodio bilo u Prirodnjaki muzej, bilo u Metropoliten muzej umetnosti.Subotom i za vreme veine dravnih praznika, poglavica nas je skupljao rano ujutro od stana do stana i vozio nas svojim nakaznim autobusom iza Menhetna, u relativno velika slobodna prostranstva Van Kortland parka, ili na Palisade. Ako smo imali u planu da se bavimo istim sportom, odlazili smo u Van Kortland, gde su igralita bila propisanih dimenzija i gde se protivnikom timu nisu pridruivala i deja kolica ili neka ogorena starica sa tapom. Ako su srca nas Komana bila vie naklonjena kampovanju, odlazili smo na Palisade i vraali se prirodi. (Seam se kako sam jedne subote zalutao negde u onom nepreglednom delu zemljita izmeu Linitovog znaka i mesta gde se nalazi zapadni kraj mosta Dorda Vaingtona. Ipak nisam izgubio glavu. Prosto sam seo u velianstvenu senku jedne gigantske reklamne table i, iako u suzama, otvorio kutiju u kojoj sam nosio ruak, da se bacim na posao, u dnu due uveren da e me poglavica nai. Poglavica nas je uvek nalazio.)U vreme kada je bio slobodan, poglavica je bio Don Gedsudski, iz Stejtn Ajlenda. Bio je to veoma povuen, plemenit mladi, star dvadeset dve ili dvadeset tri godine, student prava na Univerzitetu u Njujorku - sve u svemu, osoba koju nije bilo lako zaboraviti. Neu ni pokuavati da ovde opisujem sve njegove mnogobrojne podvige i vrline. Tek uzgred napominjem da je bio nosilac najviih skautskih odlikovanja, prva polutka gotovo itave Amerike 1926. godine, i da je bila poznata stvar da je imao vrlo sigumu ponudu da igra za njujorke Divove, uveni bezbol tim. Bio je nepristrasan i uvek hladnokrvan sudija svih naih umebesnih sportskih takmienja, majstor u loenju i gaenju vatre i strunjak za prvu pomo, i nikad nikome nita nije prebacivao. Svi mi, od najmanjeg do najveeg mangupa u druini, voleli smo ga i potovali.Fizika pojava naeg poglavice 1928. godine jo uvek je kristalno jasna u mojim mislima. Da su se elje mogle pretvoriti u santimetre, mi Komani pretvorili bismo ga u diva za tren oka. Kako su stvari stajale, bio je to vrst momak visok oko sto ezdeset santimetara - nita vie od toga. Kosa mu je bila modrocma, elo neobino nisko, nos veoma veliki i mesnat, a trup mu je bio dug priblino kao i noge. U konoj vindjakni ramena su mu izgledala snana, iako uska i povijena. U to vreme, meni se, meutim, inilo da su u liku naeg poglavice skladno sjedinjene manje-vie sve fotogenine crte Bak Donsa, Ken Majnarda i Tom Miksa.Svako posle podne, kada bi se spustio takav sumrak da tim koji je gubio moe u njemu da nae opravdanje za neuspele poteze u polju ili udarce iz komera, svi mi Komani smo jednoduno i sebino traili utoite u specijalnom talentu za prianje pria koga je na poglavica neosporno posedovao. Do tog vremena naa druina ve bi se pretvorila u razdraen i nervozni opor, tako da smo se meusobno borili - pesnicama i prodornim glasovima - za sedita u autobusu najblia mestu na kom je sedeo poglavica. (Autobus je imao dva paralelna reda pletenih sedita od trske. U levom redu bila su tri sedita vie - najbolja u itavom autobusu - koja su se nalazila sasvim napred, pored sedita za ofera.) Poglavica je ulazio u autobus tek nakon to bismo se mi smestili. Seo bi na ofersko sedite opkoraivi ga, okrenut nazad, i ispriao nam svojim piskavim, ali moduliranim tenorom, novi nastavak prie koja se zvala ovek koji se smeje. Kad bi jednom poeo da pria, nae interesovanje nije poputalo ni na trenutak. ovek koji se smeje bila je pria kao stvorena za jednog Komana. Moda je imala ak klasine dimenzije. Bila je to pria koja je imala snagu da prodre u svaki ugao, a ipak je u sutini uvek ostajala svarljiva. ovek je uvek mogao da je ponese kui i razmilja o njoj dok sedi, recimo, u kadi, putajui da voda istee.ovek koji se smeje bio je jedini sin bogatih roditelja koga je, dok je jo bio dete, otela banda kineskih razbojnika. Kada su roditelji misionari (iz verskog ubeenja) odbili da plate ucenu za svog sina, banditi su, estoko ogoreni, gurnuli detetu glavu meu eljusti tesarske mengele i okrenuli polugu nekoliko puta u desnu stranu. rtva ovog jedinstvenog eksperimenta odrasla je u snanog mukarca ija je glava, oblika lenika, bila bez i jedne dlake, dok mu je na licu, umesto usta, ispod nosa zevala ogromna ovalna upljina. Sam nos sastojao se od dve zarasle nozdrve. Kao posledica toga, kada je ovek koji se smeje disao, odvratna, alosna upljina ispod nosa irila se i skupljala kao (bar tako sam ja to zamiljao) neka vrsta monstruozne vakuole. (Poglavica nam je vie demonstrirao nego opisivao nain na koji je ovek koji se smeje disao). Stranci su padali u nesvest im bi ugledali to uasno lice. Poznanici su ga izbegavali. Meutim, za divno udo, banditi su ga pustili da se mota oko njihovog glavnog taba - pod uslovom da dri lice pokriveno svetlocrvenom prozimom maskom u obliku vela, nainjenog od latica divljeg maka. Maska je omoguavala banditima ne samo da ne gledaju lice svog posinka, ve i da uvek tano znaju gde se nalazi. S obzirom na okolnosti, bilo je normalno da je puio opijum.Svakog jutra, uvek osamljen, ovek koji se smeje iskrao bi se (mogao je da se kree beumno kao maka) u gustu umu koja se prostirala oko razbojnikog skrovita. Tu se ubrzo sprijateljio sa velikim brojem raznih vrsta ivotinja - psima, belim mievima, orlovima, lavovima, boa konstriktorima, vukovima. Tu je on ak skidao masku i razgovarao s njima, tiho i melodino, na njihovim jezicima. ivotinje nisu smatrale da je ruan.

(Poglavici je bilo potrebno par meseci da dovede priu do ovog mesta. Kasnije je postajao sve ire ruke u pogledu novih nastavaka, na opte zadovoljstvo svih Komana.)ovek koji se smeje posedovao je sposobnbst da oslukuje na daljinu, prislonivi uho na zemlju, i tako je za veoma kratko vreme otkrio sve najdragocenije poslovne tajne razbojnika. O njima, meutim, nije stekao naroito visoko miljenje, i za krako vreme razradio je sopstveni, mnogo efikasniji sistem. U poetku je u relativno skromnim razmerama krstario kineskom zemljom, pljakajui, kradui i ubijajui samo kada je to bilo apsolutno neophodno. Njegove originalne metode u kriminalu, zajedno sa njegovom neobinom sklonou za fer-plej, ubrzo su mu obezbedile toplo mesto u srcu itave nacije. Za divno udo, njegovi pooimi (razbojnici koji su mu prvi okrenuli glavu prema kriminalu) bili su valjda poslednji do kojih je dopro glas o njegovim podvizima. Kada se to konano dogodilo, samo to nisu poludeli od ljubomore. Jedne noi su svi u koloni po jedan prodefilovali pored kreveta oveka koji se smeje, verujui da su ga opijumom uspeno uljuljkali u dubok san, i maetama izboli telo pod pokrivaem. Kasnije se ustanovilo da je rtva u stvari bila majka razbojnikog voe - jedna neprijatna osoba uvek sklona cenkanju i pogaanju. Dogaaj je samo jo vie podgrejao apetit razbojnika da se napiju krvi oveka koji se smeje, tako da je on konano bio prisiljen da itav taj opor zakljua u jedan duboki, ali lepo dekorisani mauzolej. Oni su odatle ponekad uspevali da pobegnu i povremeno mu priinjavali izvesne neugodnosti, ali on nije hteo da ih pobije (u karakteru oveka koji se smeje bila je takva neka milosrdna crta koja samo to me nije dovodila do Iudila).ovek koji se smeje ubrzo je poeo da prelazi kinesku granicu i svraa u Pariz, u Francusku, gde je uivao u tome da se producira svojom izvanrednom genijalnou, na oigled Marsela Difara, detektiva ovenanog meunarodnom slavom, promuurnog i nemilosrdnog. Difar i njegova ker (jedna izvanredna devojka, iako je ponekad delovala kao preobueni mukarac) postali su najljui neprijatelji oveka koji se smeje. Uvek i ponovo inili su i pokuavali sve da upute oveka koji se smeje cvetnom stazom. Iz istog sporta, ovek koji se smeje odravao je kontakt s njima izvesno vreme, a onda je prosto nestajao, esto ne ostavljajui iza sebe nikakav trag koji bi bar izdaleka ukazivao na nain na koji je nestanak izveden. S vremena na vreme, upuivao im je kroz pariski sistem kanalizacije malo, zajedljivo, oprotajno pismo koje se udnim putevima kretalo, tako da ga je Difar ubrzo nalazio u svojoj cipeli. Difarovi su utroili strahovito mnogo vremena gacajui naokolo po pariskoj kanalizaciji.ovek koji se smeje ubrzo je skupio najvee lino bogatstvo na svetu. Vei deo je anonimno priloio jednom lokalnom manastiru iji su redovnici, ponizni asketi, posvetili svoje ivote uzgajanju nemakih policijskih pasa. Ono to mu je ostalo od bogatstva, ovek koji se smeje konvertirao je u dijamante koje je povremeno, u smaragdnim kovezima, sputao u Crno more. Imao je malo linih prohteva. iveo je na dijeti, koja se sastojala iskljuivo od pirina i orlovske krvi, u jednoj maloj seoskoj kuici sa podzemnom gimnastikom salom i strelitem, negde na olujnim obalama Tibeta. S njim su ivela samo etiri slepo odana saveznika - jedan snani umski vuk po imenu Crno krilo, jedan simpatini patuljak po imenu Omba, jedan dinovski Mongola po imenu Hong, kome su beli ljudi sprili jezik, i jedna prekrasna evroazijska devojka koja je, zbog neuzvraene ljubavi prema oveku koji se smeje i ozbiljne zabrinutosti za njegovu linu sigurnost, ponekad pokazivala prilino neobine nazore u odnosu na zloin. ovek koji se smeje izdavao je nareenja svojoj ekipi kroz zavesu od cme svile. ak ni Ombi, simpatinom patuljku, nije bilo dozvoljeno da vidi njegovo lice.Ne kaem da hou, ali mogao bih da satima vodim itaoca - silom, ako je to potrebno - tamo i natrag preko francusko-kineske granice. Ja nekako tog oveka koji se smeje smatram za neku vrstu vlastitog, veoma istaknutog pretka - za neku vrstu Roberta I. Lija, recimo, sa svim navodnim vrlinama skrivenim pod vodom ili krvlju. A ova iluzija je veoma umerena u poreenju s onom koju sam gajio u sebi 1928. godine, kada sam smatrao sebe ne samo za direktnog potomka oveka koji se smeje, ve i za jedinog zakonitog koji je jo u ivotu. 1928. godine nisam uopte bio sin svojih roditelja, ve pakleno lukavi uzurpator koji samo iekuje njihovu i najmanju greku kao izgovor da nastupi - po mogunosti bez nasilja, ali ne i obavezno - i istakne svoj pravi identitet. Kao preventivnu meru, sa eljom da spreim da mojoj navodnoj majci prepukne srce, planirao sam da je odvedem u moje podzemno carstvo i da joj tu dam neki jo nedefinisani, ali u svakom sluaju kraljevski poloaj. Meutim, glavna stvar na koju sam morao da mislim 1928. godine bila je da dobro pazim ta radim. Da se ukljuim u celu komediju. Da perem zube. Da se eljam. Da po svaku cenu priguim svoj uroeni jezoviti smeh.U stvarnosti, ja nisam bio jedini legitimni ivi potomak oveka koji se smeje. Na klub je brojao dvadeset pet Komana, odnosno dvadeset pet jedinih legitimnih potomaka oveka koji se smeje; svaki od nas kretao se zloslutno, naravno inkognito, kroz grad, odmeravajui liftboje kao potencijalne arhineprijatelje, dobacujui neprimetna, ali nedvosmislena nareenja psima na ulici, nianei kaiprstom u elo profesora matematike kao u metu. Svi smo neprestano iekivali, iekivali samo pogodnu priliku pa da u prvo najblie srce usadimo uas i divljenje.

U februaru, jednog posle podneva, ubrzo nakon to su Komani otvorili svoju sezonu bezbola, primetio sam u autobusu naeg poglavice jedan novi detalj. Iznad prednjeg stakla, iza retrovizora, bila je privrena mala uramljena fotografija neke devojke u studentskoj kapi i ogrtau. inilo mi se da ta slika devojke nije u skladu sa optim, iskljuivo mukim dekorom autobusa, i zato sam bez okolienja upitao poglavicu ko je to. U poetku je pokuavao da izvrda odgovor, ali je na kraju priznao da je to jedna devojka. Upitao sam ga kako se zove. Odgovorio je, odugovlaei, da se zove Meri Hadson. Upitao sam ga da sluajno nije filmska glumica ili tako neto. Rekao je da nije glumica, da je pohaala Velesli koled, dodavi kao neku sporo oformljenu naknadnu misao neto o tome kako je Velesli koled kola najvie klase. Upitao sam ga emu onda treba da slui njena slika u autobusu. Slegnuo je polako ramenima, kao da eli da nam da do znanja - bar meni se tako uinilo - da je ta slika manje-vie tu nakalemljena protiv njegove volje.Za vreme sledeih nekoliko nedelja, slika - bila ona naem poglavici nakalemljena silom ili sluajno - nije odstranjena iz autobusa. Nije izbaena zajedno sa omotima okolada i rum ploica i na pod palim lilihipima. Komani su se, polako, nekako navikli na nju. Postepeno je poprimila neupadljiv lik jednog brzinomera.Meutim, jednog dana dok smo se vozili prema parku, poglavica je zaustavio autobus uz plonik Pete avenije, negde u zoni Sezdesete ulice, dobrih pola kilometra iza naeg igralita za bezbol. Nekih dvadeset Komana sa zadnjih sedita smesta je zatrailo objanjenje, ali poglavica nije nita odgovorio. Umesto toga, prosto je zauzeo pozu za prianje prie i pre vremena otpoeo najnoviji nastavak oveka koji se smeje. Samo to je poeo sa pripovedanjem, neko je pokucao na vrata autobusa. Refleksi naeg poglavice bili su tog dana ubaeni u najveu brzinu. Doslovno se bacio sa svog sedita, u letu pritisnuo ruicu za otvaranje vrata, i jedna devojka u bundi od dabrovog krzna popela se u autobus.Uzgred budi reeno, seam se da sam u ivotu sreo svega tri devojke koje su me na prvi pogled zapanjile svojom neospomo izvanrednom lepotom. Prva je bila jedna mrava devojka u cmom kupaem kostimu, koja je s velikom mukom pokuavala da razapne jedan narandasti suncobran na Dons Biu, negde 1936. godine. Druga je bila jedna devojka na krstarenju brodom po Karibima 1939. godine koja je upaljaem gaala delfina u moru. Trea je bila devojka naeg poglavice, Meri Hadson.Jesam li mnogo zakasnila? upitala je poglavicu, smeei se.Mogia je isto tako da upita i da li je runa.Ne, rekao je poglavica. Pomalo zbunjeno pogledao je u Komane u blizini njegovog sedita i dao signal itavom redu da naini mesta. Meri Hadson je sela izmeu mene i jednog deaka po imenu Edgar neto, iji je ujak imao najboljeg prijatelja koji je ilegalno proizvodio rakiju. Ostavili smo joj mesta koliko je samo mogla poeleti. Zatim je autobus krenuo, sa neobinim, poetnikim cimanjem. Komani su, do poslednjeg oveka, utali.Dok smo se vozili natrag prema naem uobiajenom parkiralitu, Meri Hadson se nagnula napred i sa oduevljenjem podnela naem poglavici iscrpan izvetaj o svim vozovima koji su joj pobegli i vozu koji joj nije pobegao; ivela je u Daglastonu, Long Ajlend. Poglavica je bio neobino nervozan. Ne samo da sa svoje strane nita nije doprineo razgovoru, nego je ak jedva uspevao da slua ta ona govori. Dobro se seam kako je glava ruice menjaa u jednom trenutku otpala i ostala mu u ruci.Kada smo izali iz autobusa, Meri Hadson je ostala i nadalje s nama. Siguran sam da je do asa kad smo stigli na teren za bezbol na licu svakog od Komana bio izraz koji je odraavao misao da enske prosto ne znaju kada je vreme da idu kui. Kao kruna svega toga dola je sasvim ozbiljna izjava Meri Hadson - upravo kada smo jedan od Komana i ja bacali uvis novi koji e tim prvi preuzeti polje - da eli da i ona uestvuje u igri. Odgovor na ovo nije mogao biti odreeniji. Dok smo svi mi Komani do tada prosto popreko odmeravali njenu enstvenost, sada smo besno zurili u nju. Ona nam je uzvratila osmehom. To nas je pomalo zbunilo. Zatim je poglavica preuzeo stvar u svoje ruke, otkrivajui svoj ranije dobro prikriveni talenat za nalaenje loih reenja. Odveo je Meri Hadson u stranu, dovoljno daleko da Komani ne rnogu da uju njihov razgovor, i tu joj se, izgledalo je, obratio sveano, s odgovarajuim obrazloenjem. Nakon izvesnog vremena, Meri Hadson ga je prekinula, i njen glas Komani su savreno dobro uli. Ali ja znam, rekla je. I ja stvarno elim da igram! Poglavica je klimnuo glavom i pokuao ponovo. Pokazao je rukom u pravcu terena koji je bio raskvaen i neravan. Podigao je palicu i demonstrirao njenu teinu. Nije vano, razgovetno je odgovorila Meri Hadson. Dola sam ak ovamo u Njujork - bila sam kod zubara i svuda - i hou da igram. Poglavica je ponovo klimnuo glavom i kapitulirao. Krenuo je oprezno prema igralitu gde su ekali Hrabri i Ratnici, dva tima Komana, i pogledao u mene. Ja sam bio kapiten Ratnika. Spomenuo je ime mog redovnog centra koji je leao kod kue bolestan i predloio da Meri Hadson zauzme njegovo mesto. Rekao sam da mi centar uopte nije potreban. Poglavica me je upitao kog vraga hou da kaem time da mi nije potreban centar. Bio sam prosto okiran. Bilo je to prvi put da ujem poglavicu kako upotrebljava grube izraze. Da stvar bude jo gora, oseao sam kako me Meri Hadson posmatra smeei se. Da bi moje rei dobile na teini, podigao sam kamen i bacio ga prema jednom drvetu.Na tim je prvi preuzeo polje. U prvom kolu centralno polje nije imalo nikakvog posla. Sa mog poloaja na prvoj bazi bacio bih s vremena na vreme po koji pogled iza lea. Svaki put kad bih to uinio, Meri Hadson bi mi veselo mahnula. Na ruci je imala hvataku rukavicu, po svom vlastitom tvrdoglavom izboru. Bio je to grozan prizor.Prema rasporedu Ratnika, Meri Hadson je udarala deveta. Kada sam je obavestio o ovom aranmanu, malo je iskrivila lice i rekla: E, pa onda pourite! U stvari, inilo se d

j. d. salinger - za esme

Documents