jan hoder - citanje proslosti

8/6/2019 Jan Hoder - Citanje Proslosti

http://slidepdf.com/reader/full/jan-hoder-citanje-proslosti 1/127

JAN HODER:

^ITANJE PRO[LOSTI

Savremeni pristupi tuma~enju u arheologiji



Za Meg

2



Sadr`aj

1 Problem Kulturna zna~enja i kontekstAktivni pojedinacIstorijski kontekstZaklju~ak

2 Sistemski pristup Materijalisti~ki pristup kulturiPasivni pojedinacIstorija i vremeMerenje i predvi|anje svestiZaklju~ak

3 Strukturalisti~ka arheologija Formalna analiza i generativne gramatikeStrukturalisti~ka analizaKritikaVerifikacijaZaklju~ak: zna~aj strukturalisti~ke arheologije

4 Marksisti~ka arheologija, ideologija i praksa Marksisti~ka arheologijaIdeologija

Ideologija: zaklju~ciPraksa i strukturisanje

5 Arheologija i istorija Istorija dugog trajanjaIstorijska teorija i metod: KolingvudNekoliko primeraZaklju~ak

6 Etnoistorijski primer: preispitivanje etnoarheologije i teorije srednjeg opsega Povratak u BaringoZaklju~ak

7 Kontekstna arheologija Dva tipa zna~enja^itanje teksta materijalne kultureSli~nosti i razlikeRelevantne dimenzije varijacijeDefinicija kontekstaObja{njenje i opis

3



Zaklju~ak

8 Post-procesna arheologija Norme i varijabilnostProces i strukturaIstorijski zna~enjski sadr`aj: idealno i materijalnoArheologija i dru{tvo: objekt i subjektArheologije starosedelacaFeministi~ka arheologijaOstale alternativne arheologije na ZapaduKriti~ka TeorijaZaklju~ak

9 Zaklju~ak: arheologija kao arheologija

Spisak ilustracija

Bibliografija

Indeks

4



PREDGOVOR

Na izvestan na~in me ~udi da se moè napisati jedna ovakva knjiga u kojoj se opse`norazmatraju razni teorijski pristupi pro{losti. U jednom zna~ajnom ~lanku Dejvid Klark (Clarke,1973) kaè da je arheologija {ezdesetih i sedamdesetih godina izgubila nevinost kada je prigrlilapristup sa utvr|enim skupom procedura, metoda i teorija. Doba nepromi{ljenog naga|anja bilo jezavr{eno.

Arheolozi su se, me|utim, oduvek zalagali za to da njihov rad bude strogo nau~an.Odista i sam sam raspravljao (Hodder, 1981) o nezrelosti arheologije sve dok bude odbijala darazmotri i isproba {irok spektar mogu}nih pristupa pro{losti. Iako je posezala za pozitivizmom,funkcionalizmom, teorijom sistema itd. i postavljala se u alternativne perspektive, arheologija jeu pore|enju sa srodnim disciplinama i dalje bila ograni~ena i zastarela.

Ali u novije vreme su se pojavile alternative, uglavnom na evropskoj sceni (Renfrew,

1982), tako da se sada moè govoriti o marksisti~koj i strukturalisti~koj arheologiji, kao i oprocesnim, pozitivisti~kim pristupima. Naravno takvih alternativa je bilo i ranije, ali ostajale sumarginalne zato {to nijedna nije prerasla u odre|en pristup koji bi upra`njavao veliki brojstru~njaka. Starije normativne i kulturno-istorijske {kole i dalje napreduju. Dok one, kao i erozijastarih rasprava o "Novoj arheologiji", i dalje budu i{le svojim putem, arheologija po~inje da gubinevinost i sazreva kroz potpunu integraciju sa savremenim diskursom. Ova knjiga ima za cilj dasledi taj novi duh u raspravi i da mu doprinese iz posebnog ugla.

U isto vreme ~ini mi se da se kroz {iru raspravu arheologija i sama uspe{nije defini{ekao posebna i plodonosna oblast prou~avanja, no daleko od toga da bi mogla potpasti pod drugediscipline. Takva rasprava omogu}uje da se ustanove razlike i sli~nosti u odnosu na drugediscipline. Arheologija nije "istorijska" niti "antropolo{ka". Ona ~ak nije nauka niti umetnost.

Poodmakli stepen sazrevanja arheologije dopu{ta joj mogu}nost isticanja njenog nezavisnogkaraktera kao i posebnih kvaliteta putem kojih moè da daje doprinos.Arheologija vi{e ne mora da bude "nova" i jednosmerna, niti da predstavlja jedinstven

front. Ona je dovoljno zrela da moè da podnese razli~itost, kontroverzu i nesigurnost. Sve seprimenjuje na arheolo{ku pro{lost, po~ev od teorija katastrofe do sociobiologije. Ali u takvom

juri{u nazire se i umereniji stil kojim se, kroz obnovu starog i definisanje novog, ustanovljavaposeban tip arheolo{kog istaìvanja. Ma za kojeg pojedinca postalo je te{ko da obuhvati svuraznolikost pristupa koji danas postoje u ovoj disciplini, tako da time opravdavam i sopstvenepropuste. Ovakva te{ko}a osobito je uticala na ograni~enje u predstavljanju pristupa koje nudiekologija ili paleoekonomija. Ekolo{ki pristupi su ovde istraèni u vezi sa teorijom sistema u 2.poglavlju, dok se za op{irnije razmatranje ~italac upu}uje na izvrsne preglede kakvi postoje, naprimer, kod Bejlija (Bailey, 1983) i Bucera (Butzer, 1982). Morao sam, neminovno, da usvojimodre|eno stanovi{te sa kojeg posmatram arheologiju. Ono je skicirano u 1. poglavlju, usmerenomna karakter kulturnih zna~enja i na materijalnu kulturu kao zna~enjski ustanovljenu. Ekolo{keparadigme su razmatrane onde gde doprinose takvoj raspravi, no najve}i deo radova koji bi semogli podrazumevati pod tim nazivom je ostao van okvira ove knjige.

Brojni su istraìva~i, ~iji rad sam ovde poku{ao da obuhvatim i rezimiram, koji su uloìlitrud u razja{njavanja bez kojih pojava ove knjige ne bi bila mogu}na. Mogu jedino da imzahvalim zbog toga {to su me nadahnuli i unapred zamolim izvinjenje za bilo koji propust u

5



tuma~enju nastao s moje strane. Siguran sam sa }e mi kritike koje sam uputio na ra~un njihovograda biti u velikoj meri uzvra}ene.

Dok su neke od ideja opisane u ovoj knjizi bile predstavljene jednoj generaciji studenatau Kembridù, sam tekst predstavlja sadrìnu kursa na diplomskom seminaru DràvnogUniverziteta njujork u Bingemtonu /Binghamton/ s prole}a 1984. Ovaj tekst mnogo dugujeu~esnicima tog seminara. To je bila ìvahna, kriti~ki nastrojena grupa studenata i nastavnikavoljnih da sara|uju. Svima njima, a posebno Meg, zahvaljujem za takvu mogu}nost i podsticaj.

Zavr{etak pisanja knjige omogu}en mi je 1985, kao gostuju}em profesoru UniverzitetaPariz I - Sorbona. Prijatno okruènje i kriti~ki komentari tamo{njih prijateja i kolega bili suneprocenjivi za pripremu zavr{nog rukopisa. Posebno bih èleo da zahvalim Serù Kleziju (SergeCleuziou), Anik Kudar (Anick Coudart), @an-Polu Demulu (Jean-Paul Demoule), Majku Iletu(Mike Illett), Pjeru Lemonijeu (Pierre Lemonnier) i Alanu [napu (Alain Schnapp).

6



1 PROBLEM

Sve vi{e ljudi je svesno da je takozvana Nova arheologija {ezdesetih i sedamdesetih imalapropuste, ali saglasnost o prirodi i obimu tih propusta ne postoji. Moglo bi se re}i da je Novaarheologija zapravo uko~ila razvoj same arheologije u poku{aju da je podvede pod druge oblastiprou~avanja (osobito antropologiju i prirodne nauke). Iako je Dejvid Klark (Clarke, 1968)insistirao da je "arheologija je arheologija je arheologija", njegov pristup, zasnovan na idejamapreuzetim iz statistike, geografije i informatike, nije vodio u pravcu jedne odre|ene arheologijekoja bi mogla da oìvi.

Da bi se povela adekvatna arheolo{ka rasprava, osim velikog doprinosa Nove arheologijemetodologiji moraju se preispitati i mnoge od sredi{njih tema koje su izu~avane u eri koja jeprethodila Novoj arheologiji. Naravno, i tradicionalni pristupi imali su propuste koje trebarazmotriti. Ali starije pristupe ne treba u potpunosti odbaciti, bar ne onako kako je Novaarheologija ponekad odbacivala "normativnu" arheologiju (Flannery, 1967; Binford, 1962; 1965).

Moj put ka ovakvom stanovi{tu prakti~no je bio trasiran kroz etnoarheolo{ki rad naterenu o kome sam izvestio u Simbolima u akciji / Symbols in Action/ (Hodder, 1982a). Triosnovne ideje su se razvile iz tog rada, a sve imaju paralelu u Novoj arheologiji: (1) da jematerijalna kultura ustanovljena zna~enjski, (2) da pojedinac mora da bude uklju~en u teorije omaterijalnoj kulturi i dru{tvenoj promeni i (3) da uprkos svom nezavisnom postojanju, arheologijaima najuù vezu sa istorijom. Hteo bih sada da ukratko izloìm ova tri "problema".

Kulturna zna~enja i kontekst

[ifer (Schiffer, 1976) je ve} istakao da kulturni preobraàji uti~u na odnos materijalnihostataka i ljudi koji su ih proizveli. Simboli u akciji jo{ vi{e su ukazali na va`nost ovih "k -

preobraàja" kako ih zove [ifer.Na prvi pogled, ovakav zaklju~ak ne ugroàva arheologiju kao nau~nu disciplinu koja sebavi generalizacijama. [ifer je pokazao kako se mogu stvarati generalizacije o k-preobraàjima.Moè se, na primer, dokazati da porastu trajanja i intenziteta kori{}enja nalazi{ta, odgovara porastorganizacije i sekundarnog pomeranja otpadaka dalje od zona delatnosti. Tokom rada u Baringupostalo mi je jasno da materijalna kultura ~esto ne predstavlja direktan odraz pona{anja ljudi; ona

je najpre preobraàj tog pona{anja.Na primer, ranije se mislilo da je stilska podudarnost izme|u predmeta utoliko ve}a

ukoliko ljudi vi{e kontaktiraju. Me|utim, {to je bilo vi{e me|usobnih kontakata na granici izme|uetni~kih grupa u Baringu, to je stilska podudarnost bila manja. No, ipak, ovakvi rezultati mogu dabudu inkorporirani u Novu arheologiju, jer se moè izvesti generalizacija i iskazivanje "zakona"da osobenost materijalne kulture stoji u korelaciji sa stepenom negativnog reciprociteta izme|ugrupa (Hodder, 1979). [to je ve}a konkurencija izme|u grupa, izraènije su granice izme|unjihovih materijalnih kultura.

Drugi slu~aj iz koga se jasno vidi da materijalna kultura nije ni prost ni direktan odrazpona{anja ljudi jesu sahrane. Binford (1971) je predloìo op{tu korelaciju izme|u sloènostipogrebnog ceremonijala i sloènosti dru{tvene organizacije. Ali Parker Pirson (Parker Pearson,1982) je pokazao kroz studiju pogrebne prakse u Kembridù danas i nedavnoj pro{losti, daovakva uop{tavanja propu{taju da uzmu u obzir kulturni preobraàj odnosa ljudi prema

7



sahranama. âk i veoma izdiferencirano dru{tvo onakvog tipa kakvog nalazimo u dana{njemKembridù moglo je da odlu~i da svoje pokojnike sahranjuje u "egalitarnom" stilu.

Ipak, takav rad ne mora obavezno da rezultura podmetanjem piljaka Novoj arheologiji.Izvesne zakonomerne generalizacije o tome za{to se dru{tva razli~ito predstavljaju i izraàvajukroz pogrebne obi~aje mogle bi biti izvodljive. Na primer u ranim fazama razvoja kompleksnogdru{tva, dru{tveni status po smrti mogao je biti preuveli~an i "naturalizovan", dok je u poznijimfazama dru{tveno rangiranje moglo biti "negirano" kroz raznolikost sahrane .

U slu~aju pogrebne prakse, ovakva uop{tavanja su neubedljiva i stanovi{te da jematerijalna kultura indirektan odraz ljudskog dru{tva jasno dobija na snazi. Tako po~injemo dauvi|amo da su ideje, verovanja i zna~enja ono {to se stoji izme|u ljudi i stvari. Na~in na koji }esahrana odraziti dru{tvo o~igledno zavisi od odnosa prema smrti.

Isto se moè re}i i za granice me|u kulturama i deponovanje otpadaka. Da li odre|eni tipartefakta izraàva ili ne izraàva granicu jedne etni~ke grupe zavisi od ideja koje ljudi togadru{tva imaju o razli~itim artefaktima i od toga koji artefakt smatraju primerenim za ozna~avanje

etni~kih grupa. Veza izme|u otpadaka i dru{tvene organizacije zavisi od odnosa prema sme}u.Naime, ~ak i privremeni logori mogu imati dobro organizovano uklanjanje otpadaka, dok se udugotrajnim logorima mogu na}i hrpe sme}a kojih bi se danas gnu{ali i nalazili da sunehigijenske.

Takvi kulturni stavovi i zna~enja u vezi sa materijalnom kulturom izgleda da su osujetiligeneralizaciju kao cilj Nove arheologije, jer ~itava materijalna kultura se sada mogla sagledati kaozna~enjski ustanovljena. Tu se uo~ava i ogromna razlika koja postoji izme|u razmatranjasimbolizma u arheologiji i srodne "simboli~ke antropologije". Ova poslednja moè da opstane kaopododeljak antropologije, uz ekonomsku antropologiju i tako dalje. Moè se prigovoriti daekonomska antropologija ne mora da se izu~ava uz pomo} simboli~ke antropologije. No uarheologiji svi zaklju~ci proizlaze iz materijalne kulture. Ako materijalna kultura u celini ima

simboli~ku dimenziju koja uti~e na odnos izme|u ljudi i stvari, onda se pod njom podrazumeva~itava arheologija, i socijalna i ekonomska.Zbog toga, problem nije u tome "kako izu~avati simbolizam u pro{losti?", ve} "kako se

mi uop{te bavimo arheologijom?" U okviru Nove arheologije metodologija za tuma~enje pro{losti je bila "tvrda" i univerzalna. Jednostavno re~eno, obrazac materijalne kulture mogao se korelisatisa ljudskim obrascem. Ovaj drugi je "i{~itavan" onim prvim kroz primenu op{tih zakona i teorijesrednjeg opsega. Kona~no, materijalna kultura je sagledavana kao proizvod adaptacije naokruènje, i fizi~ko i dru{tveno. Kada bi se neko zapitao za{to obrazac materijalne kulture izgledatako kako izgleda, uvek bi se morao vratiti na problem materijalnog opstanka. Takvim"redukcionisti~kim" pristupom uvek se moglo predvideti kakav smisao materijalna kultura ima i{ta odraàva, bez obzira na kontekst okruènja.

No postavka da je kultura zna~enjski ustanovljena, u krajnjoj liniji dovodi do postavkeda su aspekti kulture nerazloìvi . Odnos materijalne kulture i ljudske organizacije je delimi~nodru{tven, kako }emo kasnije videti. Ali on tako|e zavisi od skupa kulturnih stavova koji se nemogu predvideti na osnovu okruènja ili redukovati na nj. Kulturne odnose ne prouzrokuje ni{tavan njih samih. Oni prosto jesu. Zadatak arheologa je da protuma~i ovu nerazloìvu komponentukulture kako bi se moglo "pro~itati" dru{tvo koje stoji iza materijalnih podataka.

Kako se izvodi takvo "~itanje"? êsto se kaè da su materijalni predmeti nemi, da nemogu da govore, pa kako se onda mogu razumeti? Naravno da predmet iz pro{losti ne moè ni{tada kaè o sebi. Kada uzme u ruku predmet iz nepoznate kulture arheolog }e ~esto imati te{ko}a

8



da ponudi neko tuma~enje. Ali posmatranje samih predmeta zapravo uop{te nije arheologija.Arheologija se bavi nalaènjem predmeta u slojevima i ostalim kontekstima (prostorima,

nalazi{tima, jamama, grobovima) da bi se mogli protuma~iti njihova starost i zna~enje.îm je poznat kontekst nekog predmeta, on prestaje ga bude potpuno nem. Klju~eve zarazumevanje zna~enja daje njegov kontekst. Artefakti na|eni u grobovima u predelu pokojnikovogvrata tuma~e se kao ogrlice. Predmeti na|eni u sloènim ne-naseobinskim kontekstima nazivaju seritualnim. Jasno je da ne moèmo tvrditi kako nam predmeti saop{tavaju svoje zna~enje, ~ak ni ukontekstu, ali s druge strane oni nisu potpuno nemi. Tuma~enje zna~enja zavisno je od tuma~enjakonteksta.

Teì{te na kontekstu u Simbolima u akciji vodilo je ka raspravi o sahranjivanju, stilu,razmeni, deponovanju otpada, organizaciji naselja. Sve ove oblasti materijalne kulture sada su semogle posmatrati kao razli~iti konteksti u me|usobnom odnosu. Artefakti mogu imati raznazna~enja u razli~itim kontekstima, ali zna~enja iz jednog domena mogu se dovesti u vezu, krozizvesno iskrivljavanje, sa zna~enjima iz drugih domena. "îtanje" arheolo{kog zapisa mora da

uzme u obzir takve kulturne preobraàje.Ovakvo stanovi{te iznedrilo je izvestan broj problema i pitanja. Prvo, {ta je kontekst?

Sam kontekst mora se tuma~iti iz podataka, a definicija konteksta je stvar za raspravu. Da li jekontekst odre|enog tipa artefakta koji je nalaèn na nekropolama predstavljen telom, grobom,grupom grobova, grobljem, regionom ili ~ime? Kako neko odre|uje granice kojima se defini{ekontekst?

Drugo, ~ak i ako pretpostavimo da se mogu rekonstruisati zna~enja iz kontekstnihasocijacija, sli~nosti i razlika, da li ta zna~enja postoje i u ljudskoj svesti? Sigurno je da semnoga kulturna zna~enja materijalnih predmeta ne poimaju svesno. Mali je broj onih koji susvesni svih razloga koji ih navode da izaberu neki deo ode}e kao primeren za odre|eni kontekst.No da li treba da spoznamo svesna i podsvesna zna~enja u ljudskom umu ili postoje samo

kulturna pravila i praksa koji se mogu posmatrati izvana? Treba li prosto da opisujemo nesvesnakulturna pravila nekog dru{tva ili treba da proniknemo u to kako ljudi opaàju ta pravila? Naprimer, da li je dovoljno re}i da u odre|enoj kulturnoj tradiciji raznolikost pogrebnog rituala stojiu korelaciji sa dru{tvenom raznoliko{}u, ili da je pogrebni ritual organizovan kao preobraàjkultura/priroda, ili je potrebno da razumemo odnos ljudi prema smrti, da proniknemo u njihovusvest?

Tre}e pitanje smo ve} dodirnuli. Do koje mere smemo da izvodimo generalizacije oidejama u ljudskoj svesti? U tuma~enju pro{log i ovog dana{njeg sveta oko nas, koriste se izvesniop{ti principi o odnosu suprotnosti, asocijacija, sli~nosti, konteksta i zna~enja u strukturama, âki opaska da zna~enje proizlazi iz kontekstnih asocijacija predstavlja op{tu teoriju. Do koje graniceovakva uop{tavanja imaju vrednost? I dalje, {ta arheologija ima za cilj? Da proizvedegeneralizacije? Ako kaèmo da zna~enja zavise od konteksta, onda jedino moèmo da dolazimodo saznanja koja }e vaìti samo za jedan odre|en kontekst, koji predstavlja jedinstven skupkulturnih predpostavki i prakse. Generalizacije o jednoj kulturi ne mogu se primenjivati na nekudrugu. âk i ako postoje neke op{te pretpostavke koje treba da koristimo u tuma~enju pro{losti,one su, po svojoj prirodi, trivijalne - a to te{ko moè da bude ìà nau~nog ispitivanja. Do kojegranice moèmo da izvodimo uop{tavanja o jedinstvenim kulturnim kontekstima, i za{to bismouop{te èleli da generalizujemo?

Ova pitanja relevantna su i za drugi problem koji je proiza{ao iz Simbola u akciji.

9



Aktivni pojedinac

Materijalna kultura ne samo da postoji nego je nju neko i proizveo. Stvorena je da bine{to ~inila. Zato ona nije pasivan odraz dru{tva - ona najpre stvara dru{tvo kroz aktivnostpojedinaca.

Pitanje zna~aja pojedinca za dru{tvo nije novo. S jedne strane postoji ~uvena izrekaDòna Dona (John Donne): "Nijedan ~ovek nije ostrvo, samo sebi dovoljno, svaki ~ovek jekomad kopna, deo celine." Ovo je aspekt istine, koji govori da treba da posmatramo kako dru{tvouti~e na pojedinca. U krajnjem ishodu takvo stanovi{te daje pojedincu malu va`nost u istoriji~ove~anstva. S druge strane D`.S. Mil (J.S. Mill), poznati individualist, rekao je: "Kada se okupe,ljudi se ne pretvaraju u drugu vrstu supstance."

Nova arheologija je izbegavala pojedinca, osporenog u socijalnim teorijama. Kao {to jeprimetio Flaneri (Flannery, 1967), cilj nije bio da se kroz artefakt dopre do Indijanca pojedinca,ve} do sistema koji stoji i iza Indijanca i iza artefakta. Procesna arheolo{ka {kola je smatrala da

postoje sistemi koji su toliko ukorenjeni u prirodi da pojedinci i kultura ne mogu da u~ine ni{takako bi ih izmenili. To je deterministi~ka struja - konstrukcija teorije podrazumeva rad naotkrivanju deterministi~kih, uzro~nih odnosa. Ovde je veza izme|u odbacivanja pojma kulturnogverovanja u bliskoj vezi sa odbacivanjem pojma pojedinca. Oba pojma smatraju se arheolo{kineuhvatljivim, nepredvidljivi su i ko~e generalizaciju.

No, gledi{te da arheologija ne moè da "vidi" pojedinca zapravo je varka. Istina je daarheolozi retko znaju imena ljudi koji su pravili grn~ariju ili imena velikih vo|a neke zajednice.Kada isti~em pojedince u socijalnoj teoriji, ne mislim da treba da se identifikuju "veliki ljudi" i"velike ène"; svaki arheolo{ki predmet stvorili su pojedinci (ili grupa pojedinaca), a ne dru{tvenisistem. Svaku posudu je napravila jedna li~nost, dala joj oblik i ukrasila je. Na taj na~inarheologija u izo{trenoj formi postavlja pitanje odnosa pojedinca i dru{tva. Kakva veza postoji

izme|u pojedina~ne posude i dru{tva kao celine?Nova arheologija je prosto zaobi{la ovo va`no pitanje. Pojedina~ne posude ispitivane susamo kao pasivan odraz socijalno-kulturnog sistema. Svaka posuda, svaki artefakt moè seispitivati kako bi se sagledala njegova funkcija u sistemu kao celini. Na primer, odre|ena posuda

je odraàvala status i time pomagala regulisanje protoka energije i sirovina u okviru sistema. Uzto, posmatran je razvoj sistema kroz "dugo trajanje". Stoga su pojedina~ni slu~ajevi raznolikostikoji ne deluju za dobrobit sistema kao celine bezna~ajni za njegov dugotrajni opstanak, a ionakobi arheolo{ki bili jedva vidljivi.

Ova dva pojma - sveobuhvatni sistem adaptacije i dugotrajnost - dovela su doodbacivanja pojedinca iz arheolo{ke teorije. To je rezultiralo shvatanjem da materijalna kulturapredstavlja pasivan odraz dru{tvenog sistema. Bilo je jedino va`no kako je neka posudafunkcionisala u dru{tvenom sistemu, bez obzira na to {ta su pojedinci imali na umu dok su jepravili. Ono {to je pojedinac poku{avao da u~ini sa predmetom postalo je irelevantno.

Etnografski rad opisan u Simbolima u akciji ukazao je na neprimerenost ovakvogstanovi{ta. Na primer, u selu Lozi, sli~ni tipovi grn~arije ne predstavljaju pasivan odraz mreèu~enja i u~estalost interakcija. Kerami~ki stilovi najpre su kori{}eni da se u okviru sela ustanovedru{tvene razlike i alijanse. Isto tako u Baringu - Kenija, neki artefakti ukazuju na socijalnegranice, ali na primer ne i koplja. Stilovi izrade kopalja koja prave mladi}i, sluè da uzdrmajuautoritet starijih mu{karaca. Oni igraju aktivnu ulogu.

10



Stav da materijalna kultura moè povratno da deluje i uti~e na dru{tvo koje ju jeproizvelo, mogao se bez te{ko}a primeniti u procesnoj arheologiji (Rathje, 1978, 52 . Osobito

gradovi i arhitektura ku}a jasno kanali{u kasnije pona{anje i deluju na njega. S druge strane,materijalna kultura ne moè ni{ta da u~ini sama: ako "uzvra}a" dru{tvu onda mora da deluje uokviru zna~enja sadrànih u samom dru{tvu. Na~in na koji materijalna kultura deluje na ljude jedru{tven; takvo delovanje moè da postoji samo u okviru dru{tvenog okvira verovanja, koncepatai dispozicija.

Materijalna kultura i zna~enja koja se za nju vezuju predstavljaju aspekte socijalnihstrategija. Uloge pojedinaca nisu predodre|ene, ne odigravaju se prema scenariju. Ako bi to bilotako, ne bi bilo potrebe za aktivnim kori{}enjem materijalne kulture da bi se stekla dru{tvenapozicija i izvela dru{tvena promena. Nismo samo pioni u igri koju je odredio sistem - mi najprekoristimo mno{tvo sredstava, uklju~uju}i i simbolizam materijalne kulture, da stvorimo noveuloge, redefini{emo postoje}e i negiramo postojanje nekih drugih.

Moglo bi se raspravljati o tome da li se procesna arheologija zaista bavi raznoliko{}u na

nivou pojedinca. Kona~no, nije li reagovala na normativne pristupe i isticala va`nost adaptivnogpona{anja u odnosu na situaciju? Kroz celu ovu knjigu raspravlja}e se pitanje da li je procesnaarheologija izbegla normativnu poziciju. Za sada treba samo okvirno razjasniti zna~enja kojatermin normativnog ima u arheologiji. Prvo, ovaj termin se ~esto koristi kao referenca zakulturno-istorijski pristup. U takvom kontekstu ponekad ima pogrdne konotacije; odnosi se nadeskriptivnu kulturnu istoriju. No to nije smisao koji dajem tom terminu koriste}i ga u ovojknjizi. Drugo, "normativno" se odnosi na gledi{te da se kultura sastoji od skupa zajedni~kihverovanja. Ponekad postoji implikacija da zajedni~ke ideje (norme) ometaju uraznoli~enjesituacije. Tre}e, norme sadrè propise - oni ukazuju na to {ta treba ~initi. U ovom smislu normese odnose na pravila pona{anja. Naravno, moè se biti kriti~an prema normativnom pristupu (uprvom smislu) a i dalje biti zainteresovan za norme u drugom i tre}em smislu, no oba poslednja

zna~enja ovog termina imaju malo veze sa ulogom pojedinaca kao dru{tvenih delatnika. Ovaknjiga postavlja zahtev za jednom op{tijom kritikom normativnih pozicija.

Istorijski kontekst

U reakciji protiv kulturne istorije i normativne arheologije, procesni arheolozi su seokrenuli antropologiji. Glavni razlog zbog ~ega se Nova arheologija nije primila u Evropi u onojmeri kako je to bilo u Americi, mogao je kona~no biti taj {to je evropska arheologijaintelektualno i administrativno (univerziteti) bila u najuòj vezi sa istorijom a ne saantropologijom. Nov pristup u ameri~koj procesnoj arheologiji, morao je biti unakrsno-kulturni,morao je posmatrati sisteme u odnosu na njihovo okruènje i morao je stvarati iskaze koji suuniverzalni. Posledica toga, bilo je stvaranje bezvremene pro{losti. Ispitivane su putanje sistema,vreme je deljeno na segmente a pa`nja usredsre|ena na unakrsno-kulturne pravilnosti upromenama od tipa a u tip b (na primer od mobilnih lovaca-sakuplja~a u stalno nastanjenezemljoradnike).

Dosada{nja rasprava u ovom poglavlju ve} je pokazala da ne postoje unakrsno-kulturnezakonitosti koje ne bi bile trivijalne, no da li su onda istorijski zakoni mogu}ni - odnosnogeneralizacije koje imaju vrednost za odre|ene kontekste u vremenu? Po{to delatnost u okruènjudelimi~no zavisi od koncepata, a kako se koncepti u~e kroz iskustvo u okruènju u kojem seodrasta i ìvi, mogu}no je da postoje dugotrajni kontinuiteti u kulturnim tradicijama koji se

11



neprekidno preispituju i preobraàvaju, ali su u svakom slu~aju nastali unutar njih. Jedan odciljeva arheologije mogao bi biti da se ustanovi da li takvi dugotrajni kontinuiteti postoje i kako

se preobraàvaju i menjaju.Ve} je re~eno da su kulturna zna~enja ovde posebno nagla{ena jer ukazuju da kultura nemoè da se svede na materijalna dejstva. Da bi se objasnilo za{to jedna kulturna forma imaspecifi~no zna~enje i upotrebu, neophodno je ispitati njene prethodne asocijacije i kontekste,njenu difuziju i tok. Premda su difuzija i kulturni kontinuitet dru{tveni procesi, oblik kulture koji

je prethodio tako|e uti~e na ono {to }e se kasnije dogoditi. To se de{ava zato {to ljudska bi}amogu da opaàju i deluju samo posredstvom kulture koju su istovremeno stvorila i ìve u njoj.Kao {to kaè âjld (Childe, 1936), ~ovek stvara tradicije, ali i tradicije stvaraju ~oveka - ~ovekstvara sebe samog.

Moglo bi se pomisliti da ovde preti opasnost od novog tipa redukcionizma. Kulturnopona{anje se ovde ne bi svodilo na opstanak, ve} pre svega na mogu}nost beskona~ne regresije,kada bi se kulturni oblici tuma~ili u terminima prethodnih kulturnih oblika i tako unatrag do prve

ikada izra|ene kamene alatke u vremenskoj izmaglici paleolita. Mada je ovakav istorijski redveli~ine retko kad neophodan, bilo bi te{ko razumeti zbog ~ega bi neko negirao zna~aj kulturno-istorijskih studija. U svakome od nas postoji ne{to od onih odluka koje su donete pri okresivanjuprve kamene sekire. Samo arheologija moè da ostvari ovako grandioznu zamisao. No ~ak i kaddopremo do izvora neke ideje, ne moèmo je svesti na ne{to izvan nje same. Kulturni oblikopstaje kao stvoren, specifi~an i nesvodljiv.

Iako bi u krajnjoj liniji bilo poèljno da se tragovi stvaranja dana{njice prate do uduboku pro{lost, preobraàji zna~enja kroz toliki vremenski period suvi{e su veliki. Adekvatanuvid u kulturna zna~enja moèmo mnogo ~e{}e da postignemo izu~avanjem blièg istorijskogkonteksta.

Stoga, poreklo stvari jeste va`no. Ono je predstavljalo sr` kulturno-istorijskog istraìvanja

u tradicionalnoj arheologiji. Difuziju obele`ja sada moramo da posmatramo kao dru{tveni izna~enjski proces; asocijacije predmeta u drugom ili prethodnom kulturnom kontekstu uti~u nakori{}enje tih predmeta u novom kontekstu. To zna~i da difuzija ima mo} obja{njavanja, a nijedeskriptivna kako se ~esto govorilo.

Dok se zastupa ponovna afirmacija veze arheologije sa istorijom u Evropi, va`no jesagledati i razlike izme|u arheologije i istorije. Arheologija je deo istorije u onoj meri u kojoj seistorijsko obja{njenje moè definisati pozivanjem na prethodne kontekste i doga|aje (neadekvatanili nepotpun opis, kako }u pokazati u 5. poglavlju). No arheologija se bavi materijalnom kulturoma ne dokumentima. I samo ispisivanje mastila na hartiji je jedan tip materijalne kulture, padono{enje zaklju~aka o zna~enju iz takvog podatka odgovara onome koje vaì za materijalnepredmete uop{te. U ovom smislu, istorija je deo arheologije. âk i onda kada istorijskadokumenta sadrè znatno vi{e informacija o kontekstu zato {to prepoznajemo jezik kojim supisana, proces zaklju~ivanja i dalje se zasniva na pripisivanju zna~enja pro{lom materijalnomsvetu.

Zaklju~ak

Nadam se da }u kroz ovu knjigu razjasniti pitanja postavljena u ovom prvom poglavlju.Cilj predstavlja suo~avanje sa izazovima pred kojima se na{la arheologija spoznavaju}i va`nostkulturnog zna~enja, aktivnog pojedinca i istorije. Ukratko, vidimo da ta spoznaja deluje u trima

12



sredi{njim oblastima arheolo{ke rasprave. To su (1) odnos materijalne kulture i dru{tva - kakva jeveza materijalne kulture i ljudi, (2) uzroci promene - {ta prouzrokuje dru{tvenu, ekonomsku i

kulturnu promenu i (3) epistemologija i zaklju~ivanje - kako arheolozi tuma~e pro{lost.

1 Pona{anje-materijalna kultura

Odavno je poznato da odnos pona{anja i materijalne kulture predstavlja glavnu te{ko}ukoja se mora razre{iti u arheologiji. Problemi u ovom odnosu rano su uo~eni, prilikom otkrivanjasamo delimi~nih podudarnosti izme|u materijalnih "kultura" i "naroda" (Childe, 1951).

Doprinos procesne arheologije sastojao se u poku{aju da se sistematski razmi{lja oodnosu pona{anja i materijalne kulture. U mnogim ranim radovima dominantna tema je bila:pona{anje .... materijalna kultura. Materijalna kultura bila je pasivan sporedni proizvod ljudskogpona{anja. Ovakvo gledi{te bilo je zastupljeno u hipotezi matrilokalnog boravi{ta (Longacre,1970), u teorijama o odnosu populacije i naseljenog prostora (Naroll, 1962) i o odnosu stila i

interakcije (Plog, 1978). Binfordov poku{aj (Binford 1983) da uobli~i teoriju srednjeg opsega,onoliko koliko se ona moè primeniti na kulturne procese, ispoljava istu èlju za sigurnim,nedvosmislenim vezama materijalne kulture i ljudskog pona{anja, u osnovi ekvivalentnu [iferovimzakonima (Shiffer, 1976). U novije vreme, kao {to smo videli, ovakav unakrsno-kulturni pristup

je pro{iren (Rathje, 1978) stanovi{tem da materijalna kultura povratno deluje na dru{tvo,stvaraju}i dvosmernu vezu: pona{anje ....materijalna kultura.

U ovoj knjizi hteo bih da odem jo{ dalje i dokaèm da odnos pona{anja i materijalnekulture zavisi od delanja pojedinaca u odre|enom kulturno-istorijskom kontekstu.

pona{anje .....materijalna kulturapojedinac,

kultura,istorija

Stoga ne postoji direktan, univerzalni unakrsno-kulturni odnos pona{anja i materijalnekulture. U njemu interveni{u sklopovi zna~enja koje arheolog mora da protuma~i. Tom naporu bimorali da se izloè svi oni koji èle da istraùju pro{lost kao arheolozi, ~ak i kada ih ekonomijai dru{tvena organizacija zanimaju vi{e nego simbolizam. âk i kada ho}u da kaèm da seekonomija na odre|enom lokalitetu zasniva na lovu velikog broja divljih ìvotinja, na osnovuvisokog procenta njihovih kostiju, morao bih da iznesem neke pretpostavke o odnosu koji jepostojao prema ìvotinjama, kostima i otpacima ili sme}u. Na primer, treba da pretpostavim da suse ljudi na samom lokalitetu hranili ili bacali ostatke ìvotinja kojima su se hranili (a ne izvannjega, ili da su bacali kosti u reke gde se one arheolo{ki ne bi odràle, lii da su ih spaljivali).Kulturna zna~enja se moraju uzeti u obzir, {tagod èleli da kaèmo o ljudskom pona{anju upro{losti.

2 Uzrok-dejstvo

Uzroci dru{tvene promene predstavljaju drugu glavnu oblast istraìvanja. I ovde su jednostavna gledi{ta uzrok ....dejstvo (na primer da tehnolo{ka promena vodi porastu populacije)zamenjena odnosima uzrok ...dejstvo kroz uvo|enje sistema, povratnih veza, efekta umnoàvanja i

13



vi{estruke uzro~nosti. Ve}ina arheologa bi se danas saglasila da su uzroci dru{tvenih promenasloèni i da uklju~uju mnogo razli~itih faktora - ekonomske, dru{tvene i ideolo{ke - a u novije

vreme bilo je zanimljivih poku{aja da se ovi faktori poveù u sloène spojene sisteme (2.poglavlje).U takvom na~inu rada ipak se zadràva gledi{te da uzroci imaju dejstva koja su do

izvesnog stepena univerzalna i predvidljiva. S druge strane, uo~avanje zna~aja individualnogopaànja uzroka vodi druga~ijem stanovi{tu.

uzrok ... dejstvo...

pojedinac,kulturaistorija

Uzroci u vidu doga|aja, uslova i posledica (namernih ili nenamernih), ne mogu imatidru{tveno dejstvo osim kroz ljudsko opaànje i vrednovanje. Erozija zemlji{ta moè da budeuzrok ~ije dejstvo }e biti u tome da ljudi napuste svoja sela i razi|u se. Ali ~injenica erozijezemlji{ta sama po sebi ne predodre|uje neku posebnu reakciju, zato {to postoji mnogo na~ina dase erozija zemlji{ta izbegne ili predupredi. Kako }e se erozija zemlji{ta ili njeno dejstvo opaàti ikakva }e biti procena za mogu}nu reakciju, zavisi od na~ina na koji erozija zemlji{ta u~estvuje upojedinim socijalnim strategijama u okviru odre|enih kulturno-istorijskih konteksta.

Time je re~eno vi{e od toga da je ideologija va`na za prilago|avanje ljudi i dafunkcioni{e na razli~ite na~ine. U ve}ini arheolo{kih rasprava o ideologiji, sistem verovanja seposmatra kao predvidljiva reakcija sistema adaptacije (2. poglavlje); ovde se pak tvrdi da odre|ensadràj vrednosti i tradicija izgra|enih kroz istorijske kanale, predstavlja sredstvo putem koga se

adaptacija odvija. Stoga uzroci (dru{tveni ili fizi~ki) nemaju dru{tvena dejstva; istorijska tradicijase najpre reprodukuje zavisno od doga|aja u okruènju.

3 Podatak - teorija

Kroz ve}i deo ranijeg razvoja arheologije odràvao se empiristi~ki stav da podaci govoresami za sebe - "pustimo lonce da govore". Zato je Kolt Hor (Colt Hoare) rekao da se zaklju~ujena osnovu podataka a ne teorije. Smatralo se da se o pojedinim stvarima (mada ne svim) moèsaznavati ako se ~vrsto drìmo podataka. To je, kao {to }emo kasnije videti, pojednostavljivanjesloènog skupa verovanja kojeg su se arheolozi pridràvali pre pojave procesne arheologije. Nouglavnom, moè se re}i da se zaklju~ivanje odvijalo po slede}oj {emi: podatak ...teorija.

U novije vreme nagla{ava se alternativno stanovi{te po kome se podaci prikupljaju naosnovu teorije. Hipoteti~ko-deduktivni pristup podrazumeva dedukciju iz razli~itih teorijskihpretpostavki koje se potom proveravaju na podacima. Primer koji je izneo Binford (Binford,1967) o jamama za dimljenje predstavlja dobru ilustraciju ovakve procedure. Renfru (Renfrew,1982) je odnos teorije i podataka predstavio kao podaci ...teorija. Podatak i teorija susuprotstavljeni ali se u me|usobnom odnosu svako od njih menja.

U stvari, Binford i Sablof (Binford & Sablof, 1982) su ukazivali kako je odnos teorije ipodataka toliko blizak da se podaci opaàju kroz teoriju, pa su otuda takvi podaci zapravo teorije(u Binfordovom i Sablofljevom smislu opaàjni podaci zavise od paradigmi). Opaàjni proces se

14



sve vi{e i vi{e smatra zavisnim od teorije, iako svi ve} pominjani pristupi ukazuju da stvarni svetpostoji nezavisno od na~ina kako ga opaàmo. Ogoljene kosti koje nalazimo, podaci su stvarnog

sveta koji nikada ne moèmo da posmatramo.Problemi opaànja koje je postavila post-pozitivisti~ka filozofija mogu se ilustrovatidijagramima na sl. 1. Pre nego {to izmerimo i uporedimo prikazane predmete treba da odlu~imo{ta su oni. Na primer, ako odlu~imo da merimo prednje povr{ine svih takvih kutija, koja jeprednja povr{ina? Ili ako odlu~imo da merimo razdaljinu izme|u donjeg i gornjeg dela kljunasvih takvih ptica, moramo znati da pravimo razliku izme|u ptica i jelena.

Ovakvi problemi posebno su izraèni pri izu~avanju preistorijske umetnosti, premdapredstavljaju veliku te{ko}u za ~itavu arheologiju. Pre nego {to se ne{to izmeri ili prebroji morajuse uspostaviti kategorije (tipovi posuda, konteksti, kulture itd.). Te kategorije se uspostavljaju krozproces percepcije.

Binford i Sablof (Binford & Sabloff, 1982) potraìli su re{enje obra}aju}i se teorijisrednjeg opsega. Oni tvrde da je u testiranju odnosa materijalne kulture i dru{tva koje ju je

proizvelo mogu}na primena nezavisnih instrumenata merenja i da se na taj na~in paradigme mogu"objektivno" testirati. Takvo re{enje je neadekvatno (a) jer ono {to se meri zavisi od percepcije ikategorizacije i (b) zato {to ne moè biti nezavisnih instrumenata za merenje jer i metodologijazavisi od teorije.

Iako }e se u ovoj knjizi dokazivati da stvarni svet ograni~ava ono {to o njemu moèmoda kaèmo, isto tako je jasno da koncept "podatka" uklju~uje i stvarni svet i na{e teorije onjemu. U krajnjem ishodu, teorija o pro{losti koju neko zastupa zavisi}e u velikoj meri odsopstvenog dru{tvenog i kulturnog konteksta. Triger (Trigger, 1980), Lioni (Leone, 1978) i drugi,ubedljivo su pokazali kako promene tuma~enja pro{losti zavise od promena dru{tvenog ikulturnog konteksta dana{njice. U dana{njem dru{tvu pojedinci koriste pro{lost kao jednu odsocijalnih strategija. Drugim re~ima, odnos podatak-teorija za~inje se i kontroli{e u okviru

kulturnih i istorijskih konteksta.

Podatak...teorija

Pojedinac,kultura,

istorija

Hteo bih da do kraja ove knjige preispitam razne implikacije saznanja da ne moè biti"testiranja" teorije na podacima, nezavisnih sredstava za merenje, ni sigurnog saznanja pro{losti.îni mi se da ve}ina arheologa zazire od takvih problema jer su na prvi pogled destruktivni:ugroèna je sama struktura arheologije kao nau~ne discipline, usvojena jo{ tokom njenog ranograzvoja. Hteo bih da kaèm da se sa problemima moramo suo~avati ako arheologija treba i daljeda ostane rigorozna disciplina a arheolozi dru{tveno odgovorni.

15



2 SISTEMSKI PRISTUP

U prvom poglavlju postavljeno je pitanje: kako na osnovu materijalnih ostataka izpro{losti zaklju~ujemo o kulturnim zna~enjima? U ovom i slede}im poglavljima bi}e razmotrenirazli~iti pristupi za ostvarivanje tog cilja. Traì se pristup koji u dovoljnoj meri vodi ra~una oaktivnom pojedincu u istorijskom i kulturnom kontekstu.

Pre svega neophodno je ustanoviti razliku izme|u dve velike klase pristupa koje sledearheolozi i koje }u nazvati materijalisti~kim i idealisti~kim. Kasnije }emo videti da je smisaoovih termina raznolik u raznim {kolama mi{ljenja; za sada }u im dati provizorna ali preciznazna~enja.

Za Kola (Kohl, 1981, 89) materijalizam "pripisuje ve}u kauzalnu teìnu pona{anju dru{tvanego njegovim idejama, mi{ljenju, ili opravdanjima za to pona{anje". Ta definicija se morapro{iriti da bi obuhvatila osobenost zaklju~ivanja u okviru materijalisti~kih pristupa. U ovoj knjizipod materijalisti~kim pristupima podrazumevam one koji o kulturnim zna~enjima zaklju~uju na

osnovu odnosa ljudi i njihovog okruènja. U takvom okviru mogu se iznositi pretpostavke oidejama u svesti ljudi na osnovu njihove ekonomije, tehnologije, dru{tvene i materijalneproizvodnje. Ukoliko je poznat na~in organizovanja materije i energije moè se predvidetiodgovaraju}i ideolo{ki okvir. Prema takvom stanovi{tu, nema potrebe da vidimo {ta se doga|a usvesti ljudi, jer moèmo da predvidimo njihovu ideologiju na osnovu "materijalinih" dokazadostupnih arheologiji.

Pod idealisti~kim podrazumevam svaki pristup koji prihvata da postoji komponentaljudskog delovanja koja se ne moè predvideti iz materijalne osnove, ali koja u nekom smisluproizlazi iz ljudske svesti ili kulture. U 1. poglavlju osvrnuo sam se na stanovi{te po komekultura ne moè u potpunosti da se svede na druge oblike, ve} je kultura do odre|ene mere ono{to jeste. Kada se zaklju~uje o kulturnim zna~enjima u pro{losti, dru{tvena i materijalna

organizacija resursa s jedne i kulturne ideje i vrednosti s druge strane se ne moraju neminovnodovoditi u vezu .Ovakva podela istovetna je Gelnerovoj (Gellner, 1982) identifikaciji "obuhvatnog zakona"

/"covering law"/ i "emanacionisti~ke" koncepcije uzrokovanja. Prva se ograni~ava na svet iskustvai traì kauzalitet u {emi sli~nih iskustava, pravilnih asocijacija, opaènih zakona; ona druga pakpostulira unutra{nju su{tinu, obi~no skrivenu od pogleda, koja iz pozadine povezuje vidljivefenomene.

U ovom poglavlju hteo bih da ispitam jedan op{ti noviji pristup u otkrivanju pro{lihkulturnih zna~enja, koji je po mom mi{ljenju ~esto materijalisti~ki a ima karakter "obuhvatnogzakona" - kori{}enje sistemske teorije adaptacije. Kol (Kohl. 1981, 95) ukazuje da veza izme|umaterijalizma i sistemske analize nije neophodna. Ipak, u praksi je sistemska analizapredstavljala sredstvo za primenu modela ~ije teì{te je na ekologiji i ekonomiji, zasnovanih napredvidljivim zakonomernim odnosima. Nameravam da ilustrujem ove stavove kroz jedan brojreprezentativnih primera. Mora se naglasiti da su oni odabrani upravo zato {to predstavljaju dobreprimere u okviru kori{}enog pristupa. Kritikuju}i ih ne kritikujem autore ni njihov rad, ve} samookvir koji su usvojili.

[eratov (Sherrat, 1982) rad o promenama ekonomije i dru{tva u ma|arskoj ravnici izme|u6. i 4. milenijuma pre n.e., prvi je primer inkorporiranja idejnog podsistema u sistemskepristupe, uklju~iv{i stil i ritual. Rendsborg (Randsborg, 1982) tako|e pokazuje kako se ideologije,a naro~ito odnos prema smrti, menjaju kroz vreme u vezi sa ostalim podsistemima. On ispituje

16



redosled promena u periodu izme|u bronzanog doba i doba Vikinga u Danskoj u odnosu naklimatske varijacije.

Mnogi noviji radovi o simbolizmu i stilu inspirisani su jednim Vobstovim (Wobst, 1977)~lankom. Ti zna~ajni i kreativni radovi pokazuju kako se stil moè dovesti u vezu sa procesomrazmene informacija, a Vobst vezuje podsistem razmene informacija za protok materije i energije.Vobst tuma~i stil prema tome kako on funkcioni{e u odnosu na druge promenljive veli~ine i zato}u njegov pristup nazvati sistemskim.

Jednako je vaàn i uticajan ~lanak Flanerija i Markusa (Flannery & Marcus, 1976) ukome se ideologija smatra aspektom regulacije dru{tvenih i ekonomskih podsistema kroz dugeperiode u dolini Oa{aka (Oaxaca) u Meksiku. Oni pokazuju kako se kosmologija Zapoteka moèshvatiti kao sredstvo organizovanja informacije o okruènju.

Materijalisti~ki pristup kulturi?

Ako se ovi ~lanci uporede, prvo {to se moè primetiti je da su svi oni materijalisti~ki uranije iznetom smislu. U svima se smatra da stil, simbolizam, ideologija i kulturno zna~enjeizraàvaju adaptivne prednosti. Kada se to razradi, svi bi kulturu sveli na opstanak. Naime, [eratpolazi od pretpostavke da dobro navodnjena isto~na ma|arska ravnica predstavlja prirodno tlo zauzgoj goveda. U 5. milenijumu pre n.e. ljudi naseljavaju okolna uzvi{enja gde im postajudostupni kremen i opsidijan. Gove~e kao sirovina iz nizije stoga je razmenjivano za sirovine savisije i ova regionalna razmena je dovela do intenziviranja proizvodnje (na primer gove~eta). ljudisu se okupljali u ve}a, trajnija i utvr|ena naselja kako bi mogli da se staraju o dragocenojmobilnoj sirovini (gove~e) i za{tite je. To je dovelo do promene stila u ukra{avanju grn~arije kojapostaje raznovrsnija, kvalitetnija i lokalnija jer "bilo je korisno da lokalni proizvodi budu {toosobenije izrade kako bi prodrli u sistem regionalne razmene koja je bila u punom cvatu". I

ritual je izmenjen zato {to je konkurencija nad resursima zahtevala ~vr{}u kontrolu unutar grupakoja je uspostavljana ritualnim i ideolo{kim sredstvima. Usavr{ena je izrada kultnih predmeta,figurina i tako dalje.

Redovno, dakle, polazimo od materijalne baze, od okruènja i ekonomije, kre}u}i navi{eka dru{tvu i naseljavanju, ka ritualu i ideologiji. Ista {ema se vidi i u Rendsborgovom primeru.On prati kroz vreme slede}i odnos: (a) optimalna klima, {irenje naselja i bogatstvo grobnihpriloga. Smatra se da takva korelacija rezultira iz manje strogih "normi" za nasle|ivanje mobilnogblaga. U periodima povoljne klime i ekspanzije, pravila sukcesije ili nasledstva manje su stroga:sukcesija se dovodi u pitanje i kada nastupi smrt javlja se nadmetanje. Polaganje vrednih dobarau grobove javlja se kao izraz rivaliteta u sukcesiji. (b) U periodima suàvanja naselja u manjepovoljnim vremenskim uslovima proizvodnja se intenzivira a grobovi su siroma{ni, iako jesocijalna stratifikacija jo{ uvek o~igledna u drugim domenima kao {to su ostave. Na osnovuklime, ekonomije i dru{tva, Rendsborg predvi|a odre|en skup stavova prema smrti isahranjivanju.

Vobst jasno isti~e da ga zanima kori{}enje artefakata a ne njihova proizvodnja. njegazanima adaptivna prednost koju artefakti imaju u razmeni informacija. "Nau~eno pona{anje isposobnost simboliziranja posredstvom artefakata znatno uve}avaju mogu}nost ljudskih delatnikaza interakciju sa okruènjem. Ova mogu}nost ... pobolj{ava njihovu sposobnost da zauzdaju iprerade energiju i materiju" (str. 320). Razmatraju}i adaptivne prednosti koje stil moè da saop{ti,Vobst predlaè jedan broj unakrsno-kulturnih generalizacija. Na primer, stil artefakta dobija na

17



vrednosti ukoliko potencijalni primalac nije suvi{e socijalno blizak (zato {to davalac i primalactreba da se prepoznaju) ali ni suvi{e dalek (jer je de{ifrovanje poruke nepouzdano). Stoga, {to su

socijalne jedinice ve}e tako da je interakcija sa socijalno umereno udaljenim primaocima ve}a,bi}e izraènije i stilsko pona{anje artefakata. Jo{ jedna generalizacija je da "{to je artefakt manjeuo~ljiv za ~lanove date grupe, manje je pogodan da prenosi bilo kakve stilske poruke" (str. 328).

Takav rad usredsre|en na materijalne funkcije, svodi simboli~ko pona{anje na korisnost iadaptaciju. Izvedeni su op{ti iskazi koji sugeri{u predvidljiv odnos ekonomije i dru{tva: naprimer, izneo sam postavku (Hodder, 1979) da su granice izme|u materijalnih kultura izraènijetamo gde raste negativan reciprocitet izme|u grupa. Sli~na je Vobstova postavka u vezi sa

jugoslovenskom narodnom no{njom da se "u oblastima sna`ne inter-grupne kompeticije o~ekujeve}i udeo ljudi sa kapama koje signaliziraju grupnu afilijaciju, nego u oblastima sa relativnostabilnim homogenim populacijama" (str. 333).

Flaneri i Markus (Flannery & Marcus, 1976) predlaù {iri kontekst za takvegeneralizacije. Idu}i za Rapaportovim (Rappaport, 1971) ekolo{kim stanovi{tem ukazuju da se

simbolizam i ritual mogu posmatrati kao deo ekologije ~oveka njih zanima na~in na koji ritualreguli{e odnos izme|u ljudi i okruènja; kosmologija Zapoteka se posmatra kao sredstvo zaure|enje i regulisanje prirodnih doga|aja. Ritualno pu{tanje krvi uz kori{}enje bodlji morske raèpokazuje ~lanovima zajednice da je zemljoradnik na gubitku i da mu je potrebna pomo} udarovima kukuruza. Ekosistem ~oveka obuhvata razmenu materije, energije i informacije.

U kom obimu ovakvi materijalisti~ki sistemski pristupi mogu da objasne kulturnozna~enje, ideologiju i kontekst? Prva primedba bi bila da nisu stvoreni u nameri da objasne"nastajanje" kulturne proizvodnje. Vobst je jasno rekao da ga zanima kori{}enje i funkcija stilovaartefakata, a ne njihova proizvodnja. To je problem svih funkcionalnih, adaptivnih obja{njenja ukojima je "uzrok" doga|aja poistove}en sa svojim "dejstvom". Naime, pri obja{njenju nastankane~eg kao {to je pu{tanje krvi uz pomo} bodlji morske raè, pozivamo se na kasnije dejstvo,

regulaciju resursa. Ovakvu temporalnu inverziju ve}ina sistemskih teoreti~ara ipak uvi|a,pravdaju}i se da arheologija moè da istraùje samo dugotrajnu adaptivnu prednost, samo ono {to je odabrano u cilju opstanka. U okviru takvog stanovi{ta jedva da se obra}a pa`nja zbog ~ega jene{to proizvedeno.

Stoga je, gotovo po definiciji, najve}i deo kulturne raznolikosti koju iskopavaju arheoloziisklju~en iz domena obja{njavanja. Ne moèmo da objasnimo za{to je kori{}ena ba{ bodljamorske raè i za{to ba{ pu{tanje krvi a ne neka druga artefakta i rituali. Reference se odnosesamo na uop{tene karakteristike kulturnog pona{anja - [eratova osobena grn~arija i ritual,Rendsborgovo bogatstvo grobnih priloga, Vobstov porast i opadanje stilskog pona{anja. U ve}inislu~ajeva ne moèmo da objasnimo za{to se odre|eni ritual, ili ritual uop{te, koristi za odre|enufunkciju kada bi i druge stvari mogle podjednako dobro da odigraju ovu ulogu? Problem je jasnijiako po|emo od dekoracije, od odre|ene {are na posudi, a ne od adaptivno funkcionalnog kraja.Te{ko da bi se moglo re}i da adaptivna prednost odre|uje izgled {ara na posudama. Siroma{tvosistemskih argumenata ne dopu{ta nam da objasnimo specifi~nu kulturnu raznolikost. Mnogo togaostaje nerazja{njeno.

Kako se odre|uju idejna zna~enja u takvim studijama? Da li se pripisivanje zna~enjapostiè kriti~ki? Mnogi arheolozi se drè empiristi~kog stanovi{ta i sumnji~avi su u pogleduidejnog domena, ~esto izjedna~enog sa spekulativnim i nenau~nim, tako da radije govore omaterijalnim funkcijama nego o idejama u svesti ljudi iz pro{losti. Ipak, mislim da je nemogu}noraspravljati o funkciji ako se isklju~i idejni domen, najmanje sa tri razloga.

18



Prvo, to je stav da "funkcija" ima neki "cilj" ili nekoliko "ciljeva" koji su na neki na~inrangirani po va`nosti. Na primer, kad neko raspravlja da li su nazup~ani ili nenazup~ani projektili

efikasniji u ispunjavanju svoje funkcije/funkcija, mora da razmotri i kakve su te funkcije bile, kaoi njihov relativan zna~aj. Takvi "ciljevi" mogli su biti ranjavanje ili ubijanje neke osobe iliìvotinje, iz blizine ili sa daljine, brzo ili sporo, sa ili bez mogu}nosti zamene istog oru|a itd.Naravno, osim toga mogu}no je da oru|e ima va`na simboli~ka zna~enja koja uti~u na njegovuupotrebu i ubojni potencijal. Ovako razli~iti "ciljevi" stvoreni su u okviru matrice kulturnihzna~enja.

Drugo, pre nego {to govorimo o funkcijama nekog predmeta uobi~ajeno je da stvorimokategorije predmeta - projektile, nazup~ane projektile, posude itd. Potom poredimo isuprotstavljamo funkcije ovih razli~itih kategorija. Izbor sistema kategorizacije delom zavisi odfunkcije, no znatan stepen subjektivnosti ne}e biti isklju~en. Mi odlu~ujemo {ta je zna~enje nekekategorije, ~esto na osnovu konvencije.

Tre}e, hipoteze o funkciji su uvek zasnovane na pretpostavci zna~enja objekta. Nazvati

neki predmet sekirom, zna~i predpostaviti da su ga ljudi u pro{losti posmatrali na isti na~in kaomi danas - kao predmet koji se koristi za se~u drve}a. Funkcija i zna~enje su nerazdvojnopovezani; to postaje o~igledno naro~ito onda kada raspravljamo o dru{tvenim funkcijamapredmeta. Takve dru{tvene funkcije zavisne su od nekog konceptualnog zna~enja, koje ~estoname}emo prikriveno i nekriticki.

Na primer Rendsborg sugeri{e da u izvesnim dru{tvenim uslovima i uslovima prirodnesredine, pogreb moè da se koristi za dru{tveno iskazivanje. Ukoliko su norme o sukcesijidovedene u pitanje, implicira se da }e pogrebi predstavljati jedan vid nadmetanja za status. Nijeu~injen poku{aj da se vidi da li odnos prema smrti odista stoji u vezi sa ovakvim pretpostavkamaza Dansku. Sahrane bi verovatno mogle imati sasvim druga zna~enja. Da bi se reklo kakobogatstvo pogreba odgovara dru{tvenom nadmetanju, trebalo bi da se "unesemo" u preistorijski

odnos prema sahranjivanju. Tako|e, u periodima lo{ije klime danskog redosleda postoje siroma{nigrobovi a Rendsborg ipak pokazuje da su u tim periodima ostave bogate i raznovrsne. Moè sepredpostaviti da su po smrti ostave polagane u mo~vare i da bi mogle da odgovaraju grobnimprilozima iz perioda optimalne klime. Ostave su mogle imati isto zna~enje a otuda i istu funkcijukao pogrebi. Bez pronicanja u takva kulturna zna~enja, ne moè se razumeti ni kako su predmetifunkcionisali. Kao slede}em primeru za ovu primedbu, vratimo se Vobstovim jugoslovenskimkapama. On ih navodi da bi potkrepio op{ti iskaz o tome da uo~ljiviji predmeti kulture prenoseporuke ve}im dru{tvenim jedinicama - no{nja za glavu je veoma uo~ljiva. Ali postoje mnogiuo~ljivi na~ini kori{}enja tela da bi se pokazala socijalna bliskost ili udaljenost, osobito, naprimer, drànje, pantalone, kaputi itd. Vobstova rekonstrukcija je mo`da ta~na, a ako jeste, to jestoga {to je ispravna njegova hipoteza o tome kako starosedela~ko stanovni{tvo opaà aspekatetela koji su va`ni za obeleàvanje socijalne afilijacije. Kapa jemo`da uo~ljiva, no mo`da nije opaàna kao veoma uo~ljiva, ili je mogla biti opaàna u pogleduzna~enja koja nisu vezana prvenstveno za iskazivanje identiteta.

Sli~na je bila moja primedba (Hodder, 1984a) povodom evropskih megalita. [iroko jeprihva}eno tuma~enje ovih monumentalnih pogrebnih tumula kao obele`ja teritorije ili grupe(Renfrew, 1976) koja nadmetanje nad resursima legitimi{e pozivanjem na pretke. Iako takvogledi{te moè da izgleda potpuno razlo`no, va`no je uvideti da je teorija o dru{tvenoj funkciji(kompeticija, legitimacija) zasnovana na teoriji o zna~enju grobova (preci, pro{lost). Ovi su,o~igledno, mogli biti opaàni na razli~ite na~ine, a u tom slu~aju njihova dru{tvena funkcija je

19



mogla biti druga~ija. Naizgled materijalisti~ki, argument obuhvatnog zakona zapravo je zasnovanna pripisivanju unutarkulturnih opaànja. Sli~na primedba moè se staviti na arheolo{ku

identifikaciju "presti`nih" objekata.U okviru obuhvatnog zakona, sistemskog pristupa, kulturna zna~enja su nametnuta bezpotpunijeg razmatranja i uvek izvana. Pripisivanje kulturnih zna~enja se obi~no temelji nazapadnja~kim stavovima koji su implicitni i o kojima se ne raspravlja. Smatra se da sahranjivanje,rituali, no{nja za glavu i ukra{avanje posuda imaju univerzalne dru{tvene funkcije koje se vezujuza njihova univerzalna zna~enja; predmeti su otrgnuti iz svog konteksta i obja{njavaju seunakrsno-kulturno.

Usitnjavanje kulturnih sistema na razne podsisteme, {to je polazna ta~ka za svesistemske analize, i samo je utemeljeno na zapadnja~kom pogledu na svet. Podela na opstanak,trgovinu, dru{tvo, simbolizam, ne mora biti podesna za dru{tva u pro{losti. Takva podela, i samazasnovana na obuhvatnom zakonu, daje naizgled podjednaku teìnu svim podsistemima, no upraksi, kao {to smo videli, dominantnim se smatraju "materijalni" podsistemi. Flaneri i Markus

su poku{ali da ideologiji dodele va`niju ulogu, ukazuju}i da se delovanje sistema mora posmatratiu okviru kosmologije, u~vr{}ene i organizovane kroz neki skup kulturnih verovanja. No ~ak iovde, uloga ideologije je pasivno regulativna, ona deluje za dobrobit sistema kao celine i na dugirok. Svaka sistemska analiza sadrì pretpostavke o kulturnim zna~enjima, a videli smo da su uarheologiji ovakve pretpostavke po karakteru ~esto materijalisti~ke.

Pasivni pojedinac

Pasivni stav o ideologiji u ve}ini sistemskih analiza uticao je da udeo pojedinaca uteorijama bude mali - javljaju se samo kao predvidljivi automati koje pokre}e obuhvatni zakon. Udosada{njim primerima generalno se smatra da pojedince kontroli{u rituali; ni u jednom smislu

oni ne mogu aktivno da manipuli{u ideologijom niti da je dovedu u pitanje.Ova primedba je o~igledna kada je re~ o stilu. Vobst se usredsre|uje na stil i razmenuinformacija: jedino je va`no da li je poruka uspe{no emitovana i primljena. Sude}i premaVobstovom prou~avanju, za organizaciju informacije bi se moglo re}i da je aktivna jerinformacija podsti~e organizaciju energije i resursa. No u takvim prou~avanjima ne postojiinteresovanje za proizvodnju stila, pa se sti~e utisak da su pojedincima dodeljene pasivne,predodre|ene uloge a da materijalni simboli prosto omogu}uju da se takve uloge uspe{norealizuju. Retko se pomi{lja da pojedinci moraju te uloge da ostvare kroz delanje i sposobnostmanipulacije simboli~kim svetom - "pod istim ostalim okolnostima" sti~e se utisak da je prostore~ o po{tovanju pravila. Aktivni pojedinac igra sporednu ulogu u takvim teorijama.

Prema jednom drugom aspektu sistemskog pristupa ideologiji, izgleda da su pojedincinaivni. Vladaju}a ideologija ih lako otupi i lako se sagla{avaju sa legitimno{}u kontrole. U[eratovom primeru postoje rituali koji legitimi{u kontrolu unutar grupa. Predpostavlja se da svakoslepo veruje u novu ideologiju, ili je bar prihvata, i da nije u stanju da pronikne u njen raisond'être.

Uprkos tome {to je celokupna Nova arheologija ili procesna arheologija utemeljena naodbacivanju normativnog pristupa, mo`da iznena|uje da je sistemski obuhvatni zakon i samnormativan, u smislu da verovanja i rituali, zna~enje i stil, predstavljaju zajedni~ka pravila kojapo{tuju ~lanovi dru{tvenih zajednica. Ne predpostavlja se da bi razli~iti ljudi ili pododeljcidru{tva mogli razli~ito da vide istu stvar (ritual kao {to je pu{tanje krvi ili manifestacije

20



pogreba). Vobst naro~ito raspravlja o tome kako stil omogu}uje ~lanovima grupe da procene meruu kojoj se odre|eni pojedinac saobrazio normama pona{anja te grupe. No{nja za glavu ima

op{tevaè}e zna~enje za dru{tvo u kome se koristi.

Istorija i vreme

Ako, u okviru sistemskog pristupa, svako dru{tvo poseduje skup normi koje reguli{uodnose sa okruènjem, kako dolazi do dru{tvene promene? Karakteristi~an je na~in na koji setretira vreme. Kulturni razvoj se razbija na vremenske faze i za svaku ponaosob se procenjujeprilago|enost okruènju. Putanja sistema se rastavlja a onda opet sastavlja kako bi se uo~io op{tirazvoj kroz vreme. Takva podela na periode posebno jasno moè da se vidi u [eratovom iRandsborgovom radu gde je svaka faza razli~ita po karakteru klime, okruènja, opstanka iposebno se tretira. âk i kada je nov kontekst okruènja zasnovan na starom (kao kada se poslenasipanja zemlje naselje neminovno {iri), pristupa se obja{njenju svake faze ponaosob uz primenu

obuhvatnih zakona.Nastaje problem kako da se objasni kretanje iz faze a u fazu b . To se ~ini ukazivanjem

na nov kontekst u okruènju, ekonomiji, koji zahteva dru{tvenu i ideolo{ku promenu iliukazivanjem na unutra{nje te{ko}e i patologije koji vode ka promeni, no nejasno je kako sedolazi do odre|enog re{enja za nove probleme. Kako je odlu~eno da se od svih mogu}nih izbora,uklju~uju}i odustajanje i stabilnost kao suprotne rastu, napravi jedan odre|en? Teorija sistema uarheologiji bavi se izu~avanjem funkcije ve} postoje}ih stvari. Ne moèmo objasniti kako se nekisistem razvio zanemaruju}i proizvodnju, stvarala{tvo i inovaciju, posmatraju}i jedino adaptivnekvalitete tog sistema; niti moèmo da objasnimo za{to su ljudi prihvatili novi sistem. Kako dolazido novog idejnog sistema, do dru{tvene legitimacije? Odakle dolazi nov sistem verovanja i za{toga ljudi usvajaju?

Da bi objasnili promenu sistema, potrebno je videti kako se faza b izrodila iz faze a . Kadspoznamo ideolo{ke strukture u fazi a , moèmo da po~nemo da ispitujemo kako je promena ufazu b proizvedena i kakvo zna~enje je dobila. Na{a analiza sistemske promene zato treba dauzme u obzir istorijska zna~enja. Izbor putanje sistema sadràn je u prethodno postoje}emkulturnom okviru, koji se tako|e menjao. Flanerijeva i Markusova sistemska analiza najboljeodgovara ovakvim zahtevima jer je do{la do tuma~enja koje, uprkos pomenutim nedostacima,sadrì mnoge komponente konteksta. Kosmologija Zapoteka smatra se jedinstvenom i istorijski jeosobena. Ne name}u}i zapadnja~ke stavove o zadovoljavaju}im ili maksimiraju}im strategijama,Flaneri i Markus najpre ukazuju da su Zapoteci posedovali "etiku harmonije" po kojoj se ritual,dru{tvo i ekonomija temelje na odre|enoj vezi sa kosmosom.

"Svet Zapoteka bio je ure|eno mesto u kojem se ljudske delatnosti zasnivaju naempirijskim opaànjima, koje se tuma~e u svetlosti koherentnog logi~kog korpusa. îm seta logika shvati, celokupno pona{anje Zapoteka - bilo ekonomsko, politi~ko ili religiozno- dobija smisao kao niz povezanih i interno konzistentnih reakcija zasnovanih na istomskupu osnovnih principa. Drugim re~ima, jedna vrlo ne-zapadnja~ka metafizika regulisala

je razmenu materije, energije i informacije" (str. 383).

21



Iako je ovaj stav vrlo normativan, on pouzdano defini{e okvir u kome se dru{tvena iekonomska promena mogu objasniti i razumeti. Metafizika Zapoteka je sredstvo kojim se izvodi

dru{tvena promena zavisno od promenljivog ljudskog i fizi~kog okruènja.

Merenje i predvi|anje svesti

Flaneri i Markus su do metafizike Zapoteka do{li na osnovu istorijskih i etnografskihizvora. Ali kako postupiti sa preistorijskim dru{tvima koja nemaju kulturni kontinuitet sadana{njicom? Gelnerov opis pristupa obuhvatnog zakona ukazuje da su metodi koji su najte{njeskop~ani sa sistemskom arheologijom modelovani u prirodnim naukama. Smatra se da ritual,dru{tvena organizacija i ideologija stoje u univerzalnim unakrsno-kulturnim odnosima samaterijalnim opa`ljivim svetom; stoga o ideologiji moèmo sa sigurno{}u da sudimo na osnovumerljivih arheolo{kih podataka.

Renfru (Renfrew, 1983a) je energi~no ukazivao na ovo stanovi{te u svom predavanju "Ka

arheologiji svesti" /"Towards an Archaeology of Mind"/. On isti~e da arheolozi mogu da proniknuu zna~enje ukoliko zna~enje deluje na dru{tveni svet i obrasce artefakata. Zna~enje se ovderazdvaja od materijalne kulture kroz suprotnost podatak...teorija. Renfru èli da zaklju~uje okognitivnim procesima bez vrtoglavih skokova intuicije; da bi se to postiglo neophodno je razvitieksplicitne procedure i koherentan teorijski korpus tako da se zaklju~ci mogu izvoditi sasigurno{}u.

Ovakav pravac kao da podrazumeva postojanje nekih univerzalnih dimenzija svesti.Model prirodnih nauka je jasan, ali je unutra{nja tenzija takvog nazora izrazita. S jedne straneRenfru, ovde, i Binford i Sablof (Binford & Sabloff, 1982), zalaù se za nezavisne instrumentemerenja pro{losti; s druge strane prihvataju da se pro{lost opaà u okviru na{e dru{tvene ikulturne matrice. Renfru tako|e tvrdi, uz Flanerija i Markusa, da "svaka kultura ima sopstvenu

'spiralu interakcije', sopstvenu istorijsku putanju, ako prihvatimo termine sistemskog mi{ljenja"(str. 25). Razvoj ideja }e, kaè on, biti razli~it u svakome od konteksta; svaka istorija ima}esopstvenu kognitivnu filogenezu. Za Renfrua, "svest" ~ine formulisani koncepti i zajedni~ki na~inmi{ljenja koji, u bilo kojoj specifi~noj kulturnoj matrici, predstavljaju zajedni~ko nasle|e svihnjenih pripadnika kao u~esnika (str. 26).

Postoji unutra{nja kontradiktornost u okviru ovakvog iz nauke proiza{log i istorijskirelativnog gledi{ta. S jedne strane "mi" u sada{njo{ti i "oni" u pro{losti imamo/imaju sopstvenekulturne matrice, razli~ite na~ine mi{ljenja u okviru kojih "mi" i "oni" opaàmo/opaàju svetstvari i objekata. S druge strane, postuliran je univerzalni metod kao i koherentna teorija, kojina~ine mi{ljenja dovode u vezu sa materijalnim predmetima. Kako se moja koherentna teorija ieksplicitna metodologija o odnosu materijalnog i idejnog moè primeniti na drugu kulturu kojaposeduje sopstvene kognitivne procese i "kognitivnu filogenezu"?

Problem zaklju~ivanja u okviru sistemskog pristupa ne postoji doklegod je neko u celinimaterijalist. Te{ko}e se ne javljaju doklegod se govori "Mogu da previdim ideje, misao i saznanjena temelju ekonomske baze koriste}i obuhvatni zakon, a ekonomska baza se moè objektivnoopaàti i meriti". No ~im se to iskaè uo~ava se nedostatak humanizma; u razmatranju "svesti"Flaneri i Markus i Renfru usvojili su normativnu i delom idealisti~ku poziciju u okviru kojespoznaja i opaànje nisu univerzalno determinisani materijalnom bazom, ve} su delimi~noistorijski zavisni, utemeljeni na odre|enim kulturnim filogenezama. No ~im se dopusti kulturna

22



relativnost, pojavljuje se nepremostiva kontradiktornost. Univerzalna nau~na teorija i metod, kojibi dopu{tali sigurno zaklju~ivanje i predvi|anje svakog istorijskog konteksta, vi{e nisu mogu}ni.

Stoga je neophodno da se, u potrazi za adekvatnom arheologijom svesti, pristupobuhvatnog zakona prirodnih nauka odlu~no odbaci. Slede}i Kolingvuda, vide}emo da procedurezaklju~ivanja koje arheolozi rutinski slede obuhvataju rekonstrukciju pro{lih kulturnih matrica"iznutra". Kasnije u ovoj knjizi pokaza}e se koliko su dalekose`ne implikacije kolapsa modelaprirodnih nauka pri su~eljavanju sa sve{}u.

Zaklju~ak

U ovom poglavlju izjedna~io sam sistemsku teoriju u arheologiji sa Gelnerovim pristupomobuhvatog zakona. Vezu sistemske analize sa modelom reda-i-zakona naro~ito je negirao Flaneri(Flannery, 1973), koji tvrdi da primena obuhvatnih zakona nije neophodna za analizu procesnihme|uodnosa.

Sistemsko mi{ljenje je svakako kontekstno u izvesnom smislu. Ono ima za cilj da ispitakako se odre|en skup komponenti odnosi prema celini. Moglo bi se pomisliti da taj metod, ilina~in mi{ljenja, ne uklju~uje univerzalne zakone; no kao i svaka metodologija, i ova jeograni~ena teorijom. U okviru sistemskog pristupa je te{ko predstaviti druga gledi{ta, kao {to sumarksisti~ki stavovi o kontradikciji, konfliktu i dijalektici. Tako|e, taj metod ne dopu{tastrukturalisti~ku koncepciju dru{tva u obliku kultura:priroda:mu{ko:ènsko.

Sam metod ne uzima u obzir neke specifi~ne op{te principe. On pretpostavlja da sedru{tva mogu podeliti na podsisteme - odvojene tipove aktivnosti. Na primer meni bi bilo te{koda odlu~im da li se dana{nji "obrok" nalazi u ekonomskom, socijalnom ili ritualnom podsistemu,ili koji bi se delovi "obroka" na{li u nekom od podsistema. Svakako bih bio veoma sumnji~avprema pretpostavci da se "obroci" nalaze u istim podsistemima svih dru{tava. Uz to se

pretpostavlja da obja{njenje jednog tipa aktivnosti (kao {to je ritual) uvek uklju~uje pozivanje nane{to izvan tog tipa (drugi podsistem, kao {to je dru{tvena sfera). Obja{njavamo jednu stvarnjenom funkcijom u odnosu na ne{to drugo. Smatrao bih da ni to ne zadovoljava kada je re~ oengleskom "obroku". Iako utilitarne, dru{tvene i ideolo{ke funkcije predstavljaju deo obja{njenjaza "obrok", ~ini mi se da moramo razumeti da se na~in organizacije obroka u izvesnom delu nemoè svesti na spolja{nje funkcije.

Mada gledi{te o funkcionalno povezanim podsistemima predstavlja o~iglednu unakrsno-kulturnu teoriju, to ne zna~i da je teorija sistema materijalisti~ka: materijalna baza ne mora dabude primarna. No, kako smo videli, u praksi ona teì da preuzme glavnu ulogu u odnosu nafunkcionisanje dru{tva i ideologije. Ovo temeljno gledi{te identi~no je Houksovoj (Hawkes, 1954)lestvici zaklju~ivanja. Vaàn aspekt teorije sistema u arheologiji je u tome {to je omogu}ilakretanje uz ovu lestvicu na sistematski na~in. Za Houksa su tehnologija, i u manjoj meriekonomija, bile dosti`ne, no dalje uz lestvicu, dru{tvena organizacija i religija uglavnom su bilevan dohvata. Denijel (Daniel, 1962, 134-5) prihvata da su artefakti proizvod ljudske svesti, nokaè da materijalni i nematerijalni aspekti kulture nisu podudarni. Teorija sistema nudi metod zauklju~ivanje socijalnog (Renfrew, 1973) i idejnog (Renfrew, 1983a) u domen prakti~nogizu~avanja, zato {to se mogu predpostaviti veze materijalnog sveta sa onim manje vidljivimaspektima ìvota. Na primer, dokazuju su veze izme|u kategorija opstanka i pogrebne prakse(Binford, 1971), izme|u stresa i "mahanja perjem" (Johnson, 1982, str. 405) i izme|u porastaproizvodnje i porasta rituala (Drennan. 1976, 360).

23



Teorija sistema premostila je jaz u vezi sa verodostojno{}u arheolo{kog prou~avanjaidejnog domena, no u ovom poglavlju sam poku{ao da pokaèm da nas nije daleko odvela. Taj

pristup ne moè da objasni veliko bogatstvo, raznolikost i specifi~nost kulturne proizvodnje, dokpojedince i njihova zajedni~ka verovanja predstavlja kao pasivne sporedne proizvode "sistema".ljudska aktivnost je bezvremena, ona nije istorijski izvedena ve} je najpre proizvod sistemskihme|uodnosa. Nadasve, ovaj pristup je u arheologiji doveo do interne, samoj sebi suprotstavljeneepistemologije. Nije ~udno {to se sada traga za alternativnim pristupima.

Na osnovu svih kritika upu}enih sistemskoj analizi u ovom poglavlju moè se izvestizaklju~ak da se ona obavlja samo na "povr{inskom" nivou. njene procedure sadrè direktnomerenje veli~ine naselja, broj figurina, priliv i {irenje populacije itd. Svi takvi "opa`ljivi" podacise potom dovode u me|usobnu vezu, a u kompjuterskoj simulaciji se moè primenjivati skupmatemati~kih formula. Naravno, apstraktne teorije (kao {to je primat materijalne baze) seusagla{avaju sa podacima, no sti~e se utisak da sve biva onako kako je i o~ekivano. Ako seuop{te upotrebi u takvim analizama, termin "struktura" odgovara terminu "sistem".

Kroz ovo poglavlje nagove{ten je i drugi nivo analize. Za{to sistem ili podsistem izgledaupravo tako, za{to bodlja morske raè, za{to dru{tveno nadmetanje iskazuju grobovi a ne ostave,za{to mahanje perjem a ne razbijanje grn~arije, i {ta to struktuira "obed"? Verovatno u osnovitakvih kulturnih izbora postoji red ili struktura do kojih nam teorija sistema ne dopu{ta dadopremo.

Po~eli smo najzad da uvi|amo va`nost tuma~enja simboli~kog zna~enja umesto samo dapripisujemo simboli~ke funkcije. Na primer, ne moèmo da razmatramo dru{tvene funkcijegrobova a da ne raspravljamo {ta su oni zna~ili. Zato treba da se osvrnemo na pristup kojiposmatra strukturu i zna~enje znakova.

24



3 STRUKTURALISTi^KA ARHEOLOGIJA

Kada je Edmund Li~ (Leach, 1973) predvi|ao da }e se arheologija od funkcionalizmauskoro okrenuti strukturalizmu, idu}i stopama socijalne antropologije, o~igledno nije znao dastrukturalisti~ka arheologija ve} postoji. Osobito mnogo se raspravljalo o Lerua-Guranovom(Leroi-Gourhan, 1965) delu koje je u nekim aspektima sli~no Levi-Strosovom. Naravnostrukturalizam nikada nije dominirao u ovoj disciplini, no ne moè mu se pore}i velikaprivla~nost (Bintliff, 1984; Deetz, 1983; Huffman, 1981; 1984; Kent, 1984; Leone, 1978; Miller,1982a; Muller, 1971; Richards & Thomas, 1984; Schnapp, 1984; Van der Velde, 1980). Ti ~lanci,uz one o kojima }e biti re~i u ovom poglavlju, pokazuju da se danas moè govoriti ostrukturalisti~koj arheologiji.

No za{to je do analize "strukturiranih skupova suprotnosti" do{lo tako kasno i za{to jeimala tako mali uticaj? Zbog ~ega strukturalizam nikada nije uobli~io vode}u koherentnualternativu u arheologiji? Prvi odgovor na ta pitanja je da strukturalizam ni sam nije koherentan

kao pristup, budu}i da obuhvata veoma raznorodna dela, od Sosirove strukturalne lingvistike igenerativne gramatike ômskog, do Pjaèove razvojne psihologije i Levi-Strosove analize"dubinskih" zna~enja. Ova raznorodnost se u arheologiji ogleda u razlikama izme|u formalnihanaliza Vo{bernove (Washburn, 1983) i Hilijera (Hillier et al ., 1976), Vinovih (Wynn, 1979; i v.Paddaya, 1981) pjaèovskih iskaza, i Leroua-Guranovih (Leroi-Gourhan, 1965; 1982) analizalevistrosovskog tipa.

Skop~an sa tom raznoliko{}u je i drugi odgovor, da su se neki strukturalisti~ki pristupi uarheologiji mogli, gotovo neprimetno, uklopiti u procesnu arheologiju i delovati u istom cilju kaoNova arheologija. Fric (Fritz, 1978) na primer razmatra adaptivnu vrednost prostornih isimboli~kih kodova. Odista izme|u sistemske analize i strukturalizma postoje mnoge sli~nosti akasnije }emo videti da i kritike koje im se mogu uputiti imaju paralelan tok. Najo~iglednija

sli~nost izme|u dva metoda je da se oba bave "sistemsko{}u". Teì{te je na me|uodnosu entiteta:cilj sistemske analize i strukturalizma je da nas snabde organizacijom koja bi omogu}ilauklapanje svih delova u koherentnu celinu. U sistemskoj analizi ovakva struktura je predstavljenateku}im dijagramom, ponekad sa matemati~kim funkcijama koje opisuju odnos podsistema; sistem

je vi{e od, ili ve}i od sastavnih delova, ali je prisutan na istom nivou analize. Mada ustrukturalizmu strukture postoje i na dubljem nivou, delovi se opet povezuju u celinu putembinarnih suprotnosti, generativnih pravila itd. I u sistemskoj i u strukturalisti~koj analizi najva`niji

je odnos izme|u delova.Dalja sli~nost izme|u teorije sistema i strukturalizma je da oboje zahteva rigoroznu

analizu opaàjnih podataka. U nekim tipovima strukturalisti~ke arheologije (osobito onima kojenazivam formalnom analizom), uzima se da su strukture i konceptualne {eme empirijske imerljive. Teorija sistema se usko vezuje za pozitivizam zato {to se sistem identifikuje i verifikujemerenjem kovarijacije izme|u promenljivih veli~ina u opaàjnom svetu. Iako je pozitivizam"ideologija" koju izraàva jedan broj analiti~ara strukture i forme u arheologiji, manifestna"tvrdo}a" podataka i strogost metoda su iluzorne.

Tre}i odgovor na pitanje zbog ~ega strukturalizam nikada nije ponudio koherentan skupalternativa za arheologiju leì u ~injenici da su neki tipovi strukturalizma (kao {to je formalnaanaliza) opaàni kao rigorozni i "tvrdi", a neki (kao {to je rad koji je oblikovao i praktikovaoLevi-Stros) kao "meki" i nenau~ni. Konkretno, mislilo se da je nemogu}no verifikovati hipoteze ostrukturama zna~enja, osobito zato {to se veliki deo strukturalisti~kih analiza van arheologije bavi

25



mitovima. Arheologija, koja se smatra pozitivisti~kom i materijalisti~kom, te{ko moè sasigurno{}u da se vine u takav domen. Kako je pokazao Vajli (Wylie, 1982), svi tipovi arheologije

moraju da dopru iza podataka da bi ih protuma~ili i po tome se ne razlikuju od strukturalizma.Pa ipak dominantna arheolo{ka perspektiva nauke bila je u antitezi sa strukturalizmom.Imaju}i u vidu ova tri razloga sa kojih je arheologija skepti~no reagovala na Li~ove

postavke, procesna arheologija je od svih tipova strukturalizma mogla najlak{e da primeniformalnu analizu, o kojoj }e prvo biti re~i, jer ona najpre teì opisivanju stvarnog sveta a nenaga|anju skrivene su{tine.

Formalna analiza i generativne gramatike

U Sosirovoj strukturalnoj lingvistici sam znak se smatra proizvoljnim i konvencionalnim.Drugim re~ima, bilo koji simbol (perla, patka, strelica) moè biti upotrebljen da ozna~i poglavara;veza izme|u nosioca znaka (perla) i ozna~enog (poglavar) nije neophodna. Usled takve

proizvoljnosti, Sosirova analiza zna~enja usredsre|uje se na struktuirani skup razlika. Tako jeperla, ukazuju}i na "poglavarstvo", suprotstavljena nedostatku perle ili prisustvu druge stvari kojaozna~ava "ne-poglavarstvo". Analizira se forma a ne sadràj.

Formalna analiza u arheologiji se najbolje moè ilustrovati radom Vo{bernove (Washburn,1983) usredsre|enim na problem identifikacije i pore|enja pravila simetrije unutar i izme|ukultura. Izu~avanje ornamenata na grn~ariji, na primer, moè da rezultira klasifikacijama koje nisuzasnovane na ornamentalnim motivima ve} na na~inu organizovanja motiva u simetri~ne odnose.Osnovni tipovi simetrije koja je utvr|ena prikazani su na sl.2. Prema tome, stvar nije u tome dali se zapeta, trougao ili zvezda koriste kao ornamentalni motiv, jer su etnografska istraìvanjapokazala (cf. Hardin, 1970) da sadràj ornamenta nije dobar indikator grupne afilijacije. Strukturaornamenata se smatra stabilnijom dimenzijom kulturnog grupisanja.

Analiza simetrije je u mnogom pogledu ne-generativna. Ona se bavi ispitivanjempostoje}ih, stati~nih, obrazaca na povr{ini posude i identifikacijom strukture na kojoj suzasnovani. S druge strane, simetrija se moè opisati kao pravilo koje generi{e obrasce. ômskiisti~e "kreativnost kojom upravlja pravilo" pa je u analizi ukra{avanja tikvi kod Nuba u Sudanuutvr|ena generativna gramatika (Hodder, 1982a), na osnovu analiza koje je objavio Feris (Faris,1972).

Govoriti o gramatici ili jeziku ornamenta zna~i registrovati poreklo takve strukturalisti~keanalize u Sosirovoj strukturalnoj lingvistici. U slu~aju Nuba, gramatika je proiza{la iz motivakrsta (sl. 3:1). Ukazuje se na "re~i" i na "gramati~ka pravila" iz kojih je mogla proiza}i velikaraznolikost u ukra{avanju tikvi, od veoma organizovanih ornamenata (sl. 3:10) do prividno"nasumi~nih". Tako je traka sa motivima ma{ne na sl. 3:15, mogla da se izvede pripajanjemuglova (ne stranica) "re~i" trougao: .... Ovaj motiv ma{ne potom je, prema drugom pravilu rotiranza 90/ da bi se stvorio ......, itd. Na svim ornamentima sa tikava nacrtanim na sl. 3, vlada pravilo:"re~i" se spajaju na uglovima (ne na stranicama) itd.

Vo{bernova (Washburn, 1983, 138) tvrdi da analiza simetrije omogu}uje sistematsko iobjektivno merenje i pore|enje ornamenata kroz vreme i na {irokom prostoru. Sli~no obe}anjekao da nudi formalna analiza strukture naselja (cf. Hillier et al ., 1976; Fletcher, 1977). Izgleda dau svim takvim slu~ajevima moèmo da opisujemo strukture i da ih rigorozno proveravamo napodacima. Putem statisti~kih testova (Fletcher, 1977) i kompjuterski simuliranih gramatika(Hodder, 1982a) moè se videti da li one odista generi{u opaène obrasce. Takav rad onda

26



izgleda li{en rizi~nih skokova u stepenu pouzdanosti: zna~enja se o~igledno ne pripisuju i imamnogo nau~ne rigoroznosti. Analiza je strogo formalna. Zato takav rad moè lako da se uklju~i u

okvir pozitivisti~ke Nove arheologije - on je ne ugroàva, naro~ito ako je povezan sa sistemskimtuma~enjima (vidi niè).No, ipak, da li se formalne analize odista ne bave pripisivanjem zna~enja i sadràjem?

Uzmimo kao primer analizu ornamenta {evrona <<<<<< kod Vo{bernove. njen cilj je daelimini{e "subjektivne nazive ornamenata" kao {to je "{evron" (Washburn, 1983, 143) i umestotoga radije kaè "Klasa 1-110: jednodimenzionalni ornamenti stvoreni horizontalnim odrazom uogledalu". Vo{bernova sugeri{e da je ornament {evrona stvoren tako {to je kroz "{evrone"povu~ena horizontalna osa, pa delovi iznad nje predstavljaju odraz u ogledalu delova ispod nje:

<<<<<<=-----= horizontalni odraz u ogledalu

Alternativna analiza bila bi da se za jedinice ornamenta ne uzimaju kose linije nego

{evron:

<<<<<<=,,,,= prevod

Vo{bernova poku{ava da izbegne takve dvosmislenosti kroz definiciju analiti~ke jediniceba{ na osnovu najmanjeg asimetri~nog elementa (kao {to je zapeta). Ipak, jasno je da linije ikrugovi ne mogu biti pogodni za takvu {emu i da je sama definicija proizvoljna: iako bi moglada potpomogne objektivnu analizu, prikrila bi ostale nivoe simetri~nih odnosa, kao u navedenomslu~aju {evrona. Isto tako, osa po kojoj se simetrija traì jeste tuma~enje a ne opis podatka.Drugim re~ima, analiza simetrije je jedan opis u okviru skupa interpretativnih odluka. Stoga takvaanaliza uklju~uje pripisivanje zna~enja sadràju - to nisu samo formalni opisi koji sluè

pore|enju. Izdvojiti oznaku na posudi kao "jedinicu analize" ili "ornamentalni motiv", zna~ipripisati zna~enje takvoj oznaci, tuma~iti njen sadràj i, svidelo nam se to ili ne, zna~i poku{aj daornament vidimo onako kako su ga videli preistorijski ljudi.

Ovoj poslednjoj primedbi }u se vratiti kasnije u knjizi, no za sada je va`no primetiti dasubjektivnost koja stoji iza pretpostavljene objektivnosti niukoliko ne umanjuje delo Vo{bernove.Takva subjektivnost pre svega je neophodna kao komponenta svih arheolo{kih analiza. Ve} smosagledali neodre|enost problema percepcije u postpozitivisti~koj filozofiji (str. 17-18). Svearheolo{ke analize zasnovane su na subjektivnim kategorijama (tipovi posuda, naselja) istrukturnim ili sistemskim odnosima koji se ne mogu posmatrati (pozitivna i negativna povratnaveza, odnosi razmene itd.). Dok primenjujemo Tisenove /Thiessen/ poligone na obrazac naselja,na primer, nikada ne moèmo biti sigurni da li se na{e "analiti~ke jedinice" (lokacije ili ~vorovi uobrascu naseljavanja) zaista mogu porediti. Moramo im pripisati zna~enje (naselja, gradova,velikih gradova) pre no {to predloìmo sistemski ili strukturni odnos unutar ili izme|u njih.

Zato je "tvrdi" karakter formalne analize iluzoran. Analiza simetrije se, na primer, moèslobodno ubaciti u arheologiju, zato {to je arheologija u celosti vo|ena istom ideologijompozitivizma. Zbog toga jedva da je bilo poku{aja da se od simetrije u ukra{avanju grn~arije dopredo sadràja poruke (poruka). Tuma~enje simboli~kog zna~enja bilo je minimizirano u koristdirektnih veza simetrije i procesa dru{tvene interakcije. Na primer, Vo{bernova sugeri{e da je"istovetnost strukture ornamenata izgleda indikativna za homogenost kulturnog sastava i intenzitetkulturne interakcije" (1983, 140). To bi mogla biti plodotvorna hipoteza, "testirana" u okviru

27



etnografskih interpretacija i uspe{no primenjena na arheolo{ke podatke (ibid .), no povezuju}iornamentalnu formu sa dru{tvom na tako neposredan na~in, previ|amo realnu mogu}nost da je

struktura ornamenta mogla imati razli~ita zna~enja u razli~itim kulturnim kontekstima. Kolikosmemo da pretpostavimo da }e subjektivno definisane strukture imati univerzalne dru{tveneimplikacije? Prava rigorozna a samim tim i nau~na analiza treba isto tako da ispita simboli~kazna~enja koja posreduju izme|u strukture (ornamenata) i dru{tvenih funkcija.

Strukturalisti~ka analiza

Kada istraùjemo zna~enje simetrija ili drugih formalnih struktura, kada razmatramo da lisimetrije u ornamentisanju grn~arije predstavljaju preobraàj onih iz prostorne organizacije naseljaili pogrebnih obi~aja i kada takve strukture povezujemo sa apstraktnim strukturama u svesti, tadaprelazimo sa formalne na strukturalisti~ku analizu.

Moglo bi se primetiti da se pripisivanje koncepata jednom delu ili celini struktura, kao u

Leroa-Guranovom (Leroi-Gourhan, 1965; 1982) delu, ni po ~emu ne razlikuje od pripisivanjazna~enja crteìma na posudama pri definisanju ornamentalnih motiva. Mo`da je jedina razlika utome {to je pripisivanje zna~enja u ovom poslednjem slu~aju, ilustrovanom kroz bri`ljive iubedljive analize Vo{bernove, skriveno pod pla{tom objektivne nauke. Raniji radovi Leroa-Gurana, s druge strane, sadrè samosvesni poku{aj pripisivanja zna~enja. Istovremeno, Leroa-Guranov tip rada potencijalno je "nau~niji" jer se zna~enja pripisuju otvoreno umesto da seprimenjuju neopazice.

Ipak, u arheologiji se strukture isuvi{e ~esto identifikuju i porede bez adekvatnograzmatranja zna~enjskog sadràja - ova kritika se moè uputiti analizi holandske neolitskegrn~arije (Hodder, 1982b). U njoj je identifikovan preobraàj struktura, od "ome|enih"ornamenata u kojima se mogla identifikovati hijerarhija horizontalno/vertikalnih suprotnosti, do

horizontalnih "dodatnih" sekvenci raspore|enih u zone (sl. 4). Stariji ome|eni ornamenti bili sudirektno vezivani za ome|ene dru{tvene entitete (grupe rodova), dok su pozniji dodatni ornamentiizraàvali uklju~enje grupa u ekstenzivne socijalne mreè. Ovakva interpretacija nije verodostojna

jer nemamo nikakvog razloga da o~ekujemo bilo kakvu vezu izme|u ukra{avanja grn~arije itakvih aspekata dru{tvene organizacije. Da bismo mogli da tuma~imo dru{tvenu funkcijuukra{avanja treba da steknemo neku ideju o tome {ta ornamenti i posude zna~e. Treba darazmotrimo da li su posude doma}e, ritualne, presti`ne, da li se posude koje imaju razli~ituupotrebu razlikuju po ukra{avanju, da li ukra{avanje postoji i na drugim artefaktima, kakvi suuop{te konteksti ukra{avanja u toj kulturi itd. [to se vi{e pribliàvamo takvim zna~enjimakonteksta, utoliko lak{e povezujemo strukture ornamenata sa dru{tvenim funkcijama koje suispunjavali.

Slede}i primer poja{njava ovu primedbu. Arnold (Arnold, 1983) pokazuje kakoorganizacija dekorativnog prostora na oslikanim posudama odraàva osnovne principe organizacijei kori{}enja prirodne sredine i dru{tvenog prostora u Kvinua (Quinua) u Peruu. Prirodnookruènje te grn~arske zajednice je prostorno organizovano kao niz horizontalno pore|anihekolo{kih zona od nizije ka visiji, od kojih svaka mora da se koristi u cilju ostvarenja nezavisnogopstanka zajednice. Arnold dovodi u vezu horizontalne zone u okruènju sa horizontalnim zonamana ukra{enim posudama; uz to, horizontalne zone prirodne sredine sa fiksnom nepromenljivomeksploatacijom, odraàvaju se u odgovaraju}im zonama na posudama kroz relativno odsustvoraznolikosti motiva. Unakrsnu podelu okruènja i dru{tva na dve zajednice vezane za podeljen

28



sistem navodnjavanja, Arnold izjedna~ava sa kori{}enjem bilateralne simetrije u grn~arskojdekoraciji.

U vezi sa kontekstom, Arnold daje veoma malo podataka koji bi mogli da potvrdehipotezu o vezama strukture ornamenta sa prirodnom sredinom. Problem je; za{to bi iko verovaoda postoji veza izme|u dva tipa zonalnosti? Zar to nije primer analiti~ara koji sravnjuje obrasce iuvek pronalazi ne{to {to bi se uklapalo? Da bi tuma~enja bila verodostojna, apstraktne strukture(horizontalne zone, bilateralna simetrija) se moraju zasnivati na kontekstu upotrebe i sadràjuzna~enja u specifi~nim kulturnim situacijama. Arnold uzgred napominje da analizirana grn~arijapredstavlja posude za vodu ~ija javna funkcija je bazirana na raspodeli vode u okviruorganizovanog prostora zajednice. Verodostojnost iskaza mogla bi se pro{iriti daljim istraìvanjemtakvih veza i asocijacija. Postoji li ma kakva slikana predstava koja ukazuje da posude, zone,motivi "zna~e" zone prirodnog okruènja, gore/dole itd.?

U navedenim primerima struktura ornamenta se povezuje sa ostalim strukturama bezadekvatnog razmatranja konteksta upotrebe kori{}enih artefakata ili sadràja njihovog zna~enja.

Isto bi se moglo re}i za nekoliko strukturnih analiza obrazaca naselja. Na primer, Fric (Fritz,1978) identifukuje simetri~ne odnose u organizaciji naselja u kanjonu âko (Chaco).Uravnoteène i neuravnoreène simetrije (pore|ane u pravcima Z-I, S-J) javljaju se kako naregionalnom stupnju tako i unutar naselja. Za strukturni raspored se potom kaè da je adaptivan,u vezi sa hijerarhijskom dru{tvenom strukturom s jedne i simetri~nim socijalnim odnosima sdruge strane. Mada postoji izvestan napor da se prostornim suprotnostima pripi{e kulturnozna~enje (npr. sveto/profano), argument bi bio verodostojniji da je vi{e pa`nje bilo poklonjenosadràju naseljenog prostora u kontekstu âko kanjona. Kakvo zna~enje ima pravac S-J urazli~itim gradacijama ? Trebalo bi da raspolaèmo sa vi{e dokaza o svrsi koju su razli~itilokaliteti i njihovi delovi imali u obrascu naseljavanja.

Te{ko je izna}i kako se strukture zna~enja mogu tuma~iti u odnosu na ostale aspekte

ìvota, bez neke ideje o zna~enjskom sadràju dekorativnih ili prostornih elemenata. No, kako sezna~enja pripisuju? Ovde se moèmo vratiti na Lerua-Guranovo pionirsko delo. On je svakakopripisao zna~enje (mu{ko, ènsko) paleolitskim slikama na zidovima pe}ina, no vrednost njegovogdela osporavana je iz mnogih uglova. Po mom mi{ljenju, nedostaci njegovog dela ne proizlaze izpoku{aja da se pripi{e zna~enje, jer, kao {to smo videli, pripisivanje zna~enja materijalnoj kulturi

je neophodan korak u analizi. Ti nedostaci najpre proizlaze iz ograni~enosti na{ih informacija opaleolitu i oklevanja da kritikujemo univerzalnost sopstvenih pretpostavki. Lerua-Guranu jedostupan mali broj informacija o znakovima kori{}enim u paleolitskoj umetnosti. Identifikovanjenjihovih asocijacija ograni~eno je stepenom do koga se takvi znaci mogu pratiti u drugimdomenima kulture (sahranjivanje, artefakta, prostor naseljavanja). Konkretna zna~enja takvihdekorativnih motiva u kontekstu paleolita jugozapadne Francuske ne mogu se lako identifikovati,prosto zato jer su podaci ograni~eni.

Onaj ko tuma~i zna~enjske sadràje mora biti spreman da izvodi pojmove iz asocijacija isuprotnosti u arheolo{kom zapisu. To se moè bri`ljivije i rigoroznije u~initi onde gde - zarazliku od poznog paleolita - razli~iti tipovi podataka pruàju vi{e asocijativnih informacija.Primer asocijacione, kontekstne analize, u kojoj su zna~enja pripisana a spojevi izme|u strukturakoje se javljaju u razli~itim aktivnostima utvr|eni, nalazimo u Mekgijevoj (McGhee, 1977)raspravi o preistorijskim arheolo{kim ostacima kulture Tule (Thule) u arkti~koj Kanadi. Po{lo seod zapaànja da se harpuni vezuju za kljove i kosti morskih sisara, dok su strele pravljene odroga irvasa. Poku{avaju}i da shvati ovu dihotomiju, Mekgi je po traìo druge asocijacije kljova i

29



rogova u kulturi Tule. Kljove su kori{}ene za predmete koji se vezuju za lov na morske sisare:{titnici za sunce, konstrukcije za kajake, kop~e za pse}e uzde itd. Drugi predmeti od kljova

vezuju se za ène i zimske delatnosti: kutijice za igle, drà~i za naprstak, ènski nakit, figuricepticolike ène. S druge strane, za rog irvasa se vezuju kopneni sisari, osobito irvas, mu{karci iletnji boravak na kopnu. Tako izranja slede}a struktura, zasnovana na kontekstnim asocijacijamarogova i kljova:

zemlja:more::leto:zima::mu{karac:èna::rog:kljova

Ovaj struktuiran skup razlika nadalje je potkrepljen ukazivanjem da razli~ita upotrebaroga ili kosti nije prouzrokovana razli~itim funkcijama lova~kog oru|a i oru`ja. Uz to, etnografskii istorijski podaci pokazuju da dihotomija izme|u kopna i mora predstavlja su{tinu Inuitskog(Inuit) koncepta prirodnog okruènja. Meso irvasa i morskih sisara nije se smelo kuvati u istomloncu. Koà irvasa nije se smela {iti na morskom ledu. Asocijacije izme|u èna i morskih sisara i

izme|u kopna, mu{karaca i letnjeg ìvota prona|ene su i u mitologiji istorijskih Inuita. Takvipodaci nisu radikalno druga~iji od arheolo{kih; oni prosto pruàju vi{e kontekstnih informacija zahipotezu o strukturi i njenom zna~enju.

Mekgijeva analiza predstavlja jasan primer mogu}nosti da strukturalisti~ka analiza buderigorozna, ako se kombinuje sa analizom konteksta i sadràja (t.j. da postoji asocijacija kljova,morskih sisara i èna u kulturi Tule.). Moè se s razlogom o~ekivati da }e neki tipovistrukturalisti~ke analize, oni u kojima dolazi do pripisivanja zna~enja, postati uobi~ajeniji iprihvatljiviji, s obzirom na demistifikaciju "tvrdog" karaktera" arheolo{ke nauke. Trenutno jedvaiskori{}en, potencijal za detaljnu analizu je ogroman. Mogu}no je na primer identifikovati razlikeu kori{}enju levih/desnih, prednjih/stra`njih, centralnih/perifernih delova ku}a, naselja, nekropola,grobova, ritualnih nalazi{ta itd. Mogu se potraìti i druge dihotomije izme|u ritualnog i profanog,

ìvota i smrti. Svaka takva strukturalisti~ka analiza unekoliko uklju~uje pripisivanje zna~enjskogsadràja.Slede}i primer od potencijalnog interesa je doma}e/divlje u odnosu na

unutra{njost/izvanjskost naselja. Ovde se moè ispitivati stepen razvoja tih sfera. Na primer ustarijim etapama evropskog neolita razvijen je doma}i kontekst - doma}a grn~arija je bogatoornamentisana, ku}e su solidne i uslo`njene. Tokom neolita opada razvoj u doma}em domenutako da grn~arija postaje neornamentisana, ku}e su tro{ne a razvija se "divlje" - {to se vidi unamernom ritualnom polaganju ostava u mo~varnim zonama, bri`ljivim sahranama izvan naselja,usponu umetnosti graviranja stena koje prikazuju mu{ke delatnosti izvan naselja, kao {to jeteranje stada, dok doma}e aktivnosti nisu likovno prikazane. Mogu}no je tako|e, da nalokalitetima procenat divljih ìvotinja raste od momenta nestanka "odbrambenih" granica okonaselja. Takve promene teì{ta sa doma}eg na divlje, sa kulture na prirodu, u arheologiji treba tekda se detaljno ispitaju (me|utim, v. Richards & Thomas, 1984). O granici oko nekog naselja kaosimboli~koj me|i u odnosu na upravo opisane tipove podataka treba tek da se raspravlja (ali, v.Hall, 1976). Arheolo{ko razmatranje nekih tipova analize i dalje je zato~eno u sopstvenojpatvorenoj ideologiji.

Kritika

30



Ova knjiga se bavi istraìvanjem adekvatnog obja{njenja odnosa materijalnog i duhovnog,dok se Levi-Strosov doprinos pre svega odnosi na teoriju nadgradnje. Veze sa bazom nisu u

glavnoj ìì istraìvanja.Prema Sosirovom semioti~kom pristupu lingvistici, koji je imao ogroman uticaj nastrukturalizam, organizaciju znakova treba istraìvati tako da oni dobiju zna~enje. Tako je re~"posuda" proizvoljan nosilac znaka za koncept ozna~enog .

"lonac" ( ........... )

nosilac znaka ozna~eno objekt

Prou~ava se veza izme|u nosioca znaka i ozna~enog, no mali je interes za samu "stvar" -u ovom slu~aju stvarnu materijalnu posudu. Takvi pristupi ne pomaù na{em istraìvanju odnosaduhovnog i materijalnog.

Apstraktna analiza znakova i zna~enja predstavlja poseban problem za arheologiju koja seprvenstveno bavi materijalnom kulturom. Iskopavamo materijal isto koliko iskopavamo ideje.Hteli bismo da svaki objekt istovremeno vidimo kao objekt, kao rezultat procesa proizvodnje idelatnosti i kao znak, jer sam objekt (posuda) moè da bude nosilac znaka za druge koncepte(kao {to je pleme "x" ili ènske delatnosti). Prou~avanje materijalne kulture nas navodi dapremostimo jaz izme|u duhovnog i materijalnog, no strukturalizam nam malo moè pomo}i uovom domenu.

U traganju za odnosima izme|u strukture i procesa (to jest rekurzivnosti strukture iakcije), udeo strukturalizma je neophodan ali nedovoljan. Re~ "posuda" moè da bude nosilacznaka za koncept posude. Ali isto tako sam objekt moè da bude nosilac znaka ideje o tome {ta

je posuda - uticaji su obostrani. Strukture omogu}uju, posreduju delanje u svetu, no one se kroz

to delanje i menjaju.Ovaj kriti~ki komentar moè se izraziti i na druga~iji na~in. Ponovimo da je ustrukturalizmu pojedinac pasivan. Pojedinci su sada predodre|eni pre svega strukturama i/iliuniverzalijama ljudske svesti, a ne adaptivnim regulativnim zakonima. Na nepotpunost ovakvoggledi{ta moè se ukazati pitanjem "koji stil je dobar?" za ornament ili ma koji strukturiran domendelatnosti. Biti "u stilu" nije samo stvar upornosti u po{tovanju pravila. O'Nil (O'Neale, 1932) jeotkrio da Indijanci sa severnokalifornijske obale koji se bave izradom korpi kaù da su prijatni ilepo raspore|eni ornamenti "dobri", a da su lo{e strukturirani ornamenti "lo{i". No takvi verbalnipodaci samo potkrepljuju stanovi{te da postoji strukturiran stil - mogu}no je biti "u stilu" uokviru strukture ili ~ak izvan njenih granica. Pop zvezda kao {to je Boj Dòrd` (Boy George)moè da stvori novi stil i da bude vrlo {ik, iako nikakva gramatika dizajna nije morala dageneri{e njegov izbor ode}e, ukra{avanja i polnih aluzija. U svakom slu~aju, Boj Dòrd` stvarastil kori{}enjem, izigravanjem i transformacijom strukturalnih pravila vezanih za odevanje. Onstrukturu koristi dru{tveno da bi stvorio novu strukturu i novo dru{tvo.

Stoga na{e teorije o strukturi moraju obuhvatiti ulogu aktivnog pojedinca. U najve}emdelu strukturalisti~ke arheologije pravila se javljaju da bi obrazovala skup zajedni~kih normi:smatra se da u dru{tvu svako doìvljava iste strukture, da ih vidi iz istog ugla i da im pripisujeista zna~enja. Ovo je strogo normativno gledi{te (skicirano u 1. poglavlju) koje ova knjiga èli dapreispita.

31



Poslednji aspekt kritike, u bliskoj vezi sa ostalim, pokazuje da je strukturalizam aistori~ansa dva razloga. Prvo, Sosir nagla{ava proizvoljnost znaka. Bilo koja re~ moè se upotrebiti da

ozna~i koncept posude i bilo koji objekt ili prostor moè da se upotrebi da ozna~i ome|enost,polnost, plemensku grupu, leto i zimu. Takvom pristupu o~igledno nedostaje disciplina koja bimogla da utvrdi kako su znakovi stekli neproizvoljna zna~enja kroz dugotrajne istorijske etape.Drugo, nejasno je kako se javljaju strukturne promene. Naravno uvek se moè re}i kako promenauti~e na preobraàj strukture i takvo gledi{te je zna~ajno; no promena je gotovo neva`na u okvirusamih strukturalisti~kih analiza i te{ko je videti za{to dolazi do preobraàja, za{to oni uzimajuodre|en pravac i za{to i kada se same strukture radikalno menjaju. I ovaj problem proizlazi izneadekvatnog povezivanja strukture i procesa, kao i minimalne uloge koja se dodeljuje aktivnompojedincu u stvaranju struktura .

Verifikacija

Mo`da je najva`nija kritika strukturalizma ona koja se usredsre|uje na pojam verifikacije.Kako se baviti strukturalisti~kom arheologijom i biti rigorozan? U lo{em smislu shva}en,strukturalizam se povezuje sa neproverljivim uzletima fantazije, neutemeljenim argumentima,budu}i da se svi podaci, uz malo ma{te, mogu sagledati kao pretvaranje jednih u druge i kaopreobraàj osnovnih struktura. Mnoge strukturalisti~ke analize izgledaju rigorozne i {iroko suprihva}ene. Zapaànje da se o strukturalisti~kim analizama moè prosu|ivati i odlu~ivati da li suneke bolje od drugih, zna~i da se mogu spoznati procedure za stvaranje verodostojnih argumenata(Wylie, 1982).

Izgleda da najrasprostranjeniju proceduru vrednovanja usvojenu u strukturalisti~kojarheologiji predstavlja dokazivanje da se mnogo razli~itih tipova podataka temelji na istimstrukturama, u istom istorijskom kontekstu. [to se vi{e podataka moè ubaciti u iste

organizacione principe, postiè se ve}a verodostojnost samih organizacionih principa. Kao i uslu~aju sistemske analize, strukturalisti~ka analiza je ubedljiva ako moè da okupi, ili osmisli,prethodno nepovezane, disparatne podatke. Kao {to smo videli, nije dovoljno samo tragati zaobrascem (horizontalno i vertikalno zoniranje, simetrija itd.) - ve} je potrebno da do|emo do nekeideje o zna~enju obrasca. U Dicovoj (Deetz, 1977) ubedljivoj analizi na~ina odbacivanja otpada,sahranjivanja i grn~arskih stilova na ameri~kim nalazi{tima istorijskog doba, utvr|uje se daizme|u ideja koje je on nazvao komunalnom i individualiziraju}om etikom postoji vremenskikontrast koji se prati kroz celu studiju i kojim se obja{njava velika raznolikost raznih tipovapodataka.

Dejvid Klark (Clarke, 1972) je kroz prou~avanje strukturnih veza na gvozdenodopskomlokalitetu Glejstonberi (Glastonbury) svoju tezu potkrepio ukazivanjem na ponavljanje istestrukture, mu{ko-ènsko, u razli~itim ìvotnim prostorima i razli~itim vremenskim periodima. Fric(Fritz, 1978) je tragao za istim strukturama na lokalnom i regionalnom nivou. Tili (Tilley, 1984)pokazuje kako ideja nazvana "ome|eno{}u" moè da se opaà kroz istovremenu promenugrn~arske dekoracije i pogrebnog rituala. Na osnovu jedva potpunih podataka za analizu neolita saostrva Orkni (Orkney), poku{ao sam da pokaèm da se mogu korelisati strukture kori{}enjaprostora za naselje, sahranjivanje i ritual (Hodder, 1982a).

Pitanje verifikovanja strukture - da li struktura ima veze sa podacima? - konvencionalno je. Svaka arheolo{ka analiza sadrì tuma~enje stvarnog sveta kroz proces opaànja, potom gauklapa u teorije koje odgovaraju takvim opaànjima, da bi stvorila verodostojan, podesan

32



argument - tvrdnja da se ~ini ne{to drugo je iluzorna. Strukturalisti~ka analiza se odvija po istimprincipima. Na primer, u analizi umetnosti Nuba (v. gore, str. 37), ukoliko ima vi{e umetnosti i

{to je ona raznovrsnija tako da moè da generi{e gramatiku, utoliko je ta gramatika verovatnija.Moèmo se upitati da li postoje neki znaci koji se ne uklapaju u pravila. Na primer, da li se"re~i" ikada spajaju po stranicama a ne po uglovima. U stvari ... se retko, gotovo nikada ne javljau umetnosti. Isto vaì i za .... Takvi motivi nisu dopu{teni u gramatici, a ~injenica da se ne

javljaju u umetnosti podràva samu gramatiku.Va`no je razumeti da strukture ne moraju biti univerzalne i da zahtev za univerzalno{}u

ne mora da predstavlja najva`niji deo procedure vrednovanja. Same strukture mogu biti sasvimspecifi~ne (kao kori{}enje znaka krsta kod Nuba). Ali osobito sadràj zna~enja moè imatiodre|en istorijski zna~aj. Tako krst kod Nuba nije samo strukturni znak - to je veoma emotivansimbol sa sna`nim ali odre|enim istorijskim zna~ajem koji uti~e na njegovu dru{tvenu upotrebu uumetnosti Nuba (Hodder, 1982a). Zbog toga se vrednovanje strukturalisti~kih analiza u arheologijimora delom baviti apstrakcijom odre|enih zna~enja u vezi sa strukturama.

U nekim slu~ajevima, kao tamo gde postoji istorijski kontinuitet sa dana{njicom, zna~enjakoja se pripisuju pro{losti su ubedljiva. Tako je Glasijeva (Glassie, 1975) identifikacija odre|enihtipova zgrada, fasada, prostorija koje su "javne" ili "privatne", ili njegova asocijacija asimetrije sa"prirodom" i "organskim" ubedljiva, zato {to nam je Amerika 18. veka bliska. Bio bih manjeube|en ako bi se takva asimetrija vezivala za "organsko" u Keniji ili preistorijskoj Ma|arskoj.Opasnost se javlja kada se zna~enja pripisuju unakrsno-kulturno, bez pozivanja na kontekst. Stoga

je u svom novijem radu Lerua-Guran (Leroi-Gourhan, 1982) oprezniji u pogledu identifikacije"ènskih" i "mu{kih" znakova u paleolitskim pe}inama. No imputacija zna~enja se moèpromi{ljeno graditi za preistorijske periode koji sadrè vi{e podataka o kontekstima iasocijacijama. Tako sam, u vezi sa neolitom Evrope, dokazivao da grobovi imaju zna~enje ku}ana osnovu osam ta~aka sli~nosti koje postoje izme|u njih (Hodder, 1984a). Kontekstne i

funkcionalne asocijacije tako|e dopu{taju da se zaklju~i koliko je neko zna~enje op{teprihva}eno.Jasno je da ne moèmo biti potpuno sigurni da predmet koji je na|en u mu{kom grobu ima"mu{ke"odlike, niti da predmet na|en na ceremonijalnom nalazi{tu ima "ritualno" zna~enje, notakve pretpostavke arheolozi iznose rutinski. Bri`ljivim i kriti~kim razmatranjem konteksta,zna~enja se mogu u~initi verovatnim. Na primer Arnold sugeri{e da se asocijacija zoniranogokruènja i zonirane dekoracije na posudama javlja u odre|enom kulturnom kontekstu, zato {to iposude i zonirano okruènje imaju zajedni~ku funkciju u opskrbljivanju vodom. Verovatno}aArnoldovog argumenta raste kada se utvrde takve kontekstne veze, a bila bi jo{ ve}a ako bimoglo da se vidi da li su u horizontalno zoniranom okruènju kori{}ene samo posude za vodu ida li su posude druge namene bile dekorisane na drugi na~in.

Mo`da bi trebalo razmi{ljati o uspostavljanju dihotomije izme|u strukturnog ifunkcionalnog tuma~enja. Ovde se ispravnost teorije jednog tuma~enja potvr|uje kroz dokazivanjeda u drugom tuma~enju podaci nisu adekvatno obja{njeni. Mekgi svakako osnaùje svoju tezudokazivanjem da izrada razli~itih kategorija oru|a i oru`ja od kljova i roga ne zavisi odfunkcionalnih potreba. Takav tip argumenta je opasan jer ~esto pretpostavlja primat materijalne,funkcionalne strane: prvo se obja{njava funkcija a sve {to preostane je "duhovno". No tajargument tako|e pogre{no pretpostavlja da postoji dihotomija izme|u funkcionalnog isimboli~kog zna~enja. Kao {to pokazuje Mekgijev primer, jedna stvar moè predstavljati deozbirke oru|a, no istovremeno moè da predstavlja deo strukturiranog skupa kategorija. Kaoarheolozi, moèmo da uzmemo u obzir faktore depozicije i post-depozicije i da opet prona|emo

33



funkcionalne asocijacije izme|u predmeta na na{im nalazi{tima. Takvi funkcionalni spojevi igrajuulogu u pripisivanju zna~enja predmetima - simboli~ka i saznajna va`nost predmeta delimi~no

proizlazi iz njihove upotrebe. U 2. poglavlju videli smo da pripisivanje funkcije zavisi odimputacije simboli~kog zna~enja. Ovde se jo{ jednom vra}amo pojmu materijalne kulture, koja jeistovremeno predmet i znak, pojmovima dvosmernih uticaja i neophodnog jedinstva.

Jedan ~isto hipoteti~ki primer mogao bi da razjasni ovu tezu. Zamislite da su u nekomregionu na|ene preistorijske duge ku}e. Sve su orijentisane SZ-JI sa ulazom na JI kraju. Predlaùse dve "konfliktne" hipoteze: orijentacija je takva zbog pravca vetra sa SZ ili pravac SZ-JI imasimboli~ki zna~aj. Obe hipoteze se mogu potkrepiti na razli~ite sebi svojstvene na~ine, da je vetarodista dolazio iz pravca SZ, ili identifikovanjem istih struktura u drugim domenima. Na primer,ista SZ-JI osa mogla je biti utvr|ena na nekropolama i ritualnim nalazi{tima ili u ostalimaspektima kori{}enja prostora u naseljima. No ove dve hipoteze zapravo nisu kontradiktorne.Prilikom pripisivanja zna~enja svetu oko nas obi~no se koristimo poloàjem sunca, meseca, reka,brda i vetra; isto tako }e simboli~ki zna~aj pripisan vetru i njegovom preovla|uju|em smeru

uticati na odluke o rasporedu ku}a i naselja. Stoga funkcionalna upotreba i odlike okruènja jesudeo procesa pripisivanja zna~enja svetu, dok vrednovanje zna~enjskih struktura ne bi trebalo dazavisi od potiskivanja tih faktora.

Videli smo da se mogu stvoriti verodostojni strukturalisti~ki argumenti dokazivanjem dasu strukture odgovorne za veliki broj veoma razli~itih kategorija podataka. Tako|e je neophodnoda se strukture zasnivaju na svom zna~enjskom sadràju i svojim kontekstima upotrebe. Krozprimenu ovih razli~itih metoda na podatke, moè se pokazati kako pojedini argumenti prosto nedrè vodu. Zato neku stvar za koju se pretpostavlja da je "mu{ka" nalazimo u ènskom grobu, ilineka etapa "komunalnih" delatnosti ima mnoge "individualne" odlike, ili je isuvi{e mnogo strelicaizra|eno od kljova. Naravno neko bi mogao dokazivati da se u slu~ajevima koji se ne "uklapaju"dogodio "preobraàj" strukture, ili da u nekoj etapi ne~ija intelektualna ingenioznost moè postati

neprihvatljiva, bar za druge, pa se za obja{njenje podataka traè druga~ije strukture.

Zaklju~ak: va`nost strukturalisti~ke arheologije

U ovom poglavlju teì{te je pomereno na simboli~ke kodove i duhovnu strukturu. Uslede}em poglavlju bi}e opisani drugi tipovi struktura, tehnolo{kih i socijalnih. Svaka od tihdelatnosti je od najve}e va`nosti za arheologiju jer nas prenosi na drugi nivo analize. Vi{e se neograni~avamo na kvantifikaciju prisustva, ve} prilazimo i tuma~enju odsustva. Nije vi{e sve usistemu - postoje strukture kroz koje se on uobli~ava. Kao {to navedene kritike pokazuju, jo{uvek nedovoljno uo~avamo pojedinca u kulturnom i istorijskom kontekstu, ali smo ipak pomalonapredovali, osobito u razumevanju kulture kao zna~enjski uspostavljene.

Strukturalizam obezbe|uje metod i teoriju za analizu zna~enja materijalne kulture.Procesni arheolozi su se mnogo bavili funkcijama simbola. Kao {to smo videli, funkcija je vaànaspekt zna~enja: kori{}enje i asocijacija posude sa svojim sadràjem, sa vatrom na kojoj sesadràj posude kuva, sa plemenskim identitetom i sa dru{tvenom hijerarhijom, su va`ni zasimboli~ka zna~enja posude, ali ih ne predodre|uju. No procesni arheolozi se nisu baviliorganizovanjem tih funkcionalnih asocijacija u zna~enjske strukture. Kakvagod da su ograni~enjastrukturalizma, on omogu}uje prvi korak ka obuhvatnijem pristupu.

[tavi{e, strukturalizam, u ma kojem vidu, daje doprinos arheologiji, ma kakvog karaktera,kroz pojam preobraàja. [ifer (Schiffer, 1976) je naravno zapazio va`nost kulturnih preobraàja,

34



no strukturalizam obezbe|uje metod i dublji nivo analize. Kao {to isti~e Feris (Faris, 1983),materijalna kultura ne predstavlja dru{tvene odnose - ona najpre predstavlja subjektivan pogled na

dru{tvene odnose. Doprinos strukturalizma je o~igledan, od analiza na~ina odbacivanja artefakatakoje pokazuju da pojam "prljav{tine" posreduje izme|u otpadaka i dru{tava (Okely, 1979; Moore,1982), do analiza koje pokazuju da je sahranjivanje konceptualna transformacija dru{tva (ParkerPearson, 1982). Pravila transformacije mogu se saznati, tvrdi se, kroz sistemsku analizu.

U vezi s tim je i podjednako va`no saznanje da razli~ite sfere materijalne kulture iljudske delatnosti (sahrana, naseljavanje, umetnost, razmena) mogu predstavljati preobra`aje istihosnovnih obrazaca ili mogu predstavljati preobra`aje jednih u druge. Sve one najpre se dovode uvezu jedna s drugom kao razli~ite spoljne manifestacije istog koda, umesto da se svaki domenposmatra kao odvojen podsistem. Kod ovakvog povezivanja razli~itih arheolo{kih podataka ianaliza, va`nost stanovi{ta da se kultura uspostavlja zna~enjski o~igledna je.

35



4 MARKSISTI^KA ARHEOLOGIJA, IDEOLOGIJA I PRAKSA

Da bi uvrstili pojam strukture u svoje procesne studije, arheolozi moraju znati da imarazli~itih tipova struktura i da se one javljaju na mnogo razli~itih nivoa. Postoje i druge struktureosim duhovnih: u ovom poglavlju bi}e razmatrani pristupi koji istraùju strukture u tehnologiji,ekonomiji i naro~ito u dru{tvenim procesima.

Nije te{ko uo~iti da mnogi tehnolo{ki procesi, kao i karakter njihovih razli~itih proizvoda,mogu biti pod uticajem nekih zajedni~kih osnovnih tema, po~ev od oblika operativnih faza dotipova pokreta i pomeranja {ake koji su u njih uklju~eni. Da li su zrna ìtarica istucanavertikalnim pokretom ili samlevena horizontalnim pokretom moè da se dovede u vezu sana~inom usitnjavanja gline (horizontalnim ili vertikalnim pokretima) pre izrade grn~arije. Mo`da

je najva`niji poku{aj klasifikovanja takvih razlika bio Lerua-Guranov (Leroi-Gourhan, 1943;1945), no sada se ponovo javlja interes za istraìvanje struktura i operativnih lanaca u tehni~komdomenu (Creswell, 1972; Lemonnier, 1976; Digard, 1979). Osim date serije izbora i ograni~enja,

mnogi tehnolo{ki procesi sadrè neophodnu unutra{nju logiku. Kao primer navodimo Tolstojevo(Tolstoy, 1966, str. 72) obja{njenje onoga {to on naziva "logi~kom strukturom" kod izrade tkaninaod like:

"Uklanjanje sloja like je obavezan zadatak. On sadrì obaveznu odlukuproizvo|a~a i moè se izvesti na ~etiri mogu}na na~ina. S druge strane, stavljanje like uklju~alu vodu nije obavezno. Potrebna je neka vrsta udaraljke, no problem pri~vr{~ivanjaglave za ru~ku se javlja samo pri izboru dvodelnog modela, a za to postoje ~etiri glavnapoznata re{enja."

Logi~ke veze izme|u uzajamnih odluka u okviru tehnolo{kog procesa mogu se razmatrati

kao nezavisne tehnolo{ke strukture, no tako|e je mogu}no istraìvati dru{tvene strukture kojeu~estvuju u tehnolo{kim sistemima - takvu detaljnu diskusiju koja sadrì razmatranje tehni~keakcije kao znaka iznosi Lemonije (Lemonnier, 1983; 1984).

Ova knjiga se uglavnom bavi idejama i zna~enjem, pa povezivanje tehnolo{kog saidejnim, naàlost, ~esto izgleda pojednostavljeno. âjld (Childe, 1949, str. 22) sugeri{e da jepojava rotacionih mlinova u atinskim pekarama omogu}ila depersonalizaciju uzro~osti, dok je uEvropi, pojavom ma{ina na pogon bezli~nih sila vode, vetra, pare i elektriciteta, uzro~nost postalapotpuno mehani~ka. Odrikur (Haudricourt, 1962) je mediteranski tip proizvodnje ìtarica isto~arstva, okarakterisanog kao "direktno pozitivno delanje" na izvore hrane, doveo u vezu sazapadnja~kim gledi{tem na humanitet u kojem se vo|e smatraju ~obanima, pastirima. Na istokuopet, "indirektno negativno delanje" na resurse vodi razli~itom gledi{tu na humanitet, koje jeosobito uo~ljivo u Kini i konfu~ijanizmu u kojem dobra vladavina proizlazi iz vrline njenihpodanika.

Iako su takve studije apstraktne i te{ko ih je vrednovati, ipak je mogu}no da seorganizacija tehni~kog procesa i strukture valjano poveè. Miler (Miller, 1982b) je pokazao kakousavr{avanje metoda grn~arske proizvodnje u savremenoj Indiji mora da se posmatra u okviruodre|enog sklopa stavova, na primer, u vezi sa sistemom kasta. U drugom primeru, postojemnoge procedure za izradu se~iva od kremena, neke sloènije, u vi{e etapa i formalne, ili drugedirektnije i jednostavne. Takva varijacija je posledica mnogih faktora, po~ev od koli~inedostupnog kremena, do simbolike kojom je okruèno pripremanje i konzumiranje hrane, koje je i

36



samo povezano sa stavovima o ome|enosti tela, granicama kulture/prirode i sli~no. Arheolozi tektreba da se detaljno pozabave ovim poslednjim komponentama.

Premda marksisti~ki pristupi zna~ajno doprinose razumevanju odnosa tehnike i dru{tva(Lemonnier, 1983; 1984), osnovni zadatak ovog poglavlja je istraìvanje doprinosa marksisti~kearheologije razumevanju dru{tvenih i ideolo{kih odnosa. Kod razmatranja dru{tvenih struktura utakvom kontekstu, mora se ponovo identifikovati kontrast sa procesnim pristupima. U ovompoglavlju termin dru{tvena struktura ne ozna~ava obrazac uloga i odnosa; on se pre svega odnosina {emu proizvodnih interakcija koja stoji iza takvog obrasca. Naime, glavni predmet moginteresovanja na ovom mestu nije rasprava o ukupnoj sadrìni marksisti~ke arheologije, {to jepotpunije obra|eno u drugim radovima (Spriggs, 1984; Trigger, 1984). Pre no {to razmotrimmarksisti~ke arheolo{ke rasprave o ideologiji, najpre bih hteo da ukratko skiciram tipovedru{tvenih struktura koje su identifikovane u marksisti~koj arheologiji.

Marksisti~ka arheologija

Ovde se vra}amo na materijalizam, mada neki marksisti~ki arheolozi danas govore kakoizbegavaju rascep materijalizam/idealizam (Spriggs, 1984). No dalje }emo videti kako se takviistupi u arheologiji retko kada potvr|uju i po tome je sli~nost sa procesnom arheologijomo~igledna. Osnovna razlika u odnosu na procesnu arheologiju najpre proizlazi iz inkorporiranjapojma strukture u marksizam. To ne zna~i da marksisti~ka arheologija izbegava funkcionalneargumente, jer }emo kasnije videti da nije tako. Ono {to je novo je dodatna komponenta, dacelokupna dru{tvena praksa uklju~uje dijalekti~ke odnose: razvoj dru{tva odvija se kroz jedinstvosuprotnosti. Iza vidljivog dru{tvenog sistema postoje odnosi koji otelovljuju inkompatibilnost, ~ijakompatibilnost se gradi i koji generi{u promenu. Zato se moramo okrenuti ka domenu suprotnostii sukoba da bismo spoznali su{tinu marksisti~ke arheologije.

Dva glavna tipa suprotnosti su onaj izme|u interesa dru{tvenih grupa (kao {to je klasnaborba) i onaj izme|u proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa (bi}e dalje obja{njeno). Kod prvogtipa suprotnosti, zna~ajno je da marksizam nagla{ava podelu klasa u kojoj dominantna klasakontroli{e sredstva proizvodnje i prisvaja vi{ak. Interesi dveju klasa su suprotni, zato {to se jednaklasa razvija na ra~un druge. Kod prekapitalisti~kih dru{tava, ovaj op{ti stav se primenjuje nadru{tvenu podelu zasnovanu na starosti, polu, rodu itd. Tako Feris (Faris, 1983) sugeri{e da su upoznom paleolitu Evrope mu{karci prisvajali proizvod rada èna i zauzimali dominantnu pozicijuna njihov ra~un. Pojam "strukture" u takvim studijama, mada slabo razra|en, ti~e se odnosaproizvodnje i prisvajanja koji se nalaze iza pojavnih dru{tvenih odnosa (izme|u mu{karaca i èna,poglavara i podanika itd.).

Drugi tip suprotnosti, ~esto osnova prvog i sa njim u vezi, je strukturalnainkompatibilnost. Tu su proizvodne snage u sukobu sa proizvodnim odnosima. Jedno od gledi{tatih pojmova i njihovih veza nudi Fridmen (Friedman, 1974; v. slede}i dijagram). Proizvodnesnage obuhvataju proizvodne odnose (tehnologija, ekosistem: sredstva putem kojih se okruènjepreobraàva u ~ovekov proizvod) i organizaciju proizvodnje (organizacija radne snage). S drugestrane, proizvodni odnosi su dru{tveni odnosi koji odgovaraju proizvodnim snagama. Ti dru{tveniodnosi }e varirati od dru{tva do dru{tva: na primer, u nekim dru{tvima se proizvodnim snagamaupravlja na osnovu srodstva, dok je to na dana{njem Zapadu retkost. Dru{tvenim vezama uproizvodnji organizuje se na~in kori{}enja okruènja koji je ograni~en dostupnom tehnologijom;njima se tako|e utvr|uje ko radi i kako se prisvaja proizvod rada. Prema drugim mi{ljenjima,

37



proizvodne snage se izgleda same razvijaju, generisane iznutra, {to dovodi do suprotnosti izme|uproizvodnih snaga i odnosa. Primer ovakvog stanovi{ta imamo u Gilmanovom (Gilman, 1984)

obja{njenju poznopaleolitske revolucije. On tvrdi da Doma}i Na~in Proizvodnje (Sahlins, 1972)koji je karakteristi~an za ovaj period sadrì unutra{nje suprotnosti: s jedne strane lokalnimgrupama su potrebna spoljna savezni{tva da bi opstale, mada, s druge strane, èle da zadrèkontrolu nad sopstvenim resursima. Grupe koje su samodovoljnije teè da se izdvoje iz mreèsavezni{tva. S napretkom tehnologije svaka grupa postaje sve samodovoljnija, tako da suprotnostizme|u mreè savezni{tva i lokalne proizvodnje dovodi do stvaranja ograni~enih lokalnih saveza,u kojima se formiraju zatvoreni krugovi za me|usobnu pomo} i ograni~ava obaveza da se pomaèdrugima. Iako Gilman tvrdi (ibid . str. 123) da sama tehnologija ne determini{e dru{tvene promenei da je materijalisti~ka determinacija poslednji a ne prvi korak u redosledu, tehnolo{ke promeneodista izgledaju primarne (sl.5). One su generisane kao rezultat darvinisti~ke selekcije adaptivnogusavr{avanja kamenog oru|a (ibid .).

dru{tvena formacija

infrastruktura (baza) nadgradnja

proizvodne proizvodni sudsko- ideolo{kasnage odnosi politi~ka

sredstva organizacijaproizvodnje proizvodnje

Takve analize pokazuju da promene proizvodnih snaga generi{u suprotnosti izme|u

proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, i kako }emo dalje videti, te suprotnosti dovode dopromena u domenu stila i ideologije. Takvo gledi{te ne izgleda prihvatljivo, osobito ako nekogazanimaju razlozi za tehnolo{ku promenu i razlozi za odre|en oblik dru{tvenih odnosa. Stogadanas mnogi marksisti tvrde da su, barem u prekapitalisti~kim dru{tvenim formacijama, dru{tveniodnosi u proizvodnji oni koji ili dominiraju nad proizvodnim snagama ili sa njima stoje u udijalekti~kom dvosmernom odnosu.

Zanimljiv primer gledi{ta o dominaciji dru{tvenih odnosa daje Benderova (Bender, 1978)kada obja{njava pojavu zemljoradnje. Ona sugeri{e da su se pre pojave zemljoradnje lokalnegrupe nadmetale za dominaciju kroz ritual, gozbu i razmenu. Takve strategije dru{tvenedominacije izazvale su potrebu za pove}anom lokalnom proizvodnjom u cilju opstanka, a otudaintenzivniju proizvodnju i pojavu zemljoradnje. Ovde su promene u odnosu izme|u ljudi iokruènja, proizvodne snage, zavisne od dru{tvenih odnosa.

Takva shvatanja razvoja dominacije i dru{tvenog rangiranja unutar prethodno egalitarnihgrupa, jasno su skicirana kod Fridmena (Friedman, 1975) a razra|ena su i primenjena na pojavudru{tava sa dràvom kod Fridmena i Roulendsa (Rowlands, 1978). Jedan od aspekataFridmenovog modela, sistem presti`nih dobara, sada je {iroko usvojen u evropskoj preistoriji (v.npr. Bradley, 1984; Frankenstein & Rowlands, 1978). U svim takvim studijama dominirajuproizvodni odnosi, dok sama ideologija igra sekundarnu ulogu.

Do sada smo uo~ili pone{to od koncepta "strukture" u marksisti~koj arheologiji - da seona bavi odnosom proizvodnje i prisvajanja. To {to je ta struktura prikrivena ideologijom, jedan

38



je od razloga sa kojih je ona "podzemna", skrivena od pogleda. Sada moèmo da se vratimoglavnoj temi ovog poglavlja: kakva je uloga ideologije u odnosu na dru{tvenu strukturu u

marksisti~koj arheologiji?

Ideologija

Arheolozi ~esto koriste Marksovu tezu iz 1859, da je nadgradnja, uklju~ivsi ideologiju,zasnovana na bazi i da iz nje proizlazi. Ideologija potom deluje tako {to prikriva suprotnosti isukobe unutar i izme|u proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. U marksisti~koj arheologijiuglavnom se nude obja{njenja prema kojima ekonomija odre|uje ideologiju i njenofunkcionisanje. Iako se ponekada isti~e refleksivan odnos baze i nadgradnje, u praksi preovla|ujeprimena materijalizma i funkcionalizma (v. dalje).

Iako se u marksisti~kom pristupu ideologija obja{njava pozivanjem na sopstvene funkcije,postoji i shvatanje po kome je materijalna kultura "aktivna". Kao i kod Vobsta (str. 26)

materijalna kultura deluje da bi sistem mogao da radi. Takvo "delovanje" sve u svemu predstavljaprili~no pasivan zavr{ni ishod funkcionalnih potreba, mada se te potrebe prili~no razlikuju odonih uo~enih u procesnoj arheologiji. Tu razliku jasno isti~e Gilmen (Gilman, 1984) u svommarksisti~kom tuma~enju prelaza u pozni paleolit, koje je suprotno onome koje daje Vobst(Wobst, 1976). Gilmen dokazuje da se stil i ritual razvijaju najpre zato {to kooperacija unutardru{tvenih grupa sadrì inherentne suprotnosti, a ne zato {to poznopaleolitski stil ima funkcijuolak{anja kooperacije izme|u grupa i identifikovanja njihovih me|usobnih razlika. Te`nja da seiza|e iz savezni~kih mreà i da se usredsredi na odrànje proizvodnje unutar lokalnih grupa,dovodi do nestabilnih zatvorenih konubija. Stoga stil i ritual pomaù stvaranje dru{tvenoggrupisanja koje bi se ina~e neprestano kidalo. Ovde materijalna kultura sluì kao ideolo{ki pla{tkoji skriva ili la`no prikazuje unutra{nje suprotnosti.

Jo{ jednu va`nu analizu poznog paleolita koja sadrì simboli~ku strukturu ideolo{ki"prikrivenog" dru{tvenog sukoba izveo je Feris (Faris, 1983). Feris zapaà kontrast izme|upe}inskog slikarstva i pokretne umetnosti u paleolitu zapadne Evrope. Zidno slikarstvo uglavnomprikazuje krupnu divlja~ ~iji lov zahteva mnogo ve{tine. I sama umetnost je svedo~anstvo ve{tinekoja je morala iziskivati znatan trud, uklju~iv{i konstrukciju skela na nekim mestima. Nasuprottome, biljke i sitna divlja~ nisu prikazani, iako sadràj arheolo{kih slojeva svedo~i o njihovomzna~ajnom udelu u ishrani. @enske figurine, s druge strane, na drugi na~in iskrivljuju realnost.Ova pokretna umetnost nagla{ava polne i reproduktivne delove tela na ra~un ruku i lica - telokoje radi nije prikazano. Celokupna umetnost dakle, isti~e mu{ke lova~ke aktivnosti, iako su onesamo delimi~no doprinosile konzumiranim resursima. Sitna divlja~, biljke i ènska proizvodnjanisu predstavljeni; èna se prikazuje samo kao reproduktivno bi}e.

Feris se trudi da u toj rekonstruk~iji spozna i sopstvene predrasude u opaànju. No ovdese istovremeno istraùju i simboli~ka forma i sadrìna. Struktura znakova la`no predstavlja uloguèna u dru{tvu - drugim re~ima simbolizam deluje ideolo{ki kako bi transformisao proizvodneodnose. Mu{ka dominacija je zasnovana na prisvajanju ènskog rada, dok pe}inska umetnostmistifikuje suprotnosti i predupre|uje sukob. Materijalna kultura se mora razumeti delom kaoesteti~ka tradicija i delom kao ideologija u okviru dru{tvenih strategija dominacije.

U obe pomenute studije o poznom paleolitu, ideologija se tuma~i funkcionalno u odnosuna ekonomsku bazu (proizvodne snage i proizvodne odnose). Slede}i primer daje Kristijansen(Kristiansen, 1984) u svojoj studiji o ulozi ideologije u izgradnji megalitskih grobova u neolitu

39



Evrope. njegov cilj je da odredi kako ideolo{ke i kulturne norme korespondiraju svojimmaterijalnim funkcijama reprodukcije (ibid . str. 77). Smatra se da megalitski spomenici

predstavljaju ritualiziran produètak proizvodnje organizovane kroz komunalnu rodovsku strukturu.Vi{ak proizvoda za poglavare roda preobraàva se u ritualnu gozbu i oboàvanje predaka.Materijalizam je o~igledan u Kristijansenovoj studiji, no treba primetiti da se dru{tvena

realnost sa kojom se ideologija upore|uje, arheolo{ki moè spoznati samo kroz ideologiju - t.j.kroz tuma~enje pogrebnih spomenika. Kao i u slu~aju procesnih studija razmotrenih u 2.poglavlju, materijalizam je vi{e prividan nego stvaran. Svakako da nije mogu}no odreditiideologiju na osnovu materijalne baze, jer se materijalna baza upoznaje jedino kroz ideologiju.

Slede}a odlika Kristijansenove studije je da je ideologija svestan svet rituala. Ostalestudije, kao ona Lionijeva (Leone, 1984) usredsre|ene su najpre na ideolo{ke aspekte nesvesnih"zdravo za gotovo" sadrànih u svim aspektima ìvota (Althusser, 1977). Prema Lioniju te "date"ideje o prirodi, uzroku, vremenu, li~nosti - sluè naturalizovanju i prikrivanju nejednakosti udru{tvenom poretku. Ideologija prikriva proizvoljnost dru{tvenih odnosa proizvodnje, pa se ~ini da

oni proizlaze iz prirode ili iz pro{losti i da su stoga neizbe`ni. Lioni se posebno bavi ure|enjemosamnaestovekovnog vrta koji su otkrili istorijski arheolozi u Anapolisu, Merilend. Uosamnaestom veku dru{tvena kontrola vlasnika plantaà je unekoliko popustila, pa su uverenjabogatih pripadnika gospodskog staleà plantaèra, kao {to je bio Viljem Paka (William Paca)vlasnik vrta u Anapolisu, bila kontradiktorna. S jedne strane njihovo nasle|eno bogatstvozasnivalo se delom na robovlasni{tvu, a s druge strane su strastveno branili slobodu. Da bi seprikrila ova suprotnost, kaè Lioni, Pakina pozicija mo}i je sme{tena u okvire prirode. Idealdòrdìjanskog ure|enja ku}e i bri`ljivog planiranja vrta saobraèn je pravilima bilateralnesimetrije i perspektive. Tim putem je naturalizovana proizvoljnost dru{tvenog poretka, a gospodskistale` izolovan i distanciran od napada na utvr|en poredak. Ravnoteà i organizacija vrta izgledauverljivo prirodna i sre|ena, ~ine}i elitu prirodnim centrom dru{tvene kontrole.

U ovom primeru, opet, jasna je materijalisti~ka koncepcija ideologije - ideologijafunkcioni{e u odnosu na rastu}e suprotnosti u okviru dru{tva osamnaestog veka. Ali vaàndoprinos tih studija zadacima ove knjige skiciranim u 1. poglavlju, sastoji se u poku{ajupreispitivanja na~ina na koji bi se strukture simboli~kog zna~enja mogle dovoditi u vezu sadru{tvenim strukturama i sistemima. U Lionijevom primeru smo se vratili na simboli~ke strukture,ali one se putem ideolo{kih i dru{tvenih procesa sada povezuju sa dru{tvenim strukturama. Kao{to smo videli u 3. poglavlju, takve veze nisu u sredi{tu interesa strukturalisti~ke arheologije.

Iskoristi}u Lionijevo ubedljivo obja{njenje uloge materijalne kulture u ideologiji (za ostaleprimere videti Miller & Tilley, 1984) da po~nem sa kritikom ideologije u marksisti~kojarheologiji u ~etiri ta~ke.

Prva kritika

U marksisti~kim analizama ~esto izgleda kao da je odre|ena ideologija zajedni~kacelokupnom dru{tvu - tako su, opet, prisutni aspekti normativnog stava (v. str. 8). Svi uAnapolisu vide vrt na isti na~in i otuda sti~u isti ose}aj reda i prirode. Sli~na kritika moè seuputiti na ra~un svih primera razmotrenih u ovom poglavlju. Nigde nema indikacije da istamaterijalna kultura moè da ima razli~ita zna~enja i razli~ita ideolo{ka dejstva za razli~itedru{tvene grupe.

40



U takvim obja{njenjima je odista upe~atljivo do koje su mere ljudi zavedeni idejamadominantne klase. Za Lionija, arhitektonsko ure|enje, planovi ulica, drvoredi, odràvanje vrtova,

prikrivaju proizvoljnost dru{tvenog poretka. Mo`da vladaju}e klase doista i same veruju usopstvenu ideologiju, no nema dokaza da svi pripadnici dru{tva dovode u vezu raspored vrta sadru{tvenim poretkom ili da bilo kako vrednuju vrt ili mu se dive. Kao {to kaè Gidens(Giddens, 1979, str. 72), "moglo bi se dokazati da su samo dominantne klasne grupe uvek bile~vrsto posve}ene dominantnim ideologijama." Stepen ube|enja sa kojim svi ~lanovi dru{tva(podre|eni i ~ak dominantni) prihvataju simbol-sisteme ne sme se precenjivati. Podre|ene grupe udru{tvu ~esto imaju sopstvene stavove u vezi sa sopstvenim interesima, stavove koji mogu bitiprikriveni zbog kontrole onih koji upravljaju dominantnim oblicima diskursa. No ako èlimo dapojedinca predstavimo kao aktivnog dru{tvenog ~inioca, onako kako je skicirano u 1. poglavlju,moramo dopustiti mogu}nost da pojedinci poseduju izvesnu sposobnost da proniknu u ideologije ida imaju nezavisna mi{ljenja o sopstvenim uslovima egzistencije.

Druga kritika

U najuòj vezi s tim je i druga kritika koja se ti~e te`nje u celokupnoj marksisti~kojarheologiji da se suprotstave ideologije i dru{tvena stvarnost, "stvarni" uslovi egzistencije,"stvarne" suprotnosti. Kao {to smo videli, ideologije su opisane kao naturalizovanje iliprikrivanje nejednakosti u dru{tvenom poretku; no "nejednakost" je pojam sam po sebi optere}envrednovanjem i moè se nazvati ideolo{kim. Marksisti~ki pojam la`ne svesti implicira da ljudi nemogu da uo~e realnost svoje egzistencije zato {to je realnost od njih skrivena ideologijama. Ali{ta je dru{tvena realnost?

Za mnoge marksisti~ke arheologe dru{tvena realnost se defini{e proizvodnim snagama iodnosima. No marksizam onda mora da se suo~i sa sopstvenom kritikom, da je marksisti~ka

definicija dru{tvene realnosti i sama ideolo{ka. Po{to se realnost percepira i kreira krozposmatra~a, to je samo po sebi ideologija. Zauzeti stav da marksizam nudi jedinu istinitu naukukoja moè da identifikuje objektivnu realnost predstavlja prosto iskazivanje uverenja.

Kao {to smo videli razmatraju}i Kristijansenovu studiju, problem definicije dru{tvenerealnosti je posebno zao{tren u arheologiji jer materijalna kultura istovremeno sluì kao dru{tvenastvarnost i kao ideologija. Tako se rodovski oblik prisvajanja vi{ka moè identifikovati krozsahranjivanje, ali ti isti pogrebni spomenici se tuma~e i kao ideologije koje prikrivaju dru{tvenurealnost. Pa gde je onda dru{tvena realnost?

Za razli~ite dru{tvene ~inioce, dru{tvene nejednakosti i suprotnosti mogu imati razli~ite"realnosti". Za Altisera (Althusser, 1977) ~iji rad su u arheologiji najpotpunije razmatrali [enks iTili (Shanks & Tilley, 1982), ideologija nije iskrivljena komunikacija, ve} ima neophodnufunkciju u svim dru{tvima. Umesto da suprotstavlja ideologiju i realnost, Altiser najpre èli daideologiju izrazi kao prakti~nu nesvesnu organizaciju svakodnevnog ìvota. Posebno je Fukoovarasprava o mo}i kao sveprisutnom, sastavnom delu, celokupne dru{tvene akcije izbila u prvi red unovijim arheolo{kim raspravama (Miller & Tilley, 1984). U knjizi Nadzirati i ka`njavati /Surveillir et punir / Fuko (Foucault, 1977) pokazuje da mo} nije samo represivna, negativna; ona

je i pozitivna, saznajno produktivna. Ona tako|e proizvodi realnost - osim {to bi je samoprikrivala, sakrivala, suzbijala. Mo} nije op{ti sistem dominacije koju jedna grupa vr{i naddrugom. Mo} je najpre sveprisutna, stvaraju}i se u svakom trenutku, tokom svake delatnosti.Prisutna je u duhovnom isto koliko i u materijalnom. Moè se re}i da postoji neprekidna borba u

41



kojoj se odnosi mo}i preobraàvaju, osnaùju i ponekad preokre}u kroz manipulaciju simboli~kogi materijalnog kapitala, dva u potpunosti me|uzavisna entiteta koje je te{ko razdvojiti.

Idu}i za Fukoom, Miler i Tili (Miller & Tilley, ibid .) defini{u mo} kao sposobnostpreobraàvanja i prave razliku izme|u mo}i da se ne{to ~ini i mo}i nad nekim . Umesto daideologiju suprotstavljaju realnosti, oni je najpre vezuju za interes. Delatnici imaju interese kaopripadnici grupa i ispitati ideologiju zna~i videti na koji se na~in simboli~ka zna~enja mobili{u ulegitimaciji posebnih interesa tih grupa. Prema Gidensu (Giddens, 1979; 1981) ideologijefunkcioni{u na tri na~ina: (1) posebne interese predstavljaju kao sveop{te, (2) negiraju ilipreina~uju suprotnosti i (3) naturalizuju ili reifikuju sada{njo{t. Te ideje imaju neposredneimplikacije za arheologe (Hodder, 1982c; Miller & Tilley, 1984). Na primer, ako se na pogrebneostatke gleda kao na ideolo{ku naturalizaciju dru{tvenog poretka, onda }e raznolikost sahrana nanekropolama (poloàj kostiju, sadràj grobova i tako dalje) biti u direktnoj korelaciji sastrukturom dru{tva, no ako pogrebni ostaci u odre|enom dru{tvu negiraju suprotnosti, tada searheolo{ki podaci ne mogu koristiti za "i{~itavanje" dru{tvene organizacije. Materijalna kultura

stoga jeste jedan tip dru{tvene realnosti, ali ne i jedini.Razli~iti posebni interesi u dru{tvu razvijaju sopstvene ideologije u odnosu na ostale

ideologije i interese. Dru{tveni interesi i odnosi mo}i mogu se posmatrati sa raznih stanovi{ta uokviru samog dru{tva. Interes i mo} mogu se definisati i u drugim terminima a ne samo kaokontrola rada i materijalnih resursa. Razli~ite ideologije me|usobno koegzistiraju, dok dominantnuideologiju neprekidno podrivaju druga gledi{ta. Bilo koji domen kori{}enja materijalne kulture(doma}i, ritualni, razmena, sahranjivanje) ~esto sadrì me|usobnu komunikaciju tih razli~itihzna~enja/mo}i. Dimenziju ne~ega {to jedna grupa vidi kao nejedankost, druga moè da vidi kao

jednakost. Vrt Viljema Pake bio je dobar za Viljema Paku, legitimi{u}i njegove dru{tveneinterese, no da li bio takav i za nekog drugog manje je jasno. Moglo bi se primetiti da je iskazovakvog tipa o materijalnoj kulturi dru{tveno razoran. Odista sve ideologije za koje se ~ini da

"prikrivaju", u procesu "otkrivaju".

Tre}a kritika

Tre}a kritika marksisti~kog pristupa ideologiji odnosi se na primenu unakrsno-kulturnogmetoda koji obi~no posve}uje manju pa`nju specifi~nom istorijskom kontekstu. Gidensova tri tipaideologije je lako primeniti na {irok spektar okolnosti. U primerima razmotrenim u ovompoglavlju, pojmovi prestià, naturalizacije, prikrivanja itd., primenjeni su gotovo bez poku{aja dase ustanovi koliko je unakrsno-kulturni model podesan. Kako da znamo da vrt ima ideolo{kodejstvo na na~in opisan u Lionijevom primeru? Malo nam je re~eno o kontekstu kori{}enja: kako

je vrt kori{}en, da li podre|ene grupe ikad pose}uju i da li uop{te vide vrt, da li podre|ene grupekoriste takvo ure|enje u malom za svoje sopstvene ku}e i vrtove ili su njihovi vrtovi potpunodruga~iji, itd.?

Isto tako, isticanje unakrsno-kulturnog dovodi do nemogu}nosti obja{njenja specifi~nihideolo{kih oblika. Tako u Gilmanovoj analizi, op{ta interpretacija stila i rituala kao ideologijeuop{te ne obja{njava zbog ~ega je pe}inska umetnost suprotstavljena drugim ritualima. U vezi saFerisovom studijom, bilo bi korisno upitati zbog ~ega se pe}inska zidna umetnost ne javlja upoznom paleolitu centralne Evrope, uprkos tome {to postoje za to podesne pe}ine? Uop{tenopozivanje na ideolo{ke funkcije nedovoljno doprinosi obja{njenju takvih razlika. Tako|e, ViljemPaka je mogao da projektuje impresiju reda na mnogo drugih na~ina.

42



êtvrta kritika

Poslednje ograni~enje marksisti~kih pristupa ideologiji ti~e se generisanja i generativneuloge ideologije. Nemogu}nost tuma~enja specifi~nosti ideologije (tre}a kritika) povezana je sanemogu}no{}u da se protuma~i njeno "postajanje". Naravno, ideologije ispunjavaju neku funkciju,no moè li se zbilja re}i da su megalitski pogrebni spomenici rezultat ideolo{ke potrebeprikrivanja da poglavari roda prisvajaju vi{ak, ili da je organizacija vrta rezultat potrebe da selegitimi{e dru{tvena kontrola u Anapolisu? Ovde je re~ o nedostatku podsticajnog argumenta {tobaca senku sumnje na sposobnost marksisti~ke analize da protuma~i specifi~nost ideologije (tre}akritika) i njeno generisanje (~etvrta kritika). Te kritike veoma su sli~ne onima iz 2. i 3. poglavlja.Kao i u svim do sada opisanim pristupima u ovoj knjizi, pitanje porekla odre|ene ideologije(struktura, idejni podsistem ili sli~no) ostaje otvoreno.

Po{to specifi~nost i "postajanje" ideologije nije dotaknuto u marksisti~kim analizama,

malo je ~injeno i u pogledu poku{aja da se pokaè na koji na~in sama ideologija odre|uje istvara dru{tvo. Bilo je malo govora o refleksivnoj ulozi ideologije, zato {to je funkcionisanjeideologija stavljano u prvi plan i zato {to su takve analize sklone materijalizmu. Za Lionija jedòrdìjanski red, manifestovan u Pakinoj ku}i i vrtu, pogodan za neophodne dru{tvene funkcije,ali uzori za organizaciju prostora i vremena, koje Lioni identifikuje u vrtu, sami po sebi pripadajudugoj istorijskoj tradiciji ~iji tragovi se mogu pratiti do anti~kih civilizacija mediteranskog sveta.Bilo bi mogu}no ustvrditi da je taj anti~ki ideal reda i sam odigrao ulogu u generisanjuzapadnja~kog dru{tva i determinisanju dru{tvenih interesa kojima je teìo Paka - drugim re~ima,ideologiji bismo mogli da dodelimo kreativniju i aktivniju ulogu, a materijalnoj kulturi ideolo{ku.

Ideologija: zaklju~ci

Stoga je ideologija aspekt simbol-sistema. Ona se odnosi na onu komponentu simbol-sistema koja je najuè vezana za komunikaciju mo}i sa razli~itih interesnih stanovi{ta u okvirudru{tva. Kulturna zna~enja i simboli koriste se u okviru strategija mo}i i komunikacije kontrole,no oni tako|e delom uobli~avaju te strategije. Ideologija ne moè biti suprotstavljena dru{tvenimodnosima u proizvodnji. Ona se ne moè objasniti kao funkcija u odnosu na neku dru{tvenurealnost, jer su ta realnost i analiza odnosa ideologije i realnosti same po sebi ideolo{ke.Ideologija je najpre okvir u kojem se, sa odre|enog stanovi{ta, resursima daje vrednost, defini{use nejednakosti i legitimi{e mo}. I same ideje predstavljaju "stvarne" sirovine koje se koriste ukomunikaciji mo}i; a materijalnie sirovine su i same delovi ideolo{kog aparata.

Studija ideologije tako obuhvata dve komponente za koje su arheolozi teorijski lo{eopremljeni. Prvo, po{to se ideologije ne mogu meriti u terminima objektivnih uslova i funkcija,moraju se izu~avati "iznutra" u svojim sopstvenim terminima. Ti referentni termini su istorijskigenerisani. Ovim problemom }e se baviti 5. poglavlje.

Drugo, kriti~ka analiza marksisti~ke arheologije se vra}a na zna~aj samokontrolepojedinca, koji je, kako smo videli u prethodnim poglavljima, izostavljen iz svih arheolo{kihpristupa i teorija. Isto tako, naglasak se pomera sa funkcija koje pojedinac izvr{ava i sa upotrebepredmeta koje on/ona oblikuje, na generisanje delovanja. Ali na koji na~in pojedinci deluju usvetu? Kao {to smo videli, odgovor da su pojedinci podlo`ni pravilima, u arheologiji jestandardan. U sistemskoj arheologiji delatnost pojedinaca je odre|ena pravilima regulativnog

43



sistema ili ulogama u dru{tvu. U strukturalizmu, pojedincima upravljaju unverzalije ljudske svestiili generativne strukture koje se odigravaju izvan njegovog/njenog poimanja. U marksisti~koj

arheologiji pojedinca podsti~u materijalni uslovi ili strukturalne inkompatibilnosti dok gadominantne ideologije obmanjuju. Ako odbacimo podlo`nost pravilima kao pogodan opisdelovanja ljudi i proizvodnje materijalne kulture, kuda bismo mogli da krenemo? Razmatranjeovog pitanja je zadatak slede}eg odeljka.

Praksa i strukturisanje

Skiciraju}i "teoriju prakse", Burdje (Bourdieu, 1977) je ustanovio razliku izme|u opaànjai analize dru{tvenih doga|aja s jedne i u~e{}a u delatnostima s druge strane. Na primer,strukturalizam nam omogu}uje da vidimo kako se generi{e obrazac, ali nam ne nagove{tava kakoda strukture primenimo na situacije koje se neprestano menjaju. Gidens (Giddens, 1979; 1981) setako|e trudi da izbegne ideje o promeni jer one podrazumevaju odvijanje nekog prethodno

pripremljenog koda.Tako i Gidens i Burdje razvijaju teorije prakse ili dru{tvene akcije, koje Gidens naziva

"strukturisanjem" i u kojima je odnos strukture i prakse rekurzivan. Burdjeovo obja{njenje je odposebnog zna~aja za arheologe jer on svoju teoriju razvija na osnovu materijalne kulture iupotrebe prostora. Tako su njegove ideje primenjivane u etnoarheologiji, na primer, kod Donlija(Donley, 1982) i Brejtvejta (Braithwaite, 1982) i u arheologiji kod Bareta (Barrett, 1981) iDejvisa (Davis, 1984).

Burdje svoj pojam habitusa (jednina i mnoìna) sme{ta izme|u strukture i prakse. Habitusse defini{e kroz sisteme

____________________________________

struktura

habitus prinuda

praksa

trajnih ali prenosivih dispozicija, uklju~iv na primer ose}anje ~asti, ali i drugih strukturiraju}ihprincipa kao {to su levo/desno, gore/dole. Habitus predstavlja principe koji generi{u strategijuosposobljavanja delatnika da se sna|u u nepredvi|enim situacijama. Burdje ne posmatra habituskao apstraktni skup mehani~kih pravila naslaganih u svesti, ve} nagla{ava zna~aj prakti~ne logikei znanja. Iako sadrì sve obrasce kategorizacija i opaànja, habitus je nesvesna, lingvisti~ka ikulturna sposobnost. U svakodnevnoj praksi deluje ve{tina koja uklju~uje takt, okretnost isnalaènje koji se ne mogu svesti na pravila. U istom duhu, Gidens sugeri{e da saznajnasposobnost obi~nih delatnika koja posreduje izme|u strukture i prakse, istovremeno obuhvata idiskurzivnu i prakti~nu svest. Prakti~na svest sadrì znanje o tome "kako napredovati" u dru{tvu- to je ume{nost u svakodnevnim delatnostima, raznolika i strate{ka ve{tina, koja zavisi odkonteksta. Pojedinci refleksivno kontroli{u svoje delatnosti i mogu da proniknu u dru{tvenestrukture ili da ih spoznaju. Pravilni obrasci pona{anja javljaju se kao rezultat prakse generisanekroz habitus, ali ima malo normi i rigidnih pravila, osim ukoliko ih posmatra~i ne apstrahuju iintelektualiziraju. Za delatnike, pona{anje je zavisno od konteksta, strate{ko je i prakti~no.

44



No ipak u dru{tvenim grupama kolektivno pona{anje odista postoji. "Svaki delatnik sedrì obi~aja jer tako moè da sudi o sebi i drugima" (Bourdieu, 1977). Te`nja za konsenzusom u

pogledu zna~enja, uskla|ivanja iskustava i homogenosti habitusa, ostvaruje se kroz prosu|ivanje irazumevanje posledica sopstvenog i tu|eg delovanja. Sud i vrednost su neodvojivi od posebnihinteresa u okviru procesa formiranja i odrànja grupe.

Burdje tako|e razmatra kako habitus prelazi sa generacije na generaciju bez u~e{}adiskursa ili svesti. U Burdjeovoj teoriji sredi{nji poloàj zauzima proces enkulturacije koji jevaàn za arheologiju, jer dru{tvenu praksu dovodi u vezu sa "kulturnom istorijom" dru{tva.Prenose}i se kroz vreme, habitus igra aktivnu ulogu u dru{tvenoj delatnosti i kroz nju sepreobraàva. Ta rekurzivnost, Gidensova "dvojnost strukture", mogu}na je zato {to je habitus

prakti~na logika.Obrasci habitusa se prenose iz prakse u praksu, no to ne zna~i da u~enje predstavlja

mehani~ko pam}enje podesnih radnji. U dnevnom obrascu ìvota, kroz poslovice, pesme,zagonetke, igre, posmatranje odraslih, dete bez te{ko}a usvaja obrazloènje niza doga|aja. Dete se

prilago|ava i pode{ava spram subjektivnih i objektivnih obrazaca, obrazaca "ovde" i "tamo" izkojih izrastaju sistematske dispozicije. Kao rezultat se javlja habitus, zasnovan na detinjojsopstvenoj dru{tvenoj poziciji sa koje posmatra kako drugi reaguju na njega. Naro~ito ku}a ikori{}enje prostora i predmeta u ku}i upu}uju dete na razumevanje habitusa. "Knjiga" iz kojedeca u~e svoju predstavu o svetu, ~ita se telom ( ibid . str. 90), kretanjem kroz prostor od"mu{kih" do" ènskih" delova ku}e, od "svetlog" ka "tamnom" itd. Razli~ite dru{tvene grupemogu kroz razli~it habitus razli~ito da opaàju jedno isto doma}instvo. Donli (Donley, 1982) dajesavr{en primer kako u kenijskim svahili ku}ama ène i mu{karci u~e o svom mestu o svetu krozupotrebu prostora i predmeta u ku}i. Tako praksa, u procesu enkulturacije, povratno deluje nahabitus, pa Burdje moè da govori o "svesti ro|enoj u svetu predmeta" (ibid . str. 91).

Burdjeova teorija prakse predstavlja implicitan poziv arheolozima da shvate principe na

kojima se temelji druga~ija kulturna praksa tako {to }e istraìvati i baviti se rasporedom predmetau prostoru i kontekstom njihove upotrebe. Arheolozi mogu da "~itaju" ono {to je preostalo od"knjige" ne upu{taju}i se u apstraktna ili izre~ena zna~enja, isto kao {to dete apsorbuje principedelanja. Kasnije }u se vratiti na implikaciju ovog shvatanja za arheolo{ku "teoriju" i javnuprezentaciju arheologije.

Mogu}nosti koje nudi Burdjeova spoznaja su znatne. Uzbudljivo je saznanje da svinajobi~niji predmeti materijalnog sveta, onakvi kakve iskopavaju arheolozi - posude, kosti, fibulei konstrukcije vrata - mogu igrati ulogu u procesu enkulturacije i formiranju dru{tvenog sveta.Kroz praksu enkulturacije mogu}no je usaditi "celokupnu kosmologiju, etiku, metafiziku, politi~kufilozofiju putem tako bezna~ajnih naredbi kao {to su 'stoj pravo' ili 'ne drì no` u levojruci'"(Bourdieu, ibid . str. 94). "Stoj pravo" se, na primer, u odre|enoj kulturnoj asocijaciji ne~eg{to je pravo (kao {to su mu{ka prava koplja) moè dovesti u vezu sa vrednosnim pojmovima"pravo govoriti", "biti uspravan" kao suprotnost povijenosti, podre|enosti. Tako se celokupnamu{ka dominacija prihvata zdravo za gotovo. Svaka obi~na posuda i ucrtana dekoracija, svakalobanja krave ili svinje, na taj na~in predstavljaju ~vori}e u mreì asocijacija i suprotnosti kojenam govore o na~inu na koji je sklopljen svet.

I Burdje i Gidens dovode u vezu strukturalizam sa marksizmom, skiciraju}i teoriju praksekoja je od velikog zna~aja za arheologiju. Oni se trude da istovremeno izbegnu objektivizam(dru{tvena delatnost se odvija sa mehani~kom neizbe`no{}u u procesima kojih delatnici nisusvesni) i subjektivizam (dru{tvenu delatnost proizvode samo podobni delatnici). Struktura je pre

45



svega dvojna: struktura je i sredstvo i posledica delovanja. Pojedinac igra glavnu ulogu jerraspolaè samokontrolom, kreativno{}u i razli~itim nivoima sposobnosti. Osobito materijalna

kultura igra veoma aktivnu ulogu, stvaraju}i dru{tvo i stvaraju}i neprekidnu promenu.[enks i Tili (Shanks & Tilley, 1982) se bave jednom od Burdjeovih oblasti prakti~nogznanja - kori{}enjem tela kao mape ili okvira u kome ljudi "proìvljavaju" svoj habitus. Svet senesvesno spoznaje kroz telo. Telo pruà raznolike mogu}nosti za odnos celina/deo. Utvr|eno jeda su dezartikulisani ostaci ljudskih kostiju u neolitskim grobovima Britanije i [vedske biligrupisani u gomile koje su ukazivale na distinkcije telo/ud, gornji ud/donji ud, levo/desno.Simetrija tela je tako shva}ena kao naturalizacija suprotnosti u dru{tvu, na primer onih izme|udru{tvene kontrole koju vr{e rodovski poglavari i podru{tvljene proizvodnje. Simetrija delova tela

je negacija asimetri~nih odnosa u ìvotu.Premda se ovim primerom pruà sofisticirano obja{njenje odnosa strukture i prakse uz

razmatranje uloge pojedinca, i dalje su prisutna ograni~enja pomenuta u ostalim pristupima,osobito u odnosu na kontekstna zna~enja i istoriju. Kao i u ostalim studijama koje su pod

uticajem Burdjeovog i Gidensivog rada (vidi ~lanke kod Hodera/Hodder/ 1982c) odre|enaistorijska zna~enja nisu uzimana u obzir; pristup je i dalje uglavnom unakrsno-kulturan i"izvanjski". Tako [enks i Tili ne istraùju da li za neolitsko dru{tvo Britanije i [vedske i uostalim domenima ima podataka koji bi ukazivali na simetrije levo/desno i {ta bi takve simetrijemogle predstavljati. âjld je ustanovio za neolitski Orkni (Orkney), da se podela kolibazasnovana na principu levo/desno (Hodder, 1982a) moè dovesti u vezu sa principommu{ko/ènsko na osnovu artefakata i veli~ine leàjeva. Tako|e, pokazao sam (Hodder, 1984a) daneolitski grobovi imaju "zna~enje" ku}a pronalaènih na drugim mestima u centralnoj Evropi gdesu igrale zna~ajnu ulogu u odnosu mu{ko/ènsko. Ako bi daljim istraìvanjima mogla da se utvrdirelevantnost takvih konteksta, moglo bi se pokazati da organizacija kostiju u grobovima pre svegaima specifi~na zna~enja u mu{ko/ènskoj komunikaciji mo}i i autoriteta, umesto da se vezuje za

odnose mo}i kakve opisuju [enks i Tili.Bez razmatranja sadràja zna~enja u kulturno-istorijskom kontekstu ({ta zna~i levo/desno,grobnice itd. u neolitu Britanije i [vedske) nije mogu}no objasniti ideolo{ke funkcije simbol-sistema. Tako|e nije mogu}no objasniti za{to se koristi bilo koji odre|eni simbol-sistem i kako jenastao. Na primer, ideolo{ka analiza neolitskih grobnica ne moè da objasni za{to takvi spomenicinisu uobi~ajeni u centralnoj Evropi, iako se i tamo moè pretpostaviti postojanje sli~nihstrukturnih suprotnosti. Elegantnu i inovativnu analizu jednog tipa habitusa koju izvode [enks iTili, neophodno je dovesti u vezu sa detaljnim razmatranjem istorijskih i kontekstnih zna~enja.

Doista, ova poslednja primedba pojavljuje se kroz celo poglavlje i kroz celu knjigu dosada. Procesne, strukturalisti~ke i marksisti~ke analize odbijaju da se uhvate u ko{tac sasadrìnom istorijskih zna~enja i sa pitanjem porekla stila, strukture i ideologije pa su njihovemogu}nosti adekvatnog obja{njenja pro{losti izgleda ograni~ene. Kako moèmo da obja{njavamoda grob adaptivno funkcioni{e u dru{tvu ako ne znamo {ta to zna~i? Kako moèmo da tuma~imobilateralnu simetriju ili horizontalno zoniranje ako ne razumemo istorijsko zna~enje tih struktura,elemente koji su u njima upotrebljeni i kontekste (na primer posude) u kojima se javljaju? Kakomoèmo da pretpostavljamo {ta je naturalizovano simetrijama levo/desno kad ne znamo njihovzna~enjski sadràj?

Prili~no smo odmakli sa po~etnim programom. Strukturalizam i marksizam su pro{iriliarheologiju tako da ona moè da obuhvati studije o strukturi zna~enja i aktivnom u~e{}u tihstruktura u dru{tvenoj promeni. U literaturi se sada sve vi{e ispituju strukture i funkcija

46



materijalnih simbola (i u adaptivnom, procesnom smislu i u marksisti~kom) kroz istra`ivanjeadekvatnog iskaza o materijalnoj kulturi kao zna~enjski uspostavljenoj. Ipak, sve do sad ispitane

pristupe odlikuje izostanak adekvatnog i eksplicitnog bavljenja sadr`ajem istorijskih zna~enja.

47



5. ARHEOLOGIJA I ISTORIJA

U ovom poglavlju }e biti govora o neophodnosti da arheologija ponovo uspostavi svojetradicionalne veze sa istorijom. Na nesre}u, termin "istorija" razni ljudi upotrebljavaju u nizuraznih zna~enja, pa je neophodno da se prvo utvrdi {ta pod tom re~ju ovde podrazumevam a {tane. Ne podrazumevam tuma~enje promene pozivanjem na prethodne doga|aje; prost opis nizadoga|aja koji dovode do odre|enog trenutka u vremenu je travestija istorijskog metoda. Nepodrazumevam ni da je faza n zavisna od faze n-1 . Mnogi tipovi arheologije sadrè takvudimenziju. Stoga se u mnogim teorijama dru{tvene evolucije ra~una da su potezi u kretanju odmalih zajednica, do plemena, poglavarstava ili dràva ili kod usvajanja zemljoradnje me|usobnozavisni (Woodburn, 1980). Kada se primenjuju argumenti darvinisti~kog tipa, izbor novogdru{tvenog oblika ograni~en je postoje}im "genetskim pulom". U teoriji sistema, "putanja" sistemazavisna je od prethodnih uslova i stanja sistema. Svaka putanja moè da bude istorijski

jedinstvena i specifi~na po sadràju, ali je mogu}na i primena op{tih zakona funkcionisanja

sistema. U okviru marksizma se smatra da su sukobi i suprotnosti za~eti jo{ u prethodnomsistemu, kao deo dijalekti~kog istorijskog procesa.

U svim takvim radovima, istorija uklju~uje jednu partikularsti~ku dimenziju, ali iobja{njavanje poteza iz faze n-1 ka fazi n u skladu sa skupom univerzalnih pravila. Kao takav,istori~ar ostaje izvan doga|aja, kao prirodnjak koji beleì eksperimentalne podatke. No istorija usmislu koji ovde nameravamo da joj pridamo, tako|e uklju~uje ulaènje unutar doga|aja, unamere i zamisli subjektivnih ~inilaca. Istori~ar govori o "delatnostima", a ne o pona{anju,kretanjima ili doga|ajima. Takav primer daje Kolingvud (Collingwood, 1946, str. 213). Istori~arine samo da beleè kako je odre|enog datuma Cezar pre{ao reku zvanu Rubikon, ve} govore i oCezarovom kr{enju republikanskog zakona.

Ova knjiga zapo~ela je pitanjem kako dolazimo do kulturnih zna~enja u pro{losti? I{li

smo do i od materijalizma i ponovo se vra}ali. Sve vreme se moglo videti da se jezgrorekonstrukcija oprobanih u bilo kojem "izmu" zasniva na slabo razvijenim argumentima okulturnom zna~enju. U okviru materijalisti~kog sistemsko-procesnog pristupa smatralo se, naprimer, da sahrana sluì socijalnom iskazivanju, te }e u uslovima kada se norme u nasle|ivanjudovode u pitanje sahrane odraàvati statusno nadmetanje (str. 24). Da bismo na ovaj na~intuma~ili funkciju sahrana, moramo stvoriti pretpostavke o tome {ta su one zna~ile onovremenimljudima. Isto tako, kape ozna~avaju dru{tvenu afilijaciju (str. 25) samo ako ih oni kojih se to ti~eopaàju u zna~enju tih termina. Protivargument bi bio da su artefakti, ma {ta zna~ili, uvek imalione funkcije na koje ukazuju. Ipak, te{ko je videti kako artefakt moè da ima dru{tvenu funkciju(kao {to je za socijalno iskazivanje ima sahrana) ako zna~enje nije primereno funkciji (kao kadase na smrt ili akumulaciju materijala gleda kao na "prljav{tinu" i "nekulturu").

Zbog tako neadekvatnog pristupa zna~enju, u 3. poglavlju smo se okrenuli strukturalizmu,no tu smo na{li da se zna~enjski sadràj ~esto olako pripisuje. Jedinice analize definisane su a

priori . Simbolima se pridaje zna~enje (na primer mu{ki ili ènski) dok se asimetrije tuma~e (kao"organske" na primer). Sam strukturalisti~ki metod dao je nekoliko direktiva za mogu}nerekonstrukcije subjektivnih zna~enja na kojima se grade strukture.

No, vratimo se materijalizmu. U 4. poglavlju je pokazano da se u ve}ini marksisti~kihanaliza ne ispituje zna~enjski sadràj, nego opet funkcije (da prikriju dru{tvenu realnost itd.). âki oni pristupi koji su razvili prefinjenu nefunkcionalisti~ku teoriju dru{tvene akcije i materijalne

48



prakse tako|e propu{taju, kada je re~ o arheolo{kim podacima, da adekvatno ispitaju zna~enjskisadràj.

Subjektivna zna~enja u svesti davno umrlih ljudi pretpostavljaju se ~ak i u okviru pristupakoji nisu razmotreni u ovoj knjizi. Na primer, ekonomija jednog preistorijskog lokaliteta ~esto serekonstrui{e na osnovu ostataka kostiju (1. poglavlje, str.16). No pretpostaviti da odba~ene kosti unaselju imaju ikakve veze sa ekonomijom zna~i stvarati pretpostavke o tome kako su ljudi opaàliìvotinje, kosti, otpatke itd. U mnogim dru{tvima doma}e ìvotinje, kosti i otpaci dobijajukompleksna dru{tvena zna~enja. Smatrati da se kosti kulturno ne preobraàvaju, zna~i pretpostavitida "njihovi" stavovi nisu bili sasvim razli~iti od "na{ih". Ili na primer, ako kaèm da je broj ljudina jednom lokalitetu bio "x", onda taj iskaz krije rekonstrukciju zna~enja u svesti davno umrlihljudi. Po{to ne mogu neposredno da "vidim" populaciju u pro{losti, moram o njoj da zaklju~ujem,na primer, na osnovu naseljenog prostora. Naravno mogu da poduprem svoj argument unakrsno-kulturnim dokazima. No i kad bismo mogli da dokaèmo da je u svim dana{njim dru{tvimaodnos veli~ine populacije i zone naseljavanja predvidljiv ({to ne moèmo - v. Hodder, 1982d),

kori{}enje takve informacije u cilju tuma~enja pro{losti opet bi zna~ilo stvaranje pretpostavki oodnosu ljudi prema prostoru u datom istorijskom kontekstu. Koliki je prostor koji je pojedincimaili grupama potreban, ili misle da im je potreban za odre|ene delatnosti je, bar delimi~no, pitanjesimbolizma, zna~enja i namera. Kao {to su primetili Kolingvud (Collingwood, 1939, str. 133) iTejlor (Taylor, 1948), arheolo{ke podatke nije mogu}no ~ak ni opisati bez nekih interpretativnihpojmova koji ukazuju na svrhu, kao {to su "zid", "grn~arija", "alatka", "ognji{te". Kada se zaneolitske gla~ane sekire mislilo da su okamenjene munje, analiza sama po sebi nije mogla darasvetli njihovu utilitarnu funkciju (da obaraju neolitsko drve}e). Samo onda kada stvaramopretpostavke o subjektivnim zna~enjima u svesti davno umrlih ljudi moèmo po~eti da se bavimoarheologijom.

Svi pristupi opisani u ovoj knjizi odbijaju da se direktno suo~e sa tom àlosnom

situacijom. Arheolozi su ovaj problem izbegavali, na{av{i uto~i{te u la`noj i napukloj fasadiempirijske nauke. Sada direktno moramo da se suo~imo sa subjektivno{}u zna~enja.Smatram da istorija pre svega ima ulogu spoznavanja ljudske delatnosti, a ne doga|aja.

Spoznati delatnost zna~i spoznati subjektivno zna~enje, unutar doga|aja. Stoga izme|u istorije iidealizma postoji bliska veza. Pod idealizmom ne podrazumevam stanovi{te da materijalni svet nepostoji; ovaj termin, kako je ranije definisan (str. 18), najpre sugeri{e da je materijalni svetonakav kakav izgleda. On se mora osmotriti pre nego {to se na njega deluje. Istorijski idealizambi onda predstavljao prou~avanje o tome kako dolazi do tih subjektivnih zna~enja u istorijskimkontekstima; no kako je istorija i sama definisana u terminima otkrivanja delatnosti (kojeuklju~uje uverenje) i unutarnjosti doga|aja, pojam istorijskog idealizma je prili~no redundantan utrenutnom kontekstu.

U ovom poglavlju èlim da razmotrim dva aspekta istorije. Prvo, hteo bih da istraìmkako se subjektivna zna~enja regeneri{u u praksi tokom dugog trajanja. Drugo, bi}e preispitansam istorijski metod.

Istorija dugog trajanja

Arheolozi obi~no razmatraju razvoj u dugim vremenskim odsecima tako {to svoje podatkedele na faze i razmatraju razloge promena izme|u tih faza. Stoga je istorija diskontinuiran procesbez obzira da li je pristup koji se sledi kulturno-istorijski (kada su diskontinuiteti predstavljeni

49



invazijama itd.), procesni (sistemska, adaptivna promena) ili marksisti~ki (promena proiza{la izsuprotnosti i krize). Kao {to smo ve} videli (str. 41), strukturalizam sa promenom ne izlazi

uspe{no na kraj.Iako su u okviru takvih pristupa ~injeni poku{aji da se odseci izme|u faza omek{aju (vidina pr. Higgs & Jarman, 1969), o istoriji se premalo razmi{lja kao o kontinuiranom procesu i malibroj arheologa je poku{ao da rekonstrui{e kako se subjektivna, kontekstna zna~enja mogu dovestiu vezu za praksom kroz period dugog trajanja. Ako èlimo da saznamo kakve su bile subjektivneorijentacije ljudi u odre|enom vremenskom trenutku da bismo shvatili njihovo (ili na{e) dru{tvo,koliko se daleko treba vratiti u pro{lost? Da li se zna~enja menjaju u kontinuiranom procesu,uvek u vezi sa onim {to je prethodilo?

Skoro po definiciji, oni koje zanima kontinuitet kulturnih zna~enja kroz period dugogtrajanja, skloni su da budu zainteresovani za posebno. Ako svaka faza mora posebno da seobja{njava pore|enjem sa ostalim dru{tvima, onda jedinstven istorijski razvoj biva zapostavljen.No, za one koje zanimaju kulturna zna~enja, unakrsno-kulturne op{tosti se moraju dokazivati a ne

pretpostavljati, pa se stoga nagla{ava razumevanje posebnog u sopstvenim terminima. Ve} smovideli (str. 63) da se celokupna arheologija unekoliko bavi posebnim istorijskim kontekstom, dok

je, s druge strane, Triger (Trigger, 1978) pokazao da se istorija bavi generalizacijama.Partikularisti~ke studije u kombinaciji sa zanimanjem za "unutarnjost" doga|aja, dovele su donajdubljih i najdalekose`nijih iskaza o karakteru odnosa zna~enja i prakse, i u arheolo{kim i u ne-arheolo{kim izu~avanjima.

Zna~ajna studija o takvim odnosima kroz dug period trajanja je analiza Maksa Vebera(Weber, 1989; prvi put objavljena 1904-5) o odnosu protestantske etike i kapitalisti~kog duha.Iako to nije arheolo{ki primer, nameravam da ga {ire razmotrim sa razloga koji }e dalje biti

jasniji. Veber polazi od odre|enog problema na koji daje odre|en odgovor. njegovo pitanje je"za{to je kapitalizam nastao u zapadnoj Evropi a ne u ostalim delovima sveta?" Neki oblici

kapitalizma su postojali, sugeri{e Veber, u Kini, Indiji, Vavilonu ali nedostajao im je odre|enietos ili duh kakav je postojao u Evropi i koji je utemeljio modernu kapitalisti~ku etiku. Veber tuetiku identifikuje kao "du`nost u pozivu" ma o kojoj profesiji da je re~. Racionalno pona{anje natemelju ideje o pozivu moè se vezati za ostale specifi~ne i osobene oblike racionalizma uzapadnja~koj kulturi, vidljive u muzici, pravu i administraciji kao i u ekonomskom sistemu.

Veber sugeri{e da se poseban karakter zapadnja~kog kapitalizma moè vezati za usponrazli~itih oblika asketskog protestantizma, posebno kalvinizma (mada ni u kojem neposrednomsmislu nije njime uzrokovan). Navode se podaci koji pokazuju da u konfesionalno me{ovitimzapadnoevropskim zemljama, istaknute poslovne ljude, vlasnike kapitala i one koji posedujuvisoke i tehni~ke radne kvalifikacije uglavnom predstavljaju protestanti. Katoli~ki tradicionalizambio je autoritaran i nije odobravao potragu za dobiti na ra~un drugih; njegova ve}a"onosvetovnost" ko~ila je kapitalisti~ku inicijativu. Kalvinizam je, {tavi{e, odobravao"unutarsvetovnii" asketizam. Pojedinci dolaze na svet u kome vlada prividno nepromenljiv redstvari, a ~ovek je predodre|en da "radi djela onoga koji ga je poslao sve dok traje dan" (Weber,1989, str. 152).

U svojoj analizi Veber se posebno protivi marksisti~kom istorijskom materijalizmu premakome su proizvodne snage i odnosi primarni. Nije re~ o tome da on ne zna za te faktore ili damisli kako su neva`ni, on je hteo da podjednaku teìnu pruì idealisti~kom stanovi{tu o istorijskispecifi~nom skupu ideja koje uti~u na to kako }e ljudi organizovati svoje dru{tvo i ekonomiju.Nastojao je da ispita odnos subjektivno zna~enje - kompleks delanja i da istakne kako je

50



"racionalnost" subjektivna i vezana za odre|ene "svrhe" i "datosti". On sugeri{e da se svakiartefakt moè razumeti samo u terminima onog zna~enja koje su njegova proizvodnja i upotreba

imale ili }e imati kroz ~ovekovo delanje.Veber smatra da razvoj protestantskog asketizma traje kroz duge vremenske etape i da seregenerisao kroz enkulturaciju, tako da je na kraju priman zdravo za gotovo. U krajnjoj liniji,formiranje racionalne jurisprudencije nasle|ene iz Rimskog prava odigralo je ulogu u razvojuspecifi~nog zapadnja~kog tipa racionalizma. Poreklo kapitalisti~kog duha moè se razaznati uvremenu koje prethodi pojavi kapitalizma (ibid . str. 47) dok puritansko nagla{avanje neprestanogtelesnog i umnog rada delimi~no proizlazi iz ~injenice da je "rad...proku{ano asketsko sredstvokoje je, kao takvo u crkvi Zapada, u o{troj suprotnosti ne samo prema Orijentu nego gotovoprema svim kalu|erskim pravilima cijelog svijeta" (ibid . str. 155).

No Veber ne smatra da se taj skup ideja razvija sam od sebe. Pre svega se integri{umaterijalno i duhovno, tako da je neophodno, za obja{njenje bilo kojeg delanja ili dru{tvenogproizvoda, da se razmotre kako istorijski kontekst subjektivnih zna~enja tako i svakodnevna

ìvotna praksa. Religijske ideje se delimi~no menjaju kroz debatu verskih poglavara, ali i uodnosu na ukupne dru{tvene, osobito ekonomske, uslove, mada ne i kroz dominaciju istih ( ibid .str. 192). Ri~ard Bakster (Richard Baxter) koji je pisao o puritanskoj etici "neprekidno seprilago|avao prakti~nim iskustvima iz svoje sve{teni~ke delatnosti" tako da se njegova dogmamenjala u odnosu na prakti~nu delatnost (Weber, 1976, str. 156). Veber stalno podvla~i razlikuizme|u filozofskih i religijskih ideala u odnosu na "profano", "prakti~no" i "uobi~ajeno". Ukalvinizmu "eti~ka praksa obi~nog ~ovjeka tako je bila li{ena svoje nesmi{ljenosti inesistemati~nosti /koju je imala u katolicizmu/ i pretvorena u jednu konsekventnu metoducelokupna na~ina ìvota" (isti, 1989, str. 101).

Duh kapitalizma ro|en je iz duha hri{}anskog asketizma. Dogma je u{la u svakodnevniìvot, po~ela je da dominira svetovnim moralom i doprinela izgradnji modernog ekonomskog

poretka. [tavi{e, mo`da prakti~ne posledice svega toga nisu bile nameravane. Stoga su sekalvinisti~ki verski reformatori i ostale puritanske sekte starali za spasavanje du{a; potraga zasvetovnim dobrima nije bila sama sebi cilj. îsto religijski motivi imali su nepredvi|ene i ~akneèljene kulturne i socijalne posledice (isti, 1976, str. 88-90). Rezultati su ~esto bili daleko i ~aksuprotni svemu onome ~emu su teìli reformatori religije.

Tako u Veberovom primeru vidimo dijalekti~ku vezu teorije i prakse, ideje i materije,kao i ono isto nagla{avanje dru{tvenog delanja (svrhovitog pona{anja), nenameravanih posledica isuprotnosti, koje smo upoznali u prethodnom poglavlju. Ovde se opet, budu}i da postojidugotrajan istorijski kontekst, identifikuje podjednak doprinos ideala i vrednosti. Gledanokratkoro~no, u trenutku delanja, izgleda da Burdjeovim habitusom dominiraju uslovi opstanka, alidugoro~no i u suprotnosti sa ostalim istorijskim redosledima, za dru{tvene i ekonomske uslove sesmatra da se sami generi{u u okviru skupova kulturnih zna~enja.

Relativna dominacija religijskih ideja i dru{tvene ekonomije varira u vremenu, pi{e Veber.U po~etku je puritanska te`nja ka asketizmu podsticala dru{tveno delanje i obezbe|ivala daljirazvoj ekonomskog sistema u ve} postoje}im oblicima. Izvesni aspekti kapitalisti~ke poslovneorganizacije znatno su stariji od Reformacije (ibid . str. 91), ali tek su religijske promene dopustilerazvoj novog ekonomskog poretka. Uz to, puritanizam je bio "antiautoritaran" tako da je naveopuritance da se fanati~no suprotstave dekretima britanskog monarha (ibid . str. 167).

Tako je isprva, dok je religija upravljala kapitalisti~kim preduzetni{tvom, "puritanac htioda bude ~ovjek poziva" no sada "mi moramo to biti" (isti, 1989, str. 190). Vremenom, racionalni

51



poredak se vezao za tehni~ke i ekonomske uslove ma{inske proizvodnje. Danas ti materijalniuslovi "odre|uju ìvotni stil svih pojedinaca {to se ra|aju u ovom mehanizmu" ( ibid . str. 190)

dok je religijska osnova izgubljena.Ne{to {ire sam razmatrao Veberovo izlaganje jer njegov rad sadrì mnoge aspekteistorijskog tuma~enja koje ova knjiga istraùje, a ne mogu da se setim da li sam ikada nai{ao nacitiranje Vebera u arheolo{kim tekstovima ({to bi bilo vrlo ~udno ukoliko bi odraàvalo stvarninedostatak takvih citata). Kod njega se u potpunosti razmatraju subjektivna kontekstna zna~enja,prikazuje se kako su se ta zna~enja razvila i kako se mogu razumevati u sopstvenim istorijskimterminima, a locira se i poloàj pojedinca u dru{tvu. Veber se protivi funkcionalnodeterministi~kim vezama i na delatnost pojedinca gleda kao na konstruktivni deo dru{tvenogtotaliteta. Dru{tvena celina obiluje napetostima, raskolima i suprotnostima dok pojedinci razli~itotuma~e svet (svetove) u kojem ìve.

I pored isticanja subjektivnog i specifi~nog, Veber ne upada u skepti~ki relativizam ipartikularizam - on misli da je mogu}no spoznati subjektivitet drugih ljudi. Ne treba da se bude

Cezar da bi se razumeo Cezar. Um moè da doku~i druge kontekste i druga zna~enja doklegodmoè da sastavlja "duh" drugih vremena od pojedina~nih segmenata istorijske realnosti, umesto daizvana name}e odre|enu formulu (isti, 1976, str. 47). Isto tako, kada se izvede ovakvo detaljnotuma~enje, generalizacija je mogu}na kako u okvirima istorijskih konteksta tako i izme|u njih.

Kako isti~e Gidens (Giddens, 1976), mnogi od Veberovih podataka i tuma~enja kasnije sudovo|eni u pitanje. Na ovom mestu nisam imao za cilj da demonstriram vredovanje Veberovogiskaza, ve} da ga upotrebim kao primer razmatranja istorijskih zna~enja, kroz dugo trajanje i kaokontrast razvoju u ostalim delovima sveta, koja ukazuju na nedovoljnost materijalisti~kih iobjektivisti~kih iskaza i nagla{avaju zna~aj subjektivnog i pojedina~nog.

Dok Veberov iskaz ve} pruà neki nagove{taj odnosa ideje i prakse, Salins (Sahlins,1981) daje najjasniji primer kako se pristupi tipa skiciranog kod Burdjea i Gidensa (v. 4.

poglavlje) mogu primeniti na dugo trajanje. Vredelo bi da se ukratko objasni kako Salinsprikazuje veze izme|u strukture, habitusa i prakse, mada }u dati i sopstveni primer iz etnoistorijeu 6. poglavlju.

Na Havajima, Salins identifikuje skupove predrasuda i ideja kao delatnosti. Na primer,mana je stvarala~ka snaga koja vidljivom daje nevidljivost, koja osmi{ljava dobrotu i pobo`nost.Boànska mana poglavara iskazuje se kroz njihov sjaj, njihovo blistanje, poput sunca. Ovakvistavovi usmeravaju delatnost na svakodnevnom nivou, kao habitus, no u praksi oni se menjaju u"sticaj struktura". Niko ne moè da zna kako }e se jedan doga|aj ili ve}anje ta~no odvijati upraksi. Nameravane i nenameravane posledice delatnosti dovode do ponovnog formulisanjahabitusa i dru{tvene strukture.

Jasnije re~eno, u trenucima kontakta me|u kulturama, kao kada je Kuk (Cook) stigao naHavaje, sukobljavanje dva suprotna habitusa u praksi moè da usledi radikalnom promenom.Salins pokazuje kako su po dolasku na Havaje, Evropljani i Kuk posmatrani kroz tradicionalneokvire, kao nosioci mane . No, postupci u praksi su podstakli suprotnosti i sukob jer su seodvijali sa razli~itih stanovi{ta (havajskog i evropskog), izazivaju}i nenameravane posledice kojesu odskakale od takvog na~ina posmatranja. Kuk je kona~no ubijen kao deo tih procesa, dok jemana prenesena na sve {to je britansko a to je dovelo do dru{tvenog prestrojavanja na Havajima.

Ovaj primer ima mnogo zajedni~kog sa Veberovim iskazom, ali su precizniji rad i boljerazumevanje problema odnosa strukture i prakse doveli do potpunije spoznaje o ukorenjenosti

52



dru{tva i ekonomije u subjektivnim zna~enjima, kao i njihove mo}i da povratno deluju i menjajuta zna~enja.

Gde bismo u arheologiji mogli da potraìmo bilo koji aspekt ovakvih studija? Kao {tosmo videli, te{ko je nai}i na neposredan Veberov uticaj (ili uticaj skorijeg Salinsovog rada naHavajima). Pi{u}i Osvit evropske civilizacije /The Dawn of European Civilisation/ (prvo izdanjeiz 1925) âjld je kao svoj cilj zamislio spoznavanje posebnog karaktera evropske kulture iidentifikovanje porekla njenog nezavisnog i inventivnog duha koji }e dovesti do industrijskerevolucije. Zaista, njegov cilj upadljivo nalikuje Veberovom. On sugeri{e je da je karakteristi~noevropski duh za~et u bronzanom dobu.

âjld tvrdi da je Evropa, uprkos difuziji sa Orijenta, usvajala i usavr{avala metode itehnike sa vitalno{}u koja je bila u suprotnosti sa tradicionalizmom i autoritarno{}u isto~nja~kihcivilizacija. Naro~ito je bronzanodopski Krit imao u osnovi moderan izgled: "Minojski duh bio jepotpuno evropski i ni u kom smislu nije bio orijentalan" (1925, str, 2). Za razliku od Egipta iMesopotamije, na Kritu nema ogromnih palata, gigantskih hramova, grobnica i piramida a njihov

nedostatak ukazuje na odsustvo autokratske mo}i i despotizma. Isto tako, kritska umetnost nijebila ni formalna ni konzervativna, ve} je sadràvala

"moderni naturalizam, istinsko zapadnja~ko ose}anje ìvota i prirode kojim se odlikujuminojsko vazno slikarstvo, freske i intalja. Posmatraju}i te ljupke scene sa igrama iprocesijama, ìvotinjama i ribama, cve}em i drve}em ve} udi{emo jednu evropskuatmosferu. Isto tako u pogledu proizvodnje, odsustvo neograni~ene radne snage koja bidespotu stajala na raspolaganju stvorilo je potrebu usredsre|enja na pronalazak iusavr{avanje oru|a i oru`ja nagove{tavaju}i najistaknitiju odliku evropske civilizacije".(ibid ., str. 29)

Mada njegov prikaz danas deluje nekriti~ki, âjld se barem uhvatio u ko{tac saodre|enim problemima o tome za{to je evropski kulturni i ekonomski razvoj poseban i odakledolazi njegov osoben kulturni i ekonomski"stil". âk i u najnovijim izdanjima Osvita (1957)ovaj interes je i dalje prisutan a u knjizi ôvek stvara sebe /Man Makes Himself (1936)/ javlja sedijalekti~ko shvatanje progresa. Razvoj je kumulativan i odvija se kroz kontinuirane antagonizmeizme|u progresivnih i konzervativnih elemenata.

Jedna novija studija (Lechtman, 1984) iskazuje neka od ovakvih interesovanja. U njoj seza cilj postavlja izu~avanje specifi~nih tehnolo{kih odlika metalurgije Starog i Novog sveta, iukazuje se, kao kod âjlda, na usavr{avanje oru|a i oru`ja u Evropi. Lehtmanova (Lechtman)zapaà da je odsustvo "bronzanog" i "gvozdenog doba" u preistoriji Novog sveta moglo najpre dabude rezultat simboli~ke uloge koju su, na primer u Andima, metali imali u svetovnim i ureligijskim sferama ìvota, dok su u Evropi metali imali va`nost u ratovanju, transportu izemljoradnji.

Lehtmanovu stoga zanima specifi~nost kulturnog redosleda u Novom svetu i njenu pa`njuprivla~i poseban skup kulturnih vrednosti usredsre|enih na ritualna i politi~ka zna~enja zlatne isrebrne boje. Bronza se u Andima javila kasnije - a ostali metali kori{}eni su za dobijanjeèljenih boja. [tavi{e jo{ jedan skup kulturnih vrednosti spre~avao je andske metalurge daposrebre i pozlate metalne predmete. Razvijen je tehni~ki veoma sloèn metod da ono {to napovr{ini predmeta izgleda kao boja ustvari dolazi iznutra. "Osnovu andskog sistema oboga}ivanjapredstavlja inkorporiranje osnovnog sastojka - zlata ili srebra - u sam predmet. Su{tina predmeta,

53



ono {to se na njegovoj povr{ini iskazuje kao istina o njemu, mora biti sadràna i unutar njega"(ibid ., str. 30).

Lehtmanova potkrepljuje ovaj argument pozivanjem na proizvodnju tkanine, koja ima istu"strukturu" kao proizvodnja metala ({ara je inkorporirana u tkaninu) i pokazuje kako su kulturnevrednosti imale ideolo{ke funkcije u legitimisanju dominacije u dràvi Inka. No posebnost teideolo{ke forme, ali i prozvodnje tkanina, kao i poseban tehni~ki proces elektrohemijske zamenei iscrpljivanja, mogu se razumeti samo u sopstvenim terminima, oni su povezani sa praksom, alise na nju ne mogu svoditi. U krajnjem ishodu mo}i}emo samo da "objasnimo" sistem kulturnihvrednosti vra}aju}i se u pro{lost kroz beskona~nu regresiju.

I drugi su se (na primer Kou /Coe/, 1978) bavili istraìvanjem posebnosti kulture Novogsveta u pore|enju sa Starim. Dovode}i arheolo{ke i lingvisti~ke studije u vezu, Flaneri i Markus(Flannery & Marcus, 1983) su utvrdili da su se mezoameri~ke kulture hiljadama godinaprilago|avale lokalnim uslovima i pretrpele radikalnu dru{tvenu promenu kroz strukturiran skupzna~enja, uklju~iv{i podelu sveta na ~etiri dela {ifrovana bojama i duh nazvan pe . Iako njihova

studija gotovo i ne poku{ava da istraì kako se integri{u struktura, zna~enje i doga|aj, va`no jeda se ovim primerom ukazuje na dugoro~an uticaj idejnog domena. [tavi{e idejno ne prouzrokujeprakti~nu delatnost, ne ometa je, niti se svodi na njeno dejstvo; ono se najpre shvata kaoposrednik delatnosti.

U okviru arheologije Starog sveta povremeno se otvarala perspektiva vra}anja kroz dugotrajanje kako bi se prona{lo zajedni~ko kulturno jezgro iz kojeg su se razvila evropska dru{tva ikulture. To je bio predmet zanimanja lingvista i arheologa koji su se bavili problemomIndoevropljana. No mogli bismo da usvojimo i precizniju skalu analize, kroz poku{aj da vidimokako su se oblikovali, delili i {irili razli~iti evropski regioni. Kristofer Houks (ChristopherHawkes) na primer, u vi{e navrata prime}uje da postoji "zapadnja~ka inhibicija u odnosu napogrebnu opremu - ili uop{te u odnosu na pogreb" (Hawkes, 1972, str. 110) koja je rezultirala

odsustvom izraàvanja statusne diferencijacije u pogrebnim obi~ajima starosedela~kog stanovni{tvaEngleske (tako|e v. 1972, str. 113; 1976, str. 4). Smatra se da ti stavovi, ili bar opisi pona{anja uodnosu na pogreb, imaju kontinuitet u dugom vremenskim trajanju. No Houks ipak dopu{takumulativnu promenu, kao u svojoj diskusiji "kumulativne keltskosti" (1976) u kojoj se poreklokeltskog stila pronalazi u bronzanom dobu. Houks je 1954. sugerisao regionalni pristup u kojembi arheolozi koristili istorijski metod vra}anja unazad kroz kulturne redoslede kako bi prona{li"stvari koje su zajedni~ke svim ljudima kao vrsti, od po~etka priro|ene njihovoj sposobnosti dastvore kulturu" (1954, str. 167). "To nalikuje lju{}enju luka; tako se dolazi do kona~nog pitanja,da li je ta~no da luk uop{te ima jezgro ili je sa~injen samo od ljuske?" (ibid ., str. 168).

Malo arheologa je poku{alo da iskoristi prednosti svojih podataka - da oni obuhvatajuduge vremenske periode - kako bi doprineli takvim pitanjima. Detaljnih istorijskih studijaregionalnih redosleda koji se bave tuma~enjem subjektivnog zna~enja ima malo i retko sepojavljuju. Zanimljivo delo Flanerija i Markusa (Flannery & Marcus, 1976; 1983) ve} smorazmotrili (str. 28), dok je Ajzbel (Isbell, 1976) identifikovao 3000 godina kontinuiteta u strukturinaselja u ju`noameri~kim Andima uprkos znatnom diskontinuitetu dru{tvenih i ekonomskihsistema. Ostala zna~ajna dela ove vrste uklju~uju rad V. Dejvisa (W. Davis, 1982) o principimaili "kanonu" u umetnosti prepoznatljivom kroz celokupnu egipatsku istoriju, Holovu (Hall, 1977)identifikaciju principa zna~enja koji podràvaju procese ekonomske i politi~ke promene iinterakcije u houpvelskom /Hopewell/ periodu, Latrapov (Lathrap, 1977) rad o dugotrajnim i{iroko rasprostranjenim kontinuitetima u pogrebnoj praksi severoisto~ne Amerike. U Evropi,

54



mnogi su arheolozi svesni upadljivih obrazaca kontinuiteta koji povezuju duboku pro{lost sasada{njo{}u, osobito u Skandinaviji, ali malo je njih koji ova pitanja uzimaju za glavnu temu

svog istraìvanja.Isto tako, difuzija se danas retko prou~ava kao sastavni deo kulturnog razvoja. Ocrniv{idifuziju kao deskriptivnu, procesni arheolozi su davali prednost lokalnim redosledima adaptacija.Pa ipak, difuzija ima mo} obja{njavanja u okviru pitanja koja se postavljaju u ovoj knjizi. Onapomaè da se objasni odre|ena kulturna matrica. Predmetima i stilovima poreklom iz drugihgrupa daju se zna~enja u novom kontekstu, no ta nova zna~enja mogu da budu zasnovana ustarom kontekstu ili da budu preneta iz njega. Postoje}i sistem se menja kroz izbor i ugra|ivanjenovih odlika. Trebalo bi, na primer, da pokreta~ difuzije bude shva}en kao aktivan dru{tveniproces sa dugoro~nim delovanjem na sisteme zna~enja i unutar njih (cf. Kehoe, 1979) i da tobude primarni zadatak, a ne klasifikovanje razli~itih tipova difuzije (Clarke, 1968).

Postoji opasnost da se arheolozi zadovolje nejasnim kontinuitetima u kulturnoj etici,pravdaju}i se fragmentarno{}u svojih podataka, a da u dovoljnoj meri ne razmotre kako se

subjektivna zna~enja aktivno uklju~uju u dru{tvo i dru{tvenu promenu i kako se i sama menjaju.Kroz Veberov, a osobito i Salinsov rad, uzev{i u obzir ta dva primera, po~injemo da uvi|amo daarheolozi u svoja tuma~enja pro{losti mogu da uklju~e i strukturu i proces. Kona~no pronalazimopristupe, u rasponu od Kolingvuda do moderne antropologije, koji adekvatno razmatrajuzna~enjski uspostavljenu kulturu, aktivnog pojedinca i istorijski kontekst. Ali treba pre}i jo{ dugput pre nego {to budemo mogli da kaèmo kako je bogatstvo takvog pristupa adekvatnoprimenjeno u arheologiji, osobito kada je re~ o povezivanju sadràja istorijskih zna~enja idru{tvene prakse. Glavni kamen spoticanja izgleda da je metodolo{ki.

Ako arheolozi treba da obrate vi{e pa`nje subjektivnim zna~enjima, "unutarnjosti"doga|aja, kako da to u~ine? Kako da iz arheolo{kih podataka rekonstrui{emo manu , keltski duh,protestantsku etiku, evropsku inventivnost, odnos prema levom i desnom? Problem nastaje ovako:

ako negiramo materijalizam, vi{e ne moèmo da predvi|amo "ideje" iz materijalne baze. Zbogtoga su unakrsno-kulturni, predvidljivi oblici zaklju~ivanja isklju~eni. Ako je svaki istorijskikontekst jedinstven i poseban, kako moèmo da ga protuma~imo?

55



Istorijska teorija i metod: Kolingvud

U arheologiji se, videli smo, ~esto smatra da se kroz primenu unakrsno-kulturnihgeneralizacija iz materijalnog sveta mogu izvoditi kulturna zna~enja. Dru{tvima koja su zasnovanana srodstvu potreban je poseban oblik ideologije (str. 52), ili nadmetanje nad ograni~enimresursima dovodi do pojave grobljanskog prostora i isticanja predaka (Saxe, 1970; Chapman,1981). Videli smo da se âjld bavio identifikacijom uloge subjektivnih zna~enja u dru{tvenojpromeni, no njegova povezanost sa marksizmom ~esto rezultira neodgovaraju}im metodolo{kimiskazima. Na primer, problem zaklju~ivanja detaljno je razmotren u njegovom radu Dru{tveni svetovi saznanja /Social Worlds of Knowledge (1949)/. Tamo se smatra da su mentalne kategorijedirektno povezane sa dru{tvenim i ekonomskom strukturama. Kori{}enjem unakrsno-kulturnihanalogija sa "savremenim primitivnim dru{tvima koja praktikuju istu vrstu ekonomije sa sli~nomtehni~kom opremom" (str. 19) moè se dose}i "svetonazor neolitskog Engleza" (ibid .).

Ima onih koji }e slediti âjlda prihvataju}i da su svetovi saznanja "uslovljeni ukupno{}u

kulture dru{tva a osobito njegovom tehnologijom" (ibid ., str. 23). Zavisno od stepena koji dopu{tauslovljavanje, ovaj pristup je prihvatljivijii od onoga koji negira takvu predodre|enost idominaciju ekonomskog nad idejnim. No ~ak i u sopstvenim terminima, takav pristup jebeznade`no nedostatan, zato {to ne moèmo da upoznamo ni ekonomiju, ni materijalnu bazu beztuma~enja kulturnih ostataka.

Kolingvud je strastveno odbacivao marksizam ili bilo koju drugu "teoriju univerzalneistorije" isto kao {to je odbacivao pojmove "progresa" (kao {to bi verovatno odbacio savremeniekvivalent, "kompleksnost") i metode prirodnih nauka. Kao i Boas (Boas, 1940) i Kreber(Kroeber, 1963) u Americi, reagovao je protiv ve{ta~kog ume{tanja kulturnih podataka,isce|enih iz svojih istorijskih konteksta, u apstraktne {eme, nazivaju}i ga "kartotekom" (1946, str.265).

Kolingvud, Boas i Kreber su sli~ni, jer su bili pod uticajem pozno devetnaestovekovnihfilozofa kao {to je Diltaj, koji su pravili kategori~ke razlike izme|u prirodnih i dru{tvenih nauka.U prirodnim naukama, "objektivni" doga|aji se klasifikuju, istraùju se odnosi me|u kategorijamai iskazuju zakoni (Collingwood, 1946, str. 228). Humanisti~ke nauke, uklju~iv{i istoriju, vr{esistematizaciju kroz sagledavanje odre|ene ~injenice u {to potpunijem kontekstu, u okviru ostalih~injenica koje su strukturno za nju vezane. Iako je istorija u op{tem smislu nauka, ona jesuprotstavljena prirodnim naukama jer deluje kroz saznavanje konteksta, uklju~uju}i posmatranje"unutarnjosti" doga|aja. Izu~avanje istorije zna~i i poku{aj da se dosegnu namera i misao. Uhumanisti~kim naukama sam opis korelacije izme|u predmeta nije dovoljan (Collingwood, 1939,str. 109-110).

Naglasak na arheologiji kao obliku istorije bio je veoma zastupljen u periodu do{ezdesetih godina u Americi i Britaniji i verovatno bi bilo ta~no re}i kako ovo gledi{te i daljedominira u mnogim delovima Evrope. Tejlor (Taylor, 1948) je skiciraju}i razliku izme|uarheologije i istorije kroz svoj konjuktivni pristup, isticao "unutarnjost" kulturnih jedinica,odre|ene unutra{nje veze i zna~enja. Britanski arheolozi, od kojih mnogi pod uticajemKolingvuda, ~esto su nagla{avali istorijsku dimenziju arheolo{kog zaklju~ivanja (Clark, 1939;Daniel, 1962: Hawkes, 1954). Pigot (Piggot, 1959) je sugerisao da je arheologija po svemuistorija, osim po tome {to podaci nisu namerno ~uvani i zapisivani kao istorija; ona je "nesvesna".Za Houksa (Hawkes, 1942, str. 125) kulture se istovremeno odlikuju eks tenzijom u prostoru i

56



vremenu i in tencijom na dru{tvenom i ekonomskom planu. Svi su oni smatrali da kultura sadrìistorijski stvorene norme i pravila pona{anja, ali da su se oni tokom vremena mogli menjati.

Iako se ~esto nagla{ava sveobuhvatnost normi i pravila pona{anja, ima i mnogoneobrazloènih pri~a posve}enih pojedincu kao zna~ajnoj komponenti socijalne teorije. Osobito jeKolingvud dobro definisao teoriju dru{tvene delatnosti. "Ono {to se naziva 'doga|ajem' zapravo jedelatnost koja izraàva neku misao (nameru, svrhu) onoga ko je vr{i" (1939, str. 127-8). Za njegadelatnost nije odgovor na neki podsticaj, niti je ona naprosto rezultat karaktera ili raspoloènjaonoga ko je vr{i (ibid . str. 102). Stoga, na liniji stanovi{ta koje se zastupa u ovoj knjizi,Kolingvud kaè da delatnost nije ni reakcija u pona{anju, ni norma. Ona je najpre specifi~na zasituaciju, "doga|aj" se odvija i njime se manipuli{e do one mere u kojoj je situacija poznata.Budu}i da se javljaju situacije standardizovanog tipa, delatnost izgleda kao da je podlo`napravilima, no u mnogim aspektima ìvota zapravo nema strogih nepromenljivih pravila. Svakaspecifi~na situacija toliko je zavisna od konteksta, sa razli~itom kombinacijom faktora koji suuklju~eni, da bi bilo nemogu}no posedovati sveobuhvatni pravilnik o pona{anju. To je najpre

stvar "najbolje mogu}ne improvizacije, metod vladanja situacijom u kojoj se na|ete"(ibid , str.105).

Kao rezultat ovakvog isticanja delatnosti umesto doga|aja, stvoren je rekurzivan odnosteorije i prakse. Stoga je kultura i uzrok i dejstvo, podsticaj kao i zaostatak, ona je i stvarala~ka istvorena. Neka starija stanovi{ta, a osobito ono koje je zauzimao Kolingvud, uklju~uju delatnostpojedinca i rekurzivnu promenu pa su stoga mnogo manje normativna od Nove arheologije,strukturalisti~ke arheologije ili marksisti~ke arheologije! Kod ovih poslednjih, pretpostavlja se dasu norme op{te i da negiraju ulogu pojedinca i pojedina~nog opaànja. Tako|e, kod njih sepona{anje defini{e kao podlo`no pravilima.

Svi ti stariji autori su odobravali generalizaciju, bar ukoliko je izvr{ena rekonstrukcijakulturnih redosleda. No njihova uverenja o objektivnosti podataka i upotrebi metoda prirodnih

nauka bila su razli~ita. Ve}ina ih je verovala da su podaci postojali u stvarnosti, da su sami posebi besprekorni i da ~vrsto oslanjanje na njih rekonstrukcijama obezbe|uje sigurnost. Pigot(Piggot, 1959, 1965) i Vili (Willey, 1984, str. 13) su tako|e smatrali da se, u cilju tuma~enjaposebnih redosleda, mogu primenjivati op{ti principi preuzeti sa nekog drugog mesta.Istovremeno, Houks, Pigot i Vili sugeri{u da je svaki kulturni redosled na izvestan na~in

jedinstven. Prema Viliju (ibid .) "arheolog mora da u|e unutar kulturno-istorijskih konteksta kojisu od va`nosti za probleme kojima se bavi". Za Pigota (Piggot, 1965) svaka civilizacija mora dase vrednuje u sopstvenim terminima. U mnogim ranijim delima postoji ne{to {to bi nam mogloizgledati kao suprotnost izme|u subjektivne jedinstvenosti istorijskih redosleda i jednogempirijskog i generalizuju}eg metoda nalik onome koji se opisuje kao prirodna nauka.

S druge strane, za Kolingvuda, kao i za Denijela (Daniel, 1962) i Tejlora (Taylor, 1948)sami podaci su problemati~niji a kori{}enje unakrsno-kulturne generalizacije u tuma~enjuistorijskih podataka se negira. Kolingvud (1946, str. 243) isti~e da, precizno govore}i, podaci nepostoje, zato {to se opaàju ili su "dati" u teorijskim okviru. Istorijsko saznanje nije pasivna"recepcija" podataka - to je pronicanje u misao koja predstavlja unutra{nju stranu doga|aja. Kakoda onda vrednujemo svoje hipoteze? - zapita}e pozitivisti~ki obrazovan arheolog. Pa sigurno nekroz primenu univerzalnih sredstava za merenje, teoriju srednjeg opsega. To su, premaKolingvudu, povr{ne, deskriptivne univerzalne teorije. [ta da radimo da bismo ih vrednovali?

Pa, jedan od odgovora bio bi da ih ne vrednujemo. Kolingvud i mnogi drugi stariji autorismatrali su da nema sigurnosti, nema nedvosmislenosti, nema dokaza. Mogu}ni su samo

57



neprestana debata i procenjivanje, a to je stanovi{te obuhva}eno ovom knjigom. No takavodgovor bi ukupno uzev bio suvi{e jednostavan. Kao {to je i Kolingvud s mukom dokazivao, u

na{im rekonstrukcijama pro{losti moèmo biti rigorozni i moèmo da steknemo kriterije premakojima }emo vrednovati teorije.Procedura koju treba slediti je da se prvo u|e unutar podataka o kontekstu i da se

pro{lost ponovo odigra kroz sopstveno saznanje. No, kao {to je naglasio Burdje (v. str. 73), to jeprakti~no proìvljavanje, a ne posmatranje apstraktnog spektakla. "Istorijsko saznanje je saznanjeo tome {ta je ~inio um u pro{losti, no istovremeno je to i ponovno odigravanje istog, izvr{avanjepro{lih dela u sada{njo{ti" (Collingwood 1946, str. 218). Pro{lost je iskustvo koje se moraproìveti u svesti. Kolingvud nije mislio da treba prosto sesti i "uìveti se" u pro{lost ili"komunicirati" sa njom; po mom mi{ljenju, on najpre izraàva stanovi{te zastupljeno u ovojknjizi, da svi iskazi o pro{losti (koji se, kao {to smo videli, kre}u od izkaza "ovo je lova~ko-sakuplja~ki logor" do "ovaj grob je imao funkciju legitimacije pristupa sirovinama") uklju~ujuizno{enje pretpostavki o zna~enjskom sadràju u pro{losti. U tom smislu, svidelo nam se to ili

ne, "uìvljavamo" se u pro{lost i to je ono na {ta ukazuje Kolingvud. No on ide i dalje kadakaè da moramo da budemo svesni toga i da treba da to ~inimo kriti~ki.

"Proìvljavanje" pro{losti postiè se metodom pitanja i odgovora. Podaci se ne posmatrajupasivno; oni se moraju aktivirati kroz postavljanje pitanja - za{to bi neko èleo da izgradi takvozdanje, koju svrhu je imao onakav oblik rova, za{to je ovaj zid napravljen od zemlje a onaj odcigle? Pitanje ne sme da bude nejasno ("hajde da vidimo {ta tu imamo") ve} odre|eno ("da liovo rasuto kamenje predstavlja ostatke zida?").

Odgovor na takva pitanja zavisi od svih dostupnih podataka (vidi dalje), ali i odsposobnosti zami{ljanja istorije, ne~eg {to je veoma podlo`no uticaju na{eg saznanja irazumevanja sada{njosti. Kolingvud retko raspravlja o analogiji, no meni se ~ini da mu njenokori{}enje ne bi smetalo. Analogija sa sada{njo{}u o~evidno je va`na za pro{irenje i podsticanje

istorijske imaginacije. Pa ipak to ne zna~i da je ne~ije tuma~enje pro{losti uhva}eno u zamkusada{njo{ti - mogu}no je, prema Kolingvudu, do}i do spoznaje koja vodi razumevanju kulturnogkonteksta druga~ijeg od na{eg. Um je u stanju da zamisli i kritikuje druge subjektivitete,"unutarnjost" drugih istorijskih doga|aja (1946, str. 297). Iako je svaki kontekst jedinstven zato{to proizlazi iz odre|ene istorijske okolnosti, mogu}no je da se s njim poistovetimo ili da osetimone{to zajedni~ko s njim; svaki doga|aj, iako jedinstven, univerzalan je po tome {to posedujezna~aj koji je razumljiv za sve ljude u svim vremenima (ibid ., str. 303).

Takva spoznaja se potom potkrepljuje ili "vrednuje" na vi{e na~ina. [to se ti~e onih kojise bave materijalom iz istog kulturnog konteksta kome i sami pripadaju, kontinuitet izme|upro{losti i sada{njo{ti dopu{ta im povratak u pro{lost, kao kod uklanjanja ljuski sa Houksovogluka (gore, str. 88), i uvid u to kako su se ideje modifikovale i preobraàvale. S druge straneKolingvud nagla{ava koherentnost . Po{to podaci, u preciznom smislu, ne postoje, jedino jemogu}no identifikovati rekonstrukciju koja ima smisla u terminima arheologove slike sveta (ibid .,str. 243) i u terminima unutra{nje koherentnosti argumenta. Takva strategija dopu{ta da se izveduhipoteze o "drugim" subjektivitetima i dopu{ta da se ustanove razlike me|u teorijama. Nokoherentnost tako|e uklju~uje i podudarnost sa podacima. Premda ne postoje podaci koji su nabilo koji na~in objektivni, oni svejedno postoje u stvarnom svetu - oni su opipljivi i prisutni, htelimi to ili ne. Kakvagod da su na{a opaànja ili pogled na svet, ograni~eni smo podacima iodgojeni smo spram njihove konkretnosti. Zbog toga bih te{ko mogao da podrìm hipotezu da je"upotreba gvo`|a u Britaniji prethodila po~ecima zemljoradnje" ili da "pogrebna praksa u Britaniji

58



nije po~ela pre pojave upotrebe gvo`|a": potrebno je suvi{e posebnih dokaza da bi podaci moglida se uklope u takve iskaze. Stoga, ~ak i u okviru na{ih sopstvenih subjektivnih perspektiva,

~esto imamo te{ko}a da svoje koherentne argumente dovedemo u podudarnost sa podacima. U jednom momentu se uvi|a da ima isuvi{e posebnih dokaza i teorija postaje neverodostojna.Stoga se na{e rekonstrukcije istorijskih zna~enja zasnivaju na argumentima koherentnosti i

podudarnisti u odnosu na opaène podatke. Arheologija koristi argumente koji se pode{avaju; onanema drugih opcija koje bi mogle da opstanu. Jasno je da se na taj na~in ne moè posti}inikakva sigurnost, ali kao {to }e se videti u slede}im primerima, znanja o pro{losti se moguprikupljati putem kriti~ke primene metoda.

Kolingvud se mnogima zamerio zbog svojih stavova ili bar zbog na~ina kako ih jeprezentirao, iako neki od njegovih argumenata jedva da bi bili radikalni u intelektualnoj klimipost-pozitivisti~ke filozofije. âjld je pogre{io kada je tvrdio (Childe, 1949., str. 24) da se ideje imotivi delatnika ne mogu ponovo odigrati u svesti istori~ara, jer je i sam neprekidno, krozrutinski deo arheolo{kog rada, pripisivao ciljeve i ideje umovima iz pro{losti. Pogre{io je i kada

kaè "Kolingvud mi zapravo kaè da svoj um ispraznim od svih ideja, kategorija i vrednostiproiza{lih u mom dru{tvu, da bih ga popunio onima iz dru{tva koje je nestalo" (ibid .). Kolingvud

je pre svega dokazivao da, polaze}i od stanovi{ta sopstvenog dru{tva, moèmo da do|emo dospoznaje drugih dru{tava, a bilo bi nerazumno govoriti da to nema nikakve veze sa karakteromtih dru{tava. Sugerisao je da bismo mogli kriti~ki da vrednujemo sopstveno dru{tvo u terminimanekog drugog dru{tva i obrnuto.

No to ne zna~i da na{e rekonstrukcije pro{losti ne zavise od na{eg sopstvenog dru{tvenogkonteksta i ovaj aspekt zaklju~ivanja bi}e razmotren u 8. poglavlju. To najpre zna~i, do sada smodo{li do takve pozicije, da u okviru subjektivnosti podataka jo{ uvek postoje mehanizmi zarazlikovanje alternativnih teorija. Podaci sadrè dovoljno konkretnih informacija o kontekstu, kojeome|uju ono {to bismo o njima mogli da kaèmo; podaci postaju koherentni kroz proces

zami{ljanja istorije. Istorijska nauka bavi se kritikovanjem i pro{irenjem takvih uvida. Usuprotnom, u okviru unakrsno-kulturnih generalizacija koje previ|aju problemati~an odnossubjekta, upotreba podataka je nepouzdana.

Nekoliko primera

Korisno bi bilo izneti nekoliko primera, preuzetih iz Kolingvidovog rada i drugih ne{tonovijih studija o samosvesnim poku{ajima rekonstrukcije motiva, ciljeva i zna~enja iz pro{losti.Svi takvi poku{aji odlikuju se ulaènjem unutar podataka o kontekstu, postavljanjem pitanja onjemu i dosezanjem verodostojnog uvida u jedinstvene okolnosti.

Kolingvud (Collingwood & Myres, 1936, str. 140) polazi od svog temeljitog poznavanja~injenica o Hadrijanovom zidu i poznijem Antoninovom zidu na severu Britanije i pita "za{to jeAntoninov zid toliko druga~iji od Hadrijanovog? Zbog ~ega na mla|em zidu nema straàra ikulica i za{to su tvr|ave du` zida manje i na manjem me|usobnom rastojanju nego na starijem?"

Tvr|ave ukazuju da je na Antoninovom zidu bila stacionirana manja vojna sila.Konstrukcija zida tako|e ukazuje na napor da se bude ekonomi~niji, posebno u pore|enju saHadrijanovim zidom.

"Rov ispred bedema bio je ~ak i {iri od Hadrijanovog, no sam bedem je, umesto odkamena, u zapadnom i centralnom delu gra|en od zemlje a u isto~nom od gline. Sam

59



Hadrijan je smatrao da je lak{e sazidati konstrukciju od zemlje nego od kamena. Idimenzije uve}avaju kontrast. Deo Hadrijanovig zida od zemlje {irok je dvadeset stopa u

osnovi; Antoninov bedem je visok samo ~etrnaest stopa {to ukazuje, ako je visinakonstrukcije od zemlje bila ista u oba slu~aja, da je za bilo koju deonicu Antoninovogbedema, koli~ina potrebne zemlje bila za tre}inu manja nego za Hadrijanov. Isto tako,umesto da budu masivno zidane kamenom i sa monumentalnim kapijama, tvr|ave suuglavnom bile okruène bedemima od busenja ili zemlje, a kapije od balvana su obi~noimale najjednostavniji izgled; tamo gde je kori{}en kamen, konstrukcija je bila

jednostavna i jeftina. âk ni slu`bene centralne gra|evine u tvr|avama nisu zidaneisklju~ivo od kamena, dok su kasarne predstavljene najjeftinijim drvenim kolibamaponekad sa dvoslivnim krovom."

Polaze}i od ovih podataka, Kolingvud prelazi na tuma~enje svrhe. "I u konstrukciji i uorganizaciji Antoninovog zida ogleda se smi{ljen napor da sve bude jeftinije, po cenu ozbiljnog

opadanja efikasnosti" (ibid . str. 142). Ova hipoteza dalje je potkrepljena ukazivanjem da zidstrate{ki nije dobro lociran, kao i pore|enjem sa Antoninovim zidom na novouspostavljenojgranici u Nema~koj. "Kada se zajedni~ki razmotre, ove razli~ite karakteristike Antoninovog zidamanje izgledaju kao niz previda a vi{e kao deo smi{ljene politike zasnovane na pretpostavci dana ovoj granici nije bilo potrebe za mo}nim konstrukcijama" (ibid ., str. 143).

Dalje u svojoj studji, Kolingvud sugeri{e za{to bi se takav zid gradio na takvom mestu utom odre|enom trenutku, povezuju}i dalje svoj argument sa podacima o plemenima i naseljima usevernoj Britaniji. No za na{e potrebe dovoljno je re~eno o na~inu na koji se, kroz postavljanjeniza pitanja i poku{aj da se na njih odgovori u odnosu na detaljne informacije o kontekstu, moèizvesti odre|eno, izdvojeno, tuma~enje o subjektivnoj nameri, koje je verodostojno i koje se moèrazmatrati u odnosu na podatke.

Kolingvidova rekonstrukcija se do izvesne mere oslanja na pisane izvore o karakterurimske vojske, pa bi stoga bilo korisno osvrnuti se na jedan u potpunosti preistorijski zid, kao {to je onaj izgra|en oko naselja iz starijeg gvozdenog doba u Hojnebergu (Heuneberg) u Nema~koj.Merimen (Merriman, 1986) je pokazao kako bi svrha izgradnje ovog zida mogla da bude sticanjeprestià. Odgovaraju}i na pitanje "za{to je gra|en ovaj zid?" arheolozi su uo~ili da su cigle odblata po na~inu izrade istovetne ciglama od blata kori{}enim na Mediteranu. Osim toga zapazilisu da se u kulturnom kontekstu severne Evrope takvi zidovi u istorijskom periodu ne javljaju, ada su klimatski uslovi za njih nepogodni. Ostale informacije o kontekstu ti~u se razmenepresti`nih predmeta izme|u Mediterana i tog dela Evrope i unutarnje sloènosti Hojneber{kogcentra sa svojim bogatim pogrebnim tumulima. Sve u svemu, spoznaja da je taj odre|eni zid bionajpre namenjen prestiù, obezbe|enju lokalnog ugleda, a ne odbrani, izgleda verodostojna.

Kroz analizu zapote~kog kosmosa u formativnoj fazi Oa{ake (Oaxaca), Flaneri i Markus(Flannery & Marcus, 1976) pokazuju da se u razvijenim simboli~kim predstavama na grn~arijimogu razaznati tragovi naturalisti~kih verzija, pa im se stoga moè dati zna~enje vatrenih zmija i

jaguara-demona. Isto tako, i ja sam ukazivao (Hodder, 1984a) da mnoge od neolitskih grobnicazapadne Evrope imaju zna~enje ku}a. Taj argument je potkrepljen zapaànjem o formalnojsli~nosti u osam ta~aka izme|u dugih grobnica i njima savremenih dugih ku}a u centralnojEvropi. Zna~enje grobnica kao ku}a je potom stavljeno u odgovaraju}i dru{tveni kontekst. Krozanalizu razmene neolitskih sekira u Britaniji (Hodder & Lane, 1982), dokazivali smo da sekire

60



van svoje utilitarne vrednosti imaju subjektivni zna~aj, zato {to je to jedini tip artefakta koji jenacrtan u grobnicama; njihove simboli~ne replike od krede ~esto su stavljane u ritualne kontekste.

Nijedan od navedenih primera nije ni na koji na~in izuzetan - to je sve rutinskaarheologija - no va`no je da je upravo to arheologija. U navedenim primerima, analogija saetnografskim podacima mogla je da uti~e na izbor pitanja, na spoj istorijske ma{te i teorija, ali usvim slu~ajevima glavni cilj je bilo dosezanje subjektiviteta u kontekstima pro{losti i spoznajasamih podataka, u sopstvenim terminima. Moglo bi se primetiti da ovde ima prili~no mnogometodolo{kih praznina. [ta je "univerzalnost" na koju se poziva Kolingvud (v. gore, str. 77), kako doseèmo do pro{losti bez imputiranja sada{njosti, kako tuma~imo zna~enjski sadràj bez obzirana date primere? Na ova pitanja vrati}emo se u 7. poglavlju. Kolingvudovo delo je ipak znatnounapredilo istraìvanja.

Zaklju~ak

I tako, arheologija mora da se vra}a unazad da bi krenula napred. Kroz ovo poglavljeukazala se potreba za vra}anjem na Novu arheologiju, za ponovnim otkrivanjem kulturne istorije ikoherentnog filozofskog pristupa. Ako bi neko radio na analizi referenci ili citata u periodu 1950-1980, ~ini mi se da bi nai{ao na o{tar prekid oko 1965. Nova arheologija je celokupnu prethodnuarheologiju nazvala normativnom, deskriptivnom, spekulativnom, neadekvatnom - bilo je vreme dase zastane i po~ne iznova. Osu|eni su, kako ciljevi kulturne istorije, tako i metodi interpretacije.

Naravno bilo je mnogo toga nepodsticajnog u kulturnoj istoriji i mnogo r|avog uarheologiji. No, to isto bi se moglo re}i za Novu arheologiju i za svaku budu}u arheologiju.Ispitiju}i razne "nove" pristupe isprobavane u arheologiji u poslednjih 20 godina, pokazao sam danjihova ograni~enja proizlaze ba{ iz odbacivanja kulturnih zna~enja, pojedinca i istorije. Poku{ajda se arheologija shvati kao prirodna nauka doveo je do toga da se ve} ste~eno arheolo{ko znanje

obezvredi i obori (osim u izvesnim slu~ajevima hronolo{kih {ema i opisa osnovnih podataka).Mnogima }e izgledati da sam oti{ao predaleko sa kontekstnim i spekulativnim,poku{avaju}i da vratim arheologiju na svoje mesto i reintegri{em staro sa novim. Ukazivanje naprobleme vrednovanja, na nepotpune, neme podatke, predstavlja uobi~ajenu reakciju na zahtev damoramo da tuma~imo subjektivna zna~enja u pro{losti. No, moè se zapravo dokazati dacelokupna kulturna rekonstrukcija zavisi od pripisivanja subjektivnih zna~enja posebnimistorijskim kontekstima. U ovom poglavlju raspravljano je o odgovaraju}im procedurama onakokako ih je skicirao Kolingvud.

Druga uobi~ajena primedba je kako nas iskaz da je zid izgra|en zato {to je neko re{io daga napravi ne moè daleko odvesti. Naravno, odmakli bismo jedva ne{to dalje od Flanerijevih(Flannery, 1973) zakona Miki Mausa, ukoliko se ne bi zahtevalo ni{ta vi{e od toga. No kada sesvrha i namera izvode iz posebnog kulturno-istorijskog konteksta, u sklopu dru{tvene delatnosti,njihovo razmatranje se ne svodi samo na nov na~in opisivanja podataka; obezbe|uje se dopunskainformacija. Tuma~enje se odvija izvan podataka - kada ne bi bilo tako, problem vrednovanja

jedva da bi se postavljao. U navedenim primerima o "zidovima", gradnja je preduzeta da bi sesmanjio tro{ak u smislu ljudstva i rada i da bi se stekao dru{tveni presti`. Obadva tuma~enjadopunjuju podatke.

Bilo bi korisnije primeniti mno{tvo metoda i pretpostavki istorijske arheologije upreistoriji, nego dopustiti da istorijska arheologija postane "nova" prirodna nauka (Rahtz, 1981). Uovom poglavlju smo videli da nam istorija "unutarnjosti" doga|aja, razmatrana kroz dugo trajanje,

61



dopu{ta mogu}nost potpunijeg razumevanja dru{tvene promene, odnosa izme|u strukture, ideje iprakse i uloge pojedinca u dru{tvu. Arheolo{ki podaci sa svojom jedinstvenom mogu}no{}u

pristupa dugom trajanju mogu da doprinesu mnogim savremenim raspravama o dru{tvu idru{tvenoj promeni. Na primer, koliko }e subjektivni "na~ini delovanja" biti otporni na velikedru{tvene i tehni~ke preokrete? Kakav je odnos postepene i nagle dru{tvene promene?Postavljaju}i takva pitanja, moèmo dopustiti da posebnost arheolo{kih podataka govori sama zasebe.

U poglavlju koje sledi bi}e opisan etnoistorijski primer o ulozi materijalne kulture udru{tvenoj promeni u okviru specifi~nog istorijskog konteksta. No mora se imati na umu da samtrenutno zaoibi{ao jedan problem koji sadrì brojne implikacije. Kolingvud (Collingwood, 1946,str. 315) zaklju~uje da "izu~avamo istoriju...da bi smo postigli samospoznaju". Budu}i da smo sesaglasili da na{a rekonstrukcija pro{losti delom zavisi od sopstvenog pogleda na svet i da smona{im tuma~enjima pro{losti odricali mogu}nost bilokakve sigurnosti, zna~ilo bi da "svaka novageneracija mora iznova da napi{e istoriju na svoj na~in" (ibid., str. 248) zato {to se postavljaju

nova pitanja, metodi se menjaju, a istorijsko saznanje se pro{iruje i preina~ava. Kona~ni cilj bi jedino mogla biti samospoznaja, Projektuju}i se kriti~ki u pro{lost, i sami sebe bolje upoznajemo.U tome leì razlog èstine sa kojom je Kolingvid odbacivao primenu prirodnih nauka na ljudskupro{lost. Kolingvudov rad bio je "politi~ka borba" ( ibid ., str. 167). Raspravljati o humanitetu uterminima op{tih zakona, u krajnjoj liniji zna~i ljudima odricati slobodu. S druge strane, istorijskipristup ljudima dopu{ta slobodu da misle kako ho}e: oni se ne predaju pred neoborivimuniverzalnim teorijama. Po{to se pro{lost ne moè saznati sa sigurno{}u, nemamo pravo dapripisujemo podacima sopstvene univerzalije i da ih predstavljamo kao istinu. Ovoj temi vrati}use u 8. poglavlju.

62



6 ETNOISTORIJSKI PRIMER: PREISPITIVAnjE ETNOARHEOLOGIJE I TEORIJESREDnjEG OPSEGA

U svetlu dosada{nje rasprave u ovoj knjizi, èlim da upotrebim jedan etnoistorijski primerpromene materijalne kulture kako bih doveo u sumnju dva danas pomodna aspekta arheologije -etnoarheologiju i teoriju srednjeg opsega.

Etnoarheologiju (Gould, 1980; Kramer, 1979; Yellen, 1977; Binford, 1978), kako kaùnjeni vode}i zagovornici Guld (Gould) i Binford (Binford), odlikuje kori{}enje "materijalisti~kog","arheolo{kog" metoda - t. j. odnosi statike i dinamike se dokumentuju kroz opaànje koje jeobjektivno, spolja{nje i u kojem se ne u~estvuje. Delimi~no se i{lo za stvaranjem teorije srednjegopsega koja, kako su pokazali Rab i Gudjir (Raab & Goodyear, 1984), stoji u najuòj vezi saprocesima formiranja lokaliteta.

Binford (1977; 1983) smatra da arheolozi treba da razviju argumente koji }e bitirelevantni za odnos materijalne kulture i dru{tva. On se zalaè za postojanje nezavisnih sredstava

za merenje, "termometara", koji bi se primenjivali pri "~itanju" arheolo{kih podataka. Iako jeideja teorije srednjeg opsega primenjiva na fizi~ke procese (na primer raspad C 14´), te{ko jerazumeti kako univerzalni zakoni kulturnog procesa uop{te mogu da postoje nezavisno od ne~ijihkulturnih teorija vi{eg nivoa. Naravno, u okviru takvih teorija vi{eg nivoa postoji velika potrebaza istraìvanjem materijalne kulture, procesa deponovanja i sli~nog - {to bi se moglo nazvatiistraìvanjem srednjeg opsega. Sasvim ne{to drugo je shvatanje, koje se osporava u ovoj knjizi,da onaj tip sredstva za merenje o kojem govori Binford i naziva ga teorijom srednjeg opsega,moè da postoji nezavisno od kulturnog konteksta.

Argumenti u ovoj knjizi tako|e govore protiv "materijalisti~ke", "arheolo{ke"etnoarheologije. Predmet interesa pomeren je sa "spolja{njo{ti" na "unutarnjost" doga|aja.Adekvatno razumevanje materijalne kulture, u njenom zna~enjskom kontekstu, za sobom povla~i

dugotrajno u~e{}e u izu~avanim kulturama. Cilj moè da ostane isti - traènje odgovora naarheolo{ka pitanja iz etnografskih podataka, na pitanja koja bi se bavila materijalnom kulturomi/ili strukturama i procesima promene; pa ipak metodi moraju biti definitivno druga~iji. Tada se

javlja problem. Kakva je razlika izme|u takve "unutarnje", participatorne etnoarheologije s jedne,i etnografije i socijalne antropologije s druge strane? I jo{ gore, zar se time ne bi uspe{nije bavilisocijalni antropolozi koji su obu~eni u tehnikama intervjuisanja, beleènja, uzimanja uzoraka,u~enja jezika i potpunije obrazovani u pogledu relevantne literature za savremena dru{tva? Zaretnoarheologija ne bi nestala ako bi bila zamenjena antropologijom materijalne kulture i dru{tvenepromene ili se sa njom integrisala?

Etnoarheologija se kao pod-disciplina pojavila tek u poslednjih 20 godina. U mnogimaspektima ona je privremeno re{enje, prouzrokovano nedostatkom interesovanja antropologa zaglavne arheolo{ke teme. Ako dve discipline, uz istoriju, uspeju da se spoje, ili da barplodotvornije komuniciraju, etnoarheologija bi odista mogla da postane "prevazi|ena", kao i ne-kontekstni, unakrsno-kulturni trendovi arheolo{ke nauke {ezdesetih i sedamdesetih.

Izvesno je da postoje znaci (Miller, 1983) ve}eg interesovanja antropologa za materijalnukulturu. Izvesno je, tako|e, da postoje stvarne te{ko}e u prekvalifikaciji arheologa za rad naadekvatnoj dubinskoj antropologiji. S druge strane, u arheologiji sazreva svest o potrebipotpunijeg razumevanja svih dimenzija materijalne kulture, a materijalna kultura dana{njice je

jedina oblast u kojoj se ta vrsta gladi za arheolo{kim saznanjem moè zadovoljiti. Stoga izgleda

63



prili~no sigurno da }e etnoarheologija u najbliòj budu}nosti i dalje imati svoje mesto, unajboljem slu~aju uz vi{e "antropolo{ke" metodologije.

Tako se etnoarheologija bori da preìvi na nekoliko frontova. Postoji potreba za duìm,dubinskim istraìvanjem (koje je ~esto skop~ano sa prakti~nim i finansijskim problemima). Postojishvatanje kod pojedinih arheologa i antropologa da bi obu~eni etnografi to bolje radili. Postojièlja (Miller, 1983, str. 6) da se redukuje asimetri~na zavisnost arheologije od antropologije koja

je otelovljena u etnoarheologiji. Postoji shvatanje u okviru antropologije da problemi materijalnekulture i promene imaju zna~aj. I kona~no, postoji problem da oni pravci u arheologiji koji sudalje od unakrsno-kulturnog a bliè istorijskom i zna~enjskom, sigurno umanjuju relevantnostvelikog dela savremene etnoarheologije.

Premda etnografska sada{njost moè da se delom odrekne kontrole nad arheolo{kompro{lo{}u, izgleda izvesno da }e arheolo{ka pro{lost postati relevantnija za etnografsku sada{njost.Tako bi etnoarheologiji ponovno bio udahnut ìvot, ali sa potpuno novim zna~enjem. Etnografi susve svesniji potrebe za istorijom jer ona pomaè obja{njavanju sada{njosti. Da bi mogli da

pribave pro{lost oblastima kojima nedostaje duga tradicija pisanih izvora, okre}u se arheologiji.Ovde "etnoarheologija" postaje arheolo{ko istraìvanje u etnografskim kontekstima da bi serasvetlila etnografska sada{njost. Tako etnoarheologija staje rame uz rame sa etnoistorijom i podefiniciji i u praksi.

Kakva god bila dugoro~na budu}nost etnoarheologije, iz do sada iznetih argumenata uovoj knjizi je jasno da se ona mora uè povezati kako sa antropolo{kom tako i sa istorijskomteorijom i metodom. Stoga je rasprava o etnoarheologiji samo jedan primer op{te rasprave okarakteru arheologije. Trudi}u se da ove ideje razradim kroz primer koji sledi.

Povratak u Baringo

Ukratko bih hteo da opi{em rad (op{irnije v. Hodder, 1986) koji je proiza{ao je izobnovljenog istraìvanja u oblasti Baringo u Keniji. Ranije istraìvanje opisano u Simbolima u akciji /Symbols in Action / (Hodder, 1982a)/ ostavilo me je u nedoumici u pogledu posebnog tipaartefakta koje koristi pleme Ilhamusa (Ilchamus; na drugim mestima citirano kao njemps).Ilhamusi su jedina grupa u toj oblasti koja posude od tikve ukra{ava pravolinijskim motivom.Za{to?

Jedan od pristupa koji bih mogao da sledim odgovaraju}i na ovo pitanje, bilo bi testiranjeneke op{te teorije ili zakonomerne generalizacije. Mogao sam na primer re}i da ukra{avanje stojiu vezi sa ve}om socijalnom kompleksno{}u Ilhamusa u pore|enju sa susednim plemenima, paotuda i potreba za organizovanijim i simboli~ijim prikazivanjem. Ili, da dekoracija stoji u vezi saizraènijim dru{tvenim nadmetanjem i stresom u okviru grupe, jer se pristup sirovinama mora

jasnije ozna~iti (Hodder, 1979). Ili sam mogao dokazivati, idu}i za Vobstom (Wobst, 1977), daako uz porast veli~ine dru{tvene grupe raste interakcija sa socijalno srednje udaljenim jedinkama,bi}e u porastu i materijalno simboliziranje i stil.

Jedva da bi bilo potrebe da se vra}am me|u Ilhamuse da bih "testirao" takve teorije -mogao bih samo da prelistam etnografiju i odredim stepen socijalne kompleksnosti, stepensocijalnog nadmetanja ili stresa, ili veli~inu ove grupe u odnosu na druge grupe koje nemajudekoraciju. Kroz korelaciju sa dekoracijom mogao bih da vidim koja od hipoteza se uklapa upodatke - sve bi bilo vrlo jednostavno.

64



Kakve se te{ko}e javljaju kod ovakvog pristupa, koji sad ve} izgleda {iroko prihva}en uarheologiji i etnoarheologiji? Osnovni problem je slede}i: odakle bih mogao znati, ~ak i u

terminima ovakvog unakrsno-kulturnog, adaptivnog pristupa, da dekoracija ima ikakve veze sasocijalnom kompleksno{}u, nadmetanjem i tokom informacija? Sve bih to mogao da dovedem ukorelacije , ali nisam ispitao da li se tikve i dekoracija koriste na na~in koji bi te korelacije u~iniosmislenim ili zna~ajnim.

Ima i mnogo drugih razloga sa kojih je pristup tipa socijalna kompleksnost/razmenainformacija u celosti neadekvatan. On negira ulogu aktivnih pojedinaca, zna~enja, istorije i presvega je samo povr{no vrludanje po kulturi Ilhamusa. U najboljem slu~aju, to je r|ava nauka; unajgorem, to je ono {to bi se moglo nazvati intelektualnim kolonijalizmom - Ilhamusimaname}emo sopstvene zapadnja~ke koncepte, obja{njavamo njihovu kulturu na{im terminima i nepoku{avaju}i da ih razumemo, umesto da pustimo njih da nas nau~e.

Stoga se moèmo vratiti mom pitanju: za{to Ilhamusi ukra{avaju tikve? Odlu~io sam danajpre u|em u konteksnu informaciju, umesto da preuzimam Guldovu i Binfordovu "spolja{nju",

"materijalisti~ku", "neparticipiraju}u" poziciju i primenjujem/testiram unakrsno-kulturne zakone.êmu sluè tikve, kakvo je njihovo zna~enje?

Kada se pogleda kontekstna informacija, neke stvari odmah postaju jasnije. Tikve su jedine posude kod Ilhamusa koje se ukra{avaju - ali ne i lonci, zdele i vedra. No, nisu sve tikveukra{ene ve} samo one koje sluè za ~uvanje i sluènje mleka, posebno one za decu. Svako deteima jednu ili vi{e svojih tikvi. Osim toga, dekorisane tikve su "ènski" predmeti - ène ihizra|uju, ukra{avaju i odràvaju, ène ih koriste pri mu`nji krava, vode ra~una o njima u ku}i,ène ih nose.

Stoga, kada obja{njavamo dekoraciju moramo da razmotrimo odnos tikava, mleka i èna;a zbog posebne dekoracije na tikvama za mleko koje koriste mala deca, moramo da razmotrimoène u reprodukciji.

Moèmo da po~nemo sa mlekom . To je va`na sirovina za opstanak koja je skop~ana sapresudnim zna~ajem goveda (i u manjoj meri koza), kao glavnih merila imu}nosti. Tokomnajve}eg dela godine, ène muzu krave, vode ra~una o mleku i raspodeljuju ga deci imu{karcima. U vezi sa stvarnom va`no{}u za opstanak je i sredi{nji simboli~ki zna~aj mleka: umnogim ceremonijama se koristi za blagoslov, me{a se sa lojem i raspore|uje po tlu da biizazvalo ki{u, verski poglavar ili laibon prori~e budu}nost gledaju}i u tikvu punu mleka i takodalje.

[to se ti~e posebno ukra{enih, de~jih tikvi, Ilhamusi imaju brojne rituale i simboli~kasredstva za za{titu male dece. Za{to su deca tako va`na? Svi Ilhamuski mu{karci kaù, a to seizri~ito i ~esto ponavlja, da im je najva`nije da imaju puno èna, pa otud i puno dece, kako bimogli da poseduju mnogo goveda i da ih ostave potomstvu. Za razliku od zemlje, na stoku segleda kao na resurs koji se sam uve}ava. Ona se koristi za otkup neveste - zato bogatiji klanovisa vi{e stoke mogu da kupe vi{e èna, da imaju vi{e dece i da uve}aju svoju populaciju krozreprodukciju. Tako su ve}i klanovi bolje za{ti}eni od bolesti i su{e; ve}i klanovi mogu dauzgoje vi{e stoke po glavi stanovnika i da budu bogatiji. Sa stanovi{ta opstanka i ekonomske idru{tvene potpore bolje je pripadati velikom klanu. Ve}i, bogatiji klanovi uz to su politi~kizna~ajniji, jer teè da daju plemenskog poglavara iz svojih redova i da imaju ve}i politi~ki uticaj.

Zato su deca va`na za mu{ku te`nju ka uve}anju klana. No ona imaju i neposredanzna~aj za uve}anje sto~nog blaga na vi{e na~ina. Prvo, deca su zaduèna za ~uvanje iopsluìvanje stoke. Drugo, kada sinovi naslede stoku, ona }e dospeti u razli~ite krajeve zemlje {to

65



}e je obezbediti ili za{tititi od lokalnih bolesti a moè joj doneti i napredak zbog raznovrsnijeispa{e. Sinovi su zato va`ni za porodicu ili klan u interesu uve}anja sto~nog blaga, jer svaki }e

sin uve}avati sopstveno stado. Tre}e, zna~ajne su i k}eri jer se udajom, kroz prodaju neveste,obezbe|uje priliv stoke iz drugih klanova.Zemljoradnja ima sekundarnu ulogu u mu{kim socijalnim strategijama. Da bi ostvarili

svoje glavne ciljeve ~iji temelj su stoka i potomstvo, stariji mu{karci zavise od èna jer onera|aju decu i o njima vode brigu u doma}em kontekstu. Me|utim, stariji mu{karci u mnogimkontekstima osporavaju ovaj doprinos èna. U dru{tvenoj zajednici Ilhamusa odluke se donosezajedni~kim savetovanjem starijih mu{karaca a status i po{tovanje se sti~u na osnovu govorni~kogdara. @ene se nikada ne pitaju za mi{ljenje kada je re~ o javnoj, politi~koj sferi i smatra se da netreba da se izja{njavaju o stvarima od zna~aja. U mnogim kontekstima smatra se da ne treba nida govore u prisustvu mu{karaca. Kada bih upitao starce kakvo bi bilo gledi{te èna o odre|enojstvari, ~esto bi odgovorili da "nije na ènama da se izja{njavaju".

Po~injemo da uvi|amo za{to ène, u kontekstu Ilhamusa, ukra{avaju tikve za mleko.

Mu{karci kaù kako im je drago da vide lepo ukra{enu tikvu - to zna~i da je èna privrèna, da je vredna i stara se da decu nahrani mlekom, itd. ôvek ima "dobru" ènu ako ona ukra{avatikve: to zna~i da se ona ponosi svojim doma}im delatnostima oko podizanja dece, {topodrazumeva izvesno priklanjanje njegovim interesima - onome {to on misli da je va`no. @ene~esto izraàvaju sli~ne poglede - èna koja lepo ukra{ava tikve tako|e je i "dobra majka", adruge ène su spremnije da joj pruè pomo} i podr{ku.

No razmi{ljaju}i o strogom }utanju Ilhamuskih èna, o njihovom bezglasju u javnommu{kom svetu, po~eo sam da se pitam da li postoji jo{ neki uzrok ukra{avanja. Izgledalo je~udno {to ène ukra{avaju samo tikve. Na kraju krajeva, ène daju deci hranu i iz lonaca i radedruge stvari koje su u vezi sa odràvanjem doma}eg konteksta. Zanimljivo je da se jedinadekoracija u ku}i odnosi na one resurse koje visoko cene mu{karci - to jest kravlje mleko i decu.

Videli smo da mu{karci koji kontrolisu dominantan diskurs - javni govor, negiraju pun ènskidoprinos dru{tvu. Mo`da ène, kroz dekoraciju, prikriveno skre}u pa`nju na svoj dru{tveni zna~aj.Javno, a mo`da i u sopstvenoj svesti, ène izraàvaju dominantno mu{ko stanovi{te o dru{tvu.No prikriveno, ili najpre kroz svakodnevnu praksu , dekoracija defini{e i nagla{ava reproduktivnizna~aj èna u dru{tvu u kojem reprodukcija (dece i mle~ne stoke) predstavlja glavni stoèr mu{kemo}i .

Po~eo sam da pomi{ljam da ima ne~eg u toj ideji, kada sam zapazio da mu{karci dajukontradiktorne izjave o tikvama. S jedne strane su govorili "da, dopada nam se kada èneukra{avaju tikve", ali su se prili~no trudili, s druge strane, da negiraju zna~aj dekoracije. "Tozavisi od èna, to se nas ne ti~e, nemoj nam pri~ati o tikvama - to je ènski posao". Na tajna~in, kroz dominantan diskurs, ènska uloga je umanjivana ili marginalizovana.

Ugroàvaju}a uloga ukra{avanja moè se tako|e uo~iti kada ispitujemo motive kori{}enena tikvama - osobito cik-cak, dvostruko "V" i krstove. Ako potraìmo druge kontekste u kojimase oni javljaju, pronalazimo da se vezuju za polnost, za odnose sa neoènjenim mladi}ima i zaceremonije koje se bave reprodukcijom i vra~anjem. U svim tim slu~ajevima, ène su izvankontrole staraca. U odsustvu staraca, ène razvijaju sopstvene oblasti delovanja i zna~enja krozblisku vezu sa ritualnim poglavarom, ènsko obrezivanje i vra~anje. @ene uz to slikaju "V" motivna mladim neoènjenim moran ratnicima, svojim ljubavnicima pre prinudnog braka sa starijima.@ene ìvahno i sa zanimanjem govore o svim tim vezama dekoracije sa ritualom, mladi}ima,vra~anjem. One o~igledno imaju prakti~nu svest o tim odnosima ~ak i ako ne ose}aju njihov

66



zna~aj ili ga otvoreno ne izraàvaju. Izgleda da i sami motivi ukra{avanja, preneti na tikve,nagla{avaju mleko i decu kao oblasti prakti~ne ènske kontrole, sli~no drugim oblastima kontrole

(ènsko obrezivanje itd.) u kojima se ti motivi koriste.Nadam se da }u jo{ vi{e potkrepiti taj argument kada pokaèm da je prakti~na kontrolanad mlekom i decom imala istorijsko dejstvo; no za sada je opasno stavljati suvi{e simboli~kog idru{tvenog tereta na tikve. Dok sam posmatrao ène kako neobavezno ucrtavaju motive, doksporo dodaju negde ta~ku a negde crtu, ~avrljaju}i o predstoje}oj zabavi, nisam mogao da se nezapitam "jesam li uop{te u pravu kada pripisujem toliki zna~aj ukra{avanju - mora li ba{ sve daima socijalno zna~enje?"

Naravno, preovla|uju}i, zapravo jedini odgovor koji sam dobijao na direktno pitanje"za{to ukra{avate tu tikvu?" bio je "zato {to }e tako biti lep{a". Svakako, morao sam da ukaèmmalo poverenja tako sna`nom starosedela~kom stavu. U~inilo mi se da dru{tveni uzrok mo`da nepostoji, da su tikve mo`da ukra{avane prosto zbog estetike.

Sigurno je da malopre pomenuti dru{tveni razlozi - ideja o prikrivenom ispoljavanju

ènske kontrole i ideja o mu{koj èlji za ènskom brigom o doma}instvu - nikako neobja{njavaju ukra{avanje. Objasnio sam funkciju ukra{avanja, ali time nije obja{njen stil, samadekoracija - njeno nastajanje. To se jasno vidi ako po|emo od dru{tvenih funkcija. @ene nemoraju da ukra{avaju tikve da bi ove vr{ile svoju funkciju; ima i drugih na~ina da se pokaèprivrènost doma}em kontekstu (~isto}a ku}e i dece, za{tita dece amajlijama, odràvanje vatre idrugo) i ima drugih na~ina za vr{enje prakti~ne kontrole nad decom i mlekom - mu{karci suionako stvarno isklju~eni iz ovih oblasti. Za{to susedne zajednice ne ukra{avaju tikve iako imajusli~ne ekonomije zasnovane na sto~arstvu i sli~ne interese u pogledu dece i stoke? Veza izme|udru{tveno adaptivnih funkcija i kulturnog stila nije obavezna.

I tako, posle svega, jo{ uvek nisam objasnio za{to se ukra{avaju tikve. Odlu~io sam da seusredsredim na jedini solidan klju~ za re{enje koji su mi dali sami Ilhamusi. Kao odgovor na

moje pitanje "za{to ukra{avate tikve?" ponavljali su "da bi bile lepe". Izgledalo je da bih mogaoda razumem ovu estetiku samo ako se vratim u istoriju Ilhamusa i vidim kako se ta idejarazvijala.

Sledi kratak pregled o aspektima istorije Ilhamusa u poslednjih 200 godina koji jezasnovan je na arheolo{kom iskopavanju (Hivernel, usmeno saop{tenje autoru), istorijskim,etnoistorijskim podacima i usmenim predanjima (v. Hodder, 1982; 1986). U devetnaestom vekuIlhamusi nisu ìveli u sada{njim ra{trkanim individulanim doma}instvima. @iveli su u ogromnim,utvr|enim, gusto sabijenim selima. Imali su malo stoke a njihova ekonomija zasnivala se naintenzivnoj zemljoradnji sa navodnjavanjem. Kakav je tu bio kontekst ukra{avanja? Ni tikve, kaoni lonci ni druge posude nisu ukra{avane. Jedino pravo polje ukra{avanja bila su tela, i to ènska,mladih moran ratnika i jednog starca. Zna~ajno je da je istaknuta preda~ka figura u ovim selima,najve}i ritualni poglavar Ilhamusa koji je ìveo u ranom devetnaestom veku i kome su pripisivanevelike magijske mo}i, bio nazivan i jo{ uvek se naziva "onaj ukra{eni ". Od drugih, profanihmu{kih poglavara razlikovao se po ukra{enosti svoje koè. Kada Ilhamusi kaù da su ukra{enestvari lep{e to podrazumeva mnogo stvari. njihova zna~enja su pod uticajem istorijskih asocijacijasa "onim ukra{enim". Ukra{avanje ima posebnu ulogu afirmacije dru{tvenosti u ìvotu ILhamusa.Jedna poslovica kaè da kada neka osoba nema ogrlicu, to zna~i da èli da bude sama. Bitiukra{en, na izvestan na~in zna~i biti Ilhamus - narod koji "se okupio" u selima; ali vrednostlepote je uve}ana i zbog "uzbudljivosti" njene veze sa ritualnim poglavarima i sa podre|enimgrupama kao {to su mladi}i i ène.

67



Istorijska predanja ne obja{njavaju za{to seoske ène u devetnaestom veku nisu ukra{avaletikve. U selima se mu{ki interes nije usredre|ivao na porast reprodukcije - glavni izvor bogatstva

nalazio se u zemljoradnji sa navodnjavanjem. Zemljoradnja je kod Ilhamusa oduvek imala nizakkulturni status. Kada se resursi radne snage siroma{ili, ona je pribavljana iz susednih plemena,ali me|u Ilhamusima su ène, a ne mu{karci, bile zaduène za svakodnevni, monoton i potcenjenrad u polju. Bilo je neizvodljivo da ène neprekidno rade i da imaju mnogo dece, pa su stopenataliteta bile bri`ljiivo ograni~avane. To onda ne predstavlja odgovaraju}i kontekst u kojem biène ukra{avale posude za mleko koje se koriste u ishrani dece. Mu{karci su imali malo stoke imalo dece. njihove strategije zavisile su od ìta koje je ~uvano, kuvano i sluèno iz kerami~kih,drvenih i pletenih posuda. Ali, opet istorijski, samo je stoka, a ne ìtarice, bila visoko cenjenakod Ilhamusa. Nisam raspolagao podacima koji bi mi posluìli da objasnim odakle poti~e tajsistem vrednosti zasnovan na stoci; za razre{enje tog arheolo{kog i istorijskog pitanja o~ekuju sedalji podaci. No kao rezultat, u selima Ilhamusa gotovo da nije bilo interesa za ukra{avanjeposuda u kojima su se ~uvale ìtarice, tako da nije moglo biti ni njihovog dru{tvenog dejstva.

U potrazi za istorijskim asocijacijama uvek moèmo oti}i u beskona~nu pro{lost,obja{njavaju}i jedno stanje u terminima prethodnog. To delimi~no i spada u pristup koji bih hteoda razvijem u ovoj knjizi - da "unutarnja" kulturna istorija jeste neophodan deo arheolo{kogobja{njenja. Ali za sada, da krenemo dalje od situacije utvr|ene za devetnaesti vek.

Oko 1900. Ilhamusi su napustili svoja sela, nabavili stoku, odbacili zemljoradnju i usvojilidana{nji sistem ra{trkanih naselja. Za to ima mnogo "razloga" koje bismo mogli izneti. Rekepored sela su postale muljevite i preseljenje je postalo neophodno; Britanci su stigli i zaustaviliunutarplemenske plja~ka{ke pohode, pa je razilaènje postalo mogu}no; populacija u selima jebila suvi{e velika; arapski trgova~ki putevi su se udaljili od tih sela, itd. Ali nijedan od tihfaktora nije razlog promene - to su samo uslovi za promenu, jer u svim tim slu~ajevima Ilhamusisu mogli da ostanu u istim ili u nekim drugim velikim selima.

Oni su se razi{li zbog skupa namera utemeljenih na istorijski proiza{lim datostima koje sushva}ene "zdravo-za-gotovo". Kao {to je re~eno, Ilhamusi preziru poljske radove dok sebogatstvo se izraàva u terminima stoke. Dekoracija je lepa, ali je lepa i stoka. @ivot Ilhamuskihmu{karaca u potpunosti je usredsre|en na stoku a razilaènje je uslovilo porast veli~ine klanova injihovo me|usobno nadmetanje kroz reprodukciju stoke.

@ene su po~ele da ukra{avaju tikve neposredno po razilaènju. U procesu razilaènjamu{karci su pre{li u novu /.i sada{nju/ situaciju, koja je ve} opisana, i u kojoj za njih glavniinteres predstavlja posedovanje mnogo èna i dece, kako bi imali {to vi{e stoke. Stopa natalitetanaglo je porasla. @ene vi{e nisu radile u poljima. U takvom kontekstu izgledalo je "prirodno" daène po~nu da ukra{avanju tikve za mleko - predmete povezane sa aspektima ìvota koje jesvako pozitivno vrednovao i iz razli~itih razloga smatrao zna~ajnim. Tikve su po~ele da seukra{avaju kao deo postoje}ih kulturnih pretpostavki u okviru novog konteksta. Principi i estetskismisao ukra{avanja preneti su sa tela èna i mladi}a u novu oblast brige o deci i snabdevanjamlekom, da bi i njih u~inila lepim. Ali novo ukra{avanje tako|e je bilo uzbudljivo i opasno:njime se, skoro kao izazov, jedan od aspekata sto~nih resursa prakti~no pretvorio u ènskidomen.

Svi Ilhamusi, i ène i mu{karci, slaù se da su posle razilaènja ène stekle novu mo} inezavisnost. Na primer, starije ène su mogle da "poseduju" resurse (kao {to je stoka). Tako|e,institucionalizovana je praksa da èna moè zahtevati od klana u kome je ro|ena da osudi istrogo kazni njenog muà. Iako jo{ uvek minimalno, ènska mo} u dru{tvu je porasla. Nastojanje

68



da se mleko i odgoj dece u~ine "lepim" na izrazito ènski na~in, kori{}enjem dekoracije koja seistorijski vezuje za ène, mladi}e i mo}ne grupe (ritualne poglavare), deo je procesa {irenja

ènske kontrole.Sada smo stigli do tradicionalne i sada{nje situacije koja je ranije opisana u ovompoglavlju. Ali odnedavno se me|u nekima od Ilhamusa de{avaju nove promene. U poslednjih 10-20 godina do{lo je do nove pojave - ukra{avanja unutra{njosti koliba. Ovo ~ine samo Ilhamusi, iopet, to obavljaju ène koriste}i stari motiv niza cik-cak linija kakav je kori{}en na telima itikvama.

U ovom najnovijem periodu, mnoge porodice su sve manje zainteresovane za veliki brojdece, a sve vi{e za obrazovanje i zapo{ljavanje izvan Baringa ili na administrativnim poslovima.Zapo{ljavanje mu{karaca izvan ove oblasti rezultira u zavisnosti mu{karaca od ènskog rada uku}noj proizvodnji tokom dugih perioda (ponekad godina) odsustva. Kod mladih, visok status seafirmi{e ~etvrtastim ku}ama zapadnja~kog izgleda koje sadrè zapadnja~ke predmete i zapadnja~kiodevene, obrazovane i pismene ène. Novi kompleks ideja isti~e higijenu, a mala deca se

napajaju iz plasti~nih bo~ica sa cuclom a ne iz tikvi. U svakom slu~aju mu{ke strategije neuklju~uju samo reprodukciju u doma}em kontekstu, ve} i pla}eni rad. Ipak, mu{karci sada upotpunosti zavise od rada svojih èna u doma}em kontekstu, to jest rada u polju, staranja o stocii podizanja dece.

Iako u takvim porodicama reprodukcija vi{e ne predstavlja centralni interes, mlade ène jo{ uvek ukra{avaju tikve za mleko (jasno ne i one koje su zamenjene bo~icama), tako|eukra{avaju zidove koliba, nastoje}i da ceo doma}i kontekst u~ine lepim. Koliba je u potpunosti, ane samo jednim delom, postala ènska. Istorijske tradicije odràvaju se u formi dekoracije injenoj proizvodnji (od strane èna). To je opet "prirodni" produètak postoje}ih principa, ali saprakti~nim dejstvom u izmeni dru{tvenog zna~enja dekoracije i pro{irenju ènskog domena.Starije ène sada podu~avaju mla|e ène, ~ak i one neudate, u ukra{avanju koliba. Za svakoga je

to ba{ lepo, zabavno, prigodno jer sadrì i "unutarnja" istorijska zna~enja; ali isto tako, zbogistorijskih veza, tako|e se pojavljuju druga zna~enja i prakti~na dejstva. Specifi~ni kulturnistavovi nisu neutralni: oni deluju povratno i dovode do specifi~nih dru{tvenih posledica.

Poloàj nekih èna u savremenom dru{tvu Ilhamusa se zaista radikalno menja. Premdaène jo{ uvek imaju mali javni, politi~ki uticaj, nove "pozapadnja~ene" ène se uklju~uju u"ènske grupe" koje finansira vlada i same upravljaju svojim farmama i ma{inerijom. Ovajproces }u sada iskoristiti za ilustraciju poslednjeg primera u vezi sa istorijskim procesom kojiopisujem.

Kao {to je re~eno, Ilhamusi su jedina kulturna grupa u regionu koja izra|uje ukra{eneartefakte (osim jednostavnih ogrlica i narukvica). U misijama i vladinim razvojnim projektimatikve Ilhamusa su istaknute kao potencijalni predmeti za prodaju turistima , tako da su Ilhamuskeène podstaknute da ih prave za prodaju. Zara|en novac se koristi za osnivanje lokalnihpoljoprivrednih projekata ènske samopomo}i. U najve}em broju slu~ajeva Ilhamuski mu{karcibri`ljivo kontroli{u svaku direktnu vezu izme|u èna, vladinih ustanova i spolja{njeg sveta, atako|e i najve}i deo novca koji ène zarade. No ène su mogle da odgovore na potra`nju zatikvama koja je dolazila spolja i tako same zarade svoj novac. To se dogodilo zbog toga {to sumu{karci, kao {to smo ranije videli, na ènsku kontrolu tikava za mleko reagovali re~ima: "to suènska posla". @ene govore kako mogu da prodaju ukra{ene tikve jer "mu{karce nije briga".Rezultat svega toga je da ène mogu da zarade novac, osnuju poljoprivrednu kooperativu, pa i dakupe traktore, i da direktno kontaktiraju sa spoljnim svetom. Na kraju, one postaju "spoljnije" od

69



mu{karaca. Razvojni projekti bazirani na ènama ~esto bivaju uspe{niji od onih koji uklju~ujumu{karce. Ironija je u tome {to su u spoljnom svetu mnoge ène postale aktivniji u~esnici od

mnogih mu{karaca, {to je "nenameravana" posledica istorijskih kulturnih stavova u vezi saasocijacijama "ukra{avanja" i "lepote", koji su tako dugo bili deo dru{tvenog sistema u kojem suène kontrolisane u okviru doma}e sfere.

70



Zaklju~ak

Upotrebio sam ovaj primer istorijske promene u Baringu da bih pokazao kako se noveperspektive pre svega otvaraju koncentracijom na dru{tveni i konceptualni kontekst proizvodnjematerijalne kulture, a ne olakim pripisivanjem unakrsno-kulturnih zakona. Poku{ao sam dapokaèm da dru{tveni proces nastaje sporazumom razli~itih interesnih grupa u okviru njihovihkulturnih pretpostavki koje se preklapaju. Ovde sam se usredsredio najpre na ène i mu{karce ane na druga~ije dru{tvene podele u dru{tvu Ilhamusa, kao {to je ona izme|u mladih i starih.Pojedinci u mu{kim i ènskim interesnim grupama svet vide kroz istorijski obojene nao~are; onirade i ìve kroz skup istorijskih pretpostavki. Takve istorijske datosti shva}ene "zdravo-za-gotovo"nisu samo kulturna pravila - kada bi to bila, ne bi bilo dinamike, ni kulturnih dostignu}a, nidobrog ili r|avog stila, ni usmeravanja. Pre svega, kulturna pravila su neodvojiva od estetskihose}anja i emocionalnih kvaliteta kao {to su èlje, ponos itd. Kulturne pretpostavke na taj na~in

(aktiviranjem u dru{tvenom kontekstu) obezbe|uju motivaciju za dru{tvenu promenu (kao {to jedisperzija sela) i za proizvodnju materijalne kulture - one imaju odre|ena dru{tvena dejstva.Pretpostavke ili principi strukturisanja nemaju ni po~etak ni kraj ve} predstavljaju ve~iti procesprimeren humanitetu. Mogu}ni su preobraàji tih principa, kroz dru{tvenu akciju, ali uvek uterminima onoga {to je prethodilo.

Vra}aju}i se na teoriju srednjeg opsega, vidimo da univerzalni kulturni odnos izme|ustatike i dinamike nije mogu}an zato {to interveni{u istorijski kontekstni principi strukturisanja.Shvatanje da je teorija srednjeg opsega posebna zbog toga {to sadrì nezavisnu teoriju koja semoè koristiti za testiranje drugih teorija je stoga pogre{no. Kulturni procesi koji oblikujuarheolo{ki zapis nisu nezavisni od na{eg op{teg shvatanja kulture i dru{tva. Moglo bi se tako|esporiti da li je teorija srednjeg opsega posebna zato {to je umetnuta izme|u op{te, globalne

teorije i podataka: na primer, rasprava o simboli~kim i kognitivnim dimenzijama procesaformiranja lokaliteta mogla bi da se nazove raspravom srednjeg opsega. Ali nije mi jasno zbog~ega je takva rasprava manje globalna od, na primer, rasprave o uzrocima dru{tvenekompleksnosti ili o odnosu zna~enja i delatnosti. Teorija srednjeg opsega imala bi srednji opsegako se primeni na podatke. Ali svaka teorija ima i op{te i primenjene oblike. Termin je opetredundantan.

Vra}aju}i se metodima etnoarheologije, uvi|amo da bi ovi morali da sadrè istraìvanjeiznutra, u~e{}e i istorijsku analizu. Ne moèmo ne{to razumeti u trenutku dok se de{ava - uvekse moramo pozvati na pro{lost i na proces nastajanja sada{njosti. Budu}i da etnoarheologija svevi{e postaje nalik na antropologiju ili etnoistoriju i da mora da potpunije uklju~i metode tihsrodnih disciplina, njeno nezavisno postojanje je ugroèno - bar u njenoj sada{njoj formi. Nanjenom mestu mogle bi se na}i studije materijalne kulture, koje stoje po strani u mnogimdisciplinama, i jedna razli~ita etnoarheologija koja bi se bavila arheologijom etni~kih grupa iarheolo{kom dimenzijom u etnoistoriji.

71



7 KONTEKSTNA ARHEOLOGIJA

Stoga, pozivanje na univerzalne funkcije nije zadovoljavaju}i na~in za obja{njenjeIlhamu{kih tikava - moraju se razumeti njihova posebna zna~enja. Isto bi se moglo re}i za svepredmete materijalne kulture i za svaku ljudsku delatnost. Zna~enjski okviri interveni{u u bilo kojem pitanju o pro{losti, ~ak i kada je re~ samo o tehnologiji ili ekonomiji. Kona~no, ne moèbiti govora o ekonomiji nekog lokaliteta dok se ne stvore hipoteze ili pretpostavke o simboli~komzna~enju ostataka kostiju.

Ova knjiga tako predstavlja poku{aj razmatranja razli~itih pristupa ovom problemu. Tragase za odgovaraju}im odgovorom na pitanje kako dolazimo do zaklju~aka o kulturnim zna~enjimau pro{losti. Sada bi se moglo re}i, polaze}i od kunovske (Kuhn) koncepcije nauke, da separadigme kao {to su procesna arheologija, strukturalizam i marksizam ne mogu porediti, jersvaka ima svoja pravila, jezik i ugao vi|enja podataka; svaka je konzistentna u svojim terminima,sa sopstvenim referentnim okvirom. Premda usvajam mnoge aspekte stanovi{ta koje je uspostavio

Kun, tvrdim da se razli~iti pristupi mogu porediti, isto kao {to tvrdim da se strane kulture mogurazumeti a potom upore|ivati.

Osnovni zadatak pore|enja i konfrontiranja razli~itih pristupa u vezi sa njihovimdoprinosom pitanjima koja su postavljena u 1. poglavlju sada je ostvaren, a prona|eno je mnogood onoga za ~im se tragalo. Nov napredak u arheologiji pod uticajem marksizma i socijalnihteorija doveo je do potpunijeg razmatranja uloge pojedinca u dru{tvu, paralelno sa Kolingvudovimstanovi{tem da istorija tako|e u potpunosti u~estvuje u obja{njavanju. Strukturalisti~ka arheologija

je doprinela saznanju o kulturi kao zna~enjski uspostavljenoj; ali, sadràju simboli~kih zna~enjadaje se odgovaraju}a uloga samo u istorijskim studijama zato {to sadrè izvestan stepenidealizma.

Kao {to je prikazano u 5. poglavlju, Kolingvud daje i metodolo{ke smernice za

rekonstrukciju sadràja zna~enja, no prime}eno je (str. 81) da su problemi i praznine i daljeprisutni. Tako|e, Kolingvudovo izlaganje metoda je prili~no apstraktno.Kako arheolog zapravo postiè rekonstrukciju simboli~kog zna~enja u pro{losti? Da bih

odgovorio na ovo pitanje i da bih dopunio i pro{irio Kolingvudovo izlaganje, èleo bih dapotpunije opi{em ono {to sam na drugom mestu nazvao "kontekstnom arheologijom" (Hodder,1982a).

Pojam "konteksta" se ~esto upotrebljava u arheolo{kom diskursu kada se pita "kakav jekontekst va{eg zapaànja?" ili "kakav je kontekst podataka?" Pojam se koristi u nizu razli~itihsituacija da bi ozna~io stepen osetljivosti na odre|ene podatke: "va{a op{ta ideja se ne uklapa umoj kontekst".

"Kontekst" vodi poreklo iz latinske re~i contexere , {to zna~i tkati, pridruìti, povezati.Reklo bi se da su se skretanja u kontekstnom pravcu uglavnom pojavila kao reakcija na preteranezahteve nekih Novih arheologa (npr. Watson, Leblanc & Redman, 1971). Kao {to je re~eno (str.30), Flaneri (Flannery, 1973) je reagovao protiv preteranog isticanja "reda-i-zakona" i umesto toganagla{avao "sistemskost" - fleksibilniji pristup koji bi mogao da se bavi posebnim odnosima.Takvo proìmanje ili povezivanje stvari u njihovoj, ranije opisanoj (str. 63), istorijskoj posebnosti,vidljivo je u mnogim granama arheologije (marksisti~koj, evolucionisti~koj, procesnoj). Bucer(Butzer, 1982) je tako|e izdvojio jedan "kontekstni" metod u ekolo{kim pristupima pro{losti, a uokviru klasi~ne arheologije kontekstni pristup je jasno skiciran u vezi sa gr~kom slikanomkeramikom (Berard & Durand, 1984). Jedna novija knjiga pod nazivom Konteksti preistorijske

72



razmene /Contexts for Prehistoric Exchange / (Ericson & Earle, 1982) ima za cilj isticanje onihkonteksta proizvodnje i potro{nje koji dovode do razmene.

Govore}i o prostornoj arheologiji uop{te (Hodder, 1985), raspravljao sam da li novageneracija analiti~kih tehnika teì da bude heuristi~nija i osetljivija na arheolo{ke podatke. Otome }e kasnije biti vi{e re~i. Studija procesa deponovanja je glavna oblast u kojoj se isti~eposebnost arheolo{kih podataka. Vaàn je [iferov (Schiffer, 1976) doprinos uspostavljanju razlikeizme|u arheolo{kog i sistemskog konteksta, jer je ukazao na opasnosti primene op{tih teorija imetoda (npr. Whallon, 1974) gde se takve razlike ne uzimaju u obzir.

U Renfruovom izdanju (Renfrew, 1973a) Obja{njenja kulturne promene /The Explanation of Culture Change /, Kejs (Case, 1973, str. 44) se zalaè za kontekstnu arheologiju "jer jedino onazasluùje da se smatra Novom arheologijom" i jer se bavi konkretnijim povezivanjem op{tihteorija i dostupnih podataka. U novije vreme, ovaj interes za kontekst je u arheologiji sve ve}i,na svim nivoima. S jedne strane Flaneri (Flannery, 1982) ostavlja utisak kriti~nosti premauop{tenom i apstraktnom filozofiranju koje se suvi{e udaljava od ~vrstih podataka; s druge strane,

briga o kontekstu je postala dominantno metodolo{ko pitanje kod procedure iskopavanja. Umestoda se koriste interpretativni termini (kao pod, ku}a, jama, rupa za stub), sada se pri evidentiranjupodataka sve vi{e koriste manje subjektivni pojmovi kao {to su "jedinica" /'unit'/ ili "kontekst".Veruje se da ne bi trebalo prerano, tokom samog iskopavanja, uklju~ivati previ{e subjektivnatuma~enja dok se ne prikupe svi podaci.

U izvesnom smislu arheologija je definisana svojom preokupirano{}u za kontekst.Zanimati se za artefakte bez ikakve kontekstne informacije je antikvarstvo, kakvo se mo`da javljau izvesnim tipovima istorije umetnosti ili pri trgovini umetni~kim predmetima.

Iskopavanje predmeta izvan njihovog konteksta, onako kako se to ponekad radi uz pomo}detektora za metal, predstavlja antitezu onome u ~emu arheologija formira svoj identitet. Ponovnaafirmacija konteksta stoga uklju~uje ponovnu afirmaciju zna~aja arheologije kao arheologije.

Sve u svemu, arheolozi koriste termin "kontekst" na vi{e na~ina kojima je zajedni~ko to{to se predmeti povezuju ili proìmaju u jednoj ili vi{e posebnih situacija. U novije vreme takvapitanja su ~esto u prvom planu. Pa ipak, hteo bih da u ovom poglavlju iza|em iz do sadarazmatrane op{te definicije konteksta i preispitam jedno specifi~nije zna~enje. Umesto uvoda, bi}eod koristi da se razmotre dva {ira metoda koja omogu}uju sklapanje materijalne kulture tako da

je ona bude zna~enjski uspostavljena.

Dva tipa zna~enja

Dva glavna tipa zna~enja koje arheolozi izu~avaju (sli~na modelima koje identifikujePatrik /Patrik/, 1982), jesu strukturirani sistem funkcionalnih me|uodnosa i strukturirani sadràjideja i simbola. Stoga, kada se istraùje prvi tip zna~enja, moèmo da ispitujemo ljudsko ilifizi~ko okruènje, procese deponovanja, organizaciju rada, veli~inu naselja, razmenu materije,energije i informacije. Predmetu dajemo zna~enje posmatraju}i kako funkcioni{e u odnosu na tedruge faktore i procese i u odnosu na ekonomske i dru{tvene strukture. Procesna i marksisti~kaarheologija su pruìle veliki doprinos tom domenu. Videli smo (poglavlja 4 i 5) da se unjegovom okviru odskora nagla{avaju dru{tveni procesi na osnovu kojih pojedinci, krozmanipulaciju artefaktima, ostvaruju dru{tvene ciljeve. Celokupan razvoj, po~ev od ranih{ezdesetih, rezultirao je pro{irenjem i boljim razumevanjem liste onih faktora koji omogu}ujurazja{njavanje funkcije nekog predmeta. Takvo istraìvanje nije adekvatno ukoliko bi se pro{irilo

73



na idejne ili simboli~ke funkcije predmeta. Najpre bi se morali osvrnuti na drugi tip zna~enja -sadràj ideja i simbola koji zna~i mnogo vi{e od iskaza da je "ova fibula u funkciji

simbolizovanja èna" ili da "onaj ma~ simboli{e mu{karce". Pre svega postavlja se pitanje "kakav je stav prema ènskom predstavljen kroz odnos ènskih skeleta i fibula na|enih u grobu?" Cilj jeprona}i Burdijeov habitus, pe koji opisuju Flaneri i Markus, kao i druge strukturirane istrukturiraju}e ideje ~iji tip je opisan u 5. poglavlju. Arheolozi treba da stvaraju koncepte naosnovu simboli~ke funkcije iskopanih predmeta da bi mogli da identifikuju zna~enjski sadràj kojileì u njihovoj pozadini. Moraju se baviti istraìvanjem na koji na~in ideje, ozna~ene materijalnimsimbolima, u~estvuju u strukturisanju dru{tva.

Kao {to je re~eno, arheolozi ve} dugo raspravljaju o metodama kori{}enja svojihkontekstnih podataka u konstrukciji tuma~enja o funkcionalnim me|uodnosima. To je domenpaleoekonomije, teorije razmene, teorije informacije, sistemske teorije, teorije optimalnognalaènja hrane, teorije dru{tvene akcije i drugih. Sve takve teorije mogu biti pogre{ne jernedovoljno uzimaju u obzir onaj drugi tip zna~enja koji je neodvojivo povezan sa prvim. Zato }e

ovde sadràj zna~enja u odre|enim istorijskim kontekstima predstavljati moj glavni interes, jer jeto najva`nija praznina u savremenoj arheolo{koj teoriji, onakvoj kakva je identifikovana uprethodnim poglavljima. Sli~nu primedbu iznose Dejvis (Davis, 1984, str. 12), Vels (Wells, 1984)i Hol (Hall, 1977). Premda se razmatranja o funkcionalnim zna~enjima u mnogome preklapaju,moj glavni interes odnosi}e se na primenu kontekstnih odnosa u saznanju zna~enjskih sadràja upro{losti.

Kako to treba raditi? Prvo, treba biti samokriti~an pri pripisivanju zna~enja. Da li suzna~enja koja pripisujemo pro{losti karakteristi~na za na{ sopstveni kulturni i dru{tveni milje? To

je stvar rasprave o na{em kontekstu i na to }u se vratiti u 8. poglavlju.Drugo, arheolo{ki zapis moèmo smatrati "tekstom" koji se i{~itava. Sada moèmo da

pristupimo raspravi koja }e dovesti do specifi~ne definicije za "kontekst" u ovoj knjizi, ali koja je

u uskoj vezi sa {irim zna~enjima koja ovaj termin ima u arheologiji kao celini.

îtanje teksta materijalne kulture

U arheologiji ve} dugo postoji pre}utno mi{ljenje da se materijalna kultura i{~itava kaotekst. Arheolozi se na svoje podatke ~esto pozivaju kao na zapis ili na jezik. Zna~aj takveanalogije jo{ je ve}i ukoliko se bavimo otkrivanjem zna~enjskog sadràja pona{anja u pro{losti.

Ali kako treba da ~itamo takve "tekstove"? O~igledno, ako jezik materijalne kulture izpro{losti i na{ savremeni verbalni jezik nema zajedni~ki karakter, re~i, gramatiku ili strukturu,onda je svako takvo ~itanje te{ko ako ne i nemogu}no, osobito ako je tekst koji je preostaoparcijalan i fragmentaran, i osim toga, prosto druga~iji. Ipak, hteo bih da dokaèm da postojeneka vrlo jednostavna pravila na kojima se temelje svi jezici - ili se bar temelje na~ini na koje jehomo sapiens sapiens davao stvarima zna~enje u svim vremenima i na svakom mestu.

Ve}ina arheologa bi svakako potvrdila da su njihovi podaci nemi. Naravno da je predmetkao predmet sam po sebi nem. Ali arheologija nije izu~avanje izolovanih predmeta. "Tekst"nekog predmeta ne mora da bude potpuno nem ako moèmo da razumemo jezik (Berard &Durand, 1984, str. 21). Naravno svi jezici se moraju prevesti, pa su tako svi izri~aji i materijalnisimboli s jedne strane nemi. Ali "tekst" materijalnog simbola nije ni{ta manje ili vi{e nem odmrmljanja ili nekog drugog zvuka upotrebljenjog u govoru. Artefakti nam odista govore (ilimo`da tiho {apu}u) - problem je u tuma~enju.

74



Dok zastupamo principe koji bi nam dopustili da i{~itavamo tekstove iz pro{losti i davidimo kako se njihova zna~enja menjaju u razli~itim "okruènjima", va`no je da pravimo razliku

izme|u jezika i materijalne kulture. Premda pisani jezik moè da sadrì iste osnovne principe kao jezik materijalne kulture (Hall, 1977, str. 500), uvek je te{ko de{ifrovati neki pisani jezik, ~ak ikada je velikim delom sa~uvan. To je delom zbog toga {to je jezik veoma sloèn, sa~injen daizrazi kompleksne ideje i misli, i {to mora da bude prili~no precizan i razumljiv. Ali za jezikmaterijalne kulture ne postoje gramatike i re~nici. Simboli materijalne kulture ~esto su jo{dvosmisleniji od svojih verbalnih dvojnika, dok je ono {to se njima izraàva obi~no mnogo

jednostavnije. Osim toga, materijalni simboli su trajni, ograni~avaju fleksibilnost. Sa mnogihaspekata materijalna kultura uop{te i nije jezik - ona je zapravo delatnost i praksa u svetu. njen

jezik je jednostavan ako se poredi sa govornim ili pisanim jezikom. Sa ovako razli~itih razloga,lak{e je de{ifrovati tekstove materijalne kulture nego dokumente pisane na jeziku koji nam jenepoznat. Stoga su arheolozi imali izvesnog uspeha u "~itanju" materijalne kulture, mada su retkobili eksplicitni u pogledu pretpostavljene "gramatike". Da bih prakti~no zaklju~io kako univerzalna

gramatika postoji, navodim Kolingvuda koji kaè (Collingwood, 1946, str. 303) da svaki jedinstveni doga|aj ima zna~enje koje mogu da razumeju svi ljudi u svakom vremenu. Na tajna~in sam razumeo i Burdijeovo (Bourdieu, 1977) izlaganje o tome kako dete razumeva svet okosebe kroz opaànje prostih asocijacija i suprotnosti. To je isto ono {to mogu da zaklju~im naosnovu na{eg op{teg iskustva pri postepenom upoznavanju druge osobe ili druge kulture. Dokodrastamo u sopstvenoj ili drugoj kulturi, dok se sre}emo i upoznajemo ljude, nikada ne moèmoda budemo sigurni da dobro razumemo {ta se doga|a u njihovoj svesti, {ta zapravo zna~i ono {to~ine. Zapaàmo samo njihov àmor i delanje u svetu i to je sve sa ~im raspolaèmo. Postepeno,{to vi{e ima takvih fizi~kih doga|aja, dolazimo do izvesne "procene" njihove "drugojakosti".Makoliko isprva ne{to izgledalo "druga~ije", mogu}no je proceniti koliko ga razumemo.

Univerzalni principi zna~enja, koji po meni postoje iza takvih iskustava, samo su oni koje

rutinski slede svi dru{tveni delatnici, pa i arheolozi dok tuma~e pro{lost. Hteo bih samo da oveprocedure u~inim eksplicitnijima, posebno u odnosu na arheologiju i onaj tip podataka kojim sebave arheolozi.

U onome {to sledi, termin "kontekstni" }e se odnositi na stavljanje predmeta "uz svojtekst" - "con - text". Glavna pretpostavka je da se "kontekst" odnosi na one delove pisanogdokumenta koji se nalaze neposredno ispred ili iza odre|enog pasusa, koji su po zna~enju tolikoblisko povezani sa njim da mu smisao postaje nejasan ako se od njega odvoje. Dalje u ovompoglavlju bi}e ponu|ena jo{ odre|enija definicija "konteksta". Za sada, zadatak je da se skicirana~in na koji arheolozi mogu da pre|u sa teksta na simboli~ko zna~enje.

Sli~nosti i razlike

Izgleda da pri sistematizaciji metodologije za tuma~enje zna~enjskog sadràja u pro{losti,arheolozi identifikuju razli~ite tipove relevantnih sli~nosti i razlika i ugra|uju ih u razne tipovekontekstnih asocijacija. Potom se iz konteksta i iz asocijacija i razlika izvode koncepti da bi sedo{lo do zna~enja u smislu funkcije i sadràja (v. sliku 6).

Tako bismo mogli po}i od ideje sli~nosti i razlika. Kada je re~ o jeziku, to prosto zna~ida kada se kaè "crn" mi tom zvuku dajemo zna~enje jer zvu~i sli~no (mada ne isto) kao drugiprimeri re~i "crn", i zato {to je razli~it od drugih zvukova kao {to je "beo" ili "trn". U arheologijipostoji op{te mi{ljenje da se lonac stavlja u "A" kategoriju lonaca zato {to li~i na druge lonce iz

75



te kategorije ali je razli~it od "B" kategorije lonaca. U grobovima moèmo prona}i fibule uzène, i ta sli~nost u prostornoj lokaciji i tipu zatvorenog nalaza ohrabruje nas da mislimo da se

fibule odnose na ène, no samo onda kada se fibule ne nalaze u mu{kim grobovima koji sadrèigle umesto fibula i po tome su razli~iti. Druge asocijacije i suprotnosti èna, ènskih delatnosti ifibula mogu da dopuste izvo|enje koncepta u vezi sa zna~enjskim sadràjem "ènskog". Fibule,na primer, mogu biti ukra{ene motivima koji se drugde nalaze u asocijaciji sa kategorijompredmeta vezanih za reprodukciju a ne za zadatke u proizvodnji (v. Ferisovu studiju /Faris/, str.62 i Mekgijevu analizu /McGhee/, str. 45).

Ovaj proces traganja za sli~nostima i razlikama moè se formalizovati na slede}emdijagramu:

sli~nostfibula ènsko

razlika :igla mu{ko

Pou~no je uporediti ovaj dijagram sa slede}im koji pre svega istraùje utilitarne funkcionalneodnose a ne simboli~ke funkcije:

sli~nostoru|a ognji{te

razlika :drugi predmeti dalje od ognji{ta

Ovde arheolog tuma~i zonu oko ognji{ta kao radni prostor zato {to se tu javljaju oru|a, zarazliku od drugih delova lokaliteta ili ku}e gde oru|a nisu prona|ena. Obja{njenje je po formiidenti~no onom prvom gde je istraìvano simboli~ko zna~enje fibula. No, kao {to se napominjekroz celu ovu knjigu, nepotrebno je razdvajati ove dve namene: funkcija i simboli~ko zna~enje

nisu kontradiktorni. Stoga, fibula sluì pri~vr{}ivanju odela a mo`da i da simbolizuje ène, amoè i da sadrì zna~enje "ène su reproduktivne". Isto tako, radni prostori oko ognji{ta mogu daukaù da su neka oru|a sadràvala zna~enje "doma", "doma}eg ognji{ta" itd. Mi zapravo moramoda pretpostavimo neko takvo zna~enje da bismo uop{te istraìvali radni prostor oko ognji{ta i dabismo predmetima koji su tamo grupisani dali odgovaraju}e funkcije. Identifikacija "radnogprostora" predstavlja pripisivanje zna~enjskog sadràja. Dva tipa zna~enja (funkcionalni, sistemskii idejni sadràj) obavezno zavise jedan od drugog - nije mogu}no govoriti o jednom a da sedrugi barem ne pretpostavi.

Na ovo izlaganje o zna~enju kao konstrukciji istovremenih sli~nosti i razlika, uticala jerasprava iz 3. poglavlja, i ono nije ni{ta drugo do ilustracija na~ina na koji rade arheolozi. Ipak,

javlja se i element egzaktnog postupka. Prvo, tvrdi se da sli~nosti i razlike postoje na mnogo"nivoa". Stoga se sli~nosti i razlike mogu pojaviti u terminima osnovnih dimenzija varijacije kao{to su strukturne suprotnosti, pojmovi "ure|enosti", "prirodnosti" itd. Teorija se uvek bavidefinicijom sli~nosti i razlika, ali je na "dubljim" nivoima potreba za ma{tovitom teorijomposebno uo~ljiva. Vrati}u se kasnije ovim razli~itim nivoima sli~nosti i razlika. Drugo, moè setvrditi da su arheolozi previ{e usredsre|eni na sli~nosti a premalo na razlike (Van der Lev /Vander Leuw/ usmeno saop{tenje autoru). Unakrsno-kulturni pristup je u potpunosti zasnovan naidentifikovanju sli~nosti i op{tih uzroka. Teìlo se obja{njenju, na primer ornamentike nagrn~ariji, nekim univerzalnim simboli~kim funkcijama svake ornamentike ili svakog simbolizma.Dru{tva su grupisana u kategorije (dràve, lovci-sakuplja~i itd.) i identifikovane su njihove

76



zajedni~ke odlike. Naravno u svim takvim radovima pretpostavljaju se i razlike, ali "prisustvo"odsustva je retko dolazilo u sredi{te ispitivanja. Moèmo na primer ispitivati zbog ~ega su

ukra{eni samo lonci. Ovo je opet delom stvar identifikovanja odre|enog okvira u kojemdelatnost ima zna~enje. Ako su lonci jedini tip posuda koji se ukra{ava u nekom kulturnomkontekstu, to je relevantno za tuma~enje zna~enja dekoracije. No arheolozi uglavnom teè daukra{ene lonce izdvoje iz njihovog konteksta i da ih me|usobno upore|uju.

Potreba da se razmotre razlike moè se razjasniti, na pomalo ekstreman na~in, re~ju"pain" Jedan od na~ina da se interpretira zna~enje ove re~i bio bi da se potraè sli~ne re~i udrugim kulturama. Potom bismo oformili kategoriju re~i koje sli~no izgledaju, uklju~iv primereiz Engleske i Francuske i identifikovali njihove zajedni~ke odlike. No u stvari ta re~ ima sasvimrazli~ita zna~enja u Engleskoj i Francuskoj, i to bi se brzo uvidelo zapaànjem razli~itihasocijacija koju ova re~ ima u dvema kulturama - u Engleskoj to je bol, a u Francuskoj hleb.Ovaj pojednostavljeni primer potkrepljuje Kolingvudovo stanovi{te da svaki termin koji arheologkoristi mora biti otvoren za kritike kako bi se videlo da li ima razli~ita zna~enja u razli~itim

kontekstima. Arheolozi, dakle, treba da budu spremni za razliku i odsustvo; uvek morajupostavljati pitanja kao {to su: da li je ovaj tip lonca nalaèn u razli~itim situacijama, za{to drugitipovi lonaca nisu ukra{eni, za{to druge posude nisu ukra{ene, za{to ovaj tip groba ili ona tehnikaproizvodnje nisu prisutni u ovoj oblasti?

Na koje na~ine arheolozi mogu da opi{u sli~nosti i razlike? U gore navedenom primerufibule, imamo tipolo{ku razliku (izme|u fibule i igle) i sli~nost po mestu nalaza (fibula se javljau ènskim grobovima). Vide}emo da proìmanje i preplitanje razli~itih tipova i nivoa sli~nosti irazlika pospe{uje interpretaciju. Za sada bih ipak hteo da razmotrim ponaosob svaki tip dimenzijesli~nost/razlika. Svaki tip sli~nosti ili razlike moè da se pojavi na vi{e nivoa i u vi{e razmera.

Prvi tip sli~nosti i razlike sa kojim se arheolozi rutinski bave je vremenski . Ako su dvapredmeta vremenski bliska, to jest, sli~na su po vremenskoj dimenziji, jasno je da }e ih arheolozi

spremnije stavljati u isti kontekst i davati im odgovaraju}a zna~enja. Naravno, vremenskadimenzija je u bliskoj vezi sa drugim dimenzijama - ako se dva predmeta nalaze u istomvremenskom kontekstu, a udaljeni su prostorno ili po nekoj drugoj dimenziji, tada }e sli~anvremenski kontekst biti irelevantan. Difuzija je proces koji se odvija u vremenu i prostoru itako|e uklju~uje tipolo{ku dimenziju.

Svrha bavljenja vremenskom dimenzijom je izolovanje perioda ili faze u kojima se, unekom smislu, odvijaju me|usobno povezani doga|aji. Tako u okviru jedne faze postojikontinuitet strukture i/ili zna~enjskog sadràja i/ili sistemskih procesa itd. Ali kakva treba da buderazmera vremenske analize da bi se o nekom predmetu ne{to saznalo? U 5. poglavlju pomenutisu kontinuiteti koji traju hiljadama godina. Tako|e je re~eno (str. 88) da se, u krajnjoj liniji, trebavra}ati, "uklanjati ljuske sa luka", dok se ne identifikuje prvobitni kulturni ~in. No u ve}inislu~ajeva, takvo re{enje nije ni prakti~no ni potrebno; u ve}ini slu~ajeva se jednostavno teìidentifikovanju istorijskog konteksta koji je bitan za doti~no pitanje.

Arheolozi ve} raspolaù skupom kvantitativnih tehnika kojim se identifikuju kontinuitetii prekidi u vremenskim redosledima (Doran & Hodson, 1977). Takvi podaci sluèidentifikovanju relevantnih konteksta, iako mnogi prekidi koji izgledaju stvarni mogu ustvaripredstavljati kontinuitete ili preobraàje na nivou strukture, mogu uklju~ivati difuziju i migraciju,ukazuju}i na to da se relevantni vremenski kontekst mora pratiti i u drugim prostornimkontekstima. U cilju saznanja o nekom objektu (artefaktu, lokalitetu i bilo ~emu drugom),arheolozi su uglavnom imali uspeha u identifikovanju relevantnih sistemskih me|usobnih veza. To

77



su prosto svi faktori prethodnog stanja sistema koji uti~u na na novo stanje. Ali pri pripisivanjuzna~enjskog sadràja, kada arheolog ho}e da vrednuje iskaze da dva objekta moraju imati isto

zna~enje jer su istovremena, ili da nije verovatno da su se zna~enja promenila u okviru iste faze,pitanje razmere postaje jo{ va`nije. Razmatraju}i vremenske sli~nosti i razlike suo~avamo se sapitanjem: kakva je razmera u kojoj se relevantni vremenski kontekst moè definisati? Sa pitanjemrazmere }emo se ponovno sresti i razmatrati ga, no izgleda da je ono zavisno od pitanja koja sepostavljaju i atributa koji se uzimaju u obzir.

Sli~nosti i razlike se mogu zapaàti i u prostornoj dimenziji. Tu se arheolozi baveidentifikovanjem funkcionalnih i simboli~kih zna~enja i struktura na osnovu rasporeda objekata (ilokaliteta, itd.) u prostoru. Normalno, analiza ove dimenzije podrazumeva da je vremenskadimenzija pod kontrolom. njen cilj je da se odre|ena zna~enja izvedu na osnovu sli~nogprostornog odnosa u kome se objekti nalaze ( npr. u skupovima, u pravilnim razmacima). I ovdepostoji skup tehnika za izvo|enje takve analize. Moè se primetiti da mnoge od tih prostornihtehnika uklju~uju primenu hipoteza izvedenih sa strane, bez adekvatnog razmatranja konteksta; no,

pojavljuju se nove analiti~ke procedure koje su podesnije za arheolo{ke podatke. Na primer,Kintaj i Emerman (Kintigh & Ammerman, 1982) iznose kontekstne, heuristi~ke metode za za opisdistribucije ta~aka a srodne tehnike su opisane za spoznavanje asocijacija izme|u distribucija(Hodder & Okell, 1978) i za odre|ivanje ome|enosti distribucija (Carr, 1984). Odista, mogu}no

je definisati jednu celu novu generaciju prostornih analiti~kih tehnika u arheologiji, koja se manjebave nametanjem gotovih metoda i teorija iz drugih disciplina ili iz apstraktne teorijeverovatno}e, a vi{e specifi~nim arheolo{kim problemima sa kojima se susre}emo (Hodder, 1985).

Tako arheolozi na razne na~ine poku{avaju da defini{u prostorni kontekst koji jerelevantan za saznanja o odre|enom objektu. U mnogo slu~ajeva to se postiè izravno - moè sepotraìti poreklo sirovine, moè se kartirati rasprostranjenost stila, mogu se iscrtati granicenaselja. [tavi{e, relevantna razmera analize ~esto }e zavisiti od odabranih atributa (sirovina, stil

ukra{avanja, oblik). To je sli~no kao kada nekog pitamo "odakle dolazi{?" Odgovor (ulica, deograda, grad, op{tina, zemlja, kontinent) }e zavisiti od kontekstnog pitanja (sa kim i gde serazgovara, za{to se postavlja takvo pitanje). Zbog toga ne postoji "ta~na" razmera analize.

Ovaj problem se osobito zao{trava kada arheolozi defini{u "oblast" analize. To se ~esto~ini a priori, uzimaju se odlike prirodnog okruènja ( npr. re~ni sliv), no nije uvek jasno da li jetakav nametnuti entitet relevantan za postavljeno pitanje. "Oblast" }e varirati zavisno od atributakoji se razmatraju. Stoga razmera prostornog konteksta ne moè postojati a priori - kontekstvarira po~ev od neposrednog okruènja do celog sveta, ukoliko moè da se prona|e nekarelevantna dimenzija varijacije koja povezuje objekte (lokalitete, kulture i drugo) u tako razli~itimrazmerama. Kao {to je razja{njeno u slu~aju vremenske dimenzije, definicija konteksta }e zavisitiod identifikovanja relevantnih dimenzija varijacije u kojima se mogu meriti sli~nosti i razlike, i otome }e kasnije biti re~i.

Mo`da bi pomoglo ako se identifikuje tre}i tip sli~nosti i razlika - zatvoren nalaz /depositional unit/ - koji je zapravo kombinacija prva dva. Pod ovim podrazumevam zatvoreneslojeve zemlji{ta, jame, grobove, rovove i sli~no, koji su i prostorno i vremenski ome|eni. Re}ida bi dva objekta mogla imati srodna zna~enja zato {to su na|eni u istoj jami, isto je takosubjektivno kao kada se kaè da imaju srodna zna~enja zato {to su prostorno i vremenskipovezani. No, tu se javlja i dodatna komponenta u tuma~enju, zbog pretpostavke da je ome|enostzatvorenog nalaza i sama relevantna za identifikaciju zna~enja. Arheolozi rutinski usvajaju ovupremisu; nalazi iz jame ili sa ku}nog poda zaista se mogu smatrati zna~ajnijim nego oni sa

78



neome|enog prostora. I opet, sli~nosti i razlike u zatvorenom nalazu mogu se konstatovati u vi{erazmera (sloj, rupa za stub, ku}a, lokalitet) pa se mora raspraviti pitanje identifikovanja relevantne

razmere konteksta.Tipolo{ka dimenzija bi se tako|e mogla prosto smatrati varijantom dve primarnedimenzije. Ako se za dva artefakta kaè da su tipolo{ki sli~ni, to zapravo zna~i da imaju sli~anraspored ili oblik u prostoru. [tavi{e, korisno je izdvojiti pojam "tipa", koji je uobi~ajen uarheologiji, jer tipolo{ke sli~nosti objekata u prostoru i vremenu ne odgovaraju njihovojme|usobnoj udaljenosti (u prostoru i vremenu). Odista, pojam tipolo{kih sli~nosti i razlika jenajva`niji pri definisanju vremenskih konteksta (koji sadrè periode, faze) i prostornih konteksta(koji sadrè kulture, stilove). Stoga je tipologija najva`nija za razvoj kontekstnog pristupa uarheologiji. To je tako|e aspekt koji najbezbednije vezuje arheologiju sa njenim tradicionalniminteresima i metodama.

U osnovi celokupnog arheolo{kog rada stoji neophodnost da se klasifikuje i kategorizira.Odavno traje rasprava da li su te klasifikacije "na{e" ili "njihove", "etic" ili "emic". Ipak je

uglavnom uobi~ajeno da ovaj stepen analize, osnovna tipologija naselja, artefakata ili ekonomije,bude odvojen od kasnije analize dru{tvenih procesa. Ve}ina arheologa je svesna subjektivnostisopstvenih tipologija i da bi je ograni~ili, usredsre|uju se na matemati~ke i kompjuterske tehnike.Po{to taj prvi, neizbe`no teàk, korak "obave najbolje {to se moè", arheolozi kre}u ukvantifikaciju i pore|enja da bi stigli do dru{tvenih procesa.

Moè se na primer konstatovati da u jednom periodu ili oblasti postoji ve}e jedinstvo iliraznolikost nego u nekom drugom, ili da u nekoj oblasti lokaliteti sadrè 20% keramikeukra{ene cik-cak motivom dok susedna oblast tako|e sadrì 20% cik-cak motiva, {to sve ukazujena bliski kontakt, odsustvo nadmetanja, trgovinu, itd. No kako da znamo da je primarnatipologija verodostojna? Kao i u slu~aju crteà jelena i ptice na str. 15, kako da znamo da cik-cak motiv nije ne{to drugo, iako izgleda sli~no?

Da bi se odgovorilo na ta pitanja, mora se krenuti od strukture ukra{avanja (poglavlje 3.).Da li se cik-cak motivi javljaju na istim delovima istih tipova posuda, ili se nalaze u u istomstrukturnom poloàju u odnosu na druge dekoracije? Tako|e, kakav je kulturno-istorijski kontekstupotrebe cik-cak (i drugih) motiva dekoracije u te dve oblasti? Vra}aju}i se u pro{lost, moè li sevideti da li cik-cak motivi imaju razli~ito poreklo i tradicije?

Kod definisanja "tipova" arheolozi treba da ispitaju istorijske asocijacije odlika, kako bipoku{ali da prodru u subjektivna zna~enja na koja ovi ukazuju. Arheolozi su obi~no, barimplicitno, do odre|enog stepena bili svesni ovakvih pretpostavki. Na primer, u najve}em deluneolita severne i zapadne Evrope, postoji te`nja da se ukra{avanje posuda kod oboda organizujehorizontalno, a niè vertikalno. Ponekad, kao kod kr~aga, ova podela je ozna~ena prelomomprofila posude izme|u vrata i trbuha. Ova posebna istorijska okolnost se moè uzeti u obzir kodrazmatranja i kategorizacije tipova neolitske grn~arije sa posebno tretiranim gornjim i donjimzonama dekoracije.

Naravno, moè se primetiti da je pravljenje takve razlike, izme|u gornje horizontalne idonje vertikalne dekoracije, u potpunosti izvedeno spolja i da je ljudi iz neolita mo`da ne bi takozapaàli. Takva mogu}nost je naravno uvek prisutna, no ovde tvrdimo da su arheolozi imaliuspeha, i ima}e ga i dalje, u stvaranju tipologija koje su pribli`ne zapaànjima starosedela~kogstanovni{tva (uz stalno podse}anje da takva zapaànja variraju u odnosu na dru{tvene kontekste istrategiju). Uspe{nost takvih poduhvata zavisi od uklju~ivanja {to vi{e dostupnih informacija o

79



istorijskim kontekstima i asocijacijama odlika, stilova i svojstava organizacionih {ema, kao i odrekonstruisanja aktivne primene takvih odlika u dru{tvenim strategijama.

Stoga se jedan od kontekstnih pristupa tipologiji sastoji u prikupljanju svih mogu}nihinformacija o sli~nostima i razlikama pojedina~nih atributa pre no {to se izgrade {ire tipologije.Ne{to druga~iji pristup sastoji se u prihvatanju proizvoljnosti na{ih sopstvenih katerogorija ive}om otvoreno{}u za alternativne mogu}nosti. Na primer, tipologije biljaka koje koristepaleobotani~ari, ome|ene su utvr|enom listom vrsta. Ipak, bilo bi mogu}no da se ostaci biljakaklasifikuju prema visini biljke, lepljivosti lista, periodu cvetanja itd. Tako razli~ite klasifikacijetestirale bi se kroz korelacije sa drugim promenljivim, kako bi sami podaci mogli da doprinesuizboru odgovaraju}e tipologije. Sli~na procedura mogla bi seprimeni na tipologiju kostiju,grn~arije ili bilo koju drugu.

êtiri dimenzije varijacija (vremenska, prostorna, zatvorenost nalaza i tipolo{ka) ukratkosu razmotrene te se moè ista}i jedna op{tija ideja. Zna~ajan aspekt kontekstne arheologijeomogu}uje merenje varijacija koje se odigravaju na"dubljem" nivou od direktnog pore|enja

oblika. Drugim re~ima, sli~nosti i razlike tako|e se istraùju u terminima koncepata koji opaàjnepodatke povezuju na na~in koji nije neposredno uo~ljiv. Na primer, kroz ideju suprotstavljenostikulture i prirode, stepen "odbranjenosti" ili ome|enosti naselja se moè dovesti u vezu sarelativnim u~e{}em divljih i domestikovanih ìvotinja na|enih u tim naseljima. Stoga, tamo gde jedihotomija kultura/priroda izraènija, granice oko naselja (koje odvajaju doma}e od divljeg) bi}e~vr{}e, ku}e bi opet mogle biti solidnije, a i grn~arija bi mogla biti ukra{enija (obeleàvaju}i"domestikaciju" prehrambenih proizvoda koji se unose, pripremaju i konzumiraju u svetudoma}eg). Kosti divljih ìvotinja, osobito divljih predaka ili doma}ih ekvivalenata, mogle binedostajati sa naseobinskih lokaliteta. Kad dihotomija kultura/priroda postaje manje izraèna, ili senjen fokus promeni, sve navedene "sli~nosti" bi se zajedno izmenile ukoliko je hipoteza odihotomiji kultura/priroda kao relevantnoj dimenziji varijacije ispravna. Nije odmah uo~ljivo da

ome|enost naselja, grn~arska dekoracija i u~e{}e kostiju divljih i doma}ih ìvotinja imaju nekeveze jedno sa drugim. Pribavljanjem "dubinskog" koncepta iznenada se osmi{ljavaju razli~itidelovi informacije koji su se menjali u vremenu.

Relevantne dimenzije varijacije

Bilokoji skup kulturnih podataka sadrì mo`da neograni~en broj sli~nosti i razlika koje semogu identifikovati. Na primer, sve posude u jednoj oblasti sli~ne su po tome {to su izra|ene odgline, ali razli~ite su po tome {to detalji dekoracije variraju ili {to raspored ~estica u fakturi nijeidenti~an. Kako izabiramo relevantne sli~nosti i razlike i koja razmera analize je relevantna?

Hteo bih da kaèm kako se relevantne dimenzije varijacije u arheologiji identifikujuheuristi~ki iznalaènjem onih dimenzija varijacije (grupisanih u vremenske, prostorne, tipazatvorenog nalaza i tipolo{ke) koje pokazuju zna~ajne obrasce sli~nosti i razlika. Zna~aj se sampo sebi uglavnom defini{e u terminima broja i kvaliteta prate}ih sli~nosti i razlika u odnosu nateoriju. Sposobnost da se potkrepe hipoteze o zna~ajnim dimenzijama varijacije kroz nizrazli~itih aspekata podataka uve}ava sigurnost u tuma~enju zna~enjskog sadràja u pro{losti (v.npr. Deetz, 1983; Hall, 1983). Na primer, ako za pore|enje i klasifikaciju ku}a orijentacija imasimboli~ki zna~aj (v. gore, str. 44), da li se ista dimenzija varijacije javlja i u postavljanjugrobova? Arheolozi rutinski istraùju zna~ajne korelacije, asocijacije i razlike na mnogo na~ina,ali koncipirani obrazac je utoliko privla~niji ukoliko u njegovoj strukturi ima vi{e koincidencija.

80



Po{to definicija takvog statisti~ki zna~ajnog obrasca zavisi od teorije koje se drìmo, neophodnesu direktive za istraìvanje onih tipova sli~nosti i razlika koji bi bili zna~ajni.

Bilo bi korisno da se sada osvrnemo se na razliku izme|u sistemskih i simboli~kihzna~enja. Kao {to je re~eno, arheolo{ka teorija i metod uglavnom su se razvili u domenusistemskih procesa. Iz takvih radova proizlazi da je razmatranje izvora sirovina zna~ajno irelevantno za raspravu o razmeni dobara koja su izra|ena od doti~nih sirovina. Kod razmatranjabazi~ne ekonomije, relevantno je i zna~ajno prou~avati kosti i seme sa niza funkcionalnome|usobno povezanih lokaliteta. No pri takvim tuma~enjima odmah bivamo uvu~eni uneophodnost razmatranja simboli~kog zna~enjskog sadràja kostiju i semena (v., gore, str. 16),koji su manje istraìvani i teè ih je definisati.

Rasprava o sadràju simboli~kih zna~enja moè da po~ne sa jednim primerom. Zamislimoda nas interesuje zna~enje pojave crvenog posu|a na jednom lokalitetu. Koje su relevantnedimenzije varijacije za odre|ivanje zna~enja takvog atributa? Sa ~ime se crvene posude moguupore|ivati da bi se identifikovale sli~nosti i razlike. Na drugom, istovremenom, nalazi{tu nema

crvenog posu|a, ali ima bronzanih fibula (kojih nema na prvom nalazi{tu). Da li je razlikaizme|u posu|a i fibula relevantna za saznanje o posudama? Takva razlika bila bi relevantna akobi predstavljala deo op{te razlike u istorijskoj tradiciji izme|u dva lokaliteta ili regiona. Nobudu}i da je izdvojena, ne moèmo tvrditi da su fibule relevantne za crvene posude, osim ukolikone postoji neka dimenzija koja moè da posluì za merenje varijacije i na osnovu koje se moèuo~iti obrazac od zna~aja. Stoga bismo mogli da do|emo do zaklju~ka da se crveno posu|e ifibule javljaju u okviru iste prostorne lokacije ku}a ili grobova - u tom slu~aju to bi bilialternativni tipovi mereni u terminima prostorne lokacije; ili bi crveno posu|e sa prvog lokalitetamoglo da se uporedi sa crnim posu|em na drugom lokalitetu, dok su fibule nalaène isklju~ivo ucrnim posudama. îm se pojavi neka dimenzija u kojoj se javljaju odre|ene sli~nosti i razlike uobrascu, fibule postaju relevantne za saznanje o crvenim posudama. Na{e teorije o tome kako

funkcioni{e "tekst" materijalne kulture, uklju~uju}i pojam strukturnih suprotnosti, omogu}uju da sedefini{e statisti~ka va`nost. U slu~aju crvenog posu|a, ukoliko u vezi sa fibulama nemastatisti~ki zna~ajnih obrazaca, pri njegovom potpunom opisivanju se ne moramo pozivati nafibule. U primeru na str.102, fibula i igla su relevantni jedno za drugo jer se javljaju naalternativnim delovima ode}e.

Crte` na sl. 7 moèmo uzeti kao drugi hipoteti~ki primer. Ako takve motive ukra{avanjagrn~arije poredimo sa ostalim motivima na posudama da bi identifikovali sli~nosti i razlike,moramo ih nekako opisati. Ali, a priori , ima veoma mnogo na~ina da se opi{e isti motiv, odkojih neke dajemo na crteù. Koja je relevantna dimenzija varijacije u kojoj se motivi moguopisati i uporediti? Moglo bi se pomisliti, a ~esto se i kaè, da su odluke arheologa o tome {ta je"ta~an" opis potpuno proizvoljne. Ipak, ve} smo videli da mnoge druge informacije u okviru"istog" konteksta mogu da pomognu u dono{enju odluke. Na primer oblici romba (kao u opisu'f ' na sl. 7) izra|eni od iskucanog zlata nalaze se u istim grobovima kao i ukra{ene posude,o~igledno su ih nosili mu{karci kao predmete od prestià. Rombovi, kao i posude, ustvari se~esto mogu na}i u razli~itim ali zna~ajnim kontekstima ove iste kulture. Takvi podaci ostatisti~koj asocijaciji mogu da navedu arheologa da pretpostavi kako je ' f ' opis na sl. 7,"najta~niji" u tom odre|enom kontekstu.

Ovim primerom nadalje defini{emo {ta je relevantna sli~nost ili razlika - u kojojdimenziji i u kakvoj razmeri. Na primer, oblik romba koji upore|ujemo moè se u nekommomentu toliko deformisati da se moè posumnjati u njegovu relevantnost; ili, izme|u

81



upore|ivanih rombova moè da se pojavi takva praznina u vremenu i prostoru da kaèmo kakonije verovatno da su relevantni jedni za druge; oni ne dele isto zna~enje. Tako|e moèmo da

tvrdimo kako zlatni rombovi iz grobova predstavljaju delove ode}e i po{to se nalaze u drugojdimenziji mesta nalaza nego {to su posude, stoga }e imati razli~ita i me|usobno nevezanazna~enja. Takav argument bi trebalo da ukaè na odsustvo teoretski odrìvih dimenzija u kojimabi mogli da se formiraju obrasci sli~nosti i razlika izme|u posuda i grobova.

Zna~i da se relevantne dimenzije defini{u kroz istraìvanje zna~ajnih obrazaca koji seformiraju u dimenzijama varijacije. Simboli~ko zna~enje objekta je koncept koji proizlazi izukupnosti ovih unakrsnih referenci. Zna~enje objekta proizlazi iz ukupnosti njegovih sli~nosti irazlika, asocijacija i kontrasta. Nijedna od ovih procedura ne moè se odvijati bez istovremeneprimene koncepta i teorije. Zapaziti obrazac zna~i istovremeno mu dati zna~enje, kao {to sedimenzije varijacija opisuju kroz vezu sa ode}om, bojom, polom itd. Cilj je da takvasubjektivnost prosto u|e u detaljno razmatranje kompleksa podataka.

Definicija konteksta

Svaki objekt postoji istovremeno u vi{e relevantnih dimenzija, i tako, tamo gde imapodataka, moè da se sledi bogata mreà asocijacija i kontrasta ~ije niti vode ka interpretacijizna~enja. Ukupnost relevantnih dimenzija varijacije oko bilo kojeg objekta moè se definisati kaokontekst tog objekta.

Relevantni kontekst za objekt 'x' kojem poku{avamo da damo zna~enje (ma kojeg tipa)predstavljen je svim onim aspektima podataka koji stoje u vezi sa 'x' a koji formiraju zna~ajneobrasce na gore opisan na~in. Preciznija definicija konteksta jednog arheolo{kog atributa jeukupnost relevantnog okruènja , gde se 'relevantno' odnosi na zna~ajan odnos objekta - to jest,odnos koji je neophodan da bi se spoznalo zna~enje objekta. Videli smo i da }e kontekst biti

zavisan od tipova postavljenih pitanja.Iz ovakve definicije konteksta jasno je da ome|enost jednog skupa sli~nosti (kao {to jekulturna jedinica) ne predstavlja ome|enost konteksta, jer razlike izme|u kulturnih jedinica mogubiti relevantne za razumevanje zna~enja objekata unutar svake kulturne jedinice. Ome|enostkonteksta najpre se javlja samo u odsustvu zna~ajnih sli~nosti i razlika. Treba ista}i da jedefinicija usredsre|ena na objekt i specifi~nu situaciju. "Objekt" moè da bude atribut, artefakt,tip, kultura ili bilo{ta drugo, ipak - za razliku od pojmova unitarne kulture ili tipa - kontekstvarira zavisno od specifi~no lociranog objekta, od razmatranih dimenzija varijacije i odpostavljenog pitanja. Stoga su "kulture" komponente ili aspekti konteksta, no one ga ne defini{u.

U interpretaciji simboli~kih zna~enja, strukture zna~enja se defini{u kroz zna~ajnedimenzije varijacija. Jednu od glavnih i neposrednih posledica kontekstnog pristupa predstavljanemogu}nost da se jedan proizvoljno definisan aspekt podataka ikada vi{e prou~ava sam za sebe(Hall, 1977). U poslednje vreme istraìvanja su usredsre|ena, na primer, na sistem naselja, ilikeramiku, ili kamen, ili seme, sa jednog lokaliteta, ili iz regiona, ili ~ak na unakrsno-kulturnomnivou. Sada se ipak konstatuje da se ukra{ena grn~arija moè jedino razumeti pore|enjem sadrugim posudama, i/ili sa drugim predmetima od gline, i/ili sa drugim ukra{enim predmetima -sve u istoim kontekstu. U ovom primeru, "posude", "glina" ili "dekoracija" jesu dimenzijevarijacije u kojima su istraìvane sli~nosti i razlike. Sahrana se moè razumeti samo kroz svojkontekstni odnos sa istovremenim naseljima i ritualom koji nije vezan za sahranu (Parker Pearson,1984a, b). Varijacije kamenih artefakata mogu se, uz varijacije kosti i semenja, ispitivati kao

82



strukturiran proces nabavke hrane. Sredi{te ispitivanja postaje kontekst, ili najpre serija kontekstauklju~enih u "kulturu" ili "regiju".

U kontekstu, predmeti poprimaju simboli~ka zna~enja kroz njihove veze i kontraste sadrugim predmetima u okviru istog teksta. Ali ako ne{to ima zna~enje samo u odnosu na ne{todrugo, kako se uop{te moè u}i u kontekst? Odakle se polazi? Problem se o~igledno nalazi uprvobitnoj definiciji atributa. Da bi opisali posudu neophodno je da donesemo odluke orelevantnim promenljivima - treba li da merimo oblik, visinu, zoniranje ili motiv? Kontekstniodgovor je da treba da se istraùju ostali podaci u ovim dimenzijama varijacije da bi seidentifikovale relevantne dimenzije koje sa~injavaju kontekst. Stoga, u gore navedenom primeru uvezi sa motivom romba (str. 109), istraùje se dimenzija "motiva" da bi se identifikovali sli~nimotivi (kao i razlike i odsustva - ako se zlatni rombovi nalaze samo u mu{kim grobovima to nasohrabruje da pomislimo kako su takvi simboli na posudama "mu{ki", za razliku od "ènskih"simbola) i tako se dolazi do zlatnog romba. No rombovi na posudama i na zlatnom komaduode}e mogu imati razli~ita zna~enja zato {to se po jednom osnovu javljaju u razli~itim

kontekstima. Teorija da dva skupa rombova imaju sli~na zna~enja moè se potkrepiti samoiznalaènjem drugih aspekata sli~nosti me|u njima (na primer, drugi motivi na delovima mu{keode}e koji se tako|e pojavljuju kao dekoracija na posudama). Stoga sve zavisi od svega ostalog,dok definicija atributa zavisi od definicije konteksta koja zavisi od definicije atributa!

Izgleda da nije lako razre{iti ovaj problem, osim da je va`no poznavati sve podatke {to jemogu}no detaljnije i postepeno prilago|avati teoriju podacima kroz istraìvanje relevantnihdimenzija varijacije metodom poku{aja i pogre{aka, unakrsnom proverom kontekstnih informacija,itd. Ta procedura svakako ukazuje da }e tuma~enje zna~enja biti uspe{nije tamo gde je mreàpodataka bogatija. U periodu Nove arheologije, ~esto je ukazivano da }e arheologija napredovati,ne kroz prikupljanje vi{e podataka, ve} kroz razvoj teorije. Takva mi{ljenja imaju sopstveniistorijski kontekst, ali kontekstni pristup veoma mnogo zavisi od podataka. Videli smo iz ranijih

opisa da su teorija, interpretacija i subjektivnost prisutni na svakom nivou. Ipak, istovremeno,nagla{ava se tuma~enje onoga {to podaci mogu da nam "kaù", {to je vi{e podataka u opticaju,ima}e vi{e toga da se "~ita". Kako je prime}eno, objekt izvan konteksta je ne~itljiv; nimalo~itljiviji nije ni simbol naslikan na zidu pe}ine kada ne postoje slojevi u pe}ini, kada u doti~nojregiji ne postoje slojevi koji sadrè ostale predstave simbola na drugim objektima i kada nemagrobova koji sadrè taj simbol.

Ba{ sa ovog razloga istorijska arheologija predstavlja "lak{i" pristup. Tu su podaci bogatoisprepletani, o~uvanost je ve}a, ima mnogo tragova koji se mogu slediti ~ak i kada nema pisanihizvora - koji predstavljaju jo{ jedan kontekst u kojem se istraùju sli~nosti i razlike. Noproblemi su isti - treba odrediti da li je pisani kontekst relevantan za druge kontekste (npr,arheolo{ke slojeve) i odlu~iti da li sli~nosti izme|u dva konteksta (pisanog i nepisanog) ukazujuna ista ili razli~ita zna~enja. Mogu}nost suo~avanja sa ovakvim pitanjima je jo{ i ve}a, jerbogatstvo podataka dopu{ta istraìvanje ve}eg broja sli~nosti i razlika u relevantnijimdimenzijama varijacije.

Kada je re~ o preistorijskoj arheologiji, stepen o~uvanosti materijala opada {to se vi{eudaljavamo u pro{lost i hipoteze se sve teè mogu utemeljiti na podacima. Tu se ~esto doga|a daneki od retkih lokaliteta koji sadrì detaljne informacije predstavlja klju~ za tuma~enje brojnihmanje istraènih ili lo{e o~uvanih lokaliteta. Kontekstna arheologija u nekim domenima te{komoè da zapo~ne dok se ne prikupi vi{e podataka.

83



Obja{njenje i opis

Da li sve ovo zna~i da je obja{njavanje pro{losti prosto stvar opisivanja kontekstnihpodataka na {to potpuniji na~in? Arheologija je pretrpela veliku {tetu zbog suprotstavljanja re~i"opis" i "obja{njenje": "deskriptivno" je postao vi{e nego pogrdan termin uperen protiv arheologakoji nisu "nau~nici". No ipak se moè konstatovati da u odgovoru na neko pitanje, adekvatnoobja{njenje mora da sadrì ne{to vi{e od opisa. Na primer, razmislite o slede}em nizu pitanja iobja{njenja:

1. Za{to je ovaj lokalitet napu{ten? Zato {to je porasla populacija.

2. Kakva je relevantnost porasta Lokalitet je postao prevelik.populacije za napu{tanje lokali-teta?

3. Kako prevelik? ljudi su iscrpli resurseokruènja.

U svakom slu~aju, obja{njenje predstavlja prost opis nekih doga|aja, mada svakakopostoji i pretpostavka da je odgovor na neki na~in relevantan za pitanje. Tako odgovor dat podbrojem 3. pretpostavlja da je odrànje ljudi zavisilo od lokalnog okruènja. U obja{njenju suupotrebljene neproverene teorije, ali ako insistiramo i postavimo pitanja u vezi sa tim teorijama,ponovo }emo se suo~iti sa opisima, posebnim ili op{tim:

4. Od kakvog je zna~aja to {to Zato {to se ljudi oslanjaju na

su iscrpeni resursi okruènja? resurse iz neposredne blizine.

5. Zbog ~ega ne koriste udaljene Zato {to se tro{i prevelikaresurse? energija.

Stoga je uvek mogu}no zaustaviti se na nekom mestu du` ovog niza pitanja i odgovora ipostaviti drugo pitanje, uz konstataciju da je prethodni rad bio suvi{e deskriptivan. To se videlo iu ovoj knjizi dok su upore|ivani razni pristupi arheologiji. Ponu|ene alternative morale bi bitiadekvatnije zato {to su obuhvatnije i uzimaju u obzir one faktore koji su ranije bili zanemarivani.U tom smislu one vi{e obja{njavaju, ali ta obja{njenja su i dalje samo opisi. Navedeni primerbavi se procesom naseljavanja, ali isto se moè re}i za interpretacije zna~enja i teksta. Simboli~kozna~enje koje se daje objektu, prosto je opis aspekata njegovog konteksta i upotrebe. Na primer:

6. Kakvo je zna~enje ove krune? Osoba koja je nosi je kralj.

Stoga, na mnogo na~ina, obja{njenje je opis i opis je obja{njenje. Neophodno je da se ukontekstnoj arheologiji neprestano postavljaju pitanja da bi se videlo koje su op{te pretpostavkerelevantne u odre|enom kontekstu; to dovodi do potpunog i detaljnog opisa ukupnog konteksta

jer se u celosti prati mreà asocijacija i kontrasta. To je beskona~an proces zato {to se istraùju

84



nove veze a stare se ponovo vrednuju. Arheolog se poigrava tim podacima kao kompozitor kojikombinuje razli~ite instrumente iz orkestra pri stvaranju muzike.

Kontekstna arheologija stoga povezuje adekvatno obja{njenje sa potpunim opisom, jer seprate svi brojni uticaji koji deluju na karakteristiku ili objekt. Ovo gledi{te isti~e Kejs (Case,1973) predstavljaju}i kontekstnu arheologiju. Istorija se sastoji samo od neprekidnog tokadoga|aja, bez potpunog hijatusa, tako da se obja{njenje promene moè jedino sastojati u potpunojinformaciji o promeni.

Ne treba ni re}i, s obzirom na raspravu u ovom poglavlju, da potpun opis konteksta nemora da stoji u suprotnosti sa teorijom i generalizacijom. Svaki opis uklju~uje teorije, zna~enje,subjektivnost, generalizaciju i istorijsku imaginaciju. Zbog toga arheolog vi{e nalikujekompozitoru nego dirigentu muzike. Kona~ni cilj na{ih detaljnih opisa moè da budegeneralizacija i univerzalni zakoni, ali u osnovi, budu}i da smo nau~nici a ne muzi~ari iliumetnici, moramo se baviti preispitivanjem da li teorije, generalizacije ili ma{tovite spoznajeimaju u istorijskim kontekstima pro{losti ono zna~enje koje smo pretpostavili. Kontekstna

arheologija kontrolisano dovodi u vezu pitanja i podatke, vo|ena nekim op{tim principima o tomekako se ~ita tekst, no i ti op{ti principi su podlo`ni kritici.

Ovde se moramo osvrnuti na kori{}enje etnografske analogije u arheologiji. Na jednomnivou etnografsko znanje prosto doprinosi istorijskoj imaginaciji, otvaraju}i nove perspektive ialternativne teorije. No pojam analogije obi~no podrazumeva ne{to vi{e; pro{lost se tuma~i usvetlu sada{njosti zbog neke sli~nosti koja me|u njima postoji. Zbog zapaènih sli~nostiinformacija se iz sada{njosti prenosi u pro{lost. Takva procedura je prosto jo{ jedan primer op{tegpristupa koji je ve} skiciran. Da bi se primenila analogija, treba proceniti sli~nosti i razlikeizme|u konteksta (Wylie, 1985; Hodder, 1982d). Procedure za pore|enje sada{njeg dru{tva sapro{lim su sli~ne onima koje se koriste u pore|enju dva susedna lokaliteta ili dve kulture upro{losti. U oba slu~aja to se odnosi na vrednovanje sli~nosti i razlika izme|u dva konteksta i

zapaànje da li se informacija moè prenositi sa jednog na drugi.U oba slu~aja glavni problem predstavlja odluka da li su sli~nosti i razlike iz dvakonteksta relevantne jedne za druge; stoga arheolozi gaje najve}e poverenje prema direktnimistorijskim analogijama u kojima je prostorni kontekst konstantan a vremenska udaljenost mala.Tamo gde se vr{e unakrsno kulturne analogije, problem se javlja u nalaènju neke relevantnedimenzije varijacije u kojoj se istraùju sli~nosti i razlike. Ali na velikim vremenskim iprostornim udaljenostima, kao i kada se porede dru{tva sa veoma razli~itim dru{tvenim iekonomskim okruènjima, te{ko je znati da li su odnosi relevantni za sada{njost bili isto takorelevantni u pro{losti. Na primer, veli~ina naselja bi danas mogla biti relevantna u odnosu naveli~inu populacije, ali nije lako re}i da je tako bilo i u pro{losti. Stoga upotreba analogije teìda se oslanja na op{te teorije koje mogu da potkrepe argument relevantnosti. Zadatak kontekstnearheologije je da bude kriti~na prema takvim op{tim, unakrsno-kulturnim teorijama, da potpunijeistraì njihove kontekste, sada{nje i pro{le. U odsustvu op{tih teorija, o pro{losti bi moglo da sepostavi malo pitanja, a bilo bi jo{ manje odgovora. Bez kontekstnog pristupa, sada{njost ipro{lost bi se svele na pretpostavljenu identi~nost.

Zaklju~ak

Kroz raspravu u ovom poglavlju nagla{eni su metodi identifikacije i izu~avanja kontekstau cilju interpretacije zna~enja. Zapaèno je da se mogu ispitivati razli~iti tipovi zna~enja, po~ev

85



od strukturiranih procesa dru{tvenih i ekonomskih odnosa pa do strukturiranih sadràjasimboli~kih kodova. Ukoliko su zasnovani na kontekstnoj analizi, ova dva glavna tipa zna~enja se

i sami mogu nazivati kontekstnim.Prvi tip kontekstnog zna~enja se odnosi na delatnost i njen kontekst u okruènju ipona{anju. Do saznanja o objektu se dolazi njegovim umetanjem u ve}u funkcionalnu celinu.Procesna i marksisti~ka arheologija teìle su da se usredsrede na {iri opseg ovog tipa konteksta,ali momentalni kontekst situaciono prolazne delatnosti tako|e mora biti uzet u obzir.

Drugo, kontekst se moè shvatiti kao 'sa-tekst' i tako sama re~ ukazuje na analogijuizme|u kontekstnih zna~enja odlika materijalne kulture i zna~enja re~i u pisanom jeziku.Konstatuje se da su objekti nemi samo onda kada su izvan svog "teksta"; zapravo ve}inaarheolo{kih objekata je, gotovo po definiciji, sme{tena u prostor i vreme i u odnos sa drugimarheolo{kim objektima. Ovakva mreà odnosa moè se "~itati" putem bri`ljive analize kakva jeskicirana u ovom poglavlju, da bi se do{lo do tuma~enja zna~enjskog sadràja. Na{e ~itanje,naravno, moè da bude neta~no, ali pogre{no ~Itanje jezika ne mora da zna~i da objekti moraju

da ostanu nemi.Ta dva tipa kontekstnog zna~enja imaju zajedni~ku odliku koju nalazimo i kod druga~ije

primene ovog termina u arheologiji (v. str. 97 i 98). Svaka takva primena pre svega se odnosi naizu~avanje odre|enih podataka a ne op{te teorije. Jedan od ciljeva ove knjige svakako jedokazivanje da op{ti termini i teorije moraju biti bolje utemeljeni u odre|enom kontekstuizu~avanja. Ipak "kontekstualizam" se ne izjedna~uje sa "partikularizmom", pojmom koji se uarheologiji dovodi u vezu sa odbacivanjem ili odsustvom interesa za generalnu teoriju. U okvirukontekstne arheologije svest o potrebi generalne teorije i teoretske arheologije postoji, ali najprese zahteva uà veza izme|u teorije i podataka, izraàvanje jednog u terminima drugog inagla{avaju se induktivne kao i deduktivne procedure.

Kontekstna arheologija se bavi izu~avanjem kontekstnih podataka, koristi kontekstne

metode analize da bi dospela do dva tipa kontekstnog zna~enja koji se razmatarju u odnosu nageneralnu teoriju. Raspravljaju}i kontekstnu arheologiju u ovoj knjizi, ~esto je bilo neophodnopozvati se na prelaz u jedan drugi kontekst - odre|en kontekst kome pripadaju sami arheolozi.Ovaj poslednji tip konteksta izgleda da je u bliskoj vezi sa ostalima, u vezi koju vi{e nijemogu}no prenebegavati. Kontekst kome pripadaju arheolozi bi}e razmotren u slede}em poglavlju,

jer pripada seriji dalekose`nih promena u arheologiji koja se moè nazvati post-procesnom.

86



8 POST-PROCESNA ARHEOLOGIJA

Procesna arheologija je doprinela arheolo{koj teoriji podràvaju}i stanovi{te o adaptivnostikulture i primenjuju}i teoriju sistema, teoriju razmene informacija i veliki broj drugih op{tihteorija. Mnoge od tih ideja pojavljivale su se u nekom obliku u okviru starijih pristupa arheologijii razmere ovog kontinuiteta bi}e malo kasnije ispitane. Mo`da je najva`niji doprinos Novearheologije bio metodolo{ki (Meltzer, 1979; Moore & Keene, 1983, str. 4). Arheolozi su obratilivi{e pa`nje na probleme zaklju~ivanja, uzimanja uzoraka i planskog istraìvanja. ê{}e sukori{}ene kvantitativne i statisti~ke tehnike; procedure su preispitivane i postajale eksplicitnije.Kontekstna arheologija predstavlja poku{aj daljeg razvoja arheolo{ke metodologije.

Moè se re}i da se u domenu teorije jedan broj pristupa razvijao po~ev od ranih{ezdesetih, polaze}i od prvih ideja o procesnoj arheologiji zastupljenih u ranim radovima Binforda(Binford, 1962; 1965) i Flanerija (Flannery, 1967). [ire rasprave i primena marksizma istrukturalizma i same su reflektovale promenu. U ovom poglavlju bih èleo da sumiram glavne

ideje ove knjige u odnosu na pojavu ne~ega {to bi se moglo nazvati post-procesnom fazom uarheolo{koj teoriji. Tri karakteristike odnose se na ru{enje dihotomija koje su utvr|ene uarheologiji: izme|u pojedinca i norme, strukture i procesa, idejnog i materijalnog. Tako|e sepreispituje i ~etvrta dihotomija, izme|u subjekta i objekta.

Norme i varijabilnost

Kroz celu ovu knjigu zapaà se da najve}i deo savremene arheolo{ke teorije, ma kakoobojen, zadràva komponentu normativnog, po tome {to se pretpostavlja zajedni{tvo ideja ipravila pona{anja. Jedini slu~ajevi adekvatnog prikazivanja individualne varijacije i opaànjaprime}eni su u u studijama zasnovanim na savremenim teorijama dru{tvene delatnosti i prakse

(poglavlje 4) kao i kod Kolingvuda (poglavlje 5).Ovakav zaklju~ak je u direktnoj suprotnosti sa ciljem Nove arheologije koji se obi~noisti~e - da se ona bavi varijabilno{}u. Svakako u nekim od novijih Binfordovih radova (cf. 1984)pojam prolaznog, situacionog pona{anja dolazi u prvi plan. Kako je zapaèno u 2. poglavlju,takav interes nije se pro{irio na arheolo{ko razmatranje ideologije i simboli~kog zna~enja. âk i uBinfordovim radovima pojedinci izgledaju ome|eni univerzalnim pravilima o tome {ta pojedinci~ine "pod istim ostalim okolnostima". Kako Binford ne uzima u obzir zna~enja, kojima procesobiluje, sposobnost pojedinaca da stvaraju promenu i da stvaraju kulturu kroz aktivan dru{tveniproces je minimizirana.

Norme i pravila postoje. Na{ argument se pre svega odnosi na potrebu potpunijegispitivanja odnosa normi, pravila i pojedinaca, da bi promena, inovacija i aktivni pojedinacpostali mogu}ni. U svakodnevnoj praksi, "ostale" okolnosti nikad nisu "iste". Trenutneimprovizacije su neizbe`ne, mada u okviru normi i pravila koji se menjaju kroz proces. U ovojknjizi takva pitanja su razmatrana u kontekstu odnosa pojedinca i dru{tva i odnosa prakse istrukture.

Prvi doprinos post-procesne faze daljem razvoju predstavljen je uklju~ivanjemadekvatnog razmatranja na~ina na koji pojedinci deluju u okviru dru{tava, pod nazivom "proces".Na primer, neophodno je da se razviju tipolo{ki pristupi koji bi se manje bavili definisanjem"tipova" a vi{e opisivanjem multi-dimenzionalnih ravni varijabilnosti u kojima se moè pratitivariranje "tipa" kroz kontekst. Generalno, arheolozi teè da svoj materijal podvedu pod stilove,

87



kulture, sisteme, strukture, i radije se ne obaziru na "slu~ajne" smetnje koje pravi pojedina~naraznolikost. Li~ovo (Leach, 1954) gledi{te da razni stepeni razvoja mogu izraàvati zajedni~ku

osnovnu strukturu je bilo va`no za arheologe koji su skloni prenebegavanju raznolikosti: naprimer, ima malo izve{taja o tome kako pojedina~ni lokaliteti u regionu prelaze sli~ne putanje, aliu razli~itim vremenima koja se mogu preklapati (no, v. Frankenstein & Rowlands, 1978).

Bavljenje raznoliko{}u je od posebnog zna~aja za dru{tvenu i kulturnu promenu. Naprimer, moglo bi se pokazati da se u odre|enoj oblasti najve}i deo individualne raznolikostipojavljuje izvan neposredne kontrole dominantnih grupa. Ukra{ene i raznovrsne tikve opisane u6. poglavlju predstavljaju takav primer. Dru{tvena promena ~esto moè da rezultira, ili daizrasta, iz sposobnosti inovacije u perifernom domenu. I opet tikve iz Baringa su primer takvogpreobraàja u vremenu.

Spoznaja raznolikosti pojedina~nih opaànja dovodi do neobi~nog zaokreta u pri~i orekonstrukciji istorijskih zna~enja. U 7. poglavlju sam razmatrao zna~enjski sadràj i kako se donjega dolazi u kontekstnoj arheologiji, ukoliko postoji neko zna~enje u pro{losti. Etnografi suvi{e

~esto pretpostavljaju da postoji neka autenti~na pri~a o zna~enju do koje treba do}i. Naravnotreba prihvatiti da postoje razli~ite perspektive razli~itih interesnih grupa u dru{tvu (poglavlje 4),ali problem je ozbiljniji. Ako je materijalna kultura "tekst", tada je mnogostrukost i{~itavanjamogla da postoji i u pro{losti. Primer su razli~ita zna~enja koja se u britanskom dru{tvu pripisujuupotrebi zihernadli kod pankera. Izgledalo mi je (Hodder, 1982d) da pojedinci stvaraju verbalnaobja{njenja za takve predmete ali da ta verbalna obja{njenja nisu ni "ta~na" ni "neta~na" - sve suto tuma~enja teksta u razli~itim verbalnim kontekstima i razli~itim dru{tvenim kontekstima.Izgledalo je kao da pojedinci izmi{ljaju verbalna zna~enja za stvari dok ih ja ispitujem, negiraju}ii menjaju}i svoje odgovore kao u nekoj dru{tvenoj igri.

Kako kaè Dramond (Drummond, 1983), interpretacija zna~enja nije stvar "ispravnogpoimanja". "Da li neki ljudi ispravno poimaju ili saznaju zna~enje doga|aja, zato {to imaju

privilegovan pristup informacijama, nadmo}nu inteligenciju, upornost ili bilo{ta drugo, dok ostali,manje obdareni ili manje marljivi saznaju samo deo pri~e i daju pogre{na tima~enja?" ( ibid ., str.193). Dramond konstatuje da u praksi onaj entitet koji nazivamo "kulturom" zapravo predstavlja"niz pitanja i re{enja koja se preispituju, a ne listu preciziranih odgovora" (ibid ., str. 171).Kulturna realnost predstavlja raznolik izbor brojnih perspektiva, tako da, uop{te uzev, ne postoji"istinita" verzija doga|aja. Zadatak analiti~ara je da identifikuje, ~esto nekonzistentne, verzije kojese preklapaju i da spozna njihove me|usobne veze.

Na prvi pogled ovakvo mi{ljenje o kulturama kao o heterogenom skupu interpretacija ireprezentacija tih interpretacija koje se preklapaju i sukobljavaju kao beskrajna spirala kretanja ivarijacije, uznemiravaju}e je za arheologa. Kako, uz te{ko}u da protuma~i bilo koje zna~enje,arheolog uop{te moè da pri|e ovakvoj sloènosti zna~enja? U stvari, ovakva spoznaja ipakotvara prili~ne mogu}nosti. Arheolozi vi{e ne moraju da svoje podatke podvedu pod ~vrstekategorije, dok se vi{estruke dimenzije zna~enja koje se preklapaju mogu istraìvati putemkontekstne metodologije. Stvara se mogu}nost suo~avanja sa stvarnom sloèno{}u arheolo{kihpodataka.

Mo`da je jo{ va`nija veza izme|u raznolikosti u tuma~enju teksta i rasprave o mo}i u 4.poglavlju. Sposobnost pojedinaca da "vide" stvari sa razli~itih i suprotnih pozicija, teorijski jegotovo neograni~ena. Kako onda intersne grupe u okviru dru{tva kontroli{u zna~enje? Strategijebi se mogle sastojati u postavljanju doga|aja i njihovih zna~enja u prirodu, gde bi se oni"naturalizovali", ili bi ih sme{tale u pro{lost ~ine}i da oni izgledaju kao neizbe`ni. Govore}i

88



uop{teno, materijalna kultura poseduje izvestan broj posebnih aspekata koji sugerui{u da bi onamogla igrati glavnu ulogu pri kontroli zna~enjskih varijacija. Naime, ona je trajna i konkretna.

Sve dimenzije usavr{avanja materijalne kulture koje su razmotrene pod nazivom "kontekstnearheologije" - sve asocijacije, suprotnosti, prostorni i vremenski ritmovi i ostalo - moè seupotrebiti u poku{aju "fiksiranja" zna~enja. Materijalna kultura velikim delom, ako ne i upotpunosti, moè da se opi{e kao proces u kome razli~ite interesne grupe i pojedinci poku{avajuda ustanove autenti~na ili utvr|ena zna~enja uprkos inherentnoj sposobnosti pojedinaca da stvarajusopstvene, raznolike, labave {eme.

"Fiksiranje" zna~enja bilo bi najuo~ljivije u centrima kontrole i u javnim ritualima. Moglibi se sjediniti razli~iti domeni kulture, njeni suprotni tokovi, a dominantne strukture bi sepotvrdile. Jedan mali savremeni primer odnosa perspektive i kontrole pomogao bi u obja{njenjuovog stava. [etaju}i kroz neki veliki javni park, ~esto smo svesni nekog ve}eg obrasca. Prime}ujuse dugi nizovi drve}a, grmlja, statua, travnjaka, jezeraca. U mnogim delovima parka {etnja nijedozvoljena i pojedina~na spoznaja ~itavog obrasca ostaje parcijalna i li~na, zavisna od izbora

odre|ene putanje u parku. Mnogi od javnih parkova o kojima razmi{ljam raspore|eni su oko nekevelike ku}e ili ta~ke koja se nalazi u centru radijalnih pravaca. Samo odatle, iz centra kontrole,moè se uo~iti celokupna organizacija. Odjednom, iz centra, {ema dobija smisao i pojedina~nespoznaje mogu da se smeste u svoj kontekst - kontekst koji izgra|uje centar.

Moè se re}i da pojedinci i interesne grupe u okviru dru{tva, dete, majka, otac, poglavarili obi~an ~ovek, komuniciraju i "fiksiraju" zna~enja kroz sve aspekte kulturne proizvodnje, odupotrebe prostora, kao u navedenom primeru, do stilova posuda i metalnih predmeta. Umesto dadonose pretpostavke o normama i sistemima, arheolozi mogu da koriste svoj materijal zaispitivanje neprekidnog procesa interpretacije i reinterpretacije u odnosu na interes, koji je i saminterpretacija doga|aja.

Post-procesna arheologija stoga, po prvi put u arheologiji, zahteva otvaranje adekvatne

rasprave o procesnom odnosu pojedinca i dru{tvene norme. Preciznije, ona po prvi put uvodine{to {to ipak nije samo proces.

Proces i struktura

Arheolozi su se ranije bavili sa dva glavna tipa procesa, istorijskim procesom (kao {to jedifuzija, migracija, konvergencija, divergencija) i adaptivnim procesom (porast populacije,kori{}enje resursa, sloènost dru{tva, trgovina itd.). Iako rad Grejema Klarka (Grahame Clark) iGordona âjlda (Gordon Childe), na primer, pokazuje da se oba tipa procesa ve} dugoprou~avaju u arheologiji, tek je procesna arheologija {ezdesetih i sedamdesetih godina po~elanaro~ito da insistira na ovom drugom obliku.

Oba tipa procesa u osnovi su vrlo sli~na. Ako se kultura menja, moèmo re}i da se todoga|a zbog procesa difuzije ili zbog procesa porasta populacije i osiroma{enja prirodne sredine.Naravno, kako je ve} razmotreno u prvom delu ovog poglavlja, moèmo raspravljati da li difuzijapredstavlja adekvatno obja{njenje, isto kao {to moèmo da raspravljamo o adekvatnosti bilo kojegprocesnog pristupa. No argument se odvija uvek u istom maniru - vidljiv doga|aj se kauzalnovezuje za vidljiv doga|aj. Pozitivisti~ka Nova arheologija je mogla da se gradi na osnovume|usobnih odnosa, korelacija i kovarijacija izme|u takvih doga|aja.

Ideja da u osnovi istorijskih i adaptivnih procesa postoje strukture, kodovi prisustva iodsustva, ne slaè se najbolje sa empirizmom i pozitivizmom koji dominiraju arheologijom od

89



njenog nastanka. U tom smislu, post-procesna arheologija, ukoliko uklju~uje strukturalizam imarksizam, predstavlja daleko radikalniji rez od onog prethodnog.

Postoji opasnost da se govori o "strukturi" kao da je taj termin {iroko usvojen kao jedinstveni koncept. Postoje klju~ne razlike u tipovima dru{tvene strukture koje prou~avamarksisti~ka arheologija, formalnim i zna~enjskim strukturama izu~avanim u strukturalisti~kojarheologiji i tehnolo{kim strukturama opisanim ukratko u 4. poglavlju. Ipak, uprkos timfundamentalnim razlikama, svaka upotreba tog termina podrazumeva ne{to {to se spolja ne moèuo~iti - neku organizacionu {emu ili princip, koji ne moraju uvek da budu rigidni i odlu~uju}i,koji su imanentni, vidljivi samo po svom dejstvu. Tako se u arheologiji predlaè nov nivorealnosti, koji se ~esto opisuje kao "dublji" od merljivih podataka, kao da se nalazi "iza" ili"ispod" njih.

Vajli (Wylie, 1982) je konstatovao da arheolozi mogu da sa filozofskog stanovi{tarazmatraju hipoteze o ovom razli~itom nivou strukturirane realnosti. U izlaganju ostrukturalisti~koj arheologiji u 3. poglavlju i o kontekstnoj arheologiji u 7. poglavlju, poku{ao

sam da skiciram neke direktive za metodologiju takvih analiza.

Istorijski zna~enjski sadràj: idejno i materijalno

Tre}i aspekt post-procesne arheologije koji se moè identifikovati, je sve ve}a saglasnosto potrebi i mogu}nosti rigorozne rekonstrukcije subjektivnih zna~enja u arheologiji. U okvirutradicionalne arheologije jedva da se moglo i}i uz "lestvicu zaklju~ivanja" (v. str. 30) koja bivodila idejnom domenu, dok je Nova arheologija ~esto delovala sa istog stanovi{ta. Na primer,Binford (Binford, 1965; 1982, str. 162) kaè da je arheologija u osnovi materijalisti~ka i slaboopremljena da se bavi "paleopsihologijom".

Kroz ~itavu ovu knjigu ipak smo videli da je spremnost arheologa se bave idejnim

podsistemom, zna~enjskim strukturama i ideologijom sve ve}a. Takav razvoj sugerisao jearheolozima da se sistematske veze izme|u materijalnog i idejnog mogu identifikovati.Tako|e smo videli da u svim domenima arheologije (str. 97), postoji sve ve}e uvaàvanje

potrebe da se generalne teorije primenjuju uz razmatranje odre|enog istorijskog konteksta. Starijestanovi{te o redu-i-zakonu suo~eno je sa sopstvenom nesposobno{}u da pruì verodostojne ipodsticajne op{te zakone.

Ipak, u najve}em delu arheologije, idejni domen se jo{ uvek prou~ava uglavnom uterminima funkcija simbola i rituala. A istorijski kontekst se obi~no svodi na specifi~ne uslovefaze A koji uti~u na fazu B. Zna~enjski sadràj tako|e je retko ispitivan u tradicionalnojarheologiji; materijalni simboli su posmatrani kao indikatori kontakta, kulturne srodnosti i difuzije.Samo u 5. poglavlju pomenuto je nekoliko studija u kojima se javlja eksplicitan interes zazna~enjski sadràj kao "zup~anik" koji posreduje izme|u strukture i procesa.

Po{to post-procesni arheolozi shvataju da svi arheolozi moraju da pripisuju zna~enjskisadràj i da takva zna~enja ~ine jezgro arheolo{kih analiza koje moraju da budu eksplicitne irigorozne, zanimanje za zna~enjski sadràj predstavljalo bi tre}i jasni rez u odnosu na najnoviju itradicionalnu arheologiju.

Isprva moè izgledati da povezivanje zna~enjskog sadràja sa istorijskim partikularizmomima pogubne posledice za arheologiju. Pojavljuje se opasan i negativan pesimizam. Kakoarheolog moè da razume te posebne druge svetove koherentne samo u sopstvenom okviru?Razmatraju}i kontekstnu arheologiju u 7. poglavlju i Kolingvuda u 5. poglavlju, poku{ao sam da

90



demonstriram kako se moè posti}i {to verodostojnija procena te "drugojakosti", u svoj njenojposebnosti. To se doga|a stoga {to su istorijska zna~enja, makoliko "drugoja~ija" i koherentna u

svojim okvirima, ipak stvarna sa stvarnim dejstvom u materijalnom svetu, a po{to su koherentnaonda su strukturirana i sistemati~na. U odnosu na stvarni, strukturirani sistem i podatke, arheolozisvoje teorije vrednuju kriti~ki. Podaci su stvarni ali nisu objektivni; a teorije su uvek otvorene zadalja ispitivanja i nove perspektive. Zavr{na pozicija ne postoji jer se ne moè vrednovati da li sedo{lo do "ta~nog" tuma~enja (~ak ni kada se ublaè razli~ita gledi{ta o tome kakvo moè biti"ta~no" tuma~enje pro{losti - v. gore, str. 119). No kroz neprekidan proces tuma~enja, postiè sesve bolja prilago|enost i mogu}nost novih spoznaja. Tako|e sam konstatovao (poglavlje 7) dase kontekstni pristup mora razlu~iti od rigidnog partikularizma tako {to se prihvata neophodnostgeneralne teorije kako za metode tako i za ciljeve kontekstne arheologije. Na primer, prihvata seuniverzalni "jezik" zna~enja materijalne kulture koji pomaè "~itanje tekstova" iz pro{losti. Uz to,cilj takvog "~itanja" je i doprinos op{tem saznanju o odnosu norme i promenljivosti, strukture iprocesa, idejnog i materijalnog, itd.

Uprkos pretpostavljenim univerzalnim karakteristikama jezika materijalne kulture i na~inana koji se materijalna kultura zna~enjski konstitui{e kroz razlike i sli~nosti, konstatovao sam jo{ ida je samo opaànje sli~nosti i razlika podre|eno kreativnim spoznajama koje su delomsubjektivne i istorijski zavisne. Moèmo neprestano i}i za boljom prilago|eno{}u teorije ikontekstnih podataka, no prilago|enost se procenjuje koliko na osnovu subjektivnog iskustva(uklju~iv poznavanje analogija) toliko i na osnovu bilo kojih asocijacija i suprotnosti u mreìpodataka. Zapravo, pogre{no je razdvajati teoriju od podataka, jer se podaci mogu opaàti samo uvezi sa teorijom. Tako|e nije sigurno da teorija moè da postoji nezavisno od primera koje dajupodaci.

Takve rasprave otvaraju debatu o odnosu subjekta i objekta. Ako se pretpostavlja dasvako dru{tvo i vreme proizvodi sopstvenu preistoriju, kakva je odgovornost arheologa prema

svetu u kojem ìve?

Arheologija i dru{tvo

Procesna arheologija se ne bavi detaljnim ispitivanjem dru{tvenog konteksta arheologa, jernjeno glavno teì{te predstavlja nezavisno testiranje teorija na etnografskim i arheolo{kimpodacima. Odskora, arheolozi ipak pokazuju ve}e zanimanje za odnos subjektivne rekonstrukcijepro{losti i savremenih strategija mo}i. Takav razvoj, preispitivanje razdvojenosti subjekta iobjekta, teorije i ~injenice, predstavlja ~etvrtu struju u post-procesnoj arheologiji kakva jeskicirana u ovom poglavlju.

U okviru same teoretske arheologije postoje kretanja za koja bi se moglo re}i da sudovela do novog preispitivanja empirijskih i pozitivisti~kih pristupa. Na primer, bavljenje post-procesne arheologije strukturom, ako taj termin sluì kao referenca za osnovne ili imanentneorganizacione {eme, je u suprotnosti sa bilo kakvom percepcijom arheologije kao discipline koja

je posve}ena opaàjnim, materijalnim ostacima.Ideja da je zna~enje kontekstno izgleda tako|e ugroàva utvr|ene stavove o univerzalnoj

saglasnosti koja postoji izme|u klasa objekata (od "oru|a" i "lokaliteta" do "lovaca-sakuplja~a" i"dràva") i njihovih zna~enja. Kao {to je konstatovano u 2. poglavlju, poku{aji da se nov interesza svest i zna~enje smesti u tokove koji se kre}u u okviru pozitivisti~kog modela prirodnihnauka, doveli su do rezultata koji se interno sami sebi suprotstavljajju.

91



U zaklju~ku rasprave o istorijskom idealizmu u 5. poglavlju, pomenuta je Kolingvudova(Collingwood, 1946) opaska da je njegov intelektualni ìvot predstavljao politi~ku borbu. Iako

arheolozi mogu da budu rigorozni i da teoriju nau~no prilago|avaju podacima, na{e definicije tihpodataka u mnogome zavise od nas. Autori kao âjld i Kolingvud su, prvi sa marksisti~kog adrugi sa idealisti~kog stanovi{ta, najpotpunije razmotrili savremenu dru{tvenu bazu arheolo{kogsaznanja.

Stoga, post-procesno zanimanje za strukturu, svest i zna~enje, teorijski vodi ka ve}emzanimanju za sada{njost u pro{losti. Ta nova zanimanja mogu da doprinesu postizanjuodgovaraju}e perspektive i re~nika za razvoj kriti~ke perspektive u arheologiji. No moè sekonstatovati da su neka kretanja u tom pravcu rezultirala iz skora{nje rastu}e konfrontacije"etabliranih" i "alternativnih" arheolo{kih perspektiva. Pod "etabliranim" podrazumevamarheolo{ke radove ~iji autori na Zapadu pripadaju vi{oj srednjoj klasi i uglavnom su mu{karcianglo-saksonskog porekla. Tri "alternativne" perspektive koje èlim da identifikujem imajuneposredan uticaj na uglavnom ne-kriti~ku etabliranu poziciju. To su arheologije starosedela~kog

stanovni{tva, feministi~ka arheologija i perspektiva radni~ke klase, kao i druge perspektive nasavremenom Zapadu. U svim tim slu~ajevima mogu se ista}i dva momenta: prvo, pro{lost jesubjektivno izgra|ena u sada{njosti, i drugo, subjektivna pro{lost je uklju~ena u strategije mo}idana{njice.

Arheologija starosedela~kog stanovni{tva

Zapadni arheolozi koji rade u neindustrijskim dru{tvima, osobito u post-kolonijalnoj eri,sve vi{e se suo~avaju sa idejom da je pro{lost koju rekonstrui{u "zapadnja~ka" kao i sa jasnimodbacivanjem te pro{losti kao politi~ki i ideolo{ki motivisane. Kamen stanac objektivnog podatkasve vi{e li~i na pe{~anu dinu subjektivnih utisaka. U mnogim delovima Srednjeg Istoka i Afrike

na primer, zapadnja~ke arheolo{ke interpretacije su odba~ene i ponovo vrednovane a arheolozi saZapada isklju~eni.Sugeri{e se da je australijska vlada davala publicitet antropolo{kim i arheolo{kim

tuma~enjima o Aboridìnima kao "prirodnima", primitivnima i izolovanima. Na taj na~inaustralijskim Aboridìnima se uskra}uje drugi identitet, a pristup zapadnja~kim saznanjima obolesti, zdravlju, zakonima i vlasti im je ograni~en. S druge strane Aboridìni koriste arheolo{katuma~enja u teritorijalnim sporovima. Sli~ne strategije se primenjuju i drugde, na primer kodkanadskih Inuita. I u Evropi arheologija moè da posluì u legitimaciji zahteva u vezi sadugotrajnim boravkom u nekim oblastima. U Norve{koj, na primer, rasprava o sposobnostiarheologa da identifikuju etni~ke grupe u preistoriji intenzivirana je politi~kim problemima u vezisa pravima Samija (Laponaca).

Sjedinjene ameri~ke dràve, zemlja koja je izrasla na relativno skora{njem masovnomgenocidu starosedela~kog ameri~kog stanovni{tva i koja je razvila veoma pozitivne vrednosti uodnosu na "granicu", ima sloèn odnos prema arheologiji naroda koje je raselila. Taj odnos semenjao kroz vreme, no ameri~ko lokalno stanovni{tvo je uvek portretisano kao neprogresivno(Trigger, 1980). U devetnaestom veku lokalni narodi su smatrani neprogresivnim divljacima, pa jetaj stav rezultirao mitom o "Graditeljima humki" u kojem se spektakularne zemljane konstrukcijeseverne Amerike opisuju kao delo ne-Indijanaca. Po~etkom dvadesetog veka, isti prezir premaIndijancima doveo je do nedostatka interesovanja za njihov kulturni razvoj; slika o njima jedeskriptivna i stati~na. U procesnoj arheologiji, ameri~ki Indijanci su tretirani kao laboratorije za

92



testiranje op{tih iskaza od interesa za ne-indijanske arheologe, ali od male va`nosti za istoriju iliinteres samih Indijanaca (Trigger, 1980). Tako su poloàj Indijanaca u Americi, kao i evro-

ameri~ka destrukcija tog poloàja minimizirani, a arheologija je doprinela "istorijskoj amneziji".Ipak, u novije vreme, liberalne tendencije i zanimanje za prirodne resurse u dru{tvima Zapada, uzindijanska teritorijalna potraìvanja i veze sa turizmom i kulturnim nasle|em, u~inili su dazapadnja~ki arheolozi rade u korist starosedela~kih indijanskih grupa u Sjedinjenim dràvama iKanadi.

U praksi je ~esto te{ko dràti pod kontrolom razlike izme|u starosedela~ke i zapadnja~kepercepcije pro{losti. Nepoverenje, nerazumevanje i neprijateljstvo prili~ni su i ~esti. No ba{ sutakve te{ko}e navele zapadnja~ke arheologe da preispitaju sopstvene predrasude i suo~e se saproblemom da li se razlike u interpretaciji mogu razre{iti testiranjem teorija na objektivnimpodacima. U mnogim slu~ajevima, same doktrine o vrednovanju su smatrane politi~kima. Postojiisku{enje da se zaobi|e sukob i rasprava, samo da se apoliti~ni karakter zapadnja~kog empirizmai pozitivizma ne bi izloìo eroziji.

Feministi~ka arheologija

Sposobnost zapadnja~kih arheologa da zapaze i prenebregnu sukob sa starosedela~kimarheologijama, upravo je ono ~ime se isti~e potencijalni zna~aj feministi~ke perspektivearheologije. Pod "feministi~kom" ovde podrazumevam kriti~ku perspektivu sa stanovi{ta èna usavremenom dru{tvu. S obzirom da ovakva arheolo{ka perspektiva proizlazi iz savremenih strujana Zapadu, nju je potencijalno teè ignorisati nego arheologiju udaljenih zemalja. Taj potencijal,

jo{ uvek u povoju (Conkey & Spector, 1984), danas nije u potpunosti ostvaren.Ne nameravam da razmatram disproporciju zastupljenosti èna u arheolo{koj profesiji niti

seksisti~ki jezik u arheolo{kim publikacijama, mada su oba pitanja vezana za glavni aspekt

feministi~ke arheologije o kojem }e ovde biti re~i, relevantan za ovo poglavlje. Pre svega,usredsredi}u se na dva va`na elementa koja isti~u feministi~ki arheolozi (Conkey & Spector,ibid .) Prvi je da su arheolozi skloni da podelu rada prema polu u pro{losti, smatraju sli~nomdana{njoj. Na primer, lov i trgovina se smatraju mu{kim aspiracijama, a sakupljanje i tkanjeènskim. Projektili i fino obra|ena oru|a se dovode u vezu sa mu{karcima, dok se rukom ra|enagrn~arija dovodi u vezu sa ènama. Ovakva veza pola sa delatnostima u pro{losti, ~ini dana{njeodnose vezane za pol neizbe`nim i legitimnim.

Drugo, zanimanje za "dominantne" mu{ke delatnosti je ve}e. Mu{karci su uglavnompredstavljeni kao ja~i, agresivniji, aktivniji i zna~ajniji od èna, koje su ~esto slabe, pasivne izavisne. Pro{lost se opisuje u terminima vo|stva, mo}i, rata, razmene èna, ~oveka lovca, prava unasle|ivanju, kontrole nad resursima itd.

Ta dva androcentri~na toka arheolo{ke analize kriti~ki su preispitana, osobito u vezi saraspravom o "poreklu ~oveka" i "~oveku lovcu" (Conkey & Spector, ibid .), pa je do{lo doreinterpretacija "porekla ~oveka" u kojima ène igraju pozitivniju ulogu (npr. Tanner, 1981).

U vezi sa dva gore pomenuta elementa, feministi~ki arheolozi kaù da, prvo, ne moèmoda pretpostavljamo univerzalnost odgovaraju}ih podela rada i povezanosti pola i delatnosti.Umesto da pretpostavljamo da termin "èna" ima univerzalne kulturne odlike, trebalo bi ispitatina koji na~in moè da varira konstrukcija mu{kog i ènskog roda. Arheolo{ki podaci obilujudokazima o kulturnoj konstrukciji odnosa me|u rodovima. Predmeti u grobovima se mogudovoditi u vezu sa ènama, nutricionisti~ki aspekt odnosa me|u polovima moè da se ispita

93



pore|enjem ènskih i mu{kih skeleta, moè da sa prou~ava predstavljanje i ne-predstavljanje ènau umetnosti i simbolici. Odista, odsustvo èna iz izvesnih domena prezentacije, ~esto omogu}uje

spoznaju konstrukcija mu{kog i ènskog roda. Potrebno je da kontekstna analiza, kakva je opisanau 7. poglavlju, smesti biolo{ku kategoriju "ène" u dru{tveno i kulturno okruènje. Promenu"zna~enja" ène kroz vreme u kontekstnoj analizi opisuje Gibs (Gibbs, 1986).

U vezi sa drugim pomenutim elementom, feministi~ki arheolozi konstatuju da ène moguda igraju aktivnu ulogu u dru{tvu (Tanner, 1981). Na primer, ukra{avanje grn~arije arheoloziuglavnom smatraju indikatorom kulture - pasivnim sredstvom indeksiranja. âk i kada seposmatra u terminima toka informacije, razmene i interakcije, ukra{avanje ostaje pasivno inevezano za ène. Feministi~ke perspektive, s druge strane, sugeri{u da u izvesnim situacijamaukra{avanje grn~arije moè da sadrì prikriveni diskurs èna koji je "uti{an" dominantnimoblicima diskursa (Braithwaite, 1982). Odista, ukra{avanje i usavr{avanje doma}eg konteksta bimoglo imati vi{e veze sa komunikacijom mo}i izme|u mu{karaca i èna, nego sasimbolizovanjem kontakta i interakcije izme|u lokalnih grupa (v. Hodder 1984a, za primenu ove

ideje u evropskoj preistoriji).Postoji vi{e od jednog tipa feministi~ke perspektive: na primer, rasprava o tome da li

ène u tradicionalnim dru{tvima razvijaju "alternativne modele" sveta. Ipak op{ti utisak je jasan.Mnogi od na{ih osnovnih termina i pojmova uzetih zdravo-za-gotovo vezuju se za perspektive iodnose dominacije u dana{njici. Moglo bi se reagovati iskazom da je pro{lost stoga u potpunostirelativna - da ène i mu{karci treba da idu svaki svojim putem sa svojim pro{lostima koje se nemogu upore|ivati. Ipak izgleda da je ~e{}a jedna druga reakcija - da razli~ite perspektive treba dase razmatraju u odnosu na podatke. Mo`da se na{i sopstveni konteksti i pro{li konteksti mogukriti~ki vrednovati jedni drugima. O ovome }e kasnije biti re~i.

Ostale alternativne arheologije na Zapadu

Od kreacionista i fon Denikenovih ~italaca do korisnika detektora za metal (Gregory,1983) i lovaca na radiestezijske brazde (Williamson & Bellamy, 1983), stvaraju se alternativne i~esto izuzetno popularne pro{losti koje etablirani arheolozi poku{avaju da ignori{u ili odbace kao"marginalne". Ipak, do direknog sukoba sve ~e{}e dolazi, naro~ito u dru{tvima Zapada gde sepro{lost mora iskoristiti kao resurs za potrebe javnosti, kao predmet, dobro upakovan i pogodanza narud`bu.

U mnogim zemljama Zapada arheologija je dugo bila vezana za vi{e i srednje klase.Koliko je to danas ta~no, na koji na~in se pro{lost koristi da legitimi{e etablirane interese i kakvaoni dejstva imaju na tuma~enje pro{losti? Nedavno je izvedena serija ispitivanja britanskog javnogmnenja o poznavanju arheologije i stavovima prema njoj (Hodder, Parker Pearson, Peck & Stone,1985). Iako takva ispitivanja uz pomo} upitnika donose samo provizorne i osnovne indikacije,kojima bi morale da uslede opse`nija i bolje organizovana istraìvanja, mogu se ipak razmotritiglavne identifikovane struje.

Istraìvanje jasno pokazuje da u savremenoj Britaniji neke grupe ljudi znaju o pro{lostivi{e od ostalih. One poseduju {ire i ta~nije znanje o tome {ta arheolozi pi{u. Vi{e gledajuarheolo{ke dokumentarne filmove na televiziji, ~e{}e idu u muzeje, pose}uju nalazi{ta, crkve ivi{e ~itaju o pro{losti. Ne treba da iznenadi da su ovi ljudi ~esto obrazovaniji (duè su se{kolovali ili poseduju neki oblik vi{eg obrazovanja) od onih koji manje znaju o arheologiji. êstorade na poslovima koji se vi{e cene, i imaju ve}u kontrolu nad ljuduima i resursima. Istraìvanje

94



je pokazalo da su ti ljudi ~e{}e mu{karci nego ène. @ene se manje interesuju za arheologiju imanje znaju o pro{losti, ~esto su to supruge podre|ene muèvima. Tako|e, u proseku, mla|i ljudi

pokazuju vi{e znanja o arheologiji od starijih.Takav obrazac poznavanja arheologije u savremenoj Britaniji moè na razne na~ine da sedovodi u korelaciju sa strukturom radnih odnosa. Na primer, koli~ina i karakter slobodnogvremena dostupnog razli~itim segmentima dru{tva uti~u na njihovu sposobnost sticanja znanja izarheologije. Ima nekih dokaza da radni~ka klasa, doma}ice i stariji imaju relativno ograni~enoslobodno vreme, ili je njihovo slobodno vreme tako organizovano da onemogu}uje aktivnost uvezi sa arheologijom (Hodder, Parker Pearson, Peck & Stone, ibid .).

Takav obrazac se u svakom slu~aju sam generi{e kroz obrazovni proces. Oni kojipoha|aju privatne {kole ili gimnazije pre }e se upoznati sa arheologijom nego oni koji ih nepoha|aju. Studentkinja arheologije ima koliko i studenata, ako ne i vi{e, ali kada do|e vremezauzimanja radnih mesta u muzejima i univerzitetskoj nastavi i publikovanja radova, uglavnommu{karci postaju kustosi, predava~i i autori knjiga. Tako se reprodukuje percepcija pro{losti

mu{karaca iz srednje klase. Ideologija dominantne grupe se nastavlja i kontroli{e.Kako ove razli~ite dru{tvene grupe tuma~e pro{lost? Prethodni rezultati istraìvanja

pokazuju da se manje obrazovane grupe sa niìm prihodima relativno vi{e interesuju za lokalnu,arheolo{ku i istorijsku, pro{lost i za neposredno iskustvo o pro{losti kroz arheolo{ke artefakte.Mogu}no je tako|e sugerisati da je interesovanje savremene srednje klase generalno povezano sapreokupacijama u savremenoj arheologiji. Mogu}ne su veze izme|u hiperdifuzionizma i fa{izma,izme|u arheolo{kih hipoteza o organizaciji okruènja i bavljenja pitanjem prenaseljenosti iosiroma{enja prirodne sredine u savremenom svetu, i izme|u novije primene nau~nog pozitivizmau arheologiji i dana{njeg rasprostranjenog oslanjanja na nauku pri re{avanju tehni~kih problema.Kontekstna arheologija nesumnjivo stoji u vezi sa "anti-sistemskim" pokretom iz {ezdesetihgodina, i sa savremenim isticanjem zna~enja, individualnog iskustva i "lepote malog" ("small is

beautiful"). Tako razli~ita stanovi{ta se ne mogu deliti po klasnoj liniji. Ne moè se dokazati dalovci na radiestezijske brazde, na primer, poti~u iz jednog dru{tvenog segmenta. Najpre se moère}i da razli~ite alternativne pro{losti podsti~u i uklju~uju brojne pojedince i grupe, a u vezi saizmenama u tuma~enjima pro{losti etabliranih arheologa.

Ve}ina pojedinaca iz {iroke javnosti ima velikih te{ko}a da razvije sopstvene ideje oalternativnoj pro{losti na osnovu podataka iz pro{losti. njih odu{evljava fon Deniken (VonDaniken) i filmovi kao Milion godina B.C. (One Million Years B.C.) i Otmi~ari izgubljenog kov~ega (Raiders of the Lost Ark) , i tako razvijaju sopstvena gledi{ta o tome kako je pro{lostmogla izgledati, dok ih staklene vitrine, sistemska analiza i àrgon socijalne teorije drè naodstojanju od arheolo{kih artefakata. Tamo gde uspevaju da dobiju pristup u neposrednoproìvljenu pro{lost, ~esto se direktno sukobljavaju sa arheolo{kim establi{mentom ili se njihovagledi{ta ne prihvataju u akademskim krugovima. Na primer, korisnici detektora za metal iarheolo{ki establi{ment u Britaniji ulaze u vatrenu i èstoku raspravu koja samo doprinosiprodubljivanju socijalnih podela (Hodder, 1984b). Oni arheolozi koji poku{avaju da sara|uju saljubiteljima detektora za metal, a ne da im se protive, uspostavili su ohrabruju}u saradnju irazumevanje (Gregory, 1983). Stoga je to zna~ajan potencijal kojim arheolozi mogu da podstaknui potpomognu stvaranje razli~itih gledi{ta i na~ina u~e{}a u pro{losti (Willey, 1980). Moè sepoku{ati sa obja{njenjem kako se pro{lost iskopava (Leone, 1983) i kako se rekonstrui{e. Mnogimuzeji, kao Centar za Vikinge u Jorviku, Jork (Jorvik Viking Centre, York) sada se sve vi{ebave prikazivanjem "ìvih" scena iz pro{losti za publiku.

95



Dihotomije izme|u slika o pro{losti koje stvaraju razli~ite interesne grupe i ~injenice daarheologija izgleda nema uspeha u podsticanju alternativnih percepcija i iskustava o pro{losti,

mogle bi se objasniti ulogom arheologa i arheologije u strategijama mo}i dru{tava na Zapadu. Uarheologiji se trenutno raspravlja o odnosu saznanja i mo}i, sa gledi{ta Kriti~ke Teorije. Tajodnos je relevantan za sve kritike etablirane arheologije, uklju~uju}i i one koji proizlaze sadomoroda~kih i feministi~kih gledi{ta, ali je posebno vaàn za arheologiju jer se ti~e dominacijeklasa.

Kriti~ka Teorija

Razli~iti evropski autori, posebno oni koji se vezuju za "frankfurtsku {kolu" Instituta zaDru{tveno Istraìvanje osnovanog u Frankfurtu 1923 (Held, 1980), svrstavaju se pod zajedni~kiki{obran nazvan "Kriti~ka Teorija". Najistaknutije li~nosti su Horkhajmer (Horkheimer), Adorno(Adorno) i Markuze (Marcuse). Nedavno je Habermas (Habermas) sa saradnicima preformulisao

pojam Kriti~ke Teorije. Pristupi koje Kriti~ka Teorija sledi proizlaze iz tradicija nema~keidealisti~ke misli, a uklju~uju marksisti~ku perspektivu. S jedne strane, zastupnici Kriti~ke Teorijetvrde da je celokupno saznanje istorijski uslovljeno, dok u isto vreme sugeri{u da se o istinimoè suditi, te da se kritika moè vr{iti nezavisno od dru{tvenih interesa - re~ju, da Kriti~kaTeorija ima poseban poloàj u odnosu na teoriju.

Me|u raznim aspektima radova nastalih u okviru Kriti~ke Teorije, a koji bi mogli biti odinteresa za arheologiju, analiza estetike i savremene kulture bi imala neposredan zna~aj zaprezentaciju arheolo{ke pro{losti u muzejima, na televiziji itd. U Dijalektici Prosvetiteljstva (Dialectic of Enlightment) , Horkhajmer i Adorno (Horkheimer & Adorno, 1973) koriste termin"industrija kulture". Dovode}i u kontrast, na primer, "ozbiljnu" i "popularnu" muziku, pokazujukako je moderna kultura standardizovana u odnosu na racionalizaciju proizvodnje i tehnike

raspodele. Pojedinci vi{e ne "proìvljavaju" umetnost i kulturu - oni konzumiraju njihovuprezentaciju. Industrija kulture blokira razvoj misle}ih, nezavisnih pojedinaca; ona emituje porukuprilago|avanja, poslu{nosti. ljudi se pasivizuju kroz razbibrigu i zabavu. Prezentacija arheologijese na televiziji i po muzejima ~esto organizuje kao pasivno posmatranje, iako ima izuzetaka. Onase konzumira kao komponenta kulture u industriji za razonodu, koja je retko kad provokativna ine zahteva u~e{}e. Arheolozi nau~nici to ose}anje reda, kontrole i nadmo}nosti nauke (njihovesopstvene nauke i one koja pripada svim dominantnim dru{tvenim grupama) sme{taju udugotrajnu istorijsku prespektivu, tako da se haoti~nost daleke pro{losti izbegava isticanjemtehnolo{kih inovacija. Rezultat je mo}na ideolo{ka poruka.

Drugi vaàn aspekt rada pobornika Kriti~ke Teorije je njihova rasprava o filozofijiistorije. Habermas (Habermas) tvrdi da nije dovoljno ostati na idealisti~kom interpretativnomspoznavanju kontekstnih zna~enja i da analiti~ar mora da krene ka razja{njavanju sistematskiiskrivljenih komunikacija. Drugim re~ima, mora se videti u kakvom su odnosu ideje jednog dobasa dominacijom i mo}i. Sli~ne zaklju~ke izvode Markuze (Marcuse), Horkhajmer (Horkheimer) iAdorno (Adorno). U Dijalektici prosvetiteljstva teì se "osloba|anju svih zatvorenih sistemami{ljenja od stege; ono je zami{ljeno kao doprinos podrivanju svih uverenja koja idu zacelovito{}u i kao podsticaj nereflektivne afirmacije dru{tva" (Held, 1980, str. 150).

Prema Hegelu, Prosvetiteljstvo se shvata kao uspon univerzalne nauke ~iji glavni ciljpredstavlja kontrola prirode i ljudskih bi}a. U okviru pozitivizma, smatralo se da je svetsastavljen od materijalnih stvari kojima se upravlja i koje se organizuju u skladu sa univerzalnim

96



zakonima, dok su zakoni istorije izjedna~eni sa zakonima prirode. Svakako, moè se konstatovati(Hodder, 1984b) da primena modela prirodnih nauka, pozitivizma i teorije sistema u arheologiji

podràva "ideologiju kontrole" dok je postojanje "apoliti~nog" nau~nika su{tinsko za kontroludru{tva u pro{lom i budu}em vremenu i prostoru.Nasuprot tome, Kriti~ka Teorija traga za novim prosvetiteljstvom, za emancipacijom kroz

koju kriti~ki um vodi osloba|anju od svih sila dominacije i destrukcije. Kod pisaca kao {to jeLuka~ (Lukacs), takvom osloba|anju vodi spoznaja da struktura dru{tvenog procesa ograni~ava,dominira i determini{e dru{tveni totalitet, uklju~uju}i misao i svest.

Ideali objektivnosti i vrednosne neutralnosti su, prema kriti~kim teoreti~arima, i samirukovo|eni vrednovanjem. Kriti~ka Teorija teì da procenjuje konfliktne iskaze o realnosti i daobelodanjuje ideolo{ki domen i tako ljude emancipuje od klasne dominacije. Ideolo{kaiskrivljavanja mogu se razotkriti kroz isticanje materijalnih i dru{tvenih uslova, {to dovodi dosamoosve{}enja i emancipacije.

Materijalisti~ki pristup istoriji kao ideologiji u arheologiji je najjasnije primenjen kod

Lionija (Leone, 1982; v. tako|e, Handsman, 1980 i 1981). Lioni zapaà da pro{lost teì dapostane ideologija kada se tuma~i i kada se od nje stvara istorija. On sugeri{e da svest o takvomprocesu ili njegovo razotkrivanje moè da onima koji pi{u ili ~itaju o pro{losti pomogne dapostanu svesni ideolo{kih pretpostavki koje generi{u moderan svakodnevni ìvot. Na primer, krozlociranje porekla individualizma ili modernih shvatanja vremena u doba uspona kapitalizma uosamnaestovekovnoj Americi, posetioci muzeja bi postali svesni kako je njihova ideologijaistorijski utemeljena dok se njihova shvatanja primljena 'zdravo-za-gotovo' mogu razotkriti kaouzroci dominacije.

Iako su pojmovi samokritike i svest o dru{tvenoj i politi~koj vrednosti onoga o ~emupi{emo od najve}eg zna~aja za dalji razvoj arheologije, pozicija koju zastupa Kriti~ka Teorija -prema Lioniju (Leone) i Hendsmenu (Handsman) - izgleda mi neodrìva sa dva glavna razloga.

Prvo, takav rad sadrì pojam dominacije koji ne zadovoljava. Dru{tvo je predstavljenokao da njime upravljaju sveobuhvatni, usagla{eni sistemi reprezentacije. Lioni (Leone, 1982, str.756) govori o nametanju "na{e sopstvene /ideologije/ kako bi izgledala kao da je neizbe`na". Kao{to je konstatovano u 4. poglavlju u kritici marksisti~kih pojmova ideologije, niko nije poku{aoda uklju~i raznovrsnost u nivoima svesti o dru{tvenim uslovima. "Dru{tvo se u njihovim spisima

javlja kao da se njime upravlja odozgo a ne kao ishod, kako ja verujem, neprekidnog procesaborbe za pravila i resurse" (Held, 1980, str. 365). [tavi{e, ima dokaza da razli~iti ljudi usavremenoj javnosti sagledavaju pro{lost na veoma razli~ite na~ine i uop{te nije sigurno daarheologija doprinosi odrànju jedne univerzalne zapadnja~ke ideologije koja ljude spre~ava daspoznaju sopstvene dru{tvene uslove ìvota. Odista izgleda da pro{lost koja je sazdana iproìvljena u savremenom ìvotu isto toliko razotkriva sada{njost kojiko je i prikriva.

Ranije navedena istraìvanja sugeri{u da se pojedinci i pot~injene grupe u savremenojBritaniji ne podvrgavaju dominantnim tuma~enjima ba{ lako. Mada pot~injene grupe, uklju~uju}iradni~ku klasu, ène i starije raspolaù sa najmanje nau~nog saznaja o pro{losti, ipak imajunajve}i skor u odgovorima koji su u vezi sa pitanjem potrebe za pro{lo{}u. Pojedinci iz takvihkategorija misle da su pro{lost i arheologija neophodni i vredni kako bi sada{njost dobilazna~enje. Ipak, pojedinci su ~esto iskazivali skepsu u pogledu manipilacije pro{losti od stranemedija i nacionalnih vlada; mnogi ljudi misle da vrlo malo od onoga {to o pro{losti kaùarheolozi i nau~nici moè uop{te da se dokaè.

97



ljudi su stoga sposobni da prodru u auru nau~nog saznanja koje arheolozi poku{avaju daprezentuju. njima su dosadile tradicionalne muzejske postavke; isklju~uju televizore; razvijaju

sopstvene poglede na pro{lost. Kada bi ih upitali o njihovom pogledu na pro{lost ili kakozami{ljaju ìvot u pro{losti, mnogi ljudi bi odmah po~eli da govore o sada{njosti, porede}i iisti~u}i razlike izme|u pro{losti i sada{njosti, {to je veoma zna~ajno iskustvo koje su stekliistraìva~i javnog mnjenja. Mnogi bi govorili o prednostima savremene tehnologije i fizi~keudobnosti, ali imali bi i utisak da se dana{nji svet razvija prebrzo, da su ljudi izgubili ose}ajsvog mesta u svetu, da se tehnologija preterano razvila itd. Imali su sopstvenu jasnu sliku o tomekako je pro{lost izgledala u odnosu na sada{njost, a ta slika se ~esto razlikuje od "arheolo{ke"verzije, a to daje mogu}nost da se vidi {ta ljudi smatraju dobrim ili lo{im u svetu koji ihokruùje.

Drugi problem sa savremenim kriti~kim pristupima u arheologiji u vezi je sa kritikomsamih tih pristupa kao istorijski generisanih. Kako Kriti~ka Teorija s jedne strane moè da tvrdida je svako saznanje istorijska, iskrivljena komunikacija, a da s druge strane bude kriti~ko

sredstvo prosvetiteljstva i emancipacije? Sa kojim pravom ili procedurama ona sebi odobravanaro~iti teoretski status? Ovo je dilema kriti~ke teorije u arheologiji: za{to bi iko prihvatao nekumarksisti~ku ili kriti~ku analizu na{ih rekonstrukcija pro{losti, uklju~uju}i i poreklo kapitalizma?Ako je pro{lost ideologija, kako moèmo da se usudimo da tvrdimo da samo pojediniintelektualci mogu da proniknu kroz ideologiju i identifikuju dru{tvenu realnost?

Naro~iti teoretski status za koji se zalaè Lioni (Leone) da bi izbegao ovu dilemu jenedvosmislena "materijalisti~ka arheologija" (ibid . str. 757). Ali ako, na primer, ne prihvatamosnovnu doktrinu materijalizma, sa razloga predstavljenih u ovoj knjizi, mogu da tvrdim da jematerijalizam i sam jedna la`na ideologija - da je to samo jo{ jedna univerzalna teorija koju surazvili akademski krugovi da bi odràli privilegiju kontrole nad "ispravnim" tuma~enjempro{losti.

Alternativni odgovor na drugu gore iznetu kritiku bio bi da se pro{lost nikako ne moèsaznati u potpunosti. Zadatak arheologa bi onda bio da odabere ono politi~ko stanovi{te koje muse kao pripadniku ili pripadnici dru{tva svi|a i da o pro{losti pi{e tako {to }e razvijati topoliti~ko stanovi{te. To bi svakako bio po{ten odgovor koji bi se dopao mnogima, no potencijalnirezultati su uznemiruju}i. Ako nema potpune pro{losti i ako je svako tuma~enje isto toliko dobrokao i neko drugo, tada bi arheologija u potpunosti bila otvorena za politi~ke manipulacije vlada,elita, interesnih grupa i fa{isti~kih diktatura. Ako su podaci u potpunosti subjektivno opisani,arheolozi se ne bi mogli na njih pozivati dok prigovaraju "zloupotrebama" pro{losti.Predstavljanje pro{losti u potpunosti bi zavisilo od mo}i, mogu}nosti kontrole nad teorijom,metodom i komunikacijom. U ovoj knjizi, ipak, konstatujem da podaci iz pro{losti sadrèkontekstnu realnost u odnosu na teoriju.

Zaklju~ak

U poslednjem delu ovog poglavlja, raspravljao sam o realnim i potencijanim gledi{timana arheologiju koje ima izvestan broj grupa koje su opisane kao podre|ene na globalnom iliunutardru{tvenom planu. Ta alternativna, svakako "manjinska" gledi{ta, suprotstavljena superspektivi establi{menta i ukazuju da su pro{losti koje rekonstrui{emo koliko subjektivne toliko ideo komunikacije mo}i.

98



Ne izgleda mogu}no da se na takvu raspravu o kontekstnosti arheolo{kog saznanjareaguje konstatacijom da }e "metod" omogu}iti diferencijaciju alternativnih tuma~enja pro{losti.

Pozitivizam, nezavisne teorije srednjeg opsega, materijalisti{ke analize, mogu se svi dovesti uvezu sa odre|enim savremenim dru{tvenim pretpostavkama; i metod je ideolo{ki.Otvoreni relativizam, prema kojem "sve moè", isprva se javlja kao jedino re{enje.

Svakako, takvo re{enje ima i privla~ne aspekte, ako bi dopustilo {iru raspravu o razli~itimgledi{tima i potpunije u~e{}e arheologije u savremenim dru{tvenim i politi~kim pitanjima. Ipak,ve}ina arheologa misli da je takvo re{enje suvi{e ekstremno. Ve}ina misli da su neka tuma~enjapro{losti manje dobra od drugih, da se ne moè o svemu govoriti sa podjednakim integritetom.

Savremena dru{tvena baza na{ih rekonstrukcija pro{losti ne obavezuje na odsustvovrednovanja takvih rekonstrukcija. Na{a tuma~enja mogu biti pristrasna, ali ipak mogu biti"ta~na". Jasno, ipak je va`no da razumemo odakle dolaze na{e ideje i zbog ~ega èlimo darekonstrui{emo pro{lost na odre|en na~in.

Izme|u pro{losti i sada{njosti postoji dijalekti{ki odnos, ali pro{lost se tako|e moè

koristiti za kritikovanje sada{njosti i suo~avanje sa njom. Po mom mi{ljenju mogu}no je kriti~kivrednovati me|usoban odnos pro{lih i sada{njih konteksta, da bi se postiglo bolje razumevanjeoba. Postoji ljudska mentalna sposobnost da zamisli vi{e od jednog subjektivnog konteksta i dakriti~ki preispita razli~ite perspektive. Ovakva rasprava nas vra}a ranijim izlaganjima u ovoj knjizio odnosu izme|u ve}e celine (struktura, sistem) i pojedina~nog dela (delatnost, praksa, pojedinac).Strukture i gledi{ta uzeta zdravo-za-gotovo mogli bi predstavljati posrednike misli i delatnosti, noi sami bi mogli da se menjaju kroz kriti~ku misao i delatnost.

Stoga podaci nisu objektivni nego stvarni. I ne postoje univerzalna sredstva za merenje,ali mogu}no je razumeti "drugojakost". âk i pojmovi univerzalnosti konstrukcije zna~enja bimogli da budu predmet kriti~kog vrednovanja, osobito za periode koji prethode homo sapiens sapiensu . Uvek prevodimo "njihova" zna~enja na "na{" jezik, ali na{ jezik je fleksibilan i

dovoljno bogat da identifikuje i zapazi razlike u kojima se iste "re~i" upotrebljavaju u razli~itimkontekstima. Subjektivnost drugih objekata moè se razumeti bez nametanja na{ih sopstvenih"objektivnih" subjektivnosti; podela subjekt/objekt koja dominira arheologijom moè da se ukine.

Postprocesna arheologija se stoga bavi ukidanjem utvr|enih dihotomija uzetih zdravo-za-gotovo i otvara mogu}nost izu~avanja odnosa norme i pojedinca, procesa i strukture, materijalnogi duhovnog, objekta i subjekta. Za razliku od procesne arheologije ona se ne drì jednog pristupaniti se zalaè da se arheologija mora razvijati na usagla{enoj metodologiji. Zbog toga je post-procesna arheologija jednostavno "post-". Razvija se iz kritike onoga {to se ranije zbivalo,izrastaju}i na tom putu ali i razdvajaju}i se od njega. Ona uklju~uje raznolikost i odsustvokonsenzusa. Odlikuje je rasprava i nesigurnost u pogledu temeljnih pitanja koja su ranije uarheologiji retko preispitivana. Ona vi{e postavlja pitanja nego {to pribavlja odgovore.

99



9 ZAKljUÂK: ARHEOLOGIJA KAO ARHEOLOGIJA

Termin "postprocesno" predstavlja poku{aj da se uhvati korak sa novom otvoreno{}u zadebatu u arheologiji - jednim pro{irenjem koje uklju~uje nove dimenzije opisane u ~etiri odeljkau 8. poglavlju i koje sadrì raznolike uticaje kao {to su marksizam, strukturalizam, idealizam,feministi~ke kritike i arheologiju u javnosti. U isto vreme, postavljen je cilj da se arheologijazasnuje kao disciplina koja moè da pruì nezavisan doprinos kako intelektualnim tako i javnimraspravama. Kontekstni pristup opisan u 7. poglavlju jedan je od na~ina da se to postigne i ja gasmatram privla~nim, s obzirom na svoja gledi{ta o dru{tvu u kojem ìvim i na ono {to }e mu sedoga|ati, kao i s obzirom na razvoj arheologije u poslednjih dvadeset godina.

Pruàju}i doprinos {iroj interdisciplinarnoj raspravi i u~estvuju}i u njoj, arheolozi u svojepodatke u~itavaju razli~ite tipove op{tih zna~enja. Zalaèm se za dva tipa kontekstnog zna~enja, uPatrikovim (Patrick, 1985) terminima. Jedno je zna~enje objekata kao fizi~kih, uklju~enih urazmenu materije, energije i informacije; tu se objekt izu~ava kao resurs koji po svojoj

proizvodnji funkcioni{e da bi olak{ao organizacione potrebe. Drugo zna~enje objekata je u vezi sastrukturiranim sadràjima istorijskih tradicija. Konstatuju}i da su oba gledi{ta (objekt kao objekt iobjekt kao zna~enjski konstituisan) neophodna za arheologiju ne zna~i da prihvatam politiku "ìvii pusti druge da ìve" u kojoj bi oba pristupa postojala zasebno, jedan pored drugog. Ne moèse mnogo posti}i usredsre|ivanjem samo na objekt kao fizi~ki objekt. Mo`da se o udaljenostirazmenjenog objekta od svog izvora, koli~ini mesa na kostima, efikasnosti oru|a za se~enje koèitd., moè saznati bez pozivanja na istorijska zna~enja; ali u brojnim primerima sam pokazao dave}ina iskaza o pro{losti uklju~uje stvaranje pretpostavki o tim zna~enjima - bilo da je re~ orazmeni presti`nih dobara, ekonomiji ili veli~ini populacije u naselju. âk i re~i kao {to su "zid","jama" i "naselje" ozna~avaju svrhu. Ne moèmo uvek pretpostavljati da "èna" i "zemljoradnja"zna~e istu stvar u razli~itim kontekstima. Arheolozi su se oduvek unosili u pro{le kulturne

kontekste - druga~ije se ni ne moè. Dva pristupa ne mogu da budu odvojena jer su jedandrugom neophodni i rutinski se uklju~uju jedan u drugog. Ova knjiga se bavila ukazivanjem naneophodnost takve veze, ukazivanjem da moramo da budemo eksplicitniji i rigorozniji u svojimrekonstrukcijama istorijskih zna~enja, kao i da razmatramo njihove teoretske i metodolo{keposledice.

No, prili~no uporno se reaguje protiv takvih diskusija u arheologiji. U ve}ini svojihdana{njih radova Binford se jo{ uvek bavi tom temom. U studiji o preradi smole kod australijskihAboridìna Ajavara /Ayawara/, Binford (Binford, 1984) zapaà razlike me|u grupama Aboridìna.Ispituju}i da li je ta varijacija prolazna i situaciona ili kulturna, on produbljuje staru podelu naproces i normu a njegovo pitanje gradi se na pretpostavci o postojanju takve podele. Binfordtvrdi da se varijacije u proizvodnji smole javljaju zavisno od toga da li je izvode grupesastavljene od oba pola uz kori{}enje predmeta o kojima se staraju ène, ili to ~ine isklju~ivomu{ke grupe daleko od rezidencijalnog logora. On zaklju~uje da proizvodnju smole predodre|ujesituacija a ne kultura.

Naravno da proizvodnja smole moè da varira zavisno od prisustva èna i mestaodvijanja. Ali opisivati takvu varijaciju i kovarijaciju ne zna~i adekvatnu analizu ijednog od dvaBinfordova osnovna interesa - situacione adaptacije i kulture. Konstatovao sam da situacionodono{enje odluke predstavlja su{tinski deo konteksta (str. 119); no da bismo ispitali situacionuvarijabilnost, moramo imati jasnu predstavu o tome za{to ène obavljaju odre|ene poslove amu{karci neke druge i treba da ispitamo aktivni dru{tveni kontekst ènskih i mu{kih strategija i

100



njihov me|usoban odnos. [ta ène i mu{karci poku{avaju da postignu odbijanjem da obave takavi takav posao u tom rezidencijalnom logoru a ne nekom drugom itd? Binford na ta pitanja ne

daje odgovor. Da bismo ispitali ulogu kulture, treba da ispitamo stavove domorodaca premaodre|enim alatkama koje se koriste u proizvodnji smole, prema alatkama koje se smeju ili nesmeju koristiti unutar ili izvan rezidencijalnog logora, prema samoj smoli i njenoj proizvodnji,prema ènama i mu{karcima. Treba da ispitamo takve stavove i strategije detaljnije posmatraju}ikulturni kontekst ({ta jo{ rade ène i mu{karci, ~emu jo{ sluè razne lokacije i tako dalje).

Kulturu i situaciono odlu~ivanje treba da posmatramo kao nerazdvojan par u svakojdru{tvenoj "akciji" a ne svakog ponaosob. Kao {to kaè Kolingvud /Collingwood/ treba dadosegnemo "unutarnjost" doga|aja kod Ajavara /Ayawara/. Kao i u svojoj studiji o Nunamiutima/Nunamiut/, Binford ne pruà dovoljno informacija putem kojih bi se kultura mogla ispitivati kaoposrednik u delatnosti - situacione odluke, kako je re~eno, odvijaju se u kulturnom vakuumu takoda se ne moè objasniti njihova specifi~nost, njihovi uzroci ili njihova dejstva. Siroma{tvo takvogargumenta je o~igledno. Binforda vi{e zanima da pruì nekakav doprinos apstraktnoj teoretskoj

debati o tome koji "izam" je ispravniji nego da odre|en doga|aj spozna u svom njegovombogatstvu i sloènosti. To je moderna predstava o mo}i, no nauka zbog toga ne}e napredovati.Naravno, mi bismo se vratili na {ire teoretske iskaze posle potpune rasprave o proizvodnji smolekod Ajavara /Ayawara/. Op{te teorije jesu neophodne u po~etnom pristupu podacima i njihovomtuma~enju, ali kod Binforda se nikada ne javlja dijalekti~ka veza izme|u teorije i podataka,kriti~kog pore|enja konteksta. Binford ne "~ita tekst" o proizvodnji smole kod Ajavara /Ayawara/.Rasprava o "izmima" tako postaje konfrontiraju}a, bazirana na apriornim postavkama i mo}i.Nikada se ne uvi|a mogu}nost doprinosa Ajavara debati o "izmima".

Da bi se postprocesna arheologija pro{irila, moraju se uklju~iti dva tipa zna~enjamaterijalnih objekata. Tako se moè ukazati na ~etiri glavne teme postprocesne arheologije (odnosnorme i pojedinca, procesa i strukture, idejnog i materijalnog, subjekta i objekta). Moglo bi

izgledati da arheologija gubi pone{to od svoje posebnosti i nezavisnosti dok postaje deo takvihrasprava i primenjuje teorije drugih disciplina. Postprocesna arheologija je deo {irih problema uokviru socijalne teorije dok mnogi metodi i teorija kontekstne analize proizlaze iz lingvisti~keanalize.

Ipak u ovoj knjizi je tako|e zaklju~eno da se kontekstni arheolo{ki podaci mogu ispitivatiu sopstvenim terminima i da se specifi~nost zna~enja iz pro{losti moè spoznati. Mo`daarheologija moè da svojim podacima, kao nezavisna disciplina i uz kori{}enje sopstvenih metodai teorija, doprinese op{tim raspravama. Sada bih hteo da preispitam predlog, ponovo razli~it odtradicionalne i procesne arheologije, da arheologija nije ni istorija ni antropologija, nego samoarheologija.

Dejvid Klark /David Clarke/ je gorljivo zastupao stav da je "arheologija je arheologija jearheologija". njegova Analiti~ka arheologija /Analytical Archaeology/ (1968) predstavljanajzna~ajniji poku{aj razvijanja specifi~no arheolo{ke metodologije bazirane na arheolo{kimobjektima i njihovim asocijacijama i srodnostima u arheolo{kim kontekstima. Kasnije, u svojojstudiji o Glejstonberiju /Glastonbury/ (Clarke, 1970, v. gore str. 42), Klark izvodi detaljnukontekstnu analizu koja uklju~uje i strukturni element. Osim neslaganja sa stavom da je"arheologija antropologija ili ni{ta", Klark se u mnogome razlikovao od procesne ili "Nove"arheologije zato {to su ga i dalje zanimali kulturni entiteti, njihova difuzija i kontinuiteti. Uprkossna`nom elementu prirodnih nauka u njegovom radu, bio je skepti~an prema olakom imputiranju i"testiranju" op{tih zakona. Stoga o~igledno postoje mnoge sli~nosti sa na{im ranijim izlaganjem o

101



kontekstnom pristupu. Glavna razlika je, osim razrade detaljne metodologije, u Klarkovompropustu da identifikuje na~ine na koje se moè prodreti iza podataka i protuma~iti ih. U

Analiti~koj arheologiji njegova {ema je analiti~ka i empirijska. Dru{tvena i kulturna zna~enjanjegovih arheolo{kih obrazaca daleko su od jasnog. U ovom i svim kasnijim njegovim radovimaimputiraju se prosta unakrsno-kulturna tuma~enja (na primer u odnosu na zna~aj regionalnogkulturnog grupisanja) a ima malo zanimanja za zna~enjski sadràj i "istoriju iznutra".

I Tejlor (Taylor, 1948) je tvrdio da "arheologija nije ni istorija ni antropologija" (ibid .,str. 44). Opet se javljaju sli~nosti izme|u stanovi{ta ispoljenog u ovoj knjizi i njegovogkonjuktivnog pristupa ~iji glavni cilj je "rasvetljavanje kulturnih veza, asocijacija i odnosa,"afiniteta", u okviru manifestacije koja se ispituje" (ibid . str. 95-6). Cilj je ispitivanje kontekstneinformacije u svakoj jedinici ili nalazi{tu, kao posebnog entiteta u okviru sopstvenog kulturnogizraza, uz nagla{avanje kulturnog konteksta kao kontrasta komparativnom metodu. Dalje, "kultura

je mentalni fenomen, koji se sastoji od sadràja svesti a ne od materijalnih objekata ili opa`ljivogpona{anja" (ibid . str. 98). Tejlor kroz primere ukazuje na mogu}nost da arheolozi rekonstrui{u

ideje dru{tava iz pro{losti koje su prikrivene kulturom. Na primer, ispituju}i dekoracije na tkanini,Tejlor beleì da li su niti uvrnute na levo ili na desno sve dok ne identifikuje strukturne principe,kao na primer da tkanine kod Coahuila ukazuju na "nebrigu za regulisanje dekorativnih celina"(ibid. str. 182).

Uprkos o~iglednih sli~nosti sa gledi{tima pomenutim u 7. poglavlju, njegov pristup sadrìznatna ograni~enja koja podse}aju na na{e ranije kriti~ke komentare. Prvo, Tejlor konstatujekategori~ku razliku izme|u ideje i prakse: "Sama kultura se sastoji od ideja, ne od procesa"(ibid ., str. 110). To je suprotno Binfordovoj konstataciji i podjednako je neadekvatno.

Drugo, Tejlorovo stanovi{te je normativno, mada ne u smislu da "dru{tva"imaju jednakpogled na svet. Tejlor sugeri{e da kultura moè da bude ili zajedni{ka ili individualna iidiosinkrati~na. Ipak, sloìo bih se sa Tejlorom u pogledu drugog zna~enja normativnog - da

pona{anje zavisi od pravila. Pojedinci i grupe su u toj meri kontrolisani sistemom ili kodovima ilistrukturama da ih ne mogu uzeti pod svoje. Izgleda da Tejlor govori o kulturi sastavljenoj odtakvih pravila a ne od kontekstnih odluka spoznatih kroz pravila i dispozicije. U tom smislunjegov pristup nije kontekstni (situaciono kontekstni) ve} normativni.

Uprkos ovim i drugim razlikama u odnosu na Tejlorov pristup (naro~ito zato {to Tejlorne razvija dru{tveno samosvesni i kriti~ki stav u odnosu na subjektivnost opisa i tuma~enjapodataka), jasno je da Tejlor, kao i Kolingvud, moè mnogo da ponudi dana{njim arheolozima.Nemam nameru da negiram veze sa ranijim arheolozima - izgleda da je neophodno da se ponovoizgrade mostovi koje su procesni arheolozi tako grubo poru{ili i da se ponovo vrednuje ono {toRenfru naziva "dubokim snom arheolo{ke teorije (Renfrew, 1983b).

Iskaz da arheologija treba da ima svoju nezavisnost uprkos uklju~ivanju u generalneteorije i metod, u ovoj knjizi se sastoji od slede}eg. Prvo, u 8. poglavlju sam ve} govorio da searheologija razlikuje od antikvarstva jer se bavi kontekstima materijalnih objekata. Re~eno je daarheolozi mogu da koriste induktivne metode da bi, polaze}i od kontekstnih asocijacija isuprotnosti, gradili kriti~ku spoznaju specifi~nih istorijskih zna~enja. Takvo ~itanje i tuma~enjapredstavljaju prevod u jednom drugom vremenu; stvaraju se univerzalne pretpostavke, ali rezultatine zavise u potpunosti od dana{njice. îtanja informi{u i doprinose sada{njosti kroz kriti~kovrednovanje pro{losti. Koliko arheolozi mogu da odu daleko u tuma~enju zavisi od bogatstvanjihovih podataka, od njihovog znanja i sposobnosti, no postoji i jasan potencijal za nezavisniarheolo{ki doprinos.

102



Drugo, iako arheolozi mogu da ~itaju tekstove materijalne kulture na na~in koji je sli~an~itanju istorijskih tekstova, postoje jasne razlike izme|u materijalne kulture i govornog ili pisanog

jezika, razlike koje se dalje moraju razmotriti. Materijalna kultura ~esto izgleda kao jednostavnijiali i dvosmisleniji jezik. U pore|enju sa govorom ~esto izgleda da je ~vr{}a i trajnija. Uz to, re~inajve}im delom predstavljaju proizvoljne nosioce znaka ozna~enih koncepata: stoga je vezaizme|u re~i "drvo", za razliku od "arbre" ili "tree", i koncepta "drvo" konvencionalna i istorijska.Ali "re~" materijalne kulture, na primer fotografija ili skulptura ~oveka, nije proizvoljnareprezentacija ozna~enog: stoga, nasuprot ve}ini re~i, mnogi znaci materijalne kulture su ikoni~ni.Ovakve i druge razlike ukazuju da arheolozi treba da razviju sopstvenu teoriju i metod za ~itanjesvojih karakteristi~nih podataka.

Tre}e, arheologija moè da iskoristi podatke o ljudskoj kulturnoj delatnosti koji pokrivajuogromne vremenske periode. Takva perspektiva dugotrajnosti sadrì potencijal za sticanje novihuvida u ~etiri glavne teme postprocesne arheologije. Na primer, kakva ulogu imaju pojedina~nidoga|aji u op{tim procesima dru{tvene i kulturne promene i kakva veza postoji izme|u strukture

i procesa kroz period dugog trajanja? Kratkoro~no, moè izgledati da su dru{tvene i ekonomskedeterminante zna~ajnije, ali dugoro~no, moè se videti kako dru{tvene i ekonomske odlukeformiraju obrasce koji se ponavljaju i koji sadrè unutra{nji strukturni ili kulturni ritam. Po~ecitakvog arheolo{kog prou~avanja razmotreni su u 5. poglavlju.

Na tako razli~ite na~ine, arheologija se moè smatrati nezavisnom disciplinom koja tragaza nezavisnim metodom i teorijom, ali koja doprinosi socijalnoj teoriji i nerazdvojno je sa njompovezana. Problem odnosa izme|u posebnog i op{teg, koji je zajedni~ki za sve tri prethodnorazmotrene primedbe, sam po sebi predstavlja {iroku temu kojoj arheologija moè da pruìposeban doprinos.

Pitanje odnosa specifi~nog i op{teg se kod arheolo{kih objekata javlja u izo{trenom iprovokativnom obliku. Tim odnosom, o~evidno zanemarenim u najve}em delu novije akademske

arheologije, bavila se Megs Haris /Mags Harries/ kroz javno predstavljanje svoje umetnosti naulicama Bostona (ilustracija). Za njen rad se govorilo da je arheolo{ki, najpre zato {to je spoznalaimanentnu neoposrednost svakodnevnih profanih predmeta, njihovu istorijsku specifi~nost. Ovipredmeti, ~esto napravljeni da bi bili ba~eni, neupotrebljivi i neprime}eni, zarobljeni su natrenutak u betonu. Potom, ipak ose}amo da razumemo te objekte, da zajedni{tvo i bliskost postoje~ak i u dugim vremenskim rasponima. Suo~avamo se sa ogromno{}u vremena i generalno{}uiskustva. U ovoj knjizi sam poku{ao da obrazloìm kako tu udaljenost i op{tost moèmo dashvatimo samo ako u potpunosti iskoristimo konkretnu svakodnevnost samih artefakata u svojnjihovoj specifi~nosti.

Na bostonskim ulicama, Megs Haris kreira arheolo{ke objekte. njena umetnost jearheolo{ka u dva smisla koja su upravo definisana. Da bi sama arheologija opet postalaarheolo{ka, potrebno je vi{e od iskopavanja jo{ artefakata i njihovog postavljanja u muzeje i udru{tveno kulturne podsisteme - treba da ispitamo specifi~ne kontekste objekata iz pro{losti dabismo razmotrili sopstvene kontekste u odnosu na generalizovan period dugog trajanja.

Raspravljaju}i o mogu}nim koracima u tim pravcima, ova knjiga namerno postavlja vi{epitanja nego {to na njih daje odgovare - o odnosu pojedinaca i dru{tva, o postojanju op{tihzakona, o ulozi arheologa u dru{tvu itd. Zna~enje pro{losti je sloènije nego {to smo moglipomi{ljati. Ipak, umesto da zauzmem stav kako je arheologija danas beznade`no te{ka, najpre samsugerisao da arheolozi mogu de se vrate osnovnim principima i da prevode zna~enja tekstova izpro{losti u jezik kojim govore. Metode iskopavanja i interpretacije zasnovane na pojmu konteksta

103



dobro su razvijene. Upotrebom takvih metoda - Kolingvudove procedure pitanja-i-odgovora,pojmova koherentnosti i korespondencije, ideje da se zna~enje gradi kroz strukturiran skup

razlika, kao i kroz spoznavanje zna~aja kriti~ke analize, konstatuje se da kontekstna informacija izpro{losti moè dovesti do saznanja funkcionalnih i idejnih zna~enja. Na taj na~in se moèrekonstruisati istorija dugog trajanja i pruìti doprinos raspravi koja se odvija u modernojsocijalnoj teoriji i {irem dru{tvenom okviru.

104



SPISAK ILUSTRACIJA

Korice: Magritov / R. Magritte/ Crveni model iz 1935 (Statens Konstmuseer, Stockholm)Na po~etku knjige: 'Asaraton 1976' (neo~i{}en pod) , Megs Haris /Mags Harries/, bronza umetnutau beton, uprili~eno za proslavu dvestagodi~njice Bostona. Haymarket, Boston, Massachusetts.Slika 1: Odnos podataka i teorije. (A) Koja je prednja ivica kocke? (B) Ptica koja gleda navi{eili jelen koji gleda nani`e? (C) Medved koji se vere uz drvo ili samo ~vornovato drvo?Slika 2: Tipovi simetrije i ponavljanje ornamenta. (A) Prevod. (B) Dvostruka rotacija. (C)Horizontalni odraz u ogledalu. (D) Kosi odraz. Izvor: Washburn, 1983.Slika 3: Gramatika proiza{la iz motiva krsta primenjena na ornament kod Nuba (1). Gramati~ke're~i' su trougao, linija i rombovi u krstu, a po 'pravopisu' re~i se spajaju najpre na uglovima ane na stranicama i mogu se rotirati za 90/. Izvor: Hodder, 1982a.Slika 4: Promena u strukturi ornamenta u neolitu Holandije. (A) Dendritska struktura izgra|enaod horizontalnih i vertikalnih kontrasta na ranoneolitskoj grn~ariji (TRB keramika); h' ili v'

ukazuje na horizontalni ili vertikalni kontrast nastao kao efekt neornamentisane povr{ine. (B)Sekventna struktura izgra|ena naizmeni~nim zoniranjem na poznoneolitskoj grn~ariji (PFBkeramika); A' ukazuje na transformaciju A motiva. Izvor: Hodder, 1982b.

105



Slika 5: Odnos tehnolo{kog razvoja i dru{tvene promene kroz Gornji paleolit prema Gilmenu(Gilman, 1984)

usavr{avanje tehnologije

re|i propusti u obezbe|enju opstanka

manja potreba za rast populacijepomo}i suseda

vi{e suseda

mogu}nost ograni~enja

dru{tvenih obaveza neophodnostograni~enja

dru{tvenih obaveza

zatvoren konubijum

nestabilna solidarnost se u~vr{}ujeputem rituala i stila

slika 6: Tuma~enje kontekstnih zna~enja na osnovu sli~nosti i razlika izme|u arheolo{kih

objekata.Sli~nost/razlike kontekst kontekstno sadrè: sadrì: zna~enje

vremenske faza, periodA. Sistemski

proces i strukturaregion

prostorne lokalitetradni prostorognji{te

(zatvoren nalaz) (jama, zid B. Simboli~kigrob, ku}a) sadràj i

struktura

tipolo{ki kultura, stil,tip

Slika 7: Ornament:

106



Opisi: a. redplus

redb. redplusodraz u ogledalu

c. zonaplusredplusred

d. zonaplusred

plusred

e. redf. zona

plusred

g. zonaplusred

slika 8: Domen post-procesne arheologije. istorijskisistemski

Struktura Proces individualno-socijalni

zna~enjski sadr`aj

107



BIBLIOGRAFIJA

Althusser, L., 1977, For Marx , London: New Left Books (Altiser, L., 1971, Za Marksa ,Beograd: Nolit)Ammerman, A., 1979, 'A Study of Obsidian Exchange Networks in Calabria', World Archaeology 11, 95-100Arnold, D., 1983, 'Design Structure and Community Organisation in Quinua, Peru', uD. Washburn (ed.), Structure and Cognition in Art , Cambridge UniversityPressBailey G. (ed.), Hunter-Gatherer Economy in Prehistory: a European Perspective , Cambridge University PressBarret, J. C., 1981, 'Aspects of the Iron Age in Atlantic Scotland: a Case Study in theProblems of Archaeological Interpretation', Proceedings of the Society of Antiquaries of Scotland 111, 205-19

Bender, B., 1978, 'Gatherer-Hunter to Farmer: a Social Perspective',World Archaeology 10, 204-22Berard, C. and Durand, J.-L., 1984, 'Entrer en imagerie' u La Cité des images , Paris:Fernand NathanBinford, L. R., 1962, 'Archaeology as Anthropology', American Antiquity 28, 217-25

1965, 'Archaeological Systematics and the Study of Cultural Process',American Antiquity , 31, 203-10

1967, 'Smudge Pits and Hide Smoking: the use of Analogy in ArchaeologicalReasoning', American Antiquity 32, 1-12

1971, 'Mortuary Practices: Their Study and their Potential' u J. Brown (ed.)

Approaches to the Social Dimensions of Mortuary Practices , Memoirs of theAmerican Archaeology Society 25(ed.) 1977, For Theory Building in Archaeology , New York: Academic Press1978, Nunamiut Ethnoarchaeology , New York: Academic Press1982, 'Meaning, Inference and Material Record' u A. C. Renfrew

and S. Shennan (eds.), Ranking, Resource and Exchange, CambridgeUniversity Press

1983, In Pursuit of the Past , London, Thames and Hudson1984, 'An Ayawara Day: Flour, Spinifex Gum, and Shifting Perspectives'

Journal of Anthropological Research 40, 157-82and Sabloff, J. A., 1982, 'Paradigms, Systematics and Archaeology',

Journal of Anthropological Research 38, 137-53Bintliff, J.L., 1984, 'Structuralism and Myth in Minoan Studies', Antiquity 58, 35-8Boas F., 1949, Race, Language and Culture , New York: Mac Millan PressBourdieu P., 1977, Outline of a Theory of Practice , Cambridge UniversityPressBradley, R., 1984, The Social Foundations of Prehistoric Britain , London: Longman

108



Braithwaite, M., 1982, 'Decoration as Ritual Symbol: a Theoretical proposal and anEthnographic Study in Southern Sudan', u I. Hodder (ed.), Symbolic and

Structural Archaeology , Cambridge University PressButzer K., 1982, Archaeology as Human Ecology , Cambridge University PressCarr, C., 1984, 'The Nature of Organisation of Intrasite

Archaeological Records and Spatial Analysis Approaches to theirInvestigation' in M. Schiffer (ed.), Advances in Archaeological Method and Theory ,vol. 7, New York: Academic PressCase, H., 1973 'Illusion and meaning' u C. Renfrew (ed.), The Explanation of Culture Change , London:DuckworthChapman, R. W., 1981, 'The Emergence of Formal Disposal Areas and the"Problem" of the Megalithic Tombs in Prehistoric Europe, u R.Chapman, I. Kinnes and K. Randsborg (eds.), The Archaeology of Death ,Cambridge University Press

Childe, V.G., 1925, The Dawn of European Civilisation , London: KeganPaulSRPSKI!!!!!!

1936, Man Makes Himself , London: Collins1949, Social Worlds of Knowledge , Oxford University Press1951, Social Evolution , New York: Schuman

Clark, J.G.D., 1939, Archaeology and Society , London: MethuenClarke, D.L., 1968, Analytical Archaeology , London: Methuen

1972, 'A Provisional Model of an Iron Age Society and its SettlementSystem' in D.L. Clarke (ed.), Models in Archaeology , London:Methuen

1973, 'Archaeology: The Loss of Innocence', Antiquity 47, 6- 18

Coe, M.D., 1978, 'Supernatural Patrons of Maya Scribes and Artists', u N.Hammond (ed.), Social Process in Maya History , New York:Academic PressCollingwood, R.G., 1939, An Autobiography , Oxford University Press

1946, The Idea of History , Oxford University Pressand Myres, J., 1936, Roman Britain and the English Settlements ,

Oxford University PressConkey, M.W., and Spector, J., 1984, 'Archaeology and the Study of Gender' u M.Schiffer (ed.) Advances in Archaeological Method and Theory , vol.7, New York: Academic PressCreswell, R., 1972, 'Les Trois Sources d'une technologie nouvelle';, u J.M.C. Thomasand L. Bernot (eds.), Langues et techniques, nature et société , Paris:KlinksieckDaniel, G.E., 1962, The Idea of Prehistory , Harmondsworth: PenguinDavis, D.D., 1984, 'Investigating the Diffusion of Stylistic

Innovations' u M. Schiffer Advances in Archaeological Method and Theory , vol.6, New York: Academic PressDavis, W., 1982, 'Cannonical Representation in Egyptian Art', Res 4, 21-46

1984, 'Representation and Knowledge in the Prehistoric Rock Art of Africa',African Archaeological Review 2, 7-35Deetz, J., 1977, In Small Things Forgotten , New York: Anchor Books

109



1983, 'Scientific Humanism and Humanistic Science; a Plea for ParadigmaticPluralism in Historical Archaeology', Geoscience and man 23, 27-34

Digard, J.-P., 1979, 'La technologie en anthropologie: fin de parcours ounouveau siffle?', L'Homme 19, 73-104Donley, L., 1982, 'House Power: Swahili Space and Symbolic Markers', u I.Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University PressDoran, J., and Hodson, F.R., 1975, Mathematics and Computers in Archaeology, Edinburgh University PressDrennan, R., 1976, 'Religion and Social Evolution in Formative

Mesoamerica, u K. Flannery (ed.), The Early Mesoamerican Village , New York: Academic PressDrummond, L., 1983, 'Jonestown: a Study in Ethnographic Discourse',Semiotica 46, 167-209Earle, T., and Ericson, J., (eds.) 1977, Exchange Systems in Prehistory , New

York, Academic PressEricson, J., and Earle, T., (eds.) 1982, Contexts for Prehistoric Exchange , NewYork: Academic PressFaris, J., 1972, Nuba Personal Art , London: Duckworth

1983, 'From Form to Content in the Structural Study of AestheticSystems' u D. Washburn (ed.), Structure and Cognition in Art , Cambridge UniversityPressFlannery, K.V., 1967, 'Culture History v. Culture Process: a Debate in AmericanArchaeology', Scientific American 217, 119-22

1973, 'Archaeology with a Capital S', u C. Redman (ed.), Research and Theory in Current Archaeology , New York: Wiley

1982, 'The Golden Marshalltown: a Parable for theArchaeology of the 1980s', American Anthropologist 84, 265-78and Marcus, J., 1976, 'Formative Oaxaca and the Zapotec Cosmos',

American Scientist 64, 374-831983, The Cloud People , New York: Academic Press

Fletcher, R., 1977, 'Settlement Studies (Micro and Semi-Micro)', u D.L. Clarke (ed.),Spatial Archaeology , New York: Academic PressFoucault, M., 1977, Discipline and Punish , New York,: Vintage Books(Fuko, M., Nadzirati i ka`njavati , Beograd: Prosveta, u pripremi)Frankenstein, S., and Rowlands, M., 1978, 'The Internal Structure and RegionalContext of Early Iron Age Society in South-Western Germany', Bulletin of the Institute of Archaeology 15, 73-112Friedman, J., 1974, 'Marxism, Structuralism and Vulgar

Materialism', Man 9, 444-691975, 'Tribes, States and Transformations', u Bloch (ed.), Marxist

Analyses in Social Anthropology , London: Association of SocialAnthropologists

and Rowlands, M., (eds.) 1978, The Evolution of Social Systems ,London: Duckworth

110



Fritz, J., 1978, 'Paleopsychology Today: Ideational Systems and HumanAdaptation in Prehistory' u C. Redman et al. (eds.), Social Archaeology: Beyond

Dating and Subsistence , New York: Academic PressGellner, E., 1982, 'What is Structuralisme?' u C. Renfrew, M. Rowlands and B.Seagraves (eds.), Theory and Explanation in Archaeology , London: AcademicPressGibbs, L., 1986, 'Identifying Gender Representation in the ArchaeologicalRecord: A Contextual Study', u I. Hodder (ed.) The Archaeology of Contextual Meanings , Cambridge University PressGiddens, A., 1976, 'Introduction', u M. Weber, The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism , London: George Allen and Unwin

1979, Central Problems in Social Theory , London: MacMillan1981, A Contemporary Critique of Historical Materialism , London:

MacMillan

Gilman, A., 1984, 'Explaining the Upper Palaeolithic Revolution' in M. Spriggs, (ed.),Marxist Perspectives in Archaeology , Cambridge University PressGlassie, H., 1975, Folk Housing of Middle Virginia , Knoxville: Universityof Tennessee PressGould, R., 1980, Living Archaeology , Cambridge University PressGregory, T., 1983, 'The Impact of Metal Detecting on Archaeology and the Public',Archaeological Review from Cambridge 2, 5-8Hall, R.L., 1976, 'Ghosts, Water Barriers, Corn, and Sacred Enclosures in theEastern Woodlands', American Antiquity 41, 360-4

1977. 'An Anthropocentric Perspective for Eastern United StatesPrehistory', American Antiquity 42, 4999-517

1983, ' A Pan-continental Perspective on Red Ochre and GlacialKame Ceremonialism' u R.C. Dunnel and D.K. Grayson (eds.). Lulu Linear Punctuated: Essays in Honour of George Irving Quimby , University of

Michigan Anthropological Papers, 72Handsman, R., 1980, 'Studying Myth and History in Modern America:Perspectives for the Past from the Continent', Reviews in Anthropology 7, 255-68

1981, 'Early Capitalism and teh Centre VIllage of Canaan, Connecticut, aStudy of Transformations and Separations', Artifacts 9, 1-21Hardin, M., 1970, 'Design Structure and Social Interaction: ArchaeologicalImplications of an Ethnographic Analysis', American Antiquity 35, 332-43Harris, M., 1979, Cultural Materialism: The Struggle for a Science of Culture , NewYork: Random HouseHaudricourt, A.G., 1962, ' Domestication des animaux, culture des plantes ettraitement d'autrui', L'Homme 2, 40-50Hawkes, C., 1942, 'Race, Prehistory and European Civilisation', Man 73,125-30

1954, 'Archaeological Theory and Method: some Suggestions from the OldWorld', American Anthropologist 56, 155-

681972, 'Europe and England: Fact and Fog', Helinium 12, 105- 16

111



1976, 'Celts and Cultures: Wealth, Power, Art" u C. Hawkes and P.-M. Duval,Celtic Art in Ancient Europe , London: Seminar Press

Hawkes, J., 1968, 'The Proper Study of Mankind', Antiquity 42, 255-62Held, D., 1980, Introduction to Critical Theory , London: HutchinsonHiggs, E.S., and Jarman, M., 1969, 'The Origins of Agriculture: a Reconsideration',Antiquity 43, 31-41Hillier, B., Leaman, A., Stansall, P., and Bedford, M., 1976, 'Space Syntax',Environment and Planning Series B3, 147-85Hodder, I., 1979, 'Social and Economic Stress and material Culture Patterning',American Antiquity 44, 446-54

1981, 'Towards a Mature Archaeology' in I. Hodder, G. Isaac and N.Hanmmond (eds.), Pattern of the Past , Cambridge University Press

1982a Symbols in Action , Cambridge University Press1982b, 'Sequences of Structural Change in the Dutch Neolithic', u I.

Hodder (ed.) Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University Press1982c, 'Theoretical Archaeology: a Reactionary View', u I. Hodder (ed.)

Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University Press1982d, The Present Past , London: Batsford1984a, 'Burials and Houses, Women and Men in the European

Neolithic', u D. Miller and C. Tilley (eds.), Ideology, Power and Prehistory , Cambridge University Press

1984b, 'Archaeology in 1984', Antiquity 58, 25-311985, 'New Generations of Spatial Analysis in Archaeology', (to be

published)(ed.), 1986, Archaeology as the Long Term History , Cambridge University

Press 1986, 'The Decoration of Containers; an Ethnographic Study', (to be published)and Evans, C., 1984, 'Report on the Excavations atHaddenham, Cambs.', Cambridgeshire Archaeological Comitee Annual

Report 3, 11-14and Lane, P., 1982, 'A Contextual Examination of Neolithic Axe Distribution

in Britain', u J. Ericson and T. Earle (eds.), Contents for Prehistoric Change ,New York: Academic Press

and Okell, E., 1978, 'An Index for assesing the Assosciation betweenDistributions of Points in Archaeology, in I. Hodder (ed.) Simulation Studies in Archaeology , Cambridge University Press

and Orton, C., 1976, Spatial Analysis in Archaeology , CambridgeUniversity Press

Parker Pearson, M., Peck, N., and Stone, P., 1985,Archaeology, Knowledge and Society: Surveys in Britain (rukopis)

Horkheimer, M., and Adorno, T., 1973, Dialectic of the Enlightenment , London: Allen Lane (Horkheimer, M., i T. Adorno., 1974,

Dijalektika prosvjetiteljstva , Sarajevo : Veselin Masle{a)Huffman, T.N.,, 1981, 'Snakes and Birds: Expressive Space at Great Zimbabwe',African Studies 40, 131-50

112



1984, 'Expressive Space in the Zimbabwe Culture', Man 19, 593-612Isbell, W.H., 1976, 'Cosmological Order expressed in Prehistoric

Ceremonial Centres' Andean Symbolism Symposium , Paris: InternationalCongress of AmericanistsJohnson, G., 1982, 'Organisational Structure and Scalar Stress' i A. Renfrew, M.Rowlands and B. Seagrave (eds.), Theory and Explanation in Archaeology , NewYork; Academic PressKehoe, A.B., 1979, 'The Sacred Heart, a Case for Stimulus Diffusion',American Ethnologist 6, 763-71

and Kehoe, T.F., 1973, 'Cognitive Models for Archaeological Interpretation',American Antiquity 38, 150-4

1977, 'Stones, Solstices and Sun Dance Structures', Plains Anthropologist 22, 82-95Kent, S., 1984, Analysing Activity Areas , Albuquerque: University of New Mexico

PressKintigh, K., and Ammerman, A.J., 1982, 'Heuristic Approaches to Spatial Analysisin Archaeology', American Antiquity 47, 31-63Kohl, P.L., 1981, 'Materialist Approaches in Prehistory' Annual Review of Anthropology 10, 89-118Kramer, C., (ed.), 1979, Ethnoarchaeology , New York: Columbia University PressKristiansen, K., 1984, 'Ideology and Material Culture: ArchaeologicalPerspective', u Spriggs (ed.), Marxist Perspectives in Archaeology , CambridgeUniversity PressKroeber, A.L., 1963, Anthropology: Culture, Patterns and Processes ,New York: Harcourt Brace Jovanovic

Lathrap, D.W., 1977, 'Our Father the Layman, our Mother the Gourd: SpindenRevisited, or a Unitary Model for the Emergence of Agriculture in the New World', uC. Reed (ed.) Origins of Agriculture , The Hague: MouthonLeach, E., 1954, Political Systems of Highland Burma: a Study of Kachin Social Structure , London: Bell

1973, 'Concluding Address' u C. Renfrew (ed.) The Explanation of Culture Change , London: Duckworth

Lechtmann, H., 1984, 'Andean Value Systems and the Development of Prehistoric Metallurgy', Technology and Culture 25, 1-36Lemmonier, P., 1976, 'La Description des chaines opératoires: contributions al'étude des syst mes techniques', Techniques et Culture , 1, 100-51

1983, 'L'Etude des syst mes techniques, une urgence entechnologie culturelle', Techniques et Culture 1, 11-261984, 'L'Ecorce battue chez Les Anga de Nouvelle-Guinée, Techniques et

Culture 4, 127-75Leone, M., 1978, 'Time in American Archaeology' u C. Redman et al. (eds.), Social Archaeology: Beyond Subsistence and Dating , New York: Academic Press

1982, 'Some Opinions about recovering Mind', American Antiquity 47, 742-60

113



1983, 'The role of Archaeology in verifying American Identity',Archaeological Review from Cambridge 2, 44- 50

1984, 'Interpreting Ideology in Historical Archaeology; the William PacaGarden in Annapolis, Maryland', u D. Miller and Tilley (eds.), Ideology, Power and Prehistory

Cambridge University PressLeroi-Gourhan, A., 1943, L'Homme et la mati re , Paris: Albin Michel

1945, Milieu et techniques , Paris, Albin Michel1965, Préhistoire de l'art Occidental , Paris: Mazenod1982, The Dawn of European Art , Cambridge University Press

Longacre, W., 1970, Archaeology as Anthropology , Tucson: AnthropologicalPapers of the University of Arizona, 17McGhee, R., 1977, 'Ivory for the Sea Woman; the Symbolic Attributes of aPrehistoric Technology', Canadian Journal of Archaeology 1, 141-59

Marx, K., 1971, A Contribution to the Critique of Political Economy ,London: Lawrence and Wishart; (Marks, K., 1979, Prilog kritici politi~ke ekonomije, u:Marks-Engels, Dela, Tom XX, Beograd: IMRP-Prosveta.Meltzer, D., 1979, Paradigms and the Nature of Change in Archaeology',American Antiquity 44, 644-57

1981, Ideology and Material Culture', u R. Gould and M. Schiffer(eds.), Modern Material Culture, the Archaeology of US , New York:Academic PressMerriman, N., 1986, 'An Investigation into Archaeological Evidence for "Celtic Spirit",u I. Hodder (ed.), Archaeology as Long Term History , Cambridge University Press Miller, D., 1982a "Artifacts as Products of Human Categorisation Processes', u I.

Hodder (ed.) Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University Press1982b, 'Structures and Strategies: an Aspect of theRelationship betrween Social Hierarchy and Culktural Change' u I. Hodder (ed.),

Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University Press1983, 'Things ain't what they used to be', Royal Anthropological Institute Newsletter 59, 5-7and Tilley, C. (eds.), 1984, Ideology, Power and Prehistory , Cambridge

University PressMoore, H., 1982, ' The Interpretation of Spatial Patterning in SettlementResidues', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology , CambridgeUniversity PressMoore, J.A., and Keene, A.S., 1983, 'Arechaeology and the Law of Hammer', u J. A.Moore and A.S. Keene (eds.), Archaeological Hammer and Theories , New York:

Academic PressMuller, J., 1971, 'Style and Culture Contact', u C.L. Riley (ed.), Man Across the Sea , Houston: University of Texas PressNaroll, R., 1962, 'Floor Area and Settlement Population', American Antiquity 27,587-8Okely, J., 1979, 'An Anthropological Contribution to the History and Archaeologyof an Ethnic GRoup', u B.C. Burnham and J. Kingsbury (eds.), Space Hierarchy and

114



Society , Oxford: British Archaeological Reports InternationalSeries, 59.

O' Neale, L.M., 1932, Yurok-Karok Basket Weavers , University of CaliforniaPublications in American Archaeology and Ethnology 32Paddaya, K., 1981, 'Piaget, Scientific method, and Archaeology', Bulletin of the Deccan College Research Institute 40, 235-64Pader, E., 1982, Symbolism, Social Relations and the Interpretation of Mortuary Remains , Oxford: British Archaeological Reports International Series, 130Parker Pearson, M., 1982, 'Mortuary Practices, Society and Ideology: anEthnoarchaeological Study', u I. Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University Press

1984a, 'Economic and Ideological Change: Cyclical Growth in the Pre-stateSocieties of Jutland', u D. Miller and C. Tilley (eds.), Ideology, Power and Prehistory , Cambridge University Press

1984b, 'Social Change, Ideology and the Archaeological Record?',u M. Spriggs (ed.), Marxist Perspectives in Archaeology , Cambridge University PressPatrik, L.E., 1985, 'Is there an Archaeological Record?', u M.B. Schiffer(ed.), Advances in Archaeological Method and Theory , vol. 8, New York: AcademicPressPiggot, S., 1959, Approach to Archaeology , Harvard: McGraw Hill

1965, Ancient Europe , Edinburgh University PressPlog, S., 1978, 'Social Interaction and Stylistic Similarity', u M.B. Schiffer (ed.),Advances in Archaeological Method and Theory , vol. 2, New York: AcademicPressRaab, L.M., and Goodyear, A.C., 1984, ' Middle-Range Theory in Archaeology: a

Critical Review of Origins and Applications', American Antiquity 49,255-68Rahtz, P., 1981, The New Medieval Archeology , York: University of YorkRandsborg, K., 1982, 'Rank, Rights and Resources: an ArchaeologicalPerspective from Denmark', u C. Renfrew and S. Shennan (eds.), Ranking, Resource and Exchange , Cambridge University PressRappaport, R.A., 1971, 'Ritual, Sanctity, and Cybernetics', American Anthropologist 73, 59-76Rathje, W., 1978, 'Archaeological Ethnography...because sometimes it is better to givethan to receive', u R. Gould, (ed.), Explorations in Ethnoarchaeology , Albuquerque:

University of New Mexico PressRenfrew, A.C., 1969. 'Trafde and Culture Process in European Prehistory',Current Anthropology 10, 151-69

1972, The Emergence of Civilization , London: Methuen(ed.), 1973a, The Explanation of Culture Change , London: Duckworth1973b, Social Archaeology , Southampton: Southampton1976, 'Megaliths, Territories and Populations', u S.J. DeLact (ed.).

Acculturation and Continuity in Atlantic Europe , Bruges: De Tempel1977, 'Space, Time and polity', u J. Friedman and M.J. Rowlands

(eds.), The Evolution of Social Systems , London, Duckworth

115



1982, 'Discussion: Contrasting Paradigms', u C. Renfrew and S. Shennan (eds.),Ranking, Resource and Exchange , Cambridge University Press

1983a, Towards an Archaeology of Mind , Cambridge University Press1983b, 'Divided we stand: Aspects of Archaeology and Information',American Antiquity 48, 3-16

Rowlands, M., and Seagraves, B., 1982, Theory and Explanation in Archaeology , New York: Academic PressRichards, C., and Thomas, J., 1984, 'Ritual Activity and structured Deposition inLater Neolithic Wessex', u R. Bradley and J. Gardiner (eds.), Neolithic Studies: a Review of some Current Research , Oxford: British Archaeological

Reports British Series, 133Sahlins, M., 1972, Stone Age Economics , Chicago: Aldine

1981, Historical Metaphors and Mythical Realities , Ann Arbor:University of Michigan Press

Saxe, A., 1970, Social Dimensions of Mortuary Practices ,unpublished Ph. D. thesis, University of Michigan

Schiffer, M.B., 1976, Behavioural Archaeology , New York: Academic PressSchnapp, A., 1984, 'Eros en chasse', u La Cité des images , Paris: Fernand NathanSchrire, C., 1980, 'Hunter-Gatheres in Africa', Science 210, 890-1Shanks, M., and Tilley, C., 1982, 'Ideology, Symbolic Power and RitualCommunications: a Reinterpretation of Neolithic Mortuary Practices', u I. Hodder(ed.), Symbolic and Structural Archaeology , Cambridge University PressShennan, S., 1983, 'Monuments: an Example of Archaeologists' Approachto the Massively Material', Royal Anthropological Institute News 59, 9-11

Sherrat, A., 1982, 'Mobile Resources: Settlement and Exchange in Early AgriculturalEurope', u C. Renfrew and S. Shennan (eds.) Ranking, Resource and Exchange ,Cambridge University Press

Spriggs, M. (ed.), 1984, Marxist Perspective in Archaeology , CambridgeUniversity PressTanner, N., 1981, On Becoming Human , Cambridge University PressTaylor, W., 1948, A Study of Archaeology , New York: Memoirs of the AmericanAnthropological Association 69Tilley, C., 1984, 'Ideology and Legitimation of Power in the Middle Neolithic of Southern Sweden', u D. Miller and C. Tilley (eds.), Ideology, Power and Prehistory ,Cambridge University PressTolstoy, P., 1966, 'Method in Long Range Comparison', Congreso Internacional de Americanistas 36, 69-89

1972, 'Diffusion: as Explanation and as Event', u N. Barnard (ed.), Early Chinese Art and its Possible Influence in the Pacific Basin , New York: InterculturalArts PressTrigger, B., 1978, Time and Tradition , Edinburgh University Press

1980, 'Archaeology and the Image of American Indian', AmericanAntiquity 45, 662-76

116



1984, 'Marxism and Archaeology', in J. Maquet and N. Daniels(ed.), On Marxian Perspectives in Anthropology , Malibu; Undena

Van de Velde, P., 1980, 'Elsloo and Heinheim: Bandkeramik Social Structure',Analecta Praehistorica Leidensia 12, Leiden: University of LeidenWashburn, D. (ed.), 1983, Structure and Cognition in Art , CambridgeUniversity PressWatson, P.J., Leblanc, S.J., and Redman, C. L., 1971, Explanation on Archaeology: an Explicitely Scientific Approach , New York: Columbia University PressWeber, M., 1976, The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism , London: GeorgeAllen and Unwin (Weber, M., 1989, Protestantska etika i duh kapitalizma , Sarajevo: VeselinMasle{a- Svjetlost)Wells, P.S., 1984, 'Prehistoric Charms and Superstitions',

Archaeology 37, 38-43Whallon, R., 1974, 'Spatial Analysis of Occupation Floors, II, the Application of

Nearest Neighbour Analysis', American Antiquity 39, 16-34Willey, G., 1980, The Social Uses of Archaeology , Murdoch (nepublikovanrukopis), Harvard University

1984, 'Archaeological Retrospect 6', Antiquity 58, 5-14Williamson, T., and Bellamy, L., Ley Lines in Question , London:

HeinemannWobst, M., 1976, 'Locational Relationships in Palaeolithic Society', Journal of Human Evolution 5, 49-58

1977, ' Stylistic Behaviour and Information Exchange', University of Michigan Museum of Anthropology, Anthropological Paper 61, 317-42Woodburn, J., 1980, 'Hunter-Gatherers today and Reconstruction of the Past', u E.

Gellner (ed.), Soviet and Western Anthropology , London: DuckworthWylie, M.A., 1982, 'Epistemological Issues raised by a Structuralist Archaeology', u I.Hodder (ed.), Symbolic and Structural Archaeology , CambridgeUniversity Press

1985, 'The Reaction against Analogy', u M. Schiffer (ed.), Advances in Archaeological Method and Theory , New York: Academic PressWynn, T., 1979, 'The Intelligence of Later Acheulian Hominids', Man 14, 371-91Yellen, J.E., 1977, Archaeological Approaches to the Present , New York: AcademicPress

117



INDEKS

AboridìniAdorno, T. /Adorno, T./Ajavara /Ayawara/Ajzbel, V.H. /Isbell, W.H./Altiser, L. /Althusser, L./AmerikaAmerika ju`na i centralnaAmerika severnaAmerika, strukturalisti~ka arheologijaAndi, kultureAntoninov bedemantropologija

antropologija i Nova arheologijaarheologije domoroda~keArnold, D. /Arnold, D./AtinaAustralija

Bakster, R. /Baxter R./Baret, D`. ^. /Barret, J.C./BaringoBejli, D`., /Bailey, G./Belami, L. /Bellamy, L./

Bender, B. /Bender, B./Berar, K. /Berard, C./Binford, L. /Binford, L./Binford i FlaneriBinford i GuldBinford i Sablof Bintlif, D`. L. /Bintliff, J.L./Boas, F. /Boas, F./Boj Dòrd` /Boy George/Bredli, R. /Bradley, R./Brejtvejt, M. /Braithwaite, M./Britanija preistorijskaBritanija rimskaBritanija savremenaBronzano dobaBucer, K. /Butzer, K./Burdje, P. /Bourdieu, P./

âjld V.G. /Childe, V.G./âko kanjon /Chaco Canyon/

118



êpmen, R. V. /Chapman, R. W./ômski, N.

Dàrmen, M. /Jarman, M./Dònson, G. /Johnson, G./

Danskadarvinisti~ke idejeDejvis, D.D. /Davis, D.D./Dejvis, V. /Davis, W./Denijel, G. E. /Danel, G./detektori za metalDic, D`. /Deetz, J./difuzija

Digar @.-P. /Digard, J.-P./Diltaj, V. /Dilthey, W./Diran, @.-L. /Durand, J.-L./Don, Dòn /Donne, John/Donli, L. /Donley, L./Doran, D`. /Doran, J./Dramond, L. /Drummond, L./Drenan, R. /Drennan, R./

Egipatekologija

ekonomija, sistemski pristupekonomijaekonomija kapitalisti~kaekonomija marksisti~kaEmerman, A. D`. /Ammerman, A.J./empirizamErikson, D`. /Ericson, J./Erl, T. /Earle, T./etni~ke grupeetnoarheologijaetnografijaetnografija i analogijaEvropa, neolitEvropa, paleolitEvropa, v. pojedina~ne zemljeEvropa i druge kulture

feministi~ka arheologijaFeris, D`. /Faris, J./Flaneri, K. /Flannery, K./

119



Flaneri i MarkusFlaneri i Markus, Zapoteci

Fle~er, R. /Fletcher, R./Fon Deniken, Erih /Von Daniken, Erich/formalna analizaFrancuskaFrankenstin, S. /Frankenstein, S./frankfurtska {kolaFric, D`. /Fritz, J./Fridmen, D`. /Friedman, J./Fuko, M. /Foucault, M./funkcionalizamfunkcionalizam i kontekstni pristupfunkcionalizam i marksizam,

funkcionalizam i sistemski pristupfunkcionalizam i strukturalizam

Gelner, E. /Gellner, E./Gibs, A. /Gibbs, A./Gidens, A. /Giddens, A./Gilmen, A. /Gilman, A./Glasi, H. /Glassie, H./Glejstonberi /Glastonbury/gramatika, generativnaGregori, T. /Gregory, T./

grn~arijagrn~arija i kontekstni pristupgrn~arija i sistemski pristupgrn~arija i strukturalizamGudjir, A.^. /Goodyear, A.C./Guld, R. /Gould, R./gvozdeno doba

Habermas, J. /Habermas, J./habitusHadrijanov bedemHardin, M. /Hardin, M./Haris, Megs /Harries, Mags/HavajiHegel, G. V. /Hegel, G.W./Held, D. /Held, D./Hendsmen, R. /Handsman, R./Higs, E.S. /Higgs, E.S./Hilijer, B. /Hillier, B./Hoder, J. /Hodder, J./

120



Hoder, generativne gramatikeHodson, F.R. /Hodson, F.R./

Hojneberg /Heuneberg/Hol, R.L. /Hall, R.L./HolandijaHor, K. /Hoare, Colt/Horkhajmer, M. /Horkheimer, M./Houks, ^. /Hawkes, C./Hufman, T.N. /Huffman, T.N./

idealizamidealizam i istorijaidealizam i Kriti~ka Teorijaidealizam i marksizam

idealizam i postprocesni trendoviidealizam i sistemski pristupideologijaideologija i istorijaideologija i marksizamideologija i postprocesni trendoviideologija (Kriti~ka Teorija)ideologija i sistemski pristupIlhamus /Ilchamus/IndijaIndijanci ameri~ki

InkeInstitut za Dru{tvena Istra`ivanja (Frankfurt)Inuit /Inuit/istorijaistorija, v. tako|e kulturno-istorijskiistorija i antropologija

javno mnjenje, istra`ivanjaJelen, D`. E. /Yellen, J.E./Jorvik Viking Cenar, Jork /Jorvik Viking centre, York/Jugoslavija

kalvinizamKanadakapekapitalizamKar, K. /Carr, C./Kejs, H. /Case, H./KeltiKembrid`

121



KenijaKent, S. /Kent, S./

Kihou, A.B. /Kehoe, A.B./Kin, A.S. /Keene, A.S./KinaKintaj, K. /Kintigh, K./Kinua /Quinua/Klark, D`.G.D. /Clarke, J.G.D./Klark, Dejvid /Clarke, David/Kol, P.L. /Kohl, P.L./Kolingvud, R.G. /Collingwood, R.G/Kolingvud i jezikKolingvud i pojedinacKonki, M.V. /Conkey, M./

kontekstna arheologijakontinuiteti istorijskikontinuiteti kulturnikosmologijaKou, M.D. /Coe, M.D./kreacionistiKreber, A.L. /Kroeber, A.L./Krejmer, ^ /Kramer, C./Kresvel, R. /Cresswell, R./Kristijansen, K. /Kristiansen, K/Krit

Kriti~ka TeorijaKuk, kapetan D`ems /Cook, captain James/kulturni preobra`ajikulturno-istorijske teorijeKun, T.S. /Kuhn, T.S./

LaponciLatrap, D,V. /Lathrap, D.W./Leblan, S.@. /Leblanc, S.J./Lehtman, H. /Lechtman. H/Lejn, P. /Lane, P./Lemonije, P. /Lemonnier, P./Lerua-Guran, A. /Leroi-Gourhan, A./Levi-Stros, K. /Levi-Strauss, C./Li~, Edmund /Leach, Edmund/lingvistika strukturalnaLioni, M. /Leone, M./Longejkr, V. /Longacre/LoziLuka~, \. /Lukacs, G./

122



Ma|arska

magnetne brazde /ley-lines/Majers, D`. /Myres, J./marksizammarksizam i ideologijamarksizam i istorijamarksizam i kontekstni pristupmarksizam i marksisti~ka arheologijamarksizam i post-procesne rememarksizam i praksaMarkus, D`. /Marcus, J./Markus i ZapoteciMarkuze H. /Marcuse, H./

materijalizammaterijalizam (Kriti~ka Teorija)materijalizam i etnoarheologijamaterijalizam i istorijamaterijalizam i marksizammaterijalizam i post-procesni trendovimaterijalizam i sistemski pristupmaterijalizam i strukturalizammegalitiMekgi, R. /McGhee, R./Meksiko

Melcer, D. /Meltzer, D./Merriman, N. /Merimen, N./Miler, D /Miller, D./Mils, D`. /Mills, J/Muler, D`, /Muller, J./Mur, H. /Moore, H./Mur, D`, A. /Moore, J.A./muzeji

Nema~kaneolitsko dobaneolitsko doba, groboviNerol, R. /Naroll, R./Njemps, v. Ilhamusnormativne teorijenormativne teorije i istorijanormativne teorije i marksizamnormativne teorije i postprocesni trendovinormativne teorije i sistemski pristupnormativne teorije i strukture

123



Nova arheologijaNova arheologija, v. tako|e procesna arheologija

Nova arheologija i istorijaNova arheologija i kontekstni pristupNova arheologija i postprocesni trendoviNova arheologija i pristup "obuhvatnog zakona"Nuba /Nuba/

O'Nil, L. /O'Neale, L./Oa{aka dolina /Oaxaca/Odrikur, A.@. /Haudricourt, A.G./Okel, E. /Okell, E./Okeli, D`. /Okely, J./Orkni /Orkney/

ostaveotpad, deponovanje /refuse deposition/

Padaja, K. /Paddaya, K./Paka Vilijam /Paca, William/paleoekonomijapaleolitsko dobaParker Pirson, M. /Parker Pearson, M./Patrik, L.E. /Patrik, L.E./Pek, N. /Peck, N./Peru

Pigot, S. /Piggot, S./Pja`e, @. /Piaget, J./Plog, S. /Plog, S./pogrebni ritual v. sahranjivanjepojedincipojedinci i istorijapojedinci i Kriti~ka Teorijapojedinci i marksizampojedinci i postprocesni trendovipojedinci i sistemski pristuppojedinci i strukturalizampost-pozitivizampost-procesna arheologijapozitivizampozitivizam i postprocesni trendovipristup "obuhvatnog zakona" /'covering law"/procesna arheologijaprocesna arheologija, v, tako|e, Nova arheologijaprocesna arheologija i istorijaprocesna arheologija i kontekstni pristup

124



procesna arheologija i marksizamprocesna arheologija i postprocesni trendovi

procesna arheologija i sistemski pristupprocesna arheologija i struktureprostorna analiza /spatial analysis/prostorna analiza i kontekstna arheologijaprotestantizampuritanizam

Rab, L.M. /Raab, L.M./Rac, P. /Rahtz, P./radni~ka klasa, perspektiveRapaport, R.A. /Rappaport, R.A./Ratje, V. /Rathje, W./

razmena informacija /information exchange/razmena informacija i stilRedman, ^. /Redman, C./relativizamRendsborg, K. /Randsborg, K./Renfru, A.K. /Renfrew, A.C./Ri~ards, ^. /Richards, C./ritualritual i Ilhamusiritual i marksizamritual i sistemski pristup

ritual i strukturalizamRolands, M. /Rowlands, M./

Sablof, D`. A. /Sabloff, J.A./sahranjivanjesahranjivanje, istorijski kontinuitetisahranjivanje i ideologijasahranjivanje i sistemski pristupsahranjivanje i strukturalisti~ka analizasahranjivanje kontekstni odnosiSaks, A. /Saxe, A./Salins, M. /Sahlins, M./Sami /Sami/Simboli u akciji /Symbols in Action/ , v. Hodder (1982a)simbolizamsimbolizam i Ilhamusisimbolizam i istorijasimbolizam i kontekstni pristupsimbolizam i marksizamsimbolizam i sistemski pristup

125



simbolizam i strukturalizamsistemi razmene /exchange systems/

sistemi razmene i kontekstisistemi razmene i stilsistemi verovanja v. ideologijaSjedinjene ameri~ke dr`ave, v. AmerikaSosir, F. de /Saussure, F. de/Spektor, D`. /Spector, J./Sprigs, M. /Spriggs, M./stilstil i kontekstni pristupstil i marksizamstil i sistemski pristupStoun, P. /Stone, P./

strukturalizamstrukturalizam i istorijastrukturalizam i kontekstni pristupstrukturalizam i marksizamstrukturalizam i postprocesni trendovi'strukturisanje'Sudan

[enks, M. /Shanks, M./[erat, A. /Sherratt, A./[ifer, M.B. /Schiffer, M.B. /

[nap, A. /Schnapp. A./[vedska

tehnologijaTejlor, V. /Taylor, W./Tener, N. /Tanner, N./teorija prakseteorija sistema /systems theory/ teorija sistema i istorijateorija sistema i kontekstni pristupteorija sistema i postprocesni trendoviteorija sistema i strukturalizamTeorija srednjeg opsega / Middle Range Theory/Tili, ^. /Tilley, C./tipologijaTolstoj, P. /Tolstoy, P./Tomas, D`. /Thomas, J./Triger, B. /Trogger, B./Tule /Thule/

126



umetnostumetnost javna

umetnost kritskaumetnost Nubaumetnost preistorijskaumetnost v. tako|e grn~arija

Vad de Velde, P. /Van de Velde, P./Vajli, M.A. /WylieVeber, Maks, /Weber, Max/Vejlon, R. /Whallon, R./Vels, P. /Wells, P./VikinziVili G. /Willey, G./

Vilijamson, T. /Williamson, T./Vin, T. /Wynn, T./Vo{bern, D. /Washburn, D./Vobst, M. /Wobst, M./Votson, P.D`. /Watson, P.J./vremenska analiza /temporal analysis/Vudbern, D`. /Woodburn, J./

zakonizakoni i kontekstna analizazakoni i sistemski pristup

Zapoteci /Zapotec/'zdravo-za-gotovo' stavovilj d j

jan hoder - citanje proslosti

Documents