JAVNE FINANSIJEOpte o javnim finansijama

Pojam javnih finansijaO znaaju finansijske funkcije drave govori injenica, da se u savremenim dravama, kroz kanale javnih finansija usmerava izmeu jedne treine i jedne polovine drutvenog proizvoda.Sve javne potrebe, odnosno funkcije i delatnosti drave, mogu se svrstati u nekoliko grupa.

Prva grupa obuhvata klasine funkcije drave vezane za funkcionisanje politikog i ekonomskog sistema (dravna administracija na svim nivoima dravne organizovanosti).U drugu grupu se svrstavaju potrebe za meunarodnom bezbednou zemlje, to podrazumeva postojanje oruane (vojne) sile.

Treu grupu formiraju funkcije unutranje bezbednosti u pogledu zatite prava i sloboda graana, njihove imovine, kao i zatita postojeeg politikog, pravnog i ekonomskog sistema i poretka.U pitanju su funkcije organa unutranjih poslova, ali i pravosudnih organa.U etvrtoj grupi nalaze se funkcije u domenu socijalne sigurnosti graana (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti).

Petu grupu formiraju funkcije u tzv. drutvenim delatnostima koje su vrlo brojne, a obuhvataju obrazovanje, nauku, kulturu, fiziku kulturu i sl.estu grupu ine funkcije u domenu ekonomske politike i privrednog razvoja.U sedmoj grupi se nalaze vanredne funkcije drave i njenih organa i institucija, uslovljene nepredvidivim dogaajima veih ili manjih razmera kako u zemlji, tako i u svetskom okruenju.

Predmet javnih finansijaKao predmet prouavanja imaju:Budet i druge institucije za finansiranje javnih rashoda,Tzv. fenomen fiskalnog federalizma.Ova nauna disciplina se bavi prouavanjem budeta i drugih institucija za finansiranje javnih rashoda, npr. fondova obaveznog socijalnog osiguranja.

Specifian predmet prouavanja javnih finansija je tzv. fenomen fiskalnog federalizma, koji se ogleda u posebnim finansijskim odnosima izmeu raznih nivoa vlasti u pogledu raspodele, podjednako javnih rashoda i javnih prihoda.

Metod javnih finansijaKoriste se opti metodi: analiza, sinteza, indukcija i dedukcija.Koriste se dva opta metoda analize metod ralanjivanja i metod uporeivanja.

Metoda ralanjavanja upotrebljava se za upoznavanje strukture analizirane materije.Njegovom primenom vri se ralanjavanje javnih rashoda i javnih prihoda, i upoznaju elementi od kojih se oni sastoje.Ovaj metod, dopunjen metodom uporeivanja, omoguava da se sagleda ponaanje delova prema celini i uoe suprotnosti u kretanjima sastavnih delova posmatrane celine.

Metod uporeivanja koristi se da bi se saznali kvantitativni odnosi meu ustanovljenim elementima.Neophodno je postojanje najmanje dve veliine, dva rezultata ili dve pojave koje se uporeuju.Sinteza podrazumeva objedinjavanje zapaanja dobijenih na osnovu ralanjavanja, uporeivanja i ostalih metoda analize.Ovim metodom vri se ocenjivanje svega onoga to se prethodno ispitalo, i on se nadovezuje na prethodne postupke analize.

Metodi indukcije i dedukcije su meusobno povezani i dopunjuju se.Metodom indukcije se od posebnog, pojedinanog dolazi do opteg (celine).Metod dedukcije deluje u smeru opteg ka posebnom.U javnim finansijama primenjuju se i specijalni metodi - metod odnosa vrednosti, indeksni metodi i dr., koji vode poreklo iz statistike, kao i ekonometrijski odnosi, koji spajaju: bilansni metod, metod trenda, metod viestruke korelacije i komparativni metod.

Bilansni metod zauzima posebno mesto, jer se zasniva na injenicama da se svi javni rashodi i prihodi meusobno usaglaavaju i bilansiraju.Metodom trenda predviaju se budua kretanja na osnovu kretanja javnih rashoda i javnih prihoda u prethodnom periodu.Metodom korelacije se u narednom periodu, na osnovu kvalitativno izabranih meuzavisnih veliina, predviaju oekivana kretanja.Komparativnim metodom vri se uporedno sagledavanje pojedinih javnih rashoda i javnih prihoda, dobijenih korienjem prethodno navedenih metoda.

Odnos javnih finansija i drugih naunih disciplinaNauka o javnim finansijama je samostalna nauna disciplina.Javne finansije su nastale iz nauke o finansijama, koja se izdvojila iz politike ekonomije, zatim se formirala u posebnu naunu disciplinu i kasnije razgranala na vei broj naunih disciplina.Ova nauka razvila je poseban odnos s ostalim finansijskim disciplinama kreditno monetarnim, bankarskim i poslovnim finansijama.

Postoji vrsta veza javnih finansija i ekonomske politike.Savremene mere javnih finansija jesu sastavni deo ukupnih drutveno ekonomskih mera svih zemalja, radi ostvarivanja odreenih drutveno ekonomskih ciljeva.U pitanju je sistem mera makroekonomske i mikroekonomske provenijencije iji je najvaniji deo, u savremenim, trino orijentisanim privredama - politika javnih finansija.Veoma je vana odgovarajua usklaenost mera javnih finansija sa ostalim ekonomskim merama, monetarnim pre svega.

Odnos izmeu javnih finansija i ustavnog prava proistie iz odnosa izmeu zakona o javnim rashodima i javnim prihodima, i ustava.Ovi zakoni moraju biti zasnovani na ustavnim naelima.Javno finansijski odnosi moraju biti regulisani pravnim normama.Time se postie efekat da javne finansije obuhvataju i pravne aspekte.Ti aspekti ine predmet finansijskog prava, kao posebne pravne discipline.

Finansijsko pravo podrazumeva skup pravnih propisa kojima se regulie sfera finansijsko pravnih odnosa, proisteklih iz prikupljanja, raspodele i troenja sredstava, kojima se podmiruju javni rashodi.Za odnos javnih finansija i upravnog prava vano je to, da drava vri ubiranje javnih prihoda u poreskom postupku (posebna vrsta upravnog postupka), i to od strane poreskih organa, koji su organi uprave.

Poreski organi u postupku ubiranja poreza vre upravnu vlast.Poreska administracija, kao deo javne uprave, ureena je normama upravnog prava.Aktivnost poreske administracije iskazuje se izdavanjem upravnih akata i preduzimanjem upravnih radnji.

Razvoj nauke o javnim finansijamaSpada u red mlaih naunih disciplina, i njeno oformljenje zavreno je u XIX veku.Prva razmiljanja o javnim finansijama zabeleena su j u Ksenofonovim i Aristotelovim spisima.U svom delu O dravnim prihodima, Ksenofon raspravlja o problemu prikupljanja prihoda za podmirenje dravnih rashoda.

Problemima raspodele poreskog tereta bavio se Aristotel.Tacit je takoe, u rimskoj dravi, vodio polemike o prevaljivanju poreza.Jo u ranom srednjem veku se javljaju prvi podaci o javnim finansijama, koje je sistematizovao arabljanski pisac Ibn Haldun.Mo drave poiva na dva stuba: dobroj vojsci i dobrim finansijama, popusti li ijedan od njih, drava mora nazadovati.

Prvi Evropljanin koji se bavio pitanjem o javnim finansijama u XIII veku, bio je Toma Akvinski.Pisao je verska finansijska dela u kojima daje dozvolu vladaru, da u vanrednim situacijama, kada redovni domenski prihodi nisu dovoljni, on pristupi oporezivanju svojih podanika.Krajem XV i poetkom XVI veka, s veom panjom se raspravljalo o javnim finansijama.Porezi su postali stalni, i sluili su za podmirivanje rashoda za stajau vojsku i dravnu administraciju.

an Boden se smatra prvim poreskim teoretiarem na zapadu.1557. godine u svom politikom delu est knjiga o republici, prvi daje pravnu teoriju poreza, istiui njihovu zakonitost i pravinost.Smatra da porez treba da osigura jednakost svih pred fiskusom.Pojava merkantilista (bogatstvo lei u trgovini) poklapa se sa privrednim razvojem Evrope, a naroito gradova kao trgovakih i bankarskih centara.Fiziokratsko uenje direktna reakcija na merkantilizam; stavlja javne finansije u centar interesovanja.

U to vreme javlja se teorija o poreskom monizmu Sebastijan Voban.Predlagao je oporezivanje svih dohodaka po razliitim stopama, ali ne veim od 10 odsto.Ideja je zaivela meu brojnim protivnicima posrednih poreza.Smatrali su da treba uvesti samo jedan porez, i to u poljoprivredi u vidu neposrednog poreza na rentu od zemljita, a osnova tog stava leala je u injenici da samo poljoprivreda stvara vrednost, tj. ist viak.Fiziokratska ideja nije uzela maha van granica Francuske.

Fiziokratska doktrina inspirisala je Adama Smita da napie nekoliko dela iz oblasti javnih finansija, o problemima i pitanjima izvora javnih prihoda, oblicima javnih prihoda i najboljim nainima njihovog ubiranja i troenja.Jedno od najznaajnijih dela Istraivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda.Zagovarao je proporcionalno oporezivanje, i isticao potrebu stalnog irenja poreske osnovice i poveanja broja poreskih obveznika, zalagao se za poreze na potronju i to onih proizvoda koji oveku nisu neophodni, npr. alkohola.

Formiranje etiri poreska kanona (optost, srazmernost, ugodnost plaanja i ekonominost naplate) jeste njegovo najznaajnije delo, koje i danas predstavlja osnovni princip oporezivanja.David Rikardo bio je sledbenik Adama Smita.Bavio se principima oporezivanja, pitanjima prevaljivanja poreza i uincima oporezivanja.Jak protivnik javnog zaduivanja, opravdanje je nalazio u misli da narodi treba da pokrivaju svoje rashode onda kada nastanu,a ne zaduivanjem buduih generacija.

U drugoj polovini XIX i poetkom XX veka nastaje poveana zainteresovanost za izuavanje finansijske materije.Dolazi do osamostaljenja nauke i njenog formiranja kao samostalne naune discipline.Tome je doprinela pojava mnogih velikih imena finansijske nauke u Francuskoj, Italiji, Nemakoj i Velikoj Britaniji.Pod uticajem Kejnza, javio se veliki broj teoretiara javnih finansija, ali i protivnika njegovog uenja, to je kao rezultat imalo obogaenje savremene nauke o javnim finansijama.

Na prostorima bive Jugoslavije, najvei doprinos nauci o javnim finansijama dalo je nekoliko autora: Milan Todorovi, Jovan Lovevi, Aleksandar Peri, Dejan Popovi, Boidar Raievi, Boidar Jeli, Hamid Filipovi i dr.

Fiskalno optereenje

Pojam fiskalnog optereenjaPod fiskalnim optereenjem podrazumeva se visina uea javnih rashoda, odnosno javnih prihoda, u ukupnoj novostvorenoj vrednosti u BDP u neke zemlje, u toku kalendarske godine.Kako bi trebalo utvrivati fiskalno optereenje?U teoriji se smatra da ovo utvrivanje treba vriti preko sume javnih prihoda, a ne preko javnih rashoda.

Fiskalno optereenje se moe meriti preko koeficijenta fiskalnog optereenja:Fo = Sd / Dp x 100Gde je:Fo izraunato fiskalno optereenje iskazano u procentima;Sd zbir svih javnih prihoda fiskalnog tipa, sa napred iskazanim korekcijama;Dp godinji bruto drutveni proizvod po trinim cenama konkretne godine (GDP).

Ova jednostavna formula zahteva da se u potpunosti potuju odgovarajua metodoloka uputstva, naroito ako se zahtevaju meunarodna poreenja, tj. ako se eli uoiti kako se u vremenu menjalo fiskalno optereenje u pojedinim zemljama.

Do 80 ih godina XX veka u veini zemalja su preduzimane mere za spreavanje daljeg irenja javnih rashoda.Meu sredstvima koja su koriena treba naglasiti sprovoenje poreskih reformi, koje su kao rezultat imale promenu strukture poreskih sistema, kao i sprovoenje brojnih programa smanjivanja javnih rashoda.I pored toga, veliki je broj zemalja u kojima je udeo javnih prihoda u drutvenom proizvodu blizu, ili ak i iznad 50 posto.U ove zemlje ubrajaju se i najrazvijenije drave, ne samo Evrope, ve i sveta (izuzetak su SAD i Japan).

Vrste fiskalnog optereenjaFiskalno optereenje moe biti: 1) Globalno kada se posmatra za celu nacionalnu privredu i za itavu kalendarsku godinu; utvruje se kao odnos ukupnih fiskalnih javnih prihoda i ukupnog drutvenog prozvoda u jednoj zemlji u jednoj kalendarskoj godini;2) Parcijalno kada se posmatra kao konkretan fiskalni teret nacionalne privrede, grane, grupacije, regiona, privrednog drutva ili pojedinaca u odreenom vremenskom periodu.

Postoje tri vrste parcijalnih fiskalnih optereenja.Prva vrsta parcijalnog fiskalnog optereenja pokazuje koliko je drutveni proizvod odreene zemlje optereen nekom vrstom dabinskih javnih prihoda.U pitanju je odnos (uee) pojedinog dabinskog javnog prihoda u bruto drutvenom proizvodu (GDP).

Druga vrsta parcijalnog fiskalnog optereenja pokazuje obim fiskalnog optereenja drutvenog proizvoda dabinskim javnim prihodima na nivou regiona (optine, grada ili nekog drugog nivoa politiko teritorijalne organizovanosti).Trea vrsta parcijalnog fiskalnog optereenja pokazuje nivo optereenja konkretnog poreskog obveznika za period od godinu dana.Pri utvrivanju fiskalnog optereenja pravnog lica, dovode se u vezu ukupni dabinski javni prihodi koje je to lice platilo, i njegov ukupan prihod.

Fiskalno optereenje se moe dovesti u vezu sa svim koristima koje se kroz javne rashode vraaju poreskim obveznicima, kada se dobija relativni poreski pritisak.Realni fiskalni teret ne zavisi samo od visine fiskalnih prihoda, ve i od toga kako se fiskalni prihodi upotrebljavaju.Ako se oni racionalno upotrebe na uveanje proizvodnje i drutvenog proizvoda, na unapreenje privrede i obezbeivanje socijalnih davanja, onda fiskalno optereenje moe da bude poveano a da to ne smeta poreskim obveznicima.

Zakljuak: Ako se fiskalni prihodi vraaju poreskim obveznicima (u vidu subvencija, socijalnih davanja, ili na neke druge naine), njihov pritisak je manji nego to to, prema podacima o izdvajanjima, izgleda.