JelaKao soliterna biljka raste dosta široko. Stoga je pogodna za sadnju u velikim vrtovima i na velikim površinama. Tamo se kao soliter razvija do pune lepote svojim dekorativnim izgledom.Među zimzelenim biljnim vrstama, jele zauzimaju posebno mesto. Spoljnim izgledom one se ne razlikuju puno od smreka (Picea), pa ih laici vrlo često zamenjuju. Osnovna razlika između jele i smreke je u položaju šišarke. Kod jele une stoje

uspravno, a zrele ljuske otpadaju pa na kraju ostaje samo gola osnova šišarke. Kod smreke, naprotiv, šišarke su okrenute više prema nadole, a zrele u celosti padaju na zemlju. I iglice obe vrste su različite. Povučemo li iglicu smreke, otkine se i delić kore. Kod jele, naprotiv, kora ostaje neoštećena. Ovo je usled različite povezanosti korei grana. Jela je četinar skromnih zahteva. Njeno ravno stablo može narasti čak do visine od 40 m. Stablo može biti debelo u prečniku i do 1,5 m. Obično naraste do 15m visine. Kao soliterna biljka raste dosta široko. Stoga je pogodna za sadnju u velikim vrtovima i na velikim površinama. Tamo se kao soliter razvija do pune lepote svojim dekorativnim izgledom. Bogate grane sa tamnim iglicama razvijaju se pri samom dnu debla tako da je okolno zemljište skoro bez drugog rastinja. Većem broju jela štete suvi vetrovi, kisele kiše, zagađeni vazduh i suša. Imamo više vrsta jela. Abies nordmanniana potiče sa Kavkaza. Abies pocera "Galuca" se često zamenjuje s plavo igličastom jelom zbog slično obojenih mladara. Oblik "Galuca" označava srbrno-plavu vrstu Abies procerac, koja potiče iz Kalifornije. Ona, u stvari ne raste brzo, ali se vremenom razvije u raskošno stablo, koje već u mladosti nosi prekrasne 20 cm dugačke šišarke, ukoliko raste na osunčanom mestu. Eventualne nepravilnosti u rastu mogu se ispraviti opreznom rezidbom. Između ostalog, da napomenemo, da se destilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje svetlo žute boje, blagog, voćnog i prijatnog mirisa. Naročito se koristi sibirska jela (abies sibirica). Koristi se za oboljenja disajnih puteva (prehlada, kijavica, upala grla, bronihitis, asma,kašalj), za usnu duplju i grlo (dezinfikuje, ublažava nadraženost). Leči i smiruje reumatske tegobe i čireva na koži. Puno se koristi u kozmetici jer ista svojstva ga čine dragocenim u izradi losiona za čišćenje kože.

PačempresMnogi Ijubitelji cveća i zelenila neće se često puta snaći u obilju pomalo egzotičnih vrsta i sorta pačempresa. To je šteta, jer one mogu mnogo doprineti dekorativnom izgledu svakog vrta.Mora se priznati da je ovde reč o jedinstvenoj biljci, čije zelenilo potiče od malih ljuskastih tvorevina. Ponekad susrećemo i oblike s iglicama. To je uglavnom kod mladih biljaka, koje se dobijaju vegetativnim razmnožavanjem u torn stadijumu razvoja. Na slici vidimo ”Chamaecyparis pisifera.Plumosa Aurea”, sporog rasta, čije je zelenilo malo čuperastog izgleda. Ova je sorta u proleće žućkaste boje, da bi ujesen poprimila bronzane tonove. Zbog svog širokog rasta ubraja se među najdekorativnije biljke koje privlače pogled,

ako su posađene usred lepog zelenog travnjaka. Položaj na kom raste ne bi smeo biti vetrovit, jer to ona ne podnosi. Sorta ”Plumosa Flavescens” je predivne svetložute boje. Njen je rast vrlo usporen. Sorta ”Plumosa Rogersii” je zlatnožuta i patuljastog oblika. Sorta ”Filifera Nana” upada u oči zbog niskog kuglastog rasta i neobičnih izboja. Oni su tanki i dugi, te svojim izgledom podsećaju na žicu. Zbog toga je dobila i naziv “Filifera” (končasta). Globalno, predivan oblik koji je posebno pogodan za kamenjare ili u kombinaciji sa drugim zimzelenim drvećem. Jedna izuzetno lepa žuta podvrsta je ”Filifera Nana Aurea”. Sve su sorte Chamaecyparis pisifera po prirodi lepog oblika i u pravilu ih nije potrebno orezivati. Leti se može prekratiti neka eventualno predugo izrasla grančica, koja smeta tipicnom izgledu pojedine sorte. Stručno se to naziva oblikovanje. Sorte Chamaecyparis pisifera rastu na svakom zemljištu, ali im posebno pogoduje peskovito. Razmnožava se reznicama ili kalemljenjem na podlogu.

TisaKao samonikla vrsta, vrlo se retko sreće. Dvodoma je biljka. Na starijim ženskim biljkama

upadaju u oči crveni bobičasti plodovi. Uzgajaju se razne vrste i oblici tise, koje imaju – zavisno od starosti – razne tipične oblike rasta.Tisa je zimzelelena vrsta, koje može doživeti duboku starost, čak i do 1000 godina. Na žalost, kao samonikla vrsta, vrlo se retko sreće. Vrlo je sporog rasta. Mnogi pejsažni dekorateri izbegavaju tisu pošto je tamna biljka, ali to je već stvar ukusa. Tisa je dvodoma biljka. To znači da se razvijaju i ženske i muške biljke. Na starijim ženskim biljkama upadaju u oči crveni bobičasti plodovi, koji se čak mogu i jesti. Ali zato treba zapamtiti da su svi ostali delovi biljke otrovni.

Uzgajaju se razne vrste i oblici tise, koje imaju – zavisno od starosti – razne tipične oblike rasta. Tako na primer Taxus baccata "Fastigijata" u mlađem uzrastu raste izrazito stubasto, a u starijim godinama u obliku posude za cveće – u širinu. Sorta "Fastigijata Aurea" ima mlade iglice žuto obojene. Za sadnju živica pogodna je sorta "Raket", a za niske zasade široko rastuća sorta "Repandens". Takođe je poznata japanska tisa, koja u svojoj domovini raste kao malo stabalce, dok je kod nas grmolikog rasta te je vrlo dobra za sadnju živića. U širinu raste i sorta Taxus cuspidata "Nana". Ukrštanjem između Taxus baccata i Taxus cuspidata nastao je mešanac TaxusxMedia. U Americi se uzgaja Taxusxmedia "Hicksii", širokog stubastog rasta za sadnju živića. Sorta "Hillii" raste nešto sporije i ima tamne iglice. Opisane vrste i sorte tise uspevaju dobro u normalnom baštenskom zemljištu. One podnose puno sunca, ali mogu rasti i razvijati se i na zasenčenom mestu. Zemljište mora biti dovoljno vlažno, ali ne sme biti prevlaženo ili doći do zabarivanja. Rezidbu možemo primeniti leti. Taxus se može isto tako primenjivati za živiće koji se režu kao šimšir. Taxus baccata se razmnožava semenom, a sorte reznicama u avgustu-septembru.

Priprema i ožiljavanje reznica četinaraU septembru ili oktobru sa jednogodišnjih izdanaka treba odseći reznice dužine 10 do 15 santimetara, zatim donje grančice, na dužini tri-četiri santimetra skinuti i oko santimetar-dva pažljuvo osloboditi kore.Četinari su omiljene biljke ne samo za baštu i živu ogradu, već i saksijama, na velikim terasama. Pošto su i zimi svakako ukrašavaju prostor u kome se nalaze. Na žalost,

sadnice četinara su prilično skupe, ali ih ipak možete posaditi iz reznica koje ćete odseći u bašti prijatelja, u šumi ili u parku, i samo ožiliti. U septembru ili oktobru sa jednogodišnjih izdanaka treba odseći reznice dužine 10 do 15 santimetara, zatim donje grančice, na dužini tri-četiri santimetra skinuti i oko santimetar-dva pažljuvo osloboditi kore. Ukoliko možete negde da nabavite neki od hormona za brzo ožiljavanje, ogoljeni deo reznice umočite u ovaj prah i tako ćete biti sigurniji u uspeh. Inače, najlakše se ožiljavaju reznice sledećih četinara: Chamacyparis, Thuja, juniperus, Cryptomeria i još neke. U širu saksiju, ili još bolje sanduče, najpre treba staviti sloj krupnog šljunka, odozgo mešavinu treseta i rečnog peska (u odnosu 80:20), pa još malo peska (sloj debljine oko santimetar). Pripremljene reznice zabadaju se u ovu mešavinu na dubinu tri-četiri santimetra, u razmacima od pet santimetara. Zatim ih treba zaliti i pokriti providnom plastičnom folijom oslonjenom na štapićepobodene u zemlju, da folija ne bi nalegla na biljke. Pripremljenim reznicama stalno se mora održavati umerena vlaga, a u vreme toplih dana dobro je da se nekoliko puta dnevno poprskaju raspršivačem. Ožiljavanje za pomenute vrste traje nekoliko nedelja, ali ima i četinara kojima je za to potrebno mnogo duže vreme, čak i do dve godine. Naravno, treba računati da se neće ožiliti baš svaka reznica koja je zabodena u zemlju. Kada se reznice ožile treba ih dalje negovati i umereno zalivati sve do proleća, kada se rasađuju na veći razmak, 20x20 santimetara, ili svaka posebno u manju saksiju. Tu treba da provedu i leto, a u baštu se mogu presaditi tek u kasnu jesen.

Umesto loše rakije, dobro jabukovo sirćePri fermentaciji kljuka, načine se propusti koji prouzrokuju mnogobrojne mane i loš kvalitet rakije. Kada se to dogodi s kljukom jabuke koji napadaju sirćetne mušice i kiseline, ne treba očajavati. Umesto loše rakije može da se napravi dobro sirće.Dobro sirće dobija se i u redovnom postupku. Nagnječene i natrule jabuke, koje nemaju "lice" i nisu za prodaju na pijaci, dobro se operu i odstrane im se

natruli delovi. Potom se iseku (samelju) na sitne komadiće. Potom se stave u vrioni sud i sabiju maljem, tako da kašasta masa zauzme nešto manje od trećine zapremine kace. Zatim se doda 2/3 čiste, prokuvane mlake i zaslađene vode. Najkvalitetnije jabukovo sirće dobija se ako se umesto šećera na svakih deset litara vode doda kilogram meda. Fermentacija bi obavezno trebalo da se obavlja na temperaturi od 22 - 25°C, a da bi se pospešila, masi (100 kg) se dodaje 100 g pekarskog kvasca. Mogu se dodati i listovi majčine dušice, peršun i celer, kako bi sirće dobilo specifičan privlačan ukus i miris. Masu treba dobro izmešati, a bure prekriti gazom. Uz češće svakodnevno mešanje fermentacija traje desetak dana. Potom masu treba procediti, bure oprati i ponovo je u njega vratiti. U drugoj fazi fermentacije - doviranja, masa se ponovo prekrije gazom i odloži u prostoriju na temperaturu oko 20°C. Posle dvadesetak dana na površini sirćeta uhvatiće se tanka elastična skrama. Treba je povremeno kidati kako bi pala na dno kace. Čitav proces, dakle, traje oko mesec dana. Na kraju, izbistreno sirće se odvaja od taloga, flašira i odlaže u prohladnu tamniju prostoriju. Talog u vidu skrame od plemenitih sirćetnih materija ne treba baciti. Koristi se kao selekcionisani kvasac u narednj proizvodnji najboljeg prirodnog jabukovog sirćeta. A jabukovo sirće se upotrebljava kao namirnica i lekoviti napitak, koji mogu koristiti svi članovi porodice.

<html>

<head><meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=windows-1252"><meta name="GENERATOR" content="Microsoft FrontPage 5.0"><meta name="ProgId" content="FrontPage.Editor.Document"><bgsound src="Twin%20Peaks.mid" loop="-1"><title>index.htm</title>

SMREKA

Sve su četinjače ( bor, borovica,

jela, ariš, klekovina ili planinskibor i smreka ) više ili manje podjednako ljekovite.U proljeće sakupljamo mlade pupoljke, a od lipnja do kolovozasmolu.

Smrekine iglice sadrže mnogo vitamina C. Što je zima hladnija, iglice ga sadrže više.

  PINUS - bor

Postoji velik broj vrsta borova. Što se tiće tla veoma su skromnih zahtjeva i rastu gotovo na svim vrstama tla.Borovi imaju dugačke iglice koje rastu spojene dvije-tri do pet u obliku čuperaka.Istraživanja pokazuju da je porijeklo porodice Pinaceae vezano uz sjevernu hemisferu.Muški cvjetovi u resastim cvatovima pojavljuju se pri dnu ovogodišnjih izbojaka u pazušcu iglica, boje su crvene, žute i narančaste.Ženski su cvijetovi smješteni u češerastom cvatu, jajoliki, okruglasti i valjkasti

JELA

 

 

Obična jela lako se razmnožava cijepljenjem i uzgojem iz sjemena. Jela je četinjača vrlo skromnih

zahtjeva.

Njeno ravno stablo može narasti čak do visine od 40 m. Stablo može biti debelo u pr

omjeru i do 1,5 m. Oblik krošnje u mladosti čunjasti a kasnije postaje valjkast.Češer jela stoji us

pravno na grani, na sebi ima i ženske cvjetove (češeraste cvatove - češere), te muške (cvato

ve - viseće rese). Češeri su uspravni između 10-18 cm visoki te dosežu širinu i do 5 cm.Iglic

e jele su tupe, a sa donje strane imaju dvije bijele pruge. Smolne nakupine ili smolenice normalna s

u pojava na jeli.Večem broju jela štete suhi istočni vjetrovi, kisele kiše, zagađeni zrak i suša.AB

IES ALBA - obična jela

ABIES BALSAMEA - Srebrna jela Trljajući iglice ove jele odjednom ćemo osjetiti miris balzama.Uspijeva u hladnoj i vlažnoj klimi. Razmnožava se sjemenom, cijepljenjem i povaljenicama. Stablo ove vrste jela može narasti između 15 i 25 m u visinu.Otporna je na mraz, zagađenost zraka i ako se odlučite zasaditi je u svom vrtu biti će ljepota i za generacije koje dolaze iza vas, naime može živjeti i do 150 godina.

SMREKA ILI SMRČA  

Smreke rastu pretežno na suhim vrstama tla. Iglice smreka su kratke i oštre te rastu svaka z

a sebe.Stablo može narsti od 30 pa čak do 50 m u visinu a promjer debla može biti i 2 m.Krošnj

a piramidalna sa zašiljenim vrhom deblo najčešće vitko i ravno. Kora sivocrvenkasta.Grane su po

vinute prema dolje.Češeri ili ženski cvatovi stoje uspravno i obično su oko 5 cm dugi. Muški

cvatovi rese 2-2,5 cm dugi crveni.Za uspješan rast smreka zahtijeva veliku zračnu vlagu te hla

dnija, kisela rahla i humozna tla. Razmnožava se i sjemenom i vegetativno (reznicama). K

od razmnožavanja u hortikulturne svrhe koristi se i cijepljenje.Ova vrsta dobro podnosi i obreziv

anje te se ponekad koristi i kao živica. Ima plitko korijenje te joj štete vjetrovi, rado se izvrče.PI

CEA ABIES - obična smreka